OKVIR I VINJETA NA KORICAMA: OBJAVLJENIJE O POETKU RADA TAMPARIJE U KRAGUJEVCU 1. JANUARA 1834.

GODINE

Draginja Adamovi ZEMLJA LUG DO NEBA

Kragujevac, 1977. ZAVIAJNI PESNICI

Urednik SLOBODAN PAVIEVI

Draginja Adamovi
4

ZEMLJA LUG DO NEBA

Krive terazije

Ni svemir u raanju Ni cvet u zalasku Od pokreta prapoetnog Do dana dananjeg Ne izmenie zemljinu povest Na obalama Znamen venosti Dok se razlistava Iz satrunule biljke Poput njenih prstiju Na vodenom trupu Zrna mlenog Pod kojim mrtvaci Sru garavo brano Dok sa drugih obala Osmesima bleskaju

II

Kad no kapke na zemlju spusti U visinama krii ptica Na tankim mostovima zgusnuti oblici Ravnaju korak po taktu vremena

10

III

Prostre se tiina Kojom zastrepi Umor roenih U ije oi ve sleu Glasovi ledenog vetra I tajno traju U satu beskonanosti

11

IV

Evo onih to na obali zelene vode Sagradie kuu promajnu iv da ne zanoi Mrtav da ne zadani Senkom preanjom I upre rukom u vrhove otrih stena

12

Nema tamo ni bedema Ni ponora Ni ljute uzviice Na kojoj bi se osuile haljine Sluga belih zenica uvar neije mogunosti Znalac tajni ne dovodi sebe u nedoumicu Niti odmerava noi Te noi u kojima pada kia A zemlja mirie na barut Crveni konjanici Reka u dimu Njene peane haljine I to pamenje starije Od noi

13

VI

Topot plamenih kopita Pomeraju se brda Uasnuta lica Po putu mrtve vojske se kreu Pred sobom nose ispranu lobanju Iz lobanje Pobeene oi gledaju

14

VII

Sa uma sili umnici Ogluveo grad U samom ivljenju Grad po krivim terazijama Po obeenima na trgu Po broju odrubljenih glava Po starom stablu Po ptici u prostoru vremena Ogluveo grad Od buke Od zemlje uzemljenih Od noi

15

VIII

Otili su Ostavili zarobljene noi Pauk na zidu U prozoru hrastova uma Ruke u granama Tela meu stablima Mrea se probudi Na podu haljina smrti I maska Jednog od dvanaest Crnih konjanika

16

IX

Iza pet zidova Sigurnosti Beli konji talasa Vuku koiju smrti Preko krovova Na trgu jedno telo Pokriveno korama Pretvara se u fontanu Srce sfinge koraa Stepenicama pesme Oslonjeni kamen Strahom se urazumljuje Do nespojivih Strana suprotnosti

17

Zgrena ptica lei na elu sunca Sklopljenih oiju gleda suzu Koja se razlistava Ne znajui umire li ili se raa Suza svetli nepoznatim sjajem Koji svu prolost Baca u zasenak Ne marei to je srce pamti Svom irinom Koja se u beskraj utapa

18

XI

Smena je U velikoj pari Za kljuem vode Sam jedan pliva Drugi stoji ispred deset kapija I ne vidi Svoja uta stopala

19

XII

Ovde pod svakim kamenom Mrtvac lei iv ivom ne veruje Ovde su ume guste Iz svakog probodenog srca Po jedno stablo nie Ovde su reke duboke Vetrovi brzi Beli su samo visoki Snegovi pod kojima Trunu trave Ovde smrt samo kamenom Nadivi A svaki kamen neija je tajna Preko koje se ne moe Zemljanim licem Pred njom se u vremenu smrti Krsti vremenu ljubavi A vreme ljubavi jeste Vreme smrti u vremenu raanja

20

Zemlja lug do neba

21

22

PRVI VESLA: Otkako ide za mnom Gora se u trubu prometnula Pod korom zemlje klati se zvono Dva srca e zaratiti vojska mala A more umi od pokreta njenog Mrzim sebe to me zora i ovoga puta obmanula Verovao sam da si nevin dok ti Pokrivae lice U raanju dana video sam Svoje misli u zubima vuka Sada pod suncem s tobom mi valja ukrstiti zube Oko okom mora pasti; Tigra si probudio u meni

DRUGI VESLA: Nisam vuk od tvog verovanja Ni nevinik od tvojih rei Uplaio si se da ti stope kradem A mene slinost neka k tebi goni Da smo od roenja ptice Morska bolest za nas ne bi bila strah Svi smo beskrajni u pesku Vesla su tvoja koliko i moja Samo zanos nije isti

23

PRVI VESLA: Veslo moje zameniu munjom Ispred groma Zemlja je zborite otpadnika Pokriveno suvim granjem Trulog stabla Zaurlae opor pred klanicom I pobei ispred svih straa Probuen u peinama svoje smrti Gde nema lanih bogova Ni glaanih postolja

DRUGI VESLA: Nisam veslo Ve stablo gromom probueno A zemlja je put do neba Ja koji stojim pred tobom Bio sam ve mrtav Jedog jutra sam se probudio Ispod biljke Njenih deset je igralo na mom elu Belom plamenu utao sam ne odajui glas ivota Sve dok plamen nije zapretio oima Zbog njih hteo sam kriknuti Stravom svih mrtvaca Ali glas se uguio u dimu

24

Kasnije rei su grunule Kao lava iz zapaljenog grla zemlje Svet rei Jedne su uzletele Druge se izgubile A neke ostale u seanju Ponavljao sam ih Smilujte se sestre vruice Preko ovih dlanova voskom pokapanih I smrt je skliznula preko mojih kapaka

PRVI VESLA: Proao sam kroz svih devet obrua I iz samog pakla prokapao Kroz progoreli toak zemlje Nepromenjen U ovaj isti svet koji uporno Dokazuje da je pakao dole A mi gore

DRUGI VESLA: Bolje da si tada u prazno sleteo Bio bi spokojniji Iznad naih glava okaenih Na zidu dva pakla

25

PRVI VESLA: Bele daljine izmiu u samom dohvatu Ova kula od dva polukruga Sasekla mi ludost u temenu Pre nego to upitah Ko to skrivenom rukom uini korak prvi I zna li on za to? Silazio sam u najdublji kutak Gledajui kako kaplje saseena loza I nestaje u vrtlozima Da bi legla u sredite Zemlje

26

Iza

27

28

SOBOM RASPETA

ivot je put kojim stigoh Da usnim Zlatne kie Tamo gde bojak jedan bdi Pred njim skidoh koprenu I odstajah deset venosti samoe Donete u moj lik Za iskru lepote koja ivljae U meni najgrenijoj Od svih Sobom videh oganj Prve vatre I tamu svu Kojom niko dovoljno ljubljen Nije bio Sobom raspeta Tek tren jedan ivim

29

DALJINA KOJA NESTA

Sve moje smrti I sva moja lica Miljena daljinom koje nesta Pripadaju njemu Zemlja nerazdanjena Na velikom trgu Pred njegovim nogama Skriveno blago sam Prosula I niega se vie Ne seam Sem da su kie dugo Prainu Sa mene spirale

30

PRISUSTVA

Travka izmeu dva kamena Sumnja izmeu dva dana; Padam dublje od ponorne senke Viem: Moj san se zavrava ovde Sutra u traiti oblik u zdrobljenom staklu razuma Noas verujem u svoje ludilo U nepomueno more U nulu na vijuzi nesanice?

31

KIE
Bile su magle pre velikih kia Reka puna mulja Pogled mi se ledio Dok sam sedela na obali Donee mi venac Prebacih ga preko ramena i zaspah mutno uma se sagibala Ruke su odlazile i vraale se Slike su nadrasle povuenu liniju I punile dolinu novim kiama Probudila sam se na drugoj obali Na listu jutra smeila se kap rose Podigoh se I padoh izmeu dva talasa Venac ostade na povijenoj grani Kao beleg znani u neznanom Ivicom obale senke vuku crnu mreu Pod mostom Gomila pali vatre

32

VREME KOJE SU ZVALI

Sretoe me Vikali su: ivot ivot! Dadoh re da u utati Pomakoe se Prooh i bi mi grko i teskobno A oni Potrae prema vonjacima Dok je u kotlini sedela Gorina Podvijenih nogu Dolo je vee Vreme koje su Zvali izvanrednim ivot ivot! Bilo je opako Neprevazieno Vapaj Koji Odvlai pogled u tminu Zaranja otricom Svlai

33

SLIKE LIKOVI

Pod nebeskom mreom Glas mi je okrnjen Nevidljivim krikovima Mrtve ivotinjice Sve manje bojazni od ivih Sve manje straha od smrti Obmanuta dahom u kome jesam Dozvana mestom u kome nisam Nepoznata sebi Razbijam sumanute likove haosa Sa rastrgnutim tkivom ivota U mojim rukama U zamrenoj osnovi svemira Gde stojim neprobuena Sluajui lom zemlje pod nogama Kliktanje ponora u nebesima Svet u glasovima korenja Moj kraj u beskrajnom mirovanju Pribliavam se Velikoj tajni Ja koja sam sopstvenim kricima Oblepila zidove na mestima Gde su se pokazale pukotine Za vreme velikih potresa koji su se deavali U spoljanjem svetu Rad koji ne prua gotovo nita Ovde u ovoj mojoj grobnici

34

Nalaze se likovi Ponekad zdrueni u jedan Gledaju prema velikom platnu Na kome ustremljena zmija prua alac Da sam ja ta koja treba Da im otvori vrata haosa Meni je odreeno da utim Pre nego to se odluih Da rtvujem moju kou Kroz pukotine Ulazili su kusi i repati sve do patuljaka Sa kojima je trebalo ratovati Ne pokazujui strah koji sam oseala Sve dok ne bih ugledala Kako naputaju ovo mesto Odreeno vremenom U prastarom liku nemog posmatraa to suprotnom stranom Stenu u mislima dri

35

IZA

Pomeranjem granice svesti Poklanjam dan Koji nisam zapamtila Spotiui se Mrakom pragova Oigledne stvarnosti Izmeu ovog neba I ove zemlje Iz ije utrobe ujem korake U potmuloj zveri Privezane za moju no Neutaive gladi I trajne uznemirenosti Iza ovog zida Koji ima neto Od Zbilje i sna

36

TRAGOVI NA ZIDU

Zidovi nisu mrtvi Niti su tvrava Naseljeni su senkama iz nas samih Zidovi uvaju senke I traju A kada bi izrekli istinu: ta bi bilo Sa naom istinom?

37

IZMEU

Prolazim izmeu dva ogledala Stravino lepa U belom ogrtau I crnim sandalama Hoete li me prepoznati Obuenu u svoj udes Ili ete okrenuti glave Zaboravljajui Koliko sam blia beskonanom Od stvari koje vidite

38

IVI RUB

U snu koji nisi bila Dubinom tame izmeri razdaljinu Do oiju kojih nema Pod zlatnom polugom I jednom za uvek zapamti Da razlikuje zid od zida I visinu sa koje pada Od tela odvojena I biva ivi rub mrtvog predela

39

PROBUENA REKA

Probudila sam reku Za treptaj koji bee duh dubina inilo mi se da e me zatrpati Lie starih uma Kroz koje jo uvek gledaju preci Uspravnim predelima mog ivota Tajna o kojoj ne znam nita ak ni to da li je Tajna ili neto sasvim drugo Deli me od svega u kome jesam I svega gde me nema

40

* * *

Noas usnih jezero puno belih ljiljana S njima priah kad jezerom proe Neko meni nepoznat Iz sna izaoh na obalu I licem u lice sretoh se s njom A u oku do gromadne suze Niega ne bee Putem miljah: ko je on Zamorena Usnih belinu gleera I nijedna senka ne dodirnu Oblik mog sna

41

* * *

I stajah u peini I videh mree od krvi Na stubovima kostiju I videh zrno soli u velikom kotlu Gde vri voda bez vatre ikakve I videh jezero puno crvenih riba Gde sve behu jednooke Svaka stara koliko jezero I stajah u peini I videh bistru vodu pod stenom Potom se umih vodom bistrom Otvorie se vrata od bakra I ne znadoh da ne vidim

42

BUDI ME
I
U no nadolu More duboko Pod plamenom gorue zemlje Slueni da se smestimo U izbeljenu kost Preko nedirnutog sjaja Visoki talas Slepu me promee U tebe Zasvoenog u zlatni svod

II
Ti budi me Usnama prozeblim Davninom Iza mojih ledenih bregova Gde niko nikoga ne eka Samotna zaboravljam da hou Budna da osvanem U tvoje godine to nadvisuju No vremena

43

III
Na rubu O i No bez ostrva Pije more Izgubljene ruke U krugu zaborava Kolju se talasi Vijugom nesanice Drhti more U ai zemlje Na podu Senke Okolo vatre Izmirene strahom Due od plamena Na elu Tvoji putevi Zatvoreni glasovi Iskopnelih voda Na pragu Beskrajna no

44

IZMEU DVE NOI

Slepe senke Udaraju u prozore U uvara na vratima U red zemaljski Uskovitla se strah Preko izmerene tiine Uzdrhtah ispod devet mrea Devet zavesa Izmeu dve smrti Neno se osmehnuh U divlje cvetove U varnice ivota U elino oko Strane vatre plamsaju Izmeu dve noi Vae ruke moje ruke Plivaju preko crnih voda Preko dvostrukog mosta U belim stubovima usijanja

45

ISPOD VREMENA

U pilji vremena Zaelela sam se visokih grebena Ispod kojih klei razum Odevena u inje Opijam se strepnjom Daleka u zatvorenom oknu ujem korake Preko snenih brda Onih to slomie ma O zlo I sad se vraaju U plamenu

46

* * *

Ponorno I pomorno govorenje Jednog bunila koje je odjeknulo Naletevi na kamena vrata Iza naih perjanih jastuka Tano u pono Do jutra se gubismo Doekasmo se na nogama vodenog toka I okitismo naga lica Plovna ostrva

47

ZAUENA

Izlazim iz svojih daljina Od zauenosti nikako da se K sebi vratim as brojim zguvane krpe Na konopcu dana as podnojem crnih uma Tragam za svojom odlutalom senkom Nalik cvetu presahlih voda U pustarama zatiu me vetrovi Oko mene mahniti glasovi Jo benji vetrovi Razvlae me i raznose Lomi se zemlja Za mnom ostaje otvorena senka A ne znam Koja od nas dve Blie istini stoji

48

CRNO SEME

Nebo zatvoreno dahom Koji miluje ponore Ispod dve peine Odakle se dozivamo ivotom istrebljenih plemena I lisnatim rukama Zaustavljamo srdbu U vreme nepokretno Mrakom ovih naih puteva Pred slepim nebesnikom Suvino kleim Dok na velikom toku Podignutom iznad gradova Spaljuju zemlju Mog pepela

49

TRAJEMO

Mi to ne uzesmo Nita Trajemo u umovima Koji nisu Naa sutina Skloni nitavilu Krunimo se i padamo U nulu sjedinjeni Diemo Prazni prostor

50

SADRAJ

KRIVE TERAZIJE 9 I (Ni svemir u raanju) 10 II (Kad no kapke na zemlju spusti) 11 III (Prostire se tiina) 12 IV (Evo onih) 13 V (Nema tamo ni bedema) 14 VI (Topot plemenitih kopita) 15 VII (Sa uma sili umnici) 16 VIII (Otili su) 17 IX (Iza pet zidova) 18 X (Zgrena ptica lei na elu sunca) 19 XI (Smena je) 20 XII (Ovde pod svakim kamenom) 23 ZEMLJA LUG DO NEBA IZA 29 30 31 32 33 34 36 37 38 39 40 Sobom raspeta Daljina koja nesta Prisustva Kie Vreme koje su zvali Slike likovi Iza Tragovi na zidu Izmeu ivi rub Probuena reka

51

41 42 43 45 46 47 48 49 50

*** (Noas usnih jezero) *** (I stajah u peini) Budi me Izmeu dve noi Ispod vremena *** (Ponorno) Zauena Crno seme Trajemo

52

Draginja Adamovi ZEMLJA LUG DO NEBA Izdava Novinska, radio-informativna i izdavaka organizacija SVETLOST Kragujevac 21. oktobra bb

*
Za izdavaa MIOMIR OLI

*
Recenzija DRAKO REEP

*
Korektor BORISLAV HORVAT

*
tampanje zavreno oktobra 1977.

*
Tira 500 primeraka

*
tampa Grafiko preduzee NIKOLA NIKOLI Kragujevac Mikua Gajevia 1

53

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

VRSTA GRAE........................ : monografska publikacija, tekstualna graa, tampana DRAVA IZDAVANJA............ : Jugoslavija, Srbija GODINA IZDAVANJA............. : 1978 JEZIK TEKSTA/ORIGINALA .. : srpski (irilica) / RAD POSEDUJE........................ : publikacija nije ilustrovana AUTOR....................... : Adamovi, Draginja - autor NASLOV.................... : Zemlja lug do neba IMPRESUM................ : Kragujevac : Svetlost, 1978 FIZIKI OPIS............. : 50 str., 20 cm ZBIRKA...................... : (Zaviajni pesnici ; 2) UDK............................ : 886.1/.2-1 COBISS.SR-ID............ : 18478860

54

55