Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
8Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Oliver Tomic 'Rec o Portretu u Srednjem Veku'

Oliver Tomic 'Rec o Portretu u Srednjem Veku'

Ratings:

4.67

(3)
|Views: 622|Likes:
Published by volsebnik

More info:

Categories:Types, Research
Published by: volsebnik on Jan 02, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/05/2013

pdf

text

original

 
Ni{ i Vizantija
II
105
Oliver Tomi}
RE^ O PORTRETU U SREDWEM VEKU
Portret je slikarski rod koji ima milenarnu tradiciju.Svaka epoha, stil, pa i narod, negovali su osoben na~in predstavqawaqudskog lika, u skladu sa svojim sistemom vrednosti i pogledom nasvet. Neka od tih razdobqa, poput dvadesetog stole}a, daju veomaraznovrsnu i heterogenu sliku, u kojoj je gotovo svaki umetnik imaoosobenu viziju, pa i ona se neretko drasti~no mewala tokom wegovog`ivota. S druge strane egipatski, pa i klasi~ni portret anti~keGr~ke pokazuju izuzetnu jedinstvenost unutar svojih likovnihorganizama, gde je qudsko lice podvrgnuto strogoj stilizacijisa sasvim odre|enim (malim ili nikakvim) mestom za li~ne crteportretisanog, koje bi olak{ale wegovo prepoznavawe. Izme|u tihekstrema „vek“ nazvan „sredwim“ zaista zaslu`uje svoje ime, jer je, urazdobqu izmedju
III
i
XV
stole}a, portret izvo|en po (nepisanim)pravilima, koja su relativno dosledno po{tovana. Ovo organsko jedinstvo ima svoje izvore i kraj, a ovaj esej ima za ciq da uka`ena neke aspekte ro|ewa i zamirawa onoga {to bi se moglo nazvatisredwovekovnim portretom.Portreti rimskih careva bili su nameweni naj{iroj javnosti, bilo da se radi o predstavama na novcu ili monumentalnimskulpturama i slikama. Veli~anstvsnost i reprezentativnostpostale su neophodne odlike svih prikazanih likova, {to jebez sumwe doprinelo da se li~ne crte portretisanog povuku udrugi plan. Ipak, rimski realizam republikanskog doba nijenikada potpuno nestao. [tavi{e, u nekim razdobqima, kao u dobatzv. „vojni~kih careva“, on se javqa u svoj puno}i, sa detaqnomanaliti~no{}u kako telesnog, tako i du{evnog sastava carevaprikazanih bez ulep{avawa, poput Maksimina Tra~anina (235-238), Filipa Arabqanina (244-249), Dekija (249-251) ili KlaudijaGotika (268-270). Ipak, idealizacija i stilizacija kona~nopreovla|uju krajem
III
veka, u doba tetrarhije, i time postavqajutemeq onoga {to }e postati portret u sredwovekovnoj umetnosti.Taj proces se odvijao u dva pravca, u zavisnosti od mesta na kome je lik prikazan: na novcu, male dimenzije uslovile su neophodnapojednostavqewa, dok su na monumentalnim predstavama kori{}eni
 
106
 
Oliver Tomi}
razli~iti vidovi idealizacije, u zavisnosti od uzora za kojimasu posegnuli rimski umetnici (klasicizam oli~en u apolonskojlepoti Avgustovog doba, razdobqe druge sofistike sa Hadrijanomnalik na Jupitera ili orijentalna shematizacija najboqe uo~qivana porfirnim portretima tetrarha). U svakom slu~aju, po{to subili javni, portreti careva morali su biti makar u maloj meriprepoznatqivi. S jedne strane, oni su imali memorijalni karakter,prikazuju}i preminulog cara kao bo`anstvo (posle konsekracije)i ve~nu uspomenu rimskom narodu – ili su bili osu|eni na zaborav(damnatio memoriae) poput Domicijana ili Gete (sl.1). S drugestrane, za `ivota, portret je nagove{tavao idealno prisustvocara na svakom mestu gde je wegov lik bio predstavqen. Nebrojeniepiteti koji su nagla{avli carske vrline na{li su svoj izraz upravou idealizovawu portreta, koji od izvesnog trenutka po~iwu dapokazuju jednu vrstu spiritualizacije, a koja }e odlikovati sredwivek. Tondo sa porodicom Septimija Severa iz prve decenije
III
veka(sl.1) je upe~atqiv primer koji najavquje potowu karakteristi~nukombinaciju realizma, oli~enog u tamnom tenu i prosedoj kosi cara,i duhovnosti, nagla{enoj predstavqawem u anfasu i izra`ajnimo~ima koje zure u posmatra~a. Ovakva pojava se mo`e dovesti uvezu kako sa samim karakterom imperatora, sklonog sujeverju (~ije je otelovqewe rimski Septizonium) i religioznosti (uostalom,bio je o`ewen sirijskom prvosve{tenicom), tako i sa umetni~kimizrazom kojim se ve} odlikovala umetnost severne Afrike i Egiptau to doba.Duhovne i verske promene koje su najdrasti~nije izmenile rim-sko carstvo dogodile su se tokom vladavine Konstantina Velikog
Sl. 1. Tondo Septimija Severasa porodicom (prva decenija
III
 veka)
 Fig. 1. Le tondo des Sévères (pre-mière décade du III siècle)
 
Ni{ i Vizantija
II
107
(306-337) i na{le svoj izraz i u por-tretnoj umetnosti. Odmah po ~uvenojviziji i pobedi na Milvijevom mostu(313), lik imperatora se ~ak i na nov-cu prikazuje u skoro potpunom anfasu(sl.2), a sli~nom re{ewu pribegavajui Konstantinov rival Maksencije isavladar (a potom i `rtva) Licinije.O~igledno da se takva pojava ne mo`estrogo vezati za samog Konstantina,niti wegovu naklonost/pripadnosthri{}anstvu, ve} pre odgovara „duhuvremena“ koje je bilo sazrelo za ver-ski preobra`aj, a koji je Konstantinose}ao vi{e i shvatao potpunijenego ijedan imperator-savremenik.U odnosu na „epizodu“ iz vremenaSevera, Konstantinovi portreti po-kauju izuzetnu doslednost i, ~ak, uni-formnost kada su u pitawu kombinacija stvarnih crta lica i sas-vim odre|ena idealizacija klasi~nog usmerewa. Taj klasicizam sezadr`ava, mada i preobra`ava, tokom narednog stole}a, kombinovansa ve} nagla{enom sklono{}u ka frontalnim predstavama, kojimasu slikarska sredstva i reqef vi{e odgovarali od slobodne monu-mentalne skulpture. Portretne odlike katkad mogu biti svedene namalu meru, {to ote`ava ~ak i identifikaciju, kao u slu~aju Rot{ildkameje (sl.3), na kojoj ve}ina istra`iva~a prepoznaje cara Honorija
 3. Rot{ild kameja (398)
3. La camée Rotshild (398)
Sl. 2. Srebrna medaqaKonstantina Velikog (Pavija, 313)
 Fig 
.
2. Le médaillon de Constantin leGrand en argent (Pavia, 313)

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->