LIKVIDNOST TRITA

FARMACEUTSKOG

Drugi deo: uzroci nelikvidnosti i mere za njeno prevazilaenje

Sa izdvajanjima za zdravstvenu zatitu (Healthcare Expenditures) u iznosu od oko 1,9 milijardi evra (oko 5,7% GDP-a) i nadoknadoma za lekove (Reimbursement) u iznosu od oko 220-230 miliona evra (oko 12% trokova zdravstvene zatite), drava predstavlja najveeg kupca na farmaceutskom tritu (oko 33% trita), ija je vrednost procenjena na 630-650 miliona evra u 2012. godini. Procenjuje se da su ukupna dugovanja na farmaceutskom tritu, ne raunajui dugovanja RFZO, premaila iznos ovd 550-600 miliona evra, dok su ukupna potraivanja premaila iznos od 400-450 miliona evra.

POKAZATELJI NELIKVIDNOSTI
Najbolji nain za sagledavanje veliine i dimenzija problema nelikvidnosti farmaceutskog trita predstavlja analiza finansijskih pokazatelja njegovih kljunih uesnika: RFZO i farmaceutskih kompanija. to se tie RFZO, likvidnost se moe posmatrati kroz 3 osnovne grupe pokazatelja: iznos i rok plaanja obaveza prema dobavljaima od strane RFZO, iznos i rok plaanja obaveza prema dobavljaima od strane zdravstvenih ustanova i iznos izdvajanja u sistemu nadoknade za lekove.

U pogledu iznosa i roka plaanja obaveza od strane RFZO, RFZO je uao u 2012. godinu sa obavezama prema dobavljaima u iznosu od 22,8 milijardi dinara. Tokom prvih pet meseci ove godine, RFZO je taj dug umanjio za 6,3 milijarde dinara, tako da su obaveze prema dobavljaima na dan 21.05.2012. godine iznosile 16,5 milijardi dinara. Rok naplate potraivanja od RFZO je tokom 2011. godine dostigao nivo od 180 dana, a poetkom ove godine taj rok je ak premaio nivo od 210 dana. Smanjenje duga RFZO rezultat je primene Programa mera za izmirenje dugova RFZO, koji je Vlada Republike Srbije donela 29.03.2012. godine, a po kojem je omogueno RFZO da svoje dugove izmiri u naredne tri godine, tj. u 12 kvartalnih rata, uz prethodni otpis duga od 40%. U pogledu iznosa i roka plaanja obaveza od strane zdravstvenih ustanova, procenjuje se da zdravstvene ustanove duguju dobavljaima oko 12-15 milijardi dinara, sa rokom plaanja koji je premaio iznos od 200 dana. Imajui u vidu visinu i dinamiku izdataka RFZO za primarnu, sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zatitu, u ovom trenutku se ne mogu oekivati znaajniji pomaci u ovom segmentu. U pogledu izdataka za lekove, RFZO ve treu godinu zaredom odrava manje-vie isti nivo od oko 22-25 mlijardi dinara, to predstavlja napor da se odri dostignuti nivo u sistemu nadoknada za lekove. Na kraju, treba spomenuti i to da je odnos izmeu dugovanja prema dobavljaima i izdataka za lekove u prethodnim godinama rastao sledeom dinamikom: 27% (2008), 54% (2009), 77% (2010), 92% (2011) i 67% (2012), to govori da RFZO kontinuirano ima problem sa isplatom projektovanih nadoknada za lekove.

to se tie farmaceutskih kompanija, kompletan uvid u stanje likvidnosti moe se stei analizom njihovih finansijskih pokazatelja u prethodne tri godine. U tom cilju, uraena je analiza koja je obuhvatila 18 vodeih kompanija u oblasti proizvodnje, uvoza i veleprodaje lekova, a koja je prikazana u tabeli 1. Na osnovu analize, mogu se izvesti sledei naelni zakljuci:

Poslovni pokazatelji veine kompanija se pogoravaju. Svi vaniji poslovni pokazatelji kao to su prihodi od prodaje, neto dobitak/gubitak, neto obtna sredstva, obaveze i potraivanja znaajno su loiji 2011. u odnosu na 2009. i prethodne godine. Poslovni prihodi posmatrane grupe kompanija su smanjeni za 33%, a njihov kumulirani gubitak u 2011. godini je iznosio preko 233 miliona evra. Ovom padu su najvie doprineli proizvoai lekova.

Kod veine kompanija su se dogodile strukturne bilansne promene. Imovina posmatrane grupe kompanija je u periodu 2009-2011 smanjena za oko 30%, dok je kapital smanjen za 50%. Pojedine veledrogerije su praktino izgubile ceo svoj kapital, a pojedine veledrogerije imaju prilino visok nivo rezervi i vanbilansne aktive. Pad uea dugoronih kredita i porast uea kratkoronih kredita u strukturi finansiranja. Dugorone obaveze u posmatranom periodu su se smanjile za oko 33%, dok su se kratkorone finansijske obaveze uveale za oko 20%. Farmaceutske kompanije gube svoj kreditni rejting, a krediti za likvidnost zauzimaju najznaajnije mesto u njihovoj strukturi finansiranja. Znaajan iznos kratkoronih kredita predstavljaju rizine plasmane, gledano iz ugla poslovnih banaka. Pad neto obrtnih sredstava i rast odnosa dug/kapital. Ova dva izvedena pokazatelja moda na najbolji nain ilustruju trenutno stanje farmaceutske industrije. Neto obrtna sredstva, koja predstavljaju obrtnu imovinu koja je finansirana iz dugoronih izvora, praktino nisu postojala 2011. godine, a samo dve godine ranije, njihova vrednost je bila oko 180 miliona evra. Odnos ukupnog duga prema ukupnom kapitalu je udvostruen, to zbog erozije kapitala, to zbog rasta obaveza po osnovu kratkoronih kredita. Najloije pokazatelje imaju veledrogerije, a najbolje strane kompanije. Veledrogerije, i delom uvoznici, imaju skoro sve pokazatelje znatno loije od ostalih uesnika na tritu: poslovni prihodi su prepolovljeni, gubici su udvostrueni, a ukupan dug je ak 20 puta vei od kapitala, zbog izvlaenja kapitala. S druge strane, strane kompanije neki od uvoznika imaju prilino zdrave i pozitivne finansijske pokazatelje. Ipak, njihovo uee na tritu ne prelazi 15-20%. Delimian pad potraivanja od kupaca i obaveza prema dobavljaima u 2011. godini. Tokom 2011. godine dobar broj pokazatelja se poboljao kod veine kompanija. Najznaajnija promena se ogleda u smanjenju potraivanja od kupaca za blizu 40% i u smanjenju obaveza prema dobavljaima do 15%. Ovo govori u prilog tome da su kompanije bile prinuene da izmiruju svoje obaveze, kako ne bi dole u stanje prinudne naplate (blokade) i kako ne bi bio otvoren steajni postupak nad njima. Prinudna naplata i pokretanje steajnih postupaka kod nekih od najveih veledrogerija. Skoro sve najvee veledrogerije i uvoznici/distributeri su na dan 15.06.2012. godine bili ili pod prinudnom naplatom (blokadom rauna) ili je nad njima bio otvoren steajni postupak. Upravo ova injenica govori o tome da e se u buduem periodu najznaajnije promene dogaati na veleprodajnom tritu, koje je u velikoj meri predimenzionirano i fragmentisano.

Tabela 1: osnovni pokazatelji likvidnosti u farmaceutskoj industriji

u milionima EUR 5

KOMPANIJA

STATUS

IRO-RAUN

ZAPOSLENI 2009 2010 2011

POTRAIVANJA OD KUPACA 2009 2010 2011

OBAV. PREMA DOBAVLJAIMA 2009 2010 2011

DUG / KAPITAL 2009 2010 2011

NETO OBRTNA SREDST. 2009 2010

POSLOVNI PRIHODI 2009 2010 2011

NETO DOBITAK/GUBITAK 2009 2010 2011

Na dan 15.06.2012.

2011

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Hemofarm AD Galenika AD Zdravlje-Actavis 1 Jugoremedija AD Velefarm 2 Vetfarm AD Srbolek AD Farmalogist d.o.o.

Aktivna Aktivna Aktivna Aktivna U steaju Aktivna U steaju Aktivna Aktivna Aktivna Aktivna

Aktivan U blokadi Aktivan U blokadi Aktivan U blokadi Aktivan Aktivan U blokadi U blokadi Aktivan Aktivan Aktivan Aktivan Aktivan Aktivan Aktivan Aktivan -

1.989 1.950 1.741 2.671 2.744 2.725 656 498 122 410 448 450 565 221 0 352 303 412 272 168 94 68 30 62 33 223 5.726 1.441 946 416 8.529 571 198 219 366 211 444 294 398 132 88 375 167 400 306

136,0 33,7 28,0 0,9 88,5 10,1 10,7 23,3 48,2 48,3 24,1 2,3 11,2 13,0 1,4 0,9 0,5 1,3 198,6 180,7 85,8 17,1 482,4

153,3 59,3 49,4 1,2 65,0 13,9 10,9 25,8 84,7 49,2 25,0 2,3 14,4 9,4 0,8 0,4 0,6 1,3 263,2 200,4 91,0 12,5 567,1

118,8 7,9 9,5 0,9 22,6 9,5 10,9 35,0 53,9 20,3 31,2 1,4 18,7 12,7 1,3 0,4 0,9 1,7 137,0 131,8 71,5 17,0 357,4

80,8 32,4 8,8 5,5 192,9 23,7 10,6 31,8 48,4 62,4 32,5 0,7 12,7 11,5 0,9 1,5 0,0 1,2 127,6 307,4 108,4 15,1 558,5

77,7 31,7 27,0 4,6 188,1 19,7 12,2 38,3 74,2 53,3 27,0 1,0 17,7 13,2 0,5 0,4 0,0 1,5 141,0 332,5 99,1 15,6 588,2

76,1 44,2 11,9 6,5 164,0 15,0 12,2 43,7 46,6 19,8 31,0 1,1 23,4 11,7 0,1 1,0 0,1 1,7 138,7 281,6 75,4 14,5 510,2

0,9 0,4 1,1 1,2

1,1 0,9 1,7 1,6

1,4 4,3 5,8 3,0

96,1 77,3 21,6 5,1 -77,8 -8,0 -1,7 6,1 11,1 16,3 3,9 2,2 9,3 6,2 3,7 0,3 0,6 -1,4 200,1 -70,3 31,7 9,4 170,9

83,8 50,7 25,3 1,9 -119,0 -8,7 -3,2 7,1 6,6 10,1 9,2 1,9 10,5 6,6 3,5 0,8 0,8 -2,7 161,7 -117,2 31,6 8,9 85,0

39,9 -68,1 1,8 0,4 -2,4 -8,7 -0,1 9,2 -10,3 5,0 -2,4 -5,2 10,1 14,0 4,0 1,0 0,8 -2,8 -25,9 -12,4 7,6 17,1 -13,6

213,1 101,8 31,4 6,0 240,0 36,2 3,2 85,7 155,9 148,7 79,1

204,2 82,8 44,2 10,4 172,9 18,1 3,2 89,6 157,5 138,2 77,6

207,6 46,5 24,2 9,0 74,7 4,0 0,5 119,3 54,0 61,0 79,6 6,1 61,2 22,5 10,7 6,9 4,6 15,4 287,4 252,5 207,8 60,1 807,8

37,3 7,2 0,4 -2,0 -24,6 -6,4 -2,3 1,1 2,0 2,7 3,6 -0,6 3,0 0,7 0,3 0,2 0,2 -1,2 42,9 -30,1 8,7 0,3 21,7

-8,2 -10,2 1,3 -2,9 -156,6 -2,6 -1,7 1,5 -1,5 -1,1 8,7 -0,5 1,8 0,8 0,3 0,3 0,2 -1,5 -20,0 -161,0 8,9 0,0 -172,1

-54,3 -118,6 -2,8 -4,6 -47,2 -3,0 -1,1 2,8 -14,1 -2,5 10,0 -2,2 3,4 -0,1 0,6 0,2 0,2 0,4 -180,3 -62,7 8,7 1,2 -233,1

Unihemkom 3 10 Jugohemija 4 11 Pharmaswiss d.o.o. 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

11,4 >100 >100 12,0 66,2 4,5 12,1 61,4 3,4 3,5 3,2 4,5 6,4 19,8 5,0 7,7 4,0 0,9 1,4 0,3 2,1 0,5 3,1 0,7 7,8 17,7 1,6 1,7 5,1 2,6 5,9 1,4 1,6 0,2 0,8 0,4 5,1 1,1 16,7 15,0 1,9 2,4 2,8 1,9 19,4 1,4 1,0 0,1 1,2 0,5 4,6 2,1 19,8 25,5 1,4 3,3

Pharmanova d.o.o. Aktivna Adoc d.o.o. Aktivna Roche d.o.o. Aktivna Merck d.o.o. Aktivna Sanofi-Aventis d.o.o. Aktivna Novo Nordisk d.o.o. Aktivna West Pharm. Serv. d.o.o. Aktivna Domai proizvoai (1-4) Veledrogerije (5-9) Uvoznici (10-13) Strane kompanije (14-18) UKUPNO

161 169 108 122 71 54 32 33 65 67 34 37 233 245 5.640 5.038 1.565 1.160 1.007 997 435 436 8.647 7.631

5,5 5,4 47,9 52,3 39,4 37,1 10,9 10,8 6,8 6,8 4,0 4,3 10,7 14,5 352,4 341,7 521,1 441,2 281,2 273,4 71,8 73,5 1.226,4 1.129,8

Izvori: Narodna banka Srbije, Agencija za privredne registre

NAPOMENE:
1 2 3 4 5 6 7 Obuhvata bilanse za kompanije Zdravlje AD (bez 2011. godine) i Actavis d.o.o. (bez 2009. godine) Obuhvata bilanse za kompanije Velefarm AD (bez 2011. godine), Velefarm-VFB d.o.o, Velefarm-Invest d.o.o. (bez 2009. godine) i Velefarm-Prolek d.o.o. Obuhvata bilanse za kompanije Unihemkom d.o.o. I Unihemkom Pharma d.o.o. Obuhvata bilanse za kompanije Jugohemija AD, Jugohemija-Farmacija d.o.o, Jugohemija-Vetagra d.o.o, Jugohemija-Hemija d.o.o i Jugohemija F.S.A. - Grafopak d.o.o. Kursevi: na kraju godine - 95,89 (2009), 105,50 (2010), 104,64 (2011), proseni - 93,95 (2009), 103,04 (2010) i 101,95 (2011). Prema zvaninom srednjem kursu NBS. Neto obrtna sredstva = obrtna imovina (zalihe, potraivanja i gotovina) koja je finansirana iz dugoronih izvora (kapital i dugorini krediti) Analiza obuhvata dostupne podatke iz zvaninih institucija. Podaci ne predstavljaju konsolidovane bilanse i slue kao aproksimacija poloaja farmaceutskih kompanija.

UZROCI NELIKVIDNOSTI
Na osnovu iznetih podataka i procena, moe se zakljuiti da su osnovni problemi koji su doveli do stanja nelikvidnosti trita sledei:

Nelikvidnost RFZO. Iako RFZO iz godine u godinu poveava svoj budet u dinarima za oko 5%, vrednost budeta u evrima se iz godine u godinu umanjuje za oko 5-7%. To je direktna posledica ekonomske krize u kojoj se zemlja nalazi, kao i nedovoljno efikasnog sistema naplate doprinosa za zdravstveno osiguranje. RFZO ulae napore da zadri isti iznos izdvajanja za lekove, ali se susree sa problemom sinhronizacije priliva i odliva sredstava, tj. plaanja svojih obaveza. Zbog svega toga, RFZO se suoio sa problemom nelikvidnosti, sa konstantnim rastom obaveza prema dobavljaima. Nelikvidnost zdravstvenih ustanova. Zdravstvene ustanove se nalaze u jo veem problemu u odnosu na RFZO. Pored nepostojanja jedinstvenih i dostupnih podataka o dugovanjima zdravstvenih ustanova, njima takoe nije omogueno da izdaju instrumente obezbeenja plaanja (menice) kako bi namirili svoja dugovanja. Obzirom da se zdravstvene ustanove i dalje uglavnom finansiraju iz budeta, za oekivati je nisu sposobne da redovno izmiruju svoje obaveze. Princip dostupnosti lekova na tritu esto gura proizvoae i veledrogerije u poslovanje sa niskom zaradom ili gubitkom. Neusklaenost rokova plaanja (i dospea) potraivanja i obaveza. Na svim nivoima trita (proizvodnja, uvoz, veleprodaja, distribucija, maloprodaja) ne postoji usklaenost broja dana naplate potraivanja sa brojem dana plaanja obaveza. Obim ove neusklaenosti direktno utie na iznos kumuliranih dugovanja. Ova neusklaenost postoji iz dva osnovna razloga. Prvo, kako bi se obezbedila dostupnost lekova na proizvoae i veledrogerije se vri pritisak da prodaju lekove sa nepovoljnim rokovima plaanja. Drugo, sve kompanije na tritu i dalje tee da zadre ili uveaju prihode od prodaje i iz tog razloga lekove esto prodaju po nepovoljnim uslovima plaanja. Kumuliranje dugova iz prethodnog perioda. U periodu 2009-2011 kod veine farmaceutskih kompanija obaveze prema dobavljaima su rasle bre od rasta potraivanja od kupaca. S druge strane, RFZO i zdravstvene ustanove nisu bile u mogunosti da prate dinamiku izdvajanja za lekove sa dinamikom dospea obaveza. To je direktno prouzrokovalo pojavu tzv. gomilanja dugova. Znaajnim delom, gomilanje dugova je nastalo i zbog pojave hiperprodukcije lekova u prethodnih nekoliko godina. Predimenzioniranost veleprodajne i maloprodajne mree. U Srbiji trenutno postoji preko 250 registrovanih veledrogerija, od ega preko 100 veledrogerija koje mogu da uestvuju na javnim tenderima. Procenjuje se da trite preprodaje u veleprodaji ima uee od najmanje 15-20% ukupnog prometa. Takoe, u Srbiji trenutno ima preko 5.000 apoteka. Pored velikog broja veledrogerija i apoteka, dodatni problem je u tome to trgovina lekovima nije konsolidovana, ve je u dobroj meri fragmentisana. Drugim reima, ova predimenzioniranost znai da lekovi prou kroz najmanje 2-3 veledrogerije pre nego to stignu do maloprodaje i zdravstvenih ustanova, to utie na rast broja kupoprodajnih transakcija i gomilanje obaveza na tritu. Hiperprodukcija lekova i postojanje kartelskog sporazuma. U prethodnih nekoliko godina, najvei proizvoai lekova su proizvodili lekove u koliinama koje su vee od potreba trita i tako proizvedene lekove ubacivali na veleprodajno, a potom i na maloprodajno trite. Najvee veledrogerije su na ovaj nain gomilale zalihe i bile su prinuene da ove lekove prodaju po cenama niim od proizvodnih, da ih prodaju sa velikim rabatima i sa neprihvatljivo dugim rokom plaanja (ak i do 500 dana). To je prouzrokovalo kumuliranje dugova od preko 250 miliona evra, rast gubitaka i eroziju kapitala vodeih veledrogerija. Ovome doprinosi i injenica da je poetkom 2012. godine Komisija za zatitu konkurencije ustanovila postojanje nedozvoljenog kartelskog sporazuma izmeu 7 najveih proizvoaa lekova i 6 najveih veledrogerija, jo od 2008. godine, sa osnovim ciljem kontrole trgovine lekovima i eliminacije malih veledrogerija sa trita. Rizino finansiranje od strane poslovnih banaka. Neke poslovne banke su finansirale farmaceutske kompanije, najvie proizvoae i veledrogerije, sa vrlo rizinim plasmanima. Pre svega, to se odnosi na dve linije finansiranja: (1) davanje kratkoronih kredita vodeim veledrogerijama za koje se ispostavilo da su teko naplativi, pa su samim tim uticali na finansijske rezultate banaka, i (2) izdavanje velikog broja menica farmaceutskim kompanijama u cilju plaanja dospelih obaveza. Prema nekim procenama, preko 30%

ukupnih potraivanja se odnosi na menina potraivanja. Najvei teret ovakvog finansiranja podnele su same poslovne banke, ali je zbog zaotravanja njihove kreditne politike (npr. znaajno smanjivanje plasmana u vidu dugoronih kredita), ceo farmaceutski sektor ostavljen sa znaajnim obimom nenaplativih potraivanja.

PREDLOENA REENJA
O problemu nelikvidnosti farmaceutskog trita, kao trenutno najveem problemu farmaceutskog sektora, bilo je dosta polemike u optoj i strunoj javnosti. U prethodnom periodu, drava je preduzela neke ozbiljnije mere za reavanje ovog problema - reprogram duga RFZO, steaj nekih veledrogerija, razbijanje farmaceutskog kartela itd. Ove mere su doprinele deliminom poboljanju finansijske slike trita u 2011. i 2012. godini. Ipak, za dugorono reavanje pitanja nelikvidnosti farmaceutskog trita potrebno je primeniti neka od sledeih reenja1:

Mere vezane za funkcionasanje RFZO i zdravstvenih ustanova:

- Rebalans budeta RFZO u cilju smanjenja obaveza i bolje alokacije sredstava. Potrebno
je da RFZO obezbedi takav nain finansiranja koji nee dovoditi do rasta kumuliranih obaveza i koji e omoguiti bolju alokaciju sredstava za nadoknade za lekove. U tom smislu, Vlada Republike Srbije je 29.03.2012. godine donela ve spomenuti Program mera za izmirenje dugova RFZO.

- Pootravanje kontrole uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje. Potrebno je da

Ministarstvo finansija uvede strogu kontrolu uplate doprinosa i onemogui otpis neuplaenih doprinosa za sve obveznike. U tom smislu, Skuptina Srbije je 30.12.2011. godine usvojila izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje stupaju na snagu 1. jula, a po kojima e banke biti obavezne da blokiraju isplatu zarada ukoliko nisu uplaeni i svi porezi i doprinosi na zarade.

- Racionalnija potronja sredstava za nadoknade za lekove. Na relaciji RFZO

Ministarstvo zdravlja potrebno je usklaivati prepisivanje i potronju lekova sa planiranim sredstvima RFZO za te namene, tj. uskladiti izdatke sa realnim potrebama osiguranika.

- Poveati finansijsku samostalnost zdravstvenih ustanova. S jedne strane, omoguiti

zdravstvenim ustanovama da izdaju instrumente obezbeenja plaanja (menice i sl), s druge strane, stimulisati zdravstvene ustanove da uveaju iznos sredstava finansiranja koja nisu iz budeta (Fundraising). je to mogue, potrebno je uvesti princip programskog budeta, kako bi se sredstva namenski troila, i finansijske kontrole, kako bi se sredstva racionalno troila.

- Pojaati kontrolu troenja budetskih sredstava u zdravstvenim ustanovama. Gde god - Izmeniti Pravilnik o nainu i uslovima za plaanje poreske obaveze putem
kompenzacije kako bi se ublaili kriterijumi za primenu kompenzacije dunicima koji istovremeno imaju potraivanja od budeta Srbije, kao to je npr. RFZO.

- Unapreenje sistema evidencija u zdravstvenim ustanovama. Uvesti sistem

izvetavanja koji omoguava precizan uvid u obaveze zdravstvenih ustanova, kao i u njihove rezultate poslovanja i nain upotrebe doznaenih sredstava.

Mere vezane za funkcionisanje farmaceutskih kompanija:

- Izrada i primena strategije razvoja farmaceutskog sektora. Razvoj farmaceutskog

sektora nuno je posmatrati u prizmi razvoja zdravstvenog sistema Srbije. U tom smislu, potrebno je definisati strategiju kojom e se na dugi rok usklaivati ponuda sa tranjom i racionalnije upravljati sektorom.

- Racionalizacija veleprodajne i maloprodajne mree. Potrebno je racionalnije planiranje

veleprodajne i maloprodajne mree, to ukljuuje i pootravanje uslova za obavljanje veleprodajne i maloprodajne delatnosti, to e doprineti ukupnoj efikasnosti trita.
1

Neka od predloenih reenja predstavljaju zajedniki stav Grupacije domaih proizvoaa i Grupacije veledrogerija, koji su izneti na okruglom stolu Likvidnost u farmaceutskom sektoru, koji je odran u maju 2011. godine u PKS.

- Poveanje veleprodajne i maloprodajne mare. Procenjuje se da bi poveanje

veleprodajne i maloprodajne mare suzbilo praksu odobravanja velikih finansijskih i koliinskih rabata u trgovini sa veledrogerijama, koja postoji zbog niskih zakonskih mari.

- Obezbeenje povoljnih kreditnih linija. Drava Srbija, pre svega, treba da prepozna
nacionalni interes u razvoju farmaceutske industrije i, u skladu sa tim, omogui povoljno kreditiranje i garancije za razvoj domae farmaceutske industrije. To podrazumeva i nova infrastrukturna ulaganja, kao i ulaganja u formi dugoronih kredita.

- Suzbijanje sivog trita, koje sve znaajnije utie na trgovinu i gura legalno trite ka
sniavanju cena lekova ak i ispod take rentabiliteta, to ima velike posledice na likvidnost.

- Na kraju, spreavanje pojave svih oblika netrinog ponaanja, kao to su kartelski

sporazumi, monopoli u proizvodnji, uvozu i snabdevanju, hiperprodukcija lekova, kao i lobiranje, pa ak i korupcija, u pravcu ulaska odreenih lekova na pozitivne liste. Sve ove pojave direktno ili indirektno naruavaju kvalitet sistema zdravstva, a cenu na kraju plaaju krajnji korisnici zdravstvene ustanove ili pacijenti. Ilustracija 1: uzroci, pokazatelji i mere za reavanje problema nelikvidnosti farmaceutskog trita
UZROCI / PROBLEMI
Nelikvidnost RFZO Nelikvidnost zdravstvenih ustanova Neusklaenost rokova plaanja Kumuliranje dugova iz prethodnog perioda Predimenzioniranost veleprodajne i maloprodajne mree Hiperprodukcija lekova i postojanje kartelskog sporazuma Rizino finansiranje od strane poslovnih banaka

POKAZATELJI
Obaveze RFZO prema dobavljaima 22,8 milijardi dinara poetkom2012. godine Rok plaanja RFZO je premaio nivo od 210 dana poetkom 2012. godine 33% smanjenje poslovnih prihoda kompanija(20092011) 30% smanjenje imovine i 50% smanjenje kapitala kompanija (2009-2011) 33% manje uee dugoronih kredita u kompanijama(20092011) Neto obrtna sredstva su negativna u 2011. godini Trenutno su dve kompanije u steaju i etiri u blokadi

MERE I REENJA
Rebalans budeta RFZO Pootravanje kontrole uplate doprinosa Racionalnije troenje sredstava za nadoknade Finansijska samostalnost zdravstvenih ustanova Jaanje kontrole troenja u zdravstvenim ustanovama Olakavanje kompenzacije Unapreenje evidencija i izvetavanja u zdravstvenim ustanovama Izrada i primena strategije farmaceutskog sektora Racionalizacije VP i MP mree i poveanje mare Obezbeenje povoljnih kreditnih linija Spreavanje netrinih i nelegalnih aktivnosti