Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
4bee9e524e66e-devizno tržište

4bee9e524e66e-devizno tržište

Ratings: (0)|Views: 45|Likes:
Published by Dejan Seminarski

More info:

Published by: Dejan Seminarski on Jun 16, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/13/2014

pdf

text

original

 
UVODNA RAZMATRANJA
Prilikom odabira teme za završni rad opredelile smo se da predmet našegistraživanja bude devizno tržište. Razlog za ovakvo opredeljenje je našeinteresovanje za način funkcionisanja deviznog tržišta Srbije, s obzirom na velikunestabilnost dinara prema evru. Zanima nas kako Narodna banka Srbije deluje nadevizni kurs, odnosno kojim intstrumentima, i kako koristi devizne rezerve u cilju jačanja domaće valute – dinara.Seminarski rad podelile smo u četiri tačke.U prvoj smo ukazale na najvažnije karakteristike deviznog tržišta, pri čemu smonešto više rekle o pojmu deviznog tržišta, o funkcijama, esnicima iinstrumentma. Primarna funkcija deviznog tržišta jeste utvrđivanje odnosavrednosti nacionalne valute jedne zemlje prema valutama drugih zemalja.U drugoj tački smo detaljnije obradile devizni kurs kao cenu po kojoj se vrširazmena valuta i način na koji se on formira. Ukazale smo na karakteristikedirektnog i indirektnog notiranja deviznog kursa, promene deviznog kursa urežimu fiksnog i fluktuirajućeg deviznog kursa, kao i na faktore koji utiču nadevizni kurs. Takođe smo navele i najznačajnije uloge deviznog kursa, a jedna odnjih je upoređivanje cena međunarodnih i domaćih proizvoda i usluga.U narednoj tački smo pisale o intervencijama na deviznom tržištu od stranecentralne banke i poslovnih banaka. Prikazale smo postupak odvijanjameđubankarskog sastanka, kao mesta na kome se vrši kupovina i prodaja deviza.Istakle smo da je učešće centralne banke u intervencijama malo, ali je njen uticajvelik.U poslednjoj tački smo pisale o deviznim derivatima, pri čemu smo obradileforvarde, fjučerse, svopove i opcije. Na osnovu podataka koje smo prikazale možese zaključiti da se konkretno u slučaju naše zemlje ne realizuje svop i terminskatrgovina na međubankarskom deviznom tržištu.
1
 
1.KARAKTERISTIKE DEVIZNOG TRŽIŠTA
Pod deviznim tržištem podrazumeva se ogranizovan sistem kupovine i prodaje deviza,efektivnog stranog novca koji se obavlja na teritoriji jedne zemlje, a na način kako je toutvrđeno pozitivnim propisima. Kupovinu i prodaju deviza na deviznom tržištu vršeovlašćene banke za devizno poslovanje kao i domaća i strana lica. Banke koje suovlašćene za poslovanje sa inostranstvom vrše kupovinu i prodaju deviza između sebekao i na međubankarskom sastanku. Za domaća i strana lica je karakteristično da kupuju i prodaju devize ili kod ovlašćenih banaka za poslovanje sa inostranstvom ili kodovlašćenih menjačnica.Banke koje su ovlašćene za poslove sa inostranstvom obavljaju:
1
Poslove platnog prometa sa inostranstvom,
Kreditne poslove sa inostranstvom,
Devizno-valutne poslove sa inostranstvom,
Menjačke poslove u matičnoj zemlji.Za ove banke je karakteristično da sve devizne poslove obavljaju u svoje ime i za svojračun i u svoje ime, a za tuđi račun.Centralna banka na deviznom tržištu kupovinom i prodajom deviza formira stalne deviznereserve, vrši otplatu deviznog duga, i vodi računa o održavanju stalne devizne likvidnostidotične zemlje.Primarna funkcija deviznog tržišta jeste utvrđivanje odnosa vrednosti jedne nacionalnevalute prema valutama drugih zemalja. Ovu funkciju tržište vrši formiranjem deviznogkursa. Kroz devizni kurs domaće cene se efektivno prevode u strane cene i obrnuto.Promene u deviznom kursu imaju značajne konsekvence za privredu. Stoga promenekursa imaju direktan uticaj na odluke proizvođača, potrošača i investitora u izboru izmeđudomaće i strane robe i usluga, kao i investiranje u zemlji i inostranstvu.Koncentracijom ponude i tražnje za devizama na deviznom tržištu se otklanja skup inepogodan proces traženja odgovarajućeg instrumenta plaćanja po valutnoj strukturi,obimu i dospeću. Devizno tržište na taj način smanjuje transakcione troškove učesnika.Devizno tržište obezbeđuje informativnu funkciju, publikovanjem kurseva, štoomogućava ekonomskim subjektima da pravovremeno i tačno utvrde uticaj svojihdeviznih obaveza i potraživanja na bilans poslovanja.Devizno tržište je mehanizam za transfer rizika ekonomskih subjekata koji posluju sainostranstvom. Ova funkcija je posebno razvijena u savremenim uslovima kolebanjavrednosti nacionalnih valuta.Država koristi mehanizam deviznog tržišta za ostvarenje određenih ciljeva u monetarnojoblasti, a posebno i u drugim oblastima vođenja ekonomske politike.Učesnici na deviznom tržištu mogu se posmatrati iz ugla institucionalne tj. personalne ifunkcionalne osnove. U institucionalne učesnike se ubrajaju komercijalne banke, brokeri,Centralna banka i nebankarske finansijske institucije.
1
Vunjak dr Nenad, Kovačević dr Ljubomir, Finansijska tržišta i berze, Proleter a.d.Bečej, Milen a.d. Subotica, Unireks a.d. Podgorica, Subotica, 2003.god., str. 95
2
 
Komercijalne banke mobilišu ponudu i tražnju za devizama u zemlji, obezbeđujući nasvojim računima kod inostranih banaka inostranu valutu kojom se može plaćati poinstrukcijama korisnika. Banka sa međunarodnom reputacijom u svakom trenutku možekomunicirati sa drugim bankama posredstvom specijalizovane mre Rojtera,saopštavajući ponudu i tražnju za devizama, kamatne stope… ona može u realnomvremenu da prenese naloge za transfer sa računa u inostranstvo posredstvom SWIFTmreže, koja integriše banke u skoro svim zemljama sveta.Brokeri su učesnici na tržištu deviza koji utiču na uravnoteženje ponude i tražnjeaktivnošću u međubankarskoj trgovini ili berzi. Pored funkcije trgovine, brokeri danas prate i analiziraju tržište i pružaju savetodavne usluge.Centralna banka interveniše sa namerom da stabilizuje kurs. Ona može intervenisati uformi kupovine ili prodaje deviza ili indirektnim uticajem na ponudu i tražnju deviza preko tržišta novca. Obim intervencija Centralnih banaka na deviznom tržištu po pravilunije velik, ali je snaga i uticaj informacije koju ta intervencija nosi značajnija i veća odsamog obima intervencije. Razlog ovome je što intervencijama na deviznom tržištuCentralne banke šalju signal učesnicima o monetarnoj politici koju sprovode i efektimaiste na devizni kurs. Nebankarske finansijske institucije – osiguravajuća društva, penzioni fondovi – su takođeznačajni učesnici na deviznom tržištu. U potrazi za sigurnim i konstantnim prinosimanebankarske finansijske institucije prenose svoje fondove sa jednih na druga finansijskatržišta i na taj način postaju značajni učesnici.Sa funkcionalne osnove učesnici se mogu podeliti u tri kategorije:
2
 Ne-špekulanti (hedžeri) su oni učesnici na deviznom tržištu koji žele da se zaštiteod rizika promene deviznog tržišta,
Špekulanti su oni učesnici na deviznom tržištu koji kupuju (prodaju) valute zakoje očekuju da će im se vrednost u budućnosti promeniti tako da će ponovnom prodajom (kupovinom) ostvariti profit,
Monetarne vlasti u većini slajeva predstavlja Centralna banka koja imamogućnost intervenisanja na deviznim tržištima, ali i mogućnost uvođenja raznihoblika devizne kontrole.U daljem izlaganju prikazaćemo tabelu koja prikazuje primenu deviznog tržišta:
2
Miljković dr Dejan, Međunarodne finansije, Ekonomski fakulet u Beogradu, Beograd,2008.god., str. 14
3

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->