1

PROCESOR Procesor je osnovna komponenta svakog raunala. Smjeten je na matinoj ploi u kuitu raunala. Odgovoran je za ispravnost svih procesa u raunalu. Sastoji se od dvije komponente: Upravljake (kontrolne) jedinice Aritmetiko logike jedinice Osnovni su zadaci mikroprocesora: Nadzor i usklaivanje funkcioniranja cjelokupnog raunala Obrada podataka Upravljaka jedinica upravlja radom procesora. Ona dekodira dobivene instrukcije i tako dekodirane alje ih aritmetiko logikoj jedinici. Aritmetiko logika jedinica obavlja aritmetike i logike operacije nad podacima koje joj je proslijedila upravljaka jedinica. Rezultate obrade aritmetiko logika jedinica, posredstvom upravljake jedinice pohranjuje na odredite. Pojednostavnjeni princip rada procesora je: o Dohvatiti instrukciju iz radnog spremnika o Dekodirati instrukciju, odrediti operaciju koju treba izvriti o Odrediti odakle dolaze operandi (podaci s kojima se operacija treba izvriti) i kamo se pohranjuje rezultat o Operande dovesti na aritmetiko logiku jedinicu o Izvesti zadanu operaciju o Pohraniti rezultat na odredite

I tako za svaku instrukciju svih programa koje procesor raunala izvrava ... Upravljaka jedinica, a time i sam procesor, ali i svi ostali dijelovi raunala rade u ritmu koji odreuje generator takta (clock). Frekvencija generatora takta danas je od 1 000 do 2 000 MHz, to znai da je razmak izmeu dva impulsa od 0,5 do 1 ns (nanosekunda = ns = 10-9 s). (formula : T = 1 / f) Brzina procesora esto se iskazuje kao broj instrukcija koje raunalo moe izvesti u sekundi MIPS (Mega Instructions Per Second). Taj broj ovisi o frekvenciji generatora takta, a razliite instrukcije mogu potroiti razliit broj perioda takta. Na primjer, ako je period takta 1 ns i za izvoenje jedne instrukcije procesor prosjeno troi 5 perioda takta, tada je prosjeno trajanje jedne instrukcije 5 ns, dakle u jednoj sekundi moe se izvriti 200 milijuna instrukcija: 1 s / 5 ns = 1 s / 510-9 s = 0.2 109 = 200 106 instrukcija Osim broja instrukcija koje procesor moe obraditi (tj. izvriti) unutar jedne sekunde, jo jedan vaan imbenik utjee na kvalitetu rada procesora, a to je koliina podataka koju procesor moe obraditi unutar jednog takta. Trenutano je ta koliina 32 bita, no ve uvelike ulaze u uporabu 64 bitni procesori koji unutar jednog takta mogu obraditi 64 bita podataka. To izravno ovisi o irini podatkovne sabirnice, dakle ona je u navedenim sluajevima 32 ili 64 bitna.

Osnovni elementi od kojih je graen mikroprocesor su ipovi. ip je ploica, graena uglavnom od silicija, na kojoj se nalazi integrirani sklop. Postoje dva osnovna tipa procesora: CISC (Complex Instruction Set Computer) procesor sa sloenim skupom instrukcija. Kod njega je izvravanje niza osnovnih instrukcija izvedeno hardverski. RISC (Reduced Instruction Set Computer) procesor sa smanjenim skupom instrukcija, to ini izvedbu ovakvog ipa jednostavnijom, te im je stoga i proizvodnja jeftinija. Kod prijanjih se raunala procesor sastojao od vie poluvodikih komponenata, a kod dananjih se raunala on najee sastoji samo od jednog poluvodikog integriranog kruga pa takve procesore nazivamo mikroprocesorima. Procesori se izrauju od silicija. Vidjeli smo da se operacije u procesoru izvravaju velikom brzinom. Kako je procesor sastavljen od puno komponenata, one se pri radu procesora zagrijavaju. Da se procesor ne bi pregrijao i izgorio, na njega se montira hladnjak (cooler) koji hladi procesor. Zvuk koji ujemo za vrijeme rada raunala najee je zvuk hladnjaka procesora.