Smer: Preduzetniki menadment Predmet: Tehnoloki procesi

SEMINARSKI RAD Tema:

Obrada stakla

Mentori: Prof. dr. Sneana Radonji Mr. Jelena Barali aak, maj 2011.

Studenti: Svetlana aponji Aleksandra Tei

UVOD Staklo je tvrdi materijal obino izbruen i providan, napravljen u najveem delu od silicijuma i baza spojenih na visokoj temperaturi. Venecija je jedan od napoznatijih gradova po pravljenju predmeta od stakla. Veoma veti i uvebani umetnici koji prave razliite predmete od stakla objanjavaju da ovom profesijom se treba veoma dugo baviti da bi se dostigla savrena vetina i umee. U Veneciji se nalazi vie od dve stotine radnji i oko tri stotine radionica koje prodaju i proizvode staklo, poev od ogromnih vaza do minijaturnih figura razliitih boja. U Veneciji staklo jo i nazivaju mamac za turiste jer Veneciji donose ogromne prihode u toku letnje sezove Moe biti providno, ploho ili u razliitim oblicima i u raznim bojama Staklo je homogena amorfna, izotropna, providna, vrsta i krta materija u metastabilnom stanju nastala hlaenjem i zagrevanjem. Sadri najee silicijumski pesak, sodu, okside alkalnih metala i krenjak. To je bioloki neaktivni materijal.Staklo je transparentno providno za vidljivo svetlo (postoji i neprovidno staklo). Obino staklo ne proputa svetlo malih talasnih duina jer sadri primese.Staklo se proizvodi zagrevanjem i topljenjem u staklarskoj pei. Rezultat je amorfna materija. Moe da se formira u razliite oblike. Staklo je jako krto i razbija se na otre krhotine. Ove osobine mogu biti modifikovane dodavanjem primesa- najee oksida metala prilikom topljenja. Ono je pre svega sastavljeno od silicijumskog peska silicijum oksida koji ima temperaturu topljenja od 2.000 C i zbog toga se prilikom topljenjem dodaju alkalne tvari koje sniavaju temperaturu taljenja. Zbog toga to ovo sniuje odolnost od vode dodaje se i oksid krenjaka koji ovo poboljava. Od osnovnih sirovina za izradu stakla se pripremi smesa u praku koja se tali u staklarskoj pei. Dodaju se primese koje farbaju staklo, iste ga ili ga ine neproglednim. Ono se moe ukraavati i ukraavanje stakla je povereno likovnjacima koji imaju savrenu strunu pripremu u preradi stakla. Izlazna taka je umetniki crte koji se prevodi u definitivni tehniki predlog i osnovnu tehniku formu novog proizvoda. U peima gde se materijal prerauje u raeravljenom stanju uz toplotu, tako je poznato npr. kidano staklo. Tu dekor natraje tako da se staklo u razeravljenom stanju uroni u vodu i ono popuca i stvara efekte a potom se ponovo zagreva da bi povrina postala glatka. Mramorovano staklo nastaje kada se vrue staklo obavija malim komadiima stakla u boji koji se u jezgro zatave. Jedna od mogunosti je obavijanje jezgra staklenim nitima u boji. Slojevito staklo je tehnika u peima koja rauna sa nekoliko slojeva stakla u boji koje se zatim tehnikom bruenja u hladnom stanju dalje prerauju. Bruenje je tehnika prerade stakla u hladnom stanju i mogu se brusiti razne vrsta stakla kao olovno, bojeno i sl. Dalja tehnika je slikanje stakla koje se moe izvoditi u toplom i hladnom stanju i slika se bojama koje nisu nita drugo ve lako rastopljivo staklo u koje se dodaju metalni oksidi. Ecovanje je takoe tehnika za dekoraciju stakla u hladnom stanju. Uzorci se ecuju u kupki sa kiselinom fluorovodonikom koja rasputa staklo i intenzitet i dubina uzorka zavisi od koncentracije kiseline i vremena ecovanja. Poznata tehnika je i matiranje stakla. Matne povrine se mogu stvarati ecovanjem sa kiselinama ili pastama ili peskarenjem u kojem se snanom strujom peska deluje na staklo da bi se stvorile matirane povrine a moe se konano i matirati staklena povrina bruenjem pomou raznih masa. U preradu stakla spada i metaliziranje stakla gde se tekui metali nanose slino kao kod oslikavanja stakla. 1. ISTORIJAT NASTANKA STAKLA

Istorija govori da je staklo otkriveno jo 5.000 godina pre nove ere. Legende kau da su ga otkrili Babilonci, Feniani, Egipani, ali nita od toga istorija nije potvrdila. Jedino je sigurno da su pronaeni razliiti ukrasni predmeti i posude od stakla.Staklo se kao proizvod iz Egipta preko Grke proirio do Rima, a tek su Rimljani 100 godina prenove ere poeli ostakljivati prozore na zgradama. U razdoblju od 1.500 godine pre nove ere do 500 godina posle nove ere tehnikom fuzije izraeno je bezbroj posuda, ukrasa U tom je razdoblju razvijena tehnika duvanja stakla i izrade ravnog stakla valjanjem. Moderna istorija stakla zapoinje 1851. godine kada je engleski arhitekt Joseph Paxton, za svetsku izlobu u Londonu, projektirao stakleni paviljon pod imenom "Crystal Palace". Ta revolucionarana graevina, izraena od stakla i elika, potaknula je arhitekte da staklo poinju upotrebljavati kao graevinski materijal. Izumei float proces stakla 1952. godine Sir Alastair Pilkington pokrenuo je revoluciju u staklarstvu. Ovaj proces omoguio je izradu staklenih ploa u raznim bojama i u razliitim debljinama i dimenzijama. Od tada se razvoj tehnologija izrade i upotrebe stakla naglo ubrzao. Danas je izrada stakla moderna industrija visoke tehnologije koja je u mogunosti proizvesti tisue ploa stakla dnevno u raznim bojama (najpopularnije su zelena i smea). Staklo je dio nae svakodnevnice i ivot bez stakla danas bi bio nezamisliv. U poetku tehnologija nije omoguavala proizvodnju istoga stakla i upotrebljavalo se uglavnom za proizvodnju ukrasa. Staklo se nalazilo i u prirodi i stvarano je iz vulkanizacija. Drugom formom prirodnog stakla je udar munje u silicijumski pesak.

Slika 1: Jedna od prvih fabrika stakla, The canton glass company

Prirodno staklo poznato je jo od davnina. Vrhovi strela i noeva praistorijskih ljudi izraeni su od vulkanskog stakla i pronaeni na raznim mestima irom Zemljine kugle. Za postojbinu vetakog stakla smatra se Egipat gde su arheolokim iskopavanjima pronaeni predmeti od stakla, ostaci radionica sa kalupima i delovima pei za topljenje stakla, vee koliine staklenog posua za kozmetika sredstva i razni stakleni nakit, naroito ogrlice, koje su sluile za robnu razmenu. Razvijenu proizvodnju stakla imali su Feniani, Asirci i Palestinci. Kasnije centar proizvodnje stakla postaje Rim (do 5. veka), odakle se ova vetina iri po rimskim provincijama. Od stakla se izrauju ukrasni predmeti i nakit, posue za kozmetiku, a u domainstvu je staklo zamenilo posue od keramike i metala. Padom Rimske imperije (476. godine) centar proizvodnje stakla postaje Vizantija, a u 12. veku Sirija. Padom Sirije pod tursku vlast u 14. veku vodeu ulogu u proizvodnji stakla preuzima Evropa, naroito Francuska i Engleska, a od 15. do 17. veka Venecija, koja proizvodi staklo visoke umetnike vrednosti - ukrasno staklo, bojeno i slikano staklo za prozore, staklo za ogledala i lustere i sl.

Staklo je vrsta vrste "tenosti", odnosno skup molekula koji se meusobno ne dre toliko vrsto kao, na primer, metal ili drvo. Ono ima takozvani amorfni oblik i po tome je slino vosku. Topi se na visokim temperaturama i u runoj izradi stakla tako otopljena masa se oblikuje duvanjem kroz naroitu dugu uzanu cev. Mainska proizvodnja stakla je poverena velikim mainama koje stvaraju najraznovrsnije oblike, a naroitom obradom stakla dobija se kristala.

2.STAKLO I NJEGOVE KARAKTERISTIKE Stakla su vrste, krte i prozirne materije. Unutranja struktura stakla se razlikuje od strukture drugih amorfnih materijala. Ona je specifina samo za stakla, i zato se ovaj oblik amorfnog stanja naziva staklarskim stanjem. Obrazovanje ovog stanja vezano je za odreeni temperaturni interval. On je karakteristian sa sva stakla. To e interval razmekavanja ili interval otvrivanja. On je ogranien dvema temperaturnim takama i posmatra se u odreenom vremenu trajanja. To se moe grafiki prikazati preko krive koja pokazuje prelaz vrste amorfne materije-stakla u rastop.

Slika br. 2. Tempeaturni interval

Temperature T1 i T2 su granine temperature. Ispod take T1, staklo se nalazi u vrstom stanju, a iznad take T2 u rastopu. Sa promenom stanja menjaju se i sve fizike, hemijske i mehanike osobine. Promene nastaju postepeno, bez skokovitih prelaza. Postoji saamo jedan deo temperaturnog intervala ali jedan deo krive u kome se staklo drugaije ponaa. Promene nekih osobina su vrlo sloene u toj oblasti koja se naziva oblast transformacije. Granice te oblasti predstavljaju temperature Tg i Tf.

Slika 3. Temperaturna oblast deformacije

T2 je donja temperatura, jer se nalazi na granici vrste faze i visokoviskoznog stanja. T1 je gornja temperatura i nalazi se nagornjoj granici oblasti transformacije i tene faze, karakterie je plastino stanje stakla. Kriva 1 prikazuje postepenu promenu osobina i u oblasti niskih i u oblasti visokih temperatura. Kriva 2 pokazuje sloenu promenu osobina u zavisnosti od temperature. Staklo se danas posmatra kao poseban oblik fizikog stanja materije. Dato je mnogo opisnih definicija ali je opteprihvaena sledea: ,,Staklo je neorganski produkt topljenja koji je ohlaen bez kristalizacije.

2.1. Osobine stakla

Osobine stakla se razlikuju od stanja do stanja i zato se one odvojeno prouavaju. Tako da moemo razlikovati: Osobine stakla u tenom stanju su: viskozitet, rastakljivanje, i povrinski napon. Viskozitet se predstavlja kao trenje koje se javlja unutar strukture rastopa stakla, pri njihovom kretanju. neke tenosti, odnosno

Pojava kristala u staklu naziva se rastakljivanje ili kristalizacija. Povrinski napon je pojava koja je karakteristina za tene faze. On se javlja u graninom sloju izmeu dve materije. Osobine stakla u vrstom stanju grupisane su na sledei nain: Hemijska postojanost Fiziko mehanike osobine Toplotne osobine Elektrike osobine Optike osobine Hemijski postojana stakla sadre jedan ili nekoliko sledeih oksida: obora, oaluminijuma, ocinka, ocirkonijuma,

otitana. 3. POSTUPCI PROIZVODNJE STAKLA

Svi sirovinski materijali koji se koriste za proizvodnju stakla prema njihovoj ulozi deli se u dve grupe: Osnovne sirovine i Pomone sirovine

U osnovne sirovine ubrajaju se materijali preko kojih se u staklo uvode kiseli, zemnoalkalni i alkalni oksidi. Svi oni daju staklu odreena fiziko-hemijska svojstva. Kiseli oksidi su: SiO2, Al2O3, B2O3 Zemnoalkalni oksidi su: CaO, MgO, BaO, ZnO i drugi Alkalni oksidi su : Na2O, K2O, Li2O itd.

Prema poreklu svi osnovni materijali mogu da budu prirodni i vetaki. Prirodni materijali su manje isti i sadre jednu ioli vie materija koje ulaze u sastav stakla. Prisustvo tetnih primesa se pdstranjuje u toku procesa njihove prerade. Vetaki materijali se dobijaju industrijskom proizvodnjom, ne sdrnj primese i direktno ulaze u sastav stakla. Tu se ubrajaju: kvarcni pesak, borna kiselina, glinica, natrijum-sulfat, magnezit, dolomit, barit, cink-oksid, kalcinirana soda i stakleni kr.

Pomoni materijali se koriste za proizvodnju stakla radi obezbeenja posebnih osobina stakla, poboljanje kvaliteta i ubrzavanje procesa topljenja stakla. Sve pomone sirovine zbog svojih pomonih uticaja na proces topljenja, svrstavaju se u odreene grupe: Sredstva za bistrenje Sredstva za obezbojavanje Sredstva za bojenje Sredstva za zamuivanje i Oksidaciono-redukciona sedstva. Svi prirodni sirovinski materijali ne mogu se posle eksploatacije direktno koristiti za pripremu staklarskih mavina. To je zbog toga to sadre odreene primese , nemaju odreenu granulaciju i dozvoljenu vlanost, a vrlo esto mogu da sadre i mehanike neistoe.

Zato se vri pretgodna priprema pojedinih sirovinskih materijala da bi se dobio kvalitet koji odgovara utvrenim normama za svaku vrstu stakla. Sve pripreme vre se na mestu eksploatacije uz primenu odgovarajue mehanizacije.

U cilju pripreme vre se sledee radnje: oplemenjivanje, mlevenje, suenje i prosejavanje sirovinskih materijala. Oplemenjivanje se uglavnom primenjuje kod osnovne sirovine-kvarcnog peska. Ova metoda je dosta sloena i sastoji se iz sledeih operacija: pranja, flotacije, elektromagnetne separacije i hemijskog preiavanja.

Pranjem se otklanjaju primese koje su lake od kvarcnog peska. Posle pranja pesak ide na flotaciju, pri emu se otklanjaju jedinjenja gvoa koja su prisutna u obliku glinasih primesa, ili u obliku tanke opne na povrini zrna peska. Elektromagnetnom separacijom se potpuno otklanja gvoe iz svih prirodnih sirovina. Najvii stepen istoe peska se postie hemijskim metodama preiavanja. Sledei korak u pripremi sirovine je njihovo drobljenje i mlevenje. Drobljenje se izvodi u drobilicama, gde se dobijaju zrna veliine 30-50 mm. Posle drobljenja ova sirovina se alje na mlevenje gde se postie krupnoa zrna prema tehnolokim normama, tj. ne sme da bude vea od 0,75 mm. Mlevenje se primenjuje i kod sirovina koje se nalaze u grudvastom stanju usled pogrenog skladitenja, transporta i velike vlanosti.

Za mlevenje se koriste razliite vrste mlinova i oni se primenjuju u zavisnosti od tvrdoe sirovine i to najenj mlinovi ekiari i kuglini mlinovi. Kod sirovina kojesadre vee koliine vlanosti , nego to je to dozvoljeno, vri se njihovo suenje.

Temperature suenja su razliite i zavise od vrste sirovine tako da se pesak sui obino na 700-800, a krenjak i dolomit na 400S. Dobijanje zadovoljavajueg granulometrijskog sastava postie se prosejavanjem. Prosejavanje se obavlja rotacionomili vibracionim sitom. Krupnija zrna koja ostaju na situ, podvrgavaju se ponovnom mlevenju. Nakon svih ovih priprema odreene sirovine se pakuju u vree i transportuju u fabriku stakla.

3.1. Priprema staklarske maine Priprema staklarske meavine se vri prema unapred zadatom hemijskom sastavu stakla. Staklarska meavina predstavlja homogenu smeu osnovnih i pomonih sirovina koje se koriste za proizodnju odreenih vrsta stakla.

3.1.1.Tehnoloki postupak pripreme maine

Tehnoloki postupak pripreme meavine se sastoji iz dve operacije, a to su: odmeravanje i meanje odreenih sadraja pripremljenih sirovina. Odmeravanje se vri da bi se u staklarsku meavinu unela tano odreena koliina pojedinih komponenti.

Od tanosti merenja zavisi kvalitet staklarske povrine odnosno kvalitet istopljenog stakla.ukoliko doe do greke u merenju bilo koje sirovine remeti se sastav stakla, kao i fizikohemijske osobine. U zavisnosti od koliine taklarskih meavina koje se primenjuju u toku 24h kao i naina meanja, odmeravanje moe da se vri runo ili preko dozera na automatskim mainama.

Runo odmeravanje se vri na vagi koj aje stacionirana na odreenom mestu, a vagonetima ili trokovima se dopremaju sirovine po redu jedna za drugom. Ovakav nain odmeravanja je karakteristian za male proizvodne kapacitete, kao to su lonane pei i kadne pei za topljenje specijalnih stakala. Mealice koje se u ovom sluaju koriste rade na polumehaniki nain, to su mealice tipa SAKSONIA. U ovim mealicama u jednom ciklusu izmea se jedan meung koji odgovara za 100kg stakla. Kod meunga koji se koristi za topljenje obojenih stakala dodaje se obojiva.

Kvalitet staklarske meavine odreuje se na osnovu njene homogenosti, koliine prisutne vlage, granulometrijskog sastava i sadraja gasova koji se izdvajaju u procesu topljenja. homogenost se postie korienjem sirovina koji imaju postojan hemijski sastav. Kada se govori o granulometrijskom sastavu, zna se da je najvea dozvoljena veliina zrna za kvarcni pesak, krenjak i dolomit 0,75 mm, za kalcinisanu sodu natrijum-sulfat do 0,8mm i za sve ostale vetake sirovine ta veliina se kree oko 0,6 do 0,8mm.

Ovo je veoma vano jer veliina zrna pojedinih komponenata bitno utie na proces topljenja i brzinu obrazovanja rastopa stakla. Sadraj vlage do odreenih granica veoma povoljno utie na homogenost staklarske meavine i na proces topljenja. Eksperimentalnim putem je utvreno da se optimalna vlanost kree u granicama do 5%.

3.1.2. Topljenje stakla

Topljenje stakla je sloen fiziko-hemijski proces koji se odvija pod dejstvom toplote u cilju dobijanja rastopa stakla iz staklarske meavine. Kompletan proces se posmatra kroz pet faza: Obrazovanje silikata

Obrazovanje stakla Bistrenje Homogenizacija i Hlaenje staklene mase.

3.1.3. Obrazovanje silikata

Proces obrazovanja silikata nastaje u poetnoj fazi topljenja odmah iza unoenja staklarske meavine u pe. U poetku na niskim temperaturama dolazi do isparavanja vlage, a zatim nastaje razlaganje pojedinih sirovina, karbonata i sulfata.

Na povienim temperaturama obrazuju se dvojni karbonati i pojedini oksidi , stupaju u odreene hemijske reakcije sa kvarcnim peskom, pri emu se obrazuju silikati.

3.1.4. Obrazovanje stakla

Ova faza se odigrava na viim temperaturama i to 1100-1200 S. Tada dolazi do potpunog topljenja obrazovanih silikata i masa postaje prozrana. Ukoliko se proces topljenja vodi pravilno u toj masi ne postoji nu jedna neistopljena estica, meutim ova faza je proeta elokom koliinom mehura.

Obrazovanje stakla je mnogo dui proces od procesa obrazovanja silikata 8 do 10 puta, a zadravanje rastopa rastopa je u oovoj fazi dosta dugo 60 do 70 % od ukupnog vremena procesa topljenja.,

3.1.5. Bistrenje

U ovoj fazi topljenja dolati do oslobaanja vidljivih gasnih mehura iz staklene mase. Ovakav proces naziva se bistrenje i odigrava se u cilju dobijanja kvaliteta staklene mase. Bistrenje se odvija u posebnom delu pei-bistrilitu i tu je potrebno obezbediti specijalne uslove. To su

visoka temperatura i neutralan pritisak. Ovde se praktino odravaju maksimalne temperature i to od 1400 do 1500 S.

Time se postie smanjenje viskoziteta i rastop postajeteljiviji o omoguava lake probijanje mehura do povrine i njihovo oslobaanja iz rastopa stakla. Proces bistrenja ubrzavaju sredstva koja se kao bistrai uvode u staklarsku meavinu. Oni stvaraju veliku koliinu krupnih mehurova koji lako prodiru kroz staklenu masu pri emu nastaje njeni meanje i povlaenje sitnih mehura.

3.1.6. Homogenizacija

Pri ovom procesu dobija se staklena masa kojoj su hemijski sastav i sve fiziko-mehanike, toplotne i optike osobine iste u svim delovima. Ovaj proces traje uporedo sa procesom bistrenja, tako dok gasni mehuri putuju kroz staklenu masu oni istovremeno vre i njeno meanje- homogenizaciju.

3.1.7. Hlaenje rastopa

Ovim procesom se homogena staklena masa dovodi na temperaturu koja odgovara izabranom nainu oblikovanja. Reziltat hlaenja rastopa je regulisanje njegovog viskoziteta do vrednosti koje uslovljavaju radni uslovi. Proces hlaenja se izvodi u specijalnim delovima pei-radnom prostoru.

4. STAKLARSKE PEI

Staklarske pei su osnovni agregati staklarske industrije, koje slue za dobijanje staklene mase iz smee sirovinskih materija. U njima se pod dejstvom toplote odigravaju vrlosloeni procesipretvaranja materije u cilju dobijanjahomogenog rastopa sa temperaturnim odreenim uslovima oblokovanja.

Razliite vrste stakla zahtevaju razliite uslove topljenja i izrade, pa su zbog toga konstruisane razliite vrste staklarskih pei. Danas se za topljenje stakla primenjuju dva osnovna tipa pei:

10

lonane i kadne. Kao izvor toplote, u oba sluaja koriste se gasovita i tena goriva, a u poslednje vreme i elektrina energija.

4.1. Lonane pei

Lonane pei se koriste za topljenje specijalnih, visokokvalitetnih vrsta stakla. Ona se tope u malim koliinama i za njihovu proizvodnju je neophodno obezbediti niz specifinih usliva, kako bi se dobio zahtevani kvalitet.

To su: kristalna, optika, obojena, zamuena i druge vrste tehnikih stakala. Lonane pei se podeavaju odreenoj vrsti stakla, tako se za topljenje optikih stakala koristi jedna ili dve lonane pei, dok se za ostale vrste stakla koriste pei sa 4,6,8,12 lonaca. U lonanim peima omogueno je topljenje vie razliitih stakala istovremeno. Svaki lonac moe da se koristi za topljenje stakla drugog hemijkog sastava. Prema nainu iskorienja toplote otpadnih dimnih gasova lonane pei se dele na: regenerativne i rekuperativne.

4.2. Kadne pei

Kadne pei su predviene za topljenje veih koliina staklene mase. U njima se obino tope bezbojna stakla. One rade kontinualno pa su zbog toga pogodne za automatsku izradu artikala.

Prostor u kome se topi staklo kod ovih pei ima izgled kade pa su otuda i dobile ime. Kapacitet kadnih pei moe da bude razliit a raina se kao koliina stakla u kilogramima koja je oblikovana u toku 24 sata, i kree se od 2t/24h do 300t/24h. Podela kadnih pei vri se prema nainu zagrevanja, prema nainu iskorienja toplote, prema vrsti razmenjivaa toplote. Postoje 4 osnovne grupekadnih pei. Plamene pei Elektrine pei Gasno-elektrine pei i uljno-elektrinr pei. 5. OBLIKOVANJE STAKLA Oblikovanje stakla je proces pri ome se iz rastopa dobija proizvod odreenog oblika. Metode oblikovanja stakla su raznovrsne, ne iziskuju velike utroke mehanike energije i ne

11

zahtevaju dug period vremena izvrenja. To je zato to staklo iz stanja rastopa lako dobija zahtevani oblik.

Na osnovu toga proistiu vrlo razliite momogunosti oblokovanja: rastop stakla se moe razlivati u kalupe, presovati pod pritiskom, izvlaiti u trake, cevi i pune profile, oblikovati duvanjem u kalupu ili bez kalupa, istiskivati u veoma fina vlakna i spajati dve razliite vrste stakla u vieslojne proizvode ili kombinovati vie razliitih metoda.

5.1. Presovanje

Presovanje je najstariji nain oblikovanja, dosta je jednostavan i daje proizvode tanih dimenzija. Ovom metodom izrauju se predmeti za domainstvo, prizme soiva, artikli u koje se pune prehrambeni proizvodi i dr. neophodan pribor koji se koristi je kalup u kome se oblikuje unutranji oblik proizvoda, dno kalupa koje moe da bude pokrtno i nepokretno, prsten koji ima otvor za prolaz jezgra, iji je zadatak da odredi visinu artikla i naslanja se na gornju ivicu kalupa. Postupak presovanja sastoji se iz vie operacija.

Odreena koliina staklene mase ubacuje se u kalup koji je zagrejan, postavlja se prsten i polako se sputa jezgro koje kroz prsten ulazi u kalup.pritiskanjem jezgra vri se rasporeivanje staklene mase po slobodnom mestu kalupa. Tak slobodni prostor karakterie veliinu, izgled i oblik artikla. Kada je presovanje zavreno izvlai se jezgro van, skida se prsten, a pokretno dno se pomera navie i gotov proizvod se oslobaa iz kalupa. Ako je kalup bez pokretnog dna, onda se gotov proizvod oslobaa prevrtanjem kalupa i istezanjem.

Posle ovog postupka presovanje se ponavlja. Pva metoda izrade ima i svoje nedostatke, dobijaju se proizvodi dosta jednostavnog oblika, a zbog velike dodirne povrine izmeu metala i stakla dolazi do veeg otvrivanja stakla, ak pre nego to se zavri proces presovanja, pa se zbog toga dobijaju proizvodi Sa velikom debljinom zidova. Oblikovanje staklene mase metodom presovanja moe biti runo i mehaniko.

Za obavljanje procesa oblikovanja metodom presovanja bez uea ljudskog rada, a primenom mehanikog rada koristi se automatska presa. Ona se sastoji iz stabilnog postolja sa pokretnim stolom na kome se nalazi odreeeni broj kalupa, zatim ima nosa ureaja za kretanje i voenje jezgra, mehaniuma za otvaranje i zatvaranje kalupa, pokretnog dna i svih pogonskih mehanizama i ureaja za sinhronizaciju rada. Kod ovakvih ureaja ceo proces presovanja vri se u ciklusima.

12

Svi pokreti se reguliu automatski. Da bi se proces presovanja odvijao normalno neophodno je obezbediti i konstantan temperaturni reim u kadnoj pei i fideru, zatim ravnomerno doziranje homogene staklene mase u vidu odreene teine i oblika. Duina trajanja jednog radnog ciklusa zavisi od konstrukcije prese, kao i o veliine i sloenosti oblika proizvoda koji se presuje.

5.2. Duvanje

Metodom duvanja izrauju se proizvodi vrlo razliitih oblika i belioine. Mogunost razduvavanja mase zasniva se na uticaju viskoziteta povrinskog napona i njihovim promenama u zavisnosti od promene temperature.

Duvanje moe da bude slobodno bez upotrebe kalupa ili kada se eli tano odreeni izgled predmeta koristi se kalup pri emu staklena masa dobije oblik njeove unutranjosti, u odnosu na nain izvoenja, duvanje moe da se obavlja runim radom ili primenom raznih vrsta mainamehanizovani nain izrade.

5.2.1. Duvanje stakla runim radom

Osnovni alat za runu izradu duvanih proizvoda sastoji se od staklarske lule, raznih drvenih ablona, pinceta, makaza i sl. kao i odgovarajuih kalupa. Donji deo lule koji se uranja u staklenu lulu izraen je od vatrostalnog elika sa kratkim konusnim zavretkom da bi se poveala debljina zidova na samom kraju.

Na gornjem kraju nalazi se mesingani pisak koji omoguava lake duvanje i regulisanje ravnomernosti vazduha koji radnik svojim pluima uduvava. Staklarska lula u gornjem delu obloena je drvetom da bi se speile opekotine. Osnovni princip izrade staklenih proizvoda procesom duvanja sastoji se iz vie faza.

Poetak rada se sastoji u zagrevanju donjeg konusnog dela lule na koji se nanosi staklena masa. To nanoenje se vri paljivim zaronjavanjem staklarske lule ispod povrine rastopa i laganim obrtanjem staklarse lule nahvata se odreena koliina staklene mase. Ova operacija se naziva nabiranje staklene mase i ona je vrlo osetljiva i zahteva kvalifikovanu radnu snagu. Posle nabiranja staklene mase lula se zajedno sa staklenom masom izvlai iz pei i nastaje proces

13

pripreme ove mase pre unoenja u kalup. Od nje se laganim obrtanjem lule obrazuje kratki valjak ili konus. Razduvavanjem takvog oblika obrazuje se kugla.

Veliina kugle zavisi od koliine ukupne staklene mase koja se nabiranjem vadi iz pei. Za vee predmete formiranje kugle se vri viestrukim nabiranjem i razduvavanjem staklene mase. Ravnomerno rasporeivanje nabranog stakla po povrini kugle vri se neizmeninim duvanjem i orienjem pomonog pribora od drveta koji ima polukruno udubljenje. Ovakvo telovanje staklene mase obavnja se sve dok se ne dobije mehur koji je po konfiguraciji slian finalnom obliku. Proces oblikovanja se izvodi u kalupu.

U njemu se uz neprestano duvanje vri i obrtanje staklarske lule sve dok se ne izvri fiksiranje oblika. Sve ove operacije izvodi staklar koji veto obavlja duvanje i usklauje pokrete prema odreenom obliku i temperaturi staklene mase. Kada je proces duvanja zavren, oblikovan poluproizvod se vadi iz kalupa i odvaja od lule i to naglim zahlaenjem tog mesta vodom, ili mokrim drvetom, pri emu nastaju pukotine na tom mestu i naglim trzajem lule ona se odvija od izduvanog komada. Ovakvi komadi se odvode u pe za odgrevanje, a zatim alju na odreene doradne faze.

Mogunost ovog naina oblikovanja su vrlo velike. Njima se izdaju vrlo sloeni oblici koji mogu da budu od vie vrsta stakla. Osnovni nedostaci ovog postupka su: naknadna obrada ovako oblikovanih artikala, nedovoljno iskorienje staklene mase zbog velikih otpadaka, nedovoljna preciznost dimenzija, angaovanje dosta radne snage, dosta teki uslovi rada kao i dosta veliki trokovi proizvodnje.

Zbog toga se u dananje vreme sve vie koristi mehaniovani nain duvanja, dok se runi nain izrade zadrao samo kod vrlo sloenih oblika od specijalnih vrsta stakla, gde se izrauju male serije.

5.2.2. Mehanizovani postupci duvanja

Ovaj nain duvanja izvodi se pomou kompresorskog vazduha na automatskim mainama. Postupak se sastoji od doziranja odreene koliine staklene mase , izrade predoblika i krajnje oblikovanje. Doziranje se vri preko fidera.

14

Staklena masa prvo dolazi pred kalup gde se formira kugla koja treba da u kalupu obezbedi ravnomeran raspored zidova prilikom oblikovanja. Zavrno duvanje obavlja se korienjem kompresorskog vazduha. Na ovaj nain se istovremeno vri i hlaenje unutranjih zidova, ime se ubrzava proces finalnog oblikovanja.

To je tzv. Protono duvanje, ime se poveava vrlo visok uinak rada ovih automatskih maina. Slian nain oblikovanja moe da se izvodi pomou vakuma. To se obavlja na taj nain to se iz prostora, koji je ogranien zidovima kalupa i predoblikom, usisa vazduh i pod uticajem atmosferskog pritiska i procesom nastajanja vakuma vri razdvajanje predoblika u zavrni oblik.

Oblikovanje u kalupu moe da se obavlja pri njegovom stabilnom poloaju ili okretanjem kalupa oko svoje vertikalne ose. Za dobijanje artikala sa tanjim zidovima i sjajnim povrinama, koriste se automatske maine na kojima je ostvareno kretanje kalupa. S obzirom na nain izrade predoblika i zavrnog oblika proizvoda u kalupu proistiu tri mogue varijante oblikovanja mehanikim duvanjem i to: Presovano-duvano Postupak duvano-duvano i Postupak vakum-duvano.

Postupak presovano-duvano se primenjuje za izradu proizvoda sa irokim otvorom grla, k ao i preciznim dimenzijama. Ovom metodom se oblikuju zehle i razne vrste aa. Postupak duvanoduvano se primenjuje za izradu staklene ambalae sa uskim grlom do 30mm prenika. Tako se oblikuju razne vrste boca kao i drugi proizvodi upljeg stakla razliite namene.

Postupak vakum-duvanje primenjuje se za izradu proizvoda sa automatskim mainama kod kojih se doziranje staklene mase vri usisavanjem rastipa iz radnog dela pei pomou vakuma. Da bi se omoguio ovaj proces izvedena je posebna konstrukcija radnog prostora.

4.2.3. Hlaenje stakla

Posle procesa oblikovanja staklenih predmet nastaje njihovo hlaenje. To je proces koji se odvija pri odreenom temperaturnom reimu i ima za cilj da eliminie sva nastala naprezanja u staklu ili da ih svede na dozvoljenu vrednost a ostatak ravnomerno rasporedi po celoj masi.

15

Potpuno otklanjanje naprezanja neophodno je samo kod optikog stakla i nekih staklenih predmeta sa specijalnom namenom. Kod ostalih vrsta stakla bitno je otklanjanje naprezanja samo do dozvoljene granice, a ostatak mora da se ravnomerno rasporedi poceloj masi, a ukoliko se ravnomerno rasporedi, utoloko su mehanike osobine proizvoda bolje. U pei u kojoj se odigrava proces hlaenja mora da postoji ravnomeran raspored temperatura, koji se prati i po potrebi moe da se regulie. Samo u takvim temperaturnim uslovima mogue je otklanjanje svih vrsta naprezanja ili njihovo svoenje nanajmanju vrednost.

Odgovarajui reim hlaenja u praksi se bira prema vrsti proizvoda. On lei izmeu dve temperature i to u praksi predstavlja gornju ili donju granicu hlaenja. Temperatura gornje granice, za veinu stakala se kree od 500 do 530S, a donja granica od 450 do 480S. Da bi se odreena vrsta proizvoda prailno ohladila, odreuju se granine temperature i izraunava reim hlaenja. On se u praksi sastoji iz nekoliko faza:

Slika br. 3. Temperaturni reim hlaenja

U prvoj fazi se stakleni proizvodi dovode na temperaturne uslove koji odgovaraju gornjoj granici hlaenja.Druga faza hlaenja je zadravanje proizvoda u temperaturi koja odgovara gornjoj granici hlaenja u toku odreenog vremena, koje je neophodno da bi iezli svi prisutni naponi. Duina vremena zadravanja se izraunava preko odreenih formula u zavisnosti od vrste stakla.

U treoj fazi se odigrava postepeno hlaenje u temperaturnim uslovima izmeu gornje i onje granice temperature. Brzina hlaenja u ovoj fazi zavisi od koliine zaostalih naprezanja u gotovim proizvodima, a izraunava se preko odreene formule. U etvrtoj fazi deava se bri proces hlaenja od donje granice hlaenja od normalne-sobne temperature. Brzina hlaenja u

16

ovoj fazi se nalazi preko odreenih formula. U praktinim uslovima, proces hlaenja u ovoj fazi iznosi oko 10 do 20S.

Grafiko predstavljanje temperaturnog reima prema nabrojanim fazama dato je na slici br.3. Hlaenje staklenih proizvoda prema unapred odreenim temperaturnom reimu odigrava se u posebnim vrstama pei, koje e nazivaju pei za hlaenje. Danas se uglavnom koriste tunelskemufolne pei koje se zagrevaju gasovitim gorivom. Konstrukcija pei za hlaenje se obino prilagoava vrsti artikla, koji se podvrgavaju procesu hlaenja. Na osnovu toga njihove dimenzione karakteristike su vrlo razliite kao i kapaciteti. One mogu da se razlikuju i prema nainu cirkulacije toplih dimnih gasova. Obino se danas konstruiu peu za hlaenje sa vertikalnim kanalima koji se nalaze u bonim zidovima ime se postie ravnomerniji raspored temperature to obezbeuje bolji kvalitet odgrevanja. Ono to je najbitnije za sve pei za odgrevanje je pravilno postavljanje temperaturnog reima za svaku vrstu artikla koji Se odgreva.

Slika br.4. ematski dijagram hlaenja za tunelsku pe

To se odigrava preko dijagrama hlaenja u kome se pojedine zone hlaenja postavljne po duini pei. Na slici br.4. prikazan je ematski prikaz hlaenja za tumelsku mufolnu pe koja se zagrava gasovitim gorivom, a koristi se za odgrevanje ambalanog stakla.

5.3. Toplotne obrade staklarskih proizvoda

Ova vrsta obrade obavezna je za sve vrste proizvoda, koji se oblikuju runim ili mehanizovanim duvanjem, jer sadre viak staklene mase u obliku kape koja se mora ptkloniti. Metode toplotne

17

obrase obuhvataju operaciju odsecanja kapa i zatapanje ivica. Odsecanje kapa obavlja se na toplo i hladno.zatapanje ivica se izvodi da bi se otre ivice i krajevi staklenih proizvoda uinili bezopasnim.

Oni se izvode pod dejstvom plamena ime se usled visokih temperatura povrinski sloj prevodi u razmekano stanje, pri emu se otre ivice koje su u razmekanom stanju prei u oble. Pri tome se vodi rauna da samo gornje povrine budu izloene dejstvu djstvu plamena da ne bi dolo do deformisanja proizvoda.ureaj koji se koristi za zatapanje ivica je palja maina, koji je po konstrukciji slian seka maini.

4.4. Mehanike obrade steklarskih proizvoda

U ovu grupu operacija ubrajaju se razni oblici bruenja, buenja i mehaniko pomeranje staklenih povrina.

4.4.1. Bruenje

Bruenje je vrsta obrade koja se vri sa ciljem postizanja pravilnog temperaturnog izgleda, tanosti dimenzija i bezbednosti. Primenjuju se razne vrste bruenja koje obuhvataju skidanje otrih ivica, izravnavanje povrine dna, unutranja obrada grla boce kao i uribavanje epova. U zavisnosti od hrapavosti povrina koja se bruse, postoje fino i grubo bruenje. Grubo bruenje je prva faza bruenja kada se skidaju vei slojevi da bi se izravnala povrina ivica.

Finim bruenjem dolazi do izravnavanja povrine ivica pri emu zaostaju samo mikroneravnine. Kod procesa bruenja aa eophodno je izvriti bruenje spoljnih kao i unutranjeih ivica. Za bruenje unutranjih ivica koristi se materijal u obliku konusa. Posle procesa bruenja proizvodi se alju na zatapanje ivica.

Postupkom runog bruenja vri se obrada grla kod raznih boca i tehli, kao i uribavanje epova, to je neophodnod zbog doterivanja dimenzija da bi se postiglo njihovo hermetiko zatvaranje poto se to ne dobija procesom oblokovanja. Metodom mehanikog poliranja otklanjaju se sve neravnine sa povrine stakla, pri emu ona postaje prozrana i sjajna.

18

4.4.2.Buenje

to se tie buenja rupe od 3mm prenika izuzetno se radi sa dijamantskim burgijama u obliku trostrane piramide. Ua vee rupe radi se sa upljim burgijama. To su u sutini eline cevi tankih zidova sa sinterivanim dijamantskim vencem i odgovarajuim prikljukom.

Maine za buenje stakla su sline mainama za buenje metala. One imaju glavno vreteno koje ima obrtno kretanje i pravolinijsko vertikalno pomeranje. Broj obrtaja glavnog vretena najee se moe birati, a aksijalno pomeranje vretena najeese se izvodi runo. Dra stakla na stolu maine stee staklo preko plastike da bi se izbeglo oteenje stakla.. pro buenju prolaznih rupa, uvek se staklo lepi na podmeta od prozorskog stakla da bi se izbeglo krzanje ivica pri izlaski burgije. Glavno vreteno builice mora biti tako izvedeno da omogui dovod emulzije za hlaenje i ispiranje u centralni otvor burgije.

U tu svrhu se koriste obrtne zaptivne aure koje omoguavaju dovod emulzije iz sistema za hlaenje u centralni otvor burgije. Za buenje otvora veoma malih prenika koristi se obrada laserom

4.4.3. Graviranje

Ovom metodom vri se ukraavanje povrina staklenih predmeta. Proces obrade izvodi se bruenjem i poliranjem, pri emu se na staklenu povrinu nanose razni umetniki crtei odreenih oblika u vidu dezena, a poliranjem se postiu odgovarajui optiki efekti. Nanoenje dezena se obavlja uglavnom runo sa velikom geometrijskom tanou, to je karakteristika ovih proizvoda. Maina koja se koristi za runo graviranje prilagoena je za orienje dijamantskog alata.

Ova vrsta obrade se naroito izvodi kod olovnoh stakala, poto su to meka stakla i dezen se lake nanosi, a imaju izraene optike osobine, gde se graviranjem obaj efekat poveava. Graviranje se itvodi pomou abrazivnih materijala, koji je u vezanom stanju u obluku diska, a koristi se i abraziv u slobodnom stanju u vidu praha, ija su zrna razliite veliine. Ureaj na koji se postavlja disk sastoji se od viestepenog prenosnika koji omoguava razliite brzine okretanja diska, prema potrebi graviranja. Postupak graviranja sastoji se u tome to se stakleno proizvod pritiska na disk koji se obre odgovarajuom brzinom.

19

U zavisnosti od dubine i reljefnog izgleda are, podeava se i veliina pritiska. To se obavlja runo, tako da sam radnik-graver svojom vetinom i pokretima izvodi razne motive koji daju vrlo komplikovane esteski oblikovane are-dezene. Pri tome se u toku rada izgledi profila povrine diska doteruje prema potrebi odnosno prema vrsti dezena. Na taj nain postiu se razliite dubine skidanja staklene povrine koja odgovara odreenim reljefnim oblicima dezena. U toku dana disk se neprestano kvasi. U sluaju korienja slobodnog abrazivnog materijala, koriste se diskovi od metala, iju periferni povrinu kvasi suspenzija od pomenutog abrazivnog materijala.

Staklene povrine koje nastaju ovakvom metodom obrade su matirane, te je neophodna njihova dalja obrada. Ona se sastoji od mehanikog i hemojskog poliranja, ime se postie prozranost i sjajnost povrina.

5. Proizvodnja tehnokih stakala

Tehnika stakla su stakla sa specifinom namenon. Ovu grupu ine veoma raznovrsna stakla po izgledu, osobinama, hemijskim sastavom, nainu proizvodnje i oblasti primene. Njihova upotreba ukljuena je u razliitim oblastima tehnike, nauke, proizvodnje i svakodnevnom ljudskom ivotu. Zbog toga u sastavu ovih stakal je ukljuen najvei broj elemenata periodinog sistema.

5.1. Proizvodnja optikog stakla

Postoje dve osnovne grupe optikog stakla i to kron i flint stakla. Sve optike osobine zavise od hemijskog sastava. Kron stakla su po hemijskom sastavu obina natrijum-kalcijum-silikatna stakla sa dodatkom bora ili barijuma, otuda postoji boro-silikatni ili barijumov kron.

Ova stakla se odlikuju visokim vrednostima koeficijenta disperzije, a manjim indeksom prelamanja u odnosu na flint stakla. Flint stakla sadre visok procenat olovo-oksida, te otuda imaju visok indeks prelamanja. Prozranost ovih stakala zavisi od hemojskog sastava, a dodatkom pojedinih oksida moe da se kree u irokim granicama.

5.2. Proizvodnja laboratorijskog stakla

20

Osnovne karakteristike ovih stakal su visoka hemijska i toplotna postojanost. Proizvodi koji se izrauju od ove vrste stakla su razno laboratorijsko posue, pribori i aparati, a koriste se u laboratorijama za razna ispitivanja kontrole i nauno istraivanje. U toku upotrebe ovi poizvodi dolaze u kontakt sa vrlo agresivnim materijama i trpe razne temperaturne mromene, pa moraju da imaju vrlo visoku hemijsku i toplotnu postojnost.

Ovo se postie na osnovu hemijskoh sastava u kome je sadraj alkalnih oksida sveden na minimum, dok je sadraj kiselih oksida vrlo uvean. Na bazi toga proistekli su razni tipovi ovi stakala kao to su pojreks, jensko staklo itd.

5.3. Proizvodnja sijalinih balona

Sijalini baloni se izrauju od stakla koji imaju poboljanu prozranosti toplotnu postojanost. Sijalini baloni su proizvodi koji se koriste za proizvodnju sijalica, a njihovi oblici su standardizovani i imaju odreenu koliinu grla i prenika balona. Svi ovo proizvodi imaju veoma tanke zidove sa pravilno rasporeenom staklenom masom ime se postie postojanos i temperaturne promene: zagrevanje i hlaenje.

Za proizvodnju sijalinih balona se koriste automatske maine konvejerskog tipa. One se sastoje iz tri konvejera koji su rasporeeni jedaniznad drugog. Staklena masa se pre nego to doe na srednji konvejer, pomou valjaka oblikuje u traku koja sa gornje strane ima reljefni izgled.

Na srednjem konvejeru se onlikuje banka koja se predaje gornjem konvejeru, gde se duvanjem obrazuje predoblik. Na donjem konvejeru, koji nosi kalupe, obavlja se zavrno duvanje. Posle ovoga sijalini baloni se transportuju u pe za hlaenje i pakovanje. Dnevni kapacitet konvejerskih maina je veoma veliki i iznosi 1 do 3 miliona komada za 24 sata.

5.4. Proizvodnja ravnog stakla

Proizvodi od stakla, koji se izvlae u obliku traka, ije su debljine relativno male u odnosu na ukupnu povrinu, nazivaju se ravnim staklima. Koriste se u graevinarstvu kao svetlosno propustljivi elementi za zastakljivanje prozora. Vrata, izloga, u autobuskoj industriji, za sigurnosna stakla, za izradu ogledala, termoizolacionih stakla itd. Sva ova stakla se oblikuju metodom izvlaenja, livenja i flot postupkom.

21

Metodom izvlaenja dobijaju se ravno vuena stakla debljine od 2 do 10mm, a prozranost im se kree od u granicama 84 do 87%. Metodo livenja dobijaju se ploe sa ravnim i reljefnom povrinom. Vrlo esto se ova stakla armiraju icom, te se dobija posebna grupa armiranih proizvoda. Flot stakla su ravni vuena stakla gde se posle izvlaenja na trake na toplo prevodi preko istopljenog metala, da bi se dobila idealno glatka povrina-polirana ravna stakla. Proces opljenja sirovina za dobijanje stakla se izvode diskontinualno ilikontinualno. Diskontinualni nain se primenjuje kod proizvodnje finog stakla za domainstvo ili umetnika stakla, bojenog i optikog stakla. U toku dana staklo se proreuje, a uvee puni novom meavinom itd. Mehanizovana indostrija stakla upotrebljava kontinualni nain stapanja u tzv. Peima u obliku kade s lunim poklopcem. Sirovine se unose na jednom kraju pei a na drugoj se uzima istopljena masa topljenje se vri na temperaturama od 1400 do 1550S. U poslednjoj fazi procesa topljenja, tzv. Proces bistrenja, oslobaa se istopljena masa od gasnih mehurova, bistri se. Ovo je omogueno dodatkom sredstava ta bistrenje. Za proizvodnju ravnog stakla, neobraeno staklo se puta da tee iz pei i valja se izmeu valjaka koji se hlade vodom. taklo za ogledalo je valjano ravno staklo, ije su povrine uhlaane i poirane. Ovakvi skupi procesi su zamenjeni metodom pokretnog stakla. Izvaljano staklo tee preko istopljene metalne povrine, pri emu poinje zagrevanje od gornje povrine pomou gasnog plamena. Na taj nainpovrina postaje skoro savrena. Soivo od stakla se prave presovanjem. Centrifugovanje se primenjuje pri proizvodnji ekrana za teleizore, u ovom sluaju staklom se pune brzo rotitajui kalupi. Posle formiranja, staklo mora vrlo lagano da se ohladi na sobnim temperaturama, jer u suprotnom nastaju naponi koji mogu dovesti do prskanja Hlaenje se vri u dugakim tunelskim peima u koje se unosi transportnim trakama. Staklo koje se brzo ohladi ima dvostruko prelamanje, pa tako staklo daje izobliene likove u ogledalu. Staklo za ogledalo se izvlai izmeu valjaka, koji se hlade vodom a zatim glaa i polira. Voda za hlaenje ide kroz valjke. Glaanje stakla se vri obraivanjem na elinim koturovima sa karborudnim peskom u obliku mulja sa vodom. Fino glaanje se izvodi pomou filca ili koturova od plute, uz upotrebu sredstava za poliranje, kao to su polirno crveno brano od plovuca ili oksid cerijuma, kao i hemijskim putem. Ravno staklo se proizvodi u debljinama od 1,5 do 10,6 mm. kvalitet stakla je po klasama A. B. C. Za proizvodnju ogledala se koriste stakla A klase. Pre procesa obrade ravnog stakla za ogledala, vri se kontrola njihovog kvaliteta koja mora da utvrdi optike nedostatke, zatim mehanika oteenja i henijska oteenja. Po proverikvaliteta, staklo za proizvodnju ogledala se odlae u skladite, gde eka na konanu obradu. Skladite mora imati posebnu temperaturu od 21 Kod proizvodnje ogledala razlikujemo runu imainsku proizvodnju

22

5.5. Proizvodnja staklenih cevi, ampula i boica

Staklene cevi inaju raznoliku primenu, a koriste se za izradu ampula i boica, elektro i vakum lampi, za laboratorijsko posue, ako konstrukcioni elementi raznih ureaja itd. Proizvode se horizontalnim i vertikalnim izvlaenjem, mehanizovano ili runo. Ampule se koriste kao ambalaa raznih farmaceutskih preparata. Proizvode se od staklenih cevi sa tankim i ujednaenim zidovima, pomou automatskih maina karuselskog tipa sa velikim brojem pozicija. Postupak oblikovanja ampula svodi se na zagrevanje povrine cevi do temperature razmekavanja. Posle toga dolazi do izvlaenja tog dela cevi pomou odreenih ureaja na maini, do predvienih dimenzija ampule. Zatim nastaje hlaenje pri emu se vri fiksiranje oblika ampule. Kada se oblikovanje zavri, vri se kalibrisanje grla i odgrevanje, dok se nanoenje natpisa na ampulu vri pre odgrevanja.

Proizvodnja boica, gde se kao prolazni materijal koriste staklene cevi, je ograniena na uapremine od 10 do 50 ml. Pri ovome se koriste staklene cevi razliitih prenika. Oblikovanje boica se obavlja na vertikalnim mainama. Staklena cev se postavlja u vertikalni poloaj i fiksira na donjem delu.

Posle toga se cev zagreva sve dotle dok se ne presee. Istovremeno sa presecanjem se vri i zatapanje tog dela cevi. Posle ovoga vri se zagrevanje cevi u donjem delu, ime je dolo do ponovnog presecanja cevi u ovom delu i oblikovanje dna. Kad se proces oblikovanja booce zavri, drai koji je dre tokom procesa se otvaraju i ona ispada.posle ovoga, boice se odvode na hlaenje, kontrolu i pakovanje.

ZAKLJUAK

Istorija govori da je staklo otkriveno jo 5000 godina pre Hrista. Legende kau da su ga otkrili Vavilonci, Feniani, Egipani, ali nita od toga istorija nije potvrdila. Jedino je sigurno da su

23

pronaeni razliiti ukrasi i predmet od stakla. Staklo se kao proizvod iz Egipta, preko Grke proirio do Rima, a tek su Rimljani 100 godina pre Hrista poeli da ostakljavaju zgrade. U razdoblju od 1500 godina pre Hrista do 500 godina posle Hrista, tehnikom fuzije izraeno je bezbroj posuda i ukrasa. U tom periodu razvijena je tehnika duvanja stakla i izrade ravnog stakla valjanjem. Moderna istorija stakla zapoinje 1851. godine kada je Engleski arhitekta Joseph Paxton, za svetsku izlobu u Londonu projektovao stakleni paviljon pod imenom Crystal Palace. Ta revolucionarna graevina izraena od stakla i elika, podstakla je arhitekte da staklo ponu upotrebljavati kao graevinski materijal. Izumevi float proces stakla 1952. godine Sir Alastair Pilkington pokrenuo je revoluciju u staklarstvu. Ovaj proces omoguio je izradu staklenih ploa u raznim bojama i u razliitim debljinama i dimenzijama. Od tada se razvoj tehnologije izrade i upotrebe stakla naglo ubrzao. Danas je izrada stakla moderna industrija visoke tehnologije koja je u mogunosti da proizvede hiljade ploa stakla dnevno u raznim bojama. Staklo je deo nae svakkodnevice i ivot bez stakla danas bio bi nezamisliv.

Literatura

[1] Dr Sneana Radonji, Dr Zoran Niki: Mainska obrada nemetala, aak, 1998.

24

[2] Internet pretraivai: www.staklo-basic.hr www.wikipedia.org

25