VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

SEMINARSKI RAD
Predmet: Socijalna psihologija Tema: Upravljanje konfliktima

Profesor: ivkovi 11359 Ljiljana Zdravkovi ugostiteljstvo

Student: Nevena Turizam i

2011.

Sadraj
Uvod 4 1. Izvori konflikta . 5 1.1.Konflikti motiva 5 1.2.Konflikt uloga ... 6 1.3.Nespojive uloge . 6 2. Destruktivni i konstruktivni konflikti ... 7 3. Dejstvo konflikata u grupi 8 4. Na5. ini reavanja konflikata ... 9 6. Pregovaranje kao na7. in reavanja konflikata ..10 Zakljuak 11 Literatura .12

Uvod
Po Doju konflikt postoji kad god doe do inkompatibilne akcije. Konflikte prema tome, odreuje kao situacije u grupi u kojima dolazi do neusklaenosti, akcija koje preuzimaju pojedini lanovi. Suprotnosti u shvatanjima, ocenama i stavovima su izvori konflikata. Konflikti nastaju kada lanova grupe pokuavaju, takva jedno drugom suprotna shvatanja da realizuju. Postojanje konflikta, mogue je,prema nekim autorima,utvrditi na osnovu sledeih indikatora: b)postojanja borbe meu lanovima za uticaj na donoenje odluka. d)estog odbijanja prihvatanja predloga koje neko drugi daje; e)nepriznavanja nekih drugih zasluga za reenje problema;

f)Napregnute i neprijatne atmosfere u kojoj nastaje pojava agresivnosti i neprijateljstva; g)vie kritikovanja iznetih miljenja i celokupne grupne aktivnosti nego dobronamernog iznoenja predloga i miljenja. Ljudi su esto u nedoumici i dilemi usled takvih sukoba kako da postupe. Obino ih s uspehom reavaju, a esto i nisu vani za linost, pa i nereeni nemaju veeg uticaja na ponaanje.

1. Izvori konflikta
Veoma su razliiti specifini oblici konflikata u razliitim teorijama linosti koje su opisane: suprotne snage izmeu ega i super ega (Frojd), oseanje manje vrednosti nasuprot tenji ka savrenstvu (Adler), nespojive neurotine potrebe koje nagone osobu da istovremeno tei da bude sa drugima, da ih napada i da bude nezavisna od njih (Hornajeva), elja za slobodnim i

izraavanjem sopstvene linosti nasuprot strahu od izolacije (From), konfliktni zahtevi sloenih meuljudskih odnosa (Salivan). Pa ipak, svim ovim teorijama zajednike su izvrsne glavne klase konflikta za koje se pretpostavlja da se nalaze u razliitim stepenima u svih ljudi. 1.1. Konflikt motiva Usled velike raznovrsnosti motiva koji pokreu jedinku nemogue je da ona stalno doivljava konflikte meu njima. etiri najznaajnije klase takvih konflikata jesu: 4)Prijatnost nasuprot kazni. Jedinku pokreu mnogi impulsi koje drutvo nastoji da kontrolie i priguuje. Jedinka ima elje u vezi sa seksom, agresijom itd., a koje su izraene zabranama i kaznama kojima drutvo nastoji da ouva sebe i svoje obiaje. 11)Lina dobit nasuprot principa. Kada su drutveni standardi dobro internalizovani u vidu moralnih i etikih principa neke osobe, onda mogu da se jave konflikti izmeu njenih elja za njenom linom dobiti i potreba da se izbegne oseanje prestupa i nedela, oseanje da se kre principi kojih se dri i oseanje da se remeti miljenje koje se misli o sebi. 13)Uspevanje nasuprot strahu od neuspeha. Osoba je podstaknuta da uspeva, da postie, da stvara. Ali u isto vreme potreba da se upusti u aktivnosti koje vode ka uspehu moe da bude u ozbiljnom konfliktu sa strahom od neuspeha to bi imali za posledicu gubljenje samopotovanja kao i ugleda u oima drugih. 18)Nezavisnost nasuprot pripadanju. Osoba osea snane potrebe i elje da bude nezavisna i autonomna, da sama planira za sebe, formira i izraava svoja sopstvena uverenja, da bude usamljeni vuk, ali u isto vreme ona osea podjednako jake i suprotne potrebe i elje da bude lan grupe, da bude voljena i prihvaena od drugih, da se sa njima saglaava.

1.2. Konflikt uloga Jedan od najkritinijih aspekata razvoja linosti jeste da pojedinac pristaje da usklauje razne uloge koje drutvo za njega odreuje. Taj proces je pun konflikata. Vaan izvor takvih konflikata uloga jeste nesklad koji esto moe da postoji izmeu zahteva uloge i sposobnosti osobe. Ovo neslaganje moe da dobije mnoge oblike. Na primer, sposobnosti neke osobe moda nisu u proporciji sa specijalnim zahtevima njene uloge. Dete veoma inteligentnih osoba moe da bude prosene inteligencije i stoga da ne bude podobno za pravu ulogu intelektualaca koju njegovi roditelji oekuju od njega. Sve ove situacije mogu da dovedu do aktivnog konflikta izmeu oekivanja i potencijalnih mogunosti. 1.3. Nespojive uloge Jo ozbiljniji izvor konflikata uloga potie od injenice da se od osobe trai da se istovremeno ili u brzoj sukcesiji uklopi u mnogo razliitih uloga. Obino se deava da je jedna osoba istovremeno u mnogim situacijama koje se poklapaju i od kojih svaka od pojedinaca zahteva razliitu ulogu. ta vie, za osobu koja se razvija od jednog do drugog stadijuma, od detinjstva do adolescencije, od adolescencije do zrelog doba, promenljive definicije uloge predstavljaju akutne probleme prilagoavanja. Mnogi sluajevi branog i porodinog neslaganja mogu da se pripiu takvim konfliktima uloga. Obrazovana ena moe da doivi ozbiljan konflikt izmeu uloge ene i majke koja hrani, s jedne strane, i uloge nezavisne ene koja stvara i uspeva u spoljanjem svetu, s druge strane. ena koja je svoju diplomu koleda okaila za kuhinjsku esmu iv je primer ovog tipa konflikta. ovek moe da osea konflikt izmeu svoje uloge pouzdanog hranioca porodice i svoje uloge bezbrinog gradskog beare.

2. Destruktivni i konstruktivni konflikti

Nisu svi konflikti ni kod pojedinaca ni u grupama, naglaava se danas, tetni. Opravdano je razlikovati tetne od korisnih, destruktivne od konstruktivnih konflikata. Od destruktivnom konfliktu govorimo kada konflikt dovodi do trajnih negativnih posledica za pojedince ili za grupe. To su konflikti koji trajno ometaju uspeno funkcionisanje grupe ili ak ugroavaju njeno odranje. Otre, stvarne i za funkcionisanje grupe relativne suprotnosti svih pet tipova konflikata s obzirom bilo da su meu lanovima grupe, bile u delovima grupe, predstavljaju stvarne, po posledicama tetne i destruktivne konflikte. Konflikti mogu da spree stagnaciju, da dovedu do uoavanja problema, da podstaknu nova reenja. Konflikti se neretko prikazuju kao izuzetna i nenormalna stanja, kao stanja koja su uvek tetna za grupu i kao odnosi koji ugroavaju opstanak grupe. Takvo shvatanje o konfliktima podravaju i neke od teorijskih koncepcija. O konfliktima se suprotstavljaju dva suprotna shvatanja, izlae Keli (1969). Po jednom su konflikti nenormalna stanja koja treba i koje je mogue izbei i otkloniti. Izazivai konflikta su nepodesne linosti koje ne umeju svoju agresivnost da kanalisu kako treba. Po drugom shvatanju, a koje Keli smatra ispravnim konflikti su integralni deo susretanja meu ljudima. Uvek e oni koji su u nepovoljnim uslovima teiti da zauzmu poloaje onih koji su u povoljnim, a oni koji imaju privilegije nastojae da ih zadre. Budui da ni poloaji ni potrebe i lanova u grupama, pa i u malim

grupama, nisu isti, postoje izvori konflikata i konflikti u grupama kao zakoniti. Ali konflikti nisu samo neizbeni ve su i za napredak korisni. Keli ovo shvatanje naziva realistikim.

3. Dejstvo konflikata u grupi

U grupama, to znai i u malim grupama i u organizacijama, dolaze do izraaja ne samo intragrupni i organizacioni konflikti nego i svi drugi koji se razlikuju na osnovu toga ko su nosioci konflikata. Nelagodnost i anksioznost, izazvane nereenim konfliktima, nose sa sobom i u svoju radnu grupu. Njihovo nezadovoljstvo i njihova ozlojeenost manifestuje se i u odnosima sa ljudima u grupi u kojoj rade. Npr. konflikti u braku i porodici odraavaju se na pojedincu i u njegovom ponaanju u radnoj grupi. Mogu da se jave u grupi i interpersonalni konflikti meu pojedincima koji po svojoj prirodi nisu grupni. Oni nisu vezani uz ciljeve i zadatke grupe, ili za poloaje i formalne odnose pojedinaca lanova grupe u konfliktu. To su sukobi koji izviru iz line netrpeljivosti, koji nastaju usled inkompatibilnosti osoba koje se, radei u istoj grupi neizbeno sreu, ne trpe se i sukobljavaju. Mnogi konflikti vezani za uloge delimino su konflikti koji

nastaju van grupe. I oni utiu, kao i negrupni interpersonalni konflikti,i na ponaanje u grupi. Ali jo jae dejstvo na grupnu situaciju imaju konflikti vezani za grupnu interakciju, posebno za poloaje u grupi i za grupne uloge. Oni predstavljaju intenzivne intragrupne konflikte. To su esti gotovo neizbeni konflikti meu pojedincima i skupovima pojedinaca u grupi. To su sukobi do kojih dolazi usled aspiracije vie pojedinaca na odreeni poloaj, sukobi u borbi za mo, za presti, za omiljenost. Moe se i za njih rei da mogu biti konstruktivni i destruktivni. Konstruktivni su ako dovode do promena korisnih sa funkcionisanje grupe, a destruktivni ako trajnije oteavaju rad grupe i razbijaju je. Dejstvo intragrupnih konflikata zavisno je od kohezivnosti grupe. U kohezivnijim grupama konflikti tee izbijaju, jer se lanovi uzdravaju od manifestovanja neslaganja neprijateljstva. Najei vid konflikata je protivljenje koje manifestuju hijerarjhijski podinjeni onim delovima organizacije koji su im nadreeni. Sukob moe imati svoj izvor u razlikama u nadgraivanju ili u oceni da nadreeni na neprihvatljiv nain koriste svoju mo i ovlaenja.

4. Naini reavanja konflikata

Konflikti u grupi, ukoliko se ne ree ili na neki nain ne prevaziu, postaju sve intenzivniji, ukljuuju sve vie ljudi i postaju pretnja za podravanje grupe. Zato je potrebno konflikte reiti. Vie je naina kojima se to pokuava ostvariti. Jedan od estih naina jeste donoenje odluke, o sadrajima o kojima postoji

sukob, putem glasanja. Glasanje je korisno ako doneto reenje dovodi do jedinstvenog ponaanja ili do ponaanja koje se pokae korisnijim od ponaanja do koga bi dolo da je ostao konflikt i da su ostala neusklaena ponaanja koja je izazvao. Drugi nain reavanja konflikata, veoma esto i koristan, jeste otklanjanje sporova i suprotnosti putem pregovaranja i dogovaranja. Izmeu osoba ili skupina osoba meu kojima postoji konflikt dolazi do pregovora u kojima svaka od strana poputa i odrie se nekih svojih prvobitno postavljenih zahteva. Reavanje konflikata, i uopte donoenja odluka o stvarima o ijem reenju postoje razliita gledanja, putem pregovaranja je veoma est i esto veoma uspean nain prevazilaenja suprotnosti.

5. Pregovaranje konflikata

kao

nain

reavanja

Pregovaranje se javlja kao nain reavanja konflikata kada su interesi strana meu kojima postoji spor delimino zajedniki a delimino suprotni. Da bi dolo do pregovaranja izmeu strana koje stupaju u pregovore postoji konflikt interesa ali istovremeno i neki stepen zajednitva interesa. U procesu pregovaranja koriste se razni postupci ili strategije, kako ih nazivaju Mek Krajmon i Tejlor, prikazujui naine koji se pri pregovaranju koriste. Meu ostalim oni pominju: diskusiju licem u lice, ubeivanje, obmanjivanje, pretnju i obeavanje i razne taktike ustupaka. Neposredna komunikacija je uslov za pristupanje pregovaranju. Omoguava partnerima da saznaju makar osnovne podatke jedan o drugome i da doe do uzajamnog poverenja i time do uspenog produavanja pregovaranja. Pri ubeivanju, drugoj od pomenutih strategija, koriste se razliita sredstva i naini kojima partneri nastoje de jedan drugoga pridobiju za vlastite pozicije i pokau njihovu opravdanost. Jae dejstvo poznato je iz istraivanja, imaju argumenti koji se iznose u poetku ili pri kraju izlaganja od onih koji se navode poto izlaganje diskusije ve traju ali se produavaju. esto deluju, navodi se, ubedljivo i iznoenje nekih podataka i na vlastitu tetu i priznanje da postoje slabe take i u vlastitoj poziciji. Mogue je tako osigurati da partner u pregovaranju lake prihvata druge stavove. Pomenuti autori kao jedan od korienih naina navode i iznoenje lanih podataka i argumenata u korist svoje pozicije a za koje oni koji ih iznose znaju da su izmiljeni. Efekat takvog obmanjivanja ili blefiranja zavisi od toga koliko partneri jedan drugoga znaju, koliko tano ocenjuju svaki od njih motive i ciljeve svoga suparnika pregovaraa. Pregovaranje je veoma iroko primenljiv nain preovladavanja sporova i suprotnosti. Koristan je i u reavanju interpersonalnih sukoba, meu delovima jedne grupe i meu delovima organizacije, i meu raznim grupama i organizacijama, pa i tako velikim i za ivot ljudi vanim kao to su drava. U socijalnoj psihologiji je izvreno vie i eksperimentalnih istraivanja o procesu pregovaranja i pogaanja i o faktorima koji doprinose sporazumevanju putem pregovaranja ili oteavaju

sporazumevanje.

Zakljuak
Videli smo da je konflikt neizbeno a moda i nuno oblika razvoja linosti. Poseban nain kako se ovek suoava sa svojim konfliktima, kako ih razreava ili neuspeva da ih razrei, daje jedinstven peat njegovoj linosti. Posledice konflikta mogu da budu konstruktivne ili destruktivne po prilagoenost neke osobe, to zavisi od prirode konflikta, situacije u kojoj on nastaje i pojedineve tolerancije prema frustraciji. Takoe postoje indirektni efekti konflikta, od kojih je najvaniji nastanak strepnje koja potie od ugroavanja samopotovanja, od oseanja krivice i straha od kazne. Glavna vanost strepnje izazvane konfliktom jeste u tome to ona navodi osobu da ispolji razne odbrambene reakcije koje slue da se strepnja ublai ili izbegne.

Literatura
1. Dejvid Kre i Riard Krafild, Elementi psihologije, Beograd, 1980. 2. Dr Nikola Rot, Psihologija grupa - Prvenstvo malih grupa i organizacija,Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd,1983.