MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REI I IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTI i dr RADOMIR ALEKSI

DOPUNILI, PROIRILI I REDIGOVALI IZDANjE Dr RADOMI R ALE KSI i RE DAKCIJ A P ROSVET E

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU

Prvo izdanje Leksikona stranih rei i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristia i dr Radomira Aleksia, izilo je 1954. godine i tampane, do danas, u tirau od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naiao u naji-rim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i aurirano izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih rei i izraza koji je uao u upotrebu. Kao plod naune, tehnike i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaivanje Leksikona M. Vujaklije reima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, politikih nauka kao i novih naunih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiu, koji sada nije vie meu ivima, povereno da saini izbor dopuna i obradi nove rei i izraze, to je on veim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za sveinu. Pri tom nisu izostavljene stare rei, koje danas nisu vie u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna panja posveena je turskim i madarskim reima, kao i reima iz drugih istonih jezika. One su ponovo ulete, u veem broju nego to ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreenije objanjene. Iako su one odomaene u naem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezikom podruju u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posvei-vanje panje tim reima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lake upotrebe i praenja porekla raznih oblika jedne iste rei, kod prvog objanjenja u nizu dato jedpdJIrnije ayeae te rei v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grka ortgrafija anskribovana Je latinicom, to je danas u renicima takve

Prilikom rada na ovom, treem, dopunjenom izdanju Redakcija se sluila, pre svega, novim renicima i prirunicima koji su joj bili dostupni: Rjenik stranih rijei Bratoljuba Klaia (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha kaljia (Sarajevo, 1973), Renik stranih rei i izraza Radomira Aleksia (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, knjievnik Momilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A avijacija agronomija administracija akustika akuzativ akcenat albanski alhemija ameriki amharski anatomija anglosaksonski antropologija aramejski arapski arhitekture arheologija astronomija astrologija astronautika B bankarstvo baskijski bengalski berza biologija botanika broj brazilski brodarstvo bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. gra. gram. graf. gr. dan. dem. dijal. dipl. DR geografije geologija geometrija germanizam glagol godina gotski graevinarstvo gramatika grafika grki D danski deminutiv dijalekat diplomatika drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. indijski indijanski instrumental irski islandski istorija italijanski i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. javanski japanski jahanje jevrejski jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. kavkaski kaldejski kald. kilogram kg egipatski kelt. keltski ekonomija kin. kineski elektrotehnika kip. km kiparstvo engleski estetika kozm. kilometar etimoloki kor. kozmetika etiopski kosmogr. koreografija etnologija kuv. kosmografija eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovaki logika lokativ M metar maarski malajski matematika
M^-IS.H.0^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.

im.

g
i

g g.

gal.

gram godina galski

i dal>e i drugo, i drugi izgovor izraz imenica imperativ

m ma. mal. mat. ma.

--

medicina meksiki

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletaki milimetar mnoina moda mongolski moreplovstvo muzika N naroito novovisokonemaki novogrki nemaki neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveki nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

predlog prezrivo prelazak glagol privreda prilog psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

takozvani tipografija
to jest

trgovina turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

rabinistiki radno retorika ribarstvo starorimski religija romanski ruskoslovenski rudarstvo rumunski ruski

uza. um. UP.

uzvik

umetnost uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorite pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svr. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

sekunda svreni glagol semitski sijamski sinonim singular siriJski skandinavski skraenica slino slikarstvo slovenski sociologija sport sanskrt stari starovisokonemaki sten. stenografija stil. stilistika stnem. staronemaki stnord. staronordijski stpers. stol. staropersijski staroslovenski stfr. starofrancuski supr. suprotno SC. scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

familija, familijarno farmacija, farmakologija, figurativno fizika s daziologija s filozofija filologija finansije s danski s >onetika fortifikacija fotografija francuski

sat, as haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila hirurgija holandski hotentotski C centimetar crkvenoslovenski

st crksl.

e.

eki

tona tatarski tahianski tekstil teologija tehnika tehnologija

atr. v. vajc. p. tamp. um. atrovaki vedski vajcarski panski tamparstvo umarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, irilske i grke azbuke; kao skraenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = a? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; uz. esti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), taka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (gr. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u sloenicama oznaava lienost ega, nemanje ega, kadto i suprotnost onome sa im je sloene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezoblian, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lienost sposobnosti htenja; kad se sloi s reju koja poinje samoglasnikom. umee se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom znaenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom raunanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abaur (fr. abat-jour) tit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje oiju od svetlosti. abazija (gr. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, gr. abaks) l. sveani sto za skupoceno posue kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematike crtee i radove, daska na kojoj se rauna, raunaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. etvrtasta ploa koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobaaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuivanje, otuenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. liiti, otuiti, otuivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-rau ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, neto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) sniavanje, smanjivanje, obaranje, sputanje. abasimento di voe (ital. abassimento di voe) muz. sputanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. sputanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. sputanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, stareina manastira; up. abe. abataa (fr. abbattage) sea drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. otar ukor. abaton (gr. abatos nepristupaan) deo hrama, svetilita ili crkve u koji ne smeju ui obini vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadija (tur. abaci) zanatlija koji izrauje odeu od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, iskljuivanje, iskljuenje. abd (arap.) u arapskim sloenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogueg boga; Abd-el-medid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ogranienost, budalatina; up. Abderiani. Abderiani (gr. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili uveni sa svoje ogranienosti i gluposti; otuda: glupi, ogranieni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski obiaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na poloaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odrei se neega, zahvaliti se na emu, podneti ostavku na neki poloaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbuni; abdominalna trudnoa vanmaterina trudnoa. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, arani, tuke, pastrmke, sleevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, gr. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mii odmi-ca. abdukcija (lat. abductio) l. odvoenje, odvlaenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam iji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zakljuak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, svetenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pranje-nje) delimino pranjenje, ispranjiva-nje. abela (lat. albellus beliast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati ukopiti, ujaloviti (po sluaju koji se desio uvenom sholastia-ru Pjeru Abelaru, 10791142, od roaka njegove ljubaznice Eloize). abelmous (arap. abu-el-misk) mousna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplaito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu iu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu taku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz soivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu taku bele svetlosti usled razliite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sainjavaju belu svetlost, prolaskom kroz soivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvrenju zloina, npr. kad se utvrdi da je zloin koji je izvrio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono to je on eleo da uini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije doao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u naoj latinici pore-ana po utvrenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva etiri slova, s tom razlikom to je poslednji lan, koji je uao u sastav naziva, dobio zavretak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto zavretak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili vetine. abecedar (re sa latinskim oblikom, sastavljena od prva etiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) poetnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesnikom tekstu: poinjanje nove reenice novim redom tako da se prva re te reenice uvlai malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od poetka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (gr. a- bez, ne, bfos ivot, gene-sis postanak) biol. postajanje ivoga od neive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (gr. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (gr. a-, bios) nesposobnost za ivot. abiologija (gr. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (gr. a-, bios, statika, v.) nauka o beivotnim telima. abiotrofija (gr. abios bez -sredstava za ivot, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za ivot, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) ed. smanjenost nadraljivosti (tkiva). abisal (gr. abyssos bezdan) zona najveih morskih i okeanskih dubina (preko 10001200 t). abisodinamika (gr. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja prouava unutranjost Zemlje i istrauje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (gr. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otii, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naroito sa nie kole na viu posle poloene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj koli, vii teajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odrei. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo oblinje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. pade odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tie ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda neto potie, ili, od ega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti ravih prijatelja; Sreno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) lii. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutranja fleksija, prevoj vokala: plesti plot, raati rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnoenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnoenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naroito papin za pojedinane sluajeve (za razliku od delegata); u Maarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s poloaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-iljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jainu svetlosti na farovima. ablepsija (gr, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (gr. a-, blepharon oni kapak) ed. nemanje onih kapaka (posledica kongenitalnih poremeaja u razvitku oka,

abordaa naroito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, oistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, ip!enje; obiaj katolikih svetenika da posle priea peru ruke; ispiranje pu-tira posle priea. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobian, koji odstupa od obiaja, reda ili pravila; neobian, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobinost; tih. vei stepen odstupanja od uobiajenog ponaanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispoetka, sasvim ispoetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere unititi) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuenoga; ukinuti, ukidati, ponititi, ponitavati. abcija (lat. abolitio unitenje) prav. oprotaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nue, ponitenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog obiaja, sudskog postupka i uopte nekog zlog stanja; naroito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje dravnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politika stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kuama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, uas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo rei, reitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaa (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lau); sudar dveju laa; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelaki, domai, samonikao. aboripi (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, poetak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobaajni; fig. skraen, brzo zavren, uguen u samom zaetku, u k lici; zakrljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraeni postupak, skraivanje. abortivno leenje med. leenje kod koga se prouzrokova bolesti unitava u samom poetku bolesti (naroito pri leenju venerinih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobaajno sredstvo, sredstvo za izvravanje pobaa-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvriti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili vetake izbacivanje zaetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobaaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoe koje slue kao sredstvo za bruenje, poliranje i ienje tvrdih povrina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, ienje struganjem; med. ienje nagriz-nim sredstvima; geod. odnoenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) maijska re, bez znaenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u ali, kao i , hokuspokus". abrahija (gr. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roenja. abra (tur. abras, aren, pegav) 1. ovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koi kod nekih domaih ivotinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraivan, skratilac, npr. neije knjige, neijeg spisa; papinski pisar koji izrauje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraenica, kratica; skraivanje, skraenje (naroito knjige, spisa, lanka itd.); abrevijatura. abree (fr. abrege) izvod, kratak sadraj (naunog ili umetnikog dela), saet sadraj. abritirati (fr. abrutir) poivotinjiti, za-glupiti, izjednaiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno oseanje. abrihtovati (nem. abrichten) obuiti, obua-vati, izvebati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. ponititi, povui nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odseen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odseeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili priblino istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. poetnog ili poslednjeg sloga ili dela rei; jedan od naina skrai-vanja rei. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini abe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogrei o postojee zakone i obiaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepa upotreba rei; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreka, zabluda; rava upotreba. abulija (gr. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) na otac", najvii crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrianske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po razliitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u mnoini imaju dva roda ili drukiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, poevi od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od dananjeg dana. ABH rat (eng. skra. za atomic, biologieal, chemical) skraeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, bioloko i hemijsko oruje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menino jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tukom za tucanje kafe, bibera, eera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straa) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono to kri put, to prednjai nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: faistika omladinski organi-zacija, iji su lanovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 1418 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ii napred; biti unapreen; unaprediti, una-preiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o asovniku: ii napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreenje, napredovanje u slubi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, ponienje, sramota; iznuavanje novca, naroito globljenje hrianskih trgovaca u bivoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraa; arh. istaknuti deo graevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kue, ispust, izboenje; preimustvo, prednost; prvi korak, pokuaj; izlaenje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeu zavese i orkestra). avantaa (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmonost, prevaga, preimustvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantaer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji eka da bude unapreen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doivljaj, pustolovina; smelo preduzee, smeo trgovaki pokuaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) iveti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreu, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreu. avanturistiki (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen srei ili sluaju, smeo, drzak, odvaan; avanturistiki roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobinih doivljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. teta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oteena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvien) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlai sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen ovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria zdravo da si, Marijo!") rei kojima je aneo pozdravio Mariju nagovetavajui joj da e roditi Isusa; u katolikoj crkvi: poetak molitve Bogorodice devo"; veernje zvonjenje u katolikoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika iroka ulica oiviene drveem i cveem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od rei na batine (prei). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnuanje, mrnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum koliina, iznos) trg. suma novca kojom se uture plaa, a ne po pojedinanoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, uture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo uenje naginje materijalizmu i patteizmu i odrie besmrtnost due, zbog ega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesrea, mitoloko bie u obliku krilatog leve) sablast, privienje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_e umreti. Rei kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazei ispred njegove loe u ereni, pre nego to e zapoeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oiviti, oivljavati, osveiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramljiv; u-den, eljan; pohlepan; prodrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izvetaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laa potanska laa za brzo prenoenje vanih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lane zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izvetavati, obavestiti, obavetavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) laica (ili: amac) za izvepggavan>e, izvidniki brod, avizna laa; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptinjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatiar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiliar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomou aparata koji su tei od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazduna flota, vazdune snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje ivine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja prouava mogunosti ivota na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio graenje) struno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaniar (lat. avis, gr. mechanikos) struno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje tea od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazduni put (koridor). aviofon (fr. avion, gr. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji slui, kad je avion u letu, za vezu izmeu pileta i izviaa. a vista (ital. a vis ta) trg. po vienju (na menicama); a vi. avitaminoza (gr. a- bez, lat. vita ivot, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodino imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, gr. logfa nauka) vetina hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kuno dvorite ograeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom ene pokrivaju lice; arav; ubrus, pekir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraivanje, aktiva. avokado (p. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu svei ili preraeni naroito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne drave da napuste slubu stranoj dravi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nieg suda viem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se trae spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; traiti da se neto poalje, npr. spisi. a voe sola (ital. a voe sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vaenje, upanje zuba; prav. komad zemljita koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni stareina (u nekadanjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (gr. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Ju. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naroito lie, u narodnoj medicini. agalaktija (gr. a- bez, gala mleko) ed. bezmlenost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (gr. agalma) lik, kip, slika, ukras, naroito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (gr. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore ije se elijice razmnoavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih elija. Agamemvon (gr. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje ene Klitem-nestre. agamija (gr. a- bez, gameo enim se) bezbranost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetino razmnoavanje. agamist (a) (gr. a- gameo) neenja, momak, bear. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (gr. a- bez, gamos brak, gone raanje) biol. raanje bez oploavanja, tj. putem poprene deobe (nain razmnoavanja, kod praivotinja); supr. gamogoiija. agape (gr. agape ljubav) pl. veere ljubavi kod prvih hriana kao znak opteg bratstva i ljubavi; sit-, hrianska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomeana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (gr. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomanih ivaca. agatobiotika (gr. agathos dobar, bios ivot) fil. uenje o dobrom i pravilnom i-vljelju. agatodemon (gr. agathos dobar, daimnion duh) mit. dobri duh, duh zatitnik. agatologija (gr. agaths dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji ui o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, belenik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadri bogoslubene obrede evangelistike crkve, zbornik propisa koji se odnose na vrenje slube boije. agenezija (gr. a- brz, genesis raanje) seneka neplodnost, nesposobnost za raanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. uenje hrianske crkve, po kome bog nema poetka, bespoetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono to je uzrok neemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoa; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izaziva) plaeni izaziva nereda, podstreka nemira, bukaralo za tu raun, plaeni buka; naroito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politiki sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vrenje kanjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog veeg preduzea iji je delokrug ogranien; novinarske preduzee za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljite koje pripada dravi i slui za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala islue-nim vojnicima. agerasija (gr. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, starake sveina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlaenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (gr. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oteenje ula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (gr. agiasma) osveena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; iv, preduzimljiv, ustalaki, pregalaki, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoa; preduzimljivost, usta-latvo, pregalatvo. aginija (gr. a- gyne sena) neenjenost, ivot bez ene. aginian (gr. a- gyne) ne(o)enjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. tapi ili bati za meanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se esto govori ili raspravlja, koja je esto na dnevnom redu; svrena stvar, reena stvar. agitato (ital. agitato) muz. uurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) ovek koji se revnosno zauzima i radi za neku linost, stranku ili ideju, ili protiv neke linosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundija, podbada, podstreka, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj uoj ili iroj sredini za neku linost, stvar ili protiv neke linosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku linost, stvar, ili protiv neke linosti, stvari, naroito u politikom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. meati, mukati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokreem, podstiem, gr. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokreem, podstiem, gr. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, isputenim, ili izopaenim; agitolalija. agitprop (rus. skra. od rei: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri politikim i drugim organizacijama. aglobulija (gr. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromatvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (gr. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (gr. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomau brzo zarappvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srauje, koji zarauje, koji zalei; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se graenje rei vri doda-vanjem gradivnih elemenata na koren rei, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, isto spoljanje spa j anje; fil. najnii stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri emu, dodue, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoa; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomou tenosti koja ponovo spaja raseene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren rei. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajui jezici pl. liigv. jezici kod kojih se graenje rei vri dodavanjem gradivnih elemenata na koren rei, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogunost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s oeve strane, srodnik po krvi. agnatija (gr. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezvilinost. agnatian (lat. agnatus) srodan po oevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji pare hleba koje se prinosi kao rtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (gr. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i oznaavanja pojmovima onoga to se oseti pomou ula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna taka Sokratove filozofije: Znam da nita ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (gr. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma razliite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledite da je nemoguno stvarnost saznati. agnostiar (gr. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje boije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (gr. ago vodim) muz. nauka o muzikom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju to ivljeg i plastinijeg izvoenja muzikog dela. agometar (gr. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (gr. agon borba) megdan, takmienje u vitekim igrama kod starih Grka. agona (gr. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta ija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (gr. agon) borba, utakmica. agonija (gr. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sainjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, oajanje. agonist(a) (gr. agonistes) borac, megdandija, takmiar u vitekim igrama starih Grka. agonistarh (gr. agonistes, archos) nadzornik na vitekim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (gr. agon borba) nauka o borenju, takmienju; boraka, gimnastike, rvaka vetina. agonografija (gr. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (gr. agonothetes) relitelj vite-kih utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (gr. agora trg) 1. u starogrkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skuptina starih Atinjana; mesto gde se ta skuptina sastajale. agorafobija (gr. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaenja preko trgova, ulica i uopte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare oteati) otea-vanje, oteanje, pogoranje; uveanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teka bolest. agramatizam (gr. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja reenica. agramatist(a) (gr. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenauenjak. agrar (gr. a gro, lat. ager njiva, polje) opti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljine odnose, zemljine reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradnike politike.

agrarizam agrarizam (gr. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politiki pokret kome je cilj unapreenje i zatita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tie zemlje, zemljoradniki, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljinog ureenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da dou do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke drutve-no-privrednog poloaja zemljoradnikog stalea. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje drava preduzima radi zatite i razvijanja domae poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (gr. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine reenice koje se navode kao boje rei, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoe: rei Hristove kojih nema ni kod jednog od etiri evanelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopa, spojka (kao nakit). agrafija (gr. a- bez, grepho piem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim dravnim praznicima i proslavama, opta amnestija. agreaa (fr. agreage) trg. posrednike, sen-zalska nagrada; up. kurtaa. agregat (lat. aggregatum skupina) ki. masa koja je nastala putem sjedinjavanje vie jednovrsnih stvari, masa koja sadri u sebi razline sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomaina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, nain spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na vrsta, tena i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. etvrto agregatno stanje plaa. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruivanje, primanje u neko drutvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko drutvo, pridruiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agree (fr. agrg) vanredni profesor, pomoni uitelj na vioj koli.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne drave da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke drave. agrergografija (gr. agrs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidie, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodei ih, savlauju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-da, napadaka ili izazivaka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceen od nezrelog groa, upotrebljava se za sire, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljaki, seoski; poljski; fig. geaki, grub, neuglaen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljatvo, prostota; grubost, neuglae-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tie zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima ivota korisnih biljaka (itarice) i domaih ivotinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne drave drave u kojima su zemljoradnja i stoarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske drave). agriotimija (gr. agrios divlji, thymos due) divljetvo, divljenost, divlja ud; ludaka sklonost ubistvu. agriofag (gr. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom ivotinja, naroito divljai. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-e: agripinski poroaj. agripnija (gr. egrypnfe) ned. budnoa, nesenica, nespavanje. agripnokoma (gr. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praena velikom eljom za spavenjem. agro- (gr. agros, lat. ager) predmetak u sloenicama se zneenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (gr. agros, polje, bi'os ivot, logos re, govor) onaj koji se bavi proua-venjem razvitka biljnog i ivotinjskog svete i mogunostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (gr.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i ivo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogunostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stoarstvu. agrobotanika (gr. agr6s, botane trava) nauka koja prouava morfoloke i fizioloke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (gr. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrauje one delove geologije koji se tiu poljoprivrede. agroekologija (gr. agros polje, oikos kua, dom, logos re, govor) nauka o poloaju, smetaju poljoprivrednih povrina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najvei, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljini posed. agroianija (gr. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (gr. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteorolokih pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadre osnovna znanja iz agronomije 1 i odreenu tehniku opremljeno , ija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (gr. agronomos) poljoprivredni strunjak koji je zavrio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog koli. agronomija (gr. agronomia) nauka o obraivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (gr. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja prouava fizika, hemijska i bioloka svojstva zemljita u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (gr. agros polje, grapho piem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (gr. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (gr. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (gr. agros, techne vetina) obraivanje polja primenom tehnikih sredstava (traktori, kombajni, vetaka ubriva i dr.). agrofitotehnika (gr. agros, phyton biljka, techne vetina) agr. vetina obraivanja i podizanje biljaka, naroito kulturnih biljaka. agrohemija (gr. agros, cho lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogunosti oplemenjivanja zemljita za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (gr. agros, koins zajedniki) biol. ivotne zajednice koje ovek namerno stvara za due ili krae vreme (npr. njive, livade, plantane ume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opti naziv za juno voe nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narande, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (gr. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) reno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, gr. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adaeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muziki komad koji treba izvoditi manje lagano; adadeto. adaisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, to lake; adadisimo. adao (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muziki komad koji treba izvoditi blago i lagano; adado. adao asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adao di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svren u akta, u arhivu; neku stvar kao svrenu ili nepotrebnu odstrani. adaktilija (gr. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, ovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrianskom verovanju, prvi ovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu duu. adamant (gr. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (gr. adamas) kaljeno gvoe, elik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) . dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obino ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrianske sekte iji su lanovi, muki i enski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazau Amerikancu Rode-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naroito deluje na kou i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoava, podeava, prerauje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goava, podeava. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoavanje, prilagoenje, prilagoenost; podeavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureaj za prilagoavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao vie programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branila-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatolikoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatolikoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanino odreuje da istupa protiv opravdanost ina posveenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledite. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; sluiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili neto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti neto na uvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoenje) anat. privlano kretanje miia. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednaen, jednak; podudaran, odgovarajui, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tano izraava sutinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa sutinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednaiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s paleom poreenja" imenice koja svojim leksikim znaenjem oznaava predmet koji ima najvii stupanj date osobine (npr. A on ljui njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednaenje, podeavanje, podeenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konano. adelopodi (gr. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. ivotinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (gr. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (gr. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost praninih niti. adelfoktonija (gr. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava graanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (gr. aden lezda, algos bol) med. bolest lezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoavati; podesiti, podeavati, preu-rediti, preureivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oruju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojei dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje etiri nedelje pred Boi. adventivan (vlat. adventivus) sluajan; sporedan, pridoao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (brljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) uenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da e Hristos po drugi put doi 1843. god. Praznuju subotu, itaju Sv. pismo i veruju da e Hristos po drugi put doi im njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naroito u Vojvodini, gde ih zovu subotara. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloka odredba, priloka oznaka (vremenska, mesna, nainska, uzrona). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz rei iz neke gramatike kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kue); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ki. ad verbum (lat. ad do, verbum re) od rei do rei, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graa i beleke koje e tek docnije biti sreene ili obraene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna reenica suprotna reenica, tj. nezavisna reenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne slua. adversiv (lat. adversus) gram. pale koji znai cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomo) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (gr. aden lezda) med. zapaljenje lezda. adeno- (gr. aden) predmetak u sloenicama sa znaenjem: lezda, lezdani. adenogeneza (gr. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje lezda. adenografija (gr. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje lezda. adenozan (gr. aden, nlat. adenosus) lezdani, koji se tie lezda. adenoid (gr. aden, eidos vid, oblik) med. lezdasti izrataji. adenoidan (gr. aden, eidos vid, oblik) lezdolik, lezdast. adenologija (gr. aden, logfa nauka) fizial. nauka o lezdama. adevom (gr. aden) ned. lezdasti izrataj koji se sastoji od epitelnih cevica i vezivnog tkiva. adenopatija (gr. aden, pathos bolest) med. bolest lezdanog sistema. adenoskleroza (gr. aden, sklers tvrd) med. stvrdnjavanje, zakreavanje limfnih sudova, prouzrokovano obino sifilisom. adenotomija (gr. aden, tome seenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje lezdanih izrataja, adenoida. adenoflegmon (gr. aden, phlego gorim) ned. prelaenje zapaljenja limfne lezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostii, zadobiti, stei) onaj koji je neto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog uenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: pade koji znai da je neto kod nekoga ili neega ili da mu je blizu. adespoton (gr. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) obiaj, navika, tradicija; erijatsko pravo, obiajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (gr. adephagfa) med- prodrlji-vost, prevelika elja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po vienju; up. a vista. adiar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji slui kao nakit; predmet bogato ukraen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrenih lezda, praena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova koe koji su izloeni svetlosnom ili mehanikom nadraaju; obino smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (gr. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne proputa aktiiske zrake. adijabata (gr. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne koliine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima koliina toplote u sistemu ostaje stalna (saimanje i irenje gasova). adijabatiav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostian (gr. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne moe) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (gr. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (gr. a- ne, diarheo protiem) med. nevrenje nude, zatvorenost. adijaterman (gr. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne proputa toplotne zrake; aterman. adijatetian (gr. a- ne, dia kroz, tithemi meem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (gr. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (gr. adiaphonos koji se ne slae u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, slian harmonici; 2. klavir koji umesto ica ima viljuke. adijafora (gr. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etikog gledita beznaajne, tj. ni dobre ni rave; stoici su uili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo ivot, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. beznaajno je, adijafora. adijaforav (gr. a-diaphoros) ravnoduan, ni dobar ni rav; indiferentan. adijaforija (gr. a-diaphorfa) ravnodunost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (gr. a-diaphoros) ravnoduan ovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosuivanje, dodeljivanje. adinamija (gr. adynamia) med. nemo, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamian (gr. adynamikos) nemoan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od leine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomonik; pomoni slubenik, mlai inovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomono zvanje, pomono nadletvo. adjunkcija (lat.' ajunctio) vezivanje, pridruivanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjae; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaa v. austaa. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjaa. adjutor (lat. adjutor) pomonik, pomaga. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomono sredstvo, pomo. adjutum (lat. adjutum) pomo, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi groe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odrei pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomonik, mlai inovnik; naroito inovnik ili oficir koji je dodeljen na slubu nekom viem inovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublaavanje. adlerizam uenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (18701937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzikom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovakog reda: za veu slavu boju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolina uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katolikoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siroadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomono sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tie ili potie od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravlja; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji asopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; inovnitvo, slubenitvo; opsluivanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (gr. a- ne, bez, dipsa e) ned. neoseanje ei. adipson (gr. a- ne, bez, dipsa e) med. sredstvo za gaenje ei. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbliim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: pade koji oznaava kretanje prema nekome ili neemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim koliinama dodaju raznim proizvodima radi poboljanja njihova kvaliteta. aditon (gr. adyton) ono to je nepristupa-no; najsvetiji, unutarnji deo grkog hrama u koji je samo svetenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnoavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji slui kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih rei u kategoriju pridevskih rei (kamen kamenit, glava glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. poveanje, dodatak ponueno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomono sredstvo, sporedni lek ije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomonik, pomaga; pomoni uitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, drabom prodavana stvar, najbolji ponua. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomono sredstvo, pomo. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomonika i budueg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleka, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeleiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, oigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladi; fig. utokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladiko doba, mladistvo; mlade, mladii, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativi se iz vavilon-skog ropstva, oznaavali svog boga Jahvea, ije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nametanje, doterivanje, kienje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antiki stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U UU. Adonis (gr. Adonis) kit. legendarno lep mladi, o iju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i prolea; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvoje, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) oboavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranina ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za venu uspomenu, za veno seanje (npr. dogaaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (gr. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. ravo odeven, pocepan, odrpan ovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obeenjak, oka-enjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrivanje, to treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, to odgovara stvari (a ne linosti); prilino, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrena lezda lui neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadletva, neke ustanove; voditi posao za raun nekoga drugog; opsluivati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najvii in u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiraltab (nem. Admiralstab) u nekim dravama naziv za generaltab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, uditi se) JIGV . 1. vrsta naina u albanskom jeziku koji oznaava uenje povodom neoekivanog dogaaja; 2. upotreba prideva s leksikim znaenjem najvieg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvinim reenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izraava ili izaziva divljenje, uenje, oboavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; uenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevrenja dunosti. adna (ma. hadnagy) porunik graniarske vojske; andar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, eze; bolnike dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeleiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeleiti, zapamtiti, znaajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleke, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) belekar, pisac ili stavlja primedaba; tuma, objanji-va.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tano kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upuuje; 2. pismena predstavka, molba skuptine vladaru; sveana estitke jednog udruenja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivae izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za sluaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upuuje ili preporuuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menini potpisnik koji upuuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznaenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upuuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u sluaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) oznaiti na pismu, poiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili poiljka upuuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, gr. grapho piem) maine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na poiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izvetaj, na miljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je ve punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (kotani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj povrini fiziki veu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f3. zadravanje gasova, para ili tenosti na vrstoj povrini, usled privlanih veza sa povrinom. adstant (lat. adstans) pomonik, pomoni uitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podloen, podstrt) lipti, termin koji znai uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezike grupe koje istovremeno ive na jednom podruju te utiu jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlauje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da stee povrinu slu-zokoe i povreene koe. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji stee, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mii koji vri pokrete primicanja, privlaenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlaenje (miia). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo ovek i svako ivo bie uopte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-inac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naroito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego to u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublaiti, utoliti, razblaiti, olakati; glaati; omekati, postati KOBNI jim; SJK. razblaiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjaa boja, tj. karta koja tue i nosi sve ostale; najjae sredstvo, najjai razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: poeti igru adutima; sei adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potroiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjae razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoenje vazduha; snabdevanje sveim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (gr. aeg vazduh, ep u, chyma tenost, sok) bog. elijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meuelijskim prostorima, naroito kod vodenih biljaka. aerizirati (gr. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazduast. aerian (lat. aeg, gr. aeg) vazduni; vazduast. aero- (gr. aeg, lat. aeg) predmetak u sloenicama sa znaenjem: vazduh, vazduni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (gr. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji moe i leteti; ua. aerauto. aerobat (gr. aeg, baino idem) igra u vazduhu, igra na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrija. aerobe (gr. aeg, bios ivot) zool. v. aerobnk. aerobije (gr. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (gr. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (gr. aeg, bios) biol. kome je za ivot potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (gr. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazduna, avionska bomba. aerobus (gr. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (gr. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomou vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unoenjem u plua tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (gr. aeg, grapho piem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (gr. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (gr. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov tei od vazduha, koji se odrava u letu uglavnom pomou aerodinamikih reakcija. aerodinamika (gr. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamian (gr. aeg, dynamis sila, snaga) podeen za lake savlaivanje vazduha. aerodrom (gr. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se sputaju avioni i vazdune lae. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (gr. aeg, elektrana) elektrina centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlaiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlanost; fiz. sila kojom se privlae molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivino delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. meoviti ili pri-druni postupak kod koga se uz neko krivino delo vezuje i jedan privatno-pravni graanski predmet; v. athezija. adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrenik, pripadnik; uesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; sraivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrenost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graniiti se; odrati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko miljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomona sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korienje; prizivanje, privoenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj sluaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono to odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u ast, iz poasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je jo pred sudom, spor jo nije reen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. austaa (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udeavanje izraenih delova za neku mainu ili instrumenat radi uglobljavanja. austirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obino: austirati se. autant (lat. adjutans) pomonik; mlai oficir dodeljen na slubu viem oficiru, pratilac vieg oficira. autantura (nlat. adjutantura) zvanje, sluba i kancelarija autanta. aed (gr. aoid6s) peva i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (gr. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: vozduh" (pokriva kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljine kiseline. aerauto (gr. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvui i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

aeroembolija

17

aerotonometar

aeroembolija (gr. aeg, emballo ubacim) stvaranje gasnih, plinskih mehuria u tkivima i krvi usled izlaganja organizma snienom pritisku koji vlada na veim visinama. aeroza (gr. aeg) ned. razvijanje vazduha u telu. aerozoe (gr. aeg, zoon ivotinja) zool. v. aerobije. aerozoli v. aerosoli. aeroidan (gr. aeroeides) koji ima vid vazduha, vazduholik; maglovit. aerokar (od gr. aeroplan, eng. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se moe kretati i po vazduhu i po zemlji. aerokarpija (gr. aeg, karpos plod) v. geokarpija. aerokartograf (gr. aeg, kartograf, v.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. asroklinoskop (gr. aeg, klinein naginjati, skopeo gledam) sprava za merenje vazdunih strujanja. asroklub (gr. aeg vazduh, eng. club) drutvo za unapreivanje i popularisanje avija-cije. aerokonvoj (gr. aeg, fr. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazduni transport u cilju njegove zatite. aerolit (gr. aeg, lithos kamen) meteor, kamen koji pada iz vazduha, meteorski kamen. aerolog (gr. aeg, Igos re, govor) onaj koji se bavi aerologijom, strunjak u aerolo-giji. aerologija (gr. aeg, logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima, nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aeromagnetometrija (gr. aeg, Magnes, metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom, helikopterom i dr.). aeromantija (gr. aeg, manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. aeromedicina (gr. aeg, lat. medicina) grana medicine koja se bavi prouavanjem i leenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. aerometar (gr. aeg, metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aerometrija (gr. aeg, metrfa) merenje vazduha; nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. aeromshanika (gr. aeg, mechanike) fiz. nauka o zakonima kretanja i ravnotee vazdu-astih tela; pneumatika. aeromiting (gr. aeg, eng. meeting, zbor, skuptina) javna priredba na aerodromu sa izvoenjem vazduhoplovnih vetina. asronavigacija (gr. aeg, lat. navigatio) plovidba po vazduhu; vetina upravljanja avionom odreenom marrutom. aeronaut (gr. aeg, naus brod, nautikos brodski, pomorski) vazduhoplovac, onaj koji se vozi vazdunom laom.
2 Leksikon

aeronautika (gr. aeg, naus, nautiks) nauka o vazduhoplovstvu; vazduhoplovstvo. aerootitis (gr. aeg, us, uvo) ned. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri veim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom, skok padobranom itd.). aeropauza (gr. aeg, pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-en da ne moe podrati let aviona. aeroplan (gr. aeg, planos koji luta, koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom tea od vazduha; avion. aeroplast (gr. aeg, plasso obrazujem, oblikujem) vepggaki materijal kojim se prekriva rana da bi se spreila infekcija. aeroport (gr. aeg, lat. portus luka) vazdu-na luka, veliki aerodrom; vorite vazdunih linija. aeroskop (gr. aeg, skopeo gledam) aparat za merenje koliine praine u vazduhu. aeroskopija (gr. aeg, skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. aerosoli (gr. aeg, lat. solvere rastaviti) vrste ili tene estice koje lebde u vazduhu, u vidu magle ili dima. aerostat (gr. aeg, stats stajai, koji stoji, od istemi postavim, stanem) sprava za letenje laka od vazduha, koja se dri potiskom. aerostatika (gr. aeg, istemi) nauka o ravnotei gasova, naroito vazduha. aerostacija (nlat. aerostatio) vetina dizanja balona i upravljanja njima, vazduhoplovstvo. aerotaksi (gr. aeg, taxis ureenje) vazduni taksi, avion za prevoz putnika na kraim r asto janjima. aerotaksija (gr. aeg, taxis ureenje) zool. kretanje organizama koji se slobodno kreu, npr. bakterija u vodi, prema mestima najvee (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadrine kiseonika, gde se onda ti aerotaksiki mikroorganizmi skupljaju. aeroterapija (gr. aeg, therapefa leenje) med. leenje udisanjem vetaki zgusnutog ili razreenog vazduha. aerotermodinamika (gr. aeg, terme toplota, dynamis sila) nauka koja prouava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvunim) brzinama (trenje, izgaranje, zagrejavanje letilica itd.). aeroterorizam (gr. aeg, lat. terror strah, uas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastraivanja, uznemiravanje i demoralizovanja graanskog stanovnitva. aerotehnika (gr. aeg, techne vetina) grupa srodnih naunih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom, eksploatacijom i istraivanjima). aerotonometar (gr. aeg, tnos napon, metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova.

aerotopografija

18

azilum ignorancije

aerotopografija (gr. aeg, tpos mesto, gra-pho piem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomou snimaka iz vazduha. aerotropizam (gr. aeg, trpos obrt, pravac) bog. pokreti biljaka prema mestima gde ima najvie (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha, odnosno kiseonika. aerotunel (gr. aeg, nem. Tunnel) naroito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. aeroturbina (gr. aeg, lat. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u elektrinu energiju. aerofagija (gr. aeg, phagem jesti) med. gutanje vazduha, oboljenje koje se javlja naroito kod neuropata i histerinih osoba, pa i kod tuberkuloznih. aerofilatelija (gr. aeg, filatelija, v.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdunom saobraaju. aerofilter (gr. aeg, lat. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog ljakom kroz koji se proputa voda u cilju aera-cije. aerofite (gr. aeg, phytcn biljka) bog. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. geofite); takoe: epifite. Aeroflot (gr. aeg, ital. flotta) vazduna flota", naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. aerofobija (gr. aeg, phobeo bojim se, plaim se) strah od vazduha, izbegavanje vazduha. aerofon (gr. aeg, phoneo zvuim) instru-ment, koji je pronaao Edison, pomou koga se ljudski glas moe prenositi i uti na 69 km. aerofoni instrumenti (gr. aeg, phone glas) kuz. duvaki instrumenti. aerofor (gr. aeg, phoros koji nosi) donosa vazduha, sprava koja omoguava disanje i u inae otrovnom ili zaguljivom vazduhu, kao i pod vodom. aerofotogrametrija (gr. aeg, phos svetlost, gramma slovo, metrfa merenje) 1. premeravanje zemljita iz aviona naroitim fotografskim kamerama; 2. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. aerofotografija (gr. aeg, phos svetlost, grapho piem) perspektivno snimanje raznih objekata, naroito zemljita (terena), iz vazduha (aviona) fotografskim putem. adaja (tur. ejderha) zmaj, ala, neman, udovite. aija (fr. agio) trg. doplata, viak, vea vrednost jedne vrste novca, hartije od vrednosti i sl. od nominalne vrednosti; razlika izmeu nominalne i kursne vrednosti, npr. jedne deonice, akcije. aio-kovto (fr. agio-conto) trg. raun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca, hartija od vrednosti i sl.

aiotaa (fr. agiotage) pekulacija, trgovanje novcem, hartijama od vrednosti, deo-nicama i sl., igranje na berzi, berzanske zelenap!enje. aioter (fr. agioteur) lice koje se profesionalno bavi pekulacijom hartijama od vrednosti, profesionalni igra na berzi. aiotirati (fr. agioter) pekulisati hartijama od vrednosti, igrati na berzi, baviti se aiotaom. aistaa (fr. ajustage) odreivanje (ili: udeavanje) propisne teine novca; pomeranje, udeavanje mere; nametanje, doterivanje. aur (fr. ajour) upljika (na enskom ru-nom radu). auran (fr. a jour) taan i brz u poslu, onaj koji svrava povereni mu posao na vreme. aurirati (fr. ajour) upljikati, praviti upljike; obaviti posao na vreme. , azbest (gr. asbestos neugasan) mm. jedna vrsta nesagorljivog minerala, magneziju-mov silikat, konastog sastava; od njegovog konca izrauju se tkanine za odela vatrogasaca, zavese u pozoritima i dr.; inae, slui kao rav toplonoa, za izolaciju. azbestoza (gr. asbestos neugasan) med. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prainu. azgin (tur. azgm besan) 1. pun ivota, bujan, silovit, besan (obino o konju); 2. osion, plahovit ovek. azelija (gr. azelia) neljubomornost, nezavidljivost; pr. azeliai. azigija (gr. a-, zygon jaram) neenjenost, neudatost; sloboda, nezauzetost. azijanizam ret. antiki besedniki stil, stvoren u maloazijskoj Joniji, koji je imao dve karakteristine odlike: 1. tzv. stil iseckanih reenica" sa jakim ritmikim naglagpavanjem, i 2. visokoparnost (bombastinost) i preteranu kitnjastost. Azijat (lat. Asia, Asianus) stanovnik Azije; ret. bombastian, preterano kitnjast govornik. azil (gr. a-sylos neopljakan, neprikosno-ven, a-, syle pljaka hrama) sigurno sklonite, utoite, pribeite; neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utoite; dom za smetaj i izdravanje sirotinje; pravo azila u meunarodnom pravu: pravo politikih krivaca, vojnih begunaca i sl. na utoite u nekoj stranoj dravi. azilum ignorancije (lat. asylum ignorantie utoite neznanja) fil. pojam kome ovek nepromiljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne moe vie da mu poslui. Takvi su pojmovi npr.: bog, metafizike, ivotna sila, entelehija i mnogi drugi. Volju boiju izvoditi kao uzrok ne znai nita drugo nego beati u azilum ignorancije" (Spinoza).

19
azima (gr. a- bez, zyme kvasac, kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb; pl. praznik beskvasnog hleba. azimut (arap. as-samt strana) astr. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili june take podnevna. azo-bojs (gr.-tur.) grupa vetakih boja koja sadri jednu azo-grupu vezanu za aromatini ugl>ovodonik. azoik (gr. a- bez, zoon ivot) kol. v. arhaik. azojski period (gr. a-, zoon ivo bie, periodos) geol. najstariji period Zemljine kore, slojevi bez organskih ostataka. azoogenija (gr. a-zoon, gfgnomai nestajem, raam se) nauka o stvaranju anorganskoga, ili organskoga iz anorganskog. azoodinamija (gr. a-zoon, dynamis snaga, sila) med. nedostatak snage za ivot, slabljenje, malaksavanje. azoospermija (gr. a- zoon, sperma seme) med. potpuni nedostatak mukih oplodnih elija (spermatozoida) u izbaenom semenu, jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploavanja. azot (gr. azotos, a-, zoo ivim; Lavoazijeov naziv za nitrogen, koji nije u stanju da odrava ivot) hem. duik, element atom-ske mase 14,067, rednog broja 7, znak N, jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). azotemija (gr. azotos, naima krv) med. umnoavanje azotnih jedinjenja u krvi. azotometar (gr. azotos, metron) aparat pomou koga se utvruje koliko neka zemlja oranica sadri u sebi amonijaka. azoturija (gr. azotos, urem mokriti) med. prisustvo velike koliine jedinjenja azo-ta u mokrai. azur (fr. azur, ital. azzurro) l. plavetnilo, plava boja neba, nebesko plavetnilo. azur (tur. hazir) 2. spreman, gotov, pripravan; azuran. azurala (arap., tur. hazir ola) spremajte se, budite pripravni, na noge! azurii (arap.) vrsta plave boje. azurit (fr. azur, gr. nastavak ites) tin. plav mineral, karbonat bakra. air (tur. hayir) srea, dobro, korist; dobrotvorne ustanova, zadubina. airli (tur. hayirli) srean, dobar, estit. aitiologija (gr. aitfa uzrok, logia nauka) v. egiologija. ajam (tur. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat, ogrlina. Ajas (gr. Aias) kit. sin Telamona, kralja salaminskog, najvei i posle Ahila najhrabriji grki junak pod Trojom; posle Ahilove smrti uzalud je eleo da dobije njegovo oruje, te je, zb<zg toga, poludeo i ubio se od alosti. ajvan (tur.) v. hajvan. ajvar (tur.) v. hajvar. ajgir (tur. aygir) pastuv, drebac. ajdamak (tur. haydamak) batina, motka. ajzenai pristalice Karla Marksa, nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji, gde su

akademski
drali kongres 1869, kada je osnovana Nemaka socijalistika radnika partija. ajkuva (tur.) draga, ljubavnica. ajluk (tur. aylik) dohodak, plata. ajman, ajmana (tur. haymana) 1. domaa ivotinja; marva, stoka; 2. neradnik, skitnica, gotovan, bitanga. ajnakter (nem. ein jedan, lat. actus in) pozorini komad u jednom inu. ajnzac (nem. Einsatz umetak, uloak) muz. uplitanje, umetanje jednog muzikog odeljka u drugi. ajnleger (nem. einlegen staviti) tamp. 1. radnik koji stavlja hartiju u tamparsku mainu; 2. deo maine za tampanje koji slui za stavljanje hartije; 3. radnik koji stavlja drvo pod testeru, pilu. ajnc (nem. eins jedan) v. vent-en. ajntajnij(um), hemijski element, znak Es, redni broj 99, atomska masa 254, radioaktivan, trovalentan. Otkriven 1954, ime dobio u ast Alberta Ajntajna (1879 1955). ajsberg (nem. Eisberg) ledeni breg, ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/71/4 zapremine, a ostali je deo pod vodom). ajskastn (nem. Eis led, Kasten sanduk) hladnjaa (za rashlaivanje pia i ivotnih namirnice podlonih kvarenju usled vie temperature). Aja (tur. Ayse iva) muslimansko ensko ime; sena ljubimica Muhamedova. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji); ua. akademija. akademizam (gr. aKademia. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je teite u tome da se strogo pridrava tradicionalnih (antikih) umetnikih oblika i pravila, bez unoenja samostal-nih linih oseanja i shvatanja; dakle, vie-manje, ropsko podraavanje antikih uzora. akademija (gr. aKademia od osobnog imena AKademos; ovaj ovek je bio sopstvenik vrta o kojem je re pod 1)1. vrt u blizini Atine gde je Platon pouavao u svojoj filozofiji; 2. Platonova kola, GGlato-nova filozofija; 3. visoka kola za nauku ili umetnost; 4. naziv za najviu naunu i umetniku ustanovu; 5. sveana priredbe u slavu nekog znaajnog dogaaja ili neke linosti. akademik (gr. aKademiks) lan odgovarajueg udruenja za unapreenje nauke i umetnosti (akademije); akademiar. akademiar (gr. aKademiks) v. akademik. akademski (gr. aKademikos) koji pripada visokoj, velikoj koli (univerzitetu), koji se tie ove; koji pripada akademiji, koji se tie akademije; obrazovan na visokoj koli, kolski; fig. usiljen, krut; akademska rasprava strogo nauna raspra-

akairologija

20

akvarelist(a)

va; akademski graanin slualac, student univerziteta. akairologija (gr. aKairos nezgodan, u nezgodan as, logia govor) nezgodan, neprilian, neprikladan govor. akalkulija (gr. a- ne, fr. calcul raun), nesposobnost vrenja bilo kakvih raun-skih operacija. akampsija (gr. axampsfa) negipkost; ned. zgrenost, ukruenost udova. akantoza (gr. axantha bodlja) ned. promena koe usled neprirodnost sluznoga sloja pokoice, praena hipertrofinim promenama na koi, kao to su bradavice, papilomi i dr. akantologija (gr. axantha bodlja, logia govor) lit. zbirka satirinih, podrugljivih pesama. akantopelvis (gr. akapLja bodlja, lat. pelvis karlica) med. bodljikava karlica, kotani izrataji u karlinoj duplji koji suava ju karlicu i oteavaju poroaj. akaparer (fr. accapareur) nakupovalac, zakupac robe radi cphekulacije, zelena koji zakupljuje robu u velikim koliinama radi spekulacije. akaparisati (fr. assarageg) zakupljivati radi dobiti, zelenaki nakupovati robu radi spekulacije. a kapele (ital. a capella) kuz. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. a kaprio (ital. a capriccio) nuz. samovoljno, po svom efu. akardija (gr. a-, Kardfa srce) fiziol. nemanje srca; fig. malodunost, mekutvo. akarecevole (ital. accarezzevole) muz. umiljato, ljupko. akarecevolmente (ital. accarezzevolmente) tuz. v. akarecevole. akarpija (gr. akagrJa) neplodnost. akatagrafija (gr. a-, Kata, graphfa pisanje) med. nemogunost sreivanja rei u reenice (pri pisanju). akatalektian stih (gr. a-Katalektikos) poet. stih klasikih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. akatalepsija (gr. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja sutine neke stvari, nepoi-manje; neshvatanje, nedostatak razumevanja; med. potres mozga. akataleptian (gr. aKataleptos) nedokuljiv, nepojmljiv, neshvatljiv. akatapozis (gr. a-, Kataposis pijenje) med. nemogunost pijenja ili gutanja. akatarzija (gr. aKathars(a) neistoa; nena-klonost prema istoi; med. neistoa krvi. akatastatian (gr. a-Katastatos) nepostojan, nestalan; med. neuredan, nepravilan (za groznicu). akatist (gr. a- ne, bez, Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici, Hristu i svetiteljima, koja se peva, naroito na Veliku subotu, stojei.

akatistian (gr. a-, Kathfzo) ne sedei, tj. koji se ne peva sedei, nego stojei ili u hodu. akatolik (gr. aKatholiks) hrianin koji ne pripada katolikoj veri, naroito protestant. akaustian (gr. a-Kaustos) nesagorljiv, nezapaljiv. akacija (gr. akak!a) bog. omanje trnovito drvo koje raste u ist. Africi, Etiopiji, od koga se dobija gumarabika; upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaa-vanje nadraaja sluzokoe; kod slobodnih zidara: simbol ednosti i nevinosti (po tome to gr. re akakJa znai nevinost). akaa (ind.) fil. po uenju Upaniada: etar, tj. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat, kao prostorna supstancija". Akaa je ono iz ega sva bia proistiu i u to se vraaju, akaa je starija od svih njih, ona je poslednje ishodite" (Dojsen). akva (lat. aqua) voda. akvabatik (lat. aqua, gr. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na elektrini pogon, snabdeveno reflektorima, kamerama i dr., slui za posmatranje i prouavanje ivota u velikim dubinama (roni do 50 metara). akva Bineli (nlat. aqua Binelli) farm. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazau Bineliju). akvagij(um) (lat. aqua voda, agere voditi) prav. pravo odvoenja vode, pravo isui-vanja zemljita; akvatikum. akva destilata (lat. aqua destillata) hen. destilacijom preiena voda, prekapnica. a kvadro (ital. a quadro) muz. u etiri glasa, etvoroglasno. akvadukt v. akvedukt. akvalung (lat. aqua, eng. lung plua) aparat koji roniocima omoguava disanje pod vodom. akvamarin (lat. aqua, marinus morski) min. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode, vrsta berila. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. akvanautika (lat. aqua, nautika, v.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. akvaped (lat. aqua, pes, pedis noga) podvodni bicikl. akvaplan (lat. aqua, planus ravan) sp. iroka daska vezana za motorni amac koja slui za vonju po vodi. akvaplaning (eng. aquaplaning) sp. vrsta skijanja na vodi akvagadodgkoji vue motorni amac. akvarel (ital. acquerello) slika izraena vodenim bojama. akvarelirati (ital. acqerellare) slikati vodenim bojama. akvarelist(a) (fr. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama.

akvarij(um) akvarij(um) (lat. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se uvaju vodene biljke i vodene ivotinje (ribe i vodozemci); mesto u apoteci gde se dri voda. Akvarij(us) (lat. aquarius) astr. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). akvaterarij(um) (lat. aqua, terra zemlja) posuda u kojoj se dre i taje vodozemci (amfibije). akvatikum (lat. aquaticum) prav. v. akvagijum. akvatilije (lat. aquatilia) zool. slatkovodne ivotinje. akvatinta (lat. aqua, ital. tinta boja) gra-fika tehnika duboke tampe slina ba-kropisu po nainu tampanja. akvatian (lat. aquaticus) podvodan, vlaan, movaran, barovit; koji ivi u vodi, pokraj vode, vodeni; akvatine biljke one koje rastu po barovitim mestima, vodene biljke. akvafortis (lat. aqua, fortis jak) hen. snana voda, spravlja se od alitre i razreene sumporne kiseline. akvedukt (lat. aqua, ducere voditi) 1. vodovod, vodovodna cev; kanal; 2. graevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoenja kanala za snabdevanje naselja vodom. 3. stari rimski vodovod; akvadukt. akvestus konjugalis (nlat. acquestus conjuga-lis) prav. zajednika tekovina mua i ene. akviziter (lat. acquisitor sticalac) trg. 1. ovlaeno lice koje, uz platu ili proce-nat, prikuplja narudbine za robu i muterije; 2. skuplja oglasa (za novine), pretplatnika (na knjige i asopise) i sl.; 3. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajue zavode). akvizitor (lat. acquisitor) ovek koji neto stie, zarauje, nabavlja ili zadobiva. akvizitum (lat. acquisitum) neto to je zadobiveno, nabavljene, steeno. akvizicija (lat. acquisitio) tekovina, steeno dobro, zarada; nabavljanje; z,adobivanje, sticanje. akvijescsncija (lat. aquiescentia) umirenje, umirivanje. akvijescirati (lat. aquiscere) umiriti, zadovoljiti. akvila (lat. aquila) zool. orao; astr. ime jednog sazvea; arh. ukras u obliku orla na zabatu kue. atiline (lat. aquila) pl. zool. orlovi (orao suri i orao krsta). akvozan (lat. aquosus) pun vode, bogat vodom; kiovit. akvozitet (lat. aquositas) bogatstvo vodom; kiovitost. akedija (gr. aKedeia) v. acedija. akezija (gr. aKesis) v. acezija. akenonoet v. acenonoet.

21

akolada akianoblepsija (gr. a-, kuapbv zagasito-plav, blepo vidim) ned. slepilo za plavu boju. akizam (gr. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje; ret. kad se neko pravi da neto ne mari, npr. kad lisica kae da je groe kiselo, a medved za ute kruke, do kojih ne moe: Nisu ni bile zrele". akijezis (gr. a-, Kyesis trudnoa) ned. nesposobnost sene da bude oploena. akik (tur. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i erdane. akinezija (gr. aKinesfa) nepokretljivost; med. ukoenost jednog uda ili vie udova, uzetost ivaca. akirija (gr. akuga) neprava upotreba jedne rei, tj. upotreba rei u prenesenom smislu. akiurgija (gr. ake leenje, ergon delo) ned. nauka o leenju seenjem, nauka o hirurkim operacijama. aklamacija (lat. acclamatio) vrenje izbora prostim izvikivanjem, bez pojedinanog glasanja; klicanje, uzvikivanje; par aklamasjon (fr. par acclamation) izvriti izbor, ili usvojiti kakav predlog, jednoglasno, pristankom svih, bez pojedinanog glasanja. aklamirati (lat. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem; izabrati bez pojedinanog _ glasanja; pozdravljati klicanjem. aklastian (gr. aidestos nezatvoren) Opt. koji ne prelama, ne lomi zrake. aklimatacija (nlat. acclimatatio) v. aklimatizacija. aklimatizacija (nlat. acclimatisatio) prilagoavanje tuem podneblju, navikavanje na tuu klimu; prilagoenje biljki i ivotinja nekom dotle stranom podneblju, fig. odomaivanje; aklimatacija, aklimacija, aklimatiziranje. aklimatizirati (nlat. acclimatisare) prila-goditi, prilagoava podneblju, naviknuti na neku tuu klimu; fig. odomaiti. aklimacija (nlat. acclimatio) v. aklimatizacija. akmak (tur. atak) glupan, budala. akme (gr. akte vrhunac, iljak) med. kri-tino, prelomio stanje u razvoju bolesti. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. god., oblik ruskog larpurlartizma; glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. anne (gr. akpe) med. opti naziv za vei broj konih oboljenja koja su meusobno slina samo po spoljnem izgledu; gnojnica, bubuljica. akognozija (gr. akov lek, gnosis poznavanje) med. poznavanje sredstava za leenje rana. akoemetar (gr. akio ujem, metron mera) med. sprava za merenje stepena jaine ula sluha; akumetar. akolada (lat. accollata, collum vrat, fr. accolade zagrljaj) sveani udarac maem po

aksridi pl. farm. v. aceridi.

akefalos (gr. aKephalos bezglav) sanjalica; ovek koji ne trpi niiju vlast. aki (fr. acquit) plaanje, izmirenje nekog dugovanja; priznanica.

22
ramenu novoproizvedenog viteza; tip. zagrada; kuz. znak koji spaja vie nota koje treba istovremeno svirati. akolast (gr. aKolastos) neumeren ovek, prodrljiva!], deronja. akolirati (fr. accoler) obgrliti, zagrliti; vezati za ggritke, takati; staviti u za-grade, zagraditi; trg. spojiti vie stavova u trgovakoj knjizi. akolit (gr. aKluthos) pomonik, pomaga pri vrenju sveanih slubi u katolikoj crkvi. akologija (gr. akoz lek, logia nauka) nauka o lekovima, o sredstvima za leenje rana. akomija (gr. a-, kote kosa) ned. elavost, bezdlanost. akomodacija (lat. accommodatio) udeavanje, po deavanje; akomodacija oka podeavanje onog soiva na razne dallne vienja. akomodirati (lat. accommodare, fr. assoglmoder) podesiti, udesiti, urediti; porav-nati, izravnati, izgladiti; akomodirati se, namestiti se udobno, udesiti se; namiriti se; poravna se, npr. o plaanju nekog duga. akomodman (fr. accommodement) udobno ureivanje kue, sobe i dr.; udeavanje; vansudsko poravnanje, sporazum. akompanjirati (fr. accompagner) pratiti, sprovoditi; kuz. pratiti neije pevanje (solo) instrumentom. akompanjist(a) (fr. accompagner) pratilac; sprovodnik. akompli (fr. accompli) zavren, svren, dovren, okonan; fet akompli (fr. fait accompli) svren in. akonitin (gr. akdniton jedi, nl. Aconitum napellus) hem. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedia; upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralginih bolova. akontacija (ital. a conto) uzimanje na raun, na ime zarade ili primanja, uzimanje unapred, uzimanje predujma; suma koja se uzima na raun, predujam. akontirati (ital. a conto) uzeti (ili uzimati) na raun, unapred, na ime zarade ili primanja, predujmiti. a kong (ital. a conto) trg. na ime, na raun, u ime predujma; unapred; akonto. akord (ital. accordo, fr. accord, nlat. aceordium) kuz. prijatno sazvuje tri tona ili vie tonova; slaganje, sloga, saglasnost; ugovor, pogodba, poravnanje; voj. do-brovollo predavanje nekog utvrenja opsa-ivau; naroiti nain plaanja radnika, po svrenom paretu, a ne nadnicom, otuda: dati neki posao u akord, plaati taj posao po paretu, ne nadnicom. akordamento (ital. accordamento) muz. zglaavanje, udeavanje instrumenata i glasova. akordando (ital. accordando) kuz. zglaavajui, udeavajui.

akrescenziJa

akorder (fr. accordeur, ital. accordatore) kuz. zglasilac, onaj koji udeava (timu-je) instrumente, timer". akordion (ital. accordo) runa harmonika za razvlaenje, pronaena 1829. god. akordirati (fr. accorder) zglasiti, zglaa-vati, udesiti (glasove, ice); sloiti, slagati; sporazumeti se, poravnati se, na-goditi se sa zajmodavcem u sluaju nemogunosti urednog plaanja duga; dati posao u rad s tim da se plaa po svrenom poslu, a ne nadnicama; voj. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada, utvrenja i sl.; odobriti, dopustiti, priznati. akordoar (fr. accordoir) muz. zglasilo, viljuka za zglaavanje, udeavanje muzikih instrumenata. akorporacija (nlat. accorporatio) sjedinjenje, pripadanje, zdruenje. akorporirati (nlat. assogrogage) prisajedi-niti, spojiti, pripojiti, pridruiti, priseo jiti. akosmizam (gr. a-, kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji, kao jedino to doista ivi, samo bog, dok su sve ostale stvari, pa i sam svet, samo modifikacije boanstva, bez istinske stvarnosti; suprotno: ateizam. akosmija (gr. a-, ksmos uredan) neurednost, neistoa; med. bledilo, bolestan izgled lica. akotiledone (gr. a-, kotyledon udubljenje) il. bog. bile koje nemaju razgovetnih kotiledona. akr (eng. asge) engleska mera za povrinu, = 4840 kvadratnih jardi (4046,8 t2). akranija (gr. a-, kranfon lubanja) fiziol. uroena nakaznost glave, kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. akratija (gr. a-, krateia nemo, slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. akratoterme (gr. akratos jak, koji je u punoj snazi, terme, v.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. akreditiv (nlat. accreditivum) punomostvo, punomoje, overenje; otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavau, tj. akreditiranom, do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na raun izdavaa toga pisma (akreditivno pismo); ckrku-larni akreditiv akreditivno, kreditno pismo koje glasi na vie lica ili trgovakih kua u raznim mestima. akreditirati (nlat. accreditare) ovlastiti, opunomoiti; dati kredit, poverenje; ove-riti; akreditirati se stei ime, glas, uvaenje, poverenje. akrement (lat. accrementum) porataj, prirataj. akrep (arap. 'aqrab, tur. akrep) korpija, uopte svaka otrovna ivotinja; jakrep. akrescenzija (lat. ad- crescere rasti) prira-taj, poveanje.

akribija

23

akrotizam akrodinija (gr. akros, odyne bol) ked. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova, naroito krajnjih. akrokarpian (gr. akros, karpos plod) bog. koji nosi plod na vrhu. akrokefalija (gr. akros, kephale glava) znat. iljatost glave. akrokolije (gr. akros, kolon ud) t. znat. krajnji udovi tela. akrolein (lat. aseg otar, oleum ulje) hen. bistra i veoma ljuta mirisa tenost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. akroliti (gr. akros, Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava, ruke i noge) od kamena. akromazija v. ahromazija. akromatin v. ahromatin. akromatopsija v. ahromatopsija. akromegalija (gr. akros, megas velik) med. uroena uveanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izoblienosti lica, donje vilice, usnica, jezika, nosa, ruku i nogu; takoe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. akromikrija (gr; akros, mikrs mali) med. kratkoa jednoga ili vie udova. akromion (gr. akromion, akromfa) znat. lopatica, plee, pleka. akromonosilabike (gr. akros, monos jedini, syllabe slog) stihovi koji poinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akronim (gr. akros, oputa ime) vetaka skraenica sastavljena od poetnih slova ili poetnih slova neke sloene rei ili vie rei, npr.: Granap=Gradsko na-bavljako preduzee. akropatija (gr. akros, pathos bolest) med. opti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu, kao i ostalih perifer-nih delova tela. akropetalan (gr. akros, petalon list) bog. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike); <upr. bazipetalan. Akropolis (gr. akros, polis grad) gornji grad, gradska tvrava u Atini i ostalim grkim gradovima. akropostija (gr. akroposthi'a) gornji deo koice na mukom udu, koji se, pri obre-zanju, odseca; stanje pre obrezanja (kod Jevreja); akrobistija. akrosofija (gr. akros, sophia mudrost) najvia mudrost. akrostih (gr. akros, stfchos niz, redak) pesma kod koje poetna, a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku re. akroterija (gr. akroterion vrh, glavica) ark. gornji deo, vrh zgrade, biljke i ivotinje kao ukrasi na vrhu, slemenu graevina; kljun lae (kao pobedni znak na novcu). akrotizam (gr. akros) fil istraivanje prauzroka, poslednjeg uzroka stvari; tenja za onim to je najvie u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktini akrotizam).

akribija (gr. akribeia) tanost, brilji-vost, savesnost, temeljitost. akribologija (gr. akribologeomai biti taan ili temeljit u istraivanju) savesnost, tanost u govoru, pisanju, istraivanju i, uopte, u ivotu. akribometar (gr. akribes, taan metron merim) sprava za tano merenje veoma malih predmeta. akribometrija (gr. akribes, metron) tano merenje. akridofag (gr. akrfs skakavac, phagos dera) skakavcojed, onaj koji se hrani skakavcima. akrizija (gr. akrisfa) nerasudnost, nedostatak u sposobnosti rasuivanja i ocenji-vanja; neodlunost; med. neodreenost stanja bolesti. akrije (lat. aseg ljut) farm. ljuti, opori lekovi. akrilna kiselina hen. bezbojna tenost SN2 =SNSOON; njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastine mase (poliakrilne smole). akriminacija (nlat. accriminatio) optuba, optuivanje, okrivljavanje. akrimonija (lat. acrimonia) otrina, oporost, gorina; kiselina, ljutina. akritian (gr. akritos neodluan) koji nema sposobnosti suenja, rasuivanja; nekritian. akro- (gr. akros) predmetak u sloenicama sa znaenjem; krajnji, gornji, iljat. akroazis (gr. akrasis) sluanje; itanje, predavanje. akroama (gr. akroama) neto to se ulo ili pggo treba da se uje, razgovor koji prija uvu (naroito za vreme jela kod starih Grka); predavanje. akroamatian (gr. akroamatikos) koji je odreen za sluanje; usmen, u obliku predavanja; kome je potrebno usmeno objanjenje, tj. teko razumljiv; akroamatino predavanje strogo nauio predavanje za razliku od popularnoga), predavanje koje se slua bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akrobata) (gr. akrobateo idem na prstima) igra na konopcu; vetak u skakanju i prevrtanju u vazduhu, pelivan, prevrta. akrobatika (gr. akrobateo idem na prstima) vetina izvoenja telesnih vebi kojima je cilj razvijanje snage, otpornost, gipko-sti i okretnosti. akrobacija (gr. akrobateo idem na prstima) vetina koju izvodi akrobat; avij. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vre u toku normalnog letenja. akrobistija (gr. akrobystfa) v. akropostija. akrogrami (gr. akro, -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi poinju poslednjim slovima prethodnog stiha. akrografija (gr. akros, graphfa, pisanje) tip. postupak pri radu kiselinama.

akrofobija

24

aktinije
aktiv (lat. activus delatan, radan, koji radi; radni, koji oznaava delatnost) 1. gram. radno stanje (suprotno: pasiv); 2. skupina najdelatnijih lanova neke organizacije. aktiva (lat. activa) trg. imovina, imanje (novac, hartije od vrednosti, nekretnine); potraivanje (suprotno: pasiva). aktivan (lat. activus delatan) radan, vredan, iv, okretan, pregalaki, ustalaki; jo u slubi, u dejstvu; trg. onaj ija su potraivanja vea od dugovanja; gram. radni. aktivator (lat. activus) hemijska supstanca koja pokree ili pojaava delovanje neke druge supstance. aktivacija (lat. activus delatan, radan) 1. stavljanje u delovanje, pojaavanje delatnosti; 2. hem. metoda za odreivanje tragova elementa pomou ozraivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. aktive (lat. activa) trg. pozitivni sastavni delovi jednog imanja, od kojih sopstvenik ima koristi, za razliku od pasiva, tj. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist, ili su mu ak od tete. aktivi (nlat. activi) pl. 1. u studentskom ivotu: lanovi studentskog odruenja koji obavezno moraju da uestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruenja; suprotno: inaktivi; 2. v. aktiv 2. aktivizam (lat. activus, agere delati, raditi) fil. shvatanje da je za napredak oveanstva od naroite vanosti razuman i stalan uticaj ovejeg znanja i htenja na kulturu i ivot uopte; praktino, aktivizam je etiki zahtev da ovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda ovekova, njegovim stalnim nastojanjem, ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. aktivirati (nlat. activare) staviti u dejstvo; uvesti u aktivnu slubu; ubrzati, ubrza-vati, pospeiti, pospeavati, pogurnuti. aktivisati (nlat. activare) v. aktivirati. aktivist(a) (lat. activus delatan) onaj koji je delatan, koji dejstvuje, radi u nekoj oblasti (npr. politiki aktivist); fil. pristalica aktivizma. aktivitet (nlat. activitas) ivost, okretnost; delatnost, radinost, marljivost, revnost; delanje, delovanje, dejstvo; aktiv-nost. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. aktivnost (lat. activus) v. aktivitet. aktinidi (gr. aktis, aktinos) hek. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. aktinizam (gr. aktfs, aktinos sunani zrak, zrak) fiz. svojstvo sunanih, nadljubia-stih, zrakova da izazovu hemijske promene; hemijsko dejstvo sunanih zrakova. aktinije (gr. aktfs, nlat. actinaria) 3001. moruzge, morske ivotinje iz porodice anto-zoa, mekanog tela, bez kostura, ive obino pojedinano i esto se odlikuju lepim bojama.

akrofobija (gr. akros, phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. akroholija (gr. akrcholos jarostan, razjaren) jarost, razjarenost. akrocijanoza (gr. akros, cijanoza, v.) med. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos, ake, stopala, ui, usta). aksenija (gr. ahea) negostoljubivost, negostoprimstvo; up. aksenian. aksijalni (lat. axis oca, osovina, os) osni, osovinski. aksilarni (lat. axilla pazuho) pazuni. aksinomantija (gr. axine sekira, bradva. manteia proricanje) proricanje po sekirama. aksiologija (gr. axios vredan, koji vredi, logia nauka) fil. teorija vrednosti, uenje o vrednostima; timologija. aksiom (gr. axioma ugled, autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva nauna istina, oevidna istina, nedokaljiva istina, istina koja se ne moe dokazati (npr.: Nijedno tvrenje ne moe biti istovremeno i tano i netano; Kad su dve koliine jednake treoj, onda su i meu sobom jednake). aksiomatika nauka o aksiomima; v. aksiom. aksiomatian (gr. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv, oevidan, istinit, koji se ne dokazuje. aksist (nem. Achse osovina) osovina", pristalica HitlerMusolinijeve politike tzv. osovine BerlinRimTokio", koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. aksonometrija (gr. ahbp oca, osovina, metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. aksungija (lat. axis osovina, ungere mazati) mazivo za osovine ili kola; farm. mast, salo. akt (lat. actus, eng. act, fr. acte) delo, radnja; svaka sveana javna radnja, naroito sudska radnja, rasprava, pretres; poz. in; u likovnoj umetnosti: poloaj u koji se namesti iv ovek kao pregled; crte ili slika nagog ovejeg tela; javni spis. akta (lat. actum, pl. acta od agere delati, raditi) pl. dela, radnje; spisi koji se tiu neega, naroito u sudu, dravnim nad-letvima itd.; ostaviti u akta ili ad akta prikljuiti aktima, tj. neku stvar ili molbu smatrati svrenom, odstraniti je, ne raditi po njoj nita; designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci; akta apostolorum (lat. acta apostolorum) pl. dela apostola; akta publika (lat. acta publica) pl. javne radnje, one koje se tiu drave. aktentana (nem. Aktentasche) torba za spise. akter (fr. acteur, lat. actor vrilac, izvrilac) glumac; uesnik u nekoj radnji ili u nekom dogaaju.

aktinij(um)

25

akuleiforman aktiti (gr. akte strma obala) pl. oni koji stanuju na obali, primorci. aktovka (lat. actus radnja) pozorini komad u jednom inu. aktor (lat. actor) prav. tuilac, izdavalac punomoja; advokat, zastupnik. aktrisa (fr. actrice) glumica. aktu (lat. actu) u istini, stvarno, odista. aktualan (lat. actualis) v. aktuelan. aktualizam (lat. actualis) fil. princip prirodne istorije, naroito geologije i bio-logije, po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. aktualizacija (lat. agere raditi, nlat. actualisatio) privoenje u delo, ostvarenje, ostvarivanje. aktualizirati (fr. actualiser) v. aktualizo-vati. aktualizovati (fr. actualiser) initi ili uiniti aktuelnim, ostvariti, ostvariva-ti, privesti ili privoditi u delo. aktualitet (lat. actualis) sadanjost, stvarnost, savremenost, dananjica; sadanja vanost, dananja zanimljivost; teorija aktualiteta psi*. Vuntovo shvatanje da je sutina due doivljaj svesti, a ne neto supstancijalno; danost; aktuelaost. aktuar (lat. actuarius) sudski pisar, pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadletva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. aktuacija (nlat. actuatio) med. dejstvo nekog leka na organizam. aktuelan (nlat. actualis, fr. actuel) sadanji, dananji, savremen; stvaran, istinit, injeniki; koji je na dnevnom redu; koji se odnosi neposredno na dananjicu; dat, dan; aktuelna energija iva sila, kinetika energija. aktuelnost (fr. actuel) v. aktualitet. aktus (lat. actus) radnja, delo, in, svean in, sveanost, kolska sveanost; spol-no sjedinjavanje, sparivanje. akuzabilan (lat. accusare optuiti, ascusa-bilis) tuljiv, optuljiv; kanjiv. akuzativ (lat. accusativus) gram. etvrti pa-de (na pitanje: koga, to). akuzator (lat. accusator) tuilac, tuitelj, optuilac; suprotno: akuzatus. akuzatorski (lat. accusatorius) prav. tui-laki, optuni; akuzatorski krivini postupak optuni postupak, onaj koji se vodi na osnovu neke tube (suprotno: inkvizitorski krivini postupak). akuzatus (lat. accusatus) tuenik, optue-nik, supr. akuzator. akuzacija (lat. accusatio) tuenje, optuenje, optuivanje. akuitet (nlat. acuitas) iljatost, otrina; naroito: otrina tona. akuleiforman (lat. aculeiformis) aokast, bodljikast.

aktinij(um) (gr. aktis) hen. radioaktivan element, atomska masa 227, redni broj 89, znak As. aktinimetar (gr. aktis, metron metar) fiz. aparat za merenje jaine Rendgenovih zrakova pomou selena. aktinina energija (gr. aktis, energeia delo, rad, zajedniki naziv za energiju svih moguih vrsta zrakova; med. leenje prirodnim i vetakim svetlosnim i rend-genskim zracima, zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr.; talasi nie frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na ive organizme. aktinogram (gr. aktfs, gramma slovo) rendgenska slika; rentgenogram. aktinograf (gr. aktis, grapho piem) fiz. instrument za merenje jaine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar); takoe: instrument koji belei promene (varijacije) u jaini sunanih zrakova. aktinografija (gr. aktis, graphia opis) nauka o zracima; ispitivanje pomou Rendgenovih zrakova. aktinoelektricitet (gr. aktis, elektron) elektricitet to ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. aktinoidi v. aktinidi. aktinometar (gr. aktis, metron mera) fiz. sprava kojom se meri j anina toplotnog zraenja Sunca. aktinometrija (gr. aktis, metron mera) 1. grana meteorologije koja prouava Sunevu energiju u atmosferi; 2. grana astro-fizike koja prouava skupio zraenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. aktinomikoza (gr. aktis, mykes gljiva) ned. zarazna bolest najpre opaena kod konja, goveda i svinja, prenoljiva i na ljude, koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika; ispoljava se na organima za va-renje, u pluima (zbog udisanja zarazne praine gljivica) ili na povrini koe ako je na njoj bilo ozleda. aktinomicete (lat. Actinomyces) biol. kona-sti mikroorganizmi na prelazu izmeu bakterija i gljiva, prouzrokovai aktino-mikoze (v.). aktinomorfan (gr. aktis, morphe oblik) bog. zrakast. aktinon (gr. aktis, aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona; hem. znak Ap, redni broj 86, atomska masa 219; zrai H-zrake; poluvreme raspada 3,92 sek. aktinoskopija (gr. aktis, skopeo gledam) med. ispitivanje, prozraavanje rendgenom. aktinoterapija (gr. aktis, therapeia leenje) med. leenje zracima. aktinski (gr. aktis gen. aktinos zrak) fiz. koji hemijski dejstvuje, koji hemijski razlae; aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom; ultravioletni nadljubia-sti zraci, nevidljivi, jesu aktinski.

akulturacija

26

akceptor akcelerativan (nlat. accelerativus) ubrzavan, koji ubrzava, ubrzavajui. akceleracija (lat. acceleratio) fiz. ubrzanje, ubrzavanje. akcelerirati (lat. accelerare) ubrzati, ubr-zavati. akcelerometar (lat. accelerare ubrzavati, gr. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. akcen(a)t (lat. accentus) gram. naglasak (sloga ili rei); znak za obeleavanje naglaska. akcentovanje (lat. accentus naglasak) gram. v. akcentuacija. akcentovati (lat. accentus) u izgovoru naglaavanjem naroito istaknuti jedan glas, slog ili neku re; staviti, stavljati ak-cente na rei. akcentologija (lat. accentus naglasak, gr. logia nauka) gram. nauka o akcentima; up. akcent. akcentuacija (fr. accentuation) gram. naglaavanje, isticanje, pri izgovoru, jednog glasa, sloga ili neke rei putem naglaavanja; stavljanje znakova za naglaavanje rei (akcenata). akcentus akutus (lat. accentus acutus) gram. otri naglasak; akut. akcentus gravis (lat. accentus gravis) gram. teki naglasak (u gr. i fr. gramatici); gravis. akcentus cirkumfleksus (lat. accentus circumflexus), gram. izvijeni naglasak (u gr. gramatici, kao u molra; cirkumfleks. akcept (lat. acceptus primljen, prihvaen) primanje menice, koje se vri na samoj trasiranoj menici i izraava reima primljena", prihvaena", sprejeta", a kojim onaj na koga je menica vuena izjavljuje da e na sebe vuevu sumu o roku plaanja isplatiti; re kojom se izraava primanje menice; primljena menica. akcepta (lat. accepta) pl. prihodi, dohoci. akceptabilan (nlat. acceptabilis) primljiv, prihvatljiv, usvojljiv. akceptant (lat. acceptans) primalac (kod svakog ugovora, od dveju ugovorakih strana, paciscenata, jedna je promitent ponu-a, a druga akceptant primalac); primalac jedne na sebe vuene menice, trasat. akceptacija (nlat. acceptatio cambii) primanje menice, akcept. akceptibilitet (nlat. acceptibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. akceptilacija (lat. accepti latio) trg. uno-enje u knjigu nekog duga kao plaenog pre no to je stvarno plaen. akceptirati (lat. acceptare) primiti, prihvatiti, priznati, odobriti; akceptirati menicu obvezati se na plaanje menice plamenom zabelekom na samoj menici. akceptovati (lat. acceptare) v. akceptirati. akceptor (lat. acceptare) primalac, odobra-. valac.

akulturacija (eng. acculturation) l. modernizacija (primitivne) kulture; 2. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuih kultura. akumetar (gr. akuo ujem, metron mera) v. akoemetar. akumulator (lat. accumulator gomila, nagomilava) fiz. aparat za skupljanje elektrine energije; skuplja, nagomilava. akumulacija (lat. accumulatio nagomilava-nje) 1. ret. nagomilavanje (rei i izraza); 2. akumulacija kapitala uveavanje kapitala time to se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzee ili poslovi proirili; kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proirenje preduzea i investicija. akumulirati (lat. accumulare) nagomil(av)-ati, sticati, stei, novac. akupiktura (nlat. acupictura) vezenje, vez. akuplirati (fr. accoupler) sparivati, spa-riti; vezivati dva po dva; spajati, spojiti. akupresura (lat. acupressura pritisak iglom) med. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. akupunktura (lat. acus igla, nlat. punctura bod) med. nain leenja nekih bolesti, primljen od Kineza i Japanaca, koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. akuratan (lat. accuratus) briljiv, taan, uredan, savestan, ispravan. akustika (gr. akustikos, akuo ujem, sluam) fiz. nauka o zvuku. akustian (gr. akuo ujem) koji odgovara zahtevima akustike, podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. dvornice, pozori1pte, crkva), sagraen tako da se rei i topovi mogu svuda lepo i jasno uti; akustina sredstva sredstva koja slue poboljanju ili pojaanju slabog sluha. akut (lat. acutus accentus) gram. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obelea-va kao naglaena, otri akcent. akutan (lat. acutus) otar, prek, koji prisiljava na brzo reenje; akutan bol iznenadan i veoma jak bol; akutia bolest ona koja e se brzo zavriti ili ozdra-vljenjem ili smru, a obino traje do 40 dana. akutangularan (lat. acutus otar, angularis ugaoni) kom. otrougli. akueza (fr. accoucheuse) babica, primalja. akuer (fr. accoucheur) lekar strunjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoom i poroajem. akuersko odeljenje med. odeljenje bolnice u kome se vre poroaji. akuerstvo (fr. accoucher) babitvo, primaljstvo; nauka o trudnoi, poroaju i babinjama. akuirati (fr. accoucher) pomoi eni da rodi, poroditi, babiiti; poroditi se, poraati se.

akcepcija

27
privreivanje; drutvo osnovano na podlozi uplaenih akcija. akcionator (nlat. actionator) tuitelj, tuilac; posrednik, senzal. akcioni (lat. actio rad, delanje) radni, de-latni, koji se tie dejstva; akcioiiradi-jus avij. odstojanje koje moe avion da pree i da se vrati na polaznu taku bez sputanja i uzimanja pogonskog materijala. akcionirati (lat. actio tuba) tuiti, op-tuiti, optuivati. akcipirati (lat. accipere) primiti; opaziti, opaati, osetiti, oseati, uti; shvatiti, razumeti, nauiti. akam (tur. akam) l. prvi mrak, zalazak sunca, prvi deo veeri neposredno posle zalaska sunca; 2. vreme etvrte molitve muhamedanaca, po zalasku sunca. al (tur. al) otvoreno crven, rumen, ruiast; alev. al- (ar. al-) arapski lan, npr. al-kali, alkohol, Al-kuran itd.; esto se upotrebljava i el i ul. a la (fr. a 1a) kao, poput (ega), po, po ugledu na neto. alabandizam umetniko oljarenje, umetnika drljotina (po karijskom gradu Ala-banda, gde je vladao rav umetniki ukus). alabastar, alabaster (gr. alabastros, lat. alabastrum) t. naroita, veoma tvrda vrsta gipsa, u vodi teko rastvorljiv; alabastersko staklo mutno, poluprovidno staklo. a la bon-er (fr. a la bonne heure) u dobri as. ala breve takt (ital. a la breve takt) takt od etiri etvrtine koji se broji, odn. diri-guje na dva poteza umesto na etiri. Aladin glavni junak u prii o arobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka Hiljadu i jedna no"), koja onome koji je poseduje ispunjava sve to zaeli, Aladnnova lampa. Aladinova lampa v. Aladin. alaj (tur. alay) vojska, odeljenje konjanika; parada, sveana povorka; gomila, svetina, mnotvo. alaj-barjak (tur. alay bayragi) glavna vojnika zastava. alaj-beg (tur. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem peadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). alajbegova slama ono to nema vlasnika, ono o emu niko ne vodi rauna. alajka (tur. halayik) 1. robinja, slukinja; 2. sena opaka jezika, jeziara; 3. pokvarena, raspusna, nemoralna ena. a la kart (fr. a la carte) prema jelovniku, izbor jela po jelovniku. alal, (arap. halal, tur. helal ono pggo je pravedno) blagoslov, srea; u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto; alal im (mu) vera bravo! odlino!

akcepcija (lat. acceptio) primanje, prihvatanje, usvajanje; usvojene znaenje neke rei. akces (lat. accessus, accedere) pristup, pri-laz; stupanje u neko nadletvo radi sti-canja prakse u poslovima; primanje nekog praznika u sud radi praktinog vebanja; med. napad groznice. akcesija (lat. accessio) pristupanje, prila-zak, prirataj; ono to jo pripada glavnoj stvari; stupanje na vlast. akcesist(a) (lat. accessus pristupanje, pristup) poetnik, pripravnik u slubi ili zvanju; ovek koji je primljen u slubu kao pripravnik, na probu. akcesit (lat. accedere pristupiti, accessit) pohvalnica (ueniku pri razdeljivanju nagrada u koli), druga nagrada, sporedna nagrada. akcesoran (nlat. accessorius) sporedan, uzgredan, pomoni. akcidens (lat. accidens, accidere dogoditi se, desiti se) nebitna, sluajna osobina neega (za razliku od esencije ili supstan-cije); sluaj. akcidentalan (nlat. accidentalis) v. akcidencijalan. akcidentalije (lat. accidentalia) sluajnosti; sluajne osobine neke stvari, koje nisu bitne; sporednosti. akcidence (lat. accidere) pl. tip. fini, naroiti tamparski poslovi za koje se trai struno spremni slagai, izrada tablica, obrazaca, hartija od vrednosti i sl. akcidencija (lat. accidere, accidentia) ono to u jednoj stvari nije bitno, to je promenljive ili sluajno u njoj, a to bi moglo biti i drukije pa da se sutina te stvari ne promeni; sporedan posao, sporedna, sluajna zarada. akcidencijalan (nlat. accidentialis) nebitan, sporedan, sluajan, koji nema veze sa sutinom stvari. akciza (fr. accise, nlat. accisia, lat. accidere dogaati se) prirez; troarina. akcizant (fr. accise) onaj koji plaa prirez, troarinu. akcizirati (fr. accise) odrediti prirez, troarinu, oporezovati. akcizor (fr. accise) troarinac; poreznik. akcija (lat. actio, fr. eng. action) radnja, delatnost, delanje, dejstvo, preduzimlji-vost; trg. udeo, deonica, uee sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeu i dokument o tome ueu. akcionar (fr. acctionnaire) trg. deoniar, sopstvenik deonica nekog trgovakog ili industrijskog preduzea, lan nekog akcionarskog drutva. akcionarsko drutvo u kapitalizmu drutvo sopstvenika akcija nekog preduzea kojima je cilj zajedniki rad i zajedniko

alalija

28

albuminimetar

alalija (gr. a-, lalein brbljati) med. nemogunost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremeaja u govoriim organima. alaliti, halaliti (tur. od helal) l. oprostiti se, pozdraviti se, oprostiti se na rastanku; 2. pokloniti. alaman (nem. Alemanne) gladnica, grameljivac; neobuzdan ovek, pustahija. alamanka (tur. Alman Nemac) vrsta sablje nemake izrade. ala marna (ital. alla marcia) iuz. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu mara, koranice. alantijazis (gr. allas, allantos kobasica) med. oboljenje usled trovanja kobasicom; botulizam. alantoida (gr. allas, eidos izgled, vid, oblik) zool. zaedna beika, zaednica, omota zametka kod viih kimenjaka (sisara, riba i gmizavaca), pomae kod gmizavaca i ptica disanje, a kod sisara jo i ishranjivanje zametka. alantoidna tenost zool. tenost koja se nalazi izmeu alantoide i amniona. alantotoksikon (gr. allas, allantos kobasica, toksikon otrov) hem. otrov koji se razvija u pokvarenim digernjaama i krvavicama. ala prima (ital. alla prima) slik. odmah, najednom slikati, tj. bez prethodnog gruntiranja. alarm (fr. alarme, ital. all'arme) voj. uzbuna, poziv ili znak ka oruju; nemir, nespokojstvo, zabrinutost; strah. alarmantan (fr. alarmant) uznemiravan, koji uznemiruje, uznemirujui, koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost, obespokojavajui. alarmirati (fr. alarmer) uzbuniti, u zbunjivati, praviti uzbunu, pozvati ka oruju; uznemiriti, zastraiti, obespokojiti. alarmist (fr. alarmiste) raznosa uznemiru-juih vesti. alas (ma. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom, ribar; halas. alat (tur. al crven, at konj) alatast konj, rian. alat (arap. alat, tur. alat) pribor, sve to je potrebno za rad, naroito runi, orue. alata (lat. afferre doneti, donositi, allatus donesen) pl. sve ono to sena donese sobom kad se udaje, miraz, prija. alativ (fr. allatif) u ugro-finskoj jezikoj grupi naziv za pade kojim se obeleava predmet kome je upuena neka radnja, na kome e se ostvariti neka radnja. alatracija (nlat. allatratio) lajanje na; napad na nekog grdnjama. alatura (nlat. allatura, afferre donositi) prav. miraz; dodatak u novcu za izdravanje kue. alaturka (ital. alla turca) na turski nain, po turski (za razliku od evropskog, zapadnjakog); supr.: alafrZnka. alaun (nem. Alaun, lat. alumen) stipsa.

alafranka (ital. alla franca) na evropski nain, po evropski, po zapadnjaki (za razliku od turskog, orijentalskog, islamskog); supr.: alaturka. alah (arap. a-ilah) bbg, pravi bog. alacija (nlat. alatio, lat. alatus krilat) davanje krila; fig. ubrzanje, pourivanje. alba (lat. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana; bela, do zemlje duga, koulja katolikih svetenika za vreme mise. Alba Greka (lat. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. albanolog strunjak za albanologiju. albanologija nauka koja se bavi prouavanjem albanskog jezika, knjievnosti i kulture. albatros (eng. albatross) zool. velika bela morska ptica koja nagovetava buru. albacija (nlat. albatio) beljenje, sjajanje metala, naroito bakra; posrebravanje metala; tobonje pretvaranje bakra u srebro; albifikacija. albedo (lat. albus beo, svetao, sjajan) broj koji pokazuje mo odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli; potpuno belo telo imalo bi albedo =1, jer bi odbilo svu svetlost. albertotipija tip. izrada tipografskih ploa fotografskim putem, nazvane po pronalazau, minhenskom fotografu Jozefu Albertu (18251886). Albertina zbirka crtea i gravira u Beu, jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600.000 listova); osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Teena (17381822). albinizam (lat. albus beo) med. nasledio odsustvo bojene materije, pigmenta u koi kod ljudi i ivotinja, usled ega koa i kosa izgledaju bele, a oi crvenkaste. albino (um. albino, lat. albus beo) med. onaj koji boluje od albinizma. Albion (kelt. brdska zemlja") staro, danas samo pesniko ime Velike Britanije. albit (lat. albus beo) min. beli feldspat. albifikacija (nlat. albification) v. albacija. albolit (lat. albus beo, gr. Hthos kamen) vrsta odlinog belog cementa. albugo (lat. albugo) med. bela mrlja na ronjai oka. album (lat. album belo) belina, knjiga sa belim listovima, koju treba ispuniti slikama u boji, crteima i sl.; spomenar, spomen-knjiga; knjiga za skupljanje fotografija, potanskih karata sa slikama, maraka itd. albumen (lat. albumen belance) hem. belanevina. albumin (lat. albumen) hem. belanevinasta materija, belanevina. albuminat (lat. albumen) hem. materija koja u sebi sadri belanevine. albuminimetar (lat. albumen, gr. metron mera) hem. instrument za odreivanje koliine belanevine u mokrai.

albuminozan

29
Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi ivota. algorizam (arap.', gr. rythmcs) v. algoritam. algoritam (arap., gr. rythmos odnos) 1. vetina raunanja, etiri osnovne raunske radnje i udbenik o tome (izraz potie od arapskog matematiara Mohameda ibn Musa Alharizmi); 2. logiki algoritam pokua] da se logike operacije zamene ciframa i raunskim metodama, dakle, pokuaj jedne matematike ili simboli-ke logike; opte usvojen nain pripreme za digitalne raunare; u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam, algaritam. algospazmus (gr. algos bol, spasmos gr) med. gr miia praen bolom. algofon (gr. algos bol, phonos ubistvo) med. sredstvo protiv zubobolje od slaiinog ulja i piritusa. algrafija (gr. graphfa) tip. postupak pri ravnom tampanju aluminijskim mesto kamenim ploama, koji odgovara litogra-fiji. Aldebaran (arap.) astr. volovsko oko", zvezda prve veliine, jasno crvene svetlosti, u sazveu Bika". aldehid (nlat. alcohol, dehydrogenatus li-en vodonika) hen. alkohol lien jednog dela vodonika, organska hemijska tenost ljuta mirisa. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronaena 1606. god.; pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. aldum (tur. aldim) zlato. alduma (tur. aldim akcesi) aenje koje ini kupac nakon kupovine na pazaru ili u ariji; napojnica. ale! (fr. allez) hajdete, idi, napred! alea jakta est (lat. alea jacta est) posl. kocka je baena, tj. konano sam se odluio na neko delo, sad kud puklo da puklo! Cezare-ve rei kada je preao Rubikon. aleatiko (ital. aleatico) vrsta odlinog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog groa. aleator (lat. alea kocka, aleator) igra kockom, igra na sreu, kockar. aleatorij(um) (lat. alea kocka, aleatorium) igranica, kockarnica. aleatorika (lat. alea kocka) muz. izvoenje koje se temelji na sluajnosti; nastala je u novoj muzici svoenjem kompozicije na niz obrazaca iji se poredak preputa volji izvoaa. aleatorni (lat. alea kocka) sluajan; mat. aleatorna promenljive: sluajna promenljive. alev (pere.) crven, plamene boje. alegat (lat. allegatum) navedeno mesto, na-vod, izvoenje, pozivanje na neki zakon. alegata (lat. allegata) pl. mesta navedena iz drugih dela, uputstva.

albuminozan (nlat. albuminosus) koji sadri belanevinu, belanevit. albuminoidi (lat. albus beo) ned. supstancije po sastavu i poreklu sline pravim belanevinama, od kojih se razlikuju uglavnom po tome to im nedostaju neke amino-kiseline i to su nerastvorl>ive. albuminska hartija fotografska hartija za iju se izradu upotrebljava iz jaja izvaena i na toplom vazduhu osuena belanevina. albuminurija (lat. albumen, gr. ureo mokrim) med. izluivanje belanevine mokraom, kao znak eerne bolesti, bolesti bubrega i dr. albumoze (lat. albus beo) fiziol. supstance izmeu belanevina i peptona koje se stvaraju u elucu i guterai za vreme varenja. alva (tur. helva) v. halva. alvaluk (tur. helvahk) napojnica, nagrada, ast koju daje obino onaj koji obue neto novo. alvadija (tur. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka, kukuruznog brana i dr. (boza); slastiar. alvearij(um) (lat. alvearium) konica, pe-lanik, trnka; jedan deo une upljine u kojoj se skuplja una mast. alveolaran (nlat. alveolaris) koji se tie zubnih leita; elijast, elijski; al-veolarni ivci vilini ivci. alveole (lat. alveoli) l. anat. male duplje, jamice i mehurii u pojedinim delovima tela, npr. leita za zube u vilicama, guni mehurii u kojima se vri izmena gasova za vreme disanja i dr.; 2. votane elije u pelinjem sau. alvus (lat. alvus) anat. trbuh; med. stolica, izmet. algaritam (arap., gr. rythmos) v. algoritam. alge (lat. algae) bot. okreni, kriptogamne vodene biljke, bescvetnice, talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). algebra (arap. al-gebr) kat. sastavljanje razdvojenih delova", deo matematike koji istrauje odnose i svojstva brojeva pomou optih znakova; raun simbolima po odreenim zakonima; udbenik algebre. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom, znalac algebre. algama (gr. algema) med. bol. algetian (gr. algeo oseam bol) bolan, boleljiv, nastao usled bola. algija (gr. algeo oseam bol) med. bol ivaca, neuralgija. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka, najee algi; otuda i naziv. algolagnija (gr. algos bol, lagneia obljuba) med. uivanje u bolu, pouda za bolom, izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. algologija (lat. alga, gr. logia) bog. nauka o algama, okrecima. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e

alegacija

ZO

alegacija (lat. allegatio) navoenje, pozivanje na spis, delo ili pisca; navoenje injenica; tvrenje. alegorizirati (gr. allegoreo drukije izraavam, drukije prikazujem) v. alegorisati. alegorija (gr. allegoria) poet. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukije, a ne reima koje ih direktno izraavaju, slikovit govor, slikovito objanjenje pojma ili misli. alegorisati (gr. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati; izraavati misli zavijeno, u slikama, a ne direktno. alegorist(a) (gr. allegoriks) onaj koji prikazuje neto u slikama, slikovito. alegorian (gr. allegorikos) iskazan slikom, slikovit, zavijen. alegramente (ital. allegramente) v. alegro. alegretino (ital. allegrettino) muz. umereno alegreto. alegreto (ital. allegretto) muz. manje ivo, manje veselo, manje brzo nego u alegro. alegrisimo (ital. allegrissimo) muz. vrlo sivo, vrlo veselo, to ivlje; alegro asai, alegro di molto. alegro (ital. allegro) muz. veselo, sivo, brzo; kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo, ivo i brzo; alegramente. alegro asai (ital. allegro assai) muz. v. alegrisimo. alegro vivae (ital. alegro vivace) muz. ivahno. alegro di molto (ital. allegro di molto) muz. v. alegrisimo. alegro kon brio (ital. allegro con brio) muz. vrlo veselo, sa arom, vatreno; alegro kon spirito, alegro kon fuoko. alegro kon mogo (ital. allegro con moto) muz. uzburkano, hitro, brzo. alegro kon spirito (ital. allegro con spirito) muz. v. alegro kon brio. alegro kon fuoko (ital. allegro con fuoco) muz. v. alegro kon brio. alegro maestozo (ital. allegro maestoso) muz. odmereno hitro, sa dostojanstvom. alegro ma non tropo (ital. allegro ma pop troppo) muz. ne odvie brzo. alegro moderato (ital. allegro moderato) muz. umereno veselo, umereno brzo. alegro non tango (ital. allegro pop tanto) muz. ne mnogo brzo. alegro furiozo (ital. allegro furioso) muz. strasno i brzo. aleja (fr. allee) drvored; etalite izmeu dva reda drvea; uzan prolaz. alejkum selam (tur. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji, koji potie iz Aleksandrije, po-morskog grada u Donjem Egiptu, koji je osnovao 331. pre n.e. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle nae ere glavno sedite grkog obrazovanje i grke knjievnosti; otuda: aleksandrij-

ska biblioteka, aleksandrijski gramati-ari, aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska kola), i dr. aleksandrina svili slina tkanina od lana i pamuka. aleksandrinac poet. dvanaesterac, esto-stopni stih sa cezurom posle estog sloga, nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom, iz HP veka; klasian stih Francuza. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naunika-tumaa; up. Septua-ginta. aleksandrinstvo nauio sitniarstvo, suva uenost radi uenosti, bez ikakve veze sa stvarnim ivotom, kao npr. u HUP veku. aleksandrit (gr.) min. vrsta dragog kamena. aleksija (gr. a-, lexis govor) psih. patoloka nesposobnost da se pisane ili tampane rei itaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). aleksin (gr. alexo pomaem, titim) hem. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane elice. aleksipiretikon (gr. alexo branim, rug vatra) med. sredstvo protiv groznice. aleksit (gr. alexo branim) med. sredstvo za spasavanje i pomo, naroito protivotrov; aleksiterijum. aleksiterian (gr. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov, protivotrovni. aleksifarmakon (gr. alexo branim, pharmakon lek) med. lek protiv trovanja, protivotrov. aleksifarmacija (gr.) nauka o protivotro-vima. alektacija (lat. allectatio) mamljenje, primamljivanje, izazivanje drai; ist rad (u bakrorezu). alektriomantija (gr. alektryon petao, man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. alektriomahija (gr. alektryon petao, mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). alelopatija (gr. allelon naizmenian, pat-hos doivljaj, delovanje, uticaj) nauka koja se bavi prouavanjem biohemijskih uticaja izmeu biljaka. aleloftorija (gr. allelon meusobni, uzaja-mni, phtefro unittavam, allelophthorfa) fil. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon, u prirodi i ivotinjskom svetu, za nemilosrdnom meusobnom borbom i uni-tavanjem. aleluja (hebr. hallal, hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama; pesma u slavu boga; aliluja. alem (arap. alam znak, simbol) neki dragi kamen spram koga se vidi veerati, u ponoi kao u po dana" (nar. pesma); u arapskom, pored ostalih mnogih znaenja, ova re znai i pozlaene jabuka na vrhu minareta.

alemanda

31

alimfija smesa, legura; fig. primesa, primesak, dodatak; alijaa. aligirati (lat. alligare) sliti, slivati, sme-ati; legirati. alizari (p. alizari) bog. levantinske bro; koren broa. alizarin (p. alizari) hen. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena, dok je ranije dobivana iz korena broa; aliza-rinsko modrile* najlepa i najpostojanija alizarinska modra boja, iste vrednosti kao i indigova modra boja; ua. alizari. aliirati (fr. allier) vezati savezom, sklopiti savez, udruiti; svezati brakom, opri-jateljiti; obino: aliirati se. alija (arap. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. alijaa (fr. alliage) v. aligacija. alijansa (fr. alliance) spajanje, udruivanje; savez; oroavanje, prijateljstvo; brana veza; Sveta alijansa (fr. belle alliance), lepi ili sveti savez izmeu Rusije, Pruske i Austrije 1815. god. alijas (lat. alias) inae, sem toga, drugim putem, drukije. alijevacija (lat. alienatio) otuivanje, otu-enje; razmena, prodaja, zalog; med. odstupanje od prirodnog stanja; duhovno ra-strojstvo (lat. alienatio mentis). alijenizam (lat. alienus tu, fr. alienisme) med. duevno rastrojstvo, ludilo. alijenirati (lat. alienare) prav. otuiti, otu-ivati, ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu); odvratiti, premamiti (muterije); poludeti. alijenist(a) (fr. alieniste) lekar za duevne bolesti. alikante (p. alicante) vrsta panskog vina iz okoline grada Alikante. alikvaitan (lat. aliquantum) mat. koji se sadri u veem broju, ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka, npr. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12; supr. alkkvotan. alikvota (lat. aliquoties) mat. broj koji se sadri u drugom broju bez ostatka, npr. 2, Z, 4, 6 su alikvote broja 12. alikvotan (lat. aliquoties) koji se sadri u veem broju bez ostatka. aliluja, v. aleluja. aliment(a) (1. alimenta) pl. novac za izdravanje i vaspitanje vanbrane dece. alimentar (lat. alimentarius) prav. onaj koji po nekom zavetanju prima izdravanje. alimentarna intoksikacija med. trovanje hranom. alimentacija (lat. alimentatio hranjenje) ishrana; izdravanje, npr. vanbrane dece. alimentirati (nlat. alimentare) ishranjiva-ti, izdravati, snabdeva hranom. a limine (lat. a limine, s praga) odmah, smesta, odluno (npr. odbiti neki predlog, ponudu, savet i sl.). alimfija (gr. a- ne, bez, lat. lyrnpha voda) med. nedostatak limfnih lezda.

alemanda (fr. allemande) muz. igra u 2/4 ili 4/4 taktu, umerenog tempa (nemakog porekla). Alemani (nem. Alemannen) staronemaki naziv glavnog i najveeg dela stanovnitva june Nemake, za razliku od vladajuih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemaku Alemanj", tj. zemlja u kojoj ive Alemani). alentando (ital. allentando) muz. poputajui, zadravajui, usporavajui; alen-tato. alentato (ital. allentato) muz. v. alentando. aleiteza (gr. allos drugi, thesis poloaj, metanje) med. prisustvo stranih tela u ovejem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. aleopat (gr. alloios drukiji, pathos bolest) lged. v. alopat. aleopatija (gr. alloios, pathos) ned. v. alopatija. alergeni (gr. allos drugi, ergon delo) ned. supstancije ivotinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. alergija (gr. allos, ergon) med. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam ve jednom ranije bio zaraen. alergian (gr. allos, ergon) med. koji pati od alergije. alet (arap. hhilat) odelo; sveana, poasna haljina kojom je sultan darivao vezire. aletiologija (gr. aletheia istina, logia) nauka (ili: uenje) o istini. aletofil (gr. alethes istinit, philos prijatelj) prijatelj istine, onaj koji voli istinu; filalet. aleuromantija (gr. aleuron penino brano, mantefa) proricanje iz brana koje se prinosi na rtvu. aleurometar (gr. aleuron brano, metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i istoe brana. aleuron (gr. aleuron penino brano) bog. okruglasta i kristalizovana organska tvar, slina zrncu, u biljnim elijama, sastavljena od kristalizovane belane-vine. aleuronat (gr. aleuron penino brano) bog. belanevina koja se nalazi u penici. alef (hebr. aleph) prvo slovo jevrejskog i fenianskog pisma; up. alfa. alibi (lat. alibi) prav. drugde, na drugom mestu, stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu, gde je ta ista osoba, prema tvrenju neke druge osobe, u odreeno vreme toboe bila; dokazati svoj alibi znai: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. aligator (ital. alligatore, p. el lagarto) zool. ameriki krokodil; kajman. aligacija (lat. alligatio) meavina metala nejednake vrednosti u jednu masu, slitina,

al ingroso

32

Alkuran elektropozitivni su, hemijski najreak-tivniji, razlau vodu; vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. alkaloidi (arap. halkali, gr. efdos) hem. azot-ni organski spojevi biljnog porekla, otrovni i gorka ukusa; do danas ih je u hemiji poznato vie od sto (kinin, ko-kain, kofein, atropin, morfin, nikotin, strihnin, teobromin i dr.), od kojih su neki veoma lekoviti. alkatifa (arap., p. alcatifa) fini orijen-talski ilim, sa osnovom od vune i svile, a arom od zlatnog i srebrnog konca. alkejski stih (gr. Alkalos) poet. stih od pet stopa, od kojih su prve tri i poslednja jambi, a etvrta anapest i-i-i-i i-i-), po slavnom grkom liriaru Alkeju, iz Mitilene na Lezbosu, koji je iveo 600. god. pre nae ere; alkejska strofa strofa od etiri stiha, od kojih dva jedanaester-ca, jedan deveterac i jedan deseterac. alkovn (arap. al-qubeh, p. alcoba) odeljenje odreeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja, nego tek iz drugih odeljenja, kroz staklena vrata i prozore; udubljenje u sobi sa posteljom; lonica. Alkoran (arap. Al-qur' ap) v. Korav. al korzo (ital. al corso) trg. po kursu, po sadanjoj vrednosti novca. alkotest (kovanica od delova rei alkohol i lat. testis svedok) provera koliine alkohola u nekom organizmu. alkohol (arap. al-qohhlu) l. najbolji, savreno preien prah, npr. od kore kina-- drveta, eleza i dr.; 2. potpuno preien piritus izluen iz vina, piva, rakije i dr.; opojno pie. alkoholat (arap.) vrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. alkoholatura (arap.) hem. meavina sveih biljnih sokova sa alkoholom. alkoholi (arap.) pl. hem. organska hemijska jedinjena ugljenika, vodonika i kiseonika. alkoholizam (arap.) opti naziv za sve tetne uticaje na oveji organizam i drutvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pia, naroito rakije. alkoholizacija (arap.) hem. osloboenje pirituse od vode, preiavanje alkohola; mean>e alkohola sa nekom tenosti. alkoholizirati (arap.) hem. preista do stepena najvee finoe, npr. neki prah; izluiti piritus iz neke tenosti; osloboditi od vode; pomeati sa alkoholom. alkoholiar (arap.) ovek koji je suvie odan uivanju alkoholnih pia, pijanica. alkoholometar (arap., gr. metron mera) sprava za odreivanje koliine alkohola u nekom opojnom piu. alkoholometrija (arap., gr.) nauka o odreivanju koliine alkohola u nekom opojnom piu. Alkuran (arap. Al-qur' ap) v. Koran.

al ingroso (ital. ali ingrosso) trg. na veliko; up. an gro. alineja (lat. a od, linea red) nov red, novi pasus, novi paragraf; odeljak koji poinje novim, neto uvuenim redom. alinjirati (fr. aligner, lat. a linea) pore-ati u jednom pravcu, poravnati po koncu, doterati pod konac, postrojiti, urediti, svrstati. aliptika (gr. alefpho maem, trljam) vetina masiranje, nauka o leenju trljanjem. alir(a) (fr. allure) hod, nain kretanja; trag divljai; fig. nain hoda i dranja nekog oveka, ponaanje, vladanje. aliskaf (lat. ala krilo, gr. skaphos laa) vozilo s krilima, hidrokrilac, vodokri-lac. aliteracija (nlat. aliteratio) poet. pesnika figura koja se sastoji u tome da vie rei u jednom stihu poinju jednim istim su-glasnikom, npr.: Ona poji po putu putnike". aliterirati (lat. ad littera slovo) praviti aliteraciju; sluajno ili hotimino ponavljati ista slova, iste slogove. alitura (lat. alere hraniti, alitura) hranje-nje, ishrana, sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono to je izgubilo. alifatina jedinjenja hem. organska je-dinjenja u ijim su molekulima atomi ugljenika povezani meu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. alka (tur. halka) v. halka. alkazar (arap.) dvorac, dvor, palata. alkalescencija (nlat. alcalescentia) hem. preovlaivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. amoni-jaka. alkalescirati (nlat. alcalescere) hen. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). alkali (arap. halkah) hem. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka; potaa. alkalizacija (nlat. alcalisatio) hem. proizvoenje (ili: dobivanje) lune soli. alkalizirati (lat. alcalisare) hen. proizvoditi (ili dobijati) lunu so. alkalij (arap. halkah) hen. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka; potaa. alkalije (arap.) pl. hem. hidroksidi alkalnih metala, imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. alkalimetar (arap. halkalf, gr. metron mera) hem. sprava kojom se odreuje koliina istih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potai ili soli. alkalimetrija (arap. halkah, gr. metron mera) he, nauka o ispitivanju sode ili potae; ispitivanje sode i potae pomou alkalimetra. alkalni metali hem. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum, natrijum, ka-lijum, rubidijum, cezijum i francijum;

almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtaa, nazvanog, verovatno, po grofu Almavivi, junaku Bomareove komedije i Mocartove opere Figarova enidba". Almagest (arap. al, gr. megfste, syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog; gr. megale syntaxis, lat. magna constructio veliki sklop. almada, almadet (arap. al ma'dijat) crnaki amac od kore drveta; vrsta brze jedrili-ce u istonoj Indiji. almaz (gr. asamas, tur. elmas, arap. almas) dijamant. alma mater (lat. alma mater mati koja hrani) asna majka", naziv za univerzitet i veliku kolu. almanah (arap. al-manakh) kalendar; godinjak, zbornik koji izlazi godinje. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. crvenol>ubiasti granat (dragi kamen). almarada (tl. almarada) bode sa tri reza. al marko (ital. al marco) trg. prema istoj teini zlata i srebra. almoraham (arap.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. almukantarat (arap.) astr. krug na nebu para-lelan sa vidikom, horizontom. alo- (gr. allos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: drugi, drukiji, razliit, npr. alogen; up. alotigen. alogandromelin (gr. allos drugi, apeg, ap-dros ovek, melos ud) zool. nakaznost koja se sastoji samo u tome to neka ivotinja ima udove sline ovejim. alogen (gr. allos drugi, genos rod) stranac, tuinac. alogija (gr. alogfa) nerazumnost, nesmilje-nost, besmislica, glupost. alogian (gr. a-, logos um, razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom, nerazuman, nelogian. alogotrofija (gr. alogos protivan svrsi, trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela; nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. alograf (gr. allos drugi, grapho piem) tu rukopis, tu potpis. alodijalan (nlat. allodialis) slobodan od plaanja danka. alodijalna dobra (stnem. al-, 6t) imanja koja su postala od lenskih feudalnih, no s tom razlikom to je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati, zaduiti ih, prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. alodij(um) (stnem. al-6t) slobodno dobro, tj. ono koje nije dobiveno u leno, nego koje je potpuna sopstvenost, nasleeno dobro. alodoksija (gr. allos drugi, doxa miljenje) drukije (ili: pogreno) miljenje ili uenje; up. heterodoksija. aloin (gr. aloe) hen. materija koju sadri u sebi lie biljke aloje.
Z Leksikon

33

alotriofagija aleja (gr. aloe) vot. istonjake, naroito afrika, biljna vrsta iz ijeg se lia cedi gorak sok, od koga se spravljaju lekovi. alokacija (nlat. allocatio) dodavanje, dodatak; trg. odobravanje nekog rauna, ili stavke docnije unesene u raun. alokvij(um) (lat. alloquium) v. alokucija. alokvirati (lat. alloqui) osloniti, oslovlja-vati. alokucija (lat. allocutio) oslovljavanje; kratka beseda, kratak govor, naroito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor; alokvijum. alolalija (gr. allos drugi, laleo brbljam, govorim) ned. pravljenje omaaka u govoru, pogrean govor. alomorfizam (gr. allos, morphe oblik) slinost ili identinost strukture dveju supstancija sa razliitim kristalnim oblicima. alomorfija (gr. allos, morphe oblik) hen. v. alotropija. alon (fr. allons) hajdmo!, napred!, ura! alon (fr. allonge) trg. list koji se prila-e uz menicu, a na koji se stavljaju indosa-menti; produak, produetak, nastavak (npr. na nekom stolu); dug konopac pomou koga se konji ue kasanju. aloniman (gr. allos drugi, bputa ime) pod drugim (ili: tuim) imenom. alopat (gr. allos, pathos bolest) med. lekar koji lei pomou alopatije; prijatelj, pristalica alopatije; up. aleopat. alopatija (gr. allos, pathos) ned. metoda leenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo; alopateki metod leenja, upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva, metod koji se danas uopte primenjuje u naunoj medicini (supr.: homeopatija); aleopatija. alopekija (gr. alopekia opadanje dlaka, kose) ned. bolest opadanja kose, elavljenje, elavost; alopecija.

alopecija ned. v. alopekija.

aloplastika (gr. allos drugi, plassein uobli-iti, uobliavati) med. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog; transplantacija. aloteza (gr. allos, thesis postavljanje) llv. prelaenje jednog glasa u drugi. alotigen (gr. allothi na drugom mestu, gen-pab raam) koji je postao drugde. alotrije (gr. allotrios tu) pl. sporedne (ili: tue) stvari, tua zanimanja; nered, nepri-stojnost. alotriodontija (gr. allotrios, odtis zub) nametanje tuih, vepggakih zuba. alotriologija (gr. allotrios, logos govor) meanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. alotriofagija (gr. alltrios, phagein jesti) ned. bolesna elja za jedenjem stvari koje nisu za jelo.

alotropan

34

alternacija

alotropav (gr. allos drugi, tropos nain) heh. koji se pojavljuje u vie razliitih oblika ili stanja. alotropija (gr. allos, tropos) he*, svojstvo tvari, supstancije, elementa da se poja-vl>uje u posve razliitim oblicima, npr. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant; alomorfija; up. izomerija. alotrofija (gr. allos, trophe hrana) bkol. osobina ljudi, ivotinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu iveti od anorgan-skih jedinjenja, nego im je potrebna organ-ska hrana; supr. autotrofija. alohorija (gr. allos, choreo idem, raspro-stirem se) bkol. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljanjih faktora: vetrom, ivotinjama, vodom. alohroizam (gr. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. alohroiav (gr. allohroos) koji menja boje, koji se preliva. alohton (gr. allos drugi, chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. allaka (per. alpacca) l. zool. vrsta peruanske late, veoma cenjene po svojoj odlinoj vuni; 2. kordiljerska tkanina od alpakine vune; 3. hen. galvanski posrebrena elitna, novo srebro. al- pari (ital. al pari) trg. jednak, koji ima jednaku vrednost, iste vrednosti ili sadrine; jednakost nominalne i stvarne vrednosti, naroito kod novca. alpijski (lat. Alpes, alpinus) koji pripada Alpima, koji ima oblik Alpa; alpijska rasa, mali, kratke lubanje i smee boje lica ljudi koji ive oko Alpa, u istonoj i junoj Evropi. alpini (ital. alpini) voj. alpijski lovci, italijanske i francuske trupe, od 1872, za uvanje i zatitu alpijskih dolina. alpinizam (lat. Alpes) poznavanje i prouavanje Alpa, naroito: penjanje na Alpe; u irem smislu: sva nauna i sportska bavljenja visokim planinama; planinski sport, planinarstvo. alpinist(a) prouavalac Alpa, penja na Alpe; planinar. alpinistika (lat. Alpes) v. alpinizam. alpinum (lat. alpinum) vrt zasaen alpij-skim biljkama, naroito vetaki breuljak u vrtu zasaen alpijskim biljkama. al pjaere (ital. al piacere) muz. po volji, prema dopadanju, kako se hoe. al pjaimento (ital. al piacimento) muz. v. al pjaere. alporama (lat. Alpes, gr. orao gledam, vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina, pogled na gleere, lednja-ke. al punto (ital. al punto) u taku, savreno tano, potpuno saglasno; apunto. alrauna (stnem. alruna, nem. Alraune) u nemakoj mitologiji: duh koji prorie, docnije neko malo demonsko bie u ovejem

obliku; po tome nazvan koren mandragore, koji je slian ovejem liku, iz koga su, po starom verovanju, postali ti patuljci--proroci; gatalica, arobnica. al rigore di tempo (ital. al rigore di tempo) muz. strogo u taktu. al seko (ital. al segno) nuz. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. alster v. ulster. alt (lat altus visok, ital. alto) muz. drugi glas, vii srednji glas; peva koji peva alt; mezosopran. altan(a) (lat. altus, ital. altana) apx. balkon, isggust, doksat na gornjim spratovima neke graevine. alta otava (lat. alta ottava) muz. izraz kojim se oznauje da treba izvoditi za oktavu vie. altar (lat. alta aga visok rtvenik) v. oltar. alteja (gr. althaia, lat. althaea) vot. beli slez, biljka iji se koren upotrebljava kao lek protiv kalja. alterancije (nlat. alterantia) pl. med. v. alte-rativa. altera pare (lat. altera pars drugi deo) druga strana, protivna, protivnika strana. alterativa (nlat. alterativa) pl. ned. lekovi koji izazivaju promenu, koji postepeno poboljavaju sokove. alteracija (nlat. alteratio) menjanje na gore, promena, izmena, preobraanje, preina-enje; pogorp!anje; oteenje; uzbuivanje; uzbuenje, uasavanje, gnev; muz. akord ili ton povien ili snien hromatskim znakom. alter ego (lat. alter ego drugi ja) 1. lice koje je od drugog nekog lica ovlaeno da moe potpuno u njegovo ime raditi, zamenik, zastupnik; 2. ovek po miljenju i oseanju potpuno blizak i srodan drugom nekom oveku, istomiljenik. alterirati (nlat. alterare) menjati, promeniti, izmeniti na gore; kvariti, pokvariti, pogorati; uplaiti, zbuniti; uzbuditi, rasrditi. alterkacija (lat. altercatio) prepirka, ra-spra, svaa; raspravljanje, diskusija. alternativa (lat. alternativa) izbor izmeu dvoga, opredeljivanje za jednu od dve odluke, teak izbor jedne od dveju mogunosti; log. alternativni sudovi su 1. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni, npr.: Galilej je otkrio zakone padanja", ili: Zakone padanja otkrio je Galilej"; 2. oni disjunk-tivni sudovi iji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi iskljuuju, npr.: Jedno elektrine telo je ili pozitivno ili negativno elektrine". alternativan (nlat. alternativus) naizmeni-an. alternator (nlat. alternator) fiz. maina za proizvoenje naizmenine struje. alternacija (lat. alternatio) smenjivanje, odmenjivanje; smena, odmena; smenjenost, od-

alternirati

35

alciora alumen (lat. alumen) min. stipsa. alumin (lat. aluminium) min. v. aluminijum. aluminat (lat. aluminari vaspitavati, odgo-jiti) zavod u kome se uenici, pored vaspitavanja, i hrane, pansion; alumneum. aluminijum) (lat. alumen stipsa) hem. element atomske mase 26,98, redni broj 13, znak A1, metal po boji i sjaju stoji izmeu srebra i platine, tvri od cinka a meki od bakra, tegljiv i kovan, u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifine teine; alumin. aluminozan (lat. aluminosus) stipsast, stip-sat. alumneum (nlat. alumneum) v. aluminat. alunirati (lat. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec, sleteti na Mesec. alfa (gr. alpha) prvo slovo u grkoj azbuci; fig. poetak; alfa i omega (a, ) prvo i poslednje slovo grke azbuke, tj. poetak i kraj neega, sve i sva; alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka, potiu iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. procesu alfaraspada; sastavljeni su od dva protona i dva neutrona, odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-estice). alfabet (prva dva grka slova alpha, beta) gram. latinska ili koja druga slova, osim irilskih i glagoljskih, u odreenom redu; alfabetski red red slova kakav je u alfabetu, tj. a, b, c, d . . . alfabetar (gr. alpha a, beta b) 1. spisak izraen alfabetskim redom; 2. poetnik u itanju i pisanju; 3. fig. poetnik u emu (u nekoj nauci, vetini, zanatu i dr.). alfa-zraci v. pod alfa. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra, ZO delova cinka i 10 delova nikla, gal-vanskim putem posrebrene novo srebro; naziv po pronalazau, fr. hemiaru Al-fenu. alfitomantija (gr. alphiton jemena pre-krupa, jemeno brano, mantefa) gatanje u jemeno brapo. al fresko (ital. al fresco po sveem) slik. slikano posnim bojama po svee malteri-sanom zidu. Alhambra (arap. Al-hamrah) crvena kua", mavarske kraljevska palata u Granadi, najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alhemija (arap. al-qimia) naziv za najstariju hemiju, naroito kod Arabljana; docnije, u Evropi srednjeg veka: nenauno bavljenje hemijom; tobonja vetina pravljenje zlata; alhimija. alhidada (arap. al-hadat) re.v. pokretni lenjir, deo nonijusa, za merenje uglova. alhimija (arap. al-qimia) v. alhemija. alhimist(a) (arap. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom, onaj koji pravi zlato veta-kim putem; tajanstveni srednjovekovni nauenjak. alciora (lat. altiora) v. altiora.

menjenost; ped. 1. neizmeninost u rasporedu asova izmeu teih i lakih predmeta; 2. ako u jednom razredu ima vie grupa, onda dok se jednoj predaje, druge imaju tzv. tiho zanimanje, npr. da neto prepisuju, crtaju i sl.; gram. prevoj (kvali-tativni, kvantitativni, samoglasniki, suglasniki). alternirati (lat. alternare) smenjivati se, odmenjivati se; kolebati se; med. alterni-rajua groznica povratna groznica. alterum tantum (lat. alterum tantum) jo jednom toliko, dvostruko; trg. kamate koje su se popele do visine glavnice. altes (fr. altesse) visoanstvo, visost, svetlost (titula). altimetar (lat. altus visok, gr. metron me-rilo, mera) visinomer, sprava za merenje visina. altimetrija (lat. altus, gr. metrfa) vetina ili nauka merenja visina. altin (tur. altin) l. zlato, turski zlatni novac, dukat; 2. ruski bakreni novac. alting (dan.) islandski parlamenat. altiora (lat. altiora) pl. vie stvari, via znanja, vie nauke; ii od altiora (alciora) ii napred, ii navie, teiti za viim stvarima; alciora. altist(a) (ital. alto) uz. peva koji peva alt. altokumulusi (lat. altus visok, cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 48 km; up. kumulus. altostratusi (lat. altus, stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 48 km; up. stratus. altruizam (od ital. altrui drugi, lat. alteri huic ovom drugom) fil. nain oseanja, miljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih blinjih, pa i celoga oveanstva; ljubav prema blinjima, nesebinost; termin potie od O. Konta; tuizam. altruist(a) ovek koji se u svom miljenju i radu upravlja ljubavlju prema blinjima, ovekoljubac. altum silencijum (lat. altum silentium) duboka tiina, duboko utanje. aluvijalan (nlat. alluvialis) nanosni. aluvij(um) (lat. alluvium naplava, naplavljeno) geol. najgornji, tj. najmlai slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. aluvio (lat. alluvio naplavljenje) prav. poveanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem; ovo poveanje pripada sopstveniku obalskog zemljita na osnovu tzv. aluvionog prava. aludirati (lat. alludere) smerati, nianiti, ciljati na koga ili to; posredno rugati se ili prebacivati nekome neto, bocka-ti. aluzija (lat. allusio, alludere smerati) nianjenje, ciljanje na koga ili to; govorka figura u kojoj se, mesto prave stvari, kazuje njoj slina koja lako moe da podseti na onu pravu; pr. aluzivan.

36

ambasad a

alak (tur. alcak niskog rasta) nikakav ovek, lopov, varalica, prepredenjak. aldamija (arap. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. amabile (ital. amabile) kuz. ljupko, umilno, neno; amabilmente, amorevole, amorozo.
amabilmente amabile. (ital. amabilmente) muz. v.

amagazinaa (fr. emmagasinage) smetanje u magazin; taksa koja se plaa za learinu u magazinu. amagazinirati (fr. emmagasiner) smetati u magazin, ostaviti na uvanje. Amadis (fr. Amadis de Gaule) lit. junak jednog velikog starofrancuskog kruga pria; fig. junak iz romana, ljubavnik koji se ponaa kao vitez. amazezis (gr. a-, masaomai vaem) med. nemogunost vakanja hrane. amazon (gr. Amazon) sp. ensko odelo za jahanje, amazonsko odelo. amazonke (gr. a- ne, bez, mazos dojka, Amazon) mit. one koje nemaju dojki", legendarne hrabre stanovnice enskih drava u kojima se nisu trpeli mukarci, sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja enskog stanovnitva. Po prii, njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lake mogle rukovati lukom i strelom; bile su veoma ratoborne, hrabro su branile svoju dravu, ak i pravile upade u tue zemlje i vrile osvajanja. U ovome mitu sauvani su tragovi koji ukazuju na postojanje drava sa ginekokratskim reimom, tj. sa vladavi-nom majke i ene; fig. junakinja, ratobor-na ena, junak ena, mukobanja, smela jahaica. amazonsko odelo sp. v. amazon. amajlija (tur. hamail, hamayli) amulet, talisman; predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih toboe titi od zla; hamajlija. amaksofobija (gr. ataha kola, phobos) med. strah od vonje. amalgam (arap. gr. malagma olakavne sredstvo, malassein smekati) hem. spoj, slitina, legura ive sa drugim metalima, npr. sa kalijumom, natrijumom, bakrom, zlatom, srebrom i dr. amalgamacija (nlat. amalgamatio) hen. spajanje metala sa ivom; fig. stapanje. amalgamirati (arap. armagan, gr. malassein smekati) hem. spojiti sa ivom, sliti ivu sa drugim metalima (v. amalgam); fig. zdruiti, tesno otopiti (u jedno). amalgamisati (arap. armagan gr. malassein) v. amalgamirati. amalin (arap. hammal, tur. hamal) nosa tereta. amam (arap. hammam, tur. hamam) tursko kupatilo s parenjem. amandin (fr. amandine) bademov sapun.

amandirati (fr. amender) poboljati, poboljavati, popraviti; predloiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. amandman (fr. amendement) dodatak ve gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja; pobolj-anje, popravka. amanet (tur. emanet) preporuka, okrilje, bezbednost; poverenje, uvanje, zavet, svetinja; predmet koji se daje na uvanje, ostava. a manko (ital. a manco) trg. traenje preduj-ma, predujam, potraivanje; gubitak, manjak, dug. amans-amens (lat. amans-amens) koji je zaljubl>en, budala je. amanman (fr. emmanchement) slik. prilagoavanje delova celini. amara (lat. amara) pl. far. gorki lekovi, gorka sredstva. amarant (gr. amarantos neuvenljiv) bog. krasuljak, junoamerika biljna vrsta iji cvetovi zadravaju svoju boju i kada se sasue. amarela (ital. amarella, lat. amarus gorak) bog. vrsta vinje koja se odlikuje svojom krupnoom i nakiselim ukusom vina. amarin (nlat. amarinum) hem. gorka materija. amari&a (etiop.) dananji zvanini dravni jezik u Etiopiji, inae jezik vlada-jueg i najkulturnijeg etiopskog plemena, Amharaca. amartija (gr. amartia) grepost, neistota; krivica traginih junaka; hamartija. amarulentan (lat. amarulentus) gorak, pun gorine. amasirati (fr. amasser) gomilati, nagomi-lati, nagomilavati, nakupiti. amater (fr. amateur, lat. amator koji voli) onaj koji se bavi neim, npr. naukom, umetnou, vetinom itd., iz ljubavi, a ne profesionalno, diletant, ljubitelj. amatija (gr. amathia) neznanje, neobrazovanost. amatrisa (fr. amatrice, lat. amatrix) ljubiteljka, prijateljica umetnosti, amaterka. amaurozis (gr. amaurosis zamraenje) med. zamraavanje vida; crna mrena u oima, slepilo, slepoa. amaurotian (gr. a-mauros mraan, taman) bolestan u oima; slep. ambaura (fr. embouchure) muz. pisak na gornjem delu limenog duvakog instrumenta; u irem smislu: usnik kod svih duva-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. ambalaa (fr. amballage) pakovanje, upakivanje; pribor za pakovanje, sargija; nagrada za pakovanje, pakovarina. ambasada (fr. ambassade, lat. ambactus sluga, kletvenik) poslanstvo, predstavni-tvo neke strane zemlje u jednoj dravi; stanite ambasadora.

ambasado r

37

ameblirati

ambasador (fr. ambassadeur) poslanik najvieg ranga, opunomoeni predstavnik jedne drave kod druge drave. ambi- (lat. ambo) predmetak u sloenicama sa znaenjem: i jedan i drugi, oba, obadvo-jica, oboje. ambivalentan (lat. ambo oboje, valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. ambivalencija (lat. ambo oboje, valere vredeti) pst. dvostruka privlanost; isto-vremena pojava duevnih oseanja (npr. ljubav i mrnja) prema istoj osobi. ambigvitet (lat. ambiguitas) dvosmislenost, dvosmislica. ambidekster (nlat. ambidexter) denjak u obe ruke, ovek koji se podjednako slui i desnom i levom rukom; fig. licemer, onaj koji ivi po naelu: pomozi bog, arije, na sve etiri strane. ambideksteritet (nlat. ambidexteritas) denjatvo u obe ruke, podjednaka sposobnost u sluenju desnom i levom rukom; fig. licemerstvo. ambijenat (lat. ambire obilaziti; opkoljava-ti) sredina, okolina, drutvo u kome neko ivi i radi. ambijent (lat. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad; molilac. ambiologija (lat. ambo oba, gr. logia) dvosmislen izraz, dvosmislica. ambilokvija (lat. amb, loqui govoriti) dvosmislen govor. ambirati (lat. ambire) traiti slubu, obilaziti nekoga i moliti za mesto; ii za im, teiti za im. ambis (gr. ambyssos) bezdan, ponor, provalija; fig. propast. ambiskada (fr. embuscade) zaseda, busija. ambitus (lat. ambitus) obilaenje; traenje ega, naroito nedozvoljenim nainom, putem podmiivanja i sl.; pokriven hodnik oko crkve; opticaj, kruna putovanja. ambicija (lat. ambitio) astoljublje, slavoljublje, tenja za neim, stremljenje emu. ambiciozan (lat. ambitiosus) astoljubiv, slavoljubiv. ambl (fr. amble) jax. ravan hod konja. amblem (gr. emblema, fr. embleme) znak; znamenje, obeleje, simbol; emblem. amblijafija (gr. amblys tup, slab, are pipanje) med. neosetllvost, slabost ula pipanja. ambliopija (gr. amblys, ops, 6p6s vid, oko) med. slabovidost. amblozis (gr. amblosis pobaaj) med. v. ambloma. ambloma (gr. ambloma pobaaj) med. pobacivanje, pobaaj, abortus; amblozis. amblotika (gr. amblosko pobaciti) pl. med. sredstva za izazivanje pobaaja; abortiva. ambo (lat. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja, od pet, u istom redu jedne tombolske karte.

ambonoklast (gr. ambon katedra, predikaonica, klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ambra (arap. 'anbar, tur. amber, sskr. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju pue sa duvanom. ambrasirati (fr. embrasser) zagrliti, obgr-liti, celivati, poljubiti; voj. dovesti izmeu dve vatre. ambrel(a) v. amrel. ambrinirati (fr. embrunir) slik. prevui tamnom bojom, potamniti. ambrozija (gr. ambrosfa) kit. jelo koje daje besmrtnost, hrana vinjih bogova; fig. jelo koje okrepljuje, izvrsno jelo; up. nek-tar. ambrozijski (gr. ambrosis) bogovski, koji pripada bogovima, natprirodan; boanski, divan. ambroid (arap. 'anbar, sskr. ambara mirisna smola, gr. eldos izgled) presovan ilibar, koji se dobiva u krupnim komadima tako to se veliki broj sitnih komada ilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambrotipi pl. fotografije na staklu koje titi lak i druga fina staklena ploa. ambulant (lat. ambulare hodati, ambulans) trg. lice koje se bespravno bavi trgovakim posredovanje!. ambulanta (lat. ambulantia) med. pokretna ili poljska bolnica; bolesnika stanica, ustanova za pruae prve i hitne pomoi. ambulantni (lat. ambulans, ambulare hodati, ii) putujui, pokretni; nestalan; ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da lei u postelji, nego dolazi lekaru na leenje; ambulanta pota putujua, eleznika pota. ambulanca, ambulancija (ital. ambulanza, nem. Ambulanz) v. ambulanta. ambulatorija (lat. ambulatoria) ned. ustanova gde se pregledaju i lee bolesnici koji ne moraju da lee u postelji, nego dolaze na leenje po potrebi. ambusta (lat. ambusta, amburere ogoreti, opaliti) pl. med. opekotine. ambuman (fr. embouchement) utok, ue (reke); otvor klanca ili tesnaca; voj. usta topovske ili puane cevi; muz. dulac, pisak na rogu, svirali itd. amvon (gr. ambon izboenje na titu) u pravoslavno] crkvi: uzvieno mesto ispred oltara, na soleji, sa koga se itaju Sveto pismo (apostol i evanelje), molitve, propovedi i pomeni; amvon simboliki predstavlja kamen koji je aneo odvalio sa groba Hristovog. amebv (gr. amoibe promena) zool. mikroskopom vidljiva ivotinjice (jednoelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. ameblirati (fr. ammeubler) kuu snabdeti nametajem, kuu namestiti potrebnim stvarima.

amebni

38

aminokiseline ametodian (gr. a-methodiks) koji nije ra-en po jednom utvrenom redu, planu; nenauan, koji je bez reda i naela. ametrija (gr. a-metrfa) neravnomernost, nesrazmernost, nejednakost, nepravilnost. ametrian (gr. a-metrfa) neravnomeran, nesrazmeran, nejednak, nepravilan. ametropija (gr. a-metron, ops vid, oko) med. zajedniki naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka, mana oka u prelamanju svetlosti. amigdalin (gr. amygdalon badem) bademova gorina, glikozid u gorkom bedemu, jezgru ljiva, kajsija, bresaka, treanja; otrovan. amigdalitis (gr. amygdale badem) med. zapaljenje krajnika. amid (nlat. amida) hen. amonijak iji je vodonik zamenila kiselina. amidin (nlat. amida) hen. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brana. amizantan (fr. amusant) zabavan, zanimljiv, prijatan, razonodan. amizeta (fr. amusette) zabavica, razonoda; igraka; voj. vrsta lakog poljskog topa. amizirati (fr. amuser) zabavljati, zanimati, uveseljavati, razonoavati. amikabili mode (lat. amicabili modo) na prijateljski nain, na lep nain. amikabilis kompozicio (lat. amicabilis compositio) prav. prijateljski sporazum, prijateljska nagodba. amikalan (lat. amicus prijatelj, amicalis) prijateljski, drugarski. amiksija (gr. a-, tuha sluz) ned. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. amilacea (nlat. amylacea) pl. farn. lekovi koji sadre u sebi skrob. amiloza (gr. amylon skrob) hen. organsko jedinjenje SvN10O5, ili mnogogubo toga; ned. v. amiloidna degeneracija. amiloidva degeneracija med. skupljanje belanevine izmeu elija svih organa, naroito slezine, jetre, bubrega i creva, koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. amilum (lat. amylum, gr. amylon) hen. skrob, tirak, skrobno brano. amimetian (gr. a-mfmetos) nepodraljiv. amimija (gr. a-, mfmesis podraavanje) med. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. amin (hebr. amen) tako neka bude! re kojom se obino zavravaju molitve; otuda: rei amin privesti kraju, zavriti; amen. amivi hem. opti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. aminokiseline hen. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belanevina u varenju; neophodne su za izgradnju organizma i za normalne ivotne procese.

amebni (gr. amoibe promena) koji potie od amebe, prouzrokovan amebama. ameboidno kretanje zool. kretanje elija u ovejem telu pomou pseudopoda; nazvane po tome to je najpre vieno kod ameba. amelioracija (nlat. amelioratio) pobolj-anje, poboljavanje, popravljanje, doterivanje, npr. zemljita, imanja. ameliorirati (lat. melior bolji, fr. ameliorer) poboljati, poboljavati, popraviti (zemljite). amen (hebr. amen) v. amin. amenija (gr. a-, men mesec) ned. v. amenorea. amenomanija (gr. a-, men, manfa) ned. duevni poremeaj kod ena kao posledica izostajanja mesenog pranja. amenorea (gr. a-, men, rheo teem, curim) med. izostajanje enskog mesenog pranja; amenija. amentes cit. re kojom su stari Egipani nazivali podzemni svet. amencija (lat. amentia) med. ludilo. amencija aktiva (nlat. amentia activa) med. naglo ludilo. amencija okulta (nlat. amentia occulta) med. potajno, skriveno ludilo. amencija parcialis (nlat. amentia partialis) ned. delimino ludilo. amencija senilis (nlat. amentia senilis) med. staraka slaboumnost. amencija simpleks (lat. amentia simplex) med. jednostavna, opta duevne slabost. amerikav (fr. americaine) otvorena kola na etiri toka; vrsta platna. amerikanizirati (fr. americaniser) poame-riiti, poameriavati. amerikanizmi pl. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. amerikanka agr. 1. vrsta vinove loze; 2. vrsta konice amerikog tipa; 3. vrsta lubenice. americij(um) hem. hemijski elemenat, znak At, redni broj 95, atomska masa 243; pripada grupi trans-urana; vepggaki napravljen 1946. god. ametabolan (gr. a- ne, bez, metabole promena, preobraaj) koji se ne menja, nepromenljiv; ametabolni insekti zool. insekti koji nisu podloni metamorfozi. ametabolija (gr. a-, metabole) biol. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti lie na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobraaja. ametabolian (gr. a-, metabole ) biol. koji nije podloan metamorfozi, nepromenljiv. ametist (gr. a-, methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubiaste boje (po verovanju starih Grka uva od pijanstva). ametista (gr. a-methystos) pl. med. sredstva koja spreavaju pijanstvo. ametodist (gr. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenauno, oljar.

aminterije

39

ampatma n

aminterije (gr. atupb branim, odbranjujem, nlat. amynteria) pl. med. zatitna sredstva, lekovi koji slue za predohranu. amiotrofija (gr. a-, mys mii, trophe ishrana) med. veoma teka i neizleiva deja bolest, kao posledica tekih promena u rtenjanoj modini. amirante (tl. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u paniji. emisija (lat. amissio) gubitak, gubljenje. amitoza (gr. amytto param, razdirem) biol. direktna deoba jedra u ivotinjskoj ili biljno j eliji. amitotian (gr. amytto param, razdirem) biol. kod koga postoji amitoza. amida (tur. amica, amca) stric; fig, starac, deda. amnezija (gr. a-, mnesis seanje) med. kratkotrajan, dugotrajan ili stalan, delimian ili potpun gubitak sposobnosti seanja. amnestija (gr. amnestia zaboravljanje) prav. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oprotaj kazne koju ta krivica povlai. amnestika (gr. amnestike) sposobnost ili vetina zaboravljanja neprijatnih doivljaja i uspomena. amnestirati (gr. amenesteo zaboraviti) pomilovati, oprostiti kaznu, predati zaboravu krivicu. amnikolist(a) (lat. amnicola) stanovnik pokraj reke. amnion (gr. amnos jagnje) med. vodenjaa, veoma nena i providna maramica od ljuspastih elija koja sainjava unutranji ovoj oko zaetka u materici, koju odvaja od zaetka tzv. amnionova voda. amnitis (gr. amnos) med. zapaljenje vodenja-e, amniona. amok (mal.) neobina i strana vrsta ludila kod malajskih uroenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom tranju sretne. Amon (hebr. Amon, gr. Ammon) kit. glavno boanstvo starih Egipana, koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima; simbol stvaralake snage i raanja. amoniemija (gr. ammoniakon amonijak, haima krv) med. trovanje krvi amonijakom. amonijak (gr. ammoniakn, lat. salammoniacus) hem. jedinjenje azota i vodonika, bezbojan gas, ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze, otrovan i nagriza kou (naziv po Amoniji, oblast u Libiji, koja je dobila ime po eg. bogu Amon-u). amonij(um) (lat. amonium) hem. jedinjenje azota i vodonika, kao sastavni deo niadora i dr. sloenih jedinjenja. amoniti (hebr. Amon, gr. nastavak -ites, nlat. cornu Ammonis Amonov rog) geol. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonoaca; up. Amon.

Amor (lat. Atog) mit. bog ljubavi, radosti i ale kod starih Rimljana (odgovara grkom Erosu); fig. ljubav. amoralan (lat. a-, mos, mori obiaj) koji je bez morala, koji ne zna za moral, bezmora-lan. amoralizam (lat. a-mos, mori) fil. bezmoralnost (ovako je nemaki filozof Nie nazvao svoje etiko shvatanje, koje odbacuje dotadanji moral). amor vincit omnija (lat. amor vincit omnia) posl. ljubav sve pobeuje, ljubav je jaa od svega. amorevole (ital. amorevole) muz. v. amabile. amoreti (ital. amoretti) t. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate deice zabavljene raznim poslovima; amoriti. amoriti (lat. amor ljubav) v. amoreti. amorozo (ital. amoroso) l. muz. v. amabile; 2. ljubavnik, zaljubljeni. amore (fr. amorce) mamac, vab (za divlja); barut za popraivanje, popralja; kap-sla za paljenje mina; gra. zupasta ivica zida. amorsirati (fr. amor cer) metnuti mamac, vabiti, mamiti; potpraiti, potprai-vati (puku), staviti kapelu. amortizacija (nlat. amortisatio) l. postepeno, po zakonom utvrenom planu izvoeno vraanje duga, naroito dravnih zajmo-va; 2. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglau-ju za nevaee (mortifikacija); 3. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine; 4. otuenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi (mrtvoj ruci"); amortizman. amortizer, amortizator (lat. amortisare) tehn. sprava za ublaavanje potresa (obino kod motornih vozila). amortizirati (nlat. amortisare) 1. otplai-vati, vraati neki dug postepeno; 2. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevaeim; 3. prodati ili ustupiti imanje crkvi (mrtvoj ruci"); amortirati. amortizman (fr. amortissement) l. v. amortizacija; 2. vrh. ukras na vrhu graevine. amortizovati (nlat. amortisare) v. amortizirati. amortirati (fr. amortir) v. amortizirati. amorfan (gr. a-, morphe oblik) bezoblian, nakazan; min. bezoblian, nekristalisan; supr. kristalan. amorfizam (gr. a-morphos) bezoblinost, nakaznost; min. bezoblinost, nekristalnost; supr. kristalnost. amorfija (gr. a-, morphe) bezoblinost, nakaznost. ampatman (fr. empatement) slik. slikanje debelim slojem boja.

ampelografija

40

amfiblestroida

ampelografija (gr. ampelos okot; vinograd, graphia) nauka o vrstama vinove loze i groa. ampelurgija (gr. ampelurnfa) vinogradar-stvo. amper fiz. jedinica za merenje jaine elektrine struje, nazvana po slavnom franc. matematiaru i fiziaru A. Amperu (1775 1836): jaina struje koja prolazei kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeu njih silu 2 H10"' njutna. ampermetar (fr. Ampere, gr. metron mera) fiz. tehniki istrument za merenje jaine elektrine struje; galvanometar ija ska-zaljka neposredno, na jednoj skali, pokazuje broj ampera koji protiu kroz kalem ice. ampir (fr. empire) carstvo, carevina, naroito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone ; ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I, koji je podraavao staru rimsku umetnost iz doba careva. ampirans (fr. empirance) trg. poputanje ili pogoravanje kvaliteta robe; teta na brodu. amplektivan (vlat. amplectivus) koji obuhvata, obuhvatan. amplijativ (lat. ampliativus, ampliare poveati, proiriti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine, za razliku od superlativa, najvieg stepena. amplijacija (lat. ampliare proiriti) irenje, proirivano; prav. odgaanje sudskog procesa o ijem se predmetu jo ne moe doneti presuda; izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. amplitude (lat. amplitudo obimna veliina, irina) geogr. luk na horizontu izmeu izlaska i zalaska sunca; prostranost; fiz. najvee udaljenje od ravnotenog poloaja; meteor. najvea razlika u vazdunom pritisku; ret. nain izraavanja nadugako i nairoko. amplifikativan (nlat. amplificativus) proirivan, koji proiruje, koji uveliava, uveliavajui. amplifikacija (lat. amplificatio) proiri-vanje, proirenje, razvijanje, razgranja-vanje, pojaavanje, uveliavanje; razrada, ira obrada; iscrpio govorniko izlaganje. amplifikovati (lat. amplificare) v. ampli-ficirati. amplificirati (lat. amplificare) proiriti, proiriva, razviti, razvijati, razgranato, razgranavati, opirno izlagati, izloiti; uveati, uveliati. amploaje (fr. employe) slubenik, nii inovnik; nametenih, pomonik, kalfa. amportiranje (fr. emporter) voj. zauzimanje, otimanje, osvajanje.

amportirati (fr. emporter) voj. oteti, zauzeti, osvojiti; anportirati se, planuti, ri-srditi se, ustriti se. ampule (lat. ampulla boica) ispupena, bokasta boica za mast, ulje, belilo; crkve--ni sud u kome se dri vino i voda za prieivanje (u katolikoj crkvi); inat. bokasto proirenje na cevkastim organi-ma, npr. na po jednom kraju polukrunih kanala uva itd.; teh. staklo elektrine sijalice. ampule (lat. ampullae) pl. nadute, bombaste rei, razmetanje. amputacija (lat. amputatio odsecanje) med. potpuno odvajanje, odsecanje ranjenih, razmrskanih, spaljenih i uopte neizlei-vih delova tela; fig. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. amputirati (lat. amputare odsedati) med. odvojiti, odsei; fig. otcepiti, nasilno odvojiti. amrel, amrela (ital. ombrello) rauni tit od kie i sunca, kiobran, suncobran; ambrel, ambrela. amuzija (gr. amusfa) nenaklonost muza, oskudica u smislu i oseanju za ono to je umetniko i lepo; neobrazovanost. amuzian (gr. amusia) koji ne uiva ljubav muza, tj. koji je bez smisla i oseanja za ono to je umetniko i lepo, nepesniki; neobrazovan. amulet (lat. amuletum) amajlija, predmet koji toboe ima arobnu mo da titi od bolesti i svake druge nesree, zbog ega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom, obino na vratu. amundizam (gr. a-, lat. mundus svet) fil. shvatanje po kome samo bog postoji, a svet ne postoji; bog je apsolutni duh, a svet je samo treperenje, igra toga duha. amureta (fr. amourette) mala, prolazna ljubav, ljubav bez strasti. amfi (gr. amphi) predl. oko, okolo, unaokolo; u sloenicama: s obe strane, sa svih strana, na oba naina. amfibija (gr. amphi, bios ivot) aaij. avion snabdeven i tokovima i amcima, te tako sposoban da uzlee i da se sputa i na suvo i na vodu; up. amfibije. amfibije (gr. amphibios koji ive na suvu i u vodi) pl. zool. vodozemci. amfibijski (gr. amphibios) vodozemski; fig. dvojak, prevrtljiv. amfibioliti (gr. amphibios, Hthos kamen) pl. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. amfibiolog (gr. amphibios, logos) zool. onaj koji se bavi prouavanjem amfibija. amfibiologija (gr. amphibios, logfa) nauka o amfibijama. amfiblestroditis (gr. amphiblestron mrea) ned. zapaljenje mrenjae oka. amfiblestroida (gr. amphiblestreides mre-ast) anat. mrenjaa oka.

amfibol

41

anagnozm a sedita za gledaoce; zgrada u kojoj su stari Rimljani prireivali gladijator-ske predstave; fig. gledaoci. amfiteatralan (gr. amphi-theatron) koji je polukruna oblika i koji se stupnjevito penje. amfitomian (gr. amphitomos) dvorez, sa dva reza (no). amfitropian (gr. amphi, trpos obrt) koji se obre na obe strane. amfora (gr. atrogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupen glineni krag sa uza-nim grliem i dve drke u kome su drali vino. amfoteran (gr. amphoteros) hem. dvojak, i luni i kiseo; amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme; amfo-terne tvorevina kol. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre, koje su, dakle, istovremeno i neptunskek pluton-ske. amfoterodiplopija (gr. amphoteros, diploos, ops) med. dvostruko gledanje, ali svakim okom drukije. amir (tur.) esti mesec u turskom kalendaru. an- (gr. ap) u grkim sloenicama, ispred samoglasnika, daje rei odrino znaenje, odgovara naem ne-, latinskom in-, nemakom il- itd. ana (gr. apa) predl. na, po, uz; kroz, du; do, oko. anabaza (gr. ana-basis penjanje, uzlaenje) iz niih predela u vii, ili kretanje od mora prema unutranjosti zemlje; naroito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlaeg protiv svoga brata; med. razvijanje i jaanje bolesti. anabaptizam (gr. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krtenje u zrelim godinama. anabaptist(a) (gr. ana-baptizo) pristalica ponovnog krtenja u zrelim godinama; pr. ana baptistiki. anabatian (gr. anabafno uzlazim) koji se penje, koji napreduje, koji raste; anaba-tina groznica med. groznica koja hvata svakog dana, stalna groznica. anabioza (gr. apa, bfos ivot) ponovno oivljavanje sasuenih ili promrzlih ivotinja. anabolizam (gr. anabole uzlazak, penjanje, uspon) biol. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrauje hemijske sastojke elija i tkiva pri rastenju, razvoju i obnavljanju tkiva. anaglipti (gr. anaglypta) pl. um. polureljef-ni umetniki radovi; anaglifi. anagliptika (gr. anaglyptike) vetina ra-enja reljefnih ili polureljefnih ukrasa, slika i sl. anaglifi (gr. anaglypha) v. anaglipti. anagnozma (gr. anagnosma) tivo.

amfibol (gr. amphfbolos dvosmislen, sumnjiv) min. vrsta minerala iz reda sloenih silikata, zelene i crvenkaste boje i tvrd kao elik. amfibolija (gr. amphibolfa) dvosmislenost, dvosmislica. amfibolian (gr. amphfbolos) dvosmislen. amfibrah (gr. amphibrachys) poet. metrika stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (UU). amfigeneza (gr. amphi, genesis raanje) zool., bog. v. amfigonija. amfigonija (gr. amphi-gignomai) zool., bog. spolno mnoenje, spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju razliitih elija; amfigeneza. amfigurija (gr. amphi, gyrcs krug) prosi-panje rei uzalud, besmisleno brbljanje, zbrka rei i pojmova; amfigurian. amfigurist(a) (gr. amphi, gyros) onaj koji govori bez repa i glave, smetenjak, baljezgalo, trualo. amfideum (nlat. amphideum) ned. otvor (ili: usta) materine. amfidiplopija (gr. amphi, diploos dvostruk, ops oko) med. dvostruko gledanje na oba oka. amfikarpian (gr. amphi, karpos plod) bog. koji raa plodom iznad i ispod zemlje. amfilogija (gr. amphilogia) spor, prepirka; protivrenost. amfilogian (gr. amphflogos) sporan, sumnjiv. amfimakros (gr. amphimakros) poet. metrika troslona stopa: dug-kratak-dug (U); amfimacer, kretikus. amfimacer (gr.) poet. v. amfimakros. amfimetori (gr. amphi, meter mati) pl. sinovi dveju matera a jednog oca. amfimiksis (gr. amphi, meignymi meam) biol. spajanje rasplodnih elija. amfioks (gr. amphi, oxys otar) zool. najprostiji kimenjak, ribolika morska ivotinja, velika nekoliko santimetara, veoma vana za nauku, jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogota u sloenom telu kimenjaka objasni; od pravih kimenjaka razlikuje se po tome to nema kotanog ni hrskaviavog skeleta, srca ni pravog mozga. amfipatori (gr. amphi, pater otac) pl. deca dvaju oeva a jedne majke. amfipneuma (gr. amphi, pneuma dah, disanje) med. teko disanje, sipnja, astma. amfismila (gr. amphi, smile no za seenje i reskanje) no sa dva reza, naroito za anatomsku upotrebu. amfisciji (gr. amphi, skia senka) pl. geogr. stanovnici arkog pojasa koji svoju senku u jedno godinje doba bacaju prema severu, a U Drugo prema jugu. amfiteatar (gr. amphi-theatron) polukruna pozornica; uzvieno mesto prema pozornici, sluaonica polukruna oblika koja lii na stepenice i na kojoj su

anagnoriza

42

analgetik

anagnoriza (gr. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roaka, prijatelja) kao sastavni deo starogrke drame. anagvosti (gr. ana-gnostes) pl. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su sluili kao itai ili prodavai po boljim kuama; u starije hrianske vreme: oni koji su, za vreme slube, itali pojedine glave iz Sv. pisma. anagnostici (gr. ana-gnostes) pl. tragini pesnici koji su svoja dela pisali samo za itanje, a ne za prikazivanje. anagoga (gr. an-ago) uzdizanje; svoenje na neto optije ili duhovno; alegorino tumaenje Biblije (up. anagogija); ned. kaljanje krvlju, bacanje krvi. anagogija (gr. an-ago uzvodim) tajni smisao, alegorino znaenje; oduevljenje, uzdizanje duha apstraktnom razmiljanju i sl. avagram (gr. anagramma) najpre: obratno itanje jedne ili vie rei, npr. rob je anagram od bor, mir od Rim; zagonetka koja se sastoji u tome to se slova jedne rei napiu razliitim redom; re napravljena premetanjem slova druge rei razliitog znaenja. anagraf (gr. ana-grapho napiem) sprava koja, radi ponovnog otiska i umnoavanja, pie obratno. anagrafa (gr. ana-grapho) med. propis leka, recept. anadema (gr. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi; v. dijadema. anadiploza (gr. ana-dipldo udvojiti, udvostruiti) udvajanje; ret. ponavljanje rei, retorska figura koja se sastoji u tome to se naredna reenica poinje reima kojima je prethodna zavrena; med. udva-janje napada grozninih bolesti. avadoza (gr. ana-dosis) fiziol. srazmerna podela sokova i hrane celom telu, varenje, probava. anaerobe (gr. apa, aeg vazduh, bfos ivot) pl. zool. bakterije koje mogu iveti bez kiseonika, klice koje se mogu razvijati i raz-mnoavati tek kad im se otkloni kiseonik. anaerobionti (gr. ap-, aeg, bfos ivot) pl. zool. v. anaerobe. anakalipterija (gr. ana-kalypto otkrivam) sveano skidanje vela sa mlade. anakampterija (gr. ana-kampto savijam, skreem) sklonite za sirotinju, obino pored crkava i manastira. anakamptika (gr. ana-kampto) ont. nauka o dobijanju svetlosti, katoptrika; ahust. nauka o odbijanju zvuka. anakamptian (gr. ana-kampto) o d bojni, koji odbija (svetlost, zvuk). anakatabat (gr. apa, kata odozgo dole, bai'no idem, dolazim) meteor. uspostavljanje ravnotee meu slojevima vazduha: kada, pri duvanju jakog vetra, velika koliina vazduha pojuri odozdo navie, onda se ista

tolika koliina sputa iz visine k zemlji. anakatarzis (gr. ana-kathafro oistim) med. ienje grudi od sluzi, iskaljavanje. anakatartika (gr. ana-kathafro) pl. med. sredstvo za ienje grudi od sluzi; anaka-tartina sredstva. anakefaleoza (gr. ana-kephalaio ponoviti u glavnim takama; sjediniti u celinu) zdruivanje u celinu; kratko ponavljanje neega; rekapitulacija. avaklaza (gr. ana-klasis prelamanje) ont. prelamanje svetlosnih zrakova. anaklastika (gr. anaklastos prelomljen) ot. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova, diopgrika. anakliza (gr. ana-klfno nasloniti se) med. naslanjanje leima, poluleei poloaj bolesnika. anakojnoza (gr. ana-koino saoptiti kome to ocene radi) zajedniko savetovanje i dogovor, sporazumevanje. anakolema (gr. ana-kollao nalepiti) med. mast za zaraivanje rana. anakolut (gr. anakoluthon) gram. v. anakolutija. anakolutija (gr. anakoluthia nedostatak u vezi, nemanje veze) gram. nedostatak u pravilnosti reenine konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naroito posle duih umetnutih reenica, ili usled izostavljanja rei, koje se onda moraju po smislu dopuniti; anakolut. anakolutian (gr. anakoluthos) nepravilan, bez veze. anakovda zool. najvea zmija tropske Amerike. anakreontika (gr. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta, s tematikom o prolaznosti ivota i o uivanju u vinu i pesmi. anakreontiari pl. grupa nemakih pesnika XVIII veka koji su, po ugledu na Anakreonta, pevali ljupke, katkada i frivolne pesmice. anakriza (gr. anakrisis) ispitivanje, prethodna istraga. anakruza (gr. anakrusis) etr. naglaavanje, udaranje glasom na slog. anakteza (gr. anaktesis) med. okrepljenje, ozdravljenje. anakuza (gr. apa, akuo ujem) med. gluvoa usled oboljenja slunog ivca. anakufizma (gr. anakuphisma dizanje, podizanje) telesna okretnost koja se stie vebanjem. analan (lat.) koji se odnosi na anu s; inat. marni; analni otvor zadnji otvor creva. analgezija (gr. analgesia) med. bezbolnost, neosetljivo1, prestanak (ili: gubitak) oseanja bola; analgija. analgetik (gr. ap-, algos bol) med. sredstvo za ublaavanje odnosno su zbi j anje oseaja bola.

analpca

43

anamnez a lanjavanjem na sastavne delove (misli, tela itd.); analist(a). analitiki (gr. analou rapglanjavam, razreavam) koji se zasniva na metoda analize; koji se odnosi na analitiku; analitiki jezici IKK. jezici u kojima se odnosi jedne rei prema drugim delovima u reenici izraavaju u najveem broju sluajeva tzv. analitikim oblicima, tj. oblicima sastavljenim od vie rei (npr. srpskohrv. noem sintetiki oblik i nem. mit dem Messer analitiki oblik). analog (gr. analogon slian, odgovarajui) lingv. re jednog jezika koja, semantiki, etimoloki, morfoloki itd., odgovara rei drugog jezika. analogan (gr. analogos) slian, podoban, saglasan, odgovarajui, srodan, istovrsan; koji odgovara nekom zakonu, pravilu, tipu ili obrascu. analogizam (gr. analogismos) fil. dokaz (ili: zakljuak) na osnovu slinosti. analogizirati (gr. ana-logizomai) uporedi-ti, uporeivati, sravniti, sravnjivati; dokazivati ili zakljuivati na osnovu slinosti. analogija (gr. analogfa) slinost, istovr-snost, istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima; zakljuak po analogiji log. zakljuak iz pojedinanog ili posebnog o pojedinanom ili posebnom kao slinom; fizike analogija delimina slinost izmeu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava, koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objanjavaju (Maksvel). analogija jurio (nlat. analogia juri) slinost pravna, saglasnost sa pravnim naelima. analogisti (gr. analogfa) predstavnici pravca u klasinoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja uva podudarnost izmeu misli i govora. analogian (gr. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom, tipom, obrascem; slian, odgovarajui, podoban. analogon (gr. analogon) slian ili odgovarajui predmet (ili: dogaaj), slino (ili: odgovarajue) stanje; analogon racionis (nlat. analogon rationis) neto to odgovara razumu, to je u skladu sa razumom. analfabet (gr. ap-, alpha, beta) onaj koji ne zna azbuku, tj. koji ne zna ni itati ni pisati; nepismen, neznalica. analfabetizam (gr.) nepismenost. anamartezija (gr. an-amartesfa) bezgrenost, nepogrenost. anamartetian (gr. an-amartetos) bezgrean, nepogrean. anamneza (gr. anamnesis seanje) fil. Platonovo uenje po kojem je dua preegzistova-la, ranije postojala u istom stanju i tu stekla svoje ideje; ned. podaci koje bole-

analgija (gr. ap-, algos bol.) ned. v. analgezija. analdija (gr. ap-, aldafno potpomaem, hranim, jaam) med. prestanak rastenja i razvijanja, zakrljavanje. avalekta (gr. analekta) pl. odabrana tiva. analepsija (gr. analepsis, analambano podiem, uspostavljam) ned. ozdravljenje, oporavljanje, jaanje. analeptika (gr. ana-lambano) l. ned. nauka o popravljanju zdravlja; 2. pl. med. sredstva za jaanje i okrepljenje. analeptian (gr. analeptikos) osveavan, okrepan, okrepljujui, osveavajui. avali (lat. annales, annus godina) pl. godinjaci, letopisi. analize (gr. analysis) ralanjavanje, razglabanje, razlaganje celine na njene delove; logina analiza razlaganje pojma u njegove oznake, suda u njegove delove; psi-holoka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente; prikaz, ocena, ocenjivanje; kvalitativna analiza hek. odreivanje sastojaka nekog tela; kvanti-tativna analiza hek. odreivanje sastojaka jednog tela po njihovoj teini; mat. stara analiza dokazivanje nekog stava ra-lanjavanjem na prostije stavove ve dokazane ili kao istinite prihvaene; moderna analiza reavanje problema svoenjem njihovim na jedna ine; supr. sinteza. analizator (lat. analysator) fiz. onaj deo polariskopa koji slui utvrivanju injenice da je svetlost polarizovana (ogledalo, Nikolova prizma); up. polari-zator. analizirati (gr. ana-lyo) rastaviti, rasta-vljati, rapglaniti, ralanjavati, ra-zloiti, razlagati, razglabati neto (u njegove najmanje sastavne delove); ispitati, ispitivati potanko. analisati (gr. ana-lyo) v. analizirati. analist(a) (lat. annales) l. letopisac, pisac godinjaka. avalist(a) (gr. apa-Gub) 2. v. analitiar. analistika (fr. analistique) rad na analima, letopisima. avalhtika (gr. analytike) teorija analize; vetina i metoda ralanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove; elementarna logika koja se bavi pojmovima, sudovima i zakljucima. analitian (gr. analytikos) ralanjavan, koji ralanjava, razglaban, koji razgla-ba; koji je postao putem analize, koji se osniva na analizi; analitian sud onaj koji se osniva na tome to se subjektu pridaje predikat koji se u njemu ve nalazi, tj. sa njime je identino vezan, npr. sva su tela rasprostrta; analitina defini-cija odreivanje pojma pomou njegovog najblieg roda i njegove specifine razlike; supr. sintetian. analitiar (gr. analytikos) filozof, hemi-ar i dr. koji se bavi razglabanjem, ra-

anamnestika

44

anarhian, anarhiki anavlerotika (gr. ana-pler66 ispunim) pl. med. sredstva koja pomau naknadu izgubljenih delova i stvaranje, rastenje mesa. anaplerotian (gr. ana-plero ispunim) koji pomae naknadno rastenje; koji dopunjuje, zamenjuje. anapneuzija (gr. anapneusis) med. duboko disanje; oduak, odmor. anapnoika (gr. apa-rpeb) pl. ned. sredstva koja pomau disanje, anapnoina sredstva. anaprozelit (gr. apa, proselytos) onaj koji je ponovo obraen u veru, koji je ponovo zadobijen za neto. anaptiza (gr. ana-ptyo ispljujem) med. ispljuvanje, iskaljavanje, izbacivanje sluzi. anaptiksis (gr. anaptyksis razvitak, razvoj) lingv. umetanje vokala izmeu dva suglasni-ka (npr. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl.). anaptoza (gr. an-apto obesim) utuenost, pogruenost. anarea (gr. anarroia) med. penjanje sokova, naroito krvi, prema gornjim delovima tela. an arijer (fr. en arriere) nazad, unazad, natrag, ostrag; u odsustvu, iza lea. anarmonija (gr. ap, charmom'a) kuz. v. disharmonija. anartrija (gr. apa, arthron ud) med. 1. nedostatak (ili: nemanje) udova. anartrija (gr. ap-, arthron) 2. med. poveane disartrija, kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo; dolazi usled uzetosti miia za govor (jezika, grla, drela, usana, lica kao posledica modane kaplje, progresivne i bulbarne paralize). anartros (gr. apa, arthron) bezudnik, ovek koji je toliko ugojen da mu se vie ne razaznaju zglobovi. anarhizam (gr. ap-, arche vlast) bezvlae, bezvlae; nepriznavanje autoriteta, reda, discipline, samovolja, marksizmu neprijateljska, malograanska teorija za koju je karakteristine svako poricanje drave i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata, organizovane politike borbe, i rukovo-dee uloge proleterske partije; osnivai su Prudon, Bakunjin i Stirner. anarhija (gr. anarchia) bezvlae, stanje drutva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta; fig. potpun nered. anarhista) (gr. an-archos bez poglavara, bez voe) pristalica miljenja da je potrebno sruiti postojei dravni i drutveni poredak; ovek koji ide za tim da svim moguim sredstvima, bez ikakvih obzira, srui postojei poredak i zavede stanje potpunog bezvlaa; up. anarhian. anarhistian, anarhistiki v. anarhian. anarhian, anarhiki (gr. ap-, arche) koji se odnosi na anarhiju; haotian, nesre-en, neorganizovan, nedisciplinovan.

snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadanje bolesti. anamnestika (gr. anamnesis seanje) fil. vetina seanja i pamenja; jaanje pamenja. anamnestian (gr. ana-mimnesko seam se) koji se tie seanja, koji pripada seanju, pamenju; anamnestina sredstva med. lekovi za jaanje pamenja. anamorfian (gr. apa, morphe oblik) izokrenut, izopaena oblika, naopak, iske-en, nakazan; anamorfotian. anamorfoza (gr. ana-morphosis preobraaj, preinaenje) preobraaj; fiz. po optikim zakonima unakaeno nacrtane slika nekog predmeta, ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne take (optika anamorfoza), ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrina anamorfoza) i kroz bruena stakla (dioptrina anamorfoza); bog. nenormalno preobraavanje usled izopaenja ili promene u navici biljke. anamorfotian v. anamorfian. ananas (nlat. ananassa sativa) vot. junoamerika biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom teine 34 kg. anandrija (gr. an-andria) nemukost; nemuevnost, plaljivost, kukaviluk. anandrian (gr. an-andros) koji je bez mukosti, plaljiv; bog. koji nema prani-kih niti. ananeozija (gr. ana-neosis) podmlaivanje. anankofagija (gr. ananke nunost, phagein jesti) med. uzimanje hrane po propisu, po dijeti. anantapodoton (gr. anantapddoton nedovrena reenica) ret. preutkivanje zavrne reenice, npr.: Ako li ne uini, videe ta e ti biti. aiantian (gr. an-anthes) bog. bez cveta, koji ne cveta. anapest (gr. anapaistos) metrika stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii , obrnut daktil, zbog ega se zove i anti-daktilos. anapetija (gr. anapetes rairen, otvoren) ned. proirenost krvnih sudova. anaplazis (gr. ana-plasso preobrazim, uobliim) med. preobraavanje, nametanje slomljenih kostiju, popravljanje oteenih delova tela hirurkim putem; plastina hirurgija. anaplastika (gr. ana-plasso preobrazim) med. vetina nametanja slomljenih ili uganutih kostiju, pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurkim putem; plastina hirurgija. anaplastina sredstva med. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. anapleroza (gr. anaplerosis) dopunjavanje, zamenjivanje izgubljenih ili oteenih delova tela i udova.

anarhoidan

45

anatropa anastomotika (gr. apa, stoma) pl. med. sredstva za otvaranje zapuenih ua krvnih sudova i dr. anastrofa (gr. anastrophe) ret. okretanje, izvrtanje rei, menjanje mesta reima, npr. drugi neki ovek"; mesto neki drugi ovek"; med. izvrtanje materice i mokrane beike. anatema (gr. anathema) prokletstvo, crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog oveka ili stvari; .iskljuenje iz crkve; fig. preklinjanje, kletva; anatema esto (lat. anathema esto), neka je proklet! anatematizirati (gr. anathematizo) prokleti, baciti prokletstvo na koga ili to; iskljuiti iz crkve.

anarhoidan (gr. anarchla bezvlae, eiods izgled) slian bezvlau (anarhiji). anarhoindividualizam (gr. a-, archos, lat. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuenju oveka i drutva, i njegovom vraanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutranje pobune protiv svih spoljanjih pritisaka na individuu koje vre drava i pravo; njegovo ja" shvaeno je kao sebino i izolovano, pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD; prvi teoretiar bio je Maks tirner (18061856). anarhosindikalizam (gr. a-, arche, syndikos zastupnik) sitnoburoaski oportuni-stiki pravac u meunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljanje svog poloaja bez uea u politikoj borbi. anasarka (gr. apa, sarx meso) ned, kona vodena bolest. anaseizam (gr. apa, seismos trus, zemljotres) geol. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. anason (nlat. anisum) bog. biljka iz porodice titara, iji se osueni plodovi upotrebljavaju kod nas, u Makedoniji, kao zain za hleb i opojna pia, naroito rakiju (anasonlija). anasonlija (nlat. anisum) rakija u koju je pomean, radi mirisa, osuen plod ana-sona. anaspazis (gr. ana-spao izvlaiti) med. v. anaspazmija. anaspazmija (gr. ana-spao) med. stezanje eluca, gr eluca; anaspazis. anastaza (gr. anfstemi, anastasis ustajanje) uskrsavanje, uskrsnue; ned. ustajanje iz bolesnike postelje, ozdravljenje, oporavljenje (rekonvalescencija); umnoavanje, prenop!enje, npr. bakroreza; tip. spremanje novog izdanja neke knjige time to se prefotografie ranije tampali tekst. anastaltika (gr. ana-stello suzbijam) pl. med. sredstva za zaustavljanje krvi. anastaltian (gr. ana-stello) koji zaustavlja krv, koji zasuuje ranu. anastatian (gr. anastatiks) koji odvodi ono to je nezdravo; koji podmlauje, koji obnavlja; prenosan, prenosim; pomou prefotografisanja ranije tampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. anastigmat (gr. apa, stigma taka) ont. fotografski objektiv od naroito kombinovanog soiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku otrinu. anastigmatian (gr. apa, stigma) opt. koji daje punu otrinu slike; med. otrovid, koji je bez poremeaja u otrini vida. anastomizirati (gr. apa, stma usta) sastaviti otvore, ua; ujediniti, spojiti. anastomoza (gr. apa, stoma) med. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva ivca; protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova.

anatemisati v. anatematizirati.
anatimijaza (gr. ana-thymfasis) isparavanje, dimljenje; med. podrigivanje. anatolijski (gr. anatole istok) istoni; istonjaki. anatom (gr. anatomikos koji raseca) naunik koji se bavi anatomijom (strunjak u anatomiji). anatomizirati (gr." ana-temno rasecam) v. anatomirati. anatomija (gr. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi prouavanjem sastava sklopa tela sivih bia, ivotinja i biljaka; vetina rasecanja leine ili biljke u cilju naunog ispitivanja; patoloka anatomija ona koja prouava sve promene, koje se deavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima; telegrafska, hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja prouava pojedine delove tela i njihov raspored; uporedna anatomija ona koja uporeuje grau i sastav ovejeg tela sa telom ivotinje. anatomirati (gr. ana-temno rasecam) para-ti, ralanjavati, razuivati, rastavlja-ti na sastavne delove; fig. prouavati u tanine, do sitnica; anatomizirati. anatocizam (gr. tokizo dajem pod kamatu, zelenaim) prav. naplaivanje interesa na interes; uglavnienje interesa; pr. anatocistiki. anatreza (gr. anatresis) med. otvaranje buenjem, prevrtanje; up. trepanacija. anatrepsis (gr. ana-trepho) med. oporavljenje (ili: o jaanje) pomou hrane. anatripsis (gr. ana-tribo trljam) med. trljanje udova; eanje koe. anatripsologija (gr. ana-tribo trljam, logia) nauka o unoenju lekova u telo kroz kou, tj. trljanjem. anatriptika (gr. ana-tribo) med. 1. leenje trljanjem; 2. nlat. ana-triptica pl. sredstva za trljanje; anatriptina sredstva. anatropa (gr. ana-trope preokret, obrt) ret. pobijanje protivnikih navoda jednostavnim odricanjem; med. prevrtanje eluca, jako povraanje.

anafija

46

angiotenian

anafija (gr. ap-, are pipanje) ned. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) koe, poremeaj u ulu pipanja. anafilaksija (gr. apa, phylaxis uvanje, zatiavanje) ned. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belanevine koja mu je ranije ve jednom bila ubrizgana. anafoneza (gr. anaphonesis) med. vebanje i jaanje plua i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. anafora (gr. anaphora) poet. iznoenje spreda", ponavljanje istih rei u poetku reenice ili reeninih delova npr.: Kulu gradi crni Arapine, Kulu gradi od dvadest tavana; Kosu ree ostarela majka, Kosu ree pa vinograd vee (up. epifora); med. izbacivanje kaljanjem ili povraanjem; astr. pojavljivanje znakova na nebu. anaforeza v. elektroforeza. anafrodizija (gr. ap-, aphrodisfa ljubavno uivanje) med. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. anafrodizijaka (gr. ap-, aphrodisiaks koji pripada ljubavnom uivanju) pl. ned. sredstva za otklanjanje i spreavanje spolnog nagona i prohteva. anafrodit (gr. an-aphroditos) med. onaj koji nije sposoban da oplodi. anahoret(a) (gr. anachortes) ovek koji se povukao od sveta; pustinjak, isposnik, usamljenik; pr. anahoretski. anahronizam (gr. anachronismos) pogreka u raunanju vremena, datuma, dogaaja, ono to je u protivnosti sa hronologijom, vremenska poremeenost, nesavremenost; zanemarivanje onoga to odgovara duhu i prilikama vremena, npr. topovi u Kosovskoj bici, Cezar na automobilu itd.; zaostalost, zastarelost; pr. anahronistian. an blan (fr. en blanc) trg. blanko iro, neispunjene, otvoreno, neispisano mesto za cifre na novanim uputnicama. an blok (fr. en bloc) naveliko, ucelo, utu-re, odsekom, jedno na drugo. anvelopa (fr. enveloppe) zavoj, omot; vrsta enskog ogrtaa; voj. nisko utvreno, uzano spoljno utvrenje; mag. nepomina kriva na koju neka ravna pomina kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). anvsr (fr. envers, lat. inversus) nalije; a l'anver (fr. a l'envers) naopako, natrake, na nalije. anversen (fr. enversins) trg. pl. grub vuneni ser. anvoaje (fr. envoye) izaslanik, poslanik drugog reda, otpravnik poslova. angairati (fr. engager) obavezati, uzeti u slubu, pogaati, pogoditi, najmiti; po-buditi, nagovoriti, navesti, skloniti koga nato; obeati, obavezati obeanjem, npr. za ples; upustiti se u nepggo, pustiti se, uplesti se u borbu; angairati se

zauzeti se, zauzimati se, zaloiti se, zalagati se (za kota ili to); angaovati. angaman (fr. engagement) obvezivanje, obaveza, obaveznost, npr. za ples, neko plaanje itd.; zalaganje, davanje u zalog; stupanje u slubu, pogodba, najmljivanje; sluba, redovna dunost; voj. arka, sudar, sukob, boj. angaovan (fr. engager) obavezan, koji se obeao, koji je uzet u slubu; voj. zapleten u borbu.
angaovati v. angairati.

angarija (lat. angaria) kuluk, kuluenje; kola, brod i dr. uzeti u kuluk. angarijapija (nlat. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola, brodova i dr.) protiv volje sopstvenika u slubu dravi, npr. za ratne svrhe. angarirati (lat. angaria) uzeti u kuluk, obvezati na besplatan rad za dravu. angejologija, antologija (gr. angeion, logia nauka) fiziol. v. angiografija. angelika (gr. - angelos aneo) bot. aneoski koren; kuz. engleski muz. instrumeng slian gitari; jedan registar na orguljama. antiektazija (gr. angeion sud, ektasis pastezanje) med. proirenje krvnih sudova. angiitis (gr. angeion sud, krvni sud) med. zapaljenje krvnih sudova; angitis. angina (lat. angere suziti, stesniti) med. guobolje, zapaljenje vrata, naroito krajnika. angina pektoris (lat. angina pectoris) med. stezanje grudi, jaki bolovi u oblasti srca, praeni smrtnim strahom; pektoralna angina. angiografija (gr. angeion sud, grapho piem) fiziol. opis krvnih sudova; nauka o krvnim sudovima ili o tenosnim odnosima u ovejem telu. angiokarp (gr. angeion, karp6s plod) bot. plod zatvoren u plodite i biljka sa takvim plodom. angiom (gr. angeion) med. pega ili izrataj na koi ili sluzokoi usled nenormal-nog namnoavanja i irenja krvnih ili limfnih sudova. angioneuroza (gr. angeion, neuron ivac) med. oboljenje ivaca krvnih sudova. angiopatija (gr. angeion, pathos bol) med. opti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. angiosarkom (gr. angeion, sarx meso) med. opasan rak krvnih sudova. angiospasmus (gr. angeion, spasmos gr) med. gr krvnih sudova. angiospermije (gr. angeion, sperma seme) bot. skrivenosemenjae, biljke ije su semenke zatvorene u plodite. akgiostenoza (gr. angeion, stenos tesan, uzan) med. suavanje (ili: stenjavanje) krvnih sudova. angiotenian (gr. angeion, temo zateem) koji je u vezi sa zategnutopgu krvnih sudova.

angiotomija angiotomija (gr. angeion, temno reim) med. seenje, operacija krvnih sudova. angitis (gr. angeion) med. v. angiitis. engleza (fr. anglaise) ivahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. anglizirati (fr. anglaiser) potkusiti konju rep, semenjem miia sputaa uiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom poloaju. anglikan, anglikanac pripadnik anglikan-ske, tj. protestanske crkve. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa; episkopalna crkva. anglist (lat. Anglia Engleska) naunik koji se bavi prouavanjem engleskog jezika i knjievnosti. anglicizam (nlat. anglicismus) engleska re koja je ula u neki tu jezik i odomaila se u njemu; izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik; osobenost engleskog jezika. anglicizirati (fr. angliciser) poengleziti, poengleavati. angloman (nlat. Anglia, gr. mania strast) preteran ljubitelj svega to je englesko. anglomavija (nlat. Anglia, gr. mama strast) preterano oduevljenje Englezima i ugledanje na njih i sve to je englesko. anglofil (nlat. Anglia, gr. philos prijatelj) prijatelj svega to je englesko: politike, kulture, jezika itd. anglofob (lat. Anglia, gr. phbos strah, bekstvo) neprijatelj svega to je englesko; onaj koji mrzi Engleze, ili se boji Engleza i njihovog kulturno-politikog uticaja. anglofobija (lat. Anglia, gr. phobos) strah od Engleza ili mrnja na Engleze. angora-vuna odlina vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca; ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. angostura-kora v. angustura-kora. angojozamente (ital. angosciosamente) muz. v. angojozo. angojozo (ital. angoscioso) ran. brino, bolno, pealno. an gro (fr. en gro) trg. naveliko, navie, na kvantum; uglavnom (ispriati neto). angster (ital. anguistara, nlat. angustrum) visoka boca ili vr za pijenje sa uzanim grliem. angularan (lat. angulus, ugao, angularis) uglast, okast, rogljast. angulus (lat. angulus) ugao, kut. avgusta (lat. angusta) muz. jedan registar na orguljama. angustacija (lat. angustatio suavanje) med neprirodno suavanje krvnih sudova u ovejem telu. angustura-kora gorka kora jedne junoamerike biljke, nazvane po gradu Angostura, koja se upotrebljava kao lek protiv po-

47

avdrologija vratnik groznica; sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera; angostura-kora. andaluzit min. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji, gde je pronaen). andamento (ital. andare ii, andamento) hod; muz. deo jedne fuge. andana (ital. andana) niz brodova povezanih u luci. andante (ital. andante) muz. kao u hodu, lagano; kao imenica: komad u laganom tempu. andantino (ital. andantino) muz. malo laganije, umereno. andarini (ital. andarini) pl. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graka. andezit min. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). an detaj (fr. en etail) potanko, podrobno, opirno, iscrpio, do tanina, do sitnica; trg. namalo (supr. an gro). andosirati (fr. endosser) trg. potpisati me-nicu na poleini i time je preneti na drugog. andosman (fr. endossement) trg. potpis menice na poleini, prenos menice. andragatija (gr. andragathia) muevnost, hrabrost; vrlina, estitost. andrak (pere. andrek tuga, nesrea, jad) avo, vrag; nevolja, nesrea, zlo. andramolje (gr. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti, prnje, dronjci, drangulije. andreceum (gr. apeg, andros ovek, mu, oikion kua, stanite) bog. skup svih pranike u cvetu. andristi (gr. apeg, andros) pl. fil. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost ovejeg duha; glavni predstavnik bio Pomponacije (14621525). andro- (gr. apeg, andros) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ovek-mukarac. androgamija (gr. apeg, andros, gamos brak) biol. oploenje mukoga gameta enskim. ancrogenija (gr. apeg, genos roenje) v. androgonija. androgin (gr. andro-gynos) dvospolnik, dvospolac, hermafrodit; ukopljenik; slabi, enskonja, onja. androginija (gr. apeg, gyne ena) dvospol-nost, hermafroditizam. androgonija (gr. apeg, gone raanje) stvaranje oveka, naroito prvog oveka; rasploavanje ljudskog roda; adrogenija. android (gr. apeg, eidos lik) vetaki napravljen, pokretan oveji lik. androidan (gr. apeg, eidos) slian oveku, napravljen u ovejem obliku. androkefaloid (gr. apeg, kephale glava) min. kamen koji ima oblik oveje glave ili nekog dela ovejeg tela. androliti (gr. apeg, lithos kamen) pl. geol. okamenjene ljudske kosti. andrologija (gr. apeg, logi'a nauka) med. nauka koja se bavi prouavanjem bolesti svoj-

andromanija

48

anenergiJa

stvenih mukarcima (za razliku od ginekologije). andromanija (gr. andro-mara'a) enja za mukarcima, upaljenost sene za mukarcima; nimfomanija. Andromaha (gr. Andromache) mit. ena najveeg trojanskog junaka Hektora, mati Astijanaksova. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. Tragedije od Euripida i Rasina. Andromeda (gr.) mit. ki etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje; naljutivi bogove, rtvovana je morskom udovitu; spasao je Persej; astr. sazvee na severnoj nebeskoj hemisferi, u kome se nalazi nama najblia spiralna maglica (galaksije). andromolje v. andramolje. androsteron (gr.) muki spolni hormon. androtomija (gr. apeg, temno seem) znat. seenje oveka, naroito ljudskog lea radi naunog ispitivanja. androfag (gr. andro-phagos) ljudoder; up. antropofag. androfob (gr. apeg, phobos strah, bekstvo) onaj koji zazire od ljudi, koji se plai ljudi, mukaraca. androfobija (gr. apeg, phobos) strah od ljudi, od mukaraca. androfonomanija (gr. apeg, phonos ubistvo, mama strast) med. ludilo koje goni ljude na vrenje ubistava. aneo (gr. angelos vesnik) teol. boji glasnik, poluboansko bie. anegdota (gr. anekdotos neizdan) 1. spis koji, ma iz kog razloga, jo nije objavljen, ili je namerno zadran od tampanja; u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada netampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih; 2. lit. pria o kakvom zanimljivom dogaaju; nova i kratka pria, aljiva ili duhovita priice. anegertika (gr. an-egeiro probudim) vetina da se obamrli povrate u ivot. aneza (gr. anesis) med. poputanje, olakavanje, slabljenje, npr. bolesti. aneklogist(a) (gr. an-eklogistos bez obrauna) onaj koji je osloboen od polaganja rauna. aneks (lat. annexus) prilog, dodatak; nastavak; prinadlenost; sve to je dodano ili vezano za neto. aneksan (lat. annexus) zavisan, vezan za, pridodan, sporedan; pripremni. aneksije (lat. annexio) prisajedinjenje, pripajanje, pridruenje, utelovljenje. aneksionist(a) (lat. annexio) prijatelj ili pobornik uveanja drave putem prisajedinjenja tuih pokrajina. anektirati (lat. annectere) prisajediniti, pripojiti, pridruiti, uteloviti, utelo-vljavati; aljivo: krasti, ukrasti, pri-svojiti. anekumena (gr. a-, ap- ne, o!kpepe nastanjena zemlja) pl. oblasti i predeli na

zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. pustinje, movari itd.). anelektrian (gr. ap-, elektron ilibar) fiz. neelektrian (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta, npr. metali). anematoza (gr. a-, haima krv) med. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. anematurgija (gr. a-, haima, ergon delo) med. nauka o beskrvnim operacijama. anemidrija (gr. a-, haima, hydor voda) med. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma, npr. kod kolere. anemija (gr. a-, haima) med. malokrvnost; beskrvnost, oboljenje koje dolazi usled smanjenja koliine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. anemian (gr. a-, haima) beskrvan, malokrvan, bled, slab; fig. nesposoban za ivot. anemo- (gr. anemos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: vetar. anemobarometar (gr. anemos, barys teak, metron mera) sprava koja pokazuje, odnosno meri, jainu vetra. anemobat (gr. anemos, baino idem) igra na konopcu, prevrta. anemogaman (gr. anemos, gamos brak) bog. anemogamne biljke, biljke koje se oploavaju pomou vetra, tj. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). anemogame (gr. anemos, gamos) pl. bog. biljke kod kojih vetar, prenosei cvetni prah (polen) igra vanu ulogu pri oploavanju. anemograf (gr. anemos, grapho piem) sprava koja belei na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. anemografija (gr. anemos, grapho) opisivanje (ili: prouavanje) vetrova. anemologija (gr. anemos, logfa nauka) nauka o vetrovima, prouavanje vetrova. anemometar (gr. anemos, metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja, strujanja vazduha, odnosno vetra, vetromer. anemometrija (gr. anemos, metron) merenje, vetina merenja brzine i jaine vetra. anemometrograf (gr. anemos, metron, grapho) v. anemograf. anemopatija (gr. anemos, pathos bol) med. leenje vazduhom, metod leenja koji se sastoji u udisanju preienog vazduha. anemoskop (gr. anemos, skopeo gledam, vidim) vetrokaz, sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. anemostat (gr. anemos, statos postavljen) ureaj za rasprivanje struje vazduha, pri emu se moe regulisati smer izlaza vazduha i njegova koliina. anemofilan (gr. anemos, phflos prijatelj) bog. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vri opraivanje, tj. oploavanje). anemofilija (gr. anemos, phflos) biol. opraivanje biljaka posredstvom vetra. anenergija (gr. an-energeia) neradnost, tromost, lenjost, oskudica u snazi.

aienkefalija
avenkefalija (gr. a-, enkephalos mozak) ned. uroeni nedostatak mozga. anenkefalos (gr. a-, enkephalos) med. nakaza roena bez mozga. aneorobni (gr. a- ne, aeg vazduh, blos ivot) bial. koji sivi u sredini bez kiseonika; v. anaerobni; supr. aerobni. anepigraf (gr. ap-, epi na, grapho piem) spis koji nema naslova. anspija (gr. ap-, epos re) med. nesposobnost govorenja, nemoa, slabost. anepitimija (gr. ap-, epithymia pouda) psih. ugasnuta sposobnost suenja za im. ansrvija (nlat. anervia) ned. uzetost, tromost ila; anervian. energija (gr. ap-, ergon delo) med. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (esta pojava kod tekih tuberkuloznih oboljenja). aiereza (gr. anairesis) ret. odricanje ili pobijanje onoga to je protivnik pokuao da dokae. aneretizija (gr. apa na, erethfzo draim) 1. med. uzbuenje, uzbuenost, uzrujanost. aneretizija (gr. ap- ne, erethfzo) 2. med. nedostatak (ili nemanje) razdraljivosti. aneritropsija (gr. ap-, erythros crven, brz oko) med. nesposobnost oiju da vide i raspoznaju crvenu boju. aneroid (gr. a-, neros tean) fiz. barometar pomou elastine metalne ploe na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. an espes (fr. en espece) trg. u zveeem novcu, u gotovu. anestezacija (gr. anaistheteo ne oseam) med. opijanje ula tako da postanu neosetljiva prema bolu. anestezije (gr. an-aisthesfa) med. neosetljivost prema bolu; fig. ravnodunost, tupoglavost; nesposobnost jednog ula da primi ulne nadraaje. anesteziolog (gr. anaisthesia, logos, re, govor) med. lekar specijalist koji je osposobljen da obavlja optu i lokalnu anesteziju. anestezirati (gr. anaistheteo ne oseam) med. opiti, uiniti neosetljivim. anestetika (gr. anaistheteo) pl. med. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurkim leenjima). anestetian (gr. anaisthetos) koji ini neosetljivim prema bolu, koji je bez bola, bezbolan; fig. tupoglav, neosetljiv; nepaljiv, nemaran, rasejan. aneurija (gr. a-, neuron ivac) med. slabost (ili: malaksalost) ivaca. anambman (fr. enjambement) poet. prelaenje, prenoenje smisla iz jednog stiha u drugi. ane (fr. enjeu; jeu) ulog u igri. an eneral (fr. en general) uopte, openito; obino, najee. aniverzarija (lat. anniversarium) godinjica, godinja proslava, pomen i dr.
4 Leksikon

49

animalije
anidrija (gr. anydria) v. anhidrija. anidroza (gr. ap-, idros znoj) med. potpuno odsustvo izluivanja znoja usled nedostatka znojnih lezda. anizeta (fr. anisette) rakija zainjena ani-som, liker od anisa (onajsa). anizokorija (gr. a-, i'sos jednak, kore zenica) med. ne jednakost zenica. anizometrian (gr. ap-, isos, metron mera) neravnomeran. anizometropija (gr. a-, isos, metron, ops vid) med. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. anizotropan (gr. a-, isos, tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj taki nerazlian (kristali, kao islandski kristal). anizofilija (gr. a-, isos, phyllon list) bog. nejednaka veliina listova na istoj grani. anizohromija (gr. a-, isos, chroma boja) med. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. anizurija (gr. ap-, isos, uron mokraa) med. nejednako luenje mokrae, znatno vee mokrenje jednog dana nego drugog. ani kurentis (lat. anni currentis).TeKyhe, ove godine; ano kurente. anil (arap. an-nil, p. anil) bog. indigo biljka u Indiji, od koje se dobiva anilin. anilan (lat. anilis) bapski. anilizam (arap. an-nil) med. trovanje anili-nom. anilin (arap. an-nil) hem. bezbojno, aromati-no ulje, od koga se spravljaju razne lepe boje, tzv. anilinske boje; dobiva se od indigo-biljke (anil); benzidam, kristalni, kijanol. anilitet (lat. anilitas) bapskost, bapska starost, bapsko ponaanje. anima (lat. anima) dua, duh; anima mundi (lat. anima mundi) fil. dua sveta; anima-rum dijes (lat. animarum dies) dan pomena mrtvim u katolikoj crkvi, zadunice, svisveti. animal (lat. animal) ivo bie, ivi stvor; ivotinja. animalan (lat. animalis) ivotinjski; ani-malna hrana meso, mleko, jaja itd. animalizam (lat. animalis) ivotinjska priroda; naroito potovanje svih ili samo nekih ivotinja. animalizacija (nlat. animalisatio) pretvaranje hrane u ivotinjsku materiju, grau; poivotinjenje; proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu; nain ishranjivanja tela. animalizirati (nlat. animalisare) zool. hra-nljivu materiju koju sadri u sebi hrana pretvoriti, u organima za varenje hrane, u materije ivog tela; pamuk udesiti tako da se moe bojadisati kao vuna; fig. poi-votinjiti, poivotinjivati. animalije (lat. animalia) pl. ivotinjska tela; jela od mesa; supr.: vegetabilije.

animalist(a) animalist(a) (lat. anlmal ivotinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi ivotinje. animalitet (nlat. animalitas) ivotinjstvo, ivotinjska priroda. animalkula (nlat. animalculum ivotinjice) pl. zool. mikroskopske ivotinjice, naroito tobonje semene elije (animalcula spermatica). animalkulizam (lat. animalculum) zool. staro uenje da se ivotinjski zametak sastoji od mikroskope sitnih semenih elija. animalkulisti (nlat. animalcula ivotinjice) pl. prirodnjaci XVII i HU veka koji su bili pristalice animalkulizma. animatizam (lat. anima dua) uenje i verovanje da sve to postoji ima duu, da je ivo (kod primitivnih naroda). avimato (ital. anima to) muz. ivahno, oivljeno, oduevljeno. animacija (lat. animatio) oivljavanje, oivljenje, davanje due; ivost, ivotna sveina; vatrenost, estina, ljutnja; trenutak od koga se zametak u utrobi smatra ivim; kod crtanog filma oivljavanje slika. animizam (lat. anima duh, dua) fil. 1. veoma rairene verovanje primitivnih naroda o delovanju dua i duhovnih sila u prirodi; 2. metafizike shvatanje due i duhovnoga kao ivotnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela; 3. vera u duhove. animirati (lat. animare) dati duu ili duh, o iviti; podstaknuti, obodriti, pobudi-ti, odueviti, zagrejati, podstrekavati, podbadati. animist(a) (lat. anima) fil. pristalica ani-mizma. animo (lat. animus duh, dua) prav. s predumiljajem, u nameri. animozan (lat. animosus strastan) ozlojeen, ogoren, srdit, razdraen, neprijateljski. animozitet (lat. animosus, fr. animosite) v. animoznost. animoznost (lat. animosus) strastvenost; ljutina, ogorenost, mrnja, srdba; raz-draenost, estina; neprijateljsko ra-spoloenje prema kome ili emu. animozo (ital. animoso) muz. srano, hrabro, ivahno. animus (lat. animus) duh, dua; srce, oseanje, karakter; svest; nazor, miljenje; samopouzdan^, odvanost; namera, nakana; uno animo (lat. ipo animo) jednoduno, slono. animus ivjurandi (lat. animus injurandi) prav. namera nanoenja uvrede, poruge. animus nocendi (lat. animus nocendi) prav. namera priinjavanja tete. ani prezentis (lat. anni praesentis) ove godine. ani preteriti (lat. anni praeteriti) v. ani precedentis.

50

anlaser

ani precedentis (lat. anni praecedentis) prole godine. aniridija (gr. ap-, iris duica) med. nedostatak duice u oku. anis (lat. pimpinella anisum) bog. onajs, biljka iji se plod upotrebljava kao zain, kao dodatak lekovima i kao lek protiv kalja. ani futuri (lat. anni futuri) idue, naredne godine. anihilacija (nlat. annihilatio) ponita-vanje, ukidanje, opovrgavanje. anihilirati (lat. annihilare) ponititi, ukinuti, opovri, opovrgavanje. av>on (gr. anienai peti se, uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni deli); supr.: katjon. ankvizicija (lat. anquisitio) prav. predlaganje kazne. ankvirirati (lat. anquirere) prav. povesti sudsku istragu; traiti (ili: predlagati) kaznu. anker (lat. apsoga, gr. ankyra) brod. kotva, lenger; fiz. u dinamomainama: kalem od namotaja bakarnih ica koji se obre u magnetnom polju. ankeser (fr. encaisseur) sp. veoma vrst i otporan bokser, tj. onaj koji moe da primi i podnese mnogo udaraca. anketa (lat. inquestia, fr. enquete) istraga koja se odreuje za ispitivanje injenica i okolnosti samo za jedan sluaj; naroito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament, vlada ili neka ustanova, i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon, odluka i sl. anketirati (fr. enqueter) vriti, izvriti anketu, istraivati, ispitati, ispitivati injenice o neemu. ankiloglosa (gr. ankylos kriv, glossa jezik) med. delimina ili potpuna sraslost jezika. ankiloza (gr. ankylos kriv) med. ukoenost i sraslost zglobova. ankilometar (gr. ankylos kriv, metron mera) sprava za merenje krivine. anklav(a) (fr. enclave) prav. zemljite koje zalazi u tuu dravu ili tue imanje. ankoneji (gr. ankon lakat) pl. znat. miii opruai ruke. avkora (ital. apsoga) muz. jo jednom, ponovo. ankrije (fr. encrier) divit, mastionica; sandue za boje; tip. rezervoar na maini za tamparsku boju. anlaser (nem. anlassen putati u rad, pustiti u rad, Anlasser) teh. pokreta (ili elektromotorni pokreta) je u motorna kola ugraen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije; pri zatvaranju elektrinog kola nazupenom za-majcu motora sa unutranjim sagorevanjem

anlevaa

51

anoftalmija anominacija (lat. annominatio) ret. namerno izjednaavanje rei, stavljanje jedne pored druge dveju rei koje glase jednako ili slino, a imaju razliito znaenje, npr.: Tiina je postala jo tia; paronoma-zija. anomian (gr. ariomos) nezakonit, neuredan, zloinaki. anonaran (lat. annonarius itni) koji se tie prometa i dobijanja ita, itni, npr. anonarni zakoni. anoniman (gr. anonymos) bezimen, bez potpisa, nepotpisan; nepoznat. anonimitet (nlat. anonymitas) v. anonimnost. anonimno drutvo trg. u kapitalizmu bezimeno, akcionarsko, deoniarsko drutvo. anonimnost (gr. anonymos) bezimenost, nepoznatost; anonimitet. anovimus (nlat. anonymus) nepoznati, nepotpisati, pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. anonsa (fr. annonce) oglas, objava, obznana. anonsirati (fr. appopseg, lat. annuntiare) oglasiti, oglaavati, objaviti, objavljivati, obznaniti, obznanjivati. anorganizam (gr. ap- bez, organon) neiva ili mrtva priroda. anorganogenija (gr. ap-, organon, genos) nauka o postanku neive (anorganske) prirode. anorganognozija (gr. ap-, organon, gnosis saznanje) nauka o poznavanju neivoga. anorgavografija (gr. ap-, rganon, grapho piem) nauka o kamenju, opisivanje kamenja. anorgavologija (gr. ap-, organon, logia) nauka koja se bavi prouavanjem anorganske, tj. mrtve prirode, naroito minerala. anorganski (gr. ap-, organon) neiv, mrtav; nesposoban za fizioloke i psiholoke funkcije; koji je bez ivota; hen. koji ne ulazi u sastav organskih tela; nastao bez dejstva ivotnih sila; anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. anoreksija (gr. a, oreksis elja, udnja) nemanje apetita, nedostatak volje za jelo, naroito uivanje u jelu. anormalan (gr. a-, lat. norma pravilo) nepravilan, koji odstupa od pravila, zakona, obiaja. anorhija (gr. ap-, orchis mudo) bezmudost. avosmija (gr. anosmi'a) med. delimino ili potpuno neoseanje mirisa. avotacija (lat. annotatio) napomena, primedba, beleka; objanjenje; popis zaplenjenih stvari; adnotacija. anotirati (lat. annotare) v. adnotirati. avofeles (gr. anopheles beskoristan, kodljiv) med. komarac malariar (jedini prenosnik malarije kod oveka). anoftalmija (gr. ap, ophthalmos oko) med. nemanje oiju, slepilo.

saopti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad; starter. anlevaa (fr. enlevage) skidanje jedne oteene slike sa platna na kome je bila, radi prenoenja na novo platno. an mas (fr. en masse) u masi, u gomili, skupa, uture, svi zajedno. an minijatir (fr. en miniature) u malom, u maloj srazmeri, smanjen. ano (lat. ago) godine, u godini. ano ante Hristum (lat. anno ante Christum) godine pre Hrista, pre Hristova roenja. anoblirati (fr. anoblir, ennoblir) dati plem-stvo, plemiku titulu; oplemeniti, obla-godariti. anvarija (gr. ap-, nlat. ovarium jajnik) med. uroeni nedostatak jajnika. anogev (gr. apo navie, gignomai postati) ar. tal. stene iji je materijal postao kretanjem odozdo gore, tj. eruptivne stene; supr.: katgen. anogena metamorfoza kol. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. anoda (gr. an-odos uzlaz, put navie) fiz. put kojim elektrina struja naputa po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej); po-zitivni pol; supr.: katoda; up. elektroda. anodija (gr. anodia) nevezan, neslikovan nain govora. anodinija (gr. ap-, odyne bol) ned. bezbol-nost, nemanje poroajnih bolova. anodinum (gr. ap-, odyne bol, nlat. apodinum) med. sredstvo za ublaavanje bola i za uspavljivanje. anodonti (gr. ap-, odus) pl. zool. sisari koji nemaju zuba. anoksija (gr. ap bez oksys kiseo, otar, genesis postanak) smanjenje, odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. anomalan (gr. anomalos) neredovan, nepravilan, protivan pravilu, koji odstupa od pravila, neobian. anomalija (gr. anomalia) (nepravilnost, odstupanje od pravila ili zakona, izuzet-nost, neredovnost, neobinost; astr. nepravilnost u kretanju planete. anomalistiki (gr. anomalos) nepravilan, koji odstupa od pravila, protivan pravilu. anomalologija (gr. anomalos nepravilan, logia) gram. nauka o nepravilnostima u jeziku; up. anomalon. anomaloi (gr. anomalon) gran. nepravilni glagol. anomeomerija (gr. ap-, omos slian, istovr-san, meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. anomizam (gr. a-, nmos zakon) v. antinomizam. anomija (gr. anomfa) bezakonje, nezakonitost, neobuzdanost.

an pasan

52

antenupciJalni Antarktik (gr. anti, arktos sever, antarktikos juni) geogr. oblast Zemlje oko Junoga pola. antarktian (gr. antarktikos) geogr. koji lei nasuprot Severnom polu, tj. juni, koji lei na Junom polu. antartritika (gr. anti, arthron zglob) pl. ned. sredstva protiv zglobobolje. antartritian (gr. anti, arthron) koji slui kao lek protiv zglobobolje, koji lei zglobobolju. antastmatian (gr. anti, asthma) med. koji slui kao lek protiv sipnje. antatrofian (gr. ant-, atrophos nehranjen) ked. koji pomae kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. antafroditian (gr. anti, Aphrodfte) koji utiava spolni nagon. antacida (gr. antf, lat acidum kiselina) pl. med. sredstva protiv kiseline, naroito protiv kiseline u elucu. ante (lat. ante) predl. pre, ranije; pred, ispred, napred. anteakt (lat. anteactum) ranije delo, raniji in. antedatirati (lat. ante, datum) mesto dananjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum; antidatirati. ante dijem (lat. ante diem) pre vremena, pre suenog dana. antediluvijumski (lat. ante, diluvium potop) pretpotopni; supr.: postdiluvijumski. antediluvijumci (lat. ante, diluvium potop) pl. pretpotopni ljudi. anteza (gr. anthe cvet) bog. cvetanje, doba cvetanja. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. antelogijum (lat. ante, gr. logos govor) pred- govor. antelokvijum (lat. ante, loquor govorim) predgovor; pravo nekoga da prvi govori. anteludij(um) (lat. ante-ludium) predigra. antemeridijanski (lat. antemeridlanus) prepodnevni. antemion (gr. anthemion) cvet; arh. puast zavijutak na jonskim stubovima. antena (lat. antenna motka za koju se vezuju jedra; stubovi sa obe strane vrata) 1. ica ili metalna ipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV; 2. pipak kod insekata. antena ju m (lat. antenagium) prav. prvenstveno pravo prvoroenog deteta. antenat (lat. ante, natus roen) prvoroeni; predak, pradeda. antenatalni (lat. ante, natalis koji se tie roenja) ked. koji se nalazi u toku trudnoe, pretporoajni. anteniforman (nlat. antennif ormis) u obliku pipaka, kao pipci. antenupciJalni (lat. antenuptialis) predsvadbeni, predbrani.

an pasan (fr. en passant) u prolasku, uzgred, uzgredno, mimogred. an pat (fr. en pate) u obliku testa ili kate, npr. bojene materije. an profil (fr. en profil) sa strane, gledan sa strane, u profilu. ansambl (fr. ensemble) celina, skup, zajednica; sklad, slaganje, sloga; ansambl-igra zajednika igra vie glumaca (suprotno: soloigra); ansambl-partija kuz. operske partije u kojima pevaju vie od etiri glasa. ansent (fr. enceindre, enceinte) voj. obim, nasip, bedem, pojas nekog utvrenja, spoljanji delovi jedne tvrave; lov. opkoljavanje divljai, zagraeno (ili: opkoljene) zemljite. ansilaa (fr. silo, ensilage) smetanje ita u podzemne rupe, u silose, radi uvanja, utrapljavanje voa i povra. ant- (gr. anti) predmetak u sloenicama sa znaenjem: protiv (npr. antagonizam); up. anti. antablman (fr. entablement) apx. pervaz na vrhu stuba, opivnica pod krovom. antagonizam (gr. antagonismos opreka) oprenost; suparnitvo; suprotna tenja, delanje u suprotnom smislu, suprotnost, protivnost; neprijateljstvo; borba, trve-nje. antagonizirati (gr. ant-angomzomai boriti se protiv, takmiiti se) biti u opreci s nekim ili neim, raditi u suprotnom pravcu, boriti se protiv koga ili ega. antagonist(a) (gr. antagonistes) protivnik, suparnik, takmac. antalgika (gr. antl, algos bol) pl. ked. sredstva za ublaavanje bola. antalgian (gr. antl, algos) koji ublauje, umanjuje bol. antanagota (gr. anti, an-ago uzvodim) ret. odbijanje optube i veto izvedeno optuivanje onoga koji ju je podigao. antanaklaza (gr. anti, anaklasis uzvijanje) ret. ponavljanje iste rei u drugom ili suprotnom znaenju, npr. taj ovek je nikakav ovek. antanta (fr. entendre, entente) sloga, sporazum, savez (izmeu drava); Velika antanta savez Rusije, Francuske i Engleske koji je (1914) uao u rat protiv Nemake i Austro-Ugarske; Mala antanta savez izmeu Jugoslavije, ehoslovake i Rumunije, sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju uvanja i odravanja stanja otvorenog ugovorima o miru, naroito u srednjoj Evropi i na Balkanu. antapodoza (gr. anti, apo-didomi predati, izneti, izloiti) poet. dodavanje pouke, naravouenija, prii; ned. ponovan napad groznice. antapoplektika (gr. anti, apo, plesso udaram) pl. med. sredstva protiv srane kapi. antapoplektian (gr. anti, apo, plesso) koji slui kao lek protiv srane kapi.

anteokupacija anteokupacija (Lat. anteoccupatio) rat. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi uinio. antepenultima (lat. antepenultima) gram. dopretposlednji slog neke rei, trei slog od kraja. antepileptian (gr. antf, epileptikos), nea. koji pomae protiv padavice. antepozicija (nlat. antepositio) stavljanje ispred, davanje prvenstva, pretpostav-ljanje. anteponirati (lat. ante-ponere) staviti ispred, pretpostavljati, pretpostaviti, dati (ili: davati) prvenstvo. antimaterija (gr. anti, lat. materia) sup-stanca sainjena od atoma i molekula u kojima su sastavne estice antiesti-ce; jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih), a atomski omota od pozitivnih elektrona (pozitrona). antera (gr. anthera) bat. pranica. antere (gr. antheros) pl. bat. pranici, muki spolni delovi cveta. anteridija (gr. antheros) bog. muki spolni organ u bescvetnica. anterija (tur. entari, arap. 'antari) vrsta starinske gornje (muke i enske) haljine s dugakim rukavima. anteriora (lat. anteriora) t. raniji dogaaji, raniji ivot, prolost. anteriores (lat. anteriores) pl. prethodnici; preci; supr.: posteriores. anterioritet (nlat. anterioritas) prethod-nost, prethoenje, prvenstvo u vremenu; prioritet. anterotika (gr. ant-erotiks) pl. med. sredstva protiv ljubavi, sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. anterotina sredstva ned. v. anterotika. antestat (lat. antestatus) prav. lice kome je testamentom ostavljeno zavetanje. antestacija (lat. antestatio) prav. pozivanje za svedoka. antestirati (lat. antestari, ante-testari) prav. pozivati koga za svedoka pre podnoenje tube sudu. antefleksija (lat. anteflexio) med. savijenost napred, npr. materice. ante Hristum natum (lat. ante Christum natum) pre Hristova roenja. antecedens (lat. antecedens) prethodnik, pretea; raniji dogaaj; gram. prethodni slog. antecedencija (nlat. antecedentia) ono to prethodi, prethodnost, raniji odnos u nekoj stvari; fil. antecedencija konzekvenci/a=uzrok posledica, subjekt predikat, itd. antecedencije (lat. antecedentia) pl. ranije stvari, raniji dogaaji ili odnosi; raniji ivot. antecedirati (lat. antecedere) prethoditi, ii napred; pretei, preticati, nadmaiti, nadmaivati.

53

antivenerea
antecesor (lat. ante-cessor) prethodnik, putovoa; uitelj, prethodnik u nekom poslu ili zvanju. anteci (gr. ant-, oikos kua) pl. geotr. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara, a na suprotnim poluloptama Zemlje. anti- (gr. antf) predmetak u sloenicama sa znaenjem: protiv, prema, iza, mesto, umesto. antiabolicionist(a) (gr. antf, lat. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja neega, naroito ropstva, prostitucije itd. antiadijaforist(a) (gr. antf, a-, diaphoros razliit) protivnik moralne ravnodunosti; up. adijaforist. antiaditis (gr. antias krajnik) med. zapaljenje krajnika. antialkoholiar (gr. antf, arap. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pia, trezvenjak. antianfilaksija (gr. antf, apa, phylatto uvam, branim) ned. neosetljivost prema anafilaksiji. antianeksionist(a) (gr. antf, lat. annexio) protivnik aneksije. antiapeks (nlat. antf, areh) astr. taka na nebu u pravcu od koje se vri kretanje; supr.: apeks. antiaristokrat (f. antf, aristokratos) protivnik plemstva, neprijatelj aristokra-tije. antiartritian (gr. antf, arthron zglob) med. koji slui protiv zapaljenja zglobova. antiastenian (gr. antf, a-, sthenos ]anina, snaga) med. koji poveava ivotnu snagu, koji slui protiv slabosti. antiastmatian (gr. antf, asthma sipnja) med. v. antiastmatian. antibarbarus (gr. anti, barbaros negrki, tuinski) knjiga koja ui kako treba izbegavati grube jezike pogreke, tzv. barba-rizme ili varvarizme; istunac u pogledu jezika; protivnik upotrebe stranih rei; antivarvarus. antibahijus (gr. anti, Bakchios) poet. v. palimbahijus. antibiotik (gr. anti, bfos ivot) supstanca biolokog porekla koja spreava razvijanje nekih klica i ubija ih. U antibioti-ke spadaju, pored ostalih, i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica, naroito: aureomicin, penicilin, streptomicin, hloromicetin i dr. antibiotiki (gr. anti, bfos ivot) koji je protiv ivota, koji unitava ivot, koji ubija. antiborejski (gr. anti, boreios severni) okrenut prema severu. antivarvarus (gr. antf, barbaros) v. antibarbarus. antivenerea (gr. anti i lat. Venus boginja ljubavi; spolna ljubav) pl. med. sredstva protiv spolnih, venerinih bolesti.

54
avtigal (gr. anti, lat. Gallus) protivnik, neprijatelj Francuza (jezika, kulture, politike itd.). avtigen (gr. anti, gnos roenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo oveka ili ivotinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. antigorit (po nalazitu Antigori u Italiji) mat. vrsta tamnozelenog serpentina; nastaje metamorfozom ampfibola; kod nas ga ima u Frukoj gori. antidaktilos (gr. anti, daktylos prst) etr. v. anapest. antidatirati (gr. anti, lat. datum) v. ante-datirati. antidemokratski (gr. anti, demokratikos) koji je protiv vladavine naroda, protiv demokra tije. antidiegeza (gr. anti, diexeimi prikazivati, izneti) ret. prikazivanje nekog dogaaja ili stvari od strane protivnika, dogaaj ili stvar posmatrana s protivnike strane; up. diegeza. antidizenterika (gr. anti, dysenterikos srdoboljan) pl. med. lekovi koji slue protiv proliva. antidijabetikum (gr. anti, diabetes eerna bolest, diabaino prolazim) med. lek protiv eerne bolesti. antidinastian (gr. anti dynastes vladar, vlastodrac) neprijateljski raspoloen prema vladajuem domu. antidinika (gr. anti, dine, vrtlog, okretanje) pl. med. sredstva protiv nesvestice; antidinina sredstva. antidolorozum (gr. anti, lat. dolor bol) med. sredstvo protiv bola. antidoron (gr. anti, doron dar) uzdarje; nagrada; u grkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posveenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog prie ivanja. antidotarij(um) (gr. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima; farmakopeja. antidoton (gr. antidoton) ned. sredstvo, lek protiv ega; protivotrov; fig. protivsred-stvo, utuk. antidramatian (gr. anti, drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. antimentalizam (fr. antimentalisme) lingv. pravac koji polazi od date rei, ne vodei rauna o mentalnim, umnim procesima koji prate jeziku realizaciju, jeziko ostvarenje. antiemetika (gr. anti, emeo povraam) pl. med. sredstvo protiv povraanja, anteme-tika. antiemetici (gr. anti, emeo) med. sredstva protiv povraanja. antiemetian (gr. anti, emo) koji suzbija nagon za povraanjem. antiepileptika (gr. anti, epilepsfa) pl. med. sredstva protiv padavice, epilepsija; pr. antiepileptian.

antikvus antieutanazist(a) (gr. anti, eu, dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. antizimotikum (gr. anti, zyme kiselo testo, kvasac) hem. sredstvo koje spreava vrenje; up. antiseptikum. antiinkrustator (gr. anti, lat. incrustare dobiti koru) aparat koji uva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krene naslage. antiinokulist(a) (gr. anti, lat. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja, pelco-vanja. angina (lat. antiquus stari) kultura i filozofija klasine starine; umetnost i va-spitni ideal starih klasinih naroda, Grka i Rimljana; predmet stare umetnosti; fig. umetnika retkost. antikankroza (gr. anti, lat. sapseg rak) pl. med. sredstva protiv bolesti raka. antikariozan (gr. anti, lat. cariosus kvaran, truo) med. koji slui kao lek protiv razje-danja kostiju. antikataralije (gr. anti, katarroos stakanje) pl. med. sredstva protiv kalja. antikategorija (gr. anti-kategoreo) prav. protivtuba. antikatoda (gr. anti, kathodos put na nie) fiz. platinski lim kod Rendgenovog aparata, koji je nameten u cevi i na koji padaju katodni zraci, ime se dobivaju snanija dejstva. antikatoliki (gr. anti, katholikos) koji je protiv katolike vere. antikahektian (gr. anti, kakos rav, eksis svojstvo, stanje) med. koji slui kao sredstvo za popravku ravih sokova to izazivaju slabljenje. antikva (lat. antiqua) staro pismo, latini-ca; tip. uspravna latinska slova (supr. kurziv). antikvar (lat. antiquarius) istraivalac i prouavalac starina, poznavalac starina i starih spomenika; kupac i prodavac starina, starinar; kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. antikvaran (lat. antiquarius) stari, starinski; polovan, upotrebljavao antikvarijat (lat. antiquus stari) trgovina starim knjigama. antikvarnica (lat. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetnikih predmeta. antikvizirati (lat. antiquus) ugledati se na stare, podraavati ukus starih, raditi prema antikim uzorima; proglasiti neto zastarelim. antikvirati (lat. antiquare) zastareti; proglasiti za zastarelo; odbaciti, npr. zakon. antikvitet (lat. antiquitas) starina, starodrevnost, stari svet, stari vek; stare, odnosno zastarele stvari ili ustanove, stara ili zastarela ureenja i sl. antikvus (lat. antiquus) stari, starinski, starovremenski; up. antiki.

antiklimaks

55

antinomazija

antiklimaks (gr. anti, klimax stepenice; postupnost u izrazu) ret. prelaenje od jae predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi, npr.: Ako smo veliki, veliki smo svuda, na prestolu, u padati, u kolibi." antiklinala (gr. anti, klin naginjem se, sputam se) kol. poloaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme, a padaju u suprotnim pravcima; suar. sinklinala. antikolika (gr. anti, kolike trbobolja) pl med. sredstva, lekovi protiv trbobol>e. antikonvulzivan (gr. anti, nlat. convulsivus grevit) med. koji slui protiv trzaja i greva. antikonstitucionalan (gr. anti, lat. consti-tutio ustav) protivustavan. antikonstitucionist(a) (gr. anti, lat. constitutio) protivnik ustava. antikontagioza (gr. anti, lat. contagiosus prilepiv, zaravan) pl. med. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. antikonvulzivan (gr. anti, nlat. convulsivus koji slui kao predohrana od zaraze. antikosmetian (gr. anti, kosmeo ukrasim) koji unitava (ili: naruava) lepotu. antikreza (gr. anti, kresis meanje) prav. dopunski ugovor o zalozi po kome zaloim poverilac, umesto interesa na dug, ima pravo da se slui i koristi zaloenim predmetom. antikritika (gr. anti, krino sudim) odgovor na kritiku, protivkritika; odgovor na napade; odbrana. antikritian (gr. anti, krino) koji odgovara na kritiku, napad itd.; ned. koji protivrei oekivano] krizi (pojav); koji spreava nastup krize (uticaj). antikritiar (gr. anti, krino) pisac odgovora na kritiku; pisac odbrane od napada. antilegomena (gr. antilego protivim se, povijam) pl. teol. delovi Sv. pisma ija se. originalnost osporava ili u koju se sumnja, npr,: Otkrovenje Jovanovo"; supr.-. homolotumena. antilemian (gr. anti, loimos kuga) med. koji slui protiv kuge, protivkuni. antiletargian (gr. anti, lethargfa dreme-nica, bolest spavanja) med. koji slui protiv obuzetosti dubokim snom, protiv obamrlosti. antilisa (gr. anti, lyssa psee besnilo) pl. med. sredstva protiv pseeg besnila. antologija (gr. antilogia) protivrenost, prigovor, pobijanje; odbrana pred sudom. antilogian (gr. antilogiks) nedosledan, protuslovan; koji je u protivnosti sa zakonima miljenja, tj. sa logikom. antilopa (gr. anthlops) 3007. cvetno oko" (zbog lepih oiju te ivotinje), veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara, ida u stadima po toplijim kopnima; u Evropi od ove vrste postoji samo gazele.

antimaterija (gr. anti, lat. materia) sup-stanca sainjena od atoma i molekula u kojima su sastavne estice antiesti-ce; jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih), a omota od pozi-tivnih elektrona (pozitrona); u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. antimelanholian (gr. anti, melancholiks) koji razbija tugu, koji razvedrava raspoloenje. antimentalizam (gr. anti, mentalizam) lingv. pozitivizam u lingvistici, ogranienje predmeta lingvistike na ono to je neposredno dato u govoru, ne vodei rauna o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. antimerija (gr. anti, meros deo) ret. zamenjivanje jednog dela govora drugim. antimetabola (gr. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome to se izrazi koji su bili u prvom delu reenice pojavljuju i u drugom, ali drugim redom, npr.: Jedemo da ivimo, a ne ivimo da jedemo"; antimetalepsija. antimetalepsija (gr. anti, metalepsis zamenjivanje, razmena) ret. v. antimetabola. antimetateza (gr. anti, metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste rei ponavljaju i u drugom delu reenice, ali u protivnom smislu, npr.: Jedi da ivi, a ne ivi da jede." antimilitarizam (gr. anti, fr. militarisme) protivnost militarizmu; pokret protiv rata i pripremanje za rat. antimon (nlat. antimonium) hem. elemenat, atomska masa 121,75, redni broj 51, znak Sb (stibium), metal srebrnobele boje, kristalan i veoma krt tako da se moe stucati u prah. antimonarhian (gr. anti, monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. antimovid (lat. antimonium) mineral, sul-fid antimona, vana njegova ruda. antimoralan (gr. anti, lat. moralis) koji je u opreci sa moralom, protivan moralu. antimoralizam (gr. anti, lat. mos, mori obiaj) fil. uenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeu dobra i zla, i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje s onu stranu dobra i zla". antinarkotika (gr. anti, narke ukoenost, ukoenje) pl. med. lekovi protiv narkoti-nih trovanja. dntinacionalan (gr. anti, lat. nationalis), nenarodni, protivnarodni. antiiefritika (gr. anti, nephrs bubreg) pl. med. sredstva i lekovi protiv bubrenih bolesti. antinomazija (gr. anti, onoma ime) zamenjivanje imena, upotreba osobnog imena mesto vrste, npr. Demosten" mesto govornik".

avtmnomizam

56

antisociJalan antipod (gr. anti, pus, podos noga) ovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja sutu suprotnost; protivnik, suparnik; geogr. onaj koji ivi na suprotnoj taki prenika Zemlje, protivnonik. antipodan (gr. antipus) sasvim suprotan, oprean; koji se nalazi na suprotnoj ta-ci prenika Zemlje. antiprotaza (gr. antiprotasis protivpred-log) ret. nagovetavanje pobijanja nekog tvrenja, koje se obino izraava jednim pitanjem. antipsihologizam (gr. anti, psyche dua) fil. stav nekih logiara i gnoseologa protiv primene psihologije u logikim i saznajnoteorijskim razmiljanjima. antiracionalizam (gr. anti, lat. ratio razum) fil. shvatanje da razum, odnosno oveje miljenje, nije apsolutni izvor saznanja; teal. neslaganje sa trezvenim, razumnim pravcem u prouavanju pitanja vere. antirevolucionar (gr. anti, nlat. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije, protivnik revolucije. antirepublikanac (gr. anti, lat. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine; pr. antirepublikanski. antireumatian (gr. anti, reuma) med. koji slui protiv reumatizma. antirojalizam (gr. anti, fr. royalisme), nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopte. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog naina rada (up. Semiti.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv uea Jevreja u privrednom, politikom i duhovnom ivotu, antisemit-ski, protivjevrejski pokret. antisepsa (gr. anti, sepsis trule) med. unitavanje trulenih klica hemijskim i fizikim sredstvima. antiseptikum (gr. anti, sepsis) he. sredstvo koje unitara klice to izazivaju truljenje; pl. antiseptika. antiseptian (gr. anti, septikos) med. koji spreava truljenje. antiracionalizam (gr. anti, lat. ratio razum) fil. shvatanje da razum, odnosno oveje miljenje, nije apsolutni izvor saznanja; teal. neslaganje sa trezvenim, razumnim pravcem u prouavanju pitanja vere. antiskabioza (gr. anti, lat. scabies uga) pl. med. sredstva protiv uge. antiskepticizam (gr. anti, skepsis nedoumica, dvoumica) fil. neslaganje sa onim gnoseolokim stanovitem koje sumnja u mogunost ma kakvog saznanja uopte, i koje smatra da se ne moe doi ni do kakvih optevaeih istina. antisocijalan (gr. anti, lat. socialis drutven) protivan drutvenom poretku; koji svojim radom i ponaanjem kodi

antmnomizam (gr. anti, nomos zakon) 1. teal. c>JOnja protivrenost izmeu starozavetskog zakona i hrianskog uenja; 2. naelno nepriznavana bilo kakvih utvr-enih zakona; anomizam. antinomija (gr. antinomia protivrenost zakona sa samim sobom, tako da obe stranke mogu ga tumaiti u svoju korist) log. protivrenost, suprotnost dvaju sudova ili zakona teze k antiteze koji se uzajamno iskljuuju, npr.: Svet ima svoj poetak u vremenu, a i s obzirom na prostor on je ogranien" (teza); Svet nema ni poetka u vremenu niti granica s obzirom na prostor, nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgranian" (antiteza); fil. kod Kanta: protivrenost koja se javlja pri primeni zakona istog razuma na ulni svet. antipapizam (gr. anti, lat. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. antiparagraf (gr. anti-paragraphos) odgovor na kritiku, utuk; replika. antiparazitika (gr. anti, parasitos gotovan) pl. sredstva protiv biljnih i ivotinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i ivotinjama. antiparalelan (gr. anti, parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima, jedna budui spoljanja a druga unutranja. antiparalelogram (gr. anti, parallelos, gramma) geom. ravnokraki trapez. antiparalitika (gr. anti, para-lyo) pl. med. sredstva protiv uzetosti (paralize). antipatija (gr. antipatheia) neraspoloenje prema nekome, oseanje odvratnosti ili nenaklonosti, nemarenje; supr.: simpatija. antipatian (gr. antipathikos) koji izaziva neraspoloenje ili odvratnost neprijatan, nemio, nesimpatian. antipatriot (gr. anti, patriotes) neprijatelj domovine, nerodoljub. antiperistaza (gr. anti, peristasis spoljanje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika), dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. antipiretike (gr. anti, pyr vatra) pl. med lekovi protiv vatre, groznice. antipiretian (gr. anti, pyr) ned. koji suzbija vatru, groznicu, npr. aspirin, antipi-rink dr. antipirin (gr. anti, rug) med. sredstvo protiv groznice, vatre, glavobolje. anplatonska ljubav ulna, spolna ljubav. antiplenisti (gr. anti, lat. plenus pun) fil. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). antipleuritika (gr. anti, pleuron bok, rebro) pl. med. sredstva protiv zapaljenja plune maramice; pr. antipleuritian. aatipneumonian (gr. anti, pneumon plue) med. koji slui protiv zapaljenja plua.

antispazmodika ljudskom drutvu i nezgodno stri u njemu. antispazmodika (gr. anti, spasmos) pl. ned. v. antispastika. antispast (gr. antispastos vui na drugu stranu) metr. etvoroslona stopa u koje je prvi i etvrti slog kratak, a drugi i trei dug: U ------- U. antispastika (gr. anti, spastikos koji vue, trzav) pl. med. sredstva koja ublauju greve; antispazmodika. antispektrologija (gr. anti, logia, nauka lat. spectrum avet, priina) nauio pobijanje verovanja u duhove i aveti. antispiritualizam (gr. anti, lat. spiritus duh) fil. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopte = materijalizam. antistrateg (gr. anti-strategos) zamenik vojskovoe; komandant neprijateljske vojske. antistrofa (gr. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora, koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi; otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. antiscii (gr. anti, skia senka) pl. geogr. ljudi sa suprotnim senkama, tj. stanovnici na istom podnevku, ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane; anteci. antiteza (gr. antithesis suprotnost, suprotno) 1. suprotnost izmeu znaenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (moe biti kon-tradiktorna, protivrene, ili kontrarna, oprena); 2. oprenost dvaju karaktera, dveju tenji i sl.; 3. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi; 4. ret. iskazivanje jedne misli pomou dva suprotna pojma, npr.: Ide ludo, progovara mudro"; 5. loet. slovenska antiteza poetsko nabra-janje vie predmeta ili pojmova koji imaju zajedniko svojstvo sa uporeivanim predmetom, a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova; npr.: ta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg, al' su labudovi? / Da je snijeg, ve bi okopnio, / labudovi ve bi poletjeli. / Nit' je snijeg nit' su labudovi, / nego ator age Hasan-age; (Hasanaginica); up. teza, sinteza. antitermika (gr. anti, thermos topao) pl. ned. sredstva i lekovi koji sniavaju temperaturu, a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. antitetian (gr. antithetikos) protivan, suprotan, koji je u suprotnostima. antitip (gr. anti, typos) otisak, prepis, prototip. antitipija (gr. antitypia protivudar, odboj) fil. kod Lajbnica: ono usled ega je jedno telo neprobojno za drugo. antitireoidin (gr. anti, thyreos tit, eidos izgled) farm. lek koji sadri sekret ti-taste (tiroidne) lezde; slui za leenje Bazedovljeve bolesti.

57

antihemoragian.
antitoksin (gr. anti, toxikon, otrov) med. protivotrov, telo koje ima svojstvo da neutralie odreene otrove, toksine. antiunionist(a) (gr. anti, lat. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva, protivnik ujedinjenja, zajednice. antifebrilan (gr. anti, lat. febris groznica) med. protivgroznini. antifebrilije (gr. anti, lat. febris) med. lekovi protiv groznice. antifebrin (gr. anti, lat. febris) farm. sredstvo protiv groznice, antipirin. antifermenti (gr. anti, lat. fermentum) med. fermenti koji svojim uticajem ponita-vaju dejstvo drugih fermenata. antiflebotomist (gr. anti, phleps ila, tome seem) med. protivnik leenja pu-tanjem krvi. antiflogistika (gr. anti, phlox, phlogos plamen) 1. hek. teorija franc. hemiara Lavoazjea kojom je pobio tzv. flogistiku teoriju o postojanju neke hipotetine materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva; up. flogiston; 2. pl. med. lekovi protiv zapaljenja. antiflogistian hem. v. antiflogistika 1; med. koji ublaava zapaljenje ili vatru; up. antiflogistika. antiflogistiari (gr. anti, phlox) pl. hem. pristalice antiflogistike; med. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistika sredstva. antifon(a) (gr. anti, phone glas) otpev; stranica od gume koja se stavlja u ui da bi se onemoguilo dopiranje suvie jakih umova i buke. antifonarij(um) gr. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je poetkom VII v. odabrao papa Grgur Veliki; ove pesme su izvodili pevai ili narod za vreme mise. antifonnja (gr. anti, phone glas) logika protivrenost, besmislica; takoe: otpe-vanje, otpev. antifraza (gr. anti, phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna re upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom znaenju; npr.: To bi bilo vrlo pametno", u smislu vrlo ludo". antifrizi (gr. anti, eng. freeze zamrzavati, smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se spreilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. antiftizika (gr. anti, phthisis suica) pl. med. sredstva protiv suice, tuberkuloze; pr. antiftizian. antihektika (gr. anti, ektikos jektiav) pl. med. sredstva protiv suice, jektike; pr. antihektian. antihelmintika (gr. anti, elmis elmintos glista) pl. med. v. anthelmintika. antihemoragian (gr. anti, haima krv, regnymi probijam) med. koji slui kao lek protiv krvoliptenja.

antihemoroidalan antihemoroidalan (gr. anti, hafma, rheo curim) lged. koji slui kao lek protiv uljeva, hemoroida. avtihipnotika (gr. anti, hypnos san) pl. med. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem; pr. antihipnotian. avtiholerika (gr. anti, cholera bolest sa povraanjem i itkom stolicom, cholas utroba) pl. med. sredstva protiv kolere. antihreza (gr. anti, hresis upotreba) prav. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. antikrist (gr. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrianstva; fig. bezboan ovek; avo, sotona. antihronizam (gr. anti, hrnos vreme) pogreka u raunanju vremena; upotreba jednog vremena umesto drugog. antihtoni (gr. anti, chthon zemlja, tle) pl. geogr. oni koji stanuju na istom stepenu geografske irine, samo na suprotnim stranama polutara. anticivian (gr. anti, lat. civis graanin) negraanski, protivgraanski. anticnklon (gr. anti, kyklos krug, kruno kretanje) meteor. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak; naziv po tome to se na predelu visokog pritiska javljaju meteoroloke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). anticipaido (lat. anticipando) unapred, u obliku predujma; pre vremena. anticipacija (lat. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred, predujam na robu; stvaranje suda ili dobivanje predstave o neemu unapred; fil. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit, s tim da e se kasnije dokazati; ret. predupreu-jue postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. anticipirati (lat. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati), unapred primiti (ili: primati), preduzeti, preduzimati; preduj-miti, predujmljivati; dobiti predstavu ili stvoriti sud o neemu unapred. antiki (lat. anticus, antiquus) stari, starinski, starovremenski, starodrevni, starog kova; po starinskom ukusu; koji potie iz starog veka, naroito iz vremena starih Grka i Rimljana; fig. redak. antiambr (fr. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. antiambrirati (fr. antichambre) zadravati se u predsoblju, ekati prijem, donja-ti pred ijim vratima za prijem; initi podvorenje starijim i monijim od sebe. antoalaa (fr. toile, antoilage) fina tkani-na sa ipkama. antografija (gr. anthos cvet, grapho piem) pisanje pomou cvea. antodoitalgika (gr. anti, odus zub, algos bol) pl. med. sredstva protiv zubobolje. antozoe (gr. anthos cvet, zoon ivotinja, ivo bie) pl. zool. korali.

58

antr-akt antoksantin (gr. anthos, ksanthos ut) hem. cvetno utilo, uta bojena materija koja se nalazi u cveu. antoliti (gr. anthos, Ifthos kamen) pl. kol. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu; antotipoliti. antologija (gr. anthologia) branje cvea, cvetnjak; zbirka odabranih, naroito lirskih pesama; uopte: zbirka svakog tiva odabranog prema naroitim meri-lima i svrhama; zbirka na j lepega. antonimi (gr. anti, oputa ime) pl. liig. rei suprotne po znaenju, npr. leto-zima, laistina, dobar-rav, tvrd-mek i dr.; up. sinoti, paronimi, homonimi. antonimija (gr. anti, oputa) lkngv. svojstvo suprotnoga znaenja nekoj drugoj rei; up. antonimi. antonoar (fr. entonner, entonnoir) levak; levkasta rupa od eksplodirane mine; kol. kotlina, vrtaa. antonomazija (gr. antonomasia drugi naziv) reg. opisivanje kada se mesto zajednikog imena u govoru upotrebi vlastito ime, npr. Demostenili Ciceronmesto veliki besednik". antorgastina sredstva med. sredstva protiv navale krvi; up. orgazam. antos (gr. anthos) cvet, cvat; govorni ukras; ned. osip, krasta, naroito na licu. antotipoliti (gr. anthos, typos otisak, lit-hos kamen) pl. geol. v. antoliti. antoftalmika (gr. anti, ophthalmos oko) pl. ned. sredstva protiv onih bolesti. antoftalmika (gr. anti, ophthalms oko) pl. ned. sredstva protiv onih bolesti. antocijanini (gr. anthos cvet, kyanos zatvorenoplav) hem. biljni pigmenti koji se nalaze u elijskom soku mnogih biljnih elija i koji daju plavu, crvenu ili ljubiastu boju cvetovima, plodovima, listovima, stablu itd. antr (fr. entre, lat. inter) meu, izmeu, u, usred; antr lu (fr. entre nous) meu nama, u etiri oka, u poverenju. antrakoza (gr. anthrako pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj; med. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. antrakolit (gr. anthrax ugalj, lithos kamen) min. krenjak obojen ugljenom. antrakometar (gr. anthrax, metron mera) hem. sprava za odreivanje koliine ugljenika. antrakonit (gr. anthrax, lithos kamen) min. v. antrakolit. antraks (gr. anthrax ugalj) med. crni prit, zli, prostrel, nepomenik, travnjak, be-drenica, opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. Davebacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa ivotinjama, npr. besnilo itd. antr-akt (fr. entr'acte) poz. odmor izmeu inova; fig. odmor, poinka, stanka, privremen prekid u nekom poslu.

antracen

59

antropomorf antropoglot (gr. anthropos, glotta jezik) ivotinja sa jezikom slinim jeziku oveka, npr. papagaj. antropognozija (gr. anthropos, gnosis poznavanje) nauka o poznavanju oveka, poznavanje oveka. antropognost (gr. anthropos, gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. antropogonija (gr. anthropos, gone raanje) nauka o postanku oveka. antropografija (gr. anthropos, graphia) opis (ili: ispisivanje) oveka; nauka o ovejem telu. antropozoik (gr. anthropos, zoon ivotinja) geol. antropozojski period. antropozojski period geol. period u istoriji Zemlje u ijem se poetku javlja ovek, poinje sa diluvijalnim periodom, dobom kada oveji govor poinje da se razvija, po traje jo i sad, otprilike jedan milion godina. antropozofija (gr. anthropos, sophla mudrost) fil. uenje koje je osnovao Rudolf tajier, a koje hoe da duhovnim oima gleda" i neposredno opaa i opti sa viim svetovima". Put ka tim viim svetovima ima tri stepena: priprema", prosvetljenje" i posveenje"; telo je podlono zakonu naslea, dua sudbini koju sama stvara, a duh zakonu reinkarnacije. antropoidan (gr. anthropos, eidos vid, oblik) ovekolik, slian oveku (o majmunima). antropolatrija (gr. anthropos, latreia sluba) oboavanje oveka; shvatanje da je ovek bie slino bogu. antropolog (gr. anthropos, Igos) naunik koji prouava oveka sa gledita anatom-skog i fiziolokog, psiholokog i filozofskog, istorijskog i sociolokog, arheolokog i dr. antropologizam (gr. anthropos, logismos) fil. 1. shvatanje po kojem je religija rezultat ovejih nazora, elja, tenji i ideala; 2. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno ovejem prirodom. antropologija (gr. anthropos, logia) nauka koja prouava oveka na osnovu anatomije, fiziologije, psihologije, istorije, socio-logije, filozofije, arheologije i nauke o jeziku. antropomantija (gr. anthropos, manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po ovejoj utrobi. antropometar (gr. anthropos, metron mera) sprava za merenje visine oveka. antropometrija (gr. anthropos, metron) merenje ovejeg tela; nauka o merenju oveka, tj. o odnosima izmeu ovejih udova, njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. antropomorf (gr. anthropos, morphe oblik) kamen slian oveku ili nekom delu njegovog tela; majmun slian oveku.

antracen (gr. anthrax ugalj) hen. sloen ugljeniki vodonik, S14N10, koji se dobiva iz katrana kamenog uglja; upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. antracit (gr. anthrax, nastavak ites) min. najstariji fosilni ugalj, najbolja vrsta uglja. antre (fr. entree) ulazak, ulaenje; ulaz; ulazna soba, predsoblje, predvorje; pristup; predjele, prvo jelo pri obedima, naroito sveanim; ulazna cena, ulazni-ca, ulaznina; uvozna carina; muz. upadanje jednog glasa; uvod, komad kojim poinje opera ili koncert; pojava glumca na pozornici. avtreozoid (gr.) vot. muki gamet kod biljaka. antricid (gr. anthrax ugalj, lat. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. antrkolon (fr. entrecolonne) apx. razmak, odstojanje izmeu stubova, prostor izmeu dva stuba, antrpilastr. antrkot (entrecote) kup. meso izmeu dva rebra (kod stoke), krmenadla. avtr nu (fr. entre nous) v. pod antr. antropareskija (gr. anthropareskeia) elja ili slabost nekoga da se dopada ljudima; supr.: teosebija. antropizam (gr. anthropos) fil. oovea-vanje, oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju oveka prema celoj ostaloj prirodi, i koje ga shvataju kao smiljen krajnji cilj organskog stvaranja; pogled na svet i ivot koji u pitanju o poloaju oveka u prirodi stoji na gleditu da je ovek mera svih stvari". antropijatrika (gr. anthropos, iatros lekar) nauka o leenju ljudi. antropinski (gr. anthropinos) oveji, koji se tie ljudi; zemaljski. antropo- (gr. anthropos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ovek. antropobiologija (gr. anthropos, bios ivot, logia nauka) deo antropologije koji se bavi ivotnim izraajima oveanstva i njihovim zakonima prouavajui pitanje naslea, uticaja okoline, ukrpgganja, plo-enja, mnoenja, opadanja itd. antropogeneza (gr. anthropos, genesis) deo antropologije koji prouava razvoj ljudskog tela. antropogenetika v. antropogenija. antropogenija (gr. anthropos, genesis) nauka o postanku i razvitku oveka i ljudskih vrsta. antropogsografija (gr. anthropos, geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni poloaj zemljita na kome ljudi ive utie na obrazovanje ljudske zajednice, i koliko je ovek uopte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi; kao podvrste su: istorijska, kulturne, saobraajne, pri-vredna, trgovake i politika geografije.

antropomorfan

60

an-tu-ka antropotizija (gr. anthropos, thysia rtva) prinoenje ljudi na rtvu. antropotomija (gr. anthropos, tome seenje) med. razuivanje, rezanje ovejeg tela u cilju naunog ispitivanja. antropofag (gr. anthropos, phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso, ljudoder; kanibal. antropofagija (gr. anthropophagia) ljudoderstvo; kanibalizam. antropofiteja (gr. anthropos, phytefa saenje; raanje) biol. raanje oveka, nauka o spolnom ivotu oveka. antropofobija (gr. anthropos, phbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. antropofonika (gr. anthropos, phone glas) nauka o ljudskim glasovima. antropohemija (gr. anthropos, chemeia) nauka o materijama koje sainjavaju oveje telo. antropohistorija (gr. anthropos, istoria) nauka o razvitku ljudskog roda, istorija oveanstva. antropohorija (gr. anthropos, choreo pasprostirem se) zool. rasprostiranje plodova i semena od strane oveka. antropocentrizam (gr. anthropos, lat. sep-trum sredite) filozofski pogled na svet koji smatra da je ovek sredite sveta i krajnja svrha njegova razvitka. antrpa (fr. entrepas) poluravan, hod konja, polukas. antrpilastr (fr. entrepilastre) apx. razmak izmeu stubova, odstojanje izmeu dva stuba ; antrkolon. antrpo (fr. entrepot, lat. interpositus metanje izmeu, umetanje) trg. stovarite, skladite, magacin za smetaj robe koja dolazi iz inostranstva, a pod uslovima koje zakon odreuje (roba, dok lei u njemu, ne plaa carinu); u antrpo se moe smestiti svaka roba kojom se moe manipulisati, koja se moe razvrstavati, popravljati, deliti, i odatle uvoziti, izvoziti ili upuivati, pridravajui se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji; an antrpo (fr. en entrepot) necarinjen, neocarinjen. antrtaj (fr. talile, entretaille) u bakrorezu: fini meuzarez; ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge, a ova se prui napred. antrfen (fr. entrefins) pl. tkanine osrednje finoe i kakvoe. antrfile (fl-entrefilet) nagovetaj neega veto upleten u govor, vest ili saoptenje koje treba proitati izmeu redaka; kratak lanak, obino zvanino, saoptenje vlade, u baen u redakcijski deo lista. antra (fr. entrechat, ital. intrecciato salto) umetniki skok u plesu, udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. an-tu-ka (fr. en tout as) amrel srednje veliine koji moe posluiti i kao ki-

antropomorfan (gr. anthropo-morphos) slian oveku, koji ima oveji oblik. antropomorfizam (gr. anthropos, morphe oblik) fil. shvatanje i tumaenje stvari i prirode u odnosu na oveka, tj. svako rasuivanje ili svako uenje koje radi objanjenja onoga to nije ovek (npr. bog, fizike pojave, bioloki ivot, ponaanje ivotinja itd.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponaanja oveka; religiozno antropomorfizam smatra da je bog slian oveku, tj. da misli, osea i radi kao ovek, pooveenje boga; antropomorfoza. antropomorfoza (gr. anthropos, morphe) fil. v. antropomorfizam. antropomorfozirati (gr. anthropos, morphe uobliavam) pooveiti, pooveavati, tj. zamiljati i predstavljati boga kao oveka, sa ljudskim osobinama, vrlinama, slabostima i dr. antropomorfologija (gr. anthropos, morphe, logfa) nauka o oblicima ovejeg tela. antroponimija (gr. anthropos, onoma ime) lingv. deo nauke o jeziku koji prouava lina imena. antroponomija (gr. anthropos, nomos zakon) fil. nauka o zakonima koji vladaju u ovejem ivotu; po Kantu: zakonodavni razum ovekov. antropopatizam (gr. anthropopathefa) fil. shvatanje da je bog bie koje ima sve ljudske osobine, koje osea i seli isto kao ovek; antropopatija. antropopatija (gr. anthropopatheia) fil. v. antropopa tizam. antropopeja (gr. anthropo-poia) stvaranje oveka. antropoplastika (gr. anthropos, plastike) slikanje (ili: vajanje) oveka. antroposkopija (gr. anthropos, skopeo posmatram) vetina da se po crtama lica zakljui o umnim i karakternim osobinama oveka; up. fiziognomika. antroposomatologija (gr. anthropos, soma telo, logfa) nauka o sastavu i osobinama ovejeg tela. antropospeleologija (gr. anthropos, spe-laion peina, logia nauka) nauna disciplina koja prouava veze izmeu oveka i peine; u uem smislu, antropospeleologija je nauka o peinskom oveku. antroposfera (gr. anthropos, sphaira kugla, lopta) deo ivotnog prostora koji je pod uticajem oveka. antropoteizam (gr. anthropos, theos bog) obogooveenje, oboavanje oveka, smatranje onoga to je oveje boanskim. antropoteka (gr. anthropos, theke priuvi-te, sanduk) dvorana zaslunih ljudi, dvornica slave. antropoterapija (gr. anthropos, therapeyo leim) nauka o leenju oveka i o negovanju ovejeg zdravlja.

anthelmintika

61

apanaa govoriti zbog toga to hoe da oda; nesta-ko, avolan, vragolan. an fas (fr. en face) spreda, s lica; oi u oi, pravo u oi. anfilada (fr. enfilade) dug red, npr. red soba u jednom pravcu; voj. tuenje topovima uzdu, po duini, s boka. anfilirati (lat. filum konac, fr. , enfiler) udenuta, udevati; nizati, nanizati, npr. biser; zapodenuti razgovor; zaplesti nekoga u neko preduzee, u opasnost; voj. tui topovima po duini, s boka; napraviti upriju (u trik-traku). anfraktuozan (nlat. anfractuosus) krivudav, iskrivudan, vijugast; neravan, dombast; zaobilazan. anhelacija (lat. anhelatio) kratko, teko udisanje vazduha, dahtanje, zadihanost. anhidrid (gr. ap, hydor voda) hem. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka, ali koje izloeno vodi apsorbuje, upija, vodonik i postaje kiselinom. anhidrija (gr. ap, hydor) bezvodnost, nestaica vode, sua; anidrija. anhidrit (gr. ap, hydor voda) hem. sumporno-kiseli kre kome je oduzeta voda. anhidrian (gr. ap, hydor voda) hem. slobodan od vode, kome je oduzeta voda, npr. soli i oksidi. anceps (lat. anceps) dvostruk; dvostran; kolebljiv, nesiguran; dvosmislen; metr. oznaka za kvantitet jednog sloga koji moe biti dug ili kratak. anantirati (fr. enchanter) oarati, oa-ravati, opiniti, opiavati, zadiviti, zadivljavati, ushititi, ushiivati; pr. an-antiran. aner (fr. enchere) trg. bolja ponuda na javnoj prodaji; podizanje cene, poskuplji-vanje, poskupljenje. anerirati (fr. encherir) trg. nuditi vie, dati vie pri nadmetanju; poskupl>ivati, podizati cenu. anlus (nem. Anschluss) prikljuenje, pripajanje, prisajedinjenje, pridruenje, spa-janje; pol. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemakoj 1938. god. aorist (gr. a-oristos neogranien, neodreen) gram. preanje svreno vreme, prolo trenutno vreme. aorta (gr. aorte) znat. glavna srana ila, ila sranica, najvanije arterijsko stablo od koga potiu sve arterije u ovejem telu. aortitis (gr. aorte med. zapaljenje aorte. aosmian (gr. a, osme miris) bezmirisan. apage! (gr. ap-ago odvesti; otii, lat. apage) odlazi, idi, isti se! apagoga (gr. apagoge) log. posredan dokaz; apagogian dokaz indirektan, posredan dokaz, tj. onaj koji dokazuje tanost jednog tvrenja pokazivanjem nemogunosti ili pogrenosti tvrenja koje ga odrie. apanaa (fr. apanage, nlat. apanagium) imanje dato na doivotno uivanje; godi-

obran i kao suncobran, amrel za svako vreme; fig. ovek koji se moe upotrebiti za svaki posao. anthelmintika (gr. anti, helmins, helmintos glista) pl. med. sredstva za isterivanje glista; pr. anthelmintian. anthiperidrotikon (gr. anti, yper nad, iznad, preko, idros znoj) med. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. anthipnotika (gr. anti, hypnos san) pl. med. v. antihipnotika. anthipofora (gr. anti, hypo-phero snositi) ret. izvoenje i nabrajanje prigovora, da bi se posle jedan po jedan pobijali. anualni (lat. annualis) godinji, koji se dogaa svake godine; koji traje godinu dana. anuarij(um) (lat. annuarium) letopis, godinjak, kalendar. anuitet (nlat. annuitas, annuus godinji) godinja otplata duga; godinji prihod, godinji dohodak, godinja renta. anulacija (nlat. annullatio) ponitenje, ponitavanje, ukinue, opovrgnue, opovrgavanje; oglaavanje nevaeim. anulirati (nlat. annullare) ponititi, po-nitavati, ukinuti, ukidati, opovri, opovrgavati; unititi; unitavati; ogla-siti nevaeim. anulus (lat. annulus) prsten; aiulus magikus (lat. annulus magicus) arobni prsten; anulus palacii (lat. annulus palatii) kraljevski prsten peatnjak; anulus pi-skatorijus (lat. annulus piscatorius) papin prsten peatnjak na kojem je predstavljen sv. Petar u ribarskom amcu, ribarski prsten. anumeracija (lat. annumeratio) pribrajanje, dobrajanje, uraunavanje. anumerirati (lat. apppegage) pribrojiti, pribrojavati, dobrojiti, dobrojavati; uraunavati, ubrajati. anuncijacija (lat. annunciatio) nagoveta-vanje, objavljivanje, naroito Devi Mariji da e roditi sina, Blagovesti. anurija (gr. ap, uron mokraa) med. potpun prestanak luenja mokrae. anus (lat. anus) anat. mar, zavretak zadnjeg creva; per anum (lat. per anum) med. kroz mar. anus (lat. annus) godina; anus eklezijastikus (lat. annus ecclestiasticus) crkvena godina; anus interkalaris (lat. annus intercalaris) prestupna godina; anus komunis (lat. annus communis) prosta, neprestupna godina; anus kurens (lat. annus currens) tekua godina; anus solaris (lat. annus solaris) sunana, obina julijanska godina; anus civilne (lat. annus civilis) graanska godina, od 1. januara do 31. decembra. anfan (fr. enfant) dete; anfan perdi (fr. enfants perdus) na. vojnici koji se sami jave da izvre neko opasno delo, mrtva straa; anfan teribl(fr. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svata

apanairati nja plata bliih vladaoevih roaka (dece, brae); godinji prihod, obezbeen prihod. apanairati (fr. apanager) dati kome imanje na doivotno uivanje; odrediti stalan godinji prihod. apanteza (gr. apantesis) odgovor, odvraanje, pobijanje. apantropija (gr. apanthropia zaziranje od ljudi) neovenost, svirepost; zaziranje (ili: strah) od ljudi; odvratnost meu ljudima; up. antropofobija. aparat (lat. apparatus sprema; orue) sprava, naprava, stroj; ceo pribor, sva orua, pomona sredstva i dr. koja su potrebna za neki posao ili neku slubu. aparatorij(um) (nlat. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smetaj orua, sprava i sl. aparatura (lat. apparatus) svi aparati jednog tehnikog preduzea; sva mehanika postrojenja (npr. neke radionice, bioskopa, pozorita i dr.). aparentan (lat. apparens) vidljiv, vidan; oigledan, oevidan, jasan; prividan (npr. odstojanje, veliina i sl.). aparencija (lat. apparentia) privid, privid-nost, izgled, spoljanjost; verovatnoe; trg. spoljanji izgled neke robe. apartan (fr. apart naroit, jedinstven) naroit, neobian, nesvakidanji; pun drai, draestan. apartman (fr. appartement) stan, soba, odeljenje, stan sa vie odeljenja. apartheid (eng. apart odvojeno, izdvojeno, podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji nain praktikuje Junoafrika Republika odriui svako politiko pravo svojim podanicima crne koe. apasionato (ital. appassionato) kuz. strasno, sa puno oseanja. apatetian (gr. apatao, apatetikos prevaran, laljiv) laljiv, laan, prevaran, za-pleten, zamren, npr. zakljuak. apatije (gr. apatheia) neosetljivost, utrnu-lost oseanja, ravnodupost, nemarnost; stanje u kome kod oveka nita ne moe izazvati ni radost ni alost (u normalnim prilikama obino nastupa usled za-morenosti mozga); mlitavost pokreta sa tenjom nekretanju. apatit (gr. apatao zavodim) t. kalcijev fosfat s fluorom, veoma rasprostrt, boje sive, ljubiaste ili zelenkaste, tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. apatian (gr. apathes) neosetljiv, ravnoduan, nemaran, utrnulih oseanja. apatrid (gr. a-, lat. patria domovina) lice koje nema dravljanstva. apa (fr. arase) velegradski razbojnik, lopov, zloinac, otima.

62

apelacio frivola apedeuzija (gr. apaideysia) nevaspitanost, neobrazovanost, neznanje usled slabog kolovanja; apedeugizam. apedeutizam (gr. a-, paideyo vaspitavam, odgojim) v. apedeuzija. apedeutian (gr. a-, paideytikos vaspitni; odgojni) neobrazovan, nevaspitan, nekolovan. apeirokalija (gr. apeiros neiskusan, kaln lepo) nepoznavanje lepote, neupuenost u ono to je lepo; nedostatak ukusa; ret. usiljena tenja za lepim i kitnjastim izraavanjem. apeiron (gr. apeiros neogranien, beskrajan) fol. poetak, prauzrok iz koga su sve stvari izale i u koji se ponovo vraaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). apeks (lat. areh vrh, iljak) kupasta kapa starorimskih svetenika; geom. vrh kupe; astr. taka neba u pravcu koje se vri neko kretanje, npr. pri Zemljinom obrtanju; apeks Sunanog sistema taka ka kojoj se kree Sunce sa svojim pratiocima (planetama); supr.: antiapeks; gran. znak za duinu ili naglaavale nad samoglasni-kom. apel (fr. appel) poziv, pozivanje, doziv, znak; prav. alba vioj vlasti, pozivanje na vii sud; voj. zbor; ma. kratak i otar udar napred isturenom nogom; poslunost kod pasa, npr. taj pas nema apela, tj. ne odaziva se na poziv gospodara. apelant (lat. appellare, appellans) prav. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraa, posle niih, viim sudovima i trai njihovu pomo. apelat (lat. appellatus) prav. lice protiv koga ili presuda nieg suda protiv koje apelant podnosi priziv viem sudu. apelativ (lat. nomen appellativum) gran. zajedniko ime, re koja oznaava rod ili vrstu, npr.: drvo, ovek, ivotinja. apelativan (lat. appellativus) gram. koji oznaava zajedniko ime, rod, vrstu. apelatorija (lat. appelare) vii, prizivni sud za crkvene sporove. apelacija (lat. appellatio) vii sud (izmeu prvostepenog i hasacionog suda); priziv viem sudu; poznavanje; kazivanje, imenovanje. apelacio admisibilis (lat. appellatio admissibilis) prav. dopustljiv i prihvatljiv priziv, priziv koji se moe dopustiti i prihvatiti. apelacio dezerta (lat. appellatio deserta) prav. preputen, zadocneo priziv. apelacio inadmisibilis (lat. appellatio inadmissibilis) prav. nedopustljiv priziv, neprihvatljiv priziv. apelacio temerarija (lat. appellatio temera-ria) prav. neosnovan priziv, nepromiljen priziv. apelacio frivola (lat. appellatio frivola) prav. beznaajan i nitavan priziv.

apelirati

63

aplaudira

apelirati (lat. appellare) moliti koga za pomo; pozivati se na neto; obraati se (ili: obratiti se) prizivom viem sudu, uloiti (ili: ulagati) priziv; uloiti (ili: ulagati) protest. alelovati (lat. appellare) v. apelirati. apendiks (lat. appendix) dodatak, dopuna, prilog knjizi ili delu; alat. izduen produetak sa povrine nekog organa, naroito: crvoliki produetak na donjem delu slepog creva, crvuljak. apendikularije (lat. appendicula mali pri-vezak) pl. zool. mali prozirni morski pla-tai sa repom za veslanje. apendicit (lat. appendix) ned. zapaljenje crvolikog produetka na donjem delu slepog creva, crvuljka (pogreno se kae: zapaljenje slepog creva). apepsija (gr. a- ne, bez, pepsis probava, varenje) med. loa probava, slabo varenje u organizam unete hrane. apeptian (gr. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv, neprobavljiv; koji pati od slabog varenja eluca. aperantologija (gr. aperantologia) preterana brbljivost, bujica praznih rei. aperkat (ept. irreg gornji, ut udarac) sp. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je aka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. aperijens (lat. aperire otvoriti) med. sredstvo za ienje; pl. aperijencije. aperijentan (lat. aperiens) koji otvara volju za jelom; aperitivan. aperijencije (lat. aperientia) pl. med. v. aperijens. aperiodian (gr. a-, perfodos) fiz. slobodan od njihanja, koji se ne klati oko svoga ravnotenog poloaja. aperitiv (nlat. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom, rakija ili drugo pie kao sredstvo za otvaranje apetita. aperitivan (lat. aperire otvoriti, nlat. aperitivus) v. aperijentan. apersi (fr. aperfu kratak pregled, letimian pregled; sutina, kratko i pregledno izlaganje, saetak. apertura (lat. apertura) anat. otvor npr. na preaga, vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd.; opt. otvor (izdubenog ogledala, zaklona na optikim aparati-ma). apercepcija (lat. ad-perceptio) fil. za-paanje, shvatanje, jasno shvatanje predmeta pomou akata panje, odnosno mi-ljenja; oni akti parenje, odnosno miljenja, pomou kojih se jedan predmet shvata, saznaje i tumai; po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihiki sadraji dovode do jasnog shvatanja, drugo, naelo na kojem poivaju druge, vie veze duevnog ivota, a ne one koje poivaju na asocijacijama. apercipirati (lat. ad-percipere) zapaziti, zapaati, uvideti, jasno shvatiti; sa-

draj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. apetalan (gr. a-petalos) bog. bez lia; iji cvetovi nemaju kruninih listia, beskrunini, koji su bez latica. apetencija (lat. appetentia) enja, pouda, nagon, sklonost, tenja za im. apetit (lat. appetitus) prohtev za jelom, volja za jelom, jenost, oseanje gladi; prohtev, elja, udnja za neim. apetitivan (nlat. appetitivus) eljan, pou-dan, pohotan. apetitlih (lat. appetere, nem. appetitlich) ukusan, tean, sladak, primamljiv, koji izaziva elju za jelom, da se jede, da ga (ili: je) pojede. apeticija (lat. appetitio) tenja za im, tenja, udnja, naklonost. apehema (gr. ap-echema) odjek; med. suprotna pukotina na povreenoj kosti (kontrafi-sura); suprotno dejstvo pada, tj. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. apijarij(um) (lat. apiarium) pelanik, pelinjak. apikultura (lat. apis pela, cultura gajenje) pelarstvo. apireksija (gr. a-, rug vatra) med. stanje bez groznice, stanje bolesnikom izmeu napada povratnih groznica. apirenian (gr. a-, rugep kopggica) bog. koji nema kotice (o plodu). apiretian (gr. a-, rug) med. bez visoke temperature, bez groznice. apirija (gr. apeiria) neiskusnost. apirian (gr. a-pyros, a-, rug vatra) 1. nezapaljiv, siguran od vatre. apirian (gr. apeiros, a-, peira iskustvo) 2. koji nema iskustva, neiskusan, nevian. apirman (fr. apurement) trg. zakljuak, overavanje, proveravanje rauna. Alis mit. sveti bik, crn sa belom negom na elu koga su stari Egipani potovali kao boanstvo; simbol zemljoradnje. apis (lat. apis) zool. pela. apistija (gr. apistia) neverovanje, podozrevanje, sumnja. apices juris (lat. areh, apices juri) pl. pravnike dosetljivosti. aplazija (gr. a-, plai obrazovanje, uoblienje, tvorenje) anat. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili vie njih. aplanat (gr. a-, planao lutam) fotografski objektiv, konstruisan 1866, koji nema sferne aberacije; linkejoskop. aplanatian (gr. a-, planao) opt. bez (sferne) aberacije, kao sloene soivo; aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. aplanirati (fr. aplanir) poravnati; dovesti u red; otkloniti smetnje, zagladiti. aplaudira (lat. applaudere) tapati, pljeskati u znak odobravanja; primiti neto sa bunim odobravanjem, ivo odobravati.

aplauz

64

apokaliptian apodemijalgija (gr. apodemia boravak u tuini, algos bol) bol ili tuga za zaviajem. apodija (gr. a-, pus noga) med. raanje bez nogu, nemanje nogu od samog roenja, beznonost. apodiksis (gr. apodeixis) prikazivanje, izlaganje; ogledni govor; L0g. dokazivanje, neopovrgljiv dokaz. apodiktian (gr. apodeiktikos) koji dokazuje, dokazan, neopovrgljiv, neoboriv, neminovan, bezuslovan; apodiktian sud log. sud koji izraava logiku nunost, npr.: ,,U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka"; up. asertoran, proble-matian, modalitet. apodoza (gr. apodosis) ret. drugi, poslednji deo sloene reenice, za razliku od prvog dela (protaze); gran. zavrnica. apoatura (ital. appoggiatura) muz. predudar, ukraavanje melodije sitnim notama. apoen (fr. appoint) fin. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu; svaka, naroito inostrana, menica; sitan novac za potkusurivanje, papirna novanica kao sredstvo plaanja u platnom prometu; apunto. apoentirati (fr. appointer) odrediti platu, plaati; poravnati se u neemu; odrediti roite; sravniti raun sa trgovakim knjigama. apozitiv (lat. arropege priloiti, appositi-vum) gran. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija, npr.: Dete bolesno mora da lei, ovek poten ne bi to nikad uradio. apozitivan (nlat. appositivus) gran. koji stoji kao dodatak, kao apozicija. apozicija (lat. appositio) gram. dodavanje, jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici; zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom, moe da ga zameni (npr. Duan, tvoj mlai brat, ita knjigu). apojovijum (nlat. apojovium, gr. arb od, Jov-od Jupiter gei. Jovis) astr. taka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete, Jupitera. Apokalipsa (gr. Apokalypsis) 1. Otkrovenje Jovana Bogoslova, poslednja knjiga Novog zaveta, jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrianstva; 2. religiozni pravac koji sve pojave tumai kao neko predskazanje o svretku sveta. apokaliptika (gr. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske knjievnosti koja hoe da prikae, u obliku simboli-kih slika i udesnih vizija, budunost bojeg carstva i dolazak obeanog Mesije. apokaliptian (gr. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse, tj. tajanstven, mraan, zagonetan; apokaliptini broj mistini broj h?5 666 u Apokalipsi (13, 18); apokaliptini konjanici etiri simboline prilike iz Apokalipse (6, 18): kuga, rat, glad i smrt.

aplauz (nlat. applausus) tapanje, pljeskanje u znak odobravanja, pljesak, glasno odobravanje, pohvala. aplikabilan (nlat. applicabilis) primenljiv, podesan; koji se moe lako namestiti na, priljubljiv; aplikativan. aplikant (lat. applicans) v. kandidat. aplikata (lat. applicata) geoi. ordinata (kod kupinih preseka); trea oca u prostornom koordinatnom sistemu. aplikativ (lat. applicare pribliiti; dodati, zdruiti) lii. u nekim kavkaskim, afrikim i dr. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje znaenje naklonosti prema nekome (objektu). aplikativan (nlat. applicativus) v. aplikabilan. aplikatorika (lat. applicare) objanjavanje teorijskih pitanja pomou praktinih primera, naroito u vojnim naukama. aplikatura (nlat. applicatura) kuz. pravilan poloaj prstiju pri sviranju. aplikacija (lat. applicatio) nain izvoenje, primenjivanje, primena; metanje, nametanje, stavljanje, utiskivanje, prileplji-vanje, npr. ukrasa od druge materije na neku tkaninu; ned. upotreba spoljnih sredstava, zavoj, oblog; marljivost, vrednoa, priljenost; aplikacione boje are (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu; aplikaciona kola via vojna kola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generaltab. aplicirati (lat. applicare) namestiti, staviti, metnuti; primeniti, upotrebiti; dati npr. lek; briljivo izuavati, obraa-ti jaku panju na neto, starati se, prio-nuti za neki posao; priiti, prilepiti, npr. ukras na haljinu; mat. uneti, ucrtati. apnea (gr. a-, rpeo dahem) ned. nedisanje, krai ili dui zastoj u disanju usled poremeaja centra za disanje. apo- (gr. arb) predmetak u sloenicama sa znaenjem: od, raz-, opet, natrag. apogamija (gr. arb, gameo enim se) zool. razmnoavanje bez oploavanja kod koga se razvie vri samo pomou jedne vegeta-tivne elice; pojava opaena kod naj-niih jednoelijskih ivotinja. apogej (gr. apo-gaion) acrp. taka na putanji Meseca, itd. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje; takoe: najvee udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu; supr.-. perigej; oba izraza su iz astronomije Ptolomeja, kada se jo smatralo da je Zemlja sredite, a ne Sunce (up. afelijum); danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. apograf (gr. arb, grapho piem) prepis, kopija izvornog dokumenta. apoda (gr. a-, pus, pods, noga) zool. bezno-ni vodozemci. apodan (gr. a-, pus) koji nema nogu, beznoan. apodejktian (gr. apodeiktikos) v. apodikti-an.

apokaliptiari

65

apoplektian

apokaliptiari (gr. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadri proroanstvo o buduem ispunjenju i ostvarenju carstva bojeg; istraivai Otkrovenja; religiozni zanesenjaci. apokapnizam (gr. arb. kapnos dim) ned. kaenje kao predohrana od zaraznih bolesti; sufumigacija. apokarpija (gr. arb, karps plod) bog. plod iz jednog cveta sa vie slobodnih tuko-va, od kojih se svaki razvija u po jedan plodi (npr. kod ljutia). apokartereza (gr. apo-kartereo ubijam se glau) svojevoljno uzdravanje od jela; svojevoljna smrt od gladi. apokatastaza (gr. apo-katastasis vraanje u ranije stanje) vraale u preanje stanje; u dogmatinom smislu: obraanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u veno blaene zo; uenje o vraanju svih stvari i o ksnanom ulasku u carstvo nebesko ak i grenika (palingenezija); astr. povratak u isti prividni poloaj; ned. potpun prestanak neke bolesti, vraanje zdravlja, ozdravljenje; fil. uenje o veitom ponavljanju stvari (Heraklit, stojici, pitagorejci). apoklazma (gr. aro-Mab slomim, skrham) med. prelom kosti. a poko a poko (ital. a roso a roso) nuz. malo po palo, postupno, postepeno. apokspa (gr. apo-kopte odsecanje, odrezivanje) gram. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke rei. apokopirati (gr. apo-kopto odseem) skratiti re na kraju izostavljanjem jednog glasa ili vie glasova; skratiti, skrai-vati. apokriza (gr. apokrino izluujem, izdvajam) 1. med. izbacivanje (ili: izluivanje) suvine tenosti iz tela. apokriza (gr. apo-krinomai obavestim, odgovorim) 2. odgovor, odluka, reenje, obavetenje. apokrizijar (gr. apo-krinomai) onaj koji treba da govori i da odgovara", od IV veka titula biskupskog, naroito rimskog, poslanika na carskom dvoru u Carigradu; na franakom dvoru: titula najvieg svetenika koji je, u isto vreme, bio i vrhovni stareina dvorske kancelarije. aiokritian (gr. apo-krmo izluujem) med. koji lui, koji pomae luenje i izbacivanje suvine tenosti. apokrifan (gr. apo-krypto skrivam) nesiguran, sumnjiv, nepravi, laan, podmetnut, mraan s obzirom na svoje poreklo; apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih); takoe: dela nepoznatih pisaca. apokrifi (gr. apo-krypto skrivam) pl. spisi ili knjige ije je pravo poreklo tajanstveno, koje nisu prave, otkrivene, kanoi-ske.
5 Leksikon

apolepsa (gr. apolepsis zadravanje, arolambano zadravam, spreavam) med. pret .sid (ili: smetnja, poremeaj, prestanak, izostanak) neke organske funkcije, npr. disanja, govora, bila. apolid (gr. apolis, apolidos koji je bez zaviaja ili bez otadbine) prav. lice koje je izgubilo dravljanstvo svoje, a nije pri-mljeno u dravljanstvo druge neke drave. apoliza (gr. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grko j pravoslavno j crkvi; med. odvajanje. apolitoza (gr. apolithyo skameniti) kol. skamenjavanje, pretvaranje u kamen. apolog (gr. aplogos pria) poet. pouna priina, poreenje u prii, izmiljena pria kojoj je cilj da predoi neku moralnu istinu ili pouku. apologema (gr. apolgema) odbrana, odbrambena taka. apologet (gr. apologetiks) onaj koji govori ili pie odbranu, branilac; naroito: branilac hrianstva od napada never-nikih i jevrejskih. apologetika (gr. apologeomai branim) teol. nauka o tome kako treba braniti veru, naroito hrianske uenje. apologetian (gr. apologeomai) odbramben govor i dr., koji ima karakter odbrane, npr. spis. apologizirati (gr. apologeomai) braniti, zauzimati se za, drati odbrambeni govor. apologija (gr. apologfa) odbrana, odbrambeni govor ili spis u korist nekog oveka ili uenja. apologist(a) (gr. apologeomai branim) v. apologet. Aiolon (gr. Apollon) nit. sin Zevsa i Lato-ne, bog sunca, poezije, muzike, lekarstva, reitosti itd. apolonikon (gr. Apollon) muziki instrumenat, slian orguljama, pronaen 1828. u Engleskoj. apolonion (gr. Apollon) nuz. vrsta fortepi-jana, pronaena u Darmtatu. apomiksija (gr. arb, mixis meanje, sparivanje) zool. razmnoavanje bez oploavanja putem partenogeneze ili apogamije. aponeuroza (gr. arb, neuron ila; ivac) znat. babuina, beliasta vrsta i jako otporna opna koja obavija, poput navlake, miie, grupe miia i cele udove; sastavljena je od vezivnog iliastog tkiva. aponija (gr. aponia) bezbolnost, zdravlje, snoljivo stanje, spokojstvo. apopleksija (gr. apoplexia) ned. naprasan prekid delatnosti nekog vanog organa (plua, srca ili mozga) redovno praen onesveenjem, kaplja. apoplektian (gr. apoplesso udarcem oduzmem) ned. slian kaplji, krvokapni; sklon kaplji; apoplektina sredstva sredstva protiv kaplje; apoplektini habitus telesni sastav sklon kaplji.

apoplektiar

66

aposfragizma

apoplektiar (gr. apoplsso udarcem oduzmem) med. onaj koji je sklon kaplji. apopsihija (gr. apo-psycho izdahnem) izdisanje, isputanje due; med. duboka nesvestica, obamrlost. apor (fr. apport prinos, ulog) trg. doprinos jednog lica u neko preduzee u struno} spremi, nepokretnostima ili pokretno-stima, ali ne u gotovom novcu; prav. imanje doneto u brak. aporem (gr. aprema, arogsb u zabuni sam) sumnja, tekoa, teak zadatak; logika tekoa, sporno pitanje; poputanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju; aporizma. aporematian (gr. arogeb) zagonetan, teak za razumevanje, nejasan. aporeta (gr. a-poreutos neprohodan, neprolazan) pl. stvari zabranjene za izvoz, roba zabranjena za izvoenje. aporetika (gr. arogeb biti u nedoumici, kolebati se, aporos neprohodan) fil. vetina" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne eli da se poto-poto doe do njihovog reenja; metod da se problemi pre njihovog teorijskog obraivanje i nezavisno od moguih reenja isto sami u sebi ispituju, da se nepojamno od pojamnog odvoji, da se tekoe i protivrenosti datih fenomena radi njih samih istiu. aporetian (gr. a-poreutos) zabranjen, nedoputen. aporetiar (gr. aporetikos) onaj koji sumnja, skeptiar. aporizma (gr. arogeb) v. aporem. aporija (gr. aporia) zbunjenost, bespomonost, nejasnoa; logina tekoa; sumnjiva (ili: sporna) stvar. aport! (fr. apporte) daj ovamo, donesi! (kod obuenih pasa). aportirati (lat. apportare, fr. apporter) doneti, donositi, prinositi, naroito kod obuenih pasa. aposiopeza (gr. apo-siopesis zanemljenje) ret. preutkivanje, zatajivanje misli: preki-danje govora npr. Ja u tebi" . . .! apostazija (gr. apostasia) odvajanje, odmetanje, otpadnitvo, naroito od hrianske vere ili crkve. apostazirati (gr. apostateo otpadam) otpa-sti, preveriti, odmetnuti se, odvojiti se od pravog uenja ili vere, prevrnuti verom, odrei se vere, naela. apostat (gr. apostates, lat. apostata) otpadnik, odmetnik od pravog uenja ili prave vere, naroito hrianske, npr. Julija Apostata. apostematozan (gr. apo-stema ir, nlat. apostematosus) koji ima oblik ira, koji se gnoji, gnojav. apostemacija (nlat. apostematio) med. gnojenje, zagnojavanje. aposterioran (lat. a posteriori) fil. zavisan od iskustva, stvoren na osnovu iskustva; ua. a posteriori.

a posteriori (lat. a posteriori) fil. zavisan (ili: zavisio) od iskustva, na osnovu iskustva; supr.: a priori. apostil (nlat. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo; dodatak nekom pismu ili povel>i; preporuka priloena uz pismo ili molbu; beleka (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. apostilator (nlat. apostillator) pisac beleaka sa strane ili ispod teksta. apostilirati (nlat. apostillus) pisati (ili: praviti) beleke sa strane ili ispod teksta. apostol (gr. apostolos odaslan) poslanik, onaj koji iri neko uenje; Hristov uenik; propovednik hrianstva; bogo-slubena knjiga pravoslavne crkve koja sadri knjige Sv. pisma koje su napisali apostoli, tj. Dela apostola, saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla; fig. oduevljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke, uenja, ideje i sl. apostolat (nlat. apostola tu) propovedanje (ili: irenje) vere; zvanje propovednika vere; apostolsko dostojanstvo; papinska vlast. apoetolikum (nlat. apostolicum) zajedniki naziv za apostolske spise Novog zaveta, tj. Dela apostola, Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. apostolicizam (gr. apostolos) sistem neograniene crkvene vlasti. apostolicitet (nlat. apostolicitas) teol. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. istim uenjem apostola. apostolski (gr. apostolos) koji potie od apostola, koji odgovara uenju apostola; papski; apostolska stolica (lat. sedas apostolica) papska stolica u Rimu, koju je osnovao apostol Petar. apostrof (gr. apostrophos) gram. znak kojim se obeleena da je jedan samoglasnik isputen ('). apostrofa (gr. apostrophe odvraanje, otklanjanje, pribegavanje) ret. 1. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj linosti, bilo prisutno j ili odsutno], ili nekoj stvari; 2. figura kojom se neko obraa odsutnim licima ili stvarima koje zamilja kao ive, npr.: Jao, majko moja! Posestrimi goru i planinu, Bogom sestro, goro i planino; 3. bog. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na elijskim zidovima susednim sa drugim elijama; 4. fig. ukor, grdnja. apostrofirati (gr. apo-strepho odvratiti, okrenuti) gram. oznaiti apostrofom da je u nekoj rei isputen samoglasnik ili suglasnik; osloniti nekog ivljim, otrijim tonom; u govoru odjednom se obratiti kome ili emu; fig. ukoriti, grditi. aposfragizma (gr. aro, sphragis peat) lik urezan u prsten, kao peat.

apotanazija

67

aprobacija
apohromatian (gr. aro, chroma) opt. kae se za sistem soiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj taki. alodato (ital. appoggiato) nuz. vezano, sliveno. apopatura (ital. appoggiatura) kuz. predudar; vezivanje, slivanje tonova. apraksija (gr. apraxia besposlenost) pskh. nesposobnost izvoenje izvesnih obinih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tanog shvatanja znaenja nekih stvari. apre (fr. apres) posle, potom, zatim; im. igra koji u igri dolazi posle drugog igraa, npr. moj apre. aprekacija (lat. apprecari, nlat. apprecatio) preklinjanje, usrdna molba. apretirati (fr. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. dati mu glatkou, sjajnost itd. apretura (fr. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine, hartija, koa, krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkou, sjajnost), ili svojstva koja im daju veu trgovinsku vrednost, takoe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem; muz. pravilna srazmera u grai jednog muzikog instrumenta. aprehenzija (lat. apprehensio) fil. usvei-vanje sadraja jedne predstave, razumevanje, pojam, predstava; prav. uzimanje u posed, u dravinu; hapenje, zatvor; strah, strahovanje, zabrinutost. aprecijacija (nlat. appretiatio) odreivanje cene, vrednosti neemu, procene, pro-cenjivanje; ocena, ocenjivanje. a prima nista (ital. a prima vista) trg. v. prima nista. aprioran (lat. a priori) fil. v. a priori. a priori (lat. a priori) fil. nezavisan od iskustva, nezavisno od iskustva (supr.: a posteriori) te, prema tome, oznaava lo-giku prethodnost znaenja, a ne vremensku prethodnost (psiholoku); u obinom ivotu: unapred. apriorizam (lat. a priori) filozofski pravac koji prima neto a priori, bilo u teoriji saznanja, bilo u etici. aprobativan (nlat. approbativus) odobravan, koji izraava odobravanje; aprobatoran. aprobator (lat. approbator odobravalac) lice koje vri struan pregled i odobrava putanje u promet proizvoda u nauno-is-traivakim zavodima, stanicama, poljo-privrednim dobrima, fabrikama itd. (sita, brana, vina, mlenih preraevi-na i dr.). aprobatoran (nlat. approbatorius) v. aproba-g tivan. aprobacija (lat. approbatio) odobravanje, odobrenje, pristanak; povoljan sud o neemu, pohvala; doputenje, npr. da se knjiga tampa; priznanje nekome sposobnosti za

apotanazija (gr. aro, thanatos smrt) potpun prestanak ivota, nesumnjiva smrt. apoteza (gr. apothesis odvajanje, skidanje, ukidanje, apotithemi odvojim, skinem, ukinem) lipti, gubljenje glasa. apoteka (gr. apotheke, apotithemi ostaviti na stranu, skloniti, sauvati) radnja (ili: trgovina) lekovima; kutija u kojoj se dre lekovi; npr. kuna, putnika apoteka. apotekar (gr. apotheke) struno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima; trgovac lekovima. apotema (gr. apo-tithemi) geom. linija upravio povuena iz sredita pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu; hen. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloenim vazduhu. apoteoza (gr. ar , theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog oveka do boanstva; oboavanje, velianje. apoteozirati (gr. aro, theos) uzdizati do boanstva, oboavati, veliati. apoterapija (gr. aro, therapefa) ned. potpuno izleenje, produenje leenja i posle bolesti. apotoma (gr. apotemno odsecam) mat. razlika izmeu dvaju veliina samerl>ivih samo kao stepenovanih, tj. podignutih na kvadrat itd. kao izmeu ~U~2p 1, koja je razli: ;a izmeu dijagonale i strane kvadrata; kuz. razlika izmeu celog i narednog polutona. apotropejon (gr. apotropaion) amajlija, sredstvo za zatitu od nesree, uroka i sl. apofaza (gr. apophasis) davanje saveta, ali tako da ne izgleda da se to hoe; pori-canje; popis imetka, inventar. apofiza (gr. apophysis izrataj, mladi-ca, izdanak) med. kotani izrataj, naroito na zavretku zgloba cevastih kostiju, sa kou spojen kotanom masom (up. epi-fiza); min. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija); apofize pl. kol. ice koje odra-avaju vezu izmeu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. apofonija (gr. aro, phone glas, fr. apophonie) lingv. promena samoglasnika u bilo kom delu rei, prevoj; up. ablaut. apoftegma (gr. apophthegma) kratka i duhovita izreka, misao, poslovica; up. sentencija. apoftegmatian (gr. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke, kratak a misaon, duhovit. apohometrija (gr. apoche odstojanje, metria) merenje odstojanja, razdaljine. apohromat (gr. aro, chroroa boja) opt. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju, jer zrake triju boja skuplja u jednoj taki.

aprobirati

68

apsolutizam
kometu i apogej i perigej za Mesec; 2. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji, polukruni delovi crkava, naroito onih koje su graene u romanskom stilu. apsidiola (nlat. apsidiola, gr. apsis) vrh. mala horska kapela, naroito u crkvama romanskog stila. apsidna linija astr. velika oca eliptine putanje, tj. du koja spaja obe apside. apsint (gr. apsmthion) bog. pelen; rakija sa pelenom, pelenjaa, gorka rakija. apsintizam (gr. apsmthion) ned. bolest ivaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. apsihija (gr. apsychfa) nesvestica; neprisustvo duha, neprisebnost; straljivost; up. apopsihija. apsolvent (lat. absolvere zavriti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj koli propisano vreme i time steklo pravo na polaganje zavrnog (diplomskog) ispita. apsolvirati (lat. ab-solvere odreiti) razreiti, osloboditi od (greha ili krivice); svriti, zavriti, npr. kolu. apsolut (lat. absolutum) l. fkl. prvi osnovni uzrok svim pojavama, veno i nepromenl>i-vo (idealistiki: bog, duh; materijali-stiki: materija); stvar po sebi; 2. pril. bezodnosno; bezuslovno, neuslovljeno; neogranieno; savreno; prosto, naprosto, prosto-naprosto; supr. relativno. apsolutan (lat. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza, uslova, ogranienja) nezavisan, bezuslovan, neogranien, neuslovl>en; ist, potpun, savren; apsolutni alkohol hen. alkohol ist od vode; apsolutni broj, apsolutna vrednost mat. broj, vrednost bez obzira na znak + ili ; fiz. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar, gram i sekundu; apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za duinu: centimetar, za masu: gram, za vreme: sekunda; apsolutna teina teina tela koja se dobija obinim merenjem, bez obzira na njegovu zapreminu; u filozofiji religije: apsolutno bie, bog; agr. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne moe racionalno upotrebiti, no samo za jednu, npr. za vinograd i sl.; fiz. apsolutna temperatura ona ija se nulta taka nalazi na -273S. apsolutan (lat. absolvere razreiti) gram. v. indikativ; supr. relativ. apsolutivirati (lat. absolvere zavriti, absolutum) initi, uiniti neto apso-lutnim; fkl. razumeva, shvatati, ili predstavljati neto kao apsolutno, u ap-solutnom smislu. apsolutizam (lat. absolvere) neogranie-nost; samovolja; oblik vladavine kod koga vladaoeva vlast nije ograniena ustavom, samodravlje, samovlae, neogra-niena vladavina jednog oveka.

neto; dozvola biskupa (vladike) da svetenik vri ispovest i dri propovedi. aprobirati (lat. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja, povoljno oceniti, pohvaliti; dopustiti; priznati nekome sposobnost za neto. aprovizacija (lat. a-providere) snabdevanje ivotnim namirnicama. aprovizionirati (fr. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) ivotnim namirnicama. aproksimativa (lat. approximativa) taka zblienja, dodirna taka. aproksimativan (lat. approximativus) priblian. aproksimacija (nlat. approximatio) pri-blinost; mat. priblino iznalansenje korena; priblino izraunavanje; priblina ocena, ocenjivanje otprilike. aproksimirati (lat. approximare pribliava se) pribliiti, pribliavati. aproksimitet (nlat. approximitas) pribli-nost. apropinkvacija (lat. appropinquatio) pribliavanje, naroito nekog trenutka ili dogaaja. apropinkvirati (lat. appropinquare) pribliiti, pribliavati. a prope (fr. a propos) zgodno, u zgodan as, ba kad treba, kao poruen, kao porueno; tim povodom, povodom toga. aproprijacija (lat. appropriatio) prisva-janje, prisvojenje; udeavanje, prilagoavanje; hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomou treega. aproprirati (lat. appropriare) prisvojiti, prisvajati; udesiti, prilagoditi; saobra-ziti, podesiti prema emu. aproseksija (lat. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli, rasejanost. aprofiter (fr. approfiter koristiti se) v. profitant. apro (fr. approche) voj. prokop, rov, saobraajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. aproirati (fr. approcher) pribliiti se, primicati se, imati pristup; voj. praviti prokope, rovove. apsens (lat. absens) odsutan, o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili rei koje nema u tekstu, iako se u njemu podrazumeva; up. abest. apsentan (lat. absens) odsutan, udaljen. apsenteri (eng. absenterS) pl. v. pod apsenti-zam. apsentizam (lat. absens, eng. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada, naroito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). apsida (gr. apsis, apsidos okruglina, svod) 1. astr. jedna od dveju taaka na eliptinoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najveem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optie, dakle, afelijum i perihelijum za planetu, neku

apsolutizirati

69

apscisa ni, mislen, koji postoji samo kao pojam (supr.: konkretan); teorijski, ist; teak za razumevanje, vii, dubok, dubokomi-slen; rasejan; apstraktan broj mat. neime-novani broj; apstraktne nauka ista nauka (za razliku od primenjeno); in apstrak-to (lat. in abstracto) u optem, samo u mislima, mis leno (supr.: in konkreto), apstraktne (nlat. abstractivum) xex. ekstrakt nekog soka ili alkohola. apstraktum (lat. abstractum) log. ono pggo je u mislima, pojmovno odvojeno, ist pojam, ista misao; gram. misaona imenica; apstraktum pro konkreto (lat. abstractum rgo concreto) opti pojam mesto stvarnog predmeta. apstrakcija (lat. abstractio) log. odvajanje, graenje pojmova, misaonih predstava; ista misao, ist akt miljenja, mudrovanje; udubenost u misli, zamiljenost; raseja-nost; negledanje, neosvrtanje na. apstrahirati (lat. abs-trahere) odvojiti, odvajati u - mislima, graditi misaone predstave; radi pggo boljeg uoavanja i pojimanja onoga to je u neemu glavno, opte, nuno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono to je u tome sporedno, specijalno, sluajno ili nebitno: od neega apstrahiratine voditi o tome rauna, ne obazirati se na to, okaniti se toga. apstrahovati (lat. abs-trahere) v. apstrahirati. apstruzan (lat. abstrusus) skriven, zatvoren, teko razumljiv, taman, nejasan, zamren. apsumpcija (lat. absumptio) troenje; istroenost, izmuenost. apsurd (lat. absurdum nemogue) v. apsurdi-te t. apsurdan (lat. absurdus) logiki nemogu, besmislen, nerazloan; nepodoban, neprilian, smean; otii ad apsurdum(lal. ad absurdum) otii u besmislenost tj. doi u sukob sa zdravim razumom. apsurditet (lat. absurditas) logika nemogunost, besmislenost, besmislica, nerazlonost, glupost. apsurdnost (lat. absurdum nemogue) v. apsurditet. apscedirati (lat. abs-cedere) odlaziti, otii, udaljiti se, udaljavati se; med. prelaziti u gnoj, zagnojavati se. apsces (lat. abscessus) odlazak, odvajanje; med. gnojno zapaljenje tkiva, zagnoj, gnojnik, gnojnica, napon, ispolj, usov; metastati-ni apsces, zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja, to biva usled piemije; fiksacioni apsces, zagnoj izazvan namerno hemijskim nadraajem, npr. ubrizgavanjem mleka i dr., radi leenja sepse, gonoreje, progresivne parali-ze itd. apscisa (lat. abscissa tj. linea, abscindere otrgnuti, odvojiti, odsei) geom. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj

apsolutizirati (lat. absolvere, absolutum) v. apsolutivira ti. apsolutist(a) (lat. absolvere) pristalica ili vrilac neograniene vladavine. apsolutnost (lat. absolutus) bezodnosnost; bezuslovnost, neuslovljenost; neogranie-nost; savrenost; supr.: relativnost, rela-tivitet. apsolutoran (lat. absolutorius) koji osloboava, koji razreava, razreni, otpusni. apsolutorij(um) (lat. absolutorium) razre-enje, osloboenje; svedodba da je neko zavrio studije na visokoj koli i stekao pravo na polaganje zavrnog, diplom-skog ispita; razreio pismo, razre-nica. apsolucija (lat. absolutio) oprotenje grehova ili krivice; osloboenje; pomilovanje. apsorbencija (lat. absorbentia) pl. hen. sredstva koja upijaju vlanost iz drugih tela. apsorbirati (lat. ab-sorbere) usisati, usisa-vati, upiti, upijati, progutati, uvlaiti u se; troiti, potroiti; obuzeti, obuzimati, ovladati; sasvim zauzeti poslom nekoga, potpuno zaposliti. apsorbovati (lat. ab-sorbere) v. apsorbirati. apsorptivan (nlat. absorptivus) sposoban da upije ili usisa, upojan, usisan. apsorpcija (lat. absorptio) fiz. usisiavanje, upijanje, primanje u sebe (supr.: emisija); fiziol. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokou u krvotok, in kojim se u elucu zavrava varenje hrane; fig, potpuna zauzetost (poslom, mislima i sl.). apsorpciometar (lat. absorptio, gr. metron mera) fiz. sprava pomou koje se odreuje sposobnost tenosti za upijanje gasova. apstencija (nlat. abstentio uzdravanje) prav. odustajanje od nasledstva. apstergevtan (lat. abstergens) med. v. apsterzivan. apstergencije (lat. abstergentia) pl. med. sredstva za ienje spolja, sredstva za ispiranje rana. apstergirati (lat. abstergere otrti) prati, ispirati, istiti (ranu). apsterzivan (nlat. abstersivus) med. koji slui za ispiranje, koji isti (ranu). apeterzija (nlat. abstersio) med. pranje, ispiranje, ienje (rana). apstinent (lat. abstinens) pristalica apsti-nencije, trezvenjak. apstinentan (lat. abstinens) koji se uzdra-va od uivanja u alkoholu, mesu, duvanu, spolnom optenju, trezven. apstinencija (lat. abstinentia uzdravanje) trezvenost, uzdrljivost, uzdravanje od alkoholnih pia, duvana, mesa, spolnog optenja itd. apstinirati (lat. abstinere) uzdravati se od alkohola, duvana, mesa, spolne ljubavi, iveti trezveno. apstraktan (lat. abstractus) log. zamiljen, koji postoji ili je zamiljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta, misao-

anscisija

70

arbitrani posao araner (fr. arrangeur) upravlja, urei-va, prireiva, udeava. aranirati (fr. arranger) urediti, ureiva-ti, srediti, sreivati, rasporediti; udesiti, udeavati; spremiti, prirediti, prireivati; izravnati, verovnike zadovoljiti, poravnati; sloiti, napraviti sporazum. aranman (fr. arrangement) ureivanje, ureenje, red, raspored; sporazum, poravnanje, izmirenje; kuz. obrada, udeavanje. arancivi (ital. arancini) pl. male, osuene i poeerene narane. aratura (lat. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). arahnide (gr. arachne, lat. agapea pauk, gr. eldos vid, oblik) pl. zool. paucima sline ivotinje, pauci; arahnoide. arahniti (gr. arachne pauk) pl. kol. v. arahnoliti. arahnitis (gr. arachne) med. v. arahnoditis. arahnodaktilija (gr. arachne, daktylos prst) ned. prekomerna duina prstiju na ruci i nozi. arahnoditis (gr. arachne) med. zapaljenje pauinaste modane opne; arahnitis. arahnoida (gr. arachne, eidos vid, oblik) zool. pauinaste modana opna. arahnoide (gr. arachne, eidos) pl. zool. v. arahnide. arahnoliti (gr. arachne, lithos kamen) geol. kamenje sa otiscima morskih zvezda; arahniti. arahnolog (gr. arachne, logos) poznavalac (ili: prouavalac) pauka; araneolog. arahnologija (gr. arachne, logfa) zool. nauka o paucima; vetina da se po pauini predvidi kakvo e biti vreme; araneologija. ara v. hara. arba, araba (tur. araba) orijentalska kola na dva toka, naroito za sene. arbija (tur. harbi) ipka od gvoa ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi puaka kremenjaa. arbiter (lat. arbiter) izborni sudija, izabrani sudija, sudija u nekom sporu; prisutni svedok, posmatra; neogranieni gospodar, despot; glavna, najuticajnija, naj-merodavnija linost u spornim pitanjima (umetnosti, ukusa, mode i dr.). arbitraa (fr. arbitrage, lat. arbitrari presuivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud; suenje izbornim sudom; presuda izbornog suda; trg. deviznovalutna radnja po kojoj se vri razmena jedne valute za drugu valutu, a po utvrenom kursu za obe takve valute; pol. radnja kojom zavaene drave reavaju spor pomou komisije u kojoj su pored predstavnika zavaenih strana i delegati neutralnih strana. arbitrani posao (lat. arbitrari) fin. posao kojim se trai nain kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu, ili kako bi

(+ ili ) odstojanja ma koje take u ravni do ordinatne osovine; apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreivanja poloaja neke take ili osobine jedne krive; apscisna osovina prava koja obino zauzima horizontalan poloaj. apscisija (lat. abscissio) odsecanje, otki-danje, odvajanje; ret. prekidanje. apterologija (gr. a-pteros beskrilan, logfa) zool. nauka o beskrilnim kukcima (paucima, buvama i dr.). aptijalizam (gr. a, ptyalon pljuvaka) ned. smanjeno luenje ili odsustvo luenja pljuvake. a punta darko (ital. a punta d'arco) kuz. vrhom gudala. apunto (ital. appunto) trg. menica za izmi-renje nekog duga. apcigovati (nem. abziehen) l. oduzimati, odbijati (npr. od plate na ime otplate duga); 2. otakati, pretakati (vino); 3. tip. uzimati prvi otisak sloenog ifa (radi oba-vljanja korekture); 4. fig. povraati, blju-vati. ar (lat. agea povrina) jedinica za merenje povrina = 100 t 2 . ara (lat. aga) oltar, rtvenik. arabeska (ital. arabesco) l. slik. ukras u arapskom stilu, zapravo slike iz biljnog sveta, poto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i ivotinje; fantastine linije u slikarstvu; 2. u baletu: figura kad igra(ica) stoji na jednoj nozi. arabizam osobenost arapskog jezika; re uzeta iz arapskog jezika. arabizirati udesiti po arapski; govoriti arapski; upotrebljavati u govoru arapske rei; ugledati se na Arabljane, npr. u umetnosti. arabist(a) znalac arapskog jezika, arapske knjievnosti i umetnosti; naroito: uveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. arabicitet (nlat. arabicitas) sutina, osobenost, i poznavanje arapskog jezika, arapske knjievnosti i dr. arabotedesko (ital. arabotedesco arapsko-nemaki) meavina mavarskog, rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. aragonit po. bezbojan ili ukast mineral, karbonat krea, kristalie po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji, pokrajini u paniji). arak (lat. arcus luk) 1. ten. arka tabak (hartije). arak (arap.) 2. gen. zraka vrsta jake rakije od pirina, eera ili od soka kokosovog oraha, rum (od ove je postala re rakija). aram v. haram. araneografija (lat. agapea pauk, gr. grapho piem; opisujem) opisivanje pauka. araneologija (lat. agapea, gr. logfa) zool. v. arahnologija.

arbitralan

71

argumentacija argentum vivum (lat. argentum vivum) ivo srebro, iva. argentum folijatum (lat. argentum foliatum) lisnate srebro. argirizam (gr. argyrion srebro) ned. pojave hroninog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija plua, bubrega i jetre. argirija (gr. argyrion) dged. v. argirijaza. argirijaza (gr. argyrion srebro) ned. modro-siva ili crnkasta boja koe koja se ponekad javlja posle due unutarnje upotrebe srebrnih preparata. argiroza (gr. argyrion) med. v. argirijaza. argiroida (gr. argyrion, efdos vid, oblik) vetako srebro, metalna smesa slina srebru. argirokratija (gr. argyrion, kratos jaina) vladavina (li: gospodarstvo) srebra, tj. vladavina novca. argiromanija (gr. argyrion, mam'a pomama, ludilo) elja (ili: e, strast) za novcem, bogatstvom. argo (fr. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta; lopovski, mangupski, atrovaki govor; govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. argon (gr. argos nedelatan, neradan, lenj) hen. elemenat, atomska masa 39,948, redni broj 18, znak Ag, plemeniti (inertni) gas bez boje, mirisa i ukusa, otkriven 1894. god.; upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost; up. neon, krip-ton, ksenon. argonaut (gr. Argo, nautes brodar) zool. vrsta glavonoaca. argonauti (gr. Argo, nautes) kit. stari grki junaci, nazvani po svojoj lai Argo, koji su se pod Jazonovim vostvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. argonautika (gr. Argo, nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu, koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. argotizam (fr. argot) izraz ili osobenost atrovakog govora. argotirati (fr. argoter) govoriti atrova-kim jezikom, govoriti jezikom koji svako ne razume. argumen(a)t (lat. argumentum) dokazno sredstvo, dokaz, razlog; onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva, obrazloenje; sadraj ili izvod iz nekog dela. argumentativan (lat. argumentum dokaz) koji daje (ili slui kao) dokaz (razlog, obrazloenje), dokazni. argumentator (lat. argumentator) onaj koji navodi dokaze, koji obrazlae, koji zakljuuje; raspravljen. argumentacija (lat. argumentatio) dokazivanje, zakljuivanje, obrazlaganje; vetina dokazivanje, zakljuivanja; nain dokazivan>a, zakljuivanja.

se naJpovoljnije naplatilo neko potrai-valje. arbitralan (lat. arbitralis) koji se tie izbornog suda, izbornosudski. arbitraran (lat. arbitrarius) izbornosudski, koji presuuje i postupa prema svom linom nahoenju i svojoj volji, svojevoljan, samovoljan, proizvoljan, priblian. arbitrator (lat. arbitra tor) sudija koga biraju zavaene strane radi reavanja nekog svog spora, izborni sudija, izabrani sudija. arbitracija (lat. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoenju; proizvoljna procena, uture procena. arbitrij(um) (lat. arbitrium) presuda, sud, izbornog sudije; ocena, miljenje, shvatanje; volja, samovolja; slobodan izbor, sloboda opredeljivanja. arbitrijum liberum (lat. arbitrimn liberum) slobodna volja, slobodno opredeljivala. arbitrirati (lat. arbitrari) ceniti, pro-cenjivati, reavati po svom miljenju i nahoenju; suditi, presuivati kao izabrani sudija; trg. menjati (ili: razmenjiva-ti) domau valutu za drugu valutu po utvrenom kursu. arbor vite (lat. arbor vitae) aiat. ivotno drvo", modana masa malog mozga koja je u preseku slina drvetu. arbor genealogika (nlat. arbor genealogica) rodoslovno stablo, porodino stablo, rodoslov. arborescencija (nlat. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje, razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima); odrvenjavanje, pretvaranje u drvo, odrvenjenje. arborescirati (lat. arborescere) pretvarati se u drvo, odrvenjavati. arboretum (lat. arboretum) kola u kojoj se ui poznavanje drvea; zbirke drvea, vrt (rasadnik) sa drveem. arborizacija (nlat. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju; biljni otisak. arborikultura (lat. arbor drvo, cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drvea (ili: voa). arborin (lat. arbor) tenost za prskanje rastinja i drvea u cilju zatite od zaraznih bolesti. arborist(a) (lat. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drvea. arboriforman (nlat. arboriformis) koji je u obliku drveta, kao drvo. arvikultura (lat. arvus njiva, cultura gajenje) poljoprivrede, zemljodelstvo. argat (tur. argit) pukarnica. argental (lat. argentum) v. pakvon, argentan. argentan (lat. argentum srebro) legura bakra, cinka i nikla; argental, pakvon, pakfong. argentometar (lat. argentum, gr. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. argentum (lat. argentum) srebro; novac.

argumentirati argumentirati (lat. argumentari) navoditi kao dokaz, dokazivati, zakljuivati, obra-zlagati. argumentisati v. argumentirati. argumentozan (lat. argumentosus) bogat graom, bogat razlozima, dokazima. argumentum ad veritatem (lat. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz optepriznatih i nauio utvrenih istina. argumentum ad hominem (lat. argumentum ad hominem) 1. dokaz koji nije strogo logian nego vie udeen prema sposobnosti razumevanja ili interesu sluaoca, lako razumljiv, popularan dokaz; 2. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari, ve na osobinama ili poloaju onih koji je iznose, npr.: Taj predlog nije dobar, jer je predlaga rav ovek". argumentum bakulinum (lat. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko, nemajui drugih dokaza, dokazuje neto batinom, tj. silom. argumentum e konsenzu gencijum (lat. argumentum e consensu gentium) log. dokazivanje nekog tvrenja na osnovu toga to su svi oduvek to tvrenje smatrali istinitim. Argus (gr. Argos, lat. Argus) mit. sin Zevsov i Niobin, stooki uvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je, po Zevsovoj zapovesti, ubio Hermej; fig. veoma oprezan i revnosan uvar; uhoda, pijun; Argusove oi vrlo budne, paljive, uvek otvorene oi kojima nita ne moe promai. ardasa (fr. ardasse) trg. vrsta grube svile iz Smirne. ardasina (fr. ardassine) trg. vrsta fine per-sijske svile. ardentan (lat. ardens) gorui, vreo, usijan, zaaren, arki; vatren, silan, plah, ustar, revnostan; strastan. ardit (ital. ardito) voj. u italijanskoj vojsci: vojnik jurinih odreda, naoruan ru-nom bombom i kamom. ardito (ital. ardito) muz. smelo, plaho, sr-ano. arduitet (lat. ardus strm) strmost; fig. velika tekoa, tegoba, muka. arsa (lat. agea) povrina; gradilite; tr-kalite u cirkusu; gumno. areal (nlat. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili ivotinjska vrsta (rod i sl.) rasprostranjena na Zemlji. Arej (gr. Ares) mit. sin Zevsa i Here, bog rata; simbol surove hrabrosti, rata i ratnih uasa; Ares. arena (lat. arena) borilite posuto peskom, poprite borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana; fig. poprite, polje borbe, rada i sl. arenant (lat. arena) borac na areni, rva. arenacija (nlat. arenatio) med. kupanje u pesku, peano kupatilo.

72

arivaa arenda (nlat. arrenda) zakup zemljita, ugovor o davanju zemljita u zakup. arendar (nlat. arrendarius) onaj koji daje zemljite u zakup. arendator (nlat. arrendator) zakupac zemljita. arendirati (nlat. arrendare) dati >li uzeti zemljite u zakup, zakupiti. areola (lat. agea, areola) malo, slobodno mesto; znat. prsten oko bradavice na sisi; mala upllna izmeu tkivnih snopia; med. crven krug oko zapaljenog mesta; astr. krug oko Meseca. areometar (gr. araios redak, metron mera) fiz. sprava za merenje gustine i specifi-ne teine tenosti; gravimetar, hidrome-tar. areometrija (gr. araios, metria) fiz. odreivanje gustine i specifine teine tenosti. Areopag (gr. Areios pagos) 1. breul>ak posveen bogu rata Areju, zapadno od Akropolisa, u Ateni; 2. najstariji i najugledniji sud u Ateni; ije je sedite bilo na tome breuljku; 3. fig. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. areotektonika (gr. Areios Aresov, boga rata Aresa, tektoniki) voj. vetina, nauka o napadanju i odbrani utvrenih mesta. arerae (fr. arrerages) pl. zaostala plaanja, dugovi; neplaene zakupnina; nepla-ena kamata. arerairati (fr. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem, ne biti isplaen. Ares (gr. Ares) mit. v. Arej. arest (ital. arresto, nlat. arrestum) zatvor, haps; up. ret. arestant (nlat. arrestans) uhapenik, kanjenik, zatoenik; prav. lice koje sudskim putem trai stavljanje zabrane. arestat (nlat. arrestatus) prav. lice protiv koga se trai stavljanje zabrane. arestatorij(um) (nlat. arrestatorivun se. mandatum) prav. naredba o hapenju; javno prozivanje poverilaca (kod steaja). arestacija (nlat. arrestatio) hapenje, zatvaranje; haps, zatvor. arestirati (nlat. arrestare) v. aretirati. aretirati (fr. arreter) zaustaviti, zaustavljati, zadrhtati, zadravati; obustaviti, obustavljati; uhapsiti, zatvoriti, uzapti-ti, staviti zabranu na. aretologija (gr. arete vrlina, logia) fil. nauka (ili uenje) o vrlini, deo etike. arza (gr. arsis) metr. muz. dizanje glasa; udaranje glasom pri itanju na izvestan slog; supr..- teza. arzi-mahzar (tur. arz-mahzar) pismeno, kolektivno javljanje, molba, optuivanje; peticija upuena iz naroda viim turskim vlastima (ova re se nekad upotrebljavale u Srbiji u slubenom jeziku). arivaa (fr. arrivage) pristajanje, dolazak laa u pristanite; dolazak; dovoz robe; dovezena roba.

arivizam

73

arkada aristokrat(a) (gr. aristokrates) plemi po roenju ili poloaju; prijatelj i lan aristokratije, vladavine plemia. aristokratizam (gr. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine; ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim naelima. aristokratija (gr. aristokratia) vladavina plemstva; plemiki stale, plemstvo. aristolohika (gr. aristos najbolji, locheia poraanje) pl. ned. sredstva koja pomau poraanje, naroito ienje porodilje. aristotelizam (gr. Aristoteles) fil. uenje grkog filozofa Aristotela (384^322. pre nae ere), uenika Platonova, uitelja Aleksandra Velikog i osnivaa pe-ripatetike kole, i njegovih pristalica. aritmetike (gr. arithmos broj, e arithmetike tj. techne) mat. vetina raunanja, nauka o brojevima; nauka o raunanju odreenim brojevima koji se piu ciframa; politika aritmetika primena aritmetike na drutvene i dravne ustanove (npr. osiguranje ivota, lutrije i dr.). aritmetiar (gr. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku; vetak u raunanju. aritmetiki (gr. arithmetikc) koji spada u raunanje, koji se moe predstaviti ili reiti brojevima, raunski; aritmetika sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva; up. geometrijska sredina; v. progresija. aritmije (gr. arythmia) nedostatak ravnomernosti, nepravilno kretanje; nesklad-nost; med. nepravilnost u ritmu sranih otkuca ja. aritmogrif (gr. arithmos broj, gryphos zagonetka) zagonetka izraena brojevima. aritmologija (gr. arithmos, logla) nauka o brojevima, naroito o tajanstvenim i udnim svojstvima brojeva. aritmomanija (gr. arithmos, mania ludilo) med. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svaega. aritmomantija (gr. arithmos, manteia nporicanje) vraanje (ili: proricanje) iz brojeva. aritmometar (gr. arithmos, metron mera) sprava (ili: maina) za raunanje, raunaljka. aritmus (gr. a-, rythmos takt) med. nepravilnost, naroito kucanja bila, pulsa. arka (lat. agsa koveg, sanduk) 1. mit. koveg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se plovei zaustavio na vrhu planine Ararat; 2. u starohrianskoj crkvi: posuda u kojoj su uvane euharisti-ja, relikvije i dr. dragocenosti. arkada (fr. arcade) l. arhit. niz lukova na stubovima; 2. anat. deo eone kosti (ona).

arivizam (fr. arriver postii) osobina onih koji, bez ikakvih obzira, love zvanja i poloaje, gurgurstvo, laktatvo. arivist(a) (fr. arriver postii, arriviste) bezobziran lovac na zvanja i poloaje, karijerist, gurgur, lakta. aridan (lat. aridus) suv, suan, spren; jalov, neplodan, mrav; fig. suvoparan. ariditet (lat. ariditas) suvoa, sunost, sua; mravost; neplodnost, jalovost; fig. suvoparnost. aridura (nlat. aridura) med. suenje, mravljenje; mravost, slabost. arizacija (sskr. agua) pretvaranje u Arijce; naroito: prevoenje pojedinih preduzea iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito neovean nain sprovodio Hitlerov nacistiki reim u Nemakoj pre i za vreme drugog svetskog rata). arija (ital. aria, fr. air) pesma lirskog sadraja koja se peva; nain pevanja, na-pev, melodija. Arijadna (gr. Ariadne) mit. ki kritskog kralja Minosa i Pasifaje, pomogla Tezeju, poto je ubio Minotaura, pomou jednog klupka konca da izae iz lavirinta i pobegla s njim, ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu; otuda: Arijadnin konac, sredstvo da se ovek izvue iz nekog tekog poloaja. arijanizam uenje aleksandrijskog svetenika Arija, iz IV veka, koji je tvrdio da Hristos nije bog, nego obian ovek. arijanci pl. pristalice i pobornici arija-nizma; arijevci. arijevci pl. v. arijanci. Arijevci (sskr. agua) pl. v. Arijci. arijer-ban (fr. arriere-ban) voj. poslednja odbrana. arijergarda (fr. arriere-garde) voj. zatitno odeljenje, zatitnica, odstupnica. a rijega (ital. arietta) muz. mala arija, pesmica. Arijci (sskr. agua, pere. arija) pl. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije, Persije i ist. Irana sami sebe nazivali; u novije doba, ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani; Arijevci; arijski jezici svi indoevropski jezici. Ariman (pere. Ahriman) ion-, u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom uenju: simbol nega-tivnog principa, bog i praizvor svega zla, poglavica zlih duhova, veni protivnik Ormuzda. ariozo (ital. arioso) muz. pevajui, u vidu arije; ih. kratak melodian komad koji se umee u reitativ. Aristarh (gr. Aristarchos) najvei aleksandrijski gramatiar, uven kao kritiar pesama Homerovih i Pindarovih; fig. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti; pr. aristarhski. aristodemokratija (gr. aristos najbolji, de-mos narod, kratos mo, vlast) vladavina plemstva i naroda.

arkadski arkadski (gr. Arkadla, arkadiks) koji je iz Arkadije, tj. pastirski, seoski, naivan; idiliai. Arkaani (gr. Arkadoi) pl. stanovnici Arkadije, pastirskog predela u sredini Pe-loponeza; fig. pesnici pastirske poezije. arkanist(a) (lat. arcanus tajanstven, tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama, npr. kako se prave sredstva za ulepavanje, podmlaivanje itd. arkanum (lat. arcanus) tajni lek, tajno sredstvo. arkapija (tur. art kapi stranja vrata) vrata koja ne vode u kuu sa ulice, nego iz avlije, pozadi kue; fig. zaobilazan, nepravilan, nepropisan put. arkato (ital. arcato) muz. prevlaei guda-lom. arkbutan (fr. arc-boutant) arh. potporni poluluk, luni stub, stub podupira. arko (ital. agso, lat. arcus luk) nuz. gudalo, potez gudalom; kol' arko (ital. so!G agso) gudalom. arkoza (gr. arkeo izdrava) geol. pear od troaka granitnih i gnajsnih stena. arkosolij(um) (lat. arcus luk, solium mrtvaki sanduk od kamena) umetniki izraen starohrianski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. arktacija (nlat. arctatio) ned. suavanje, suenost utrobe i zatvor kao posledica toga; stezanje nekog dela tela zavojem. Arktik (gr. arktikos severni) Severno Ledeno More. arktiki (gr. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. Pola; tj. onaj koji je u vezi sa sazveima Velikog i Malog Medveda. arktos (gr. e arktos Veliki Medved, Velika Kola) astr. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda); sever. arktura (lat. arctura) med. uraslost nokata u meso. arkuacija (lat. arcuatio) med. krivl>enje kostiju u obliku luka. arkcijus jus (lat. arctius jus) prav. blie (ili: pree) pravo, pravo prvenstva. arkcijus mandatum (lat. arctius mandatum) prav. pootrena zapovest (ili naredba). arkcior citacio (lat. arctior citatio) prav. opggriji (ili: pootren) poziv pred sud. arlekin (ital. arlecchino) lakrdija, aljivina; ovek koji esto menja miljenje, prevrtljivac, vrdalama. arlekinada (fr. arlequinade) ala, lakrdi-ja, poza; prevrtljivost, vrdanje. arma (lat. agta) pl. oruje; od srednjeg veka: porodini grb. armada (p. armada) oprema; u paniji: oruana sila, naroito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. god. poslao protiv Engleske). armadilja (p. armadilla) kor. mala ratna flota; mali naoruan brod, naroito carinski.

74

aromatizaciJa armalisti (ma. armalis, lat. agta oruje) pl. maarski plemii koji nisu imali svog imanja, nego su siveli samo od slube u vojsci. armater (fr. armateur) mor. naoruan trgovaki brod; gusarska laa; zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put; sopstvenik gusarske lae, gusar, morski razbojnik. armatura (lat. armatura) voj. naoruanje, ratna sprema; mor. naoruavanje i snabdevanje posadom jednog broda; fiz. pojaavanje snage magneta umetanjem gvoa; gra. poveanje nosivosti zida gvoem; muz. krstovi i bemoJogu poetku kompozicije. Armida lit. ime lepe i mone arobnice u Tasovom spevu Osloboeni Jerusalim"; fig. sena sposobna da zavede. armija (lat. agta oruje, fr. agtee) 1. oru-ana sila, vojska; 2. strategijska operativne jedinica ija jaina zavisi od uloge koja joj je namenjena, najee ima u sastavu 3-4 peadijske divizije, tenkove, vazduhoplovstvo, artiljeriju i dr.; 3. fig. veliko mnotvo, npr. armija nezaposle-nih", armija beskunika" itd. armirati (lat. armare) voj. oruati, nao-ruati, snabdeti ratnom spremom, opre-miti; fiz. pojaati snagu magneta pomou gvoa; gra. poveati nosivost zida gvoem i cementom; muz. staviti (ili: stavljati) znake u poetku muzikog komada; fig. jaati, snaiti. armorijal (fr. armorial, nlat. armorale) knjiga sa grbovima. armorist(a) (nlat. armorale) poznavalac grbova, onaj koji se razume u grbove. arogantan (lat. arrogans) nadut, nadmen, naduven, gord, ohol, razmetljiv, uobraen, bezobrazan, drzak. arogancija (lat. arrogantia) nadmenost, nadutost, oholost, drskost, bezobzirnost. arogirati (lat. arrogare) usuditi se, drznuti se; prisvojiti, prisvajati; prav. uzeti pod svoje, usiniti. arozaa (fr. arrosage) zalivanje, navodnjavanje njiva; podlivanje ulica; voj. metodi-no bombardovanje, obasipanje vatrom. arozija (lat. arrodere, nlat. arrosio) med. najedanje, nagrizanje kostiju. arozirati (fr. arroser) zalivati, polivati, navodnjavati; voj. metodski bombardovati, obasuti (ili: obasipati) vatrom, granatama, bombama; trg. doplatiti, naknadno platiti. arozman (fr. arrosement) zalivanje, polivanje; ovlaavanje, osveavanje; trg. doplaivanje, naknadno plaanje. aroma (gr. aroma) miris, prijatan miris to ga putaju od sebe eterina ulja; sona materija kod biljaka; vinski cvet. aromatizacija (gr. aroma) metanje mirisa (ili: zaina) u lekove, jela i dr.

aromatizirati

75

artizam

aromatizirati (gr. aroma) namirisati, metnuti mirisa u neto; zainiti, za-injavati. aromatika (gr. aroma, nlat. aromatica) al. miriljave materije, zaini. aromatian (gr. aroma) miriljav, mirisan, koji prijatno mirie, sa zainom. arondismav (fr. arrondissement) zaokrugljivanje, zaokrugljenje, zaokruivanje, zaokruenje, zaokrugljenost; uveanje, proirenje; srez, deo grada, kvart. arostema (gr. arrostema slabost) med. slabost uma, ludilo; arostija. arostija (gr. arrostia) med. v. arostema. arpaneta (itzl. arpanetta) muz. mala harfa, harfica. arpantaa (fr. arpentage) zemljomerstvo; premeravanje (ili: merenje) zemlje. arpadik (tur. arpacik) sitan crni luk za presaivanje. arpeato (ital. arpeggiato) muz. kao na harfi, tj. u razlomljenim akordima. arpeatura (ital. arpeggiatura) muz. niz razlomljenih akorada. arpeirati (ital. arpeggiare) muz. svirati na harfu; tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim; podrugljivo: tandrkati. arpeo (ital. arpeggio) muz. lomljenje tona kao na harfi. arpikord (ital. arpicordo) muziki instrumenat po zvuku slian harfi, spinet; arpihord. arpihord (ital. agra, gr. chorde ica prevara, struka) muz. v. arpikord. are (lat. ars) umetnost, vetina; zanat, posao; teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. are angina (lat. ars antiqua) stara umetnost; muz. muziki stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do poetka XIV v. arsen (gr. arsen muki, jak) hen. sian, elemenat atomske mase 74,9216, redni broj 33, znak As, jedinjenja su mu jako otrovna; up. arsenik. arsenal (fr. arsenal, nlat. arsena, ital. arsenale) orunika; magacin za smetaj ratne spreme, naroito u morskim pristanitima. arsenijati (gr. arsenikn) pl. e. soli arse-nikove kiseline. arsenik (gr. arsenikn) hem. arsentrioksid (As2O3), jak otrov; trovanja akutna i hronina. arseniti (gr. arsenikn) pl. hem. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arsenogonija (gr. arsen muki, gone raanje) raanje muke dece, muki porod. arsevofagizam (gr. arsenikn, phagein jesti) med. navika uzimanja inae otrovnih koliina arsenovih jedinjenja radi ja-anja telesne snage ili spolne sposobnosti. are longa, vita brevis (lat. ars longa, vita brevis) umetnost je duga, a ivot kratak.

are mnemonika (nlat. ars mnemonica) vetina pamenja. are vova (lat. ars nova) nova umetnost, muziki stil u XIV i XV v. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. arsonvalizacija (nlat. arsonvalisatio) v. darsonvalizacija. are silogistika (lat. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. artelj (rus. artelB) radna zadruge; zanatlij-ska radna zajednica. arteriektazis (gr. arterfa ila, ektasis pomeranje) med. proirenje arterija. arterieurizma (gr. arterfa, eurys irok) med. v. arteriektazis. arterija (gr. arterfa ila) anat. damar, bilo, krvna ila, ila odvodnica (opti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u plua, bilo iz srca u ostale delove tela); fig. glavna ulica i saobraajnica u gradu i sl. arterijalizacija (nlat. arterialisatio) fiziol. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. arterijalitet (nlat. arterialitas) fiziol. bogatstvo u arterijama; nadmonost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu; arteriozitet. arterijski (gr. arterfa ila) koji se tie arterije; arterijska krv otvoreno crve na, oksidisana krv, krv koja je prola kroz plua i primila kiseonik. arteriografija (gr. arterfa, graphia) anat. opis (ili: opisivanje) arterija. arteriozitet (nlat. arteriositas) fiziol. v. arterijalitet. arteriole (nlat. arteriolae) pl. fiziol. najsitnije arterije, posle kojih dolaze kapi-lari. arteriologija (gr. arterfa, logfa) anat. nauka o arterijama. arterioreksis (gr. arterfa, rexis kidanje, prskanje) med. prskanje arterije. arterioekleroza (gr. arteria, sklers krt, tvrd) med. zadebl>anje i zakreavanje zidova arterija. arteriostenoza (gr. arterfa, stens tesan) med. suavanje (ili: suenost) arterija. arteriotomija (gr. arterfa, tome seenje) med. operativne otvaranje arterija. arteritis (gr. arteria) med. zapaljenje arterija. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim buenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno istie voda (nazva-ni po bivoj francuskoj oblasti Artoa, gde je veoma rano bilo takvih bunara). artes liberales (lat. artes liberales) pl. slobodne umetnosti, lepe vetine. artefakt (lat. artefactum) vetaki proiz-vod, ono to je vetaki napravljeno, rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). artizam (lat. ars, artis umetnost) nain umetnikog, naroito knlevnog, izraavanja

artizan

76

arheopteriks
artritian (gr. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova; koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo, lek). artro- (gr. arthron) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: zglob, zglobni. artrodinija (gr. arthron, odyne bol) med. bol (ili: trganje) u zglobu. artroze (gr. arthron) med. bol u zglobu, zglobobolja. artrozoa (gr. arthron zglob, zoon ivotinja) zool. ivotinje sa zglobovima, opte ime za kukce (insekte), pauke rakove i crve. artrokarcinom (gr. arthron, karkfnos rak) med. rak u zglobu. artropatija (gr. arthron, pathos bol) med. bol zgloba, zglobobolja. artropioza (gr. arthron zglob, ruop gnoj) med. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. artropoda (gr. arthron, pus, pods noga) pl. zool. zglavkari. artrotomija (gr. arthron, tome seenje) med. operativno otvaranje zgloba. artrofima (gr. arthros, phima izrataj, otok) med. mekani otok zgloba. artrofioza (gr. arthron, phyo stvaram) med. gnojenje zglobnih kostiju, zagnojavanje zglobova. arun v. harun. arundinozan (lat. arundinosus) trskovit, bogat trskom, obrastao trskom. arhaizam (gr. archaios stari, prastari) gram. zastarela re, oblik ili izraz, npr. pro-i (drugi), jestastvo (priroda), polza (korist), prikljuenije (doivljaj) itd. arhaizirati (gr. archaios star, starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme, da(va)ti arhaian oblik. arhaistian v. arhaian. arhaian (gr. archaios star, prastari) star, starinski, zastareo; prastari. arhajski period v. azojski period. arheget (gr. arch-egetes) voa, poglavar; titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. arhegonije (gr. arche poetak, gonos) pl. vot. enski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. arhejski (gr. archakos) starinski, tj. koji odista potie iz starog vremena; up. arhaian. arhelogija (gr. arche poetak, logia) poetna nauka; osnovi nauke o oveku. arheografija (gr. archaios star, grapho piem) opisivanje starina. arheolog (gr. archaios star, drevan, logos re, govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine, naroito antiku umetnost i nauku. arheologija (gr. archaios star, drevan, logos re, govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i prouavanjem predmeta starih kultura.

koji je vie posledica vetine i znanja nego istog talenta i oseanja, te se stoga vie koristi spoljnim sredstvima (reju, stilom, kompozicijom i dr.); preterana sklonost spoljanjem obliku umetnikog dela, igra rei". artizan (fr. artisan) zanatlija; glumac; fig. osniva, pokreta, vinovnik. artik(a)l (lat. articulus zglob, lanak) lanak, napis; taka ugovora; anat. zglavak; trg. predmet, stvar, roba u trgovini; gran. lan; sastavni deo jednog spisa, odsek, poglavlje, paragraf; bog. vor, kolence. artikularni (lat. articularis) zglobni. artikulacija (lat. articulatio) anat. zglob, zglavak, pregib; liigv. nametanje (sme-tanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova; jasno i razgovetno iz-govaranje rei i slogova; slik. pravilan i taan izraaj svih delova slike. artikulirati (lat. articulare) uzglobiti, uzglobljavati; LI. nametati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova; rei i slogove jasno, jedan po jedan, izgovarati; izneti, iznositi neto lan po lan; artikulisati. artikulisati v. artikulirati. artiljerac, artilerac (fr. artilleur) vojnik koji rukuje topom, tobdija. artiljerija (fr. artillerie, nlat. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopte; docnije: topovi, topnitvo, rod vojske naoruan topovima. artist(a) (ital. artista, fr. artiste) umetnik, vetak, poznavalac umetnosti; glumac; vetak u jahanju, igra na konopcu (u cirkusu). artistiki (fr. artistique) umetniki, vetaki. artificijelan (lat. artificialis) vetaki, umetniki; neprirodan, izvetaen. artificiozan (lat. artificiosus) umetniki, vetaki; lukav, prepreden. artioka (ital. articiocco, fr. artichaut) vot. glavoika sa cevastim cvetovima, gaji se kao veoma cenjeno povre. artokarpi (gr. artos hleb, karpos plod) pl. bog. hlebno drvee i hlebne bil.ke. artolatrija (gr. artos, latreia potovanje) sluba za hleb; potovanje (ili: oboavanje) hleba (hostije). artofag (gr. artos, phagos) hlebojed. artralgija (gr. arthon zglob, algos bol) med. bol zgloba, trganje u zglobovima. artremboleza (gr. arthron, emballo ubaciti, umetnuti) kec. nametanje iaenih zglobova. artritizam (gr. arthron zglob) med. sastav tela koji je sklon gojaznosti, eernoj bolesti, kostobolji, kamenu u ui i mo-kranom mehuru, prevremenoj arterio-sklerozi, neuralgiji, astmi i dr. artritis (gr. arthron) med. zapal>enje zglobova, trganje u zglobovima; up. giht.

arheornis v. arheopteriks.
arheopteriks (gr. archaios star, drevni, pterix pero, krilo) zool. fosilni ki-

arhesporIJum

77

menjak, veliine goluba, po izvesnim delovima slian reptilijama, a po drugim opet ptici; potie iz preistorijskog doba. arhesporijum (gr. arche poetak, spora sejanje, setva) bog. elija od koje postaje tkivo to stvara spore kod paprati. arhetip (gr. archetypon prauzorak) prasli-ka, prauzor; prapismo; naroito: prvi otisak; original; arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja; arhitip. arhi- (gr. archo prednjaim, poinjem) predmetak koji u sloenicama znai: glavni, prvi nad, pra-. arhiblast (gr. archo prednjaim, poinjem, blastos klica, zametak) zool. prazametak. arhiv(a) (lat. archivum, gr. archeion vladino nadletvo, gradska venica) mesto gde se dre i uvaju dokumenta, spisi ili akta. arhivalije (nlat. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu, povel>e, dokumenti. arhivar (lat. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva; slubenik arhiva ili arhive; arhivist. arhivist(a) (nlat. archivista) v. arhivar. arhivolt (ital. archivolto glavni luk) vrh. polukruni luk koji spaja dva stuba (u helenistikoj, rimskoj, renesansnoj i barokno j arhitekturi); u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala, koji su esto ukraeni kipovima. arhivski (lat. archivum) koji se tie arhiva, koji pripada arhivu, koji se nalazi u arhivu, koji radi u arhivu. arhigonija (gr. archo poetak, gfgnomai stvaram) biol. spontano postanje ivota, postanak ivota u njegovim najprostijim poecima iz tzv. anorgakske materije, prapoetak, prastvaranje; up. abiogeneza. arhidijeceza (gr. archo, dioikesis gazdin-stvo, uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa, nadbiskupa. arhiakon (gr. archos, diakonos sluga) monaki in koji se daje akonu kad se odlikuje u slubi; prvi sluitelj jedne crkve; zastupnik vladike biskupa u upravi dijecezom; u protestantskoj crkvi: titula dvojice svetenika glavnih crkava u velikim gradovima. arhiepiskop (gr. archos, episkopos) prvi vladika, mitropolit, nadbiskup; prvosvetenik. arhiepiskopija (gr. archos, episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. arhijater (gr. archos voa, iatros lekar) prvi lekar, vii lekar; lini lekar; dvorski lekar. arhijerej (gr. arch-iereus) vladika; vrhovni svetenik kod Jevreja. arhilohijski (gr. Archilochos) poet. tako se zove vie vrsta stihova koje je prvi pronaao najstariji grki liriar i jampski pesnik Arhiloh (izmeu 680. i

640. pre n. e.); fig. zajedl>iv, uan, podrugl>iv u govoru ili pisanju. arhimagija (gr. archi-mageia) vrhovno arobnjatvo, tobonja vetina pravl>enja zlata i srebra; up. alhimija. arhimandrit (gr. archimandrites) stareina manastira; najvii sveteno-monaki in do vladike u pravoslavnoj crkvi. arhipelag (gr. archi-pelagos more) ostrvlje; prvobitno: ostrva u Egejskom moru, izmeu Grke i Male Azije. arhitekt (gr. architekton) onaj koji se bavi graevinarstvom, tj. radi planove za graevine i rukovodi njihovim podizanjem, kolovan graevinar, neimar. arhitektonika (gr. architekton) graevin-ska umetnost, nauka o graevinarstvu, neimarstvo; vetina izraivanja jednog naunog sistema, nauka o sistemu. arhitektonski (gr. architektonikos) graevinski, graevinarski, koji odgovara pravilima graevinske umetnosti; koji se tie jednog naunog sistema. arhitekture (gr. architekton, lat. architec-tura) graevinarska umetnost, graevinar-stvo, neimarstvo; nain zidanja, raspored i graenje jedne graevine; graevinski stil. arhitip (gr. archetypon) v. arhetip. arhitrab (gr. archo, lat. trabs greda) ar*, v. arhitrav. arhitrav (gr. lat.) arh. glavna greda koja vezuje dva stuba ili vie stubova i lei na njima; arhitrab. arhihijerarh (gr. archi-ierarches) vrhovni svetenik, prvosvetenik, episkop. arhihijerarhija (gr. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosvetenika; visoko svetenstvo. arhont (gr. archon) vladalac, poglavar; najvii dravni inovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. arhoptoza (gr. archos mar, ptosis pad) med. spadnutost zadnjeg creva. arhoragija (gr. archos mar, regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. arhocela (gr. archos, kele prosutost) med. prosutost, prodor zadnjeg creva. arin (tur. arsin) stara mera za duinu: lakat, rif. arlama (tur. arslama) bog. trenja (plod i stablo); vrsta crnog luka. as (lat, as, assis) 1. kod starih Rimljana: novac, u poetku od pola kg bakra; 2. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca, sada potisnuta tzv. metrikim me-renjem; 3. najmanja jedinica za merenje zlata; 4. najjaa karta, kec" na francuskim kartama; 5. prvak, najbolji u nekoj struci, naroito u avijatici i raznim granama sporta. asai (ital. assai, fr. assez) kuz. veoma, vrlo. a salve (ital. a salvo) trg. dobro ouvano, neoteeno (na tovarnim listovima).

asamar

78

asignatar

asamar (lat. assus peen, amarus gorak) hen. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju ivotinjskih ili biljnih materija i daju im zainski ukus, npr. kora od hleba, povrina peenja i dr. asanacija (lat. sanus zdrav, fr. assainir) smiljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca, u nekom gradu, kraju (ili dravi), pozdravl>avanje naselja, pozdravljavanje i poboljavanje oppggih zdravstvenih prilika, ienje od zaraze, isuenje mo-varnih mesta itd. asanzer (fr. ascenseur) dizalica, uspinjaa, lift; up. ascenzor. asanirati (lat. sanus, fr. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opte zdravstveno stanje u nekom mestu, kraju, nekoj dravi' zavoenjem niza higijenskih mera: istoe, isuivanja podvodnih mesta itd. asasinat (nlat. assassinatum) prav. muko ubistvo, umorstvo; nasilje. asasinator (nlat. assassinator) prav. podstreka na izvrenje mukog ubistva. asacija (nlat. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. asebija (gr. asebeia) bezbonost, bezverstvo, nepriznavanje bogova. aseverativan (lat. asseverare dokazivati) potvrdan, dokazni. aseveracija (lat. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrenje neega, dokazivanje, za-klinjanje u neto. aseitet (nlat. aseitas, a se esse biti tj. postojati sam sobom) samostalnost, osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom, unutarnjem nagonu, bez ikakvog podsticaja spolja; po sholastikoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bia ima u samom sebi, dakle, postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est); u novije doba: jai izraz za slobodnu volju. aseksualan (gr. a- bez, lat. sexus spol) bespolan, koji nema spola, kome je oduzeta mogunost oploavanja. aseksualizacija (gr. a- bez, nlat, sexualisa-tio) unitenje, oduzimanje sposobnosti oploavanja; up. kastracija. asekurant (nlat. assecurans) osigurava. asekurancija (nlat. assecurantia) osiguranje, npr. protiv poara, smrti i sl. asekurat (nlat. assecuratus) osiguranik. asekuracija (nlat. assecuratio) v. asekurancija. asekurirati (lat. ad-, securus bezbedan, nlat. assecurare) osigurati, obezbediti. aselgija (gr. aselgeia) razvratnost, razvrat, pohotljivost. aselenian (gr. a-selenos) bez Meseca, npr. aselenina no za planete Merkur i Vene-ru kae se da su aselenine", bez pratioca, bez trabanta. asemija (gr. a- ne, zeta znak) ned. nesposobnost razumevanja znakova. asemian (gr. asemos) koji nema znaka, koji je bez oznake, bez obeleja.

asenzija (lat. assensio) odobravanje, pristajanje uz koga; fil. primanje neega kao istinitog. asentacija (lat. assentatio) laskanje, udva-ranje; ulagivako odobravanje. asepsija (gr. a-, sepsis trule;) ned. otklanjanje mogunosti da zarazne klice, npr. pri vrenju operacije, zagade mesto koje se operite (ovo se postie upotrebom antiseptinih sredstava za pranje ruku, bolesnikove koe i dr.). aseptin (gr. a-, sepsis) hem. sredstvo koje uva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se; sastoji se od stipse pomeane sa bornom kiselinom. aseptian (gr. a-septikos) koji nije sklon truljenju; koji nema zaraznih klica; up. antiseptian. aseptol (gr. a-, sepsis trule:, lat. oleum ulje) hen. rastvor kiseline kao sredstvo za spreavanje truljenja, dobiva se meavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. aservat (lat. asservatum) ono to je ostavljeno na uvanje, u pohranu. aservacija (lat. asservare) uvanje, pohrana; ostavljanje u pohranu. aservirati (lat. asservare) uvati, sauvati, pohraniti. asertivan (nlat. assertivus) v. asertoran. asertoran (lat. assertorius) kojim se tvrdi, potvrdan; fil. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeu subjekta i predikata iskazuje kao injenica (up. problematian, apodiktian); asertorna zakletva prav. zakletva koja se polae posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve, tj. one koja se polae pre davanja iskaza). asercija (lat. assertio) tvrenje, tvrdnja; prav. zvanino tvrenje da je neko slobodan. asesor (lat. assessor pomonik u slubi) prisuditelj, pomonik sudijin; pomonik stareine nadletva. asesorat (nlat. assessoratum) prisuditelj-stvo, zvanje pomonog sudije; sudsko pomonitvo; asesura. asibilacija (nlat. assibilatio) gram. spajanje jednog glasa sa utavim glasom ( ili ), ili pretvaranje nekog glasa u uta-vi glas. asibilirati (lat. assibilare) gram. spojiti neki glas sa utavim glasom ( ili ). asignant (lat. assignans) onaj koji alje novac, doznailac. asignat (lat. assignatus) lice na koje glasi uputnica, doznaka, nalog; uputnica na primanje godinjeg dohotka od nepokretnog imanja.; papirni novac za vreme francuske revolucije (19. aprila 1790) kojem su sluila za podlogu nepokretna imanja uzapena u korist drave. asignatar (nlat. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka, primalac novca po uputnici ili nalogu.

asignatura

79
asinhroaian (gr. a-, syn sa, chronos vreme) neistovremen, nejednovremen, neistodo-ban. asiriologija nauka koja prouava knjiev-nost, jezik, istoriju i starine Asirije i Vavilonije. asistent (lat. assistens) lice koje pomae profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora; pomonik, pomaga uopte. asistencija (nlat. assistentia) pomaganje, pomo, potpora; prisustvo. asistirati (lat. assistere) pomagati nekome u poslu; pratiti nekoga; prisustvovati emu. asistolija (gr. a-, systole skupljanje, stezanje) ned. opti naziv za sve one teke poremeaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti sranog miia, nestezanje srca. asitija (gr. asitia nejedenje, gladovanje) post; nedostatak volje za jelom, nejenost; nedostatak hrane. asjeraa (fr. acierage) galvansko poeliavanje bakarnih ploa. asjeracija (fr. acieration) pretvaranje u elik, elienje. askaride (gr. askaris) pl. zood. bubine, detinje gliste. askariodoza (gr. askaris) med. prisustvo glista u stolici. askeza (gr. askesis) isposnitvo, pokajni-tvo, ugaanje bogu do krajnjeg samoodricanja; muenje tela radi to uspenijeg ubijanja ulnih strasti i prohteve, da bi dua bila to nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. asker (tur. asker) vojska; vojnik. asket(a) (gr. asketes) isposnik, pokajnik, onaj koji svojevoljnim gladovanjem i muenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. asketizam (gr. askeo staram se) nain miljenja i ivljenja asketa, isposnitvo, pokajnitvo u muenju tela odricanjem. asketika (gr. askeo) uenje o askezi. asketiar (gr. askeo) pisac pobonih, bogougodnih spisa, dela. asketski (gr. asketos) isposniki, pokajniki, bogougodan; vaspitni. asklepijadska strofe etr. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. asklepijadski stih etr. vrsta klasinog stiha, nazvanog po grkom pesniku Askle-pijadu, sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih), u poetku sa trohejom ili spondejom, i sa jambom na zavretku. asli (arap. asli, tur. ash) pravi, isti, supi; doista, upravo, zaista, verovatno, mogue. aso (fr. assaut, ital. assalto) napad, juri; napad, udarac u dvoboju; vrsta vebe u maevanju.

asignatura (nlat. assignatura) v. asignacija. asignacija (lat. assignatio) d oznaka, uputni-ca, nalog za isplatu. asignirati (lat. assignare) upugnicom dozna-iti (ili: doznaivati), izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. asiduitet (lat. assiduitas) tanost, trudoljubivost, revnost, marljivost, vrednoa; postojanost, istrajnost. asilabija (gr. a- ne, syllabe slog) nesposobnost sleganja vienih slova u slogove. asilogistian (gr. a-, syllogismos posredni zakljuak) log. iz koga se ne moe izvesti zakljuak. asimetrija (gr. a-, symmetria nesimetri-nost) nesrazmernost, neskladnost, nejedna-kost, neravnomernost. asimetrian koji nema simetrije, nesrazme-ran, neskladan, nejednak. asimilacija (lat. assimilatio) izjednaenje, izjednaavanje; gram. jednaenje glasova (po zvunosti, mestu ili nainu tvorbe); psih. primanje u svest novog sadraja (doivljaja) i njegovo prilagoavanje sastavu svesti; fiziol. zbivanje kojim elije preo-braaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). asimilirati (lat. assimilare) izjednaiti, izjednaavati, prilagoditi, prilagoava-ti; gran. jednaiti; fiziol. primiti u se, primati u se, preobratiti hranu u organ-sku materiju. asimilovati v. asimilirati. asimpatija (gr. a-, sympatheia) nenaklonjenost; nedovoljno saoseanje, nemanje sauea prema kome ili emu. asimptota (gr. a-, symptotos koji se ne poklapa) mat. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj lei tako da se njih dve ako se produuju sve vie pribliuju jedna drugoj, ali se nikad ne dodiruju, npr. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne oveje tenje koja nikad ne postie svoj cilj; Lajbnic je nazvao oveka asimptotom boanstva"). asimptotian (gr. a-, symptotos koji se ne stie) koji se ne poklapa, nepoklopljiv. asimulacija (lat. assimulatio) pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. asimfonija (gr. a-, symphonia) nesklad, neskladnost, pr. asimfonian. asindezija (gr. asyndesia) nevezanost, nespojenost) ret. nedostatak veze u reenicama, nevezanost; ua. asindet(on). asindetian (gr. a-syndetos nevezan) koji je bez veze, bez sveza, bez svezica. asindet(on) (gr. a-syndeton) pong. pesnika figura u kojoj se izostavljaju veze izmeu dveju ili vie reenica, ili izmeu lanova jedne reenice, npr.: Misli mlada, (da) niko je ne uje, (ali) Sluale je mome obanine, (pa) Strijeli joj u skutu jabuku".

asodian

80

astatian

asodian (gr. as-6des koji osea gaenje, koji izaziva gaenje, ase prezasienost) med. asodina groznica groznica sa povraanjem. asolirati (fr. assoler) zasejana ti zemlju naizmenino raznim usevima. asomatian (gr. a-somatos) bestelesan. asomnija (gr. a-, lat. somnus san) med. nesanica. asonavca (nlat. assonantia) post. samoglasniko podudaranje, stih u kome se slikuju samo samo glasnici, nepotpun slik; muz. jednakost tonskih figura u jednoj muzikoj misli. \ asonancija (nlat. assonantia) v. asonanca. asonirati (lat. assonare) biti slian po zvuku ili glasu, slino zvuati. asortiman (fr. assortiment) potpuno i sreeno slagalite robe; zbirka razne robe iste vrste (npr. knjiga); biranje, odabiranje. asortirati (fr. assortir) srediti (ili: sreivati) po vrstama, odabrati stvari jedne prema drugima; radnju ili slagalite snabdeti prikladnom robom; opre-miti. asortisaa (fr. assortissage) trg. izdvajanje (ili: sreivanje) robe po vrstama. asosje (fr. associe) drug (ili: ortak) u poslu; asosje an komandit (fr. associe en commandite) trg. tajni ortak, ortak koji samo ulae novac u posao a sam ne radi. asotija (gr. asoti'a) razvratnost, razvrat, raskalanost, pust ivot. asocijalan (gr. a-, lat. socialis) nedruevan. nedrutven; koji ne voli drutvo i ne eli da mu bude koristan lan; koji je ravnoduan prema optim potrebama i interesima zajednice. asocijalnost (gr. a- ne, lat. socialis) nedostatak oseanja za drutvenu zajednicu. asocijativan (nlat. associare zdruiti, associativus) koji zdruuje ili sjedinjuje, koji nadovezuje na neto. asocijacija (nlat. associatio) udruivanje, spajanje, vezivanje; drutvo, udruenje; fil. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj nain to jedna predstava, kada se pojavi, izazove u svesti i neku drugu; asocijacionistika psihologija pravac u psihologiji koji hoe sve duevne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-nikih veza, i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. asocirati (lat. associare) pridruiti, udruiti; spojiti, vezati; primiti za ortaka, lana, zadrugara; asocirati se zdruiti se, uortaiti se. asparagus (lat. asparagus) bog. rod biljaka iz fam. Convallariaceae; ima ih vie vrsta, od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje; up. pargla. aspek(a)t (lat. aspectus) izgled, pojava, vid; gledite, strana neega; astr. poloaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda

kad ih posmatramo sa Zemlje; fig. dobro znamenje. aspergiloza med. oboljenje izazvano naroitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus; javlja se obino kod osoba koje rukuju zrnevljem i branom. aspergioloza (lat. aspergillus) med. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus, u organizmu ljudi i ivotinja, naroito kod osoba koje imaju posla sa itom i branom; kod ljudi se pojavljuje u obliku plune tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). asperitet (lat. asperitas) hrapavost, neravnina; oporost, surovost, grubost, neotesa-nost; tvrdoa, krutost. asperifolmja (nlat. asperifolia) pl. bog. biljka sa hrapavim liem. aspermatizam (gr. a-, sperma seme) med. v. aspermizam. aspermatian (gr.) v. aspermian. aspermizam (gr.) ned. uroena ili steena nemogunost izluivanja semena iz spol-nih lezda; aspermatizam. aspermija (gr.) med. v. aspermizam. aspermian (gr. aspermos) med. koji nema semena, koji ne moe da izluuje seme. aspida (gr. aspi's. aspidos) zool. guja otrovni-ca, egipatska naoarka; fig. otrokona, zla i opaka ena, rospija. aspik (fr. aspic) kup. pihtije, hladetina. aspirant (lat. aspirans) kandidat, onaj koji tei za neim (poloajem, zvanjem); inovniki pripravnik. aspirata (lat. aspirata se. littera) pl. gram. suglasnici s dahom. aspirator (lat. aspirator) sprava za usisa-vanje praine, gasa ili tenosti, usisa, usisaljka; up. ventilator. aspiracija (lat. aspiratio) gram. izgovaranje s hukom, s dahom, pri emu se uje glas slian glasu h; sisanje, usisavanje, udi-sanje, uvlaenje u sebe; tenja, el>a za neim; enja. aspirin farm. fabriki naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%), praak koji otklanja vatru i izaziva znojenje, upotrebljava se kao lek protiv glavobolje, reumatizma, nazeba i sl. aspirirati (lat. aspirare) traiti neto, teiti za neim; udisati, uvlaiti u sebe, usisavati; gram. izgovarati iz grla, sa dahom, s hakom; muz. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se uje. aspra (gr. aspros beo) najmanja novana jedinica u Turskoj, para. astazija (gr. astateo, astasia) nemir, nepostojanost; med. bunilo, bacakanje tekog bolesnika. astakolit (gr. astakos rak, Kthos kamen) geol okamenjeni rak. astatian (gr. astatos nestalan, nepostojan) koji nema pravca, koji se u svakom poloaju nalazi u ravnotei, bez odreene orijentacije; astatine igle fiz. dve pod-jednake magnetne igle utvrene tako jedna

asteizam

81

astrogeodezija astigmometar (gr. a-, stigma, metron) opti-ka sprava za odreivanje jaine astigmatizma (v.). astigrafija (gr. asty grad, grapho piem) opisivanje gradova. astilon (gr. a- ne, stylos stub) vrh. graevina bez stubova. astinomi)a (gr. asty grad, nomos zakon) upravljanje gradom, uprava grada; nadzor nad kuama. astma (gr. asthma) med. sipnja, zaptivanje, teko i kratko disanje u nastupima; up. astmatian. astmatiar (gr. asthma) sipljivac, onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (iva-nog, sranog, eludanog). astragal (gr. astragalos) kocka; alat. skona kost, piljak, glenjaa; vrh. obru, venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. astragalizam (gr.) igra kockom, kockanje. astragal omanti ja (gr. astragalos kocka, manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se, posle svakog bacanja kocaka, sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji, veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrastom vunom. astralit (lat. astrum zvezda, gr. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja, slui za pravljenje raznih ukrasa. astralni (lat. astralis) koji se tie zvezda, koji potie od zvezda, zvezdani, zvezdast, oblika zvezde; astralna svetlost, zvezdana svetlost, naroito prizraak izmeu zvezda Kumove slame, slabija no na ostalom nebu, koja izgleda da potie od bezbrojnih, veoma udaljenih i pojedinano nevidljivih zvezda nekretnica; astralni duhovi, u starom istonjakom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamiljenih kao iva bia; u srednjem veku: pali aneli, due umrlih, duhovi postali iz vatre koji lebde izmeu neba, zemlje i pakla; astralno telo, telo bez zemaljskih, telesnih osobina, koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju; drugo, eterino telo oveka, po uenju okultizma; astralni svet, svet zvezda, zvezdano nebo. astratija (gr. astrateia) osloboenje od vojne obaveze; izbegavanje vojne obaveze. astrafobija (gr. astron sazvee, zvezda, phobos strah) med. preterano velik strah od groma ili grmljavine. astro- (gr. astron) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: zvezda. astrobolizam (gr. astrobolisms, astron, balio bacam) udarenost (ili: pogoenost) zvezdom; ned. udar sunanice, sunanica; smrt ili obamrlost od udara munje. astrogeodezija (gr. aster zvezda, geodezija, v.) geol. grana astronomije koja se bavi odreivanjem oblika zemlje.

nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti, ime su zatiena od uticaja Zemljinog magnetizma, te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. asteizam (gr. asteismos utanan, dosetljiv govor, uglaene radnja, asty grad) velikovaroko ponaanje, fini ton u ophoenju; duhovit govor; ret. kada neko toboe hoe neto da preuti pa, ipak kae; zadirki-vanje, zadevanje. astenija (gr. astheneia slabost) med. nemo, slabost, neotpornost prema naporu (kao posledica preleane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). astenian (gr. asthenes) nemoan, slab, oronuo; koji potie od slabosti; astenina groznica ivane groznica; psih. astenian afekt duevni pokret kojim se slabe telesne radnje, npr. tuga; supr. stenian afekt, astenologija (gr. astheneia nemo, oronu-lost, logia nauka) ned. nauka o uzrocima u leenju slabosti, nauka o asteninim bolestima. astenomakrobiotika (gr. asthenes, makros dug, bios ivot) vetina da se slab organizam odri dugo u ivotu. astenopija (gr. asthenes, orao vidim, gledam) med. slabost vida, slab vid, lako zama-ranje oiju. asterizam (lat. asterismus, gr. aster zvezda) fiz. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetlee take izbijaju svetlosni zraci, npr. osobina nekih vrsta liskuna koje, usled interferencija svetlosti, pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. asterizma (gr. aster) sazvee, grupa zvezda. asteriskus (gr. asteriskos) zvezdica u knjigama (*), kao znak kojim se italac upuuje na primedbu ispod teksta koja je obeleena istim takvim znakom. asterian (gr. asteroeis) zvezdast; zvezdan, pun zvezda; zvezdani, koji potie od zvezda, npr. uticaji. asteroidan (gr. asteroeides) zvezdolik, u obliku zvezde; sjajan. asteroidi (gr. aster, eidos oblik, vid) pl. astr. male, prostim okom nevidljive planete izmeu Marsa i Jupitera, npr. Ceres, Palas, Juno, Astrea, Vesta i dr.; up. plane-toidi. astigmatizam (gr. a- ne, stigma bocka, taka) fiz. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz soiva usled toga to lik povrinskog elementa oko osne take lei uopte na dvema krivim povrinama, tj. to svakoj taki predmeta odgovaraju upravo dve take lika; med. mana oka koja poiva na razliito j zakrivljenosti ronjae u raznim meridijanima i na neleanju simetrino oko iste ose ronjae i kristalnog soiva. aetigmatiai (gr. a- ne, stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma.

6 Leksikon

astrognozi]a

82

asfalt ticanja Meseca; vreme koje Sunce provede u jednom znaku ivotinjskog kruga; astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja; fig. vrlo velik, ogroman. astroskop (gr. astron, skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. astroskopija (gr.) vetina posmatranja zvezda; posmatranje zvezda pomou velikih dogleda. astrosofija (gr. astron, sophfa mudrost) nauka o zvezdama; up. aetronomija. astroteologija (gr. astron, thes bog, logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meu njima vlada. astrofizika (gr. astron, physike) deo astronomije koji se slui fizikim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela, naroito astrofotografijom, astro-fotometrijom i spektralnim analizom. astrofit (gr. astron, phytcn) zool. morska zvezda slina biljni. astrofian (gr. a-, strophe spoj vie stihova u metriku celinu) poet. naziv za ritmiku pesmu koja nije podeljena na strofe. astrofotografija (gr. astron, phos, phots svetlost, graphfa) fotografsko snimanje zvezda; primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. astrofotometrija (gr. astron, phos, phots, metria) merenje jaine svetlosti nebeskih tela. astrum (lat. astrum, gr. astron) zvezda; sik itur ad astra (lat. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda, tj. do asti, slave (Vergil). asumirati (lat. assumere) preuzeti, uzeti k sebi, uzeti na sebe, primiti odgovornost; fil. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu; shvatiti, razumeti, npr. neku misao; ret. glavni zakljuak protivnikov ponoviti pa onda prei na njegovo opovr-gavanje. asumiti (tur. hasimak) estiti se, srditi se, rasrditi se. asumpsit (lat. assumpsit) primio je na sebe; prav. formula kojom neko dobrovoljno obeava i prima obavezu da e za drugoga neto platiti, obaviti kakav posao i sl. asumcija (lat. assumptio, assumtio) primanje, uzimanje; primanje due na nebo; dan smrti nekog svetitelja; fil. druga (minor) premisa u silogizmu. asuplirati (fr. assouplir) uiniti gipkim, okretnim; slomiti (volju, karakter) ukrotiti, nainiti popustljivim. asura (tur. hasir) prostira od rogoza. asurdirati (fr. assourdir, lat. surdus gluv) zagluiti; umeriti, ublaiti (svetlost, glas); slik. dati blai karakter. asfalt (gr. asphaltos) hem. zeml>ina smola, paklina, smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika, azota i sumpora; pomean sa krenjakom, upotrebljava se za

astrognozija (gr. astron, gnosis spoznaja, poznavanje) poznavanje zvezda, nauka o zvezdama s obzirom na njihov poloaj, podelu na sazvee i nazive. astrognost (gr. astron, gnostes poznavalac) poznavalac zvezda, onaj koji se bavi astrotozijom. astrograf (gr. astron, grapho piem) dogled koji slui za fotografske snimanje zvezda. astrografija (gr. astro, grapho) opisivanje zvezda. astrodiktikum (gr. astrodeiktikon) pokaziva zvezda, sprava pomou koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda moe lako nai i na nebu. astrolabijum (gr. astro, labi's drak, drka) nekadanja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. astrolatrija (gr. astro, latrei'a oboavanje (ili: potovanje) zvezda, sluba zvezdama. astrolit (gr. astro, Ifthos kamen) zvezdast kamen, okamenotina u obliku zvezde. astrolog (gr. astrologos) onaj koji ume da ita i prorie sudbinu po poloaju i kretanju zvezda; zvezdoatac, zvezdozna-nac. astrologija (gr. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. Oslanjajui se na Aristotelovo miljenje, po kome su zvezde bia sa natoveanskom inteligencijom i koja, zbog svojih istijih i boanskijih oblika, vre izvestan uticaj na ovoze-maljski ivot, stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na oveji ivot; tako je astrologija postala itanje iz zvezda, tj. vetina da se sudbina ovekova ita iz poloaja zvezda (ima i danas pristalica). astromavtija (gr. astron, manteia prori-canje gatanje) proricanje budunosti iz zvezda. astrometar (gr. astron, metron mera) zvezdomer. astrometeorologija (gr. astron, meteorolo-gia, v.) nauka o (nekom) uticaju na vreme, podneblje, itd. poloaja planeta, kometa, Sunanih pega itd. i tobonje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. astrometrija (gr. astron, metron) nauka o odreivanju poloaja nebeskih tela. astronautika (gr.) v kosmonautika. astronom (gr. astronomos) nauenjak koji se bavi astronomijom. aetronomija (gr. astronomia, astron, nemein upravljati, nmos, zakon) nauka o kretanjima, veliini nebeskih tela, o onome to je geometrijsko kod nebeskih tela; up. astrofizika. astronomski (gr. astron, nmos) koji se tie nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama; astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca, tj. 149,500.000 km; astronomski mesec tano izraunato vreme op-

asfaltirati

83 ataman (rus. ataman-v, nem. Hauptmann) voa jednog odreda kozaka, obino u inu pukovnika; kozaki harambaa; up. hetman. atambija (gr. athambfa) neplaljivost, neustraivost. atanazija (gr. athanasfa) besmrtnost, neumrlost. atanatizam (gr. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost due; up. atanizam. atanatologija (gr. a-thanatos besmrtan, 1o-gia nauka) uenje o besmrtnosti due. atanizam (gr. athanasfa besmrtnost) v. atanatizam. ataraksija (gr. ataraxia) fil. duevni mir, duevno spokojstvo, stanje bez strasti. ataumazija (gr. a-, thaumazo udim se, divim se) neuenje niemu, neiznenaenje, ravnodunost. atae (fr. attache) na rad dodeljeni slube-nik, npr. kod vojske, nekog poslanstva; fig. odan ovek, privrenik. atairati (fr. attacher) pridati, dodeliti na rad; primamiti; naviknuti se na neto, zavoleti neto. ateizam (gr. atheos bezboan) bezbonost, bezbonitvo; odricanje da postoji bog ili boanski poredak u svetu. ateist(a) (gr. atheos bezboan) bezbonik, onaj koji ne veruje u postojanje boga. ateknija (gr. ateknfa bezdetnost) besplod-nost, brak bez poroda, nemanje dece. atelaa (fr. attelage) zaprega; zapreni pribor, amovi; voj. topovski pribor. atelija (gr. ateleia) besvrhnost, besciljnost, necelishodnost; osloboenje od poreza i dravnih nameta. atelje (fr. atelier) umetnikova soba za rad; radionica slikara, vajara, lekara i dr. a tempera (ital. a tempera) slikati vodenom bojom, po staroitalijanskom nainu. atemperirati (lat. attemperare) umeriti, umeravati, ublaiti, ublaavati, utiati, utiavati. a tempo (ital. a tempo), muz. u pravi as, tano po taktu. atemporirati se (lat. a tempore) upravljati se prema vremenu, prema prilikama, prilagoavati se duhu vremena. Atena (gr. Athena) mit. ki Zevsova, po legendi nikla iz njegove glave, boginja, zatitnica umetnosti i vetina, naroito enskih, zatitnica junaka i gradova, naroito grada Atene (Atine), boginja rata; (kod Rimljana: Minerva). Ateneum (lat. Athenaeum) vii vaspitan zavod u Rimu, koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni, kao sreditu celokupne obrazovanosti onoga vremena; otuda: ueno drutvo, via kola; u novije doba i kao naslov knjievnih asopisa. atentat (lat. attentatum od attentare, attemptare napasti, pokuati) protivpravan napad na ivot, imanje ili ast nekoga; zloin, zloinaki napadaj; pokuaj ubi-

pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. asfaltirati (gr. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krenjaka. asfiksija (gr. a-, sphyxis bilo) med. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehanike prepreke, obamrlost, najvii stepen nesvestice. asfiktian (gr. a- sphyktos) ned. koji je u dubokoj nesvestici, polumrtav, obamro. ascendenti (lat. ascendentes) pl. prav. srodnici po uzlaznoj liniji, preci kao rodi-tell, dedovi, pradedovi; suprotno: des-cendenti. ascendencija (nlat. ascendentia) prava, uzlazna linija srodstva; astr. penjanje, uzlazak; nadmonost, pretenost; mat. ra-stenje. ascenzija (lat. ascensio) penjanje, uzilae-nje, uzdizanje, uzlazak; Vaznesenje Hristovo, Spasovdan; napredovanje, polet; astr. penjanje, uzlaenje nebeskog tela; fiz. penjanje tenosti u kapilarnim cevima; penjanje igraa na konopac. ascenzor (lat. ascensor) v. asanzer. asciji (gr. a-, skia senka) t. geogr. besena-ni", tj. stanovnici arkog pojasa koji dvaput godinje ostaju u podne bez senke, naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. ascites (gr. askites tj. nosos, askos koa) ned. trbuna vodena bolest. at (tur. at) konj. atavizam (lat. atavus napredak) slinost sa precima; sluaj kada se kod potomaka pojave izvesne duevne i fizike osobine njihovih predaka; naslee, osobina predaka. atavistika (lat. atavus) nasleen od predaka (fizike i duevne osobine). atavistiki (lat. atavus) nasleen od predaka (fizike i duevne osobine). atak, (fr. attaque) voj. napad, napadanje, navala, juri, naroito konjice; med. udar, napad neke bolesti. ataka (ital. attaccare, attacca) kuz. neposredno vei, prikljui! (kada izmeu zavretka jednog i poetka drugog odeljka ne treba da bude poivke). atakirati (fr. attaquer) napasti, napadati, navaliti, udariti na nekoga; med. spopasti, spopadati, najedati, nagrizati; fig. napasti, napadati, vreati, ustati otvoreno protiv koga. ataksija (gr. ataxia) med. nepravilnost, neurednost u toku bolesti; drhtanje, nepravilno kretanje (kod obolelih od lene modane). ataktian (gr. a-taktos) neureen, nepravilan, neuredan, npr. ataktina groznica. atalsko blago ogromno, neizmerno bogatstvo koje je, 133. pre nae ere, ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo.

atentator

84

atmidometar atitida (fr. attitude, ital. attitudine), poloaj, dranje tela; stav; ponaanje; u baletu: stav na jednoj nozi. aticizam (gr. attikismos) atiki nain govora; atiki fini ukus u nainu miljenja i izraavanja; atika duhovitost i dosetljivost. atiki (lat. atticus) svojstven atikom duhu, tj. tanan, uglaen, duhovit, dosetljiv; atika so duhovit i fini nain izraavanja. Atlant (gr. Atlas) mit. v. Atlas. atlanti (gr. Atlas) ark. stubovi u ovejem obliku koji dre opivnicu, sime. Atlantida (gr. Atlantis) legendarne ostrvo koje je, po Platonu, lealo u Atlantskom okeanu, oko 9000 godina pre njega, i bilo vee nego Azija i Lidija zajedno", pa potonulo u more. Atlantik ' (eng. Atlantic) Atlantski okean, nazvan po dinu Atlasu koji, po grkoj mitologiji, dri na svojim pleima kuglu zemaljsku. atlantski (lat. atlanticus) gorostasan, divov-ski, velik i snaan; koji pripada planini Atlasu; otuda koji pripada Zap. Africi, zapadnoafriki. Atlas (gr. Atlas) mit. titan koji, po verovanju starih Grka, dri na svojim pleima nebesni svod (Atlant); geogr. planina u severozapadnoj Africi. atlas (gr. Atlas) geogr. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta; znat. prvi vrat-ni prljen, prljen-nosa; trg. sjajna svilena tkanina. atlete (gr. athletes) takmiar na javnim gimnastikim utakmicama kod starih Grka i Rimljana; ovek koji se bavi atle-tikom, borac, rva; fig. veoma jak i lepo razvijen ovek. atletika (gr. athletike) skup vitekih narodnih igara, koje su mnogo negovali jo i stari Grci, naroito na olimpijskim i drugim igrama, a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrenim meunarodnim pravilima; teka atletika rvanje, pesnienje, dizanje tereta i natezanje konopca; laka atletika tranje, hodanje, plivanje, bacanje, skakanje i dr. atletski (gr. athletikos) koji se tie atlete ili koji pripada atlet, koji ima osobine jednog atlete, lepo i pravilno razvijen, veoma snaan; atletske igreborake igre. atlotet (gr. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljiva nagrada. atman (ind. atman) dah, ivotni dah, dua; u indijskoj fil.: dua, pravo ja, najunutar-njija sutina linosti ili stvari uopte, dua sveta, princip sveta. atmidijatrija (gr. atmis, atmidos para, ia-treia leenje) med. v. atmijatrija. atmidijatrika (gr.) med. v. atmijatrija. atmidometar (gr. atmis, metron mera) sprava za merenje koliine isparavanja vode.

stva; atentata krimina (lat. attentata crimina) pl. prav. pokuani ali neizvreni zloini. atentator (nlat. attentator) onaj koji pokua da protivpravno udari na ivot, ast ili imovinu nekoga. atentirati (lat. attentare) pokuati neto protiv koga ili ega, izvriti zloinaki pokuaj, nasrnuti na tue pravo, napasti, napadati. ateoretian (gr. a-theoretes) koji ne zna, neupuen, nevian emu. ateraa (fr. atterage) mor. mesto pristajanja, pristan, pristanite. ateramnija (gr. a-, teramnos tvrd) med. teko varenje hrane, rava probava. aterirati (fr. atterir) avij. spustiti se avionom, aeroplanom ili balonom na zemlju; mor. pristati, priterati zemlji, obali, priploviti obali. aterisaa (fr. atterrissage) avij. sletanje, sputanje avionom, aeroplanom ili balonom na zemlju; mor. pristajanje, priteri-vanje obali. aterman (gr. a-, thermaino) fiz. v. adijater-man. atest (lat. attestari posvedoiti) pismena potvrda, svedodba, uverenje; a gesta t. atestat (nlat. attestatum) v. atest. atestacija (lat. attestatio) overavanje, potvrivanje; svedoanstvo, svedodba, uverenje, pismena potvrda. atestirati (lat. attestari) potvrditi, overi-ti, posvedoiti; izdati svedodbu, uverenje, potvrdu; pozivati (ili: pozvati) za svedoka. ateteza (gr. athetesis) odbacivanje, ponitavanje, ponitaj, ukidanje, proglaenje nevaeim. atehnija (gr. atehnfa) neumenost, neve-tost, nespretnost (npr. jednog lekara); nerazumevanje neke umetnosti ili vetine. atehnian (gr. atehnikos) neiskusan, nevet, neumean, nespretan. atika (nlat. attica, fr. attique) ark. karakteristine odlike starog atikog graevinskog stila; naroito: ukraavanje graevina stubovima. atila kratak konjiki ogrta opiven gajtanima, nazvan po imenu hunskog kralja Atile. atimija (gr. atimia) liavanje asti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u liavanju svih graanskih prava). atimirati (gr. atimazo) liiti (ili: li-avati) asti, ne popggovati, prezirati; liiti koga graanskih prava. atipija (gr. a-, typos oblik; uzor) med. nepravilnost u razvoju neke bolesti. tipian (gr.) neuredan, nepravilan, koji odstupa od utvrenog obrasca; atipine bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno.

atmidoskop

85

atraktoran druge oblike; u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne koliine energije (atomska energija); 2. fig. najsitniji deli neega, veoma siuna stvar. atomvolum (gr. atomos, lat. volumen zapremine) fiz. odnos atomske teine prema gustoi. atomizam (gr.) fil. uenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma), i po kome se sve to postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. atomizacija (gr.) fig. rasparavanje, razdvajanje u sitne delove; up. atom. atomizirati (gr.) fig. rasparava, razdvajati u sitne delove; up. atom. atomistika (gr.) fiz. nauka o atomima, tj. o najsitnijim deliima iz kojih su tela sastavljena; atomologija. atomistiar (gr.) filozof, pristalica atomizma. atomologija (gr. atomos, logia) fiz. v. atomistika. atomska bomba bomba ije strahovito razorno dejstvo poiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri emu se oslobaa ogromna koliina energije (nuklearna energija). atomska masa fiz. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa tei od atoma vodonika. atomski (gr.) koji se tie atoma; fig. veoma sitan, nedeljiv. atonija (gr. atonia) bezglasnost; med. mlitavost, klonulost, malaksalost, slabost tela; gram. nenaglaenost. atonifikacija (gr. atonos olabavljen, lat. facere initi) med. omlitavljenje, uspavlji-vanje. atonian (gr.) bezglasan; klonuo, malaksao, slab, umoran, mlitav; gram. nenaglaen. atonon (gr. atonon) gram. nenaglaena re. agonija (gr. atopia) nepristojnost, neprilinost, protivrenost. atopian (gr. atopos) koji nije na pravom mestu, neprilian, neobian. atofai hedg. fenilhinolin-karbonska kiselina, ukasti kristali gorka ukusa; upotrebljava se kod oboljenja zglobova, reumatizma i dr. atocija (gr. atokos) ned. nesposobnost raanja, neplodnost, up. atokija. atocije (nlat. atocia) pl. ep. sredstva koja ine nesposobnim za raanje. atrabilitet (lat. atra tamna, crna, bilis u, nlat. atrabilitas) med. utica. atraktibilan (nlat. attractibilis) privlaljiv, primamljiv. atraktibilitet (nlat. attractibilitas) privlaljivost, privlanost, primamljivost. atraktivan (nlat. attractivus) privlaan, primamljiv; supr.: repulzivan. atraktoran (nlat. attractorius) privlaan.

atmidoskop (gr. atmis, skopeo gledam) v. atmidometar. atmijatrija (gr. atmis, iatreia leenje) ned. leenje pomou pare, parnih kupatila; leenje inhalacijom; up. atmidijatrija, at-mijatrika. atmologija (gr. atmos, logia) nauka o isparavanju, o pretvaranju vode u paru. atmometar (gr. atmos, metron mera) v. atmidometar. atmosfera (gr. atmos, sphaira lopta) vazduni omota, vazduni okean koji obvi-ja nau Zeml>u i prostire se do 3.000 km debljine; fiz. fizike atmosfera pritisak koji vri ivin stub visine 76 st na 0S na morskom nivou geografske irine 45 2 na lem 2 , to iznosi oko 1,033 kg na 1 st ; atmosferski pritisak dolazi od teine vazduha; tehnika atmosfera oz-n2au je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st , a u praksi te dve atmosfera znae isto, fig. sredina u kojoj jedan ovek ivi i razvija se; up. troposfera, stratosfera, hevisajd. atmosferilije (nlat. atmosphaerilia) pl. padavine: kia, sneg, grad itd. atmosferografija (gr. atmos, sphaira, graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. atmosferologija (gr. atmos, sphaira, logia) nauka o atmosferskim pojavama. atmosferski (gr. atmos, sphaira) koji se tie vazdunog omotaa Zemlje ili pripada vazdunom omotau Zemlje; atmosferski vazduh obini vazduh koji udiemo; atmosferski elektricitet v. elektricitet. ato (ital. atto) poz. in, pojava; ato di kaden-ca (ital. atto di cadenza) muz. zavretak muzikog komada, naroito komada za pevanje, kadencom. agonija (gr. a-tokos koji ne raa, neplodan, jalov) med. v. atocija. atoksian (gr. a-, toxikos otrovan) koji ne sadri u sebi otrova, neotrovan. atoli (mal.) kol. niska ostrvca, prstenastog oblika, koja su postala usled naslojavanja korala; u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna, a strane im padaju strmo ka morskom dnu. atolmija (gr. atolmia) straljivost, bojaljivost, kukaviluk. atom (gr. atomos nedeljiv) 1. fiz. najmanji deli hem. elementa za koji se, sve do poetka XX veka, mislilo da je nedeljiv; savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja sloen sistem, koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se, sa negativnim nabojem elektrinog elementarnog kvantu-ma oko njega kreu; jezgro ima isto tako sloen sistem; ono se sastoji iz progona i neutrona. Pri sudaru vrlo brzih delia (protona, deutrona, alfa-estica, neutrona i dr.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u

atrakciJa

86

august

atrakcija (lat. attractio privlaenje) privlanost, privlana sila; stvar koja privlai, privlaan predmet, zabava, zanimljivost; znamenitost; uzajamno privlaenje; supr.: repulzija. atrahencije (lat. attrahentia) med. sredstva za izvlaenje, melemi (npr. koja izvlae gnoj). atrahirati (lat. attrahere) privlaiti; primamljivati. atrezija (gr. a-, tresis buenje) med. nedostatak prirodnog otvora; sraslost zadnji-nih ili spolnih delova. atremija (gr. atremia nepokretnost, mir; neustraivost) mirnoa, mir; pouzdanost, vrstina, odlunost. atremian (gr. atremes koji ne dre, nepokretan, miran) miran, tih, nepomian, koji se ne koleba. atremograf (gr. atremeo ne drem, ne uzrujavam se, grapho) sprava za spreavanje gra pri pisanju. atrepsija (gr. a-, trepho hranim) med. atro-fija kod odojadi; up. atrofija. atribut (lat. attributum, attribuere pridava-ti, pripisivati) svojstvo, kakvo a, znak, obeleje, oznaka; gram. re koja blie odreuje neku imenicu; fil. bitna, trajna osobina neega, glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije ovejem saznanju pristupana su samo dva: prostornost 'i miljenje, po Spinozi). atributivan (nlat. attributivus) koji se odnosi na atribut, koji vri slubu atributa. atribucija (lat. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono to nekome pripada; pravo, nadlenost. atrij(-um) (nlat. attrium) predsoblje u starorimskoj kui; dvorana za primanje posetilaca; prednji deo hrama; med. srano pret-komorje, predsre. atrijum mortis (lat. atrium mortis) predsoblje smrti, predznaci (ili: vesnici) smrti. atrihija (gr. a- ne, thrix dlaka, kosa) med. nedostatak kose, dlaka, bezdlanost. atrihian (gr.) koji nema kose, dlaka, bezdlaan. atricija (lat. attritio) med. trenje, ojedanje, ojedenost koe; prividno kajanje, spoljanja pogruenost samo zbog straha od kazne (supr.: kontricija). atropa (gr. atropos neotklonjiv, neumitan) vot. velebilje, paskvica, kurjaa, vinika (veoma otrovna biljka); up. beladona. atronin (gr. atropos) hem. otrovan biljni alkaloid koji sadri biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomanih, kataralnih, astmati-nih, onih i spazmodinih oboljenja). atrotomija (gr. arthron zglob, tome seenje) med. operativne otvaranje zgloba.

atrofija (gr. atrophia) zakrljalost (ili: slabost, mravost) usled slabe ishrane; med. kopnjenje, suenje, sasuivanje. atrofima (gr. arthron zglob, phyma izrataj, otok) med. mekani otok zgloba. atrofiav (gr. a-, trophe hrana) zakrljao, slab, mrav; suv, cacynieH. atrocitet (lat. atrocitas) grozota, strahota, uas; strogost, surovost, nemilost, svire-post. ath- v. pod adh-. Augije (gr. Augeias) mit. kralj u Elidi, iju je talu, u kojoj je bilo 3.000 grla stoke i koja nije nikako iena ZO godina, Her-kulo oistio za jedan dan; otuda: Augijeva tala muan i neprijatan posao oko dovoenja u red neega to je bilo dugo vremena zaputeno i zanemarivano. augirati (lat. augere) v. augmentirati. augnt (gr. auge sjaj, zrak) min. bledozelen dragi kamen, sastoji se iz silicija, magne-zija, gvoa i krea, ponajvie kao sasto-jak vulkanskih stena; zove se i tirkiz, piroksen. augment (lat. augmentum) poveanje, prirapggaj, dodavanje, dodatak, umnoavanje; gram. predmetak pomou koga se, kod grkih i staroindijskih glagola, obrazuju prola vremena; med. pogoranje bolesti. augmentativ (nlat. augmentativum) gram. re koja uveava ili pojaava prvobitno znaenje jedne rei, npr. kuetina, volina itd. (za razliku od deminutiva, koji umanjuje i slabi osnovno znaenje, npr. konji). augmentacija (lat. augmentatio) umnoenje, umnoavanje, uveanje, uveavanje, pojaavanje, pojaanje; loviti ca, dodatak, poveanje. augmentirati (lat. augmentare) umnoiti, umnoavati, dodati, dodavati, pojaati, pojaavati, poveati, poveava, poviavati, npr. cenu; up. augirati. augur (lat. augur, avi-gur) rimski svetenik koji je po letu i graji ptica tumaio i proricao ta e se dogoditi; prorok, gatar, pogaa, predskaziva, tuma znamenja. auguralan (lat. auguralis, fr. augural) proroki, predskazivaki; up. auguriozan. augurij(-um) (lat. augurium) proricanje budunosti po letu ptica; fig. predskazi-vanje, znamenje, predznak. auguriozan (nlat. auguriosus) v. auguralan. augurirati (lat. augurare) gatati (ili: proricati) po letu, broju i graji ptica; slutiti, nasluivati, predskazivati. august (lat. augustus uzvien) 1. poasno ime rimskih careva; 2. avgust, kolovoz, osmi mesec u godini, mesec etve, ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu, 31. pre n. e. 14. n. e.).

augustinizam

87

auratura
a uzo (ital. a uso) trg. po obiaju, plaanje menice o normalnom, redovnom roku. auksanomstar (gr. auxano umnoavam, metron mera) sprava koja belei napredovanje u rastenju, naroito biljaka. aukseza (gr. auxsesis) ret. govorniko preuveliavanje i preterivanje; med. porast (ili: napredovanje) bolesti. auksilijaran (lat. auxiliaris) pomoni, pomaui; auksilijarne knjige pomone trgovake knjige; auksilijarne trupe pomone trupe; auksilijarne maine pomone maine (na brodu). auksin (gr. auxesis rast, mnoenje) biol. organska materija koja deluje na rastenje biljnih elija. auksometar (gr. aihapb uveavam, metron mera) opt. sprava za odreivanje sposobnosti dogleda za uveliavanje. auktor (lat. auctor) v. autor. auktor delikti (lat. auctor delicti) prav. vinovnik krivinog dela, prestupa. auktoritate kuratoris (lat. auctoritate curatoris) prav. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). auktoritativan (nlat. auctoritativus) v. autoritativan. aukcija (lat. auctio) trg. javna prodaja, javno nadmetanje; up. licitacija. aukcionator (nlat. auctionator) nadmeta pri javnim kupovinama i prodajama. aukcionirati (lat. auctionari) trg. drati licitaciju, javno prodavati, prodavati najpovoljnijem ponuau, prodavati nad-metanjem. aukcionis lege (lat. auctionis lege) putem javne prodaje, javnim nadmetanjem. aula (gr. aule lat. aula) dvorite, predvorje; zborio mesto, prostrana dvorana; sveana dvorana univerziteta, velika sluaonica. aulet (gr. auleo sviram u frulu, auletes) svira u frulu, frula. auletika (gr. auletike) vetina sviranja u frulu. auleum (lat. auleum) prostirka, ilim; nebo, baldahin; zavesa, naroito pozorita. aulizam (lat. aula dvor, dvornice) dvorjan-stvo, dvorski ivot i obiaji; laskanje, ulagivanje. aulodija (gr. aulos frula, ode pesma, pepevanje) uz. pevanje uz pratnju frule. aulodika (gr.) muz. nauka o pevanju uz pratnju frule. auns (eng. ounce) v. unca. aura (gr. aura) prijatan vazduh, mirisan, prijatan povetarac. aura vitalis (lat. aura vitalis) ivotna snaga, ivotni dah. aura popularne (lat. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). auraran (lat. aurum zlato, aurarius) koji se tie zlata, zlatni. auratura (lat. auratura) pozlata, pozlai-vanje.

augustinizam srednjovekovna hrianska filozofija i teologija koje su se razvile iz uenja sv. Augustina. augustinijanizam teol. uenje o milosti sledbenika sv. Augustina po kojem ovek moe dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjaa ljubav prema carstvu zemaljskom. augustovsko doba doba cvetanja knjievnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). augustus (lat. augustus) svet, osveen, uzvien, velianstven (pridev rimskih cezara); carski. audacem fortuna juvat (lat. audacem forturia juvat) poet. hrabrome pomae srea, tj. ko sme taj i uspeva, pregaocu bog daje mahove. audacitet (nlat. audacitas) sranost, smelost, hrabrost, pregalatvo. audae (ital. audace) uz. srane, smelo, hrabro. audijatur et altera pare (lat. audiatur et altera pars) neka se saslua i druga, tj. protivna strana. Smisao: niko ne moe i ne sme biti osuen pre nego to bude sasluan (osnovno sudsko naelo). audijencija (lat. audientia) zvanian prijem; prav. sasluanje, sasluavanje; sudska sednica, zasedanje, roite. audimutizam (lat. audire uti, mutus nem) ned. vrsta nemosti, kad ovek normalno uje, a ne moe da govori. audiometar (lat. audire uti, gr. metron mera) med. sprava za odreivanje stepena gluvoe neke osobe; up. sonometar. audiometrija (lat., gr.) kec. metod za ispitivanje sluha ili gluvoe pomou naroito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). audion (lat. audire sluati) elektronske cev koja slui za pojaavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. auditivan (lat. audire uti, sluati, nlat. auditivus) koji se tie ujenja i sluha, sluni, ujni; auditivni tip psih. onaj koji lake pamti stvari koje je uo nego one koje je proitao ili video. auditor (lat. auditor slualac, sudija koji sasluava) vojni islednik, vojni sudija; slualac. auditorij(-um) (lat. auditorium) sluaonica, uionice; sudnica; sluaoci. auditus (lat. auditus sluh) sluno ulo, ulo sluha; uvenje; de auditu (lat. de auditu) po uvenju po rekla-kazala. audifon (lat. audire uti, gr. phone glas) med. aparat pomou kojeg gluvi mogu sluati, slualica za gluve. audicija (lat. auditio) uvenje, sluanje; nuz. probio pevanje, probio sviranje, proba glumca, opernog pevaa, sviraa i dr. pre no to e biti angaovan (vrsta prije-mnog ispita pred lanovima uprave i strunjacima).

aureatan aureatav (lat. aureatus) zlatan, odlian. aureola (lat. aureola tj. sogopa) svetli venac, krug oko glave svetaca; fig. sjaj, slava, velik ugled. auriga (lat. auriga) koija; astr. Vozar" (sazvee). aurikula (lat. auricula) uvence, uvce, deo uva za veanje obodaca, minua; znat. spoljanje uvo, una koljka. aurikularan (nlat. auricularis) koji se tie uha ili je u vezi s uhom, uni. aurin (lat. aigp zlato) hen. uta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. auripigment (lat. aurum, pigmentum) mm. ut ili crven mineral arsenov sulfid. auripunktura (nlat. auripunctura) ned. ubod u bubnu, bubanjsku opnu. auri sakra fames (lat. auri sacra fames) prokleta e za novcem, odvratna udnja za zlatom. auriskalpijum (1. auriscalpium) med. kaii-ca za uvo. auriskop (lat. auris uho, gr. skopeo) med. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. aurist(a) (lat. auris) lekar za ui. auriforman (nlat. auriformis) uvast, u obliku uva, kao uvo. aurozan (lat. aurum) zlatovit, koji sadri u sebi zlata, zlatan. aurora (lat. aurora) zora, jutarnje rumenilo; istok. Aurora (lat. Aurora) mit. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. aurora muzis amika (lat. aurora, musis amica) zora je prijateljica muza, tj. jutarnji asovi vrede zlata za umni rad, ko rano rani dve sree grabi". aurum (lat. aurum) zlato. auskultant (lat. auscultans) slualac; poetnik, sudski pripravnik, pomoni sudija bez prava glasa; up. auskultator. auskultator (lat. auscultator) v. auskultant. auskultacija (lat. auscultatio) ned. oslukivanje, ispitivanje umova unutranjih delova kod bolesnika, bilo samim uvom ili pomou naroite slualice, steto-skopa. auskultirati (lat. auscultare) sluati, prislukivati; med. ispitivati um plua sluanjem, pomou stetoskopa. auslaut (nem. Auslaut) lingv. zavrni glas, kraj rei. auspeks (lat. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana, augur; fig. zatitnik, pokrovitelj. auspicij(um) (lat. auspicium, avispicium posmatranje ptica proroica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana, znamenje, znak; vrhovna uprava i zapovednitvo; mo, vlast; okrilje, zatita; srea, srean poetak; sub austt-cjus (lat. sub auspiciis) pod okriljem, pod zatitom, pod pokroviteljstvom.

88

autentificirati auspiciozan (nlat. auspiciosus) koji nagovetava i predskazuje sreu. auspicirati (lat. auspicari) tumaiti budunost po letu ptica, proricati. Australazija Indijski Arhipelag. australopitek (lat. australis juni, pfthekos majmun) fosilni ovekoliki majmun, australopitek (lat. australis juni, pithekos majmun) fosilni ovekoliki majmun, iveo u pliocenu. austrijacizam (nlat. Austria) osobenost nemakog jezika i govora kojim se govori u Austriji. austromantija (lat. auster juni vetar, gr. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. austromarksizam skup teorijskih reformistikih shvatanja o drutvenim i politikim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. veka do 1938. god., kad je s nacistikom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. austrofobija (nlat. Austria, gr. phobos) mrnja na Austriju. austafirati (nem. aus iz, o, ital. stoffa materija) opremiti, udesiti, namestiti (stan), iskititi. aut (eng. out) sp. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta izie van igralita, pa je protivniki igra ubacuje obema rukama (u fudbalu), ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suvie daleko, te se zbog toga iskljuuje iz igre (u tenisu). autadija (gr. authadeia, authadia) samodopadanje, uivanje u samom sebi, zadovoljstvo samim sobom. autarkija (gr. autarkeia) dovoljnost samom sebi, zadovoljstvo samim sobom, samostalnost, nezavisnost od spoljanjih stvari; trg. sposobnost jedne zemlje da se izdrava samo svojim sredstvima, bez uvoza sa strane; fil. ideal starih kiniara i stoiara po kome je stoiki mudrac dovoljan sam sebi". autarh (gr. autos sam, archo vladam) samovladar, samodrac, despot; up. apsolutist. autarhija (gr.) samovlada, samodrtvo; up. apsolutizam. aut aut (lat. aut aut) ili ili. autemeran (gr. autos sam, emera dan) med. istodnevni, koji prolazi jo istog dana. autemeron (gr.) ned. lek koji dejstvuje ve onoga dana kad se upotrebi. autevtike (nlat. authentica) pl. prav. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku; up. autentikum. autevtikum (nlat. authenticum) izvorno delo, original; prav. prvobitni, originalni spis ili dokumenat. autentificirati (gr. authentikos pouzdan, lat. facere) potvrditi, overiti.

autentian

89

autoklav kopiranja pomou tzv. autografskog mastila.

autentian (gr. authentiks) zakonit, pravovaan, istinit, izvestan, izvorni, pravi, nepatvoren, verodostojan. autentinost (gr. autentikos) istinitost, izvornost, nepatvorenost, pravovanost, verodostojnost. autizam (gr. autos sam) psih. preteno razvijen fantastiko-sanjalaki unutranji ivot, nasuprot poslovanju i ueu u ivotu spoljaeg sveta. auto (gr.) uobiajena skraenica za automobil. auto- (gr.) predmetak u sloenicama sa znaenjem: sam, samo-, autobaza (gr. autos, basis) prostor za smetaj automobila. autobiograf (gr. autos, bios ivot, grapho piem) samoivotopisac, pisac autobio-grafije. autobiografija (gr.) samoivotopis, knjievni rod u kome pisac opisuje svoj ivot, bilo da pria samo svoje doivljaje, ili da, radi to boljeg prikazivanja svoje linosti, iznosi uslove pod kojima je iveo i radio. autobus (gr. autos, lat. omnibus svima) automobil-omnibus; v. omnibus. autovakcina (gr. autos, nlat. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje, spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. autogamija (gr. autos, gamia) bog. samooploivanje kod biljaka, samoopraivanje. auto-garaa (gr. autos, fr. garage) sklonite (ili: mesto za sklanjanje) automobila. autogen, (gr. autos, gennao raam) fkziol koji se sam poraa; din. koji je postao tame gde je i naen (kamen, stena); supr.: alogen. autognozija (gr. autos, gnosis) samoispitivanje, poznavanje samog sebe. autogol (gr. autos, eng. goal) sp u fudbalu: gol koji igra nepanjom ili sluajno da svom sopstvenom timu; rauna se u korist protivnika. autogonija (gr. autos, gignomai raam) biol. postanak ivota u njegovim najjednostavnijim poecima iz tzv. anorganske materije: proizvoenje ivih bia vetakim putem. autogram (gr. autogramma) v. autograf. autograf (gr. autographon) re ili spis koje je izvesna osoba svojeruno napisala, svojeruan potpis; maina za umnoa-vanje rukopisa; up. autogram. autografija (gr autos, graphia) vetina umnoavanja rukopisa, umnoavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploe). autografirati (gr. autos, graphein pisati) izraditi pomou kopiranja, umnoiti, umnoavati. autografomanija (gr. autos, grapho, mania) strast za prikupljanjem svojerunih potpisa i rukopisa velikih i uvenih ljudi. autografski (gr. autos, graphikos) svojeruan, svojeruno napisan; izraen putem

autodafe (port. auto-da-fe, lat. actus fidei) jeretiki sud, sveano spaljivanje jereti-ka, bezbonika, Jevreja i vetica u srednjem veku (naroito u paniji), izvrenje inkvizicijske presude; autodefe. autodeterminizam (gr. auts, lat. determi-nare opredeliti, odrediti) fil. uenje o samodeterminaciji, tj. o samoodreivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u naoj svesti, putem razumne volje, linosti i ideje. autodefe (p. auto-de-fe) v. autodafe. autodigestija (gr. auts, lat. digestio va-renje) fkziol. samovarenje, razmekavanje organskog tkiva, posle smrti, pod uticajem eludanog soka. autodidaksija (gr. autos, didakso, uim, prouavam) samoutvo. autodidakt (gr. autos-didaktos) samouk. autodikija (gr. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. autodinamian (gr. autos, dynamikos moan, jak) koji dejstvuje sam od sebe, sam sobom. auto-dres (gr. autos, eng. dress) odelo za automobiliste. autodrom (gr. autos, dromos put) automobilske trkalite, vebalite (ili: put) za automobile. autoerotizam (gr. autos, eros ljubav) psih. zadovoljenje erotinih nagona pomou svoga sopstvenog tela, pri emu telo slui samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta, na koji onaj to vri to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma, kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). autoir (gr. autos, gyros krug, fr. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i sputanju, iji je glavni sastav naroit vodoravni vijak (helisa) koji se obre pod pritiskom vetra. autointoksikacija (gr. autos, toxikon, lat. in) med. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. autoinfekcija (gr. autos, lat. infectio zaraenje) med. oboljenje od zaraznih klica koje su se ve nalazile u organizmu ovekovu i dole u mogunost da izazovu bolest. autokar (gr. autos, eng. sag, ital. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i vie osoba. autokataliza (gr. autos, kata-luo dreim, odreim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. autokefalan (gr. autos, kephale glava) samostalan, nezavisan, sam svoj. autokefalnost (gr.) samostalnost, nezavisnost od drugih, naroito u crkvenom pogledu. autoklav (gr. autos sam, lat. clavis) fiz zatvoren sud ija se sadrina zagreva pod

autokrat(a) pritiskom veim od atmosferskog; med. aparat za sterilizaciju lekova, hirurkih instrumenata i dr.; Papinov lonac. autokrat(a) (gr. autos, kratos vlast, mo) samodrac, samovladar, neogranieni vladalac ili gospodar. autokratizam (gr.) neograniena vladavina, samodrtvo, sistem apsolutistike vladavine; fig. vladanje samim sobom, go-spodarenje razuma nad ulima. autokratija (gr.) v. autokratizam. autokratski (gr.) u gospodarstvu neograni-en, samodraki. autokritika (gr. autos, kritike) samokritika, ocenjivanje samoga sebe, ocenjivanje svojih sopstvenih spisa, tvorevina, postupaka. autoliza (gr. autos, 1ub rastvaram) samorastvaranje; hem. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih ivotinjskih tkiva, pri emu ne dolazi do truljenja. autolitotom (gr. autos, h'thos kamen, temno seem) med. sprava koja, tako rei, sama sobom razbija kamen u mokranom mehuru (u beici). autologaja (gr. autos, logia) ret. stvarni govor, za razliku od slikovitog; odnos prema samom sebi, vladanje sobom, samostalnost. automat (gr. automatos koji se kree sam od sebe, autos sam, maomai traiti udeti) fiz. samokret, aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima, npr. vaga, kiobran, no, puka; za oveka: onaj koji lii na stvar, bezvoljnik, besvesnik, glu-pak; zvekan; fil. bie koje nema due, tj. ivotinja (kod Dekarta). automatizam (gr. automatos) nauka o samokretanju, uenje da se radnja i kretanja ivotinja ne upravl>aju sveu, ve isto fiziolokim uzrocima; samokretljivost, samokretanje; up. automatija.
automatizacija v. automacija.

90

autorizirati

automacija (gr. automatos koji se kree sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. automobil (gr. autos, lat. mobilis pokretan, pokretljiv) kola koja se toboe sama kreu, tj. kola koja se kreu pomou motora kojeg pokreu benzin, nafta ili elektricitet; motorni amac; up. auto. automobilizam (gr. autos, lat. mobilis) sve to se odnosi na graenje automobila; putovanje automobilom, teranje automobila, automobilski sport. automobilist(a) (gr., lat.) onaj koji tera automobil, koji radi automobile, koji se bavi automobilom kao sportom. vutomorfoza (gr. autos, morphe oblik) biol. jedan od naina postajanja biljnog i ivotinjskog oblika; up. morfogeneza. autoniktobatija (gr. autos, puh, nyktos no, baino idem) med. v. autosomnambulizam. autonoman (gr. autonomos) samoupravni, samostalan, slobodan, koji se upravlja i ivi po svojim sopstvenim zakonima.
autonomni nervni sistem v. vegetativni ivani sistem.

automatizirati (gr., fr. automatiser) pretvoriti u mainu, uiniti da neko radi kao automat, liiti samoradnje. automatija v. automatizam. automatika (gr. automatikos koji se kree sam od sebe) nauno-tehnika disciplina koja prouava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnolokim procesima. automatograf (gr. autos sam, maomai, grapho) pskh. aparat koji automatski belei nehotine pokrete. automatski (gr. automatos) samokretan, mahinalan, mehaniki, koji sam od sebe radi, koji radi bez uea svoje volje i razuma; automatski pokreti pskh nehotini i nesvesni pokreti, koji nastaju usled neposrednog nadraaja jednog nervnog centra. automahija (gr. autos sam, nahomai protivrei) protivrenost sa samim sobom (u govoru, miljenju i pisanju).

autonomija (gr. autonomfa, autos sam, nomos zakon) samozakonodavstvo, samouprava, politika nezavisnost, samostalnost; fil. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). autonomist(a) (gr.) pristalica samouprave, pristalica samozakonodavstva. autopatija (gr. autos, pascho iskusim, autopadeia) sopstveno oseanje, lino iskustvo. autoportret (gr. autos, fr. portrait slika linosti) um. slika, skulptura ili crte na kome je umetnik izradio sam sebe. (Najpoznatiji: Rafael, Rembrant, Tici-jan, Tintoreto i dr.). autopsija (gr. autos, opsis gledanje, vienje) 1. samo gledanje, gledanje (ili vienje) svojim (ili roenim) oima, lino posmatranje; 2. med. pregled, otvaranje ili rase-canje lea da bi se utvrdio uzrok smrti. autopt (gr. autoptes) oevidac. autoptiki (gr.) pril. sopstvenim oima, na osnovu vienja svojim ili roenim oima; na osnovu linog posmatranja; med. putem otvaranja i pregleda lea (ua. autopsija).
auto-put v. auto-strada.

autor (lat. augere, auctor tvorac, zaetnik, fr. auteur) pisac, tvorac nekog knjiev-nog, naunog ili umetnikog dela; pronalaza; autorsko pravo iskljuivo pravo knjievnika, umetnika, nauenjaka, pro-nalazaa da mogu moralno i ekonomski iskoriava svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane, prevoenje i umnoavanje njihovih dela); up. auktor. autorizacija (lat. auctor, fr. autorisation) ovlaenje, ovlaivanje; odobrenje, odobravanje. autorizirati (lat. auctor tvorac, fr. auto-riser) v. autorizovati.

autorizovati

91

autohton

autorizovati (lat., fr.) ovlastiti, odobri-ti, opunomoiti; autorizovan prevod, prevod nekog knjievnog ili naunog dela sa doputenjem njegovog pisca. autoritativan (lat. auctor, tvorac, zaet-nik) koji se osniva na autoritetu, koji hoe i moe da nametne svoju volju ili miljenje; merodavan, nadlean, pozvan, ugledan; autoritativni drava nedemo-kratsko dravno ureenje kod koga se vlada po principu vojne discipline, sa autoritetom odozgo i sa poslunou odozdo: nareenjima vostva mora se bezuslovno pokoravati, ak kad su i pogrena, jer je odravanje reda vanije od suzbijanja po-grenosti; takve su, npr., drave bile: Musolinijeva faistika Italija i Hitlerove nacistika Nemaka. autoritet (lat. auctoritas ugled, fr. autorit) 1. ugled, uticaj; nadmonost (duhovna, moralna, pravna), zakonita vlast, zakon koji je na snazi; 2. priznata veliina (u nekoj struci), priznat strunjak. autorotacija (gr. autos sam, lat. rotatio okretanje) samookretanje, samoobrtanje; autorotacija krila aaij. obrtanje krila oko vertikalne ose, npr. kod akrobatskog leta kovit". autoseroterapija (gr. autos, therapefa, lat. serum) ned. leenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika, npr. kod zapaljenja plune maramice itd. autos efa (gr. autos, epha) on, tj. Pitagora, je to rekao", formula kojom su pitagorej-ci reavali svaki spor koji bi se meu njima pojavio usled razlike u miljenju o nekom pitanju, pozivajui se na autoritet uitelja. autoskopija (gr. autos, skopeo gledam) v. autopsija. autosomnambulizam (gr. autos, lat. somnus san, ambulare hodam) med. sama od sebe nastala magnetina budnoa za vreme spavanja; up. autoniktobatija. autostabilnost (gr. autos, lat. stabilis vrst, nepomian) fiz. automatsko odravanje stabilnosti. auto-strada (gr. autos, ital. strada drum) moderno izraen drum za automobile. autosugestija (gr. autos, lat. suggerere uli-ti kome to u glavu, nadahnuta koga im) samouplivisanje, samoubeivanje, uticanje na samoga sebe; sticanje pogrenog, nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrenih predstava; psih. sadraji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. autoshedijastiki (gr. autoschediazo bez pripreme uinim) bez pripreme, na brzu ruku, improvizirano. autoteizam (gr. autos sam, thes bog) oboavanje samoga sebe, smatranje sebe samoga bogom. autotelija (gr. auto-teles nezavisan) samostalnost, neogranienost, neuslovljenost.

autoterapija (gr. auts sam, therapeia leenje) ned. leenje samoga sebe prirodnim sredstvima. autotip (gr. auts, typos otisak) pojedinani otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti jo za njegova ivota; novija fak-similna izdanja; prvi otisak. autotipija (gr.) jedan od najvanijih pronalazaka u oblasti grafike: prenoenje slika urezivanjem u cink ili drvo, i njihovo umnoavanje; up. hemigrafija, he-mitipija. autotomija (gr. auts sam, tome sei, rezati) pojava koja se esto moe videti kod nekih ivotinja; osakaivanje samoga sebe u sluaju opasnosti po ivot, npr. kad guter rtvuje svoj rep. autotransfuzija (gr. autos, lat. transfusio pretek) ned. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku, nogu) u srce i mozak u sluaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno; vri se na taj nain to se ruke i noge dignu uspravno, pa se, od vrha prstiju, omotaju elastinim vrpcama. autotrofan (gr. auts, trophe hrana) koji sam sebe hrani; autotrofne biljke bog. v. pod heterotrofai. autotrofija (gr.) biol. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ivati iskljuivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj ive; supr. alotro-fija, heterotrofija. autofagija (gr. auts, phagefn jesti) ned. jedenje samog sebe, tj. mravljenje usled eerne bolesti. autofizioterapija (gr. autos, physis priroda, therapeia leenje) med. leenje samoga sebe prirodnim sredstvima, samoleenje. autofnlija (gr. auts, philia naklonost, ljubav) samoljublje, ljubav prema samom sebi, zaljubljenost u samog sebe. autofonija (gr. autos, phonos ubistvo) 1. v. autohirija. autofonija (gr. auts, phone glas) 2. ned. kod zapuenosti une trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg unog kanala: oseaj kao da nam na sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije ba u zapuenom uvu. autohemoterapija (gr. auts, haima krv, therapeia) med. leenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vaenja iz vene. autohipnoza (gr. auts, hypnco uspavam) dovoenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotino stanje; up. hipnoza. autohirija (gr. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe, samoubistvo. autohorija (gr. auts sam, choreo idem, rasprostirem se) bog. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. autohton (gr. aut-chthon) prastanovnik, starosedelac uroenik.

autohtoni

92

afilijacija

autohtoni (gr. auto-chthonos) uroen, uroeniki, starosedelaki; samonikao, samobitan. autohtonija (gr. auto-chthon) prastanovnitvo, uroenipggvo, starosedelatvo; samoniklost, samobitnost. autsajder (eng. outsider) onaj koji je izvan ega, koji je po strani, neupuen ovek, onaj koji je daleko od ega; kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu; kla-dilac koji se kladi nasumce; konj trka nepoznatog porekla, na koga zbog toga niko ne rauna; fig. ovek k JJI se ne osvre na druge u ivotu, nego i ce svojim putem. aut Cezar, aut nihil (lat. aut Caesar, aut nihil) ili biti Cezar, tj. neto veliko, ili ne biti nita. auf (nem. auf) predl. na; gore! ustaj! dii se! diite se! na noge! dii! diite! afabile (ital. affabile) muz. prijatno, ljubazno, umiljato. afagija (gr. a-, phagem jesti) med. nemogunost gutanja hrane. afazija (gr. a-, phasko govorim) med. nemo (ili: nemogunost) govora; zanemelost od uasa; psih. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih rei ili celih vrsta rei. afaziar (gr.) ovek koji boluje od afazi-je, koji nije sposoban da izgovara pojedine rei. afakija (gr. a-, phakos soivo) med. nedostatak onog soiva: up. afakian. afamirati (fr. affamer) muiti (ili: moriti) glau; up. afamiran. afanato (ital. affanato) muz. bolno, tuno, plaljivo. afanija (gr. aphaneia) glupost, kojetarije. afgani novana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). afeza (eng. aphesis) lii, gubljenje delova rei ili grupe rei u njihovom razvitku; npr. nae: podrug (jedan i po) od pol drugi. afek(a)t (lat. affectus, afficere uplivisati na nekoga ili neto) psih. vrlo jako oseanje koje veinom nailazi najednom, iznenadno, traje obino samo kratko vreme i u jednom trenutku dostie toliku jainu da gotovo posve zavlada sveu; duevni pokret, uzbuenje, stanje razjare-nosti, razjarenost. afektacija (lat. affectio delovanje) izvetaenost, neprirodnost, usiljenost, pretvaranje, mlaenje, prenemaganje, aenje. afektivan (nlat. affectivus) uzbudljiv, uvstven, osetljiv, oseajan. afektivnost (lat. affectio delovanje) oseaj-nost, stanje raspoloenja, nain na koji izraavanje oseanja prati psihika zbivanja. afektirati (lat. affectare) biti izvetaen, praviti se, pretvarati se, prenemagati se,

aiti se, mlatiti se; hteti veto prikazati neto onakvim kakvo u stvari nije. afektuozan (nlat. affectuosus, fr. affec-tueux) usrdan, ljubazan, veoma naklonjen. afektuozitet (nlat. affectuositas) usrdnost, velika naklonjenost, strasnost. afekcija (lat. affectio uticanje) naklonost, nenost, odanost, ljubav, srdanost; svako uzbuenje i promena u telesnom ili duevnom stanju; med. svaki utisak na telo, oboljenje, obolelost, bolest; oseaj, oset; up. aficiranje. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreeno lice ali ne za druge (porodina uspomena, poklon i sl.). afeleja (gr. apheleia) ret. prostota, jednostavnost, prirodnost (u govoru). afel(ijum) gr. arb od, helios sunce) astr. taka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca; supr perihel(ijum). afemija (gr. aphe dodirivanje) lingv. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa uvanjem predstave o njihovom znaenju. afera (fr. affaire) stvar, posao; parnica, sporna stvar, spor; teak poloaj; zamrena stvar; neprijatan doivljaj: krupan dogaaj; sukob. afera (fr.) onaj koji ima ili pravi afe-re, koji se bavi prljavim poslovima, naroito na raun drave. afer d-oner (fr. affaire d'honneur) stvar asti, dvoboj. afereza (gr. aphairesis oduzimanje, skidanje) gram. skraivanje poetka, skrai-vanje jedne rei time to joj se izostavi poetak, prvo slovo, prvi slog; med. ukla-njanje suvinog ili onesposobljenog dela ovejeg tela. afetuozisamente (ital. affettuosissamente) muz. v. afetuozisimo. afetuozisimo (ital. affettuosissimo) muz. vrlo oseajno, veoma strasno. afetuozo (ital. affettuoso) muz. uzbudljivo, ganutljivo, dirljivo, toplo, strasno; up. kon afeto. afefobija (gr. aphe dodirivanje, phobos strah) med. bolestan strah od dodira. afidavit (lat. affidavit) mor. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. afidat (lat. affidatus) klevetnik, vazal. afijun (stgr., arap., tur.) v. afion. afine (lat. affigere privrstiti, prikovati, affixum) gram. dodatak korenu, osnovi ili rei. afiksacija (lat. lingv. dodavanje afiksa korenima ili osnovama rei. afilantropija (gr. a-, phflos prijateljski, antropos ovek) nedostatak ljubavi prema j blinjima; mrnja na ljude. i afilijacija (nlat. affiliatio) usvojenje, usiJ njenje, usinovljenje; primanje u neki red

afilirati

93

afroditski

ili drutvo; bratstvo, sveza; druba, drutvo, tajno udruenje. afilirati (lat. affiliare) usiniti, usvojiti nekoga za sina ili erku; zbratimiti; primiti nekoga u neki red, bratstvo ili drutvo; pridruiti, zdruiti; afili-rana loa slobodnozidarska loa koja je ula u sastav neke vee loe. afilian (gr. aphyllos, a-, phyllon list) bog. bez listova, bez ainog listia. afinaa (fr. affinage) profinjavae, pre^ iavanje, npr. plemenitih ruda; doterivanje, glaanje, stanjivanje. afinerija (fr. affinerie) preiavaonica, radionica za preiavanje plemenitih ruda i dr.; radionica gde se prave ice; ta rafinerija. afinirati (fr. affiner) prefiniti, profi-niti, napraviti lepim; oistiti, pre-istiti, preiavati; doterati, stanji-ti. afiniranje (fr.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. afinis (lat. affinis) roak po eni, zet, tast, urak, prijatelj. afinitet (lat. affinitas) srodstvo, srodnost, oroavanje, prijateljstvo (suprotno: kognacija); hen. stepen lakoe kojom se dva razna elementa spajaju, tenja za sjedinjavanjem izmeu dva hemijska elementa ili vie njih; fig srodnost, slinost. afion (stgr. oplon, arap. afyun, tur. afyon) mak; opijum, dremak. afirmativa (nlat. affirmativa) potvrdno miljenje; potvrivanje, potvrda. afirmativav (nlat. affirmativus) potvrdan; odluan, odsean; pokazni; log. afirmati-van sud, potvrdan sud (S je R), npr. zlato je skupoceno. afirmacija (lat. affirmatio) potvrivanje; potvrda; tvrenja, iskaz dat pod zakletvom. afirmirati (lat. affirmare) tvrditi, potvrditi, potvrivati, uveriti; afirmirati se uspeti odrati se kao takav. afitaa (fr. affutage) voj. nametanje topa na lafet, puke na kundak; pripremanje topova za pucanje; otrenje alata. afitirati (fr. affuter) voj. namestiti (ili: nametati) top na lafet ili puku na kundak; top ili puku pripremiti za paljbu; biti afitiran biti u pripravno-sti. imati pri ruci. aficiranje (lat. afficere) v. afekcija. aficirati (lat.) uticati, napraviti utisak, uzbuditi, dirnuti, ganuti, rastuiti, doj-miti se. afi (fr. affiche) oglas, javna objava, prilepljena (ili: prikovana) cedulja. afitirati (fr. afficher, lat. affigere priku-cati, prikovati, prikaiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu, oglas; neto putem oglasa objaviti; fig. rastrubiti, udariti na sva zvona.

aflikcija (lat. afflictio) utuenost, oaloenost, ucveljenost; alost, bol, tuga, jad, muka; nesrea, nedaa. aflito (ital. afflitto) nuz. bolno, tuno, nujno; kon aflicione. aflogistian (gr. a-, phlogizo zapalim, sagorim) koji gori bez plamena, npr. aflogistina lampa. afluencija (lat. affluentia) priticanje, pri-livanje, nagomilavanje, umnoavanje, izo-bilje, obilje, obilnost. afluks (lat. affluxus) priticanje, priliv, navala ega, obilje; up. afluksija. afluksija (lat. affluxio) v. afluks. afobija (gr. aphobia) neoseanje straha, neplaljivost, nebojaljivost. afonija (gr. a-, phone glas) ned. bezglasnost; gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja miia i ivaca koji pokreu i zateu glasne ice; up. afonian. aforizam (gr. aphorismos) kratka i u odreenom obliku nekazana izreka, koja kratko i veoma jasno izraava jednu misao; mudra, pouna izreka. aforija (gr. a-, phoros plodan, rodan) ned. neplodnost, jalovost. aforistiki (gr. aphorismos) kratko i jezgrovito, u obliku izreke. aformacija (nlat. afformatio, lat. ad forma-ge obrazovati, uobliiti, graditi) graenje novog oblika pridodavanjem; u jevrejskoj gramatici: graenje linih oblika glagolskih dodavanjem skraenih zameni-ca (aformativa). afresko v. alfresko. afretando (ital. affretando) muz. sve bre, ubrzavajui; up. afretozo. afretozo (ital. affretoso) nuz. v. afretando. afrikavist naunik koji se bavi proua-vanjem afrikih jezika i knjievnosti. afrikanistika nauka koja prouava afrike jezike i knjievnost. afrikata (lat. affricare natrl>ati) pl. gram. sloeni suglasnici, npr. c, . afretiranje (fr. affretement) kor. zakuplji-vanje lae; zakupnina. afrodizija (gr. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. ljubavni bes, ljubavno ludilo, preterano razvijen spolni nagon; up afrodizijazam. afrodizijazam (gr.) med. v. afrodizija. afrodizijaka (gr. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. Afrodita (gr. Aphrodite) mit. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka, koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera); fig. ljubavno uivanje, spolna ljubav, obljuba, parenje; dra, ljupkost; hol. morska gusenica. afroditografski (gr. Aphrodite, grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi; astr koji opisuje planetu Veneru. afroditski (gr.) ljubavni.

afrometar

94

aceridi

afrometar (gr. aphros pena, metron mera) sprava za merenje pritiska pene, sprava za merenje vrenja. afront (fr. affront) otvoren napad, uvreda, sramota. afronterija (fr. affronterie) javna pogrda; bezobrazna i drska prevara. afrosinija (gr. aphrosyne) bezumlje; med. besmislenost, buncanje u groznici. afte (gr. aphthai, lat. aphtae) pl. ned. oboljenje na sluzokoi usne duplje; beli ili ukasti mehurii sa crvenim rubom. aftezan (gr. aphtha, nlat. aphthosus) mehurast; med. koji ima afte na sluzokoi usne duplje. after-diner (eng. after-dinner) odmaranje odmah posle ruka. aftong (gr. a-, phthongos zvuk, glas, ton) gram. bezvuni suglasnik. afuzija (lat. affundere doliti, dosuti) dosi-panje, dolivanje. afunde (lat. affundere, affunde) fari. na receptima: sipaj na to! aharistija (gr. aharistia) nezahvalnost. Ahasfer (hebr. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa, koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. Docnije je ovim imenom nazvan i Veiti Juda, tj. ovek koga je bog prokleo da ne moe nikad umreti ni smiriti se, nego mora veito lutati. ahat (gr. achates) t. vrsta dragog kamena, mineral sastavljen od vie vrsta kvarca (kalcedona, karneola i dr.), sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim, tako da mogu upijati boje, zbog ega su u trgovina-ma najee vetaki obojeni; slui za nakit. ahatizirati (gr.) dati neemu prelive boja i ara kao u ahata, izraditi da izgleda kao ahat. ahemav (gr. a-, cheo sipam, chemeia) pr. fiz. koji slabo ili nikako ne proputa onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. ahemanzija (gr. a-, chemeia) fiz. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako proputa svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. Aherov (gr. Aheron) kit. reka alosti u donjem, podzemnom svetu; podzemni, donji svet. ahidrija (gr. a-, hydor voda) nedostatak vode, oskudica u vodi, bezvodnost. Ahil (gr. Achilleus) mit. najvei grki junak u Trojanskom ratu, sin Peleja i boice Tetide. ahilija (gr. a-, chylcs sok) ned. obollnje eluca usled nenormalnog luenja elu-danog soka; sastoji se u tome to u eludanom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen, i to na peti; otuda:

slabost, slaba strana, mana jednog oveka; Ahilova ila inat. najjaa nona sila koja se sputa od zadnjeg, mesnatog dela gnjata (lista), do pete. ahipnija (gr. a-, chypnos san) med. besanica, nemanje sna; up. ahipnian. Ahitofel (hebr.) ime mudrog savetnika kralja Davida; fig. dobar i mudar saveto-davac. ahlis (gr. achlys) tama; med. pomraenje vida, magliaste mrlja na ronjai oka. ahmedija (arap. ahmadiyya, tur. ahmediye) beli al kojim se obavija fes, turban, alma. aholija (gr. acholos) med. oskudica u ui, beunost. ahrea (gr. a-, chros koa; boja koe) med. bledilo, malokrvnost. ahromazija (gr. a-, chroma boja) opt. v. ahromatizam. ahromatizam (gr.) opt. otklanjanje boja, ponitaj boja (ahromatinim prizmama, ahromatinim soivima) istoa boja; bezbojnost, bledilo; up. ahromazija. ahromatin (gr.) biol. materija u elijskom jezgru koja ne boji; up. akromatin. ahromatian (gr. achromatos) bezbojan; opt. koji proputa (prelamanjem) belu (sloe-nu) svetlost ne razlaui je u njene sa-stavnice boje (komponente). ahromatopsija (gr. a-, chroma boja, orao vidim) med. potpuno slepilo za boje, nesposobnost razlikovanja boja. ahronija (fr. achronie) liti. iskljuenje vremenskog inioca iz jezikog ispitivanja. ahronian (gr. a-, chronos vreme) koji ne zavisi od vremena, koji nije u svoje vreme, nesavremen; koji se deava uvee ili kad se sputa no, veernji. acedija (gr. akedeia) duhovna tromost, zatupelost, ravnodunost prema nekom dobru, prema ivotu; up. akedija. acezija (gr. akesis) leenje; up. akezija. acenonoet (gr. a-, koinos zajedniki, ntis, noos razum, um) ovek bez zdravog oveijeg razuma; up. akenonoet. acera (lat. aserra) kutija s tamjanom, kadionica; acera turarija (lat. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se dri tamjan; acera filologkka (nlat. acerra philologi-sa) zbirka filolokih rasprava; acera historika (nlat. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). acerban (lat. acerbus) gorak, opor; ogoren; grub, surov, strog. acerbacija (nlat. acerbatio) zagoranje, ogorenje, pogoranje. acerbitet (lat. acerbitas) oporost; gorina, grubost, surovost, strogost. acervacija (lat. acervatio) nagomilavanje, gomilanje. aceridi (gr. a-, Keros vosak) pl. farm. melemi u masti u kojima nema voska; up. akeridi.

acerirati

95

ankovati

acerirati (lat. aseg, fr. asegeg) eliiti, oeliiti, okaliti. acsscencija (nlat. acescentia) hen. proki-ljivost, sklonost prokinjavanju. acescencije (lat. acescere, acescentia) pl. jela i lekovi koji lako prokisnu. acetabulum (nlat. acetabulum) sud (ili: boca) za sire; anat. zglobna aa. acetaldehid hen. lako isparljiva tenost SN2SNO; nastaje destilacijom etil-alko-hola; upotrebljava se u proizvodnji vetakih smola. acetati (lat. acetum sire, ocat) pl. hen. soli siretne, ocatne kiseline. aceterin (lat. acetum) farm. sredstvo, lek protiv uljeva i bradavica. acetil (lat. acetum) hem. radikal siretne (acetilne) kiseline. acetilen (lat. acetum) hem. gasovit ugljovodo-nik S2N2, bezbojan i otrovan, upotrebljava se za osvetljenje; acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. acetilceluloza (lat. acetum) hen. acetate-star celuloze; slui za dobivanje lakova i acetatne svile. acetian (lat.) siretovit, koji sadri sire, siretno kiseo. acetoza (lat.) 1. bog. kiseljak; 2. mineralna, kisela voda. acetometar (lat. acetum, gr. metron mera) hem. sprava za merenje kiseline sireta. acstometrija (lat. acetum, gr. metrfa) hem. merenje jaine sireta. aceton (lat. acetum) hem. bezbojna tenost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acetonemija (lat. acetum, gr. haima krv) med. prisustvo acetona u krvi, naroito kod eerne bolesti teeg oblika. acetoiurija (lat. acetum, gr. Uron mokraa) med. prisustvo acetona u mokrai, naroito kod eerne bolesti. acetum (lat. acetum) sire, ocat.

acefalan (lat. acephalus, gr. akephalos bezglav) u starogrkoj metrici: metriki niz ili stih kome nedostaje poetni slog; acefalna se esto zove i knjiga (ili zbornik i sl.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. acefalija (lat.) u metrici ili stihu: nedostajanje poetnoga sloga. acid (lat. acidum) hem. kiselina. acidacija (nlat. acidatio) hem. uskinjavanje, npr. hrane u elucu. acidimetar (lat. acidum, gr. metron) sprava za merenje jaine kiseline. acidimetrijv (lat. acidum, gr. metrfa) merenje jaine kiselina. acidirati (nlat. acidere) hem. ukiseliti, pretvoriti u kiselinu. aciditet (nlat. aciditas) hen. kiselost; ljutina. acidifikacija (nlat. acidificatio) hem. stvaranje kiseline, pretvaranje u kiselinu. acidoza (nlat. acidosis) med. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela, naroito kod eerne bolesti. acidofilan (lat. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acijanoblepsija (gr. a- ne, kyanos plav, blepein gledati) slepoa za plavu boju, nesposobnost oiju da zapaaju plavu boju. aciniformav (nlat. aciniformis) v. acinozan. acinozan (lat. acinosus) pupast, koji ima oblik zrna groa, npr. lezde. aakatura (ital. acciaccatura) nuz. stapanje, sazvuanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom; takoe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojaanja harmonije. aditato (ital. agi ta to) muz. uzburkano, dirll-vo, tronuto; kon aditacione. adustamente (ital. aggiustamente) muz. tano, potpuno, sasvim tano. aikovati (tur. asik) voditi ljubav.

B
B, b drugo slovo nae irilice i nae latinice (V, b); kao skraenica: b= bene, bonus, beatus, ba so; V. S.= vaso kontinuo; Vso= banko; Btto= bruto; log. V=predikat (dok A oznaava subjekat); huz. V=snieni ton N; fiz. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti; hen. =bor, a=barijum, Ve= beril, Bi= bizmut, Bk= berkljum, Vg=bor. bab (pere.) vrata, kapija; moreuz. baba-kan (pere.) kraljev otac; naroito u upotrebi kao poasna titula visokog svetenstva. babel (hebr. babel) nered, zbrka, zabuna; bezbonost, izopaenost, razvrat. Babilon, v. Vavilon. babiola (fr. babiole) deja igraka; fig. detinjarija, sitnica, kojetarija. ba-ble (fr. bas-bleu) plava arapa; fig. ue-na gospa, vajna spisateljka. babo (tur. baba otac, pere. baba otac, deda) otac. baborak (e. baborok) omiljena eka narodna igra, eka brza mazurka. ba-breton (fr. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. babu (ind.) indijska titula: gospodar, knez. babuvizam socijalno-politika doktrine koju je osnovao veliki franc. revolucionar Fransoa Noel Babef (17601797): svaki ovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uiva sva dobra prirode; drutvu je cilj da pojaa i odri tu jednakost. Bav (lat. Bavius) v. Bavijus. bavela (ital. bavella, bava) trg. otpaci od svile. Bavijus (lat. Bavius) ime dvojice ravih pesnika i drskih kritiara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme; otuda: rav pesnik i pakostan kritiar. bavo (fr. bavoche) neist tamparski otisak; neisto izraen bakrorez; neista izrada. bavoirati (fr. bavocher) praviti neiste otiske, neisto tampati. bagav (tur. bagmak) hrom, opav; bangav. bagavata (ind. bhagavata) v. panaratra. bagaa (fr. bagage, nlat. baggagium) prtljag, stvari; fig. olo, grad, nevaljalstvo, manguparija. bagasa (fr. bagasse) isceena eerna trska; otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji eera; kom od groa, ljiva, maslin-ki i dr. bagat, pagat (ital. bagata) u taroku: prvi od 22. taroka ili aduta. bagatela (fr. bagatelle, ital. bagatella) sitnica, malenkost, igraka, triarija, sit-narija; jevtina cena: mali i lak muziki komad. bagatelisati (fr.) ne mariti za nekoga ili neto, ne obzirati se na . . . , potcenjiva-ti, uzimati koga ili to suvie olako, nipodatavati. bagdalin vrsta arene pamune tkanine, sline bagdadskim alovima, po emu je i na zvana. bager (hol. bagger) jaruar, sprava za vaenje peska sa renog dna, za ienje renog korita i dubenje prokopa, kanala i sl. radi isuivanja zemljita. bagerovati (hol.) jaruariti, vaditi pesak iz reke; istiti reno korito od peska, mulja. baget (fr. baguette tap, motka) vrsta dugakog tankog hleba. badava (tur. bedava) besplatno, vrlo jevtino; uzalud, uzaman. badavadisati (tur.) besposlkiti, lenstvo-vati, traiti vreme uludo, ne radei nita. badem (tur. badem) bog. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. badminton v. bedminton. badar (tur. bacdar od pere. bagdar, badar) naplaiva carine troarinac, carinik; mera, kantardija; kontrolor mera. badarina (tur. bacdar od pere. badar) l. taksa badaru, merau; 2. carina. baza (gr. basis) osnova, temelj, podloga jedne stvari; arh. podnoje stuba, kipa ili svoda; mat. osnova stepena, potencije ili loga-ritma; geom. strana ili povrina na kojoj zamiljamo da lei poligon ili polie-dar; geod. prava linija duga vie kilometara koja se, pomou motaka za merenje, tano izmeri i koja onda slui kao osno-

bazalt

97

bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima, jedne za publiku, a druge za sudije (tribunal); tip prvih hrianskih crkava; saborna, glavna crkva (takoe: vasilika); aiat. glavna vena na pakoru-ici. Bazilike (gr. Basileus) pl. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grko carstvo, objavljen 887. god. bazilikalan (gr. basilike) u obliku bazili-ke, slian bazilici. bazilisk (gr. basiliskos) zool. kraljevski zmaj, vrsta nekodljivog gutera u Junoj Americi i Aziji; mit. legendarni kraljevski zmaj koji je, toboe, svojim pogledom zadavao smrt. baziotrib (gr. basis, tribe trljanje) med. akuerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlaenje deteta (upotrebljava se kod tekih poroaja kada je to jedini izlaz); baziotriptor, kefalo-trib, kefalotripzor. baziotripsija (gr. basis, tripsis trljanje) ned. u sluajevima naroito tekog poroaja: lomljenje detinje glave u materici i vaenje deteta baziotribom. baziotriptor (gr. basis, tribo trljam) med. v. baziotrib. bazirati (gr. basis) osnovati, osnivati, zasnovati, utemeljiti; osloniti se, oslanja-ti se na koga ili to, pouzdati se, pouzda-vati se u, poivati. bazitst (gr. basis) i. v. bazeitet. baziti (gr. basis) pl. kol. eruptivno kamenje sa neto malo bazalta, dolerita itd.; bazno kamenje. bazicitet (gr. basis) hen. v. bazeitet. bazni (gr. basis) pr. v. bazalni. bazran (tur. bazirgan od pere. bazergan) stareina trgovaca, predstavnik trgovaca. bazran-baa (pere.-tur. bezirganbasi) stareina trgovakog esnafa. bazuka voj. runi reaktivni baca. baitilije (gr. baitylia, sem. bethel) pl. nebesno kamenje, meteori koje su stari po-sveivali bogovima ili ih samo oboava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anela, Moje. I, 28, 19); betilije. bajagi (tur. bayagl) toboe. bajadere (port. bailadeira) pl. javne igraice i pevaice u Indiji, koje su, u isto vreme, i javne enske; igraice na slubi u ind. hramovima (ind. dewa-dasis = sluavke bogova) koje se odmalena posveuju slubi bogovima i u svakom hramu ih ima 812; vrsta malih marama. bajat (tur. bayat) koji vie nije sve, ustajao, stari. baja (tur. baymak) vraati, opsenariti (u svrhu leenja); varati.

va triangulacije; etr. uvodna stihovna stopa; hen, tvar (materija, supstanca, elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutralie je gradei so; up. baze; voj. mesto ili zemljite sa koga jedinice neke vojske napreduju, odakle dobivaju pojaanja i potrebe svake vrste, i odakle svi putevi vode ka raznim oruanim odeljenjima kako ova napreduju; odreen put na zemlji (npr. duine od 3000 t) koji slui za merenje brzine leta aviona, brzine automobila ili drugog motornog vozila; fil. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom drutvu, koji ine privrednu strukturu drutva, realnu bazu, na kojoj se podie pravna i politika nadgradnja i kojoj odgovaraju odreeni drutveni oblici svesti". bazalt (lat. basaltes, po Pliniju re afri-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa, augita, i magnetita, javlja se u obliku slivova, kupa itd., odlian materijal za graevine bazana (fr. basane) uinjena ili obojena jagnjee, ovija, ili telea koa za kori-enje knjiga; konta na konjikim akirama. bazanirati (fr. basaner) obojiti ili uiniti kou (jagnjeu, oviju, teleu) za kori-enje knjiga; obojiti crno. bazanit (gr. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipani izraivali kipove. bazar (pere. bazar) pijaca, vaarite, pokrivena arija na Istoku; u Evropi: radnja naroito sa luksuznom robom; duan sa svakovrsnom robom; modni list sa mustrama za haljine. bazarn (fr. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. baze (gr. basis) pl. hen. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju veinom alkalnu reakciju); up. baza. Bazedovljeva bolest ned. hronina bolest kao posledica oboljenja titaste lezde, sa znacima: uveana titasta lezda, krupne buljave oi, ubrzan rad srca, drhtanje prstiju, znojenje, proliv, pojaana probava materija, mravljenje i dr. (nazvana po nem. lekaru K. Bazedovu, 17991854, koji ju je prvi utvrdio i opisao). bazeitet (gr. basis) hen. svojstvo kiselina da se sa izvesnim koliinama baznih oksida pretvaraju u soli; prisustvo jedne hemijske baze. bazen (fr. bassin) v. basen. bazen (fr. basin, bombasin) trg. vrsta finog i jakog porheta, koji se upotrebljava naroito na Istoku. bazeologija (gr. basis, logia) nauka o osnovi-ma tela; osnovno uenje. bazilika (gr. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa seditem arhonta basileusa u Ateni; potom, kod Grka i
7 Leksikon

bajaco

98

bal

bajaco (ital. bajaccio) lakrdija, aljivina, arlekin, klovn u napuljskoj narodnoj komediji, pajac. bajdaki (rus. baidaki) pl. lae sa neobino velikim krmama na Dnjepru, Dnjestru i Bugu. bajdara (rus. baidara) mali sibirski amac od riblje kosti ili lakog drveta, prevuen koama. bajlbrif (hol. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda; uverenje graditelja broda ili nadlenih vlasti da je brod propisno izraen; priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. bajonet (fr. baionnette) voj. dug no sa dva reza ili vie rezova, koji se mee na puku (pronaen u Bajoni 1640. god.) bajrak (tur. bayrak) v. barjak. Bajram (pere. bejram) v. Barjam. bajroiizam shvatanje ivota i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. pesnika Dorda Gordona Bajrona (Vugop 17881824), naroito njegovom pesimistikom shvatanju sveta i ivota. bajc (nem. Beize) hem. 1. moenje, luenje; 2. moilo, rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamae ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj uvrstila. baka (nem., hol. Bake) znak (obino komad drveta, fenjer ili bure) koji pliva na vodi i oznaava lai put po opasnim mestima; up. boja. baka (lat. bacca) bog. bobica, jagoda. bakalaureat (nlat. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. bakalaureirati (nlat. baccalaureatum) pola-gati (ili: poloiti) bakalaureus. bakalaureus (nlat. baccalaureus, bacca laureus lovorova bobica) na nem., fr. i eng. univerzitetima: najnii akademski stepen, ispit koji prethodi licencijatu, ma-gistriranju i doktoratu; ispit zrelosti. bakalin (tur. bakkai) trgovac namirnicama. bakana (ital. Vasso Bahus, baccana) obina vinarnica, rakidinica, krma. bakara (fr. baccarat) francuska hazardna igra karata. bakbord (engl. backboard) mor. leva strana broda kad je ovek okrenut licem pramcu. bakvuds (engl. backwoods) pl. praume, divlji i neobraeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Amerikih Drava. bakvudsmeni (engl. backwoodsmen) pl. gortaci, belci naseljeni po divljim i neobraenim krajevima Sjedinjenih Amerikih Drava; up. bakvuds. baklave (tur. baklava, arap. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog eera, mlevenih oraha, lenika i dr. baklaa (fr. baclage) mor. taksa koju plaaju brodovi za pristajanje u luku. bakler (fr. bacleur) zatvara luke, pristanita. bakra (tur. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra, bakreni kotao (i uopte kotao).

bakralije (tur. bakraclz) stremen, uzengija, ono na emu jaha dri nogu kad jae konja. baksuz (tur. bahtsiz) nesrean, zlosrean ovek; ovek koji drugome donosi nesreu; nesrea, nevolja, baksuzluk. bakteriemija (gr. bakteria palica, haima krv) med. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. bakterije (gr. bakteria) biol.-med. najmanja, jednoelina iva bia, prostim okom nevidljiva i slina tapiu, koja sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i esto teke bolesti; pripadaju biljnom carstvu, a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. bakterioze (gr. bakterion tapi, dem. od bakterfa batina) pl. opti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. bakterioliza (gr. bakteria, lysis rastvaranje) hem. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. bakteriolizini (gr.) pl. hem. sastojci imunog seruma koji imaju mo da rastvaranjem ubijaju bakterije. bakteriolog (gr. bakterfa, logos) naunik koji prouava osobine i ivot bakterija. bakteriologija (gr. bakterfa, logfa) nauka koja se bavi prouavanjem osobina i ivota bakterija (osnivai: Luj Paster i Robert Hoh). bakterioterapija (gr. bakterfa, therapefa) leenje pomou bakterija. bakteriofagi (gr. bakterfa, phagos) pl. biol. klicoderi, veoma sitna, mikroskopski nevidljiva bia koja ive u telu i unitavaju zarazne klice. bakteriocidi (gr. bakterfa, lat. caedere ubiti) biol. klicomori, unitai zaraz-nih klica; up. bakteriocidnost. bakteriocidnost (gr. bakterfa, lat. caedere) biol. osobina nekih ivih bia, materija i sokova u telu da unitavaju zarazne klice; up. bakteriocidi. bakteriurija (gr. bakteria, uron mokraa) med. prisustvo bakterija u mokrai, mokrenje zaraznim klicama. bakulacija (nlat. baculatio) batinanje, kanjavanje batinom, tapom. bakulometrija (lat. baculum tap, gr. metra) merenje pomou tapa, motke. bakulus (lat. baculus) tap, prut, palica, batina. bakfi (nem. Backfisch prena riba); fig. mlada devojka, iparica. Bakhus (gr. Bakchos) kit. v. Bahus. bakciferan (lat. bacca bobica, fero donosim) bog. koji rodi bobicama. bakciforman (nlat. bacciformis) u obliku bobice, bobiast, jagodiast. baki (tur. bah$i) dar, poklon, napojnica, nagrada za uinjenu uslugu. bal (fr. bal, ital. balio, nlat. ballare igrati) igranka, zabava sa igrankom; bal an mask (fr. bal en masque) igranka pod maskama;

bala

99

balzamirati

krabuljii ples, igranka pod obrazinama; bal pare (fr. bal rage), otmena igranka, bal u sveanom ruhu; balagetr(fr. bal champetre) igranka u polju. bala (fr. balle) denjak, sveanj. balagan (rus. balagan, pere. balabane) daara, baraka, atra, naroito cirkuska. balada (fr. ballade, ital. ballata pesma uz igru) doet. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati); docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadrine, koja, sluei se i dijalokom formom, pria neki dogaaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloenje; pesnika pripovetke. baladen (fr. baladin) aljivina, lakrdija; glumac; baletski igra. baladine (gr. balio, nlat. ballare) pl. sluavke u azijskim hramovima, vrsta hljerodula, koje se posetiocima hramova nude za novac; up. bajadere. balazor trg. vrsta istonoindijske pamune tkanine. balalajka (rus. balalaika) muz. ruski narodni instrumenat, slian gitari, sa trou-glastom kutijom, dugim vratom i tri ice u koje se udara prstima. balander (hol. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). balanitis (gr. balanos ir) med. zapaljenje glavia i unutranje pokoice mukog spolnog organa. balanoblenorea (gr. balanos, blenna sluz, geb curim) zagnojavanje glavia. balanoidan (gr. balanos, ejdos) koji ima oblik ira, irolik. balanopostitis (gr. balanos, posthion kapi-ca) med. zapaljenje glavia i kapice. balanofag (gr. balanos, phagos) zool. onaj koji se hrani irom, iroder. balave (fr. balance, lat. bilanx) ravnotea; nedoumica, kolebanje, neodlunost; korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi, figura u plesu (u lansu i kadrilu); astr. Terazija u Zodijaku; trg. bilans, konani raun; kor. podaci mornara o robi koju su natovari li. balanse (fr. balance) u plesu: igraevo njihanje s noge na nogu u mestu. balansiranje (fr. balancement) kolebanje; ravnotea; muz. drhtanje, treperenje; njihanje, ljuljanje. balansirate (fr. balancer) uravnoteavati, uravnoteiti, drati u ravnotei; kole-bati se, ustezati se, biti neodluan; slik. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti; trg. praviti (ili: napraviti) zakljuni raun; up. bilans. balansje (fr. balancier) etalica, klatno; sprava ije kretanje odreuje pokret neke maine; motka za odravanje ravnotee kod igraa na uetu; izraiva terazija, vaga, kantara. balast (kelt. bal pesak, lasd tovar) teke mase peska ili kamena u lai radi odra-

vanja ravnotee; dakovi peska koji se stavljaju u vazdune lae radi reguli-sanja dizanja balona; fig. svaki nepotreban i suvian teret, stvar za odbacivanje. balata (nlat. balata) l. materija veoma slina kauuku i gutaperki, ali elastinija od ovih, upotrebljava se za elektrine izolatore, mainske kaie, onove i u zubarstvu (dobiva se od sasuenog mlenog soka gujanskog drveta mimusops balata). balata (ital. ballata) 2. muz. pesma uz igranje. balboa novana jedinica Paname (=100 centimosa). bal-boj (eng. ball-boy) ot. deko koji, kod tenisa, kupi lopte i donosi igraima. balbutirati (lat. balbutire) med. tepati, mucati, zamuckivati, nejasno izgovarati, preplitati jezikom. balbucijes (nlat. balbuties) ned. mucanje, zamuckivanje, preplitanje jezikom. baldahin (ital. Baldacco, baldacchino) pokriva nad prestolom ili krevetom od skupocene materije; nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izraivala u Bagdadu). balena (fr. baleine, lat. balaena) zool. kit; vitka ipka iz kitovih usta (fibajn). balenologija (lat. balaena, gr. logfa) zool. opis, prouavanje kita i njegovih osobina, nauka o kitovima. baleioptera (lat. balaena, gr. ptern) pl. zool. kitovi koji imaju samo jedno leno peraje. balerina (ital. ballerina) umetnica u igra-nju, baletska igraica. balerine (ital. ballerino) uitelj igranja; umetnik u igranju, baletski igra. balet (fr. ballet, ital. balletto) umetniki ples, igra na pozornici, bilo kao umetak u operi, ili u vezi sa pantomimom, samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritminim kombinacijama pokuavaju umetniki da prikau ljudska oseanja i strasti. baleteza (fr. balleteuse) pozorina, baletska igraica; up. balerina. balet-majster (fr. ballet, nem. Meister majstor) voa balega; prvi igra u baletu. balet-tencer (fr. ballet, nem. Tanzer igra) igra u baletu, baletski igra. balzam (gr. balsamon) xex. prirodna smesa biljnih smola sa eterinim uljima, a delom i aromatinim kiselinama, jaka i veinom prijatna mirisa; takoe: vetaka kompozicija radi ublaavanja bolova i leenja rana. balzamika (nlat. balsamica) pl. far, balzam-ska sredstva, balzamski lekovi. balzaminke (nlat. balsaminaceae) pl. bog. bilj-na vrsta, u kojoj je naroito poznat tzv. lepi ovek" (nazvala po tome to su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). balzamirati (gr. balsamon, biljka roda Bal-| samodendron i miriljave smola tih

balzamovati

100

balueter

drveta) namazati mirisnim mastima i uljima; naroito, po obiaju starih Egi-pana, Asiraca i Persijanaca: uiniti da tela umrlih budu sauvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr., utroba se ispere karbolnom kiselinom, a telesna upljina napuni sveim drvenim ugljem). balzamovati v. balzamirati. balzamum anodinum (nlat. balsamum anodynum) far, balzam za uminjavanje, utiavanje bolova. balzamum kordijale (nlat. balsamum cordi-ale) far, balzam za jaanje srca. balzamum oftalmikum (nlat. balsamum ophtalmicum) fark. balzam za oi. balizam (gr. ballizo, ballismos igranje") bolesna, histerina elja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima); med. trzanje, drhtanje, grenje, bacakanje. Balila (ital. Balilla) faistika omladinske organizacija za deake od 814 godina, nazvana po deaku Ba l ili, koji je 1746. godine u enovi, prvi poveo odlunu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. belina (fr. balle, baline) vunena materija za pakovanje, sargija od vune. balista (lat. ballista, gr. balio bacam, hitam) bacaica, ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. balistike (gr. balio bacam) voj. teorija bacanja, gaenja; nauka o kretanju baenih tela (puanog ili topovskog zrna), nauka koja se bavi prouavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono, pod pritiskom barutnih gasova, napusti svoje leite i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balistiki (gr. balio) koji se tie balistike, koji spada u balistiku; balistkka kriva (linija) fiz. linija kojom se kree telo baeno u atmosferu i koja, usled dejstva vazdunog otpora, kosije pada nego to se penje; balistiki problem zadatak da se odredi putanja tela baenog u neku otpornu sredinu; bvlistkko klatno na-prava koja slui za odreivanje valjano-sti baruta i poetne brzine zrna. balistogram (gr. balio bacam, gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomou balistoskopa, koji slui kao identifikacija izmeu oruja (puke, revolvera) i ispaljenog zrna. balistoskop (gr. balio bacam, skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomou koga se utvruje iz kojeg je vatrenog oruja ispaljen metak (u sluajevima gde je u pitanju vie oruja istog modela i istog kalibra). balkanijada sp. takmienja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije, Bugarske, Grke, Jugoslavije, Rumunije i Turske); odravaju se od 1929. god. balkanistika v. balkanologija.

balkanologija nauka o Balkanu, naroito nauka koja se bavi prouavanjem zajednikih pojava u jeziku, knjievnosti, fol-kloru, drutvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. balkon (ital. balcone) apx. nepokriven, ista-knut deo na spratu neke graevine; doksat; poz. produenje prve i druge galerije do pozornice; mor. zadnji deo velikog parobroda. balneografija (lat. balneum kupatilo, gr. grapho) opisivanje banja, kupalita. balneologija (lat. balneum, gr. logfa) prouavanje banja, nauka o mineralnim izvorima koji slue kao lek (pijenjem, kupanjem i dr.). balneoterapija (lat. balneum, gr. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u leenju bolesnika, banjsko leenje. balneotehnika (lat. balneum. gr. technike) vetina podizanje i celishodnog ureenja banja, banjsko graevinarstvo. balneum (lat. balneum) banja, kupatilo. balneum arene (lat. balneum arenae) peano kupatilo. balneum vaporis (lat. balneum vaporis) nap-no kupatilo, kupanje u pari. balneum lakonikum (lat. balneum laconicum) znojno kupatilo, kupanje znojenjem. balneum cineris (lat. balneum cineris) ne-pelno kupatilo, kupanje u toplom pepelu. balio (fr. balnot) vrsta burgundskog vina. balo (ital. balio) l. igranka, ples, bal; muziki komad za ples. balo (fr. balle, ballot) 2. denjak, sveanj, bala trgovake robe. balon (fr. ballon) uplje, okruglo telo, naroito vazduni balon napunjen gasom lakim od vazduha (aerostat); okrugla, bokasta boca za tenosti; geogr. uvik, glavica; lged. beika od gume ili svile prot-kane gumom, za olakanje poroaja; balon d'ese (fr. ballon d'essai) mala vazdune lopta za ispitivanje pravca vetra; fig. novinski lanak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloenje i miljenje javnosti; balon kaptif (fr. ballon captif) vezani balon, kojim se moe popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. balota (fr. ballotte) kuglica za glasanje, glasaka kuglica. balotada (fr. baliotade) skok konja ispruenim nogama. balotaa (fr. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomou kuglica razne boje; izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu veinu, zbog ega se mora ponovo glasati. balotirati (fr. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati za" ili protiv", glasati kugli-cama. baluster (fr. balustre, ital. balustra, gr. balaustion cvet divljeg nara) vrh. lepo izraen stubi, sojica.

balustrada

101

banknota

balustrada (gr. balaustion, fr. balustrade) arh. naslon, priruje, ograda na altanima, balkonima, stepenicama. balustrirati (fr. balustrer) ograditi stu-biima, postaviti balustradu. balhornizirati (nem. ballhornisieren) hteti neto popraviti, pa napraviti gorim no to je bilo (po Johanu Balhornu, tampa-ru, 1531 1599). balak (tur. balak) drka od sablje ili maa. bambino (ital. bambino) detence, malo dete, lutka; naroito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista, u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. bamboade (ital. bambocciade) pl. rave, neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krme, vaare, seljake igranke i sl. bambus (malaj. bambu, mambu, eng. bamboo) vrsta trske, esto visoka do 20 m i po 6070 st debela, raste u Indiji. banalan (fr. banale) obian, izvetao, otr-can, svakodnevni, opti; banalna fraza otrcana, suvie ponavljana reenica. banalizirati (fr. banaliser) nainiti otrcanim, svakidanjim. bavalitet (fr. banalite) v. banalnost. banalnost (fr. banalite) otrcanost, svakidanjost; banalitet. bavana (p. banana) bog. malajsko ime poznate istonoazijske zeljaste biljke, iji je plod po obliku slian krastavcu, a po ukusu dinji. banarij (nlat. bannarium) pravo prisiljavanja, prinudno pravo (razliito od jus kogens). banauzija (gr. banausia) bavljenje naukom ili umetnou samo zanatski, bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog vieg cilja; filistarstvo. banauzijski (gr. banausos) zanatski, filistarski, prosto, obino. banda (ital. banda) eta, odred; gomila, druina (lopovske); putujue drutvo sviraa, glumaca; vojna muzika. bandaa (fr. bandage) med. zavoj; zavijanje, previ j anje;,utega (kod maevalaca i boksera); obru na naplatku, okov na toku; veza, spojnica. bandairati (fr. bandager) ned. zaviti, pre-viti, previjati; sp. staviti utege (u maevanju i boksu); metnuti obru na naplatak, okov na toak. bandaist (fr. bandagiste) proizvoa, prodavac hirurkih aparata, naroito zavoja, utega i sl. banderilja (i. banderilla) koplje sa zastavicom, koje se upotrebljava u borbi s bikovima. banderiljero (p. banderillero) borac s bikovima naoruan banderiljom. banderola (fr. banderole) kita ili gajtan na trubi; konjika zastavica; zastava na ka-

tarci; vetrokaz; ovek koji se upravlja prema vetru; remnik na puci; opasa na kome stoji fieklija, redenik; omota na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama; unakrstan povez na potanskim poilj-kama; reklamna traka na omotu knjige; trg. tablica sa cenom neke robe. bandist(a) (ital. banda) lan (svira) u vojnoj muzici; up. banda. bandit (ital. bandito) razbojnik, drumski razbojnik, plaeni ubica; pustahija, nevaljalac, propalica, skitnica. banditizam (fr. banditisme) razbojniko-vanje, hajdukovanje, hajduija; pustahij-stvo, nevaljalstvo. bandleta (fr. bandeletette) uzan zavoj, zavoji; mala traka, traica; pruga u boji; gra. pljosnata mala ipka. bandola (ital. bandola, p. el bandola) muz. gitari slian muz. instrument sa 4 do 10 metalnih ica, upotrebljava se naroito u Sev. Americi i Meksiku; up. mandora, mandola. bandolin mast za kosu, da bi bila glatka i sjajna. bandoneon muz. v. bandonion. bandonion muz. etvorougaona harmonika za razvlaenje sa veim brojem glasova (130 tonova) nego obian akordeon (nazvan po pronalazau, Hajnrihu Bandu); bandoneon. bandu ra (rus. bandura) muziki instrument Ukrajinaca i Poljaka, slian gitari i balalajci, samo sa vie ica (8^24). bank (ital. banco, fr. banque) uplaeni novac svih igraa u hazardnoj igri karata; up. banka. banka (ital. banco, fr. banque, nem. Bank) novani zavod, ustanova koja radi s novcem; posreduje u kreditnim poslovima, prima novac na tednju, daje zajmove uz kamatu, kupuje i prodaje hartije od vrednosti, strani novac itd., tedionica; kod nas i novanica od 10 dinara; zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novanog zavoda; up. bank. bankar (fr. banquier) lice koje se bavi novanim, kreditnim i efektnim poslovima, sopstvenik banke, menja, saraf; igra koji dri bank. bankvaluta (ital. banco, valuta) bankovni novac kao fingirana novana jedinica. banket (fr. banquet, ital. banchetto) sveani obed nekome i neemu u ast, gozba; oprotajna gozba. banketa (fr. banquette) voj. stupnjevita uzviica iza grudobrana za strelce; uzviena peake staza pored kolovoza na putu; unutranji naslon na prozoru. bankijeri (ital. banchieri) pl. v. lazaroni. baikir (fr. banquier, nem. Bankier) v. bankar. banknota (ital. banco, nota) vrsta menice koju neka novana banka izdaje na samu sebe, obavezujui se da e njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na

banko-konto

102

barbarski

koji ta uputnice glasi; papirni novac, novanica. banko-konto (ital. banco-conto) trg. knjiga u koju trgovac belei svoje poslove sa bankom radi obraunavanje. bankokrat (ital. banco, gr. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novanih ljudi i predstavnika novanih zavoda na javni ivot i poslove. bankokrat (ital., gr.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odluujui uticaj u dravi i da odreuju njenu politiku; sprovodilac vladavine banaka i novanih ustanova. bankokratija (ital. banco, gr. krateo vladam, gospodarim) gospodareve banaka dravnim poslovima, vladavina velikih novanih zavoda i njegovih predstavnika. bankrot (ital. bancarotta, nlat. bancus klupa, rumpere slomiti) slom banke, obustava plaanja, nesposobnost plaanja i odgovaranja svojim novanim obavezama, postradalost; fig. potpuna propast, stradanje; bankrotstvo. bansek (nem. Band-sage) zan. mainska testera traara; bonsek. bantam (eng. bantam petli) sp. bantam kategorija bokser, rva i diza tereta teak izmeu 50,75 i 53,5 kg (nazvan po bantam-kokokama najsitnijoj vrsti kokoaka, moda poreklom sa Jave). bando (eng. banjo) kuz. v. bendo. baobab (amh.) bog. dinovsko hlebno drvo, visoko do 20 m i debelo do 9 t, sa osveavajuim plodovima, raste u arkim krajevima Afrike; plod, lie i kora slue i kao lek, naroito protiv groznice (nlat. Adansonia digitata). baptizirati (gr. baptfzo, fr. baptiser) krstiti, krtava ti; nadenuta ime. baptizma (gr. baptisma) crkvena tajna krtenja; krtenje, krtavanje. baptisterij(um) (gr. baptisterion) krstioni-ca, kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krtenje. baptisti (gr. baptizo) pl. lanovi hrianske sekte koji odbacuju krtavanje dece, trae da se krtavaju samo odrasli, tj. oni koji su svesni akta koji se nad njima vri. bar (gr. baros teina, pritisak, teret) 1. dinamika jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. bar (eng. bar) 2. krma, livnica, kafana sa alkoholnim i drugim piima; amerikan--bar krma bez stolova i stolica, u kojoj se pije i jede stojei. bara (fr. barre) poluga; motka, ipka; pregrada, brana u sudnici; gomila peska ili stenja na uu reke ili na ulazu u prista-nite, sprud naslaga; pregrada izmeu konja u konjunici. bara (fr. barrage) brana, ustava; pregrada, greda kojom se zapreava put, rampa; kaldrmarina; taksa za prelazak preko mosta,

mostarina; voj. barana vatra zaprena vatra, preprena vatra. baraist(a) (fr. barragiste) uvar brane, rampe. baraka (fr. baraque) daara, trona kuica, straara; duan od dasaka, obino u blizini vojnikih logora i mesta gde radi vei broj radnika itd. barakan (arap. barakan, ital. barracano, fr. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake, veoma gusta i teka, slina platnu; iroka arabljanska haljina od te tkanine; up. berkan. barakirati (fr. baraquer) smestiti u barake; stanovati u logorskim kolibama, daarama. baranda (tl. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. barat (ital. baratto, fr. barat) trgovanje, razmena, trampa. baraterija (ital. baratteria) kor. svaka nepotena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na tetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata; podvala, prevara, potkradanje, kri-jumarenje. baratirati (ital. barattare) trgovati davanjem robe za robu, trgovati razmenom, trampiti. barato-trgovina (ital. baratto) razmena, trampa, trgovina kod koje se daje roba za robu, naroito uobiajena u knjiarstvu. barba (lat. barba, ital. barba brada) ika, ia (u Dalmaciji); in barbam (lat. in barbam) u bradu, tj. u brk, u lice. barbakana (fr., ital. barbacane, nlat., nm. barbacana) voj. spoljanji zid utvrenja sa pukarnicama; straarske kula; propust za vodu, za svetlost. barbar (gr. barbaros) v. varvarin. barbarizam (gr. barbarismos) gran. upotreba stranih rei i izraza u govoru i pisanju, naroito za ona znaenja za koja imamo nau re, npr.: najder, uster; bez da sam znao, pola tri, imate li to za jesti, nazvati telefonom itd., gruba jezika greka, na tetu jasnosti i istote jezika; kovanica, pogreno upotrebljene re; varvarizam. barbarizirati (gr. barbarfzo) uiniti neto barbarskim, pobarbariti; greiti se o previla i istotu jezika, govoriti u kovanicama, iskvareno, nepravilno; var- ' varizirati. barbarin (gr. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grki, dakle tuinac, stranac; kod Rimljana: narodi koji nisu imali grkog ni rimskog obrazovanja; danas: neobrazovan, grub, surov ovek, divljak; barbar, varvarin. barbarski (gr. barbarikos) prvobitno: strani, tuinski; neovean, grub, surov, divlji; protivan duhu i pravilima jezika; barbarski ornament gotski, keltski i

barbarstvo

103

barkarola (ulice, mostove) u cilju odbrane; dizati (ili: praviti) barikade; barikadirati se ograditi se, zatvoriti se dobro; fig. izdvojiti se, usamiti se. barilalija (gr. barys teak, laleo govorim) med. teko, oteano govorenje, teko izgo-varanje rei. barilja (um. barilla) hen. neista panska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. barimetrija (gr. barys teak, metria) v. barometrija. bariolaa (fr. bariolage) arenilo, naa-ranost; neukusno, suvie areno slikarstvo. bariolirati (fr. barioler) arati, naara-ti, proarati, protkati arenilom. barioni fiz. opti naziv za dve grupe elementarnih estica, i to za: nukleone i hiperone. barisomatija (gr. barys teak, soma telo) med. tromost, ugojenost, gojaznost. barister (eng. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. barisfera (gr. barys, sphaira lopta) geol. Zemljine jezgro, sastoji se, verovatno, od tekih elemenata, nikla, gvoa i dr. baritimija (gr. barythymfa) zlovolja, seta, tuga, neraspoloenje. bariton (gr. barys jak, dubok, tonos ton) muz. duboki tenor ili visoki bas, muki glas izmeu basa i tenora, koji se kree otprilike izmeu A" do a"; muziki instrument sa icama, eufonijum (u vojnoj muzici). baritonirati (gr. barytoneo naglasim gravisom) gram. jedan slog, naroito poslednji slog rei, ostaviti nenaglaen; muz. pevati bariton. baritonist(a) (gr. barys, tnos) muz. peva koji peva bariton. baritonon (gr. barytonon) gram. re kod koje je poslednji slog nenaglaen. barifon (gr. barys, phone glas) muz. peva koji peva dubok glas, tj. bas, basist. barifonija (gr.) muz. dubok glas, bas; med. tekoa govorenja kao bolesno stanje. baricentrum (gr. barys, kntron) fiz. teite. barjak (tur. bayrak) zastava, steg; eta vojnika; bajra. Barjam (pere. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini; prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana; drugi, kurban bar jam, praznik rtve, zove se zbog toga to se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji, a slavi se 70 dana posle prvog barjama; Bajram. barka (ital. barca, fr. barque) un, mali amac, laica; velika trgovaka laa sa tri katarke. barkarola (ital. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera; pesma u e-

ovima slini oblici ornamenata; varvarska. barbarstvo (gr. barbaros) neobrazovanost, neuljuenost; grubost, surovost, divlja-tvo; varvarstva. barbirati (fr. barbe, barbifier) brijati, i-ati; kuv. skidati krljut sa ribe. barbiton (gr. barbiton) muziki instrument starih Grka sa mnogo ica, slian liri; ua. polihord. bard (eng. bard, kelt. bardd) pesnik i peva starih Gala i ostalih keltskih naroda, koji je pevao, uz pratnju harfe, u slavu junaka i bogova; pesnik. bardak (tur. bardak) zemljani sud za vodu; drveni, zemljani ili bakarni sud u kome se dri rakija ili vino. bardiljo (ital. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. bardit (nlat. barditus) ubojna pesma barda. guslarska pesma. bardo (fr. bardot, ital., p. barda, arap. albarda) tovarna ivotinja, mlada mazga; fig. ovek koji izvlai sve na svojim leima, pepeljuga. barelo (ital. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci; zatim: sedite kapetana policije i zatvor; danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. bare (fr. barege) prvobitno: laka vunena tkanina, na zvana po mestu Bare u Pirinejima; sada: sve slino tkane materije od vune, svile i pamuka. barel (eng. barrel bure, burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tenosti (163,55 1 u Engleskoj, 158,98 1 u SAD) bareljef (fr. bas-relief) plii, slabije ispupen vajarski rad na ravnoj povrini; up. reljef. bereta (fr. barrette, ital. berretta, nlat. barretum) kapa uopte; okasta ili okrugla kapa bez tita, kakvu nose na slubi sudije, svetenici itd. bari- (gr. barys) predmetak u sloenicama sa znaenjem: teak. baribal zool. vrsta malih, crnih medveda u Sev. Americi, Japanu i dr. bariglosija (gr. barys teak, glossa jezik) med. v. barilalija. barijera (fr. barriere) pregrada, brana, branik; pregrada od reetaka; granica, mea; pogranine utvrenje; zaklon, odbrana; varoka kapija, ulaz gde se plaa troa-rina, eram; fig. smetnja, prepona, prepreka. barij(um) (nlat. baryum, gr. barys teak) hem. element, atomska masa 137,34, redni broj 56, znak Va. barikada (fr. barricade) brana, pregrada uzanih mesta (ulica, mostova) u cilju odbrane; fig. graanski rat, ulina borba; smetnja, prepreka. barikadirati (fr. barricader) pregraditi, prepreiti, zatvoriti uzane prolaze

barkasa

104

baso obligato baron (nlat. baro, fr. baron, ital. barone) plemika titula, stepen plemstva izmeu grofa i plemia; fig. jak, hrabar ovek, junak, vitez. baronat (nlat. baro) posed za koji je Vezana baronska titula; baronija. baronese (ital. baronessa) baronova ki. baronet (eng. baronet) titula engleskog naslednog plemstva; lan nieg plemstva, izmeu barona i viteza. baronija (fr. baronnie) v. baronat. baroskop (gr. baros, skopeo) stariji naziv barometra; danas: naroita vrsta barome-tra (sa kamforom, niadorom i alitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoe li vreme biti vedro ili mutno; up. dazimetar. barotermometar (gr. baros, thermos topao, metron) termometar za merenje take kljuanja vode, koja je nia to je visina na kojoj se ona odreuje vea; up. hipsotermo-metar. barotropizam (gr. baros, trpos obrt, pravac) bog. v. geotropizam. barofon (gr. baros, phone glas) ovek koji ima dubok ili grub glas. bartolinitis med. zapaljenje bartolinijskih, usminskih lezda. Bartolomejska no ili Pariski krvavi pir, no od 24. avgusta 1572, na dan sv. Bartolomeja, kada su hugenoti pobijeni u Parizu. barut (tur. barut) prah za vatreno oruje. bas (ital. basso, gr. basson, dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. najdublji muki glas; najdublji glas u vieglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima, osnova harmonije; instrument koji proizvodi bastonove. basamak (tur. basamak) preaga na lestvama, stepenica na stepenitu. basa otava (ital. bassa ottava) pl. uz. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu nie. basen (fr. bassin, ital. batino) reno korito; voda vetaki ograena (u parkovima i sl.); mesto u pristanitu gde stoje lae; kotlina; bazen. baset (ital. bassetto) kuz. mali kontrabas sa tri ice. baseto (ital. bassetto) kuz. duboki tenor, bariton; up. bastaj. basileus (gr. basileus) kralj; titula drugog arhonta u staroj Ateni. basist(a) (fr. bassiste) peva koji peva bas; svira koji svira bas. baskitbol (eng. basket-ball) sp. koarka. bas-lis (fr. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. basma (tur. basma) l. tanka arena pamuna tkanina, cic; 2. tampa, tampana knjiga. bason (fr. basson) muz. v. fagot. baso obligato (ital. basso obbligato) mu?, glas basa koji vodi melodiju.

tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare, mandole i dr.); takoe: barkerola. barkasa (tl. barcaza) hor. najvei amac na ratnim brodovima, sa katarkama, jedrima i malim topovima. barkerola (ital. barcherolla) etni amac bez katarke, gondola; up. barkarola. barketa (ital. barchetta) un, mali amac, laica, barkica. barmen (eng. barman) vlasnik ili poslovoa bara; kelner u baru. barne (nem. Vaggep, fr. barres) al. gimnastike sprava: dve okrugle, paralelne (i vodoravne) motke, svaka uvrena na dva stuba, razboj. baro- (gr. baros) predmetak u sloenicama sa znaenjem: teina, pritisak. barogram (gr. baros, gramma slovo, pismo), hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdunog pritiska. barograf (gr. baros, grapho) eteor. aparat koji belei promene u vazdunom priti-sku, barometar koji sam sebe registruje pravei tzv. barografsku krivulju; up. barogram. barok (port. barrocco) apx. v. barokni stil. barokan (port.) nepravilan, nastran, udan, smean; baroknim naziva ju se one pojave u ivotu i umetnosti koje svojim preteranostima, iskrivljenostima i protivre-nostima izmeu sredstava i cilja, materije i forme, izazivaju utisak neega na-stranog i ludog; barokna poezija uena, dvorske, visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. barokni stil (port. barrocco, gr. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI, HUP vek i prvu polovinu HU veka, dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco); ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju, pri-bliujui se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj; barok. baromakrometar (gr. baros teina, makros visok, metron) vaga za decu, koja meri u isto vreme i visinu i teinu. barometar (gr. baros, metron) fiz. sprava za merenje vazdune teine, vazdunog pritiska. barometarski (gr.) koji se tie barometri-je; barometarski maksimum najvii vazduni pritisak, najvie stanje barome-tra; barometarski minimum najnii vazduni pritisak, najnie stanje barome-tra. barometrija (gr. bros, metrfa) merenje vazdunog pritiska; vetina rukovanja barometrima; barimetrija. barometrograf (gr. baros, metron, grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdunom pritisku; up. barograf.

baso ostivato

105

baton

baso ostinato (ital. basso ostinato) muz. stalno ponavljanje jedne teme u basu. baso profondo (ital. basso profondo) ta dubok glas. baso ripijeno (ital. basso ripieno) kuz. bas koji prati. basta! (ital. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. bassetaille) muz. glas izmeu bari-tona i basa, dubok bariton; takoe: ba-reljef. bastard (ital., nm. bastardo) vanbrano dete, kopile; zool. melez koji dolazi od spari-vanja razliitih vrsta (npr. konja i magarca, vuka i psa); vot. biljka koja je postala spolnim ukrtanjem dveju razliitih biljnih vrsta; trg. vrsta fine i guste pamune tkanine; bastardna vuna, najslabija vuna na ovijem krznu; bastardna menice lana menica, sa potpisom lica koje ne postoji; bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego irinom. bastardirati (ital. bastardo) bog. razmnoa-vati se putem ukrtanja razliitih vrsta. bastilja (fr. bastille) tvrava, kula, utvren zamak s kulama koji slui kao tamnica; Bastilja uvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. jula 1789. za vreme Luja XVI. bastion (fr. bastion) fort. utvrenje, grudo-bran. bastionirati (fr. bastion) voj. utvrditi, podignuti utvrenje (ili grudobran). bastonada (fr. bastonnade) batinanje; batinanje po tabanima u Turskoj. bastovirati (ital. bastonare) batinati, naroito po tabanima. bat novana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). batavija polusvilena tkanina koja se izrauje na Javi; ime dobila po gradu Bata-viji. bataliti (tur. battalmak) pokvariti neto, poremetiti; fig. okaniti se ega, napustiti (neku nameru, zamisao i sl.). bataljon (lat. battuere biti se, tui, fr. bataillon) voj. odred vojske koji predstavlja, prema formaciji, treinu ili etvrtinu peadijskog puka, obino sa 8001000 vojnika, podeljenih u 4 ete. batard (fr. batarde) pokrivena laka beka kola na gibnjevima, federima; voj. vrsta starih topova; borbeni ma koji se u borbi drao u jednoj ruci; tip. poluleea francuska slova izmeu rond i anglez. batardo (fr. batardeau) voj. privremen zaklon, nasip od kamena. batarizam (gr. battarizo mucam) med. mucanje, zamuckivanje, brzoplet govor. batelaa (fr. batelage) opsenarstvo, maioniarstvo, prevara; hor. tovarenje i istovarivanje lae amcima; brodski saobraaj; brodarina, prevoznina.

baterija (fr. batterie) voj. vie topova (48) iste vrste, sa potpunom opremom i priborom, koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu; kremen, ognjilo na starim pukama; elektrina baterija vie lajdenskih boca koje se, radi veeg elektrinog punjenja, spoje tako da su sve spoljanje obloge s jedne strane i sve unutranje obloge s druge strane meu sobom povezane; galvan-ska baterija spoj vie galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jae struje ili vieg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). batibij(us) (gr. bathys dubok, bios ivot) biol. onaj koji ivi u dubini, izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 18251895) i njim nazvao organsku prasluz, koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u ivotinje ni u biljke, nego predstavlja neko neutral-no meucarstvo prabia ili protista, jedno jednoelijsko organsko bie u morskoj dubini. batimetrija (gr. bathys, metron) merenje dubine; batometrija. batirati (fr. battre, ital. battere, lat. battuere udariti, lupiti) ma. izbiti protivniku ma iz ruke. batiskaf (gr. bathys dubok, skaphos brod, laa) dubinski brod", ureaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za prouavanje mora i okeana na velikim dubinama. batist (fr. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. batisfera (gr. bathys dubok, sphalra lopta, kugla) 1. morska dubina; 2. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina; 3. morski omota Zemlje. batifon (gr. bathys, phone) muz. duvaki instrument sa dubokim tokovima (pronaen 1829. u Berlinu). batli (pere.-tur. bahth) srean; koji donosi sreu. batman (fr. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju; lupanje srca; ma. udar po protivnikovom mau; nuz. dvostruki udar; zamajni udar klatna na asovniku. bat-metal belouta meavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svenjake i druge predmete). batoar (fr. battoir) mlat, tuak za loptu; pljosnata maka, prakljaa. batoliti (gr. bathos dubina, lithos kamen) pl. geol. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena, ponajvip!e grani-toidnih. batologija (gr. battologia) nepotreban govor, lupetanje, truanje, naklapanje. batomstar (gr. bathos dubina, metron) sprava za merenje morske dubine. batometrija (gr. bathos, metrfa) v. batimetrija. baton (fr. baton, nlat. basto) tap, prut, palica, naroito maralska palica; muz.

batonda

106

beatikum

dirigentova palica za davanje takta; znak za mirovanje. batovda (ital. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja; up. batuta. batos (gr. bathos dubina) niskost, prostota u govoru i pisanju. batofobija (gr. bathos, phbos strah) med. strah od dubine ili visine, obino praen vrtoglavicom. batrahij(um) (gr. batrachos aba) med. v. batrahus. Batrahomiomahija (gr. Batrachomiomachfa) Boj aba sa mievima", uveni grki komini junaki ep, koji se pogreno pripisuje Homeru, parodija Ilijade. batrahus (gr. batrachos aba) med. prit ispod jezika; batrahijum. batrij(um) (gr. bathron postolje; klupa, sedite) med. hirurka postel>a, klupa; sprava za nametanje iaenih udova. batrum (gr. bathron) med. v. batrijum. batuta (ital. battuta) muz. udarac za takt; ma. jak udarac du protivnikovog maa kome je cilj da se protivnikov ma izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoenje udara na protivnika; skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama; saltomortale napravljen preko konja. bauer (nem. Bauer seljak) u ahu: peak, pion. Bauhaus (nem. Bauhaus) kola za arhitektu-ru i umetniko odlikovanje koju je 1919. god. u Vajmaru osnovao arhitekta V. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one, a naroito arhitekture, tenje priblie zanat-stvu i funkcionalnosti. Po dolasku na-cista na vlast 1933. kola je raspupggena i 1937. nastavila rad u ikagu. baft (pere. baft) trg. vrsta istonoindijskih, obino belih katunskih tkanina. Bah (gr. Bakchos) kit. v. Bahus. bahaizam napredni pravac u babizmu, koji ima pristalica i u Evropi i Americi. bahanalije (lat. Bacchanalia) pl. kod starih Rimljana: orgijske i mistine sveanosti u ast boga Baha; fig. pijanke, terevenke, burno veselje. bahant (gr. Bakchos, lat. bacchans) Bahov svetenik kod starih Riml>ana. bahanti (gr. bakchos, lat. bacchans) pl. kod Rimljana: uesnici u Bahusovim sveanostima; u srednjem veku: putujui aci (vaganti). bahija (p. bahio) zaliv; vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. bahijus (gr. Bakcheios) metrika stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naroito u himnama bogu Bahu). bahur (hebr. bachur) jevrejski student koji se bavi prouavanjem Talmuda, poznavalac hebrejskih zakona.

Bahus (lat. Bacchus, gr. Bakchos)' mit. bog vina, sin Zevsa i Semele; fig. vino; dobar vinopije, pijanica, bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). bacilarije (nlat. bacillaria) pl. v. bacili. bacili (lat. bacillum pruti, tapi) med. bakterije koje imaju oblik tapia, iza-zivai tifusa, tetanusa, srdobolje; vrenja buterne kiseline i dr.; bacilarije. bacilofobija (lat. bacillum tapi, gr. phbos strah) med. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila), osobina onih koji su u stalnom strahu da e se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju, dodiru nekog predmeta, vonji javnim saobraajnim sredstvima i dr.). baca (tur. baca, pere, bage) dimnjak; pukarnica. ba (tur. bas) l. prednji kraj lae; 2. u polu sloe nicama: glavni, najstariji: ba-knez; ba-arija i dr. baa (tur. basa) stareina, poglavar. baiboz(l)uk (tur. basibozuk) ist. vojnici neredovne turske vojske; nedisciplinova-na vojska. baka (tus. baska) napose, odvojeno, zasebno, posebno. balik (tur. bahk) marama koja pokriva glavu, vrat i ramena. bamalik (tur. basmaklik) novac za papue", deo prihoda sultanije koji se sastojao od novanik kazni za umske krivice. bata (tur. bahce) v. baa. batovav (tur. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povra, vrtar, povrtar. baa (tur. bahce) vrt, gradina; bata. ba-arija (tur. bacarz) glavni trg, obino pokriven. ba-au (tur.) narednik u turskoj vojsci. bdelometar (gr. bdella pijavica, metron) med. staklena sprava za isisavanje krvi, koja zamenjuje lekarsku pijavicu. bdelotomija (gr. bdella, temno seem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred zavretka repa sa trbune strane, radi ispranjavanja i odranja ivotinje. beanizam (nlat. beanus) glupo i neotesano dranje (ili: ponaanje). beanus (nlat. beanus, fr. bec-jaune, bejaune) novajlija, utokljunac, poetnik; student prve godine, bruco; glup i neotesan ovek. beata (lat. beata) blaena, srena; im. bogomoljka. beata virgo (lat. beata virgo) blaena devi-ca, tj. majka boja, bogorodice. beate memorije (lat. beatae memoriae) blaene, svete uspomene (pokojnik). beatizam (lat. beatus blaen) pravljenje svecem, tobonje svetost, licemerstvo. beatikum (lat. beaticum) poslednja pomast, priest samrtnika kod katolika.

beati posidentes

107

bekerel

beati posidentes (lat. beati possidentes) sreni su oni koji imaju, blago onima koji imaju. beatitudo vestra (lat. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). beatifikacija (lat. beatificatio) posvei-vanje, proglaenje za sveca, uvrenje u red blaenih od strane pape, posle ega dolazi akt kanalizacije; fil. elektrina beatifikacija elektrini eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). beatifikovati v. beatificirati. beatificirati (lat. beatificare) posvetiti, proglasiti svecem, uvrstiti u red svetitelja. bebi (eng. baby) malo dete, detence, beba. bevanda (ital. bevanda) vino, naroito crno, pomeano s vodom (u Dalmaciji). beg (tur. bey) 1. veliki posednik i vlastelin, plemi u staroj Turskoj; 2. zapovednik, upravnik jedne oblasti, knez; 3. titula, koja se stavlja obino iza imena, gospodin, gospodar. begevisati (tur. begenmek) l. svideti se, dopasti se, dopadati se; 2. izabrati, oda-brati neto po svom ukusu; 3. odobriti, odobrava, biti saglasan s neim. beging (eng. begging) platno za pakovanje. begine (nlat. baga, eng. beggar) pl. vrsta katolikih kaluerica naroito rairenih u XI i H veku, najstariji red posveen bogougodnom radu, negovanju bolesnih itd.; fig. bogomoljke, one koje se prave sveticama; betuine, begute. beglerbet (tur. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i graanski, stareina neke oblasti, pokrajine u staroj Turskoj. begluk (tur. beylik) 1. tursko dravno imanje; 2. begov posed (dobiven od sultana); 3. besplatan rad raje na begovom imanju; 4. stoni trg. begoglija (tur.) begov sin. beguine (eng. beggar) pl. v. begine. begum (tur.) udova-carica, udovica velikog gospodina; titula jedne indijske kneginje. begute (eng. beggar) hi. v. begine. bedak (pere. bedak tur. bedaf) glupak, luda, budala; pr. bedast. bedevija (arap. badawiyy, tur. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine, obino arapske. bedeker putni vodi, knjiga, prirunik za turiste (prema imenu nemakog izdavaa K. Baedecker-a). bedinerka (nem. Bedienerin) kuna pomoni-ca samo u odreene dane ili sate; bedine-. rica. bediverica v. bedinerka. bedlemit (eng. Bedlam, bedlamite) ludak, onaj koji ivi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). bedminton (eng. badminton) sp. igra slina tenisu; igra sa reketima i lopticama sa

usaenim perima na jednoj strani, preko mree razapete 155 st od zemlje. beduina (arap. badawiyyun) kod. enski ogrta slian arabljanskoj nonji. beduivi (arap. badawiyyun) pl. stanovnici pustinje, skitalaka arapska plemena u arabijskim, sirijskim i severoafrikim pustinjama, koja su ivela od stoarstva i pljake. Be-dur (ital. B-dur) kuz. tvrdo zvuanje sa osnovnim tonom b; suprotno: Be-mol. be (fr. beige) koji je bledosmee boje; neobojen, prirodne boje. bez (hebr. beth-din) l. jevrejska sudnica, tribunal koji sainjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. bez (tur. bez) 2. platno. bezbeli (tur. besbelli) dabome, zaista, naravno. beze (fr. baiser) poljubac; kuv. vrsta kolaa punjenih penom od jaja i eera. bezemon (hol. bezemschoon) trg. odbitak na ime onoga to ostaje u sanducima ili buriima pri ispranjavanju, naroito kod nepreraenog eera. bezeta (fr. bezette) crvena minka, fino tanko platno, jako obojeno koenilom boja koju upotrebljavaju poslastiari za bo-jadisanje kolaa. bezistan (pere. bezistan) trg, trite, deo trga pod krovom, pokrivena arija, naroito u Carigradu; bezisten. bezisten (pere. bezistan) v. bezistan. bezmen (fr. baisemain) celivanje ruke, rukoljub; vazalsko, klevetniko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. bezoan (fr. besoin, ital. bisogno) potreba, potrebnost, nuda, oskudica, siromatvo; o bezoan (fr. au besoin) u sluaju potrebe, kad bude nuno; adres o bezoan (fr. adres-se au besoin), trg. na menicama: adresa po potrebi, tj. upuivanje menice na tree lice, ako bi trasat odbio primanje. bezoar (fr. bezoard, pere. padzehr) fark. vrsta protivotrova sastavlena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. bezoardika (nlat. bezoardica) pl. far, protivotrovi. bejzbol (eng. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom, u kojoj na svakoj strani igra devet igraa; lopta za tu igru. bek (eng. back) sp. igra iz ue odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka, levog i desnog). bekasina (fr. becassine) zool. barska ljuka, ritska ljuka. Be-kvadrat muz. etvoroutlasto V", razreavajui znak kojim se jedna poviena ili sniena nota vraa na prvobitni stepen. bekerel (skr. Bq) fiz. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meunarodnom sistemu; predstavlja jedan

bekon

108

bengalo

radioaktivni raspad u sekundi; naziv po francuskom nauniku A.A. Bekerelu (18521908); ranija jedinica kiri. bekon (eng. bacon) kora slanine, osuena polovina (strana) svinje, bez glave, kime, butne kosti i lopatice. bekuordejn (eng. backwardation) trg. u trgovini dravnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi; up. deport. bekrija (arap. bukraiyy, tur. bekri) pijanica, lola. bel jedinica za merenje jaine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu, izumitel>u telefona); oznaka b; up. decibel. beladona (ital. bella donna lepa ena") bog. (Atropa Belladonna) velebilje, bun, balan, paskviza, kurjaa, vinika, ludaa; bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od sveeg soka lia ove biljke, glavni sastojak atropina. beladonin (ital. bella donna) hen. organska baza koja se dobija od korena i lia velebilja; upotrebljava se, kao sredstvo za ulepavanje, radi poveanje zenica. belaj (arap. bala tur. bela) l. nesrea, zlo, jad, nevolja, patnja, muka; 2. fig. avo, vrag. belanda (ital. belanda, fr. belandre) mor. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. belvedere (ital. belvedere lep izgled) kula, ardak na kui, letnjikovcu ili kakvom uzvienom mestu odakle je lep izgled (belvi); deo Vatikana u kome se nalazi uveni kip Apolonov. belvi (fr. bellevue) v. belvedere. belegija (tur. belegi) brus za otrenje kose. beledin trg. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. belelaks trg. vrsta istonoindijske svilene tkanine, sline taftu. belemniti (gr. belemnon oruje za hitanje, strela) geol. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. belenzuka (tur. bilezik) 1. narukvica, grivna; 2. karika, pavta; 3. al. okovi na nogama, lisice. bel-espri (fr. bel-esprit) lep duh, tj. pametan i duhovit ovek. beletrist(a) (fr. belles lettres, belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom, zabavni pisac. beletristika (fr. belles-lettres knjievnost) ona grana literature koja ne slui ni religioznim, ni naunim, ni praktinim ciljevima, dakle pesnipggvo u stihu i prozi, zabavna knjievnost svake vrste, feljton, estetska i knjievna kritika. Belzebub (hebr. Baal-Sebub) mit. boanstvo starih Filistinaca; kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiavo, avolski poglavica. beli (arap. bala, tur. belli) poznato, jasno, izvesno, bez sumnje. belikozan (lat. bellicosus) ratoboran, ratniki. bel kanto (ital. bel canto) kuz. lepo pevanje; pravac u muzici koji tei za to savre-

menijom reprodukcijom tona i za virtuoznou u izvoenju. belmontin hen. ist parafin koji se dobija od petroleuma; upotrebl>ava se naroito za pravljenje svea. belogardejac (rus. belogvardeec) beli gar-dist", nezvanian i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove, Vrangelove i dr. vojske koja se, za vreme graanskog rata u Rusiji, borila protiv boljevike; fig. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadanjeg reima u SSSR. belomantija (gr. belos strela, manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). Belona (lat. Bellona) mit. boginja rata kod Rimljana, sena Marsova. belt (skand. Belt) tesnac, moreuz. belim (tur. belki) moda, valjda, verovatno. beluga (rus. beluga) zool. riba jesetra-mo-runa; kao kamen tvrda masa koja se u veliini kokoijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna; beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. belum internecinum (lat. bellum internecinum) rat do istrage. belum omnijum kontra omnes (lat. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih, opti rat; fil. prvobitno prirodno stanje oveanstva, pre obrazovanje drutva (Hobsova pretpostavka). belite (p. belchite) vrsta panske vune, nazvane po gradu Belite. bema (gr. bema uzvienje) pregraeno mesto za svetenike u grkim pravoslavnim crkvama, naroito vladiin sto. bematin-svee pl. svee izraene od neke meavine parafina i stearina. Bembaa (tur. bend-baci glavna brana) predgrae Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je sluila za dovod vode). Be-mol (ital. Be-moll) uz. zvuanje sa osnovnim tonom b; suprotno: Be-dur. ben (hebr. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime oevo; npr. Solomon ben David=Solomon, Davidov sin. bena (tur. bon) budala, luda, glupan. benares (ind. Benares) istonoindijska srebrna tkanina, brokat, nazvala po gradu Benaresu. bengal (eng. bengal) polusvilena tkanina, mus-lin sa prugama u vie boja. bengali (eng. Bengal) pl. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroenika. Bengalija (eng. Bengal) oblast u severoisto-nom delu Indije. bengalo (beng. bangla, eng. bungalow) jednospratna kua, na Dalekom istoku, od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka), s krovom od slame ili crepa; slui za turiste, lovce itd.

bengalske vatra

109

bergonizacija

bengalske vatra poznata vatrometna smesa alitre i sumpora, gori lagano crvenim, utim, zelenim ili belim plamenom. bengal strajp (eng. bengal stripe) trg. muslin sa prugama u vie boja. bendi (eng. bandy) sp. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom, pretea hokeja; igra se u Skandinaviji i SSSR. beneluk (pers.-tur. bengilik, bencilik) 1. opojna trava (napitak); 2. maije, ini. bene (lat. bene) dobro, val>ano, lepo. bene va lete! (lat. bene valete) iveli! budite zdravo! beneventana (po ital. kneevini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma; javilo se (u drugoj polovini U v.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu, odakle se proirilo najpre u kneevini Benevento, a onda i po celoj junoj Italiji; to pismo je iz Italije prelo i u Dalmaciju, gde se u mestimino] upotrebi zadralo do XTV v. benevole lektor (lat. benevole lector) blagonakloni itaoe! benevolentan (lat. benevolens) blagonaklon, naklonjen, odan. benevolencija (lat. benevolentia) blagonaklonost, naklonjenost, milostivost. benevreke (alb. benevrek) uske suknene akire; benevreci. benediktiner (fr. benedictin, nem. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome to su ga najpre poeli spravljati kalueri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). benediktinci al. kaluerski red sv. Bene-dikta (480543), osnovan u VI veku u Monte Kasinu. benedikpija (lat. benedictio) u katolikoj crkvi: blagoslov, blagosiljanje. benedikpija apostolika (lat. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa, pravei znak krsta, daje triput godinje celom katolikom svetu. benedicirati (lat. benedicere) blagosloviti, blagosiljati. benedicite (lat. benedicite) molitva pre obreda u katolikim manastirima; blagosiljanje, blagoslov. benemerit (lat. bene meritus) vrlo zasluen ovek. benefaktor (vlat. benefactor) dobrotvor, dobroinilac. benefakcija (lat. benefactio) dobroinstvo, dobrotvorstvo, beneficancija. benefis (fr. benefice) predstava u korist nekog glumca. benefic (lat. beneficium) dobit, zarada, korist; prihod; prvenstvo, povlastica; predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja, korisnica. bensficija (lat.) dobit; povlastica. beneficijalni (nlat. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tie crkvenih prihoda.

beneficijant (nlat. beneficians) dobroini-lac, dobrotvor. beneficijar (nlat. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica, napr. od neke predstave korisnice; primalac prihoda crkve; up. beneficijat. beneficijat (nlet. beneficiatus) v. beneficijar; takoe: ak koji prima stipendiju, blagodejanje, blagodejanac. beneficij(um) (lat. beneficium) v. benefic. benzin (nlat. bezoe) hen. tena i lako zapaljiva smea ugljovodonika, dobija se iz nafte, rastvara se u alkoholu, slui kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. industriji. benzol hem. tean, bezbojan, aromatian ugljovodonik, S6N6, lako isparljiv i za-paljiv, dobija se iz katrana kamenog uglja. benignitet (lat. benignitas) dobrota, dobrodunost, dareljivost; med. bezopasnost, prolaznost bolesti. ben-mari (fr. bain-marie) kuv. zagrevalo vodom, posuda vrue vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se odrala toplota. bentonit (po Fort Benton-, SAD) vrsta gline, sadri vie od 50% montmorilonita; upotrebljava se pri vaenju nafte, izradi kalupa za livnice, eliane i dr. bentos (gr. bentlos dubina) biol. ivotinje i biljke koje ive na morskom dnu. bendo (eng. .banjo) gitari slian severnoameriki crnaki muz. instrument sa 57 crevnih ica; naroitu ulogu danas ima u dez muzici. belje (fr. beignet) kuv. utipak, priganica, krofna. benjovr (fr. baignoire) l. kupalite, kupatilo, banja; poz. loe u parteru graene u obliku kade, tj. spreda uzane, a pozadi iroke; 2. kada za kupanje. beotski (gr. Boiots) pril. iz Beotije, tj. glupo, nespretno, tromo. Beoani (gr. Boiotos) stanovnici starogr-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima; otuda: ne-spretakovii, glupaci. berat (arap. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naroite povlastice; carsko pismo kojim se neko postavlja na neki poloaj; pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. beraha (hebr. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. berberiva (nlat. berberis) uta boja koja se dobija iz korena biljke utike. berberis (nlat. berberis vulgaris) bog. utika. bergami (ital. bergamo) pl. zidni tepisi izraeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. bergamota (ital. bergamotto) carska kruka, vrsta plemenitih kruaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. bergonizacija med. v. elektrogimnastika.

berdanka

110

bertijonaa

berdanka (eng. Berdan) puka ostragua, nazvana po pronalazau Amerikancu Berdanu ( + 1893), ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj peadiji. bere (fr. beret) plitka i okrugla francuska kapa; beretka. berekin (ital. birichino) rasputen deak, deran, mangup. bereta (ital. berretta) v. bere. berera (fr. bergere) pastir ka; iroka, postavljena naslonjaa; ukras za glavu; fig. ljubavnica, dragana. bererak (fr. Bergerac) vrsta finog francuskog vina, nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. bererija (fr. bergerie) tor za ovce; ovar-stvo; pastirska pesma i igra. berza (fr. bourse, ital. borsa, nlat. bursa koa, krzno; tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovaki svet radi zakljuivanja poslova, naroito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza), zatim sa robom: itom, ugljem i sl. (produktna berza); novana pijaca, novanik; berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima, koji trguju na ber-zi; berza rada ima za zadatak da utie na trite radne snage time to usredsreuje ponudu i tranju i, na taj nain, utie na suzbijanje besposlice; up. burza. berzanski uzvisi trg. mesni obiaji koje je utvrdila uprava jedne berze, a koji vae za poslove obavljene na toj berzi. berzerkeri (nord. ber-serkr) tig. oni koji se pojavljuju u koi medveda", polumitske linosti u Norvekoj i na Islandu, ljudi koji, kada pobesne, dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su ili u boj bez oklopa, samo u medveoj koi, i odlikova-li se u borbi divljim besom; fig. besni, plahovita ljudi i ratnici. berzijanci (fr. bourse, nem. Bersianer) pl. v. pod berza. beriberi (ind. beri) med- veoma rairena krvna bolest u Sev. Africi, Australiji i ist. Indiji, koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinem, koji nema u sebi vitamina be"; glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju ivanog sistema koji se javlja u koenju donjih delova tela i slavljenju srca; = beli skorbut, beavitamknoza. beril (gr. beryllos) min. heksagonalni mine-ral, neprovidan, mutnozelene boje; plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd), ili zelenkastoplave (akva-marii). berilij(um) (gr. beryllos, nlat. berylliumj hem. element, atomska masa 9,02, redni broj 4, znak Ve; beo metal koji ulazi u sastav berila. berilistika (gr. beryllos) gatanje, prori-canje budunosti iz arobnog ogledala (napravl>enog iz berila).

berit-mila (hebr. berit savez, zavet, mila od glagola mal obrezati pokoicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja; uvo-enje u zavet praoca Avrama, zavet obre-zanja, obrezanje. beriet (arap. baraka, tur. bereket) l. letina, plod, rod; 2. srea, napredak. berkan (ital. berracano) gusta i teka tka-nina od vune, kostreti ili kamilje dlake za prevlaenje nametaja. berkelijum v. berklijum. berklijum hen. transuranski element, proizveden vetaki u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley), otuda i naziv; redni br. 97, hem. znak Bk. berkovec (rus. berkovec) mor. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163,805 kg. berkir (eng. berkshire) po eng. gradu Berk-iru nazvana rasa crnih svinja, proizve-denih ukrtanjem sijamske, kitajske i napolitanske rase. berlengo (fr. berlingot) polu-berlina, lake karuce sa dva sedita, bez prednjeg sedita; up. brelengo. berlina (fr. berline) vrsta lakih kola sa etiri sedita i sa zavaljenim arnjevima, berlinska kola. berlingoca (ital. berlingare, berlingozza) italijanski narodni ples. berma (lat. firmare) krizma, crkveni in kojim se krtenje potvruje miropoma-zanjem; up. birma. bermet (nem, Wermut) aromatino desertno vino s pelenom, pelinkovac; up. vermut. berna (fr. berne) kor. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lau; zategnute ebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). bernardinac (nem. Bernhardiner) rasa pasa izmeu doge i ovarskog psa, duge dlake, crvene i bele; upotrebljuju ih kao putovoe kroz snene meave na Sv. Bernhardu (vajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snenim vejavicama. bernardinci pl. bela braa, kalueri katolikog kaluerskog reda, osnovanog 1098. u Francuskoj. berneskan (ital. bernesco) v. bernijeskan. bernijeskan (ital. Berni, bernesco) udljiv, nastran (po nainu pisanja ital. pesnika Bernija, koji je preradio Bojardov ep Zaljubljeni Rolando"). bersaljeri (ital. bersaglieri) pl. strelci (vrsta peadije u ital. vojsci, osnovana 1836. god.). berseza (fr. berceuse) kuz. uspavanka. bert-brodovi (hol. beurt) pl. holandski potansko-trgovaki brodovi koji vre redovan saobraaj na odreenim linijama i imaju povlasticu za prevoenje putnika i robe. bertijonaa (fr. bertillonage) u kriminali-stici: utvrivanje istovetnosti (identi-

besa

111

bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem eline armature (nosi-vost mu je vea od armiranog). bear (pere. bi-kar bez posla, tur. bekar) l. neoenjen ovek, neenja, momak; 2. lola, bekrija; mangup; 3. najamni radnik, nadniar; 4. ist- najamni vojnik. dehaizam napredni pravac u babizmu, koji ima pristalica i u Evropi i Americi. behar (tur. behar prolee, list i cvet voke) cvet, naroito cvet ia vokama. behika (gr. bex, bexos kaalj) pl. med. sredstva, lekovi protiv kalja. becirk (lat. cirkus, nem. Bezirk) srez, kvart, odeljak. bea (tur. besa) mana, nedostatak, greka. beika (tur. besik) detinja kolevka; mehur. belija (tur. besli) l. straar; 2. pripadnik plaene konjice. betek (nem. Besteck) pribor za jelo: no, viljuka, kaika, tanjiri i ubrus. bi- (lat. bis) predmetak u sloenicama koji kazuje da se znaenje drugog dela sloeni-ce dvaput javlja, npr. biandrija, bilupa itd. biangularan (lat. angularis uglovni, kutni) dvougli. biandrija (lat. bi-, bis, gr. aner, andros mu) zakonom zabranjeni brak jedne ene sa dva mua u isto vreme. bianuelan (lat. bi-, annus godina, fr. biannuel) koji izlazi dvaput godinje, npr. asopis. biarda maina za tkanje, razboj (naziv po pronalazau). biartikularan (lat. bi-, articulus zglob) koji ima dva zgloba, dvozgloban. biarhija (lat. bis, gr. arhe vlada) dvovla-e, istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji; up. diarhija. bibacitet (nlat. bibacitas) elja (ili: strast) za piem, sklonost piu. bibere (lat. bibere) piti; bibere greko stope (lat. bibere graeco more) piti po grkom obiaju (tj. kada se u ije zdravlje pije onoliko aa koliko njegovo ime sadri slova ili koliko mu se jo eli godina ivota); bibere ad numerum(lat. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreen broj aa. biberon (fr. biberon) pijanac, vindija; sisaljka, boca sa cuclom. bibi (fr. bibi) enski eir sa malim titom; muki eir sa uzanim obodom. Biblija (gr. bibHon knjiica, knjiga, biblia knjiice, knjige) Sveto pismo, knjige koje sainjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grkom); biblijska arheologija nauka koja ispituje nain ureenja i ivota, obiaje, umetnost i sl. onih naroda koji se u Bibliji pominju. bkblio- od gr. to biblion u znaenju knjiica, knjiga. bibliognozija (gr. biblion, gnosis poznavanje) poznavanje knjiga, razumevanje u knjige.

fikacija) neke linosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu, 18531914). besa (fr. baisse) l. trg. padanje cena i kurseva dravnih papira, akcija i drugih hartija od vrednosti, kao i robe koja se kotara na berzi. besa (alb.) 2. kod Albanaca: tvrda vera, tvrda re; nekome dati besu dati nekome tvrdu re da mu se nee nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. besar (fr. baisser) trg. v. besje. bes-bol (eng. base-ball) sp. severnoamerika narodna igra loptom, igra se na igralitu u obliku romboida ije su strane duge 27 t, i sa dva tima sa po devet igraa. besee (po fr. skra.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. Besemerov aparat aparat za proizvoenje elika i bakra. Besemerova metoda postupak pri proia-vanju sirovog gvoa pomou toplog vazduha; v. Besemerov elik. Besemerov elik elik koji se dobija oksidacijom sirovog gvoa, nazvan po vedskom hemiaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer, 18131898). besje (fr. baissier) trg. igra na berzi koji pekulie padanjem vrednosti berzan-skih artikala; besar. beskompromisan (lat. compromissum) koji ne pravi kompromise, nepopustllv, nepomirljiv. bestija (lat. bestia) zver, ivotinja; grubo, divlje; neovek, zver-ovek. bestijalan (lat. bestialis) zverski, ivotinj-ski; grub, divlji, surov, neovean. bestijalnost (lat. bestia) ivotinjstvo, zver-stvo, zverska priroda, skotstvo, skotsko ponaanje, neovenost; skotolotvo. bestijarij(um) (nlat. bestiarium) knjiga sa slikama ivotinja, knjiga sa priama iz ivotinjskog sveta. bestijarijus (lat. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). bestseler (eng. best najbolji, seli prodavati, trgovati) delo koje u odreenoj vrsti postigne najvei broj prodatih primeraka. bega (gr. beta) ime drugog slova grkog alfabeta (R=nae b"); beta-zraci fiz. vrsta radioaktivnih zraka, potiu iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. procesu beta-raspada, a sastavlje-ni su od beta-estica, elektron ili pozi-tron koji izlee iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom; up. alfa-zraci, gama-zraci. beton (lat. bitumen, fr. beton) smesa od ljunka i cementa koja ima svojstvo, poto se ovlai, da se stvrdne kao kamen (u novijoj graevinskoj tehnici igra jednu od najvanijih usluga); armirani beton kada se u betonsku smesu doda jo i gvoe, radi pojaanja; prednapregiuti beton ar-

bibliognost(a)

112

bigotirati

bibliognost(a) (gr.) poznavalac knjiga, onaj koji se razume u knjige. bibliograf (gr. biblion, grapho piem) poznavalac knjiga; pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. bibliografija (gr.) poznavanje knjiga, pomona nauka koja se bavi to potpunijim sakupljanjem i opisivanjem tampanih dela ili jedne naune oblasti, ili celokupne knjievnosti jednog naroda; ona moe biti azbuna, hronoloka ili sistemat-ska; obino se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela, a ree donosi i kritike napomene. bibliolater (gr. biblion, latreuo sluim) ovek koji voli i ceni knjige; ovek koji preterano potuje Sveto pismo. bibliolatrija (gr. biblion, latreia sluba) preterano i zanesenjako potovanje Svetog pisma; slepo verovanje svemu to je napisano ili tampane. biblioliti (gr. biblfon, Ifthos kamen) pl. geol. okamenotine lia; otisci lia na kamenu; rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima, pa su dobili mineralan izgled. bibliologija (gr. bibliologia) nauka o knjizi i knjiarstvu uopte, poznavanje Svetog pisma (Biblije); nauka o Svetom pismu; rasprava o raznim izdanjima Biblije. biblioman (gr. biblion, mafnesthai ushii-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz isto spoljnih obzira, npr. radi origi-nalnosti tampe, starosti, retkosti, tehnike opreme, njihove sudbine itd. bibliomanija (gr. biblion, mania ushienje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz isto spoljnih obzira, knjigoljublje. bibliomantija (gr. biblion, manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga, naroito Sveto pismo, nasumce otvori. bibliopeja (gr. biblfon, poieo inim) vetina sastavljano (ili: pisanja) knjiga, spisateljstvo; pravljenje (ili: izrada) knjiga. bibliopol (gr. bibliopoles) knjiar, prodavac knjiga. bibliotaf (gr. biblfon, taphos grob) ,,sahranjiva knjiga", tj. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. biblioteka (gr. bibliotheke zbirka knjiga) knjinice, zbirka knjiga. bibliotekar (gr.) knjiniar, upravnik, rukovalac bibliotekom. bibliotekografija (gr. bibliotheke, grapho opisujem) opisivanje biblioteka; nauka o ureenju biblioteka. bibliotekonomija (gr. bibliotheke, nomfa) nauka o ureenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. bibliofil (gr. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne, bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljaa posebno interesuje.

bibliofilija (gr. biblfon, philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. biblist(a) (nlat. biblista) poznavalac Biblije, objanjava Biblije; onaj koji se dri samo Biblije, bez obzira na predanje. biblioteka (gr. biblfon) struno poznavanje Svetog pisma; nauka o Svetom pismu. biblicizam (gr.) pravac u evangelikoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili ivota. biblicitet (gr.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). bibron (fr. biberon) v. biberon. biva Jiuz. japanski narodni instrumenat, sro-dan lauti, sa 4 ice, po kojima se udara drvenim maljiem. bivak (fr. bivouac) voj. poljski logor; stanovanje vojske pod malim atorima. bivakirati (fr. bivouaquer) okolovati, biti u okolu, logorovati u polju; provesti (ili: provoditi) no pod vedrim nebom. bivalentan (nlat. bi-, valens koji vredi, valere vredeti) he*, dvovredan, od dve vrednosti, koji ima dve vrednosti, naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika, odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa, ili se zamenjuje dvama atomima vodonika, kao npr. kiseonik, sumpor, bakar, cink, olovo, elezo i dr. biver (eng. beaver) trg. engleska pamuna materija, tkana kao oja (upotrebl-ava se za zimske akire). bivertin (eng. beaverteen) trg. grub vuneni porhet. bivijum (lat. bivium) mesto gde se stiu dva puta, raskra, raskrsnice. bigamija (lat. bis, gr. gamos brak) dvobranost, stupanje u nov brak pre no to je prvi razveden, dvoenstvo, dvomuitvo. bigamist(a) (lat. gr.) ovek koji ima dve ene, dvoenac. bigamistki&a (lat. gr.) ena koja ima dva mua, dvomuica. bigarirati (fr. bigarrer, nlat. bivariare) arati, iarati, ukrasiti arama. bigenerian (lat. bis, genus rod, bigener), dvospolan, koji ima dva spola; up. hermafroditski. biglisati (gr. biglao, biglizo) pevati, izvi-jati melodiju (ptice, naroito slavuji). bigot (fr. bigot) onaj koji slepo veruje; bogomoljac; onaj koji se pravi da je strogo religiozan, licemer. bigotan (fr.) koji preteruje u pobonosti, verski zatucan; licemeran. bigoterija (fr. bigoterie) verska zatucanost, preterana pobonost, bogomoljstvo; licemerstvo. bigotizam (fr. bigotisme) tobonja svetost, licemerstvo; bogomoljstvo. bigotirati (fr. bigot) praviti se svecem, pretvarati se, licemeriti.

bigotnost

113

bikonkavav

bigotnost (fr.) v. bigotizam. bide (fr. bidet, ital. bidetto) sud za intimno ispiranje sena; kada u kojoj se kupa sedei; konje, mali konj. bidens (lat. bi-dens) dvozubac, dvozube vile, dvozube rogulje. biduum (lat. biduum) vreme od dva dana; rok od dva dana; intra biduum (lat. intra biduum) u roku od dva dana. biu (fr. bijou) nakit, ukras, dragocenost, dragulj, dragi kamen. biuterija (fr. bijouterie) trgovina dragocenostima, zlatarske radnja, juvelirska radnja; nakit, dragocenost, dragulji; juvelirska roba. biugje (fr. bijoutier) trgovac dragoceno-stima, zlatar, juvelir. bizam (nlat. bisamum, hebr. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih ivotinja, naroito u mokavca, u jednoj kesi u blizini mara (upotrebljava se kao miris, i kao lek za jaanje ivaca); up. mous. bizantijski (gr. Byzantikon) koji se tie grkog ili istonorimskog carstva; fig. koji kadi, koji se ulaguje starijima od sebe, ulagivaki, udvoriki, puzavaki; vizantijske bizantinizam (gr. Byzantion) 1. bizantijska umetnost; 2. sistem vladavine slian onome u Istonorimskom Carstvu, gde je neo-granieni vladar bio u isto vreme glava drave i crkve, i doputao svojim dvora-nima i ljubimcima da vre uticaj na najvanije dravne poslove; 3. fig. pokorno sluenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima, puenje pred nitima a nadmenost prema niim od sebe; Bizantinizam. bizantinci (gr.) 1. pl. grki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453), tj. do propasti Bizantijskog Carstva, i radili na istoriji, analistici, geografiji, ar-heologiji, filozofiji, teologiji, retori-ci i poeziji; 2. zlatnici grkih careva; vizantinci. bizantolog (gr. Byzantion, logos) naunik koji se bavi prouavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji; vi-zantolog. bizantologija (gr. Byzantion, logia) nauka koja se bavi prouavanjem celokupnog ivota (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji; vizantologija. bizar (fr. bizarre) udak, osobenjak, nastran ovek. I bizaran (fr.) udljiv, nastran, osoben; udnovat, udesan, neobian. bizarerija (fr. bizarrerie) udnost, neobinost, osobenost; up. bizarnost. bizarnost (fr.) v. bizarerija. bizmut (lat. bismutum) hen. element, atomska masa 208,980, redni broj 83, znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptino sred-

stvo, pri leenju od sifilisa i dr.); vizmut. biznis (eng. business) posao, trgovaki posao. bizon (gr. bfson) zool. divlji bivo, zuber (u Evropi); bufalo, ameriki divlji bivo. bizoialan (lat. bi-, gr. zone pojas, oblast) koji je podeljen na dve zone, koji se sastoji od dve zone. bizonjo (ital. bisogno, fr. besoin) nuda, potreba; al bizonjo (ital. al bisogno) trg. u sluaju potrebe (na menicama). bije (fr. billet) trg. v. bilet; bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica, menice koja se isplauje samo izdavaocu; bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplauje donosiocu; bije d' bank (billet de banque) banknota, novanica. bijenalav (lat. biennis) dvogodinji. bijenale (lat. biennale) kulturne manife-stacija koja se odrava svake druge go-,dine. bijenalije (lat.) pl. bog. dvogodinje biljke. bijenij(um) (lat. biennium) vreme od dve godine. bijon (fr. billon) legura od srebra i bakra, ali sa znatno vie bakra, od koje je ranije pravljen sitan novac; bakarni novac sa neto srebra; srebrni novac bez propisne koliine srebra. bijonaa (fr. billonnage) nedoputena trgovina novcem male vrednosti; krivotvo-renje novca; proturanje lanog novca. bijoner (fr. billonneur) proturiva nepropisnog ili lanog novca. bijonirati (fr. billonner) proturati nepro-pisan ili laan novac. bikamerizam (lat. bi-, camera) dvodomni sistem u ureenju drave. bikarbonat (nlat. bicarbonas) hen. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom, npr. bikarbonat sode. bikvadrat (lat. bi-quadratus) kat. etvrti stepen (etvrta potencija) jedne veliine; bikvadratne jednaine jednaine etvrtog stepena; bikvadratii koren etvrti koren neke veliine. bikefalan (lat. bis, gr. kephale glava) dvoglav; up. bicefalan. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu, na kome su 1946. vreni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog enskog kupaeg kostima ija je veliina svedena na najmanju meru. bikoloran (lat. bicolor) bog. dvobojan, u dve boje. bikonveksan (nlat. bi-convexus) om. dvogubo ispupen, ispupen s obe strane, npr. bikonveksno soivo. bikonjugiran (lat. bi-conjugatus) dvostruko sparen, dvogubo spregnut. bikonkavan (nlat. bi-concavus) om. dvogubo izdubljen, s obe strane izdubljen, npr. bikonkavno soivo.

bikornan

114

bimetalizam

bikornaa (lat. bi-cornis) zool. dvorog, sa dva roga. biksin (nlat. bixa) ham. v. orlean. bil (eng. bili, fr. bille, nlat. billa, lat. bulla) predlog, zakonski predlog (u Engleskoj), koji se, tek poto bude triput proitan i primljen u oba doma, podnosi kralju; takoe: pisamce, cedulja, priznanice, menica. bilabijal (lat. bi-, labium usna) gran. sugla-snik koji se izgovara s obe usne, dvousneni suglasnik (b, p, m). bilabijalan (lat. bilabialis) gram- koji se izgovara uz uee obeju usana, dvousneni (suglasnik). bilans (fr. bilan, ital. bilancio, lat. bi-lanx sa dva tasa) trg. poreenje prihoda i rasho-da na kraju jednog rauna, zavrni raun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme, obino krajem svakog meseca i svake godine; fig. krajnji ishod neega; up. saldiranje, saldo. bilansirati (lat. bilaroc) trg. izvesti zavrni raun, izvriti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. knjigama; zakljuiti neki posao, izvesti zakljuak o svrenom poslu. bilanca (nem. Bilanjz) v. bilans. bilardirati (fr. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti; jednim udarcem udariti dve lopte; o konju: izbacivati prednje noge napolje. bilateralan (lat. bis, latus strana, nlat. bilateralis) dvostran, obostran, upravljen na suprotne strane; bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovarake strane. bilboke (fr. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na tap; figurice od zovine sri sa olovom na dnu, tako da uvek stoji uspravno; tip. sitni tamparski poslovi (karte, posetnice i sl.); drveni pruti kojim se mee zlato pri pozlaivanju. bilet (fr. billet) pisamce, cedulja; trg. priznanica; ulaznica; eleznika (ili: tramvajske) karta; etiketa. bileta (fr.) v. bilet. biletar (fr. billetier) poz. prodavac ulaznica za predstave; izdavalac karata (elez-nikih itd.); up. bileter. biletarnica (fr. billet) blagajna, mesto gde se izdaju karte, ulaznice. bileter (fr. billetier) v. biletar. biletirati (fr. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom; izdavati ulaznice, eleznike karte i dr. biletura (fr. billet) izdavanje ulaznica, eleznikih karata; prodavnica ulaznica, eleznikih karata itd. biliverdin (lat. bilis u, fr. vert zelen) hen. uno zelenilo, zelena bojena materija ui. bilieran (lat. bilis, fr. biliaire) koji se tie ui, uni. bilijar (fr. billard) vodoravna tabla na etiri kratke noge, prevuena zelenom

ojom, etvrtasta i zarubljena, na kojoj dve osobe ili vie njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima); igra na bilijaru. bilijarda (fr. billiarde) hiljadu biliona. bilijariti (fr. billard) igrati na bilijaru. bilin (lat. bilis) hen. glavni sastojak ui. bilingvizam (lat. bilinguis dvojezian) v. bilingvitet. bilingvitet (lat. bis, lingua jezik) dvojezinost; upotreba dvaju jezika u govoru; fig. pritvornost, prepredenost, dvolinost. bilingvian (lat. bilinguis) dvojezian; koji govori dva jezika; fig. pritvoran, dvolian, prepreden. biliozan (lat. biliosus, bilis) uan, pun ui; utozelen; fig. ustar, prek, na-| prasit, razdraljiv, mrzovoljan. I bilion (fr. billion) milion miliona j (1.000.000.000.000). bilirubin (lat. bilis, nlat. rubinus) he, uno crvenilo, crvena bojena materija ui. bilis (lat. bilis) med. u, fig. gnev, jed, ljutina. bilifulvin (lat. bilis, ulvus, mrkout) hen. uno utilo, crvenouta bojena materija ui. bilokacija (lat. bi-, locus) istovremena prisutnost na dva mesta. bilten (fr. bulletin, ital. bullettino) dnevno saoptenje; kratak, zvanian dnevni izvetaj (npr. o stanju zdravlja, o stanju na frontu, o sednici ministarskog saveta, o aktuelnim politikim pregovorima i sl.); izborni listi; listak, cedulja; potvrda, priznanice. bilupa (lat. bis, fr. loupe) opt. lupa sa dva soiva. bild (eng. bilge) mor. ravno dno u sredini lae, donji deo lae. biljur (ar. ballur kristal, lat. beryllus, gr. beryllos beril) gorski kristal; kristalno staklo. biman (lat. bis, manus, nlat. bimanus) dvobimbaa (tur. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureenih trupa u Turskoj, zapovednik tabora koji je obino imao hiljadu vojnika; major. bimembrian (lat. bimembris) koji ima dva uda; sa dva lana, dvolan. bimenzan (lat. bimemsis) dvomeseni. bimenzis (lat.) vreme od dva meseca, dvomeseje; up. bimester. bimester (lat. bimestre, se. tempus) v. bimenzis. bimestran (lat. bimestris) dvomeseni. bimetalizam (lat. bis, dvaput, metallum) dvojki novani sistem jedne zemlje, po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreenu vrednost u meusobnom odnosu, i oboje . slue kao podloga papirnom novcu; nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac vai kao kupov-no i plateno sredstvo s tim to zlato

bin

115

biologist(a)

vai kao osnova i to se moe neogranieno kovati, dok je kovanje srebrnog novca zakonom ogranieno; suprotno: monometalizam. bin v. ibn. bina (nem. Bijhne) pozornica; pozorite. binaran (lat. bini po dva, binarius koji sadri dva, od dva) dvojki, od dva dela, koji se sastoji od dve jedinice, dvojedinini; up. bineran. binda (nem. Binde) veza, vrpca, povoj, zavoj; petlja; okovratnik; pojas. binen-regulator (nem. Biinne, nlat. regulator) poz. aparat za udeavanje svetlosti na pozornici i u pozoritu. binerav (lat. bini, fr. binaire) v. binaran. binokl (fr. binocle) cviker, naoari; dogled za oba oka; med. zavoj za oba oka. binokularan (lat. bini, oculus oko) sa oba oka, koji je udeen za oba oka u isto vreme. binom (lat. bi-, gr. nomos zakon) mat. veliina koja se sastoji iz dva dela, npr. a+ br, padinom od dva lana, dvolani izraz. bivomizam (lat., gr.) fil. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzroni) odnosi, na kojima se osnivaju prirodne pojave, i njima odgovarajui zakoni na kojima se osnivaju duevne (psihike) pojave. binomski (lat., gr), mat. sa dva lana, dvolani; koji se tie binoma. binub (lat. binubus) ovek koji se dvaput eni. binjekta (tur. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji slui konjaniku da se lake popne ili sie sa konja. binji (tur. bini?) graanski veliki ogrta od crvene ohe bez ukrasa, nosila ga je poglavito turska konjica, a i Srbi'. bio- (gr. bfos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ivot, ivotni. bioaritmetika (gr. bfos ivot, arithmetike) nauka koja se bavi sraunavanjem prosenog trajanja ovejeg ivota. biobibliografija (gr. bios, biblion knjiga, graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na ivot i rad nekog oveka (pesnika, filozofa, vladaoca i dr.). bioblasti (gr. bfos, blaste klica) pl. biol. ivotne jedinice manje od elija ivih bia, poslednja sedita svih ivotnih pojava (elija je, po uenju Altmana, kolo-nija bioblasta); up. biofori. biogen (gr. bfos, genos poreklo) biol. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belanevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci ivota: ivot se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. biogeneza, (gr. bfos, genesis postanak, poreklo, raanje) razvitak ivota. biogenetian (gr. bios, genos) koji se tie razvitka ivota; biogenetini zakon zakon po kome je ontogeneza ili razvoj

jedinke kratko i brzo, zakonima naslea i prilagoavanja uslovljeno, ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka, koji ine predaki lanac dotine jedinke" (Hekl). biogenija (gr.) istorija razvitka ivota. biogeografija (gr. bfos, ge zemlja, graphfa), nauka o geografskoj rasprostranjenosti ivih bia; deli se u fitogeografiju (geografiju bilja), zoogeografiju (geografiju ivotinja) i antropogeografiju (geografiju oveka). biograf (gr. bfos, grapho piem) onaj koji opisuje ivot, ivotopisac, pisac biografije; opt. fotografski prikaziva stvari i osoba u kretanju (kinematograf). biografija (gr. biographfa) opisivanje (ili: opis) ivota, ivotopis. biografika (gr. bfos, grapho) vetina opisivanja ivota, vetina pisanja biografija. biodinamika (gr. bfos, dynamis sila) nauka o ivotnim silama i ivotnoj delatnosti; pr. biodinamiki. bioenergetika (gr. bfos, energefa) fil. energetika svega ivoga, svih ivotnih procesa, zbivanja. biozofija (gr. bfos, sophfa) v. biosofija. bioininjering (gr. bfos, eng. engineering) v. genetiki ininjering. biokibernetika (gr. bfos, kibernao upra-vljam, krmanim) deo kibernetike koji prouava tokove informacija i sisteme regulacije u ivim organizmima. bioklimatika (gr. bfos, to klima nagib; predeo u pogledu geografskog poloaja) nauka koja prouava uticaje atmosfer-skih promena, raznih zrakova na oveji organizam i uopte na sve to ivi. bioklimatologija (gr. bfos, klfma, logfa) nauka koja prouava uticaj klime na iva bia, kao i uticaj ivih bia, posebno biocenoza i vegetacije, na klimu. bioliti (gr. bfos, Ifthos kamen) kol. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka ivotinja i biljaka. biolog (gr. biologos) naunik koji se bavi prouavanjem porekla i uslova ivota. biologizam (gr. bfos, logos) fil. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt odranja i unapreenja ivota, kao sredstvo u borbi za opstanak; ona filozofija koja na pojmu ivota" hoe da izgradi celokupni pogled na ivot i svet; pravac sociologije koji postupa po biolokim analogijama. biologija (gr. biologfa) nauka o ivotu, naroito nauka koja se bavi prouavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika); elektrobiologija nauka o elektrinim uslovima ivota biljaka i ivotinja. biologist(a) (gr. bfos, logos) fil. pristalica biologizma.

bioluminescencija

116

biotit biopsihizam (gr. bios, psyche dua) fil. pretpostavka da sve ivotne pojave imaju svoje psihike procese; up. panpsihizam. biopsihologija (gr. bios, psyche, logia) fil. v. psihobiologija. biorizator (gr.) v. biorizacija. biorizacija (gr. bios) 1912. god. pronaeni metod sterilizovanja mleka tako da zadri i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75 i naglo rashlaivanje pomou naroitog aparata, biorizatora. biosinteza (gr. bfos, synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u elijama ivih organizama; osnovni oblik je fotosinteza. bioskop (gr. bios, skopem gledati) aparat koji pokazuje ive slike, tj. slike stvari i bia koje se kreu kao da su ive; dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). bioskopija (gr.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za ivot; ispitivanje da li je u nekom telu bilo ivota; elektrina bioskopija utvrivanje smrti pomou elektrine struje. biosofija (gr. bios, sophfa) ivotna mudrost, uenje o praktinoj mudrosti u ivotu; up. biozofija. biosociologija (gr. bios, lat. socius drug, gr. logia) deo sociologije koji prouava drutveni znaaj duine ovejeg ivota, razmnoavanja itd., a oveka, lana drutvene zajednice, kao animalno bie. biostatika (gr. bios, statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosenom trajanju ivota ljudi koji ive pod izvesnim okolnostima, npr. stanovnika nekog grada, neke oblasti, drave itd. biosfera (gr. bios, sphaira lopta) celokupan prostor na naoj planeti koji je naseljen ivim biima, ivotni prostor (obuhvata: atmosferu, litosferu i hi-drosferu, jer ivih bia ima i u vazduhu, i u zemlji, i u vodi). biotehnika (gr. bios, technike) deo tehnike koji se tie ivih bia i ivota uopte: naslea, prilagoavanja, mehanike razvitka, praktine eugenike i medicine. biotehnologija (gr. bios, techne, logia) prouavanje i primena ivotne delatnosti najmanjih ivotinjskih i biljnih bia (mikroorganizama) na privrednu delatnost, npr. organizama koji izazivaju vre-nje itd. biotika (gr. bios) praktino uenje o ivotu. biotip (gr. bios, typos) ist tip, ista rasa, ivotinje i biljke koje potiu od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednaene i postojane odlike. biotit min. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom nauniku Biot-y).

bioluminescencija (gr. bios, nlat. lumines-centia hladno svetljenje) biol. pojava hladnog i vidljivog zraenja svetlosti kod tzv. svetleih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i ivotinjskog (neke ribe i neki insekti, npr. svitci) sveta; ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomou kiseonika iz vazduha. biomagnetizam (gr. bios, magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim biima; pr. biomagnetski. biomantija (gr. bios, manteia proricanje) 1. sudskolekarsko utvrivanje, prema izvesnim znacima na telu, da li se novoroene rodilo ivo ili mrtvo; 2. arlatan-sko predskazivanje trajanja ivota na osnovu kucanja bila, crta na dlanu i drugih nekih simptome. biomatematika (gr. bios, mathe'ma) matematika disciplina prilagoena potrebama biolokih nauka. biometrija (gr. bios, metria) grana biologije kojoj je cilj da matematiki izrauna i odredi razne ivotne pojave, naroito pojave naslea; u irem smislu: prouavanje i merenje ivotnih sposobnosti oveka, tj. njegovih fizikih i psihikih osobina. biomehavika (gr. bios, mechanike) nauka o mehanikim procesima na ivim biima i u njima. bionegativan (gr. bios, lat. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po ivot i ivotne funkcije ili po potomstvo (nakaze, poremeaji u razvitku, nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve to je izrazito bolesno ili boleljivo). bionika (skra. od biologija elektronika tehnika) nova nauna disciplina, nastala u XX veku, koja se bavi prouavanjem grae i funkcije biolokih sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici, odnosno radi usavravanja postojeih i stvaranja novih tehnikih sredstava i sistema novih maina, pribora, aparata, grae-vinskih objekata ije osnovne osobine treba da budu to priblinije osnovnim osobinama ivih sistema. bionomija (gr. bios, nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju ivotom. bionti (gr. bios, to on, tu ontos postojee bie) pl. biol. ovako je nazvao 1866. nem. prirodnjak Ernst Hekl fizioloke jedinke koje su veinom sastavljene od mor-folokih jedinki i koje predstavljaju jedinstveno ivo bie. bioontologija (gr. bios, on, ontos, logia) nauka o ivim biima. biopsija (gr. bios, orao vidim) med. nain klinikog ispitivanja uzimanjem, operativnim putem, delia nekog organa sa ivog oveka kad se sumnja na kakav tumor (rak, sarkom).

biotian

117

biseksan

biotian (gr. bios) koji se tie ivota, ivotni. biotomija (gr. bios, temno seem) nauka o ralanjivanju, razuivanju ivih tela; nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba ivota. biotop (gr. bios, topos mesto) mesto ivljenja jedne ivotne zajednice (bioce-noze). biofenomenologija (gr. bios, ta phainomena pojave, logia) nauka o ivotnim pojavama. biofizika (gr. bfos, physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meusobnim odnosima ivih bia; deo fiziologije koji se slui fizikim metodama u ispitivanju ivotnih pojava. biofon (gr. bios, phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. biofori (gr. bios, phoros koji nosi) pl. biol. nosioci ivota, bioblasti. biohemija (gr. bios, chemeia) deo fiziologije, nauka o hemijskom sastavu ivih bia i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. biocenoza (gr. bios, koinos zajedniki) ivotna zajednica, skup ivih bia koja ive u jednom odreenom delu ivotnog prostora" (biotopa). biocenologija (gr. bios, koinos zajedniki, logia nauka) v. biocenotika. biocevotika (gr.) nauka koja se bavi prouavanjem biocenoza, deo ekologije. biocentrino posmatranje (gr. bios, lat. centrum sredite) fil. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka, posmatranje prirode samo sa stanovita ove-jeg ivota i njegovih vrednosti. biparticija (nlat. bipartitio) deljenje na pola, polovljenje, razdvojenje. biped (lat. bis pes noga, bi-pes) dvonona ivotinja, dvonoac. bipedalan (lat. bipedalis) dug ili irok dve stope, dvostopni. bipsdan (lat. bi-pes, bipedis) koji ima dve noge, dvonog. biplan (lat. bis, planum ravan, ravna povrina) avij. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podrnim povrinama, od kojih je jedna iznad druge. bipolarav (lat. bis, polus stoer) dvopolan, sa dva suprotna pola. bira (fr. burat) trg. vrsta polusvilene, polu-vunene tkanine. birato voj. vrsta lakih poljskih mostova, nazvala po pronalazau, austrijskom ininjerijskom oficiru, Karlu Birago (17921845). biraj (fr. burail) trg. glatka ili kegovana polusvilena tkanina sa pamukom, vunom ili kostreti. biratina (fr. buratine) trg. vrsta puplina od fine svile i vune. birger v. purger.

birgermajster (nem. Burger-Meister) gradonaelnik, predsednik optine, predsednik mesnog odbora. birema (lat. biremis) amac sa dva vesla; antika ratna laa sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. biren (fr. burin, ital. burino) bakrorezaka rezaljka, vajalica, dleto; bakrorezac; bakrorez. birenirati (fr. buriner) rezati rezaljkom, vajati; praviti grbove; fig. slikovito priati. bireta (fr. burette) hem. staklena cev sa lestvicom, skalom (upotrebljava se za merenje malih koliina tenosti, naroito u analitikoj hemiji). birzeman (tur. bir-zeman) staro vreme, davnina. biro (fr. bureau, ital. burato) pisai sto; kancelarija; pisarnica; nadlepggvo; odeljenje; kancelarijske osoblje. birokrat(a) (fr. bureaucrate) slubenik koji je u dunosti strog, krut i nadmen; slubenik koji misli da se sve reava samo za kancelarijskim stolom. birokratizam (fr. bureau, gr. krateo jak sam) v. birokratija. birokratija (fr., gr.) tesnogruda vlada inovnitva za zelenim stolom, koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u optenju sa straama; ukoenost, cepidlanost i tesnogrudost u zvaninoj dunosti; sistem upravljanja u kome vlast dri inovnitvo ne vodei rauna o stvarnim interesima masa; birokratizam. birokratski koji se tie birokratije. biromanija (fr. bureau, gr. mania) elja (ili: tenja, navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom, tj. preteno formalistikom duhu. birotehnika (fr. bureau, gr. techne umetnost, vetina) skup metoda, pravila, kojih se treba drati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspenije obavili. biroutenzilije (fr. bureau, lat. utensilia) pl. kancelarijske potrebe, kancelarijski pribor. birtija (nem. Wirtshaus) v. bircaus. bircaus (nem. Wirtshaus) krma, gostionica; birtija. bis (lat. bis) dvaput; muz. po drugi put, jo jedanput, ponovo. bisage (fr. bissac) pl. dvostruka torba (u Lici); torba na sedlu. bisegment (lat. bis, segmentum odseak) mat. polovina, kao odseak jedne linije ili povrine. bisegmentabilan (lat. bis, segmentum) mat. koji se moe podeliti na dvoje, polovljiv. bisegmentacija (lat.) mat. deljenje na polovine ili na dva (obino jednaka) odseka, polovljenje. biseksan (lat. bis, sexus, spol) v. bigeneri-an.

bisekstilan

118

biheviorizam

bisekstilan (lat. bisextilis) prestupni, sa jednim prestupnim danom; bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana); up. bisekstus. bisekstus (lat. bisextus) prestupni dan tj. onaj dan koji se svake etvrte godine, posle 28. februara, domee. biseksualav (lat. bis, sexus spol) koji ima oba spola, dvospolan, hermafroditski. bisekcija (lat. bis, sectio) deljenje na dva (obino jednaka) dela, polovljenje. biserijalan (lat. bi-, series red, niz) koji ima dva reda, u dva niza, dvoredan, dvoni-zan. bisilabiav (lat. bis, gr. syllabe slog) gram. dvosloan, od dva sloga. biskvit (fr. biscuit, ital. biscotto, lat. bis coctus dvaput peen, dvaput kuvan) dvopek, peksimit; eerni dvopek; dvaput peen porculan bez glazure. biskoten (fr. biscotin, ital. biscottino) mali, okrugao kolai, okrugao dvopek. biskroma (ital. biscroma) kuz. trideset drugi deo jedne note. biskup (gr. epfskopos nadzornik, uvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katolike crkve, docnije: stareina dije-ceze (biskupije); po rimokatolikom uenju biskup je naslednik apostola. biskupije (gr. episkopfa) v. pod biskup. bisolit (gr. byssos pamuk, Ifthos kamen) min. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. bista (fr. buste, ital. busto, nem. Brust) poprsje, naroito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. bistoke (fr. bistoquet) bilijarski tap. bistrirati (fr. bistrer) slikati (ili: boji-ti, obojiti) aavom akvarelnom bojom. bisturi (fr. bistouri, ital. bistori) hir. no sa pokretnim seivom koje se moe zatvoriti, obino dug 78 st. bisus (gr. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamuna ili lanena tkanina starih naroda, naroito Egipana. bit (eng. bit) l. sitan severnoameriki novac od 5 pensa. bit (eng. beat udarac) 2. u engleskoj muzikoj terminologiji, metrika jedinica takta; u dez muzici bit oznaava stalno, ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglae-nih metrikih jedinica. Bit je uvek pa-ran, a izvode ga udaraljke. bit (eng.) 3. u teoriji informacija, jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeu dve jednako verovatne al-ternative. bitva (ital. bitta) brod. stubi na pristaninoj obali ili na pramcu broda koji slui za privezivanje brodova. biteizam (lat. bis, gr. thes bog) verovanje u dva boga, dvobotvo. Bitlsi (eng. The Beatles) nuz. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od etiri lana) iz Liverpula, koji je svojim naroitim izvoenjem pop-muzike i svo-

jim spoljanjim izgledom (duga kosa, osoben nain odevanja) zadobio simpatije omladine irom sveta. lanovi grupe danas nastupaju odvojeno; fig. (bitlsi) upavci, mladii s dugom i neurednom kosom. bit-muzika (eng. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroamerikog folklora i dez muzike. bitnih (eng. beatnik) l. pripadnik amerike knjievne grupe Beat generation (A. Ginzberg, D. Keruak), koja istupa protiv konvencija graanskog drutva; 2. lice sklo-no neuobiajenom ponaanju i odevanju koje esto zastupa i nastrane poglede. bitometrija (gr. bythcs dubina, metron) merenje dubine (pomou niska ili proraunavanjem). bitumen (lat. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji, naroito ugljovodoninih materija smolasta mirisa, npr. petrolej, naf-ta, asfalt i sl. bituminizacija (lat.) pretvaranje u zemljanu smolu, u asfalt. bituminirati (lat.) prevui (ili: pokriti, premazati) zemljanom smolom, asfalti-rati. bitumivozav (lat. bituminosus) slian zemljanoj smoli, koji sadri u sebi zemljanu smolu. bife (fr. buffet, ital. buffetto) tezga u krmi, sto po eleznikim stanicama, u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pia; orman za stono posue, orman sa srebrninom; radnjica sa jelom i piem bez stolova, krmica. biferan (lat. bifer) vot. dvorodan, koji dvaput godinje nosi plod ili cveta. bifepija (fr. buffet) sopstvenik bifea. bifilaran (lat. bis, filum nit, konac) dvoni-tan, koji visi o dva konca (kod fizikih aparata). biflorav (lat. bis, flos, floris cvet) bog. sa dva cveta, koji ima dva cveta. bifluevcija (lat. bifluere) ravanje reke. bifolian (lat. bis, folium list) bog. dvolist. biformai (lat. biformis) sa dva oblika, dvooblian. biformitet (nlat. biformitas) dvooblinost, dvolinost. biftek (eng. beefsteak) kuv. pare goveeg mesa od poleine (slatke peenice), u debljini od 4 st, preno upola na jakoj vatri. bifti (eng. beef-tea) vrlo jaka orba od iseckane govedine. bifurkacija (nlat. bifurcatio) ravanje, grananje ili cepanje na dvoje, deljenje na dva kraka, npr. reke. biheviorizam (eng. behaviour vladanje, ponaanje) psih. pravac u psihologiji, osnovao ga Amerikanac Vatson 1912, koji svoja saznanja crpe iz paljivog posmatranja

biher-rank

119

blenoftalmija

ponaanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opaanja objanjava duevne procese. biher-rank (nem. Bucherschrank) orman za knjige. bihromatiav (lat. bis, gr. chroma boja) dvobojan, od dve boje; bihromatini harmoniju! sprava za postizavanje etvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. bicarija (ital. bizzarria) muz. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. biceps (lat. biceps) koji ima dve glave, dva lica (nadimak rimskog boga Janusa); alat. dvoglavi runi mii. bicefalan (lat. bi-, gr. kephale glava) v. bikefalan. bicikl (eng.-fr. bicycle, lat. bis, cyclus krug) toak, velosiped. biciklist(a) (eng. bicyclist) onaj koji tera toak, toka, velosipedist. bicinij(um) (lat. bicintum, bis, canere pevati) huz. kompozicija za dva glasa. biof (nem. Bischof biskup) pie od crnog vina, pomorandine kore i soka, cimeta, karanfilia i eera. bjanko (ital. bianco belo, belina) trg. prazno, tj. nepopunjeno mesto na menici ili punomoi; bjanko menica ista, nepopunjena menica (samo sa potpisom). blaziran (fr. blaser, blase) otupelih oseanja, zasien i presien, preiveo, neosetljiv. blaziranost (fr.) otupelost, zasienost, neosetljivost, preivelost. blazon (fr. blason) grb; nauka o grbovima, heraldika. blamaa (fr. blamage) sramota, bruka, rav glas; ukor, prekor; kuenje. blamirati (fr. blamer) osramotiti, obrukati, izneti na rav glas; korita; kuditi, pokuditi, grditi. black (fr. blanc, blanche) pr. beo, ist, neispisan; im. belo, beloa, belina; bela boja, belilo. blanket (fr. blanc beo) neispisano ovla-enje, punomo samo sa potpisom; ist formular, obrazac priznanice ili ovlaenja (pre no to se ispuni). blanko (ital. blanco) v. bjanko; blanko-kre-dit otvoren kredit, onaj koji se osniva na linom poverenju, kredit bez pokria; blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaanja; blanko-ovlaenje neogranieno ovla-enje; blanko-trgovanje prividno, tobonje trgovanje, radi pekulacije razlikom u cenama; blanko-menica ista (ili: nepopunjena) menica. blan (fr. blanche) beo, ist, neispisan; kart blan (fr. carte blanche) ista bela neispisana karta, hartija, tj. neogranieno punomostvo, potpuna sloboda rada, potpuno odreene ruke; vrsta ampanjca; v. karta bjanka.

blape (fr. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna, sukno za filtriranje. blastem (gr. blastemia) vot. klica, mladica; fiziol. tenost iz koje postaju vri sastojci u organizmu. blastema (gr. blastema) biol. grupa elija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. blastoderm (gr. blastos klica, izdanak, erma koa) fiziol. koica zametao g mehura, blastule. blastozoid (gr. blastos, eidos vid, oblik) biol. ivotinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoa-vanjem (deobom, pupl>enjem). blastomere (gr. blastos, meros deo) biol. elije koje nastaju od oploene jajne elije u toku perioda brazdanja. blastomikoza (gr. blastos, mykes gljiva) ned. akutno i hronino oboljenje koe izazva-no naroitim gljivicama (blastomycetes). i blastocistis (gr. blastos, kystis mehur) fiziol. zametni mehuri. blastula (gr. blastos, nlat. blastula) fiziol. zametni mehur. blasfeman (gr. blasphemos) bogohulan, obesvetilaki, pogrdan. blasfemija (gr. blasphemfa) pogrda, huljenje, psovka, grdnja; bogohuljenje, huljenje na boga, obesveivanje. blasfemist(a) (gr. blasphems) bogohulnik, obesvetilac. blejzer (eng. blazer) kratki muki i enski sportski kaputi. blekvud (eng. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. blena (gr. blenna) kec. sluz; luenje sluzave tenosti. blenadenitis (gr. blenna, aden lezda) med. zapaljenje sluzokonih lezda. blenda (nem. Blende) apx. deo dodan zidu sa spoljanje strane; udubljenje u zidu sa svodom; slepi prozor, slepa vrata; panski zid; opt. mali otvor na fotografskom aparatu pomou koga se otvor objektiva moe smanjiti i poveati, prema potrebi, radi odstranjenja. svetlosti sa strane; min. sulfid cinka. blenemeza (gr. blenna sluz, eteb povraam) med. povraanje sluzi. blenengerija (gr. blenna, enteron utroba) med. sluzni proliv, sluzna srdobolja. blenometritis (gr. blenna, metra materica) med. zapaljenje materice sa luenjem sluzi. blenoragija (gr. blenna, regnymi izbijam, procurim) med. kapavac, kapavica. blenorea (gr. blenna, rheo teem) med. luenje sluzavognojne tenosti iz nekog organa (npr. oiju, spolnih organa i dr.). blenotorea (gr. blenna, us, gei. 6t6s uho, rheo curim) med. curenje iz uiju. blenoftalmija (gr. blenna, ophthalmos oko) ked. zapaljenje veznice onih kapaka.

blenurija

120

blumistika

blenurija (gr. blenna, uron mokraa) med. sluzave mokrenje. blestrizam (gr. blestrizo bacakam, bacam tamo-amo) med. nemir kod tekih bolesnika, prevrtanje, bacakanje. blesura (fr. blessure) ozleda, povreda, osobito u sportu. blef (eng. bluff) izmiljotina kojom se hoe da se nekome baci praina u oi pa da se time lake prestrai, prevari, zavara, obmane; zastraivanje, obmanjivanje, obmana, bacanje praine u oi. blefaradenitis (gr. blepharon oni kapak, aden lezda) ked. zapaljenje lezda onih kapaka. blefarizam (gr. blepharon oni kapak) med. mirkanje, treptanje. blefaritis (gr.) med. zapaljenje onih kapaka. blefaroptoza (gr. blepharon, ptosis pad) med. spadnutost onih kapaka. blefarospazmus (gr. blepharon, spasmos gr) med. gr onih kapaka. blefarotomija (gr. blepharon, tome seenje, rezanje) med. zasecanje spoljnjeg ugla onog kapka. blefarofimoza (gr. blepharon, phimosis suenje) med. suenost onih otvora. blefaroftalmija (gr. blepharon, ophtalmos oko) med. zapaljenje ivica i veznica onih kapaka. blefirati (eng. bluff) plaiti, zaplaiti, varati, zavaravati, obmanjivati; pretvarati se, praviti se, hvalisati se; zbunjivati razmetljivom reklamom, hvatati na zbunjivanje, bacati nekom prainu u oi u cilju obmanjivanja. bleh (nem. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). blista (fr. bluette) varnica, iskra; fig. iskrica duha, dosetica, duhovita sitnica; mali pozorini komad pun desetaka, poza; up. farsa. blindaa (fr. blindage) fort. zatiivanje od zrna (projektila); ojaavanje rova, anca gredama; oklop (na ratnoj lai, amcu, automobilu, avionu); okloplji-vanje, oblaganje elinim ploama. blindirati (fr. blinder) fort. osigurati od zrna, ojaati rov, anac gredama; elikom ili gvoem oklopiti (ratnu lau, amac, automobil, avion). blinji (rus.) pl. ruski kolai, slini palainkama, od finog peninog brana, priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. Blitz munja) v. fle. blickrig (nem. Blitzkrieg) voj. munjeviti rat tj. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom, i zbog toga treba da se vrlo brzo zavri potpunim porazom neprijatelja. blok (fr. bloc) veliki komad (npr. mermera); gomila (knjiga); velika koliina (robe); mnotvo, gomila; celina; panj, klada, trupac; zajednica, udruenje vie raznih

stranaka iz taktikih razloga, naroito o izborima i radi sprovoenja izvesnih zahteva; naslaga listova hartije koji se mogu otkidati; sveska za pisanje ili crtanje; kol. veliki odlomak stene; an blok (fr. en bloc) naveliko, uture, hrpimice, ucelo. blokada (fr. blocus, ital. bloccata) voj. opsada, zatvaranje jedne luke ili cele obale pomou ratnih brodova u cilju spreavanja svakog uvoza i izvoza; opsada, zatvaranje sa svih strana grada, tvrave, zatvaranje eleznike skretnice; up. bloki-ranje. blokaa (fr. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima; tip. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. blokiranje (fr. bloquer) v. blokada. blokirati (fr.) voj. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj nain spreiti svaki uvoz i izvoz (ivotnih namirnice, vojske, municije i sl.); trupama zatvoriti pristup nekom gradu; zatvoriti skretnicu; u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu; gra. ispuniti upljinu kameniima i komadima cigle; tip. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. blokflauta (nem. Blockflote) nuz. drveni duvaki instrument jednostavne konstrukcije, slian svirali. blokhauz (nem. Blockhaus) voj. kulica, karaula, tvravica (obino na planinskim prevojima i granicama); zatvor, hapsana. blomba (fr. plomb) pogreno, treba: plomba. blombirati (fr. plomber) pogreno, treba: plombirate. blond (fr. blond, ital. biondo) plav, otvorene boje, ukast; svetao, npr. pivo. blonda (fr. blonde) ipka od sirove svile, nazvala zbog ukastog sjaja. blondin (fr. blondin) plavuan, mladi plave kose; fig. kico, udvara enama. blondina (fr. blondine) devojka ili ena plave kose, plavojka, plavua. blondinka (fr. blondine) v. blondina. Blu buk (eng. Blue Book) Plava knjiga1', knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova, a koja sadri di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim dravama o kakvom vanom pitanju meunarodne politike. bluza (fr. blouse) laka gornja haljina kod ena; koijaka (ili: oferska) koulja u boji; vojniki koporan. bluming kondin (eng. blooming condition) sp. dobro, povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). blumirati (nem. Blume cvet, blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim arama, mustrama od cvea. blumistika (nem. Blume) poznavanje cvea; podizanje cvea; cvearstvo.

blu-stoking

121

bojler

blu-stoking (eng. blue-stocking) plava arapa", podrugljivo ime za ene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domae poslove i obaveze, ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeu njime (izraz postao u HU veku u Engleskoj po plavim arapama jednog uglednog drutva intelektualaca). boa (nlat. boa constrictor) zool. zmijski car, udav (najvea zmija u Africi i ist. Indiji); enska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. boabab (amh.) bog. v. baobab. boatu (fr. boit-tout) aa bez postolja, koja se ne moe ostaviti dok se tenost iz nje ne ispije; fig. ispiutura, drevna pijanica. bob (eng. to bob) v. bobslej. bobadiljizam nepravedno, lano optui-vanje (po p. plemiu Bobadilji Fran-cisco de Bobadilla, + 1502. god. koji je lano optuio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od panije deo Amerike koji je otkrio. Zbog toga je Kolumbo bio uhapen i okovan, ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). bobi (eng. bobby) pl. nadimak londonskih policajaca, koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime .Bob je, kod anglosaksonskih naroda, deminutiv imena Robert). bobina (fr. bobine) kalem (za konac); fiz. kalem od namotaja bakarne ice; induk-cioni kalem. bobinet (eng. bobbinet, fr. bobine) tkanine od elijastih estougaonih petll, engleski til, pamuni til. bobslej (eng. bob-sleigh) amerike saonice sa vie sedita i dva para salinaca, od kojih je prednji par pokretan i slui za upravljanje; skraeno: bob. bova (ital. boa, fr. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. bogaz (tur. bogaz grlo) grlo, gua, drelo; klanac, planinski tesnac; moreuz. bogatiri (tur., pere. bahader) pl. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. bogdo-lama (mont. bogdo-lama) vrhovni svetenik, duhovni poglavar u Tibetu koji, zajedno sa dalaj-lamom, upravlja zemljom. bogomili pl. v. bogumili. bogumili pl. dualistiko-manihejska reli-giozna sekta u HP i H veku u Trakiji, Makedoniji, Bugarskoj, Bosni, Dalmaciji, Hrvatskoj; up. patareni. bogus (ir. bogus) irsko narodno pie od vode, rakije, eera i drugih dodataka. bodega (p. bodega) podrum, vinara, krma; iznos berbe groa; kor. magazin s robom u luci; na lai: deo koji se nalazi ispod palube.

bodmeraj (nem. Bodmerei, eng. bottomry) trg. uzimanje zajma na lau ili na njen tovar, ili na oboje ujedno.
Bodriti pl. v. Obotriti.

bodul, boduo (ital. bodolo) ostrvljanin, otoanin (u naem primorju obino u pejorativnom znaenju). boemerija (fr. boheme) nain ivljenja boe-ma, neuredan ivot, ivot od danas do sutra. boemi (fr. bohemes) pl. knjievnici, umetnici, studenti i dr. koji sive svojim naroitim, prirodnim ivotom, po pravilu neuredno, od danas do sutra, po nae-lu: dok traje nek laje; ergari. boetetika (gr. boetheo pritrim u pomo) poznavanje pomonih nauka. boole (fr. beaujolais) vrsta francuskog vina, proizvodi se u predelima severno od Liona. bour (arap. busur) bog. dugogodinja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae, u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet; kosovski bour divlji bour, crven kao krv; raste na Kosovu, po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. boza (pere. buza, tur. boza) poznato pie od kukuruznog brana, kajmaka i eera; bu za. boiler v. bojler. boi-najf (eng. bowie-knife) veliki lovaki no otar s obe strane, pronalazak amerikog pukovnika Demsa Boi. boj (eng. boy) deko, deak; mome, sluga. boja (hol. boei) v. baka; takoe: sprava za namotavanje brodskih konopaca, kablova. bojar (rus. bonrin) plemi koji je i ratnik; savetnik velikih ruskih kneeva i careva u staroj Rusiji; u Rumuniji: plemi; naroito plemi veleposednik. bojer (hol. Vojeg) mala holandska laa sa jakom katarkom, upotrebljava se naroito za postavljanje boja (baka). bojkot (eng. boycott) jedna od prinudnih mera na tritu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome to radnici nee da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca, ili to nee kod njih da stupe u posao (ovakav nain borbe primenjuje se esto i inae, npr. kod bojkota strane robe u nekoj dravi); fig. prekid svakog op-tenja s nekim. Izraz potie od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj, Demsa Bojkota, protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. organizovala ovakav nain borbe i upropastile ga. bojkotovati (eng. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot; fig. prekinuti s nekim svaku vezu i optenje. bojler (eng. boiler kazan) kazan, kotao, rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i tednjacima (obinim i elektrinim).

boka

122

bomba

boka (ital. bocca, fr. bouche, lat. bucca) usta; ulaz, otvor; ue, moreuz, zaliv. bokaa (fr. bocage, ital. bosco, nlat. bascagium) umarak, umica, lug; jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. bokal (fr., p. bocal, ital. boccale, ngr. bokalion sud sa uskim grliem) pehar, vr, vea aa s poklopcem. bokasin (ital. bocassino, fr. boucassin) vrsta pamunog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. boks (eng. box) 1. sp. pesnianje u rukavicama razne teine, po ugledu na antike borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje nie od pojasa i iza lea, guranje i udaranje nogama, glavom i leima; up. bok-sovanje. boks (eng. boxcalf) 2. v. bokskaf. boks (eng. box) 3. kutija; loa u pozoritu; zatvor za potkivanje nemirnih konja; odeljenje u tali samo za jednog konja u kojem se slobodno kree. boksati(se) v. boksovati se. bokser (eng. boxer) 1. sp. pesniar, onaj koji je struno obuen i uveban u pesnianju, tzv. plemenitoj vetini"; bokseri se dele s obzirom na teinu, u 8 kategorija: od kategorije muva"(50,800 kg), do tetke kategorije (preko 79,378 kg). bokser (nem. Voheg) 2. buldogu slina rasa nemakih pasa, iva i okretna, srednje veliine. Bokseri (kin. Ta-chuan) udruenje savez-nih prijatelja otadbine", kineska tajna organizacije, osnovana oko 1890, koja je 1900. digla ustanak protiv hriana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. boksit min. hidrat iste gline, jedan od glavnih izvora aluminijuma; naziv po mestu Bo (Les Baux, Francuska). bokskaf (eng boxcalf) uinjena i obojena telea koa za obuu i dr., boks. boks-me (eng. box-match) javna utakmica u pesnienju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi, svaka runda 23 minute, sa 1 minutom odmora izmeu svake runde). boksovanje (eng. box) sp. v. boks. boksovati se (eng. box) pesniati se, tui se pesnicama u rukavicama. bol (lat. bolus, gr. bolos) v. bolus. bola (eng. bowle) staklena ili porculanska zdela sa piem od rashlaenog vina, eera, nekog aromatinog vonog soka i dr. bolas (p. bolas) zamka za bacanje opteree-na olovnim i dr. lopticama (kod junoa-merikih uroenika i gaua). bolero (p. bolero) panski narodni ples u 3/4 takta, praen pesmom, kastanjetima, gitarom ili tamburinom; pod. kratak, do struka, enski proleni ogrta sa rukavima ili bez rukava.

boleta (ital. bollo, bolletta, bulletta) cedulja, priznanice. bolstit (lat. boletus peurka, rudnjaa, gr. bolites peurka za jelo) kol. okamenjena gljiva. bolivar novana jedinica Venecuele (=100 centimosa). bolivijano (p. peso boliviano) novana jedinica u Boliviji=100 centavosa. bolidi (gr. bolis, bolldos hitnuto, oruje za bacanje, strela) pl. astr. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veliinom, a sjajem nadmapguju najlepe planete i najvee zvezde, zbog ega se mogu i danju videti. boling-grin (eng. bowlinggreen) igralite za kuglanje u zelenilu; up. bulengren. bolometar (gr. bole zrak, metron) fiz. zrani termometar, sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0,000001 * S), osnovana na injenici da elektrini otpor metala raste to je temperatura via. bolonjska kola slikarska kola koju je, potkraj XVI veka, osnovao u Bolonji Lodoviko Karai (Carracci, 15551619), i koja je teila da u sebi sjedini odlike starih majstora. bolonjske boice fiz. staklene boice kru-kasta oblika, brzo hlaene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku, ali se raspadaju u sitne parie kad se u njih baci komadi kremena, koji zapara povrinu i time otklanja otpor kojim se povrina u nepo-vreenom stanju protivi unutranjem naponu mase). bolus (lat. bolus, gr. bolos) hem. lemnoska zemlja, mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja, kit i za obloge radi zaustavljanje krvi; up. bol. boljevizam (rus. bolvevizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata, razreene od strane Lenjina, sa ciljem pretvaranja kapitalistikog poretka u komunistiki; naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radnike partije (RSDRP) odranog u Londonu 1903, gde je dolo do rascepa na dva krila: jedno, veina, prihvatilo je Lenjinove ideje (boljevici) i drugo, ma-njina, Martovljevu koncepciju partije (menjevici). boljevici (rus. bolveviki lanovi veine", pristalice boljevizma; oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljevike na vlast. bomba (fr. bombe, ital. bomba, gr. bombos potmuo, dubok ton) voj. elezna ili elina lopta, oblica ili kutija ispunjena eksplozivom; runa granata; atomska bomba; vodoiina bomba ispunjena eksplozivom ije je razorno dejstvo jae od atomske bombe; velika bokasta boca, balon.

bombaa

123

bonton

bombaa (fr. bombage ispupenost) ispupenost pokvarene konzerve; ispupenost velikih staklenih povrina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bombazen (fr. bombasin, lat. bombycinus, gr. bombyx svilena buba; svila) pamuna svila, vrsta keplovane svilene tkanine; vrsta pamune tkanine za podstavu. bombarder (fr. bombardeur) voj. onaj koji vri bombardovanje, naroito: vrsta tekih aviona za noenje velikih koliina avionskih bombi i vrenje bombardovanja. bombardirati (fr. bombarder, nlat. bombardare) voj, tui (ili: gaati) iz topova neprijateljske poloaje ili utvrenja; bacati avionske bombe; fig. gaati (ili: obasipati) nekoga (cveem, konfetama); osoliti koga, dosaivati kome (molbama, ljubavnim izjavama, svojim pesmama i sl.); up. bombardovati. bombardje (fr. bombardier) voj. tobdija; baca bombi, vojnik bombakog odeljenja, bomba. bombardovati v. bombardirati. bombast (eng. bombast, gr. bcmbyx) 1. pamuk, vata za ispunjavanje haljina i sl.; 2. dit. bujica rei, koja unakarauje jezik i stil svojom preteranou i neumenou. bombastian (eng. bombast) lit. preteran, preterano kitnjast, krupnoreiv, visoko-paran, nadmen, naduven (nain pisanja, izraavanja). bomba (fr. bombe) v. bombardje. bombikometar (gr. bombyx pamuk, metron) u pamuarstvu: tablica za odreivanje fi-noe (numere) konca prema teini izvesne duine konca. bombiks (gr. bombyx, lat. bombyx pamuk) zool. sviloprelja, svilena buba; svila, svi-lasta materija. bombe (eng. bombo) vrsta rakije od ruma, muskata i eera u Sev. Americi. bombona (fr. bonbon) eerlema, poslastica od istopljenog, aromatiziranog i oboje-nog eera, esto sa dodatkom elatina, brana, slada (malcbombona) ili voa. bombonjera (fr. bonbonniero) kutija ili kor-pica, obino ukusno i luksuzno izraena, u kojoj se dre bombone; fig. vrsta enske kape; ukusno nametena soba, ukusno nameten stan i sl. bon (fr. bon) trg. nalog za plaanje; nalog za izdavanje neke robe; priznanice, potvrda prijema; bonz a vi (fr. bons a vue) pl. nalozi koji se isplauju odmah, po vienju. bona (lat. bonum dobro, bona dobra) 1. pl. dobra, imanje, imetak; ostavtina. bona (fr. bonne) 2. dadilja, devojka za decu; sluavka. bona adventicia (lat. bona adventitia) pl. prav. naknadno pridole dobra, delovi imanja koji nisu ostali od oca, nego potiu od neke druge strane.

bona mente (lat. bona mente) u dobroj nameri, dobronamerno. bona minorum (lat. bona minorum) pl. prav. dobra (ili: imanje) maloletnika. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte; odobravanje Bonapartinog naina vladavine; politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bonaparte pl. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. bona fide (lat. bona fide) dobronamernost, u dobroj nameri (uiniti, kazati). bona hereditaria (lat. bona hereditaria) pl. prav. nasleena dobra, nasledna dobra, imanja. bonaca (ital. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). bonbon, bonbona v. bombona. bonvivan (fr. bonvivant) veseli brat, veseljak, onaj koji trai u ivotu prven-stveno uivanja i razonode. bond (eng. bond) pismeno jemstvo, obaveza; priznanice; menica. bondirati (fr. bondir) skakati, proneti se, propinjati se, podskakivati (na konju). bondruk (nem. Wandriegel, metateza od Riegelwand) kuni zid izgraen od direka i greda izmeu kojih je stavljen erpi (nepeena cigla). bonsek, v. bansek. boneta (fr. bonette) voj. zemljini nasip na grudobranu za zatitu orua ili strelaca od bone vatre i rikoeta. bonze (jap.) pl. svetenici Budini u Japanu, Kini i istonoindijskim zemljama, isto-noindijski kalueri; fig. sujeverni popovi, zatucane popeskare. bonitet (lat. bonitas) dobrota, valjanost, unutarnja vrednost; izvrsnost (u smislu izrade); trg. platna sposobnost; sigurnost nekog potraivanja (supr. veritet). bonifikacija (nlat. bonificatio) naknada, odteta; poboljanje, poboljavanje, popravka; popust u ceni. bonificirati (lat. bonum, facere, fr. bo-nifier) naknaditi, odtetiti; poboljati, popraviti, popravljati. bonom (fr. bonhomme) dobriina, prostosrdaan ovek, naivina, iica. bonomija (fr. bonhommie) prostosrdanost, dobrodunost; preterana prostota, naivnost, poverljivost. bono modo (lat. bono modo) dobrim nainom, na lep nain, mirnim putem. bon pur (fr. bon pour) dobar za . . ., vai za ... bon-sans (fr. bon sens) zdrav (oveji) razum, prirodna obdarenost. bonton (fr. bon ton) dobar ton, fino ponaanje i lep nain izraavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi, otmeno dranje.

bonum

124

botano-

bonum (lat. bonum) dobro, srea, preimustvo, dar, vrlina, korist; pl. bona. bonum publikum (lat. bonum publicum) dobro drave, dravna korist, opte dobro. bor (nlat. borax) hen. element atomske mase 10,811, redni broj 5, znak V, nemetalno vrsto telo, taka topljenja 2030, mrke boje; borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod onih bolesti za obloge). bora (ital. bora) estok i hladan severni vetar na Jadranskom moru, dolazi od brda iz Hrvatske i duva naroito zimi. boraks (nlat. borax, arap. buraq) hen. jedinjenje bora, natrijuma i kiseonika (Na2B4O7), nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu, sred. Aziji i Kaliforniji, vaan za industriju, kozmetiku i medicinu. boranija (arap. buraniyya, tur. borani, burani) zelen mlad pasulj, mahune; fig. neto sitno, nevano, zeleno, neiskusne. borati (nlat.) pl. hen. soli borne kiseline. borgis (nem. Borgis) vrsta tamparskih slova, vea od peta, a manja od garmonda. bord (eng. board) l. sto, daska; fig. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola, odbor; hrana, kost, novac za hranu; sto za kojim se dre sednice, savetovanja; sud, sudnica, nadletvo. bord (nem. Bord, fr. bord) 2. okrajak, ivica, rub; kor. ivica lae, laa. borda (fr. borde) l. gajtan za opivanje, irit, pervaz; up. bortna. borda (arap.) 2. vrsta sure vunene tkanine koja se izrauje u Egiptu; Muhamedov ogrta; up. bordat. bordaa (fr. bordage) oblaganje lae daskama; materijal za oblaganje lae; opivanje, porubljivanje; pervaenje. bordat (arap.) v. borda 2. bordel (fr. bordel, ital. bordello) javna kua, javna radnja; up. burdelj. bordiati (ital. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo, krstariti. bording (dan. bording) kor. manja laa u Ist. moru, obalska laa koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakava kako bi mogli da preplave goa mesta. bording-haus (eng. boarding-house) pansion sa stanom i hranom, gostionica, javna kuhinja. bordirati (fr. border) ogoliti, opivati, porubiti, porubljivati, oiviiti; oblo-iti lau daskama; u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom, grundirati. bordo-boja (fr. bordeaux) boja crnog vina, tj. tamnocrvene. bordo-vino (fr. Bordeaux) opti naziv za sva vina koja se alju u trgovinu preko Bordoa. bord ov tred (eng. board of trade) trgovake komora. bordro (fr. bordereau) trg. knjiga u kojoj su rauni; izvod, lista, spisak rauna, me-

nica, novanik vrednosti; sprovodio pismo. bordura (fr. bordure) ivica; porub, pervaz; okvir, venac. borealan (gr. boreiaios, lat. borealis) severni. boreas (gr. boreas) severac, severni vetar, sever. bore] v. boreas. borer (nem. Bohrer) burgija. bor-maina (nem. Bohrmaschine) naprava za buenje, bu i lica. borniran (fr. borne) ogranien, mali; fig. ogranien, skuen, glup. bornirati (fr. borner) ograniiti, omeiti, postaviti granine belege, kamene mea-e; fig. umeravati, umeriti elje, ograni-avati, ograniiti se. bortna (nem. Borte) v. borda 1. borusomanija (nlat. Borussia Prusija, gr. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu to je prusko. borusofobija (nlat. Borussia, gr. phobos strah) strah od Prusa, mrnja na Pruse i sve to je prusko. bor (rus. bor) omiljeno rusko narodno jelo: orba od prosenog brana i razne zeleni. bosa (fr. bosse, ital. bozza) grba, vrga, kvrga; ispupen vajarski rad izliven od gipsa; okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu, u grupi). bosaa (fr. bossage) arh. nain otesavanja kamena, pri emu su sastavci (fugne) jako ispupeni a povrina grubo otesana (lat. opus rusticum). boselaa (fr. bosselage) rad na ispupenim, breuljkastim, talasastim figurama, arama. boselirati (fr. bosseler) ulubiti, ulublji-vati; raditi ispupene, talasaste figure, are. bosirati (lat. bossare) praviti plastine predmete od ilovae, voska, gipsa. bosokteriti (od nem. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemaki, tj. nerazumljivo. bostan (tur. bostan) lubenice i dinje; vrt, bata. boston (eng. boston) l. igra karata slina vistu, sa etiri igraa, ili sa manjim brojem karata i tri igraa (tri boston), nazvan po gradu Bostonu u Sev. Americi; 2. jedna vrsta plesa, igre (amerika, neto uproenija vrsta valcera). botanizirati (gr. bosko napasam, botane trava) skupljati biljke; baviti se biljkama. botanika (gr. botanike) nauka o biljnom svetu, o biljkama i rastinju. botaniar (gr. botanikos travni, biljni) poznavalac bilja i rastinja, onaj koji se bavi prouavanjem bilja i rastinja. botano- (gr. botane krmna trava) predmetak u sloenicama sa znaenjem: biljka, trava.

botanograf

125

bradifazija

botanograf (gr. botane, grapho) opisiva bilja i rastinja. botanografija (gr. botane, graphfa) opisivanje bilja i rastinja. botanoliti (gr. botane, lithos kamen) pl. geol. okamenjene biljke. botanolog (gr. botane, logos) poznavalac i prouavalac bilja i rastinja. botanologija (gr. botane, logia) poznavanje i prouavanje biljaka, nauka o biljkama; botanika; pr. botanoloki. botanomantija (gr. botane, manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. botanofag (gr. botane, phagos) zool. biljojeda ivotinja, biljoder. botanofil (gr. botane, philos) ljubitelj bilja, onaj koji voli da se bavi botanikom. botarga (nm. bota larga, botarga, ital. bottarga) jelo slino kavijaru, od usoljene ikre morskog lipena, tunjevine i dr., u junoj Evropi i na Levantu. botega (ital. bottega, fr. boutique, lat. apotheca) duani, mala trgovina; krma, vinara; sluga, kelner. botel (od nem. Boot amac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku razliitih plovila (jedrilica, amaca i dr.). botelar (nlat. botella, botellarius) ef kuhinje, uvar ivotnih namirnice na brodovima. botriiti (gr. botrys grozd, -ites) pl. geol. okamenotine grozdasta oblika. botriitian (gr. botrys) grozdast, u obliku grozda; up. botriotian. botriokefalus (gr. bothrion jamica, kepha-1e glava) zool. irokolana trakulja, 28 m dugaka i sa 34 hiljade lanaka, ivi u tankom crevu oveka, psa i dr. botriomikoza (gr. botrys grozd, mykes gljiva) med. crven izrataj na ruci ili nozi, velik kao zrno graka do sitnijeg lenika, privren na kou jednom pe-teljkom. botriotian v. botriitian. botroilit (gr. botrys grozd, Mthos kamen) min. kamen grozdasta oblika. botulizam (lat. botulus kobasica) ned. tro-vanje pokvarenom hranom, naroito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. bofl (ital. bavella, nem. Bafel) trg. otpaci; rava, pokvarena roba, roba za odbaci-vanje, furda. boa (ital. boccia) italijanska i naih primoraca igra u kojoj uestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i slui kao cilj, a ostali igrai trude se da svoje kugle bace to blie onoj crvenoj; up. balota. bo (fr. bone) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. boerija (fr. bocherie) Nemci; nemake nevaljalstvo (francuski izraz). boonerija (fr. boche) v. boerija.

boa (pere. boge, tur. bohca) l. etvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje neega; 2. platno kojim muslimanke skrivaju lice; 3. pregaa; 4. povezaa, marama, amija; 5. vrsta duvana. boaluk (pere.-tur. bohfalik) svadbeni dar mladin (obino koulja, gae, arape) uvijen u bou. Brabansona (fr. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma, Marseljeza" belgijske revolucije. brabansoni (fr. brabancons) pl. brabantski vojnici koji su, naroito u HP veku, bili u engleskoj ili francuskoj slubi, uveni zbog svojih pljakakih izgrede po Francuskoj. brabanta (fr. brabante) trg. vrsta holandskog platna. bravisimo (ital. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro, vrlo lepo, sjajno, odlino! bravo (ital. bravo) l. usklik u znak odobravanja, odlino, valjano, tako je! bravo (ital.) 2. junak, delija; valjan i vredan ovek; najmljeni ubica, muki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). bravura (fr. bravoure, ital. bravura) valjanost; hrabrost, junatvo, neustraivost; junako delo; neto izraene ili izvedeno sa velikom vetinom i strunou; tehnika vetina i okretnost izvoenje naroito u muzici. bravur-arija (fr. bravour, ital. aria) uz. muziki komad (za sviranje ili pevanje) sa naroito velikim tehnikim tekoama. bragerdizam (eng. braggard) razmetljivost, hvalisavost, hvastanje. bragoc (ital. bragozzo) pop. lak ribarski brod sa dva jarbola. bragura (stnord. bragr) pesnika umetnost, pesnitvo. bradiekoja (gr. bradys spor, akuein sluati) med. gluvoa, teko sluanje. bradikardija (gr. bradys, kardfa srce) med. bolesna usporena delatnost srca. bradilalija (gr. bradys, lalia govor) med. spor i teak govor usled mane u govornom organu; up. bradilogija. bradilogija med. v. bradilalija. bradimaseza (gr. bradys spor, masaomai vakati) med. teko vakanje. bradipepsija (gr. bradys, pepsis kuvanje; varenje) med. teko, sporo prokuvavanje hrane, rava probava. bradispermatizam (gr. bradys, sperma seme) med. teko, sporo izlaenje semena (pri spolnom snoaju). bradisurija (gr. bradys, uron mokraa) med. v. stranturija. bradifazija (gr. bradys, phemi kaem, govorim) med. teak, usporen govor usled nepotpunog savlaivanje izvesnih smetnji (npr. pri mucanju).

bradifrazija

126

brahiodonti braun (nem. braun) otvoreno mrk, kestenjast, sme. braunijanizam med. uenje engleskog lekara Dona Brauna (John Brown, 17351788), po kojem se iva bia od neivih stvari razlikuju po tome to imaju sposobnost nadraivanja, tj. sposobnost da spoljnim uticajima nadraajima" bivaju pokretana na delatnost; poreklo bolesti je, prema tome, nemanje ili postojanje suvine velike nadraljivosti organizma. braunijanci pl. med. pristalice uenja Dona Brauna; v. braunijanizam. brauning (eng. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i vie metaka u areru, koji je smeten u kundaku, kalibra razliitog (nazvan po pronalazau, Amerikancu D. M. Brauningu). brahi- (gr. brachys) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: kratak, mali, sitan, nizak. brahibiotika (gr. brachys, bfos ivot) tenja ili vetina skraivanja ivota; suprotno: makrobiotika. brahibiotian (gr.) kratkovek, koji ivi malo vremena. brahigraf (gr. brachys, grapho piem) onaj koji ume brzo da pie sluei se skraenicama; up. stenograf. brahigrafija (gr. brachys, graphfa pisanje) vepggina pisanja pomou skraivanja uopte; u uem smislu isto to i stenogra-fija i tahigrafija. brahidaktilija (gr. brachys, daktylos prst) ampon. uroena kratkoa prstiju. brahidromian (gr. brachys, dromiks sposoban za tranje) koji kratko tri, koji je kratke staze. brahijalan (gr. brachlon miica, ruka, lat. brachialis miini, runi) miini, runi; fig. nasilan, nasilniki. brahijum (lat. brachium, gr. brachfon) miica, ruka, naroito donji deo ruke, od prstiju do lakta; mo, sila. brahikatalektian (gr. brachy-katalekti-ks) etr. nepotpun, tj. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. brahikefal (gr. brachys, kephale glava) ampon. ovek koji ima kratku lubanju, kod koje je najvei poprean presek gotovo jednak uzdunom preseku. brahilog (gr. brachys, logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. brahilogija (gr. brachy-logia) vetina kratkog izraavanja u govoru i pisanju; ret. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli vaan element, ali se krije u samom smislu reenice. brahimetropija (gr. brachys, me tron, orao vidim) med. kratkovidnost. brahiodonti (gr. brachys, odus, odntos zub) zool. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom, npr. u sisara.

bradifrazija (gr. bradys, phrasis govorenje) med. teak govor usled nekog duevnog nedostatka. brad-sajd (eng. broad-side) kor. strana broda; svi topovi na jednoj strani ratnog broda; paljba iz topova sa jedne strane broda. brazilejin v. brazilin. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta; brazilejin. brazletna (fr. bracelet, lat. brachiale) narukvica, grivna. Brajov sistem meunarodna azbuka za slepe, koja se sastoji od svega est jagodicama prstiju opipljivih taaka (pronalaza slepi francuski uitelj slepih Louis Braille). Brajtova bolest (nlat. morbus Brightii) med. akutno i hornino zapaljenje bubrega sa izluivanjem belanevine u mokrai (nefritis), nazvano po engleskom lekaru Riardu Brajtu (Bright, 17891858), koji ju je prvi objavio. brakadabra fbracadabra) v. abrakadabra. brakteja (lat. bractea list) bog. list u ijem se pazuhu nalazi cvat, priperak. Brama (sskr. Brahma) v. Brahma. bramaizam (sskr. Brahma) v. brahmanizam. bramani (sskr. brahmana) pl. v. brahmanac. bramanizam (sskr. brahma) v. brahmanizam. Bramarbas (p. bramar) hvalisavac, junak na jeziku, smean razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). bramarbasirati (p.) hvalisati se, biti junak na jeziku. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima vie ipova, obino 6 do 7, nejednake veliine, koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazau, engleskom mehaniaru Bramah-y, 17491814). Bramehova presa fiz hidraulina presa koja radi pod pritiskom vode; v. Bramahova brava. brand (nem. Brand) med. lokalne izumiranje jednog dela tela; gangrena, nekroza. brander (nem. Brand poar) brod na jedra, napunjen lako upaljivim materijalom (smola, barut, alitra i sl.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo poar. brandi (eng. brandy) v. brendi. brana (fr. branche, ital. branca) grana; deo, odsek, ogranak (jedne nauke, nekog posla), struka; poziv, naroita, ua oblast zanimanja; up. brana. brankar (fr. brancard, branche) nosila; rukunice (na kolima); brankar-kola teretna kola bez lotri. branhije (gr. branchion) pl. zool. krge. branhus (gr. branchos) med. promuklost; zapaljenje krajnika. brana (fr. branche) v. brana. braon v. braun.

brahiometar

127

brendi

brahiometar (gr. brachfon, metron) med. sprava za merenje miice, ruke. brahiopode (gr. brachfon, pus, podos noga) zool. veoma rasprostranjene morske ivotinje, imaju dva kapka, i po tome lie na kolske, ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. brahiotomija (gr. brachfon ruka, temno seem) hir. odsecanje ruke. brahipetalan (gr. brachys, petalon list) bog. koji ima kratke cvetne listie, kratke latice, kratkih latica. brahipneja (gr. brachys, rpeb diem) med. uzetost grudi, tesnoa grudi i sporo disanje kao posledica toga. brahipneuma (gr. brachy-pneuma) med. kratak dah, sipnja, astma. brahipodav (gr. brachys, pods, podos noga) kratkonog, kratkih nogu. brahiptera (gr. brachys, pteron krilo) pl. zool. ivotinje kratkih krila; insekti koji imaju kratka krila. brahipteran (gr. kratkokrilan, kratkih krila; etr. koji ima kratke metrike stope. brahisilabus (gr. brachys, syllabe slog) metrika stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. brahistohrona (gr. brachys, brachistos najkrai, chronos vreme) kat. linija pada za najkrae vreme, tokanica; up. cikloida. brahiscijan (gr. brachys, skia senka) geogr. koji ima kratku senku (kae se za stanovnike najtoplijih delova sveta brahis-cii, tj. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga to im sunani zraci padaju na teme gotovo vertikalno, uspravno). brahit opt. skraen naziv za brahiteleskop. brahiteleskop (gr. brachys, tele daleko, na razdaljini, skopeo gledam) opt. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktinou. brahihronian (gr. brachys, chronikos vremenski) kratkotrajan, kratkovremen.

brahicefal antrop. v. brahikefal.

Brahma (sskr. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko boanstvo. brahmaizam (sskr. Brahma) starije uenje o Brahmi, onako kako je izloeno u Upaniadama (za razliku od uenja izloenog u Vedanti), Brahman (sskr. Brahman) ind. fil. apsolutno Bie i Nebie u isto vreme. Brahmana (sskr. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske knjievnosti, neku vrstu komentara Vedama. brahmani (sskr. brahmana) lanovi najvie i najuglednije kaste u Indiji, koji su, dajui oduvek svetenike, pesnike, nau-nike i politiare, vazda zauzimali naji-staknutije poloaje i uivali velik re-ligiozni ugled.

brahmanizam (sskr. brahma) indijska religija, osnovana, otprilike osam vekova pre nae ere, koja je traila od svojih pristalica visoko moralan ivot; brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji, ali tanije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. bra (ital. viola di braccio) muz. viola, neto vea violina ije se etiri ice zglaa-vaju, timuju u s, g, d', a'; vrsta tambure za pratnju. breve (ital. breve) svaki zvanini pismeni akt, naroito papino pismo dravama, vladaocima i dr. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule); (fr. brevet) diploma, povelja, dekret; pismo, povlastica, patent; breve d'envansjon (fr. brevet d'invention) pronalazaka povelja, patent. brev(e)te (fr. brevete) pr. sa diplomom, sa poveljom; sa patentom, patentiran. brev(e)tirati (fr. breveter) dati, izdati dekret, diplomu, patent, povelju. brevijar (lat. breviarium) v. brevijarij. brevijarij(um) (lat. breviarium) kratak pregled, kratak izvod, kratak spisak, kratak izvetaj; molitvenik, trebnik katolikih svetenika za dnevna bogosluenja; up. brevijar. brevijatura (nlat. breviatura) v. brevijacija. brevijacija (nlat. breviatio) skraivanje, skraenje; up. brevijatura. brevilokvij(um) (lat. brevis, loqui govoriti) kratak, saet i jezgrovit govor. brsvi manu (lat. brevi manu) otvoreno, bez uvijanja, odmah, kratkim putem. breviotipija (lat. brevis kratak, gr. typos otisak) ouz. tampanje nota. brevipedan (lat. brevis, pes noga) kratkonog, kratkih nogu. brevis (lat. brevis kratak) muz. nota koja vredi za dva cela takta. bregma (gr. bregma) anat. srednji deo lubanje, teme. breda vrsta mainske puke, mitraljez (po italijanskoj fabrici oruja Bredda). bredizam med. = hipnotizam, nazvan po engleskom lekaru Demsu Bredu (James Brai-de, 17951860), koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeu hipnoze i sugestije. brek (eng. break) otvorena kola na 4 toka, lovaka kola sa 3-6 sedita, sa dve klupe nametene po duini ili popreko i sa visokim bokom; muz. kraa improvizirana fraza u dezu, a izvode je obino trubai i saksofonisti; sp. komanda za prekid borbe u boksu. brekfest (eng. breakfast) doruak. bremza (nem. Bremse) teh. konica. bremza (nem. bremsen) teh. koiti, ukoiti, zakoiti. bremzovati (nem. bremsen) v. bremzati. brendi (eng. brandy) rakija prepeenica; brandi.

brener

128

brimada

brener (nem. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. brenovati (nem. brennen) l. kovrdati kosu vruim gvoem; 2. obzirati se na nekoga, voditi rauna o nekome, zarezivati nekoga. breskva (pere.) bog. poznato drvo i voka iz familije ruiastih biljaka (prunus persica). bretanja (fr. bretagne) stari francuski ples udvoje; vrsta odlinog francuskog platna (naziv po Bretanji, pokrajini u severnoj Francuskoj). bretela (fr. bretelle) uprta, remen, kai za noenje tereta; voj. kosi poloaj koji vezuje dva uzastopna poloaja; t. bretele naramnice, prekoramnik, oramenice za dranje akira, hozntregeri. bretona (fr. bretonne) vrsta enskog ogrtaa za kiu, nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. brefotrof (gr. brephos novoroene, tropheus hranilac) nastojnik, upravnik bre-fotrofeuma. brefotrofeum (gr. brephos, tropheus) zavod za nahoad, zavod za ishranu i podizanje dece; up. brefotrofij. brefotrofij(um) (gr. brephos, tropheus) v. brefotrofeum. brea (ital. breccia) kol. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. brea (fr. breche, ital. breccia) voj. prolom, prodor (u zidu, bedemu, utvrenju); fig. teta, utrb. brig (eng. brig, brigg) mor. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima, za sto naoruanih ljudi; ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. brigada (fr. brigade, ital. brigata) l. vo;. jedinica sastavljena obino od dva puka istog roda vojske; 2. grupa radnika koji rade na izvrenju nekog zadatka. brigadir (fr. brigadier) l. voj komandant brigade; 2. konjiki podoficir u francuskoj vojsci; 3. rukovodilac radne brigade; up. brigadist. brigadist (fr. brigade) lan radne brigade. brigant (ital. brigante) drumski razbojnik, pljaka; hajduk, buntovnik. brigantina (eng. brigg, fr. brigantine, nem. Brigantine) tor. mala jedrilica sa dve katarke. brigma (gr. brycho krguem, brygmos krgut) med krgutanje zubima; brigmos. brigmos (gr. brygmos) med. v. brigma. briza (fr. brie, ital. brezza) blag morski vetar, vetri, povetarac. brizantan (fr. briser, brisant) koji lomi, rasprskava, razara, rasprsan, rasprska-van, koji razmrskana. brizantnost (fr. briser) rasprsnost, sposobnost rasprskavanja, razornost, razorna snaga. brizer (fr. briseur) lomilac, razbija; prednji valjak na spravi za predanje.

brizomant (gr. brizo spavam, mantis prorok) vetak u tumaenju snova. brizomantija (gr. brizo, manteia prorica-nje) vetina tumaenja snova. brik (eng. brig) mor. v. brig. brikabrak (fr. bric-a-brac) starudija, stare; razne umetnike stvarice, naroito starinske; telalnica, starinarnica. briket (fr. briquette) neto u obliku cigle, lopte ili jajeta; naroito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo, sabijen u obliku opeke, cigle, lopte, jajeta i sl. briketaa (fr. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle; izrada lica graevine (fasade) tako da se vide cigle; up. fugovanje. briketirati (fr. briqueter) poploati ciglama; obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala; presovati u obliku opeke, cigle sitan, u prah pretvoren materijal. brikola (nlat. bricola, fr. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja; kod bilijara: odskok, odboj lopte od ograde; udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom, otuda fig. par brikol (fr. par bricole) posredno, zaobilazno, sa strane, lukavo. brikolirati (fr. bricoler) odbiti, odskoiti; uiniti da se neto odbije, odskoi; pomou odbi j anja pogoditi sa strane; fig. ne raditi asno, vrdati, raditi zaobilazno. brilaite (ital. brillante) iuz. veoma vatreno, ivahno, plahovito. brilijant (fr. brillant) dijamant uglaan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe, odozgo jae odozdo slabije zatupljene, a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i etvorougle (facete). briljant v. brilijant. briljantan (fr. brillant, briller sjati, blistati) sjajan, svetao, blistav; fig. odlian, divan, krasan, velianstven. briljantin (fr. brillantine) kozi. vrsta miriljave masti za kosu, bradu i brkove. briljantina (fr. brillantine) gusto tkana pamuna materija u mustrama. briljantirati (fr. brillanter) od dijamanata glaanjem praviti brilijante; ukrasiti (ili: optoiti) dragim kamenjem, naroito brilij aktima. briljantnost (fr. brillant) sjaj, blistavost, rasko, velelepnost; fig. divota, velian-stvenost, odlinost. briljirati (fr. briller, ital. brillare) sjati, sijati, blistati, svetleti se, prelivati se u svetlosti; fig. vidno se isticati, odska-kati od ostalih. brimada (fr. brimade) kod francuskih studenata: teranje ege sa novajlijama, krtenje" brucoa na taj nain pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis.

brimer

129

bronzano doba

brimer (fr. brumaire, lat. bruma najkrai dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini, od 23. oktobra do 24. novembra, magleni mesec (18. brimera U god. 9. novembra 1799 uzeo je Bonaparta kao prvi konzul, vladu u svoje ruke). brinet (fr. brunet) crncurast, crnomanjast mukarac, garavko. brinete (fr. brunette) garavua, crnka. brinirati (fr. brunir) metalne predmete mrko uglaati, usjajiti i na taj ih nain sauvati od ranja; bojiti (ili obojiti) mrko, pocrniti. briozo (ital. brioso) muz. ivahno, umno, buno, plameno; up. kon brio. briozoe (gr. bryon mahovina, zoon ivotinja) zool. morske, ree slatkovodne, ivotinje iz porodice pamekuaca", ive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. brioidan (gr. bryon, eidos oblik) bog. slian mahovini, mahovinast. briologija (gr. bryon, logia nauka) bog. nauka o mahovina ma. brion (fr. brion) vrsta dobrog francuskog vina. briskirati (fr. brusquer) brecati se, obrec-nuti se, osei se na nekoga; hteti neto brzo sprovesti, prenagliti ime, prebiti preko kolena. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronaena legura od cinka, antimona i neto bakra ponekad i nikla i bizmuta, bele, srebrnaste boje; upotrebl>ava se, mesto srebra, za izradu stonog pribora. Briti mjuzeum (eng. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu, osnovan 1753, sa veoma bogatim naunim i umetnikim zbirkama. brid (eng. bridge) igra karata, slina vistu, jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. brnistra (ital. ginestra) bog. ib uta cveta od ije se like izrauju grube tkanine za omotae i prekrivae. broajon (fr. broyon) tuak za mrvljenje, trljanje boja. Brodvej (eng. Brodway) iroka ulica", glavna saobraajne i trgovaka ulica Njujorka, kulturno sredite. brodsrija (fr. broderie) vez, vezivo; vezenje; trgovina vezivom; fig. kienje, ulepavanje. brodet (ital. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaa. brodirati (fr. broder) vesti, izvesti zlatom, srebrom, svilom; fig. krasiti, ulep-avati izmiljenim dodacima. brojler (eng. broiler) vrsta pileta za peenje, obino industrijske proizvodnje. brokanter (fr. brocanteur) trgovac starim umetnikim predmetima, naroito slikama; starinar, telalin. brokantirati (fr. brocanter) trgovati umetnikim stvarima, naroito slikama; ku9 Leksikon

povati i preprodavati stare stvari, tela-liti. brokat (ital. broccato) zlatotkanica, srebrotkanica, teka, zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina; grub metalni praak od legure bakra i cinka; fini liskun u praku i bojadisan (obe vrste ovog praka upotrebljavaju se za bronzane boje); brokatna hartija hartija u boji sa mustrama, figurama i sl., utisnutim u zlatu i srebru. brokatel (ital. broccatello) brokatu slina polusvilena tkanina, od svile i pamuka, ili samo od pamuka, sa utkanim krupnim cvetovima; vrsta utog, crvenkastog ili ljubiastog italijanskog mermera. broker (eng. broker) trgovaki posrednik; up.

makler, seizal.

brokeraa (eng. broker) trg. nagrada koju trgovaki posrednik dobiva za posredovanje; up. makleraa, senzarija. brokule (ital. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sonim cvetovima i stablji-kama. Brokhaus (nem. Brockhaus) veliki nemaki konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja, poslednje u 20 knjiga zakljueno 1935, nazvan po izdavau, velikom nem. izdavakom preduzeu u Lajpcigu, osnovanom 1805. god. brom (gr. bromos smrad, nlat. bromium) xex. element, nemetal atomske mase 79,909 redni broj 35, znak Vg, crvenkastomrka teka tenost, jako nadraajnog mirisa. bromatika (gr. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naunim i ekonomskim naelima. bromatografija (gr. broma jelo, graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. bromatologija (gr. broma jelo, logia) nauka o jelima, nauka o sredstvima za ishranu. bromatometar (gr. broma jelo, metron) sprava za odmeravanje koliine dnevne hrane. bromid (gr. bromos smrad) hem. so bromovodonine kiseline. bromizam (gr. bromos) ned. trovanje bromom. bromoform (nlat. bromoformium) farm. tenost veoma slina hloroformu, upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magareeg) kalja. bromural (gr. bromos) fark. bromov preparat, poznati lek za ivce. bronza (fr. bronze, ital. bronzo, nlat. bronzium) tu, legura (slitina) bakra, cinka i gvoa. bronzana bolest med. tuberkulozno oboljenje nadbubrenih lezda praeno velikom malokrvnou i mrkom bojom koe. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. god. pre n. e.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu orua i oruja; razdoblje koje karakterie nastavak prvih drava i

bronzirati

130

bruh

upotreba pisma (hijeroglifi, klinasto pismo i dr.). bronzirati (fr. bronzer) obojiti bronzanom, tj. mrkom, crnom, bakarnom bojom (drvo, gips, kou i dr.); obojiti modrikastim prelivima na vatri. bront (nem. Brand) med. izumiranje tkiva pod uticajem trulenih bakterija, tako da tkivo truli i raspada se, jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. bronteum (gr. bronte grmljava) sprava za izvoenje vetake grml>avine na pozornicama. brontologija (gr. bronte grmljavina, logi'a) nauka o grmljavini, o nepogodama uopte. brovtosaurus (nlat. brontosaurus) kol. ogromni kimenjak, iz perioda krede, dug preko 18 t. brontoterij(um) (nlat. brontotherium) kol. dinovska nosorozima slina vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. brontofobija (gr. bronte, phobeo plaim se) strah od grmljavine i nepogode. bronhijalni (gr. brnchos dunik) duniki, koji se tie dunika ili dunica, npr. bronhijalni katar = bronhitis. bronhije (gr. brnchia) pl. anat. dve cevi, leva i desna, koje postaju ravanjem dunika od treeg lenog prljena. bronhitis (gr. brcnchia) med. zapaljenje bronhija, bronhijalni katar. bronho- (gr. bronchos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: dunik, dunice. bronhoblenorea (gr. bronchos, blenna, sluz, rheo teem) med. gnojavo zapaljenje dunica. bronholitija (gr. bronchos, lithos kamen) med. stvaranje kamena u dunicama. bronhomikoza (gr. brnchos, mykes gljiva) med. zapaljenje dunica izazvane raznim gljivicama. bronhoplegija (gr. bronchos, plesso udarim) med. uzetost (ili: paraliza) dunica. bronhopneumovija (gr. bronchos, pneuma dah) med. zapaljenje bronhija koje prelazi na pluno tkivo i izaziva zapaljenje plua, tuberkuloze plua. bronhoragija (gr. bronchos, regnymi skrham, polomim) med. krvarenje dunica. bronhorea (gr. brnchos, rheo teem) med. preterano luenje sluzi kod hroninog zapaljenja dunica. bronhoskop (gr. bronchos dunik, skopeo gledam) med. aparat za pregled sluznice bronhija. bronhoskopija (gr. brnchos, skopeo gledam) med. pregled dunika ili dupica pomou naroitog ogledala. bronhospazmus (gr. bronchos, spasms gr) med. gr u dunicama. bronhostenoza (gr. brnchos, stenos tesan) suavanje (ili sunsenost) dunica. bronhotomija (gr. brnchos, temno seem) med. operativne otvaranje dunica; bron-

hotom instrument za vetako otvaranje dunica. bronhofonija (gr. brnchos, phone glas) med. piskutavost glasa (kod promuklosti). bronhocela (gr. brnchos, kele posutost) med. posutost dunika, gua. bronhus (gr. brnchos) alat. dunik, grkljan; up. bronhije. bronc, bronce (ital. bronzo) v. bronze. bro (fr. broche) zapinjaa, luksuzna igla za skopavanje enskih haljina (obino na grudima ili pod vratom). broira (fr. brochure) v. broura. broirati (fr. brocher) proiti, proiva-ti (knjigu), povezati knjigu u mek povez; protkati, protkivati tkaninu (zlatom, srebrom, svilom); fig. uraditi neto na brzu ruku. broura (fr. brochure) sveska, meko povezana knjiica; knjiica o aktuelnim dnevnim pitanjima. brourist(a) (fr. brochurier) pisac broura. bruderaft (nem. Bruderschaft) bratstvo, bratimstvo. brujar (fr. brouillard) v. brujon. brujon (fr. brouillon) koncept, nacrt, prvi sastav; knjiga dnevnog troka, dnevnik pazara, traca u koju se unose, na brzu ruku i privremeno, trgovake beleke; up. brujar. brum (eng. brougham) zatvorena laka koija sa dva sedita i jednim konjem, nazvana po imenu uvenog engleskog dravnika Bru-ma (17781868). brumalan (lat. brumalis) zimski. brunirati (nem. briinieren) davati neemu (metalu, drvetu, nametaju) mrku boju. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. mine-ral, magnezijumov hidroksid (Mg(OH2), cedefastog sjaja. brustbild (nem. Brust-bild) poprsje, slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi, bista. brust-halter (nem. Brust-halter) prslui enski za pridravanje grudi. brutalan (nlat. brutalis, fr. brutal) ivo-tinjski; skotski, grubijanski, grub, surov, neotesan, divljaki, zverski. brutalizirati (fr. brutaliser) zlostavljati, zverski (ili: grubo) postupati s nekim; poivotinjiti, osuroviti. brutalitet (nlat. brutalitas) surovost, grubost, divljatvo; ivotinjsko ponaanje prema kome, ivotinjska pouda. brutalnost v. brutalitet. brutificirati (nlat. brutificere) napraviti nekoga stokom, uiniti da podivlja, potpuno zanemari. bruto (ital. brutto) trg. teina robe zajedno sa teinom onoga u to je ta roba upako-vana; brutoprihod celokupan prihod, bez odbitka trokova; suprotno: nego. bruh (nem. Bruch lomljenje) med. v. hernija.

bruhgold

131

bukolski

bruhgold (nem. Bruchgold) izlomljeno, nepreraeno zlato. bruceloze opti naziv za oboljenja domaih ivotinja i ljudi, koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang, Br. suis i Vg. melitensis. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bubalis (gr. biibalos) zool. afriki jelen, antilopa. bubikopf (nem. Bubikopf) deaka glava" kratka enska frizura kao u deka. bubonadenitis (gr. bubon preponske lez-de, aden lezda) med. zapaljenje lezda u preponama. bubonalgija (gr. bubon, algos bol) med. bolest prepona. buboni (gr. bubon) pl. ned. zapaljenje limf-nih lezda u preponama (obino u vezi sa mekim ankrom), micine, nicine, bub-njice. bubonocela (gr. bubon, kele) med. prosutost prepona, kila. .bubonulus (gr. bubon, nlat. bubonulus) med. limfatini triper (kapavac). bubreg (tur. bogurek) bubreg. bugzirati (hol. buksiren) mor. vui lau pomou parnog broda, pomou amca na vesla za koji je laa vezana konopcima. Buda (sskr. Buddha) v. Budha. budala (tur. budala) ludak, glupak. budizam (sskr. Buddha) v. Budhizam. budisti (sskr. Buddha) pl. v. budhisti. budoar (fr. boudoir) mali elegantno nameten salon jedne dame za oblaenje i doterivanje (obino u blizini spavae sobe); soba u kojoj dame primaju blie poznanike. Budha (sskr. Buddha) probueni, prosvee-ni", osniva po njemu prozvate religije (budhizma), roen oko polovine VI veka pre nae ere u staroj plemikoj porodici, u Indiji potovan kao bog, sveti mudrac", i kao devete otelovljenje boga Vi-U, up. budhizam. Budhizam (sskr. Buddha), uenje Gautame Budhe (oko 557447 pre nae ere); ind. religija koju je osnovao Budha, ija se filozofija sadri u dve take: patnja i spasenje. ivot je patnja, uzroci patnje su strasti (tj. e za ivotom, volja za ivot), osloboditi se tih strasti znai osloboditi se patnje, put ka osloboenju vodi ka nirvani, tj. stanju blaenog mira, bez strasti i patnje; up. budizam. budhisti (sskr. Buddha) pl. pristalice religije i filozofije budhizma. bu (tur. biige) plesan; bua. buija (fr. bougie, nm., ital. bugia svea) med. valjkasta ipka od voska, gume, kauuka i sl. za proirivanje suenih kanala naroito mokranih, zatim zadnjeg creva i jednjaka; fiz. elektrina sveica.

buzdovan (tur. bozdogan) vrsta starinskog oruja, topuz; fig. glupak. buj (fr. bouille) carinski ig koji se udara na vunenu robu; vrsta tkanine. bujatrika (gr. bus, govedo, iatrike lekarstvo) stono lekarstvo, leenje goveda. bujirati (fr. bouille, bouiller) snabdeti robu carinskim igom, bujom. bujon (fr. bouillon) kup. v. buljon. bujrum (tur. buyurmak zapovedati, narediti) izvolite, zapovedajte! buk (eng. book) knjiga; knjievno delo; spisak, lista. bukagije (tur. bukagi) pl. okovi na nogama zatvorenika. bukanir POJI. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv panaca (naziv potie od francuske rei: boucan divlje govedo, jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). bukanirati (ind.) suiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. bukanje (fr. boucanier) lovac na bivole; zverokradica u Sev. Americi; morski razbojnik, gusar. bukardija (gr. bus, kardia srce) med. uveanje, hipertrofija srca, kao posledica jaanja srane muskulature. bukasen (fr. boucassin) vrsta krutog francuskog platna; pamuna tkanina za postavu. buket (fr. bouquet) lepo probrana i ureena kita prirodnog ili vetakog cvea; cvet, miris od vina; pena na pivu; figura u vatrometu; um. uspeo i harmonian sastav boja na slici. Bukefal (gr. bus govedo, kephale glava, volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. bukiner (fr. bouquineur, bouquin) ljubitelj i sakuplja starih knjiga; onaj koji voli da rije po starim knjigama. bukinerija (fr. bouquinerie) trgovina starim knjigama, antikvarnica. bukinist(a) (fr. bouquiniste) prodavac starih knjiga, antikvar. bukmeker (eng. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireuje klaenja ili se sam kladi, posrednik pri klaenju; profesio-nalni kladilac. bukmeking (eng. book-making) sastavljanje knjiga, tj. obian nain klaenja na konjskim trkama, za razliku od totalizatora. bukoliazmos (gr. bukoliasmos) pastirska pesma, pastirske pevanje. bukolika (gr. bukolike) post. pastirska pesma, idila (naroito kod rimskog pesnika Vergila). buvoliar (gr. bukolikos) poet. pisac pa-stirskih pesama. bukolski (gr. bukolikos) poet. pastirski, seoski, u duhu ili u obliku pastirskog pesnitva; bukolska cezura etr. uobiajena cezura na kraju etvrte stope u heksa-metru grkih bukoliara.

bukranije

132

Bundesver

bukranije (gr. bus, kranion lubanja) arh. ukrasi, naroito na dorskom frizu, u obliku golih lubanja na rtvu prinese-nih volova. buke (eng. books) pl. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. bukskin (eng. buckskin) jelenska, jagnjea koa", vrsta jake vunene tkanine za akire i sportska odela. bukcinator (lat. buccinator) truba; anat. obrazni mii, mii duva. buka novana jedinica Jemena (bughas), etrdesete deo rijala. bul (eng. buli) l. bik; fig. neotesanost, glupost; napomena ili kratka pria, kod koje je aljiva poenta u tome to joj nedostaje dosledno1 glavne misli; Don Bul, olienje engleskog naroda kao celine, tj. njegovih karakternih osobina: preterane ukoenosti, hladnokrvnosti i dr. bul (fr. boule, lat. bulla) 2. lopta, kugla, jedna drutvena igra na bilijaru ili igra kuglama; rad od drveta sa metalnim umecima, nazvan po francuskom rezbaru A. Ch. Boule (16421732). bula (lat. bulla) l. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije; kap-sla koja slui kao peat koji visi o vrpci, npr. na povelji; peat od voska ili metala na povelji; povelja sa takvim peatom; zvanina papina povelja ili raspis o vanim pitanjima snabdeven velikim crkvenim peatom (za razliku od vreve, koja ima samo otisak peata sa prstena s ribom); zlatna bula (lat. bulla aurea) zakon koji je 1356. god. izdao nemaki car Karlo IV. bula (lat. bulla) 2. ned. okruglo i jajoliko izdignue pokoice ispod koga se skuplja ista seriozna, mutna, krvava ili gnojna tenost, plik. bula (tur. bula, bola strina, tetka) 3. verski obrazovana muslimanka; muslimanska ena, udata ena; bulom zove egrt majstorovu enu. bularij(um) (nlat. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bulbiferan (lat. bulbus lukovica, f ero donosim) bog. koja raa lukoviastim podzemnim stablom. bulbiforman (lat. bulbus, forma) koji ima oblik lukovice, glaviast. bulbozan (lat. bulbosus) lukoviast, glaviast, krompirast, vornovat. bulbul (arap. bulbul) slavuj; BulbulderSlavujev do. bulbus (lat. bulbus) lukovica, glavica; luk; bulbus okuli (nlat. bulbus oculi) anat. ona jabuica. buldog (eng. bul dog) 1. veliki engleski pas irokih grudi, kratke i duboko useene njuke, tako da mu se vide prednji zubi; 2. vrsta depnog revolvera sa 6 i vie metaka.

bulevar (fr. boulevard) etalite, iroka i lepa ulica zasaena drveem, glavna ulica; voj. tvrava, bedem. bulengrev (fr. boulingrin) v. boling-grin. buleuterion (gr. buleuterion) venica, sabornica, skuptinska zgrada. bulimija (gr. bulimfa) med. velika, neodoll-va, ivotinjska glad. bulinirati (fr. bouliner) mor. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane); fig. nepoteno trgovati, pljaka, krasti. buliran (lat. bulla, bullatus) zapeaen, potvren peatom, snabdeven bulom. bulist(a) (lat. bulla) pisac papskih bula. bulicija (lat. bullire, nlat. bullitio) klju-anje, talasanje, vrenje, izbacivanje mehu-rova. buljen (eng. bullion) nepreraeno zlato ili srebro u ipkama, ploama ili grudvama; tui, stran novac, onaj koji nije u opticaju. bulterijer (eng. bullterier) vrsta engleskih pasa, postala ukrtanjem buldoga i teri-jera, odlian lovac na mieve i pacove. bulumenta (ital. foltamente gusto, zbijeno) 1. gomila ljudi, rulja; mete, vreva, urnebes; 2. velika koliina (neega), gomila. bul-fin (eng. bull-finch) sp. gusta trnovita ivica kroz koju konj, na trkama s preponama, mora da projuri. buljon (fr. bouillon) kup. orba, supa od povra i mesa u kojoj se obino razmuti jaje; up. bujon. buljuk (tur. boliik) l. eta peaka ili eska-dron konjanika u nekadanjoj turskoj vojsci; 2. velika gomila, mnotvo (obino stoke). buljuk-baa (tur. boltikbasi) etovoa, zapovednik peadijske ete u nekadanjoj turskoj vojsci, kapetan, zapovednik jednog buljuka; buljubaa. bum (eng. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalistikoj dravi. bumaki (rus.) pl. hartijice, papirii; sitan papirni novac u Rusiji. bumerang (austral. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov; uzana, oko 60 st dugaka daica od tvrdog drveta, na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. Slui kao oruje, a odlikuje se naroito time to se, ako ne pogodi u cilj, vraa onome koji ju je bacio. bungalov (eng. bungalow) drvena kuica (obino prizemna) sa verandom. bungur (tur. bulgur) prekrupa od kukuruza ili penice; jelo od nje. bund 1. (nem. der Bund) savez, drutvo, liga; 2. (nem. da Bund) sveanj, smotak, zaveljaj, mera za staklo, mera za konac. bunda (ma. bunda kaput) krzneni kaput; zimski kaput postavljen krznom. Bundesver (nem. Bundeswehr) oruane snage SR Nemake.

Bundesrat

133

burma zija 2); 3. malograanin, ifta (u ovom znaenju vie je u upotrebi buruj). buroazija (fr. bourgeoisie, bourg, nlat. burgus; up. buroa) 1. prvobitno: naziv za graanstvo nasuprot viim staleima feudalnog drutva (plemstvu i svetenstvu). S ekonomskim jaanjem buroazije jaa i njen politiki poloaj: ona ukida feudalne drutvo i sama uzima vlast; 2. danas: sav onaj deo drutva koji ivi od eksploatacije najamnih radnika i siro-manih radnih seljaka koji deo drutva, prema tome, ini u ekonomskim odnosima jednu drutvenu klasu, kapitalistiku, nasuprot radnikoj klasi proletarijatu. Engels: Dananji kapitalistiki nain proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju drutvenih klasa; s jedne strane kapitalista, koji poseduju sredstva proizvodnje i ivota, i s druge strane proletera, koji iskljueni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu." buruj v. buroa. burujka graanka, varoanka; imuna ena, gazdaka ena; iftinica. burza (fr. bourse, gr. byrsa) v. berza. burze muskoze (nlat. bursae muscosae) pl. med. sluzne kesice. Buri (hol. boer) seljaci", stanovnici Juhe. Afrike holandskog porekla. Buridanov magarac fil. uveni primer za nemogunost slobodne volje, koji se pripi-suje francuskom sholastikom filozofu anu Buridanu (13001358): gladan magarac koji stoji izmeu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi, poto se, zbog potpune jednakosti i ravnotee pobuda ne moe odluiti da prie nijednom od ova dva snopa. bu-rime (fr. bouts-rimes) pl. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nau stihovi; pesme kod kojih su najpre napisani slikovi, a tek posle stihovi. burka (rus. burka, pere. barak) upav krzne-ni kaput bez rukava, sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne moe zadravati (nose ga svi kavkaski narodi). burlak (rus. burlak) seljak koji trai posla van svoga mesta, pealbar, naroito kao laarski radnik na Volgi. burleska (nlat. burra, ital. burla, burlesco, fr. burlesque) poet. aljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari, ala, lakr-dija; muziki komad humoristikog karaktera; veseo i nestaan muziki komad za ples. burleskni (fr. burlesque) smean, aljiv, nakaradan, lakrdijaki. burleta (ital. burletta) mala vesela igra, mala burleska. burma (tur. burma od burmak zavrteti, usukati) 1. jednostavan prsten bez ukra-

Bundesrat (nem.) savezno vee, jedan od dva doma parlamenta u SR Nemakoj i Republici Austriji; sainjavaju ga zastupnici federalnih jedinica; up. Bundestag. Bundestag (nem.) savezna skuptina SR Nemake, predstavniki dom parlamenta; up. Bundesrat. bunker (nem. Bunker) l. voj. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu; 2. betonsko sklonite (kuno, ulino) od napada iz vazduha; 3. kor. prostor, spremite na brodu za ugalj (ugljenica"), cement, pesak i dr.; 4. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. bunt (nem. Bunt savez) buna; nezadovoljstvo. buntdruk (nem. Buntdruck) tampanje u vie boja. bunting (eng. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. bura 1. (fr. bourre, ital. borra) otpaci od dlake, vune; dlaka za punjenje stvari. bura 2. (ital. bora) severoistoni vetar s kopna na severnom Jadranu. burag (rum. buricu pupak) eludac ivotinje. burazer (pere. birader, tur. birader) brat. buranj (rus. bura.) estok vihor sa (snenom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. buraska (ital. burrasca, fr. bourrasque) bura, iznenadna nepogoda, nagao vihor; fig. izliv zlovolje, ljutine. burg (nem. Burg) zamak, dvorac; mala tvrava. burgija (tur. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za buenje; fig. besmislica, izmiljotina, podvala. burgundska vina uvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. burgundska smola preiene uta omorikove smola. burda (arap. burda) Muhamedov ogrta; docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa; takoe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. burdalu (fr. bourdalou) traka, gajtan na eiru sa kopnom; vrsta arenog francuskog platna. burdelj (fr. bordel) v. bordel. burdiati v. bordiati. burdon (fr. bourdon) ouz. duboki bas na orgulji; tip. izostavljanje rei pri sla-ganju. burek (tur. borek) vrsta pite sa sirom, mesom, jabukama. buret (fr. bourrette) tkanina od otpadaka svile. buroa (fr. bourgeois, od bourg varo ili selo pod okriljem grada, zamka, tvrave, nemaki Burg; v. burg) 1. prvobitno: (francuski) graanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta, seljaka i plemia; 2. pripadnik buroaske klase (v. buroa-

burmut
snog kamenja, venani prsten, vitica; 2. zavrtanj, raf. burmut (tur. burunotu) sitan duvan i dr. za umrkivanje. burnetizirati (eng. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga uiniti otpornim prema truljenju.

134

bu-tru

burnetirati v. burnetizirati.
burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). burnus (arap. burnus, fr. bournous) ogrta bez rukava, sa kapom, obino od bele vunene tkanine, koji Arabljani (beduini) nose preko odela. burova voda farm. bezbojna tenost, siretna mirisa, sladunjava i opora ukusa, rastvor baznog aluminijevog silikata; upotreblja-va se za obloge kod rana, ireva, otoka i dr.; nazvana po nem. hirurgu Burovu (1809 1874). bursa (ital. borsa) kesa. bursitis (fr. bourse) med. akutno ili hro-nino zapaljenje sluznih kesica. bur (nlat. bursa, nem. Bursch) u Nemakoj: slualac univerziteta koji je lan nekog akog udruenja; neobuzdan, veseo, pun ivota student ili mladi uopte; momak, deti; sluga; posilni, kurir. bus (eng. bus, lat. omnibus svima) v. omnibus. busola (ital. bussola kutijica, nlat. buxula, lat. puxis kutija, gr. puxis kutija od imirovine) fiz. mornarski kompas, naroito podeena magnetna igla za odreivanje pravca. , busija (tur. pusu) zaseda. bustrofedon (gr. biis govedo, strophe okret, obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feniana, kod koga redovi teku naizmenino: jedan red sleva nadesno, a drugi obrnuto, kao to idu volovi pri oranju. but (eng. boot izma) sprava za muenje u obliku izme; futrola za karabin. butada (fr. boutade) duhovita ala, doset-ka; nagao i neobian nastup udi i efa; brzi soloples bez pripreme; neobuzdano1 iz udljivosti i efa; muz. = kaprio; par butad (fr. par boutades) prema efu, na mahove. butan (gr. butyron maslo, buter) hen. vrsta gasa, zasieni ugljovodonik (S4N10). butelja (fr. bouteille, ital. bottiglia) boca, flaa, staklo. buter (gr. butyron, lat. butyrum, nem. Butter) maslo, maslac; up. puter. butiga (ital. bottega) prodavnica, duan. butik (fr. boutique) prodavnica, duan, trgovina na malo. butikaa (fr. boutiquage) torbarenje, trgovanje na malo. butirin (lat. butyrum) hai. maslena kiselina, kiselina putera. butirometar (gr. biityron, metron) sprava za odreivanje masnoe mleka.

buton (fr. bouton, ital. bottone) dugme, puce; stvarica slina dugmetu; pupoljak; bubuljica, bradavica; (krupan) brilijant u obocu, minui. butonjera (fr. boutonniere) rupica za dugme; med. operativne otvaranje suene mokrane cevi kod mukaraca da bi se omoguilo putanje mokrae. butonomantija (fr. bouton, gr. manteia proricanje) gatanje u dugmeta; prebrojavanje dugmeta na kaputu (hoe-nee") da bi se videlo da li e neto biti ili nee. butrola (fr. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. butsel (fr. bouteselle) voj. trubni znak za sedlanje (kod konjice). butum, butun (tur. butiin) sav, ceo, potpun. bufa (ital. buffa) ala, lakrdije; opera bufa komina opera. bufalo (eng. buffalo) zool. bivol, bik. bufer (eng. buffer) odbojnik (na vagonu). bufeta (fr. bouffette) kianka, mapp, temnjak. bufo (ital. buffo) komini peva u italijanskoj operi; bufo karikato (ital. buffo caricato) preteranost u lakrdijaenju ital. komine opere; up. bufon. bufov (ital. buffone) aljivina, lakrdija, komiar; dvorska budala. bufoverija (fr. bouffonnerie) ala, lakrdi-ja, laka komedija; lakrdijanje. buftalmian (gr. biis vo, ophthalmos oko) ned. sa volovskim oima, volook, buljook. buda (ital. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tenost. Bucefalus (gr. Bu-kephalas) volovska glava", najmiliji konj Aleksandra Velikog, kojem je, radi uspomene, sagradio grad Bukefala (danas Dalalpur, u Indiji); up. Bukefalos. bucov (ma. buczo) zool. vrsta rene koljoribe, Aspina gaga i Alburnus mento. budak (tur. bucak) ugao, kut, oak. budet (eng., fr. budget, ital. bolgia, lat. bulga kona kesa, novanik) jednogodinji zakon kojim se predviaju, prethodno odobravaju i prethodno rasporeuju svi dravni (kao i gradski, neke ustanove i dr.) prihodi i rashodi u jednoj budetskoj godini; predraun prihoda i rashoda uopte; budetska godina godina trajanja pri-ml>enog budeta, raunska godina. budetirati (eng. budget) l. sastaviti, sastavljati budet, 2. finansirati po budetu. buel (eng. bushel) engleska mera za ito, merov, merica, 36,349 1 (u SAD 35,239 1). buerizirati (fr. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazau). buton (fr. bouchon) zapua, zatvara, ep; neravnina (na svili). bu-tru (fr. bouche-trou) priipetlja (beznaajna sporedna linost, ili sporedna uloga u pozorinim komadima).

A E I L O RU
147/

V
V, v tree slovo nae irilice, dvadeset osmo nae latinice (V, v); kao skraenica: V= votum; \.= vide vidi, verne prevr-ni; val. valuta; vol.= volumen; v. v. = vi-ce versa; fiz. \=volt, \=vat, UP> = veber; hem. \=aanadijum, \9=volfram. va! (fr. va) vredi, vai, moe; u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. va bank (fr. va banque) vai za ceo bank", tj. kada se igra u celu sumu koja lei u banku (pri kocki); fig. igrati va bank staviti sve na kocku, tj. ili ostati ili propasti. Vavilon (hebr. Babel, prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu, prestonica Vavilonije, jedan od najstarijih kulturnih, trgovakih i politikih centara; sagradili su ga Sumeri u XXIV v. pre n. e.; Vavilonska kula stepenasta kulapiramida, tzv. zigurat, po Bibliji, Mojsije kn>. I, zidana s namerom da dopre do neba, a ije je zidanje prekinute zbog jezike pometnje"; fig. zbrka, nered, mete, pometnja, haos; vavilonsko ropstvo 1. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586536. god. pre ne. e.; 2. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309 1378. god. vaga (nem. Wage) sprava za uporeenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. za odreivanje teine tela; terazije, kantar. vagabund(a) (lat. vagabundus) skitnica, probisvet, lutalica, beskunik, tumarale, protuva; bitanga, leventa. vaganti (lat. vagari skitati se, lutati) u srednjem veku aci (studenti) koji su ili od kole do kole, skitnice, lutalice; imali su i svoju satirino-ljubavnu poeziju. vagati (nem. wagen) odreivati teinu tela na terazijama, meriti na kantar. vaga (ma. vagas) l. dubok usek tokova u vlanoj zemlji, kolovoz; 2. rov, jarak. vagiva (lat. vagina) alat. kanal izmeu grlia materice i spoljnjeg otvora enskog spolnog organa (slui za sparivanje i za izlazak ploda pri poroaju), rodnica, ro-dulja, jaa, stidnica. vaginalni (nlat. vaginalis) koji se tie vagi-ne, stidnini. vaginizam (lat. vagina) ned. grevito stezanje miia vaginalnog ulaza i karlinog dna, isto ivana pojava koja dolazi, naroito kod mladih ena, usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vaginitis (lat. vagina) med. zapaljenje vagine. vaginoskopija (lat. vagina, gr. skopeo gledam) med. pregled vagine pomou naroitog ogledala (spekuluma). vagon (eng. waggon) eleznika ili tramvaj-ska kola. vagonet (eng. waggon, fr. wagonnet) mala teretna kola koja se kreu po prunicama (inama), mali vagon. vagon-li (fr. wagon-lit) (eleznika) kola za spavanje. vagon restoran (fr. wagon-restaurant) (eleznika) kola za ruavanje. vagon-salon (fr. wagon-salon) salonski vagon, salonska eleznika kola. vademekum (lat. vade mecum) hajde sa mnom", obino naslov za knjige koje slue kao pomone knjige, tumai, uputstva, putovoe ili savetnici za razne struke i ciljeve u ivotu; zbirka pria (ili: anegdota); podsetnik. vadij(um) (nlat. vadium, lat. vas, vadi jemac) prav. novac koji se polae na ime jemstva, jemevina. vadimonij(um) (lat. vadimonium) prav. jemenje, jemstvo (naroito da e neko u odreeni dan doi na sud); dolazak na sud; rok dolaska na sud; vadimonii desercio (lat. vadimonii desertio) proputanje obeanog dolaska na sud. vadla (nem. Wade) list noge. vaza (lat. vas sud, posuda, fr. vae) uzan sud za cvee, za ukras, naroito antiki umet-niki izraeni sudovi od ilovae; vazna. vazal (nlat. vasallus, fr., eng. vassal) klevetnik, knez (vladar) koji je bio podreen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara); podanik. vazalagijum (nlat. vasallagium) va za l ska dunost i obaveza, klevetnika zakletva; novac koji je vazal duan da plaa vladaru kome je podreen. vaza sakra (lat. vaa sacra) pl. sveti sudovi, sveto sasue.

vazektomija

136

vakuole smann, od 18341914) ija se teorija naslea osniva na njegovoj tzv. teoriji kli-cine plazme. vajtbet (eng. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naroita poslastica. vajtbojs (eng. whiteboys) pl. beli momci, od 1760. tajna organizacije siromanijih katolika u Mrskoj, koja je kanjavala preterano stroge posednike, inovnike i dr. (nazvane po tome to joj je kao simbol bila bela boja). Vajt star lajn (eng. White Star Line) Linija bela zvezda", prekookeanska parobrodska linija izmeu Liverpula i Njujorka. Vajthol (eng. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu; sada: iroka ulica u zal. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. Vajtepel (eng. Whitechapel) najsiromaniji i najzaputeniji deo u istonom kraju Londona. vakant (lat. vaccus nezauzet, slobodan) imanje bez vlasnika. vakantan (lat. vacare biti prazan, vacans) prazan, upranjen, nezapremljen, nezauzet, nepopunjen; vakantno imanje prav. imanje bez zakonitog gospodara, naslednika. vakancija (nlat. vacantia) upranjenost, nepopunjenost, prazno mesto (naroito parohijsko); kolski odmor, raspust; sudski odmor. vakat (lat vacat, vacare) 1. prazno je, slobodno je, nezauzeto je; nedostaje, nema; kao ii. kod knjiga: ista, netampana strana (iza naslovne). vakat (arap. waqt, tur. vakit) 2. vreme, as, odreeni as kad treba neto da se uradi; vreme muslimanske molitve namaza, sama molitva. vakatura (nlat. vacatura) upranjavanje, upranjenje, upranjenost (npr. nekog mesta). vakacija (lat. vacatio) osloboenje, osloboe-nost od neke obaveze, poreza, nameta i dr. vakeri (p. vaqueros) pl. pastiri, uvari stoke u panskoj pokrajini Ovijedo, potomci rimskih robova, po nekima Mavara, i kao takvi prezreni. vaktile (arap.-tur. vaktiyle) u staro vreme, nekada. vakuirati (lat. vacuare) isprazniti, ispranjavati; up. evakuirati. vakuist(a) (lat.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi; osmatra vakuuma kod maina i dr. vakuitet (lat. vacuitas) praznoa, praznina; upranjenost; nitavost, sujeta, tatina. vakuole (nlat. vacuolae) pl. bog. mehuraste upllne u protoplazmi biljnih elija, ispunjene vodnjikastom tenou, iz kojih se stvaraju nove elije; zool. meii u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih ivotinjica.

vazektomija (lat. vas posuda, gr. ektome isecanje) kec. odstranjivanje semenih kanala kod mukaraca da bi se spreilo oploavanje (ukopljenje). vazelin (fr. vaseline) he, mineralna mast bez mirisa i boje, ili ukasta smesa poluvrstih ugljovodonika, dobija se pre-iavanjem sirovog petroleuma (nafte); upotrebljava se mnogo u farmaciji, tehni-ci itd. vazna (lat. vas, fr. vae) v. vaza. vazodilatatori (nlat. vasodilatatores) pl. znat. ivci koji izazivaju irenje (dila-taciju) krvnih sudova. vazodilatacija (nlat. vasodilatatio) med. irenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska, pojaanim krvotokom, povienom temperaturom). vazokonstriktori (nlat. vasoconstrictores) pl. znat. ivci to suavaju krvne sudove. vazokonstrikcija (nlat. vasoconstrictio) med. stezanje krvnih sudova (sa poveanjem krvnog pritiska, usporenjem krvotoka, opadanjem temperature). vazomotori (nlat. vasomotores) pl. znat. ivci to izazivaju proirivanje i suavanje krvnih sudova. vazomotorna neuroza ned. bolest ivaca koja je dola kao posledica poremeaja u ivcima koji izazivaju proirivanje i suavanje krvnih sudova, npr. Bazedova bolest i dr. vazoneuroza (lat. vas sud, gr. neuron ivac) med. oboljenje ivaca krvnih sudova. vaiz (arap., tur. vaiz) propovednik, poznavalac verske literature (kod muslimana). vaija (ind. Vaisya) trea indijska kasta, u koju spadaju trgovci, zemljoradnici i zanatlije. vainave (ind.) pl. oboavaoci i potovao-ci boga Bitnu; up. vinujit. vajandotka (eng. Wyandotte) vrsta kokoi, poreklom iz Amerike, zbog svojih odlinih osobina rairena po celoj Evropi: bela, srednje veliine, noge ute, kresta ruiasta, teka do 3 kg, nosi 140160 jaja godinje. vajat (arap. hayat, tur. hayat) 1. omanja, obino drvena zgrada u dvoritu seoske kue za noivanje mladenaca i za dranje spreme, voa i sl.; 2. trem, doksat (u seoskoj kui). vajda (arap. fa'ida, tur. fayda) korist, dobit; interes; fa j da. vajzbratna (nem. Weissbraten) belo meso sa obe strane kime. vajkaunt (eng. viscount) v. vikont. Vajl-Feliksova reakcija , <. reakcija koja slui za utvrivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). Vajnbergova reakcija med. serumska reakcija koja slui za utvrivanje postojanja ednjaka (ehinokokusa). vajsmanizam biol. uenje poznatog nemakog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis-

vakuum

137

valiza vrsta novca prema dravnoj novanoj stopi. valvaciona tabele fin. spisak raznih vrsta novca sa naznaenjem njihove vrednosti. valvirati (nlat. valvere) ocepiti, odrediti vrednost, utvrditi cenu neemu; up. valui-rati, valutirati. valvula (lat. valvula) znat. zaklopac, zatva-ra, zalistak (na srcu, venama, crevima); valvule intestinales (lat. valvulae intesti-nales) pl. crevni zalisci. valdenzeri pl. reformatorska sekta, koju je osnovao 1176. u Lionu Petru s Valdus, kao udruenje za propovedanje evanelja i reformu katolike crkve putem vraanja apostolskom siromatvu i jednostavnosti: up. leonisti, sabatati. vale! (lat. vale, valere biti zdrav, biti jak) zdrav bio, iveo! valedikcija (nlat. vale-dictio) pozdrav na rastanku, oprotajni govor. valensija (p. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina, nazvanih po p. gradu Valensiji. valenca hen. v. valencije. valencije (nlat. valentia) vrednost, vanost; hen. sposobnost atoma nekog elementa da se vee s jednim atomom, sa dva atoma, do sedam atoma jednovalentnog elementa; izraava se empirijskim brojem koji oznaava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. valer (fr. valeur, nlat. valor, ital. valore) vrednost, cena; hartija od vrednosti; muz. trajanje note; hrabrost, junatvo; valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. valeur en attente, v. en recouvrement) trg. vrednost koja se oekuje, eventualne budua vrednost. valerijana (nlat. valeriane officinalis) bog. odeljen, jedna lekovita biljka. va lete! (lat. valete) budite zdravo, ostajte zdravo! bene valete! (lat. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se zavravaju pisma i koji pape, u obliku monograma, stavljaju ispod svojih bula). valetudinarij(um) (lat. valetudinarium) bolnica, bolesnika sobe. valida (arap. validet) roditeljka, mati; mati biveg turskog sultana. validan (lat. velidus, valere) jak, krepak, snaan, zdrav; prav. pravio vaan, vaei, punovaan. validacija (nlat. validatio) potvrda, potvrivanje; overa, overevenje, priznanje pravne vanosti nekog akta. validirati (nlat. validare) overiti, potvrditi, izvriti pravnu formu overevenje; biti previo voljen, biti punovaan. validitet (nlat. validitas) prav. prevna vanost, prevna vrednost, valjenost jedne stvari ili nekog postupka. valia v. valiza. valiza (fr. valise) putnika rune kona torba.

vakuum (lat. vacuum) prazan prostor; praznina, bezvazduni prostor; vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih te-{ nosti pod snienom temperaturom, npr. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja ,,mleka u prahu". vakuum-metar (lat. vacuum prazan prostor, gr. metron) sprava za merenje razreeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata); v. vakuum. vakuf (arap. waqf, tur. vakif) kod muslimana: zadubina za opte religiozne i hu-mane svrhe, sa ciljem da podie i izdrava damije, kole, javne biblioteke, bolnice, sirotita, vodovode i dr. vakcina (lat. vacca krava, nlat. vaccina sc. variola kravlja boginja) ned. kravlja maja protiv velikih boginja; serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti, cepivo. vakcinacija (nlat. vaccinatio) med. kalemljenje boginja, pelcovanje, cepljenje, ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti, unoenje u organizam antigena koji ga podstiu na proizvodnju zatitnih tela; animalna vakcinacija kalemljenje ivotinjskom limfom. vakcinirati (nlat. vaccina) med. kalemiti, cepiti, pelcovati, ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. vakcinisati= vakcinirati. vakcinoida (nlat. vaccina, gr. eidos vid, oblik) med. lane, neprave kravlje boginje, vodene boginje. vakcinoterapija (nlat. vaccina, gr. thera-peie leenje) med. leenje vakcinama, cepljenje da bi se organizam podstakao na to jau proizvodnju tela koja e ga zatititi od izazivaa bolesti. val (fr. voile) l. veo od tanke prozrane tkanine za nevestu pri venanju; 2. providan pokriva za lice. vala (stnord. vala) l. vidovita ena, tatara, arobnica. vala (ital. valle) 2. dugaka uska dolina; uvala; zaliv. valabilan (fr. valable, lat. valere vredeti) valjan, vredan, koji vai; prav. pravio valjan, u propisnom obliku, punovaan. valah (arap. wa-llah, tur. vallahi) bogme, zaista, odista, ba, e ba. valansjen (fr. valenciennes) pl. valanske ipke razliite vrste, naroito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. valacija (nlat. vallatio) voj. oanavanje, podizanje bedema, utvrivanje u polju; podizanje nasipa. valva (lat. valva) krilo vrata; bog. ljuska, kouljice, mahuna; ljutura (u koljke). valvacija (nlat. valvatio) fin. odreivanje vrednosti ili cene neemu, naroito zvanino utvrivanje vrednosti izvesnih

valija

138
valcer (nem. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta; muziki komad za ovu igru; up. vale. valjenke (rus. valenki) izme od sukna. vami (eng. vamp od vampyr) naziv za enu bez skrupula; zavodnica, ,,ena-demon". vampir (slov., ital. vampiro, fr. vampire) po narodnom verovanju junih Slovena, Grka i Rumuna, mrtvac koji nou ustaje iz groba i sie ljudima krv; po tome zool. (nlat. vampyrus spectrum) veliki junoameri-ki slepi mi koji, u nedostatku hrane, napada sisare, ptice, pa i oveka pri spavanju, i sisa im krv. vampirizam med. prekomerno putanje krvi; up. vampir. vanadij(um) (nlat. vanadium) hen. v. vanadin. vanadin (lat. Vanadis) hen. element, metal, pronaen 1830. u rudama gvoa i olova, atomska masa 50,942, redni broj 23, znak V; vanadijum. Vandali (lat. Vandali) pl. germanskogotsko pleme koje je, od veka n. e., ratovalo s Rimljanima na Rajni, docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj), u V veku pusto-ilo Galiju, paniju i Italiju, a 455. pljakalo Rim etrnaest dana unitava-jui sva umetnika dela i spomenike; otuda fig. divlji i surovi varvari, skloni unitavanju svega lepog i dobrog. vapdalizam (lat. Vandali, ital. vandalismo) vandalska ud, tj. divljatvo, divljaka strast za ruenjem i unitavanjem umetnikih predmeta i dr.; up. Vandali. vandal(in) fig. ovek sklon divljakom unitavanju, naroito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). vandemijer (fr. vendemiaire, lat. vindemia) mesec berbe", prvi mesec nekadanjeg francuskog revolucijskog kalendara, od 22. IX do 21. H. vandla (nem. Wanne kada, kaca) irok kuhinjski limeni sud, pri dnu ui, za pranje posua. vandrovati (nem. wandern putovati) lutati, skitati, otisnuti se na vandrovku. vandrovka (nem. wandern) lutanje po svetu radi trgovine, zanata i sl.; skitnja; pesma o vandrovanju, pesma vandrovaca. vandrovka (nem. wandern) ovek koji putuje, luta po svetu radi trgovine, zanata i sl.; skitnica, probisvet. vavdroka v. vandrovka. vapila, vanilija (fr. vanille, p. vainilla) bog. vrsta tropske biljke iji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao zain. vanilizam (fr. vanille) med. trovanje vani-lom, naroito u jelu, sa pojavom proliva, greva, povraanja i sl. vanilin (fr. vanille) hen. aromatina materija vanilinog ploda, koja iskristalie na povrini kada plod due stoji; dobiva se i vetakim putem, kao zamena prirodne vanile.

valija (arap. wali, tur. vali) guverner, carev namesnik, turski vojno-administrativni stareina jedne oblasti. valkire (stnord. valkyrja, nem. Walkuren) pl. u nordijskoj mitologiji i pesnitvu: bozkanske levice, vile, boginje bitaka i sua je boraca, koje odluuju koji e junaci u borbi poginuti; one su, kao vesnice, u slubi boga Odana i, po njegovoj zapovesti, donose pobedu, dovode mu one koji hrabro poginu i, u Valhali, dvore i slue piem bogova one koji su u nju primljeni; up. Valhala. valkover (eng. to walk over the course) na trkama: laka pobeda, usled toga to je protivnik postao nesposoban. valovvica (ma. vallomas iskaz) poreska prijava. valor (nlat. valor) vrednost, cena; hartija od vrednosti; ad valorem (nlat. ad valorem) prema vrednosti; valor ekstrinsekus (nlat. valor extrinsecus) spol>anja vrednost jednog novca; valor intrinsekus (nlat. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. valorizacija (lat. valor vrednost) trg. odreivanje vrednosti, procena, takoe praksa dranja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). valorizirati (nem. walorisieren) izvriti, izvravati valorizaciju, proceniti, procenjivati veu vrednost. Valpurga (nem. Walpurga) svetiteljica katolike crkve ija se uspomena proslavlja ' 1. maja, zatitnica od vradbina i vetica; dola sa svojom braom iz Engleske u Nemaku, gde je kao opatkinja jednog manastira, umrla oko 780; valpurgijska Hoh prva majska no (v. Gete, Faust"). vale (fr. valse) v. valcer. valuirati (fr. valuer) v. valvirati. valuta (ital. valuta) vrednost"; fin. zakonom utvreni novani sistem jedne drave, tj. novac koji je, u svom sastavu i obliku, priznat kao zakonito sredstvo plaanja; s druge strane, valuta je odnos izmeu nominalne vrednosti novanica i uopte hartija od vrednosti jedne drave i njihovog kursa u inostranstvu; vrsta novca, novac. valuta per dato (ital. valuta per dato) trg. vrednost ili obraunavanje kamata od danas, vrednost od danas. valutirati (ital. valutare) v. valvirati. valutni damping (eng. dumping) devalvacija novca; zakonska promena odnosa novane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. valutni papiri fin. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu, zbog ega im je kurs nestalan. Valhala (stnord. Valholl, nem. Walhalla) u nord. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi, sedite bogova i junaka; up. valkire.

vanilokventnost

139

variks

vanilokventnost (lat. vaniloquentia) hvalisanje, razmetljivost, prazan govor, brbljanje; up. vanilokvencija. vanilokvencija v. vanilokventnost. vanitas vanitatum (lat. vanitas vanitatum) tatina nad tatinama, tj. sve je tato, nitavno, prazno, prividno. vanitet (lat. vanitas) tatina, sujeta, nitavnost, prividnost, praznina, prolaznost; hvalisavost, uobraenost, naduve-nost, slavoljubivost. vanstep (eng. one jedan, step korak) v. uan-step. vantoz (fr. ventose) mesec vetra", esti mesec francuskog republikanskog kalendara, od 19. P do 20. . vantuza (fr. ventouse) ned. kupica, mala aa od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se, razreivanjem vazduha u njoj, krv privukla u potkono tkivo i time unutranji organi oslobodili navale krvi (ventuza); rupica na eiru za obnavljanje vazduha, oduka. vancaga (nem. Bandsage) l. stara, tupa sekira, no. ili britva; 2. hulja, nevaljalac, propalica, probisvet. vanjku (ma. vankos) jastuk. vanjkunica (ma. vankos) jastunica. napor (lat. vapor, ital. vapore para) parobrod, parna laa. vaporacija (lat. vaporatio) isparavanje, vetrenje; up. evaporacija. vaporizater (fr. vaporisateur) sprava za izbacivanje tenosti (mirisa, sredstava za proiavanje vazduha) u obliku tene praine; prskalica, trcaljka, raspr-iva. vaporizacija (nlat. vaporisatio) isparavanje, pretvaranje u paru. vaporizirati (fr. vaporiser) ispariti, pretvoriti u paru; razbiti u kapljice, poprskati prskalicom, rasprivaem. vaporimetar (lat. vapor, gr. metron) instrument za odreivanje zapremine ili pritiska pare. vaporirati (lat. vaporare) puiti se, ispa-ravati, pretvarati se u paru; isparavati, pretvarati u paru. vaporozan (nlat. vaporosus) parovit, pun pare, parni; maglovit, nejasan, mutan. vara (port.=lakat) stara mera za duinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji, paniji i Junoj Americi); jedna vara iznosi 0,84 t. varak (arap. varaq, tur. varak) list, listi, pismo, pisamce. varant (eng. warrant) trg. espapna zalonica, onaj deo smestine priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalae tu robu i na taj nain dolazi do potrebnog kredite; punomo; naredba, nalog za hapenje. varanted (eng. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. varvarizam (gr. barbaros) v. barbarizam. varvarin (gr. barbaros) v. varvarin.

vardati (ital. guardare) pokr. 1. paziti, uvati se; 2. vrebati. varzilo (prema zemlji Brazilu, odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. varia (lat. varia, varius razliit) pl. pome-ane stvari, raznolikosti, svakovrsno-sti, svatine. varijabilan (nlat. variabilis) promenljiv; sklon menjanju, nestalan, nepoetojan. varijabilitet, v. varijabilnost. varijabilnost (nlat. variabilitas) promenlji-vost; pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim ive (jedna od osnovnih i optih osobina ivih bia). varijabl (fr. variable) promenljive vrednost, promenljive koliina; podeljak koji pokazuje promenljive vreme. varijanta (lat. varius) l. lit. razliit tekst (v. varijante); 2. neto to ima razliit oblik od neega a to ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. varijante (lat. variae lectiones, variantes) pl. lit. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka, koja se razlikuju jedna od drugih. varijato (ital. variato) muz. promenljive, preinaeno. varijacija (lat. variatio) promena, menjanje; astr. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela; muz. delimino odstupanje od jedne teme; arh. delimino odstupanje od jednog plana ili nacrta; biol. odvajanje jedne biljne ili ivotinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa vie osobina, koje su kod ove odvojene jedinke drukije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste; fiz. kolebanje, nejednakost, npr. u stanju barometra, magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. variatio delectat) posl. promena veseli, promena je prijatna. varijacioni kompas fiz. v. deklinatorijum. vari jete (fr. varit) pozorite koje neguje laku muziku, pesmu, ples, gimnastike produkcije, onglerske vetine i sl. zarijetet (lat. varietas) razlinost, raznolikost, raznovrsnost; bog., zool. podvrsta, odlika. verijeteti (lat. varietates) pl. razliitosti, raznovrsnosti, razne stvari; svatarije, svatice. varikozan (lat. varicosus) med. proirenih vena, oteenih vena; kvrgav. varikozitet (nlat. varicositas) med. bolesno oticanje vena, proirenost vena. varikomfalus (lat. varix proirenje vena, gr. omphalgos pupak) med. proppfenje pup-anih vena. varikocela (lat. varix, gr. kele) med. pr-skanje (ili: prosutost) vena u miiima. variks (lat. varix) med. proirenje vena, oticanje vena.

varivas

140

vatirati

varinas (tl. varinas) najfiniji ameriki duvan, nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). variolacija (nlat. variolatio) med. cepl>enje sadrinom pravih boginja kao zatita od boginja (nain leenja boginja pre uvoenja cepljenje kravljim boginjama); up. variolizacija. variole (nlat. variolae, p. viruela) pl. med. prave boginje, velike boginje. variole vakcive (nlat. variolae vaccinae) pl ned. kravlje boginje. variolizacija (nlat. variolisatio) med. v. variolacija. variolis (nlat. variolis) ned. oboljenje od velikih boginja, velike boginje. variolozav (lat. variolosus) ned. boginjav, bolestan od boginja, roav. varioloide (nlat. variola, gr. eidos vid, oblik) pl. ned. blai oblik velikih boginja, sa manjom groznicom (naroito kod ranije cepljenih osoba). variometar (lat. varius razliit, gr. mtron) fiz. svaki aparat pomou koga se mogu meriti kolebanja jedne fizike veliine, naroito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija; avij. aparat za merenje brzine uzdizanja ili sputanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. varirati (lat. variare) biti razliit, razlikovati se; biti raznog ili drugog miljenja, ne slagati se, razilaziti se u miljenju; imati promenljiv uspeh; delimino odstupati od ega; unositi izmene u to; menjati se, promeniti se; nuz. razvijati ariju ne menjajui osnovni motiv. varicele (nlat. varicellae) pl. ned. male boginje, vodene boginje. varices (lat varix, varices) pl. ned. proirenje vena, proirene vene; up. flebektazija. varmee, varmeija (ma. varmegye) upani-ja, nekadanja upravna oblast u Ugarskoj; upanijski ured; zgrada u kojoj se on nalazio. vasa sp. najdua skijaka trka na svetu (86 km); odrava se u vedskoj kao uspomena na skijaki podvig Guegava I Vase (1523), donnijeg vedskog kralja. vaservaga (nem. Wasserwage) zan. v. libela (ravnjaa). vaserdruk (nem. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naroito na novanicama), vodotisak. vaserkopf (nem. Wasserkopf) vodena bolest u glavi; ovek s takvom glavom; fig. glupak. Vasermanova reakcija ned. reakcija krvnog seruma kojom se moe utvrditi oboljenje od sifilisa. vasilika v. bazilika. Vasilike (gr. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka, najopsenija i najvanija prerada Justinijanovog prava na grkom jeziku.

vaskularan (lat. vas sud, vascularis) alat. koji se tie krvnih sudova, pun krvnih sudova; bog. sastavljen od sudova ili kanala. vaskularizacija (lat. vas, nlat. vasculari-satio) biol. stvaranje krvnih sudova; prot-kanost krvnim sudovima. vaskulitis (lat. vasculum mali sud, sudi) ned. zapaljenje krvnih sudova. vaskuloza (nlat. vasculosa) bog. glavni sasto-jak biljnih sudova. vaskulozan (nlat. vasculosus) zool., bog. sudov-ni, bogat sudovima, sudovit. vaskulum (lat. vasculum) alat-, mali sud, sudi, ilica. vastitet (lat. vastitas) praznina, pustogl; prostranost, neizmernost. vat (skr. W) fiz. jedinica za snagu u Meunarodnim sistemu jedinica; to je snaga koja za 1 sekund izvri rad od 1 dula; 1000 W ini 1 kilovat (kW); naziv po kotskom fiziaru Demsu Vatu. vata (nem Watte) higijenski pamuk, izgrebenata i preiena vlakna finog pamuka sloena kao listovi. vatelin (nem. Watte) tkanina (obino pamu-na) proivena i podeena za postavu; fatelin. * vater-balast (eng. water-ballast) odeljenje lae, naroito podmornice, u kojem se nalazi voda za odravanje ravnotee lae. vater-klozet (eng. water-closet) moderni higijenski nunik, sa porculanskom oljom i vodom za ispiranje neistoe, engleski nunik. vater-linija (eng. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. vaterman (eng. Waterman) prekomorski trgovac devojkama, belim robl>em. vater-maina (eng. water, gr. mechane) maina za predenje koju kree voda. vaterpolist(a) (eng. water polo) igra vater-pola. vaterpolo (eng. water-polo) sp. rukomet u vodi sa sedam igraa u svakom timu. vaterpruf (eng. waterproof) materija koja ne proputa vodu; kini ogrta od takve materije. vater-tvist (engl. water-twist) konac izraen na vater-maini. Vatikan (ital. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu, poeta u VI veku i stalno proirivana, tako da sada ima 11.000 soba; fig. papska vlada, papska politika; vrhovna uprava rimokatolike crkve. vatikanska dogma dogma katolike crkve o nepogreivosti pape. Vatikanski koncil najmlai ekumenski sa-bor katolike crkve (od 8. HP 1869 18. UP 1870), odran u Vatikanu, na kome je proglaena dogma o nepogreivosti pape. vatirati (nem. wattieren) podmetnuti vatu, postaviti vatom.

141

vezikator

vatmen (eng. wattman) vozovoa na vegetativan (lat. vegetus) l. koji ini te bilje raste, koji ima sposobnost rastenja elektrinom automobilu, lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. reproduktivnom sistemu); 2. koji se tie vatmetar (eng. watt, gr. mtron) fiz. sprava za rastenja, u vezi sa rastenjem; 3. koji unamerenje efekta elektrine struje. ggreuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. Watte) pl. jastuii, umeci od vate tla); 4. fig. koji ivotari, bez duha. za popunjavanje oblika tela. vegetativni ivani sistem znat. deo nerv-nog vatsat (eng. watt) el. jedinica za merenje sistema koji regulie aktivnost unutranjih elektrinog rada i energije; znak 1 Wh; organa; sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatas. simpatikusnogcela, koji meusobno dejstvuju vatsekunda (eng. watt, sekunda, v.) jedinica za suprotno; autonomni nervni sistem. merenje rada i energije, osobito elektrine; vegetativno rasploavanje bog. nespolno rasznak Ws. ploavanje biljaka (pomou kalema, pelce-ra, va tu (fr. va tout) igram u sve, tj. u sav novac lozice i sednice). (pri kartanju); fig. stavljam sve na kocku, sve vegetacija (nlat. vegetatio) bog. ivot i rastenje rizikujem. biljaka, ivotna snaga biljaka; biljni svet, vahabiti (arap.) pl. pristalice religioznog pokreta bilje, rastinje; fig. bujanje, bujnost; ned. u Arabiji koji su, pod vostvom Muhameda izrasline na telu biljaka i ivotinja; ibn Abd el-Vahaba, polovinom XVin veka vegetaciona taka najjae rastenje na vrhu teili da povrate islam prvobitnoj istoti i jednog organa. jednostavnosti; vehabiti. vegetirati (lat. vegetare oiveti) iveti, rasti kao vahtmajstor (nem. Wachtmeister) voj. stareina biljka, iveti o biljnoj hrani; fig. ivotariti, strae, narednik. iveti koliko da se ivi; iveti ivotom naeto (ital. vaccetto) muz. umereno, umerenom biljke, tj. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. ostati ne radei nita. vailante (ital. vacillante) muz. treperei, vedanta (sskr.) kraj Beda", jedan od est kolebljive, ljuljajui se. sistema ind. filozofije, najpopularniji u vadibi (arap.) pl. stroge verske dunosti Indiji; propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana, ali manje obavezne nego farbia. zovi. vedantizam uenje Vedante (Bede); jedan od vaka (tur. vaak ris) pas, pseto. velikih filozofskih sistema Indije. ve (eng. wey, weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. Veda, vid) znanje", najstariji vunu, U upotrebi i danas = 82,554 kg. spomenici sanskrtske knjievnosti, svete veber (skr. Wb) fiz. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji; imaju etiri dela: magnetnog fluksa; naziv po nemakom fiRig-, Sama-, Yajur- i Atharva-veda; u ziaru V. E. Veberu (18041891). uem smislu, pod Vedama se esto misli samo ve viktis (lat. vae victis) jao si ga pobeenima, na Rig-vedu. teko pobeenima! vegetabilan (lat. vegetabilis) biljni, koji pripada vedeta (fr. vedette, ital. vedetta, lat. videre) voj. konjanik straar, konjika izvidnica; izvia biljnom carstvu; napravljen od bilja; sposoban (ratna laica), mali torpiljer za strau oko da raste; vegetabilki ivot ivot biljaka; pristanita; straar na bedemu tvrave; poz. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju uven, slavan glumac ili uvena glumica, biljke, tj. zemlja vrtova i njiva; vegetabilna pozorita zvezda". hrana biljna hrana, povre. vegetabilije (lat. vegetabilia) pl. rastinje, biljke; vedska religija najstarija faza indijski* religija, naroito ona koja je izloena u Rig-vedi i u biljna hrana. kojoj su bogovi podeljeni na etiri klase. vegetabilitet (nlat. vegetabilitas) biljna priroda, - veduta (ital. veduta) izgled; slika grada ili osobenost biljaka, sposobnost ra-stenja. predela kojoj je cilj da predmet to vernije vegetabilni pergament v. pergament-papir. predstavi; up, prospekt. vegetalan (lat. vegetalis) biljni, koji raste, koji vezika (lat. vesica) aiat. mehur, beika, naroito je sposoban da raste. mokrani mehur, (nlat. vesica urinaria); vegetarijanac (nlat. vegetarianarius) ovek koji vezikalne arterije arterije mo-kranog jede samo biljnu hranu, a obino i ne pije i ne mehura. pui; strogi vegetarijanac hrani se iskljuivo vezikancije (lat. vesicantia) pl. med. sredstva za biljem; umereni vegetarijanac jede i mleko, izazivanje plikova na koi radi odjaja, puter i sir. stranjivanja zapaljenja u unutranjem delu vegetarijavizam (lat. vegetus ivahan, io) tela, npr. slaica i sl. ishrana hranom iskljuivo biljnog porekla; vezikator (nlat. vesicatorium) farm. bei-nik, obino: ishrana bez mesa i ivotinjske masti, vrsta melema u obliku ipke, neprijatna mlekom, mlenim preraevina-ma i jajima. mirisa i crnkast, sastoji se od praha vegetarijanstvo v. vegetarijanizam. istucanih zelenih bubaka (pan-

vezikularan

142

vendeta

skih buba), terpentina, utog voska, smole, mastiksa; ima svojstvo da na zdravoj koi bez bola izvlai mehurove, a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plune maramice, reumatizma i DRvezikularan (lat. vesicularis) mehurast, u obliku mehuria. vezir (arap. wazer, tur. vezir) na Istoku: titula visokog dravnog inovnika; u bivoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). vezirat (arap.) zvanje i vlast vezira. veker (nem. Wecker) budilnik (asovnik). vekio koito (ital. vecchio conto) trg. stari raun. vekna (nem. Wecke) hleb duguljastog oblika, truca. veksacija (lat. vexatio) zlostavljanje, kinje-nje, muenje; uznemiravanje, dosaivanje, zadirkivanje, peckanje. veksir (lat. vexare muiti) ono to slui za veksiranje, muitelj, naroito naprava za osiguranje na vetakim bravama, tako da se brava ne moe otvoriti ni pravim kljuem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom; tako postoji i veksir-doza, veksir--kocka, veksirogledalo, veksir-pehar i DRveksirati (lat.) kinjiti, zlostavljati; uzne-miravati, dosaivati. veksla (nem. Wechsel) menica. vektor (lat. vector) kat. veliina koja ima svoju brojem odreenu vrednost i pravac, upravljena veliina, npr. brzina, ubrzanje, sila, elektrina struja itd.; supr. skalar. velament (lat. velementum) pokrivalo, veo; izgovor, izmiljen razlog; honorar koji prima umetnik za svoje delo. velar (fr. velaire) gram. zadnjonepani glas (g, k, h). velaran (fr.) gram. zadnjonepani; up. velar. velarizacija (fr.) fon. pretvaranje u velar pribliavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepa-nih su glasnika. velarij(um) (lat. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru, razastrto radi zatite od sunca; ilim kao ukras nad altanima i na fasadama o sveanim prilikama; velarije pl. zastavice na konopcima razapetim izmeu katarki jednog broda. velveret (eng. velveret) trg. v. velvetin. velvet (eng. velvet, nlat. velluetum) trg. somot, kadifa. velvetin (eng. velveteen) trg. teka, somota-sta pamuna tkanina, vrsta nekeplovanog manestra; velveret. veleitet (nlat. velleitas, fr. velleite) tih. volja koja jo nije prela u akciju, rudi-mentarno htenje, elja na ijem se ostvarenju ne radi, slaba i nejasna tenja, prohtev.

velen (fr. velin, lat. vitulus) pergament od telee koe; fina i glatka, pergamentu slina hartija; fina alansonska ipka. velo (fr. velot) koa i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. velodrom (lat. velox brz, gr. dromos trka-lite) trkalite za bicikliste (toka-e), staza za velosipedske trke. velosimetar (fr. vloce brz, gr. metron) sprava za merenje brzine aviona, brzino-metar. velosiped (fr. velocipede) toak, bicikl,; up. velociped. velosipedist(a) (fr. velocipediste) onaj koji se vozi na toku, toka. velosport (lat. velox brz, eng. sport) v. biciklizam. velociped (lat. velox brz, pes, pedis noga) v. velosiped. velocitet (lat. velocitas) brzina, hitrina. veloe (ital. veloce) nuz. brzo, hitro. veloisimo (ital. velocissimo) kuz. vrlo brzo. velter (eng. welter velika teina) sp. velter kategorija boksera tetkina 63,5 do 67 kg. velum (lat.) anat. zadnje, meko nepce. velur (fr. velours) somot, kadifa; vrsta tofa sa dugom dlakom; velur de koton (fr. velours de coton) pamuni somot; velur satane (fr. velours satine) atlasni somot. velutina (fr. veloutine) kozi. minka od bizmuta i pirinanog brana. velutirati (fr. velouter) raditi (ili: izraditi, tkati, otkati) u vidu somota, dati tkanini izgled somota. velutoar (fr. veloutoire) slik. somotska etkica za rovaenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. vena (lat. vena) anat. opnasta cev kojom se vraa u srce krv, koja je kruila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima, dovodnica; supr. arterija. vena arterioza (lat. vena arteriosa) anat. pluna vena, ona koja dovodi iz plua u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. vena kava (lat. vena cava) anat. uplja vena, ona koja dovodi nepreienu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. venalitet (nlat. venalitas) potkupljenost, podmitljivost; kupllvost, prodajnost. vena poetika (lat. vena poetica) pesnika ica, pesniki dar, pesnika snaga. vena porta (lat. vena porta) anat. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. venatoran (lat. venatorius) lovni, koji se tie lova, ili lovca, lovaki. ven brile (fr. vin brule) kuvano vino, meavina od crnog ili crvenog vina, eera, kore mukatnjaka, cimeta i paprice (korijandra), nad kojom se zapali kaika ruma. vendeta (ital. vendetta, lat. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici).

Vendi

143

ventrilokvenciJa

Vendi (nem. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima; kod Nemaca naziv za Slovence i Luike Srbe (Vendi, Vindi). vendita (ital. vendere prodavati, vendita prodaja) mesto gde se trguje, trg, pijaca; zborio mesto, loa; alta vendita (ital. alta vendita) visoka loa karbonara. vendicija (lat. venditio) prodaja, predavanje, otuenje putem prodaje. Venedi v. Vendi. Venedik (tur. Venedik, nem. Venedig) stari naziv u naem narodu za dananju Vene-ciju (Mletke). venediki mletaki, v. Venedik. venedjena (fr. venedienne) trg. fina vrsta tkanine grodetur. venevozan (lat. venenum otrov, nlat. venenosus) otrovan, koji truje. venerolog (lat. Venus, gr. logos govor, re) med. lekar za venerine bolesti. venetromboza (lat. vena, gr ep- u, thrombos grumen, grudva) med. zgruavanje krvi u venama. venenum (lat. venenum) otrov. Venera (lat. Venus) mit. v. Venus. venerabilan (lat. venerabilis) veoma poto-van, astan, dostojan potovanja, asni; preasni, veledostojni. venerabile (lat. venerabile) ono to je dostojno visokog potovanja; posveena hostija u katolikoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali potovanje. veneracija (lat. veneratio) duboko potovanje, strahopotovanje, oboavanje. venerija (lat. Venus Venera, boginja l>ubavi) 1. med. naziv za polne bolesti, tj. one koje se najee prenose snoajem, naroito sifilis, triper i meki ankr. venerija (fr. venerie, lat. venari loviti) 2. lov, lovl>enje, hajka; lovaka kua. venerian (lat. venereus) med. polio bolestan, polio zaraen; koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. venerologija (lat. Venus Venera, boginja lju-bavi, gr. logia) deo medicine koji se bavi venerinim bolestima. venesekcija (lat. vena, sectio seenje, rezanje) med. putanje krvi iz vene. venefik (lat. venenum facere otrov spravljati, veneficus) onaj koji spravlja otrove, spravlja otrova. veni, vidi, vici (lgt. veni, vidi, vici) Dooh, videh, pobedih!", rei kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu; fig. kad se hoe da kae kako je neka stvar brzo svrena. venija (lat. venia) odobrenje, doputanje, dozvola; kum venija (lat. sit venia), sa doputenjem; bona venija ili kum bona venija (lat. bona venia, cum bona venia) sa ljubaznim doputenjem, odobrenjem; sit venija verbo (lat. sit venia verbo) neka bude rei dato doputenje, tj. neka je doputeno rei.

venija docendi (lat. venia docendi) dozvola za dranje predavanja (na univerziteti-ma); venija legendi. venija etatis (lat. venia aetatis) prav. progla-enje punoletstva pre zakonom utvrenog vremena. venija legendi (lat. venia legendi) v. venija docendi. venijat (lat. venire doi, veniat neka doe) prav. naredba, poziv pred sud. venozan (lat. venosus) alat. venski, koji pripada venama, koji se tie vena; bogat venama; venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje; venski. venski (lat. vena) znat. v. venozan. venta (p. venta, lat. vendere prodavati) usaml>ena drumska krma, mehana. ventarola (ital. ventarola, lat. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra, vetrokaz; mesto gde se ostavljaju jela i pia radi hladnoe, ledenica. vent-en (fr. vingt-et-un) dvadeset jedan", poznata hazardna igra sa francuskim kartama, ajni. venter (lat. venter) znat. trbuh, zadak. ventil (lat. ventus vetar, nlat. ventile) oduka, mehanika naprava, obino od metala, pomou koje se vri otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh, tenosti, gasove, pare i dr., zalistak. ventilator (lat. ventilator) vetrilo, sprava za obnavljanje, tj. za isisavanje i usisa-vanje vazduha, sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. ventilacija (lat. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama, vetrenje, provetravanje; fig. prethodno pretresanje, temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donoenja konane odluke), precenjivanje imanja koje treba deliti; ventiliranje. ventiliranje v. ventilacija. ventilirati (lat. ventilare) obnavljati vazduh, vetriti, provetravati; rpaij. snabdeti ventilom, nainiti oduku na emu; fig. neko pitanje pretresati, svestrano razma-trati, objanjavati u tanine. ventilogij(um) (lat. ventus vetar, gr. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra, vetrokaz. ventozan (lat. ventosus) vetrovit, pun vetra: med. koji nadima, koji izaziva vetrove u elucu (za jela). ventozitet (lat. ventositas) med. nadimanje, nagomilanost vetrova u elucu, vetrovi-tost; fig. vetropirstvo. ventralan (lat. ventralis) aiat. trbuni, koji se tie trbuha, koji pripada trbuhu; koji se nalazi na trbunoj strani. ventrikulus (lat. ventriculus) anat. eludac; uopte svaka upljina na telu; ventrkku-li kordis (lat. ventriculi cordis) pl. komore srca (desna i leva). ventrilokvenciJa (lat. venter trbuh, loqui govoriti) vetina tobonjeg govorenje iz trbuha; ventrilokvija.

ventrilokvija

144

verbum deponens

ventrilokviJa v. ventrilokvencija. ventrilokvist(a) (lat. venter, loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. ventuza (fr. ventouse) ned. v. vantuza. venula (lat. venula) znat. mali krvni sud, mala vena, venica. Venus (lat. Venus, gei. Veneris) mit. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita), sena Vulkanova, mati Kupidonova; fig. polna ljubav, oblju-ba, parenje; pouda, pohotljivost, need-nost; ljubavnica; lepotica; astr. druga po redu planeta u Sunanom sistemu, koja se vidi i po danu, zvezda Danica, Zornica, Zornjaa (Fosforus), Veernjae (Hespe-rus); Mediijeva Venera najlepi prikaz boginje Venere, jedno od najveih vajar-skih dela starog veka, koje se nalazilo u umetnikoj zbirci florentinske porodice Medii; Miloska Venera velianstveni mramorni kip Venere, raen u P veku pre nae ere, pronaen .1820. na ostrvu Milosu, sada u pariskom Luvru; Venera. Venus vulgivaga (lat. Venus vulgivaga) obina pohota, ljubav koja se svuda skita, ulina ljubav, svaija sena, razvratnica; Venus pandemos. Venus pandemos (lat. Venus, gr. pan-demos) v. Venus vulgivaga. venusto (ital. venusto) muz. prijatno, umilno, ljupko. Venus uranija (lat. Venus, gr. uranios nebeski) visoka, uzviena Venera, tj. ista, uzviena, nepohotna ljubav. veka (ma. fenyo, fenyii) bog. kleka, klekinja (drvo i plod). veo (ital. velo) l. komad tanke providne ili mreaste tkanine kojim ene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz plea, kao znak alosti; podui komad bele tkanine koji, prebaen preko glave i niz plea, neveste nose na venanju; 2. tanji sloj neega, zastor (od magle, oblaka, mraka i sl.); 3. fig. neto to prikriva stvarnost, to ometa da se neto sazna, kao plat, omota oko neega. veranda (eng. veranda, i. baranda, sskr. varanda) doksat, otvoren trem na kui. veras (lat. versus) poet. v. vere. veratrin (lat. veratrum) hem. meavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice emerika; slui, u obliku masti, kao lek protiv ivanih bolesti i reumatizma. veracitet (lat. verax koji istinu govori, nlat. veracitas) istinitost, istinoljubi-vost, ispravnost, verodostojnost, ljubav prema istini. verba (lat. verba) pl. gram. v. verbum. verbalan (lat. verbalis) koji se sastoji od rei, usmeni; koji se tie rei; doslovan bukvalan, od rei do rei; gram. glagolski. verbalizam (lat. verbum re) prazno razmetanje reima i reenicama, u cilju da se

pred sluaocima pokae uen i pametan, mlaenje gloginja, truanje. verbalizacija (lat. verbum re, nlat. verbalisatio) prav. sastavljanje protokola, pismeno sasluanje; fig. prianje utaman, troenje rei uludo, naklapanje. verbalizirati (lat. verbum, nlat. verbali-sare) prav. sastavljati protokol, pismeno sasluavati; usmeno raspravljati; fig. priati utaman, govoriti u vetar, nakla-pati. verbalist(a) (lat. verbum) prialo, prekla-palo, trualo, onaj koji vie dri do rei nego do njihove sadrine. verbaliter (lat. verbaliter) pril. od rei do rei, doslovno, bukvalno; usmeno. verbalitet (nlat. verbalitas) doslovnost, bukvalnost, blagoglagoljivost. verbalna definicija objanjenje rei, odredba rei. verbalna egzegeza objanjenje rei, tumaenje rei. verbalna injurija prav. uvreda nanesena reima; supr. realna injurija. verbalna nota pol. nota jedne vlade drugoj, koju poslanik one prve samo usmeno saoptava ovoj i koja ima karakter poverljivog saoptenje. verbalnost v. verbalizam. verbatim (lat. verbatim) pril. od rei do rei, doslovno. verberacija (nlat. verberatio) batinanje, ibanje, amaranje; fiz. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. verberirati (lat. verberare) ibati, batina-ti, tui; potresati. verbigeracija (nlat. verbigeratio) med. besmisleno ponavljanje rei. verbi gracija (lat. verbi gratia) v. verbi kau za. verbi kauza (lat. verbi causa) na primer, radi primera; up. verbi gracija. ver blan (fr. vers blancs) pl. poet. stihovi bez slika; veran liberi. verbozan (lat. verbosus) reit, pun rei, opiran (u prianju ili izlaganju). verbozitet (nlat. verbositas) prekomerna reitost, bujica rei, opirnost u izlaganju, razvuenost (stila). verbum (lat. verbum) gram. glagol, glagolska re; verbum dicendi glagol govorenje: rei, govoriti, kazati i sl.; verbum fini-tum lini glagolski oblik; verbum infinitum neodreeni glagolski oblik (infinitiv). verbum aktivum (lat. verbum activum) gram. radni glagol. verbum anomalum (lat. verbum anomalum) gram. nepravilan glagol. verbum auksilijare (lat. verbum auxiliare) gram. pomoni glagol. verbum deponens (lat. verbum deponens) u grkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne znaenje, odloim glagol.

verbum defektivum

145

vermivozan

verbum defektivum (lat. verbum defectivum) gram. nepotpun glagol, tj. onaj koji nema svih oblika. verbum impersonale (lat. verbum imperso-nale) gram. bezlian glagol. verbum intranzitivum (lat. verbum intransitivum) gram. neprelazni glagol. verbum inhoativum (lat. verbum inchoativum) gran. glagol kojim se iskazuje poetak neke radnje. verbum pasivum (lat. verbum passivum) gram. trpni glagol. verbum primitivum (lat. verbum primitivum) gram. V. primitivum. verbum tranzitivum (lat. verbum transiti-vum) gram. prelazni glagol. verv (fr. verve) polet, zanos, zamah, ar. vergija (tur. vergi) porez, danak, hara. vergl (ital. vergula) kuz. mehaniki instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ruke. verdikt (lat. veredictum, eng. verdict) prav. presuda, odluka, porotska odluka. verem (arap. waram, tur. verem) l. suica, tuberkuloza; 2. tuga, jad. verenda (lat. verenda) pl. zool. polni organi. veresija (tur. veresi) kupovina ili prodaja na veru, prodaja na kredit. veretizav (arap. waram, gr. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. verz (lat. versus) poet. v. vere. verzali (lat. versus) pl. tip. v. versali. verzacija (lat. versatio) okretanje, obrtanje; menjanje, promena. verzija (nlat. versio, lat. vertere obrnuti, okrenuti) inaica jedne pripovetke, oblik (ili: nain) prianja o nekom dogaaju; prevod na maternji jezik, prevod; o tome tata mnogo verzija o tome se razliito pria; med. (nlat. versio uteri) obrt deteta u materici, obrnutost materice. verzikolorav (lat. versicolor) raznobojan, aren. verzio in rem (nlat. versio in rem) prav. upotreba stvari u tuu korist bez punomoi sopstvenika upotrebljene stvari, ili kad neko upotrebi u tuu korist svoju sopstvenu stvar ne znajui da je njegova (u oba sluaja sopstvenik ima pravo da trai stvar natrag, ili, ako stvar nije mogue izdvojiti bez povrede njene sutine, da zahteva naknadu vrednosti). verzio in utilitatem (nlat. versio in utilitatem) prav. v. verzio in rem. verziran (lat. versatus) upuen u neto, vian emu, iskusan, obaveten, izve-ban, vet. verziran (lat. versari) dolaziti u dodir, druiti se; baviti se, zanimati se im, raditi na emu. verzifikacija v. versifikacija. verzo folio (lat. verso folio) na drugoj strani, na obratno j strani (lista). verzo olto (ital. verso sciolto) v. versi liberi.
10 Leksikon

verzura (lat. versura) trg. meanje poverioca, pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug, plaanje duga zajmom; promet, obrt, proa robe. verzurirati (lat. versura) vriti promet robe, obrtati robom; pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. verizam (lat. versus istinit, ital. vero, verismo) krajnje naturalistiki pravac koji je od poetka sedamdesetih godina XIX veka poeo uzimati maha u plastici, slikarstvu, knjievnosti i muzici moderne Italije. Cilj mu je da prikazuje ivot onakvim kakav je, sa svima njegovim runim i lepim stranama. Osniva i voa mu je romansijer ovani Verga. verikl (fr. vericle, lat. vitriculum, vitrum staklo) laan dragi kamen. verist(a) (fr. veriste) umetnik pristalica verizma. veritas (lat. veritas) istina; up. veritet. veritas juridika (lat. veritas juridica) prav. pravna istina. veritet (lat. veritas, fr. verite) istina, istinitost, stvarnost, npr. veritet nekog potraivanja. verifikator (nlat. verificator) utvriva istine, overilac; sprava za ispitivanje jaine metala. verifikacija (nlat. verificatio) proverava-nje, overavanje, utvrivanje pravog stanja, istine; fil. utvrivanje tenosti jedne pretpostavke, hipoteze, putem iskustva. verificirati (nlat. verificare) proveriti, proveravati, overiti, utvrditi istinitost ega i zatim je potvrditi; pregledati (raune, dokumente, punomoi i dr.), pa onda potvrditi ispravnost. verktat (nem. Werkstatt) radionica. ver-librizam (fr. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova; knjievna kola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. ver-librist(a) (fr. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova; pesnik koji pie slobodnim stihovima. vermati (tur.) potovati, zazirati, bojati se; fermati. Vermaht (nem. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemaku vojsku za vreme naci zma. vermej (fr. vermeil, ital. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja; u vatri pozlaeno srebro; pozlaen bakar; vatrenocrven dragi kamen. vermes (lat. vermis, vermes) pl. zool. gliste. vermijon (fr. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober, rumenica); rumenilo (za usne, obraze). vermikularan (nlat. vermicularis) crvast, crvolik. verminacija (lat. verminatio) med. glisna bolest, bolest od glista. verminozan (lat. verminosus) med. pun glista; koji boluje od glista, glistav.

vermieli

146

vesper

vermieli (ital. vermicelli) pl. crvii; vrsta finih talijanskih rezanaca. vermiforman (nlat. vermiformis) u obliku crva, crvast, crvolik. vermifuga (nlat. vermifuga, se. remedia) pl. ned. lekovi za isterivanje glista. vermug (fr. vermoute, nem. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zai-nima. vernalan (lat. vemalis, ver) pr. proleni. vsrnacija (lat. vernatio) podmlaivanje, obnavl>anje, izbijanje mladica u prolee; presvlaenje nekih ivotinja, skidanje svlaka, npr. zmija. vernije (fr. vernier) geom. vrsta nonijusa, nazvana po svom pronalazau, matematiaru Vernier-y (15801637). vsrnilitet (lat. vernilitas) ropsko ponaanje, ulagivanje; prostota, neotesanost; pravl>enje glupih ala. vernirati (fr. vernir) lakovati, premazati firnajzom, glazirati; fig. dati (ili: davati) sjajan izgled. vernisa (fr. vernissage) sveano otvaranje umetnike (slikarske ili vajarske) izlobe. verol (fr. verole, nlat. variola) tec. sifilis; uga, svrab. veronal fark. fabriko ime za sintetiku dietilbarbiturnu kiselinu; slui kao sredstvo za uspavl>ivanje. verotipija (fr. verre staklo, gr. typos oblik, lik) prenoenje fotografija na staklo. verofon (fr. verre staklo, gr. phone glas) muziki instrument koji se sastoji od dva reda vinskih aa razne veliine koje se sipanjem vode u njih hromatski timuju, i onda udaranjem ovlaenim prstima po njima proizvode tonovi. vere (lat. vertere, versus) poeg. stih, tj. niz metriki sreenih ritmova koji, pomou rimovanja, asonancije ili aliteraiije, predstavljaju celinu; veras, verz. Versaj (fr. Versailles) velianstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV; 16721789. prestonice francuskih kraljeva; 187179. sedite republikan-ske vlade; u Versaju je potpisan mir izmeu Nemake i saveznika 28. VI 1919 (Ver-sajski mir). vsrsali (lat. versus) t. tip. velika poetna slova. versatilan (lat. versatilis, versare okretati, obrtati) prevrtljiv, promenljiv; okretan, vet. . versatilitet (nlat. versatilitas) prevrtll-vost, kolebljivost, promenljivost; okret-ljivost, dovitljivost. verseto (ital. versetto, fr. verset) kitica, strofa. versija v. verzija. versikul (lat. versiculus) mali stih, izreka iz Biblije.

versi liberi (lat. versi liberi) pl. slobodni stihovi, tj. stihovi bez slika. versifeks (nlat. versifex) nadripesnik, stihoklepac. versifikator (lat. versificator) stihotvorac, pesnik, pisac stihova. versifikacija (lat. versificatio) stihotvor-stvo, stavljanje u stihove, pravljenje stihova; nauka o stihovima. versificirati (lat. versificare) staviti u stihove, praviti (ili: pisati) stihove. versta (rus.) v. vrsta. versus kankrinus (lat. versus cancrinus) post. raji stih = palindromos. versus memorijales (lat. versus memoriales) pl. stihovi pomou kojih se lake pamte izvesna gramatika pravila (npr. predlozi koji se slau sa nekim padeom sloeni u stihove). vertatur (lat. vertatur) neka se okrene, neka se obrne (list). verte (lat. verte) okreni, obrni (list). vertebralan (nlat. vertebralis) zool. kime-ni, rtenjani, prljenski; vertebralni sistem deo ivanog sistema koji polazi iz lene modane. vertebrata (nlat. vertebrata) pl. zool. kimenjaci. verteks (lat. vertex) vrtlog, vir; teme, glava; stoer na nebu; vrh, vis, breg. vertiginozan (lat. vertiginosus) l. kovitlav; vrtoglav, koji izaziva vrtoglavicu; 2. koga je uhvatila vrtoglavica, koji pati od vrtoglavice. vertigo (lat. vertigo) ned. vrtoglavica, nesvestica. vertikale (nlat. verticalis) kat. uspravna, prava linija, vertikalan poloaj. vertikalan (nlat. verticalis) uspravan, u pravcu dejstva Zemljine tee, okomit, odvesan; up. perpendikularan. vertiko (nem. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom, nazvan po pronalazau, berlinskom stolaru Vertikou. verticitet (nlat. verticitas, fr. verticite) fiz. mo opredeljivala, upravljanja (npr. magnetne igle). verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. brava; 2. kasa koja se ne moe otvarati bez naroitog kljua; verthajmovaa, verthajmica. veruka (lat. verruca) med. bradavica, naroito na oku. verukozan (lat. verrucosus) med. bradaviav, pun bradavica. verukozitet (nlat. verrucositas) med. bradaviavost. verfen geol. poetak geolokog perioda tri-jasa. vesnjanka (rus. vesna prolee) proleni ples Ukrajinaca. vesper (lat. vesper vee") u katolikoj crkvi: veernja, pretposlednji kanonski .as; uina; astr. zvezda Veernjaa.

Vesta

147

vibrafon

Vesta (lat. Vesta) mit. rimska boginja ognjita, domae sloge, ednosti, blagoslova i sigurnosti u gradovima i dravama; astr. planetoid otkriven 1807. g. (Ceres 1801, Palas 1802, Juno 1804, Vesta). vestalinks (lat. vestales) pl. device koje su morale ZO godina sluiti u hramu boice Beste i stalno odravati svetu vatru; za to vreme morale su iveti najednijim ivotom, a posle su mogle istupiti iz slube i udati se; ako se koja ogreila o nevinost, bila je iva zakopana; vestalke. vestalke (lat. vestales) pl. vestalinke. vestern (eng. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje ameriki .divlji zapad"; junaci tih filmova su kolonizatori pioniri, kauboji, revolverai, erifi, pustolovi, Indijanci. vestibil (fr. vestibule) v. vestibul. vestibul (lat. vestibulum, fr. vestibule) trem, predvorje, ulaz u kuu; predsoblje; vestibil. vestigije (lat. vestigium, vestigia) pl. stope, tragovi nogu, tragovi. vestijar (lat. vestiarius, vestis odelo, odea) trgovac haljinama, haljinar; kod katolika: nadzornik svetenikih odeda i crkvenih utvari. vestijarij(um) (lat. vestiarium) soba gde stoje haljine, haljinarnica; oblaionica i svlaionice, garderoba. vestitura (nlat. vestitura) oblaenje, ode-vanje; zakaluerivanje, sveano oblaenje manastirsko? iskuenika u kaluerske odelo (kod katolika). vetativ (lat. veto zabranjujem) lipti, zabran-ski nain, nain zabrane. veteran (lat. veteranus, vetus star) stari vojnik, islueni vojnik, naroito onaj koji je uestvovao u ratu, stari ratnik; fig. ovek ostareo u slubi, ovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. veteranstvo v. veterancija. veterancija (nlat. veterantia) odmor posle isluenog punog roka slube, stanje jednog veterane; veteranstvo. veterina (lat. veterina) nauka o marvenim bolestima, marveno lekarstvo; kola za marvene lekare, veterinarski fakultet. veterinar (lat. veterinarius) marveni lekar, ivinar, onaj koji je svrio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku kolu i dobio diplomu marvenog lekara. veternus (lat. veternus dremljivost) med. bolesna elja za spavanjem, dremljivost, mrtvilo, mlitavost, letargija. veto (lat. veto) zabranjujem, ne primam, odbacujem; u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglaavali odluke sena-ta za nevaee; u ustavnim dravama vladaoci imaju, u odnosu prema narodnom predstavnitvu pravo na neogranieno (apsolutno) ili samo na ogranieno (suspenzivno)veto; liberum veto (lat. libe10*

rum veto) pravo slobodnog odricanja, ili odbijanje. Vetus testamentum (lat. Vetus Testamentum) Stari zavet, spisi St. zaveta. veil (arap. wakil tur. vekil) punomonik, zastupnik; nekad turski ministar. vehabiti (arap. Vahabi) up. vahabiti. vehementan (lat. vehemens) estok, plah, vatren, strastan, neobuzdan, ustar. vehementnost v. vehemencija. vehemencija (lat. vehementia) estina, vatrenost, ustrine, plahovitost, silovi-tost, neobuzdanost; vehementnost. vehikl (lat. vehiculum) kola, prevozio ili prenosio sredstvo; fig. sredstvo za prenoenje, prenosilac; sprovodnik; farm. dodatak tenim lekovima koji treba da im dade masu, oblik i dr., obino destilovana voda; fiz. provodnik, vod. vehter (nem. Wachter) uvar, straar. vecozamente (ital. vezzosamente) muz. v. vecozo. vecozo (ital. vezzoso) muz. neno, blago, meko; vecozamente. vedvud (eng. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana, fajansa, nazvana po pronalazau D. Vedvudu (17301795). ve (nem. Wasche) rublje, preobuka; fig. iznositi prljav ve. veplav (nem. Waschblau) plavilo za rublje. via (lat. via) v. vija. vibralitet (nlat. vibralitas) fiz. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere, da se njihaju, treperavost, njihavost; fiziol. iaizmenina napetost i labavost delova tela. vibrant (lat. vibrare tresti, drhtati) glas ija je bitna osobina treperenje; takav je, npr., srpskohrv. glas r, koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutie. vibrantan (fr. vibrant) ustreptao, treptav, drhtav. vibrater (lat. vibrare vitlati, njihati; tre-pereti, njihati se) 1. med. hirurki in-strument koji se upotrebljava za bolest enskih polnih organa; 2. teh. pneumati-na maina za nabijanje zemljita, buenje betona i dr. vibrato (ital. vibrato) muz. drui, treperei. vibrator (lat. vibrare) l. telo koje vri mehanike ili elektrine treperenje; 2. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. vibratoran (lat. vibrare, nlat. vibratorius) treperav, njihav, koji se sastoji u trepe-renju, njihanju, treptaj. vibrafon (lat. vibrare trepereti, gr. phone glas) muz. dez-instrument sastavljen od metalnih ploa nanizanih na pokretnom stalku; udaranjem batia o ploice proizvodi se karakteristian treperav zvuk.

vibracija

148

videant konzules.

vibracija (nlat. vibratio) fiz. treperenje, treptaj; klaenje, njihanje (etalice); drhtanje, podrhtavanje; up. oscilacija. vibrioni (lat. vibrare trepereti, nlat. vibriones) pl. kratke, zavojite bakterije, npr. izazivai kolere. vibrirati (lat. vibrare) drhtati, trepereti, klatiti se, njihati se; vitlati, mahati. vibrogram (lat. vibrare, gr. gramma crta) fiz. zvuna krivulja koja se dobije pomou vibrografa; fonautogram. vibrograf (lat. vibrare, gr. grapho) fiz. sprava koja automatski belei treptaje zvunih tela posredstvom slobodnog vazduha; up. fonautograf. vibrografija (lat. vibrare, gr. graphia) fiz. nauka o treperenju zvunih tela. vibroskop (lat. vibrare, gr. skopeo gledam) fiz. sprava za posmatranje treperenja. viva (ital. viva) iveo! viva voks (lat. viva vox) ivi glas; iva re, usmeno pouavanje. viva voks docet (lat. viva vox docet) ivi glas pouava, tj. iva re ima pounu snagu. viva voce (lat. viva voe) ivim glasom, ivom reju, tj. usmeno. vivandje (fr. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i pie, pukovski krmar; up. marketender. vivandjerka (fr. vivandiere) vojnika, pukovska krmarica; up. marketenderka. vivant! (lat. vivant) siveli! vivarij(um) (lat. vivarium) mesto gde se dre i taje ivotinje (suvozemne i vodene), zverinjak, zooloka bata. vivat (lat. vi vat) iveo! vivat, kreskat, floreat (lat. vivat, floreat) iveo, rastao, cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl.), da ivi, da raste, da cveta. vivacitet (lat. viva ita) ivotna snaga; ivahnost, ivost, estina, ar. vivae (ital. vivace) ouz. ivahno, vatreno, sa arom; vivo, kon viveca. vivaisimo (ital. vivacissimo) kuz. vrlo ivo, to ivlje, veoma brzo. vive r (fr. viveur) onaj koji voli dobro da sivi i da se provodi; up. bonvivan. vivipar (lat. vivipar) hol. ivotinja koja se iva raa (za razliku od ivotinja koje se legu iz jaja); eupr. ovipar. viviparan (lat. vivus iv, ragege raati) koji raa ive mladune (a ne nosi jaja); up. oviparan.
viviparizam zool. v. viviparija.

viviparija (lat. vivus iv, ragege raati) zool. raanje ivih mladunaca (za razliku od ivotinja koje se legu iz jaja); up. viviparizam. vivisektor (lat. vivus iv, sector koji see) naunik koji para, razuuje sive ivotinje u cilju prouavanje. vivisekcija (lat. vivus iv, sectio seenje) otvaranje tela ivih ivotinja u cilju

naunog, naroito medicinskog ispitivanja. vivisecirati (lat. vivus siv, secare sei) otvarati (ili: razuivati) sive ivotinje u cilju fiziolokih ogleda. vivifikacija (nlat. vivificatio) oivlja-vanje, oivljenje. vivo (ital. vivo) kuz. v. vivae. vivos voko, mortuos plango, fulgura frango (lat. vivos voco mortuos plango, fulgura frango) ive dozivam, mrtve oplakujem, munje lomim", uobiajeni natpis na zvonima: moto poznate ilerove pesme Da Lied von der Glocke" (Pesma o zvonu"). vigvam koliba ili ator severnoamerikih Indijanaca, obino od bivolskih koa. vigizam (eng. whiggism) naela i program vigovaca. vigilant (lat. vigilans) strasar, uvar, nastojnik, nadzornik. vigilantan (lat.) budan, oprezan, paljiv, smotren, obazriv, briljiv. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravniko naelo: zakoni su pisani za oprezne, tj. zakone treba poznavati da se ne bi o njih greile, ili: da bi ovek mogao tititi svoje pravo, treba da ga budno uva. vigilancija (lat. vigilantia) budnost, palji-vost, opreznost, brisljivost. vigilija (lat. vigilia) bdenje, nono straa-renje; kod Rimljana: vojnika nona straa koja je straarila od zalaska do izlaska sunca; kod katolika: sluba uoi nekog velikog praznika, dan uoi praznika, naveerje; bdenije; nona molitva pre sahrane za duu umrlog. vigovci (eng. whigs) pl. slobodnjaci, prijatelji slobode, lanovi engleske liberalne stranke, protivnici torijevaca; u Sje-dinjenim Amerikim Dravama: pristalice amerike nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. vigonja (fr. vigogne) peruanska ovca, lama; fina, svilaste vuna ove ovce. vigor (lat. vigere, vigor) sivotna snaga, ivahnost, krepkost; fig. silina, jaina. vigorozamente (ital. vigorosamente) kuz. v. vigorozo. vigorozan (nlat. vigorosus) snaan, jak, silan, krepak, pun sivotne snage, sves. vigorozo (ital. vigoroso) muz. snano, krepko, ivahno, silno; vigorozamente, kon vi-gore. Vidalova reakcija med. krvna reakcija za utvrivanje postojanja crevnog tifusa, paratifusa, srdobolje, kolere, sakagije i dr. vide (lat. vide, videre) vidi, pogledaj, sravni, uporedi. videant konzules ... (lat. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pasnju da drava ne pretrpi kakvu tetu (formula kojom je rimski senat, u opasnim vremenima, donosio odluku da se konzulima dade vea vlast); da-

videatur

149

vija gracije

nas: izraz kojim se preporuu]e vladi opreznost. videatur (lat. videatur) neka se vidi, treba videti, tj. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. vide infra (lat. vide infra) vidi dole, vidi nie, vidi docnije (u knjigama). videlicet (lat. videlicet =videre licet) pril. kao to se lako moe videti, oevidno, jasno, razumljivo, naravno. vide supra (lat. vide supra) vidi gore, vidi napred, vidi ranije (u knjigama). videtur (lat. videtur) izgleda, ini se; kao kh. miljenje, nalaenje, shvatanje, npr. dati svoj videtur dati svoje miljenje o neemu. vidi (lat. vidi) video sam; video. vidimacija (lat. vidimatio) zvanino srav-njenje i potvrda, overavanje, overa jednog akta, naroito potvrda da je prepis veran originalu; kopija vidimata (lat. copia vidimata) overen prepis; pro vidimacione (lat. rgo vidimatione) taksa za pregled, za overu. vidimirati (lat. vidimus, fr. vidimer) staviti na nepggo vidi, zvanino potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu; pr. vidimiran. vidimus (lat. vidimus) videli smo, sravnili smo; kao im. uverenje o sravnjenju s origi-nalom; overen prepis. vidit (lat. vidit) video je, sravnio. vidualicij(um) (lat. vidua udova, nlat. vidualitium) prav. udoviki deo, koji po zakonu pripada eni posle smrti mua. viduitet (lat. viduitas) udovanje, udovitvo, udoviko stanje, obudovelost; fig. osamljenost, moralne beda. viza (lat. visum vieno, pregledane, fr. visa) overavanje potpisom i peatom da je neto vieno i pregledane (naroito za putne isprave, pasoe), zvanina overa; u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). vizavi (fr. vis-a-vis) lice u lice, prema emu, spram ega, naspram, sprou ega; prekoputa; osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi, preko puta od druge osobe; uzana koija sa dva sedita, preko puta jedno od drugog; malo kanabe za dve osobe tako da su, kad sede, okrenute jedna drugoj. vizantinizam (gr. Byzantion) v. bizantini-zam. vizibilan (lat. visibilis, videre videti) vidljiv, oevidan, oigledan, primetan. vizibilitet (nlat. visibilitas) vidljivost, oevidnost, oiglednost, primetnost. vizija (lat. visio, videre) vienje, gledanje; psih. halucinacija ula vida, predstava koju smatramo, usled bolesne razdraljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotikom stanju), za stvaran opaa]; prikaza, priina, privienja, opsena, utvara; uobraenja, sanjarija. vizionar (nlat. visionarius, fr. visionaire) vidovnjak, vidovit ovek, onaj koji moe

duhom da vidi; fig. zanesenjak, sanjalica, pesnik. vizionoskop (lat. visio gledanje, gr. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. vizir (ital. visiera) l. deo lema: reetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se moe, prema potrebi, dii i spustiti; 2. naprava na vatrenom oruju pomou koje se niani, nianska gajka, nian; 3. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. vizirati (lat. visere gledati, zagledati, fr. viser) l. nianiti, gaati, uzeti na nian; 2. imati u vidu to, smerati neto, teiti za neim; 3. odrediti zapreminu posude; 4. overiti putne isprave, staviti vizu na paso i dr.; 5. delove i figure jednog grba opisati i oznaiti prema pravilima heraldike umetnosti. vizis aktis (lat. visis actis) prav. poto su viena, pregledava akta. vizita (fr. visite) poseta, pohoda; lekarska poseta; pregled, pregledanje (lekarske, carinsko); kratak enski ogrta za posete. vizitator (nlat. visitator) posetilac, poho-dilac, polaznik; pregleda, nadzornik imanja; kaluer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. vizitacija (lat. visitatio) poseivae, poha-anje, poseta; pregled, pregledanje, smotra; naroito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadletvo; voj. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. vizitira (lat. visitare, fr. visiter) pregledati, izvriti pregled; pretresa, izvriti pretres; posetiti, poseivati, poho-diti, pohaati. vizitkarta (nem. Visit-karte) posetnica, prijavnica, karta sa imenom, prezimenom, zvanjem i mestom stanovanja. vizorij(um) (nlat. visorium) tip. sprava koja dri rukopis sa koga slaga slae, pri-drava listova; up. tenakl. vizualan (lat. visualis) ont. vidni, koji se tie vida; vizualno pamenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene ulom vida; vizuelan. vizuelan (fr. visuel) v. vizualan. vizum (lat. visum) ono to je vieno, pojava, prizor, slika; predstava, slika uobrazilje; takoe: viza. vizura (lat. videre videti, visum) opt. zamiljena crta koja polazi iz posmatraeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. vija (lat. via put) sredstvo, nain; na adre-sama: preko, npr. vija Beograd preko Beograda; in vija jurio (lat. in via juri) putem prava, praznim, zakonskim sredstvima; via. vija gracije (lat. via gratiae) prav. putem milosti, putem pomilovanje.

vijadukt

150

vindikacija

vijadukt (nlat. viae-ductus) most iznad doline, puta, barovitog mesta i sl. vijatikum (lat. viaticum) putni troak, poputnina; kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake; kod katolika: poslednja priest koja se daje samrtniku; poslednja pomast. vijatorij(um) (lat. viatorium) putomer; up. hodometar. vija fakti (lat. via facti) prav. nasilno, silom, samovoljno, samovlasno. vikar (lat. vicarus) zastupnik, zamenik, namesnik (pape, patrijarha) u jednoj oblasti, biskupiji, dijecezi itd.; u Engleskoj: nii svetenik, kapelan. vikarija (nlat. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara, namesnitvo, delokrug namesni-kov; kapelanstvo; vikarijat. vikarijat (nlat. vicariatus) v. vikarija. vikarijus apostolikus (nlat. vicarius apostolicus) apostolski namesnik", visoko sveteno lice u rimokatolikoj crkvi. vikarni (lat. vicarius) namesni, zastupajui, odmenjujui; namesniki; vikarna krvarenja med. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. vikend (eng. week-end) nedeljni odmor, poinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro, a obino se provodi van mesta stanovanja. vikendica kua za odmor, vikend. viking (stnord. vikingr) borac, ratnik, junak, naroito junak na moru, gusar; ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su, od UXI veka, bili na zlu glasu kao gusari. vikler (nem. wickeln omotavati, savijati) svitak za kovranje kose; up. papijota. viklifiti pl. pristalice engleskog teologa Dona Viklifa, prethodnika reformacije u XIV veku, koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katolikoj crkvi i traio istotu hrianskog uenja. vikont (nlat. vicecomes, fr. vicomte, eng. viscount) francuska plemika titula izmeu grofa i barona; podgrof, titula grofovog sina koju nosi za oeva ivota; posednik vlastelinstva u Francuskoj. vikontesa (fr. vicomtesse) ena ili erka vikonta. vike (nem. Wichse) mast za obuu, imalin. viksati (nem. wichsen) istiti obuu mau za ienje (viksom). Viktorije (lat. Victoria) nit. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike), koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom granicom u ruci; astr. asteroid otkriven 1850. god. viktorije (lat. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 34 sedita. viktorijaorand hen. zlatnouta boja izraena od kreozota i alitrene kiseline, za bojenje vune i svile.

viktoriozan (lat. victoriosus, fr. victorieux) pobedonosan, pobedniki. viktualijanci (nlat. victualia) pl. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istonom i Severnom moru, prvobitno graani iz Rostoka i Vizmara koji su, po naredbi svog vojvode (hercoga), saekivali brodove i oduzimali im viktualije, koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima; vitalijanci. viktualije (nlat. victualia, vivere iveti) pl. ivotne namirnice, hrana. viktus (lat. victus, vivere iveti) nain ivota; sredstvo za ivot, izdravanje; viktus et amiktus (lat. victus et amietus) hrana i odelo. vikunja (p. vicuna) v. vigonja. vila (lat. villa, fr. ville) letnjikovac, kua izraena u obliku letnjikovca. vilajet (arap. wilaya, tur. vilayet) mesto roenja, zaviaj; pokrajina, provincija, oblast kojoj stoji na elu valija (u Turskoj). vilajetlija (arap.-tur. vilayetli) zemljak. vilavela (fr. villanelle, ital. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i zavrena strofom od etiri stiha; pesma uz koju se igra, seoska igra. vileatura (ital. villeggiatura) letnje vreme koje se, radi razonode i odmora, provodi na selu, ivot na selu radi razonode; letnja sveina. vilis (lat. vilis jevtin) prost, male vrednosti, bez vrednosti, neznatan, rav; vilio-ris kondicionis (lat. vilioris conditionis) slabijeg sastava, neznatnije vrednosti; korpus vile (lat. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. vilifikacija (nlat. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena, smanjivanje vrednosti; uniavanje, vreanje. vilstek (eng. vealsteak) pren ili peen komad teleeg mesa, engleska telea imi-cla. vilj (tur.) zool. slon. vi mandati (lat. vi mandati) prav. po zapovesti, na osnovu naredbe. vina (ind.) muz. najstariji indijski muziki instrument od bambusove trske i sa 4 ice, slian mandolini. vinalije (lat. vinalia) pl. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godinje: 19. IX u ast Venere i 22. IV u ast Jupitera. vina medikata (lat. vina medicata) pl. farm. medicinska (ili: lekovita, biljna) vina. Vindi v. Vendi. vindikativan (nlat. vindicativus) osvetolju-biv, osetljiv, eljan osvete, kazneni, od-mazdni. vindikacija (lat. vindicatio) osveta: uzimanje u zatitu, zatiivanje; prav. zahtev za povraaj stvari sopstveniku.

vindikaciona tuba

151
vinofrbija (lat. vinum, gr. phobeo bojim se) strah od vina, mrnja na vino, gaenje od vina. vint (nem. Gewinde) runa dizalica sa zupanikom; up. gvint. vinum misale (lat. vinum missale) priesno vino (u katolikoj crkvi). vincilir (ma. vinczeller od nem. Winzer) struan vinogradar; uvar vinograda, pu-dar. vinesterka (po imenu amerikog konstruktora Vinestera Winchester) vrsta vojnike i lovake puke. vinja (fr. vigne, ital. vigna) vinova loza, vinograd; poljska kua, letnjikovac. viega (fr. vignette) ara koja slui kao ukras (u knjigama, na pismima, maramica-ma); mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama, u poetku ili na kraju knjige; monopolski zavoj sa peatom (na duvanu, papiru, igicama); up. etiketa. viola (lat. viola) l. bog. ljubiica, ljubica i drugo cvee sa mirisom slinim mirisu ljubiice. viola (ital., p. viola, fr. viole, nlat. vitula) 2. muz. opti naziv za vei broj muzikih gudakih instrumenata. viola alta (ital. viola alta) muz. v. viola di

vindikaciona tuba prav. tuba za zatitu svojine; takoe: vindikta. vindikaciono pravo prav. pravo traenja da se isporuena roba vrati sopstveniku ako je kupac, pre no to je isplatio, postao insolventan. vindikta (lat. vindicta) osveta; kanjavanje; prav. tuba zbog nanesene tete; zakonsko progonjenje i kanjavanje prestupnika; kod starih Rimljana: tap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobaao. vindicirati (lat. vindicare) osvetiti, kanjavati; tititi, braniti; prav. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost, sudskim putem traiti svoje natrag; dosuditi; doznaiti sudski. vindjak(n)a (nem. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromoive tkanine kroz koju vetar ne moe da prodre. Vindobone (lat. Vindobona) starorimsko ime za Be. vinifikator (nlat. vinificator) proizvoa vina, naprava pomou koje vino moe previrati i kad je zatvoreno. vinifikacija (nlat. vinificatio) proizvoenje (ili: proizvodnja) vina, vetina spravljanje vina. vinkl (nem. Winkel ugao) ime veeg broja instrumenata za merenje, naroito zanatlijskih. vinklag (nem. Winkelhaken) tip. vrsta, sla-galjka (mala metalna pregrada, u irini tampanog retka, koju runi slaga dri u levoj ruci i u nju, desnom rukom, slae slova), slagaica. vinktura (lat. vinctura, vincire) vrpca, veza, spona; spa janje, zdruivanje. vinkulacija (lat. vincula okovi) vezivanje; ogranienje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenoenja na drugo lice. vinkulirati (lat. vincire, nlat. vinculare) spojiti, svezati, zdruiti; obavezati se, primiti obaveze; fin. hartije od vrednosti iskljuiti iz kursa. vinkulum (lat. vinculum) konopac, ue, veza, petlja, vrpca. vinkulum konjugale (lat. vinculum conjugale) brana veza, brak. vinkulum matrimonii (lat. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. vinovnik (rus. vinovnik) krivac; izaziva, prouzrokova. viiolentan (lat. vinolentus) pijan od vina; sklon piu, koji se opija; izmean s vinom. vinolencija (lat. vinolentia) pijanstvo, gja-nost; sklonost piu, opijanje. vinometar (lat. vinum vino, gr. metron) sprava za merenje jaine vina, vinomer. vino seko (ital. vino secco) italijansko vino od suvog groa; up. sekt. vino tinte (p., ital. vino tinto) v. tinto.

brano.
viola d'amore (ital. viola d'amore) muz. ljubavna violina, brau slian muziki in-strument veoma ljupkih tonova, ranije sa 1214 ica, od kojih su neke bile metalne, docnije samo sa sedam drevnih ica. viola di brao (ital. viola di braccio) muz. alt-violina, bra-violina; viola alta. viola di gamba (ital. viola di gamba) muz.

violonelo.
violare jus teritorijale (lat. violare jus territoriale) prav. povredi sopstveniko ili zemljino pravo. violata (lat. violata) obeaena, silovana devojka. violacija (lat. violatio) prav. povreda prava, prestup zakona; oskrvnjenje, osramoenje; obesveenje. violentan (lat. violentus) silan, estok, naprasit, plahovit, goropadan, preteran, prekomeran; nasilan, prinudan. violentnost (lat. violentia) v. violencija. violencija (lat. violentia) silina, ustrina, estina, naprasitost, plahovitost, neobuzdanost, preteranost; sila, nasilje, prisiljavanje. violet (ital. violetto, fr. violet) ljubiast; meavina plave ili crvene boje; u vidljivom spektru: boje sunanih zrakova koje se najjae lome. violeta (tal. violetta) nuz. violica, mala violina; bog. ljubiica. violetan (fr. violette) koji je boje ljubiice, ljubiast. violin (nlat. violinum) hem. materija koju sadre mnoge vrste ljubiica i koja izaziva povraanje.

152
violina (ital. violino) muz. emane, najvaniji orkestarski instrument sa etiri ice (g, d, a, e), u dananjem obliku izraen u Italiji u XVTI veku. violiiist(a) (ital. violinista) muz. svira u violinu. violine pikolo (ital. violino piccolo) muz. najmanja violina, etvrtina violine. violine primo (ital. violino primo) muz. prva violina. violine sekondo (ital. violino secondo) muz. druga violina. violirati (lat. violare) povrediti, prestu-piti zakon; naruiti, pogaziti ugovor, obavezu; silovati, obepgastiti; oskrna-viti, obesvetiti. violon (fr. violon) muz. v. violina; po ital. violone (violone): bas-violina u HUD i HU veku najdublji gudaki instrument u basu, dananji kontrabas. violonist(a) (ital. violone) muz. svira u violon. violonelist(a) (ital. violoncello) muz. svira u violonelo. violonelo (ital. violoncello) muz. mali violinski bas koji se za vreme sviranja dri izmeu kolena; viola di gamba, elo. vii (eng. whip) toplo pie od belog vina, jaja, limunova soka, eera i zaina. viper-in (eng. whipper-in) nadzornik i gonilac levakih pasa; pol. istaknut lan stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. vi presidii (lat. vi praesidii) na osnovu predsednikog prava, na osnovu prava koje daje predsedniki poloaj. viraginitet (nlat. viraginitas) fiziol. poremeaj u polnom razvitku kod ena, koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa, sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom, nego i u tome to takva ena i u razvitku sekundarnih spolnih obeleja lii na mukarca: male grudi, bradatost, dubok glas, promene u karakteru; ginandrija, virilizam. virago (lat. virago) mukobanja, mukaraa, ena koja izgleda i ponaa se kao mukarac. vira (fr. virage) ani j. nagao zaokret, kruno sputanje aviona. virginal (lat. virga granica) muz. instrument slian klaviru; up. spinet. virginalan (lat. virginalis) devojaki, devianski; fig. ist, edan. virgineus morbus (lat. virgineus morbus) med. devojaka bolest, malokrvnost, bledilo. virpinija vrsta duvana i cigara; potie iz severnoamerike drave Virpinije (Virginia). virginitet (lat. virgimtas) med. netaknutost enskog devinjaka (himena), devianstvo, devojapggvo, spolna nevinost; fig. ednost, istota.

virtuelan lik

virgo (lat. virgo) med. devojka, devica; virgo intakta nevina devojka. vi reskript (lat. vi rescripti) prav. na osnovu naredbe, po zapovesti. viribus unitis (lat. viribus unitis) sjedinje-nim silama, celokupnom snagom. viridarij(um) (lat. viridarium) vrt za uivanje i zabavu, gradila, bata. viridin (lat. viridis zelen) bog. zelena bojena materija u biljaka; up. hlorofilin. virilan (lat. virilis, vir muze) muki, mue-van; odvaan; virilni glas v. votum virile. virilescencija (nlat. virilescentia) zool. pojavljivanje mukih osobina kod enskih ivotinja u starosti, naroito kod ptica. virilizam (lat. vir mu, virilis) v. viraginitet. virilist(a) (lat. virilis) pol. lan nekog politikog tela po poloaju a ne po izboru. virilitet (lat. virilitas) mukost, muev-nost; zrelost, zrelo doba; fig. odvanost. virilna porcija (lat. virilis portio) prav. deo nasledstva koji pripada pojedincu. viripotencija (lat. viri potentia) muka snaga, sposobnost, mukost; seneka sposobnost za stupanje u brak. virman (fr. virement) fin. isplata koja se vri bez gotovine, prostim knjienjem; prenoenje novca s jedne budetske partije ili pozicije na drugu; trg. uzajamno obraunavanje; mor. obrtanje (ili: okretanje) lae. virmanisati (fr. virement) fin. prebacivati (ili: prebaciti, preneti, prenositi) iz jedne budetske partije ili pozicije na Drugu; >JGvriti obraun; mor. okretati lau. viroze (lat. virus otrov) med. zarazne bolesti izazvane virusima. virola (fr. virole) spiralni svitak u satu; elini kalup za kovanje novca. virologija (lat. virus otrov, logos re, govor) nauka o virusima. virtualan (nlat. virtualis) v. virtuelan. virtualitet (nlat. virtualis) sposobnost za rad, no delovanja, mirujua ili drema-jua snaga; bitna ili pojamna vanost. virtuelan (fr. virtuel, lat. virtus sposobnost, valjanost, snaga) snaan; moguan; sposoban za dejstvo, nastrojen za delovanje, koji je sposoban za rad, ali se tom sposobnou ne koristi, sa prikrivenom snagom; fiz. koji se dobija presekom produenja stvarnih zrakova na suprotnu stranu, prividan, uobraen; princip virtuelnih pomeranja: naelo moguih pomeranja; supr. realan. virtuelan lik ont. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz soivo, nastaje produenjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan.

virtuelna brzina

153

vitalnost

virtuelna brzina fiz. princip ili naelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih taaka na koje napadaju sile u ravnotei, onda je zbir virtuelnih, tj. mogunih, radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna, tj. moguna, pome-ranja napadnih taaka. virtuelna ia ot. kod izdubenih soiva ona taka iz koje izgleda da polaze zraci koji naputaju soivo po prelamanju pavi na nj paralelne. virtuoz (nlat. virtuosis, ital. virtuoso) ovek koji je u nekoj vetini ili umetnosti, naroito u muzici, dostigao savrenstvo, poglavito u tehnikom pogledu. virtuozan (nlat. virtuosis) valjak, odlian, savren. virtuoznost (nlat. virtuositas) savrena vetina, naroito u muzici. virtuoskinja (ital. virtuosa) majstorica u svojoj vetini, velika umetnica. virtus (lat. vir, virtus) muka snaga, mukost, snaga koja dejstvuje, valjanost, hrabrost; vrlina, krepost. virulentan (lat. virus otrov, virulentus otrovan) med. pun ljutih i opakih sokova, otrovan, gnojav; fig. jedak, zagriljiv, pun estine. virulencija (nlat. virulentia) med. gnojenje rane, otrovnost, sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran, iv organizam, da lue otrovne produkte i da, na taj nain, izazivaju oboljenja; fig. jetkost, zagriljivost. virus (lat. virus otrov) med. izaziva bolesti, zarazna klica, otrov, naroito otrov to ga lue mrtve ili ive bakterije. virafterica (nem. Wirtschafterin) ena koja vodi domainstvo neenjena oveka. virla (nem. Wurstel) vrsta male kobasice. vis (lat. vis) sila, snaga, mo, vlast. vis apsoluta (lat. vis absoluta) prav. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da neto uini ili ne uini zbog apsolutne sile, od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). vis armata (lat. vis armata) oruana sila, vojska. vis atraktiva (lat. vis attractiva) fiz. privlana sila. vis viva (lat. vis viva) fiz iva sila, kinetika energija. vis vitalis (lat. vis vitalis) ivotna snaga. vis inercije (lat. vis inertiae) fiz. sila lenivosti, lenivosna sila. viskaa (p. viscacha) zool. zecu slina junoamerika ivotinja, ukusna mesa i veoma cenjenog krzna, koje predstavlja vaan trg. artikl. viski (eng. whisky) engleska rakija od ita; visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem.

viskoza (lat viscum lepak) hem. celulozna masa (za izradu vetake svile i filmova). viskozan (lat. viscosus, viscum lepak) te-gljiv, lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu povrinu stalno menja svoj oblik kae se da je viskozno). viskozimetar (lat. viscum, gr. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tenosti, naroito lakova, ulja i dr. viskozitst (nlat. viscositas) fiz. lepljivost, tegljivost, svojstvo viskoznog tela; vi-skoznost.

viskoznost fiz. v. viskozitet.

vis legne (lat. vis legis) prav. zakonska sila, sila zakona. vis major (lat. vis maior) via sila, ona sila protiv koje se ovek ne moe boriti niti je otkloniti; up. fore maer. vispren (rus.) 1. otrouman; vet, snalaljiv; duhovit; 2. plemenit, uzvien. vis probandi (lat. vis probandi) dokazna snaga, snaga dokaza. vist (eng. whist) engleska igra karata sa etiri igraa i 52 karte; pie od aja, eera, limuna i crnog vina. vista (ital. vista) trg. vienje, uvid, pokazi-vanje menice; a vista (ital. a vista) odmah po vienju, tj. menice. viscera (lat. viscera) pl. med. unutranji or-gani ivotinjskog tela; utroba, nutrica, drob, naroito srce, plua, creva, jetra itd. visceralan (nlat. visceralis) utrobni, dro-ban, koji se tie unutranjih organa ivotinjskog tela. viscidan (nlat. viscidus) idak, gust, lepljiv; fig. otporan, tvrdoglav. vita (lat. vita ivot) ivotopis, tok ivota, kurikulum vite. vita brevis, are longa (lat. vita brevis, ars longa) ivot je kratak, umetnost je duga (latinski prevod poetka Hipokratovih Aforizama"). vitalan (lat. vitalis) ivotni, koji se tie ivota; ivahan, sposoban za ivot, sa ivotnom snagom; oivljavajui, koji pomae ivot; fig. veoma vaan, bitan, neophodan. vitalizam (lat. vitalis ivotni) teorija po kojoj se ivot ne moe objasniti samo hemijskofizikim procesima u njemu, nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). vitalijanci (lat. vita) v. viktualijanci. vitalist(a) fil. pristalica vitalizma. vitalitet (lat. vitalitas) ivotna snaga, ivotnost, sposobnost za ivot; prosene trajanje ivota (npr. kod jednog naroda), verovatnoe ivljenja. vitalni oseaj psih. opti oseaj ivota, tj. onaj u kome se ogleda, u naoj svesti, opte stanje naeg organizma, celokupne zdravstveno stanje. vitalnost (lat. vitalitas) v. vitalitet.

vitamini

154

Vinu

vitamini (lat. vita ivot) pl. biol. razne hranljive materije, jo neispitane dovoljno, koje su za ishranu organizma veoma potrebne; nalaze se u veini namirnice, naroito u zelenim delovima biljaka, sveim plodovima i semenju, u sveem mesu, umancetu, mleku i dr. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut, rahitis, beriberi, pela-gru itd.). vitelus (lat. vitellus, vitulus) umance. vi testamenti (lat. vi testamenti) prav. silom oporuke, na osnovu poslednje volje, testamenta. vitiligo (lat. vitiligo liaj) med. nestajanje pigmenata u koi, tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. vitlejizam sistem radnikih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata, sa ciljem da u industrijskim predu-zeima uestvuju, pored poslodavaca, i radnici u srazmernom delu dobiti; ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem D. H. Vitleju. vitra(a) (fr. vitrage) staklena vrata; staklena pregrada; prozorske zavese; prozori. vitraj (fr. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. vitrezan (lat. vitreus staklen, fr. vitreux) staklast, kristalast; providan, sjajan. vitrescibilan (lat. vitrescibilis) koji se moe pretvoriti u staklo, pretvorljiv u staklo. vitrescibilitet (nlat. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. vitrine (fr. vitrine) staklen orman za smetaj sitni jih umetnikih predmeta; duanski izlog; prozor. vitriol (lat. vitreolus dei. od vitreus staklen, fr. vitriol, p. vitriolo) hen. sulfat (tj. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala, bakra (zvani plavi vitriol, plava galica), gvoa (zvani zeleni vitriol, zelena galica), cinka itd. vitriolescirati (nlat. vitriolescere) hen. pretvarati se u vitriol. vitriolizacija (nlat. vitriolisatio) hem. pretvaranje u vitriol. vitrifikacija (nlat. vitrificatio) postakla-vanje, pretvaranje u staklo, postakljenje. vitrificirati (nlat. vitrificare) postakli-ti, pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. vitrometar (lat. vitrum staklo, gr. metron) ont. aparat za merenje jaine lomljenja zrakova. vitrotipija (lat. vitrum staklo, gr. tipos) vetina izraivanja fotografskih slika na staklu. vitrum (lat. vitrum) staklo; kristal. vic (nem. Witz) desetka, dosetljivost, otroumnost; duhovita ala. vice (lat. vie) u sloenim reima znai: pod-, zamenjivanje, zastupanje nekoga, npr.

vice verza (lat. vie versa) obratno, obrnuto, u protivnom sluaju. vicedom (lat. vicedominus) namesnik, zamenik vladara; upravnik crkvenih dobara. vicezimacija (nlat. vicesimatio) dvadesetkovanje, izdvajanje svakog dvadesetog lana kakve velike ete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). vicezimirati (nlat. vicesimare) dvadesetko-vati, svakog dvadesetoga po redu iskljui-ti, izdvojiti, osuditi, kazniti smru (u pobunama i sl.). vicenalan (lat. vicies dvadeset puta, analis godinji) dvadesetogodinji, koji se vri ili dogaa svakih dvadeset godina. vicenij(um) (lat. vicennium) vreme od dvadeset godina. vi cesionis (lat. vi cessionis) prav. silom, tj. putem prenoenja ili ustupanja. vicia etatis (lat. vitia aetatis) pl. mane, gresi (mladikog) doba, gresi mladosti. vicijum (lat. vitium) mana, nedostatak; pogreka, promaaj, omaka; zabluda, greh, krivica, porok; pl. vicia. vicijum kanonikum (nlat. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude svetenik. vicijum kordis (lat. vitium cordis) med. mana srca. vicijum nature (lat. vitium naturae) med. prirodni (ili: uroeni) nedostatak. vicinalan (lat. vicinalis susedski) optinski, seoski; vicinalne eleznica, elez-nica, obino uzanog koloseka, koja vezuje samo oblinja mesta, sporedna eleznica; vicinalni put optinski, seoski put, onaj koji vezuje samo susedna sela. viciozan (lat. vitiosus) pogrean, pokvaren; poroan, nevaljao; med. koji ima manu, koji je sa ned ostatkom; viciozan posed prav. posed koji nije bez zamerke, bez mane. viciozitet (lat. vitiositas) pokvarenost, poronost, ravost; vicioznost. vicioznost (lat.) v. viciozitet. vicemaher (nem. Witz, machen initi) aljivdija, duhovit ovek. Viva-karman (ind.) Tvorac vasione"; fil. olienje stvaralake sile u prirodi, veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grkom Vulkanu). eiter (nem. wischen brisati) brisa, oti-ra; sprava na vozilima za otklanjanje kie ili snega sa stakla. Vinu (ind.) jedan od tri glavna boanstva u brahmanizmu, prvobitno bog Sunca; najpopularniji bog u brahmanizmu, sa sve veim brojem potovalaca (vainava). Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla, on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji, a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) oekuju tek u budunosti, i tada e unititi sve svoje

vice-admiral, vice-direktor, vice-kon-zul.

vinuizam

155
nestano, onaj koga ovek esto mora prekorno da doziva. vokacija (lat. vocatio) poziv, pozivanje na neki poloaj; dar, sklonost (nekom zanimanju, zanatu, struci). voki-toki (eng. walkie talkie) prenosni radiotelefon, konstruisan 1933. god. u SAD. voks (lat. vox) glas, zvuk, ton; re, izraz; ad vocem (lat. ad voem) uz re, pri toj rei (pade mi na pamet); asa vode (lat. assa voe) samim glasom, tj. bez pratnje nekog instrumenta; sub hak voce (lat. sub hac voe) pod ovom rei (pri upuivanju na renik). voks akuta (lat. vox acuta) muz. visok (ili: otar) glas. voks virginea (lat. vox virginea) muz. devojaki glas (za jednu oktavu vii i umilniji orguljski registar no to je voks humana). voks klamantis in dezerto (lat. vox claman-tis in deserto) glas vapijueg u pustinji, tj. Jovana Krstitelja; fig. glas istine koji nema dejstva, uzaludno opominjanje. voks populi, voks dei (lat. vox populi, vox Dei) posl. glas narodni je glas boji, tj. to narod hoe, to je svetinja. voks hibrida (lat. vox hybrida) melez-re, tj. re sastavljena od rei dva ili vie jezika, npr. za-interesovati. voks humana (lat. vox humana) muz. oveji glas (na orgulji). volabilitet (nlat. volabilitas) povrpost, nestalnost. volan (fr. volant) pernata lopta; krilo vetrenjae; fiz. toak zamajac; toak za upravljanje automobilom; deo lista koji se cepa (u priznanikoj knjizi); karner na enskoj haljini. volantai (lat. volans, fr. volant) koji leti, letei, koji je u letu, leprav. volapik (volapuk = eng. world svet, speak govoriti) meunarodni, svetski jezik, prethodnik esperanta, pronalazak nemakog svetenika J. M lajera (Schleyer, 1831 1912). volat (ital. volta) zidni svod; zasvoena prostorija. volatilan (lat. volatilis) hem. koji moe da se pretvori u gas ili u paru, isparljiv. volatilizacija (nlat. volatilisatio) hem. isparavanje, pretvaranje u paru. volatilizirati (nlat. volatilisare) hem. ispa-riti, isparava, pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. volatilitet (nlat. volatilitas) isparljivost; nestalnost, promenljivost. volva (lat. volva) bog. opna na mladim peurkama. volvulus (lat. volvulus) med. zavezanost (ili: zapletenost) creva, uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. vole (fr. volee) let, letenje (ptica); fig. poloaj, rang; pucati iz voleja u fudbalu; udariti loptu u letu; ot vole (fr. haute

neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuinskog gospodarstva. vinuizam (ind.) vera u uenje vinujita. vinujiti (ind.) pl- oboavaoci i potovao-ci boga Bitnu. Vlaka nekadanja rumunska pokrajina izmeu Karpata i Dunava; stariji naziv za Rumuniju. voal (fr. voile) prevez, veo, koprena, zastor; vrsta tanke materije za enske haljine, naroito za veo. Vodai (nem. Wodan) mit. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin), bog vetra, mrtvih, pobede, dobre etve i lekarstva; Vuogan. vodvilj (fr. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirine sadrine; danas: veseo, mali poz. komad sa kupleti-ma; pozorite u kojem se prikazuju ovakvi komadi. vodviljist(a) (fr. vaudevilliste) pisac vod-vilja. vokabula (lat. vocabulum) lingv. re, naziv, ime, pojedina re (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). vokabular (nlat. vocabularium) renik, sveska u koju se piu rei nekog tueg jezika i njihova znaenja radi lakeg uenja napamet. vokabulist(a) (lat. vocabulum re) pisac renika. vokal (lat. vocalis, vox glas) gram. samogla-snik (kod nas glasovi: a, e, i, o, u); supr. konsonant. vokalan (lat. vocalis) gram. samoglasniki; glasni, koji se tie glasa; izgovaran, u smeni (dokaz); vokalna muzika pevanje; vokalni koncert koncert u kojem su samo take pevanja. vokale (ital. vocale) muz. pevajui. vokaliza (nem. Vokalize, ital. vocalizzo) muz. vokalna kompozicija (veba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. vokalizam (fr. vocalisme) gram. teorija samoglasnika; samo glasnici jednoga jezika ili jedne rei s obzirom na njihove meusobne odnose. vokalizacija (nlat. vocalisatio) gram. pretvaranje suglasnika u samoglasnike; muz. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju; vokali-ziranje. vokalize (ital. vocalizze) muz. vebe u pevanju sa slogovima ut, ge, mi, fa itd. (solmiza-cija). vokalna harmonija (lat. vocalis, gr. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili vie slogova koji dolaze jedan za drugim, s obzirom na boju zvuka, naroito kad vokal jednog sloga zavisi, u ovom pogledu, od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). vokalski (lat. vocalis) gram. samoglasniki. vokativ (lat. vocativus) gram. peti pade, dozivni pade; fig. obeenjak, spadalo,

vole]

156

volumetar

volee) ljudi visoka poloaja, najugledniji ljudi nekog mesta. volej (eng. volley) sp. udarac lopte (u tenisu reketom, u fudbalu punom nogom) dok je u letu, pre nego to dodirne tle. volens-nolens (lat. volens-nolens) hteo-ne hteo", tj. kad se neto u svakom sluaju mora uiniti, bez obzira na lino raspoloenje. volenti non fit injurija (lat. volenti pop f it iniuria) onome koji hoe ne ini se nepravda, ko hoe da mu tako bude, tome je pravo. volitivan (lat. volitio) l. voljni, koji potie od (ili iz) volje; 2. gran. dopusni, eljni. volicija (lat. volitio) psih. htenje, volja, pojedinani akt volje, izraz volje. volo (lat. volo hou) sik volo, sikjubeo(.: at. sic volo, sic jubeo) tako hou, tako zapove-dam, tj. umesto svih razloga neka vai moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). vol-o-van (fr. vol-au-vent) kup. lisnate testo punjeno ribom, mesom, gljivama i dr., lisnata pasteta. volonter (fr. volontaire, lat. voluntarius) onaj koji slui dobrovoljno i besplatno; dobrovoljac (vojnik). volt (skr. V) fiz. jedinica za merenje napona u Meunarodnom sistemu jedinica; predstavlja onaj napon na homogenom ianom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera, a utroena snaga izmeu te dve take iznosi 1 vat; naziv po italijanskom fiziaru Alesandru Volti. volta (fr. volte, ital. volta, lat. volutus valjan, kotrljan) u koli jahanja: jahanje u malom krugu, teranje konja u krug; u kartama: vetina u meanju karata tako da izvesna karta tano doe na ono mesto koje se eli. volta-elektrometar (A. Volta, gr. elektron, metron) fiz. v. voltametar. voltaa (fr. voltage) napetost, napon struje merene u vo l tima, elektrini napon. voltaizam (A. Volta, fr. voltaisme) fiz. galvanski elektricitet, galvanizam. volta-indukcija (A. Volta, lat. inductio) fiz. pojava izazivanja (indukovanja) elektrine struje u zatvorenom provodniku pomou kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja, ili pomou spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku, ili pomou pojaavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. voltametar (A. Volta, gr. metron) fiz. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih koliina supstanca; izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje, onda deoba izdvojene koliine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu koliinu, a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla koliina elektriciteta, tj. ja-ina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna); dakle, vol-

tametar slui i za merenje jaine struje; up. voltmetar. voltamper (A. Volta, A. M. Ampere) fiz. proizvod iz jednog volta i jednog ampera; slui za merenje prividne snage kod naizmenine struje. voltera (fr. voltaire) velika naslonjaa s niskim seditem a visokim naslonom za glavu, nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. volterizam filozofija i nain miljenja francuskog filozofa Voltera (1694 1778); frivolan, epikurejski nain miljenja, kao kod Voltera; volterijanizam. volterijanizam (fr. voltairianisme) fil. v. volterizam. voltier (fr. voltigeur) vetak u skakanju; igra na konopcu; vrlo vet konjanik, jaha vet u skakanju na konja; konj obuen jahakom vebanju; laki peak, strelac (u francuskoj vojsci). voltiirati (fr. voltiger, ital. volteggiare) veto se baciti na konja ili sa konja; praviti vetake skokove; igrati na konopcu; fig. brzo prelaziti s predmeta na predmet. Voltin elemenat fiz. galvanski elemenat sastavljen od cinka, bakra i sumporne kiseline. Voltin stub fiz. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar tenost (razreene H2SO4) cink. volti subito (ital. volti subito) muz. brzo okreni (na notama). voltmetar (A. Volta, gr. metron) fiz. instrumenat za merenje potencijalne razlike, naponske razlike; up. voltametar. voltfas (fr. volte-face, lat. volvere okretati, facies lice) voj. poluokret, poluobrt; nagla promena miljenja; napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi pred neprijatelja koji te goni; fig. naglo promeniti miljenje. volubilan (lat. volubilis, volvere okretati, obrtati) gibak, vitak, savitljiv, okretan; nepostojan, nestalan, promenljiv; tean, slatkoreiv, govorljiv. volubilitet (lat. volubilitas) gipkost, pokretljivost, savitljivost, okretnost; tenost u govoru, slatkoreivost; nestalnost, promenljivost. volumen (lat. volumen, volvere) rukopis, spis ovijen oko tapia, svitak; knjiga, sveska; fiz. prostor to ga zauzima jedno telo, zapremine; muz. obim, jaina, punoa (glasa, zvuka). volumenometar (lat. volumen, gr metron) sprava za merenje zapremine vrstih i tenih tela. volumetar (lat. volumen, gr. metron) fizioloki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova ivog ovejeg ili ivotinjskog tela.

volumetrija

157

vrada

volumetrija (lat. volumen, metria) vetina merenja zapremine; fizkol- merenje promena u zapremini pojedinih delova ovejeg ili ivotinjskog tela; hem. odreivanje koliine rastvorene materije. voluminozan (nlat. voluminosus) koji se sastoji iz vie delova, koji je sastavljen iz vie svezaka; u mnogo knjiga; velik, obi-man, opsean, glomazan, kabast, debeo. voluminozitet (nlat. voluminositas) obi-mnost, opsenost, glomaznost. voluminoznost v. voluminozitet. volum-teorija (lat. volumen zapremina, gr. theoria) hek. shvatanje po kojem se koliine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamiljaju prema njihovoj teini, nego prema zapremini. voluntarizam (lat. voluntas volja) fl. filozofski pravac (psiholoki i metafi-ziki) koji smatra za bitno svojstvo due volju, a ne intelekat, koji, dakle, objanjava bitnost ivota pomou volje kao osnovne funkcije duevnog ivota (openhauer, Bunt). voluntaristi (lat. voluntas volja) fil. pristalice voluntarizma. voluntaristika psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglaava bitni znaaj procesa volje i oseanja; sulr. intelektualistika psihologija. voluntas (lat. voluntas, volo hou) volja; stat pro racione voluntas (lat. stat pro ratione voluntas) vai umesto razloga volja. voluntas ultima (lat. voluntas ultima) prav. poslednja volja, testamenat. voluntativ (lat. voluntas volja) liigv. v. vo-litiv. voluptuozan (lat. voluptuosus, voluptas pohota) sladostrasan, strasan, pohotljiv; zabavan, prijatan, pun veselja. voluta (lat. voluta) apx. ukras na stubovima u obliku zavojice, spirale, ara u obliku pua, uvojnica; zool. uvijeni pu. volutacija (lat. volutatio) valjanje; fig. nepostojanost, nestalnost. volfram (nlat. wolframium) hem. veoma tvrd i otporan metal, atomska masa 183,85, redni broj 74, znak W, topi se na 3400; upotrebljava se za dobijanje volfram-e-lika i za vlakna elektrinih sijalica; tungstem. voleban (rus.) natprirodan, udotvoran, maijski. volebnik (rus.) arobnjak, maioniar. vomika (lat, vomica) kec. ir, prit; naroito: ir u pluima. vomikozan (lat. vomicosus) ned. pun ireva, gnojav. vomirati (lat. vomera) med. v. vomitirati. vomitiv (nlat. vomitivurn) med. sredstvo koje izaziva povraanje. vomitirati (lat. vomitare) med. povraati, bljuvati; vomirati. vomitus (lat. vomitus) ned. povraanje, bljuvanje.

von novana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). voracitet (lat. voracitas, vorax prodrljiv) prodrljivost; fig. gramljivost, nezajaljivost. vostro konto (ital. vostro conto) trg. na va raun. votant (lat. votans, vovere) glasa. votacija (lat. votatio) glasanje, izglasavanje, skupljanje glasova; votiranje. Votergejt afera (eng. Watergate) politiki skandal u SAD 1972-73. nastao otkrivanjem ureaja za prislukivanje u izbor-nom tabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vaingtonu; prislukivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih linosti te stranke; ova je afera kompromitovala i same vrhove amerike dravne uprave. votiv (lat. vovere zavetovati, votivum) etn. zavetna rtva ili dar boanstvima, sve-cima, crkvama i dr.; prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izraevi-nama od gvoa, zlata, srebra ili voska. votivan (lat. votivus) zavetovan, zavetni. votiranje (lat. votatio) v. votacija. votirati (lat. votum, ital. votare, fr. voter) dati svoj glas za neto, glasati za, izgla-sati, glasanjem odobriti. votka (rus. vodka) popularne ruska rakija. votum (lat. votum, vovere) zavet, obeanje; glas koji se daje za neto, protiv neega; glasanje, izglasavanje; pl. vota; kum vot (lat. sit voto) s pravom glasa; kum vogo ilimitato (lat. sit voto illimitatio) sa neogranienim pravom glasa; meo voto (lat. teo voto) po mojoj elji, po mom nahoenju, to se mene tie; sub voto remisionis (lat. sub voto remissionis) sa eljom za povraa j. votum virile (lat. votum virile virilni glas) kneevski pojedinani glas, za razliku od kurijalnog glasa, predata, gro-fova u starom nemakom parlamentu. votum decizivum (lat. votum decisivum) prav. odluujui glas. votum konzultativum (lat. votum consultativum) prav. savetodavni glas. votum kurijatum (lat. votum curiatum) ukupan, zajedniki glas; up. kurijski glas. vohajnit (nem. Wochein) min. sinonim za mineral boksit, nazvan po mestu Bohinja (nem. Wochein) u Sloveniji, gde ima leita boksita. voe (ital. voe) kuz. pevaki glas; a voe sola (ital. a voe sola) samo za jedan glas. voe di peto (ital. voe di petto) muz. pun glas, glas iz grudi. voe di testa (ital. voe di testa) muz. glas iz grla. vrada (rus. vrada) 1. svaa, zavada, neprijateljstvo; 2. krvnika; 3. plemenski mirovni sud (tzv. krvno kolo).

vrak

158

Vuotan

vrak (nem. Wrack) oteena laa koja se vie ne moe opraviti; fig. olupina, ruevina, neupotrebl>iva stvar. vrbait mineral naen meu arsenskim ruda-ma u Makedoniji, nazvan po ekom mine-ralogu Vrbi. vrsta (rus. versta) ruska mera za duinu (1,066,78 km); versta. vulva (lat. vulva) inat. spoljanji delovi enskog spolnog organa, stidvdd, sra-mnica. vulvitis (lat. vulva) med. zapaljenje spolja-njeg dela enskog spolnog organa. vulvo-uterinski (lat. vulvus, uterus) at. stidnino-materini, koji pripada stid-nici i materici ili se tie stidnice i materice. vulvula (nlat. vulvula) zool. materica kod ivotinja. vulgaran (lat. vulgaris opti, svakidanji) nizak, prostaki. vulgarizam (lat. vulgaris opti svakidanji) prost, nepristojan izraz; nepristoj-nost, prostakluk. vulgarizator (lat. vulgaris obian, svaki-danji) onaj koji vulgarizuje, preterano uproava naune pojmove. vulgarizacija (nlat. vulgarisatio) uproa-vanje, uproenje; injenje optim, zajednikim, injenje da bude svima razumljivo. vulgarizirati (lat. vulgare uiniti optim, opte poznatim, nlat. vulgarisare) uprostiti neto; uiniti neto optim, zajednikim, objaviti, obnarodovati, uiniti da neto bude svima razumljivo; vulgirati. vulgaritet (nlat. vulgaritas) obinost, prostakluk, prostatvo, niskost; prostaki nain izraavanja; vulgarnost. vulgarnost v. vulgaritet. Vulgata (nlat. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolika crkva priznala kao autentian na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. god. vulgo (lat. vulgo) pril. kod naroda, u narodu; uopte, obino, u obinom ivotu, narodski, jezikom prostog sveta, prosto reeno. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. dete bludnice. vulgus (lat. vulgus) narod, puk, svetina, gomila. Vulkan (lat. Vulcanus) kit. staroitalski bog ognja (naroito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovaa, sa radionicom u vulkanu Etni; sin Jupitera i Junone, mu Venerin (odgovara grkom Hefestu). vulkan (lat. vulcanus) kol. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutranjosti mogu izbijati na povrinu tople pare i gasovi, vru

pepeo, usijano kamenje i rastopljene stene; vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). pulkanizam (lat. vulcanus) kol. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremeajima u Zemljinoj kori; shvatanje da .je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. neptunizam). vulkanizator v. vulkanizer. vulkanizacija (lat. vulcanus, nlat. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume, kauuka i gutaperke, pomeanih sa sumporom, na temperaturi od 130140S. Na taj nain ove materije, koje su inae na 0 tvrde kao drvo a koje na vioj temperaturi omekaju, postaju, usled visoke temperature, elastine i ne rastvaraju se, kao obino, u etru, benzolu, terpentinu i dr. vulkanizer onaj koji vulkanizira. vulkanizirati (lat. vulcanus, nlat. vulca-nisare) kauuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora, pa ih onda na visokoj temperaturi uiniti da postanu elastini i nerastvorljivi. vulkanisti (lat. vulcanus) pl. kol. pristalice teorije da je Zemlja svoj dananji oblik dobila dejstvom vatre (supr. ieptu-nisti); pr. vulkanistiki. vulkanitet (nlat. vulcanitas) kol. postanak (ili: poreklo) vulkana; svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. vulkani- (lat. vulcanus) kol. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). vulkanolog (lat. vulcanus, gr. logos re, govor) naunik koji se bavi vulkanologi-jom. vulkanologija (lat. vulcanus, gr. logia) kol. nauka koja do sitnica izuava sve vulkanske pojave. vulkanski (lat. vulcanius) koji se tie boga Vulkana; koji bljuje vatru, koji potie od vulkana; koji je postao ili preobraen dejstvom vatre. vulkord (eng. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine, naroito za akire. vulnerabilai (nlat. vulnerabilis) ranljiv, obranljiv, koji se moe raniti, povre-dljiv, ozledllv; fig. slab, neotporan. vulnerabilitet (nlat. vulnerabilitas) ranlji-vost, obranljivost, povredljivost, ozle-dljivost; neotpornost, sklonost bolestima. vulneraria (lat. vulneraria) pl. med. sredstva za leenje rana. vulnus (lat. vulnus) rana; vulnus letale(lat. vulnus letale) smrtonosna rana. vultispeks (nlat. vultispex, lat. vultus izraz lica, lice, specere gledati) vetak u poznavanju ljudi po crtama lica; up. fizio-gnom. vunderkind (nem. Wunder udo, Kind dete) izvanredno obdareno dete, udo od deteta. Vuotan (stnem. Wuotan) mit. v. Vodai.

A V E ILN D
166/

G
G, g etvrto slovo nae irilice, jedanaesto nae latinice (G, g); kao skraenica: g=ipaia; muz. Gpeti ton u dijatonskoj skali; fiz. g= skraenica za gravitaciju; hen. Ga = galijum, Gd=gadolinijum, Ge= germanijum. gabarden (fr. gabardine) fina tkanina od eljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtae, odela i enske tkanine, a pamune za lake haljine i, natopljena gumom, za kine ogrtae. gabarit (fr. gabarit) kalup, model u prirodnoj veliini ili umanjen, prema kome se neto oblikuje. gabion (fr. gabion) voj. ko koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gabionada (fr. gabionnade) voj. grudobran od koeva punjenih zemljom. gabro (ital. gabbro) mm. krupnozrna erup-tivna stena, tamnozelene boje. gavaz v. kavaz. gavan vrlo bogat ovek (po Tavanu, linosti iz narodnih pesama i pria nemilosrdan ovek, tvrdica). gavijal (nlat. gavialis) zool. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugakom njukom. gavota (fr. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama; muzika pratnja za taj ples u 4/4 takta. gavun (ital. gavone) zool. vrsta morske ribe, Atherina hepsetus. gagat (gr. gagathos) min. mrki ugalj, krt, kao smola crn i votanog sjaja, vrsta crnog ilibara; u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. gadolinij(um) hem. hemijski element, metal, hem. znak Gd, redni broj 64, atomska masa 157,25; pripada grupi retkih zemalja, lan-tanida. gaeta (ital. gaeta) vrsta velikog amca na jedro. gaa (fr. gage, ital. gaggio) zaloga, jemstvo; plata, stalna nagrada, stalna zarada. gairanje (fr. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). gaist(a) (fr. gagiste) plaenik, najamnik, slubenik; prav. onaj koji dri zalogu, primalac zaloge. gaza (fr. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile, veo; vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile; dged. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. gazal, gazel (arap. gazal, tur. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme, poglavi-to ljubavne, koju je naroito negovao persijski pesnik Hafis. gazela (arap. gazal, p. gazela, ital. gazzella) 1. zool. afrika antilopa, stanovnik pustinje, slina srni, ali od nje mnogo lepa i neto manja; naroito se odlikuje velikom brzinom. gazela (arap. gazal) 2. vrsta lirske ljubavne pesme, sastavljena iz strofa od po dva stiha, osobito esta u knjievnosti istonih naroda. gazeta (ital. gazzetta, fr. gazette) dnevni list, novine; fig. torokua, alapaa. gazi (arap. gazi) ratnik, junak, vojnik musliman; borac za veru; pobednik, osvaja (titula muhamedanskih vladalaca i zaslunih vojskovoa). gazirati (fr. gazer) pokriti (ili: prevui) velom; uviti (ili: uvijate) gazom. gazifikacija pretvaranje vrstog goriva (kamenog uglja, lignita, drveta) u gas za gorivo. gazolin hen. teni deo sirovog petroleuma, kljua izmeu 7080S, slui za grejanje i osvetljenje. gaip (arap. ga'ib, tur. gayb, gayp) ono to je nevidljivo, skriveno, tajno; duhovna stvar; gajb. gajba (ital. gaibba) l. krletka, kavez, ivi- , narnik; 2. reetkast sanduk za prenoenje voa, staklenih boca i druge robe. gajde (arap. qai'da, tur. gayda) nuz. narodni muziki duvaki instrument; sastoji se iz konog meha, duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh, stvarajui zvuk; up. gadlje. tajo (ital. gaio) muz. veselo, ivahno, ilo; up. geman. gajret (arap. gayra, tur. gayret) revnost, sranost, plemenitost. gajtan (gr. gaietann tur. gaytan, kaytan) 1. pamuna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukraavanje odee; 2. dve ili vie izolovanih ica za

160
sprovoenje elektrine struje, spletenih slino vrpci; 3. fig. tanak mlaz. gala (ital., fr., p. gala) sveani ukras; dvorska, sveana nonja; sveanost, svean obed itd. (pojavljuje se naroito kao sastavni deo rei, npr. gala-predstava, gala-veera i sl.); an gala (fr. em gala) ili in gala (ital. in gala) u sveanom odelu, u paradnom odelu. galabija (arap.) beli ogrta kod Egipana, Arapa i dr. Galaksije (gr. gala mleko, galaxias) astr. Mleni Put, Kumova Slama, na zvezdani sistem koji se sastoji od vie desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda, sistema zvezda, maglina, jata, kosmike praine i dr.) rasporeenih u obliku ogromnog spljotenog daska. Pored nae galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadre mase od 1 do 100 milijardi Sunaca; dokle dopiru nai teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. galaktagoga (gr. gala, galaKtos mleko, ago proizvedem) med. lekovita ili hranljiva materija koja pomae luenje mleka. galaktakratija (gr. gala, akratia neumerenost) med. prekomerno gubl>enje mleka. Galaktika (gr.) astr. v. Galaksije. galaktit (gr. gala mleko, lithos kamen) mleni kamen, mleni jaspis. galaktiki (gr.) pr. od galaksije ili talak-tike. galakto- (gr. gala, galaktos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: mleko, mleni. galaktogen (gr. gala, genos roenje) hranljivi preparat koji se izrauje od mlenog kazeina, prijatna ukusa. galaktografija (gr. gala, graphem) prouavanje (ili: opisivanje) mlenih sokova. galaktoza (gr. gala) vrsta eera koja se dobiva od mlenog eera pomou razreenih kiselina. galaktozidi v. glikozidi. galaktologija (gr. gala, logia) nauka o mlenim sokovima. galaktometar (gr. gala, metron) instrument za ispitivanje gustoe mleka, naroito za utvrivanje stepena razreenosti mleka vodom. galaktometrija (gr. gala, metria) merenje mleka, utvrivanje valjanosti mleka. galaktopiometar (gr. gala, pion mastan, metron) instrument za merenje masnoe mleka. galaktopira (gr. gala, rug vatra) med. mlena groznica (kod porodilja). galaktorea (gr. gala, rheo curim) med. bolesno poveanje luenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. galaktoskop (gr. gala, skopem gledati) 1. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoe mleka prema stepenu njegove prozirnost;

galvanisati

2. fini areometar za odreivanje speci-fine teine putera. galaktostaza (gr. gala, stasis zastoj) med. zastoj mleka kod dojilja. galaktofag (gr. gala, phagem jesti) mleko-jed, ovek koji se hrani poglavito mlekom. galaktofora (gr. gala, phoreo nosim) pl. med. sredstva za izazivanje mleka, tj. koja pomau stvaranje mleka u organizmu. galaktocela (gr. gala, kele) med. otok mlene lezde sa mlenom sadrinom. galakturija (gr. gala, uron mokraa) med. mleni sastav mokrae (najee kod trudnica i dojilja). galalit (gr. gala, lithos kamen) hem. mleni kamen, celuloidu slina vetaka materija izraena od mlenog kazeina i formaldehida, tvrda, elastina i sjajna, moe se bojadisati, te se upotrebljava za pravljenje dugmeta, eljeva, klavirskih dirki itd. galantan (fr. galant, ital., p. galante) usluan, uglaen, fin; astan, utiv, pristojan; prijatan, svidljiv, dopadljiv, ljubazan; ukusan, doteran, lepo odeven; izdaan, koji je lake ruke; galantan stil muz. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila); galantna bolest venerina bolest. galanterije (fr. galanterie) predusretlji-vost, uslunost, uglaenost, utivost, fino ponaanje, naroito prema enskom polu, udvaranje enama, aikovanje, la-skanje; trg. radnja sa tzv. kratkom robom" (biuterija, rukavice, lepeze, tape, maramice itd.). galanterist(a) (fr. galanterie) trgovac galanterijskom robom; v. galanterija. galantizam (fr. galante) nadriobrazovanje, prividna uenost. galantirati se (fr. galante) pokazivati se dareljiv, izdaan, troiti ne tedei. galantnost (fr. galante) izdanost, otmenost; ljubaznost. galvanizam fiz. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. bakra i cinka sa kiselinom), elektricitet dobijen iz hemijske akcije; pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiija Galvanija (17371798), koji ga je nazvao ivotinjskim elektricitetom". galvanizacija leenje elektrinom strujom galvanske baterije; upotreba galvanske struje, pomou usijane ice, kao sredstvo za nagrizanje; pokrivanje slojem metala pomou galvanskog elektriciteta; fig. vetako oivljavanje. galvanizirati uticati (ili: leiti) pomou galvanske struje; pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomou galvanskog elektriciteta (obino se upotrebljava za ,,pocinkovati gvoe"); fig. vetaki oiveti.
galvanisati v. galvanizirati.

161
galvano (ital. galvano) predmet od bakra koji je izraen putem galvanoplastike, naroito takav klie. galvanoglifija (Galvani, gr. glyphis zarez, urez) izrada reljefnih crtea i bakrore-za na metalno] ploi hemijskim sredstvima pomou galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). galvanografizirati (Galvani, gr. grapho) izraivati tamparske ploe i slike pomou galvanske struje. galvanografija (Galvani, gr. graphia) izrada tamparskih ploa na taj nain to se crte u obliku paste (testa) utisne na metalnu plou, zatim se pospe grafitom i onda, galvanoplastikim putem, pobakri galvanokaustika (Galvani, gr. kausis gorenje, sagorevanje) hir. seenje ireva i iz-rataja pomou galvanskom strujom usijane platinske ice. galvanomagnetizam (Galvani, gr. magnetes)B. elektromagnetizam. galvanometalurgija (Galvani, gr. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomou galvanske struje. galvanometar (Galvani, gr. metron) fiz. instrumenat za odreivanje pravca i jaine galvanske, elektrine, struje; up. galvanoskop. galvanoplastika (Galvani, gr. plassein obrazovati, uobliiti) postupak osnovan na elektrolitikom taloenju metala: prevlaenje metalom, galvanskim putem, predmeta (od drveta, gipsa, voska i dr.), da bi na taj nain postali bolji i trajniji; izrada vernih otisaka u metalu od plastinih predmeta (novca, medalja, plaketa i dr.). galvanopunktura (Galvani, lat. punctura bodenje, bod) med. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. galvanoskop (Galvani, gr. skopeo posmatram) fiz. instrument koji pokazuje postojanje struje; up. galvanometar. galvanostegija (Galvani, gr. stego pokrijem) galvansko prevlaenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. pozlaivanje srebra, posrebravanje bakra, poniklavanje gvoa itd.). galvanoterapija (Galvani, gr. therapeia leenje) med. leenje pomou galvanske struje i nauka o tome. galvanotehnika (Galvani, gr. technike) prevlaenje predmeta metalom pomou galvanske struje. galvanotipija (Galvani, gr. typos lik, slika) v. galvanoplastika. galvanotropizam (Galvani, gr. tropos obrt) bog. povijanje vodenih biljaka prema elektrinoj struji. galvano-faradizacija (Galvani, Faraday) med. istovremeno pokretanje jednog miia ili ivca galvanskom i Faradejevom, tj. indukcionom strujom.

galizirati

galvanohromija (Galvani, gr. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galvaiska baterija fiz. spoj vie galvan-skih elemenata, da bi se dobila jaa struja ili vii napon; up. Voltin stub. galvanska struja (po L. Galvaniju) istosmer-na elektrina struja. galvanski elektricitet fiz. istosmerna elektrina struja koja tee izmeu dveju ploa (elektroda) razliitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. Galvaniju, koji ga je otkrio). galvanski elemenat fiz. sprava za proizvoenje trajne elektrine struje putem hemijske energije. galgnhumor (nem. Galgenhumor) humor oveka koga vode na veala; fig. usiljena ala. galenizam med. naela i nain leenja uvenog starogrkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. galenika (nlat. galenica) pl. farm. v. galenski lekovi. galenisti pl. med. pristalice starogrkog lekara Klaudijusa Galenusa (131200 n. e.) koji je dugo vremena vaio kao najvei autoritet za sve medicinske kole. galenit (gr. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda, sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. galenski lekovi farm. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija, a ne hemijskim putem (naziv po starogrkom lekaru Galenusu, koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). galeonist(a) (ital. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. galeot (p. galeote, ital. galeotto) vesla (ili: robija) na galiji; up. galija. galeota (ital. galeotta, p. galeota) mala galija sa 1620 vesala; veoma brza ratna laa srednje veliine; up. galiota. galera (fr. galere, p. ital. galera, nlat. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 2550 veslakih klupa na kojima je veslalo po 35 robova; robijaka laa. galerija (nlat. galeria, ital. galleria) dugaka i uzana prostorija koja je, zbog svojih dugih zidova, naroito podesna za izlaganje umetnikih dela; zbirka umetnikih dela, naroito slika; dug hodnik, kori-dor; pokriven balkon (u pozoritu, parlamentu); u utvrenjima: pokriven hodnik; u rudnicima: prokop; fig. sluaoci, gledaoci, publika (u pozoritu, parlamentu i dr.). galeta (ital. galletta) l. mornarski dvopek; 2. ahura svilene bube. Gali (lat. Galli) pl. ime najstarijih stanovnika dananje Francuske (Galije), koji su bili keltskog porekla. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i eera i na taj nai n

Galija

162

gamarologija

sadrinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemiara Lu-dviga Gala, 17911863). Galija (lat. Gallia) Francuska. galija (ital., p. galera, nlat. galea, ital. dijal. galia, arap. halijak) v. galera. galijambus (lat. galli, gr. iambos) megr. katalektini anaklastini tetrametar, nazvan po tome to su svetenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinosei rtve. golijat (ital. galea) vesla na galiji; robi-ja; galeot, galiot. galiot (ital.) v. galeot, galija.
galiota (ital. galeotta) v. galeota.

galijun v. galion. galikanizam (fr. gallicanisme) ideje i tenje francuske crkve za to veom samostalnou; tenja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. galikanska crkva katolika crkva u Francuskoj ukoliko je, u odnosu prema papi, uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. galikanski (lat. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava jo samo katolika crkva u Francuskoj); up. galski. galikomanija (lat. Gallia, gr. mania) v. galomanija. galikus morbus (lat. gallicus morbus) galska (francuska) bolest, tj. sifilis, vrenga. galilej (po G. Galileju, znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu; l gal=l cm/s2. galimatijas (lat. Gallus Mathiae, fr. galimatias) zbrka od rei, nejasan i nerazuml>iv govor, rei bez smisla. galina (lat. gallina) koko. galion (ital. galeone) lom. vrsta starinske morske lae; ratni i trgovaki brod na jedra u XVI i HUP veku; sluio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. galionizam ravnodunost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju, Gallio, koji je apostola Pavla uzeo u zatitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnoduan i prema jevrejstvu i prema neznabotvu). galionist(a) ovek ravnoduan prema religiji; up. galionizam. galicizam (lat. Gallia, fr. gallicisme) osobenost francuskog jezika, naroito s obzirom na konstrukciju reenica i dr.; pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku; francuska re u nekom tuem jeziku. galicisti (fr. gallicistes) pl. pristalice francuske knjievnosti u paniji (za razliku od gongorista). galoman (lat. Gallus, gr. mania pomama, ludilo) preteran oboavalac svega to je francusko. galomanija (lat. Gallus, gr. mama) preterana ljubav prema svemu to je francusko; galikomanija.

galon (eng. gallon, nlat. galona) jedinica za merenje tenosti i ita. U Engleskoj = 4,546 1, u SAD=3,785 1. galoni (fr. galons, ital. galoni) pl. gajtani, iriti, rojte; gajtani u boji na spoljanjem avu akira. galop (fr. galop, ital. galoppo) l. trk konja pri emu se konj kree napred u skokovima; 2. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. galopada (fr. galopade tranje skokom) jahanje u galopu, jahanje u trku; igranje polke; v. galop. galopen (fr. galopin) slue za trkaranje; onaj koji objavljuje kurs na berzi; voj. ordonansoficir; spoljni konj u trojci". galopira (fr. galoper) jahati u galopu (ili: trku); trati u skokovima; igrati polku; fig. raditi neto vrlo brzo, razvijati se vrlo brzo. galo-romansko (l&~. Gallus, Romanus) ono to je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha, jezika itd.). galofil (lat. Gallus, gr. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. galofob (lat. Gallus, gr. phobos strah) onaj koji se preterano plai Francuza; onaj koji mrzi na Francuze i na sve to je francusko. galofobija (lat. Gallus, gr. phobos) preteran strah od Francuske, mrnja na Francuze i sve to je francusko. galone (fr. galoche, ital. galoscia, nlat. galochia) kaljae, gornje cipele od gume za sneg i vodu. galski (lat. gallicus, fr. gallique) koji se tie Galije ili Gala; francuski. galski petao petao kao simbol Francuske, zbog istozvunosti latinskih rei gallus (petao) i Gallus (Gal). tama (gr. gamma) ime treeg slova grke azbuke (f =nae g"); muz. niz od osam tonova, lestvica, skala; med. gama-globulin belanevina krvnog seruma, s funkcijom antitela; fiz. elektromagnetski zraci koji potiu iz atomskog jezgra, nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama, vrlo su prodorni. gama-zraci (gr. gamma) fiz. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci, ali mnogo krae talasne duine. Imaju ogromnu prodirnost; njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hiroimi i Nagasakiju, po eksploziji dveju atom-skih bombi. Ne skreu pod uticajem mag-netnog polja. gamar (arap.) vrsta crvenog istonjakog vina. gamarografija (gr. kammaros rakuac obini, graphia, lat. gammarus) zool. prouavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). gamarologija (gr. kammaros, logia) zool. nauka o ljuskarima (rakovima).

gamane

163

garda

gamane (fr. gamache) pl. dokolenice, uvi-jai, kamane. gamba (ital. gamba) v. viola da gamba. gambit (ital. dare il gambetto) otvaranje ahovske partije u kojem se rtvuje peak radi breg razvijanja figura i izvo-enja kakvog veto smiljenog napada. gambusija (nlat. gambusia) zool. vrsta veoma sitnih severnoamerikih ribica koje raaju iv rod i brzo se razmnoavaju; naroito su znaajne kao sredstvo u borbi protiv malarije, jer, unitavajui larve, spreavaju razvitak komaraca, a time i prenoenje malarije. gambusino (p. gambusino) pustolov koji traga za zlatom, u Meksiku. gamelan (mal.) javanski narodni orkestar; sastoji se od velikog broja razliitih instrumenata (drvenih zvona, bronzanih ploa, bambusovih svirala i dr.). gamen (fr. gamin) slue u kuhinji, egrt; deran, ulini mangup, skitnica, bespri-zorni, obeenjak, apkun. gamet (gr. gametes) biol. spolna elica, jaje ili spermatozoid kod ivotinja" jajna elica ili polenovo zrno kod, biljaka; up. zigot. gametogeneza (gr. genesis) biol. proces stvaranja polnih elija kod vieelijskih organizama. gamogonija (gr. gamos brak, gone raanje) biol. raanje putem spolnog oploavanja; supr. agamogonija. gamologija (gr. gamos brak, logia nauka) nauka o braku, rasprava o braku. gamonomija (gr. gamos brak, nomos) em. prouavanje (ili: poznavanje) svadbenih obiaja. gang (eng. gang) razbojnika druina, banda; up. gangster. ganglija (gr. ganglion mrtva kost) zool. nervni vor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima lene modane; med. mrtva kost, rskaviav izrataj. ganglijski sistem zool. svi ivci u iva-nim tkivima trbune duplje. ganglionitis med. v. ganglitis, ganglitis (gr. gagglion) med. zapaljenje iv-anih vorova; ganglionitis. gangrena (gr. gangraina, graino gloem, jedem) med. truljenje mekanih delova tela, vrsta izumiranja tkiva ili organa, iva rana, vuac, gnjile. gangrenescencija (nlat. gangraenescentia) med. prelaenje u trule., razvijanje vuca. gagrenescirati (nlat. gangraenescere) med. prelaziti u truljenje, izazivati vuac na nekom delu tela; fig. pokvariti, zaraziti; gangrenira ti. gavgrevizovanje v. gangrenescencija. gangrenizovati se v. gangrenescirati. gavgreiirati v. gangrenescirati. gangrenozan (nlat. gangraenosus) med. koji boluje od vuca, gangrene, koji je u truljenju, koji trune, gnjilean.

gangster (eng. gangster) lan razbojnike i ucenjivake druine u Americi. ganiluk (arap.-tur. ganilik) bogatstvo, obilje. ganoidi (nlat. ganoidei) pl. zool. titonoe (vrsta riba). ganoin (gr. ganos sjaj) tvar od koje krljuti ganoidnih riba, titonoa, imaju srebr-nast sjaj. gant (nem. Gant, fr. encant, ital. incanto) trg. sudska prodaja zbog prezaduenosti, licitacija; steaj. garaa (fr. garage) mesto gde se sklanjaju automobili, vagoni, amci; mor. pristajanje broda u mestu podeenom za ukrtanje, da bi se propustio drugi brod. garansin (fr. garance) broni ugalj, preparat izvaen iz korena broa, koji sadri istu bojenu materiju. garant (fr. garant, ital. guarento jemstvo) jemac, jamac. garantija v. garancija. garantirati (fr. garantir) jamiti za koga ili to, primati odgovornost za nekoga ili neto. garantno pismo bank. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamei, prema treem licu, za izvrenje izvesnog posla, i kojim se obavezuje da e ona sama dati obeteenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi ,,garantno pismo" ako on sam ne izvri obavezu. garantovati v. garantirati. garantol (fr. garant, lat. oleum ulje) hek. preparat od gaenog krea za konzervi-ranje jaja. garancija (fr. garantie) jemstvo, osiguranje, sigurnost. garbin (ital. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. garbo (ital. garbo) pristojnost, utivost; kon garbo (ital. con garbo) muz. pristojno. gargalizam (gr. gargalismos) med. golicavost, svrab, nadraenost koe. gargarizam med. v. gargarizacija. gargarizacija (gr. gargarismos) med. grgljanje, grgotanje, ispiranje gue i usta grgljanjem; gargarizam. gargarizirati (gr. gargarizo) med. grgljati, grgotati, ispirati usta i guu grgljanjem. gargarizma (gr. gargarismos) med. voda za ispiranje gue i usta grgljanjem. gargija (tur. kargi) koplje. gargujada (fr. gargouillade) cifrast, izuvi-jan korak u plesu. garguran (fr. gargouran) trg. vrsta tekih istonoindijskih i kineskih svilenih tkanina; gurguran. gard (eng. guard, fr. garde) sp. odbrambeni stav u boksu, maevanju i sl. garda (fr. garde, ital., p. guardia) straa, telesna straa jednog vladaoca; naroito odabrana, elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica; fig. odane i pouzdane pristalice, npr. nekog politikog prvaka, voe i sl.

gardedam a

164

gasohemija

gardedama (fr. garder uvati, dame) pra-tilja, drubenica nekoj enskoj osobi prilikom izlazaka. garde la ren (fr. gardez la reine) u ahu: eh kraljici! gardeiija vot. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. Rubiaceae, koja se gaji zbog mirisnog cveta. garderoba (fr. garderobe) soba ili orman gde se uva odelo ili rublje; u pozoritu: soba gde se glumci oblae; svi kostimi pozorita; odeljenje gde posetioci ostavljaju eire, gornje kapute i dr. (u pozoritu, koncertnoj dvorani itd.); sve odelo i sve rublje jedne osobe; nunik, zahod. garderobar v. garderoba. garderobarka (fr. garderobiere) uvarica garderobe. gardina (nlat., ital. cortina, fr. courtine, nem. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. gardist(a) (fr. garder uvati) vojnik koji slui u gardi, telesni straar; pratilac. gard-kot (fr. garde-cote) obalski brod; uvar obale. gardn-parti (eng. garden-party) sastanak drutva u bati, sveanost koja se proslavlja u bati, gradini. garmon (fr. garmond) tip. vrsta tampar-skih slova srednje veliine (od 10 taaka) iz kojih se obino slau knjige (naziv po francuskom peatorescu Claude Gara-mond, 1499 1561). garmond til. v. garmon. garnet (eng. garnet) mor. vitlo sa uetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. garnizon (fr. garnison) voj. posada, vojska koja boravi u jednoj varoi; varo u kojoj boravi vojska. garnizonirati (fr. garnison) voj. biti u gar-nizonu. garnijerit min. ruda nikla, silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). garnir (fr. garnir) dodatak povra uz neko mesio jelo. garnirati (fr. garnir, ital. guarnire) snab-deti, ukrasiti; ulepa izgled jela time to se oko njega ukusno stave razni dodaci (perun, salata, krompir, pirina i dr.); zainiti. garnirung (nem. Garnierung) ukraavanje jela, naroito mesa, raznim povrem i sl.; up. garnirati. garnitura (fr. garniture) oprema, sprema, pribor; ukras, nakit, dodatak; izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kuni i kuhinjski pribor, nametaj, dugmeta i dr.); teh. sva orua koja su potrebna za jednu vrstu posla; svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku.

garota (p. garrotte, fr. garrotte, ital. garretto) zavrtanj za davljenje, sprava kojom se nekada izvravala smrtna kazna u paniji i njenim nekadanjim kolonija-ma; smrtna kazna davljenjem. garoteri (fr. garrotteurs, eng. garrotters) pl. vrsta opasnih ulinih razbojnika, naroito u Londonu, koji svoj pljakaki posao poinju time to svoje rtve prethodno davljenjem onesveste. garotirati (fr. garrotter) udaviti pomou garote; opljakati rtvu koja se, pomou zamke baene na vrat, prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. Americi). garofal v. garofan. garofan (ital. garofano) bog. karanfil. garoon (i. garrocha, garrochon) malo koplje kojim su naoruani borci s biko-vima. garson (fr. garcx>n, nlat. garcio) mladi, deko, deak; momak, bear, neenja; konobar, kelner; pomonik, kalfa. garsonirati (fr. garconner) ponaati se kao muko, biti mukobanja; biti odan pederastiji. garsonjera (fr. garconniere) devojka koja se ponaa kao mukarac, mukobanja; mali jednosobni (retko dvosobni) stan, obino bez kuhinje; momaki stan, momaka soba. garter-orden (eng. garter) uveni engleski orden podvezice". gas fiz. i hem. plin, telo koje, zbog stanja svojih molekula, nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine, vazdua-sto telo, telo koje tei da se neogranieno iri (re prvi upotrebio 1610. ho-landski hemiar i fiziar J. B. Helmont, + 1644, prema grkoj rei chaos nered). gas-automat (gr. chaos, automatos) naprava za automatsku prodaju svetleeg gasa. gas-generator (gr. chaos, lat. generator) naprava za proizvoenje goreeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. gas-dinamo (gr. chaos, dynamis sila) fiz. vrsta dinamomaine koja se pokree pomou gasne maine. gasifikacija (nlat. gasificatio) fiz. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa), razvijanje vazduha; pretvaranje u vazduasto (ili: gasovito) telo, uplinjavanje, upli-njenje. gas-koks (gr. chaos, eng. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetleeg gasa, upotrebljava se za gorivo. gaskonada (fr. gasconnade) hvalisavost, razmetljivost, razmetanje. gasmotor (gr. chaos, nlat. motor) teh. maina koja se kree sagorevanjem izvesne meavine gasa i vazduha. gasometar (gr. chaos, metron) fiz. sprava za merenje koliine gasa koji struji; sprava za primanje, uvanje i isputanje gasova, naroito gasa za osvetljenje; gasara. gasohemija (gr. chaos, chemeia) hemija o gasovima.

gasteralgija

165

gastrostomija

gasteralgija med. v. gastralgiJa. gasteranaks med. v. gastranaks. gasteropoda pl. zool. v. gastropoda. gastralan (gr. gaster trbuh, nlat. gastralis) anat. koji pripada trbunoj duplji, trbuni, eludani, stomani. gastralgija (gr. gaster, algos bol) med. bol u elucu, nervozno oboljenje eluca, gr u elucu; gasteralgija. gastranaks (gr. gaster, apah gospodar) med. varanje, probava hrane u elucu, probavna delatnost eluca. gastrektazija (gr. gaster, ektasis proirenje) med. proirenje eluca. gastrenteritis (gr. gaster, enteron crevo) med. zapaljenje eluca i creva. gastrenterian (gr. gaster, entera creva) koji se tie eluca i creva. gastrepatitis (gr. gaster, epar jetra) med. zapaljenje eluca i jetre. gastrepatian (gr.) koji se tie eluca i jetre. gastrizam (gr. gaster) med. pretrpavanje eluca hranom. gastrilog (gr. gaster, logos) onaj koji moe da govori iz eluca, tj. koji moe, ne pokreui usta, da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastrilogija (gr. gaster, logi'a) vetina govorenja iz eluca. gastrimargija (gr. gastrimargia) prodrlji-vost, prekomerna jenost. gastritis (gr. gaster) med. zapaljenje eluca, eludana groznica. gastricizam (gr.) med. bolesno stanje eluca, pokvarenost eluca, ravo varenje, rava probava. gastrian (gr. gastrikos) stomani, koji se tie varenja, naroito eluca; gastrine bolesti one koje kode i smetaju varenju; gastrina groznica grozniavi katar stomaka. gastro- (gr. gaster) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem; eludac, eludani. gastroadenitis (gr. gaster, aden lezda) med. zapaljenje eludanih lezda. gastrobrozis (gr. gaster, brosis razjedanje) med. razjedenost (ili: probuenost, progrizenost) eluca. gastrodijafanija (gr. gaster, diaphaneia providnost) med. prosvetljavanje eluca radi utvrivanja eludanih i trbunih oboljenja i poremeaja. gastrodinija (gr. gaster, odyne bol) bol u elucu, gr eluca. gastroenteritis med. v. gastrenteritis. gastroenterolog (gr. gaster eludac, enteron crevo, utroba, logos re, govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopte. gastroza (gr. gaster) med. opti naziv za sva oboljenja eluca. gastrozofija (gr. gaster, sophfa mudrost) vetina pametnog i razboritog jedenja dobrih jela.

gastrokriza (gr. gaster, krisis) med. napad bolova u elucu, praen povraanjem (kod suenja kimenjae). gastrolater (gr. gaster, latreno oboavam) onaj koji slui elucu tj. koji ivi da jede i pije; gastroman. gastrolatrija (gr. gaster, latreia) sluenje elucu, shvatanje da se ivot sastoji u jeu i piu; up. gastromanija. gastrolit (gr. gaster, lithos, logia) sve ono to se odnosi na kuvanje, kuvarsku vetinu i to je s tim u vezi; takoe: gurman-luk, sladokustvo. gastrologija (gr. gaster, logi'a) sve ono to se odnosi na kuvanje, kuvarsku vetinu i to je s tim u vezi; takoe: gurmanluk, sladokustvo. gastromalacija (gr. gaster, malakia mekoa) med. razmekavanje eludanog zida. gastroman v. gastrolater. gastromanija (gr. gaster, mania) preterano uivanje u jelu i piu. gastromantija (gr. gaster, manteia prorica-nje) proricanje po elucu (nain proricanja kod starih Grka po figurama trbu-astih, vodom napunjenih i sveama opkoljenih aa). gastronom (gr. gaster, nomos zakon) sladokusac, gurman, onaj koji voli dobra jela; vetak u spremanju finih jela. gastronomija v. gastrologija. gastropatija (gr. gaster, pathos bolest) med. opti naziv za sve bolesti eluca. gastroplikacija (gr. gaster, lat. plicatio) med. v. gastrorafija. gastropoda (gr. gaster, piis noga) pl. zool. puevi, tj. ivotinje koje se kreu na trbuhu, odnosno pomou mesnatog organa na trbuhu, koji se zove stopalo"; gasteropoda. gastroptoza (gr. gaster, ptosis pad) med. spa-lost (ili: sputenost) eluca, spad eluca. gastroragija (gr. gaster, regnymi prsnem, puknem) med. krvarenje iz eluca. gastrorafija (gr. gaster, raphe av) med. operacija koja se sastoji u ivenju eluca radi smanjivanja njegove zapremine; gastroplikacija. gastrorea (gr. gaster, rheo teem, curim) med. povraanje sluzi iz obolelog eluca; prekomerno luenje eludanih sokova. gastroskop (gr. gaster, skopeo gledam) med. aparat za pregledanje eluca time to se njegova unutranjost osvetli. gastroskopija med. ispitivanje eluca i utrobe pomou gastroskopa. gastrosofija v. gastrozofija. gastrospazmus (gr. gaster, spasmos gr) med. gr u elucu. gastrostenoza (gr. gaster, stenos uzan) med. suenost eluca. gastrostomija (gr. gaster, stoma usta) med. otvaranje rupice na elucu.

gastrotrmija

166

gastrotomija (gr. gaster, temno seem) med. operativne otvaranje eluca radi odstranjivanja raznih stranih tela (ira, raka i dr.) gastrofil (gr. gaster, philos prijatelj.) lju-bitelj eluca = gastrolater. gastrocela (gr. gaster, kele) med. prodor (ili: prosutost, kila) eluca. gastrula (lat. gastrula) visa. trei stepen u razvitku ivotinjskog jajeta, drugi stepen u razvitku blastoderma. gater (nem. Gatter) teh. u strugarama: main-ska viestruka okvirna testera sa vie seiva (do 10), koja balvan jednovremeno raseca u vie dasaka. gatirati (nem. gatten, gattieren) razne vrste ruda, pre topljenja, izmeati tako da se dobije povoljnija prosena sadrina i lake izvri topljenje. gatmetje (fr. gate-metier) trg. onaj koji kvari cenu robi dajui je jevtinije; fig. oljar, rav radnik, rav zanatlija, majstor-kva-ri. gatofobija (lat. catus maka, gr. phobos strah) bolestan strah od maaka. gatre (nem. Gater) gvozdene ipke u reetki prozora; giter. gaudeamus (lat. gaudeamus) budimo veseli, veselimo se! (poetak i naslov poznate stare studentske pesme Gaudeamus igi-tur . . ."). gaudijum (lat. gaudium) radost, veselje, uivanje. gaulajter (nem. Gau upa, oblast, Leiter voa, upravnik) pokrajinski voa, upski stareina bive Hitlerove nacionalsocijalistike stranke u Nemakoj. gaus fiz. po matematiaru i astronomu K. Fr. Gausu (17771855) nazvana jedinica jaine magnetnog polja. gauo (i. gaucho) pl. gaui, seljaci jahai u lampama, naroito argentinski koji se bave stoarstvom i ive nestalnim pa-stirskim ivotom, obino u slubi velikih odgajivaa stoke (potomci su panaca i gotovo svi mestici); naroito su poznati kao odlini jahai. gaf (fr. gaffe) l. greka, nesmotrenost; glupost; 2. gvozdena motka sa kukom za privlaenje amca obali. gairati (fr. gacher) praviti malter, gasiti kre; ravo slikati, drljati; sman-drljati, upropastiti neto ravim radom; prodati (ili: prodavati) ispod cene, dati u bescenje. gvajak (p. guayaco, nlat. Guaiacum officina-le, sanctum) bot. drvo koje raste u tropskim krajevima June Amerike i Indije, visoko do 15 t; sadri smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa); smola toga drveta. gvajakol (p. guayaco, lat. oleum ulje) farm. materija koja se dobiva od smole gvajaka,

najvaniji sastojak kreozota; lek protiv tuberkuloze plua. gvako (p. guaco) bot. biljka u Novoj Granadi, slui kao protivotrov od zmijskog ujeda. gvanako (p. guanaco) zool. vrsta lame-kami-le u Junoj Americi, ivi jo i sad u divljem stanju. gvano (p. guano) izmet od morskih ptica, ptije ubrivo, utosmea i zemljasta masa, upotrebljava se kao odlino sredstvo za ubrenje, zbog ega se, kao trgovaki artikl, od 1840, vozi u Evropu i Sev. Ameriku sa malih ostrva Junog mora; huano, tuzno. gvaraia (p. guarana) farm. mrka pasta koja se spravlja od semena junoamerike biljke Paullinia sorbilis i slui kao lek protiv glavobolje, a razreena u vodi kao pie za okrepljenje, slino kafi i aju. gvarani novana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). gvaranin (p. guarana) hi. alkaloid koji se nalazi u gvarani; up. kafeni. gavarapo (p. guarapo) prevreo sok eerne trske, pivo Junoamerikanaca. gvardijan (ital. guardiano, nlat. guardianus) uvar, straar; nastojatelj u franjeva-kim i kapucinskim manastirima; zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). gvardinfante (ital. guardinfante) uvar deteta", iroka enska gornja haljina koja ini da se ne primeuje trudnoa. gva (ital. guazzo, fr. goauche) slik. slika raena vodenim bojama koje su pomeane sa gumom i sa neto meda. Gvelfi (ital. Gueffi) v. Gibelini. gvineja (eng. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 ilinga, nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika), zato to su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje; vrsta pamune indijske tkanine; med. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slina tzv. utoj groznici. gvint (nem. Gewinde) meh. loza (na zavrtnju, u navrtnju), uvojak. Gea (gr. ge) mit. Zemlja", kosmoloko boanstvo starih Grka. gebri (pere. gabr) pl. svetenici oboavao-ci vatre, magi; oboavaoci vatre uopte, pristalice staropersijske religije Zara-tustrine, larslukod muhamedanaca: nevernici, krivoverci. geg (eng. gag) l. poz. ala u slici, s neoekivanim, neobinim, paradrksalnim, a esto i fantastinim obrtom dogaaja koji nas nezadrivo nagone na smeh. 2. fig. prevara, la, podvala, smicalica. gedal (tur.) rat protiv nevernika, sveti rat" muhamedanaca. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik; sauvao se do danas u crkvenoj liturgiji. gein (gr. ge zemlja) agr. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice.

geistika

167

generalni guverner

geistika (gr. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje, opisivanje vrstih masa sa Zemljine povrine. gejzir (isl. geysir) geol. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu, na Islandu, u Sev. Americi i Novom Zelandu. geja (jap. geischa) vrsta igraice i pevaica u japanskim ajdinicama. gekoni zool. guteri koji proizvode zvuk (,,gek, gek"). gelazmus (gr. gelao smejem se) smeh, smejanje, naroito grevit smeh. gelacija (lat. gelatio) mrnjenje, smrnja-vanje, ghtijanje, stezanje. gelender (nem. Gelander) ograda na stepenicama, mostu i sl. geloskopija (gr. gelao smejem se, skopeo gledam) psih. promatranje (ili: prouavanje) smeha. gelsonimo (ital. gelsonimo) kico, fifi-ri; po tome: kerekterna uloga na italijanskoj pozornici. gem (eng. game) sp. deo odigrane igre u tenisu; zbir poena u igri tenisa. gem (ma. gem) zool. nesit, pelikan. tema (lat. gemma, nem. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama, naroito omiljen ukras u staro vreme; lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. gemacija (nlat. gemmatio) bog. pupljenje, isterivanje pupoljke; doba pupljenja. gemeli (lat. gemelli) pl. blizanci. gemza (nem. Gemse) zool. divokoza, vrsta antilope, velika kao koza, teka 40-45 kg, ivi u Alpima. geminata (lat. geminare udvostruiti) lingv. udvojeni suglasnik, npr. u nemakom: kommen, francuskom: immence. geminacija (lat. geminatio) udvajanje, udvostruavanje; dvojnost, udvojenost, postojanje udvoje, po dva; fig. zbliavanje, zblienost. geminirati (lat. geminare) udvojiti, udvaja-ti, udvostruiti, udvostruavati. gemit (nem. mischen, gemischt) ono pggo je pomeano, smesa; naroito: razne vrste preraevina od mesa u narezu. gemogliptika (lat. gemma, gr. gtypho reem, urezujem) vetina bruenja dragog kamenja. gemula (lat. gemmula pupolji, dem. od gemma pupoljak) zool. zametao telace u slatkovodnih spuvi; klica koja pomae razmnoavanje; nevidljiva klica u elijama organizama koja se, po Darvinu, dobiva nasleem. gen (gr. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice naslee, nasledne supsten-ce; hemijsku grau gena ine vei ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline, a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline; pl. ledi.

geng (eng. gang) razbojnike druina; up. gangster. genge (fr. guinguet) trg. vrsta tkanine od kamilje dlake. genealog (gr. genea pokolenje, rod, logos) rodoslovac, poznavalac (ili: prouava-lac) rodoslovlja. gevealogija (gr. geneelogie) rodoslov, rodoslovlje, nauka o postanku, poreklu i razvitku porodica. genealogist(a) v. genealog. gsnealoki (gr. genea, logos) koji se odnosi na rodoslovlje, postanak, poreklo, rodo-slovni. geneza (gr. genesis) roenje, postanak, poreklo, stvaranje; praistorija; Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva, Knjiga postanja. gevezimantija (gr. genesis roenje, manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naroitih okolnosti pod kojima je roeno. geier;- at. genera) pl. v. genus. general ,.at. generalis) najvii vojniki in ispod marala, u svim vojskama ima vie stepena i rodova; eneral. generalat (nlat. generalatus) generalski in; vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu; vie zapovednitvo; eneralat. generali ja (lat. generalia) pl. prav. okolnosti i pitanja opte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja); opti podaci. generalizacija (nlat. generalisatio) uopta-vanje, uoptenje; uoptenost. generalizirati (nlat. generalisare, fr. generaliser) uoptavati, uoptiti; prime-niti (ili: primenjivati), uopte na sve sluajeve bez izuzetka; generalisati. generalisati v. generalizirati. generalisim (nlat. generalissimus) voj. vrhovni zapovednik, glavnokomandujui vojske. generalisti (lat. generalis) pl. hriani koji nee da budu pripadnici nijedne od postojeih hrianskih veroispovesti. generalitet (lat. generalis) optost, javnost; voj. svi generali jedne vojske. generalne proba (lat. generalis, probare) poz. glavna proba. generalne punomo prav. punomo koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili vie pravnih poslova, nego kojom se jedno lice ovlauje da zastupa prava drugog lica u svima datim sluajevima. generalni (lat. generalis) opti; glavni, vrhovni; rodni, koji se tie roda (za razliku od specijalnog). generalni vikar (lat. generalis, vicarius) opunomoeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. generalni guverner (lat. generalis, fr. gouverneur) u bivoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u vie gubernije; voj. general koji za vreme rata, komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemaka).

generalni prokurator

168

genikuliran

generalni prokurator (lat. generalis, procu- genetian (gr. genetikos) fil. koji se odnosi na postanak (genezu), koji se tie istorije rator) vrhovni dravni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i ivotinja; koji se Francuskoj; glavni pravobranilac kod nekog tie naslea i nauke o nasleu. vieg suda; predsednik svih dravnih pravobranilaca jedne drave. genetiar (gr. genetikos od genesis postanak, raanje) strunjak za genetiku. generalni sekretar (lat. generalis, secreta-rius) titula stalnih poslovoa u velikim trgovakim genetika definicija log. ona koja odreuje pojam i poljoprivrednim preduzei-ma; glavni time to izlae put i nain na koji jedan sekretar partije u Francuskoj; efovi stvarni ili zamiljeni predmet postaje. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. genetika metoda fil. metoda koja ide za tim da generaltab (lat. generalis, nem. tab) voj. proui i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske, sa (za razliku od deskriptivne metode, koja potpunom strunom spremom, koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod, tj. onakvu dodeljeni, kao pomonici i savetnici, viim kakva je sad). komandantima. generativan (nlat. generativus) koji slui genetika psihologija psihologija razvia, zajedniko ime za ivotinjsku, deju i raanju, stvaranju, koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. anjem, stvaranjem; proizvodan, tvoraki, genetiki ininjering (gr. bios, eng. engineering) rodilaki. oblast primenjene biologije koja, koristei generator (lat. generator) raan, rodilac, rezultate molekularne ge-netike, biohemije, proizvoa, stvaralac; fkz. sprava za biofizike i citologi-je, direktno utie na proizvoenje gasova elektriciteta; dinaformiranje i prenoenje naslednih osobina; moelektrini generator maina za bioininjering. proizvoenje elektriciteta indukcijom. generatriks (lat. generatrix) roditel>ica, genetlijakon (gr. genethlios roendan) pesmB o roendanu; pesma za uspavljivanje dece, stvaralica, stvoriteljka, pramajka; mat. taka, uspavanka. linija ili povrina koja svojim (zamiljenim) genetliolog (gr. genethlios dan roenja, kretanjem proizvodi liniju, povrinu ili telo. logos) vetak u proricanju dana i asa generacija (lat. generatio) raanje, roenja. proizvoenje, postajanje; narataj, pokolenje, koleno, svi ljudi koji ive u isto vreme i istih genetliologija (gr. genethlios dan roenja, logia) proricanje dana i asa roenja. su godina; jedan oveji vek (obino period od ZO godina). genijalan (lat. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. generatio aequivo-sa) uroenim duhovnim osobinama izvanredno biol. raanje bez semena, prastvaranje, jak, velik duhom, stvaralaki izvanredno samozaee, postanak ivih bia iz mrtvih darovit; up. genije. (anorganskih) tvari, materija (uenje koje se genijalitet (nlat. genialitas) v. genijalnost. oslanja na injenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija, velika stvaralaka snaga ne bi mogli nai i u sastavu anorganske duha, izvanredna darovitost; genijalitet. jedinstvo materije kao i na uenje o genije (lat. genius, fr. genie) ovek uroene razvoju uopte) snage duha, koja dolazi do izraaja kao originalna mo shvatanja (intuicije), gsneracionizam (lat. generatio) teoloka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. po kojoj dete dobiva duu" od svojih roditelja u vreme zaetka. genijus (lat. genius) genije; duhovna osobenost, karakter, oznaka, obeleje; u grkoj i generacio spontanea (lat. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su nia krilata biol. v. generacio ekvivoka. boanstva (aneli). gsnerifikacija (nlat. generificatio) log. genijus loci (lat. genius loci) duh zatitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. mesta; osobenost nekog mesta koju mu daje generian (lat. genus rod, fr. generique) koji njegov duh zatitnik; opti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod, rodni; nekom mestu i daje mu svoje obeleje. generiki. generiki (lat. genus, fr. generique) v. genijus patrije (lat. genius patriae) dobri duh generian. otadbine. generozan (lat. generosus) plemenit, veliko- genijus seku li (lat. genius saeculi) duh vremena duan; izdan, dareljiv. ili veka, osobenost javnog miljenja nekog generozitet (lat. generositas) plemenitost, doba. blagorodnost, velikodunost; izdanost, genikulacija (lat. geniculatio) kleanje, dareljivost, podatljivost. izraavanje potovanja kleanjem. genetiv (lat. genetivus) gram. v. genitiv. genikuliran (lat. geniculatus) savijen u obliku genetika (gr. gignomai raam se, rodim se) kolena, kolenast, vornovat. nauka o nasleu.

geniografija

169

geoizoterme

geniografija (lat. genius, graphia) opisivanje duhova, uenje o duhovima boan-stvima. geniologija (lat. genius, gr. logi'a) nauka o velikim, genijalnim ljudima i o biolo-kim i sociolokim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. genioplastija (gr. geneion brada, plasso obrazujem, uobliujem) med. operacija koja se sastoji u krpljenju, popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. genitalan (lat. genitalis) koji se tie spol-nih organa, spolni. genitalije (lat. genitalia, gignere raati) pl. biol. spolni organi, organi koji slue rasploavanju. genitet (gr. genos vrsta) lingv. vrsta speci-fine artikulacije pojedinog glasa. genitiv (lat. genitivus) gram. drugi pade koji obino znai pripadanje neemu, deo neega ili poticanje od neega. genitura (lat. genitura) roenje, raanje; proizvoenje, stvaranje; oplodio seme; itanje sudbine po konstelaciji zvezda u asu roenja, nativitet. genom (gr. genos) biol. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. genoplastika (lat. gena obraz, gr. plasso obrazujem, uobliujem) med. operacija koja se sastoji u popravci oteenog oblika obraza i usta. genotip (gr. genos, typos) biol. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadri i koje pod odreenim uslovima dovode do razvia jedne odreene indivi-due (organizma). Svaka individua ima jedan jedini, neponovljivi i specifini genotip. genocid (gr. genos pleme, narod, lat. caedere ubijati, cecidi ubio sam) unitavanje naroda ili plemena. gens (lat. gens) rod, koleno, porodica; vrsta, rod; pleme, narod. gentilizam (lat. gens, gentis) neznabotvo, mnogobotvo. genualni (lat. genu koleno, genualis) koji se tie kolena, kolenski. genuinitet (lat. genuinus, nlat. genuinitas) istinitost, stvarnost, tanost, vernost, nepatvorenost. genus (lat. genus) rod; gram. rod. genufleksija (nlat. genuflexio) kleanje; klanjanje, poklon pred kim; ponizno odavanje potovanja, poniznost. gencijanin (lat. gentiana) hem. gorka materija koju sadri u sebi gencijana, lincura. geo- (gr. ge) predmetak u sloenicama sa znaenjem: zemlja, zemaljski. geobiologija (gr. ge, bi'os ivot, logia) nauka o ivotu Zemlje. geoblasti (gr. ge, blassios klica, izdanak) pl. bot. biljke iji prvi klicini listii (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom.

geobotanika (gr. ge, botanike) biljna geografija. geogenija (gr. ge, gignomai) v. geogonija. geognozija (gr. ge, gnosia) nauka o sklopu i grai Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa, naroito o sastavu i grai vrste Zemljine kore; geognostika. geognost (gr. ge, gnostes) poznavalac (ili: prouavalac) sastava i grae vrste Zemljine kore; pr. geognostiki. geognostika v. geognozija. geogonija (gr. ge, gignomai postajem) postanak Zemlje, nauka o postanku, obrazovanju i razvitku zemlje; geogenija. geogonist(a) (gr.) naunik koji prouava postanak Zemlje. geograf (gr. ge, graphos) poznavalac (ili: prouavalac) geografije. geografija (gr. ge, graphia) zemljopis, nauka o poloaju, kretanju, veliini, obliku i ivotu Zemlje i njene povrine, same po sebi i s obzirom na oveka; bioloka geografija prouava rasprostranjenost i znaaj biljnog i ivotinjskog sveta na Zemlji; matematika geografija ili astronomska geografija prouava Zemlju kao nebesko telo i nain njenog predstavljanje na kartama; politika geografija prikazuje drutvene i dravne odnose na Zemlji; fizikalna ili fizike geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj povrini. geografski (gr. geographikos) zemljopisni, koji spada u geografiju; geografske duina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od poetnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potona) ili u pravcu zapada (zapadna duina); geografske irina (latituda) nekog mesta je podnevaki (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna), ili u pravcu juga (juna irina). geodezija (gr. ge, daiein deliti, podeliti) grana primenjene matematike koja odreuje oblike i povrine velikih delova Zemljine povrine i oblik Zemlje kao celine; zemljomerstvo, tj. kartografsko pri-kazivanje povrine Zemlje. geodet (gr.) ovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama, zemljomer. geodinamika (gr. ge, dynamis sila) geol. nauka koja prouava pojave koje se danas deavaju na Zemlji, sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu odravanje, stvaranja i menjanja Zemljine kore; up. dinamika geologija. geoid (gr. ge, eidos vid, oblik) istinski oblik Zemlje, geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom, ali mu je povrina u svakoj taki upravna na pravac tee. geoizoterme (gr. ge zemlja, i'sos isti, jednak, thermos topao) linije ili povrine koje

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljita ili unutranjosti Zemlje. geokarpija (gr. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje opraene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (gr. ge, lithos kamen) vetaka smola; upotrebljava se, kao zamena roine, za izradu dugmeta. geolog (gr. ge, logos) poznavalac (ili: prouavalac) sastava i grae Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (gr. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grai nae Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (gr. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (gr. ge zemlja, Magnes) nauka koja prouava magnetska polja Zemlje. geomant (gr. ge, mantis prorok, vra) tobonji poznavalac geomantije, naroito kod Arabljana. geomantija (gr. ge, manteia proricanje) proricanje po takama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, poloaju i slikama koje sluajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku plou ili sto bacimo nasumce aku zemlje. geometar (gr. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (gr. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi prouavanjem osobina i meusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, povrina, linija i taaka. geometrijski (gr. geometriks) koji se tie geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetika sredina. geometriar (gr. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (gr. ge, mechanike) mehanika vrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (gr. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) vetina izraivanja reljef-nih karata u vie boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (gr. ge, morphe oblik, logia) nauka koja prouava kako se stvarao i preinaivao reljef Zemlje energijom unutranjih, terestrinih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t r. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: prouavalac) vrsta, obraivanje i iskoriavani zemlje. geonomija (gr. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o nainu obraivanja i iskoriavanja zemlje.

geoplastika (gr. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine povrine. geopolitika (gr. ge, politike) razmatranje politikih pitanja sa geografskog gledita, tj. imajui u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na drutveni i politiki ivot. geoponija (gr. geoponos trud) obraivanje zemlje, zemljoradnja. georama (gr. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastini reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (gr. georgeo obraujem zemlju, lat. georgica) pl. idiline pesme, naroito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, slian rui, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaniaru Georgiju). georgofil (gr. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (gr. ge, skopeo gledam) posmatra Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (gr.) posmatranje (ili: prouavanje) Zemlje, naroito u meteorolokom pogledu. geostatika (gr. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnotei (statici) vrstih tela. geotektonika (gr. ge, tektonike) kol. nauka koja prouava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeene i na koji nain sklapaju celu njenu graevinu. geotermika (gr. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermika energija unutranja toplota nae planete, koja se moe, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje elektrine energije. geotermometar (gr. ge, thermos, metron) sprava za odreivanje Zemljine temperature na raznim takama njene dubine. geotropizam (gr. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine tee zauzmu izvestan odreen pravac prema vertikali; on moe biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva tee (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva tee (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac tee (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (gr. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (gr. ge zemlja, fagin jesti, derati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljoder. geofagija (gr. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljoderstvo; up. geofag. geofaktori (gr. ge, lat. factor inilac) pl. geogr. inioci od kojih zavise geografske pojave i promene na povrini Zemlje. geofizika (gr. ge, physike) nauka o fizikim pojavama u unutranjosti Zemlje, naroito o njenoj temperaturi, gustoi, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (gr. ge zemlja, phone glas) geoakustiki detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; slui npr. pri prouavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (gr. ge, cheo teem, istiem, chemeia) nauka koja prouava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvoe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (gr. ge, hudor voda, graphos) prouavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (gr. ge, hudor, graphia) deo fizike geografije koji ispituje i prouava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (gr. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, leenje time to se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (gr. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos re, govor) grana istorijske geologije koja se bavi prouavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (gr. ge, lat. centrum sredi-te) astr., fil. nekadanje pogregpno shvatanje da je Zemlja sredite cele vasione i da oko nje krue sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentrian (gr. ge, lat. centrum sredite) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao sredite vasione i za astro-nomsko odreivanje mesta koje se upravlja prema sreditu zemlje (geocentrizam); koji se tie sredita Zemlje. geocentrinost v. geocentrizam. geociklika (gr. ge, kyklos krug) fiz. maina koja oigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklika maina. geociklian (gr.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive ivotinja iz plemena maaka, dosta slina psu, moe se obuiti i lovu, ivi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, gr. geranos dral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. erant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i oistiti od prljavtine. gerbulura (nlat. garbellare) neisti i oteeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoene cene zbog neistoe robe.

gerijatrija (gr. geron starac, iatrefa leenje) med. nauka koja prouava starost u svim njenim oblicima. gerila (p. guerilla mali rat) naoruane ete seljaka i pastira u paniji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutranjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (i. guerrillero) voa gerile. gerla (eng. girl) devojka, naroito devojka vitka, okretna i odana sportu; igraica u grupi, baletna igraica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo ue na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanani, Flamanci, veani, Norveani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemakog jezika s obzirom na sklop i red rei; vladavina (ili: mo) nemakog duha, nemake kulture i politike sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemavanje, nemenje, ponemenje. germanizirati (fr. germaniser) nemiti, ponemiti, ponemavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemake izraze ili oblike napravljene u duhu nemakog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemaku; deo Evrope izmeu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemaka predstavljena u obliku ene koja titi. germanist(a) naunik koji se bavi prouavanjem nemakog jezika, nemake knjievnosti, nemakih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja prouava jezike germanskih naroda (naroito nemaki), knjievnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roeno bratstvo, roeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, gr. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve to je nemako. germanomanija (nem. Germani, gr. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu to je nemako. germanofil (lat. Germani, gr. philos) onaj koji voli Nemce, nemaki jezik, nemaku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, gr. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome to je nemako. germanofob (lat. Germani, gr. phobos strah) onaj koji se plai Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, gr. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mrnja na Nemce i sve to je nemako. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemaki; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemaki i donjonema-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klini, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji nie, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulini kaput sa dugim leevima; vojniki kaput, koporan. gerokomija (gr. geron starac, komeo negujem) med. vetina negovanja starih ljudi; naroito: podmlaivanje preivelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (gr. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staraka slabost, sta-raka iznemoglost. geromorfizam (gr. geron, morphe oblik) med. boranje koe, zboravanje, zbrkavanje. geronti (gr. geron) pl. u herojskom periodu grke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naroito u dorskim dravama: lanovi gerusije, vea staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (gr. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (gr. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (vea) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (gr. geron starac, logi'a) nauio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (gr. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padeni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola itanja).

gerusija (gr. gerusia) vee staraca u staroj Sparti; senat, dravni savet u novoj Grkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) graevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opivni-ca; up. sime. geslo (e. heslo) osnovno naelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, ivotna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junako delo; delo koje neko uini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ruan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. noenje, trudnoa, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoe (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru mae, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izraen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naroito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoom (povraanje, prekomerno luenje pljuvake, goruica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska kola za duhovne nauke u Dornahu (vajcarska), koju je osnovao voa antropozofskog pokreta Rudolf ta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postie visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoi koji su, u Italiji, Nemakoj i dr., vlasti odreiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoi bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (gr. geysis ukus, dysphoreo teko podnosim) med. bolesni nadraaj ivaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (gr. geyma okuane) nauka o ukusu; geustika. geustika (gr.) v. geumatika. gefirofobija (gr. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni stareina najnieg ina (izmeu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemakoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemakih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvrenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvriti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, gr. mania) strast za izvravanjem smrtne kazne. gimkana (gr. gym skra. gymnazo vebam, ind. khana igralite) sp. takmienje u savlaivanju raznih neoekivanih, alji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meunarodna gimnastika priredba; odrava se svake etvrte godine od 1953. god. gimnazija (gr. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladii i odrasli goli (gymnos = ro) vrili telesna vebanja; docnije: sredite celokupnog duhovnog ivota; danas: srednja kola, tj. kola izmeu osnovne i visoke, koja priprema uenike za univerzitet. gimnazijarh (gr. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (gr. gymnasion) ak gimnazije. gimnastika (gr. gymnastike) kod starih Grka: vetina telesnog vebanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: vetina telesnog vebanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastiar (gr. gymnazo vebam) onaj koji se bavi gimnastikom, vebom. tamniki (gr. gymnikos) koji se tie telesnog vebanja ili pripada telesnom ve-banju. gimnoptera (gr. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (gr. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istone asketske filozofe. gimnosperme (gr. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolienim semenovim pupoljiem, npr. bor, jela, smra, kleka i dr. ginander (gr. gyne ena, apeg ovek, mu) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (gr. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka iji su praniki sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina ena koje imaju muki izgled i muko dranje; pr. ginandrian. ginandroid (gr. gyne sena, apeg ovek, eidos lik, izgled) med. enska osoba s nekim mukim osobinama. ginandromorfizam (gr. gyne ena, apeg ovek, mu, morphe oblik) fizol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u sene, a u isto vreme izraene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istonoindijska pru-gasta, karirana i arena pamuna tka-nina.

ji. Borba izmeu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, ivi u jugoistonoj Aziji, odlikuje se naroito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. ig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan amac, naroito za komandanta ratnog broda; sp. irok i dosta teak kolski amac, vrsta jole, sa metalnim drkama za vesla izvan amca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (gr. gigas) gorostas, din, div. giganteskan (gr. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (gr. gigas) ampon. veliina tela koja znatno premaa prosenu veliinu oveijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (gr. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija dinova; tip. postupak pri tampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odtampava znatno uvean. gigantologija (gr. gigas, logia) nauka o dinovima uopte, a naroito u ivotinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (gr. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetnikog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najvee kopnene ivotinje na Zemlji); iveo u mezozoiku. gigantosteologija (gr. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih ivotinja. gigantociti (gr. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (gr. gigas) gorostasan, orijaki, divovski, dinovski, ogroman rastom i veliinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kico, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da esto ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjai (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jae; muica, nian na puci; ruice, upravlja na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoe (fr. guilloche) rad u vijugavim arama; crte izraen u vijugavim arama; izukrtana, isprepletana ara; up. gijo-irati. gijoirati (fr. guillocher) metalne povrine ukrasiti simetriki graviranim linijama (pri tampanju hartija od vrednosti, meninih formulara i dr.); vijugavo iarati, ukrasiti isprepletenim arama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruenje, drutvo, organizacija uopte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; optinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, vaiti; gilta vredi, vai (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (gr. gypsos) uiniti da vino pomou gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naroito leptirnjae, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (gr. gypsos sadra, theke koveg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svenjak koji ima dva ili vie krakova; irandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, gr. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naroito vijuge na povrini mozga, modane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lia i cvea; vrea, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (gr. gyroma) stvar u obliku tanjira ili inije; bog. inijast plodonoa kod biljaka. giromantija (gr. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj to tata. girometar (gr. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naroito kod rotacionih maina. giroskop (gr. gyros, skopein) fiz. aparat za oigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okree oko svoje osovine. girostat (gr. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (p. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa est do deset ica, koji su Mavri doneli u paniju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svira u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. koliina rude ili uglja to se odjednom metne u pe. gie (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naroito u tvravama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozore sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); alter. gladijator (lat. gladiator, gladius ma) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obino robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius ma) bog. sabljiica, ukrasna biljka, slina perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (e. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglaan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-titnih sredstava na rukama i grudima; glaze koa najfinija sjajna koa za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (gr. gyne) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ena, enski. ginekizam (gr. gynaikismos) enstvenost, ensko draganje i ponaanje uopte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (gr. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) ena, nadmonost ena u odnosu prema mukarcima. ginekolog (gr. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti enskih spolnih organa. ginekologija (gr. gyne, logia) med. nauka o osobenostima enskog tela i o njegovim funkcijama, a naroito o bolestima enskih spolnih organa. ginekoloki (gr. gyne, logikos) koji se tie bolesti enskih spolnih organa i njihovog leenja; ginekoloki institut zavod za poraanje i za leenje bolesti enskih spolnih organa. giiekoman (gr. gyne, mania ludilo) ovek lud za enama, preterani enskar. ginekomanija (gr1, gynaiko-marua) strast jurenja za enama, ludilo za enama, preterano enskarstvo. giiekomast (gr. gyne, mastos dojka) muka-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod ene, tako da lue, u nekim sluajevima, ak i mlenu tenost. giiekomorfan (gr. gyne, morphe oblik) po obliku slian eni, enskog oblika. ginekofob (gr. gyne, phobos) enomrzac. ginekofobija (gr. gyne, phobeo bojim se) mrnja na ene. ginekofonian (gr. gyne, phone glas) koji ima enski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (gr. gynaikeia) med. meseno pranje kod ena; ginecija. gineceum (gr. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za ene u unutranjosti kue starih Grka i Rimljana; est naziv enskih srednjih kola; bog. ukupnost enskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjaa). ginecizam (gr. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (gr. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu esto ga sade pored hramova kao ukras). ginus (gr. ginnos, lat. ginnus) zool. ivotinja, bastard koji se dobije ukrtanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) ipka kod koje su crtei i pojedine figure ispupeni zbog toga to se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupen vez. gips (gr. gypsos) t. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teko rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, koe i dr. dati sjajan izgled; jela prevui glazurom, ostaklicom (npr. peenje gustim sosom, kolae belancetom, eerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gle, caklina, ostaklica; fig. spoljanji sjaj. glajhtrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-trommotor elektrini motor koji pokree jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku ira, irast. glandula (lat. glandula) med. lezda, vratna lezda, obino krajnik. glandularan (nlat. glandularis) lezdani. glandulozan (lat. glandulosus) lezdovit, lezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) lezda-vost, lezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naroito koi; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrenja, naroito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago sputa prema strani s koje se oekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: prouavalac) ledenih bregova, lednika, gleera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za ienje i isterivanje drevnih glista (po pronala-zau Johanu Glauberu, 16041668). glaukom (gr. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna ona bolest koja se sastoji u poveanom pritisku u unutranjosti one jabuice (nazvana po tome to zenica pri tom esto izgleda zelenkasta). glaukoma (gr. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatian med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (gr. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u oima; v. glaukom. glaukomatozan (gr.) med. koji boluje od zelene mrene u oima; glaukomatian; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (slui za odravanje mesa, mleka itd. u sveem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, gr. logos re, govor) naunik koji prouava geoloke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, gr. logia) geol. nauka koja izuava lednike u prolosti i sadanjosti. glediija vot. drvo slino bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se esto sadi kao iva ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (gr. glene) zenica, gledee; znat. aica (na kosti). glenitis (gr. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (gr. glene, eidos) blago uduben, koritast, slian aici (kost). gleukometar (gr. gleykos slatko vino, ira, metron) sprava za ispitivanje vina, naroito za odreivanje eerne sadrine u slatkom vinu; glikometar. gleer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smrnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa eerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (gr. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo eera u krvi. glikiskop (gr. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreivanje koliine eera u nekoj materiji. glikogen (gr. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slina, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u ivotinjskom telu, naroito u miiima i jetri, vana rezervna materija ivotinjskog tela, postaje iz suvika groanog eera u krvi. glikoza (gr. glykys sladak) hem. groani eer; glukoza, dekstroza. glikozidi (gr. glykys sladak) hem. jedinjenja eera sa biljnim i ivotinjskim, veinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, lue eer; glukozidi. glikozurija (gr. glykys sladak, uron mokraa) med. privremena pojava eera u mokrai (a ne hronina kao kod eerne bolesti). glikoliza (gr. glykys sladak, lysis rastapa nje) razlaganje (razgraivanje) eera. glikometar (gr. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antiki katalektiki stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (gr. glykys sladak, pexis gruanje) med. nagomilavanje eera u krvi. glikopenija (gr. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak eera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (gr. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljitima. glikohol (gr. glykys sladak) hem. amino-siretna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belanevina; gusta bezbojna tenost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitiva struje, elektrina sijalica punjena plinom, slui za ispitivanje prisustva struje u elektrinom strujnom kolu. gliom (gr. glia) med- izrataj u mozgu i kimi, nekad i u ivcima mozga ili kime, nastaje bujanjem elija ivanog tkiva; vrsta tumora. glipti (gr. glyptos) pl. figure izraene u metalu ili kamenu. gliptika (gr. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) vetina pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastine umetnost, kamenorezaka vetina, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (gr. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (gr. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naroito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (gr. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju dinov-ske ivotinje iz amerikog kvartara. gliptoteka (gr. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) klienje maem pri maevanju; klienje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlaei; brzo prevlaei gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni amac s ravnim dnom koji pri veoj brzini klizi po povrini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (gr. glypho) apx. udubena, ulebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (gr. glypho dubem, reem) rezbar-sko (ili: kamenorezako) dleto, duba. glifika (gr. glypho) v. gliptika. glifiki (gr. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezaki. glifogen (gr. glypho dubem, reem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje elika. glifografija (gr. glypho, graphia) teh. vetina izraivanja ispupenih slova ili ploa galvanskim putem za tampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (gr. glykys sladak) hem. itka, sirupasta i bezbojna tenost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (gr. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjaa, puzavica s ljubiastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (gr. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkie, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine pueva. globoid (lat. globus, gr. eldos vid, oblik) lopti slino telo, na polovima spljotena lopta. globtroter (eng. globetrotter) ovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belanevina koje se ne mogu rastvarati u istoj vodi, nego u razblaenim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na ijoj je povrini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin ar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola dravne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno oseanje histerinih osoba kao da im se jednjakom, od eluca ka gui, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; ast; sjaj; u katolikoj crkvi: aneoska himna koja poinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo vinjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibriima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, ast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kuica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeleje boanskih i svetih lica u hrianskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. siuna sujeta, tatina u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-liati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (gr. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (gr. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (gr. glossa, nomos zakon) nauka o jezikim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (tr. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (gr. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (gr. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (gr. glossa, spasmos gr) med. gr u jeziku. glosotomija (gr. glossa, temno seem, reem) hir. razuivanje (ili: seenje) jezika. glotis (gr. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (gr. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (gr. glotta jezik, gone roenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (gr. glotta jezik, grapho piem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naroito pevanoga. glotolalija (gr. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (gr. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (gr. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (gr. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (gr. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tenost u ivotinjskim telima; hem. smea vie hemijskih tela, svi proteini iz penice; od njega zavisi kakvoa hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od ivotinjskih kostiju i ila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, sraivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srauje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog kriljca, po sastavu meavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (gr. gnathos, vilica, obraz, neuron ivac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (gr. gnathos, spasmos gr) med. gr lica i vilica. gnozis (gr. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hriana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrianstva.

ili neto slavi i velia, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, velianje, oboavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veliati, uzdizati hvalama. glosa (gr. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna re koju treba protumaiti; zatim: tumaenje, objanjenje; u obinom ivotu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od etiri strofe ija poslednja etiri reda, itava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naroito sa strane u knjizi). glosalgija (gr. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokoe usta, kao posledica oboljenja simpatikog ivanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norvia (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; renik u kojem su objanjena znaenja rei, naroito zastarelih i nepoznatih; renik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objanjava nejasne rei; pisac renika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumai dela Corpus juri civilis. glosem (gr. glossa jezik) nejasna re kojoj je potrebno objanjenje; samo to objanjenje; glosema. glosema (gr.) v. glosem. glosirati (gr.) radi objanjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleke; praviti glose; objanjavati, tumaiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (gr.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (gr.) predmetak u sloenicama sa znaenjem: jezik, jezika. glosograf (gr. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (gr.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (gr. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (gr. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushienja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez uea svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (gr. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (gr. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (gr. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji ivi pod zemljom i uva blago; pl. tomi. gnoma (gr. gnome) kratka, obino u ritmiko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. enski gnom. gnomiar (gr. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (gr. gnomologia) zbirka mudrih pounih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (gr. gnomon) kazaljka na sunanom satu, tj. uspravan pruti koji je duinom svoje senke pokazivao doba dana; sunani asovnik, sunanik. gnomonika (gr.) vetina (ili: nauka) o konstruisanju sunanika. gnomski (gr. gnome) mudar, pouan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (gr. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi prouavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostiar. gnostika (gr. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (gr. gnostes) pl. fil. v. gnostiari. gnosticizam (gr. gnosis, gnostes) fil. uenje gnostiara. gnostiari (gr.) pl. hrianski filozofi iz prvih vekova koji su pokuali da pomou kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hriansku religiju i postave hrianstvo kao najvii princip sveta; gnostici. gnostologija (gr. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijatvo, sveznalatvo. gnoti seauton (gr. gnothi, seayton) fil. poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afrike antilope, lii na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igraa crnim i belim kameniima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetniki izraen ilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po uvenom bojadisau Goblenu, koji je iveo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da dri u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve unitava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potuen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izboena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izboen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izboene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne lae od 50100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (gr. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomou vradbina; arobnjatvo, arolija, opsena. goetian (gr. goeteno opsenjujem) voleban, aroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, idov (lagani za Jevreje, idove). gojzerica teka, dobro okovana cipela za planinare i skijae. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznaboci, hriani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim lopta-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najvei broj golova, najbolji navalni igra. Golgota (gr. Golgotha, hebr. Gulgolta) lubanjite", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvravane smrtne kazne uopte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz prake; fig. gorostas, orijaki razvijen ovek, dinovek. golman (eng. goal-man) sp. uvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvanijih igraa u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (gr. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-te, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksikog zaliva. golf (eng. golf) 2. kotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naroitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. gol (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrauje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog uenja o predstinaciji, a protivnici uenja Ar-minijusa, osnivaa sekte remonstranata, zbog ega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.5361641). gomba (ma. gomb) puce, dugme. gomenol farm. preiene etarsko ulje, dobiva se od lia jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptiko sredstvo i za ublaavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (gr. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne lezde. gonalgija (gr. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (gr. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (gr. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) runi dobo Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvuni tanjir u koji se, u kuama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastian i suvie kitnjast stil, nazvan po pan-skom pesniku L. de Gongori (15611627). gongoristi pl. uenici i pristalice panskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov nain pisanja; up. gongorizam. gongrona (gr. gongros) med. izrataj na vratu, gua. gongros (gr. gongros) med. okrugao vornovit izrataj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski amac sa veslom; reni amac za uivanje; korpa na vazdunom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (gr. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (gr. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izraunavanju uglova, deo trigonometrije i matematike analize. gonitis (gr. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (gr. gone seme, geo curim, teem) med. kapavac, triper. gonohorizam (gr. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili ivotinja ima samo muke ili samo enske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoa; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski inovnik u pokrajinama bive crkvene drave. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastino ensko bie u grkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo runog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje ive u ravastim kolonijama privrenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiu Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev vor (lat. nodus Gordius) tekoa koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se moe samo silom reiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima vorom koji niko nije mogao razdreiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mafi). gor de pion (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najvei oveku slian majmun, visok preko 2 t, ivi po praumama srednje i zap. Afrike, meu dananjim majmunima najjai i najdivljaniji; ranije su ga zvali umski ovek". gota (nem. Gothas) veliki nemaki vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izraivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetniki stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, rairio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mate, iljatost formi i umetniki individualizam, koji je esto prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemaka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u H veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tiki. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tie Gota, starogermanskog naroda; starone-maki, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemaki jezik od XIXV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obino obloen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraa (fr. gaufrage) utiskivanje ara, mustra na tkaninu; utisnute are, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomou zagrejanih metalnih ploa ili valjaka u koje je urezana neka ara, izvesna mustra, udariti are na tkaninu, kou, hartiju, tapete i sl., naroito tzv. gofrir-mainom. go (alb. goc) bubanj, dobo (obino vei). grabelaa (fr. grabelage) trg. ienje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu irond. gravamen (lat. gravamen) prav. alba, tuba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare oteavati, gravan-tia) pl. prav. oteavajue okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac albe, uvreeni; takoe: okrivljeni, osumnji-eni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. oteavanje, tereenje, optereivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, sveano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teko; vano, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis teak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) reza, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, elikorezac, bakrorezac, peatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teka, bremenita, zdetna ena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoa, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis teak, gr. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., gr.) deo geofizike koji se bavi prouavanjem Zeml>ine tee. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crtee, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, optereivati; fig. stavljati na teret, zaduiti, zaduivati. gravis (lat. gravis) gram. teki akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. tea, privlana sila izmeu materijalnih delia u vasioni, pod ijim se uticajem vre kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, sveano dranje, vanost; kru-tost, ukruenost, pridavanje vanosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svean; koji se pravi vaan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. teiti, biti teak, ispoljava teu, svojom masom teiti, pribliava se nekom drugom telu; fig. teiti neemu, biti naklonjen kome ili emu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska vetina; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista ezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizikih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); in, klasa (u slubi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, nain izlaganja u kojem se predstave rea-

ju postupno jedna za drugom po jaini: od slabijih se prelazi ka jaim, sve do najjae, da bi se na nju obratila to vea panja i izazvao to jai utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaenje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlano. gradele (ital. gratella) gvozdena reetka za peenje mesa, ribe i sl.; up. rotilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koraati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koraati) visinska linija eleznike pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, pobolja vrednost emu (npr. gradirati zlato dati zlatu jau boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veu slanou; izmeriti stepene (grade) jaine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamune tkanine sa utkanim arama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. grao) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: in, poloaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-leava politika >* taktika engleske radnike stranke (laburista) koja tei ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija ueno raspravljanje ili polemian spis u cilju postignua nekog ina na velikim kolama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono to deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podeava duinu varnica pri leenju elektrinom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim kolama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeleiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jainu neemu navie ili nanie, postepeno poveava, pojaava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne moe sklopiti brak. gram (gr, gramma mala teina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4S; teina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je dri ili kojom vue konac o koji je obeena; jedinice vee od grama su: dekagram=10 g, hektogram100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram1/1000 g. gramatizirati (gr. gramatike) formalisti-ki prouavati jezik, zanemarujui se-mantiku (znaenjsku) i funkcionalnu stranu jezikih pojava; suvoparno predavati ili uiti gramatika pravila. gramatik (gr. grammatikos) v. gramatiar. gramatika (gr. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (moe biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tie nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatiki. gramatiar (gr. grammatikos) onaj koji prouava zakone jezika; poznavalac jezika; uitelj jezika; gramatik. gramatiki (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (gr. gramma, latrefa oboavanje) oboavanje slova, tj. slepo verovanje svemu to je napisano i natampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (gr. gramma, logia) naela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraeno} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (gr. gramma, phone glas) usavreniji oblik fonografa, aparat kojim se oveji glas ili topovi muzikih instrumenata upisuju na obrtni votani valjak ili obrtnu votanu plou, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-ak; ranija jedinica za merenje malih teina, naroito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sama, naroito granuliranjem isitnjeno gvoe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) t. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoe, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga vie varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je baeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi vrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naroito za crne ipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorita Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, straan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorinih komada (kakve naroito prikazuje parisko pozorite Grand Guignol). grand (p. grande) 1. velika, dostojanstve-nik, lan visokog plemstva u paniji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najvei broj bodova (tihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, vaan, otmen. grandeca (p. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo dranje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenou, ponosito, gordo. grandi (p. grandes) pl. od H veka lanovi najvieg naslednog plemstva u paniji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) velianstven, uzvien, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) velianstvenost, uzvienost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono to je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tua; med. miak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, gr. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., gr.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izraivati) u obliku zrna (npr. kou); u bakrorezu; dati povrini zrnast izgled.

granit

182

grafiko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija sloena gromadna stena, iji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumiak, gr. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za poploavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradaviica i kvrica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto stae; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: preraivati) u zrna; med. zamladiti, zamlaivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) ep- granulozno zapaljenje oiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum ali) zrno soli, tj. malice pameti, razboritosti, rasuivanja; kum grano salis (lat. sit grano ali) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti neto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oprotaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, dra. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlaivati, pustoiti, iriti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratake (ital. grattacacia) rende, trenica, ribe. graten (fr. gratin) kup. nain gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj nain, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. pei tako da se uhvati kora, da se zapee. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, dabe. gratist(a) (lat.) ak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, poastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezasluena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji estita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) estitanje, e-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) estitati, izjaviti radost zbog ega. graf (nem. Graf) prvobitno: vii inovnik; docnije: visoka plemika i nasledna titula; grof. grafaa (fr. graf f age) utiskivanje ara i figura na tkaninu pomou vruih ploa. grafsma (gr. grapho piem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (gr. grapho piem, opisujem) za-vrna re u sloenicama, znai: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (gr. graphike) vetina pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnoavanju knjievnih i umetnikih dela. grafit (gr. grapho piem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaiko ukraa-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako to se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okreen belo, ugrebe neka ara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafike vetine svi postupci pri reprodukovanju i umnoavanju pisma, slika ili crtea pomou ploa ili peata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezaka i e-likorezaka vetina, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafiki (gr. graphikos) koji pripada vetini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tie vetine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crteno. grafiko prikazivanje slikovito, crteno prikazivanje rezultata dobivenih prouavanjem izvesnih injenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomou crtea i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (gr. grapho piem, dromos tranje, trk) vetak u brzom pisanju. grafodromija (gr.) brzo pisanje, vetina brzog pisanja. grafolog (gr. grapho piem, logos) strunjak (ili: vetak) u poznavanju karaktera jednog oveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: vetak u utvrivanju istovetnost izvrioca falsifikata, navrenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podraavanjem tueg rukopisa itd. grafologija (gr. grapho, logia) nauka (ili: vetina) da se po rukopisu oveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (gr. grapho piem, metron) naziv raznih matematikih instrumenata, naroito uglomera. grafospazmus (gr. grapho, spasmos gr) med. pisarski gr; up. mogigrafija. grafostatika (gr. grapho, statizo stavim) teh. grafiko ispitivanje, pomou crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnou i preglednou (za razliku od raunske, ana-litike metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 17941851) nazvali hleb od penine i jemene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od eluca, naroito od eerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, draesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkou, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juri canonici, nazvan po italijanskom kalueru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadanjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri lju.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mrav; nean, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nenost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdanje gubilite u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, trajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, trajka. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. gre (fr. grege) trg. sirova, nepreraena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voa dobivena ukrtanjem limuna i narande. greka (lat. graecus grki, graeca) pl. grke stvari, grki spisi, grka dela. greka fides (lat. graeca fides grka vernost) u poslovinoj upotrebi za verolomstvo, nedranje rei, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, gr. mania pomama, ludilo) preteran potovalac ili podraavalac onoga to je grko. grekomanija (lat., gr.) preterana naklonost i ljubav prema svemu to je grko; slepo ugledanje na ono to je grko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, drutvo, udruenje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamuna, vunena ili svilena tkanina za gornje enske haljine; crne svilene ipke iz Liona; vrsta platna tkanog slino damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: peak odreen za bacanje bombi, bomba; docnije: jezgro peadije. grenaa (fr. grenage) zrnasto pozlaivanje, naroito delova asovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kou na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grkog jezika, ono to je samo za grki jezik karakteristino; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogriti, pogra-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grkom duhu; govoriti ili pisati grki; osobenosti grkog jezika unositi u drugi jezik, davati grki oblik. grecist strunjak za grki jezik i grku knjievnost. grecistika nauka o grkom jeziku, knjievnosti i grkom ivotu. grecitet (lat. graecitas) grki nain pisanja; poznavanje grkog jezika; osobenost grkog duha i jezika. grelja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novi, groi. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brano; vrsta jela od tog brana.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenavanjima; meavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran tof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja ivi sa kakvim mladim ovekom, naroito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od obinog sivog tofa grisette kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomeane sa lanom, svilom i dr.; siva domaa haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso peeno na rotilju, ulbastija. grijaa (fr. grillage) reetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prenje; rotilj s mesom; preni bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog vajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) rotilj za peenje; prenica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred oima gostiju peku na rotilju, evabdinica; lokal za doruko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novanice, banknote Sjedinjenih Amerikih Drava (zbog zelene poleine). Grini predgrae Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi poetni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (etalite u Londonu). grin-rum (eng. green-room) zelena soba"; u engleskom pozoritu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome to su nekada glumci ekali na red da iziu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, poetnik, utokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naroito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (gr. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandi; grifoza. gris (nem. Griess) ito mleveno u zrnca sa prenikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, nain hvatanja (protivnika u

borbi, naroito u rvanju i boksovanju); drka, dralje, rukohvat, balak. grif (fr. griffe) 2. potpis igom; ig sa potpisom. grif (gr. grypos) 3. kit. ivotinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, esto kao motiv u vajarstvu i umetnikom zanatstvu. grif (gr.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (gr. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptiar upave dlake, a dugakih i klempavih uiju. gro (fr. gro, grosse) glavni deo, najvei deo neega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv tekih svilenih tkanina; an gro (fr. en gro) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov ovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljatvo. grog (eng. grog) pie od tople vode, eera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku Old Grog pronalazaa, engleskog admirala Bernona, iz sredine HU veka, koji je svojim matrozima davao rum pomean sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, oamuen (obino bokser koji dobije teke udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, oamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. gro de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrauje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnotvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obino nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. vetina ureenja i utvrenja poljskih logora; vetina zemljomerenja; obelea-vanje (kamenjem, koljem), omeavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. gro krupan, plan) ono to je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uvelian detalj neke scene. gros (nem. Gro) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto teina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvoa, gvoarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim koliinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gula

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili iseeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tanina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih tamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastino sastavljen ukras iz ivotinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antikim termama i grobnicama (grotta peina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastinom slikarstvu; lit. duhovita, otro poentirana kratka pria ili drama koja prikazuje neobine dogaaje i linosti (o, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle to su u ruevinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, naene svakovrsne fantastine slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastian, neobian, udan, preteran, neprirodan; smean, nastran; groteskni igra baletni igra koji pravi komine pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. gro (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, eha i dr.; u Srbiji gro je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obino deak); konjuar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljita, zemlja za obraivanje; slik. prvo premazivanje bojom, povrine na kojoj e se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: povrinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj nain pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljina, ba-tinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske optine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapeaen ovei paket sa novcem, novano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema emu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (p. gua...) v. gva... guano (p. guano, fr. guano) v. gvano. gua-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naroito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kona bolest, liaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-no; upravitelj, upravlja = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletake vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni stareina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitaica, domaa uiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrave); u Sev. Americi: najvii dravni slubenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspita (prineva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesnitvo, upravnitvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muziki instrument (violina) sa tri ice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstroe uzdravanje od alkoholnih pia. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponaanje, ton koji vlada u finom drutvu, lep nain ponaanja i izraavanja u drutvu; pitomost i vasgtanost u linom ophoenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskunik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gula (ma. gulyas) kup. manji komadi goveeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (gr. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i elijinim tkivima; upotrebljava se u vrstom i ela-stinom stanju za brisanje hartije, a u tenom za lepljenje; med. naroita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih voria ili vorova u veliini kokoi-jeg jajeta, sifilistini izrataj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasuen crvenkastout mleni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje ute boje, a u medicini kao jako sredstvo za ienje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (gr. kommi, elauno vuem rasteem) vrlo elastina, rastegljiva guma; predmet izraen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo ue kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belanevine i eera; upotrebljava se kao lek protiv kalja. gumirati (lat. gummi) prevui (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. potanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom luenju gume usled raspadanja elijinog tkiva. gumozan (lat. gummosus) slian gumi, kao guma; med. sifilistian, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) guva, mete; gomila, mnotvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptiji kola, vra-nin kola, tur. gurabiye) 1. kolai od brana, jaja, eera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, jenik, prodrljivac; obino u znaenju: onaj koji voli dobra jela i pia,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) jenost, prodrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i piima; slatki, poslastica, prislaak, preslaak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ef, raspoloenje prema emu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kuati (jelo, pie i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kuati, okuati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uivati u posmatranju nekoga ili neega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za neto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono to hoe i ta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kauuku slina, ali neelastina guma sa Sumatre, koja omeka i postane elastina u vreloj vodi; upotrebljava se za mainske kaie, cevi, onove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koa od gume. gutati (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljui. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naroito nou (veernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuu). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tie grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog amca sa otrim pramcem i otrom krmom; manji parobrod.

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo nae irilice, esto nae latinice (D, d) kao skraenica; d=dinar; A,da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se brie; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) avo, neastivi; udovite. dana (tur. dava) parnica, tuba, potrai-vanje. davudija (tur. dabaci) tuilac, alilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja nita ne donosi; up. Karadag. dagerop (fr. Daguerre, gr. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronaao Dager, koja trajno zadrava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireeno] metalnoj ploi. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomou ive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u knjievnosti i likovnoj umetnosti koji obrauje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naroit nain. dazimetar (gr. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udarakog instrumenta udaraljka, obru s nategnutom koom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugaak tap za potiskivanje renog amca. dajm (eng. dime) severoameriki novac, deseti deo dolara. dajmonion (gr. daimnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra boanskim nadahnuem, a koji ga odvraa i opominje da ne uini neto to bi bilo nepravino, nekorisno ili ravo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ruavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ruaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispoetka, iznova, tj. celu muziku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (gr. dakryon suza, aden lezda, algos bol) med. oboljenje suznih lezda. dakrijadenitis (gr. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (gr. dakryon, geo teem, curim) med. odvie jako suenje. daktil- (gr. daktylos) 1. predmetaku sloenicama sa znaenjem: prst. daktil (gr. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (gr. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) vetina rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (gr. daktylos, grapho piem) opisivanje prstenja. daktiliografika (gr. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (gr. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomou arobnog prstenja. daktilioteka (gr. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naroito grkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sandue. daktilitis (gr. daktylos) ned. zapaljenje prsta, ir na prstu. daktilogram (gr. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (gr. daktylos, grapho piem) onaj koji pie na pisaoj maini. daktilografija (gr. daktylos, grapho) pisanje na pisaoj maini. daktilografkinja (gr. daktvlos. grapho) ona koja ume da pie na pisaoj maini. daktilologija (gr. daktylos, logia) govor pomou prstiju, vetina iskazivanje misli pomou prstiju. daktilomantija (gr. daktylos, mantei) proricanje (ili: vraanje) iz prstiju. daktilonomija (gr. daktylos, nomizo mislim, dragim) vetina raunanja na prste, raunanje na prste. daktilosimfiza (gr. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (gr. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zloina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (gr. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se odrava povreeni prst u pravom poloaju. daktilotip (gr. daktylos typos otisak) pisaa maina. dalaj lama vrhovni budistiki svetenik u lamaizmu: oboavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubiasta georgina, nazvana po vedskom botaniaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odea koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odea pape, biskupa i svetenika u katolikoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost ula vida da razlikuje boje, naroito crvenu (naziv po engleskom hemiaru Dal-tonu, koji je opaao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoa, fr. dame, ital. dama) gospoa, gospa, ena iz vieg stalea; plemikinja, vlastelinka; otmena ena koja ume da dri do sebe; figura na kartama za igranje; kraljica" u ahu. damar (tur. damar) krvna ila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slina damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski nain, arati (ili: iarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim arama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran iaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvoe ili elik naroito seivo noeva i maeva, zaariti, pa onda zlatom i srebrom iarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj tampa. damnatus (lat. damnatus) osuen; osuenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na vene muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. unitavanje (ili: oteivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo tetu, oteeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanoenje tete, oteivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti tetu, otetiti. damnum (lat. damnum) teta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na srei. Da bi mu pokazao kakva je to srea, naredio je Dionizije da ga poaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave ma o konjsku dlaku. Otuda Damoklov ma opasnost koja oveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (gr.) kit. pedeset keri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje mueve, zbog ega su osuene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida teak, neuspe-an posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajui ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi uvek). Danajci (gr. Danaoi) antiki stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera Grci. dano (ital. danno) trg. teta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. ivotne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) ipka; ara oko strane na knjizi; sve to je izrezane u obliku ipke. dara (tur. dara) teina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) teine neke robe. darbizam hilijastika sekta, koju je 1840. osnovao u franc. vajcarskoj /. N. Darby, koja prorotva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumai; pristalice se zovu: darbisti, darbihriani; pr. dar-bistiki. darvinizam uenje engleskog prirodnjaka arlsa Darvina o razvitku i preobraaju u ivotinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u sloenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-avanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da ive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.

darvinist(a) pristalica Darvinovog uenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenaenje, lihvarenje, kupovanje ivotnih namirnica, naroito ita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potie od nekoga fenianskog a-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom arob-nom vetinom, skupljao ito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najvia. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenai itom; v dardanarijat. dardaneli (gr. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, mete. darsonvalizacija med. kada se naizmenino struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za leenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu . D'Arsonvalu (18511940). daskal (gr. didaskalos) uitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono to je dano; tat. ono to je poznato; ist. podaci, poznate i utvrene injenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavae, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i albe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i albe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. trei pa-de, pade namene pravca. datizam (greenje u jeziku, naroito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoi persijskog kralja Darija I, koji je govorei grki upadao u takve greke. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj poetak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naroito na menicama, kod odreivanja dana plaanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaanja rauna od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznaivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; esto se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (gr. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (gr. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane baene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janiarski stareina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i dravne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna povrinska stena, por-firske strukture.

dadaz v. dadazma.
dadazma (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znai to i general; takoe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obino u skraenom obliku: dadaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u sloenicama sa znaanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, sniavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iaenje, uganue. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaa (fr. debaclage) mor. krenje pristanita, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskriti; oistiti, raskriti prista-nite, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaa (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnotea) nesaglasnost, neujednaenost, poremeaj ravnotee. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najveem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskriti, raspremiti; osloboditi, otresti (neega). debarbarizirati (lat. de, gr. barbaros) ulju-diti, liiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lae; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa, raspravl>ati; prepirati se; uestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dunik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. trokovi, carinski predujam koji se zadrava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili ije plaanje prodavac oekuje; supr. potraivanje, potrauje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevaa na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemonim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg poloaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naroito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; drati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krmiti; uraunati neto u dug, optere-titi raun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dunik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskriti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade poruiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsaivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruevine; voj. ostaci trupa, preostala momad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvrti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuiranje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaenje) iz nekog tesnaca; trg. pro-a.prodaja robe; put i nain da se roba proda. debuirati (fr. deboucher) neto zapueno otvoriti, izvaditi zapua; voj. izvui se iz tesnaca; trg. nai priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u slubi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i uenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlaenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljakati. devalutacija (lat. de-, valuta) naputanje zvanino utvrenog kursa po kojem se nacionalna novana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) boansko pismo"; pismo kojim se slui vie indijskih jezika, meu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tenost. devastacija (nlat. devastatio) pustoenje, opustoavanje, unitavanje, razaranje; opustoenje, opustoenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh duina preena jednim obrtom podnoni-ka toka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) graevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) liavanje ina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., c. devisa) lozinka, geslo, naelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdunih laa.

devijacija

191

degresija

devijacija (vlat. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca; skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. devirginacija (lat. devirginare) oduzimanje (ili: liavanje) devianstva (ili: nevinosti); deflorisanje. devirginirati (lat. devirginare) razdevii-ti, liiti devianstva (ili: nevinosti); deflorisa ti. Devisov kup takmienje u tenisu ekipa svih drava; borbu reava pet takmienja: etiri pojedinana (slngl) i jedno udvoje (dubl, dabl). Osniva Amerikanac Dvajt Devis, 1900. god. devitalizacija (lat. de, vita ivot) liavanje ivota, umrtvljivanje; devitalizacija zuba med. umrtvljivanje i vaenje sri zuba (pomou lokalne anestezije). devitrifikacija (lat. de, vitrum staklo, facere initi) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). devitrificirati (lat. de, vitrum, facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno, porculanu slino telo (Reomirov porculan). devits (eng. davits) mor. elezne dizalice za izvlaenje kotve; pokretne dizalice o kojima vise amci za spasavanje na brodu. devolvirati (lat. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred vii forum; preneti neto na koga drugog, naroito: ostaviti u nasledstvo. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa niega suda iznosi pred vii sud. devolucija (lat. devolutio svaljivanje) prav. ostavljanje u nasledstvo nekog nasleenog prava ili imanja. devoluciono pravo (lat. jus devolutionis) pravo prenoenja nasledstva po kojem, ako umre jedan suprunik, celokupne imanje pripada deci, a drugi suprunik ima samo pravo doivotnog uivanja toga imanja. devomirati (lat. devomere) med. bljuvati, izbljuvati, povratiti, izbaciti. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. v. devonski period. devonski period geol. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo, vulkanski rad bio veoma snaan, a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije; formacija koja se obrazovala izmeu silurskei kar-boniferske, karbonske. devoracija (lat. devoratio) gutanje, deranje, prodiranje. devotan (lat. devovere, devotus) bogu posveen ili odan, poboan, smiren; pun potovanja, skruen, ponizan; prezrivo: pritvorio poboan, licemeran, pokoran, puzaviav, ponizan.

devotizam (lat. devovere) v. devocija. devocija (lat. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posveivanje, rtvovanje ivota, u znak pokajanja, podzemnim bogovima; danas: pobonost, smirenost, skrue-nost; veliko potovanje, potpuna odanost; licemerstvo, pritvorna pobonost; puza-vost, poniznost (devotizam). degairan (fr. degage) slobodan, neusiljen, otvoren, okretan. degairati (fr. degager) osloboditi, izvui iz neprilike, razreiti, reiti; otpustiti iz vojske; u stanu napraviti tajni izlaz; ma. osloboditi ma od protivniko-vog maa; sp. izbaci(vati) loptu u polje, u igru (obino o golmanu). degaman (fr. degagement) sloboda, lakoa, spretnost, neusiljenost; osloboenje od neke obaveze; sporedan tajni izlaz; ma. osloboenje maa od protivnikovog maa. degarnirati (fr. degarnir) ogoliti, skinuti ukras s neega, odvojiti; degarnirati tvravu voj. izvui ratnu opremu i vojnike iz tvrave. degenek (tur. degnek) batina, udarac batinom po tabanima. degeneracija (nlat. degeneratio) izroavanje, izmetanje, izopaavanje; izroenje, izroenost, izopaenje, izopaenost; opadanje, propadanje, kvarenje. degenerisan (lat. degenerare) izroen, izmet-nut, izopaen; pogoran, koji se nalazi u stanju opadanja. degenerisati (lat. degenerare) izroditi se, izroavati se, izmetnu se, izmeta se, izopaiti se, izopaavati se; opadati, propadati, pogoravati se. degluticija (nlat. deglutitio) gutanje, deranje. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle); privrenost de Golu. degomirati (fr. degommer) osloboditi od lepljive materije; skinuti gumu sa neega; gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti; degumirati. degoriran (fr. degorger) sa duboko isee-nim haljinama. degorirati (fr. degorger) oistiti od mulja, proisti. degradacija (nlat. degradatio) ponienje, vraanje sa vieg poloaja na nii po kazni (naroito u vojsci i kod sveten-stva); liavanje ina i zvanja; svoenje na nie stanje razvoja; fiz. svoenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). degradiran (nlat. degradare) zapostavljen, lien ina i zvanja, potcenjen. degradirati (nlat. degradare, fr. degrader) zapostaviti, liiti nekog ina i zvanja; uniziti, potceniti. degrasirati v. degresirati. degresija (lat. degredior) v. digresija.

degresirati

192

dezapoantirati

degresirati (fr. degraisser) oistiti od masti, masnih mrlja (vunu); kuv. skinuti penu, openiti; detrasirati. degrosirati (fr. degrossir) doterati, ugladi-ti, utanjiti (srebro, elik). degu (fr. degout) odvratnost, gaenje, gnuanje; nemanje volje za jelo, nevoljenje izvesnih jela; nezadovoljstvo, neraspoloenje. degumirati v. degomirati. degustator (lat.) lice koje proba pia. degustacija (nlat. degustatio) kuanje, probanje; degustacija vina odreivanje ukusa, mirisa, boje i izgleda vina pomou ula ukusa, mirisa i vida. degustirati (lat. degustare) okusiti, okuati, oprobati; samo povrno dodirnuti, npr. jelo. degutirati (fr. degouter) l. ogaditi (nekome neto), odvratiti nekoga od neega, pokvariti nekome volju za neto; 2. (fr. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). Dedal (gr. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja, vet vajar i neimar, graditelj lavirinta na Kritu; otac Ikarov, sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sainjenim od voska i perja. dedaleum (gr. Daidalos) fil. ivi toak", zootrop, jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. dedalski (gr. daidaleos) umetniki, lepo izraen, aren, kitnjast. dedekoracija (nlat. dedecoratio) sramoenje, beaenje, kaljanje. dedignacija (lat. dedignatio) preziranje, potcenjivanje, nipodatavanje. dedikator (lat. dedicare posvetiti, nlat. dedicator) zaveta, posvetilac. dedikacija (lat. dedicatio) posveta, posveivanje; poklanjanje, zavetavanje. dedirati (lat. dare dati, dedi) trg. uneti neto u knjige kao plaeno, brisati neki dug; deditirati. dedit (lat. dedit, dare dati) trg. dao je, platio je, izmirio je. deditirati (lat. dare) trg. v. dedirati. dedicija (lat. deditio) predaja, kapitulacija. dedicirati (lat. dedicare) posvetiti, po-sveivati; pokloniti (npr. nekome neku knjigu) zavetati, nameniti. dedomairati (fr. dedommager) obeteti-ti, obeteivati, naknaditi tetu, dati ottetu. dedublirati (fr. dedoubler) voj. jedan odred vojske smanjiti na pola. dedukovati (lat. deducere) v. deducirati. deduktivna metoda v. dedukcija. deduktivnost (lat. deductivus) log. kakvoa postojanja kao deduktivan. deduktis deducendis (lat. deductis deducen-dis) po odbitku onoga to treba da se odbije; poto se dokae ono to treba dokazati.

deduktis impenzis (lat. deductis impensis) po odbitku trokova. dedukcija (lat. deductio) log. izvoenje, zakljuivanje iz optega o posebnom, metod miljenja kod koga se od opteg zakona dolazi do posebnih; trg. odbijanje od neke sume. deduplovanje (fr. dedoublement) psih. udvajanje, udvostruavanje svoga bia, tako da jedan deo posmatra rad drugog dela; sposobnost da se ovek odvoji od svojih oseanja, pa da ih posmatra i analizira. deducirati (lat. deducere) izvesti, izvoditi, zakljuiti (ili: zakljuivati) iz optega o posebnom; pokazati, dokazati, izloiti, objasniti; pravni dokaz izvesti iz drugih, ve dokazanih injenica. ded hit (eng. dead heat) sl. ,,mrtva trka", tj. nereene trka, kad oba konja stignu na metu istovremeno. deetatizacija (fr.) slabljenje uloge drave; izdvajanje i prenos odreenih funkcija sa klasine dravnih organa na drutvene u socijalistiki! zemljama; supr. etati-zacija. deurati (fr. de jour) biti na slubi, vriti slubu (naroito za oficire, lekare itd.). deurni (fr. de jour) koji je na slubi, koji vri slubu; v. deurati. dez- (fr. des-) predmetak u sloenicama koji oznaava neko unitavanje, iskorenji-vanje, otklanjanje, spreavanje (npr. dezin-sekcija, dezodoracija). dezabije (fr. deshabille) nona haljina, domaa haljina, naroito seneka; an dezabije (fr. en deshabille) u -domaoj, kunoj haljini. dezavantairati (fr. desavantager) otetiti, zakinuti, zakidati, okrnjiti. dezavuirati (fr. desavouer) poricati, porei, odricati, odrei, ne priznavati, osporavati neto, ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. dezavuisanje (fr. desavouer) odricanje, poricanje, nepriznavanje, opozivanje. dezavuisati v. dezavuirati. dezakordirati (fr. desaccorder) izazvati neslogu, zavaditi, uneti razdor; muz. pokvariti skladnost; poremetiti zglaenost. dezanbalaa (fr. desemballage) trg. ispaki-vanje, raspakivanje. dezanbalirati (fr. desemballer) ispakovati, raspakovati (npr. robu). dezaneksija (fr. des-, lat. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena, 1919). dezanektirati (fr. des-, lat. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju, odrei se aneksije, dezapoantirati (fr. desappointer) liiti nekoga koristi koja se osnivala na neemu utvrenom i sigurnom; naroito: oduzeti nekome zasluenu nagradu, platu; brisati

dezapropri]aci]a

193

dezorganizovati

vojnika iz spiska; prevariti u sigurnom oekivanju ili nadi; smesti, pomesti, zbuniti, razoarati. dezaproprijacija (fr. desappropriation) otuivanje sopstvenosti, svojine; odricanje (ili: naputanje) svojine. dezarmiranje (fr. desarmer) razoruavanje, rasputanje vojske, smanjivanje stalnog kadra. dezarmirati (fr. desarmer) razoruati; raspustiti vojsku; smanjiti stalni kadar; poloiti oruje. dezasortirati (fr. desassortir) razdvojiti, rastaviti ono to treba da bude zajedno, raspariti, razdruiti, napraviti nered, zbrku. dezafekdija (fr. desaffection) nenaklonost, nemilost; gubl>enje ljubavi. dezekipirati (fr. desequiper) raspremiti brod. dezen v. desen. dezertan (lat. desertus) nenastanjen, nenaseljen; pust, opusteo. dezerter (fr. deserteur) begunac iz vojske, vojni begunac; prebeglica. dezertirati (fr. deserter) napustiti vojsku, pobei iz vojske, ispod zastave. dezertor maliciozus (lat. desertor malitio-sus) prav. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu, naroito enu. dezercija (lat. desertio) voj. naputanje vojske, bekstvo ispod zastave; prav. propu-tanje da se uini neka pravna radnja, npr. proputanje zakonskog roka za podnoenje priziva viem sudu (desertio ap-pellationis). dezinsekcija (fr. des-, lat. insectum buba, kukac) unitavanje (ili: taman-< nje) kodljivih insekata (naroito po kuama i stanovima). dezintegrator (fr. des-, lat. integrare uspostaviti, obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih neiliastih materija, sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. dezintegracija (fr. des-, lat. integratio uspostava, obnova) unitavanje veze, naruavanje neke celine; dezintegracija a toma fkz. razbijanje atoma; up. dezorganiza-cija. dezinteresiran (fr. desinteresse) nekoristoljubiv, nesebian; nepristrastan, iskren, prostoduan. dezinfektor (fr. des-, lat. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i ienje od zaraznih klica i materija; lice koje taj posao vri. dezinfekcija (fr. des-, lat. inficere) ienje vazduha (ili: tela, odela, stana i dr.) od zaraznih isparavanja i materija, utamanjivanje zaraznih klica, otkui-vanje. dezinficirati (fr. des-, lat. inficere) osloboditi (ili: oistiti) od zaraznih klica i materija, npr. stan, odelo, vazduh, ruke itd., otkuiti, otkuivati.

dezinflacija (fr. des, lat. inflatio nadimanje) fin. smanjivanje koliine novca u opticaju u cilju spreavanja skakanja cena robi (to biva kad je na tritu vie novca nego robe, tj. kad novac trai robu, a ne roba novac); up. deflacija, inflaci-ja, reflacija. dezinformacija (fr. des-, lat. informatio objanjenje) zlonamerno pogreno i lano obavetavanje ili obavetenje. dezinjolni barut (fr. designolles) voj. meavina sumporne i pikrinske kiseline, koju su Francuzi upotrebljavali naroito za punjenje torpeda. dozmalgija (gr. desmos veza, ila, algos bol) med. bol u ilama zglobova. dezmitis (gr. desmos) med. zapaljenje zglob-nih sila. dezmografija (gr. desmos, grapho) zool. opisivanje ila i spletove. dezmologija (gr. desmos, logfa) nauka o spletovima, ilama, vezama itd.; sindezmologija. dezmopatija (gr. desmos, pathem patiti, pretrpeti) ned. bol ila i spletove. dezmopatologija (gr. desmos, pathos patnja, bol, logia) med. nauka o bolestima ila i spletena. dezmotomija (gr. desmos ila, tome seenje) med. razdvajanje, seenje ila i spletove. dezodoransi (fr. des-, odeur miris, lat. odoratio mirisanje) sredstva pomou kojih se odstranjuje neprijatan miris. dezodorizacija (fr. des-, odeur, lat. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa neemu; hig. v. dezodorizirati. dezodorizirati (fr. des-, odeur) uiniti da neto izgubi miris; hig. uguivati neprijatne i kodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i biolokih procesa. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. dezoksidacija (fr. des-, gr. oxys otar, ljut) hen. osloboavanje od kiseonika, izvlaenje (ili: izdvajanje) kiseonika. dezoksidirati (fr. des-, gr. oxys) hem. osloboditi od kiseonika, reducirati. dezolantan (fr. desolant) vrlo tuan, vrlo alostan, neutean; nesnosan, dosadan. dezolatan (fr. desoler) opustoen, vrlo bedan, jadan, u rastrojstvu. dezopstruktiva (fr. des-, lat. obstruere zapuiti, obstructum) pl. med. sredstva protiv zatvora, rave stolice. dezorganizacija (fr. desorganisation) poremeaj ili unitavanje ive, organske veze meu sastavili delovima, npr. u ovejem telu; rastrojavanje; rasulo, rastroj-stvo, nered; potpun preobraaj i poremeaj ulnih organa kod nekog oveka usled tzv. magnetiziranja. dezorganizirati (fr. desorganiser) rastroji-ti, rastrojavati, rasturiti, raskinuti, dovesti u nered, uneti rasulo. dezorganizovati v. dezorganizirati.

13 Leksikon

dezorijentacija

194

dekametar

dezorijentacija (fr. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaenja i opredeljivanja u prostoru, u nekom mestu, u nekoj prilici, u izvesnim prilikama; zavoenje sa pravog puta, zbunjivanje, pometnja. dezorijentiran (fr. desorienter) koji ne moe da se snae i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru, u nekom mestu; zaveden s pravoga puta, izveden na pogrean put, smeten, zbunjen, pometen, bez orijentacije. dezorijentirati (fr. desorienter) smesti u snalaenju u prostoru, pomesti u nekoj prilici; pomesti, navesti na pogrean put, zabuniti. dezorijentisan v. dezorijentiran. dezorijentisati v. dezorijentirati. dei gracija (lat. dei gratia) po milosti bojoj (uobiajena formula u vladala-kim poveljama, titulama itd., u upotrebi od Karla Velikog). deizam (lat. deus bog) fil. miljenje koje doputa da je bog prauzrok i tvorac sveta, ali ne priznaje nikakva uda niti kakav boji uticaj na tok sveta, naroito ne priznaje neko boansko otkrivenje. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HU veka; glavni predstavnici: Volter, Ruso, Lesing, Mendelson i dr.; dejizam; up. teizam. deiktian (gr. deiktikos) koji se osniva na primerima, na dokazima. deinoza (gr. deinos straan) ret. preteri-vanje, preuveliavanje. deinoterij(um) (gr. deinos, therion divlja ivotinja, zver) zool. orijaka pretpotop-na ivotinja, sisar, naena u okamenotin-skim ostacima. deintegrirati (lat. deintegrare) oduzeti od celine, smanjiti, suziti. deist(a) (lat. deus) fil. pristalica deizma; up. tekst. deitet (nlat. deitas) boanstvo. deifikacija (nlat. deificatio) oboavanje, odavanje boanske poasti. deificirati (lat. deus, facere uiniti) oboavati, ukazivati ast kao bogu, ceniti vie svega. dejektorij(um) (nlat. deiectorium) med. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. dejekpija (lat. deiectio) prav. oterivanje; udaljivanje s poloaja ili poseda; med. ispranjavanje stolice; izmet, izdvajanje, luenje. dejizam (lat. deus) fil. v. deizam. de jure (lat. de jure) po pravu, s pravnog gledita; up. de fakto. deka (nem. Deke) l. pokriva, pokrov, ebe; guber. deka (gr. deka deset) 2. deset; mera od deset grama; u Meunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta veeg (dekalitar 10 1, dekametar 10 m i dr.); skr. da.

dekabristi (rus. dekabrist) mladi ruski plemii oficiri koji su, 26. decembra 1825, podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. dekaginian (gr. deka, gyne ena) sa deset ena; bog. cvetovi sa deset stubia ili usta plodnice. dekagon (gr. deka, gonia ugao) geom. desetougaonik, telo od deset uglova, strana. dekagram (gr. deka, gramma) teina (ili: teg) od 10 grama. dekada (gr. dekas, dekados desetina) desetorica; broj deset; deset komada; period od deset godina; zbirka ili delo od deset knjiga, npr. Livijeva Rimska istorija"; u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi, du odi itd. do dekadi); mat lecimalni sistem. dekadent (nem., fr.) pristalica dekadencije. dekadencije (lat. de-cadere opadati, ital. decadenza) opadanje, propadanje, raspad, pogoravanje, propast; opti izraz za razne fenomene drutveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-u gubljenjem vitalnih i stvaralakih energija, ili bivaju zahvaeni dezinte-griuim procesima koji su praeni sla-bljenjem moi postojeih sistema vrednosti. dekadika (gr. dekas, dekados desetina) mat. decimalni sistem; v. pod decimalan. dekadni sistem mat. desetni sistem, brojni sistem koji ima za osnovu broj 10; v. pod decimalan. dekaed;-;. 'gr. deka, hedra, sedalo, osnova) geom. poliedar sa deset povrina. dekalvacija (nlat. decalvatio) oelavljava-nje, oelavljenje, jedna od sramnih kazni u srednjem veku, koja se sastojala u tome to je osuenik bio oelavljen. dekalirati (ital. de-calare) trg. izgubiti u teini usled suenja, curenja itd. dekalitar (gr. deka, litra) mera od 10 litara. dekalkirati (fr. decalquer) prenositi otiske, npr. sa bakra ili kamena na drvo itd.; preneti crte na providnu hartiju. dekalkomanija (lat. de-calcare ugaziti, tucati, gr. mania pomama, strast) vetina da se slike u bojama, tampane na naroitoj hartiji koja je prevuena jednim lako rastvorljivim slojem, ovlaavanjem zadnje strane prenose na drvo, staklo, metal, porculan, kou, lim i dr.; v. metahroma-tipija. dekalo (ital. decalo) trg. gubitak u teini neke robe usled suenja, curenja itd. dekalog (gr. dekalogos) deset bojih zapovesti. Dekameron (ital. Decamerone, gr. deka, hemera dan) deset dana, istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. pesnika Bokaa). dekametar (gr. deka, metron) mera za duinu od 10 metara.

dekan

195

deklinatoran

dekan (lat. decanus) l. u rimskom logoru: stareina atora u kojem je bilo 10 vojnika; 2. danas: stareina jednog fakulteta na univerzitetu; predsednik fa-kultetskog saveta; 3. vie sveteno lice, odmah posle biskupa, u rimokatolikoj i protestantskoj crkvi; 4. u Italiji: najstariji sluga u kui nekog kneza, kardinala itd. dekanat (nlat. decanatus) dekanstvo, zvanje i poloaj dekana; mesto slubovanja dekana. dekandrija (gr. deka, aner ovek, mu) bat. hermafroditne biljke sa deset slobodnih pranikovih konia, u Lineovom sistemu deseta klasa. dekanski jezici (ind. Dekham) v. dravidski jezici. dekantacija (fr. decantation) hem. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tenosti od taloga. dekantirati (lat. decantare, fr. decanter) hem. otoiti, ocediti, neku tenost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu; razbi-striti. dekapirati (fr. decaper) povrinu metala zagrevanjem, kuvanjem u sodi, luenjem i ribanjem oistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. dekapitacija (fr. decapitation) odsecanje glave; obezglavljenje. dekapitirati (lat. caput glava, fr. deca-piter) odsei glavu, obezglaviti. dekapod (gr. deka, piis stopa) mera za duinu od deset stopa. dekapsulacija (lat. de-, capsula) med. operativne skidanje kapsule (povrinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. dekar (gr. deka, lat. agea povrina) mera za zemljite od deset ara. dekarbirirati (fr. decarburer) v. dekarbonizirati. dekarbonizirati (lat. carbo) osloboditi (ili: osloboava) od ugljena ili ugljene kiseline; dekarbirirati. dekartirati (lat. de-charta, fr. carte) pot. utvrivati sadrinu poiljki na osnovu karata. dekaster (fr. decastere) deset kubnih metara, deset etera. dekastilon (gr. deka, stylos) apx. graevina na deset stubova ili svodova. dekastih (gr. deka, stichos) lit. strofa od deset stihova. dekatirati (fr. decatir) obraditi sukno pomou vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i spreilo docnije skupljanje. dekatisaa (fr. decatissage) postupak pri dekatiranju, pronaen 1822. u Parizu; up. dekatirati. deklamando (ital. declamando) muz. veoma izrazito, sa puno izraaja.

deklamator (lat. declamator) umetnik u govorenju (stihova), majstor u izlaganju: viso-koparni besednik; knjiga sa pesmama za dekl amo valje. deklamatorij(um) (nlat. declamatorium) vebanje u deklamovanju; knjiga koja sadri pesme za deklamovanje. deklamatorika (lat. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju, itanju, ili o vetini lepog beseenja. deklamatorski (lat. declamare) besedniki, reito; to odgovara deklamatorskoj vetini; visokoparno. deklamacija (lat. declamatio) vetina usme-nog izlaganja, govorenje sa puno izrazitosti, umetniko govorenje neke pesme; vebanje u govoru u koli; preterivanje u izrazitosti govorenje i u besednikom tonu. deklamira (lat. declamare) umetniki i sa puno izraaja govoriti neku pesmu: govoriti besednikim tonom; besednikim i odvie vatrenim tonom govoriti o beznaajnim stvarima. deklamovati v. deklamirati. deklarativan (nlat. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objanjavanja), objavni, izjavni, iskazni; deklara-tivna ili iskazna reenica zavisna reenica kojom se kazuje ta se izrie glago-lom glavne reenice, npr.: Mislim da e poslati. deklaracija (lat. declaratio) objava, izjava, izjanjenje; izlaganje, npr. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlaenih; objavljivane, npr. veridbe; trg. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija);>izjava o sadrini potanskih paketa (potanska deklaracija); lino prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. deklaren ov rajts (eng. declaration of rights) izlaganje prava, objava engleskog parlamenta 1689. o osnovnim naelima engleskog ustava. deklarirati (lat. declarare) objaviti, objavljivati; izjaviti, izjavljivati, izraziti se, obznaniti svoju odluku; trg. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. deklasirati (lat. de-classis, fr. declasser) brisati (ili: izbrisati, iskljuite) iz jednog drutvenog stalea, reda, razreda, klase; udaljiti, odstraniti; poniziti. deklinabilan (nlat. declinabilis) gram. prome-nljiv (po padeima); skretl>iv, sposoban za skretanje, odstupanje. deklinabilitet (lat. declinabilitas) gran. promenljivost; skretljivost, sposobnost skretanja, odstupanja. deklinator (lat. declinare okretati) fiz. v. deklina torijum. deklinatoran (lat. declinare) koji odstupa, skree, odbija; koji osporava.

deklinatorij(um)

196

dekorisati

deklinatorij(um) (lat. declinare) fiz. sprava za merenje magnetne deklinacije. deklinacija (lat. declinatio) gram. imenska (lli: padena) promena; fiz. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta; astr. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara, ekvatora; med. ia-enje; takoe: opadanje, poputanje neke bolesti. deklinirati (lat. declinare okretati) gram. menjati po padeima (imenice, prideve, zamenice i brojeve); skretati, savijati, odstupati; prav. ne priznavati, odbijati. deklinograf (lat. declinare, gr. grapho piem) astr. instrumenat za automatske beleenje deklinacije zvezda konani-nim mikrometrom. deklinometar (lat. declinare, gr. metron mera) fiz. instrumenat za merenje magnetne deklinacije; astr. instrumenat za posmatranje i beleenje deklinacije. delovati (nem. decken) pokriti, prekriti, poklopiti, zastrti; trg. pokriti, izmiriti dugove; postaviti sto. dekokt (lat. decoquere) fark. odvarak, ukuvak, ukuvan sok od trava (slui kao napitak za leenje). dekokt-infuzum fark. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. dekoktor (lat. decoctor) onaj koji prekuvava, ukuvava; prav. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim otetilo svoje poverioce; rasipnik. dekoktor bonorum (lat. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. dekoktor dolozus (lat. decoctor dolosus) prav. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. dekokcija (lat. decoctio) iskuvavanje, ukuvavanje, prokuvavanje. dekolaa (fr. decollage odlepljivanje) avkj. zavravanje uzletanja aviona, odvajanje aviona od zemlje, polet, uzletanje, poletanje, polazak aviona. dekolacija (lat. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. dekolirati (lat. decollare) odsei (ili: odrubiti) glavu; hem. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom icom. dekolonizacija (lat. de, colonisatio) oslobaanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. dekoloracija (lat. decoloratio) obezbojenje, gubljenje boje, poputanje u boji, bleenje; obezbojenje, oduzimanje boje; fig. bezbojnost. dekolorimetar (lat. decolorare obezbojiti, gr. metron mera) aparat za odreivanje sposobnosti gubl>enja boje, obezbojenja izvesnih tvari. dekoloriran (lat. decoloratus) obezbojen, koji je izgubio boju, izbledeo; kome je oduzeta boja; fig. koji je izgubio dra.

dekolorirati (lat. decolorare) obezbojiti se, izgubiti boju, izbledeti, oslabeti u boji; obezbojiti, oduzeti boju; fig. izgubiti dra. dekolte (fr. decolleter) izrez na haljinama, naroito enskim, tako da se vide grudi, ramena, vrat; obnaenost. dekoltiran (fr. decollete) sa izrezom na haljini; obnaen, nag; v. dekolte. dekoltirati (nem. dekoltieren) obnaiti, razgolititi vrat i grudi. dekoltovati (fr. decolleter) obnaiti vrat. dekombinirati (nlat. de-combinare) rastaviti, odvojiti; up. kombinirati. dekompozitum (lat. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke, sastavne delove; med. lek koji je sastavljen iz vie raznih lekova; gran. re sastavljena od vie rei. dekompozicija (lat. decompositio) rastavljanje (ili: rainjanje, rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke, sastavne delove, ralanjavanje; raspadanje; truljenje. dekomponirati (lat.) rastaviti, rainiti, rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. dekomponovati v. dekomponirati. dekont (fr. decompte) trg. otpis, odbitak od duga ili rauna; uzajamni, kontrolni raun; ostatak, kusur. dekontirati (fr. decompter) trg. odbiti od duga ili ;>auna, otpisati. dekor (lat. decor, fr. decor) ukras, ures, lepota, ukras u boji; kienje, naroito u keramici; poz. sve dekoracije jedne pozornice. dekorater (fr. decorateur) onaj koji ukraava ili boji sobe, radnje i dr., naroito koji ukraava draperijama, umetniki izraenim nametajem itd.; pozorini slikar. dekorativni (lat. decorativus) ukrasan, ure-san, koji krasi, koji resi, koji slui za ukraavanje; ukrasni, uresni, koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa); ark. koji slui samo za ukras (suprotno konstruktivan); slik. koji tei samo za spoljnim dejstvom boja, bez udubljivanja u formu i znaaj. dekoracije (nlat. decoratio) ukraavanje nekog predmeta, kienje neke prostorije (veanje ilima ili goblena po zidovima, nametanje stilski izraenog nameataja itd.); poz. nametanje pozornice pomou kulisa, pozadine i dr.; ukras, ures; orden, odlije, poasni znak. dekorirati (nem. dekorieren) 1. ukrasi, ukraavati; 2. odlikovati ordenom. dekorisanje v. dekoracija. dekorisati (lat. decorare) ukrasiti, ukraavati, uresiti, ureavati, nakititi, ulepati; odlikovati ordenom; biti de-korisan dobiti orden, imati na sebi orden.

dekort

197

delegant

dekort (lat. de-curtus, ital. de-corto) trg. odbitak od rauna za neku robu, naroito zbog slabe mere ili rave kakvoe; uobiajeni odbitak zbog toga to se odmah plaa u gotovom. dekreditirati (fr. decrediter) liiti poverenja, potkopati (ili: ubiti) nekome kredit, poverenje, ugled, ast. dekrement (ital. decrementum) smanjitak, opadak, iznos izgubljen postugim smanjivanjem, opadanjem; mat. mala veliina za koju se promenljive smanji; supr. inkrement. dekrepitacija (ital. decrepitatio) hen. pr-skanje kristala, usled zagrevanje, koji imaju u sebi mehaniki zatvorenu vodu, npr. kuhinjske so; praskanje, prtanje, puckaranje. dekret (lat. decernere, decretum) odluka, reenje, naredba vlasti, svaka via naredba uopte. dekretali (lat. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka; naroito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje, kao panonski zakonik, predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juri canonici). dekretirati (lat. decretare) odluiti, reiti, zakljuiti; narediti, odrediti, izdati naredbu. dekretisti (lat. decrescere) pl. u srednjem veku: uitelji i pisci kanonskog prava, za razliku od legista, uitelja i pisaca rimskog prava. dekre goran (lat. decretorius) odluujui, reavajui; dekretorandan(<Iez decretorius) bio je, u Vestfalskom miru, 1. januar 1624. za sekularizacije, koje su toga dana ve stupile na snagu. dekreendo (ital. decrescendo) muz. postepeno tie, sve slabije; mesto koje se tako svira. deksiografija (gr. deksios desni, grapho) pisanje s leve strane na desnu. deksiografski (gr. deksios, grapho) pisano sleva nadesno. deksiokardija (gr. deksios, kardia srce) med. neprirodna pojava u gradnji ovejeg tela kada srce, mesto na levoj, stoji na desnoj strani. dekstralan (lat. dextralis) desni, koji je s desne strane. dekstrin (lat. dexter desni) hem. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160; rastvara se u vodi i tim se rastvorom moe lepiti kao gumom; up. dekstroza. dekstroza (lat. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno; hem. groani eer; glikoza;v. dekstrin. dekubitus (nlat. decubitus) med. leanje, nain (ili: poloaj) leanja; razranavljenje leanjem (ili: od leanja), projed od leanje; taloenje sokova na nekom mestu.

dekuver (fr. decouvert) otkriven, neza-tien, bez pokria; a dekuver (fr. e decouvert) berz. prodavati robu koje nema; kredit a dekuver kredit bez pokria koji bankar daje izdavaocu menice; im. deficit, manjek, nemvnje; berz. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je be potrebna radi pokria. dekujus (lat. de cujus od koga) prav. lice posle ije smrti ostaje naslee. dekurairati (fr. decourager) obeshrabriti, obeshrabljiveti, upleiti, poplei-ti, ubiti nekome hrabrost ili volju za neto. dekurzus (lat. decurrere, decursus) tok, npr. neke bolesti; opadanje bolesti. dekurija (lat. decuria) klese, odeljak, odeljenje od deset lanova, desetina (u vojsci starih Rimljana). dekurion (lat. decurio) stareina nad deset ljudi, desetar, vodnik (u vojsci starih Rimljana). dekurt (fr. de-court) trg. v. dekort. dekurtirati (fr. decourter) trg. odbiti, smanjiti, skratiti; smanjiti raun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rave kakvoe robe. dekusorij(um) (lat. decutere, nlat. decussorium) med. aparat za pritiskivanje modane opne pri buenju lobanje. delabijalizacija (lat. de-, labium usna) lingv. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. delakrimacija (lat. de, lacrima suza) med. suenje, suze u oima. delaktacija (lat. de, lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). delat (let. deletus) prav. optuenik. dela gor (let. delator) dostavlja, potkaziva, potajni tuilac. delatoran (lat. deferre, delatum) potkaziva-ki, dostavljeki, izdejniki; klevet-niki. delatura (klet. delature) potkazivanje, dostavljanje, klevetanje, ocrnjivanje. delacija (lat. delatio) dostavljanje, potkazivanje; prav. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. delacio juramenti (let. delatio iuramenti) prav. nametanje zakletve. delacio hereditatis (lat. deletio hereditetis) prav. prelaenje u nasledstvo imanja usled neije smrti ili po poslednjoj volji; sud-sko prenoenje nasledstva na najblieg srodnika. dele (lat. delere unititi, dele) brii, izbacuj! deleatur (lat. deleatur) neke se brie, da se izbaci (slovo ili rei, naroito u korekturi). delegant (lat. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. dunik koji svome zaj-modavcu ustupa potraivanje preko duga kod neke tree osobe.

delegat

198

delirijum tremens delija (tur. deli, junak) 1. turski konjanik; 2. junak. delikanlija (tur. delikanh) mlad momak, mladi plahe krvi. delikatamente (ital. delicatamente) uz. v. delikato. delikatan (lat. delicatus) nean, ljubak, mio; fin, lep, ukusan; veoma obazriv, paljiv, osetljiv; koji treba paljivo raditi; tugaljiv, kakljiv, teak, neprijatan (npr. poloaj, stvar). delikatese (fr. delicatesse) kao etika osobina: nenost, osetljivost, obazrivost, paljivost; u umetnosti: prefinjen ukus, smisao za lepo, kitnjastost; kao predmet za uivanje: poslastica, prislaak, jelo prireeno naroito lepo i ukusno. delikato (ital. delicato) muz. sa nenou, neno; delikatamente. delikvent (lat. delinquere) v. delinkvent. delikvescentan (lat. deliquescens) topljiv, rastopljiv. delikvescencija (nlat. deliquescentia) topljenje, utenjavanje; svojstvo postajanja tenim na vazduhu. delikvescirati (lat. deliquescere) topiti se (ili rastapati se, uteniti se, utenjavati se) upijanjem vlage iz vazduha; gubiti se, topiti se. delikvij(um) (lat. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu; per delik-vijum(lat. per deliquium) ili skraeno: r. d. med. rastvaranjem na vazduhu, da se na vazduhu rastvori; delikvijum animi (lat. deliquium animi) nesvestica. delikt (lat. delinquere, delictum) prav. istup protiv zakona, prestup, zloin. delimitirati (lat. de, limes, limitis) granigranienje, omeavanje, ograniavanje, obeleavanje ili postavljanje granice. delimitirati (lat. Ae, limes, limitis) grani-iti, ograniiti, omeiti, omeavati, obeleavati ili postavljati granicu. delineavit (lat. delineavit) on je to crtao (na crteima i bakrorezima). delineacija (lat. delineatio) crtanje, nacrt, skica. delineirati (lat. delineare) crtati, skici-rati. delinkvent (lat. delinquere, delinquens) optueni, prestupnik, zlikovac; delinkventkinja prestupnica. delirant (lat. delirans) onaj koji bunca, trabunja, ludak, onaj koji boluje od delirijuma. deliracija (lat. deliratio) med. v. delirijum. delirij(um) (lat. delirium) med. ludilo, bunilo, buncanje usled bolesnih duhovnih predstava, koje dolazi kao posledica izvesne prenadraenosti mozga i modane opne; deliracija. delirijum tremens (lat. delirium tremens) med. pijaniko ludilo, dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pia, pojavljuje se sa

delegat (lat. delegatus) izaslanik, poslanik, predstavnik; lan delegacije. delegatar (nlat. delegatarius) trg. poverilac koji je upuen na neko tree lice radi traenja nekog duga. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. predstavlja ukupnost odnosa, naela i ustavnih ustanova kojima se omoguava i obezbeuje radnim ljudima, samoupravne i politiki organizovanim, da putem dele-gata i delegacija uestvuju u odluivanju na svim nivoima, od osnovne organizacije udruenog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odluuje. delegacija (lat. delegatio) poslanstvo, izaslanstvo; prav. ustupanje potraivanja nekog duga ili nalog za plaanje jednog dunika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg; po Ustavu SFRJ od 1974. god. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i drutvenopolitikim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava, dunosti i odgovornosti i organizovanog uea u vrenju funkcija skuptina drutveno--politikih zajednica. delegirati (lat. delegare) odrediti, poslati, izaslati; ovlastiti, opunomoiti; preneti na koga (pravo, dug itd.). delekcija (lat. deligere odabrati, izabrati, delectum) biranje, izbor. delenimenti (lat. delenimentum, delenire ublaiti) pl. med. sredstva za ublaavanje (ili: uminjavanje, umirivanje); laskave rei, maenja. deleterij(um) (gr. deleomai unitavam, deleterion otrov) med. materija koja truje i unitava ivot, otrovna materija. deli (tur. deli) lud, mahnit; hrabar, smeo, sran; im. delija. delibal (tur.) otrovni ili opojni med koji pele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delibacija (lat. delibatio) smanjivanje, prikraivanje; prav. delibacio hereditatis (lat. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. delibaa (tur. delibasi) stareina delija. deliberativan (lat. deliberativus) koji savetuje, reavajui, veajui. deliberato (ital. deliberato) muz. odluno. deliberacija (lat. deliberatio) savetovanje, premiljanje, razmiljanje, dogovaranje. delivrans (fr. delivrance) osloboenje; trg. isporuka, predaja, izdavanje. delivrezon (fr. delivraison) trg. isporui-vanje, predaja, izdavanje robe. delivrirati (fr. delivrer) osloboditi, izbaviti; trg. isporuiti, poslati, predati, izdati robu. deligatura (lat. deligatura) med. zavoj; zavijanje, previjanje rane. deligacija (lat. deligatio) med. zavijanje rane, previjanje.

delirirati

199

demsncija

nemirom i drhtanjem udova, zavrava se obino smru. delirirati (lat. delirare) buncati, trabunja-ti, biti lud, besneti, zanositi se. delitescencija (lat. delitescere) med. iznenadno gubljenje (ili: naglo iezavanje) bolesnih materija. deliciozan (nlat. deliciosus) divan, sladak, ukusan; mio, umilan, bajan. delkredere (ital. delcredere) trg. jemstvo posrednika (ili: agenta) da e roba koju je on prodao na kredit biti plaena u odreenom roku. delkredere-provizion trg. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo; v. delkredere. deloiranje (fr. delogement) izlazak, odlazak, pokret, npr. logora ili trupa; iste-rivanje sa nekog poloaja ili iz stana; potiskivanje neprijatelja, sa poloaja, deloman. deloirati (fr. deloger) izbaciti, isterati iz stana; voj. potisnuti neprijatelja sa njegovog poloaja; izii, odseliti se. delta (gr. delta) l. etvrto slovo grke azbuke D , 5= D, d; 2. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke, ue reke oblika delte); 3. muziki instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. delta-zraci fiz. radioaktivni zraci, koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima, ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. delta-metal zlatu slina legura (56% bakar, 41% cink, 1% gvoe, 1% olovo, 1% mangan i neto fosfora) za okivanje brodova, brodske zavrtnje, mainske delove i orua. deltoid (gr. delta, eidos oblik) kom. etvorougaonik simetrian u odnosu prema jednoj dijagonali, i sa dijagonalama koje se upravio seku. deltoidan (gr. deltoeiaes) u obliku delte, trougaon. deltoideus (gr. delta, eidos oblik) med. delti slian mii gornjeg dela ruke. deluvij(um) (lat. de-, luere prati) geol. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viih brdskih poloaja i taloe na padinama i u podnoju.

bljava u prekornom smislu, kao zavodnik naroda, tj. kao onaj koji laskajui narodu dolazi do vlasti. demagogizam (gr. demos, agein) miljenje i nain rada jednog demagoga. demagogija (gr. demos, agein) voenje naroda; zapravo: zavoenje naroda; sistem i metodi kojima se slue demagozica bi doli do svog cilja, tj. vlasti. demagoki (gr. demos, agein) koji rovari, podbada, bukara; up. demagog. demaj (eng. demy) vrsta hartije maloga formata. demanti (fr. dementi) opovrgavanje, odricanje, poricanje, ispravljanje neke neisti-ne ili netanosti. demantovati (fr. dementir) opovrgnuti, porei, poricati, odrei, odricati, ispraviti neistinu ili netanost. demarkacija (fr. demarquer) ograniavanje, omeavanje, obeleavanje granine linije; mor. odreivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj puini. demarkaciona linija granina linija, naroito radi utvrivanja ranije spornih granica; med. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. demarkacione trupe pogranine trupe, graniari. demarkacioni kordon granini lanac. demarkirati (nem. Marke, fr. demarquer) ograniiti, obeleiti granicu, povui graninu liniju. demar (fr. demarche) korak, postupak; uiniti demar preduzeti potrebne mere, preduzeti korake, postupati po nekoj stvari. demaskirati (fr. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku); raskriti, otkriti, prikazati u pravoj boji, onako kako jest, razgoliti, razgoliavati, ra-skrinkati; voj. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izloiti njegovoj artiljerijskoj ili puanoj vatri. dembel (pere. tenbel, tur. tembel) lentina, neradnik.
dembelija (pere., tur. tembelhane) zemlja dembela.

delfijsko proroite v. Delfi. Delfi (gr. Delphoi) uveno proroite Apolonovo u Fokidi, na podnoju Par-nasa. delfin (lat. delphinus) morska ivotinja, slina kitu, kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici, morska svinja, pliskavica. delfis (gr. delphys) med. materica. demagog (gr. demos narod, agein voditi, demagogos) voa naroda; u staroj Grko j tako su zvali ljude koji su linim ugledom, reitou itd. vrili velik uticaj na narodne skuptine; danas se upotre-

dembelisati (pere.) provoditi vreme u neradu, lenstvovati. dome (gr. demati, tur. demet) naramak, snop. demeblirati (fr. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati, iznositi, izneti) nameta]. demegorija (gr. demegoria, demos narod, agoreyo govorim) javni govor, govor pred narodom, u narodnoj skuptini; fig. uti-canje na narod govorom. demek (tur. dernek) dakle, recimo, na primer; to bi se reklo . . . demembrirati (lat. demembrare) raskomadati, rasparati, izuditi, rastrgati, rastaviti na delove. demens (lat. demens) ludak, maloumnik. demencija (lat. dementia) med. ludilo; demen-cija paralitika (nlat. dementia paralyti-

demerzija

200

demokratija

sa) progresivna paraliza ludaka; demen-cija prekoks (lat. dementia praecox) mladalako ludilo, zajedniki naziv za duevne bolesti koje poinju za vreme ili odmah posle puberteta; demencija senilis (lat. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama, kao posledica starosti. demerzija (lat. demergere, demersio) potapanje, zagnjurivanje. demeritirati (fr. demeriter) skriviti, zgreiti, ogreiti se o neto. demeritni dom u katolikoj crkvi: zavod za popravku i kanjavanje svetenika koji uine kakvu krivicu. demefitizacija (lat. de, mephitis kuio isparenje) med. ienje od kodljivih isparavanja, od zaguljivog vazduha. demefitizirati (lat. de, mephitos, fr. demephitiser) provetriti, istiti, oistiti od kodljivih isparavanja. demekinja v. dimiskija. demibastion (fr. demi-bastillon) voj. malo utvrenje, poluutvrenja. demivolt (fr. demivolte) jax. poluoptok, ja-hanje u polukrugu. dimije v. dimije. demikoton (fr. demi-coton) jaka polupamu-na tkanina. demilitarizacija (lat. de-, militaris) voj. razoruanje, razoruavanje; rasputanje, smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu, nekoj oblasti ili dravi; uvoenje civilne mesto vojne uprave; supr. militariza-cija. domilitarizirati (lat. de-, militaris) voj. razoruati, razoruavati; naroito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti, ne drati) vojsku i poruiti vojne objekte u nekom mestu, nekoj oblasti ili dravi; uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave; supr. militarizirati. demilitarizovati v. demilitarizirati. demimond (fr. demimonde) polusvet, tj. samo po spoljanjem sjaju otmeno drutvo javnih ena, kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. Dime-Sina). demimontkinja (fr. demimondaine) dama iz polusveta, javna ena. deminutiv (lat. deminuere umanjivati) gram. v. diminutiv. deminucija (lat. deminutio) v. diminucija. demiparalela (fr. demi-parallele) voj. poluanac, polurov. demir (tur. demir)) gvoe, eljezo; demir-kapija gvozdena kapija. demireljef (fr. demirelief) poluispupen rad, polureljefni rad. demisija (lat. demissio) skruenost, utue-nost, klonulost; ostavka; up. dimisija. demisionar (fr. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara, imanja; slubenik u ostavci.

demisionirati (lat. dimittere, fr. demissi-onner) dati ostavku, zahvaliti se na slubu ili zvanje; otpustiti. demiskija v. dimiskija. demitur (fr. demitour) polukrug, poluobrt (nalevo ili nadesno). demiurg (gr. demiurgos) fil. tvorac (ili: neimar) sveta. Ovako naziva Platon boga, kao tvorca sveta. Gnostiari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta, za razliku od najvieg boga, i izjednaavali ga sa bogom Jevreja. demidon (eng. demi-john, fr. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino, sire itd. razne veliine (do 60 1), koja je u nekim zemljama utvrena. demo- (gr. demos narod) predmetak u sloenicama sa znaenjem: narod, narodni. demoazel (fr. demoiselle) gospoica; devojka. demobilizacija (fr. demobilisation) voj. razoruavanje vojske, vraanje vojske na mirnodopsko stanje. demobilizirati (fr. demobiliser) voj. razo-ruati, svesti vojsku na mirnodopsko stanje; demobilisati. demobilisan v. demobilizirati. demograf (gr. demos narod, grapho piem) po starosti i dostojanstvu; senatori u dananjoj Grkoj. demograf (gr. demos narod, grapho .piem) onaj koji se bavi demografijom. demografija (gr. demos, grapho) grana statistike koja prouava kretanje i razvoj stanovnitva. demodoksologija (gr. demos, doksa miljenje, logos re, govor) prouavanje javnog miljenja naroda. demodulator v. detektor. demokrat(a) (gr. demos, krateo moan sam, vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureenja drave i odnosa u zajed-nici uopte; ovek slobodoljubivih, irokih pogleda. demokratizam (gr. demos, krateo) v. demokratija; u obinom govoru slobodoljubivost. demokratizirati (gr. demos, krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobaaju sve ljude i daju im ravnopravnost, bez obzira na imovno stanje, poloaj, poreklo itd.; uiniti jednu stvar pristupanom sredstvima i shvatanjima irokih narodnih slojeva, npr. nauku. demokratizovati v. demokratizirati. demokratija (gr. demos, krateo vladam, kratos vladavina, vlast, demokratia) pojam koji obino oznaava vlast naroda. Graansko-formalistiko shvatanje tumai demokratiju kao reim formalne jedna-kosti i prava svakog graanina da uestvuje u odluivanju o javnim, dravnim poslovima; ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skuptina svih punopravnih graana) i po-srednu (skuptina predstavnika koje na-

demoliranje

201

demping
demonstrativno (lat. demonstrare) javno, otvoreno, oigledno, izrazito, ivo, slobodno; up. demonstracije. demonstrativum (lat. demonstrativum) gram. pokazna zamenica, npr. ovaj, onaj, taj i dr. demonstrator (lat. demonstrator) dokaziva, izlaga, onaj koji tumai, prikaziva, objanjiva. demonstracije (lat. demonstratio) dokaz, dokazivanje, oigledno prikazivanje, naroito eksperimentiranje u prirodnim naukama; javno ispoljavanje, pojedinaca ili gomile, svog raspoloenja; voj. akcija, prividan tobonji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu, ili da mu se odvrati panja od neke druge operacije. demonstrira (lat. demonstrare) pokazivati, dokazivati, izlagati, tumaiti; vidno ispoljavati raspoloenje. demontaa (fr. demontage) rastavljanje na sastavne delove, raspletanje: onesposo-bljenje za rad; up. demontirati. demontirati (fr. demonter) jednu mainu rastaviti na njene sastavne delove; voj. oboriti s konja, narediti da se sjae; uiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. neku tvravu ili bateriju razoriti zrnima); uutkati top, razoriti mu lafet ili ga na drugi nain otetiti; pokvariti neku spravu, most itd. demontirna baterija voj. baterija koja frontalnom vatrom unitava neprijateljske topove. demoralizacija (fr. demoralisation) kvarenje, pokvarenost morala (ili: naravi); razvratnost; gubljenje hrabrosti; malodunost; v. demoralizirati. demoralizirati (fr. demoraliser) napraviti razvratnim, liiti MOJ. ala, pokvariti, upropastiti nekoga, liiti nekoga oseanja sopstvene vrednosti; voj. liiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu, uterati joj strah. demoralizovati v. demoralizirati. demoralisati v. demoralizirati. demos (gr. demos) narod; u demokratskoj Atini: optina, odsek jedne file. Demosten (gr. Demosthenes) najslavniji starogrki besednik u Atini (384322); otuda: demostenska reitost izvanredna, ubedljiva i silna reitost. demotian (gr. demotikos) koji pripada narodu, narodni, naklonjen narodu. demofil (gr. demos narod, philos prijatelj) onaj koji voli narod, narodoljubac. demping (eng. to dump frljiti, preturiti; prodavati po niskoj ceni, izvoziti robu i prodavati je ispod cene kotanja ili ispod cene domaeg trita, dumping) trg. predavanje robe u inostranstvu ispod cene kotanja, obino u cilju konkurencije i osvajanja trita; predavanje robe, naroito fabrikih proizvoda, po jevtinijoj

rod bira na dui ili krai period). Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga, pored razliko-vanja formalnih oblika, razlikuje demo-kratije po njihovom drutveno-istorij-skom i klasnom sadraju. Socijalistika demokratija zasnovana na drutveno] svojini i na ueu proizvoaa i graana u upravljanju privrednim i drutvenim poslovima, je kvalitativno nov oblik demo-kratije, koja podrutvl>ava i same politike oblike ubrzavajui proces odumi-ranja drave stvaranjem autonomne drutvene organizacije radnih ljudi. demoliranje (fr. demolir) ruenje, razvaljivan>e, unitavanje, upropaavanje, obaranje; demoliran. demolirati (lat. demoliri, fr. demolir) ruiti, poruiti, razvaliti; upropastiti, unititi; pr. demoliran. demolicija (lat. demolitio) v. demoliranje. demolicioni sistem fort. sistem utvrivanja po kojem se objekti, kad ih neprijatelj zauzme, mogu odmah razoriti minama. de.mologija (gr. demos, logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom ivotu. demon (gr. daimon) natprirodno bie, duh, naroito zao duh, sotona; zla kob. demonetizacija (fr. demonetiser, lat. de- i moneta novac) fin. povlaenje novca iz opticaja, bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja, bilo da bi se pretoplo ili prekovao. demonetizirati (lat. moneta, fr. demonetiser) fin. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povui iz opticaja. demonizam (gr. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bia uopte. demonolatrija (gr. daimon, latreia oboavanje) potovanje duhova, oboavanje avola i klanjanje (ili: sluenje) avolu. demonologija (gr. daimon, logia) uenje o duhovima, demonima. demonomagaja (gr. daimon, mageia) gatanje (ili: vraanje) pomou duhova. demonomanija (gr. daimon, mania pomama, ludilo) verovanje da je u nekoga uao avo i da je zbog toga poludeo; verovanje u aveti. demonomantija (gr. daimon, manteia proricanje) vraanje pomou demona koji se nalazi u onome koji vraa. demonomelanholija (gr. daimon, melanchob'a) ludilo oveka koji veruje da su u njega uli zli duhovi. demonski (gr. daimonios) avolski; soton-ski; natprirodan. demonstrant (lat, demonstrans) tuma, izla-ga, pokaziva; onaj koji javno daje izraza svojoj nameri, koji ispoljava miljenje ili raspoloenje. demonstrativan (lat. demonstrativum) koji ukazuje na neto, koji neto pokazuje; gram. demonstrativna zamenica pokazna za-menica, npr. ovaj, onaj, taj, i dr.

demulenciJa

202

dentarpag dendritian (gr. dendron drvo) u obliku drveta, slian drvetu, kao drvo. dendrografija (gr. dendron, gpaphia) opisivanje drveta; pr. dendrografiki. dendroidan (gr. dendron, eidos oblik, lik) v. dentritian. dendroliti (gr. dendron, lithos kamen) pl. min. okamenjene biljke i okamenjena drveta. dendrolog (gr. dendron, logos) poznavalac drvea, onaj koji prouava drveta, njihovo podizanje i praktinu primenu. dendrologija (gr. dendron, logi'a) poznavanje drvea, nauka o drveu podizanju i praktino] upotrebi. dendrometar (gr. dendron, metron) instrumenat za merenje visine i jaine drvea, kao i za odreivanje njegove zapremine. dendrometrija (gr. dendron, metron) vetina merenja drvea; nauka koja odreuje koliinu drvne mase, prirasta i starosti pojedinih drveta i itavih uma; up. dendrometar. denegacija (lat. denegatio) odluno pori-canje (pred sudom), odbijanje, uskraivanje; denegacio audijencije (nlat. denegatio audientiae) prav. uskraivanje sasluanja; denegacio debiti konjugalis (nlat. denegatio debiti coniugalis) prav. neizvravanje brane dunosti. denegirati (lat. denegare) odluno poricati, odbijati, uskraivati. denzimetar (lat. densus gust, zbijen, gr. metron) fiz. naprava za merenje specifi-ne teine i gustoe tenosti, vrsta areo-metra. denikotinizirati (lat. de-, fr. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga uiniti manje kodljivim po zdravlje. de nihilo nihil (lat. de nihilo nihil) v. eko nihilo nihil. denominativ(um) (nlat. denominativum) gram. re koja je izvedena neposredno od nekog imena, npr. ribati" od riba". cenominator (lat. denominare) kat. imenitelj, imenilac (u razlomku); denominator ra-cionis (nlat. denominator rationis) broj koji kazuje odnos, kolinik, kvocijent. denominacija (lat. denominatio) imenovanje, naimenovanje; prijava, objavljivanje. denominirati (lat. denominare) nazvati; imenovati, naimenovati. de non prejudikando (lat. de pop praejudicando) prav. ne nanosei tetu, bez tete po prava nekog drugog. denotacija (lat. denotatio) oznaavanje, obeleavanje, davanje podataka. denotirati (lat. denotare) naznaiti, obe-leiti, dati podatke. dentali (lat. dentales) gram. zubni glasovi, tj. oni kod kojih vrh jezika, pri izgovaranju, dodiruje zube u gornjoj vilici (t, d, s, z, c). dentalni (lat. dentalis) zubni. dentarpag (lat. dens zub, gr. arpazo zgrabim, epam) med. instrumenat za vaenje zuba.

ceni inostranstvu nego domaim potroaima, u cilju da se da oduke hiperprodukciji, ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli, damping. demulencija (lat. demulentia) pl. med, sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. dempfer (nem. Dampfer) priguiva, napra-va za oslabljivanje i ublaavanje jaine tonova na muzikim instrumentima, muziki ealj. denazalizacija (lat. de-, nlat. nasalisatio) lingv. gubljenje nosne artikulacije; prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. denarijus (lat. denarius) stari rimski srebrn novac, koji je najpre sadravao 10, docnije 16 asa ili 4 sesterca; denar. denaro (ital. denaro) bakarni novac razliite vrednosti u bivim provincijama severne i srednje Italije; trg. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru; mera za svilu i zlato. denatalitet (lat. de-, natalis koji se tie raanja) opadanje broja raanja (u nekom narodu, dravi itd.) i, u vezi s tim, smanjivanje broja stanovnitva. denaturalizacija (fr. denaturalisation) otputanje iz podanstva, gubljenje graanskog ili zaviajnog prava, liavanje podanstva, zaviajnosti. denaturalizirati (lat. natura, fr. denatura-liser) otpustiti iz podanstva, liiti nekog graanskog ili zaviajnog prava. denaturisati (fr. denaturer) svoju prirodu izmeniti; prirodu neke stvari promeniti, izopaiti; robu inae podlonu raznim dabinama i porezu (npr. so, piritus i dr.) dodavanjem drugih materija (gasa, zejtina), uiniti neupotrebljivom za ljude, da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboena nameta. denacionaliziranje (fr. denationalisation) odroavanje, odnaroavanje. denacionalizirati (lat. natio narod, fr. denationaliser) oduzeti narodni karakter, liiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada, odroditi, odnaroditi. denacifikacija (fr. de, lat. natio narod, facere raditi) nastojanje i rad pobedni-kihsaveznikih sila, po svretku drugog svetskog rata, da u Nemakoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalistike vladavine. denga (arap.) med. vrlo zarazna bolest; javlja se povremeno u toplim krajevima, samo leti, kao nagao nastup groznice. dendi (eng. dandy) kico, fifiri, pomo-dar. denpi-valjak (eng. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. dendizam (eng. dandy) kicotvo, kaiper-stvo, pomodarstvo.

dentikuli

203

depo

dentikuli (lat. denticuli zubii) pl. arh. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. dentin (lat. dens, dentis zub) zool. zubna kost, glavna masa iz koje se sastoji zub. dsntiekaliij(um) (lat. dens, zub, scalpere grepsti) sprava za ienje zuba. dentist(a) (lat. dens) zubni tehniar, zubni lekar, zubar. dentifricij(um) (lat. dentifritium) sredstvo (ili: praak) za ienje zuba. denticija (lat. dentitio) med. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. dentura (nlat. dentura) zubi, zubalo, stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. denudacija (lat. denudatio) otkrivanje, ogolienje; odvajanje kostiju od mesa; kol. zajednika delatnost erozije i raspadanja, zbog koje, usled odnoenja zemlje, dolazi do sniavanja tla. denuncijant (lat. denuntians) dostavlja, potkaziva, prokaziva, tuitelj. denuncijant (alt. denuntians) dostavlja, potkaziva, prokaziva, tuitelj. denuvcijat (lat. denuntiatus) dostavljenik, potkazanik, optueni. denunpijator (lat. denuntiator) v. denuncijant. denunpijacija (lat. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kanjivog dela, potkazivanje, prokazivanje, optuba. denuncirati (lat. denuntiare) dostaviti sudu, potkazati, prokazati, optuiti. deontologija (gr. deon dunost, iogia nauka) 1. fil. nauka o dunostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema); 2. uenje o lekarskoj etici, tj, o etikom ponaanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. deontoloki (gr. deon, deontos dunost, logia) teol. deontoloki doka z za postojanje boga, nazvan jo i moralnim dokazom, smatra da je potreba naeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. depalatalizacija (lat. de-, palatum) lingv. gubljenje palatalne artikulacije, to dovodi do pretvaranja nekih umekanih su-glasnika u tvrde. depandans (fr. dependances) pl. prav. prinadlenosti; v. pertinencije. deparalizirati (lat. de, gr. paralyein klonuti) med. otkloniti uzetost, izleiti od paralize. departicija (nlat. departitio) podela, raz-dela. departman (fr. departement) podela izvesnih poslova meu razna lica jednog kolegijuma; odeljenje, delokrug; srez, okrug; soba, odelenje (stana). depauperacija (lat. de, pauper siromah) osiromaavanje, osiromaenje. depauperirati (lat. de, pauper) osiromai-ti, osirotiti.

depedikulacija (lat. de, pediculus va) hig. razvaljivanje, unitavanje (ili: utamanjivanje) zaiju i gnjida. depedikulirati (lat. de, pediculus) hig. razvaljivati, unitavati (ili: utamaniti) vai i gnjide. dependencije (lat. dependere) pl. prav. prinadlenosti; v. pertinecije. depenirati (lat. reppa pero, ital. dipennare) trg. raune u trgovakoj belenici precr-tati i time ih ponititi; povui nalog. depea (fr. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena, npr. brzojav, beini brzo-jav; zvanino pismo, npr. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu, koje se obino alje najhitnijim putem, po naroitim kuririma. depeirati (fr. depecher, lat. dis- u pange-ge privrstiti) hitno poslati ili otpre-miti, brzo dostaviti; brzojavi, telegra-fisati. depilatorij(um) (nlat. depilatorium) med. sredstvo za skidanje kose i dlaka. depilacija (nlat. depilatio) opadanje kose; skidanje dlaka. depilirati (lat. depilare) skinuti kosu (ili: dlake), liiti kose; fig. liiti nekoga imanja. de plavo (lat. de plano) prav. prosto, jednostavno, ukratko, bez okolienja. deplantacija (nlat. deplantatio) presai-vanje, rasaivanje (bilja drvea). deplantirati (lat. planta bil>ka, deplanta-ge) presaditi, rasaditi. deplasiran (fr. deplace) neumestan, koji nije na svom mestu, pogreno ili ravo postavljen; koji se dogaa ili radi kada mu nije vreme. denlasirati (fr. deplacer) premestiti, ukloniti, sa svog mesta, promeniti mesto, smeniti nekoga sa njegovog poloaja; farm. to potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomou egneg dolivanja sredstva za rastvas-'--. (etra), pri emu neza-sieni ili manje ;sieni rastvor potiskuje potpuno zasien rastvor. deplasman (fr. deplacement) premecJtanje, smenjivanje, potiskivanje; naopako (ili: pogreno ravo) postavljanje, rav poloaj; mor. zapremina dela broda pod vodom, zapremina istisnua. deplecija (lat. deplere isprazniti, depletio) pranjenje, ispranjavanje. deploajiranje (fr. deploiement) voj. razvijanje, postrojavanje za borbu. deploajirati (fr. deployer) razvijati, rairiti, rasprostirati; voj. prelaziti iz marevskog poretka u borbeni poredak, razvijati se, postrojavati se za borbu. deploracija (lat. deploratio) oplakivanje, saaljevanje, aljenje. deplorirati (lat. deplorare) oplakivati, saaljevati, saliti. depo (fr. depot) stovarite, magacin za robu, sklonite; voj. vojska koja slui za

depozit

204

depresirati

dopunu ostalih jedinica; vojni materijal koji slui za dopunu; mesto gde se uvaju topovi i ostali ratni materijal; an depo (fr. en depot) na uvanje. depozit (lat. depositum) povereno dobro, ono to je dato na uvanje, ulog; dati, primiti ad cepozitum (lat. ad depositum) dati ili primiti na uvanje; in depozito (lat. in deposito) na uvanju, u pohrani; talog, nanos. depozitar (lat. depositarius, fr. depositeur) uvar, onaj kome je neto dato ili povereno na uvanje. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes, da bi ga davao drugima uz vei, i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uloen u radnju. depozitpi novac novac koji se polae sudu radi uvanja; novac uzet uz interes radi proirivanja posla. depozitor (lat. depositor) v. deponent. depozitorij(um) (nlat. depositorium) odelje-nje za uvanje, mesto u sudu gde se stvari i novac uvaju, arhiv. depozitum v. depozit. depozicija (lat. depositio) ostavljanje stvari na uvanje, ulaganje, zalog; naroito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na uvanje; iskaz pred sudom. depolarizator (lat. de poius, gr. polos stoer) fiz. hemijska tvar (supstanca) koja spreava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. depolarizacija (lat. de, polus, gr. polos stoer) fiz. unitavanje polarizacije galvanskom elementu. depolarizirati (lat. de polus, gr. polos) fiz. liiti polarizacije galvanski elemenat. depolirati (fr. depolir) oduzeti sjajnost, glatkou. dspolitizapija (nlat. depolitisatio) oduzimanje politikih prava nekom staleu ili grupi l>udi, npr. slubenicima, i-novnitvu, vojsci itd. depolitizirati (lat. de, nlat. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike, neki stale ili grupu ljudi liiti politikih prava, npr. slube-nike, inovnitvo, vojsku itd. deponens (lat. deponens) gram. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno znaenje, dakle, koji toboe naputa svoje prvobitno znaenje, deponentni glagol. deponent (lat. deponens) polaga, ulaga, onaj koji daje neto na uvanje u ostavu; svedok pred sudom. depoviranje (lat. deponere) v. depozicija. deponirati (lat. deponere) odloiti; poloiti, uloiti; dati na uvanje, u ostavu; prav. pred sudom iskazati; bank. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja; depono-vati. deponovati (lat. deponere) v. deponirati.

depo-posao bank. kad vanka prima na uvanje, u sefovima, razne stvari od vrednosti (dragocenosti, hartije od vrednosti i dr.), za ta naplauje od deponenta nagradu. depoiularizirati (lat. de, popularis narodni) otuiti nekoga od naroda, liiti nekoga narodne naklonosti. depopulacija (lat. depopulatio) raseljavanje; opadanje stanovnitva. depopulirati (lat. depopulari opustoiti, opljakati) raseljavati, raseliti (stanovnitvo). deport (ital. fr. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeu sadanje-ga i docnijega niegkursa hartija (razlika izmeu sadanjega i docnijeg vieg kursa zove se report). deportacija (lat. deportatio) progonstvo, proterivanje, izgnanje, prisilno upui-van>e u logore, upuivanje po kazni u neku koloniju, npr. Engleza u Tasmaniju, Rusa (za vreme carizma) u Sibir, Francuza u Novu Kaledoniju itd. deportiran (lat. deportatus) prognan, pro-teran, izgnan, poslan u zatoenje ili po kazni u koloniju. deportirati (lat. deportare) prognati, proterati, izgnati; poslati u zatoen>e, poslati po kazni u koloniju; baciti u bedu. deposedirati (lat. de-possidere, fr. deposse-der) prav. liiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje, prognati, oterati; de-posedirani npr. vladalac koji je zbaen s prestola. depostirati (fr. deposter) voj. oterati sa mesta, potisnuti sa poloaja. depravacija (lat. depravatio) moralno kvarenje, pokvarenost, iskvarenost, razvrat-nost, izopaenost, pogoranje. depreverbacija (fr. depreverbation) lingv. v. deprefiksacija. deprekacija (lat. deprecatio) molba za koga ili za to; sveano preklinjanje sa pri-zivanjem bojeg suda, preklinjanje; zauzimanje za nekoga, posredovanje. depresivna oblast meteor. oblast najnieg vazdunog pritiska. depresija (lat. deprimere, depressio) psih. utuenost, potitenost, klonulost psihike energije, poglavito osetljivosti, naroito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd.) i melanholijom; med. operacija oka pri kojoj se ivac potiskuje nanie; ulegnue, sputanje; kol. oblast koja lei nie od morske povrine; meteor. padanje ive u barometru usled slabog pritiska vazduha; nizak pritisak vazduha; trg. padanje cena, opadanje cena; fiz. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima; astr. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. depresirati (lat. depressio) voj. topovsku cev upraviti nie; neto, npr. knjigu, izvaditi iz prese.

depresorij(um)

205
mora deputaraca narodno narodna skuptina.

derivometar predstavnitvo,

depresorij(um) (nlat. depressorium) med. instrumenat za svlaenje, potiskivani modane opne. depresorii nervi biol. nervi koji ire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. deprefiksacija (fr. de, prefixe predmetak) lingv. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio, po znaenju i obliku, nov prost glagol. Npr. od glagola zalatiti (ivinu) dobiva se, oduzimanjem predmetka za-, nov glagol patiti. deprecijativan (lat. de-, pretium, cena, vrednost) koji izaziva prezir, omalovaavadeprimirati (lat. deprimere) pritiskivati, utui, pogruiti, oneraspoloiti; sla-biti, ugnjetavati, tlaiti; oduzimati snagu, iznuravati; med. kod katarakta; nerv povui nanie, pritisnuti, oslabiti; de-primiran puls pritisnut, tj. slab puls, koji znai oslabelost; deprimirana kapi-larnost fiz. nie stanje sive u uzanim cevima nego u irim sudovima koji opkoljavaju cevi. de profundis (lat. de profundis) iz dubina" (poetak 130. psalma, u katolikoj crkvi pokajna i alosna pesma). depurancija (lat. depurantia) pl. med. sredstva za ienje, naroito lekovi koji iste krv. depurativan (fr. depuratif) koji isti, naroito koji pomae ienje krvi. depuratoran (nlat. depuratorius) v. depurativan. depuracija (nlat. depuratio) ienje krvi. depurgativan (lat. depurgativus) koji isti (ili: proiava) creva. depurgatoran (nlat. depurgatorius) v. depurgativan. depurgacija (lat. depurgatio) ienje, proiavanje; trebljenje. depurgirati (lat. depurgare) istiti, oistiti; trebiti, otrebiti. depurirati (fr. depurer) istiti, proisti-ti, oistiti krv. deputat (lat. deputatum) utvreni prihod koji neko, pored plate, prima godinje u stvarima, u naturi, npr. drva, ito, stan i dr., kao jedan deo svojih prinadlenosti. deputatist (lat. deputatum) onaj koji prima deputat. deputacija (lat. deputatio) izaslanstvo, poslanstvo, lica koja, u ime neke vee organizacije, imaju ovlaenje da obave izvestan posao; poslanici; odbor odreen da pripremi sve to je potrebno za rea-vanje nekog krupnijeg pitanja. deputirati (lat. deputare) odrediti, nazna-iti; izabrati, uputiti. deputirac (lat. deputatus) zastupnik, predstavnik, poslanik (naroito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u politikom predstavnitvu zemlje); ko-

dsradenitis (gr. dere vrat, aden lezda) med. zapaljenje vratnih lezda. deranirati (fr. deranger) uznemiravati, uznemiriti, remetiti, zadravati (koga), smetati kome; pomeriti, pokvariti, poremetiti, pobrkati; poremetiti svoje imovno stanje, pasti u dug, zaduiti se. deranman (fr. derangement) smetanje, uznemiravanje u poslu; poremeenost, poremeaj, nered. deratizacija (fr. de, rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova, mieva. derbi (eng. derby) sl. klasina trka u Engleskoj, koja se odrava, u sredu posle Trojice, obino na uvenom trkalitu u Epso-mu, jugozapadno od Londona, na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivau, lor-du Derbiju, koji ju je osnovao 1779). derbi-krek (eng. derby-crack) prvoklasan konj trka koji uestvuje u derbiju. dervi (pere. derwis, tur. dervi) pripad-nik dervikog reda, sekte (tarika). dereglija (ma. dereglye) dugaak amac irokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. derelikta (lat. derelicta) pl. prav. naputene stvari, stvari bez gospodara. derelikcija (lat. derelictio) prav. naputanje, ostavljanje. derivancija (lat. derivare odvoditi, derivan-tia) pl. med. derivirajua sredstva, tj. ona koja odvode sokove. derivat (lat. derivare, derivatum) gram. v. derivatum. derivati (lat. derivare, derivata) pl. hem. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. derivativan (lat. derivare, nlat. derivatus) izveden, koji je postao izvoenjem, iz neega; koji odvodi na drugu stranu. derivativum gram. v. derivatum. derivatum (lat. derivare izvoditi, derivatum) gram. izvedenica, re koja je postala od neke druge rei, izvedena re, npr. stanovati stanovnik. derivacija (lat. derivatio) gram. izvoenje, npr. jedne rei iz druge; mat. izvoenje, izvod, radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji, diferenci-jacija; odstupanje od pravog puta; avij. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra; voj. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu, izazvane njihovim obrtanjem, i promena vazdunog pritiska koju to odstupanje izaziva. derivirati (lat. rivus potok, derivare izvoditi) dolaziti, proizlaziti, postati od, voditi poreklo od; izvesti, izvoditi. derivometar (lat. derivare, gr. metron mera) avij. instrumenat pomou koga izvia utvruje pravac i silu vetra i, prema tome, vri popravku kursa.

derma

206

desenater

derma (gr. erma koa, dermatos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: koa, koni, u vezi sa koom. dermalni (gr. erma) koni, koji pripada koi, koji je u vezi s koom. dermaskop (gr. erma, skopeo gledam) aparat, u obliku naroitog ogledala, pomou koga se moe videti svaka, pa i najmanja promena na koi, svaka pora, bora, dlaica i dr. (upotrebljava se u zavodima za ulepavanje). dermatalgija (gr. erma, algos bol) ned. bol koe; dermatodlija. dermatijatrija (gr. erma, iatrela leenje) med. leenje konih bolesti. dermatitms (gr. erma) ned. zapaljenje koe. dermatian (gr. erma) koni, koji se tie koe. dermatografija (gr. erma, grapho piem) opisivanje koe. dermatodinija (gr. derma, odyne bol) med. v. derma talja. dermatoze (gr. erma, med opti naziv za bolesti koe. dermatozoe (gr. erma, zoon ivotinja) pl. gotovani koji ive na koi, koni para-ziti. dermatoid (gr. erma, eldos vid, oblik) koasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i korienje knjiga. dermatol (gr. erma, lat. oleum ulje) farm. ukast, bezmirisan bizmutov praak koji ima antiseptiko dejstvo i koji lei rane. dermatoliza (gr. derma, Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost koe. dermatolog (gr. erma, logos) onaj koji se bavi prouavanjem koe; lekar za kone bolesti. dermatologija (gr. erma, logia) nauka o koi, nauka o konim bolestima. dermatom (gr. erma) med. otok koe. dermatomikoza (gr. derma, mykes gljiva) med. bolest koe koju prouzrokuju parazitske gljive, gljive gotovanke. dermatonoza (gr. erma, nsos bolest) med. v. dermatopatija. dermatopatija (gr. erma, patheln patiti) med. bolest koe; dermatonoza. dermatopatologija (gr. erma, pathos bol, logia) nauka o konim bolestima. dermatoplastika (gr. erma, plastike vetina uobliavanja) med. deo hirurke plastike koji se bavi vetakim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova koe. dermatotilus (gr. derma, tylos ulj) med. koni ulj. dermijatrija med. v. dermatijatrija. dermo- (gr. erma) v. derma. dermografizam (gr. erma, grapho piem) med- pojave na koi kod nekih, naroito nervoznih, osoba (nastaju trljanjem, udarom, prevlaenjem kakvog predmeta ili

pisanjem po koi kakvim tvrdim predmetom), koje ostavljaju trajan i jasan trag. dsrmologija v. dermatologija. dermoplastika (gr. erma, plastike vetina uobliavanja) 1. presaivanje zdrave koe hirurkim putem na mesto gde je ona unitena; 2. vetina ggunjenja ivotinja. dermoskopija (gr. erma, skopeo gledam) med. nain ispitivanja koe i njenih oboljenja posmatranjem, pomou naroitog uveliava jueg aparata, povrine ili dubljih slojeva koe. dermotilus med. v. dermatotilus. dermotomija (gr. erma, tome seenje) med. rasecanje koe. dernek (tur. dernek, dirnek) sabor, vaar; veselje, svadba. dernije kri ((fr. dernier eri) poslednji krik, naroito u modi, tj. ono to je najnovije u modi, poslednja novost. derogativan (nlat. derogativus) koji krnji, teti, radi na utrb; opozivan, koji opoziva, ukidan, koji ukida, stavlja van snage. derogacija (lat. derogatio) krnjenje, okrnjivanje, zahidanje, oduzimanje, zakinue, smanjenje, ograniavanje, odstupanje (npr. od ugovora); stavljanje van snage, opozivanje, ukidanje neke naredbe, zakona. derogirati (lat. derogare) krnjiti, okrnjiva-ti, zakidati, zakinuti, oduzimati, smanjiti, povrediti, initi krivo, raditi na utrb; ukinuti, opozvati, staviti van snage, npr. neki zakon. derospazmus (gr. dere vrat, spasmos gr) med. gr u vratu. dert (pere. derd, tur. dert) tuga, alost, jad, briga, bol. derut (fr. deroute) nered, propast; voj. beanje u neredu razbijene vojske, rasulo. derutirati (fr. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta, zavesti, smesti, zbuniti, pobrkati neije namere, osujetiti; voj. razbiti, rasturi!??. des, deses muz. za pola stepena snieni ton de, odnosno za pola stepena snieni ton desdesant (fr. descente) silaenje, silazak, sputanje; tovar jednog broda; iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljite, neprijateljski upad u neku zemlju; vojska dovedena vodenim, vazdunim putem na neprijateljsko zemljite; fort. tajni hodnik u nekoj tvravi koja vodi u rovove ili ka minama; padina, nagib. desantni brod (fr. descente) specijalno graeni brod za iskrcavanje na neureenoj neprijateljskoj obali. desen (fr. dessein, ital. disegno, lat. desig-nare obeleiti) namera, cilj; plan, nacrt; (fr. dessin) trg. uzorak, ara, vrsta; muz. osnova jedne kompozicije. desenater (fr. dessinateur) crta mustara, uzoraka.

desenzibilizator

207

despotizam

desenzibilizator (nlat. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. pod desenzi-bilizacija. desenzibilizacija (nlat. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari, supstan-cije (kod koprivnjae i dr.); fot. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploa i filmova pomou naroitih boja (desenzibi-lizatora), rastvorenih u vodi. desen-maina maina za izradu tkanina po mustri; maina za deseniranje maina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina, i koja mustru, taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). deser (fr. dessert) prislani, poslednji deo obeda (sir, voe, poslastice). deservit (lat. deservitum) branioeva (ili: zastupnikova) prinadlenost, honorar. desert (fr. dessert) v. deser. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obino fina, slatka i jaka vina). desertni tanjir, tanjir za voe i poslastice. designativan (nlat. designativus) oznaavan, obeleavan, odredan, koji oznaava, obeleava, odreuje. designator (nlat. designator) razvodnik, re-dar, onaj koji pokazuje mesta (u pozoritu itd.); dosuiva nagrada pri javnim igrama i utakmicama. designatus (lat. designatus) neko koji je odreen za neki poloaj, a koji jo nije uveden u dunost. dssignacija (lat. designatio) oznaavanje, oznaenje, odreivanje, imenovanje, naimenovanje; naznaenje, ime. designaciona presuda prav. presuda po kome e se redu isplaivati poverioci kod nekog steaja. desigvirati (lat. designare) oznaiti, naz-naiti, odrediti (nekoga); imenovati, nai-menovati (nekoga za neto). desigram v. decigram. desiderat (lat. desideratum) neto to je poeljno, dakle, neto to nedostaje, ega nema, potreba, nedostatak, praznina koju bi trebalo popuniti. desiderata (lat. desiderata) pl. stvari kojih nema, nestale stvari, stvari koje su potrebne, koje su poeljne, npr. za popunja-van>e zbirki. desiderativan (nlat. desiderativus) koji izraava elju, potrebu; verba desiderati-va (nlat. verba desiderativa) gram. glagoli koji iskazuju neku elju ili potrebu. desideracija (lat. desideratio) nemanje, nedostajanje; potreba, elja. desiderija pija (lat. desideria pia) pl. skromne, dobronamerne elje (koje se obino ne ispunjavaju), puste elje. desiderij(um) (lat. desiderium) elja, udnja, enja; molba, zahtev.

desiderirati (lat. desiderare) eleti, ude-ti, eznuti (za im). desikacija (lat. siccus, suv. nlat. desiccatio) suenje, isuivanje. desimetar (fr. decimetre) v. decimetar. desine (fr. dessine) crtano, nacrtano; crtao, nacrtao. desinencija (lat. desinere zavriti se, fr. desinence) gran. kraj, zavretak rei. desinirati (fr. dessiner, ital. disegnare) crtati, skicirati. desistirati (lat. desistere) odustati (ili: odustajati) od ega, okaniti se neega, prestati s ime. deskvamacija (lat. desquamatio) ljuenje, gubljenje ljuske, med. ljuenje koe posle konih bolesti. deskvamirati (lat. desquamare) oljutiti, ostrugati l>uske; gubiti ljusku. deskriptiva (lat. describere opisivati) mat. nacrtna geometrija. deskriptivan (lat. describere, fr. descriptif) opisan, koji opisuje, koji prikazuje, ocrtava, prikazan, ocrtavan. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgraivanjem metoda za objektivno opisivanje jezike strukture u jednom vremenskom preseku. deskripcija (lat. descriptio) opisivanje, prikazivanje, ocrtavanje; opis. desolacija (lat. desolatio) pustoenje, razo-renje, ruenje, duboka tuga, oajanje, neu-tenost. desoliran (lat. desolare) opustophen, razoren, uniten; oajan, bezutean. desolirati (lat. desolare) pustoiti, opu-stoiti, razoriti, unititi; baciti u oajanje, teko oalostiti, ucveliti. despekt (lat. despicere prezirati, despectus) preziranje, prezir, grdnja, poruga. despektirati (lat. despectare) potcenjivati, omalovaavati, prezirati. despekcija (lat. despectio) v. despekt. desperado (p. desperado oajnik) razbojnik; revolucionar koji je stavio sebe van zakona. desperatan lat. desperatus) oajan, klonuo duhom, bez nade; krajnje ogoren. desperatist(a) (lat. desperare) ovek bez nade, oajnik; krajnje ogoren ovek. desperacije (lat. desperatio) oajanje, bezglavost, oseanje bezizlaznosti; krajnje ogorenje. desperirati (lat. desperare) oajavati, pasti u oajanje, klonuti duhom, gubiti svaku nadu. desnog (gr. desptes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge; neogranieni gospodar, neogranieni vladalac, samodrac, tiranin; samovoljan gospodar; titula grkopravoslavnih vladika; titula nekih srpskih vladara posle Kosova. despotizam (gr. despotes) neogranieno gospodarstvo, neograniena vladavina, samovolja, tiranstvo despotizam. Podanici

despotizirati

208

detaman

stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureene uprave. despotizirati (gr. despotes) vladati neogranieno i samovoljno; ponaati se kao tiranin ili nasilnik, postupati nasil-niki, vriti nasilje. despotija (gr. despotes) neogranieno gospodarstvo, neograniena i samovoljna vladavina; drava neogranienog i samovoljnog vladaoca. despotski (gr. despotes) samovoljno, neogranieno, nasilniki, tiranski. destilat (lat. destillatus) hen. teni proizvod destilacije, prekapnica. destilater (fr. destillateur) onaj koji prei-ava, poboljava, izdvaja; onaj koji pee rakiju, fabrikant likera. destilacija (lat. destillatio) hen. proces prikazan pod destilirati, isparavanje tenosti i ponovno zgunjavanje u tenost; isparavanje; peenje rakije; suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta, kostiju i dr.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili teni i gasni proizvodi. destilacioni aparat sprava za vrenje destilacije, kazan za peenje rakije. dsstiliran (lat. destillare) destilacijom do-bijen, preien, popravljen. destilirati (lat. destillare kapati, de- i stilla kap) ispariti, izlapiti; hem. neku tenost, putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr.), pretvoriti u paru, a potom ovu, rashlaivanjem, ponovo napraviti tenom, isparavanjem prekapa-ti, prekapavati; preistiti. dosti dovati v. destilirati. destinater (nlat. destinatarius, fr. destina-taire) trg. onaj kome zapovednik lae ima da preda robu, primalac, adresat, konsig-nator. destinativ (lat. destinare odrediti) lingv. pade cilja u najoptijem znaenju. destinacija (lat. destinatio) odreenje, opredeljenje, namena, krajnji cilj, posvete. destinirati (lat. destinare) odrediti, name-niti, opredeliti, posvetiti. destra (ital. destra desnica) kola destra (ital. colla destra) kuz. desnom rukom. destruktibilan (lat. destructibilis) razor-ljiv, unitljiv, razruljiv. destruktibilitet (lat. destructibilitas) razorljivost, unitljivost, razruljivost. dsstruktivan (lat. destructivus) razoran, ruilaki. destruktivnost (lat. de-struere) razornost. destruktor (nlat. destructor) ruilac, razo-rilac, unipggilac, prevratnik. destrukcija (lat. destructio) ruenje, raza-ranje, unipggavanje, prevrat. desublimacija (lat. de-, sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije, pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso-

vitog u vrsto stanje, ako se ohlade do odreene temperature. desugestija (lat. de-suggestio) osloboavanje od sugestije i njene moi. desudacija (lat. sudor znoj, desudatio) znojenje, preznojavanje. descendent (lat. descendens) potomak, izdanak (dete, unuk, praunuk itd.). descendentna teorija bkol. uenje o postanku; uenje o prirodnom razvitku ivotinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje, o injenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju, i o uzrocima toga i takvog razvitka. Tvorci ove teorije su: stari grki mislioci Anaksimandar i Empedoklo, a, u novije vreme, naroito Lamark (v. lamarkizam), Darvin (v. darvi-nizam) i Hekl. descendencija (nlat. descendentia) potomstvo; poreklo, koleno. descendirati (lat. de-, scendere) silaziti, sii, sputati se, skidati se; voditi poreklo, poticati. det (fr. dette) poduica, dug, naroito dravni dug; det flotant (fr. dette flottante) letei dug; det publik(fr. dette publique) dravni, javni dug. detaksacija (nlat. detaxatio) v. taksacija. detalj (fr. detail) pojedinost, podrobnost, sitnica; opirno prianje (ili: opisivanje, izlaganje) nabrajanje do sitnica; an detaj (fr. en detail) trg. prodaja namalo, nasitno, na pare, na komad. detaljiran (fr. detailler) opiran, iscrpan u izlaganju (ili: prianju, opisivanju); osamljen, rasparan. detaljiranje (fr. detailler) opirno (ili: podrobno) izlaganje, prianje (ili: opisivanje) do sitnica. detaljirati (fr. detailler) rasparavati, komada ti, usitnjavati; potanko, opirno, do sitnica priati (ili: izlagati, opisivati); trg. prodavati namalo (ili: nasitno, na pare), krmiti. detaljisati v. detaljirati. detaljist(a) (fr. detailleur) trgovac namalo, nasitno, sitniar; onaj koji je suvie opiran u izlaganju (ili: prianju, opisivanju). detant (fr. detente) poputanje zategnutosti u odnosima; poboljanje u odnosima izmeu dveju drava; oputenost. detae (fr. detache) muz. naziv za potez gudala pri sviranju na gudakom instrumentu. detairan (fr. detacher) odvojen od celine, otcepljen od celine, otcepljen, bez veze sa ostalim delovima; pridodat, dodeljen. detairati (fr. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati, otcepiti; voj. otkomandovati, odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvri neki zadatak; do deliti, pridodato. detaman (fr. detachement) voj. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i

detektiv

209

detranp
determinativ (lat. determinativus) gram. odrednica, u s loeno j rei (sloenici) onaj deo kojim se drugi odreuje. determinativan (nlat. determinativus) odre-dan, koji odreuje; gram. odredbeni; up. determinativ. determinato (ital. determinato) muz. odluno, otro naglaeno. determinacija (lat. determinatio) odreivanje, odreenje, odreenost, opredelji-vanje, opredeljenje, opredeljenost; odluka; odredba; odlunost, reenost; ldg. sua-vanje obima pojma proirivanjem njegove sadrine, ime se dolazi od optijih do mae optih pojmova; sinteza optih pojmova u posebne. determinizam (lat. determinare) fil. uenje o odreenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima, pobudama, prema emu ni oveja volja ne moe biti slobodna, nego odreena i uslovljena tim uzrocima i motivima; supr. indetermini-zam. determiniran (lat. determinatus) odreen, opredeljen; ogranien. deteriinirati v. determinisati. determinisati (lat. determinare) ogranii-ti; odrediti, odreivati, opredeliti, opredeljivati, odluiti, utvrditi. determinist(a) (lat. determinare odrediti) fkl. pristalica determinizma; supr. inde-terminist. deterdent (lat. detergere, eng. detergent oistiti) hemijsko sredstvo (praak, tenost i dr.) za ienje i pranje raznih predmeta (rublja, posua i dr.). deto (ital. detto, lat. dictum) reeno, pomenuto, napred imenovano, to isto, npr. 6 kg brana 9 kg deto, tj. toga istog; trg. a deto (ital. a detto) istoga dana. detoksinizacija (lat. de- gr. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari, materije, organizma i dr. detonator (lat. detonator) upalja, lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje tee upaljivih eksploziva. detonacije (lat. detonatio) pucanj, tresak, prasak, grmljavina, eksplozija; muz. pogreno pevanje, ispadanje iz tona. detonirati 1. (fr. detoner) muz. uzeti odvie visok ili odvie dubok ton, pogreno pevati, distonirati; 2. (lat. detonare, fr. detoner) puknuti, prasnuti, tresnuti, eks-plodirati. detraktor (lat. detractor) opada, klevetnik, panjkalo. detrakcija (lat. detractio) odbijanje, oduzimanje, npr. krvi otvaranjem vene; smenjivanje; klevetanje, panjkenje; jus detrakcio-nis (let. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). detranp (fr. detrempe) vodena boja pomeana sa tutkalom i belanevinom (slui

upuen radi izvrenja nekog naroitog zadatka. detektiv (lat. detegere otkriti, eng. detective) potajnik, slubenik koji otkriva zloine i njihove izvrioce, tajni policajac; privatan detektiv lice koje, po porudbini i za nagradu, potajno motri rad pojedinih linosti. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu, sasvim neprimetno, praviti snimci. detektor (lat. detegere otkriti, eng. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji nameten u prijemnoj stanici, prima elektromagnetne talase i slualac ih naroitim ureajem uje; sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi; sprava na vetakim bravama koja pokuaje obi-janja objavljuje i spreava. detektor lai ureaj koji belei fiziolo-ke promene (krvotoka, pulsa, disanja, znojenja itd.) koje se zbivaju kod optuenog ili osumnjienog lica za vreme njegovog sasluavanje; te zabeleene promene prilikom sasluavanje koriste se pri utvrivanju istinitosti izjava optuenog. detekcija (nlat. detectio) otkrivanje, obelodanjivanje, iznoenje na videlo. detevtor (lat. detentor) prav. pritealac; onaj koji raspolae nekom stvari, tobonje sopstvenik. detencija (lat. detentio) zadravanje, nezakonito zadravanje, obustava; prav. stvarno raspolaganje nekom stvari, npr. zakup-ca, za razliku od sopstvenosti; liavanje slobode putem zatvora ili pritvora. detergirati (lat. detergere) obrisati, otrti, otirati, istiti, oistiti. deterziv (lat. detergere istiti) med. sredstvo za ienje. deterzija (nlat. detersio) ienje. deterzorij(um) (lat. detersorium) med. v. deterziv. deteriorativan (lat. deterior gori) v. pejora-tivan. deterirati (lat. deterrere) zastraiti, za-plaiti. detericija (nlat. deterritio) zastraivanje, odvraanje od zla pretnjom kazne. determinabilan (nlat. determinabilis) odre-dljiv, reljiv, odluljiv, ograniljiv. determinabilitet (nlat. determinabilitas) odredljivost, reljivost, odluljivost, ogranil>ivost. determinanta (lat. determinare odrediti) fkl. presudan faktor, inilac koji odreuje pravac i cilj. determinante (lat. determinare odrediti) mat. izvesni spojevi veliine koeficijenata koji se javljaju pri reavanju linearnih algebarskih jednaina sa vie nepoznatih.

detranspozicija

210

defektivni glagoli

istim ciljevima kao i gva); slika rae-na vodenim bojama. detranspozicija (nlat. de-transpositio) til. ispravljanje izmeanih strana. detransponirati (lat. de-transponere) tip. izmeane strane ponovo dovesti u red, ponovo rasporediti. detransportacija (lat. de-transportatio) tip. v. detranspozicija. detransportirati (lat. de-transportare) tip. v. detransponirati. detrahirati (lat. detrahere) odbiti, odbijati, oduzeti, oduzimati, uskratiti, ukloniti; oklevetati, obediti, opanjkati. detritus (lat. detritus) oblutak, ljunak, istroen kamen; proizvodi raspadanja, ruenja. detricija (lat. detritio) trljanje; med. rana napravljena trljanjem, meanjem. detronizacija (lat. de, gr. thronos presto) liavanje prestola, svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. detronizirati (lat. de, gr. thronos) liiti prestola, svrgnuti s prestola. detronirati (lat. de, gr. thronos, fr. detroner) v. detronizirati. detruzorij(um) (nlat. detrusorium) med. hirurka sprava za potiskivan* tela koja se zadre u drelu. detumescencija (lat. detumescere) med. splanjavanje, poputanje (ili: prestajanje) oticanja. detumescirati (lat. detumescere) med. splanjavati, prestati da otie, popustiti (otok). detur (lat. detur) neka se da, da se da. detur kopija (lat. detur copia se. protocolli) prav. prilae se prepis rasprave. deus (lat. deus, gr. theos, sskr. dewa, dewas) bog; dni (lat. dii) pl. bogovi. deus eks mahina (lat. deus eh machina) lit. bog iz maine", iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritinom poloaju, koji je, u antikoj tragediji, pomou naroite sprave (maine) bio sputan na pozornicu; fig. neoekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i reava stvar; iznenadna pomo; neoekivano posredovanje u nekoj stvari. deuterij(um) (gr. deuteros drugi po redu) hem., fiz. teki vodonik, znak D. deutero- (gr. deuteros) predmetak u sloenicama sa znaenjem: drugi po redu, potonji. deuterogamija (gr. deuteros, gamos brak) enidba (ili: udaja) po drugi put, drugi brak. deuterogonist(a) (gr. deuteros) drugi glumac po vanosti u starogrkoj tragediji. deuteroza (gr. deuteros) ponavljanje. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. pisma, drugog ranga, koje su tek docnije primljene u kanon. deuteroksid (gr. deuteros, oxys) hem. oksid drugog stepena.

deuteroni (gr. deuteros) hem. fiz. jezgra tekog vodonika, deuterijuma. deuteronomija (gr. deuteros, nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). deugeronomion (gr. deuteros, nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadranih u 24 knjizi); deuteronomijum. deuteropatija (gr. deuteros, pathein patiti, podnositi) med. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. deuteropatian (gr. deuteros, pathos bol) med. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. deuteroskop (gr. deuteros, skopeo gledam) vidovit ovek, vidovnjak. deuteroskopija (gr. deuteros, skopeo) drugi vid, tj. sposobnost da se vidi i ono to nije tu (izvesno dejstvo poremeene ili prenadraene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost); up. deuteroskop. def (arap. daff, tur. def, tef) v. daire. defakto (lat. de facto) v. pod fakat. defalcirati (lat. de, faix srp) ponjeti srpom, ukloniti; prav. uzeti napred, odbiti, npr. jedan deo nasledstva. defamirati (lat. diffamare) izneti na rav glas, ozloglasiti; difamirati. defanziva (fr. defensiva) odbrana, stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane; supr. ofanziva. defanzivan (lat. defensus, fr. defensif) odbrambeni, koji je za odbranu, zatitni. defanzivni poloaj voj. odbrambeni poloaj, onaj na kojem se oekuje napad. defanzivni rat voj. odbrambeni rat, tj. rat koji se vodi samo radi odbrane. defanzivni ugao voj. mesto izloeno unakr-snoj, topovskoj ili puanoj, vatri. defanzivno oruje voj. odbrambeno oruje (koje slui samo za odbranu). defanzivno sredstvo (lat. defensivum) med. spoljanje zatitno sredstvo, radi zatite od kodljivih uticaja. defekacija (lat. defaecatio) ienje od ljama, taloga; hem. preiavanje, naroito eernog soka pomou krea; biol. izbacivanje izmeta. defekt (lat. defectus) nedostatak, mana, nepotpunost, praznina, greka; kvar, npr. na motoru; manjak, npr. u kasi. defektan (lat. defectus) krnj, manjkav, nepotpun, oteen, sa prazninama. defektiv (lat. defectivum) gram. re koja nema svih oblika svoje promene, npr. imenica doba, glagol jesam itd. defektivan (lat. defectivus) nepotpun, koji nema svih delova i oblika. defektivitet (nlat. defectivitas) krnjost, manjkavost, nepotpunost. defektivni glagoli (lat. verba defectiva) gram. nepotpuni glagoli, tj. oni koji nemaju svih oblika.

defektivum

211

deficmtan

defektivum (lat. defectivum) gram. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. defektirati (lat. deficere) pogreke u raunanju traiti i koriti; zameravati, ma-nisati neemu; dopunjavali, popunjavati, ponovo naruivati; proneveriti; u poti: javiti da je neto nestalo. defektologija (lat. defectus, gr. logia) nauka o uroenim telesnim i psihikim ne-dostacima (gluvonemost, umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. defectus, gr. skopeo gledam) ureaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najee otkrivanje greaka u materijalu pomou rendgenskog snimanja, snimanja gama-zracima ili pomou ultrazvuka). defektoskopija (lat. defectus, gr. skopeo gledam) tehn. skup metoda za pronalaenje greaka u nekom materijalu. defektuozitet (nlat. defectuositas) v. defek-tivitet. defektura (nlat. defectura) fark. snabdevanje, ispunjavanje laboratoriju ma;, ispitivanje, dopunjavanje. defekcija (lat. defectio) otpadanje, odme-tanje; slabljenje, poputanje u snazi, iznu-renje, iznurenost, malaksalost. defemivacija (nlat. defeminatio) pete. gubljenje spolne razdraljivosti kod sene; supr. efeminacija. defendend (lat. defendendus) optueni koga treba braniti, klijent, tienik. defendent (lat. defendens) v. defenzor. defenziva v. defanziva. dsfenzija (lat. defensio) odbrana. defenzor (lat. defensor) branilac, zatitnik, zastupnik; pravobranilac. deferent (lat. deferens) onaj koji trai zakletvu, koji nekome drugom nudi zakletvu; dostavlja; na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. defetizam (fr. defaite poraz, defaitisme) miljenje i politika izvesnih linosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 19141918, nego su traile da se zakljui mir po svaku cenu; fig. malodunost, klonulost, neverovanje u uspeh ili pobedu. defetirati (fr. defaire) praviti malodu-nim, klonulim; oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. defetist(a) (fr. defaitiste) pristalica defe-tizma, tj. zakljuenja mira pre pobede; fig. ovek maloduan, bez vere u uspeh ili pobedu; pr. defetistiki. defiguracija (lat. defiguratio) kvarenje, nagrivanje, unakaivanje. defigurirati (lat. de-figurare) pokvariti, unakaziti, nagrditi, naruiti. defile (fr. defile) tesnac, klanac, svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreu samo po jedan ili dva u redu (usek, klanac,

uprija, kapija itd.); svean prolazak, paradni mar. defilirati (fr. defiler) pojedinano prolaziti kakvim tesnim putem; voj. prolaziti paradnim marem, sveano prolaziti; defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne moe u njega videti i gaati. defilman (fr. defilement) voj. ureivanje, obezbeivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre; horizon-talni defilman rov udeen tako da se u njega ne moe gaati ni upadati; ver-tikalni defilman rov udeen tako da neprijatelj ne moe u njega gledati ni gaati. definisati (lat. definire ograniiti, odrediti) log. pojam odrediti, pojam objasniti drugim pojmovima; v. definicija. definitiva (lat. definitiva) zavrni ispit, praktini uiteljski ispit. definitivan (lat. definitivus) odluan, pre-sudan, odreen, izrian, konaan, zaklju-en; dril. definitivno. definitiva seitencija (lat. definitiva sen-tentia) konani sud, konana presuda. definitivni traktat konani (ili: zaklju-ni) ugovor. definitivum (lat. definitivum) konano objanjenje, zavrne redakcija ugovora; konano ureenje (supr. provizorijum). definitor (nlat. definitor) odredilac, onaj koji odreuje; vii lan jednog kaluer-skog reda, stareina manastira; pomonik dekana u katolikoj crkvi. definitum (lat. definitum) neto odreeno, tano, odreen pojam. definicija (lat. definitfo) log. odreenje (ili: odredba) pojma, objanjenje jednog pojma drugim pojmovima, svoenje jednog pojma na druge pojmove; to biva naznaenjem najblieg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifine razlike (differentia specifica), tj. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati; npr.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). To je rodna, generika, definicija; up. genetika definicija. deficijent (lat. deficiens) otpadnik, odmetnik; dunik; onaj koji ima manjak u raunu, kasi itd.; onaj koji usled slabosti ili bolesti nije vie sposoban da vri svoju dunost. deficijentan (lat. deficiens) l. manjkav, nedovoljan, nejak, slab; 2. kec. slabouman, mentalno (duevno) slab. deficit (lat. deficere nedostajati, deficit nema, nedostaje, nije tu) manjak, manji iznos u jednom raunu, suma za koju su prihodi manji od izdataka; manjak u kasi. deficitan (fr. deficitaire) koji ima deficit, nepotpun, manjkav u neemu; defici-taran.

deflagracija

212

deceptivan

deflagracija (lat. deflagratio) hen. ienje (ili: preiavanje) pomou vatre. deflagrirati (lat. deflagrare) sagoreti, izgoreti, obgoreti, vatrom oistiti. deflacija (lat. deflatio) fin. smenjivanje novanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca; up. inflacija. deflacionisti (lat. deflatio) fin. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujui broj novanica u opticaju, naroito onih za koje nema pokria i podloge, podigne kupovnu mo novca; supr. inflacionisti. deflegmacija (lat. de, gr. phlegma sluz) hem. osloboavanje alkoholnih tenosti, tekuina, od vode; deflegmirati. deflegmirati (lat. de, gr. phlegma) han. osloboditi od vode; neku tenost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadrine. defleksija (lat. deflexio) skretanje, savi-janje, odstupanje. deflektirati (lat. deflectere) savijati, saviti, skretati, skrenuti. deflektor (lat. deflector)" naprava na dimnjaku radi zatite od vetra i dima, dimovuk; naprava za dovoenje vazduha (kod petrolejskih lampi). deflorata (lat. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost, obeaena. deflorator (lat. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. defloracija (lat. defloratio) obeaenje, oduzimanje nevinosti devojake. deflorisati (lat. deflorare) oduzeti devojci nevinost, obeastiti. defluksija (lat. defluxio) oticanje, opadanje, gubljenje; med. katar. defo (fr. def aut) oskudica, mana, nedostatak, pogreka; neopravdan izostanak; prav. izostanak sa roita, nedolazak na suenje. defolijacija (nlat. defoliatio) opadanje lia, listopad; kidanje lia sa drvea i dr. deforman (lat. deformis) pokvarena oblika, naruen, unakaena oblika; deformisan. deformacija (lat. deformatio) kvarenje oblika, unakaivanje, unakaenje, nagriva-nje, nagrenje;, pokvarenost oblika, unaka-enost, nagrenost. deformisan (lat. deformis) v. deforman. deformisati (lat. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik, unakaziti, naruiti, nagrditi, iskvariti oblik. deformitet (lat. deformitas) unakaenost, nakaznost, pokvarenost, oblika. defraudant (lat. defraudans) proneverilac, varalica, utajiva, krijumar. defraudator (nlat. defraudator) v. defraudant. defraudacija (lat. defraudatio) pronevera, prevara, utaja, krijumarenje.

defraudirati (lat. defraudare) proneveriti, proneveravati, prevariti, utajiti; naroito: prikriti porez, carinu itd. defter v. tefter. defterdar v. tefterdar. defunkcija (lat. defungere) prestanak ivota, smrt. dehidratacija (lat. de-, gr. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode; ned. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode; dehidracija. dehidracija v. dehidratacija. dehidrogenacija (lat. de-, gr. hydor voda, genesis postanak) han. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. dehiscentan (lat. dehiscens) koji zjapi (seme-ne aure). dehiscencija (nlat. dehiscentia) bog. zjap-ljenje. dehiscirati (lat. dehiscere) raspui se, otvoriti se, zjapiti. dehortacija (lat. dehortatio) odvraanje, savetovanje da se neto ne uini. decem (lat. decem) deset. decembar (nlat.) dvanaesti mesec u godini, prosinac; zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru, brojei od marta. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagai tzv. dravnog trajka 2. decembra 1851. god. decemvir (lat. decemvir) lan kolegija od 10 lanova; najpoznatiji su, iz stare rimske istorije, decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. Zakon na deset tablica". decemviralan (lat. decemviralis) koji se sastoji od deset lanova. decemvirat (lat. decemviratus) vladavina desetorice, tj. decemvirata. decempeda (lat. decem, pes stopa) motka za merenje, od 10 stopa, neto vie od 3 t. decenij(um) (lat. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. decentan (lat. decere, decens) pristao, prikladan, pristojan; poten, estit; uzdrljiv (u umetnikom smislu). decsntralizacija (lat. de, centrum sredite, fr. decentralisation) labavljenje jednog politikog tela i, kao posledica i cilj toga, vea samostalnost pojedinih delova; ostavljanje izvesnih poslova niim organizma; upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje to veu samostalnost, naroito u dravnoj upravi. de centra lizirati (fr. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke, naroito u dravnoj upravi. decentralisati v. decentralizirati. decencija (lat. decentia) pristojnost, prista-lost, prikladnost, skladnost. deceptivan (lat. decipere varati) varljiv, obmanljiv, laljiv, koji podvaljuje.

deceptor

213

diagometar krake raznokrake poluge, kod koje odrava ravnoteu sa telom koje se meri deset puta laki teg. decimator (nlat. decimator) desetar, onaj koji skuplja desetinu. decimacija (lat. decimatio) pravo na desetinu, skupljanje desetine; desetkovanje, izdvajanje svakog desetog oveka radi deci-miranja. decimetar (lat. decem, gr. metron) deseti deo metra; up. dekametar. decimirati (lat. decimare, fr. decimer) svakog desetog izazvati; desetkovati, svakog desetog kazniti, naroito smru, kada su svi podjednako krivi; stanovnitvo biva decimirano, npr. kakvom velikom zaraznom boleu, tj. biva veoma osetno smanjene. decimola (ital. decimole) mu-j. notna figura koja naznauje da jednu grupu od deset tonova treba odsvirati u vremenu za koje bi se inae odsviralo osam normalnih tonova. deizo (ital. deciso) muz. odreeno. dear (fr. decharge) mor. istovarivanje lae, iskrcavanje; vraanje duga ili neke obaveze i priznanice o tome, razrenica; voj. jednovremeno ispaljivanje, skupna palj-ba, plotun; arh. nosa svoda, podupira. dearirati (fr. decharger) stovariti, istovariti; dati razrenicu, razreiti; oduiti, podmiriti, izravnati, npr. dug ili obavezu; voj. ispali (puku ili top). dearmirati (fr. decharmer) liiti drai (ili: ari, lepote). dee (fr. dechet) trg. manjak (ili: gubitak) u teini koji neka roba pretrpi usled odvajanja praine, peska i dr. to se u toj robi nalazi, usled sasuivanja, oticanja itd.; v. dekalirati. deendendo (ital. descendendo) kuz. v. dekreendo. deifrer (fr. dechiffreur) onaj koji reava tajno pismo, koji ita ifre. deifriranje (fr. dechiffrement) odgone-tanje, tumaenje nekog tajnog pisma, proi-tavanje ifri. deifrirati (fr. dechiffrer) odgonetnuti, protumaiti, reiti znake ifru nekog tajnog pisma; fig. prokljuviti, dokuiti; deifrirati se kazati se, dati se prepoznati. deosoar (fr. dechaussoir) sprava zubnih lekara za odvajanje desni od zuba. di- (gr. di- za, dis dvaput, dvostruko) predmetak u sloenicama sa znaenjem: dva, dvo-, dvaput, dvostruko. dna- (gr. dia) grki predlog, po naem pravopisu dija-, znai: kroz, skroz, u, na, du;, preko, za, iza, raz-, pro-, itd.; javlja se i kao di-, npr. di-optrika. diagometar (gr. di-agein provoditi, metron) fiz. aparat pomou koga se nalazi i utvruje sposobnost pojedinih tela za provo-enje elektriciteta.

deceptor (lat. deceptor) laov, varalica, podvaladija. decep goran (nlat. deceptorius) v. deceptivan. decepcija (lat. deceptio) varanje, laganje, prevara, podvala. decernat (nlat. decernatus) delokrug, krug poslova, nadletvo i nadlenost jednog decernenta. decernent (lat. decernens) prav. sastavl>a (ili: pisac) presude; izvestilac, referent po nekoj stvari, struci ili vrsti poslova; naelnik jednog nadletva ili upravnog odeljenja. decernirati (lat. decemere) sudskim putem odluiti, reiti; v. dekret. deder! ani ja (lat. decertatio) zavrna (ili: presudna, odluna) borba (ili: bitka). decertirati (lat. decertare) boriti se odsudno, biti odlunu bitku. decesija (lat. decessio) odlazak, odilaenje, odstupanje. decesor (lat. decessor) onaj koji odlazi, prethodnik u slubi. deci- (lat decem) predmetak u sloenicama sa znaenjem: deseti deo (neke jedinice za meru). decibel jedinica jaine zvuka; oznaka dl (jaina zvuka tihog govora iznosi 810 decibela); up. bel. decigram (lat. decem, gr. gramma) deseti deo grama; up. dekagram. decidencija (lat. cadere pasti, decidere pasti, spasti) pad, opadanje, nazadak u pogledu imovnog stanja; poputanje, npr. vatre u bolesti. decidirati (lat. cadere, decidere svriti, reiti, fr. decider) reiti, reavati, presuditi, odluiti, odluivati; deci-dendi raciones (lat. decidendi rationes) prav. razlozi sudske presude. decizivan (nlat. decisivus) odsudan, presu-dan, odluan; odsean, otar. decizivan glas (lat. votum decisivum) prav. glas koji odluuje, presudan glas. decizija (lat. decisio) prav. sudska odluka, naroito u sumnjivim sluajevima. decizor (nlat. decisor) prav. izborni sudija. decizum (lat. decisum) sud, presuda, sudska odluka. decilitar (lat. decem, gr. litra) deseti deo litra; up. dekalitar. decima (lat. decima) muz deseti ton raunajui po redu od osnovnog tona; poet. strofa od deset stihova (panskog porekla). decimala (lat. decimus deseti) mat. desetno mesto; desetni razlomak. decimalan (lat. decem, decimus) desetni, koji se sastoji od deset delova; decimalni razlomak mat. desetni razlomak, tj. obian razlomak iji je imenitelj dekadna jedinica; decimalni ra un raun sa decimal-nim razlomcima; decimalni sistem brojni sistem ija je osnova broj 10; decimal-na mera podela mera na deset jedinica; decimalna vaga vaga sastavljena od dvo-

diadelfija

214

divizivan sud

diadelfija (gr. di-, adelphos brat) pl. bog. biljka sa hermafroditnim cvetovima, iji su pranici srasli u dva snopia (u Lineovom sistemu XVD. klasa). diakustika (gr. diakuo) fkz. nauka o prelamanju zvuka. diandrija (gr. diandria) dvomuevnost; bat. pl. biljke sa dva pranika u jednom hermafroditnom cvetu, npr. maslina (P klasa u Lineovom sistemu). diantus (gr. dianthes) bat. koji ima dva cveta, koji bujno cveta (tj. karanfil, karavilje). diartroza (gr. di-arthron) stajanje zglobova tako da budu sposobni za kretanje; sasta-vak zglobova. diarh (gr. di-archo vladam) lan vlade dvojice, lan dvovlade, savladar, poluvladar, polugospodar. diarhija (gr. di-archo) vlada dvojice, dvovlada; upravljanje dvojice gospodara; v. duumvirat. diarhian (gr. di-archo) sa dva vladara; koji ima dva gospodara. diba (pere. diba, tur. diba) svilena tkanine protkana zlatom. diblovati (eng. dibble) agr. sejati dibl-ma-inom, koja pravi rupe u zemlji i puta seme da u njih pada. dibrahis (gr. di-brachys) metr. stihovna stopa od dva kratka sloga: ii. dibuk (hebr. dibbug) u jevrejskom narodnom verovanju: zao duh koji opseda oveka. div (pere. diw, zao duh, avo, tur. dei) mitoloko bie: gorostas, gigant, olienje jakosti i snage. diva (lat. diva) boanska, oboavana; da nas: uvena i slavna glumica, naroito pevaica; kod ital. pesnika: ljubaznica, dragana. divagacija (nlat. divagatio) tumaranje, lutanje; med. govorenje bez veze, trabunjanje (naroito kod umio obolelih); ret. udaljavanje od predmeta (u govoru i pisanju). divagirati (lat. di-vagari) tumarati, otuma-rati, lutati; med. govoriti bez veze, tra-bunjati; ret. udaljavati se od predmeta o kome se raspravlja. divan (pere. diwan, tur. divan) turski dravni savet; tajni savet bivih sultana; carinarnica; popis poreskih obvezni-ka; istonjake sofa s jastucima (za sedenje i spavanje); lit. zbirka spisa ili lanaka, naroito pesama (npr. Geteov: Zapadno-istonjaki divan"). divarikacija (nlat. di-varicatio) fiziol. razgranjavanje, granasto razvijanje jedne ile. divergentan (lat. divergens) razlazan, koji ide u razliitom pravcu, koji se razilazi; divergentne linije linije koje se udaljuju jedna od druge; fig. koji odstupa, koji se razlikuje; kat. iji se zbir lanova neogranieno poveava ukoliko se vie lanova uzimaju; supr. konvergentan.

divergencija (fr. divergence) razilaenje, udaljavanje jedan od drugog; fig. odstupanje, udaljavanje. divergirati (lat. di-vergere) razilaziti se, razmicati se, odstupati, udaljavati se jedno od drugog; biti drugog miljenja. diverzan (lat. diversus) razliit, raznolik, raznovrstan, svakovrstan (diverzna roba). diverzije (nlat. diversio) odvraanje, skretanje, promena pravca; voj. neoekivan napad zboka ili s lea; skretanje neprijateljske panje na drugu stranu; osujei-vanje izvesnih namera; med. razderba vlage po telu; razonoda, razgaljivanje, zaboravljanje neprijatnih misli i briga. diverzant (lat. diversio) ovek koji vri diverziju. diverzitet (lat. diversitas) razliitost, raznovrsnost, raznorodnost, raznolikost. diverzifikacija (nlat. diversificatio) menja-nje, razlinos-^, promena, unoenje promena. diverziforman (lat. diversus, forma) nejednakog oblika, razliit oblikom. divertimento (ital. divertimento) kuz. lak i prijatan muziki komad, zabavna kompozicija. divertirati (lat. divertere) odvojiti, odvratiti; razonoditi, razonoavati, razveseliti, zabavljati. divertisman (fr. divertissement) zabava, razonoenje; poz. ples na pozornici, mali balet, igra i ples izmeu inova; divertimento. divide et impera (lat. divide et impera) v. pod dividirati. dividend (lat. dividendus) kat. deljenik. dividenda (lat. dividenda) trg. udeo u dobitku koji, u odreeno vreme, pripada svakom udeoniaru u nekom trgovakom ili akcionarskom drutvu, prema broju njegovih udeonica, akcija ili uloga, od dobitka koji se ima podeliti; udeo u podeli du-nikova imanja. dividirati (lat. dividere) deliti, razdeliti, podeliti; mat. jedan broj podeliti nekim drugim brojem; divide in partes ekvales (lat. divide in partes aequales) med. podeli na jednake delove (na receptima); divide et impera (lat. divide et impera) podeli pa vlada j! (princip starorimskih osvajae i savremenih imperijalista). dividualitet (nlat. dividualitas) mogunost deljenja, deljivost. dividuum (lat. dividuum) ono to se moe deliti, ono to je deljivo. diviz (lat. dividere deliti) znak za deljenje rei. divizibilan (nlat. divisibilis) deljiv. divizibilitet (nlat. divisibilitas) deljivost. divizivan sud (lat. dividere) log. sud u kojem se subjektu (S) pridaje vie predikata (Pj, R2 . . .); oblik: S je delom Ra, delom R2 . . ., npr.: Tela su delom vrsta, delom tena, delom gasovita.

divizije

215

digram

divizije (lat. divisio) deljenje, podela; mat. deljenje brojeva (jedna od etiri osnovne raunske radnje); log. podela obima jednog pojma, dakle, naznaivanje svih vrsta jednog roda putem determinacije jedne i iste oznake rodnog pojma; voj. via taktike i zdruena jedinica za samostalno izvra-vanje zadataka u borbi; postoje peadij-ske, konjike, oklopne, mehanizovane, artiljerijske, vazduno-desantne, pomor-sko-desantne i vazduhoplovne divizije. divizionar (fr. divisionnaire) voj. komandant divizije. divizionizam (lat. divisio deljen>e) um. nain slikanja francuskih impresionista iz druge polovine XIX v.: tonovi se stavljaju na platno jedan pored drugoga, umesto da se meaju na paleta. Tako, npr. da bi se dobio zelen ton, stavlja se jedno pored drugog plavo i uto; na taj se nain, u oku posmatraa, izvri optiko sjedinjavanje, a boje dobivaju veu sveinu i ivost. divizor (lat. divisor) mat. delitelj, delilac, broj kojim se deli. divizorij(um) (nlat. divisorium) instrument za deljenje; brojanik (ili: cifarnik) kod asovniara; tip. viljuka za deljenje slova. divizura (nlat. divisura) odsek, odeljak. Divina komedija (ital. Divina comedia) lit. Boanstvena komedija", spev. ital. pesnika Dantea. divinator (nlat. divinator) onaj koji moe da predvia, vidovnjak, pogaa, gatar, vra, prorok. divinatoran (lat. divinare pogaa, prori-cati) koji vraa, predvia, predskazuje, prorie, predviaki, proroki. divinacija (lat. divinatio) pogaanje, predvianje, predskazivanje budunosti po snovima i raznim pojavama u prirodi, prori-canje, gatanje, vraanje, sluenje. divinizacija (fr. divinisation) oboenje, obogotvorenje, stavljanje nekoga u red bogova, oboavanje. divinizirati (fr. diviniser) oboavati, stavljati u red bogova, dizati do neba, potovati kao boga. divit (arap. dawat, tur. divit) pernica sa mastionicom zajedno. divorcijum (lat. divortium) prekid, raspust, rastanak; razvod braka. divotamente (ital. divotamente) muz. pobono, sa pobonou, sveano. divulgacija (lat. divulgatio) iznoenje na velika zvona, razglaavanje, raznoenje, rasprostiranje. divulgirati (lat. divulgare) razglasiti, ra-strubiti, izneti na velika zvona. divulzivan (nlat. divulsivus) rastrzan, raskidan, koji kida, rastre, raskida. divulzija (nlat. divulsio) kidanje, raski-danje, rastrzanje. divus (lat. divus) boanski, nebeski.

digama (gr. di, gamma dvostruko tama") slovo u najstarijem grkom alfabetu, koje se italo kao ,,v" (ime dobilo po tome to je imalo oblik dvostrukog g": F). digamija (gr. di-, gamos brak) drugi brak, druga enidba, druga udaja. diger (eng. digger) kola, naroito kopa zlata u Australiji. digerencija (lat. dirigentia) pl. med. sredstva za rastvaranje i varenje. digerirati (lat. digerere) razdeljivati, razdeliti, rastvoriti; variti, svariti, pro-baviti, probavljati; tvrdu materiju u zagrejanoj tenosti umekati i rastvoriti. digesta (lat. digesta) pl. zbirka spisa koja je razdeljena na pojedine odseke; prav. povea zbirka odlomaka iz spisa starijih rimskih pravnika (Pandekta), podeljena po knjigama, naslovima i paragrafima, koju je priredio car Justinijan. digestibilan (nlat. digestibilis) svarljiv, probavljiv. digestiv (nlat. digestivus) med. sredstvo koje pomae varenju; sredstvo koje pomae izluivanje gnoja. digestivna mast farm. sa terpentinom pomeana mast za leenje opekotina. digestija (lat. digestio) varenje, svarivanje, probavljanje, probava; med. pomaganje luenja gnoja; hem. rastvaranje vrstog tela u nekoj tenosti na umereno] temperaturi (u tzv. digerirnoj pei). digestor (lat. digestor) Papinov lonac, lonac za brzo kuvanje jela; autoklav. digestorij(um) (nlat. digestorium) u hemij-skim fabrikama, laboratorijama itd.: aparat za kuvanje koji se zagreva vrelom vodom ili, obinije parom; pe za zagrevanje peanih kupatila; parna kuhinja. diginija (gr. di-, gyne ena) bog. osobina biljaka koje imaju dva tuka; pl. dvoene biljke, tj. biljke sa dva tuka (drugi red veeg broja klasa u Lineovom biljnom sistemu). diginian (gr. di-, gyne) bog. sa dve ene, tj sa dva tuka. digitalan (lat. digitalis) prstni, koji se tie prstiju (noge i ruke). digitalin (nlat. digitalis) hem. alkaloid koji se nalazi u biljci napretku. digitalis (nlat. digitalis) bog. besnik, bumbareija, pustikara. digitata (lat. digitata) pl. zool. ivotinje sa prstima, tj. sisari koji imaju slobodne prste na nogama. diglota (gr. di-, glossa jezik) knjiga napisana na dva jezika; biglota. dignitar (nlat. dignitarius) nosilac visokog zvanja, velikodostojnik. dignitet (lat. dignitas) dostojanstvo, ugled; dostojanstvenost; visoko zvanje. digram (gr. di-, granama slovo) dva slova koja se itaju kao jedan glas (u naoj latinici: lj, nj i d).

digredirati

216

dizenterija
dielektrikum (gr. di-, elektron ilibar) fiz. tvar (materija, supstanca) koja nije samo neprovodnik elektriciteta (izolator), ve uestvuje kao sredina (meutvar) u prostiranju elektrine sile, npr. vazduh, ulje, vrst sumpor, staklo, porculan, parafin, alkohol, voda. dielektrin (gr. di-, elektron) hem. meavina sumpora i parafina. dielektricitet (gr. di-, elektron) fiz. kon-stanta dielektriciteta dielektrina konstanta. dielektrian (gr. di-, elektron) koji ne provodi elektricitet, koji izoluje a uestvuje u prostiranju elektrine sile; dielektrina tela dielektrikumi; dielektrina konstanta jednog izolator a naziva se broj koji pokazuje koliko je puta kapacitet jednog istog kondenzatora vei kada su u njemu obloge razdvojene tim izolato-rom, nego kad je izolator vazduh; dielektrina polarizacija elektrina podela koju pretrpljuje jedan izolator usled influencije; dielektrini kapacitet, v. induktivitet. divni hem. nezasienu ugljovodonici koji u svojim molekulima sadre dve dvostruke veze (di-eni) izmeu S-atoma; tehniki najznaajniji je izopren. diereza (gr. diaireo razdvajam, diairesis) gram. razdvajanje, ralanjavanje jednog dvovlasnika (diftongi) na dva samoglasnika, npr. ae u ae; med razdvajanje, rastavljanje, naroito krvnih sudova. dies (lat. dies dan) lrav. dan suenja, rok, termin. d i a j n (eng. design nacrt) grana primenjene umetnosti koja se bavi likovnom stranom oblikovanja predmeta industrijske proizvodnje. dmzajner (eng. design) pronalaza, umetnik koji se bavi DIZZJNOM . dizargrija (gr. dys-, arthro ralanjavam) med. poremeaj govora koji se ispoljava smetnjama u stvaranju glasova. dizgin (tur. dizgin) jedan od dva kaia na uzdi kojim koija ili jaha upravlja konjem odnosno konjima; kajao. dizdar (tur. dizdar, pere. diz tvrava, dar od dasten drati, imati) zapovednik tvrave utvrenog grada, gradski zapovednik. dizel-motor teh. pogonska sprava kod koje se teno gorivo ne pretvara prethodno u gas, nego utrcava i, usled jakog pritiska i visoke temperature, pali samo sobom; upotrebljava se za pogon brodova, automobila, eleznice i dr. (naziv po pronalazau, nem. inenjeru Rudolfu Dizelu 1858 1913). dizenterija (gr. dys- predmetak koji oznaava neto nesreno, teko, ne-, zlo-, enteron crevo, dysenteria) med. srdobolja, zarazna bolest koju karakterie zapaljenje crevne sluzokoe, zarazni proliv.

digredirati (lat. digredi) odstupati, udalja-vati se od predmeta (naroito u govoru). digresija (lat. digressio) odstupanje, udaljavanje od predmeta (npr. u govoru); astr. najvee istono ili zapadno udaljenje unutranjih planeta (Merkura, Venere) od Sunca. didaktika (gr. didasko uim, pouavam, didaktikos) vetina obuavanja, tj. nauka o ureenju i sprovoenju nastave kao sredstva duhovnog razvitka, nauka o nastavnim metodama. didaktian (gr. didaktikos) pouan; didak-tina lirika ona koja nas ne pouava priajui nam neki dogaaj, nego nam u kratkim reenicama neposredno kazuje pouku (gnoma, epigram, zagonetka); didak-tina pesma pouna pesma; didaktina poezija pesnitvo koje ne gleda svoj zadatak samo u umetniko] obradi nekog doivljaja, nego s tim spaja i iznoenje nekog saznanja, neke pouke. didaktiar (gr. didaskein pouavati) vetak u obuavanju, onaj koji ume dobro i uspeno da predaje. didaskalije (gr. didaskalia) pl. izlaganja, objanjenja, uputstva. didaskalski (gr. didasko pouavam) pouio; to dokazuje, neoborive; apodiktiki. Didahe (gr. didache) Uenje dvanaest apostola", stari hrianski spis, napisan oko 100. god. na Istoku, izdat 1883, iz koga vidimo kako se ivelo i mislilo u prvim danima hrianstva. didekaedar (gr. di-, deka deset, hedra osnova, sedite) kom. poliedar koji ima dvaput po deset, tj. dvadeset, povrina. didekaedarski (gr. di-, deka, hedra) koji ima dvaput po deset (20) povrina. didelfis (gr. di-, delphys materica) med. dvostruka materica; zool. torbar. didimitis (gr. didymos s dva muda) med. zapaljenje jaja. didimos (gr. didymos) bliznac, blizanac. didinamija (gr. didynamis) pl. vot. XIV klasa u Lineovom biljnom sistemu (dvomone biljke, sa etiri pranika u jednom her-mafroditnom cvetu od kojih su dva dua). didinamian (gr. di-dinamikos) vot. dvomoan, tj. hermafroditni cvet (kod koga su od etiri pranika dva dua). di-di-ti (eng. DDT, skr. od dihlor-dife-niltrihloretan), otrov za borbu protiv insekata i za spremavanje zaraza, otkrio ga vajcarski hemiar P. Miler (dobio Nobelovu nagradu 1948). didodekaedar (gr. di , dodeka dvanaest, hedra osnova) geom. poliedar koji ima dvaput po dvanaest povrina, tj. dvadeset etiri povrine. didrahma (gr. di-. drachme) srebrni novac koji je nekada bio u opticaju u Grkoj i u Sredozemlju. diegeza (gr. diegesis) ret. prianje od poetka do kraja, opirno izlaganje.

dizenterian

217

diJadoha dijagnosticirati (gr. diagnostikein raspoznati) med. v. dijagnozirati. dijagnostiar (gr. diagnostikos) lekar koji ume da raspoznaje i utvruje bolesti prema njihovim bitnim oznakama ili simpto-mima. dijagnostiki (gr. diagnosis) med. to je osnovano na pouzdanim znacima ili simptomima; dijagnostiki znaci bitni znaci ili simptomi neke bolesti. dijagonala (gr. diagonia, lat. diagonalis) geom. du povuena iz jednog temena ugla, etvorougla ili mnogougla u teme nesusednoga ugla; dijagonali fine vunene tkanine sa kosim arama. dijagonalan (gr. diagonios, lat. diagonalis) u pravcu dijagonale, kos, poprek, poprean. dijagram (gr. diagraphein nacrtati, diagramma) figura ili geometrijski crte;; crte (ili: nacrt, skica) radi objanjenja nekog injeninog stanja, radi oigled-nog predstavljanje izvesnih odnosa, gra-fiko (ili: crteno) predstavljanje nekog stanja, statistike, razmera itd.; pre-sek, prosek, slika rada ili snage, plan; muz. note od pet linija; kod gnostiara: dva meusobno ukrtena trougla u kojima je upisano neko mistine ime boga, i koji su im sluili kao amajlija (Solo-monovo slovo). dijagraf (gr. diagraphein nacrtati) aparat za mehanike crtanje perspektive prema prirodi. dijagrafija (gr. dia, graphia) umnoavanje na litografskom kamenu crtea prenese-nih na gumirani taft. dijagrafika (gr. diagraphein) vetina pravl>enja skica, vetina skiciranja. dijada (gr. dyas, dyados dvoje, dvojina) mat. veliki*:- odreena proizvodom dvaju vek-tora. dijadeksis (gr. diadechomai preuzimam) naslee, nasledstvo; med. prelazak ili preobraaj jedne bolesti u neku drugu; dija-doha. dijadema (gr. diadeo veem oko, s obe strane, diadema) plava ili bela traka oko ela koju su, kao znak vladarskog dostojanstva, nosili persijski kraljevi i grki carevi; kruna; enski ukras za glavu; vladarsko dostojanstvo i vlast. dijadika (gr. dyas dvojstvo) dijadini sistem brojeva Lajbnicova najjednostavnije podela brojeva u klase, kod koje se upotre-bljuju samo dve cifre (1 i 0). dijadoza (gr. diadidomi razdajem) med. razdeoba (ili: razilaenje) hranljivih tvari kroz telo; poputanje ili prestanak neke bolesti. dijadoh (gr. diadochos) naslednik prestola; naroito: naslednici Aleksandra Velikog (dijadosi) u raznim delovima njegove drave. dijadoha (gr. diadechomai preuzimam) med. v. dijadeksis.

dizenterian (gr. dys-, enteron) med. srdoboljan, koji ima zarazno zapaljenje drevne sluzokoe, zarazni proliv. dizmenoreja v. dismenoreja. dizurija (gr. dys, uron mokraa) med. oteano mokrenje, nastaje zbog mehanikih i psihikih smetnji (npr. kod tumora pro-state). dija- (gr. dia) predmetak u sloenicama sa znaenjem: kroz, skroz, u, na, du, preko, za, uza, raz-, pro-, i dr.; up. dia-. dijabaz (gr. diabasis) geol. mineral iz starijeg paleozojskog doba, obino gust i tamno-zelen. dijabaza (gr. diabamo prolazim, diabasis) prolaz, prelaz, gaz, brod, most. dijabetes (gr. diabamo, diabetes) med. eer-na bolest koja je vezana sa znatnim izluivanjem mokrae, koja je ili normalno sastavljena (diabetes insipidus) ili ima u sebi eera (diabetes mellitus); u teim oblicima izaziva veliko mravljenje i malaksalost. dijabetin (gr. diabetes) med. levuloza koja se upotrebljava kod dijabetiara mesto obinog eera. dijabetiar (gr. diabetes) med. bolesnik koji pati od eerne bolesti, eera. dijabetometar (gr. diabetes, metron) med. sprava za odreivanje koliine eera u mokrai (u eerne bolesti). dijabl (fr. diable, gr, diabolos klevetnik, lat. diabolus) vrag, avo. dijablerija (fr. diablerie) avolija, vrago-lija, arolija, magija. dijabola (gr. diabole) potvora, kleveta, opadanje; ret. okrivljavanje protivnika sa naznaivanjem kazne koja ga oekuje. dijabolizam (gr. diabolos) avolsko delo, avolski posao. dijabolo (gr. diabalJo prebacujem, prevedem, ital. diabolo) vrsta igre, poreklom iz Kine, slina igri jo-jo. dijabolski (gr. diabolos) avolski, soton-ski. dijabotanum (gr. dia, botane biljka) med. biljni melem, biljni flaster. dijaglipti (gr. diagliptos izrezak, diagly-phein) pl. figure izrezane ili izdubene u ploi. dijaglifian (gr. diaglyphein izrezati) iz-duben, izrezak, iseen. dijagnoza (gr. diagignoskein, diagnosis) med. raspoznavanje i utvrivanje kod bolesnika izvesne bolesti po njenim bitnim oznakama i pojavama. dijagnozirati (gr. diagignoskein razaznati, raspoznati) med. utvrditi kod bolesnika znake i simptome neke bolesti i na osnovu njih samu bolest; odrediti prirodu bolesnog stanja. dijagnostika (gr. diagnostike) med. nauka ili vetina raspoznavanja i utvrivanja bolesti.

dijakinema

218

dijamantska boja

dijakinema (gr. diakinema) med. razmicanje, razdvajanje kostiju. dijaklaza (gr. diaklao prelamam) fiz. prelamanje svetlosti, prelamanje zrakova; pukotina u s lo ju neke stene. dijaklastian (gr. diaklao) fiz. prelomni, koji je nastao putem prelamanja. dijakliza (gr. diaklyzo ispiram) ispiranje usta; voda za ispiranje usta. dijaklizma (gr. diaklyzo) med. voda za ispiranje usta. dijakriza (gr. diakrisis) procenjivanje, raspoznavanje (naroito stupn>eva bolesti). dijakritian (gr. diakrino raspoznajem) raspoznajni, koji je osnovan na raspo?navanju, razlikovanju; dijakritiki 31\aci znaci za raspoznavanje pravilnog izgovora slova i rei (npr. akcenti); med. znaci za raspoznavanje bolesti. dijalekat (gr. dialegesthai razgovarati se dialektos) filol. nareje, svaki nain govora koji odstupa od opteg knjievnog govora, i koji je, kao takav, u izvesnim oblastima izraen u utvrenim oblicima. dijalektizam (gr. dialektos) re, oblik ili izraz ogranien na ue jeziko podruje, najee na dijalekat koji ne ulazi u osnovicu knjievnog jezika. dijalektika (gr. dialegomai razgovaram, dialektike) vetina razgovaranja (bilo sa drugima ili sa samim sobom); vetina naunog raspravljanja, disputovanja; dose-tljivost, dovitljivost, doskoljivost u govoru; fil. nauka o kretanju miljenja kroz protivrenosti, koje se, u toku miljenja, ponovo ukidaju (Hegel: Uvianje da je priroda samoga miljenja dijalektika, da ono kao razum mora dopasti negativnoga samoga sebe, protivrenosti, sainjava jednu stranu logike". Enzykl joadie der philosophischen Wissenschaften im Grun-drisse, 11); Marks: Za Hegela je proces miljenja, koji on tavie pod imenom ideje pretvara u samostalan subjekt, demiurg (tvorac, stvoritelj) stvarnoga . . . Kod mene, obrnuto, idealno nije nita drugo do u ljudskoj glavi preobraeno i prevedeno materijalno". Lenjin: ,,Prema tome po Marksu je dijalektika nauka o optim zakonima kretanja kako spolja-njega sveta tako i ljudskoga miljenja." Okretnost i vetina u govoru koja logiki pogrene zakljuke ume da naoko prikae kao tane. dijalektian (gr. dialektikos) koji odgovara nauci o miljenju, koji je u skladu sa tom naukom; dovitljiv, doskoljiv; koji je u nareju, dijalektu. dijalektiar (gr. dialektikos) vetak u govoru i raspravljanju; vetak u miljenju; ueni kavgadija; fil. onaj koji ume da se veto slui dijalektikom, koji primenjuje dijalektiku metodu.

dijalektolog (gr. dialektos nareje, logos) filol. onaj koji ispituje i prouava dija-lekte, poznavalac dijalekata. dijalektologija (gr. dialektos, logia) filol. nauka o dijalektima. dijalektomanija (gr. dialektos, mania strast) preterivanje u upotrebi pokrajinskog jezika u knjievnim delima. dijalelon (nlat. od gr. diallelon, dia pomou, allelon uzajaman) log. definicija u krugu, tj. odreivanje pomou pojma koji ima da se odredi; dijalela. dijalelus (nlat. od gr. tropos diallelos) log. zakljuak u krugu. dijadema (gr. dialeipo ostavljam razmak, dialeimma) prekid, razmak, meuvreme; med. bolesno, naroito grozniavo stanje kod nastupne groznice. dijaliza (gr. dialyo rainjavam, razdva-jam, rastvaram, dialysis) med. razluivanje, rain>avanje, rastvaranje; smrt; gubljenje ili iscrpljivanje snaga; fiz. odvajanje kristaloida od koloida putem osmoze; izmena tenosti; filol. i ret. v. diereza i asindeton. dijalitian (gr. dialyo) rastvoran, razoran, unitavan, koji rastvara, razara, unitava; dijalitini dogled vrsta dogleda koji odstranjuje boje, ahromatian dogled. dijalog (gr. dialogos) razgovor (ili: govor) u dvoje; literarna umetnika forma u an-tikoj filozofiji koju su stvorili so-fisti, Sokrat i naroito Platon; pr. dijaloki. dijalogizam (gr. dialogos) lit. figura u kojoj su udrueni gtanjei odgovor: pisac samoga sebe pita i odgovara, ili drugog pita, a sam odgovara. dijalogizirati (gr. dialegomai) dati neemu oblik razgovora, izloiti neku misao itd. u obliku razgovora. dijalogirati (gr. dialegomai) uvoditi na scenu vie lica koja razgovaraju. dijamagnetizam (gr. dia kroz, magnes magnetni kamen) svojstvo nekih supstanci (bakra, bizmuta i dr.) da im je magnetski permeabilitet manji od permeabiliteta vakuuma. dijamagnetometar (gr. dia, magnes, metron) fiz. aparat za merenje i ispitivanje dijamagnetizma. dijamant (fr. diamant, lat. adamas, gr. adamas) mm. kristalisan ugljenik, najtvri, najgui, najsjajniji i najskupoceniji dragi kamen, koji se moe brusiti samo svojim sopstvenim prahom; tip. najsitnija vrsta tamparskih slova; fort. rov bez dna (veoma dubok) za spreavanje upada neprijatelja u zaklon. dijamantin (fr. diamant) vunena tkanina sa

figurama i krstiima.
dijamantska boja meavina lanenog ulja i grafita, slui za premazivanje gvozdenih predmeta (ograda, kapija itd.).

dijambus

219

dijastatian

dijambus (gr. di-, iambos) etr. dvostruki jamb, stihovna stopa od etiri sloga: U-U-. dijametar (gr. diametros) geom. prenik, najvea tetiva, tj. du koja prolazi kroz sredite kruga, krive (npr. elipse) i vezuje dve take obima. dijametralan (gr. diametros) pr. preniki, koji pripada preniku; pril. sasvim, posve, potpuno, npr. dijametralno suprotan sasvim, skroz, potpuno suprotan. dijamorfoza (gr. dia, morphe oblik) formiranje, pretvaranje u odreen oblik. dijanasologija (gr. dianassein puniti logia) nauka o punjenju ivotinjskih tela. dijanoegonija (gr. dianoia miljenje, gone raanje) fil. nauka o poreklu i izvoru saznanja. dijanoetian (gr. dianoia razum) fol. ruko-voen razumom, razuman; dijanoetine vrline su, kod Aristotela, one u kojima dolazi do izraaja razum (znanje, razbo-ritost, mudrost, umetnost), za razliku od etikih vrlina, kod kojih se razum pojavljuje kao gospodar elja i strasti. dijanoja (gr. dianoia) fil. miljenje, sposobnost miljenja, razum; znaenje. dijapazon (gr. dia, pas sav) muz. kod Grka: oktava; danas: obim jednog glasa ili instrumenta; zvuna viljuka mala metalna viljuka koja daje stalno utvren ton a. dijapasma (gr. diapassein posipati izmeu) biljni praak za posipanje rana. dijapedezis (gr. diapedao probijem, izbijem, diapedesis) med. krvavo znojenje, probijanje krvi kroz opnu vena, procurenje krvi kroz vene. dijapente (gr. dia, pente pet) muz. kroz pet tonova, tj. kvinta. dijapijeza (gr. dia, pyein gnojiti, zagnojiti, pyesis gnojenje, zagnojenje) v. dijapijema. dijapijema (gr. dia, pyein) med. zagnojavanje, naroito plua, ir u grudima. dijapijetika (gr. dia, pyein) pl. med. sredstva koja pomau gnojenje. di japije gian (gr. dia, pyein) med. koji pomae stvaranju gnoja, zagnojavanju. dijaplazis (gr. diaplasis) med. nametanje uganulog ili prelomljenog uda, prelomljene kosti. dijaplazma (gr. dyaplasma uoblieno) med. kini oblog; oblaganje ili mazanje celog tela. dijaplegija (gr. dia, plegma udarac) med. opta klonulost, uzetost. dijapnoika (gr. diapneo isparavam) pl. med. sredstva koja pomau isparavanje koe, sredstva koja izazivaju umereno znojenje. dijapnoja (gr. diapneo ishlapim) med. blago isparavanje koe, slabo znojenje. dijapozitiv (gr. dia, lat. positivus) opt. slika na naroitoj staklenoj ili celuloidnoj ploi koja se, pomou tzv. projekcione

lampe (skioptikona), baca uveliava na platno. dijaporeza (gr. diaporesis zabuna, nedoumica, sumnja) neodlunost, neizvesnost, sumnja (naroito kao retorska figura). dijarea (gr. diarreo protiem) med. proliv. dijarizam (gr. dyao unesreim, upropastim) ret. figura u kojoj se naroito izvrgava ruglu neija neprilika ili neprili-nost, npr.: Lii mu kao magarcu sedlo; Videla aba gde se konj potkiva, pa i ona digla nogu, i dr. dijarija (lat. diaria febris) med. svakodnevna groznica. dijarij(um) (lat. diarium) kod Rimljana: dnevni obrok, naroito za kunu poslugu; danas: dnevnik, knjiga u koju se unosi dnevni pazar. dijas (gr. dyas) dvojstvo, dvojnost. dijasirm (gr. diasyrmos) ruganje, ismevanje; retorska figura koja se sastoji u preteranom umanjivanju predmeta; supr. hiper-bola. dijaskeuast (gr. diaskeuastes, diaskeuakso preraujem) onaj koji kritiki prerauje neko staro delo, naroito Homerove pesme. dijaskopija (gr. diaskopeo svestrano ispitujem, razmatram) med. pregledanje bolesnika pomou prosvetljavanja rendgenovim zracima. dijaskopska nrojekcija prikazivanje Opt. providnih predmeta, naroito prozranih slika, na staklu (dijapozitivu) u proputenoj svetlosti. dijasostika (gr. diasozo spasem) med. vetina odravanje ivota, negovanje i odravanje zdravlja; pl. sredstva za odravanje zdravlja i ivota. dijasostian (gr. diasozo) med. koji uva, spasava, predupreuje, predohranjuje. dijaspazma (gr. diaspasma razdvojenje, praznina, diaspao razvlaim, razdvojim) razdvajanje, pauza, stanka izmeu dva stiha jedne pesme. dijaspora (gr. diaspeiro rasipam, diaspora) rasipanje, rasutost, rasejanost; u Novom zavetu: Jevreji prognani iz Judeje i rasejani po drugim zemljama; u bratstvima: lanovi koji stanuju odvojeno. dijastaza (gr. diastasis razdvojenost) hem enzim (encim) ili ferment naen u ivotinjama i biljkama koji dejstvuje na uglje-ne hidrate i ini da se skrob pretvara u eer, te znatno doprinosi metabolizmu. dijastazis (gr. diastasis) razilaenje, rastajanje, razdvajanje, cepanje; zool. protivprirodno razdvajanje kostiju ili rskavi-ce; bog. odroavanje, degenerisanje biljaka. dijastaltian (gr. diastello razdvajam, rastavljam) koji se rastavlja, razdvaja; koji se rastee, razvlai, iri. dijastatian (gr. diastasis) hem. koji pretvara skrob u eer.

dijastema

220

dijaftoroskop

dijastema (gr. diastema) razmak, odstojanje, meuprostor; muz. interval. dijastematian (gr. diastema) muz. sa meuprostorima, sa intervalima. dijastil (gr. dia, stylos stub) vrh. velika dvornice sa mnogo stubova; kod starih Grka: dvornica u kojoj su stubovi bili daleko jedan od drugog za tri debljine stuba. dijastimometar (gr. diastema razmak, te-tron mera) aparat za merenje udaljenosti, odstojanja. dijastola (gr. diastello) razdvajam, rastav-ljam) poet. rastezanje, produavanje, naroito sloga koji je inae, sam po sebi, kratak; fiziol. irenje srca pri radu sranog miia; ritmiki se smenjuje sa skupljanjem (sistolom); u gr. gramatici: znak za rastavljanje. dijastolni krvni pritisak minimalni (donji) krvni pritisak. dijashiza (gr. diaschizein cepati) med. cepae, odvajanje, rastavljanje. dijashizma (gr. diaschizein) med v. dijashiza. dijateza (gr. diathesis, diatithemi) rasporeivanje, ureaj, ustrojstvo, sastav; med. sklonost nekoj bolesti; up. dispozicija. dijateze (gr. diathesis) med. tzv. osnovne bolesti" ili podobnosti za bolesti. dijateka (gr. diatithemi) savez, ugovor; Stari i Novi zavet. dijatermazija (gr. dia, thermasia toplota) fiz. osobina tela da proputaju toplotne zrake. dijaterman (gr. dia, thermaino grejem) fiz. koji proputa toplotne zrake; sulr. ater-man, adijaterman. dijatermanzija (gr. diathermamo progrejem) fiz. svojstvo tela da proputaju toplotne zrake. dijatesaron (gr. dia, oi ili ai tessares, ta tessara etiri) muz. ista kvarta; naziv za prevode etiri evanelja, tzv. evangelij-ske harmonije. dijatoman (gr. diatomos podeljen) min. koji se moe samo u jednom pravcu lako deliti; fiziol. jednoelian. dijatomeje (gr. diatomos razdeljen, rastavljen) pl. bot. silikatna alga koja stoji izmeu ivotinjskog i biljnog carstva (od njihovih ljuturica i nitroglicerina pravi se dinamit). dijatonika (gr. diatonikos) muz. tonski sistem od stupnjeva u okviru oktave, poreanih jedan za drugim u razmacima od celih stepena i polustepena, koji moraju biti na odreenim mestima. dijatonska skala (gr. diateino isteem, lat. scala lestvica) muz. skala u kojoj tonovi stoje u istom odnosu prema svome osnovnom tonu u kojem stoje odgovarajui tonovi druge skale prema osnovnom tonu, koji je oktava za osnovni ton prve skale; dakle, intervali u dijatonskoj skali nisu jednaki.

dijatriba (gr. diatribe) zanimanje, zabava, razgovor, obuka; kritiki polemiki spis; ljutnja, preterano otra kritika, pamflet; paskvila; fil. omiljeni metod kiniara i stojika po kome su izlagali svoja uenja: as ozbiljno, as aljivo, veoma satirino i sa grubim pikanteri-jama. dijafan (gr. diaphaino prosijavam, prosvet-lim) providan, proziran; dijafane slike providne slike na staklu za ukraavanje prozora; dijafano posue stakleno posue, obloeno ili iarano zlatnim listiima, pa postakljeno; dijafano radiranje fotografsko kopiranje bakroreza itd. na naroitoj dijafanojg tj. providnoj hartiji. dijafanitet (gr. diaphaino) providnost, prozirnost. dijafanometar (gr. diaphaino, metron) fiz. sprava za merenje i odreivanje providnosti atmosferskog vazduha. dijafanorama (gr. diaphaino, orao gledam, vidim) providna slika. dijafanoskop (gr. diaphaino, skopeo gledam) med. aparat za osvetljavanje mehura (beike) pomou elektrine svetlosti. dijafnza (gr. diaphyein prorasti, iznii) bog. pupljenje, okce, mesto sa koga u biljke izbija grana; zool. deo duge kosti izmeu dve jabuice; kol. meu slo j. dijafonija (gr. diaphoneo ne slaem se, u raskladu sam, diaphonia) prvobitno, kod Grka: neslaganje u glasu, nesklad, disharmonija, disonanca; fig. neslaganje, nejednakost; u novoj muzici, pod dijafonijom se, pogreno, razumeva kompozicija za dva glasa. dijafonika (gr. diaphoneo) v. diakustika. dijafonski (gr. diaphoneo) koji se ne slae u glasu, koji zvui nejednako. dijafora (gr. diaphero) razlika, razli-nost; nejednakost, nesloga, spor; ret. ponavljanje jedne iste rei razliitog znaenja u jednoj reenici. dijaforeza (gr. diaphoresis) znojenje; med. isparavanje koe, preznojavanje. dijaforetikum (gr. diaphoreo raznosim) med. sredstvo koje pomae isparavanje koe, preznojavanje. dijaforetian (gr. diaphoreo) koji pomae isparavanje koe, preznojavanje. dijafragma (gr. diaphragma) znat. miina preaga koja odvaja grudnu od trbune duplje; bog. prepona u semenoj auri; ot-. pokretni limeni prozori (blenda) za otklanjanje ivinih zrakova kod velikih dogleda. dijafragmalgija (gr. diaphragma, algos bol) med. bolest dijafragme. dijafragmitis (gr. diaphragma) med zapaljenje dijafragme. dijaftoroskop (gr. diaphthei'ro kvarim, skopeo posmatram) aparat za ispitivanje pokvarenosti vazduha.

diJahoreza

221

diktatura proletarijata

dijahoreza (gr. diachoreo imam proliv) med. stolica, ispranjavanje creva. dijahoretian (gr. diachdreo) med. koji pomae urednu stolicu; dijahoretini orga-ni organi za ispranjavanje creva. dijahronija (gr. dia, chronos vreme) lingv. istorija, povest jezika. dijahronika lingvistika pravac u nauci i o jeziku iji su metoda ispitivanja usme-reni na istoriju jezika, tj. na ispitivanje uzastopnih jezikih pojava. dijeza (gr. di-iemi, fr. diese) muz. razlika izmeu velikoga i malog polutona, etvrtina tona; svaka mala promena u tonu; krsti" kao znak da se jedna nota povi-ava za pola tona. dijeta (gr. diaitao leim, diaita, lat. diaeta nain ivota) med. uredan nain ivota (s obzirom na hranu, pie, spavanje i odmaranje); negovanje zdravlja, naroito: hrana koju u tu svrhu propie lekar, bolesnika hrana; drati dijetuiveti jednostavno i umereno; ist. vreme zasedanja narodnih predstavnika (npr. dijeta u Regensburgu). dijetalan koji je u vezi sa dijetom. dijetar (nlat. dietarius) v. dijetist. dijetarski (lat. dies dan) koji prima dnevni-cu, dnevniarski; pril. dnevno, na dan. dijete (lat. dies dan, nlat. dieta) pl. nadnice, dnevnice koje prima slubenik, narodni poslanik itd. mesto stalne plate na ime vanrednih poslova; sednice narodnih poslanika. dijetetika (gr. diaitetike se. tehne) nauka o nainu ivota korisnom po odravanje zdravlja. dijetetiar (gr. diaitao leim) onaj koji ui kako treba uvati zdravl>e, prijatelj urednog i umerenog naina ivota. dijetetski (gr. diaitao) umereno, korisno po zdravl>e; dijetetski propisi propisi kojih se valja pridravati da bi se ouvalo zdravlje; dijetetska sredstva sredstva korisna po zdravlje. dijetist(a) (lat. dies dan) sluga ili slubenik koji radi samo za dnevnicu, dnevni-ar; u katolikoj crkvi: svetenik koji slui jutrenju. dijecan (gr. di-, ofkos kua, dom) sa dva doma, dvodom. dijeceza (gr. dioikesis gazdinstvo, kuenje) gospodarstvo, uprava, ureenje; od Dioklecijana naziv za 14 glavnih delova rimskog carstva; danas se upotrebljava samo u crkvenoj upravi (kod pravoslavnih: vladianstvo; kod katolika: biskupija; kod protestanata: parohija koja stoji pod jednim superintendantom); dijecez(al)no pravo zvanino pravo, nadleno pravo vladike, biskupa. dijecezan (gr. di-oikeo gazdujem, kuim, upravl>am) vladika ili biskup (kao upravnik dijeceze; pripadnik (ili: lan) dijeceze.

dijecije (gr. di-, oikos) vot. dvodome biljke, tj. one kod kojih jedna stabla nose samo muke, a druga samo enske cvetove, npr. topola, vrba i dr. dijurna (lat. dies dan, diurna) dnevna plata ili nagrada, dnevnica. dijurnist(a) (lat. diurnus) dnevniar. dik (fr. duc, lat. dux) 1. vojvoda, hercog; u Francuskoj: stepen plemstva izmeu princa i markiza; 2. luksuzna laka kola za dame, bez sedita za koijaa, a sa seditem za slugu pozadi. dike (gr. dike) pravo, pravda, pravinost; mit. Dike grka boginja pravde i pravedne odmazde. dikearhija (gr. dike, arho vladam) vladavina prava, pravna drava; supr. despotica. dikeokratija (gr. dike, krateo vladam) v. dikearhija. dikeologija (gr. dike, logia) pravo, nauka o pravu. dikeopolitika (gr. dike, politike) pravino uenje o dravi, dravna mudrost. diklinije (gr. di-, kline legalo, postelja) vot. biljke kod kojih se pranici i tuko-vi ne nalaze u jednom cvetu, nego su podeljeni na razne cvetove, jednospolne biljke koje imaju ili samo muke ili samo enske spolne organe. dikokian (gr. di-, kokkos jezgro) vot. koji ima dva jezgra, dvojezgreni. dikolon (gr. di-, kolon deo, odeljak) poet. pesma koja se sastoji iz dve vrste stihova, dikolika pesma. dikotiledone (gr. di-, kotyledon udubljenje, pijavicaj vot. biljke kod kojih se, pri klijanju, javljaju dva klicina listia. diksi (lat. dicere rei, kazati, dixi) rekao sam, reko-., zavrio sam to sam hteo rei, gotov sam; diksi et animam meam salvavi (lat. dixi et animam meam salvavi) rekoh i spasoh duu svoju, tj. sad mi je savest mirna. diktando (lat. dictando) kazivanjem u pero; zadatak raen po kazivanju u pero. diktat (lat. dictatum) l. kazivanje u pero, zadatak raen po kazivanju u pero; diktando, dikte; 2. nareenje, zapovest; ono to nalae, sugerira (neke postupke i sl.). diktator (lat. dictator) l. u starorimskoj dravi: najvii slubenik sa neogranienom vlau, koja je mogla trajati najvie est meseci, a koga su birali u izuzetno tekim prilikama po dravu; 2. onaj koji neogranieno vlada, koji zapoveda, koji trai poslunost bez pogovora. diktatura (lat. dictatura) zvanje i vlast diktatora; reim koji zavodi diktator; neograniena vlast. diktatura proletarijata dravni oblik vlasti radnike klase (proletarijata) koji ona mora uspostaviti da bi obezbedila ukidanje kapitalistike eksploatacije i kapitalizma i ostvarenje komunistikog drutva. ,, . . . Izmeu kapitalisti-

diktafon

222

diluvij(um)

kog i komunistikog drutva lei period revolucionarnog pretvaranja prvoga u drugo. Tom periodu odgovara i politiki prelazni period, i drava tog perio-da ne moe biti nita drugo osim revolucionarne diktatura proletarijata." (Marks, Kritika gotskog programa.) Stvar je u tome da su zakoni o najdemo-kratskije buroaske drave sraunata na ouvanje buroaskog drutvenog ureenja i kapitalistikih ekonomskih odnosa. Otud radnika klasa ne moe bez gaenja tih zakona sprovesti ni jednu meru uki-danja kapitalizma. Prema tome njena vlast i njene mere moraju nuno biti nasilne blae ili otrije (ve prema uslovima) protiv starih odnosa i zakona, jer slomiti otpor eksploatatora-kapitalista nema ko drugi i nemogue je drugim putem". A diktatura proletarijata, tj. organizovanje avangarde ugnjetavanih u vladajuu klasu radi ugnjetavanje ugnjeta-a, ne moe dati prosto samo proirenje demokratija. Zajedno sa ogromnim proirenjem demokratizma, koji prvi put postaje demokratizam za siromane, demokratizam za narod, a ne demokratizam za bogate, diktatura proletarijata donosi niz ogranienja u odnosu na slobodu ugnje-taa, eksploatatora, kapitalista . . ." (Lenjin, Drava i revolucija). diktafon (lat. dictare, gr. phoneo zvuim) aparat koji, slino fonografu, prima ono to se govori i ponavl>a kad treba da se zapie (slui mesto stenograma). dikgivan (lat. dicere govoriti, dictus) gram. izjavan, iskazan, izrean. diktiitis (gr. diktyon mrea) med. zapaljenje mrenjae. diktira ni mir mir koji se sklapa po diktatu drugih sila, iji se uslovi imaju samo da prime i potpiu, bez ikakve diskusije. diktira (lat. dictare) kazivati u pero, govoriti nekome s tim da onaj kome se govori to zapisuje; govoriti nekome ta treba da radi, savetovati, zapovedati; prepisivati, propisati, npr. kaznu. diktovati v. diktirati. diktum (lat. dictum) izreka, poslovica, mesto iz nekog dela. diktum de omni et nulo (lat. dictum de omni et nullo) log. osnovno pravilo zakljui-vanja: to vai za sve, vai i za neke i pojedine; to ne vai za neke i pojedine, ne vai ni za sve. diktum faktum (lat. dictum factum) reeno-uinjeno, kako je reeno onako se i desilo. diktus (lat. dicere rei, kazivati, dictus) imenovani pomenuti, napred pomenuti. dikcija (lat. dictio) jezik ili stil jednog pisca; nain izraavanja, izraavanje. dikcioner (nlat. dictionarium) renik koji ne sadri samo pojedine rei nego i frazeologiju jednog jezika.

dilatabilan (nlat. dilatabilis) protegljiv, rastegljiv, proirl>iv. dilatator (nlat. dilatator) med. otvara, sprava za proirivanje, npr. rane. dilatatoran (nlat. dilatatorius) koji proiruje, rastee, razvlai. dilatacija (lat. dilatatio) rastezanje, irenje, proirivanje; med. proirenje srca. dilatometar (lat. dilatare, gr. metron) fiz. aparat za merenje zapreminskog irenja pojedinih tenosti. dilatoran (lat. dilatorius) koji razvlai, odugovlai, otee, odlae. dilatorij(um) (lat. dilatorium) prav. propis (ili: naredba) o odgaanju roka. dilacija (lat. differe odgoditi, dilatio) odugovlaenje, odgaanje; produenje roka. dilber (tur. dilber, pere. dil srce, ber od burden nositi) dragan, lepotan, miljenik, onaj koji privlai i osvaja srca. dilekcija (lat. diligere, voleti, dilectio) ljubav, sklonost, odanost. dilema (gr. dilemma) neprijatan poloaj u kojem se ovek nalazi kad treba ili mora da bira izmeu dve podjednako neprijatne stvari; log. zakljuak u kojem je prva pre-misa hipotetian sud, a druga disjunkti-van (polilela). diletant (ital. dilettante) prijatelj (ili: ljubitelj) umetnosti, onaj koji se bavi nekom umetnou ili vetinom samo iz ljubavi prema njoj ili radi prekraivanja vremena (za razliku od umetnika kao znal-ca, strunjaka); fig. onaj koji je u nekoj struci povran, nedouen, bez strune spreme. diletantizam (ital. dilettare) ljubav prema umetnostima ili vetinama, bavljenje neim iz ljubavi a ne po pozivu, profesionalno; fig. nestrunost, povrnost. diletantsko pozorite pozorite u kojem igraju oni kojima gluma nije struka. diligencija (lat. diligentia) briljivost, paljivost; revnost, marljivost; prav. briljivo izbegavanje nehatnosti u poslovima; kon dilienca (ital. con diligenza) muz. briljivost, paljivo. dilians(a) (fr. diligence) brzina, hitrina; ustanova za prevoz putnika, tzv. brza pota; potanska kola. dilogija (gr. dilogia) dvojako znaenje, dvosmislica. dilogian (gr. dilogos) koji se moe dvojako razumeti, dvosmislen. diluvijalan (lat. diluvialis) potopski; po-plavljen; diluvijalno tle tle poplavljenog zemljita; diluvijalni minerali oni koji su postali usled poslednjih velikih promena u Zemljinoj kori koje su dole kao posledica poplave; diluvijalni ovek preistorijski ovek, praovek. diluvij(um) (lat. diluvium spiranje zemlje) poplava, potop; poplavljena zemlja; geol. doba u razvitku Zemljine kore kada su

diludij(um)

223

dina

lednici poeli da se tope, a koje je neposredno prethodilo dananjem dobu. diludij(um) (lat. diludium) odmor pri gladijatorskim borbama; paz. vreme izmeu inova. diluendo (ital. diluendo) muz. gasei se, sa postepenim oslabljivanjem jaine tona dok se potpuno ne izgubi. diluencije (nlat. diluentia) med. sredstva za razblaivanje. diluirati (lat. diluere) razblaiti, npr. vino vodom; rastvoriti, rastopiti, oprati, zbrisati, razbiti (npr. sumnju, podozrenje). dilucida intervala (lat. dilucida intervalla) il. med. svetli trenuci, tj. trenuci svesti i prisebnosti kod bolesnika, naroito umno obolelog; obinije: lucida intervala. dilucidacija (nlat. dilucidatio) prav. objanjenje, tumaenje. dilucidirati (lat. dilucidare) osvetliti, ra-svetliti; objasniti, protumaiti. dilucija (nlat. dilutio) razblaavanje, rastvaranje, umanjivanje jaine. dimenzija (lat. di-metiri izmeriti, dimensio) merenje, prostranstvo, pruanje; zamiljene prave linije pomou kojih se prostranstvo nekog tela i njegovih granica (povrine, linije), ili nekog dela prostora koji predstavljamo kao prazan, mogu odreivati i meriti. Da bismo to mogli odrediti, potrebne su nam tri dimenzije, tri prave koje se seku pod pravim uglom: duina, irina i visina (ili dubina). Telo ima tri dimenzije, ono je trodimen-zijalno, povrina dve, a linija jednu dimenziju. Po teoriji relativiteta etvrta dimenzija je vreme"; up. koordinatni sistem. dimenzioniranje (lat. dimensio) odmeravanje, preraunavanje veliine, jaine, preseka. dimenzionirati (lat. dimensio) odmeriti, izmeriti presek, npr. dobro dimenzioni-rani zidovi zidovi ija je jaina dobro proraunata; dimenzionirano drvo drvo za grau, graa. dimeran (gr. di-, meros deo) koji se sastoji od dva dela, dva lana, dvolan. di meta r (gr. di-, metron) metr. stih koji se sastoji od dve stope ili dva stihovna takta, npr. jedan jampski stih od etiri stope, kvaternarijus. dimije (tur. dimie, gr. dimitos) enske iroke akire koje se nose umesto suknje; up. alvare. diminuendo (ital. diminuendo) muz. postepeno tie, sve slabije (tj. smanjivati jainu tonova); dekreendo. diminuirati (lat. diminuere) smanjiti, smanjivati, umanjiti, suziti, skratiti, popustiti (npr. u snazi, jaini). diminutiv (lat. diminutivum) gram. umanjavna re tj. re koja svojim zavretkom (diminutivnim sufiksom) izraava pojam

umanjivanje, npr. prst-prsti, kua--kuica, dete-detence; tanije: deminutiv. diminutivan (lat. diminitivus) umanjavan, koji smanjuje, umanjuje, suava, skrauje. diminuto (nm. diminuto) u panskoj inkvi-ziciji: optueni za jeres koji nije, po nahoenju inkvizitora, sve priznao, naroito onaj koji je izdao premalo sukrivaca (posle temeljnog muenja, ovakvi su krivci spaljivani na lomai kao nepopravljivi grenici). diminutor (nlat. diminutor) mat. umalilac, umalitelj, oduzimak; suptrahend. diminucija (lat. diminutio) smanjivanje, sman>en>e, umanjivanje, umanjenje, poputanje; smanjenje, smanjenost, umanjenje, umanjenost; trg. odbijanje od sume; diminu-cio kalitis (lat. diminutio capitis) prav. graanska smrt; gram. izvoenje, stvaranje diminutiva. di misi ja (lat. dimissio) smenjivanje s po-loaja, otputanje; ostavka, zahvaljivanje na slubi; up. demisija. dimisionar (nlat. dimissionarius) onaj koji daje ostavku na zvanje ili poloaj. dimiskija (arap. Dimiq-iyy, tur. dimiski) sablja kovana u Damasku, u srednjem veku. dimisorij(um) (nlat. dimissorium) akt o otputanju, smenjivanju. dimitirati (lat. dimittere) otpustiti, isterati iz slube; zahvaliti se, dati ostavku, odstupiti. dimlije v. dimije. dimorfan (gr. di-, morphe oblik) koji ima dva oblika, dvooblian; dimorfne biljke bil>ke iji se cvetovi javljaju u dva oblika; v. dimorfizam. dimorfizam (gr. di-, morphe) dvooblinost; biol. javljanje jedinki iste vrste u dva razliita oblika (u biljnom i ivotinjskom svetu); min. svojstvo nekih tela da se mogu, i pored istovetnog sastava, pojavljivati u bitno razliitim kristalnim oblicima; dimorfija. dimorfija v. dimorfizam. din (gr. dynamis sila) 1. fiz. jedinica sile u apsolutnom sistemu mera: sila koja jedinici mase (gramu) u jedinici vremena (sekundi) saopti brzinski prirataj od jednog centimetra u sekundi, ili sila koja masu od jednog grama u jednoj sekundi pomeri iz mira za jedan centimetar; po Meunarodnom sistemu jedinica danas se za silu kao jedinica upotrebljava njutn. din (skr. od Deutsche Industrie-Normen) 2. nemake industrijske norme, slue kao osnova za industrijske norme i u mnogim drugim zemljama (npr. u fototehnici i tamparstvu). din (pere., tur. din) 3. vera (obino muslimanska), islam. dina (gr. dynamis) 1. fiz. v. din. dina (nem. Diine, fr. dune, prema kelt. din) 2. geol. peani breuljak, dug po nekoliko

dinametar

224

dionizijska epa
dinar (lat. denarius) novana jedinica u SFRJ, Aliru, Bahreinu, Iraku, Jordanu, Kuvajtu, Libiji i Tunisu, a u Iranu stoti deo rijala. dinast (gr. dynamai mogu, dynastes) vladar, gospodar; u srednjem veku: posednik vitekog imanja, vlastelin, boljar. dinastizam (gr. dynastes vladalac) odanost vladaru, odnosno vladajuem domu, privrenost dinastiji. dinastija (gr. dynasteia vlast, mo) vlada-laka loza, niz vladara iste loze. dinastian (gr. dynastes) koji pripada nekoj vladalakoj lozi; koji je pristalica neke vladalake loze, dinastije. dinas-pigle prema vatri veoma otporno kamenje od istog kvarca, sa malom primesom krea, gvozdenog oksida i ilovae; slui za unutarnje oblaganje pei sa visokim temperaturama. din-duman (pere., tur. dindusman) verski neprijatelj, zakleti neprijatelj, zakleti protivnik. dine (fr. diner ruak; dananje znaenje veera) glavni obrok, u podne ili oko 56 sati po podne; svean ruak, gozba. dinika (gr. dinos vrtoglavica) pl. med. sredstva protiv vrtoglavice; tanije: antidi-nika. dinosaur(us) (gr. deinos uasan, straan, jak, sauros guter) zool. gorostasan prepotopski gmizavac, do ZO m dug, iji kostur pokazuje znake ptice i sisara. dinoterij(um) (gr. deinos, then'on zver) izumrla vrsta prepotopskog gorostasnog sur-laa. dinofonitet (gr. deinos, phone glas) lingv. jaina glasa. dio (ital. Dio, lat. deus) bog; per Dio! (tal. reg Dio) zaboga, pobogu! Diogen (gr. Diogenes onaj koji vodi poreklo od Zevsa") filozof iz Sinope u M. Aziji (404323. pre n. e.), nazvan pas". Sokratov pojam autarkije podigao je do askeze koja, odbacujui svaku ivotnu udobnost, trai krajnje odricanje elja; nije priznavao postojee zakone i bio prototip kininog filozofa. O njemu se pria: da je stanovao u jednom buretu, da je Aleksandra Velikog, kad ga je ovaj posetio i rekao mu da kae jednu elju, zamolio da mu se skloni sa sunca, da je u podne po Atini sveom traio ljude" itd.; "fig. onaj koji prezire svet, mizantrop. dioktaedar (gr. di-, okto osam, hedra sedite, osnova) geol. poliedar sa dvaput po osam, tj. esnaest, povrina; pr. dioktae-darski. diolefini hem. v. divni. dionizije (gr. Dionysia) pl. svetkovine u slavu boga Dioniza kod starih Grka, koje su se poglavito sastajale u orgijanju i pijanenju; up. bahanalije. dionizijska epa raunanje vremena od Hristovog roenja, koje je uveo Dionizije Ma-

stotina a visok po nekoliko metara, sipi-na, peani prud. dinametar (gr. dynamis sila, metron) opt. instrumenat za merenje moi uveliavanja teleskopa. dinamizam (gr. dynamis) v. preanimizam. dinamika (gr. dynamike) fiz. 1. nauka o silama i o kretanjima koja te sile proizvode (deo mehanike); 2. sile koje deluju (ili sila, energija koja deluje), proizvode dejstvo i upravljaju njime u ma kakvom obliku; muz. mera kojom se oznauje jaina izvoenja. dina mi s (gr. dynamis) sila, snaga, sposobnost; (u Aristotelovoj filozofiji nasuprot energiji, stvarnosti) mogunost; po-tencija. dinamistika (gr. dynamis) uenje koje materiju i pojave u prirodi izvodi iz sila prirode. dinamit (gr. dynamis) razorna materija, meavina 75 delova nitroglicerina sa 25 delova nekog drugog, elastinog, poroznog, ali neeksplozivnog tela, obino sa infu-zorijskom ili dijatomejskom zemljom; ako se, mesto sa infuzorijskom zemljom, pomea sa prahom slabo peenog drvenog uglja, meavina se tada zove celulozni dinamit (pronalaza vedski hemiar Alfred Nobel, 18331896). dinamian (gr. dynamis) koji se osniva na dinamici; sposoban, koji ima jako dejstvo, koji ima svoju snagu, koji slobodno dejstvuje, koji deluje sopstvenom unutarnjom i ivom silom, koji je stalno u pokretu; supr. statian. dinamiar (gr. dynamis) pristalica dina-mistike.

dinamika geologija v. geodinamika.

diname (gr. dynamis) map!ina za proizvoenje elektrine struje mehanikim radom obrtanjem provodnika kroz magnet <;o polje. dinamogen (gr. dynamis, genos poreklo) fiz. koji raa, koji proizvodi silu. ' dinamograf (gr. dynamis, grapho piem) pokaziva sile, naprava za automatske beleenje upotrebljene sile.

dinamoelektrina maina v. dinamo.

dinamozoizam (gr. dynamis, zoon sivo bie) fil. uenje o snazi obdarenoj sveu i voljom. dinamologija (gr. dynamis, logia) nauka o pojedinim prirodnim silama.

dinamomaina v. dinamo.
dinamometamorfoza (gr. dynamis, metamorphosis preobraaj) geol. preobraa-vanje ruda u velikim dubinama kamene kore pod uticajem velikog pritiska, visoke temperature i vode u nove rude. dinamometar (gr. dynamis, metron mera) fiz. naprava (obino sa oprugom) za merenje sila, silomer. dinamometrija (gr. dynamis, metria) fiz. merenje sila; pr. dinamometrijski.

DIONIZIJSKI

225

diplomatija diosmoza (gr. di-, dia-, osmos guranje, tiskanje) fiz. v. osmoza. diostoza (gr. di-, osteon kost) med. pomeranje kostiju. dioteleti (gr. dyo, thelo hou) pl. teol. pristalice uenja o dve prirode i dve volje u Isusu Hristu; up. monoteleti. diofiziti (gr. dyo, physis priroda) pl. pristalice hrianske sekte koja je smatrala da su u Hristu bile dve prirode, boanska i oveanska; supr.: monofiziti. dipetalan (gr. di-, petalon list) bog. sa dva lista, sa dva cvetna listia. dipigus (gr. di-, pyge zadnjica) dvojka nakaza koja ima jednu glavu i jedan grudni ko, ali se telo ispod pupka udvaja, tako da nakaza ima dve zadnjice i dva para nogu, dvodupac. dipirihijus (gr. di-, pyrriche) metr. dvostruki grihijus, stihovna stopa od etiri kratka sloga: i i U U. diplazija (gr. diplasios dvostruk) muz. dvostruki pijanoforte, sa dve klavijature koje stoje jedna prema drugoj. diplazijazam (gr. diplasios dvostruk) udvostruenje, podvostruenje. diple (gr. diple) l. kritiki znak oblika poloenog velikog slova ipsilona za oznaavanje pogrenog naina itanja, kao i sumnjivih mesta u pesnikim delima, naroito u drami, da bi se glumac upozorio, da ne pogrei u interpretiranju. diple (gr. diploos dvostruk) 2. dvojnice, vrsta frule. diploja (gr. diplon) fiziol. meuploje, e-lijski sloj izmeu dve tanke kotane ploe, naroito kod kostiju lubanje; bot. unutarnja elina masa lia i oplod-nice. diploma (gr. diploo, diploma) povelja, naroito ona kojom se daju dostojanstva, slobode, povlastice, prava itd.; povelja o ime-novanju, postavljenju, osloboenju ili po-milovanju; povelja kojom se ukazuje poast, odlikovanje; svedodba o poloenom ispitu, naroito na visokim kolama. diplomat(a) (gr. diploo, diploma) lice koje u meunarodnim odnosima predstavlja jednu suverenu dravu, dravnik; fig. oprezan i predostroan ovek. diplomatarij(um) (gr. diploma) zbirka povelja. diplomatizirati (gr. diploma) odravati vezu sa stranim dvorovima; voditi pregovore, pregovarati sa stranim dvorovima i vladama; fig. na uglaen nain kriti svoje miljenje i namere, ponaati se oprezno, mudro i uglaeno. diplomatija (gr. diploma) formalno posredovanje u meusobnom optenju izmeu drava, naela i pravila koja u tome pogledu vae; zvanini organi koji se tim poslom bave; umetnost u javnom i tajnom voenju pregovora izmeu pojedinih vlada.

.(Dionisius exiguus), naunik iz VI veka; po njemu, Hristos se rodio 754. god. od osnivanja Rima. dionizijski (gr. Dionysos) fil. izraz kojim Nie naziva elemenat pun snage i stra-stvenosti u ivotu i volji; supr. apoli-nijski. Dionizos (gr. Dionysos) mit. prijatelj muza, bog vina i vinogradarstva kod starih Grka; Bahus. diopter (gr. dia kroz, bgab gledam, vidim, to di'optron, e dioptra) opt. sprava pomou koje se jedna vizirna linija upravl>a na odreenu taku, naroito na aparatima za merenje; sastoji se od dva dela, od kojih je jedan okrenut oku onoga koji vizira, a drugi predmetu koji treba vizirati. diopterski lenjir mesingani lenjir sa dve tanke metalne ploice sa prorezima kroz koje se gleda (zastareo geodetski instrumenat za odreivanje pravca na stolu za merenje). dioptrija (gr. dioptron sve kroz to se vidi) opt. jedinica za merenje jaine soiva (jaina soiva jednaka je recipronoj vrednosti ine daljine), jaina soiva ija je ina daljina jedan metar. Soivo jako 5 dioptrija ima zkinu daljinu 0,20 t. dioptrika (gr. dia, orao gledam) opt. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova kroz vodu, staklo i dr.; anaklastika. dioptrian (gr. dioptrikos) koji spada u dioptriju; dioptrine boje boje koje nastaju usled prelamanja svetlosti. diorama (gr. di-orao gledam kroz) providna slika, okrugla slika na providnoj materiji koja, pomou vetakog osvetljavanja, pokazuje promenljive svetlosne tonove (dnevne i veernje pejsae) ili tonove boja (zima, alpinsko bujno zelenilo), ponekad sa figurama u pokretu; pronaao Dager 1822. god. dioreksin (gr. diorysso potkopavam) eksplozivni prah, meavina pikrinske kiseline, drvenog uglja, strugotine, alitre i sumpora; heraklin. diorizam (gr. diorismos ograniavanje, odredba) fil. odreivanje pojma. dioristiki (gr. diorizo) ograniavam, odeljujem, razlikujem) koji objanjava, tumai, odreuje. diortoza (gr. diorthosis ureivanje) popravljanje, poboljavanje; med. nametanje, ispravljanje uganutih ili iskrivljenih udova. diortotian (gr. diorthoo ispravljam) koji ispravlja, koji slui za ispravljanje (ili: nametanje, doterivanje). Dioskuri (gr. Dios-kuroi sinovi Zevsovi) mit. grki polubogovi Kastor i Polideuk (Poluks), blizanci; fig. nerazdvojni prijatelji; astr. zodijaki znak (Blizanci) i sazvee na severnoj nebeskoj hemis-feri.

diplomatika

226

dirigent

diplomatika (gr. diploma) pomona istorijska nauka, nauka o poveljama, tj. vetina itanja i pravilnog tumaenja starih povel>a, utvrivanja njihove izvornosti, originalnosti, vremena kad su izdane itd.; ponekad = diplomatija. diplomatiar (gr. diploma) poznavalac i vetak u itanju i tumaenju starih povelja. diplomatski (gr. diploma) poveljno, dokumentirano, to se osniva ili dokazuje na osnovu povelja; to se tie pregovora i veza izmeu drava, to spada u poslove jednog poslanika na strani; dravniki, poslaniki, ambasadorski; fig. mudro, oprezno, utivo, uglaeno, sa puno takta; diplomatski kor (fr. corps diplomatique) svi predstavnici stranih drava akredi-tovani na jednom dvoru, kod neke vlade, diplomatske telo. diplomacije v. diplomatija. diplomiram (gr. diploma) koji je dobio pismenu potvrdu o nekoj poasti, svedoanstvo o poloenom zavrnom ispitu, povelju o postavljenju na neki poloaj ili neko zvanje. diplomirati (gr. diploma) poloiti poslednji i zavrni ispit na visokoj koli ili na fakultetu univerziteta. diploiija (gr. diploos dvostruk, ops, opos oko) med. poremeaj vida pri kome se jedan predmet vidi dvostruko; diplosija, ditop-sija. diplosija (gr. diploos dvostruk, ops, opos oko) v. diplopija. diplosomija (gr. diploos, soma telo) raanje dvostrukih nakaza (npr. sijamski blizanci). dipodan (gr. di'-pus) metr. sa dve stope, od dve stope, dvostopni. dipodija (gr. di-, pus, podos stopa) metr. dvostruka stopa, spajanje dveju metrikih stopa u osnovni metar ili takt jednog stiha; sizigija.
dipol (gr. di-, polos) fiz. sa dva pola.

diprosopus (gr. di-, prosopon lice) nakaza sa dve sljubljene glave, ali tako da se na njoj razlikuju dva lica. dipsakus (gr. dipsa e, dipsakos) med. bolest ei. dipsetian (gr. dipsao ednim) koji edni, koji voli da pije; koji izaziva e. dipsodian (gr. dipsao) v. dipsetian. dipsomanija (gr. dipsa, mania pomama) med. strast za piem; pijaniko ludilo. diptera (gr. di-, pteron krilo) pl. zool. dvokrilci, insekti sa dva neobrasla krila (muve, obadi, komarci i dr.). dipteralni hram arh. v. dipteros. dipterologija (gr. di-, pteron, logi'a) zool. nauka o dvokrilcima.
dipteron arh. v. dipteros.

dipteros (gr. di-, pteron) apx. hram ograen sa dva reda stubova; dipteralni hram, dipteron.

diptihon (gr. dfptychon) dvostruko presavijeno) dvostruka tabla na sklapanje; kod starih naroda: dvostruka tabla za pisanje; kod starih hriana: spisak roenih, krtenih, umrlih itd.; um. slika u dva dela, na dve table ili dva platna, koja se moe sklapati. diptoton (gr. di-, pipto padam) gram. re koja ima samo dva padea. direk (tur. direk) greda; drveni stub. direkt (directus prav) Sp. u boksu: udarac ispruenom rukom tako da ruka poe najkraim putem u pravcu tela protivnikova. direktan (lat. directus) prav, koji je u pravoj liniji, bez posrednika, neposredan; koji radi bez okoliavanja; per direktum (lat. per directum) pravim putem; direktni porezi neposredni porezi npr. porez na prihod; indirektni porezi posredni porezi, npr. na ivotne namirnice itd.; direktna trgovina kupovanje robe iz prve ruke od proizvoaa. direktive (nlat. directiva) uputstvo, propis, pravilo o dranju u nekoj stvari, pravac rada, smernica; pravac delovanja, toka, razvoja, linija po kojoj se neko kree ili neto razvija; vostvo, rukovoenje; voj. uputstvo za rad (u obliku naredbe). direktoar (fr. directoire) upravni savet, direktorijum; u francuskoj revoluciji: najvia upravna vlast, osnovana 26. H 1795. a oborena 9. XI 1799; ceo period dok je ta vlast trajala; moda i nain u odevanju, nametaju i dr. koja, se tada pojavila i imala klasicistiko-antiki karakter. direktor (nlat. director) upravitelj, upravnik, rukovodilac; v. dirigent. dirsktorat (nlat. directoratus) upravni-tvo, upraviteljstvo, zvanje i nadlenost jednog upravitelja; stan i kancelarija up-ravitelja. direktorijalni (nlat. directorialis) koji dolazi od direktora ili direktorijuma (npr. direktorijalno reenje). direktorij(um) (nlat. directorium) vrhovna uprava, vrhovni upravni i nadzorni savet nekog preduzea, zavoda, ustanove i dr.; v. direktoar. direktrisa (fr. directrice) upravnica, upraviteljica, direktorka, rukovodilja; mat. linija vodilja. direkcija (lat. directio) uprava, vrhovno upravio ili nadzorno telo u nekom preduzeu, drutvu i sl.; rukovodstvo neke ustanove ili preduzea; zgrada ili prostorija u kojoj se nalazi uprava preduzea. direkciona linija voj. linija pravca, npr. putanja jednog zrna. dirigent (lat. dirigens) upravlja, upravnik, rukovodilac, rukovalac; muz. onaj koji upravlja izvoenjem muzikog dela; u po-

dirigira

227

disimulator
diseminacija (lat. disseminatio) sejanje, rasejavanje semena ivih bia po vazduhu; fig. rasprostirala (ili: raznoenje, irenje) nekog glasa, vesti. diseminirati (lat. disseminare) rasejati, rasejavati, rasipati, rasturati; rasprosti-rati, raznositi, pronositi glas, naroito: iriti lano uenje. disenter (eng. dissenter) onaj KOJA drukije misli", odstupnik, jeretik (ovako se nazivaju u Engleskoj pristalice svih protestantskih crkava koji su se, ne toliko po uenju koliko po ustrojstvu i obredima, odvojili od dravne, episkopalne crkve, kao prezbiterijanci, independenti, meto-disti, baptisti, kvekeri, nonkonformi-sti i dr.). disencija (lat. dissentio) razlika (ili: razilaenje) u miljenju; nesporazum, razdor, nesloga. diserirati (lat. disserere) v. disertirati. disertant (lat. dissertare raspravljati) v. disertator. disertator (nlat. dissertator) pisac naune rasprave; podnosilac disertacijeuniverzitetu. disertacija (nlat. dissertatio) nauna rasprava, naroito ona koja se podnosi univerzitetu radi habilitacije ili dobi-janja doktorske titule (inauguralna disertacija). disesteza (gr. dys-, iasthesis oset, oseaj) psnh. neosetljivost, tupoglavost. disecirati (lat. dissecare) rasecati, razui-vati, ralanjavati seenjem. disident (lat. dissidens) otpadnik, odmetnik, onaj koji se odvaja u miljenju, jeretik. disidencija (lat. dissidentia) rascep, cepa-nje, pocepanost; razdor, nesloga; razli-nost u miljenju, naroito religioznom. disidij(um) (lat. dissidium) razdor, rascep, nesloga, razlinost u miljenju. disilabum (gr. di-, syllabe slog) gram. re od dva sloga, dvoslonica. disimilaritet (nlat. dissimilaritas) nesli-nost, razlinost, raznorodnost. disimilacija (nlat. dissimilatio) gram. razjednaavanje, tj. pretvaranje jednog od dva jednaka suglasnika u neki drugi sugla-snik, naroito suglasnik s dahom (as-pirat) u odgovarajui tenuis, npr. Bakhus mesto Bahhus, Sapfo mesto Saf-fo; bog. rastvaranje organske hrane u listu; biol. razaranje metabolizma, katabolizam, razaranje promena tvari u organizmu, raspadanje ive supstancije; up. asimila-cija. disimilirati (lat. dissimilis) ne biti slian, razlikovati se; gram. razjednaavati. disimulator (lat. dissimulator) onaj koji neto taji ili krije, prikrivalac, tajilac, pritvorica, licemer.

morskom pravu: poslovoa parobrodskog drutva. dirigira (lat. dirigere) upravljati, ruko-voditi, upuivati; muz. upravljati izvoenjem muzikog dela. d i ri a bl (fr. dirigeable) vazdugpna laa; aerostat sa motorom za kretanje i aparatima za upravljanje. dirier (fr. dirigeur) rukovodilac igara. dirimencije (lat. dirimentia) prav. razlozi za razvod braka, prepreke za brak. dirimirati (lat. dirimere) rastaviti, razve-sti, ukinuti, ponititi. dirinpiti (tur. der renc, pere. der u, reng muka, tegoba) muiti se, raditi teak posao bez odmora. dirita (ital. diritta) muz. tonska skala; ala dirita (ital. alla diritta) po tonskoj skali, tj. postepeno od jednog tona do drugog. dirupcija (lat. diruptio) probijanje, proboj, prolamanje. dirham (gr. drachme) novana jedinica Abu Dabia i Maroka. dis (dis) muz. poluton koji lei izmeu tonova d i e. Dis staroitalski bog podzemnog sveta. dis- (gr. dis) l. prid. u mnogim sloenicama: dvaput, dvostruko. dis- (lat. dis-) 2. predmetak koji odgovara naem razi izraava razilaenje, razdvajanje, suprotnost uopte. dis- (gr. dis-) 3. predmetak kojim se iskazuje ravo stanje, smetnja, neprijatnost ili tekoa (u mnogim, naroito medicin-skim, izrazima), odgovara naem ne-. disaija (ital. disagio) razlika po kojoj je kurs neke valute nii od njene nomina ne vrednosti; up. aija. disakordirati (ital. disaccordare) ne slagati se, ne saglaavati se; ne zvuati skladno. disborzo (ital. disborso) trg. predujam, izda-tak, troak. disgenika (gr. dys-, genos rod, poreklo) raanje duevno i telesno zaostale dece; supr.: eugenika. disgregacija (nlat. disgregatio) rainja-vanje, raspadanje, raspad na sastojke. disgresija v. digresija. disdijaklaza (gr. dia-, diaklao prelamam) opt. dvostruko prelamanje zrakova. disdijaklastian (gr. dis-, diaklao) om. koji pokazuje dvostruko prelamanje zrakova. disdijapazon (lat. dis, gr. dia, pas sav) muz. jedan interval od dve oktave. disiri (ital. disgiri) tehnol. otpaci od svilenih konaca. disektacija (lat. dissecare) v. disekcija. disektor (nlat. dissector) onaj koji vrp!i disekciju. disekcija (nlat. dissectio) rasecanje nekog tela; ralanjavanje (ili: otvaranje) lea. disemija (gr. dys-, haima krv) med. bolestan sastav krvi, raspadanje krvi.

disimulaciJa

228

diskontni posao

disimulacija (lat. dissimulatio) zatajivanje; pretvaranje, pretvorstvo, prikrivanje; dvolinost, licemerstvo. disimulirati (lat. dissimulare) kriti, prikrivati, tajiti, zatajivati; pretvarati se, licemeriti. d i si ivo l to (ital. disinvolto) muz. neusiljeno, prirodno. disipator (nlat. dissipator) raspikua, ra-sipnik; dimnjak sa vie postranih otvora na gornjem delu radi ravnomerne podele gasova. disipacija (lat. dissipatio) rasipanje, razbacivanje; rasejanost, nepanja; rasturanje, npr. magle, dima; rasipanje energije i njeno pretvaranje u oblike koji se vie ne mogu ponovo iskoristiti za rad, npr. toplota iz parne maine koja zagreje vaz-DUH. dis jek i an (lat. disjicere, disjectur Jazbacan, rasturen, rasteran, razasut. disjungirati (lat. disjungere) odvojiti, ode-liti, rastaviti, razvesti. disjunktivan (lat. disjunctivus) razdvojan, odvojak, iskljuan, rastavan, koji razdvaja, odvaja, iskl>uuje; protivan, suprotan; gram. disjunktivne ili rastavne reenice nezavisne reenice koje kazuju radnje od kojih se jedna moe dogoditi, a druga ne, npr.: Ili doi, ili pii"; disjunktivni veznik ili . . . ili . . .; log. disjunktivni pojmovi oni koji su po svom obimu odvojeni jedan od drugog, ali oba pripadaju, kao rodni, nekom viem, optijem pojmu, npr.: ovek ena, pas maka; disjunktivni sudovi sudovi sa disjunktivnim pojmovima, tj. sa pojmovima koji se meusobno iskljuuju (npr. S je ili RJ ili R2); disjunktivni silotizam (ili zakl>uak) zakljuak u kojem je prva premisa disjunktivni sud, a druga potvruje ili odrie jednu od alternativa postavljenih u prvoj premisi. disjunkcija (lat. disiunctio) razdvajanje, iskljuenje; protivnost, suprotnost; logino razdvajanje. diskant (nlat. discantus) najvii glas (kod dece i ena), sopran; registar orgulje, koji obuhvata gornju polovinu klavija-ture. diskantist(a) (lat. dis-cantare) peva koji peva najvii glas, sopranist. diskantni klju muz. ona oznaka tonskih skala, lestvica, koja naznauje da s (ce) pada na prvu liniju. diskatapozija (gr. dys-, katapinein progutati, kataposis progutanje) med. tekoa (ili: smetnja) pri gutanju hrane ili pia. diskvalifikacija (lat. dis-, qualis kakav, facere uiniti) onesposobljavanje, injenje nesposobnim (ili: nepodesnim) za vrenje kakve slube, nekog rada; onesposoblje-nost za vrenje naroitog rada, nedostatak sposobnosti, nemanje vanosti; iskljuivanje; iskljuenje.

diskvalifikovani! (lat. dis-, qualis, facere) v. diskvalificirati. diskvalificirati (lat. dis-, qualis, facere) onesposobiti, uiniti (ili: nainiti) nesposobnim (ili: nepodesnim) za vrenje kakve slube; proglasiti nesposobnim ili nevaeim; sp. nekoga iskljuiti iz takmienja zato to ne odgovara propisanim uslovima takmienja; obeleiti nekoga kao nedostojnog, nepodobnog; diskva-lifikova ti. disklamacija (nlat. dis-clamatio) odricanje, nepriznavanje; prav. lano poricanje svojih obaveza. disklamirati (nlat. dis-, clamare) poricati, odricati, ne priznavati. diskobolija (gr. diskos, kolut bole hitac) bacanje diskosa. diskobolos (gr. diskos, bole) baca diskosa. diskografija (gr. diskos, grapho piem) popis proizvoaa gramofonskih ploa. diskoidan (gr. diskos, eidos vid, oblik) slian diskosu, slian tanjiru, tanjirast, ploast. disko-klub (gr.-eng.) obino zatvoreno mesto u kome se skuplja omladina da bi sluala modernu muziku sa ploa i igrala. diskolija (gr. dyskolia) nezadovoljstvo, neraspoloenje, turobnost, seta; sklonost izvesnih ljudi da sve stvari i pojave tumae i gledaju u crnoj boji; supr.: euko-lmja. diskoloran (lat. discolor) razliite boje, raznobojan, aren. diskoloracija (lat. discoloratio) obezbojenje, gubljenje boje, bleenje. diskonvenijencija (nlat. disconvenientia) neprilinost, nepristojnost, nepriklad-nost, neskladnost. diskont (ital. discoiito) trg. v. diskonto. diskontant (ital. disconto) trg. lice koje daje menicu u eskont. diskontar (ital. disconto) trg. lice koje prima menicu u diskont, koje je diskontuje. diskontinuiran (lat. dis-, continuere) prekinut, kod koga je prestala veza, bez veza; prekidan, neproduan, koji nije u vezi sa zakonom kontinuiteta. diskontinuitet (lat. dis-, continuitas npodunost, neprekidnost) prekid, prestanak, prekidnost, neprodunost. diskontirati (ital. disconto) trg. odbiti, odraunati; naroito: menice pre isteka roka, po odbitku izvesnih procenata, za gotov novac kupiti ili prodati; diskon-tabilna menica ona koja se izdaje pouzdanim trgovakim firmama, u koje se ne sumnja da e ih tano i na vreme reguli-sati. diskontni posao bank kupovanje kratkoro-nih trabina, naroito menica, iji rok plaanja jo nije dospeo; up. eskontni posao.

diskontni raun

229

diskulpacIJa

diskontni raun trg. izraunavanje sadanje vrednosti, u gotovom, izvesne sume (trabine) ije plaanje tek, docnije, dospeva. diskonto (ital. disconto, fr. decompte, escompte) trg. odraunavanje, odbijanje procenata pri isplaivanju menica kojima jo nije dospeo rok plaanja; naknada. diskordantan (lat. discordans) neskladan, nesloan, nesaglasan, nejednak. diskordantnost (lat. discordare ne slagati se, fr. discordance) nesklad, neskladnost; nesloga, nesaglasnost; geol. neskladno (ili: neparalelno) leanje jednog sistema mlaih slojeva na nekom starijem sloju ili pored nekog starijeg sloja. diskordancija (lat. discordia nesloga) neslaganje, nepodudaranje. diskordija (lat. discordia) nesloga, razdor, nesaglasnost. diskordirati (lat. discordare) muz. odstupati od pravilnog tona, ne slagati se, ne ii uporedo sa drugim tonovima, ne biti u skladu. diskos (gr. diskeuo, diskos) sp. okrugla ili obla, u sredini odebela ploa od kamena, eleza ili drveta za bacanje, igra kod starih Grka ve u Homerovo doba veoma poznata i omiljene; u savremenoj lakoj atletici bacanje diskosa ponovo je oive-lo: moderni diskos, obino od drveta ili eleza ima 22 st u preniku, a teak je 2 kg; u pravoslavnoj crkvi: tanjir na kojem stoji lugar (deo crkvenih utvari); bat. unutarnji krug sloenih cvetova, npr. suncokreta. diskofil (gr. diskos, philos prijatel>) lju-bitelj i poznavalac kvaliteta gramofonskih ploa; pasionirani skuplja intere-santnih primeraka starih i savremenih gramofonskih ploa. diskrazija (gr. dys-, krasi meavina) med. ravo meanje sokova u telu. diskredit (nlat. dis- creditare, fr. discredit) nepoverenje, rav glas, gubitak kredita; gubitak ugleda (ili: vrednosti). diskreditiranje (fr. discrediter) liavanje poverenja ili ugleda, ozloglaenje, iznoenje na rav glas, nanoenje tete neijem dobrom glasu. diskreditirati (fr. discrediter) liiti poverenja ili ugleda, izvikati, ozloglasiti, ubiti nekome dobar glas, ugled ili poverenje. diskreditovati v. diskreditirati. diskrepantan (lat. discrepans) koji odstupa, odudara, koji se razlikuje od nekoga ili neega, koji nije u skladu. diskrepancija (lat. discrepantia) nesaglasnost, neslaganje, neskladnost, nesrazmer-nost, razlika. diskretan (lat. discernere razdvojiti, odvojiti, discretus razdvojen, odvojen; razliit) 1. po sebi razliit ili odvojen; mat., fil., hem. diskretna veliina veliina kod koje deo prethodi celini, veliina iji

deo slui kao mera (stotina kao celo sastoji se od 100 jedinica), supr. kontinui-rana veliina, tj. veliina kod koje celina prethodi delovima, veliina koja nema mere u sebi (jedinica se ne sastoji iz razlomaka); 2. koji ume razborito da pravi razliku meu stvarima i sl., uzdrljiv, paljiv, smotren, utljiv, koji ume da uva tajnu, pouzdan, poverljiv, obazriv, mudar, oprezan; 3. diskreto, kon diskrecione (ital. discreto, con discrezi-ope) muz. oprezno, vodei rauna o glavnom glasu i o nameri kompozitora. diskrecija (nlat. discretio, fr. discretion) smotrenost i obazrivost u govoru i ponaanju, paljivost, uzdrljivost, voenje rauna o osetljivosti drugoga; neprolive-nost, utljivost; nahoenje, velikodunost ili uviavnost (pobedioca); predati se na diskreciju predati se na milost i nemilost; a diskresjon (fr. a discretion) prema nahoenju, na milost i nemilost; diskrecione godine godine zrelosti, godine punoletnosti; diskreciono doba doba u kojem neko ima pravo da se odlui kojoj e veroispovesti pristupiti; diskrecioni dani trg. vreme koje se moe jo ekati od dana kada menici doe rok pa do njenog slanja na protest. diskrecionaran (fr. discretionnaire) ostavljen uviavnosti i linom nahoenju; diskrecionarna vlast slobodno, neogranieno pravo i vlast suda, naroito pred-sedavajueg, da u toku pretresa po sopstvenom nahoenju bira sredstva koja mu se ine celishodna; diskrecioni. diskrecioni v. diskrecionaran. diskrimen (lat. discernere, discrimen) neto to odvaja, mea, granica, meuprostor; razlika, razmak, razlinost; odsudan ili kritian trenutak, najvea opasnost, kriza. diskriminanta (lat. discriminare) mat. kod odreivanja korena (hr h2) kvadratne jed-naine; izraz koji se nalazi pod korenom. diskriminacija (lat. discriminare odvajati, praviti razliku, nlat. discriminatio) u meunarodnim odnosima: davanje manjih prava pripadnicima jedne drave nego to se daju pripadnicima drugih drava; rasna diskriminacija socijalnopravni odnos u nekim dravama koji pripadnicima drugih rasa (npr. Crncima i Jevrejima) i nacionalnim manjinama osporava ona prava i graanske slobode to ih uivaju pripadnici vladajueg naroda; obespravljenje kolonijalnih, polukolonijalnih naroda ili narodnih manjina od strane vladajueg naroda. diskriminirati (lat. discriminare) deliti, odvajati, razlikovati; smanjivati prava, prikraivati prava, obespravljivati; graniiti. diskulpacija (nlat. disculpatio) opravda-vanje, dokazivanje nevinosti.

diskulpirati

230

disnareuniJa

diskulpirati (nlat. dis-culpare) pravdati, opravdavati, dokazati nevinost. diskurzivan (nlat. discursivus) log. onaj koji je isto misaone, pojmovne prirode (supr.: intuitivan); razgovoran, u razgovoru, uzgredan. diskurirati (lat. dis-currere, fr. discourir) govoriti, razgovarati se. diskurs (lat. discursus, fr. discours) razgovaranje, razgovor; govor, beseda, predavanje, izlaganje. diskus (lat. discus, gr. di'skos) v. diskos. diskusivan (nlat. discussivus) koji pretresa, objanjava; koji razlae, razdeljuje. diskusiji (lat. discussio) pretresanje, raspravljanje, istraivanje razgovorom, objanjavanje putem izmene misli i raznih gledita. diskutabilan (lat. discutere raspravl>ati) raspravljiv, pretrep!ljiv, koji je sposoban da se o njemu pretresa, raspravlja. diskutirati (lat. discutefe) v. diskutovati. diskutovati (lat. discutere) pretresati, objanjavati, raspravljati. disk-dokej (eng. disc-jockey) lice koje bira i puta ploe zabavne muzike na priredbama, disko-klubovima ili na radiju uz propratni komentar. dislalija (gr. dys-, lalein tepati, govoriti) med. poremeaj u izgovaranju rei usled oboljenja ili kakvog nedostatka na spoljnim organima za proizvoenje govora (na jeziku, usnama, zubima ili grkljanu). disleksija (gr. dys-, lexis govorenje) med. nesposobnost itanja kada bolesnik moe samo da pone itanje teksta a nije sposoban da ita do kraja. dislogija (gr. dys-, logos) psih. poremeaji u govoru usled nedostatka inteligencije. dislokacija (lat. dislocatio) premetanje, razmetanje; podela, razdeoba; voj. razmeta j trupa po izvesnoj oblasti; geol. pucanje Zemljine kore i poremeaji koji su s tim u vezi; med. ipgaenje, uganue; dis-lokaciona karta mapa iz koje se vidi kako su trupe razmetene u nekoj oblasti. dislocirati (lat. dislocare) premestiti, pre-metati, razmestiti, razmetati, npr. vojsku; med. uganuti, icgapJiti. dismembrator (lat. dis-, membrum ud; lan, deo) dezintegrator za ito. dismembracija (lat. dismembratio) rasparavanje, raskomadavanje, rapglanjavanje; naroito: podela jednog kompleksa zemljita na manje delove (parcele); izdvajanje crkvene optine iz njene dosadanje paro-hije. dismembrirati (lat. dis-, membrum) odvajati delove iz neke celine, rasparava, raskomadavati, raskomadati, ralanja-vati. dismenorea (gr. dys-, men mesec, geb teem) med. menstruacija praena bolovima (kao posledica nedovoljne razvijenosti ili nepravilnog poloaja materice; kod ena i

kao posledica nekog oboljenja unutarnjih spolnih organa). disolvencija (lat. dissolventia) pl. med. sredstva za rastvaranje (ili: razblaivanje, omekavanje, rastavljanje). disolvirati (lat. dissolvere) rastvoriti, ra-stvarati, rastopiti; raspustiti, rastaviti. disolubilan (lat. dissolubilis) rastvorljiv, rastopljiv, rastavljiv. disolutan (lat. dissolutus) rastvoren; neobuzdan, lakomislen, razuzdan. disolutivan (nlat. dissolutivus) rastvaran, koji rastvara, rastavan, koji rastavlja, rastopan, koji rastapa; rastvorni, rastop-ni, koji je prirode rastvora (ili: rastava, rastopa), koji pripada rastvoru (ili: ra-stavu, rastopu). disolucija (lat. dissolutio) rastvaranje, raspadanje jednog tela; raspad (npr. drutva, drave, braka); neobuzdanost, raspute-nost, razvratnost; disolucioni kont-rakt trg. ugovor o razortaenju. disonantni interval muz. onaj ije jednovremeno zvuanje tonova ne zadovoljava na sluh. disoianca (nlat. dissonantia) nesklad, nesloga, nesaglasnost, neslaganje, razdor; muz. odnos dvaju ili vie tonova ije zvuanje ne moe da zadovolji, nego trai veu konsonanciju (u sekundi, septimi, noni i dr.) tj. prijatniji utisak na uvo. disonirati (lat. dissonare) ne zvuati skladno, ne slagati se u glasu, biti nes-kladan; razlikovati se. disopija (gr. dys-, opsis vienje) med. slabovidnost, slabost vida; disopsija. disopsija (gr. dys-, opsis) med. v. disopija. disocijabilan (lat. dissociabilis) nespojljiv, nezdruljiv. disocijacija (lat. dissociatio) razdvajanje, rastajanje, rasturanje (nekog drutva); hem. razlaganje hemijskog jedinjenja u njegove sastavne delove naroito dejstvom toplote; elektrolitina disocijacija fiz. raspadanje molekula rastvora u prostije sastojke (jope). disocirati (lat. dissociare) rastaviti, raz-druiti, rasturiti, razdvojiti. dispanzer (eng. dispensary) socijalna ustanova za besplatno leenje sirotinje. disparagij(um) (nlat. dis-paragium) neprilian brak (sa osobom iz nieg stalea, naroito lanova vladarske kue); v. me-zalijans. , disparatan (Lat. disparatus) iz osnova razli-an, nejednak, neskladan; disparatii pojmovi log. oni koji ne pripadaju zajednikom rodnom pojmu te nemaju nikakvih zajednikih oznaka, npr. razum i biljka, jabuka i vrlina. dispareunija (gr. dys-, pareunos suprug, supruga) med. slabo, nedovoljno raspoloenje ene za spolno optenje.

disparitet

231

disponirati

disiaritet (lat. dis-par) nejednakost, razli-itost, neskladnost. dispairati (fr. dispacher) mor. tetu pre-trpljenu na lai proceniti ili naknaditi. disienzarij(um) (lat. dispendere) zano d za besplatno davanje lekova sirotinji, sirotinjska apoteka. dispenzator (lat. dispensator) razdavalac, delilac, prilonik; upravnik, nastojnik (naroito u manastirima). dispenzatorij(um) (nlat. dispensatorium) apotekarska knjiga sa propisima za spravljanje lekova koju izdaje sanitetski savet; apotekarski zbornik. dispenzacija (lat. dispensatio) razdvajanje, deljenje; razreavanje od neke obaveze ili smetnje u pojedinanom sluaju, naroito kod prepreka za brak; osloboenje, oprotaj; dispenzacioni trokovi, novac koji treba platiti za jedno ovakvo razreavanje ili oprotaj. dispenzirati (lat. dis-pensare) podeliti, razdeliti, razdati; farm. lekove praviti i izdavati; osloboditi od obaveze, kazne ili nevol>e; oprostiti. dispepsija (gr. dys-, pepsis varenje, probava) med. poremeaji u organima za varenje (elucu i crevima), naroito: slabo varenje eluca usled poremeaja u luenju sokova za varenje. dispeptian (gr. dys-, pepsis) koji teko vari, teko prekuvava. dispeptiar (gr. dys-, pepsis) onaj koji pati od slabog varenja. dispergirati (lat. dispergere) rasipati, rasuti, rasturati, rasturiti. disperzivan (nlat. dispersivus) rasipan, rasturan. disperzija (lat. dispergere, dispersio) opt. rasturanje svetlosti, pojava da se sloena svetlost moe prizmom razloiti na svoje sastavne, elementarne, homogene, svetlosti, boje, rasturanje boja. dispermatian (gr. di-, sperma seme) fiziol. dvosemen, sa dva semena. dispescirati (lat. dis-pescere) rastaviti, razdvojiti; sporne sume, naroito u vezi sa tetom na moru, podeliti meu zainteresovane (v. dispairati); teke raune regulisati. dispeer (eng. dispatch hitno obaviti) 1. slubenik koji regulie kretanje vozova na jednom delu pruge; 2. slubenik koji vri razdeobu elektrine energije na vie elektrinih stanica meusobno povezanih; 3. slubenik koji upravlja celim tokom proizvodnje nekog mehanizovanog preduzea iz jednog sredita snabdevenog potrebnom signalnom aparaturom i sredstvima veze. displantacija (lat. dis-plantatio) presai-vanje, rasaivanje; premetanje. discencija (lat. displicentia) nedopadanje, nesvianje; displicencije paktum (lat.

displicentiae pactum) prav. ugovor o raskidanju zakljuenog trgovakog posla, ugovor o pimanluku. displicirati (lat. displicere) ne dopadati se, ne sviati se, ne biti po volji. dispnoja (gr. dys-, pneo diem, rpoe disanje) med. zaptiv, zaptivanje, teko disanje (kod teih oboljenja organa za disanje, srca, izvesnih ivanih poremeaja, groznice, mehanikih smetnji i dr.). dispozitiv (nlat. dispositiva) prav. odluka, reen>e, formula presude. dispozitivan (nlat. dispositivus) koji se tie raspolaganje neim ili ureenja neega; koji nareuje, prepisuje, odluuje. dispozicija (lat. dispositio) raspored, raz-metaj; sreivanje, ureivanje, pripremanje; plan (npr. za bitku); skica, nacrt (rasprave, lanka, predavanja); raspolaganje, rukovanje novcem, imanjem; med. na-strojenost za izvesne bolesti, sklonost izvesnim bolestima; duevno raspoloenje, dobra volja; nastrojenost, naroita sposobnost za neto (npr. muziku, nauku, zloin, krau); dispozicioni fond novac stavljen nekome na raspolaganje u izvesne svrhe, i o kojem se ne mora polagati raun. dispoziciona sposobnost prav. sposobnost raspolaganja neim, sposobnost za pravne radnje ili poslove, sposobnost za samostalno obavljanje poslova. dispoziciono dobro trg. roba koju poruilac nee, zbog rave kakvoe ili zadocnjenja, da primi, nego je stavlja prodavcu na raspolaganje. dispoziciono ogranienje prav. ogranienje slobode primanja obaveza, zaduivanja ili otuivanja imovine. dispondej (gr. di-, spondeios) metr. dvostruki spondej, stihovna stopa od etiri duga sloga: . disnonenda (lat. disponenda) pl. ono to je stavljeno na raspolaganje, naroito u knjiarstvu; knjige koje je knjiar primio radi rasprodaje, ali ih nije prodao te ih, stoga, ponovo stavlja izdavau na raspolaganje. disponent (lat. disponens) upravnik, poslovoa, lice koje je ovlaeno da upravlja poslovima jedne trgovake kue; lice koje raspolae. disponibilan (nlat. disponibilis) raspo-loljiv, na raspolaganju, kojim se moe raspolagati. disponibilitet (nlat. disponibilitas) stanje neega to je na raspolaganju, raspo-loljivost; voj. vreme izmeu aktivne slube i penzije (dok se prima akontacija penzije). disponiran (lat. disponens) raspoloen, vedar, dobre volje. disponirati (lat. disponere) razmestiti, razmetati, rasporeivati, tamo-amo postaviti, razrediti; srediti, urediti, pri-

disposesiJa

232

distonirati distanca (lat. distantia) odstojanje, razdalji-na, razmak; drati distancu voj. pri mar-evanju: drati propisno rastojanje: ja-hanje na distancu dugo jahanje (kad se konj ne zamenjuje); distantna menica menica na drugo mesto, kod koje su, dakle, mesto izdavanja i mesto plaanja razliiti. distanciran (lat. distans) na odstojanju; sp. izraz za konja koji jo nije stigao ni do distantnog stuba (koji stoji na 200 metara ispred mete) kada je pobednik ve preao metu. distancometar (lat. distantia odstojanje, gr. metron mera) instrument za odreivanje odstojanja. disteleologija (gr. dys-, teleios savren, potpun, logia) fil. uenje koje porie ce-lishodnost i savrenstvo sveta: odnosi u prirodi i kulturi su necelishodni i po ivot tetni, te, kao takvi, apsolutno protivree teleolokom shvatanju ivota i prirode. distendirati (lat. dis-tendere) med. silom istegnuti, rastegnuti. distenzija (lat. dis-tendere) zategnutost, napregnutost; obim, opseg; distencija. distencija (lat. distentio) v. distenzija. distingviran (lat. di-stinguere) koji se razlikuje od drugih, odlian, otmen, ugledan, istaknut. disting(v)irati (lat. di-stinguere) odvajati, razlikovati neto od neega; ukazivati nekome naroitu panju, odlikovati; distingvirati se odlikovati se, isticati se. distinktan (lat. distinctus) odvojen, zaseban, razliit; jasan, razgovetan, razumljiv. distinktivan (nlat. distinctivus) oznaan, koji odvaja, razlikuje; koji odlikuje; koji slulsi da obelei razliku u znaenju. distinkcija (lat. distinctio) razlikovanje, razlika; log. tano razlikovanje pojmova; odlikovanje, otmenost, poloaj; osoba od distinkcije, osoba od poloaja ili ugleda. distih (gr. distichon) metr. v. distihon. distihija (gr. di-, stichos red) 1. med. dvostruki red, naroito trepavica. distihija (gr. dystychfa) 2. nesrea, nedaa, zla kob, nesrean sluaj. distihijaza (gr. di-, stichos) med. stvaranje dvostrukog reda trepavica (kao bolest). distihian (gr. di-, stichos) dvored, sa dva reda, dvoredan. distihon (gr. distichon) metr. dvostih, dva stiha zajedno, tj. heksametar i pentametar (koji dolaze jedan za drugim). distokija (gr. dis-, tikto rodim) med. raanje dvojaka, blizanaca. distomatoza (gr. di-, stoma usta) med. truljenje jetre koje dolazi od crva u jetri (Distomum hepaticum), metiljavost. distonirati (ital. distonare) muz. iziKi iz prvog tona, odvie visoko ili odvie nisko (pevati, svirati).

rediti, udesiti, spremiti (lanak, predavanje); raspolagati, rukovati (novcem, imanjem); skloniti, raspoloiti, pobudi-ti nekoga na neto, nagovoriti. disposesija (nlat. dispossessio) prav. lia-vanje poseda, lienje poseda. disposesirati (ital. dispossessare) prav. od-straniti (ili: ukloniti, oterati) sa poseda, liiti poseda. dispraksija (gr. dispraxia) psih mala aprak-sija, tj. mala nesposobnost vrenja izvesnih kretnji, tanog poimanja i razumevanja znaenja stvari, nedostatak razumevanja za praktinu upotrebu pojedinih predmeta. disprozijum hen elemenat iz grupe retkih zemalja, redni broj 66, atomska masa 162,5, znak Dy. disproporcija (nlat. dis-proportio) nesrazmernost, nejednakost. disproporcionalav (nlat. dis-proportionalis) nesrazmeran, nejednak. disput (lat. disputare) prepirka, spor, raspravljanje, nadmetanje reima. disputabilan (lat. disputabilis) sporan, kome je potrebno objanjenje. disputant (lat. disputans) v. disputator. disputator (lat. disputator) raspravlja, pretresan, uesnik u disputovanju. disputacija (lat. disputatio) nadmetanje (ili: borba) reima, naroito: javna nauna raspra u kojoj jedna strana (oponent) gleda da pobije ono to je druga (respondent ili defendent) tvrdila; danas se jo vri radi dobijanje akademskih poasti (inauguralna disputacija, habilitacio-na disputacija, promociona disputacija, lat. disputatio pro gradu). disputirati (lat. disputare) prepirati se, sporiti se; naroito; voditi naunu prepirku. disrekomandacija (lat. dis-, fr. recommandation) rava preporuka, kuenje. disrekomandirati (lat. dis-, fr. rekomman-der) ravo preporui, pokuditi. disrenome (lat. dis-, renommee) ruan glas, izvikanost, ozloglaenost; disreputa-cija. disrenomiran (lat. dis-, fr. renommer) izvikan, ozloglaen, na ravom glasu. disrenomirati (lat. dis-, fr. renommer) izvikati, izneti na rav glas. disreputacija (lat. dis-, fr. reputation) v. disrenome. disreforma (lat. dis-, fr. reforme) rav (ili: neuspeo) preobraaj ili preokret. disruptivno pranjenje (lat. disrumpere) fiz. naglo pranjenje elektriciteta, kratkotrajno elektrine pranjenje (za razliku od elektrine struje, kod koje se elektrine mase kreu ravnomerno i trajno utvrenom putanjom). distanazija (gr. dys-thanatos) teko umiranje, borba s duom; supr.-. eutanazija.

distorzija

233

disciplinarni

distorzija (lat. distortio) med. iskrivljavanje, iaenje, uganuKe nekog uda, prevrtanje (oiju), krivljenje. distrakcija (lat. distractio) rasejanost, nepanja; razonoda, razonoenje, zabavljanje, zabava; med. odvajanje slomljenih ili oteenih udova; prav. otuivanje, prodaja. distrahirati (lat. distrahere) rasejati, razvui, odvui; zbuniti, skrenuti panju sa neega; razonoditi, zabavljati, zabaviti, razgaliti; med. odvojiti, odvajati polomljene ili oteene udove. distribuent (lat. distribuens) razdava, razdelilac, razdeljiva; darodavac. distribuirati (lat. distribuere) razdeliti, razdeljivati, razdati, razdavati, podeliti; razvesti, razvoditi; rasporediti, raz-mestiti. distributivan (lat. distributivus) razdelan, rasporedan, razmeten, koji deli, raz-deljuje, rasporeuje, razmeta; razdelni, razdeobni, rasporedni, razmetajni; distributivan pojam log. pojam koji se odnosi na svaki lan neke' skupine ili klase (supr.: kolektivan pojam); distributivno reenje prav. sudsko reenje o podeli ste-ajne mase meu poverioce; distributivni broj broj koji kazuje koliko na svakoga dolazi (po jedan, po dva itd.); adverbija distributiva (lat. adverbia distributiva) gram. deoni prilozi, npr. delom delom, as as itd. distribucija (lat. distributio) podela, raz-deoba, raspored; lit. kad se jedna opta slika ili jedan pojam ne predstavlja jednom rei, nego se razlae na svoje sastojke, npr. Te on tursku silu razgleduje, pregleduje kakvi su adori, pregleduje konje i junake". distrikt (nlat. districtus) sudski srez; srez, okrug, oblast; odeljenje; nadlenost, delo-krug. distringas (lat. distringere, distringas) prav. naredba o pozivanju pred sud; punomo za popisivanje stvari. distrihijaza (gr. dys-, trix, trichos dlaka, vlas) med. v. distihijaza. distrofija (gr. dys-, trophe hrana) med. poremeaji u ishrani jednog organa ili nekog njegovog dela. distrofon (gr. di-, strophe) poet. pesma koja se sastoji od dve strofe. disunija (ital. disunire) razjedinjenje, otcepljenje; razdor, nesloga. disunionisti (ital. disunire) pl. pristalice stranke kojoj je cilj razjedinjenje Sever-noamerike Unije. disuniran (ital. disunire) razjedinjen, rastavljen, odvojen. disunirati (ital. disunire) razjediniti, rastaviti, razdvojiti; pocepati. disurija (gr. dys-, uron mokraa) med. tekoa mokrenja; bolestan sastav mokrae; disurija psihika (nlat. disuria psychica)

nemogunost putanja mokrae u prisustvu drugih, zbog stidljivosti. disfagija (gr. dys-, phagein jesti) med. teko gutanje hrane, tekoe i jaki bolovi pri gutanju. disfazija (gr. dys-, phasis izreka, phemi kaem) psih. smetnja u govoru usled nesposobnosti da se za predstave nau odgovarajue rei. disfiguracija (lat. dis-, figuratio) unakaavan>e, unakaenje, nagrivanje, nagrenje, kvarenje oblika, nakaza. disharmonija (lat. dis-, gr. harmoma) muz. neslaganje tonova, nesklad, pogrean ton (disonancija, kakofonija); nesaglasnost, neslaganje, razdor, rascep. disharmonirati (lat. dis-, gr. harmozo slaem se) ne biti skladan, greiti u tonu; ne slagati se, ne biti sloan. disharmonian (lat. dis-, gr. harmonia sklad) neskladan, pogrean u tonu; koji remeti saglasnost. dishemija med. v. disemija. dishidrozis (lat. dis-, gr. hydor voda) med. kono oboljenje na prstima ruku i nogu; javlja se u obliku mehuria (sitnih plikova), napunjenih bistrom tenou i praenih svrabom. dishimija (gr. dys-, chymos sok) med. rav (ili: nepovoljan) sastav sokova u telu (poglavito usled rave hrane). dishromatopsija (gr. dys-, chroma boja, 6r-sis vid, vienje) med. slepilo za boje, nesposobnost ula vida da u podjednako j meri opaa sve boje spektruma. disceptator (lat. disceptator) presudilac, sudija u sporu. disceptacija (lat. disceptatio) rasprava, raspravljanje o pitanju koje jo nije izvedeno naisto, pretres, debata. disceptirati (lat. disceptare) raspravljati, pretresati, debatovati. discernirati (lat. discernere) odvajati, razlikovati, raspoznavati, uviati, sazna-vati. discesija (lat. discessio) odlazak, odvajanje; razvod braka. discidij(um) (lat. discidium) raskidanje, razdvajanje; razvod braka. disciplina (lat. disciplina) stega, red, poredak, zapt (kolski, vojni, crkveni); kod kaluera: bi, bievanje; nauka, grana nauke, uenje, nauna struka; nauni predmet, nastava, nastavni metod; disciplina arkana (lat. disciplina arcana) tajna nauka; teol. uredba o tajnama. disciplinabilan (nlat. disciplinabilis) sposoban da se obui ili dovede u red, koji se moe neem nauiti. disciplinarni (lat. disciplina) koji se tie stege, reda, zapta, zaptni; discplinarna vlast pravo da se potinjeni silom i strogou nateraju na vrenje dunosti; disciplinarni psstupak istraga pretpo-stavljene vlasti protiv slubenika zbog

disciplinirati

234

diferenciranje

nesavesnog vrenja dunosti i odreivanje disciplinarne kazne. disciplinirati (lat. disciplina) naviknuti (ili: navikavati) na stegu, na red, na zapt; drati u stezi, u redu, u zaptu, u strogosti; disciplinirane trupe izvebani i dobro obueni ili na red naviknuti vojnici. disciplinski v. disciplinarni. dita (ital. ditta) trg. potpis na pismu; menice trgovca koje ima u radnji; ime pod kojim se radnja vodi, firma. diteizam (gr. di-, theos bog) verovanje u dva boga, dvobotvo. diteist(a) (gr. di-, theos bog) onaj koji veruje u dva boga, dvoboac. ditetraedar (gr. di-, tetra etiri, hedra povrina, osnova) geom. poliedar sa dvaput po etiri povrine, oktaedar. ditiramb (gr. dithyrambos) nadimak boga Baha, zbog njegovog tobonjeg dvostrukog porekla od Semele i Zevsa; poet. prvobitno: burna i oduevljene pesma u slavu boga Dionisa, Baha, boga vina i uivanja; danas: lirska pesma u kojoj neogranieno vlada mata i dovodi pesnika kao u neko bunilo, te u najveem zanosu opeva i slavi zemaljsku sreu i uivanja (npr. neka mesta u a kom rastanku Branka Radie-via). ditirampski (gr. dithyrambos) oduevljeno, zanosno, burno, kao u ditirambu. dito (ital. ditto) v. deto. ditomija (gr. di-, temno seem) razdvajanje, rastavljanje na dva dela. ditonus (gr. ditonos) muz. interval koji se sastoji iz dva cela tona, velika terca. ditopsija (gr. dittos dvostruk, orao gledam) v. diplopija. ditrohej (gr. di-, trochafos) metr. dvostruki trohej, stihovna stopa od etiri sloga: -i-i. diurezis (gr. di-, uron mokraa) med. izdvajanje (ili: luenje) mokrae. diuretikum (gr. di-, uron) med. sredstvo koje goni na mokrenje; pr. diuretian. difalko (ital. difalco) trg. odbitak od celokupnog iznosa. difamator (lat. diffamator) opada, klevetnik, panjkalo. difamatorski (lat. diffamare) opadaki, klevetniki, pogrdan. difamacija (nlat. diffamatio) irenje runih glasova, klevetanje, opadanje, ogovaranje; difamacio civilne (lat. diffamatio civilis) prav. kada se neko hvali i razmee kako ima na neto vee pravo no neko drugi. difamija (lat. diffamare) klevetanje, potvaranje, opadanje, ogovaranje. difamiran (lat. diffamatus) ozloglaen, izvikan, iznesen na ruan glas. difamirati (lat. diffamare) izneti (ili: iznositi) na rav glas, ozloglasiti, ozlo-glaavati; razglasiti, razglaavati.

difereitan (lat. differens) razliit, nejednak, drukiji, raznolik. diferentizam (lat. differre razlikovati se) v. determinizam. diferencija (lat. differentia) razlika, raz-linost; netaan iznos; mat. razlika, deo za koji je neka veliina vea ili manja od druge; viak, manjak, deficit; nesuglasice; neslaganje. diferencijal (lat. differe razlikom, -i se) mat. beskrajno mala (infinitezimalna) razlika izmeu uzastopnih vrednosti neprekidno promenljive veliine; teh. kod motornih vozila: spona (veza) izmeu motora menjake kutije (razvodnika brzine) i tokova. diferencijalna bremza teh. konica sa dvostrukim dejstvom. diferencijalna psihologiji nauka koja se bavi razlikama u duevnim sposobnostima pojedinaca, npr. psihologijom razlika u spolu, u sposobnostima, psihologijom tipova, razlika u starosti itd.; psiholo-gija individualnih razlika, individual-nih varijacija duevnog ivota i njihove uzrone zavisnosti. diferencijalna tarifa sistem u obrauna-vanju naplate podvoza na eleznicama, po kojem, kod preveza u masama (ita, drva, uglja i sl.), to je vee odstojanje podvozni stavovi bivaju srazmerno sve manji; izuzetan podvozni stav. diferencijalne carine trg. carine koje se za robu iste vrste razliito, tj. po nejedna-kom carinskom stavu, obraunavaju; cilj im je pomaganje domae trgovine (smanjiva-nje carinskog stava za domae trgovce), ili olakavanje odnosno oteavanje uvoza iz izvesnih drava; izuzetna (ili: po-vlaena) carina. diferenciJalni posao trg. berzanski posao (ili: trgovanje vrednosnim hartijama) pri emu se hartije stvarno ne izdaju, nego se samo prima ili nadoknauje razlika, ukoliko su skoile ili'pale u vrednosti. diferenciJalni raun mat. deo vie analize koji ui kako se iznalazi vrednost dife-rencijala. diferenciJalni ton fiz. trei ton koji se uje kada istovremeno zvue podjednako jako dva tona razliite visine i ija je visina jednaka sa razlikom broja treptaja ona dva tona. diferenciJalni carinski sistem trg. sistem po kojem se carinski stavovi za uvozne i izvozne artikle za pojedine zemlje, u koje se ti artikli uvoze ili iz kojih se izvoze, razliito reguliu i obraunavaju. diferencijalno plaanje isplata razlike pale vrednosti dravnih hartija ili akcija. diferencija specifika (lat. differentia specifica) log. v. pod definicija. diferenciranje (lat. differre) fil. stvaranje razlika i razlinosti iz istovrsnoga,

diferencirati

235

DJUS

odvajanje, ralanjavanje neega istovr-snog u raznovrsne delove; kat. iznalaenje vrednosti kolinika dveju beskrajno malih veliina ili diferencijala. diferencirati (lat. differre razlikovati se) razlikovati, praviti razliku; mat. iznalazi diferencijal. diferirati (lat. differre) biti razlian, razlikovati se, ne slagati se. difesija (nlat. diffessio) nepriznavanje; sud-sko nepriznavanje vanosti ili originalnosti jednog dokumenta. difesiona zakletva (lat. diffessio jurata) prav. nepriznavanje i odricanje zakletvom nekog dela, naroito originalnosti rukopisa ili potpisa. difidencija (lat. diffidentia) nepoverenje, podozrevanje, neverovanje. difizer (fr. diffuseur) aparat za izvlaenje repinog soka (u fabrikaciji eera). difilan (gr. di-, phyllon list) sa dva lista, dvolist. difindirati (lat. diffindere) cepati, rascepiti; prav. prekinuti parnicu i odloiti je za drugi dan. difisija (lat. diffissio) cepanje, rasceplji-vanje; prav. odlaganje pretresa. dificilan (lat. difficilis) teak, muan, nezgodan, koji pravi tekoe, koga je teko zadovoljiti, npr. dificilan ovek; strog, uporan, jogunast, tvrdoglav. difluentan (lat. diffluens) koji se razliva, raspada, rastvara. difluencija (lat. diffluere) razlivanje, raspadanje, rastvaranje. difonij(um) (gr. di-, phone glas) muz. kompozicija sa dva glasa. diforman (fr. difforme) nagrdan, nakazan, ruan; neskladan. diformirati (fr. difforme) napraviti na-kaznim, nagrditi, naruiti. diformitet (fr. difformite) nakaznost, nakaradnost; nesrazmernost, nesklad. difrakcija (nlat. diffractio) lomljenje, prelamanje savijanje; fiz. spajanje svetlosti usled prolaska kroz uzan procep, otvor ili pored uskog neprovidnog tela i nasta-janje pojava koje poivaju na interferen-ciji. difterija (gr. diphteria odrana i uinjena koa) med. akutna i veoma zarazna bolest koja se odlikuje zapaljenjem sluzokoe dunika, drela. difteritis ned. v. difterija. diftong (gr. di-, phthongos glas) gram. dvoglasnik, tj. dva razna samoglasnika koji su spojeni u jedan slog (npr. ao, eo, io, itd.). diftongiranje (gr. di-, phthongos) gram. pretvaranje prostog glasa u dvoglasnik. difuzan (lat. diffusus) rasut; opiran, razvuen; difuzna svetlost rasuta svetlost, u svima pravcima odbijena (reflek-tovana) svetlost.

difuzija (lat. diffusio) razlivanje, irenje, rasprostiranje; preterana opirnost i razvuenost u govorenju i pisanju; fiz. meusobno meanje raznih gasova i tenosti. difuziometar (lat. diffusio, gr. metron mera) aparat za merenje brzine meanja raznih vrsta gasova. difuzionizam (lat. diffundere rairiti, rasprostirati) uenje koje poreklo kul-turnih pojava u nekom podruju tumai njihovim prenoenjem i primanjem sal. strane. difuzioni postupak nain dobijanje soka putem osmoze iz veoma sitnih renjia repe (uveden 1865. u fabrikaciju eera). difundirati (lat. diffundere) izliti, razliti, rasturiti, rairiti; meati se di-fuzijom; proerdati, spiskati (novac, imanje). diheksaedar (gr. di-, hex est, hedra povrina) geom. poliedar sa dvaput po est, tj. dvanaest, povrina; pr. diheksaedarski sa dvaput po est povrina; diheksagonalna piramida v. didodekaedar. dihogamija (gr. dicha dvostruko, gamos brak) vot. dvostruki brak, nain oploa-vanja kod biljaka pri kojem se spolni organi razvijaju jedni za drugima, dakle, ne u isto vreme: kod proterandrije pre sazrevaju muki, a kod croteroginije enski spolni organi. dihordijum (gr. di-, chorde ica) muz. instrumenat sa dve ice. dihotoman (gr. dicha dvostruko, temno seem) podeljen na dvoje, ravast. dihotomija (gr. dichotomia, dicha na dva, temno) podela na dva dela, podela koja sadri dva lana, podela roda na dve vrste; meseeva mena (faza) kada se vidi polovina njegovog osvetljenog koluta; lsih. podela ovejeg bia na duu i telo; log. podela na dve vrste, pozitivnu i negativ-nu; vot. ravanje. dihroizam (gr. dichroos, di-, chros boja koe, mast) dvobojnost, dvostruko menjanje boja. dihromatian (gr. di-, chroma boja) u dve boje, dvoboj an. dihromija (gr. di-, chroma) biol. razliita obojenost istih organa. dihroskop (gr. dichroos, skopeo gledam) instrumenat za posmatranje i utvrivanje dihroizma kristala itd. dicefalan (gr. di-, kephale glava) dvoglav. dicefalij(um) (gr. di-kephalos) med. nakaza roena sa dve glave.

dicijan hem. v. cijan.

d i ci s gracija (lat. dii gratia) v. dicis kau za. dicis kauza (lat. dii kauza) radi forme, za ljubav forme, koliko da se kae, samo izgleda radi; dicis gracija. djus (eng. deuce) dvojka u kartama i u kocki; u tenisu: jednak broj bodova, tj. kad su obe

DO

236
dogmaticizam fil. v. dogmatizam.

doziranje

strane jednako jake, npr. kad obe imaju etrdeset" (forty). do (lat. dare davati, dati, do dajem) do ut des (lat. do ut des) prav. dajem, da bi i ti dao; do ut facijas (lat. do ut facias) ja dajem, a ti da radi. doajen (fr. doyen) stareina, najstariji po redu primanja u nekom drutvu, nekoj ustanovi, najstariji po godinama; dekan, stareina fakulteta; doajen diplomat-skog kora strani poslanik koji je najdue akreditovan na nekom dvoru ili pri vr-hovnoj upravi neke drave; najstariji po slubi. doalij(um) (nlat. doalium) prav. imanje koje ostaje, posle muevljeve smrti eni na uivanje, udoviki deo; doarijum. doarij(um) (nlat. doarium) prav. v. doalijum. doberman plemenita rasa pasa, ukrtanje nemakog ovarskog psa i velikog piie-ra, odlian policijski pas (nazvan po odgajivau A. A. Dobermanu). dova (tur. dua, arap. du'a) molitva; blagoslov. doga (eng. dog) rod velikih i snanih pasa; engleska, nemaka doga, buldok i dr. dogana (ital. dogana) carinarnica. doger (hol. dogger) holandski ribarski amac. dogesa (ital. dogessa) dudevica. dogma (gr. dokeo mislim, dogma miljenje) pravilo, pouka; u klasinoj knjievnosti Grka: filozofsko pravilo; u Novom zave-tu: carska naredba, zakonska odredba, za-kl>uak crkvenog sabora (koncila); hrianske dogme formu lisaka hrianska naela koja sadre saznanja o bogu, svetu i o boanskim odredbama koje su u vezi sa spasenjem oveka. dogmatizam (gr. dogma) fil. slepo prihvatanje nekog uenja kao istine koju ne treba ili nije dozvoljeno proveravati. U politikoj teoriji i praksi pod ovom se reju podrazumeva takav nain miljenja i de-lovanja koji tei da svoja shvatanja i poglede na svet pretvori u nepromenljive istine, a svoju praksu prikazuje jedino ispravnom i jedino moguom, a sve to u cilju zaustavljanje progresivnih i revolucionarnih kretanja. dogmatizirati (gr. dogmatizo donosim odluku, odreujem) postavljati nauna tvrenja; predavati o dogmama; govoriti odlunim, odsenim i ubedljivim tonom; govoriti o neemu s visine. dogmatika (gr. dogma miljenje) celina ili sistem uenja jedne filozofske ili religiozne kole; naroito: sistematsko nauio izlaganje hrianskih uenja o bogu ili veri, iskljuujui uenja o dunostima i moralu (deo sistematske teolo-gije). dogmatist(a) (gr. dogma) fil. pristalica dogmatizma; fig. onaj koji neto uporno i odluno tvrdi.

dogmatian osnovan na dogmi, koji se tie dogme, uenja o veri; neispitan, nekritian, bez dokaza; koji prima ili tvrdi neto jednostavno, bez obrazloenje i dokaza. dogmatiar (gr. dogma) onaj koji ui pravilima vere; fil. prvobitno: onaj filozof koji je, za razliku od skeptiara koji su u sve sumnjali, uopte postavljao pozitivna tvrenja i uenja; po Kantu, dogma-tiari su oni koji postavljaju pozitivna metafizika tvrenja ne pitajui da li oveji razum uopte ima prava na takva tvrenja; fig. onaj koji postavlja tvrenje bez dovoljnog opravdanja i koji se, uprkos protivrazloga, uporno pridrava tih tvrenja. dogmatolatrija (gr. dogma, latreia oboavanje) slepa i nekritina privrenost nekom teolokom ili filozofskom uenju ili metodu. dogmatologija (gr. dogma, logia) nauka" o dogmama. dodarij(um) (nlat. dodarium) v. dotarijum. dodeka- (gr. dodeka) predmetak u sloenicama sa znaenjem: dvanaest. dodekaginija (gr. dodeka, gyne ena) pl. bot. red Lineovog sistema biljaka koje imaju jedanaest ili dvanaest tukova. dodekagon (gr. dodeka, gom'a ugao) kol. dvanaestougaonik. dodekadaktilon (gr. dodeka, daktylos prst) znat. dvanaestopalano crevo, dvanaesnik; up. duodenum. dodekadika (gr. dodeka) hat. sistem raunanja dvanaesticama, a ne deseticama kao u dekadnom ili decimalnom sistemu. dodekaedar (gr. dodeka, hedra povrina, osnova) geom. telo ogranieno sa dvanaest pravilnih petouglova (pentagonalni dodekaedar). dodekandrija (gr. dodeka, andria mukost) bot. XI klasa u Lineovom sistemu biljaka: cvetovi sa 12 do 19 pranikovih konia u jednom hermafroditnom cvetu. dodekapetalan (gr. dodeka, petalon list) bot. koji ima dvanaest cvetnih listia. dodekarh (gr. dodek-archos) lan vlade dvanaestorice. dodekarhija (gr. dodeka, archo vladam) vladavina dvanaestorice. doza (v. dosa, dan. daase, arap. tassah) l. kutija za uvanje suvih tvari, supstanca (eera, duvana i dr.). doza (gr. didomi dajem, dosis davanje) 2. davanje, naroito: davanje leka: koliina materije (tvari) koja ulazi u sastav nekog leka; koliina leka koju treba dati bolesniku; dozis. doziologija (gr. dosis davanje, logia) med. nauka o davanju lekova s obzirom na koliinu. doziranje (gr. dosis) ned. odreivanje koliine tvari, materije koja treba da ue u

dozirati

237

dolar
doktorand (lat. doctorandus) onaj koji se sprema da polae doktorski ispit; kandidat za doktora. doktorat (nlat. doctoratum) doktorski ispit, doktorska titula. doktorirati (lat. doctor) poloiti doktorski ispit, tj. s uspehom odbraniti doktorsku disertaciju, biti proglaen za doktora jednog fakulteta. doktrine (lat. doctrina) uenost; nauka, uenje o neemu izloeno kao sistem; nauio tvrenje koje ne vodi rauna o stvarnosti ili se ne osvre na nju; u crkvenom smislu: pouavanje u hrianskoj religiji, katihizam. doktrinar (lat. doctrina) ovek koji svoja shvatanja i svoje nazore zasniva na pe usvojenim principima (naelima), koji za njega, a da ih ponovo i ne ispituje, vae kao sigurni i nesumnjivi; onaj koji tei da konzekvence svojih shvatanja ostvari, privede u delo bez obzira da li je stvarnost za to ve dozrela, ili bez obzira to je uopte i oevidno nemogue da se ti principi ostvare. doktrinaran (lat. doctrina) uen; koji ima vie poverenja u svoje miljenje nego u ono emu ga ue iskustvo i ivot; preterano taan, pedantan. doktrinarizam (lat. doctrina) sklonost odluivanju samo na osnovu apstraktnih teorija, bez obzira na stvarnost; doktrinar-stvo. doktrinarstvo v. doktrinarizam. dokumen(a)t (lat. docere pouavati, pokazivati, documentum) pismen dokaz, isprava, povelja; dokumentum privatum (lat. documentum privatum) privatna isprava, tj. ona koju nije izdala vlast; dokumentum publikum (lat. documentum publicum) javna isprava, tj. ona koju je izdala vlast. dokumentaran (nlat. documentarius) ispravni, poveljni, koji se osniva na ispravama, poveljama; injeniki dokazan, koji moe dokazati (ili koji dokazuje) na osnovu injenica. dokumentarno film vrsta filma u kome se bez igrane radnje i glumaca prikazuju pojave i dogaaji iz ivota. dokumentirati (nlat. documentare) pismeno posvedoiti, podneti dokaz, potkrepiti dokazima; otkriti. dolama (tur. dolama) vrsta starinske muke i enske nonje od ohe sa dugim rukavima koji su zatvoreni ili razrezani. dolan vrsta hemijskog (sintetikog) vlakna. dolap, dolaf (pere. dulab, tur. dolap) l. ormar sa policama, u zidan ili privr-en uza zid; 2. ureaj za navodnjavanje toak koji pokree konj; 3. sanduk, koveg. dolar (eng. dollar) novana jedinica SAD = 100 centi; upotrebljava se i u: Australiji, Kanadi, Liberiji, Novom Zelandu, Rodezi-ji, Trinidadu i Tobagu.

sastav jednog leka: odreivanje koliine leka koji treba dati bolesniku. dozirati (gr. dosis) med. odrediti koliinu materije koja treba da ue u sastav jednog leka: odrediti koliinu leka koju treba davati bolesniku. dozis (gr. didomi, dosis) v. doza 2. dozni telefon telefon u obliku doze. dok (eng. dock) najunutarnjiji deo pristanita, vodeni bazen snabdeven vranama i ustavama kako bi mogao stalno imati duboku vodu radi prijema natovarenih brodova; suvi dok, radionica za graenje i opravku brodova, ozidan bazen, toliko dubok da moe primiti brod. Kada brod ue u takav dok, voda se iz njega iscrpe, a brod se spusti i zadri na naroitom postelju. Poto ga oprave, voda se ponovo pusti u bazen i brod opet isplovi. Plivajui dok podie se tamo gde ne moe biti suvi. Takav dok se pomou vode potopi i brod na njega nasedne; zatim se voda iscrpe i on, zajedno sa brodom, izie na povrinu.

doker (eng. docker) luki radnik koji radi na utovaru i istovaru brodova.
donet, (eng. docket) trg. pismo sa spiskom poslane robe; spisak, lista robe. doketizam (gr. dokein initi se, dokema privid) uenje da je Hristos imao samo prividno telo, i da su celo njegovo zemaljsko postojanje i patnja bili samo privid. dokimazija (gr. dokimasia) ispitivanje, istraivanje; u staroj Atini: naroiti ispit kandidata za neki poloaj u dravnoj slubi s obzirom na njihove graanske sposobnosti i spremu; hem. vetina ispitivanja (dokimaziologija; dokimastika). dokimaziologija (gr. dokimazo, ispitujem, logia) hen. v. dokimazija. dokimastika (gr. dokimazo) hem. v. dokimazija. dokjard (eng. dockyard) pomorski magazin u pristanitu ili u brodogradilitu. dokovati (eng. to dock) mor. dovesti lau u dok. doksografi (gr. doxa, grapho piem) pl. fil. pisci koji slue kao vaan izvor za poznavanje antike filozofije. doksozofija (gr. doxa, sophia mudrost) umiljena mudrost, mudrost naoko. doksologija (gr. doxa slava, glas, ugled, mnenje, logia) slavljenje i velianje boga, zavrna formula svih istonopravo-slavnih propovedi i evangelikog oe-naa. doksomanija (gr. doxa, raania pomama, ludilo) preterano astoljublje. doktor (lat. doctor) uen ovek, naunik; titula najvieg akademskog dostojanstva (u teologiji, pravnim naukama, filozofiji, naroito u medicini); u obinom ivotu: lekar; doktorska diploma svedodba o dobijeno] doktorskoj tituli.

dolentemente

238

domino

dolentemente (ital. dolentemente) muz. v. dolento. dolento (ital. dolento) muz. sa bolom, bolno, tuno, alosno. dolihokefalija (gr. dolichos dugaak, ke-phale glava) svojstvo lubanja kojih je irina manja od etiri petine duine; doli-hokefali ljudi koji imaju takvu lubanju. dolihocefalija v. dolihokefalija. dolozan (lat. dolosus) prevaren, zlonameran, koji namerno nanosi tetu. dolomit oin. bezbojan kristalast krenjak, ali ga ima i bela, uta, siva, smea i crna; ima redovno primesa eleza i man-gana, a u nekim i kobalta; Dolomiti dolo-mitske planine, naroito u junoj Tirolskoj. dolor (lat. dolor) bol; dolores (lat. dolores) pl. bolovi, patnje. dolorozo (ital. doloroso) muz. v. dolento. dolus (lat. dolus) prevara, lukavstvo; zlonamerna prevara, pakost, zloba. dole (ital. dolce) muz. slatko, umilno. dole vita (ital. dolce-vita) sladak ivot, zabavljanje, uivanje. dole kon utile (ital. dolce con utile) ugodno s korisnim, spojiti lepo i korisno. dole far nijente (ital. dolce far niente) sladak nerad, blaena besposlica. dom (lat. domus, nlat. doma, fr. dome, ital. duomo) l. saborna crkva, stolna (ili: glavna) crkva (nadbiskupa, biskupa ili kaptola); glavna crkva u gradu, naroito ona iji je krov izraen u kubetima; u irem smislu: svaki krov izraen u kubetima i svaka graevina sa takvim krovom; teh. skuplja suve pare. dom (port. dom) 2. v. don. doma (nlat. doma) krov u obliku kubeta. domanijalan (lat. dominium, nlat. domani-um) koji se tie krunskih, vladarskih ili dravnih dobara. domanijalizirati (nlat. domanium) pretvoriti u vladarsko, krunsko ili dravno dobro. domen(a) (lat. dominium, fr. domaine) vladarsko, krunsko dobro; pl. krunska imanja, zemljita i posedi koji su odreeni za izdravanje vladaoca, njegovog dvora i za podmirivanje njegovih specijalnih izda-taka; dravna dobra; krug delanja, delo-krug, polje rada, oblast, podruje, struka. domestikacija (nlat. domesticatio) pripitomljavanje, ukroavanje, navikavanje na poslunost. domestiks (eng. domestics) vrsta grube i jake pamune materije. domestikus (lat. domesticus) domai, kuni, kuevni, porodini; zaviajni, unutarnji, npr. rat. domina (lat. domina) gospoa; domaica; vladarka; nastojnica vaspitnog zavoda, opatkinja, igumanija. dominanta (ital. dominante) muz. peti ton u dijatonskoj skali tonova, tj. glavni ton;

fil. glavna komponenta nekog zbivanja koja mu odreuje pravac. dominantan (lat. dominans) koji vlada, gospodari, nadmoan, glavni, preteak. domina g (lat. dominatus) vlast, vladanje, gospodarstvo; oblik vladavine to ga je imperator Dioklecijan bio zaveo u starom Rimu. dominator (lat. dominator) vladar, gospodar. domina griks (lat. dominatrix) vladarka, gospodarica. dominacija (lat. dominatio) vlast, vlada, vladanje, gospodarstvo; nadmonost. domine (ital. domino) pl. kamene ili kotane ploice kojima se igra poznata drutvena igra domino; v. domino 5. dominij(um) (lat. dominium) pravo vladanja; posed, svojina, pravo svojine; slobodan posed, ritersko imanje. dominika (lat. dominica se. dies) dan gospodnji, nedelja; biskupski dvori, rezidencija. dominikalan (nlat. dominicalis) gospodarski, vlasteoski; gospodnji, gospodov; dominikalni porez porez koji plaaju na svoje prihode posednici i svetenici, i koji je, obino, manji od poreza ostalih poreskih obveznika (u nekim dravama Zapada). dominikalije (nlat. dominicalia) odseci iz evanelja ili poslanica koji se, o nedelj-nim i prazninim danima, itaju i tumae; perikope, dominikalne lekcije. dominikalist(a) (lat. dominicalis) onaj koji plaa dominikalni porez; v. pod dominikalan. dominikanac katoliki kaluer iz reda Dominikusa de Gucmana (red osnovan u Tuluzi 1215). dominikat (nlat. dominicatum) gospodarski dvor, vlastelinski dvor. dominikum (nlat. dominicum) crkvene imanje, dragocenosti koje su svojina crkve; ranije: sama crkva; misa. dominion (eng. dominion) suverenstvo, vlast; zemlja ili oblast kojom se upravlja; zvanian naziv za britanske kolonije koje imaju svoju samoupravu, tj. svoj zakonodav-ni parlamenat (one su u svojoj upravi potpuno samostalne, samo to im engleski kralj postavlja guvernere i ima pravo veta protiv donesenih zakona). dominirati (lat. dominari) vladati, gospodariti, zapovedati; uzviivati se nad kim ili nad im, praviti se gospodin; biti na elu, biti na prvom mestu, isticati se, vladati nad kim ili nad im, nadvii-vati. domino (ital. domino) l. gospodin, naroito svetenik; 2. zimska odea svetenikova koja pokriva glavu i lice; 3. svileni ogrta za maske, odelo za balove pod maskama, obrazinama, krabuljama; 4. lice obueno u domino (na balu pod obrazinama); 5. igra u kojoj se 28, 36 ili 45

dominus

239

dorizam

ploica, obeleenih dvostrukim brojevima od 112, deli meu igrae, koji ih slau naizmenino, jednu do druge tako da svuda dva- ista broja stoje jedan pored drugog (ko najpre izda sve svoje ploice domine, taj je domino, tj. gospodar igre). dominus (lat. dominus) gospodar, domain, posednik, vlasnik; vladar; gospodin. domicelar (nlat. domicellus) mlad katoli-ki svetenik koji jo nema pravo da prisustvuje sednicama kaptola. domi ci l (lat. domus kua, dom, domicilium) zaviaj, stalno mesto stanovanja, prebivalite, stan; trg. mesto u kome treba da se plati jedna menica. domicilat (lat. domicilium) trg. oznaeni platilac jedne domicilirane menice. domicilijant (lat. domicilium) trg. lice na koje se trasira jedna domicilirana menica. domiciliran (lat. domicilium) koji stanuje, nastanjen; domicilirana menica ili domicilna trata (fr. effet a domicile, eng. domiciliated bili) menica koja se ne isplauje u mestu gde je izdata, nego u nekom drugom. domicilirati (lat. domicilium) stanovati, biti nastanjen, boraviti, prebivati; odrediti nekom mesto stanovanja, nastaniti nekoga; trg. oznaiti mesto plaanja menice. don (tl. don) gospodin, poasno ime uglednih ljudi u paniji i Portugaliji, kao i titula kneeva, kneevskih sinova i svetenika u Rimu i Napulju (uvek ispred krtenog imena, npr. don Karlo, don Huan itd.). dona (lat. dona) l. pl. od donum (poklon, dar). dova (ital. donna) 2. gospoa; gospodarice, vladarka. donarij(um) (lat. donarium) rtvenik. donatar (nlat. donatarius) onaj koji prima poklon, primalac, obdareni. donator (lat. donator) davalac, darodavac, onaj koji neto poklanja ili zavetava (crkvama, ustanovama itd.); donator vodo-nika hem. davalac, predavalac vodonika drugim molekulima. donacija (lat. donatio) poklanjanje, naroito sudskim putem; akt o davanju poklona. dong novana jedinica Socijalistike Republike Vijetnam, deli se na 100 sua. donon (fr. donjon) glavna, najjaa kula u nekom zamku ili tvravi. Don uan (p. Don Juan) pogrean, po francuskom, izgovor, mesto pravilnog panjolskog Don Huan, imena legendarnog, drskog zavodnika ena, kakav je, po staroj panjolskoj tradiciji, bio plemi Don Huan Tenorio (iz XIV v.); motiv je korien u literaturi (Tirso de Molina, Molijer, Bajron, Hofman, Mise, Pukin, Tolstoj i dr.) i muzici (Gluk, Mocart, R. traus).

Don Kihot (p. Don Quijote de la Mancha) ime viteza lutalice u uvenom istoime-nom satirinom romanu panskog pisca Miguela Servantesa: tip avanturiste--zanesenjaka, pustolova. donkihoterije (p. Don Quijote) pl. pusto-lovski (avanturistiki) ludi podvizi, pustolovska preduzea, pustolovine; don-kihotijade. donkihotizam (p. Don Quijote) sklonost pustolovinama, avanturama, pustolovstvo. donkihotijade pl. v. donkihoterije. don-premija (fr. dont, lat. praemium) berz. naknada tete koja se polae na dan kada bi trebalo izvriti plaanje, kod poslova zakljuanih na ogranien rok (ako roba nije mogla biti isporuena ili primljena). Dontov sistem izborni sistem kod srazmernog predstavnitva, po kojem se ne deli ukupan broj glasaa svake liste ukupnim brojem poslanika, nego se deli broj glasova svake kandidatske liste prvo sa 1, zatim sa 2, pa sa 3, te se tako dobijeni rezultata sreuju, a za izborne kolinike uzima onoliko najveih rezultata koliko ima da se izabere poslanika. Tvorac ovoga sistema je Belgijanac D'Ont (D'Hondt). Don Huan (p. Don Juan) v. Don uan. dopio (ital. doppio) kuz. dvostruko. dopione (ital. doppione) velika aura sa dve svilene bube. dopio uzo (ital. doppio uso) trg. dvostruki rok plaanja. doplgenger (nem. Doppelganger) ovek koji potpuno lii na nekoga drugog oveka; ovek koji se privia sam sebi, ili mu se neko drugi privia dvojako, i kao iv i kao mrtav; dvojnik, istovetnik, sebevid, sozija, dvojak, istovetnjak, podobnjak. dopl-igl (nem. doppel, eng. eagle) dvostruki orao", severnoameriki zlatnik od kalifornijskog zlata, 20 dolara. Dorado (p. el Dorado) v. Eldorado. doraa (fr. dorage) pozlaivanje, pozlata; u fabrikaciji eira: prevlaenje pusti (filca) finom dlakom. dorat (tur. doru at) konj mrke boje, mrkov. dorzalan (nlat. dorsalis) znat. leni. dorzetin (eng. dorsetteen) vrsta vunene tkanine sa svilenim umecima. dorziventralan (lat. dorsum lea, venter trbuh) anat. lenotrbuni, koji ide od kime u pravcu trbuha. dorzualan (nlat. dorsualis) v. dorzalan. dorzum (lat. dorsum) lea, kima, hrbat; reoip. greben, planinski prevoj; zadnja, obratna strana; in dorzo (lat. in dorso) ili in tergo (lat. in tergo) s druge strane, s obratne strane (npr. jedne menice). dorizam (gr. Doris) snano, tvrdo i grubo nareje (dorski dijalekat) i karakter Do-rana, jednog starogrkog plemena; supr..-aticizam i jonizam.

dorirati

240

drakonski
dohmijus (gr. dochmios) metr. stihovna stopa sastavljena od pet slogova, jednog jamba i kretikusa: U - - U - . docent (lat. docens) uitelj, naroito na visokim kolama (jedan od stupnjeva uni-verzitetskih nastavnika). docentura (lat. docens) docentski stepen; docentsko zvanje. docilan (lat. docilis) pouljiv, koji lako ui i shvata; posluan. docirati (lat. docere) pouavati, uiti drugoga, upuivati; docendo discimus (lat. docendo discimus) uei drugoga i sami uimo; fig. govoriti suvie ueno i nadmeno; gnjaviti svojim tumaenjima. dravidski jezici (sskr. dravida) jezici kojima su govorili presanskrtski prastanov-nici Indije, koji i danas predstavljaju glavni deo stanovnitva poluostrva De-kana: dekanski jezici. drager (fr. dragueur) mor. pomoni bojni brod za ienje mora od mina kod svoje obale i ispred svojih veih brodova. dragirati (fr. draguer) mor. istiti morske puteve od podmorskih mina radi obezbeenje plovidbe i kretanja drugih brodova; up. drager. dragoman (arap. targuman) tuma, prevodilac, naroito pri stranim poslanstvima u Turskoj. dragonada (fr. dragon) prisilno prevoenje protestanata u katoliku veru pod Lujem XIV, 1681. pomou dragonera, prisilno nailaivanje poreza pomou dragonera, vojske; vojnika vlast; svaka odluka vlade koja se izvrava pomou vojne sile. dragoneri (fr. dragon) laki konjanici koji se, po potrebi, bore i kao peaci; prvobitno, kod Francuza: peaci, koji su se sluili konjima samo kad je trebalo da se brzo kreu; dragoni, draguii. dragstor (eng. drug-store) prvobitno (u SAD) naziv za specijalizovane prodavnice lekova, kemikalije potrebnih u domain-stvima, sanitariog materijala i nekih ivotnih namirnica, v novije vreme, u evropskim zemljama, prodavnice ili odeljenja robnih kua u kojima se u svako doba dana ili noi mogu kupiti prehram-beni proizvodi, kao i raznovrsni predmeti line potronje. drae (fr. dragee) eerno voe, ueereni badem; sama, gmiza; lek u tabletama koje su obloene eerom. draj (eng. dry) suv; draj doks (eng. dry docks) mor. suvi dok; skstra draj (eng. extra drj') ..naroito suv", vrsta ampanjca opora ukusa. Drakon (gr. Drakon) atinski zakonodavac iz UP veka pre n. e., iji se zakoni, zbog preterane strogosti (krvlju pisani") nisu mogli odrati; otuda: drakonski preterano strog, neumol.igz, svirep. drakonski v. Drakon.

dorirati (lat. de-aurare, fr. dorer) pozlatiti, pozlaivati; pust (filc) za eire prevui finom dlakom. dormeza (fr. dormeuse) spavaa ili nona kapa; putnika kola u kojima se moe i spavati; kanabe za spavanje. dormiol (lat. dormire, olemn) hem. amilinski hloral, zejtinjava i kao voda bistra tenost, slui kao sredstvo za uspavl>ivanje. dormitiv (nlat. dormitivum) med- sredstvo za uspavljivanje. dormitorij(um) (lat. dormitorium) spavaa soba. dvorana za spavanje (naroito u manastirima); groblje. doronga (ma. dorong motka) 1. due drvo, greda, ili debela motka; visoka nezgrapna osoba; 2. ue, konop. dorski (gr. doriakos) svojstven Doranima; dorski stubovi po plemenu Derana nazva-ni najstariji i najjednostavniji starogr-ki stubovi sa obinim kapitlima i u frizu sa triglifima i metopima. Dorol (tur. dort yol raskre, mesto gde se sastaju etiri puta) naziv jednog dela Beograda. dos (lat. dos, dotis) u starorimskom pravu: miraz, prija; u pravu nekih srednjovekovnih drava: udoviki deo (koji mu ostavlja eni). dosije (fr. dossier) naslon; zavoj, korice od akata; sveanj akata; svi spisi i sva akta koji se tiu jednog predmeta; prilog uz akta. dosluk (pere.-tur. dostluk) prijateljstvo. dost (pere. dost, dust, tur. dost) prijatelj. dotalan (lat. dotalis) mirazni, prijski, koji se tie miraza (ili: prije), koji spada u miraz (ili: priju); dotalia pakta (lat dotalia pacta) sklapanje braka, ugovori o mirazu. dotali (lat. dotales) pl. lica obavezna da plaaju porez crkvi ili sveteniku. dotalij(um) (nlat. dotalium) prav. v. dotari-jum. dotalicij(um) (nlat. dotalitium) prav. v. dotzrijum. dotarij(um) (nlat. dotarium) prav. deo imanja koji pripada eni posle muevljevo smrti, udoviki deo imanja. dotacija (lat dotatio) miraz, prija; poklon u zemljitu zaslunim dravnicima, vojskovoama, poasni poklon, narodni dar; dar crkvi ili dobrotvornoj ustanovi; prinos. Davanje iz budetskih sredstava pojedinim drutvenim, kulturnim, pro-svetnim i slinim organizacijama radi unapreenja njihove drutvene delatnosti. dotirati (lat. dotare) opremiti, dati miraz, davati priju; darovati, obdariti (crkvu, kolu, dobrotvornu ustanovu). dofen (fr. dauphin) titula francuskih prestolonaslednika (1349 1830).

dram

241

dres

dram (gr. drachme, tur. dirhem) turska mera za teinu, = 1/400 oke, tanije 3,207 g. drama (gr. dra inim, radim, drama radnja) radnja; poet. pesnika vrsta koja prikazuje dogaaje iz ljudskog ivota kao da se u sadanjosti i pred naim oima zbivaju: lica koja uestvuju, govoru i rade, svako prema svom karakteru; pri tom uvek mora da postoji borba dveju suprotnosti konflikt, sukob, a naroito jedinstvo dramske ideje. Poto se, u ekspoziciji, prikau razlozi konflikta i vor zape-tlja, razvitak radnje dostie, u peripeti-ji, svoj vrhunac, posle ega, u katastrofi, dolazi reenje konflikta. Drama je podeljena na inove (1,3 ili 5), a inovi na pojave ili scene. Vrste: alosna igra ili tragedija, komedija (sa alom i lozom) i pozorina igra, tj. drama u uem smislu; fig. dogaaj ili doivljaj koji je po svojoj uzbudljivosti slian drami. dramatizacija (gr. drama) pravljenje drame, davanje dramskog oblika (prii, dogaaju, misli), udeavanje za prikazivanje na pozornici. dramatizirati (gr. drama) praviti dramu, jedan predmet, dogaaj, ili jednu misao obraditi kao dramu, dati dramski oblik, udesiti za prikazivanje na pozornici. dramatika (gr. drama) dramska poezija, nauka o drami i dramskoj umetnosti. dramatian (gr. drama) koji se odnosi na dramu, koji se zbiva kao u drami, tj. sa puno radnje, ivo i u razgovoru (dija-loki). dramatiar (gr. dramatikos) dramski pesnik, pisac drame. dramatomanija (gr. drama, mam'a pomama, ludilo) preterana ljubav prema drami. strast za pozoritem. dramatopeja (gr. drama, poieo pravim) pisanje i prikazivanje pozorinih komada. dramaturg (gr. drama, ergon delo, dramaturgos) onaj koji poznaje dramsku poeziju i kritiki pie o njoj i o prikazivanju drama na pozornici; struni savetnik uprave pozorita koji ita dramska dela, predlae njihovo prikazivanje i udeava ih za pozornicu. dramaturgija (gr. dramaturgfa) nauka o biu i sutini dramskog pesnitva, teorija drame; nauka o ustrojstvu i ureenju pozornice. dramaturgika (gr. dramaturgike) v. dramaturgija, dramaturki (gr. dramaturgikos) koji (ili: to) se tie dramaturgije, to je u vezi sa dramaturgijim (npr. lanci, prikazi i sl.). dramlija (gr.-tur. dirhemli) krupna sama za patrsne levakih puaka. dramolet (gr. drama) mali pozorini ko-md, mala drama koja samo u jednom inu prikazuje dramatizovan dogaaj.

drang nah osten (nem. Drang nach Osten) prodor na istok; lozinka nemake ekspanzivne politike i tendencije ka osvajanju istonih, poglavito slovenskih, teritorija. drap (ital. drappo, fr. drap) oha, sukno; drap boja prljavouta, otvorenomrka boja. draca (nord. drapa, pl. drapur) u staroj nordijskoj poeziji: pesma, naroito pohvalna, s pripevom. draperija (fr. draperie) fabrika ohe, tvornica sukna; oharstvo, suknarstvo; trgovina ohom; ohana roba; zavese, zastori. drapirati (fr. draper) slk., vaj. izraditi na figurama odelo, prikazati odelo; dvoranu ukrasiti zavesama; namestiti zavese. drastika (gr. dra delujem, delam, radim) pl. med. jaka sredstva za ienje. drastian (gr. drastikos) koji ima jako, snano dejstvo; grub, neotesan, strog; neposredan, opipljiv, oevidan. draft (eng. draft) trg. menica, traga. drahma (gr. drachme) stari srebrni novac Grka i Jevreja veoma razliite vrednosti; dananja grka novane jedinica sadri 100 lepti; stara atinska mera za teinu, od VI do P veka pre n. e. = 4,32 g. drebank (nem. Drehbank) strugarska tezga, tokarska tezga, strug. drebina (nem. drehen okretan, Buhne pozornica, Dreh-buhne) okretna pozornica koju je 1896. pronaao poz. tehniar Karl Lautenleger, i pomou koje se moe vriti brzo menjanje scena; dok je jedan deo velike okretne ploe okrenut publici kao gotova scenarija, dotle se drugi moe prireivati za narednu scenu. drednot (eng. dreadnought) neboja", smoli", vrsta gorostasnih i veoma jako sklopljenih ratnih brodova, preko 20.000 t, sa tekim dalekometnim topovima. dreksler (nem. Drechsler) strugar, tokar, traksler". drekslovati (nem. drechseln) strugati, na strugarskoj tezgi, dre&lku/izraivati od drveta, roga, kostiju, slonovae i dr. razne predmete. drem (eng. dram) jedinica za merenje teine u Engleskoj i SAD = 1,7718 g. dren (fr. drain) isuivanje pomou odvod-nih cevi; podzemne cevi od ilovae za isz'ivanje vlanih i barovitih zemljita da bi se napravila plodnim; med odvodna cevica. drenaa (fr. drainage) isuivanje vlanog ili barovitog zemljita pomou podzemnih cevi za odvoenje; med. ienje gnoja putem odvoenja. drener (fr. draineur) onaj koji postavlja cevi za isuivanje podvodnog zemljita. drenirati (eng. to drain) odvesti (ili: odvo-diti) suvinu vodu pomou podzemnih cevi. dres (eng. dress) odelo, uniforma; odelo neke organizacije, naroito sportskog dru-

16 Leksikon

dresina

242

dualizam

tva; ful dres (eng. f uli dress) drutveno odelo, balsko odelo, gala-odelo. dresina (fr. draisine) maina za samovonju pomou nogu, sa dva toka koji stoje jedan za drugim, prethodnica dananjeg toka, velosipeda (pronaao je, 1816, K. Dres iz Virtemberga, po kome je i dobila ime); danas: mala i laka kola, na etiri toka, koja l>udi sami teraju po eleznikom koloseku, upotrebljava se za prevoz eleznikog osoblja koje pregleda i opravlja prugu; motorna dresina ona koju tera motor. dresing-rum (eng. dressing-room) soba za oblaenje, soba za ulepavanje (ili: doterivanje). dresiran (fr. dresser) obuen, kolovan, uveban, doteran, ukroen. dresira (fr. dresser) obuiti, obuavati (npr. psa vetinama, konja jahanju, pticu da peva kad joj se naredi itd.); uvebavati, uvebati; doterati, podiati, npr. kosu. dresir-maina (fr. dresser, gr. mechane) presa za eire. dresura (fr. dresser, nem. Dressur) obuavanje, uvebavanje (pasa, konja, ptica i

dr.)dribla v. driblovati. driblovati (eng. dribble) varakati; u futba-lu, nogometu: varakati protivnikog igraa i drati ga u neizvesnosti u kojem e pravcu lopta biti proterana pored njega. drijada (gr. Dryas) mit. umska nimfa koja je zajedno ivela i umirala sa drvetom, u kojem je stanovala, gorska vila, vila na-gorkinja. driker (nem. Drticker) pritiska; kvaka; obara na puci; sitno metalno (iz mukog i enskog dela) dugme na enskoj haljini; sp. navija. dril (lat. trilix troian, nem. Drill) v. drilih. drilih (nem. Drillich, lat. trilix troian) platno od tri ice, trojnik (jaka lanena, kudeljna ili pamuna tkanina); slui za posteljne stvari, radnika odela i rublje; dril, cvilih. dril-kultura (eng. drill, lat. cultura) sejanje ili saenje po brazdama u cilju povoljnijeg i boljeg prinosa. dril-maina (eng. drill, gr. mechane) maina za sejanje ili saenje po brazdama, se j zlica. drilovati (eng. drill) sejati (ili: saditi) po brazdama; voj. obuavati regrute; mor. prevesti lau preko plitkih mesta. drimifagija (gr. drimys ljut, opor, fageo jedem) med. jedenje ljutih, gorkih ili kiselih jela. droga (fr. drogue) lekarija, nepreraen lek; farbarska roba. drogerija (fr. droguerie) farm. ivotinjske, biljne i mineralne sirovine od kojih

apotekari spravljaju oficinalne lekove, apotekarska roba; radnja koja prodaje gotove lekove. drogerist(a) (fr. drogue) v. drogist. drogist(a) (fr. droguiste) trgovac, lekarijama i drogama; drogerist. drozometar (gr. drosos rosa, vlaga, metron mera) instrumenat za merenje koliine rose koja padne. drozometrija (gr. drosos, metron) merenje koliine rose koja padne. drombulja (ma. doromblya, nem. Trommel) Muz. mali metalni instrumenat u obliku potkovice u dnu koje je ugraena elastine elina opruga koja vibrira i stvara zvuk. dromedar (gr. dromas, nlat. dromedarius) obina jednogrba kamila; vrsta brze je-drilice. dromos (gr. dromos) trka, na kolima ili peke, koju su stari Grci drali o gimnastikim igrama; staza koju je na takvoj trci trebalo pretrati. drops (eng. drops) vrsta sitnih vonih bombona; sp. udubljenje na trkakoj stazi. drosirati (fr. drosser) v. drusirati. droka (rus. droki) laka, otkrivena ruska kola sa tri sedita i niskim tokovima. drud (hol. druf) vetac, volebnik, zao duh, vilovnjak. druda (hol. druf) vetica, volebnica, arobnica. druza (nem. Druse) mala upljina u steni ispunjena kristalima. Druzi pl. ratniki narod u Siriji, govori jednim arabljanskim narejem, a religija mu je neka meavina paganstva, muhame-danstva i hrianstva. druid (lat., kelt. druides) svetenik svetog hrasta kod starih Kelta (u Galiji, Britaniji itd.), starokeltski svetenik. drukovati (nem. drucken) tampati; sl. navijati za (igraa, konja i dr.). drusirati (fr. drousse) u predenju: vunu namazati zejtinom. dual (lat. duo dva, dualis dvojan) gram. dvoji-na, osobina nekih jezika (npr. sanskrt-skog, grkog, gotskog, srpskohrvatskog) koji imaju, pored jednine i mnoine, jo jedan broj za gramatiko menjanje imenica i glagola, a koji oznaava dvojstvo stvari ili radnju udvoje. dualizam (lat. duo, dualis) fil. uenje o dvojstvu, deljenje na dvoje, uenje o postojanju dvaju razliitih, potpuno suprotnih stanja, principa, naina miljenja, pogleda na svet, pravaca volje itd., npr.: bog i avo (dobar i zao princip), bog i svet, duh i materija, priroda i duh, dua i telo, anorganska i organska priroda, sub-jekat i objekat, ulno saznanje i razum, ovaj i onaj svet, itd.; politika pocepa-nost jednog naroda na dva dela koji deluju jedan protiv drugog.

dualist(a)

243

duktilan

dualist(a) (lat. dualis) pristalica duali-zma; pristalica deljenja upravne vlasti na dva samostalna dela. dualistiki (lat. dualis) koji se osniva na dualizmu. dualitet (lat. dualis) dvojstvo, dvojina; log. zakon logikog ralanjivanja misaone sadrine na dva dela (subjekat predikat). dubijum (lat. dubium) sumnja; in dubio (lat. in dubio) u sumnji, u sumnjivom sluaju, u sluaju neizvesnosti. dubioza (lat. dubiosa) neto to je sumnjivo, neizvesno; naroito: sumnjivo istraivanje, neizvesna i nesigurna naplata nekog duga. dubiozan (lat. dubiosus) sumnjiv, podozriv, neizvestan, koji je u pitanju. dubitativan (lat. dubitare sumnjati, fr. dubitatif) sumnjiv, podozriv, sklon sumnjanju, koji sumnja; koji pokazuje (ili: izraava) sumnju. dubitacija (lat. "dubitatio) sumnjanje, dvoumljenje, dvoumica, neizvesnost; dvouml>enje, kolebanje, oklevanje, neodlunost. dubitirati (lat. dubitare) sumnjati, dvoumi-ti se, ne biti u to siguran, biti u neizvesnosti. dubl (fr. double) dvostruk, dvogub; na filmu: svaki kadar u ponovnom snimanju iste slike. dublaa (fr. doublage) udvajanje, udvostruavanje; mor. drugo oblaganje broda daskama; tip. pogreno dvostruko slaganje jedne rei ili celog reda; upredanje svile. duble (fr. double) l. u bilijaru: udarac lopte s lea, tako da se odbije od jedne ivice i udari u drugu; 2. zlatni ili srebrni predmeti koji se sastoje od dva metala i kod kojih je samo spol>na prevla-ka zlatna ili srebrna, dok glavnu masu sainjava metal znatno manje vrednosti, metalna stvar pozlaena ili posrebrene; 3. (fr. doublet) isti broj poena, bodova pri kockanju. dubleza (fr. doubleuse) maina za upredanje (u tkakoj industriji); dubler. dubler (fr. doubleur) l. lice koje u pozoritu a naroito na filmu zamenjuje glavnog junaka u izvoenju opasnih scena (kaskader); 2. v. dubleza. dublet (fr. doublet) l. dva primerka iste stvari u zbirci; 2. laan dragi kamen, dvostruki kamen od kristala izmeu ijih pola lei jedna folija; 3. vrsta karanfila ija je glavna boja prevuena dugim prugama druge boje; 4. gram. rei istog korena, istovetne po znaenju a vrlo malo razline po glasovnom sklopu, npr.: uli-ti u liti (ui), muha muva, dovoziti dovaati itd.; 5. muz. orguljski registar, za oktavu vii od principala; 6. lov. napraviti dublet iz dvocevke dve zverke oboriti neposredno jednu za drugom. dublir v. duplir.

dublirati (fr. doubleur) udvojiti, udvajati, udvostruiti, udvostruavati; umnoiti; postaviti (hal>inu), metnuti postavu (otuda: dubl-tof, materijal za postavu); bilijar: udariti loptu tako da se od jedne ivice odbije i doe do druge; mor. oploviti, obii (npr. greben); voj. ugurati u borbenu liniju; tek. preraivati vie konaca ili traka u jednu celinu na dublirmaini;u juvelirstvu: spajati dva kamena u jednu celinu; zamenjivati glavnog glumca na filmu u opasnim situacijama. dubl-skul (eng. double-scull) sp. vrsta uskog trkakog amca, skulera koji voze dva veslaa sa po dva vesla. duvak (tur. duvak) pokriva kojim se pokriva nevesta kad je vode mladoenjino} kui. duvan, duhan (arap. duhan, tur. duhan dim, para) biljka iz porodice pomonice; osu-eni listovi slue za puenje. duvar (pere. diwar, tur. duvar) zid. dugme (pere. tukme, tur. diigme) puce na odevnom predmetu; tapka za zvonce, tapka na kakvom aparatu. dugong (malaj. duyong) zool. morska krava, sisar u Indijskom okeanu iz porodice kitova (cetacea). dugung (jap. duyung) zool. v. dugong. dud (tur. dut, pere. tut) drvo iz fam. Mogaseae, murva; beli i crni dud. Duden poznati nemaki pravopisni renik (nazvan po svom piscu, filologu Konradu Dudenu, 18291911). duduk (tur. dudiik) l. obanska svirala, frula; 2. fig. ogranien ovek, glupak, blesan; trom, lenj ovek, lentina. due (ital. due, lat. duo) dva; muz. due volte (ital. due volte) dvaput; a due ili a due voi(ital. a due voci) za dva glasa, dvogla-sno; a due korde (ital. a due corde) na dve, sa dve ice. duel (lat. duellum, fr. duel) dvoboj, megdan. duelant (lat. duellans) onaj koji vodi dvoboj, megdandija. duelirati se (lat. duellare) imati s nekim dvoboj, tui se u dvoboju. duet (ital. duetto) muz. pevanje u dva glasa; sviranje udvoje. dueento (ital. duecento) u italijanskoj istoriji umetnosti naziv za H v. dud (ital. doge, lat. dux, ducis voa) vojvoda; titula nekadanjeg poglavara Mletake i enovske Republike; dudevstvo, zvanje i dostojanstvo duda. duka (ital. duca, lat. dux) vojvoda, herceg. dukat (gr. Dukas, ital. duca to) po imenu vizantijskih careva (dukas) nazvan zlatni i srebrni novac razne vrednosti, naroito u Italiji, bivoj Austro-Ugarskoj i Francuskoj. duks (lat. dux) voa, zapovednik jednog odreda vojske, vojvoda. duktilan (lat. ducere vui, izvlaiti duo tilis) izvlal>iv u vrlo tanke konce, te-gljiv (npr. platana).

duktilitet

244

dura leks, sed leks

duktilitet (nlat. ductilitas) izvlaljivost u vrlo tanke konce, tegljivost. duktilnost v. duktilitet. duktor (lat. ductor) donosa, dovoa (kod neke maine). duktus (lat. ductus) voenje, upravljanje; put, tok; potez pera, rukopis. dukcija (lat. ductio) voenje, upravljanje. dulek (tur. dolek) tikva, bundeva; mala nenarasla tikva, tikvica u vrtu. du lui, v. dunum. dulcin (lat. dulcis) hem. bezbojan praak, 200 puta slai od eera. dulcifikacija (nlat. dulcificatio) slaenje, zaslaivanje. Dulineja (p. Dulcinea) ime ljubaznice Don Kihotove; otuda, u podrugljivom smislu: ljubavnica, dragana; nezgrapna i zdepasta seoska devojka. dum (eng. doom), sud, presuda, osuda. duma (rus. duma) ruska narodna skuptina, sabor, parlamenat; skuptina stalea; muz. vrsta maloruskih narodnih pesama, koje se pevaju uz pratnju bandure, instrumenta slinog mandolini. dumdum-metak puane zrno veoma stranog dejstva zbog toga to mu je vrh pljosnat i iri se u predmetu u koji udari (nazvan po indijskom gradu Dum-Dum, blizu Kal-kute, gde se najpre izraivao). dumendija (tur. dumenci) kormilar, krma-no.

duna v. dina. 2.
dunalma (tur. donanma) turski narodni praznik koji se slavio sedam dana i sedam noi (posle velike pobede, kad bi se rodio princ, sultanov prvi ulazak u grad, itd.). dundar (tur. dumdar, ma. dandar) zatitnica (u vojsci); komandant zatitnice; rezerva. uner (pere. durger, tur. diilger) starinski stolar i graditelj (drvodelja, tesar i zidar istovremeno); dunerin. dunst (nem. Dunst) l. para (u kojoj se neto ukuvava); 2. kompot, ukuvano voe. dunum (tur. doniim) komad zemlje od 1000 t2, dulum. duo (lat. duo) dva; muz. komad za pevanje ili sviranje udvoje; v. duet. duodenalan (nlat. duodenalis) adat. dvanaesnini, koji pripada dvanaestopalanom crevu; koji se tie dvanaestopalanog creva. duodenitis (lat. duodenum dvanaesnik, dvanaestopalano crevo) med. zapaljenje dvanaestopalanog creva. duodenostomija (lat. duodenum, gr. stoma) med. rasecanje, otvaranje dvanaestopalanog creva u izvesnim oboljenjima, naroito u sluaju suavanja. duodenotomija (lat. duodenum, gr. tome seenje) med. rasecanje (ili: operacija) dvanaestopalanog creva. duodenum (lat. duodeni, nlat. duodenum) aiat. dvanaestopalano crevo, dvanaesnik.

duodec (lat. in duodecimo) dvanaestina, oblik dvanaestine, naroito: format knjige kod koje je jedan tampan tabak podeljen na dvanaest listova; neto to je naroito malo, npr. duodecimalno me-renje merenje dvanaestinama; duodecimal-ni sistem v. dodekadika. duodecima (lat. duodecim dvanaest) muz. dvanaesti ton, poevi od osnovnog tona. duodecimola (ital. duodecimola) muz. figura od 12 nota koja se ima smatrati kao figura od samo osam nota. duodrama (lat. duo dva, gr. drama radnja) poet. melodrama u kojoj igraju dva lica. duole (lat. duo) muz. dve note koje se izvode za isto vreme za koje bi se izvele tri takve note. duileks (lat. duplex dvostruk) 1. stan na dva nivoa sa spavaim sobama obino gore na spratu; 2. televizijske ili radio-emisija koja se emituje uivo, istovremeno iz dva centra; 3. v. homo dupleks. duplika (lat. duplere udvojiti, udvostrui-ti) pravo optuenika da odgovori na re-pliku tuilaca ili njihovih branilaca; pismeni odgovor optuenog na repliku. duplikat (lat. duplicatum) prepis nekog spisa u dva istovetna primerka. duplikator (nlat. duplicator) l. fiz. skuplja elektriciteta; 2. aparat za umnoavanje, pravljenje kopija, pismenih sastava. duplikatura (nlat. duplicatura) v. duplika-cija. duplikacija (lat. duplicatio) udvajanje, udvostruavanje; udvojenje, udvojenost, udvostruenje, udvostruenost; duplikatura. duplir (lat. duplum dvostruko, dvostruka koliina, dvogubo) velika i debela votanica, slavska svea; dublir. duplirati (lat. duplare) udvojiti, udvajati, udvostruiti, udvostruavati, podvostru-iti. duplicirati (lat. duplicare) udvojiti, udvostruiti; previti na dvoje; prav. pisati ili dati drugi odgovor (odgovor na odgovor); ad duplikandum (lat. ad duplican-dum) u cilju odgovora na repliku tuioca, ili radi davanja poslednje rei optuenoga pre izricanja presude. duplicitet (lat. duplicitas) udvojenost, dvostrukost,- dvogubost; fig. dvolinost, neiskrenost, licemerstvo, prevrtljivost. duplo (lat. duplum) pril. v. duplum. duplum (lat. duplum) u dva primerka, dvostruko, dvogubo, duplo. du r (lat. durus tvrd, jak) muz. jedan od dva glavna tonska roda, lestvica od osam dijatonskih stepena (supr. mol). durabilan (lat. durabilis) trajan, istrajan, postojan, izdrljiv. durak (rus. durak) ludak, aljivina, lakrdija; kao psovka: budala. dura leks, sed leks (lat. dura lex, sed lex) surov zakon, ali je zakon; kae se kad je

duraluminiJum

245

duman, dumanin

neki zakonski propis suvie strog, ali mu se moramo pokoravati. duraluminijum (lat. durus tvrd, aluminium) laka, vrlo vrsta i postojana legura aluminijuma, sadri oko 4% bakra, oko 0,5% mangana, oko 0,5% magnezijuma i do 0,7% silicijuma; upotrebljava se za graenje aviona, automobila i eleznikih vagona. duracija (nlat. duratio) ked. stvrdnjavanje, otvrdnjavanje. durbin (pere. durbin, tur. durbiin) optiki instrument za osmatranje udaljenih predmeta; moe biti za jedno oko (monokula-ran) ili za oba oka (binokularan). durina (fr. dourine) spolna zaraza konja, prouzrokovana protozoom Trypanosoma equiperdum. duritet (lat. duritas) tvrdoa; strogost, oko-relost, surovost, neovenost. durus (lat. durus) tvrd; znat. dura mater v. mater; prav. in durijus (lat. in durius) ili in pejus (lat. in pejus) optuiti, nekome optuzkenom, na narednom pretresu, staviti

na teret krupnije oteavajue okolnosti no to su mu stavljene na prethodnom. dustabai (tur. diiztaban) ravan taban, ravno stopalo; onaj koji ima ravno stopalo, du sta banlija. duan (tur. dukkan) trgovake radnja. duumvir (lat. duumvir) lan vlade dvojice; lan komisije od dva lana. duumvirat (lat. duumviratus) zvanje i dostojanstvo duumvira. due (ital. duce) voa. du (fr. douche, lat. ducitare) kupanje polivanjem, prskanjem; ispiranje; cevi za oticanje vode iz rezervoara; tu. duek (tur. do$ek) vunena postelja (madrac) koja se, u vreme dok jo kreveti nisu uli u upotrebu, stavljala na pod i na njoj se spavalo. duirati (fr. doucher) kupati podizanjem, prskanjem; tuira. duman, dumanin (pere. dumen, tur. dii?man) neprijatelj, protivnik; din-duman verski neprijatelj, zakleti neprijatelj.


, esto slovo nae irilice, osmo nae latinice (, ). avo (gr. diabolos) zao duh, satana, vrag, neastivi. akon (gr. diakonos sluga) upravnik optinskih dobara i staralac sirotinje i bolesnika u najranije hrianske doba; docnije: crkveni sluga i pomonik pri bogosluenju; najnii, poetni svete-niki in u pravoslavno] crkvi (ne moe sam obavljati bogosluenja, ve samo pomae sveteniku), pomoni svetenik. akonat (gr. diakonos) in, zvanje, dostojanstvo i stan nemonog svetenika, akona. akonija (gr. diakonos) delokrug jednog akona; pomo, potpora; posluenje (jelom i piem), poslastica. akonik (gr. diakomkos) u pravoslavno] crkvi; sasudohranilnica, udubl>enje u zidu ili zasebna soba na desnoj strani svetog prestola, u oltaru, gde se uvaju sveti sasudi. akonikon (gr. diakonos, nlat. diaconicum) u pravoslavno j crkvi: kratka molitva koju ita ili peva akon. akonisa (gr. diakonos) s *.uitel>ica crkve; u najstarijoj hrianskoj crkvi, sve do VI veka: starija ena koja se stara-la o sirotinji, negovala bolesnike i vodila nadzor nad enskim lanovima crkvene optine; danas, u evangelistikoj crkvi: bolniarka, naroito obrazovana za taj poziv; u manastirima: sestra koja slui oko oltara. akonisati (gr. diakonos) obavljati posao akona; obavl>ati oko oltara posao pomonog svetenika. akon-flaster med. v. dijahilon. alo (ital. giallo) uta boja, uto; alo antiko (ital. giallo antico) ukasti mramor koji se nalazi samo na spomenicima stare arhitekture. alorino (ital. giallorino) napuljsko utilo, lepa i veoma uta zemlja oko Napulja, no veinom vetaki spravljena (za slikanje uljanim i masnim bojama). aur (tur. gaur, gavur) nevernik, krivover-nik, jeretik (pogrdno ime kojim Turci nazivaju hriane); aurin. aurin (tur.) v. aur. ebra (tur. gebre) kesa od kostreti koja se navue na ruku, pa se onda timare i iste konji. evair (tur. cevahir, arap. gawahir) nakit, drago kamenje, dragulji. evir (tur. kevgir, pere. kef pena, giriften uhvatiti, uzeti) metalna ili zemljana po-suda za ceenje, cediljka. evrek (tur. gevrek) vrsta peciva u obliku kolutia. eisija (tur. giysi od giymek obui) odelo, koulja, preobuka. el! (tur. gel od gelmek doi) doi, hodi, prii! em (tur. gem) vale, uzda, gvoe na uzdi to ga konj dri u ustima. emija (tur. gemi) laa, brod. enaza (arap.) molitva za umrlog kod muslimana; denaza. ene (tur. yine) opet, i opet; ene-ene prilino, tako-tako. eneral (lat. generalis, fr. general) voj. v. general. eneralisim (nlat. generalissimus) v. generalisim. enerozo (ital. generoso) muz. plemenito, u plemenitom zanosu. enjuka (rus. dengoka od denvga) ruski bakarni novac od pola kopejke. eram (gr. geranos dral, tur. germek) naprava, poluga za izvlaenje vode iz bunara, takoe bunar sa ovakvom napravom; poluga kod velikih dizalica, vaga; rampa. erdan (tur. gerdan vrat) grlo, gua, prednji deo vrata; nakit to ga ene nose o vratu. erdan (pere. girdab, tur. girdap vrtlog, brzica) 1. fig. opasno mesto, teka situacija; 2. klisura na Dunavu, najvea u Evropi (duga oko 150 km). erdek (tur. gerdek) soba u kojoj mladenci provedu prvu branu no; lonica; prva brana no. eref (tur. gergef od germek rastegnuti, potegnuti) drvena naprava, okvir okruglog ili etvrtastog oblika na koji se razapne platno po kome se veze. erz (pere. giirbuz odvaan, okretan, juna-an) soko, mlad jastreb; kod nas: momak, naroito momak za enidbu. eriz (tur. geriz, pere. kariz) kanalizacija.

erek

247

uture

erek (tur. gercek) dodue, zapravo, uistinu, zbilja. eerma (tur. gecirme) grudnjak bez rukava, prsluk, jelek. edeluk (tur. gecelik) spavaa kapa; vrsta muke pidame; duga muka kuna haljina, nona haljina. idija, ide (tur. gidi) obeenjak, ivahan mladi, junak. ilas (arap. dilaz) l. borba, sukob, bitka; 2. trka, skaka; 3. raspusnik, razvratnik. ilko (ma. gyilkos ubica) vetropir, kico, danguba, neradnik, kavgadija. inuva (ma. gyongy) stakleni biser, naunica, minue. irandola (ital. girandola, fr. girandole) v. irandola. irant (ital. girare) trg. v. irant. irat (ital.) trg. v. irat. irirati (ital.) trg. v. irirati. iro (ital. giro) trg. v. iro. iro d'Italija (ital. Giro d'Italia) bicikli-stika trka oko Italije, odrava se svake godine. ovineca (ital. Giovinezza) Mladost", himna faistike stranke u Italiji. ogat (tur. gok plav, otvorene boje, bistar, at konj) konj bele boje, belac; fig. neznalica, glupak. ogatast (tur.) bele boje, bele dlake, beo. ogin (tur.) v. ogat. oja (tur. guya, pere. guya) kobajagi, toboe. ojozeto (ital. gioiosetto) muz. v. okozo. ojozo (ital. gioioso) muz. v. okozo. okozamente (ital. giocosamente) muz. v. okozo. okozo (ital. giocoso) cuz. aljivo, veselo, nestano; ojozo, ojozeto. okonda (ital. Gioconda) elt. uveni portret Monalize, ene firentinskog plemia Franeska Delokondo, rad Leonar-da da Vmnija (1911. ukradena iz Luvra, 1913. pronaena u Firenci i vraena Francuskoj). okondamente (ital. giocondamente) muz. prijatno, ljupko, umilno; okondevole, okondozo. okondevole (ital. giocondevole) muz. v. okondamente. okondozo (ital. giocondoso) muz. v. okondamente. orda (pere.) v. orda. ornale (ital. giornale) dnevni list, novine. orno di pagamento (ital. giorno di pagamen-to) trg. dan plaanja. ornut (tur. kormek) mrtav pijan, treten pijan, pri piu.

ornuti se (tur. kormek) napiti se kao tre sak, i or utuk (tur. kor kotek) mrtav pijan, pijan kao tresak. ubre (tur. giibre) gnoj, smee, stajno gnojivo. uvegija (tur. giiveyi) mladoenja, mu. uveglija (tur.) v. uvegija. uvez (tur. gvivez) rumen, tamnocrven, crve-noljubiast. uvendija (tur. giivende) raskalana ena, bludnica. uve (tur. giivec) l. vrsta jela: meso pomeano sa pirinom, lukom i dr. koje se pee u zemljanom sudu; konzervirano meso pomeano sa raznim povrem; 2. zemljani sud u kome se pee uve i slina jela. ugum (tur. giigum) bakreni sud za vodu. uz (arap.) trideseti deo Kurana. uzel (tur. giizel lep) lep, elegantan, kit-njast, divan, gospodski; lepotica, dragana. ul (pere. gul, tur. giil) rua, ruica. ulabija (pere. gul ruica, ab voda) vrsta slatke crvene jabuke koja je veoma sona; vrsta slatkih kolaa. ul-baklava (pere. giil baklava) vrsta kolaa koji ima oblik rue. ulgande (pere.) ruin pupoljak. ule (tur. giille, giirle) topovske tane, zrno, metak. ulistan (pere. gulistan, tur. gulistan) ruinjak, gradina sa ruama, leja od rua. uli (tur. gill) mlada rua, ruin pupoljak; up. ul. ulnar (arap.) ipak, ipkov cvet, trenja. ulsa (pere.-tur. giilsuyu) ruina voda. umbir (ma. gyomber) zeljasta biljka iji se koren upotrebljava za zain i kao lek, Zingiber officinale. umili (tur. gumuslii) od srebra, srebrn. umruk (tur. gumriik carina) troarina, carina; taksa za prolaz. umrukane (tur. giimriikhane) troarinska stanica, carinarnica. umrukija (tur. gumrukcii) troarinac, ca-rinik. unija (tur. giiniye) spoljanji izgled, oblik; sredstvo, nain. unta (ital. giunta) udruenje savetnika koje postoji pored dravnog saveta u Italiji. uoko pijano (ital. giuoco piano), tiha igra", tzv. talijanska partija" u ahu. usto (ital. giusto) odmereno, srazmerno, podesno, zgodno. uture (tur. gotiiru) sve ukupno, sve zajedno, u celini, jedno na drugo.

v. B g l d i z k
iSSif

N. O . P R S T, U, F H
100/ 2>o2>d

E
E, e sedmo slovo nae irilice, deveto nae latinice; kao skraenica: E na kompasu = istok (eng. East, fr. est); Ed. = edicio (lat. editio) izdanje; ed. = edidit (lat. edidit); e. o. = eks oficio (lat. eh officio) po dunosti; muz. trei ton S-dur lestvice; fiz. oznaka za energiju, elektro-motornu silu i dr.; astr. numerika oznaka za heliocentrinu putanju; mat. osnova prirodnih logaritama, = 2, 7182 . . ., Nepe-rov broj; hem. Eg=erbijum, 'E& = ajntaj-nijum, Ei= europijum. e latinski predlog = iz; eks. ibanisterija (ital. ebano abonos, ebaniste-ria) fina stolarija, umetniki izraeni predmeti od drveta, naroito od abonosa. ebenirati (nlat. ebenare) obloiti abonovi-nom; obojiti crnom bojom da izgleda kao abonos. ebenist(a) (fr. ebeniste) stolar koji radi sa abonosom, koji radi fine stolarske poslove. ebenos (hebr. eben, gr. ebenos, lat. ebenus) bot. eben, abonos, abonovina, crno, veoma vrsto i teko drvo istonoindijskog i afrikog drveta Diospyros ebenum. ebn (arap.) sin (pred nekim drugim imenom, npr. ebn Mustada=Mustafin sin, izmeu dva imena pie se ben, npr. Ali ben Muhamed=Ali sin Muhamedov) ebonit (eng. ebony) vrsta vetake abonovi-ne; hem. vulkanit, jedinjenje ugljenika i vodonika koje se, meenjem i zagrevanjem sa sumporom, vulkanizira pa zatim hor-nizira, hornizirani kauuk, tvrda guma (ova tvrda i sjajna masa upotrebljava se, npr. za razni nakit od deta). bo (fr. ebauche) prvi nacrt, prva skica (slike, crtea, naunog rada). eboirati (fr. ebaucher) izraditi u glavnim potezima, bez pojedinosti, skicira-ti; abocirati. ebriljada (fr. ebrillade) jax. trzanje uzdom ako konj nee da se okrene. ebriozitet (lat. ebriositas) sklonost piu, strast za piem. ebriometar (lat. ebrius pripit) sprava za utvrivanje stepena pijanstva, naroito kod vozaa automobila; alko-test. ebulioskop (lat. ebullire izbijati kljua-jui, gr. skopeo gledam) 1. hem instrument za merenje take kljuanja radi odreivanja sadrine alkohola u spirituoznim tenostima posmatranjem njihove take kljuanja; 2. aparat za brzo odreivanje koliine alkohola u vinu; up. maligan. ebulirati (lat. bulla, ebullire) kljuati, ki-peti, vreti. ebulicija (nlat. ebullitio) kljuanje, vrenje, uzaviranje tenosti (usled toplote); med. izbijanje sitnih bubuljica po telu usled vatre. ebur (lat. ebur, sskr. ibha) slonova kost, slonovaa. eburin (lat. ebur slonovaa) smesa kotanog praha i belanevine nainjene pod pritiskom. ev- (gr. ev) v. pod eu-. Eva (gr. Eva, hebr. Chawwah majka ivota") prva ena po Bibliji; fig. ena uopte, naroito: radoznala i ulna ena. evadirati (lat. evadere) izii, izmai, utei, izbei, uskoiti. evazivan (lat. evadere, nlat. evasivus) uvijen, zaobilazan, okolian, koji izvrdava, npr. da dade kategorian odgovor, katego-rinu izjavu i sl. evazija (lat. evadere, nlat. evasio) beanje, bekstvo, izbeglitvo; izbegavanje; vaenje, dvosmislica, izmigoljavanje; pr. evazivan izmigoljan, pobegljiv, koji se teko hvata, koji se teko uhvati, koji se teko shvata; uvijen, vrdav (odgovor). svakuancija (lat. evacuantia) pl. med. sredstva za ienje, za ispranjavanje. evakuativan (lat. evacuare) med. koji isti, koji pomae ienje. evakuacija (lat. evacuatio) voj. dolazak iz, naputanje, naroito kada neku operativ-nu zonu, za vreme rata, napuste: stanovnitvo, bolnice, razna vojna i druga sla-galita kojima bi se neprijatelj, u sluaju uspeha, mogao koristiti itd.; med. ienje, ispranjavanje izmeta, izbacivanje kodljivih tvari iz tela. svakuirati (lat. evacuare) voj. isprazniti, izii iz, napustiti (kasarnu, varo, zau-

evakuisati

249

evidentirati

zeti kraj itd.); med. istiti, iistiti, isprazniti, izbaciti iz tela neistou. evakuisati v. evakuirati. evalvacija (nlat. evalvatio) odreivanje (ili: precenjivanje) unutarnje vrednosti neke stvari; up. evaluacija. evalvirati (nlat. evalvere) ocenjivati, procenjivati vrednost; up. evaluirati. evaluacija (fr. evaluation) odreivanje vrednosti, vrednost novca. evaluirati (fr. evaluer) ceniti, ocenjivati, odreivati vrednost. evangel ... v. pod evanel. . . evanelizacija (gr. euangelisomai) v. evaieliziranje. evaneliziranje (gr. euangelisomai dobru vest donosim) irenje evanelike crkve i uenja; evanelizacija. evanelizirati (gr. euangelisomai) objaviti (ili: objavl>ivati) radosnu vest; iriti evanelsko ili evaneliko uenje i crkvu evanelisku. evanelist(a) (gr. euangelistes, nlat. evangelista) objavljiva spasenja; opisiva ivota, rada i stradanja Isusa Hrista; etiri evanelista: Matej, Marko, Luka i Jovan, pisci tzv. kanonskih evanelja, tj. onih koje crkva priznaje kao autentine i verne (za razliku od velikog broja apo-krifnih, tj. onih koje crkva ne priznaje kao autentine). evanelistar (lat. evangeliarium izborio evanelje) knjiga koja sadri evanelje. evaneliki (gr. euangelizomai) v. evanel-ski; koji priznaje evanelje kao jedini pravi izvor vere, npr. evaneliki hriani, evanelika crkva i dr. ovanelski (gr. euangelizomai) koji odgovara uenju Hristovom, hrianski; up. evaneliki. evanelje (gr. euangelion radosna vest, dobra vest, nlat. evangelium) l. dobar glas, radostan glas ili dobra vest, radosna vest koja u hrianskom uenju prikazuje Isusa kao obeanog mesiju i spasioca ljudskog roda; 2. Novi zavet ili objavljivane spasenja; 3. evanelja pl. opisi ivota, rada i stradanja Isusa Hrista. evanescirati (lat. evanescere) ieznuti, iezavati, izgubiti se, nestati. evans-gambit poinjanje igre na ahu koje je uveo engleski mornarski kapetan Evans 1829, koje se sastoji u tome to se rtvuje pion da bi se napad mogao bre i lake izvesti; up. gambit. evandelikel f ren d s (eng. evangelical friends) prijatelji evanelja ili hrianske drutvo prijatelja (religiozna sekta u Sev. Americi koja sama sebe ovako naziva, dok je ostali obino zovu imenom kve-keri). evaporator (nlat. evaporator) ispariva, sprava pomou koje se vri isparavanje slane vode u solanama.

evaporacija (lat. evaporatio) isparavanje, pretvaranje u paru. evaporirati (lat. vapor para, evaporare) isparavati, ispariti, pretvoriti (ili: pretvarati) u paru. evekcija (lat. evehere izvesti; uzvesti, uz-dii, evectio) uzdizanje, penjanje, uzlae-nje; astr. nejednakost koju pokazuje putanja Meseeva u kretanju oko Zemlje usled re-meenja od strane Sunca za vreme koje ne odstupa mnogo od vremena opticaja Meseca oko Zemlje. evenka (pere. awenk, tur. hevenk) groe obeene radi suenja i uvanja za zimu. eventilacija (lat. eventilatio) vetrenje, provetravanje. eventilirati (lat. eventilare) izvetriti, provetriti, provetravati. eventracija (lat. eventratio) med. velika prosutost kod pupka, pri kojoj se prospe velik deo utrobe. eventualan (nlat. eventualis) sluajan, moguan; uslovan, povremen, sporedan. eventualija (nlat. eventualia) pl. sporedne (ili: nepredviene) stvari, sporedna (ili: nepredviena) pitanja, stvari koje se jo mogu pojaviti (obino poslednja taka dnevnog reda na skuptinama u kojoj se raspravljaju pitanja koja nisu bila na dnevnom redu). eventualitet (nlat. eventualitas) nastupanje mogueg sluaja, moguan sluaj, mogunost, sluajnost; eventualnost. eventualno (nlat. eventuale) pril. po mogunosti, u sluaju potrebe, po potrebi, u sluaju da, ako se desi, sluajno. eventualnost v. eventualitet. everglas (eng. ever uvek, glass staklo) vrsta tkanine od plastine mase. evergrin (eng. evergreen) uvek zelen, zimze-len; u zabavnoj i dez muzici: trajne, neprelazne melodije. everzivan (nlat. eversivus) prevratniku ruilaki, razoran. everzija (lat. eversio) obaranje, razorenje, prevrat, unitenje. everlasting (eng. everlasting veit) vrsta veoma jake vunene tkanine sa poprenim prugama; up. eternal. evza (tur. ecza, arap. egza) l. kapsla, ahura, upalja; 2. hemijsko jedinjenje, lek; evzadana= apoteka. evzon (gr. euzonos okretan, vet, spreman za bitku) grki vojnik iz roda lake peadije. eviva! (ital. ewiva, lat. vivat) iveo! evigilirati (lat. evigilare) probdeti; izraditi neto briljivo i savesno. evidentan (lat. evidens, videre videti) oigledan, oevidan, oit; po sebi jasan i razumljiv; log. neposredno miljenjem ili opaajem uvian kao istinit. evidentirati (lat. evidens oevidan, jasan) upisati, upisivati, zabeleiti u knjigu

evidentiar

250

Evroazija

evidencije; imati, praviti pregled neega. evidentiar (lat. evidentia oevidnost, oi-tost) onaj koji se stara o pregledu onoga to se zbilo, to je uraeno. evidencija (lat. evidentia) oiglednost, oevidnost; log. svojstvo nekih sudova koji su po neposrednom opaanju i misaonoj nunosti istiniti; pregled iz koga se vidi da je neto postojalo, da se neto zbilo, da je neto uraeno; drati u evidenciji imati u vidu, vodi' i o emu rauna dok se ne ukae mogunost da se izvri. evikcija (lat. evictio) prav. JEMSTVO, davanje jamstva, obezbeda, kaucija; evikciona tuba tuba kojom se trai otuenje neijeg imanja. evincent (lat. evincens) prav. onaj koji, u toku jednog pravnog spora, drugoj stranci neto osporava. evincioilan (nlat. evincibilis) koji ima da se dokae, koji je za dokazivanje. evincirati (lat. evincere) dokazati, ubediti, izloiti, prikazati; ispoljiti; prav. jam-iti, biti jamac; pravo liiti dobra, oduzeti nekome imanje sudskim putem. eviracija (lat. eviratio, vir ovek, mukarac) oduzimanje mukosti, ukopljavanje; prerano gubljenje mukosti. evirirati (lat. evirare, vir) oduzeti mukost, ukopiti. eviscerirati (lat. eviscerare) med. izvaditi utrobu, npr. iz lea. evlad (arap. awlad, tur. evlad) deca, porod. evlek (tur. evlek) mera za povrinu, 1/4 dunu ma. evlija (arap. waliyy, tur. evliya) svetac, svetitelj, boji ugodnik. evnuh (gr. eune legalo, postelja, esb imam, drim, eunuchos) uvar kreveta", onaj koji je lien svojstava mukosti, uko-pljenik, naroito: nadzornik ena u ha-remima, uvar ena. evnuhizirati (gr. eunuchos) ukopiti, utrojiti, oduzeti mukost. evnuhoid (gr. eunuchos, eidos vid, oblik) osoba sa uroenim ili usled oboljenja nedovoljno razvijenim funkcijama spol-nih lezda, te zbog toga slina ukoplje-nom oveku (evnuhu). evnuhoidizam, evnuhizam (gr. eunuchos, eldos, lik, izgled) stanje prouzrokovano oboljenjem ili nedovoljnim razvojem monica, sa smanjenjem luenja mukog polnog hormona. evokabilan (nlat. evocabilis) koji se moe dozvati, prizvati. evokativan (lat. evocare izazvati, pozvati) izazovan, uzbudljiv. evokatorij(um) (nlat. evocatorium) prav. pismeni poziv, akt o pozivanju na sud. evokacija (lat. evocare dozvati, evocatio) dozivanje (ili: prizivanje) duhova; podseanje i oivljavanje uspomena na nekoga ili na neto; prenoenje parnice na

vii sud; pozivanje pred neki spoljni sud, naroito u srednjem veku, papino pravo da pozove nekoga u Rim na suenje. evolventa (lat. evolvere razvijati, evolvens) geom. evolventu jedne krive, krivulje (osnovne krive) opisuje taka dirke (tangen-te) osnovne krive kada se prva kotrlja po poslednjoj bez klienja. evolvirati (lat. evolvere) razviti, razvijati, ODBITI; razloiti, objasniti, opisati. evoluirati (lat. evolvere, fr. evoluer) razvijati se (od niega viemu, od prostoga sloenom itd.); fig. napredovati. evoluta (lat. evolvere, evoluta se. linea) geom. neke krive, krivulje (osnovne krive) zove se envelopa njenih normala, istovremeno mesto njenih krivinskih sredita. evolucija (lat. evolutio) razvijanje, razvitak, razvoj, razvie viega, savrenijeg i komplikovanijeg iz niega, nesavreni-jeg i jednostavni j eg; voj. zaobilaenje, menjanje pravca; muz. prebacivanje (ili: premetanje) glasova u dvostrukom kon-trapunktu; supr. involudija. evoluciona eskadra voj. flota koja estim menjaem poloaja tei da se priblii i ugrozi neprijatelja. evoluciona teorija fil. ideja o razvojnom karakteru svih pojava (kod Kanta, H Spensera i dr.), ideja koja se protee na sve fenomene pa i na samu osnovu fenome-na; u nauci: primenjuje se u objanjenju nastanka galaksije, zvezda, Sunevog sistema i sl., u objanjenju istorijskih i socijalnih fenomena, kao i u objanjenju duhovnih, kulturnih fenomena i sl.; biol. nauka o razvoju organskog sveta, od prostijih oblika ka sloenijim, koji nastaje putem dugotrajnog menjanja pod dejstvom faktora spoljne sredine i prirodnog odabiranja organizama (arls Darvin: Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja, 1859); up. darvinizam. evolucioni (lat. evolutio) razvojni, koji se tie razvoja, koji je u vezi sa razvitkom. evolucionizam (lat. evolutio) l. pogled na svet koji se zasniva na evoluciji; v. evoluciona teorija; 1. podvrgavanje zakonima razvitka, naprednost. evolucionigt(a) (lat. evolutio) pristalica evolucione teorije; up. evolucioni.
evolucionistiki v. evolucioni.

evomirati (lat. evomere) med. povratiti, povraati, bljuvati, izbljuvati. evorzija (lat. evertere oboriti, izbaciti, evorsio) kol. erozija vode koja se kree u kovitlac i tako stvara tzv. dinovske lonce". evocirati (lat. evocare, voare) prizivati, dozivati, npr. duhove; prav. aliti se viem sudu; prizvati, oiveti uspomenu na koga ili na to. Evrazija v. Eurazija. Evroazija v. Eurazija.

Evropa

251

egzanimirati

Evropa (semit. ereb zapad) geogr. naziv kontinenta; mit. (gr. Europe) ki fenianskog kralja Agenora i sestra Kadmova. Zevs, pretvorivi se u bika, ukrade je i na svojim leima odnese na Kretu (Krit) gde mu postane enom i rodi Minosa, Sarpe-dona i Radamantisa; po njoj je i na kontinent dobio ime. Evroatom evropska zajednica za atomsku enegiju koju ine lanice Zajednikog trita. Evrovizija tehniko-programska zapadnoevropska organizacije, organ Evropske unije za radio-difuziju, osn. 1953; sedite u enevi, a reijski centar u Bri-selu. evropijum v. europijum. evulzija (lat. evulsio, evellere upati) u-panje, iupavanje. evh- v. euh-. egav (tur. egri) kriv, iskrivljen, krivonog. egagropila (gr. aigagros, lat. pila) v. bezoar. egal, sgalan (fr. egal) jednak, jednoobrazan; ravan, vodoravan. egalizator (fr. egaliser) izjednaitelj. egalizacija (fr. egaliser) izjednaavanje, izravnavanje. sgalizacioni fond u bupetskim ustanovama novac koji vita ustanova dodeljuje nioj da bi ova nadoknadila svoje gubitke; nain izravnavanja gubitaka u spoljnoj trgovini zbog razlike u cenama. egalizirbavk (fr. egaliser, nem. Bank) strugarska tezga za fine radove. egalite (fr. egalite) jednakost; up. fraterni-te, liberte. egalitet (fr.) jednakost, jednolikost, ravnomernost. egbeta (arap. ayba, tur. heybe) pl. bisage. Egej (gr. Aigeos) u grkoj mitologiji atinski kralj, otac Tezejev. Kada se njegov sin Tezej, u bivi Minotaura na Kritu, vraao kui, zaboravio je da na lai zameni crna jedra belima, kako su se dogovorili, Egej je od tuge za sinom skoio u more i udavio se. Po njemu je nazvane Egejsko more. egendija (tur. egindi) prah ili strugotina od metala. Egerija (lat. Egeria) staroitalska izvorska nimfa, proroica po ijim je savetima i uputstvima izdavao svoje zakone Numa Pompilije, drugi rimski kralj; posle njegove smrti bila pretvorena u izvor; fig. poverljiva savetnica jednog vladaoca; astr. jedan asteroid, otkriven 1850. godine. egestija (lat. egestio) med. ispranjavanje, ienje creva urednom stolicom. egzageracija (lat. exaggeratio) preterivanje, preuveliavanje, precenjivanje. egzagerirati (lat. exaggerare, agger) prete-rati, preterivati, preuveliavati, pre-cenjivati. egzagitacija (nlat. exagitatio) drmanje, uznemiravanje, draenje, podraivanje.

egzagi~irati (lat. exagitare) terati, isterati; prodrmati, probuditi; uznemirava, ne dati mira, draiti. egzaimatoza (gr. eh iz, hairna krv) med. stvaranje krvi; krvarenje; egzematoza. egzaimija (gr) med. oskudica u krvi, malokrvnost; gubljenje krvi; iznemoglost usled gubljenja krvi. egzaimozan (gr.) malokrvan; iznemogao usled gubitka krvi. egzaimon (gr.) med. punokrvan ovek. egzaireza (gr. egzairo vadim) med. vaenje, npr. utrobe; egzereza. egzaktan (lat. exigere iziskivati, exactus taan) taan, briljiv, savestan, potpun, brojno odreen; egzaktne nauke nauke koje tee za tano odreenim saznanjima, koja bi se mogla matematikim i eksperimen-talnim putem izloiti i dokazati, npr. matematika, fizika, hemija, astronomija i dr. egzaktvost (lat. exactus) tanost, isprav-nost, pravilnost, odreenost. egzaktor (lat. exactor) trg. potraivalac; sopstvenik menice, onaj kod koga se meni-ca nalazi; fig. ucenjiva, iznuiva. egzakcija (lat. exactio) naplaivanje, npr. poreza, nameta i sl.; globljenje, iznui-vanje, otimanje. egzalza (gr. exalsis iskakanje, ex-allomai iskoim) med. iskakanje, ispadan>e; egzalma. egzalma (gr. ex-allomai) med. v. egzalza. egzaltacija (lat. exaltatio) uzdizanje, uzno-enje, velianje, slavljenje; ushiavanje, oduevljavanje, zanos, duhovni polet; razdraganost, razdraenost, ushienost. egzaltiran (lat. exaltus vrlo visok) zanesen, ushien, oduevljen, uzbuen; u egzaltira-nom stanju u velikom duevnom uzbuenju. egzaltirati (lat. exaltus, exaltare) uznositi, veliati, slaviti; raspaliti, ushititi, ushiKivati, odueviti, uzbuditi, uzbui-vati. egzambloza (gr. examblosis pobaaj, ehatbloo pobacim) med. pobacivanje, pobaaj. ekzambloma (gr. exambloma) med., pobaaj. egzamen (lat. exigere, exagimen, examen) ispit, ispitivanje; istraivanje, sasluavanje; egzamen rigorozum (lat. examen rigorosum) strog ispit na visokim kolama. egzaminirati (lat. examinatio) ispitivanje, istraivanje, sasluavanje; egzaminacio-na komisija ispitni odbor, komisija koja vri ispitivanje. egzanastomoza (gr. eh iz, apa na, stoma usta) med. upadanje jednog krvnog suda u drugi. egzanija (lat. eh iz, anus mar) med. sputanje (ili: sputenost) zadnjeg creva. egzanimacija (lat. exanimatio) padanje duhom, zastraenost, duhovna klonulost; med. duboka nesvestica. egzanimirati (lat. anima duh, dua, exanimare) oduzeti duu (ili: ivot);

egzanteza

252

egzekutivan

obeshrabriti, obeshrabrivati, uplaiti, i zastraiti. egzanteza (gr. exanthem procvetati) med. izbijanje ospi na koi, osipanje, osip. egzantem (gr. exanthema) med. ospa, koja moe razliito izgledati i zahvatiti samo jedan deo koe ili celu kou. egzantematian (gr. exanthema) med. osipan, ospiav, bubuljiav; egzantematine bolesti osipne bolesti, npr. arlah, pegavi tifus itd.; egzantematina groznica groznica praena osipanjem koe. egzantematologija (gr. exanthema ospa, logia) med. nauka o osipnim bolestima. egzantlacija (lat. exantlare) iscrpljivanje, crpenje. egzantropija (gr. eh iz, anthropos ovek) zaziranje od l>udi, strah od ljudi. egzantropian (gr), koji zazire od ljudi, koji se plai od ljudi, divlji. egzapoteoza (gr. eh, apotheosis oboavanje) liavanje boanstvenosti, liavanje velianstvenosti (ili: boanskog ugleda). egzartikulacija (nlat. exarticulatio) med. iaenje, uganue; hirurke odvajanje jednog uda u zglobu otvaranjem zgloba i rasecanjem zglobnih veza. egzartikulirati (lat. eh iz, articulus zglob) med. izvaditi ud iz zgloba. egzartrema (gr. eh, arthron zglob) med. v. egzartikulacija. egzartroza (gr.) med. v. egzartikulacija. egzartroma (gr. eh iz, arthros zglob) med. v. egzartikulacija. egzarh (gr. exarchos kolovoa; predvodnik, stareina) ranije: namesnik vizantijskih careva u Gornjoj Italiji; u pravo-slavnoj crkvi: episkop kao zastupnik patrijarha, kojem je ovaj ustupio jedan deo svojih prava. egzarhat (gr. ex-archo predvodim, nlat exarchatus) zvanje, dostojanstvo i oblast jednog egzarha, naroito egzarhat raven-ski koji je, posle propasti drave Istonih Gota (555), obuhvatao celu Italiju; u pravoslavnoj crkvi: dostojanstvo i delo-krug patrijarhovog namesnika u nekoj po-krajini. egzarhija (gr. exarchos) samostalna nacionalna crkva (npr. bugarska) na ijem elu stoji egzarh. egzasperacija (lat. exasperatio) ogorenje, razdraenje; zaotravanje, pogoravanje jednog zlog stanja. egzauguracija (lat. exauguratio) oduzimanje (ili: ukidanje) svetosti neega; supr. inauguracija. egzaugurirati (lat. exaugurare) oduzeti nekom posveenom predmetu svetost, ukinuti osveenje, uiniti ga obinim; supr. inaugurirati. egzacerbacija (nlat. exacerbatio) ogoravanje, ogorenje, razdraivanje, razdraenje; ogorenje, ogorenost, razdraenje, razdraenost; pogoravanje, pogoranje,

pogoranost; zaotrenje, zaotrenost; supr. remisija. egzeat (lat. ex-ire izii, exeat) neka izie, neka odstupi, neka ide!", dozvola za izlazak ili odsustvo; u katolikoj crkvi: akt kojim biskup dozvoljava sveteniku prelazak u drugu parohiju. egzegeza (gr. egzegesis) izlaganje, objanjenje, tumaenje (nekog spisa); naroito, u teolokom smislu: izlaganje i tumaenje Biblije. egzegezirati (gr. egzegeomai izlaem, tumaim) izlagati, objanjavati, tumaiti. egzeget (gr. exegetes pouavalac) onaj koji struno tumai, objanjava, izlae (neki spis, naroito Vibliju). egzegetika (gr. exegesis tumaenje, objanjavanje) vetina izlaganja i tumaenja, naroito Biblije. egzedeza (gr. ex-oideo oteknem, nateknem) med. otok, oticanje; egzojdeza. egzedencija (lat. ex-edere izvesti, izgristi, exedentia) pl. med. hemijska sredstva za unitavanje organskog tkiva, npr. arsenik; sublimat, kiseline, usijano gvoe, galvanokaustika i dr. egzedra (gr. eh, hedra) pokriven ili nepokriven hodnik za sedenje, naroito: poluokrugla dvorana, kao produenje hodnika, na stubovima, za razgovor ili predavanja u otmenim rimskim kuama; soba za razgovor; u katolikoj crkvi: mesto za biskupa. egzekvatur (lat. exequatur) prav. neka izvri, neka se izvri! egzekvatura (lat. exequatura) naredba za izvrenje presude; dozvola kojom jedna vlada daje odobrenje konzulu strane drave, koji je kod nje akreditovan, da moe vriti svoje funkcije; vladarska potvrda papskih bula. egzekvacija (lat. aequus jednak, exaequatio) izjednaena, izjednaavanje. egzekvent (lat. exequi) v. egzekutor. egzekvije (lat. exsequiae, exsequi ispratiti) pl. pogreb, mrtvaki sprovod, pratnja, potrebne sveanosti; u katolikoj crkvi: mise za pokoj due, obino 1, 3, 7, ZO. dana i o godinjici smrti pokojnika; eksek-vije. egzekvirati (lat. exequi, exsequi) izvesti, izvriti naplatu dugova putem egzekuci-je, popisati ili zapleniti stvari za dug; eksekvirati. ekzekracija (lat. exsecratio) sveano preklinjanje, prokletstvo; oskvrnjenje, gnusoba; eksekracija. egzekrirati (lat. exsecrari) proklinjati, prokleti; eksekrirati. egzekutant (lat. exsequi) v. egzekutor. egzekutiva (nlat. executiva) izvrna drav-na vlast (za razliku od legislative, tj. zakonodavne i sudske vlasti). egzekutivan (nlat. executivus) izvrni, koji izvruje; egzekutivna komanda voj. odred

egzekutirati

253

egzigent

vojnika koji se upuuje radi izvrenja neke kazne ili presude; egzekutivni proces prav. kratak pravni postupak u cilju izvrenja donesene zakonske presude. egzekutirati (fr. executer) izvriti, izvravati, izvesti, izvoditi, obaviti, oba-vljati, uraditi; izvoditi muziki komad; izvriti zapovest, naredbu, presudu; izvriti naplatu duga prisilnim putem po sudskoj odluci, izvriti popis neijih stvari radi naplate duga; izvriti nad kim smrtnu presudu, pogubiti. egzekutor (lat. exsecutor) izvodilac, izvrilac sudske presude, onaj koji izvruje presudu prisilnim putem; izvrilac smrtne kazne, delat, krvnik; egzekutor testament (exsecutor testamenti) prav. izvrilac poslednje volje, testamenta. egzekutoran (vlat. executorius) izvran, putem prisilnog izvrenja, putem prisilne naplate. egzekutorijale (nlat. executoriale) prav. pismena naredba o izvrenju neke sudske odluke. egzekucija (lat. ex-sequi izvriti, sprovesti, exsecutio) izvravanje putem zakon-skog prisiljavanja, naroito: prisilno izvrenje sudske presude (u graanskoj ili krivinoj parnici), prisilna naplata duga na osnovu zakonske odluke, popisi-vanje stvari zbog duga; izvrenje presude, naroito telesne ili smrtne kazne, pogubljenje osuenog na smrt; poeti neto ab egzekucione (lat. ab exsecutione) pravni postupak poeti otpozadi, naime, prisilnim izvrenjem i bez prethodnog pravnog sasluavanje; voj. posedanje neke zemlje vojnom silom da bi se prisilno izvrili postavljeni zahtevi. egzem(a) (gr. egzein prokljuati, provreti) med. koleno oboljenje sa crvenilom, OTOKOM i sitnim plikovima (mehuriima), praeno, u najee sluajeva, sigabom; up. ek-cem. egzematoza (gr. eh iz, naima krv) med. v. egzaima to za. egzemija (gr.) med. v. egzaimija. egzempl (lat. exemplum, pl. exempla) primer; primerak, uzorak, uzor, ugled, propis; egzempladocent (lat. exempla docent) posl. primeri su pouni, primeri objanjavaju. egzemplar (lat. exemplar) primerak, uzorak, pojedinaan otisak (knjiga, bakroreza); jedan jedini primerak u zbirci. egzemplaran (lat. exemplaris) primeran, uzoran, uzorit; koji treba da poslui kao primer, primera radi, zastraujui; eg-zemplarna kazna kazna koja treba da poslui kao zastraujui primer drugima. egzemplifikacija (nlat. exemplificatio) objanjavanje ili dokazivanje pomou primera (ili: na primerima); egzemplifika-cio dokument (nlat. exemplificatio docu-menti) overavanje prepisa svedoanstva ili isprave.

egzemplificirati (nlat. exemplificare) pomou primera neto izloiti (ili: objasniti, dokazati); ukazivati na neto to treba da poslui kao primer. egzemplum (lat. exemplum) v. egzempl. egzemtan (lat. exemptus, izuzet) v. egzimiran. egzemti (lat. exemptus, exempti) pl. oni koji imaju pravo da budu osloboeni od neke, inae opte, obaveze. egzemcija (lat. exemptio) razreavanje, izuzimanje, osloboavanje od neke, inae opte, dunosti ili obaveze; egzemciona pretenzija polaganje prava na osloboenje od neke obaveze. egzenteracija (lat. exenteratio) vaenje utrobe, unutranjih delova; med. vaenje (egzenteriza, egzenterizam). egzenteriza (gr. exenterizo vadim utrobu, unutranje delove) med. v. egzenteracija. egzenterizam (gr. exentheritho, lat. exentegage) med. v. egzenteracija. egzenterirati (gr. exenterizo, lat. ehep-terare) med. vaditi utrobu. egzencefalija (gr. eh, egkephalos) med. deja bolest kod koje, na gornjem i zadnjem delu lubanje i kimenog stuba, postoji uroeni nedostatak kostiju, usled ega se mozak nalazi van lubanje; takva deca su, inae, veoma kratka veka, prave nakaze. egzergazija (gr. exergazomai izraujem, obraujem, exergasia) izraivanje, obraivanje, obrada. egzereza (gr. exairo) med. v. egzaireza, egzersis (fr. exercice) veba; muz. komad za vebanje. egzercir (lat. ehegsege vebati, nem. Exerzier) skupio izvoenje vojnih vebi. egzercirati (lat. ehegsege, fr. ehegseg) vebati, vriti vebe, naroito: vojne vebe, vebe sa orujem. egzercirite (lat. ehegsege) vebalite, mesto gde se vojnici vebaju u rukovanju orujem i u ratnoj slubi. egzercitor (lat. exercitor) uitelj u ve-banju, uvebava. egzercicij(um) (lat. exercitium) veba, vebanje; kolsko vebanje, jeziko vebanje, telesne vebanje; egzercicijum religio-nis (lat. exercitium religionis) slobodno vrenje verskih dunosti; egzercicijum Salamandri (lat. exercitium Salamandri) na studentskim komersima: nazdraviti nekome time to se ae, po komandi pred-sedavajueg na komersu, krenu u krugu po stolu, zatim se ispiju, posle toga se njima zadoboa po stolu, pa se onda najednom udare o sto i ostave. egzeunt (lat. ex-ire izii, exeunt) pl. odlaze, idu (izraz koji, u pozorinim komadima, kazuje da glumci odlaze sa pozornice); egzeunt omnes odlaze svi. egzibicija v. ekshibicija. egzigent (lat. exigens) zahtevalac, potraivalac, iziskivalac.

egzigibilan

254

egzoterman

egzigibilan (nlat. exigibilis) potraljiv, zahtevl>iv, koji se moe s pravom zahtevati, traiti. egzigibilitet (nlat. exigibilitas) potralji-vost, zahtevljivost, mogunost zahtevanja ili potraivanja, naplatljivost, mogunost naplate. egziantan (fr. exigeant) koji mnogo trai ili zahteva, koji polae veliko pravo na, koji mnogo iziskuje. egzil (lat. exilium) izgnanstvo, progonstvo; mesto boravljenja u progonstvu; u uem znaenju: vavilonsko robovanje Jevreja, otuda: postegzilno doba doba jevrejske istorije posle vavilonskog robovanja. egzimiran (lat. eximere osloboditi) osloboen, reen, slobodan od slube, osloboen poreza, razreen obaveza; naroito: osloboen od inae nadlenog suda; egzimira-ni pl. v. egzemti. egzimirati (lat. eximere izuzeti) izuzeti, osloboditi. egzinanicija (lat. exinanitio) ispranja-vanje; med praznoa krvnih sudova; preko-merno i stalno ispranjavanje; teol. omalovaavanje boanstvenosti ili boan-skih osobina Isusa Hrista. egzistencija (lat. existentia) postojanje, bivstvovanje, bitisanje, ivljenje, ivot; sutastvovanje, stvarnost; izdravanje, nain ivota; egzistencijalni sud log. sin-tetian sud, sud koji iskazuje neko postojanje, npr. ivot postoji. egzistencijalizam (lat. existentia postojanje) fil. uenje danskog filozofa Kjerkegora (Kierkegaard, 18131855), koje ,,egzistenciju" smatra osnovom tzv. egzistencijal-ne filozofije"; Ima neto to se ne moe zamisliti, a to je egzistencija". Cilj filozofije nije saznanje stvarnoga u oblasti apstraktnih pojmova, nego pitanje o postojanju onoga koji pita. Odranje egzistencije je osovina filozofiranja". Glavni predstavnici ovog uenja su K. Jaspers, M. Hajdeger, . P. Sartr, G. Marsel i dr. egzistencijalist(a) (lat. existentia) pristalica, pristaa egzistencijalizma. egzistirati (lat. existere) biti, postojati, iveti, nalaziti se, trajati; izdravati se. egzitus (lat. exitus) izlazak, odlazak; ishod, svretak, kraj, uspeh; egzitus letalis (lat. exitus letalis) smrt. egzo- (gr. eho) predmetak u sloenicama sa znaenjem: izvan, spolja, napolju. egzogamija (gr. eho, gameo enim se) v. eksogamija.
egzogen (gr. eho spolja, napolju, genos rod) koji je spolja izrastao, koji spolja raste, egzogvnian, supr.: endogen, endogenian.

egzogenian (gr.) v. egzogen. egzoderm (gr. eho, erma koa) zool. spoljanji list u zametka.

egzodinamika (gr. eho iz, dynamis sila) geol. deo geologije koji obuhvata geoloke pojave i promene to ih na Zemljinoj kori vri atmosfera svojom toplotom, sastoj-cima, pokretima, i promene na kori i u njoj koje vri tekua, stajaa, zaleena, nadzemna i podzemna voda. Egzodus (gr. exodos, lat. Exodus) 1. izlazak, ishod; naziv druge knjige Mojsijeve (kod nas Ishod), po tome to se u njoj poglavito opisuje izlazak Izrailjaca iz Egipta; 2. egzodus iseljavanje Iraca u masama; deo tragedije iza poslednjeg hora (kod starih Grka); lakrdije (kod Rimljana); Eksodus. egzojdeza (gr. ex-oideo) med. v. egzedeza. egzokanibalizam (gr. eho, p. canibal ljudoder) etn. obiaj nekih ljudoder-skih plemena da jedu meso samo ljudi van svoga plemena; c;-np.: endokanibalizam. egzokrini (gr. eh iz, krmo luim) pr. koji lui napolje; egzokrine lezde fiziol. lezde koje lue i izbacuju svoje proizvode u naroite kanale, koji ih odvode ili na povrinu tela ili u duplje ostalih organa (ima ih prostih i sloenih); up endokrini. egzometer (gr. eho napolju, meter materica) med. ispadanje materice. egzomfalus (gr. eh iz, omphalos pupak) med. otok na pupku, oticanje pupka. egzorabilan (lat. exorabilis) umoljiv, izmo-ljiv, koji se moe izmoliti. egzorbitantan (lat. exorbitans) prekomeran, preteran; vanredan, ogroman. egzordij(um) (lat. exordium) poetak govora; uvod. egzorcizam (gr. exorkizo zaklinjem) isterivanje zlih duhova iz oveka ili iz kue (u st. veku obiaj kod Jevreja, neznaboaca i starih hriana). egzorcizirati (gr.) molitvama isterivati zle duhove, neastive (iz oveka ili iz kue). egzorcist(a) (gr.) onaj koji isteruje zle duhove; jedan od niih svetenikih redova u katolikoj crkvi. egzosmoza (gr. eho napolje, osmos guranje) fiz. stanje pri pojavi osmoze (pri prolasku dveju razlinih tenosti kroz opnu) kada se nastalom strujom smanjuje zapremine tenosti; supr. endosmoza. egzostoza (gr. eh iz, osteon kost) med neprirodan izrataj koji se stvara na povrini kostiju, voruga. egzosfera (gr. eho izvan, sphalra lopta) jedno od podruja izvan zemaljske sfere. egzoterik (gr. exoterikos spoljanji) onaj koji nije upuen u najvia tajna uenja nekog drutva. egzoterian (gr.) spoljnji, spoljanji; narodski, shvatljiv, javni, opti, odreen za one koji nisu posveeni, tj. za nestru-njake, za laike, supr.: ezoterian. egzoterman v. egzotermian; supr. endoterman.

egzotermian

255

ed

egzotermian (gr. eho napolje, thermos topao) fiz., hem. koji daje toplotu okolini; supr. endotermian. egzoteromanija (gr. exoteros vite napolje, tata pomama, strast) ljubav prema inostranstvu, strast za inostranstvom; naroita sklonost onome to je inostrano i tue; egzotikomanija. egzotizam v. egzotika. egzotika (gr. exotikos inozemski, tu) pl. inostrani (ili: tui) predmeti, inozemne (ili: tue) stvari. egzotikomanija (gr. exotikos, mania) v. egzoteromanija. egzotikosimfiza (gr. exotikos tu, syn sa, physis priroda) med. sraslost jednog organa sa nekim stranim telom. egzotini (gr. exotikos) inostrani, tui, koji pripada drugim, naroito toplijim delovima sveta, npr. egzotine biljke. egzoftalmus (gr. eh iz, ophthalmos oko) med. buljookost, buljavost, ispadanje one jabuice usled zapaljenja, nakupljanja gnoja, otoka ili prekomernog razvijanja masti u ono j duplji. egzuberantnost (lat. exuberantia) pretrpa-nost, bombastinost, obilje, prekomernost, prebujnost. egzudat (lat. exudatum) med. izliv, tenost koja se skuplja u dupljama tela kad se pojavi neki zapaljivi proces na marami-cama koje ih oblau (zavisi od vrste i jaine zapaljenja, a moe da bude serozna, gnojava ili krvava). egzudativan (lat. exsudare) med. izlivni, koji se tie egzudata. egzudacija (nlat. exsudatio) med. izlivanje egzudata u duplje tela; up. egzudat. egzudirati (lat. exsudare) iznojiti se, preznojavati se, pomou; znojenja izbaciti (ili: isterati) iz tela. egzultacija (lat. exsultatio) likovanje, klicanje, razdraganost, prevelika radost, skakanje od radosti i ushienja. egzultirati (lat. exsultare) likovati, klicati, skakati od radosti. egzulceracija (lat. ex-ulceratio) med. zapaljenje sa zagnojavanjem, dobijanje ira, ir. egzulcerirati (lat. ex-ulcerare) med. prouzrokovati ireve, gnojiti se, zagnojavati; ogrepsti, ubosti. egzundacija (lat. exundatio) izlivanje reke iz korita. egida (gr. aigis) mit. bronzani tit Zevsov koji je okovao Hefest i koji mrakom, gromom i munjom zadaje strah; nadimak boginje Atene i simbol zatite bogova; zatita, okrilje, brani; biti pod ijom egido m b iti pod ijo m zatito m, okriljem. egijet (fr. aiguillette) na voj. uniformi: vrpca kao ukras na ramenu; up . egiljeta. egilops (gr. aigilops) med. ir u uglu oka.

egiljeta (fr. aiguillette) voj.kai za zakopavanje; vrpca s okovanim krajevima; vrpca kao ukras na ramenu. egiptolog (gr. Aigyptos, logia) istraiva (ili: poznavalac) egipatskih starina, egipatske umetnosti, egipatskog jezika itd. egiptologija (gr.) nauka koja se bavi istraivanjem i prouavanjem starog Egipta, naroito njegove kulture, umetnosti, jezika i dr. eglandirati (lat. glans, ir, glandula lezda) med. isei (ili: izvaditi) lezdu. eglen (tur. eglen) razgovor radi zabave, zabava, provoenje vremena. ego (lat. ego) ja. egoizam (lat. ego ja, fr. egoisme) sebinost, svesebica, samoivost, samoljublje; fil. shvatanje koje se, u praktino-etikom pogledu, upravlja samo oseanjem svoga ja i ima koren u pranagonu sopstvenog samoodranja; naivni egoizam samoljublje koje opaamo kod ivotinja, primitivnih ljudi i dece; supr.: altruizam. egoist(a) (lat. ego, fr. egoiste) sebinjak, svesebica, svojko, samoivac; fil. pristalica egoizma. egoistian (fr. egoiste) sebian, samoiv, sveseban, koji se u ivotu i radu rukovodi samo sopstvenom koriu. egoikt (lat. ego ja) v. egoizam. egolatrija (lat. ego ja, gr. latreia sluba, oboavanje) kult prema sebi; preterana ljubav prema samom sebi, samoljublje. egologija (lat. ego ja, logia nauka) fil. nauka, uenje o ja. egoteizam (lat. ego, gr. theos bog) oboavanje samoga sebe, samooboavanje. egotizam (lat. ego) grubo samoljublje, egoizam u najrunijem obliku. egotist(a) (lat. ego ja) preterano samoljubiv ovek. egotistian (fr. egotisme) koji smatra sebe sreditem sveta. egofonija (gr. aix, aigos koza, phone glas) med. kozji glas, kad neko, zbog bolesti govornog organa, govori kao da vrei. egocentrizam v. egocentrinost. egocentrian (lat. ego ja, centrum sredite) koji u svom miljenju i delanju, svesno ili nesvesno, u sredite svega stavlja svoje sopstveno ja i samo svoje koristi, koji sebe smatra sreditem svega. egreneza (fr. egraineuse) maina za krunje-nje kukuruza, krunjaa, krunjaica. egres (lat. egredi iziNi, egressus) izlazak, istupanje, odlazak; izlaz; uzeti egres otii, istupi iz ega. egreta (ital. egretta, fr. aigrette) ukras za glavu od perja (za eir i sl.). ed (fr. aide, nlat. adiutare) pomo, pomaganje; u vistu: saigra, partner; ed memoar (fr. aidememoire) spis koji treba da poslui kao podsetnik.

Eda

256

edulkorirati

Eda (Edda) lit. naslov dvaju dela stare islandske knjievnosti: Mlaa ili Snora-eda (izmeu 1220. i 1230. god.) je udbenik za mlade skalde, sadri izlaganje nordijske mitologije, opisivanje i pesnike izraze, kao-i jednu pesmu posveenu dvojici kneeva; Starija eda (izmeu 1240. i 1250) je zbirka sa trideset pesama iz IXHP veka, sadri nordijsku mito-logiju i prie o starim junacima i herojima. edacitet (lat. edacitas) jenost, preteranost u jelu, prodrljivost. edeitis (gr. aidos zazor, sramljenje, stid) med. zapaljenje stidnih delova. edem (gr. oidao stiem, natiem, oidema) med. otok koji postaje prelaenjem tenosti iz krvi u potkono tkivo. edematezan (gr. oidao) med. v. edematian. edematizirati (gr.) med. oticati, patiti od vodene bolesti. edematija (gr. oidema) med. oticanje koe. edematian (gr. oidao) med. oteen, koji ima otok, sa OTOKOM. eden (hebr.) raj, vrt slasti; fig. uivanje, slast, naslada. edentata (lat. edentata) pl. zool. bezupci, sisa-ri bez prednjih zuba, npr. lenjivci, lju-skari i dr. edeoblenoreja (gr. aidos stid, blenna sluz, geo teem) med. ensko belo pranje. edeolatrija (gr. aidos zazor, stid, latreia oboavanje) oboavanje stidnih delova, (spolnih organa) kao simbola plodnosti, npr. kod Indijanaca. edeotomija (gr. aidos stid, temno seem, reem) med. operativno leenje spolnih organa. edikt (lat. edicere, edictum) kod starih Rimljana: javna objava pretora u kojoj saoptava plan svog rada u iduoj godini, tzv. pretorski edikt" (jedan od najvanijih izvora rimskog prava); slubena objava, obznana, slubeno nareenje; Nantski edikt povelja kojom je francuski kralj Anri IV dozvolio 13. aprila 1598. huge-notima slobodu veroispovesti. ediktale (lat. edictale) prav. zvanian ili sudski javni poziv, ediktalna citacija, ediktalni poziv; pl. ediktalna (edictalia); per ediktales (lat. per edictales) prav. putem javnog poziva. ediktaliter (lat. edictaliter) prav. putem javnog poziva, putem poziva preko javnosti; ediktaliter citirati pozvati slubeno, putem javnosti.
ediktalna citacija prav. v. ediktale.

edil (lat. aedilis) vii inovnik u starom Rimu koji se starao o graevinama, hramovima, o redu i bezbednosti na trgovima i ulicama, narodnim veseljima; bilo ih je dve vrste: plebejskih koji su se starali o javnim igrama (ludi romani), i kurilskih, tj. pitricijskih; edilima se i danas u nekim gradovima nazivaju optinski od-

bornici koji se staraju i vode nadzor nad graevinama. edilitet (lat. aedilitas) in i zvanje edila, edilstvo. Edip (gr. Oidipus) mit. sin tebanskog kralja Laja i Jokaste, razreio zagonetku Sfin-ge i time oslobodio Tebu od toga udovita, u neznanju ubio oca i oenio se roenom materom, sa kojom je imao decu: Eteokla, Polinika, Ismenu i Antigonu. Kada im je proroite otkrilo ovaj greh, Jokasta se ubila, a Edip u oajanju sam sebe oslepio i, u pratnji odane keri Antigone, doao na antiki breg Kolon i tu se upokojio; predmet mnogih umetnikih i pesnikih dela (tragedije od Sofo-kla, Eshila, Voltera, Korneja i dr.); Edi-pov kompleks u psihoanalizi: duevni poremeaj usled sukoba izmeu spolnog nagona prema roditeljima suprotnog spola i etike savesti. edirati (lat. edere) izdati, objaviti, npr. knjigu, spis. editor (lat. edere izdati, editor) izdava; knjiar-izdava. editorijalan (lat. editor) izdavaki, koji potie od, koji se tie izdavaa. edifikacija (lat. aedificatio) zidanje, podizanje graevine, graenje; podizanje, podra vanje. edificirati (lat. aedificare) graditi, zidati, podizati graevinu; pouiti, podii na noge; podrati, ukrepiti, umiriti, uteiti. edicija (lat. editio) izdavanje; izdanje (knjige); prav. sudski izvetaj i saoptenje; edicio princeps (lat. editio princeps) prvo izdanje, najstarije (ili prvo) tampane izdanje nekog starog pisca posle pronalaska tamparstva; glavno izdanje, najbolje izdanje. ed-memoar (fr. aide-memoire) v. ed. edukator (lat. educator) vaspita; odgajiva, hranitelj. edukacija (lat. educatio) vaspitanje, odgoj, odgajivanje, podizanje. edukt (lat. educere izvesti, izvaditi, eductum) izvod, izvadak, ono to je izdvojeno iz neega; hem tvar koja je izdvojena iz nekog tela i koja je u njemu, kao sasto-jak, ve postojala, a ne proizvedena tek u toku hemijskog procesa; supr.: produkt. edukcija (lat. eductio) hem. izdvajanje luenjem. edulkoracija (lat. dulcis sladak, nlat. edulcoratio) farm. dodavanje leku kakve slatke tvari da bi mu se popravio ukus, zaslaivanje, ublaavanje gorine ili oporosti; izvlaenje soka. edulkorirati (lat. dulcis sladak, nlat. edulcare) hem. talog, dodavanjem i ponovnim odstranjivanjem izvesne tenosti, osloboditi od sastojaka koji su se u njemu rastvo-rili; zasladiti, razblaiti, izvui sok.

257
ezan (arap. adan, tur. ezan) poziv na molitvu, koji mujezin upuuje s minareta. ezempio (ital. esempio, lat. exemplum) primer, pozorini komad koji se veoma izrazito odnosi na stvarni ivot. ezito (ital. esito, lat exitus) trg. izvoz; ezito-roba roba za izvoz; ezito-carina izvozna carina. Ezop (gr. Aisopos, lat. Aesopus) duhoviti, zajedljivi i grbavi rob iz Frigije, u VI veku pre n. e., koji se smatra kao tvorac basne u prozi. ezopski (gr. aisopeios) duhovit, aljiv; zajedljiv, zagriljiv; ruan, gadan. ezoterik, v. ezoteriar. ezoterian (gr. eso unutra, esoterikos unutarnji) unutarnji, tajni, nerazumljiv za svakoga, namenjen samo posveenima; strogo nauan, uen, struan; supr. egzoterian. ezoteriar (gr. esoteros koji je vie unutra, unutarnji) onaj koji je upuen u tajne nekog drutva; onaj koji je posveen u bitnost i sutinu nekog uenja ili nauke. ezofag (gr. aisophagos) znat. v. ezofagus. ezofagektomija (gr. oisophagos jednjak, ektome isecanje) med. vaenje celog ili samo jednog dela jednjaka. ezofagizam (gr. oisophagos) med. v. ezofagospazmus. ezofagitis (gr. oisophagus) med. zapaljenje jednjaka. ezofagodinija (gr. oisophagos, odyne bol) med oseanje bola u jednjaku. ezofagomalacija (gr. oisophagos, malakos mek) med. omekanje jednjaka. ezofagopatija (gr. oisophagos, pathos patnja) med. oboljenje jednjaka. ezofagoragija (gr. oisophagos, regnymi prsnem) med. krvarenje iz jednjaka. ezofagorea (gr. oisophagos, rheo curim) med. luenje sokova iz jednjaka. ezofagoskop (gr. oisophagos, skopeo gledam, posmatram) med. instrumenat za pregledanje jednjaka. ezofagoskopija (gr. oisophagos, skopeo) med. pregledanje jednjaka, naroito pomou ezofagoskopa. ezofagospasmus (gr. oisophagos, spasmos gr) med. gr jednjaka; ezofagizam. ezofagotomija (gr. oisophagos, tome seenja. rezanje) med. prorezivanje jednjaka, operativne otvaranje jednjaka. ezofagocela (gr. oisophagos, kele prosutost, kila) med. prosutost jednjaka, jednjakova kila. ezofagus (gr. oisophagos) inat. jednjak. end- (gr. eidos) vid, izgled, oblik; slika, lik. eidetizam (gr. eidos vid, oblik, slika) sposobnost ponovnog doivljavanje utiska i due vremena posle opaanja. eidetika (gr. eidos vid, oblik, slika) psih. deo psihologije koji ispituje svet opaanja i poetni stepen obrazovanja predstava

ekarlat u ranom detinjstvu i kod primitivnih naroda. eidetski (gr. eidos lik izgled) koji se tie lika i izgleda. eidograf (gr. eidos slika, grapho piem), maina za kopiranje slika. eidografija (gr.) postupak pri izraivanju slika na metalnim ploama za tampanje. eidologija (gr. eidos, logia nauka) psih. nauka o slikovitom predstavljanju stvari u o-vejoj predstavi. eidos (gr. eidos) vid, slika, lik, oblik; bie, ideja. eikr v. akr. eipatija (gr. aie uvek, pathos patnja, bol, aeipatheia) med. stalna bolest, neprestano pobolevanje. eirometar (gr. eidos vuna, metron) instru-ment za merenje debljine vunenih dlaka prema stepenu kovravosti vune. eisantema (gr. eis, anthema ona) med. v. enantem. ejakulacija (nlat. eiaculatio) izbacivanje; fiziol. izbacivanje mukog semena u vagi-nu enke; kratka usrdna molitva. ejakulirati (lat. eiaculari) fiziol. izbaciti, izbacivati (naroito seme u vaginu enke). ejalet (tur. eijalet) oblast u bivoj Turskoj, kojoj je stajao na elu jedan inovnik (valija, mutesarif) sa titulom paa, zbog ega se zvala i paaluk; delila se u vie sandaka; posle 1865. vie elajeta sainjavale je jedan vilajet. ejvala (tur. eyvallah) re koja se upotrebljava kao pozdrav pri rastanku: zbogom, uzdravlju; kao zahvaljivanje: hvala, Bog ti platio! ejd- v. end-. ejektor (lat. ejicere izbaciti) sprava za crpenje i usisavanje pare, gasa ili tenosti. ejekcija (lat. ejectio) prav. izbacivanje; isterivanje, proterivanje sa poseda. ejicirati (lat. jacere, ejicere) izbaciti; isterati, izgurati, oterati (sa poseda), proterati, izagnati. ejurirati (lat. ejurare) odrei se neega pod zakletvom. ek- (gr. ek-) grki predlog sa znaenjem: iz, od (dolazi u sloenicama). eka-aluminij(um) hem. stari naziv za element galijum. eka-bor hen. stari naziv za element skandi-jum. ekaj (fr. ecaille, ital. scaglia) ljuturasto bojenje na porculanu u tapetama; kornjaevina; kornjaina kora za dranje nakita i DRekar (fr. ecart) u igri karata: odbaene i umesto njih kupljene druge karte; berz. razlika izmeu dnevnog kursa i kursa isporuke. ekarlat (fr. ecarlate, sskr. surakta) skrletno crvenilo, skrletna boja.

ekartirati

258

ekvinocij (um)

ekartirati (fr. ecarter, ital. scartare) u kartanju: neke karte odbaciti da bi se druge uzele ili kupile; ukloniti, uklanjati, udal>iti, odvojiti, metnuti u stranu. eka-silicijum hen. stari naziv za element germanijum. ekber (arap.) najvei, najstariji. ekblefaron (gr. ek-, blepharon oni kapak) med. vetako oko. ekbole (gr. ek-ballo izbacim, ekbole uganue; pobaaj) ned. uganue, potpuno iaee; pobaaj. ekbolia (gr. ekbole) pl. med. sredstva kojima se vre pobaaji; abortiva. ekbolika (gr.) med. v. ekbolia. ekvalav (lat. aequalis) isti, jednak, ravan, ravnomeran. ekvalitet (lat. aequalitas) jednakost; ravnomernost; jednaka starost. ekvanimitet (lat. aequus, animus, eaquanimitas) ravnodunost. ekvator (lat. aequare izjednaiti, aequator) geogr. polutar, linija Zemljine lopte koja je od oba Zemljina pola podjednako udaljena i koja deli Zemlju na severnu i junu poluloptu. ekvatoreal (lat. aequare izjednaiti) astronomski dogled za odreivanje deklinacije i rektascenzije jedne zvezde. ekvatorealan (nlat. aequatorealis) v. ekvatorijalan. ekvatorijal v. ekvatoreal. ekvatorijalan (lat. aequatorialis) koji pripada polutaru, koji se tie ekvatora, po-lutarski. ekvacija (lat. aequatio) izjednaavanje, izjednaenje; mat. jednaina, jednadba. ekves (lat. eques) pl. ekvites konjanici, jahai, vitezovi; u rimskoj dravi: rod vojske u kojem su sluili najimuniji plemii kao konjanici; docnije se od ovih stvorio zaseban, veoma uticajan i moan stale koji je stajao izmeu senata i naroda; u doba carstva, ekvites su bili samo jo kao oficiri paradnih trupa i carski upravni inovnici. ekvestrika (lat. equester konjiki) vetina jahanja, jahaka vetina, naroito u cirkusima. ekvi- (lat. aequus) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: jednak, isti. ekvivalen(a)t (nlat. aequi-valens podjednako vredei, jednakovredan) isto znaenje; jednaka vrednost, ista vrednost; stvar iste vrednosti, zamena za vrednost, odteta, naknada; u mehanikom smislu: sila koji proizvodi isti rad kao i neka druga sila; elektrohemijski ekvivalent: koliina nekoga elementa izdvojenog iz rastvora prolaskom koliine elektriciteta jednog kulona, npr. struja od 1 ampera, tj. kulona u 1 sekundi, izdvoji na katodi 0,001118 g srebra iz srebra nitrata, te elektrohemijski ekvivalent srebra je 1,118 mg;

mehaniki ekvivalent toplote: koliina rada, 427 kilogramometara, koja je jednaka koliini toplote potrebne da se l kg vode (kilogram-kalorija) zagreje za 1S; hemijski ekvivalent nekog elementa je kolinik iz atomske teine i valence toga elementa. ekvivalentan (nlat.) jednakovredan, jednake vrednosti; ekvivalentna teina nekog elementa jeste kolinik iz atomske teine i vrednosti toga elementa; koji ima jednako dejstvo; koji ima isto znaenje. ekvivalencija (nlat. aequi-valere) jednakost vrednosti, jednaka vrednost; jednaka (ili ista) vrednost, odgovarajua vrednost. ekvivalirati (nlat.) jednako vredeti, imati jednaku vrednost: biti istog znaaja kao i, imati isto znaenje sa im. ekvivoka (lat. aequivoca) pl. rei koje imaju vie raznih znaenja; dvosmislenosti, sumnje, podozrenje; v. i generacio ekvivoka. ekvivokan (lat. aequivocus, fr. equivoque) dvosmislen, sa dva znaenja: koji daje maha nezgodnom tumaenju i razumevanju, podozriv, sumnjiv. ekvivokacija (nlat. aequivocatio) dvosmisle-nost, dvosmislica. ekvidistanta (lat. aequus jednak, isti, dista-ge odstojati) mat. prava koja u svim svojim takama ima jednako odstojanje od druge prave. ekvidistantan (lat. aequi-distans) jednako udaljen, na jednakom odstojanju. ekvilateralan (lat. aequus jednak, isti, 1a-teralis boni) sa jednakim stranama, isto-stran, ravnostran. ekvilibrizam (lat. aequus jednak, isti, I-bra vaga) nauka o ravnotei; u etikom pogledu: uenje po kojem ovek u svojim postupcima i delima moe samo onda imati pravu slobodu kada postigne potpunu ravnoteu pobuda, motiva. ekvilibrij(um) (lat.) ravnotea. ekvilibrijum indiferencije (lat. aequi-li-brium indifferentia) fil. ravnotea dvaju suprotnih motiva, dveju suprotnih pobuda; up. Buridanov magarac. ekvilibrirati (lat. aequus jednak, isti, C-bra vaga) uravnoteiti, uravnoteavati, ujednaiti. ekvilibrist(a) (lat.) vetak koji ume da odrava ravnoteu u vazduhu (igra na konopcu i drugi skakai u vazduhu). ekvilibristika (lat.) vetina odravanje ravnotee u vazduhu; pr. ekvilibristiki. ekvinocijalan (lat. aequus jednak, isti, pih no) koji pada u vreme kada su dan i no jednako dugi; ekvinocijalie burebure koje nastaju za vreme proletnje i jesenje rav-nodnevice (21. marta i 23. septembra); ekvinocijalna zona arki pojas, tropske oblasti. ekvinocij(um) (lat.) ravnodnevica, dva dana u godini kada su dan i no jednako dugi (po 12 asova), 21. marta i 23, septembra, zato

ekvinocio

259

eklektizam

to Sunce tada preseca nebeski polutar (ili: ekvator): prolena i jesenja ravnod-nevica. ekvinocio (lat.) v. ekvinocijum. ekviparirati (lat. aequiparere izjednai) izjednai, izjednaavati, isporediti, uporediti, uporeivati. ekvipolentan (lat. aequipollens) jednake vanosti; jednakog znaenja; jednake vrednosti; ekvipolentan pojmovi log. jednaki pojmovi samo sa razliitim imenima, npr. j ravnostrani paralelogram" i romb", Aristotel" i osniva naune logike"; ekvipolentni sudovi log. sudovi koji na razliite naine i u razliitom obliku kazuju isto, npr. Aristotel je bio vaspi-ta Aleksandra Velikog" i Aleksandar Veliki je bio vasgtanik Aristotelov". ekvipolencija (nlat. aequipollentia) jednaka vanost; jednako znaenje; jednaka vrednost; log. jednako znaenje pojmova ili sudova. ekvipotencijalan (lat. aequus, nlat. poten-tialis moan da izvri rad) koji ima isti potencijal; ekvipotencijalna povrina ili nivoska povrina je geometrijsko mesto svih taaka koje imaju jednak potencijal, npr. elektrostatina ekvipotencijalna povrina povrina ije take imaju isti elektrini potencijal; magnetna ekvipotencijalna povrina povrina ije take imaju isti magnetni potencijal. ekvitas (lat. aequitas) prav. oseanje pravinosti kojim sudija ima pravo da se ruko-vodi kad ga zakon direktno upuuje na to, ili pri tumaenju zakona i otklanjanju zakonskih praznina. ekvitacija (lat. equus konj, equitatio) vetina jahanja, jahanje. ekvites (lat. equites) pl. v. ekves. ekvitet (lat. aequitas) jednakost, ravnopravnost; pravednost, pravilnost. ekvus (lat. aequus) jednak, ravan, prav; pravedan; ekvo animo (lat. aequo animo) ravnoduno, mirno, spokojno; eko ekvo (lat. eh aequo) s jednakim pravom. ekdemiomaaija (gr. ekdemeo idem van zemlje, van zeml>e sam, mania ludilo, strast) strast za seljakanjem, ljubav prema putovanju. ekzibicija (lat. exhibitio) pogreno, treba ekshibicija. ekiklema (gr. ekkyklema) u starogrkom pozoritu naprava koja je sluila otprilike kao dananja pokretna pozornica. ekipa (fr. equipe) sp. izvrujui lanovi jednog sportskog kluoa KOJI uestvuju na nekoj utakmici; grupa radnika na nekom poslu; povorka laa povezanih jedna za drugu. ekipaa (fr. equipage) pribor koji je potreban za putovanje; konji, kola i posluga; naroito: konji i kola; sve ono to jedan

oficir mora da ima; mor. celokupne ljudstvo u slubi na brodu, posada jednog broda. ekipiranje (fr. equipement) opremanje, spremanje; naroito: snabdevanje broda ljudstvom i svima potrebnim stvarima. ekipirati (fr. equiper) spremiti, spremati, sna bdeti; sna bdeti priborom za putovanje i svim to je potrebno; snabdeti ljud-stvom i potrebnim stvarima, npr. brod. ek-katarza (gr. ek-, katharsis ienje) med. iiavanje, ienje, uredna stolica. ek-katartika (gr. ek-, kathartikos koji slui za ienje) pl. med. sredstva za ienje koja dejstvuju kroz kou. ek-klizis (gr. ek-, klisis savijanje, naginja-nje) med. razilaenje kostiju, iaenje; razmicanje krajeva kod preloma kostiju. ek-koproza (gr. ek-, kopros izmet) med. izbacivanje izmeta. ek-koprotikum (gr. ek-, kopros izmet) med. lek koji pomae ienju, koji izbacuje, izbacivanje izmeta. ek-koprotian (gr. ek, kopros izmet) med. koji pomae ienju, izbacivanju izmeta. ek-kriziologija (gr. ek-, krino luim, izdvajam, logia) med. nauka o luenjima ove-jeg tela. ek-krizis (gr. ek-, krino luim) med. izlui-vanje bolesnih materija kroz znoj, mokrau itd. eklampsija (gr. eklampein zasvetleti, zasijati) med. jedna od najteih bolesti kod trudnih ena, obino za vreme poroaja; iznenadno gubljenje svesti, grevi i trzaji po celom telu, prestanak disanja (ovakvi grevi se ponavljaju veoma esto). eklatantan (fr. eclatant) sjajan, odlian, izvanredan, slavan; oigledan, oit, jasan; javan; zvonak, zvuan. eklezija (gr. ekklesia narodna skuptina, lat. ecclesia) ranije; narodna skuptina; posle: crkva; eklezija metropolitana (lat. ecclesia metropolitana) saborna, nad-biskupska crkva. eklezijarh (gr. ekklesia predvodim, rukovodim) stareina, nastojnik crkve, nadzornik crkava, onaj koji se stara o redu bogosluenja u grkoj pravoslavnoj crkvi. eklezijarhija (gr. ekklesia, archo) crkvena vlast; nadzor crkava. eklezijast (gr. ekklesiastes) svetenik, crkveni sluga; eklezijastik. eklezijastik (lat. ecclesiasticus) v. eklezijast. eklezijastika (gr. ekklesia) l. crkvene uenje, uenje crkve; 2. eklezijastika (lat. ecclesiastica) pl. crkvene stvari, crkveni poslovi. eklezijastiki (gr. ekklesia) crkveni, duhovni, sveteniki. eklektizam v. eklekticizam.

eklekticizam

260

ekonomski sistem

eklekticizam (gr. eklego odabirao, eklektikos odabira, koji odabira) fil. nain miljenja kada neko ne stvara svoj sopstveni sistem, nego bira iz drugih sistema ono to mu izgleda tano i zgodno, pa onda od toga gradi celinu i sistem. eklektiar (gr. eklego, eklektikos) fol. odabira", onaj koji ne stvara svoj filozofski sistem, niti pristupa samo jednom filozofskom sistemu, nego od raznih sistema uzima ono to mu izgleda kao tano i dobro, pa onda sve to spaja u celinu; svaki onaj koji od svega to ga opkoljava i to se oko njega zbiva prisvaja sebi ono to odgovara njegovoj prirodi. eklektiki (gr. eklektikos) birajui, odabi-rajui, koji odabira i uzima od drugih ono to mu izgleda tano i dobro; nestvara-laki, neoriginalan. ekleraa (fr. eclairage) osvetljenje, osvetljavanje; ulog u igri. eklerer (fr. eclaireurs) pl. voj. trupe prethodnice, arkai, etnici; naroito: lako naoruani konjanici za izvianje; brodovi za izvianje. eklerirati (fr. eclairer) osvetliti, obasjati, posvetliti; voj. izviati, izvideti, biti u izvidnici. sklizne (gr. eklysis slabljenje, slabost, ek-lyo oslabim) med. slabost, nemo, nesvestica. eklipsa (gr. ekleipsis) astr. pomraenje nekog nebeskog tela usled toga to se izmeu njega i Sunca pojavilo drugo nebesko telo; pomraenje, mrak, tama; med. prolazna nesvestica, nemo. ekliptika (gr. ekleipsis izostajanje, pomraenje) astr. Suneva putanja, najvei krug na nebeskom svodu koji Sunce u godini dana prividno pree (nazvan zbog toga to se u blizini toga kruga dogaaju pomra-enja Sunca i Meseca); kosina ekliptike ugao od 23V2 stepena pod kojim Suneva putanja na dvema takama, ekvinocijama (u Ovnu i Terazijama), preseca nebeski polu-tar. ekloga (gr. eklego odabiram, ekloge) poet. izabrana pesma; obino: pas-gdrska pesma, pesma iz prirode, idilina pesma (po tome to Vergilijeve idile nose naslov Ekloge"). eklogit (gr. ekloge biranje, izbor), metamorfna stena sastavljena od granata i piroksena ili amfibola.

drugima. U ekologiju spada, na primer, ishranjivanje, stanovanje, mesto stanovanja, rasprostranjenost, porodini i drutveni ivot, negovanje mladunaca, oploavanje biljki, simbiotini odnosi itd. ekonom (gr. oikonomos) domain, gazda, privrednik) privrednik, domain koji ekonomino organizuje obradu svoga imanja ili poslovanje svoga preduzea: privredni strunjak, organizator pri-vrednog poslovanje preduzea. ekoiomat (gr.) odeljenje u preduzeima i ustanovama koje nabavlja, uva i rasporeuje potroni materijal; voenje kunih poslova, domainstvo. ekonometrija (gr. oikonomia upravljanje kuom, metron mera) naunna disciplina koja ispituje ekonomske i drutvene pojave primenom statistiko-matematike analize. ekonomizam (gr. oikonomia) oportunistika struja u meunarodnom socijal-demokratskom pokretu prema kojoj radnici treba da vode samo ekonomsku borbu protiv kapitalizma a ne i politiku. ekonomizer (gr.) ma. greja vode u ureaju parnog kotla. ekonomizirati (gr. oikonomeo upravljam kuom, rukovodim, vladam, nareujem) voditi domainstvo, baviti se racionalnom privredom ili poljoprivredom; iveti razumno i tedljivo; ekonomisati. ekonomija (gr. oikonomia, oikos kua, nomos zakon) upravljanje kuom, domainstvo, celishodno ureenje; gazdinstvo, imanje, dobro; tednja, tedljivost, razumno isko-riavanje dobara i snage; privreda, poljoprivreda; nauka o privreda, o organizaciji proizvodnje, po naelu: to vei uspeh to manjim sredstvima, tj. postizavanje cilja to manjom upotrebom snage. ekonomika (gr. oikonomike) l. ekonomija, ee praktina primenjena, praenje i prouavanje privrednih lojava; 2. privreda, privredni sistem; 3. ekonomisanje, tednja, uteda, racionalna upotreba.

ekonomisati v. ekonomizirati.
ekonomist(a) (gr. oikonomikos) pristalica fiziokratskog sistema (v. ekonomski sistem); strunjak, prouavalac privrednih pojava i problema. ekonomian (gr. oikonomos domain, gazda, privrednik) koji ne iziskuje velike trokove, koji donosi upggedu, celishodan, racionalan. ekonominost (gr. oikonomia) poslovanje koje uz najmanje trokove postie najvei privredni uinak, racionalnost. ekonomski (gr. oikonomikos) domainstven, kuanstven, gospodarstven, koji je po naelima ekonomije; (poljo)privredni; domainski. ekonomski sistem privredne ureenje; shvatanje fiziokrata po kojem je zemlja jedini

ekmeija v. ekmedija.
ekmedija (tur. ekmekfi) pekar, hlebar. eko (ital. esso) gle, evo ga, evo, ovde je! ekografija (gr. oikos kua, grapho opisu-jem) opisivanje kue. ekolog (gr. oikos kua, logia) strunjak za ekologiju. ekologija (gr. oikos, logia) biologija i fiziologija u uem smislu, nauka o odnosima ivotinja i biljki prema svojoj mrtvoj i ivoj okolini, kao i jednih prema

261
izvor bogatstva i blagostanja jednog naroda i drave. ekopa (gr. ekkope isek) med. povreda kosti, naroito lubanje. ekosaedar v. ikozaedar. ekoskopija (gr. oikos kua, skopeo gledam) proricanje po sluajnim pojavama u kui ili na kui. ekpijezis (gr. ek-, pyon gnoj) 1. med. izluivanje gnoja, potpuno zagnojavanje. ekpijezis (gr. ek-piezo istiskam) 2. istiskivanje, ceenje sokova iz biljaka; med. zgnjeavanje lubanje. ekpijezma (gr.) sok isceen iz biljke, biljni sok; med. razbijenost lubanje. ekpiroza (gr. ek-rug66 izgorim, sagorim) spaljenje, sagorenje; fil. po uenju Hera-klita i stoiara: propast sveta od poara, posle ega e se opet obnoviti, da bi periodino proivljavao isti proces. ekpleksija (gr. ekplexis) zgranutost, zapanjenost, zaprepaenost. ekrazantan (fr. ecraser zdrobiti, smrviti, satrti) razoran, eksplozivan, snaan; veoma nadmoan. ekraze (fr. ecrase) dug korak u plesu; sjajna koa, lak. ekrazer (fr. ecraseur) hirurki instrument za unitavanje obolelih delova silom. ekrazirati (fr. ecraser) zgaziti, zgnjeiti, smrviti, zdrobiti, unititi. ekrazit (fr.) razorni materijal kojim se pune bombe, pikrinska kiselina. ekran (fr. esgap) 1. platno na koje se projek-tuju slike s filmske trake; 2. deo televizora na kome se pojavljuje slika, prednji deo katodne cevi; 3. pomian zid, zaklon, pregrada. ekranizacija (fr. ecranisation) snimanje, pretvaranje u film. ekranizirati (fr. esgap platno na kome se prikazuju filmovi) roman, epopeju, pozorino delo i dr. obraditi kao scenario prema kome e se snimati film. ekrem (arap. akram, tur. ekrem) najvei, najplemenitiji, najmilostiviji. ekritir (fr. ecritures) pl. spisi; trg. rauni, pisma. eks (lat. eh) 1. pril. naiskap, do dna, naduak; (u imenikoj slubi) aa koja se tako ispija; 2. prvi deo sloenica u znaenju: bivi, nekadanji, raniji: ek-sministar, ekskralj; inae znai: iz, od. eksa- v. pod vgza- (po pravopisu naeg knjievnog jezika, grko i latinsko h ke, kad stoji meu samoglasnicima, pie se i ita kao gz). eks abrupto (lat. eh abrupto) iznenada, najednom; bez pripreme. eksangvinacija (lat. eh, sanguis krv) krvarenje do smrti. eksarkoma (gr. eh, sarx, sarkos meso) med. izraivanje divljeg mesa.

ekskapitulirati

eksartikulacija (lat. exarticulatio) odsecanje, amputiranje udova ili njihovih delova u zglobu. eks-arhijater (gr. eh, archo upravljam, predvodim, iatros lekar) pomonik glavnog lekara, pomonik linog lekara; bivi lini lekar. eks voto (lat. eh voto) na osnovu zaveta, po zavetu, po zavetanju. ekse- v. pod egze- (v. napomenu pod eksa . . .). eksekcija (lat. ex-sectio) isecanje, odsecanje; kopljenje, trojenje.
ekselencija (lat. excellentia) .ekscelenciJa.

ekser (tur. ekser) gvozdeni klin, avao. eksecirati (lat. ex-secare) isei, isecati, odsei; ukopiti, utrojiti. eksi- v. pod egzi- (v. napomenu pod eksa-). eksik (tur. eksik) nepotpun, manjkav, falian, neispravan. eksikancije (lat. exsiccantia) pl. farm. sredstva za isuivanje (ili: suenje). eksikativan (nlat. exsiccativus) isuivan, koji sui, koji isuuje. eksikator (nlat. exsiccator) isuiva, laboratorijska sprava za uvanje hemikalija, snabdevena tvarima koje jako upijaju vodu, kako to je hlor-kalcijum, sumporna kiselina i dr. u cilju suenja; proces isuivanja ubrzava se iscrpljivanjem vazduha iz eksikatora (vakuum-eksikator). eksikatorij(um) (nlat. exsiccatio) farm. sunica. eksikacija (nlat. exsiccatio) farm. suenje, isuivanje. eks improvizo (lat. eh improviso) nehotice, iznenada, neoekivano, nepredvieno, neslueno. sksitovati (lat. excitare) podstai, podsti-cati, pobuditi, pobuivati, uzbuditi, uz-buivati, nadrai(va)ti. eksicirati (lat. ex-siccare) isuiti, osu-iti. eks jure (lat. eh jure) prav. s pravne strane, po pravu, s pravnog gledita. eksk. (lat. exc. = excudit) skraenica na bakrorezima koja stoji iza imena umetniko-vog = iskovao je, izradio. ekskavator (nlat. excavator) bager jaruar, maina za kopanje i vaenje zemlje; med. zubarska burgija za odstranjivanje natrule zubne kosti. ekskavacija (lat. excavatio) dubenje, iskopavanje. ekskavirati (lat. excavare) izdupsti, iskopati, iskopavati. ekskapitulant (nlat. ex-capitulans) onaj koji je isluio svoj rok, onaj koji trai razreenje od slube. ekskapitulacija (nlat. excapitulatio) islu-enje, dosluenje; traenje razreenja od slube. ekskapitulirati (nlat. ex-capitulare) biti isluen, izvriti rok slube; traiti razreenje od slube.

skskarnaciJa

262

eksmisija
ekskralj bivi kralj, svrgnuti monarh. ekskreacija (lat. excreare, excreatio) med. iskaljavanje, iskaljaj. ekskremsnt (lat. ehsegpege izdvojiti, izlu-iti, excrementum izmet) izmetina.

ekskarnacija (lat. eh, sagr meso, carnis) skidanje mesa, deranje; muenje. eks katedre (lat. eh cathedra) sa katedre; tj. sa merodavnog, nadlenog mesta; ueno; eks katedri Petri (lat. eh cathedra Petri) re sa Petrove, tj. papinske stolice, koja je, po dogmi objavljeno] 1870, nepogreiva. ekskvizicija (lat. exquisitio) izbor; istraivanje, ispitivanje. eksklava (lat. eh, clavis klju) 1. deo dravnog podruja koji je kao posed druge drave iskljuen iz matice zemlje; 2. bot. poja-vljivanje izvesnih biljaka ili ivotinja na mestima ili podrujima u kojima ih inae normalno nema. eksklavacija (lat. excavare izdubiti) nain vaenja ruda ili zemlje uz pomo ekskavatora ili miniranjem. eksklamativan (lat. exclamare uzvikivati) gram. uzvian (npr. reenica). sksklamacija (lat. exclamatio) uzvik, usklik, uzvikivanje. eksklamirati (lat. exclamare) viknuti, uzviknuti, dreknuti. ekskludirati (lat. excludere) iskljuiti, iskljuivati, izuzeti, izuzimati, izdvojiti, odvojiti. ekskluzivan (lat. exclusivus) iskljuen, koji iskljuuje, koji je iskljuiv, koji ne puta (supr. inkluzivan); ekskluzivne reenice gram. one nezavisne reenice od kojih se druga javlja kao izuzimanje od prethodne, npr.: Doao je, samo nije doneo knjigu; ekskluzivno drutvo drutvo u koje nije slobodan pristup onima koji nisu jednaki po poloaju ili po roenju sa ostalim lanovima; ekskluzoran. ekskluzive (nlat. exclusive) pril. iskljuivo, iskljuio, iskljuujue. ekskluzivizam (lat. exclusivus) v. ekskluzi-vitet. ekskluzivitet (nlat. exclusivitas) iskljui-vost, iskljunost; povuenost, zatvore-nost. ekskluzivnost (lat. exclusivus) v. ekskluzivitet. ekskluzija (lat. exclusio) iskljuenje, iskljuivanje, izuzimanje, izdvajanje. ekskluzoran (lat. excludere) v. ekskluzivan. ekskomunikacija (nlat. excommunicatio) iskljuenje, isterivanje iz nekog drutva ili zajednice; naroito; iskljuenje iz crkve, anatema. ekskomunicirati (nlat. excommunicare) iskljuiti iz crkvene zajednice, baciti anatemu, anatemisati. eks koncesis (lat. eh concessis) prav. prema odobrenju, na osnovu priznatog i steenog prava. ekskorijacija (lat. excoriatio) med. povrin-ska povreda (ogrebotina) na koi ili sluznici. ekskorporacija (lat. eh, corpus telo) izdvajanje, izuzee; izluivanje iz neeg; supr. inkorporacija.

ekskrescenca (lat. excrescere) med. izrataj, grba, bradavica i dr.

ekskrescirati (lat.) izrasti. ekskreti (lat. ehsegpege) izluiti, excreta) pl. zool. izluci, izluevine, tj. hemijski sastojci neupotrebljivih materija koje, dejstvom (ekskrecijom) naroitih lezda, lui i izbacuje ivotinjske telo. ekskretirati (lat. ehsegpege) izluivati, luiti, izbacivati. ekskretoran (nlat. excretorius) izluan, koji izluuje, koji lui, koji pomae i izaziva luenje. ekskrecija (nlat. excretio) izluivanje, luenje, odvajanje, izbacivanje; izluenje, izluevina. ekskudit (lat. excudit) v. eksk. ekskurz v. ekskurs. ekskurzivan (lat. excurrere istrati) odstu-pan, koji odstupa, koji se udaljuje, koji se tie ekskursa. ekskurzija (lat. excursio) izlet, kratak put, putovanje radi provodnje; voj. upad, prepad; fig. malo udaljavanje od glavnog predmeta. ekskurs (lat. excurs) odstupanje; zasebno objanjenje nekog predmeta koji je sa glavnom temom naunog ili umetnikog dela u ma kakvoj vezi; dodatak knjizi koji sadri iscrpnije izglaganje samo jednog predmeta. ekskusija (nlat. excussio) prav. podnoenje tube radi naplate duga; ispitivanje da li je dunik jo u stanju da odgovara obavezama. ekskutirati (lat. excutare pretresti) prav. podneti tubu radi naplate duga; sudskim putem ispitati stanje dunika ili njegovu sposobnost plaanja i odgovaranja obavezama. eksleks (lat< eh 1eh) izvan zakona, nepodvrgnug zakonu, lien svih zakona, bez zatite zakona. ekslibris (lat. eh libris) iz knjiga", znak na knjigama radi oznaavanja sopstvenika, obino se nalazi na zasebnom listu u poetku knjige, sa imenom vlasnika i sa grafikim crteima i ukrasima, alego-rijama itd. eksmatrikulacija (nlat. exmatriculatio) brisanje, ispisivanje iz spiska ili iz upi-snice (matrikule), odlazak sa univerziteta. eksmatriku lira ti (lat. eh, matrix spisak, matricula) brisati iz spiska, naroito iz spiska graana, studenata i dr., ispisa koga iz upisnice. eksmisija (lat. exmissio, exmittere izbaciti) izbacivanje, isterivanje (sa poseda, iz kue, stana) od strane vlasti, prisilno iseljavanje, ispranjavanje prostorija.

263
ekso- v. pod egzo- (v. napomenu pod eksa-). eksogamija (gr. eho, gameo oenim se) brak izmeu pripadnika raznih plemena; supr. endogamija. eksogen v. egzogen. eksonim (gr. eho, onoma ime) drukija upotreba naziva nekog geografskog pojma kod nas u odnosu na upotrebu u dotino] zemlji (npr. Be prema nemakom Wien). eks oficio (lat. eh officio) po dunosti, po slubenoj dunosti, slubeno. ekspander (lat. expandere rairiti, razapeti) sp. gimnastike sprava sa rasteglji-vim vrpcama, koja slui za jaanje runih miia. ekspanzer v. ekspander. ekspanzibilan (nlat. expansibilis) irljiv, rairl>iv, rastegljiv. ekspanzibilitet (nlat. expansibilitas) ir-ljivost, rairljivost, rasprostranlji-vost. ekspanzivan (lat. expansivus) koji se iri, irljiv, rairan, rairljiv; ekspanziv-na sila sila kojom se neto iri, naroito: sila kojom gasovita tela tee da se ire; naponska sila; med. psihopatsko stanje u kojem postoji uveanost samo-oseanja, npr. kod megalomanije, golema-tva. ekspanzivnost (lat. expansivus) osobina onoga to je ekspanzivno, sklonost irenju; osvajake tenje, osvajaki karakter. ekspanzija (nlat. expansio) irenje, rairivanje, rairenje, proirenje; rai-renje, rairenost; napon. ekspanzioni (nlat.) panonski. ekspanzionizam (nlat.) sklonost ekspanziji, irenju; ekspanzivna politika. eks parte (lat. eh parte) delom, delimino, delimice; od strane, npr. te i te vlasti, toga i toga oveka. ekspatrijacija (nlat. expatriatio) izgnanje iz otadbine; naputanje otadbine, istupanje iz podanstva. ekspedirati (lat. expedire odreiti) slati, poslati, otpremati, otpremiti, otpraviti, otpravljati, uputiti. ekspeditan (lat. expeditus) v. ekspeditivan. ekspeditivan (nlat. expeditivus) hitar, brz, okretan u svravanju poslova. ekspeditor (lat. expeditor) otpremilac, onaj koji otpravl>a poiljke, poiljalac, ot-pravlja; carinski posrednik; pediter. ekspedicija (lat. expeditio) slanje, odailjanje, otpravljanje, otpremanje; pohod vie lica sa izvesnim ciljem, npr. naunim; vojno preduzee, pohod; mesto u poti gde se poiljke pripremaju za odailjanje i odakle se alju; odeljenje u administraciji nekog lista odakle se list alje na potu i gde se izdaje prodavci-ma; trg. v. pedicija. ekspektan (lat. expectans) iekivalac nekog mesta (ili: poloaja), onaj koji se nada nekom mestu ili koji eka neko

ekspertizirati
mesto, kandidat za neki poloaj ili zvanje. ekspektirati (lat. ex-spectare) ekati, iekivati, oekivati, nadati se, npr. nekom poloaju, zvanju i sl. ekspektorans (lat. expectorans) med. lek za ienje grudi, lek koji pomae izbacivanje sluzi iz grudi. ekspektoracija (nlat. expectoratio) med. izbacivanje iz grudi, iskaljavanje; ispljuvak iz grudi, iskaljaj, fig. izlivanje srca, olakavanje due. ekspektorancije (lat. eh, pectus prsa, grudi) med. sredstva koja olakavaju iskaljavanje (obino u obliku sirupa ili ajeva). ekspektorirati (lat. expectorare) med. izbaciti (ili: izbacivati) iz grudi, ispljuva-ti, iskaljati, izbaciti sluz; ekspektorirati se otvoriti srce, rei to je na dui, ispovediti se. ekspenzarij(um) (nlat. expensarium) spisak trokova, raun o uinjenim trokovima, trokovnik. ekspenze (lat. expense sc. pecuniae) pl. trokovi, izdaci, naroito: sudski trokovi. ekspenzivan (lat. expendere platiti, nlat. expensivus) skup, skupocen. ekspenzija (nlat. expensio) isplata, isplaivanje, izdatak. ekspenzilacija (lat. expensi latio) unoenje nekog izdatka u knjigu rauna; prividan, fiktivan izdatak; up. akceptilacija. eksperijencija (lat. experiri pokuati, experientia) iskustvo. eksperimenat (lat. experimentum) ogled, opit, pokus: pokuaj, proba. eksperimentalan (lat.) iskustven, ogledni, opitni, pokusni, osnovan na iskustvu, po-tvren opitima; eksperimentalna fizika fizika sa ogledima; eksperimentalna he-mija hemija na osnovu opita. eksperimentator (lat.) onaj koji vri ogle-de ili opite, ona] koji prirodi postavlja pitanje i primor^za je da mu se otkrije" (Kivije). eksperimentirati (lat. eksperiri pokuati, ogledati, experimentum) vriti oglede ili opite, uiti iz iskustva, uiti na osnovu ogleda. eksperimentisati v. eksperimentirati. ekspert (lat. expertus) strunjak, znalac, vetak u emu, naroito: onaj koji vri vetaenje ega. ekspertan (lat.) iskusan, vet, vian, struan. ekspertize (fr. expertise) prav. upotreba ve-taka u iznalaenju materijalne i objek-tivne istine u privatnopravnim i Javno-pravnim odnosima, vetaenje; iskaz ve-taka, zapisnik o izvrenom vetaenju. ekspertizirati (fr. expertiser) prav. istra-ivati neto putem vetaenja, veta-iti.

ekspiJaciJa

264

eks!1onenci]alan

ekspijacija (lat. expiatio) okajavanje pogreke prestupa i sl., ispatanje. ekspilator (lat. expilator) kradljivac tueg nasledstva; drumski razbojnik. ekspilacija (lat. expilatio) pljakan>e, kraa, naroito tueg nasledstva. ekspiratoran (lat. expirare) 1. koji se odnosi na izdisanje, na fazu disanja kojom s odstranjuJu iz organizma nepotrebni gaso-vi; 2. fon. koji se odlikuje snagom fona-cione struje. ekspiracija (lat expiratio) izdisanje, umiranje, smrt; prav. isticanje izvesnog vremena ili roka, dan plaanja. ekspirirati (lat. ex-spirare) izdisati, izdahnuti, ispustiti duu, umreti; minuti, prohujati, prestati, ugasiti se; istei, doi, dospeti (za dan plaanja). eksplanacija (lat. explanare) objanjavanje, razjanjavanje, izlaganje. eksplantacija (nlat. explantatio iupa-vanje iz zemlje) fiziol. osobina ivih or-ganskih tkiva da mogu, u podesnim hranljivim rastvorima, rasti i napredovati i izvan tela. eksplement (lat. explementum) sredstvo za ispunjavanje (ili: popunjavanje); dodatak (u govoru). eksplentivum (lat. explentivum) gram. umetnu-ta re; pl. ekspletiva. ekspletivan (lat. explere) koji dopunjuje, upotpunjuje. eksplikabilan (nlat. explicabilis) objanjiv, koji se moe objasniti. eksplikativan (nlat. explicativus) objanja-van, koji slui za objan>enje, koji objanjava, objanjavajui. eksplikacija (lat. explicare, explicatio) objanjavanje, razjanjavanje, objanjenje, razjanjenje, tumaenje, prikazivanje, izlaganje. sksplicirati (lat. explicare) razjasniti, razjanjavati, objasniti, objanjavati, tumaiti, izlagati, prikazati; privesti kraju, zavriti. eksplicit (fr. explicit) zavrni deo teksta u kome se iznosi zakljuak, saeti sadraj onoga to je napred reeno. eksplicitan (nlat. explicitus) izrean, otvoren; supr. implkcitan. eksplicite (nlat. explicite) izreno, jasno, razumljivo; supr. implicite. eksploatator (fr. exploiter) iskoriavati) iskoriavalac tue radne snage. eksploatacija (fr. exploitation) iskoria-vanje; iskoriavanje tue radne snage; vaenje, kopanje (rude). eksploatirati (fr. exploiter) iskoriavati, koristiti se; upotrebljavati; izrai-vati, obavljati, obdelavati; vaditi, kopati (rudu). eksploatisati v. eksploatirati. eksplodira (lat. explodere) rasprsnuti se uz pucanj, rasprskavati se, raspui se, prasnuti.

eksploziv (lat. explosivus) opti naziv za sve tvari koje imaju svojstvo rasprska-vanja uz pucanj (barut, dinamit, ekrazit itd.); gram. praskavac (glas). eksplozivan (lat.) rasprsan, koji se rasprskava, koji ima svojstvo rasprskavanja, praskav; eksplozivna zrna zrna sa razornim punjenjem. eksplozija (lat. explosio) prasak, pucanj, rasprskavanje uz pucanj; fig. nagao i jak izliv, npr. gneva, srditosti i dr. eksplorater (fr. explorateur) voj. izvidnik, izvia, uhoda; istraiva. eksplorativan (nlat. explorativus) istrai-van, istraivaki, izviaki, izvid-niki. eksploracija (lat. exploratio) istraivanje, ispitivanje, izvianje; med vetake pregledanje bolesnika pomou fizike eksplorativne metode (gledanjem, kucanjem, sluanjem, pipanjem, termometrikim, hemijskim, mikroskopskim pregledanjem). eksploracija (lat. exploratio) istraivanje ispitivati, izviati. ekspoze (fr. expose) izvetaj, izlaganje, prikazivanje nekog stanja, npr. izvetaj koji ministar podnosi skuptini o nekom vanijem pitanju ili stanju u svom po-DRUJU, resoru. ekspozimetar (lat. expositio, gr. metron mera) fot. sprava za odreivanje ekspozi-cije potrebne za snimanje. ekspozitura (nlat. expositura) ispostava, odeljak neke ustanove, npr. suda; u katolikoj crkvi: od neke parohije odvojena crkva, koja je uglavnom samostalna i ima svog svetenika (ekspozitusa). ekspozitus (nlat. expositus) v. ekspozitura. ekspozicija (lat. expositio) izlaganje, izloba umetnikih stvari i dr.; poloaj prema vazduhu i suncu, izlaganje svetlosti; prianje, izlaganje, razlaganje, prikazivanje, razvijanje jednog pojma, objanjenje, tumaenje; u drami: prvi od tri glavna dela drame, u kojem se upoznajemo sa povodom dramske radnje i sa licima koja se u drami pojavljuju. ekspolirati (lat. expolire) ugladiti, uglaa-ti, kititi, ulepati. ekspolitura (nlat. expolitura) glaenje, doterivanje, ulepavanje, npr. nekog izraza kitnjastim frazama. ekspedicija (lat. expolitio) v. ekspolitura. eksponat (lat. ehropege) predmet koji se prikazuje na izlobi, u muzeju i sl., izloeni predmet. eksponator v. eksponent. eksponent (lat. exponens) ovek koji radi za raun nekog drugog, naroito u politikom ivotu, poverljiva linost, poverenik; mat. izloilac, izloitelj (stepenov a3, 3 je eksponent). eksponencijalan (lat. exponentialis) mat. koji se tie iz loite lja, izloiteljni; ekspo-

eksponibilan

265

ekstabulacija

nenciJalna Jednaina jednaina u KOJOJ je nepoznata u izloiocu, eksponentu. eksponibilan (nlat. exponibilis) izloljiv, objanjiv, koji se moe objasniti. eksponirati (lat. ehropege) izloiti, izla-gati, prikazati, objasniti; izloiti emu, npr. nekoj opasnosti; fot. plou u fotografskom aparatu izloiti za kratko vreme uticaju svetlosti otkrivanjem soiva na aparatu; izloiti svetlosti. eksport (eng. export) trg. izvoz, izvoenje robe u inostranstvo; izvezena roba (eksportacija); eksport-pivo pivo koje se spravlja samo za izvoz u inostranstvo; supr. import. eksportabilan (nlat. exportabilis) trg. izvoljiv, koji se moe izvoziti, koji je za izvoz. eksportater (fr exportateur) trg. izvoznik, onaj koji izvozi robu na strana trita. eksportacija (lat. exportatio) trg. v. eksport. eksporter (lat. exportare) onaj koji se bavi izvozom, izvoznik. eksportirati (lat. ex-portare) trg. izvoziti (robu u inostranstvo, na strano trite); supr. importirati. eksportni (eng. export) trg. izvozni, u vezi sa izvozom; eksportna bonifikacija carin-ske, podvozne i dr. povlastice za izvoenje robe u inostranstvo, koje se daju u cilju pomaganja izvoza domae robe; eksportna kua izvoznika kua, tj. trgo-vaka kua koja se poglavito bavi izvoenjem domae robe (u inostranstvo). ekspres (lat. expressus) 1. hitno, vrlo brzo, to je bre mogue (pismo, telegram); 2. brzi voz; parobrod. ekspresan (lat.) izrean, jasan, taan; naroit, nameran, hotimian, navlaan; hitar, brz; hitan; brzovozni; ekspresno pismo = hitno pismo; ekspresna poiljka = hitna poiljka. ekspresivan (nlat. expressivus) izrazit, izraajan, pun izraza, silan izrazom. ekspresivnost (lat. expressus istinit; jasan, oit) osobina onoga to je ekspresivno, izrazitost, izraajnost, upeatljivost. ekspresija (lat. expressio) izraz, izraavanje, izrazitost, izraajnost, prikazi-vanje; SJK. pojaavanje boja, izbor boja. ekspresionizam (lat. exprimere izraziti, izraavati, expressus) umetniki i knjievni pravac od poetka XX veka (1912) kojem je glavno ishodite i glavni cilj da prikae i izrazi ono to je iznutra, umetnikovom vizijom doivlje-no, dakle izraavanje subjektivnih raspoloenja i oseanja, bez obzira na objektivne" ili konvencionalne vrednosti, sudove i istine; prema tome, ekspresionizam smatra da podraavanje i repro-dukovanje prirode ne samo da nije zadatak umetnosti nego direktno odrie svaku vezu izmeu umetnosti i prirode, koje nema-

ju niega zajednikog i koje su potpuno suprotne; supr. impresiokizam. ekspresionist(a) (lat. exprimere, expressus) um. pristalica ekspresionizma. ekspres-restoran restoran sa samoposluivanjem. eksprimirati (lat. exprimere) izraziti, izraavati, opisati, prikazivati neto (bojama ili reima). ekspromisija (nlat. expromissio) trg. primanje tueg duga na sebe tako da potpuno prestaje obaveza plaanja stvarnog dunika. ekspromisor (nlat. expromissor) trg. lice koje prima na sebe tui dug. ekspromitirati (lat. expromittere) trg. osloboditi nekog obaveze primajui na sebe njegov dug. ekspromptno (lat. expromptus gotov, pri ruci) bez pripreme, iznenada, odjednom. eksproprijator (lat. eh, proprius) onaj koji vri eksproprijaciju. eksnronrijacija (nlat. expropriatio) prav. prisilno oduzimanje imovine od privatnih lica, u optem interesu, naroito zemljita, fabrika i svih drugih sredstava proizvodnje; zakon o eksproprijaci-ji zakon po kojem se vri prisilno oduzimanje imanja u optem interesu; pravo eksproprijacije pravo oduzimanja od privatnih lica imanja u optem interesu. eks proprijis (lat. eh propriis) iz sopstvenih sredstava; po svom sopstvenom naho-enju, iz sopstvenih pobuda. eksproprirati (nlat. expropriare) prav. oduzeti (ili: oduzimati) posed ili imovinu, naroito zemljite koje e se upotrebiti za opte ciljeve, izvriti eksproprijaciju. eks profeso (lat. eh professo) temeljno, znalaki, struno, sa strunim poznavanjem stvari. ekspulziva (nlat. expulsiva) pl. med. sredstva za proterivanje (ili: ienje). ekspulzivan (nlat. expulsivus) koji isteruje, koji preteruje, koji isti. ekspulzija (nlat. expulsio) isterivanje, izgnanje, iskl-^enje. ekspurgac*.. lat. expurgatio) ienje, proiavanje; opravdavanje, opravdanje, izvinjenje. ekspurgirati (lat. expurgere) oistiti, pro-istiti; ispraviti, npr. rukopis; opravdati, izviniti. eksreks (lat. eh, geh kralj) bivi (ili: nekadanji, svrgnute) kralj; up. ekskralj. eksrotulacija (nlat. exrotulatio) prav. sudski postupak, kada se otvaraju vraena akta koja su bila razaslata radi donoenja presude. eks specijali mandato (lat. eh speciali mandato) po naroitom nalogu. ekstabulacija (nlat. extabulatio skidanje, brisanje sa table) prav. brisanje hipotekar-nog meninog duga, skidanje intabulacije.

266
ekstaza (f. ek iz stasis pomeranje) zanos, ushienje, oduevljenje, oseanje beskrajne radosti; najvii stepen ushienosti, blizak ludilu, u kojem se postojanje oveka stapa u jedno jedino oseanje kada se dua sjedinjuje sa bogom; u tome stanju, po Plotinu, ovek postaje isto duhovno bie koje je dolo u neposredan dodir sa boanstvom, sa apsolutnim. ekstatian (gr.) zanosan, koji zanosi, ushi-tan, koji ushiava; zanoljiv, ushitljiv. ekstatinost (gr.) osobina onoga to je ekstatino, zanetost, zanos. ekstemporale (lat. extemporale) prevod izraen odmah, bez pripreme, probni rad (ili: probni zadatak) koji se radi bez pripreme; paz. govoriti ekstemporale govoriti na sceni ono to se ne nalazi u tekstu uloge, improvizovati. ekstemporacija (lat. eh, tempus) izvoenje neega to nije bilo predvieno, pripremljeno (naroito u glumakim ulogama); improvizacija. eks tempore (lat. eh tempore) smesta, odmah, bez pripreme. ekstemporirati (nlat. extemporare) raditi bez pripreme (npr. drati govor, pisati o emu, pevati i sl.); up. improvizirati. ekstenzibilan (nlat. extensibilis) istegljiv, koji se moe rastezati, rastegljiv, rai-rljiv, proirljiv. eksteizibilitet (nlat. extensibilitas) iste-gljivost, rastegljivost, rairljivost, proirljivost. ekstenzivan (nlat. extensivus) istezan, koji istee, rastezan, koji rastee, proiren, koji proiruje; rasprostrt; ekstenzivna veliina prostorna veliina, veliina u prostoru; obiman, opiran, prostran; supr. intenzivan. ekstenzija (lat. extensio) istezanje, raste-zanje, pruanje, ispruanje; irenje, pro-irivanje; proirenost; rasprostiranje, rasprostrtost; obim, opseg; med. kod prelo-ma kosti: odravanje okrajaka prelomljene kosti u najpovoljnijem poloaju za zaraivanje pomou potezanja. ekstenzitet (lat. extendere ispruiti) irina, obimnost. ekstenzor (lat. extendere, nlat. extensor) znat. mii oprua. ekstenzum (lat. extendere, extensum) trg. iscrpio i zametne nabrajanje uzroka zbog kojih je nemogue izvriti plaanje, sa davanjem podataka o svojim dunicima i istraivanjima; in ekstenzo (lat. in extenso) veoma iscrpio, u potpunosti, nadugako i nairoko, posve opirno. ekstenuancije (lat. extenuantia) pl. farm. sredstva za razblaavanje. eksteran (lat. externus) spoljnji, spoljanji; tu, stran; supr. interan. eksterijer (fr. exterieur) 1. spoljanji izgled, spoljanjost; 2. filmska scena snim-

ekstirpacija

ljena izvan studija; 3. slika sa motivom iz spoljanjeg, otvorenog prostora. eksteritorijalan (lat. eh iz, terra zemlja, territorium zemljite, oblast) koji se nalazi van zemlje ili drave), inostran, spoljnji. eksteritorijalitet (lat. eh, territorium) prognanost iz otadbine; pravo diplomat-skog predstavnika u stranoj dravi da on i podruno mu osoblje ive i upravljaju se po zakonima svoje zemlje i da budu osloboeni od svih nameta i poreza; pravo ratnih brodova da u vreme mira ostanu pod sudskom nadlenou svoje drave; sloboda od plaanja dravnih nameta i poreza koju uiva papa u Italiji. eksteritorijalnost v. eksteritorijalitet. eksterminacija (nlat. exterminatio) proterivanje, izgnanje; istrebljivanje, istrebljenje, utamanjivanje, utamanjenje, isko-renjivanje, iskorenjena, unitavanje, unitenje; istrebljenje, istrebljenost, utamanjenje, utamanjenost, unitenje, unite-nost. eksterminirati (lat. exterminare) proterati preko granice; istrebiti, istrebljivati, iskorenjivati, iskoreniti, utamaniti, utamanjivati, unititi, unitavati. eksternat (lat. externus spoljap!nji) kola u koju aci samo dolaze na predavanja, a ne stanuju u njoj; supr. internat. eksterni (lat.) pl. spoljnji, spoljanji; naroito: pomoni lekari u Francuskoj koji ne stanuju u bolnici; pitomci koji ne stanuju u koli, nego samo dolaze na predavanja. eksternist(a) (lat.) med. bolesnik koji ima spoljnu ozledu; bolesnik koji nije primljen da lei u bolnici, ali dolazi da se lei i prima lekove; ak koji ne stanuje u internatu. ekstinktivan (nlat. extinctivus) ugasan, koji gasi, unitavan, koji unitava; ekstink-tivna zastarelost prav. zastarelost koja ponitava neku tubu. ekstinktor (nlat. extinctor) gasilac, onaj koji gasi, vatrogasac; sprava za gaenje vatre. ekstinkcija (lat. extinctio) gaenje, unitavanje; fiz. gubljenje svetlosnih trepta-ja, naroito usled njihove hemijske delatnosti. ekstirpator (lat. extirpator) iskorenjiva, utamanjiva; poljoprivredna sprava za ienje korova i za riljanje zemlje, naroita vrsta pluga. ekstirpacija (lat. extirpatio) iskorenji-vanje, iskorenjenje, iupavanje iz korena, istrebljivanje, istrebljenje; unitavanje u klici; iskorenjenje, iskorenjenost, istrebljenje, istrebljenost; med. iskorenjivanje, vaenje putem operacije raznih bolesnih tvorevina na ovejem i ivotinjskom telu (npr. guka, naraslica i dr.).

ekstirpirati

267

ekstrahent

ekstirpirati (lat. extirpare) iskoreniti, iskorenjivati, upati iz korena; trebiti, istrebiti, istrebljivati, tamaniti, pota-maniti, unititi u klici. ekstra (lat. extra) spolja, izvan, van; naroit, osobit, izvanredan, odlian; ono to se uini vie i bolje no to je odreeno i to se trai; prkl. izvanredno, osobito, naroito. ekstrablat (lat. extra, nem. Blatt list) vanredan list, vanredan prilog nekim novinama. ekstravagantan (lat. extra, vagans lutajui) koji odstupa od uobiajenog, koji za-stranjuje, nastran, preteran; udan, udnovat; lud, budalast. ekstravagantnost (nlat. extravagantia) odstupanje od uobiajenog, zastranjivanje, nastranost, preteranost; budalatina; ludost. ekstravagancija v. ekstravagantnost. ekstravazat (lat. extra izvan, van, vas sud) med. izlivena krv, izliv krvi ili drugih tenosti u telu. ekstravazacija (lat.) med. izlivanje (krvi ili drugih tenosti); izliv. ekstravazirati (lat.) med. izliti se (ili: izlivati se) iz svojh sudova. ekstraverzija (lat. extra, vertere okretati) prilagoavanje. ekstravertan (lat. extra, vertere okretati) upravljen, okrenut napolje; ekstravertne linosti psih. po Jungu, to su aktivne linosti, one koje vole da se meaju sa svetom, koje vole i trae drutvo i stvarnost (supr. intravertne linosti). ekstravertiran v. ekstravertan. ekstradirati (nlat. ex-tradere) izdati, izda-vati, predati, predavati; prav. izdati krivca nekoj drugoj dravi; trg. isporui-ti, isporuivati. ekstradicija (nlat. extraditio) izdavanje; predaja; prav. izdavanje krivaca, koje se sastoji u tome to vlasti jedne drave predaju vlastima druge drave izvesno lice radi voenja krivinog postupka protiv njega ili radi izvrenja kazne nad njim. ekstradobit v. ekstraprofit. ekstraesencijalan (lat. extra izvan, essen-tialis bitan, sutinski) nebitan, nesu-tinski, nevaan, nepotreban. ekstrajudicijalan (nlat. extrajudicialis) vansudski, npr. trokovi, pretres. ekstrakt (lat. extractum) 1. izvadak, ono to je izvaeno, izvueno; farmaceutski pre-parati koji se spravljaju tako to se razne droge (biljke, meso i dr.) pomeaju sa vodom, alkoholom ili etrom da bi se iz njih izvukli njihovi farmakoloki aktivni sastojci; 2 (nlat. extractus) izvod, izvadak (iz knjige ili spisa); 3. sr jezgro ega, ono to je najbolje ili najlepe u nekoj stvari.

ekstraktivan (nlat. extractivus) izvlaan, koji izvlai, koji vadi; ekstraktivna materija sastojci organskih tela koji se, pomou vode i alkohola, mogu izdvajati i vaditi iz njih. ekstraktor (lat. extrahere izvlaiti, eh-tractor) v. ventilator; izvlailac, vadi-lac; jaruar, bager. ekstrakcija (lat. extractio) vaenje, izvlaenje; mat. izvlaenje korena; med. vaenje nekog predmeta ije bi dalje prisustvo u telu moglo biti tetno (npr. puanog zrna, pokvarenog zuba itd.); izvlaenje rukom deteta iz poroajnog kanala da bi se to pre dovrio poroaj; fig. poreklo, rod, naroito: dobro poreklo; ovek od ekstrakcije ovek iz dobre porodice, lepo vaspitan, uglaen i obrazovan, ugledan ovek. ekstraliberalan (lat. extra, liberalis dareljiv) veoma dareljiv, veoma izdaan, vrlo podatljiv. ekstramentalan (lat. extra, mens razum, pamet, svest) fil. koji se nalazi van svesti, vansvestan. ekstranac (lat. extra, extraneus) onaj koji je spoljnji, koji ne stanuje (naroito koji ne stanuje u vaspitnom zavodu); up. ekster-nist. ekstraordinaran (lat. extraordinarius) izuzetan, neobian; neredovan, vanredan. ekstraordinarij(um) (nlat. extraordinarium) vanredni prihodi i rashodi jedne drave. ekstraordinarijus (lat. extraordinarius) vanredni profesor (na visokoj koli, univerzitetu); supr. ordinarijus. ekstraparohijalan (lat. extra, gr. paroikia) vanparohijski. skstrapolacija (lat. extra, nlat. interpolare uvrstiti) primena onih zakonitosti koje su utvrene u jednom podruju na iru, jo neispitanu oblast; mat. odreivanje vrednosti neke funkcije izvan intervala u kojem je definisana ili poznata; astr. odreivanje pomraenja Sunca ili Meseca za stotine godina unapred. ekstraprofit (lat. extra izvan, van, fr. profit) ekon. viak iznad prosenog profita, posebna zarada ostvarena na osnovu razlike izmeu postignute i normalne, realne cene proizvoda. ekstrasistola (lat. extra, systole stezanje) med. poremeaj u pravilnosti sranog rada. ekstrauterina (lat. extra, uterus materica) vanmaterina trudnoa. ekstrauterinski (lat.) med. vanmaterini (npr. ekstrauterinska trudnoa). ekstrafajn (lat. extra, nem. fein) naroito fin, izvanredno fin. ekstrahent (lat. extrahens) onaj koji pravi izvod iz ega; prav. onaj koji neto trai ili moli, odnosno koji daje povoda da se neto izradi.

ekstrahirati

268

ekscelzitet

ekstrahirati (lat. ex-trahere) vaditi, izvaditi, izvui, izvlaiti; praviti izvod iz eta', prav. izdejstvovati (poziv, naredbu). ekstracug (lat. extra, nem. Zug voz) vanredni voz, specijalni voz, naroita eleznika kompozicija. ekstrem (lat. extremum) krajnost, kraj, krajnja taka; ono to je najvie, vrhunac, najvii stepen; preteranost; pl. ekstremi suprotnosti; preteranosti; ad ekstrema (lat. ad extrema) do krajnosti, do krajnjih granica. ekstreman (lat. extremus) krajnji, poslednji, najvii; prekomeran, preteran. ekstremizam (lat.) preteranost, nepopustlji-vost, nepomirljivost (u dranju, u nekom gleditu i sl.). ekstremist (lat.) pristalica ekstremnih mera, sledbenik ekstremizma (v.). ekstremitet (lat. extremitas) krajnost, krajnja taka; poslednji trenutak, poslednji as; preteranost, nepomirljivost, nepopu-stljivost (u gleditu na neko pitanje), ekstremizam; krajnja zbunjenost, krajnja nevolja; poslednje utoite; pl. ekstremi-teti krajnji delovi tela (naroito ruke i Kiore); krajnja sredstva, nasilne sredstva. ekstremnost (lat. extremus krajnji) v. ekstremizam. ekstrofija (gr. eh iz, trophe ishrana, hrana) med. izvraenost mokranog mehura (beike), usled ega bolesnik nije u stanju da zadri mokrau. ekstuberancija (nlat. extuberantia) med. v. ekstuberacija. ekstuberacija (lat. extuberatio) med. otok, tuka, micina, izrataj; ekstuberancija. ekstuberirati (lat. ex-tuberare) med. oticati, natei, otei. ekstumescencija (nlat. extumescentia) med. otok, nauljenost, naroito kosti. ekstumescirati (lat. ex-tumescere) med. oticati, otei. eksu- v. pod egzu- (v. napomenu pod egzo . . .). eksukcija (nlat. exsuctio) izvlaenje sokova, isisavanje. eksucirati (nlat. exsuccare) isisati, isisa-vati, oduzimati sokove. eksfolijativ (lat. eh, folium list) med. lek protiv ljuspanja kostiju ili" koe. eksfolijativan (lat.) ljuspav, ljuskav. eksfolijacija (nlat. exfoliatio)jvfe?. ljuspanje, odvajanje u obliku listia izvesnih delova kostiju, ila i dr. koje su u zapaljenju; ljuenje koe. eksfolirati (lat. eh, folium list) med. lju-spati se, ljuskati se, cepati se. ekshalacija (lat. exhalatio) izdisanje, odi-sanje, isparavanje; para. ekshalirati (lat. halare, exhalare) odisati, izdisati, isparavati. ekshaustgija (lat. exhaustio) iscrpljivanje, izvlaenje, isisavanje (naroito vazduha).

ekshaustor (nlat. exhaustor) maina za iscrpljivanje (ili: isisivanje) vazduha ili gasa; mrk za isisivanje nunikih jama. eksheredat (lat. exheredatus) onaj koji je iskljuen iz naslea. eksheredacija (lat. exheredatio) iskljuenje iz naslea, liavanje naslea. eksheredirati (lat. exheredere) iskljuiti iz naslea, liiti naslea. ekshibent (lat. exhibens) prav. predavalac, podnosilac (spisa, isprave itd.). ekshibirati (lat. exhibere) izdati, izdavati, isporuiti, predati, predavati, izloiti, pokazati, npr. menicu; ekshibirati se pokazivati se, pokazati se, istai se. ekshibit (lat. exhibitum) predat spis, predana isprave i sl.; pismena predstavka. ekshibicija (lat. exhibitio) sp. javno pokazivanje, propagandno takmienje; prikazivanje, izlaganje, podnoenje (isprava i sl.); ekshibiciona tuba prav. tuba zbog izdavala neke stvari ili pokazivanja neke isprave. ekshibicionizam (lat.) med. nagon kod duevno obolelih da pokazuju i razgoliuju javno inae pokrivene delove tela (geni-talije i dr.). ekshibicionist(a) (lat. exhibitio) med. bolesnik koji pati od ekshibicionizma. ekshorta (lat. exhortari podsticati) kratak govor za bodrenje, pouka; kolska propo-ved. ekshortativan (lat. exhortari obodravati, podsticati) obodravan, koji obodrava, koji podstie, koji slui za podstrek. ekshortacija (lat. exhortatio) obodravanje, podsticale, hrabrenje. ekshortirati (lat. exhortari) obodravati, bo-driti, sokoliti; podsticati, nagovarati. ekshumacija (lat. eh, humus zemlja) iskopavanje lea iz groba izvesno vreme posle sahrane, bilo radi prenoenja na drugo mesto, bilo pak, na zahtev sudskih vlasti, radi naknadnog utvrivanja pravog uzroka smrti. ekshumirati (nlat. exhumare) iskopati iz groba le; fig. otrgnuti od zaborava. ekscedent (lat. excedens) onaj koji pravi izgrede, izgrednik, prestupnik, istupnik, razuzdan ovek. ekscedirati (lat. excedere) prekoraiti, napraviti ispad, prelaziti granicu dopu-tenog, razuzdano iveti. ekscelentan (lat. excellens) izvrstan, odlian, sjajan, veoma istaknut. ekscelencija (lat. excellentia) odlinost, izvrsnost; kao titula ministara: uzvie-nost, preuzvienost; par ekselans (fr. rag excellence) pril. naroito, osobito, izvanredno, po prevashodstvu; u pravom smislu rei, pravi; ekselencija. ekscelzior (lat. excelsus uzvien, excelsior) vii, uzvieniji. ekscelzitet (lat. excelsitas) uzvinJenost.

ekscelirati

269

ektoderm

ekscelirati (lat. excellere) isticati se, od-likovati se, biti u emu odlian. ekscentar (lat. eh centrum sredite) fiz. kod parne maine: ekscentrina ploa, tj. glavni deo, pored razvodnila, sprave koje puta u stublinu paru as s jedne as s druge strane klipa i isputa je; ekscen-trikum, ekscentrika. ekscentrikum fiz. v. ekscentar. ekscentricitet (lat. eh, centrum sredite) odstojanje (ili: udaljenost, odstupanje) od sredita; odstupanje (krive, krivulje) od krunog oblika; numeriki (brojni) ekscentricitet (kupinog preseka): odnos izmeu ine daljine i odstojanja od linije vodilje (direktriks); fig. nastra-nost, zanesenjatvo, fantastinog. ekscentriai (lat. eh, centrum, fr. eh-centrique) vansredini: (krug) koji nema isto sredite sa drugim krugom; koji ima svoju taku oslonca itd. van sredita; koji ne prolazi kroz sredite; koji nije kruni, koji odstupa od krunog oblika; fig. nastran, jednostran, preteran; ekscentrina glava usijana glava; ekscentrian udarac udarac iji pravac ne prolazi kroz teite tela. ekscentrinost (lat. eh, centrum) neuravnoteenost, nesreenost, nastranost. eksceptivan (nlat. exceptivus) izuzetan, izniman, koji sadri izuzetak, iskljuu-jui, uslovan. eksceptive (lat. exceptive) pril. iskljuujui, izuzimajui, uslovio. ekscepto (lat. excepto) izuzev, izuzevi, izuzimajui, osim. ekscepcija (lat. exceptio) izuzimanje, izuzee; prav. prigovor, izuzee u tehnikom smislu, odbrana optuenog u kojoj tvrdi neko svoje pravo koje stoji nasuprot po sebi osnovanom pravu tuioevom, i kojom, istiui ga kao svoje pravo, hoe posve ili delimino da iskljui vanost i dejstvo tuioevog prava. ekscepcionalan (nlat. exceptionalis) izuzetan, izniman, izvanredan. ekscerpirati (lat. sagrege brati, ehsegrege) vaditi iz, izvlaiti, praviti izvode iz ega, npr. iz neke knjige. ekscerpt (lat. excerptum) izvadak, izvod (iz knjige, udbenika). eksces (lat. excessus) prekomernost, preteranost; ispad, izgred, prestup, istup; nasilje, svirepost; ekscesus in modo (lat. excessus in modo) prav. greka u nainu izvoenja ili u obliku neke radnje. ekscesivan (nlat. excessivus) prekomeran, preteran, neobuzdan, razuzdan. ekscidencija (nlat. excidentia) med ispadanje zgloba. ekscidirati (lat. excidere) ispadati; med. seenjem vaditi; izvaditi, isei. e ke ci zi j a (lat. excisio) med. vaenje seenjem, isecanje, odstranjivanje ega.

ekscizura (nlat. excisura) med. iseak, izrezak. ekscipirati (lat. excipere) izuzeti, izuzi-mati, iskljuiti; prav. primetiti, prigovoriti, odgovoriti na tubu. skscitabilan (nlat. excitabilis) nadraljiv, razdraljiv, uzbudljiv. ekscitabilitet (nlat. excitabilitas) razdraljivost. ekscitancije (lat. excitantia) pl. med. sredstva za razdraivanje. ekscitat (lat. excitatus) prav. dunik koji je pao pod steaj. ekscitativan (nlat. excitativus) nadraan, koji nadrauje, nadraujui; podbodljiv, podstrekljiv, koji podbada, koji podstre-kava, koji podstie. ekscitacija (lat. excitatio) nadraivanje, razdraivanje, nadraenje, razdraenje; nadraenost, razdraenost; podsticanje, podstrekavanje, podbadanje; podsticaj, podstrek; uzbuivanje, uzbuenje, izazivanje. ekscitirati (lat. excitare) podsticati, pod-badati; nadraivati, pobuivati, drai-ti; bodriti, sokoliti; uzbuditi,uzbuiva-ti, izazivati, izazvati. eksend (eng. exchange) trg. razmena, menjanje, trampljenje; londonske berza; bil ov eksend (eng. bili of exchange) menino pismo, menica. ektaza (gr. ektasis istezanje, protezanje, ekteino isteem, proteem) protezanje, produavanje, npr. slogova. ekteza (gr. ek-tithemi) izlaganje, objanjavanje, tumaenje. ektetotrofeum (gr. ek-tithemi napustim, ostavim, tropheion hranarina, izdravanje) zavod za nahodad. ektilotika (gr. ek-, tylos ulj) pl. farm. sredstva protiv uljeva, kurjih oiju. ektima (gr. ek-thyo izbijam) med. gnojnorazjedno zapaljenje koe koje izaziva gnojna streptokoka (obino na butinama i, kod dece, na debelom mesu). ektimoza (gr.) med. navala krvi. ektipi (gr. ek-, typos otisak; lik) pl otisci bruenog kamenja; fini, umetniki radovi od drveta, kamena, mramora itd. ektipografija (gr. ek-, typos, grapho) fino graviranje u metalu na jakoj vatri; tampa za slepe, koja se ita pomou pipanja naroito ispupenih slova, reljefna tampa. ektlipsa (gr. ek-thlibo istisnem) istiski-vanje; gram. izbacivanje jednog slova ili vie slova da bi se izbegao hijatus. ektoblast (gr. ektos napolju, izvan, blatsos klica) fiziol. v. ektoderm. ektoderm (gr. ektos napolju, izvan, erma koa) fkztl. spoljanji od tri klicina listia na ivotinjskom zametku, embri-ju; ektoblast, epiblast.

ektoparazit

270

elastinost

sktoparazit (gr. ektos, parasitos) spoljanji, gotovan, gotovan koji uzima hranu sa koe; supr. endoparazit. ektoparazitizam (gr. ektos, parasiteo) biol. parazitski odnos u kome parazit ivi na povrini tela domaina. ektopizam (gr. ek-, topos mesto) med. iaenje; promena poloaja jednog organa kada taj organ lei van duplje za njega odreene, obino na povrini tela; ekto-pija. ektopija med. v. ektopizam. ektoplazma (gr. ektos izvan, plasma) biol. spoljanji sloj citoplazme, elijske protoplazme. ektoplazma prazn. naroita supstancija koja, pod odreenim uslovima, toboe izlazi iz tela spiritistikog medija. ektrima (gr. ek-tribo istrem) med. oiljak (ili: rana) na koi usled trljanja ili pritiskivala. ektroza (gr. ek-, titrosko ozledim) med. raanje pre vremena, pobacivanje, pometanje. ektroma (gr.) med. pobacivanje, raanje pre vremena, abortus. ektropija (gr. ek-trepo odvraam; pretvaram) presuvraenost, posuvraenost. ektroiij(um) (gr.) med. posuvraenost, naroito onih kapaka. ektrotika (gr. ek-, titrosko ozledim) pl. med. sredstva koja izazivaju i pomau pobacivanje. ektrotian (gr.) med. pobaajni, pometni, koji se tie pobacivanja (ili: pometanja). ekumena (gr. oikumene) naseljeni deo Zemlje; ceo svet, vaseljena. ekumenizam (gr.) pokret za zblienje svih hrianskih crkava. ekumenski (gr. oikumenikos) koji se tie cele nastanjene Zemlje, koji pripada celoj nastanjenoj Zemlji, opti, vaseljenski, opteoveanski, sveoveanski; npr. ekumenski sabor ili koncil opti vaseljenski crkveni sabor; ekumenski pa-trijarhtitula carigradskog pravoslavnog patrijarha. ekut (fr. ecoute) voj. oslukivalite, mesto za oslukivanje, za osmatranje. ekfizis (gr. ekphysis izrataj) med. v. ek-fima. ekfima (gr. ekphyma) med. izrataj, grba; ekfizis. ekfoneza (gr. ekphonesis) ret. uzvik, usklik, pokli. ekfraktika (gr. ekphrasso otepim, otvorim) pl. med. sredstva za otvaranje, rastva-ranje, razreivanje. ekfronija (gr. ekphron izbezumljen, van sebe) bezumlje, ludost, ludilo. ekhiloma (gr. ek-, chylos sok) isceeni sok biljaka, bil>ni ekstrakt. ekhimoza (gr. ek-cheo izlijem) med. izliv krvi u elino tkivo. ekhimoma (gr. ek-chymos tenost) med. krvavi otok, krvavi mlade.

ekcezma med. v. ekcem. ekcem (gr. ekzem prokljuati, provreti) med. kono oboljenje koje se sastoji u pojavi crvenila, otoka i malih mehuria (plikova), iz kojih izlazi sukrvasta tenost a prati ga ljuenje pokoice. ekce homo (lat. eeee homo) evo oveka!" rei kojima je Pilat predstavio Hrista Jevrejima (Jov., 19,5). ekcehomo (lat. eccehomo) um. slika Hrista sa trnovim vencem na glavi u trenutku kada ga Pilat, reima eeee homo! predstavlja Jevrejima. elaborat (lat. elaboratum) neto izraeno, obraeno, rad, naroito pismeni, pismena izrada. elaboracija (lat. elaboratio) izraivanje, izrada, obraivanje, obrada; elaboraciona knjiga farm. knjiga koja sari uputstva o spravljanju lekova. elaborirati (lat. elaborate) izraditi, izra-ivati, obraditi, obraivati. elain (gr. elaion maslinovo ulje) hem. uljana materija koju sadre vrste ivotinjskog ulja i loja, kao i ulja i masti biljaka u sveem stanju; elein, olein. slan (fr. elan) polet, zamah, ushienje, zanos, oduevljenje. elapso termine (lat. elapso termino) po iste-ku roka. elarirati (fr. elargir) rairiti, proiriti, razvui, rastegnuti. elastiks (gr. elauno udaljavam, nlat. elas-ticus) rastegljivo tkivo od gume i vune, koja je prethodno pretvorena u neku vrstu vate, i iz koje se zatim prede konac za pravljenje ojastih tkanina; supr. kamgarn, koji se pravi od fine eljane vune. elastin (gr., nlat. elasticus) glavni sastojak elastinog tkiva u ivotinjskom organizmu, materija slina belanevina elasticitet (gr. elauno, fr. elasticite) svojstvo nekih tela da pod uticajem spoljnje sile mogu menjati svoj oblik, deformisati se, ali im ta sila prestane delovati, opet se vraaju u svoj prvobitni oblik; pruljivost, gipkost, rastegljivost; okretnost, spretnost, lakoa pri radu i kretanju; koeficijent elasticiteta razlomak za koliko se istegne ica popre-noga preseka jednog kvadratnog milimetra pri isteznom optereenju od teine jednog kilograma; elastinost. elastian (gr. elauno, nlat. elasticus) pruljiv, gibak, rastegljiv; okretan, spretan, lak pri radu i kretanju; elasti-na granica granica do koje tela mogu, kad prestane dejstvo spoljnje sile na njih, da ponovo prime svoj prvobitni oblik, a kada se ta granica pree, onda zauvek ostaju po obliku promenjena; elastini modusreci-prona vrednost koeficijenta elastinost. elastinost v. elasticitet.

elastomehanika

271

elektrana

elastomehanika (gr. elauno, mehanao vetaki radim) fiz. nauka koja ispituje one mehanike pojave tvrdih tela koje zavise od njihove elastinosti. elaterij(um) (gr. elater tera, gonilac) med. zgusnuto sok divljeg krastavca (Ecballi-um), lek za ienje veoma jakog dejstva. elaterin (gr.) hen. gorka tvar koja sadri elaterij. elaterit (gr.) min. elastian asfalt, prirodni ugljovodonik, lepljiva i poput kauuka elastina zemljana smola. elaterometar (gr. elauno pokreem, teram, elater onaj koji tera, ono to tera, raetron) aparat za merenje pare. elativ (lat. elativus uzvien, visok) gram. oblik kojim se u nekim jezicima iskazuje visok, pojaan stepen neke osobine bez poreenja sa drugim pojmovima, apsolutni superlativ, npr. latinski maximus vrlo velik, italijanski benissimo vrlo dobro itd. elativ u ugro-finskim jezicima pade kojim se oznaava kretanje iz unutranjosti prema spoljanjosti neega. elacija (lat. elatio) uzdizanje, gordost, naduvenost, oholost. elgersburki poluporculan (nem. Elger-burg) trg. v. emilijan. Eldorado (p. el Dorado) ovako su u Evropi nazivali, na osnovu prianja Pizarovog saputnika Franciska Orenjana, tobonju zlatom bogatu oblast oko nekog jezera Parime, u tadanjoj panskoj Gvajani (Juna Amerika), koja u stvari nije ni postojala a koju su, naroito u XVI i HUP veku, mnogi pustolovi ili da trae, u elji da se obogate; fig. zemlja u kojoj tee med i mleko, zemlja srenog ivljenja u najveem izobilju, zemaljski raj. eleati (po grkoj koloniji Bleji u junoj I t al i j i ) p ri st a l i c e ele jske ko le (540460 pre n. e.), iji je osniva rapsod Ksenofan, a najznaajniji predstavnici Parmenid i Zenon; osnovna im je teza: Bie je jedno, nedeljivo, veito i nepromenljivo. eleatizam (po gr. gradu Bleji u junoj Italiji) uenje elejaca. elevator (nlat. elevator) znat. mii podi-za; dizalica za lake soabraanje izmeu pojedinih spratova u visokim graevinama, lift; dizalica za prenoenje velikih tereta. elevacija (lat. elevatio) dizanje, uzdizanje; podizanje; astr. visina zvezde nad horizontom, naroito visina pola; uzdizanje hostije u katolikoj crkvi; voj. elevacija topa, elevacioni ugao nagibni ugao, onaj koji pravac bacanja zrna zaklapa sa vodo-ravnom, horizontalnom ravni; vrh. nacrt, plan (graevina); poz. polet, lakoa; fig. uzvienost, veliina, plemenitost. elevirati (lat. elevare) dignuti, podignuti, uzdignuti, uzvisiti; v. levirati.

elegant (lat. eligere izabrati, elegans) otmen gospodin, kico, pomodar u odevanju i ophoenju. elegantan (lat. elegans) za ljude; otmen, gospodski, lep, fin, sa puno ukusa; o stvarima: lepa, ukusna, otmena, kitnjasta; elegantan svet obrazovano, fino, otmeno drutvo. elegante (ital. elegante) muz. kitnjasto, gospo dstveno, otmeno; elegantemente. elegantemente (ital. elegantemente) muz. v. elegante. elegancija (lat. elegantia) odabran i ukusan spoljanji izgled, otmenost, gospodstve-nost, dostojanstvenost, uglaenost, finoa, fin ukus; kon eleganca (ital. sop eleganza) muz. v. elegante; elegantnost. elegija (gr. elegeia) poet. kod starih Grka i Rimljana: svaka lirsko-epska pesma napisana u distisima; docnije; umetnika pesma u kojoj pesnik iznosi svoja oseanja, naroito tihu tugu i bol zbog toga to je u svetu sve nestalno i prolazno; alobna pesma, tugovanka, alopojke; predstavnici kod nas: J. St. Popovi, . Jaki, J. J. Zmaj, V. Ili. elegian (gr. elegos) tuan, setan, alostan, bolan, aloban; sklon razmiljanju, osetljiv; elegian stih onaj koji se sastoji od distiha, tj. koji je napisan u heksa-metru i pentametru (koji dolaze jedan za drugim); elegina pesma svaka pesma u distisima. elegiar (gr. elegefon) onaj koji peva elegije, pisac elegija. elein (gr. elaion maslinovo ulje) hem. v. elain. elejci v. eleati. elekta (lat. electa) vrsta najodabranije i najfinije vune. elektivan (nlat. electivus) izborni, izvren putem izbora. elektor (lat. elector) bira; izborni knez u Poljskoj i Nemakoj, kurfirst. elektorat (nlat. electoratus) dostojanstvo izbornog kneza; izborio kneevstvo. Elektra (gr. Elektra) kit. ki Agamemnona i Klitemnestre, sestra Ifigenije i Oresta, posle oevog ubistva spasla Oresta bek-stvom u Fokidu, pomogla mu da izvri osvetu nad Egistom i Klitemnestrom i posle se udala za Orestovog prijatelja Pilada; motiv obradili Sofokle i Euripid u istoimenim tragedijama, Eshil u drami Hoefore" (Choephroi), a Rihard traus u operi. Elektra kompleks (po migu o Elektri) lak. psihoanalitiki termin za potisnutu elju erke da uspostavi rodoskrvne odnose sa ocem (Frojd). elektrana (gr. elektron ilibar) fabrika koja proizvodi elektrinu energiju, munjara".

elektrizacija

272

elektrode
elektrina centrala fabrika koja proizvodi elektrinu struju (energiju) za javnu upotrebu. elektrini elementarni kvantum fiz. za jednovredni (monovalentni) jon vezana koliina elektriciteta (zvana i elementarno optereenje ili elementarni naboj) koja iznosi 1,6 XI O-19 kulona. elektrine kolo sistem elektrinih izvora i potroaa povezan elektrinim provodnicima u zatvoren krug. elektrine polje fiz. prostor u okolini naelektrizovanog tela u kojem se ispoljava privlano ili odbojno dejstvo toga tela prema drugim naelektrizovanim telima; up. influenca. elektro- (gr. elektron ilibar) predmetak u sloenicama sa znaenjem: elektrike, putem elektriciteta. elektroakustika (gr. elektron, akyo ujem) grana primenjene akustike koja se bavi ispitivanjem zvunih pojava i promena izazvanih elektrinim putem. elektroanaliza (gr. elektron, analysis razlaganje) hemijska analiza putem elektrolize. elektrobiologija (gr. elektron, bios ivot, logia nauka) nauka o elektrinim procesi-ma u ivotinjskom organizmu (npr. kod jegulja, u miinim ivcima itd.). elektrobus (gr. elektron, lat. omnis sav, omnibus svima) omnibus sa elektrinim pogonom. elektrovegetometar (gr. elektron, lat. vege-tare, rasti, gr. metron) instrument za ispitivanje uticaja elektriciteta na ra-stenje biljaka. elektrogimnastika (gr. elektron, gymnazo vebam) med. leenje talasima istosmisle-ne ili naizmenine struje na taj nain to uzeti i oslabljeni mii struja odrava u odreenom ritmu; pronalazak francuskog rendgenologa . Bergonijea (Jean Bergonie, 18561925); otuda i: bergo-nizacija. elektrogvoe gvoe koje se proizvodi u elektrinim visokim peima. elektrogen (gr. elektron, genos rod, gignest-hai roditi se, nastati) fiz. uzrok koji izaziva elektrine pojave i elektrina dejstva. elektrogenerator (gr. elektron, lat. generator) v. dinamo-maina. elektrogravura (gr. elektron, fr. gravure) pravljenje elinih peata pomou elektriciteta. elektrografija (gr. elektron, grapho piem) med. v. elektro-kardiografija. elektrografit (gr.) sintetiki, vetaki grafit; dobiva se od osnovne mase praha petrolkoksa. elektrode (gr. elektron, odos put) pl. fiz putevi elektriciteta", polne ploe kroz koje struja ulazi i izlazi, i to: pozitivna

elektrizacija (gr.) punjenje elektrinom strujom, elektriziranje; med. v. elektrote-rapija. elektrizirati (gr.) izazivati elektricitet; med. prodirati elektrinom strujom u telo oveje, leiti elektricitetom; u saobraaju: sa parnog pogona prei na elektrini; fig. odueviti, zaneti, raspali, ushititi, uiniti da neko ivahne. elektrike v. elektricitet. elektrisati v. elektrizirati. elektrifikacija (gr. elektron, lat. facere raditi) uvoenje elektrike za osvetljenje i pogon, poelektrisavanje. elektrifikovati v. elektrificirati. elektrificirati (gr. elektron, lat. facere) uvoditi, uvesti elektriku radi osvetlja-vanja i pogona, poelektrisati, poelektri-savati. elektricitet (gr. elektron, nlat. electricitas) vrsta sile u prirodi, ona osobena sila koja se pojavljuje u raznim telima (ilibaru, staklu, smoli, sumporu itd.) i na razne naine (trljanjem, dodirom, za-grevanjem itd.), ije se dejstvo pokazuje u privlaenju i odbijanju, svetljenju, svetlu-canju i raznim oblicima; izraz elektricitet uveo je engleski lekar Gilbert (1600. g.) po tome to je ova udna sila najpre primeena na ilibaru (gr. elektron"). elektricitet atmosferski elektricitet koji se nalazi u vazduhu, vazduni elektricitet. elektricitet galvanski strujni elektricitet koji se izaziva hemijskim procesom u Voltinim elementima. elektricitet ivotinjski elektromotorne sile koje se razvijaju izmeu miia i ivaca, ili izmeu razliitih delova pojedinih miia i pojedinih ivaca, i time proizvode galvansku struju. elektricitet medicinski elektricitet koji se primenjuje radi leenja nekih oboljenja ovejeg tela. elektricitet negativni zvani , ,smolni elektricitet", onaj koji se izaziva na ebonitu, i smolama kada ih taremo krznom; minus elektricitet ( E). elektricitet pozitivni zvani stakleni elektricitet", onaj koji se izaziva na staklu kada se ono trlja svilom; plus elektricitet (+E). elektrian (gr. elektron ilibar) koji ima svojstvo elektrinog stanja, koji ima u sebi elektriciteta. elektriar majstor, tehniar, kvalifiko-vani radnik za poslove oko elektrine struje, elektrinih instalacije i sl.; strunjak za elektricitet i elektrotehni-ku; naunik koji prouava elektrine pojave.

elektrina influenca v. influenca.

elektrodiJagnostika

273

elektrometalurgija

elektroda anoda (,,put navie"), i negativna elektroda katoda(put nanie"). elektrodiJagnostika (gr. elektron, diagno-stikos vian razlikovanju) med. upotreba jednosmislene (galvanske) i naizmenine (faradine) elektrine struje radi raspoznavanja i utvrivanja bolesti. elektrodinamika (gr. elektron, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima elektriciteta u stanju kretanja, ili o dejstvu elektrinih struja jednih na druge. elektrodinamian (gr.) koji proizvodi elektrinu struju. elektrodinamometar (gr. elektron, dynamis, metron) vrsta galvanometra koji meri jainu elektrine struje elektrodinami-kih maina. elektrodistribucija (gr. elektron, lat. distributio) organizacija i sistem raspode-le elektrine energije potroaima (privreda, domainstva i sl.). elektroencefalogram (gr. elektron, enkephalos mozak, gramma pismo) med, snimak, grafiki prikaz toka struje u mozgu i njegovih promena. elektroevcefalograf (gr. elektron, enkephalos, grapho piem) aparat za grafi-ko prikazivanje elektrinog strujanja u mozgu. elektroeicefalografija (gr.) med. metoda za prouavanje izvesnih oboljenja mozga: grafiko prouavanje oscilacija elektrinog potencijala koje se stalno dogaaju u kori mozga, poto se svi psihiki na-draaji i poremeaji u modanoj funkci-ji ispoljavaju u promenama tih oscilacija. elektroindustrija (gr. elektron, lat. industria) industrijske grana koja proizvodi opremu za proizvodnju, prenos i potronju elektrine energije, kao to su: turbine, generatori, elektromotori, transformatori itd. elektroivstalater (gr. elektron, fr. insta-lateur) strunjak za izvoenje i popravku elektrinih instalacije. elektrokar v. elektrokardiogram. elektrokardiogram (gr. elektron, kardi'a srce, gramma linija, crta) med. kriva linija koja prikazuje elektrine promene to se dogaaju u srcu za vreme raznih perioda njegovog rada; ova linija se dobiva pri pregledu srca elektrokardiogra-fom. elektrokardiograf (gr. elektron, kardi'a, grapho piem) med. vrsta galvanometra koji sprovodi i belei elektrine struje to postaju pri radu srca, prenose se kroz telo i izbijaju na povrinu. elektrokardiografija (gr.) ned. metod ispitivanja sranog rada kojim se lekar slui da bi dobio tanu predstavu o radu ove-jeg srca, a koji se sastoji u beleenju sranih elektrinih struja to ih proizvodi, svojim skupljenjem, srani mii;
18 Leksikon

ova ispitivanja se vre pomou elektrokardiografa. elektrokaustika (gr. elektron, kausis, paljenje) med. paljenje tkiva icom usijanom pomou elektrine struje. elektrokemija v. elektrohemija. elektro-kinetian (gr. elektron, kineo kreem) proizveden elektricitetom u kretanju. elektro-kultura (gr. elektron, lat. cultura gajenje) uveavanje etvenog prinose poljoprivrednih proizvoda pomou dejstva elektrine struje, bilo da se puta u samo tle ili iznad plodova; takoe: nego-vanje biljaka pri elektrinoj svetlosti, za vreme noi, koja zamenjuje dnevnu svetlost. elektrokucija (od elektro i egzekucija) izvrenje smrtne kazne pomou elektrine stolice. elektroliza (gr. elektron, lysis razlaganje) heh. razlaganje neke tenosti na njene sastojke pomou elektrine struje. elektrolit (gr. elektron, lyo razlaem) hem. svaka tvar, supstanca, sposobna da se ra-zloi elektrolizom. elektrologija (gr. elektron, logia nauka) nauka o elektricitetu, kojoj je poglavito cilj da unapreuje razvoj naunih istraivanje u oblasti elektriciteta. elektroluminiscencija (gr. elektron, lat. luminscentia) pojava svetljenja nekih materija pod uticajem elektrinog izbijanja (npr. kada se nalaze u polju naizmenine struje). elektromagnet (gr. elektron, magnetis) fiz ureaj pomou kojeg se mogu dobiti jake magnetna polja. elektromagnetizam (gr. elektron, magnetis, li'thos) fiz. veza izmeu elektrinih magnetnih pojava i nauka o uzajamnom uticeju elektriciteta i megnetizme. elektromagnetna teorija svetlosti gledite koje je, 1865. godine, prvi izneo Dems Klerk Meksvel, po kojem se svetlost se-stoji od elektromagnetnih talase. elektromagnetni talasi talasi koji se keo jedan deo energije vrlo brzih elektrinih treptaja prostiru, izruuju u okolnu sredinu; radiotalasi, infracrvene, svetlost, obina vidljiva svetlost, ultravio-, letne svetlost, rendgenski zreci, gema--zreci. elektromedicina (gr. elektron, let. medicina) primena elektriciteta u lekarstvu (obuhvata; elektroterapiju, elektrodijag-nostiku, rendgenoterapiju, elektrofoto-grafiju, elektroendoskopiju, zatim upotrebu elektrine struje keo sile koja kree aparate za masiranje, maine za buenje zuba itd.). elektrometalurgija (gr. elektron, metallon kovine) dobijanje metale elektrolizom.

elektrometar

274

elektrotehnika

elektrometar (gr. elektron, mtron) fiz. instrumeng za merenje razlika elektrosta-tikog potencijala; up. elektroskop. elektrometeori (gr. elektron, meteoron ono to je na visini) pojave u atmosferi koje su elektrinog porekla ili koje prati razvijanje elektriciteta, kao: bura, elm-ska vatra, polarna svetlost i dr. elektromehanika (gr. elektron, mechanike) upotreba elektrine energije u mehanici. elektromobil (gr. elektron, lat. mobilis pokretan) motorna kola sa elektrini! pogonom. elektromonter (gr. elektron, fr. monteur) onaj koji montira elektrina postrojenja. elektromotor (gr. elektron, lat. movere kretati) maina koja pretvara elektrinu energiju u mehaniki rad. elektromotorna sila fiz. sila koja odrava ili tei da odri elektrinu struju kroz provodnik i koja vri rad samo kad se elektricitet kree, koja, dakle, tei da pokree izvesnu koliinu elektriciteta u kolu. elektron (gr. elektron) ova re je kod starih Grka imala vie znaenja (ilibar, neka meavina zlata i srebra, ponekad sjajan dragi kamen uopte); ime jednoga novog sjajnog metala, neke legure magnezijuma srebrnobele boje, lake od aluminijuma, koja se naroito upotrebljava za pravljenje delova maina; fiz. glavno znaenje u modernoj fizici; vidi pod elek-troni. elektron-volt jedinica za energiju (i rad) oko bilion puta manja od erga (v.); upotrebljava se u atomskoj i nuklearnoj fizici. elektronegativan (gr. elektron, lat. negati-vus) negativno elektrian ( E). elektroni (gr.) pl. fiz. delovi atoma negativno naelektrisanu Naziv je 1891. god. dao Donston Stone. elektronika (gr.) deo elektrotehnike koja se bavi problemima kretanja elektrona u elektrinom i magnetskom polju i primenom tih pojava u praktine svrhe. elektroniar (gr.) strunjak za elektro-niku. elektronika (gr.) elektronske cev, radio-cev. slektron-metal (gr. elektron, metalon) legu-ra magnezijuma, cinka i bakra; upotrebljava se u avionskoj industriji, maino-gradnji i dr. elektronske muzika muzika od zvukova i umova dobivenih elektroakustikim putem; snimljena na magnetofonsku vrpcu, reprodukuje se preko zvunika; javlja se oko sredine ovog veka. elektronski zraci fiz. zraci koji se sastoje od elektrona. elektronski mikroskop alt. instrument u kojem se snop elektrona sjedinjuje u siu pomou okolnog elektrinog ili magnet-nog polja (elektronskog soiva) te se proi-

zvede uvean lik siunog predmeta na fluorescentnom zaklonu ili fotografske] ploi slino stvaranju lika u sloenom mikroskopu. elektrooptika (gr. elektron, optike nauka o vienju, o svetlosti) nauka o pojavama pomou kojih se moe dokazati bliska veza izmeu elektriciteta i svetlosti, naime da su svetlost i elektricitet u sutini isto; nauka o dejstvu elektrinog polja na optika svojstva tela. elektroosmoza (gr. elektron, osmos guranje, tiskanje) proticanje tenosti kroz poroz-ne dijafragme zbog delovanje elektrinog polja; primenjuje se za ienje vode. elektropatologija (gr. elektron, pathos bol, logia nauka) med. nauka o poremeajima u zdravstvenom stanju koje izaziva elektricitet. elektropireksija (gr. elektron, pyrexis groznica) med. izazivanje vetake groznice putem elektriciteta, poglavito putem ultrakratkih talasa. elsktropozitivan (gr. elektron, lat. positivus) pozitivno elektrian (+ E). elektropunktura (gr. elektron, nlat. punctu-ga bodenje, ubod, bod) med. vrsta akupunktu-re, koja se sastoji u tome to se igle, zabodene u obolelo mesto, spoje sa jednim malim Voltinim stubom. elektrorafinacija (gr. elektron, fr. raf-finer) ienje metala elektrolizom. elektroskop (gr. elektron, skopeo gledam, posmatram) fiz. osetljiva sprava pomou koje se moe veoma lako poznati ne samo da li je neko telo naelektrisano, nego i kojom je vrstom elektriciteta naelektrisano (up. elektrometar); medicinski aparat za osvetljavanje elektrinom sijali-com kao izvorom svetlosti. elektrostatika (gr. elektron, statikos koji prouzrokuje stajanje) nauka o zakonima elektriciteta u stanju mirovanja. elektrostatika jedinica koliine elektriciteta fiz. koliina elektriciteta koja postavljena na odstojanje od jednog centimetra (u vazduhu) od istovrsne i jednake koliine odbija je silom jednoga dina. elektroterapeut (gr. elektron ilibar, the-rapeia opsluivanje, dvorenje, negovanje; leenje) med. strunjak za elektroterapiju. elektroterapija (gr.) med. upotreba raznih oblika elektrine struje galvanske, faradine i visokofrekventne za leenje bolesti. elektrotermija (gr. therme toplota) deo tehnike koji se bavi pitanjima pretvaranja elektrine energije u toplotnu energiju u raznim otpornicima. elektrotehnika (gr. elektron, technike) nauna istraivanje i praktine primene u oblasti nauke o elektricitetu ukoliko se oni odnose na proizvoenje i svestrano iskoriavani elektrine sile.

slektrotehniar

275

elefantijazis

slektrotehniar (gr.) onaj koji se bavi elektrotehnikom, koji se posvetio elektrotehnici. elektrotipija (gr. elektron, typos utisak, trag; slovo) galvanoplastika izrada slova, stereotipskih ploa, drvoreza itd. elektrotipirati (gr.) galvanoplastiki izraivati slova, stereotipske ploe, dr-voreze i dr. elektrotonus (gr. elektron, tonos zatezanje, snaga) med. menjanje stanja jednog ivca na taj nain to se kroz taj ivac pusti elektrina struja; up. anelektrotonus i ka telektrotonus. elektrotropizam (gr. elektron, trepo obr-em, okreem) med. svojstvo protoplazme da je elektricitet moe odbijati ili privlaiti. elektrofiziologija (gr. elektron, physis, priroda, logia nauka) deo fiziologije'koji prouava elektrine procese i pojave u ivom organizmu (biljaka i ivotinja). elektrofilter (gr. elektron, lat. filtrum) aparat koji proputa odreene frekven-cije naizmenine struje a sve druge zadrava. elektrofor (gr. elektron, phoreo nosim) fiz. najprostija maina pomou koje se in'fluencom ili elektrostatikom indukci-jom moe dobiti radom neogranien broj elektrinih naboja iz jednog naboja ii-bavi prethodno, radi dobijanja tog jednog naboja, plou od smole ili tvrde gume vunenom krpom ili krznom. elektroforeza (gr. elektron, foreus nosa) pojava kretanja estica prema katodi ili prema alodi koja se javlja kad se propusti jednosmerna elektrina struja kroz neki sol ili kroz neku suspenziju ili emulzi-ju. Pojava kretanja estica prema katodi zove se kataforeza, a pojava kretanja estica prema anodi anaforeza. elektrohemizam (gr. elektron, chemeia) shvatanje osnivaa moderne hemije J.J. Bercelijusa (17791848), da hemijsko srodstvo dolazi od elektriciteta koji se stvara dodirom materija. elektrohemija (gr.) nauka o uticaju elektrine struje na hemijska jedinjenja. elektrohemijski ekvivalent koliina nekog jona izdvojene dejstvom jedinice jaine struje (1 amper) u jedinici vremena (l s). elektro-hemi-tipija (gr. elektron, chemeia, typos) nagrizanje cinka pomou galvanske struje i rastvora sulfata bakra. elektrohirurgija (gr. elektro . . ., cheir ruka, rgon delo, posao, rad) med. primena visokofrekventne elektrine struje u hirurkim operacijama. elektroelik elik dobijen elektrinim putem (u elektrinoj pei). elektrook (gr. elektron, fr. choc) med. ok izazvan elektrinim putem (pri leenju nekih psihoza). 18*

elekcija (lat. eligere izabrati, electio izbor) bir anje, izbor. elemen(a)t (lat. elementum) gram. osnovni glasovi jezika, slova, azbuka, alfabeta; obino u pl.: osnove, naela, poela, bitni delovi jedne nauke ili umetnosti; fiz. v. galvanski element; hem. svako ono prosto telo koje se nikakvim sredstvima ne moe razloiti na kakve sastojke, pratvar, osnovna materija, osnovni sastojci tela (stari su, na osnovu neposrednog opaanja, smatrali da postoje etiri kvalitativna elementa: vatra, voda, vazduh i zemlja, dok dananja hemija poznaje, dosad, 105); element elektriciteta je elektrini elementarni kvantum; psih. sadrina svesti; fig. ono to je glavno, uslov ivota, npr. to je njegov elemenat", tj. on bez toga ne moe da ivi; ,,on je u svome elementu", tj. on je u sredini koja najbolje odgovara njegovoj prirodi i sklonostima. elementaran (lat. elementarius) koji spada u elemente, poetni, prapoetni, osnovni, bitni, glavni; elementarna vatra prava-tra, glavni izvor toplote; elementaran dogaaj onaj koji izazivaju prirodne sile, npr. provala oblaka; elementarna knjiga osnovna knjiga, poetnica, bukvar; ele-mentarne funkcije psih. osnovne delatnosti due; elementarna znanja osnovna (ili: poetna, bitna) znanja; elementarne sile prirodne sile. elementarna analiza hemijsko razlaganje jednog tela u njegove bitne, osnovne sastojke, naroito nekog organskog tela u kiseonik, vodonik, azot i ugljenik. elementarni naboj fiz. v. elektrini elementarni kvantum. elementarno optereenje fiz. v. elektrini elementarni kvantum. elsnktika (gr. elenchos dokaz) vetina dokazivanje, ubeivanja ili pobijanje; nauka o crkvenom polemisanju. elenhus (gr.) sadraj, pregled sadrine, registar; log. ignoracio elenhi(lat. igno-ratio elenchi) pogreka u dokazivanju koja se sastoji u tome to se ono to treba dokazati ili pobiti prenebregava, igno-rie, a dokazuje se ili pobija neto drugo. eleografija (gr. elaion maslinovo ulje, grapho piem, slikam) slikanje masnim? bojama. eleometar (gr. elaion, metron) aparat za merenje specifine teine masnih ulja. eleuteriomanija (gr. eleutheria sloboda, mam'a pomama, ludilo) zanos za slobodom, preterano oduevljavanje slobodom. elefant (gr. elephas, lat. elephantus) slon. elefantijazis (gr. elephas slon) med. znatno uveanje zapremine jednog uda ili jednog dela tela izazvano tvrdim i hroninim edemomkoe, najvii stepen krastavosti, bolest kod koje su noge prevuene nekom koricom slinom slonovoj koi.

elefantofag

276

elmska vatra

elefantofag (gr. elephas, phagos dera) onaj koji jede slonove, slonoder. elzevir naziv za izdanja antikih klasika, Viblije, i dr. u XVI i HUP v. (prema uvenoj holandskoj porodici izdavaa i tampara Elzevir. eligibilan (nlat. eligere birati, eligibilis izbirljiv) koji se moe birati, koji ima pravo na izbor. eligibilitet (nlat. eligibilitas) izbirlji-vost, pravo na biranje, pravo po kojem neko moe da bude biran. elidirati (lat. elidere) izostaviti, izosta-vl>ati, izbaciti, izbacivati; naroito jedno slovo radi blagoglasnosti; up. eli-zija. Elizej v. Elizijum. elizivan (nlat. elisivus) izostavan, koji izostavlja, izbacivan, koji izbacuje; eliziv-ni artikli prav. stavovi protivdokaza u kojima se izlae ba suprotno onome to protivnika strana hoe da dokae. elizija (lat. elisio) izbacivanje, izosta-vljanje, radi blagoglasnosti, nepotrebnih samoglasnika, naroito gde nastaje zev (hijat), koji treba ukinuti ne samo kad je u jednoj rei nego, esto, i kad je meu dvema, tj. kada se jedna re svrava, a druga neposredno za njom poinje samoglasnikom, npr.: Da j' u mene to j' u cara blaga! slizijski (gr. Elysion) divan, bajan, aro-ban, rajski; up. Elizijum. Elizijum (gr. Elysion) mit. po najstarijim pesnicima, naroito Homeru, blagosloveni kraj u koji odlini junaci odlaze a ne umiru; docnije: boravite blaenih u podzemnom svetu, tj. u Adu; fig. divno boravite, prekrasan kraj, bajna zeml>a; ime mesta za proizvodnju, naroito u prirodi; elizijska polja (supr. Tartar). elikvacija (lat. eliquatio) topl>enje, rastopljavanje; bistrenje, razbistravanje. elikvirati (lat. eliquere) uteniti, utenja-vati, napraviti tenim, topiti, rastopi-ti; bistriti, razbistriti. eliksacija (lat. elixare, elixatio) barenje, iskuvavanje na lakoj vatri; razmekavanje kuvanjem. eliksivacija (nlat. elixivatio) izluenje, luenje, parenje ceem. eliksir (arap. el-iksir) najfiniji ekstrakt neke materije; kamen mudrosti; ranije: napitak sastavl>en od veeg broja jedno-stavnih lekova i prokuvan, lekovit napitak; danas: lek u neto guem obliku koji se daje u kapljama. sliminacija (nlat. eliminatio) izbacivanje, isterivanje; izbaenost, isteranost; udaljivanje, odstranjivanje, udaljenje, odstranjenje, udaljenost, odstranjenost; kat. izbacivanje, uklanjanje; med. odstranjivanje izumrlih delova organizma; brisanje, naroito iz nekog spiska npr. umrlih, pre-seljenih itd.

eliminirati (lat. limen prag, eliminare s one strane praga staviti, isterati iz kue) iskljuiti, iskljuiva, izbacivati, izbaciti; isterati, udaljiti; izostaviti, izostavljati, brisati, izbrisati. eliminisan! v. eliminirati. elipsa (gr. elleipsis izostavljanje, lat. ellipsis) l. stil. izostavljanje manje vanih rei, delova reenice, pa i celih reenica koje se iz ostale sadrine mogu razumeti, da bi se to jae istaklo ono to je glavno npr.: Ispod mire devet vire; 2. geom. jajasta kriva linija, geometrijsko mesto svih taaka iji je zbir odstojanja od dve dane take (ie) stalna veliina i jednak velikoj osi te krive. elipsograf (gr. elleipsis elipsa, grapho piem) instrument za crtanje, opisivanje elipse sa datim osama. elipsoid (gr. elleipsis elipsa, eldos oblik, vid) geom. telo iji svi ravni preseci kroz jednu od oca jesu elipse, a svi drugi preseci elipse ili krugovi; rotacioni elipsoid telo koje postaje kada se elipsa obre oko jedne od svojih oca. elipticitet (gr. elleiptikos eliptian) oblik elipse; stupanj odstupanja (neke putanje itd.) od krunog oblika, ili sfe-roida od loptnog oblika; kol. spljote-nost Zemlje (1/298,257). eliptian (gr. elleiptikos izostavljen, skraen) jajast, duguljasto okrugao. eliptinost v. elipticitet. ' elisa (fr. helice, gr. elix zavojica, zavoj-nica) vijak (brodski zavrtanj za pokretanje brodoga; vazduni zavrtanj za pokretanje aeroplana i vazdunih brodova); propeler. Elisejska palata v. Jelisejska palata. Elisejska pol>a (gr. Elysion pedion) v. Jelisejska polja. elita (lat. eligere izabrati, fr. elite) ono to je najbolje, najodabranije, kita, cvet neega, naroito drutva; voj. najodabra-nija vojska, jezgro vojske. elitan (fr. elite) biran, odabran, otmen. elitritis (gr. elytron materica) med. zapaljenje materice. elitronkus (gr. elytron, onkos masa, veliina tekog tela) med. otok na materici, oticanje materice. elitroptoza (gr. elytron, pthosis pad) med. poremeaj u materici. elitroragija (gr. elytron, regnymi prskam, pucam) med. krvarenje iz materice. elitrotomija (gr. elytron, tome seenje) med. seenje (ili: prosecanje) materice. elitrocela (gr. elytron, kele prosutost) med. prosutost (ili: kila) materice. elmska vatra prameni svetlosti koji se pri jakoj nepogodi u vazduhu i snenim veja-vicama pokazuju na iljcima gromobrana, katarki, tornjeva, na vrhovima drveta i uopte visokih predmeta, a koji potiu od elektriciteta to izlazi iz tih

Eloah

277

emanaciona terapiJa

iljaka (naziv po tome to su sicilijan-ski mornari zvali u pomo svetog Elma); u nas: svetlost svetog Ilije. Eloah (hebr. Eloah) jevrejske ime boga; up. Jehova. elogij(um) (gr. logos re, lat. elogium) izreka, iskaz; natpis, nadgrobni natpis; odredba u testamentu; up. elo. elo (fr. eloge) hvala, pohvala, pohvalni-ca, pohvalna beseda. elokacija (nlat. elocatio) iznajmljivanje, iznajmljenje, davanje pod najam, pod zakup; devojaka sprema. elokventan (lat. eloquens) reit, krasnore-iv. elokvencija (lat. eloquentia) reitost, krasnoreivost. elokucija (lat. elocutio) govorniko izraavanje, govorniki stil, izvoenje i razvijanje misli pri govoru. elongacija (nlat. elongatio) produavanje, rastezanje, razvlaenje; produenje, produenost; udaljavanje, udaljen>e; astr. uglovno odstojanje planete od Sunca, ili pratioca, satelita, od svoga sredinog, centralnog tela; fiz. odstojanje izmeu poloaja stabilne ravnotee i poetnog poloaja treptavog, oscilujueg sistema. elongirati (nlat. elongare) oduiti, produiti, odul>iti, produl>iti, otegnuti, protegnuti, rastegnuti. elron (fr. aileron) vrh krila; pero na vodeninom toku; voj. pl. mala spol>anja postrojenja kod utvrenja. eluvij(um) (lat. eluere oprati, nlat. eluvium) geol. proizvodi nepogoda koji su se zadrali ia svom mestu postanka na Zeml>inoj povrini (ilovaa, blato i dr.); supr. alu-vijum. eludirati (lat. eludere) vep!to odbiti, na fin nain izbei; mimoii (ili: obii) zakon; osujetiti, ne dati da doe do ega; izigrati, izraditi, podvaliti, obmanuti. eluzivan (lat. eludere, nlat. elusivus) izbega-van, mimoilazan, osujetan, koji izbegava, mimoilazi, osujeuje; izigravan, koji izigrava, koji podvaljuje. eluzija (lat. eludere, nlat. elusio) izbega-vanje, obilaenje, mimoilaenje, osujei-vanje; izigravanje, izraivanje, podvalji-vanje. eluksacija (lat. luxare, nlat. eluxatio) med. iaenje, uganue (kosti). elukubriratm (lat. elucubrare) raditi pri svetlosti, nou; marljivo, revnosno prouavati (ili: obraivati). elutrijacija (nlat. elutriatio) hem. ispiranje, ienje zemljanih delova ispiranjem. elucija (lat. eluere, ispirati, oistiti, elutio) hem. v. elutrijacija; elucioni postupak nain dobijanja eera putem za-luivanja poroznim kreom zamenjene me-lase pomou alkohola. elf (eng. ved. elf, stnord. alfr, dan. elv, nem. A1r) mit. pl. elfi duhovi kod germanskih

naroda, olienja prirodnih sila, mali i nestani duhovi koji, kao dobra i lepa bia, ive na nebesima, ali, kao opaka i runa, kao noni duhovi, borave pod zemljom. elfer (nem. Elfer) sp. kazneni udarac sa 11 metara, pravo u gol, u fudbalu. elija (tur. elci) diplomatski predstavnik, poslanik, izaslanik, ambasador; pismonoa, potar. eljen (ma. eljen) iveo, da ivi, ura! emajl (fr. email, ital. smalto, nem. Schmelz) caklina, gle, glea, caklo, savat; stakla-sta masa (feldspat, kvarc, boraks i dr.) kojom se prevlae metalni predmeti, naroito kuhinjsko posue, radi boljeg odravanja ili zbog ukraavanja, vrsta belila za ene; emajl-boje staklaste boje za bojadisanje metala, stakla, porculana i dr.; emajl-lak mastan lak, beo ili u boji, za davanje sjaja ve obojenim predmetima; emajl-staklo neprozirno staklo za ukra-avanje stvari od stakla, ilovae i metala. emalj (fr. email) v. emajl. emaljer (fr. emailleur) onaj koji radi gle-om, vetak u gleosanju. emaljirati (fr. emailler) gleosati, savat-leisati; raditi (ili: iarati, arati) gleom. emanatizam (lat. emanare isticati, proizi-laziti) teol. uenje o proisticanju svega iz jednog najvieg prabia (po indijskom, persijskom i egipatskom religijskom sistemu). emanator (lat.) med. aparat za pravljenje i proizvoenje radiogenskih preparata razliite jaine; up. emanaciona terapija. emanatorija (lat.) med. v. emanaciona terapija. emanacija (lat. emanatio) izlaenje, oda-vanje (od sebe), izviranje, isticanje, ispa-ravanje, isparenje, npr. veoma finih i od tela odvojenih delia (mirisa i dr.); fiz. gasovita tvar, supstanca koja strujanjem izlazi iz radioaktivnih materija i koja je i sama radioaktivna; prav. objavljivanje neke naredbe i sl.; fil. po uenju novopla-toniara i gnostiara, svet je emanacija boanstva, tj. izlazak jednog manje savrenog bia iz nekog vieg i savrenijeg principa, a da se pri tom ovaj vii princip nije izmenio. emanaciona teorija fiz teorija koju je, 1678, izneo Njutn, no koja je docnije (u XIX stoleu) naputena, po kojoj svetlost, kao beskrajno fina materija, izlazi putem strujanja iz svetlog tela; korpuskularna teorija, emisiona teorija; u novije doba dola do izraaja u talasnoj mehanici i izmirena sa Hojgensovom undulacionom teorijom. emanaciona terapija med. leenje bolesnika emanacijom radija u obliku radiogenskih preparata (vode za pie i kupanje, blata za

emanacioni sistem

278

emenda duplju, zaep, zaepak; kundak na trcaljkama i vazdunim pumpama. embolizam (gr. emballo ubacim) 1. umetanje; up. interkalacija; 2. med. zaepljenje krvnog suda embolom. embolija (gr.) med. prodiranje stranih, tvrdih predmeta krvotokom i zatvaranje, zaepljavanje z jalova krvnih sudova tim tvrdim telima. emboliforman (gr. embolos klin, ep, lat. forma, oblik) up. embolian. embolian (gr.) u obliku epa, zapuaa, klina, epast, klinast. embregma (gr. embrecho) med. lagano sipanje tenosti na oboleli deo tela, leenje mokrim oblozima; trljanje tenim lekom; embroha, embrokacija. embrio (gr. bryo niem, teram, embryon zametak) biol. ivotinjsko i biljno oplo-eno jaje, zametak, zaetak; up. fetus. embriogenija (gr. embryon, genos roenje) biol. postanak zametka, fetusa. embriografija (gr. embryon, grapho opisu-jem) biol. v. embriologija. embrioktoviJa (gr. embryon, kteino ubijam) ubijanje, unitavanje zametka, ploda (u utrobi). embriologija (gr. embryon, logia) biol. nauka o razvitku zametka (embrija) u materino] utrobi poevi od jajne elije do naputanja jajnih ovoja ili do poroda; up. embriografija. embrionalan (gr. embryon) zametni, zaet-ni, koji se odnosi na embrio, koji ima izgled embrija, kl!,ast, semenast; fig. koji se nalazi tek u zaetku, jo neizraen. embriotlazis (gr. embryon, thlao zgnjeim, zdruzgam) med. zgnjeenje ili smrvljavanje ploda u sluajevima tekog poroaja. embriotlast (gr. embryon, thlao zgnjeim, zdruzgam) hir. instrumenat za zgnjeenje i razdrobljavanje glave mrtvog deteta u utrobi. embriotomija (gr. embryon, tome seenje) med. rasparavanje (ili: seenje) deteta u materici, u veoma tekim sluajevima poraanja, da bi se lake izvuklo iz matere. embrokacija (gr. embroche) v. embregma. embroha (gr. embroche) med. v. embregma. emezija (gr. emesia) med. sklonost povraanju (ili: bljuvanju). emeziz (gr. emesis povraanje, eteb povraam) med. povraanje, bljuvanje. emezma (gr. eteb povraam, emesma) med. ono to se povraa, izbljuvak. emenagoga (gr. em-menos meseni, ta emmet'a meseno pranje ena, agogos odvodan, koji odvodi) pl. med. v. emeniagoga. emenda (nlat. emenda) naknada tete, nova-na kazna zbog protivpravne radnje ili protivpravnog postupka, koja se plaa da bi se izbegla vea teta.

parenje), ili udisanjem u zatvorenim prostorijama (emanatorijama), u kojima se razvija emanacija. emanacioni sistem teol. v. emanatizam. emanirati (lat. emanare) isticati, proisti-cati, izlaziti, poticati; odavati, zrai-ti; izvirati, isparavati se. emancipator (lat. emancipare) oslobodilac, spasilac. emavcipacija (lat. emancipatio) kod Rimljana: osloboenje jednog lana porodice od vlasti stareine porodice; u dananjem pravu: osloboenje dece od oinske ili starateljske vlasti, postajanje punolet-nim; fig. osloboenje stanja zavisnosti i ogranienja slobode, npr. robova, Jevreja, ena, kole od crkve, crkve od drave itd. emancipacionist(a) (lat. emancipare osloboditi) protivnik robovanja crnaca; pristalica i pobornik svake emancipacije uopte. emancipirati (lat.) osloboditi ropstva ili zavisnosti od nekoga, osloboditi dete oeve i staraoeve vlasti i nadzora oca ili staraoca, proglasiti punoletnim, oglasi-ti za samostalnog; izjednaiti u pravima; osloboditi nekoga od graanskih ili crkvenih ogranienja; emancipirati se osloboditi se od ogranienja slobode, postati jednak u pravima; postati preteran u slobodi. emaskulator (lat. eogex, masculus mu, mujak) sprava za kopljenje mujaka kod ivotinja. emaceracija (lat. emaceratio) med. mravljenje, slabljenje, suenje, ispijenost. emacerirati (lat. etasegage) med. mraveti, suiti se, postajati ispijen. emacijacija (lat. emaciatio) kec. v. emaceracija. embalofrazija (gr. emballo ubacujem, fraza, v.) ubacivanje tzv. parazitskih rei (ovaj, onaj, dakle, eto i dr.) u govoru mucavih i nekih drugih logopata. embargo (p. embargar) uzapenje brodova sa robom koji se nalaze u jednoj luci, stavljanje zabrane na jedan brod ili vie brodova u luci; zatvaranje luke, zabrana brodovima da ulaze u pristanite; uzapenje na brodu. emblem (gr. emblema ukrasni umetak) umetnut rad; simvol, znamenje, znak, obeleje; up. amblem. emblematizirati (gr.) prikazivati u slikama, izlagati slikovito, simvolizirati, alegorisati. emblematian (gr.) znamenjevit, simvoli-an, alegorian, prikazan u slici, sliko-vit. emblemizirati (gr.) v. emblematizirati. embol (gr. embolos uturak, ugurak, klin) med. tvrdo telo koje se prenosi krvotokom i zatvara zjap krvnog suda, odnosno sranu

emendand a

279

emisioni

emendanda (lat. emendanda) pl. ono to u jednom spisu treba popraviti (ili: ispraviti), popravke, ispravke. emendator (lat. emendator) onaj koji popravl>a greke, ispravljam, popravlja. emendacija (lat. emendatio) popravljanje, ispravljanje; popravka, ispravka. emendirati (lat. emendere) popraviti, popravljati, ispraviti, ispravljati. emeniagoga (gr. ta emmem'a meseno pranje ena, agogos odvodan, koji odvodi) pl. med. sredstva koja pomau meseno ienje ena, koja izazivaju menstruaciju: emena-goga. ementaler (nem. Emmental) trg. uveni vajcarski sir u velikim kolutovima. emergencija (lat. emergere pojaviti se, izroniti) 1. fil. spontano pojavljivanje novog stupnja na niem prethodnom; 2. bog. izraslina na biljnim organima (npr. tri). emergirati (lat.) izbiti na povrinu, izai na javnost, prouti se, istaknuti se. emerzija (lat. emersio) izbijanje na povrinu, pomaljanje; astr. izronjenje, izlazak jednog nebeskog tela iz senke drugog nebeskog tela, usled ega postaje vidljivim. emeri (eng. emery) rapava hartija za ienje metala, mirgl. emerit (lat. emeritus) onaj koji je isluio, koji je napunio godine slube, koji je u penziji. emeritirati (nlat. emeritare) ili nekoga proglasiti pro emerito (nlat. rgo emeri-tio) penzionisati, staviti u mirovinu. emeritura (lat. emerere odsluiti, stei pravo na . . .) penzija, mirovina. emetatrofija (gr. eteb povraam, trophe ishrana) med. slabljenje (ili: oslabelost) usled estog povraanja. emetikum (gr. eteb) med. sredstvo koje goni na povraanje; pl. emetika. emetin (gr.) farm. materija u biljci ipeka-kuanha, zbog koje ova ima svojstvo da izaziva povraanje. emetian (gr. emetikos) med. sklon povraanju; koji izaziva povraanje. emetokatarza (gr. emetos povraen, kathairo istim) med. ienje s obe strane u isto vreme, tj. i povraanjem i stolicom. emetokatartian (gr.) med. svojstvo leka koji istovremeno goni na povraanje i na pranjenje creva prirodnim putem. emetologija (gr. eteb povraam, logi'a) med. nauka o sredstvima za povraanje. emetomanija (gr. eteb tata) preterana sklonost nekog lekara da preporuuje bolesnicima lekove za povraanje. emetofobija (gr. eteb, phobos strah) preterano zaziranje i strah od lekova za povraanje. emigrant (lat. emigrans) onaj koji se iselja-va, iseljenik; onaj koji pobegne iz otadbine, naroito iz politikih ili verskih razloga, izbeglica.

emigraciji (lat. emigratio) iseljavanje (ili: iseljenje) iz zemlje; sve izbeglice iz neke drave. emigrirati (lat. emigrare) iseliti se, iseljavati se; izbei, pobei iz drave (iz politikih ili dr. razloga). smili jan trg. belo, ukasto ili plaviasta zemljano posue, slino poluporculanu (fajansu), koje dolazi iz sela Elgersburga u Nemakoj, zbog ega se zove i elgersbur-ki poluporculan (slui za hemijske posude). emin (arap. amin, tur. emin siguran, veran, pouzdan) visoki inovnik u nekadanjoj Turskoj; zakletva (emin ili jemin uiniti zakleti se). eminentan (lat. eminens) istaknut, odlian, vanredan, osobit, veoma velik. eminencija (lat. eminentia) istaknutom1, odlunost, uzvienost; kao titula: preuzvienost; med. strae, ispupenje, ispupe-nost, npr. neke kosti. eminirati (lat. eminere) isticati se, odli-kovati se, biti primetan. emir (arap. amfr, tur. emir) arabljanski poglavica, vladalac, knez; zapovednik i guverner osvojene pokrajine. emir-al-mumenin (arap.) vladalac vernih, titula kalifa koju je prvi imao kalif Omar. emir-al-omara (arap.) zapovednik, titula prvog ministra kod kalifa i indijskih mogula; titula pojedinih upravnika pokrajina u Turskoj. emir-al-umara (arap.) v. emir-al-omara. emirat (arap. emir) oblast pod vlau emira. emisar (lat. emissarius) l. izaslanik, poverljiva linost koju neki ovek, grupa ljudi ili stranka alje u nekoj poverljivoj stvari; 2. (lat. emissarium) u hidroteh-nici: odvodi, mahom podzemni, kanal za odvoenje vode ili za isuenje nekog jezera. emisija (lat. emissio) slanje, izailjanje, odailjanje, odavanje, izbacivanje, isputanje; putanje, isticanje tenosti; iz-davanje novih hartija od vrednosti: novanica (banknota), desnica (akcija) itd.; fiz. odailjanje, isputanje u okolni prostor (toplote); zraenje, putanje radio--talasa, putanje preko radija govora, muzike i dr. emisiona teorija fiz. v. emanaciona teorija, emisioni (lat. emissio) koji se tie emisije ili je u vezi sa emisijom; emisiona vanka fin. banka koja izdaje hartije od vrednosti, naroito koja ima povlasticu i pravo da izdaje papirni novac; emisioni kurs vrednost koju su hartije od vrednosti imale kad su se pojavile u opticaju, tj. nominalna vrednost; emisiona sposobnost fiz. sposobnost jednog tela da zraenjem pusti iz sebe izvesnu koliinu toplote;

emisioni sistem

280

empiriosimbolizam
empijetian (gr. empyetikos) med. koji pati od unutarnjeg zagnojavanja, naroito od ireva u pluima; empijian. empijian med. v. empijetian. empirej (gr. empyros ognjen) najuzvieniji deo neba, ispunjen svetlou i vatrom, boravite bogova (po grkom) ili svetitelja (po hrianskom verovanju); fig. vrhunac, visina. empirizam (gr. empeiria iskustvo) filozofija iskustva, gnoseoloki pravac koji celokupne saznanje izvodi iz iskustva; u metodolokom pogledu: princip da sve nauke treba da se osnivaju na iskustvu (osniva gnoseolokog empirizma je Con Lok, a metodolokog Fransis Bekon); supr. racionalizam. empirije (gr.) iskustvo, pouavanje putem posmatranja injenica, nauka o iskustvu. empirijski (gr. empeirikos iskustven) fil. v. empirian; empirijski pojmovi log. iskustveni pojmovi, oni pojmovi koji potiu iz iskustva (supr. apriorni); empirij-ska psihologija ona koja polazi od injenica duevnog ivota. empiriokriticizam (gr. empeiria iskustvo, krino sudim, presuujem, odluujem) filozofija kritikog (ili: istog) iskustva", subjektivnoidealistiki pravac koji se pojavio u drugoj polovini XIX v. u Nemakoj i Austriji, a osnivai su mu Rihard Avenarijus (18431896) i Ernst Mah (18381916), po kome se zove i mahi-zam. Ovo uenje odrie realnost svega to nije neposredno dato u iskustvu, za jedinu realnost smatra subjektivne oseaje, a za pravu stvarnost samo ono to je neposredno dato u opaaju. Elementi stvarnosti su, npr. oseaji crvenog, gorkog i dr.; materija, tela, stvari samo su kompleksi" oseaja i ne postoje van oseaja, van nae svesti. Na taj nain sve fiziko svodi se na psihike elemente, na oseaje. Po Avenarijusu, miljenje i bie u stalnoj su vezi, u tom smislu to nema miljenja bez bia i obratno. Osnova te veze je, po njemu, svest, a svest ne moe postojati bez subjekta koji misli. U svom delu ,,Materijalizam i empiriokriticizam" Lenjin je ovo uenje podvrgao veoma otroj kritici. empiriokritiar (gr. empeiria, kritikos) pristalica empiriokriticizma. empiriomonizam (gr. empeiria, monos sam, jedan) pravac u filozofiji, podvrsta empiriokriticizma, koji je osnovao A. Bogdanov, a u kome je pojam individualne svesti zamenjen pojmom kolektivne. empiriosimbolizam (gr. empeiria, symbo-lon) pravac u filozofiji, podvrsta empiriokriticizma, iji je predstavnik bio P. Jukjevi, a prema kome su nae forme saznanja simboli naih oseaja, a ne slike spoljnjeg sveta.

emisiona stanica predaJna radio-stanica; emisioni spektar spektar usijanih tela. emisioni sistem teol. v. emanatizam. emitent (lat. emittens) onaj koji alje izaslanika; onaj koji izdaje ili puta u opticaj hartije od vrednosti, naroito papirni novac. emiter (eng. emitter) l. odailja; 2. elek-troda nekih poluvodonikih naprava. emitirati (lat. emittere) poslati, izaslati, izailjati, odailjati, odaslati; izdati (ili: izdavati) hartije od vrednosti, pustiti (ili: putati) u opticaj hartije od vrednosti, naroito papirni novac (ban-knote). emitovati v. emitirati. emitor v. emitent. emovirati (lat. emovere) izazvati emociju, uzbuditi. emoliens (lat. emolliens) med. sredstvo za umekavanje; pl. emoliencia. emolirati (lat. emollire) smekati, umekati, ublaiti. emotivan (lat. emovere, emotum) sklon emocijama, oseajan, osetljiv; up. emociona-lan. emotivitet v. emotivnost. emotiviost (lat. emovere uzbuditi, nlat. emotivitas) osobina i stanje onoga ko je emotivan, onoga to je emotivno; sklonost uzbuivanju i uzrujavanju, oseajnost, uzbudljivost; up emocionalnost. emocija (nlat. emotio) uzbuenje, uzbuenost, uzrujanost, uzavrelost; psih. uvstvo, duevni pokret, afekat; buna, pobuna. emocionalan (lat.) uvstven, oseajan; uzbu-dan, koji lako uzbuuje; uzbudljiv, dirljiv, potresan, ganutljiv; emocionalna etika fil. etiki pravac koji pobude (motive) etikog htenja i delanja gleda i trai u oseanjima, sklonostima i afektima. emocionalizam (nlat.) fil. pravac koji smatra da celokupan duevni ivot oveka poiva na emocionalnim osnovima. emocionalnost (nlat.) osobina i stanje onoga to je emocionalno, oseajnost; up. emotivnost. emocionirati (nlat. emotio, fr. emotionner) uzbuditi, uzbuivati, potresati, potresti, dirnuti, ganuti, izazvati jako uvstvo. empazma (gr. empasso usipam, posipam) med. prah (ili: puder) za posipanje. empaistika (gr. empaio utisnem, utiskujem) vetina pravljenje metalnih predmeta sa ispupenim figurama i ukrasima (tj. reljefa). empajabl (fr. impayable nenaplativ, neisplativ) dragocen, nenaplativ, prekrasan. empijezis (gr. empyesis ir, pluni ir) med. stvaranje gnojnog ira. empijema (gr. empyema) med. unutarnje zagno-javanje, naroito: ir u grudima, zagnoja-vanje plua.

empirist(a)

281

enantiologija

empirist(a) (gr. empeiria) fil. pristalica empirizma, tj. onaj koji dolazi do saznanja na osnovu ulnog opaanja i iskustva, dakle aposteriorno; up. empiriar. empirian (gr. empeirikos) fil. iskustven, na osnovu iskustva, dat iskustvom, koji se odnosi na iskustvo (tynp. racionalan, aprioran, transcendentalan); up. empirij-ski. empiriar (gr. empeiria) onaj koji se u radu i miljenju oslanja na iskustvo, koji dolazi do znanja putem iskustva i ogleda, ne upravljajui se spekulativnim miljenjem; fig. vetak u korienju iskustvom, npr. lekar; supr. teoretiar. empirozis (gr. empyros u vatri) med. vatra, zapaljenje, opekotina. emplastikum (gr. emplasso zaputim, zatvorim) med. sredstvo za zatvaranje; pl. emplastika. emplastian (gr.) med. koji zatvara, stee, skuplja. emplastracija (lat. emplastratio) kalemljenje biljke. emplastrirati (lat. emplastrare) kalemiti biljku, okulirati. emplastrum (lat. emplastrum, gr. emplastron) med. melem za rane, flaster. empneumatoza (gr. empneumatosis nadimanje) med. v. emfizem. empora (gr. emporion) bona galerija, balkon u crkvi. emporij(um) (lat. emporium, gr. emporion) trg, trite, pomorske trgovite. empresmomanija (gr. empresmos paljevina, manla pomama, ludilo) zloinake sklonost paljevini (kao patoloki nagon). emprostotonija (gr. emprosthen ispred, tei-po izduim, prostrem) med. povijenost tela napred pri oboljenju od tetanusa; empro-stotonus. emprostotonus (gr.) med. v. emprostotonija. empsihoza (gr. empsychos obdaren duom, iv) oduhovljavanje, tobonje putovanje dua, ulaenje dua u telo embrija. emptor (lat. emptor) prav. kupac. empcio (lat. emptio) prav. kupovanje, kupovina; kupovina, kupljena stvar. emu (eng. emu) zool. krupna ptica, vrsta noja (Dromaeus novae hollandiae), ivi u Australiji. emulgator hem. tenost koja potpomae stvaranje emulzije. emulzivan (lat. emulsio) prirode emulzije, mleast, mlean, koji je kao mleko, uljasto tean a slian sa mlekom po boji i gu-stini. emulzija (lat. emulgere izmusti, emulsio) uljasta tenost koja ima boju i gustinu mleka, mleko od semena, mleko dobijeno od stucanih badema u vodi itd.; farm. lek spravljen da lii na takvu tenost. emulzin (lat. emulsio) hem. belanevinasta supstanca koju sadre slatki i gorki

bademi i koja izaziva vrenje; v. amigdalin. emundancija (lat. emundantio) med. ienje spolja (rana i ireva). emundancije (lat. emundantia) pl. med. sredstva za ienje spolja, npr. rana i ireva. emundirati (lat. emundare) med. iistiti. istiti, npr. rane, ireve. emunktorija (nlat. emunctorium) pl. med. sudovi za odvajanje ili odvoenje, organi za ienje, npr. nozdrve. emfaza (gr. emphasis prikazivanje, pokazivanje; snaga izraza, naglaenje) oigledno izlaganje i prikazivanje; preterivanje u tonu ili u izrazima, izvetaena sveanost u govoru, visokoparnost. emfatian (gr.) jak u tonu i izrazima, koji jako naglaava izraze elei im time poveati vanost, uzbudan, visokoparan; up. emfaza. emfizem (gr. emphysema, emphysao uduvam, naduvam) med. nagomilavanje vazduha u tkivima, naroito ispod koe (kao posledica povrede plua i dunika); emfizem plua preterano proirenje plunih mehuria, praeno gubitkom njihove elastinosti, ometa izmenu vazduha u pluima, usled ega dolazi do kratkog i oteanog disanja, do sipnje. emfizematezan (gr. emphysema) v. emfizematian. emfizematian (gr.) naduven, ponosan, gord; med. tesnogrud, sipljiv, sa tekim disanjem. emfiteuza (gr. emphyteuo usaujem, uvodim) u rimskom pravu: vrsta naslednog zakupa po kojem neko ima pravo potpunog uivanja zakupljenog zemljita, pa ak i pravo da ga otui i ostavi drugom u naslee, s tim da se sopstveniku plaa godinja zakupnina po emfiteutskom ugovoru. emfiteut (gr.) nasledni zakupac. emfraksis (gr. emphrasso uepim, zaepim) zatvorenost (ili: zaepljenost) krvnih sudova i creva. emfraktikum (gr.) med. sredstvo za zatvaranje; pr. emfraktian. enalaga (gr. en-allasso zamenim, enallage) ret. zamena, zamenjivanje jedne rei drugom, naroito: zamenjivanje govornih delova jedne vrste s obzirom na njihovo poreklo ili njihov oblik, npr. zamenjivanje apstraktne imenice konkretnom, jednine mnoinom, sadanjeg vremena prolim vremenom. enantem (gr. ep- u, antheo niem, izbijem) osip na sluzokoi, najee kod osipnih zaraznih bolesti, obino pre no to ospa izbije na koi, unutarnji osip. enantiozis (gr. enantiosis) fil. suprotnost, protivreno- (u kojoj je, po Pitagori, osnovni zakon ivota). enantiologija (gr. enantiologia) protivljenje, protivrenost.

enantiomorfan

282

endokarpiJum

enantiomorfan (gr. enantios suprotan, morphe oblik) suprotna oblika, sa suprotnim oblikom; supr. ortomorfan. enantiopatija (gr. enantios, pathos bol) med. prenoenje bolesti s jednog dela tela na drugi; alopatija, aleopatija. enantiofanija (gr. enantios, phaino pokazujem, objavim) prividno neslaganje, to-bonja protivrenost. enargit (gr. enarges svetao, jasan; savren) mineral sulfoarsenijat bakra; kristali obino pritkastog oblika sive ili gvoano-crne boje. enartroza (gr. ep- u, arthron zglavak, zglob med. nametanje (ili: umetanje) zglavka u njegovu upljinu. enartron (gr.) ned. neko strano telo u zglobu, lanku. envajronment (eng. environment) sredina; skup objekata i okolnosti u kojima nastaje i razvija se neka pojava ili bie. engareb (arap.) istonjake postelja za odmaranje (sofa) koja se sastoji od vrstog drvenog okvira, u kome je razapeta elastina mrea od konih kaia po kojoj je razastrt ilim. engastrilog (gr. en-, gaster trbuh, eludac, logos govor) onaj koji govori iz eluca; engastrimit, ventrilokvist. engastrimant (gr. en-, gaster, manteuo proriem) onaj koji prorie iz eluca, tj. pomou vetine da govori iz eluca. engastrimantija (gr. en-, gaster, manteia proricanje) proricanje iz eluca (pomou govorenje iz eluca). engastrimit (gr. en-u, gaster trbuh, eludac, mytheiio kazujem, priam) v. engastrilog. Engil (tur.) naziv Novog zaveta u Koranu. engimetar (gr. engys btizak, metron mera) instrumenat za merenje malih odstojanja. engiskop (gr. engys, skopeo gledam, posmatram) uveliavajue staklo. englizirati (eng. english) v. anglizirati. engonade (gr. ep- u, gony koleno) pl. egipatske figure predstavljene u kleeem stavu. engram (gr. en-, gramma urezak) psih. trajna promena organske supstance koja dolazi kao posledica uticaja nadraaja, ulnih utisaka. end ek v. jendek. endem (gr. en, demos narod) biljka ili ivotinja koja ivi samo u jednoj geografskoj oblasti. endemizam (gr.) biol. pojava ogranienog rasprostranjenja biljaka i ivotinja na jednoj odreenoj, obino maloj teritoriji. endemija (gr.) med. domaa, lokalna (ili: mesna) bolest, tj. ona koja naroito vlada u nekom mestu ili u nekoj oblasti i koja obino dolazi od vazduha, naina ishrane i ivotnih prilika uopte (npr. povrat-na groznica u movarnim krajevima, gu-

avost u brdskim predelima, azijska kolera u Indiji itd.); supr. epidemija. endemian (gr.) mesni, domai, zaviajni; med. koji snalazi jedan narod ili jednu oblast (za bolesti). endsrmatizam (gr. en, erma koa) med. leenje ogoljene potkoice, potkonog tkiva, tj. tkiva sa kojeg je skinuta pokoica. endermatika pl. med. v. pod endermatian. endermatian (gr. ep- u, erma koa) med. koji lei u koi; koji se upotrebljava za kou, naroito za potkoicu, npr. ender-matina sredstva = endermatika. endermian med. v. endermatian. endijada (gr. ep dia dyoin jedno pomou dvoga) poet. govorka figura u kojoj se jedan pojam iskazuje dvema reima skopanim jednom svezom, npr. dvema imenicama sa svezom i, umesto jednog prideva i jedne imenice, npr. sila i ordija mesto silna ordija, kita i svatovi mesto kieni svatovi. endlovati (nem. enden) opivati, praviti, ivice na enskim radovima, iviiti, naroito pomou maine endlovae. endlovaa (nem. Ende) v. pod endlovati. endo- (gr. endon) predmetak u sloenicama sa znaenjem: unutra, kod kue. endoblast (gr. endon, blastos klica) fiziol. v. endoderm. endogamija (gr. endon, gameo enim se, udajem se) brak izmeu pripadnika istog plemena ili istih plemenskih grupa; supr. eksogamija. endogen (gr. endon, genos, gignesthai roditi se, nastati) fiziol. unutarnji, koji raste iznutra, koji je postao iz unutarnjih po-dobnosti ili uzroka; supr. egzogen. endogene pojave geol. pojave kojima je sredite u glavnoj masi Zemlje, u njenoj unutranjosti, i koje potiu posredno ili neposredno od toplote te mase i od njenog hlaenja. endogenian (gr.) v. endogen. endoderm (gr. endon, erma koa) biol. spoljni list gastrule, tj. jednog stadijuma u embrionalnom razviu. endodinamika (gr. endon, dynamis sila) deo geologije koji obuhvata sve pojave u kojima se obelodanjuje i troi unutarnja toplota Zemljina. endozis (gr. endosis poputanje, endidomi poputam) med. poputanje, slabljenje neke bolesti. endokanibalizam (gr. endon, p. caniba'l ljudoder) etn. obiaj nekih ljudoder-skih plemena da jedu meso svojih sapleme-nika; supr. egzokanibalizam. endokardijum (gr. endon, kardia srce) med. unutranja povrina srca. endokarditis (gr.) med. zapaljenje unutarnje povrine srca. endokarp v. endokarpijum. endokarpiJum (gr. endon, karpos plod) bog. unutarnja koica ploda.

endokrin

283

energetizam

endokrin (gr. endon, krino luim, izdvajam) koji lui unutra; endokrine lezde fiziol. lezde sa unutranjim luenjem. endokrinologija (gr. endon, krino, logia nauka) deo medicine koji prouava osobine i rad lezda sa unutarnjim luenjem (endokrinih lezda). endolimfa (gr. endon, lat. lympha) alat. tenost u lavirintu unutranjeg uha, unutranja sluna vodica. endometritis (gr. endon, metra materica) med. unutarnje zapaljenje materice. endomitoza (gr. endon, mitos nit, vlakno) deoba elije pri kojoj se dele samohromosomi a elijsko jezgro ostaje nepodeljeno. endomorfoze (gr. endon, morphosis uoblienje, oblik) kol. promene koje se deavaju u jo nekonsolidovanoj eruptivnoj masi, pri dodiru sa drugim stenama, u strukturi i u mineralnim sastojcima. endoparazit zool. ivotinja koja ivi i nalazi hranu u unutranjim organima druge ivotinje;^, parazit. endoparazitizam biol. parazitski odnos u kome parazit ivi u unutranjosti tela domaina, npr. u crevima, krvotoku itd. endoperikarditis (gr. endon, peri oko, kar-dia srce) med. zapaljenje unutarnje i spoljne povrine srca. endoplazma (gr. endon, plasma tvorevina) biol. unutranji deo elije. endopleura (gr. endon, pleura bok, rebro) bog. unutarnja semenina koica kod biljaka. endorizon (gr. endon, riza koren) bog. biljka ili seme koji niu iz klice korena. endoskop (gr. endon, skopeo gledam) hir. instrument sa napravom za osvetljavanje pomou koga se vri pregled uzanih kanala u upljinama. endoskopija (gr.) med. vrgpenje pregleda pomou endoskopa. endosmoza (gr. endon, osmos guranje) fiz. dve razliite tenosti odvojene jedna od druge poreznom opnom (membranom) meaju se (difunduju) kroz ovu, ali jedna tenost prolazi vie nego druga, tako da nastaje poveavanje grae (supstance) na jednoj strani, a smanjenje na drugoj strani. Struja koja je tako upravljena da poveava zapreminu zove se endosmoza; supr. egzo-smoza. endosmometar (gr. endon, osmos, te!gop)fiz. aparat za merenje i ispitivanje endosmoze. endosperm (gr. endon, sperma seme) vot. semenska priuve. endotel (gr. endon, thele bradavica na dojci) zool. fina i nena koa na unutarnjoj povrini krvnih sudova i upljina na telu, epitel sastavljen od jednog reda ljuspastih elija. endoteliom (gr.) med. tumor graen od elija krvnih ili limfnih sudova, obino be-nigni. endoterman (gr. endon, therme toplota) fiz., hen. endotermna reakcija kada se pri obra-

zovanju jedinjenja prima toplota od okoline, tj. spolja, npr, pri obrazovanju jodovo-donika; supr. egzoterman. endotermija (gr. endon, thermos topao) med. metod leenja pri kojem se oboleli delovi tela, pomou elektrine struje, zagrevaju koliko je potrebno, usled ega se menja pritisak krvi, lei reumatizam, ishijas (ili: iijas) i dr. endotermiki v. endoterman. endotermski (gr.) koji zavisi od toplote, koji deluje toplotom, koji se lei toplo-tom. endspert (nem. Ende, kraj, eng. spurt) sl. kod konjskih trka: neoekivan i iznenadan jak napor konja i jahaa pri kraju trke. ena (tur. yenge) sena koja vodi mladu u mladoenjinu kuu, starija jetrva;./ena. eneagon (gr. eppea devet, gonia ugao) geom. devetougaonik, poligon koji ima devet uglova. eneandria (gr. ennea, aner, andros ovek, mu) pl. bog. deveta klasa u Lineovom bilj-nom sistemu: biljke iji hermafroditni cvetovi imaju devet slobodnih pranike. eneapetalan (gr. ennea, petalon list) bog. sa devet cvetnih listova. Eneja (lat. Aeneas, gr. Aineias) mit. uveni trojanski junak, sin Anhize i Afrodite, koji se, sa malim brojem Trojanaca, spasao posle propasti Troje i, nakon mnogih pustolovnih doivljaja, doao u Italiju i osnovao dravu; praotac rimskog naroda. Enejida (lat. Aeneis).mrr. spev rimskog pesnika Publija Vergilija Marona u 12 knjiga, u kojem se opevaju doivljaji Enejini (od propasti Troje do dolaska u Italiji); v. Eneja. enemon (gr. henaimon tj. pharmakon koji zaustavlja krv, tj. lek) med. lek protiv krvarenja. eneolitik (lat. aeneus, gr. lithos kamen) prva, sporadina upotreba bakra, pri kraju kamenog doba. enervantan (fr. enervant) koji enervira, uzbuuje, razdraljiv; koji se odnosi na enervaciju, ivanu rastrojenost, razdraljiv. enervacija (lat. enervatio) rastrojavanje, rastrojenje; rastrojenost; iznuravanje, izmodavanje, slabljenje; izmodenje, izmodenost. enervirati (lat. enervare) uiniti nervoz-nim, istroiti; rastrojiti; izmoditi, izmodavati, iznuravati, iznuriti, oslabiti. energana naziv nastao kod nas za pogonsko odeljenje u industriji u komunalnoj privreda koje proizvodi elektrinu i to-plotnu energiju. energetizam (gr. energeia delatnost, radinost) idealistiko uenje prema kome se sve materijalne i duhovne pojave svode na ispoljavanje energije.

energetika

284

enologiJa

energetika (gr.) fiz. nauka o energiji, deo mehanike koji prouava prenoenje i pretvaranje energije, tj. ekonomske iskoriavanje sila koje nam stoje na raspolaganju; fil. pogled na svet koji sve to postoji i sve to se zbiva svodi na energiju, ak i materiju i duh, koji u stvari nisu nita drugo do oblici u kojima se energija pojavljuje. energida (gr. en-ergeia) fiziol. jezgro i telo elije ili pojedina jezgra u sincitijumu zajedno sa protoplazmom; elija kao fi-zioloka jedinica. energizam (gr. energeia) fil. etiko shvatanje koje najvie dobro ne gleda u subjek-tivnim pokretima i uzbuenjima, nego u objektivnoj sadrini ivota, u izvesnoj afirmaciji ivota, u punom razvitku i potpunoj delatnosti svih vrlina i svih stvarnih vrednosti. energija (gr. ep- u, ergon delo, rad, energeia) 1. delatnost, radinost; 2. fiz. sposobnost za vrenje rada; kinetika ili aktuelna energija energija kretanja, tj. sposobnost mase da izvri rad usled svoje pokrenuto-sti; potencijalna energija sposobnost za vrenje rada koju ima masa na osnovu svoga poloaja, kad je dignuta iznad tla i sposobna da pada. Oblici energije su: toplotna, magnetna, elektrina energija. Princip (ili: zakon) odranja energije: ,,.. Priroda kao celina ima zalihu energije koja se nikako ne moe ni poveati ni smanjiti, dakle, koliina energije u neorganskoj prirodi... je vena i nepromenljive" (Helmholc); 3. fil. Aristotel razlikuje energeia (lat. actus) to znai: stvarnost, oblik, sutina, i dynamis (lat. potentia) to znai: mogunost, materija. energiav (gr. energon delo, rad, energos delatan, delotvoran) koji pokazuje ili ima energiju; radan, delatan, delotvoran, krepak, odluan, jak, silan. enehem (gr. ep- u, echo zvuk, jeka, enechema) "ed. zujanje u uima. enzim v. encimi. enziforman (lat. ensis ma, nlat. ensiformis) bog. u obliku maa, maolik. enzootija (gr. ep-, zoon ivotinja) vet. domaa stona zaraza, ona koja se ponajee javlja na stoci nekoga kraja;lr. enzoo-tian; up. endemija, endemian. -nigma (gr. ainigma) zagonetka, zagonetan govor. enigmatika (gr.) vetina u sastavljanju i reavanju zagonetaka. enigmatian (gr. ainigmos) zagonetan, taman, mraan, nejasan. enigmatiar (gr. ainigma zagonetka) onaj koji se bavi sastavljanjem i reavanjem zagonetka. enistron (gr. enystron) zool. etvrti odeljak eluca kod preivara, sirite (u kome se dovrava varenje).

enkantis (gr. ep-, kanthos oni kut, oko) med. oticanje suznih lezda. enkatizma (gr. ep-, kathisma sedite, kathi-zo posadim) kupanje u sedeem stavu, kupanje do pola; parenje u sedeem stavu. enkauma (gr. ep-, kaio palim, sagorim, kalima sagorevanje, saizanje) med. oticanje ronjae. eikaustika (gr. ep-, kaio) tehnika slikanja starih Grka, koja se sastojala u tome da se votane boje, putem zagrevanja, prenose na osnovu slike, obino na drvo. enkaustirati (gr.) nagorevanjem utisnuti boje; voskom ili sgear/ogolgimpregnirati (proeti), naroito gipsane otiske, usled ega ovi otisci dobijaju ukasto glatku povrinu. enklava (gr. ep, lat. clavis klju) 1. manje podruje jedne drave opkoljene sa svih strana stranim zemljitem; 2. imanje potpuno okrueno tuim; up. eksklava. enklizis (gr. en-klino naginjem, enklisis naginjanje) gram. naslaganje jedne rei na prethodnu re, na koju baca i svoj naglasak; up. enklitika. enklitika (gr. ep-, klin) gram. re koja baca svoj naglasak, akcenat na prethodnu re i koja se izgovara s reju ispred sebe kao jedna re (npr. sam, si, je, smo, ste, su; bih, bi, bi, bismo, biste, bie; u, e, e, emo, ete, e; me, mi, te, ti, se, si, ga, je, ju, joj, nas, nam, vas, vam, ih, im), naslonje-nica, naglaena re; up. enklizis. enklitian (gr.) gram. nenaglaen; up. enklitika. enklitiki v. enklitian. enkolpija (gr. ep-, kolpos grudi) neto to stoji u grudima ili na grudima; otuda: kutijica sa relikvijama (obino krsti, medaljon, Hristov monogram i dr.) koja se nosi o vratu, amajlija; krst na grudima vladika i biskupa. enkomijastika (gr. enkomiastikos slavila-ki) vetina zaslune ljude hvaliti i slaviti u govoru (enkomionu) ili u pesmi (enkomija stikonu). enkomijastikon (gr. en-komiazo veliam, slavim) pesma u slavu zaslunog oveka. enkomion (gr. enkomion) pohvalna beseda, govor u slavu zaslunog oveka. enkopa (gr. enkope) med. rana od udarca, naroito na lubanji. enkratija (gr. en-krateia) uzdrljivost, umerenost, savlaivanje samoga sebe. enografija (gr. omos vino, grapho opisujem) opisivanje aina. enoidan (gr. oinos, eidos vid, oblik, slika) poput vina, koji je kao vino, slian vinu. enolog (gr. oinos, logos) poznavalac vina, onaj koji ume struno obraivati i negovati vino. enologija (gr. oinos, logia nauka) poznavanje vina; nauka o kultivisanju, tj. ceenju, previranju vina i postupanju sa vinima.

enoloki

285

enterotom i j a

enoloki (gr. ofnos, logos) to se tie poznavanja vina, to je u vezi s naukom o vinu. enomanija (gr. oinos, mam'a ludilo) vinske besnilo, vinsko ludilo; pijanino ludilo. enomantija (gr. omos, manteia) proricanje iz vina, naroito rtvenog. enometar (gr. oinos, metron) instrument za odreivanje vremena kada se ira nalazi u najveem previranju. enopolij(um) (gr. omos, poleo dajem) vinara, krma u kojoj se toi vino; pravo toenja vina. enoptromantija (gr. en-optron ogledalo, manteia proricanje) proricanje iz ogledala. enorman (lat. enormis) ogroman, grdno velik, prekomeran, neuven, nesrazmerno velik. enormitet (lat. enormitas) ogromnost, prekomernost, grdna (ili: vanredna, neuvena) veliina. enostoza (gr. en-, osteon kost) med unutarnji izrataj u kostima. enofil (gr. omos vino, philos koji voli) ljubitelj vina, prijatelj vina, vindija. enocijanin (gr. omos, kyanos modar) hen. boja izvuena iz groane pokoice. enprimir (fr. imprimure) slik. premazivanje platna (na kojem e se raditi slika) osnovnom bojom; grundiranje. enritmian (gr. en-, rythmos) post. koji je u ritmu, napisan (ili: sastavljen) u ritmu, skladan, skladno udeen. ens (lat. ens, um jesam, esse biti) stvar, bie. entaza (gr. enteino zapinjem, zateem, entazis zapinjanje, zatezanje) arh. u antikoj arhitekturi: visoki dorskk stubovi su u sredini neto iri nego pri dnu i pri vrhu, a stupnjevi irokih grkih stepenica su u sredini malo uzdignutiji nego na oba kraja. Antiki arhitekti su primetili da stubovi iste irine i vodorav-ni stupnjevi stepenica izgledaju, zbog jedne optike varke, u sredini ulegnuti, te su, ovim proirivanjem (entazom), taj estetski nedostatak otklanjali. entalpija (gr. en-, thalpos toplota, jara) fiz. toplotna sadrina", kako je nazvao R. Mollier veliinu: zbir unutranje energije (U) i spoljanjeg reda r. v (proizvoda iz pritiska i promene zapremine). Gibbs naziva ovu veliinu toplotna funkcija pri stalnom pritisku". entvikler (nem. Entwickler razvija) Hem. rastvor pomou koga se izaziva slika na fotografskoj ploi. entega (gr. entheke ulog) u pomorskom pravu: ugovor o podeli dobiti izmeu vlasnika, posade i trgovca iju robu prevoze; javlja se u starom Dubrovniku. enteizam (gr. ep u, theos bog) fil. uenje po kome je sve u bogu, tj. da izvan boga nita ne postoji.

entelehija (gr. entelecheia) fil. neprekidna radinost ili delatnost, naroito duha; stvarnost, realnost; kod Aristotela: aktivni princip koji ono to je mogue stvara, zatim usavrava i, najzad, od toga pravi cilj svog ivota; via energija koja sama sebi odreuje pravac, ili via delatnost koja svoj cilj ima u sebi (za razliku od materije koja nosi u sebi samo mogunost postojanja). entelogeneza (gr. entellomai naruim, gene-sis, postanak, roenje), vetake oplo-enje; inseminacija. enteomanija (gr. entheos oduevljen bogom, maru'a pomama, ludilo) versko ludilo, ver-ska zaslepljenost. eiter- v. entero-. enteradenografija (gr. enteron creva, aden lezda, grapho opisujem) opisivanje crev-nih i eludanih lezda. enteradenologija (gr. enteron, aden, logi'a) nauka o crevnim i eludanim lezdama. enteralgija (gr. enteron, algos bol) med. bol u crevima, bol u utrobi, ko lik. enteralni (gr. enterikos utrobni, crevni) utrobni, koji dolazi od eluca i creva, koji se tie utrobe. enterijer (fr. interieur, lat. interior unutranji) unutranjost, unutarnja strana; um. prikazivanje unutranjosti neke sobe ili graevine; supr. eksterijer. enterijerist (fr. incerieur unutranji) slikar koji prikazuje enterijere. enteritis (gr. enteron utroba, creva) ned. zapaljenje creva, crevni katar. entero- (gr. enteron) predmetak u sloenicama sa znaenjem: creva, utroba. em-erozoa (gr. enteron utroba, creva, zoon ivotinja) pl. gliste koje ive u crevima. enterokliza (gr. enteron, klyzein opirati) med. ispiranje creva. enterokolitis (gr. enteron) med. zapaljenje, upala tankog i debelog creva. enterologija (gr. enteron, logi'a) nauka o crevima i o utrobi uopte. enteroptoza (gr. enteron, ptosis pad, padnutost) med. spadanje utrobe usled slabljenja veza, pantljike (ligamenata) naroito posle trudnoe, jakog mravljenja itd. enteroragija (gr. enteron, regnymi prskam, pucam) met. krvarenje iz creva (kod crevnog tifusa, izrataja na crevima ili drugim trbunim organima, kod oboljenja krvnih sudova, hroninog zapaljenja bubrega, raznih trovanja itd.). enteroskop (gr. enteron, skopeo gledam) ked. instrumenat, ogledalo za osvetljavanje i pregledanje creva. enteroskopija (gr.) med. pregledanje i ispitivanje creva, pomou enteroskopa. enterostenoza (gr. enteron, stenosis suenje) med. suavanje creva. enterotomija (gr. enteron, tome seenje) med. rasecanje creva, rasecanje eluca.

286
entimem (gr. enthfmema) log. skraen zakljuak u kojem se jedna premisa izostavlja i ne iskazuje, ali se u mislima (en thymo) moe da dopuni, npr.: Svaki ovek je smrtan; dakle: i Duan je smrtan (izostavljena premisa je: Duan je ovek). entitet (lat. ens bie, um jesam, esse biti) fil. bitnost, sutina. engleza (gr. enthlao ugnjeim, ulubim) med. nagnjeenost, ulubljenost, naroito lu-banje. entoderm v. endoderm. entozoa (gr. entos unutra, zoon ivotinja) pl. v. enterozoa. entoksizam (gr. en-, toxikon otrov) med. trovanje, otrovanje; entoksicizam. entoksicizam med. v. entoksizam. entomogamija (gr. entomos useen, urezan, gamos brak) bog. opraivanje biljaka posredstvom insekata. entomograf (gr. entomos entoma zoa insekti, grapho opisujem) zool. onaj koji se bavi opisivanjem insekata. entomografija (gr. entomos, grapho) zool. opisivanje insekata. entomoliti (gr. entomos lithos kamen) geol. okamenjeni ostaci insekata. entomolog (gr. entomos logos) zool. poznavalac insekata, prouavalac insekata. entomologija (gr. entomos logla nauka) zool. nauka o insektima; pr. entomoloki. entomon (gr. en-temno useem, ureem, entomos useen, urezan) zool. insekt; pl. entoma. entomofag (gr. entomos phagem jesti) zool. sisar koji se hrani insektima (npr. je, krtica, slepi mi itd.). entomofil (gr. entomos philos ljubitelj) onaj koji voli insekte (za biljke koje insekti opraivanjem oploavaju). en gomofi li ja (gr. entomos, phileo voleti) zool. opraivanje biljaka posredstvom insekata. entonija (gr. en-teino zategnem) med. naprezanje, napetost, zategnutost. entopian (gr. en-topos mesto, entopios domai) domai, zaviajni. entoptian (gr. entos unutra, brz, oroz oko) koji lei (ili: postoji) u samom oku; entoptine boje obine boje (za razliku od dioptrinih boja). entostoza (gr. entos osteon kost) med. unutarnje oticanje kosti. entotini umovi (gr. entos, ous, otos, oti-kos uni) med. subjektivni umovi (u uhu) koje uje samo sopstvenik obolelog uha. entofiton (gr. entos, phyton biljka) vot. biljka gotovanka, parazitna biljka. entrata (ital. entrata) predigra, uvod, introdukcija; ulazna cena, ulaznica. entripsologija (gr. entripsis utrljavanje, 1o-gi'a nauka) med. nauka o unoenju lekova u telo trljanjem. entropija (gr. en-, trope pretvaranje, entro-pfa sadrina pretvaranja) fiz. funkcija ija veliina slui kao mera za verovat-

enformel

nou danog stanja tela ili sistema tela. Entropija tela ili sistema tela jeste kolinik iz zbira poveanje unutranje energije i spoljanjeg izvrenog rada pri irenju toga tela i apsolutne temperature. Pri svakom procesu u prirodi zbir energija ostaje stalan, ali to pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi vri se u pravcu poveanje zbira entropija svih tela koja uestvuju u procesu. U grani-nom, zamiljenom, sluaju, za povratni proces, ovaj zbir entropija ostaje nepromenjen. U prirodi svi procesi su nepovratni, ireverzibilni. Otuda, pored principa odranja energije, u prirodi vai princip poveanje entropije. Prvi princip je nuanza objanjenje zbivanja u prirodi, ali nije dovoljan. U tu svrhu dopunjuje ga drugi princip. entuzijazam (gr. ep- u, theos bog, entheos oduevljen bogom, enthusiasmos boansko oduevljenje, ushienje) prvobitno (u paganskim kultovima): stanje nekog oveka koji je pun boga"; docnije: zanos, oduevljenje, ushienje, razdraganost; naroito: strasna zagrejanost za neku ideju, neki ideal. entuzijast (gr. enthusiasmos) zanesenjak, oduevljen ovek, strastan oboavalac ili potovalac koga ili ega. enudacija (lat. enudatio) razgoliavanje, razgoliena, otkrivanje. enudirati (lat. nudus go, nag, enudare) ogoliti, razgolititi, otkriti. enukleacija (nlat. enucleatio) vaenje jezgra; razvijanje, objanjavanje, razjanjavanje, prikazivanje; med. odstranjivanje nekog lanka iz zgloba. enukleirati (lat. nucleus jezgro, jedro, enucleare) izvaditi jezgro ega; briljivo obraditi, razviti, objasniti, razjasniti, prikazati. enula (gr. ep- u, op desni) med. unutarnja strana zubnog mesa (desni). enumeracija (lat. enumeratio) brojenje, nabrajanje, prebrajanje; reanje. enumerirati (lat. enumerere) nebrojiti; pobrojiti; sreunati, izraunati. enuncijativan (lat. enuntiare iskazati) iskazan, koji sedri neki iskez; iskezni, koji iskazu pripade; prav. suprotno od dispozitivan. enuncijatum (lat. enuntiatum) iskaz, izreka; stav, sud, presuda. enuncijacija (lat. enuntiatio) iskaz, sud, izreka; objeve, obznana, saoptenje. enuncirati (lat. enuntiare) izrei, izriceti, iskezivati, iskazati, izgovoriti, izjaviti, objeviti. enureza (gr. ep- u, uron mokrae) med. nesposobnost zadravanja mokrae usled oslabelosti mokranog mehura. enformel (fr. informel apstrakten) stil u modernom slikerstvu koji trai isklju-

enharmonija

287
enciklika (gr. eg-kykl66 u krugu okreem) enciklino pismo, poslanica; poslanica papina svim nadbiskupima i biskupima. enciklian (gr. eg-kyklios) kruni, okrugao, koji obilazi u krugu, koji ide redom, opti. enciklopedizam (gr. eg-kyklios kruni; opti, obian, paideia obrazovanje) filo-zofska shvatanja, naroito slobodnjaka i donekle ireligiozna miljenja francuskih enciklopedista; enciklopedijski nain izlaganja nauke. enciklopedija (gr.) prvobitno: krug pri-premnih i optih naunih predmeta s kojima se treba upoznati pre poetka strunog obrazovanja za poziv u ivotu; krug naunog obrazovanja uopte; pregledno izlaganje nauka i umetnosti u celovi-tosti ili delimino, obraeno u organskoj vezi (sistematska enciklopedija) ili po azbunom redu (azbuna-, alfabetska-, realna enciklopedija, stvarni ili realni renik). enciklopedijski (gr.) pregledan (ili: obavetajan) u naunom pogledu; izraen u obliku enciklopedije, tj. sa svim optepotrebnim i korisnim znanjima i obavetenjima. enciklopedisti (gr.) fil. izdavai i saradnici velike francuske enciklopedije (Encyclopedie ou Dictionnaire raisonn des sciences, des arts et des metiers") koji su, od 1751-1772, izdavali francuski filozofi prosveenosti Dalamber i Didro, uz saradnju Monteskjea, Voltera, Rusoa, Trima, Holbaha, Marmontela i dr. (sadri celo-kupno stvarno znanje toga doba); sve pristalice filozofskih, religioznih i dravnih shvatanja koja su nala izraza u toj Enciklopedija. encimi (gr. ep- u, zyme kvasac) pl. hem. neorganizovani fermenti, organski azotni spojevi koji su, po svojoj grai, slini belanevinama, npr. dijastaza, pepsin, ptijalin, lipoliza. encimologija (gr. en, zyme, logos re, govor) nauka o encimima (fermentima). encimohemija (gr. en, zyme chemeia) grana hemije koja se bavi prouavanjem delovanja encima. eozin (gr. eos jutarnja rumen, zora) bledocrvena fluorescentna boja koja slui, izmeu ostaloga, bojenju mikroskopskih predmeta. eozinofilija (gr. eos zora, phileo volim) povean broj eozinofilnih belih krvnih elija. eozoik (gr. eos zora, osvit, zoon ivo bie) razdoblje u razvoju Zemlje kada se javljaju prvi tragovi ivih bia. eojski (gr. eos zora) koji potie sa Istoka, istoni, koji je doao ili dospeo sa Istoka (tj. u Grku). eo ipso (lat. eo ipso) samim tim, samo sobom, samo sobom razumljivo.

ivu izraajnost u boji, ignoriui li-kovno prikazivanje predmeta. enharmonija (gr. en, harmonia) u antikoj muzici jedan od tri tonska sistema (dijatonika, hromatika, enharmonija); enharmonijski tonova tonovi koji se razliito zovu i belee, a zvue isto. enharmonika v. enharmonija. enharmonian (gr. enarmonikos) muz. koji je u harmoniji i koji zavisi od nje; zgodan, podesan; skladan; enharmonini tonovi tonovi koji igraju dvostruku ulogu, prema tome da li pripadaju jednom ili drugom nizu tonova, usled ega se, njihovom sklad-nou ili bojom, menja u isto vreme i njihovo ime, kao cis ili dis, gis ili as; enharmonini glasovi oni kojima isti ton pripada pod raznim imenima, kao dis-moll ili es-moll. enheiridion (gr. encheiridion) runa knjiga, prirunik, pregled, kratak udbenik neke nauke. enhimozis (gr. enchymosis) med. izlivanje sokova u delove tela. enhiridion v. enheiridion. enhondroma (gr. enchondros rskaviav) fi-ziol. rskavica koja se stvara na raun kotane sri, a ponekad i jedrog kota-nog tkiva, orskaviavanje, orskavienje, hondroma. enhorijsko pismo (gr. enchdrios domai, domorodni) narodno pismo starih Egipa-na; demotino pismo. encelialgija (gr. enkoilia utroba, creva, algos bol) med. bolest eluca ili utrobe. enceliitis (gr. enkoilia) med. zapaljenje creva. encefal- (gr. enkephalos mozak) predmetak u sloenicama sa znaenjem: mozak, koji se tie mozga. encefalalgija (gr. enkephalos algos bol) med. oboljenje mozga, bol u mozgu. encefalitis (gr. enkephalos) med. zapaljenje mozga. encefalograf (gr. enkephalos, grapho piem) med. aparat koji automatski belei (registruje) rad mozga. encefalografija (gr.) med. specijalni metod snimanja mozga pomou rendgenskih zrakova. encefalologija (gr. enkephalos, logfa nauka) nauka koja se bavi prouavanjem mozga, nauka o mozgu. encefalomalacija (gr. enkephalos, malakia razmekavanje) med. razmekanje mozga; nastaje usled zaepljenja arterije. encefaloskopija (gr. enkephalos, skopeo gledam, posmatram) ispitivanje (ili: pregledanje, prouavanje) mozga; up. kranioskopija. encefalotomija (gr. enkephalos, temno seem, reem) med. seenje (ili: rasecanje) mozga. enciklij(um) (gr.) v. enciklika.

Eol

288
nu od dvanaest meseci; broj dana Meseeve starosti prvoga dana godine (danas prvog januara, nekada prvog ili dvadeset drugog marta). epanadiploza (gr. ep-anadiplosis udvostruenje) poet. udvostruavanje, kada se jedna reenica zavrava istom rei kojom je i poela; med. ee vraanje napada groznice; prelaenje jedne proste bolesti u komplikovanu. epanalepsa (gr. epanalepsis ponavljanje) poet. kada se jedna re ili vie njih, posle due umetnute reenice, ponovi na kraju, esto sa jaim naglaskom; kada istom rei kojom se neka reenica ili neki stih zavrava druga reenica ili drugi stih poinje. epanastrofa (gr. epanastrophe) poet. izmena mesta rei, premetanje rei, npr.: sumnje nema, mesto: nema sumnje; figura u kojoj se krajnjom rei jedne reenice poinje sle-dea reenica; med. izvrtanje materice ili mokranog mehura (beike); up. anastrofa. epanafora (gr. epi-, apa-, phero nosim) poet. up. anafora. epanodos (gr. epanodos povratak) ret. vraanje glavnom predmetu posle malog udaljavanja od njega; ponavljanje rei obrnutim redom, npr.: Ko ne moe ono to eli, neka eli ono to moe" (Leonardo da Vini). epanortoza (gr. epanorthoo popravljam, eranarthosis popravka) popravljanje, vraanje u ranije stanje ili raniji poloaj; ret. popravljanje samoga sebe u govoru, popravljanje ili dopunjavanje reenoga kakvim izrazom koji jasnije i tanije iskazuje neku misao; opominjanje, savetovanje. eparma (gr. eparma otok, tuka) med. otok, oticanje, osipanje. eparh (gr. ep-archos) poglavar, zapovednik, upravnik pokrajine u vizantijskom carstvu. eparhija (gr. eparchia) oblast i delokrug jednog eparha; u pravoslavnoj crkvi: oblast koja stoji pod upravom jednog episkopa ili arhiepiskopa. epafereza (gr. epaphairesis) med. ponovno oduzimanje, naroito krvi. epegzegeza (gr. ep-exegesis) gram. dodato objanjenje, dalje dopunsko objanjenje, dodatak koji treba da objasni; up. apozicija. epengl (fr. epingles) pl. baki, napojnica; a katr epengl (fr. a quatre epingles) doteran, kao iz kutije. ependima (gr. ependyma gornja odea) znat. fina tanka koica kojom su prevuene modane upljine. epenteza (gr. epenthesis) gram. umetanje jednog slova ili sloga u neku re (u grkom, nemakom i dr. jezicima). epi- (gr. er!) predmetak u sloenicama sa znaenjem: na, nad, po.

Eol (gr. Aiolos) kit. bog i gospodar vetrova kod starih Grka. eoliti (gr. eos zora, lithos kamen) pl. kamenje koje neki naunici smatraju za orua i posude preistorijskih ljudi iz tercijarne periode. Bolova harfa cev sa icama od creva koja se, poput sprave to pokazuje pravac du-vanja vetra, na vetru okree, pri emu ice, pod uticajem vetra, zvue obino u akordima; up. Eol. eolska ero zija geol. mehaniki rad vetra na prenoenju materijala i odiranju zemljita, naroito u pustinjama, stepama i drugim predelima sune klime. eolski (gr. aiolos) vetrovit, buran, nagao, brz. eolski dijalskat najstarije od tri glavna grka nareja; up. Eolci. eolski talozi geol. talozi koji se stvaraju kada vetar donosi sa povrine stena sitan kameni i mineralni prah, pa ga razno-si kao prainu u velike daljine, a kada snaga vetra malake, onda ta praina pada na zemlju i stvara taloge. Eolci (gr. Aiolels) jedno od etiri glavna plemena starih Grka u Tesaliji i zap. Grkoj, po mitologiji poreklom od Eola, sina Helenovog. eon (gr. aion) dug period vremena, neizmerno dugo vreme, nepromenljivo trajanje, venost; period sveta. eonije (gr.) pl. proslave stogodinjica, ju-bilarne proslave. eonomantija (gr. eionos ptica, manteia proricanje, gatanje) proricanje po letu i glasu ptica. Eos (gr. Heos, Eos) mit. boginja zore kod starih Grka. eosin v. eozin. eocen (gr. eos zora, kainos geol. starija tercijarna formacija, nazvana zato to u njenim okamenotinama ima veoma malo onih koje bi se mogle dovesti u vezu sa danas ivim vrstama, te se pojavljuje kao zora (eos) novog stvaranja; posle ove dolaze: oligocen, miocen i pliocen. ep (gr. epefn kazivati, rei, epos junake pesma, herojska pesma) poet. up. epopeja. epagoga (gr. epagoge dokazivanje izvoenjem slinih primera i sluajeva) log. v. in-dukcija; pr. epagoki. spagomeni (gr. ep-ago dodajem, umeem) u kalendaru naroda koji imaju dvanaest meseci po trideset dana; pet dana koji se, na kraju, dodaju ovim mesecima da bi se navrilo 365 dana. epakma (gr. epakmos zailjen, zaotren, epi na, za, akme vrh, vrhunac) med. pogoravanje bolesti. epakmastian (gr. epakmastikos koji raste u sili) koji raste, koji se pojaava, koji se zaotrava. epakti (gr. ep-ago umetnem, dodam, epaktos uveden, umetnut) pl. broj dana za koliko Sunana godina premauje Meseevu godi-

epiblast

289

epididimitis

epiblast (gr. epi, blastos klica) fiziol. v. ektoderm. epigamija (gr. epigamia) druga enidba ili druga udaja; brak izmeu lanova razliitih stalea. epigastrij(um) (gr. epigastrion, gaster trbuh) anat. gornji deo trbuha, deo abdomena koji se nalazi neposredno iznad eluca. epigastrian (gr. epi-, gaster) koji pripada epigastriju, koji je u vezi sa epigastrijem. epigeneza (gr. epigignomai rodim se posle, nastajem posle) biol. shvatanje po kome se razvoj organskog sveta osniva na obrazovanju organske klice kao novog proizvoda; up. preformacija. epigenema (gr. epigennema posle roeno, posle stvoreno) neto to je naknadno prinio, naknadno stvoreno ili roeno; med. bolest koja se pridruila nekoj ranijoj bolesti. epigevetika (gr. epi-, gignomai raam se) biol. nauka koja ispituje uzrone mehanizme koji dovode do razvitka individua. epigenija (gr. epi-gignomai posle nastajem, pridolazim) geol. rena dolina klisura-stog oblika koja je useena u uzvienje iznad nieg zemllta. epiginian (gr. epi, gyne sena) bog. cvet kojega aica, krunica, i pranikovi sudovi stoje iznad plodnika, tj. koji se ' sam oploava (npr. cvet u jabuke i ruiastih biljaka uopte). epiglotis (gr. epiglottis) anat. grkl>ani poklopac (koji zatvara grkljan). epmglotitis (gr. epi, glotta jezik) tea. zapaljenje grkljanog pokloga. epigoni (gr. epi-gonoi) mig. potomci, naroito sinovi sedmorice grkih junaka poginulih u prvom ratu protiv Tebe, koji su, deset godina posle njihove pogibije, osvetili smrt svojih oeva i razorili Tebu; ist. sinovi naslednika Aleksandra Velikog (dijadoha); deca iz drugog braka; potomstvo uopte, naroito potomci jedne velike epohe; lt-, pokolenje pisaca koji, u nedostatku sopstvene stvaralake snage, rade u duhu ideja i oblika svojih velikih prethodnike; fig. podraavaoci, tra-banti. e pi gram (gr. epigrapho, epigramma) poet. prvobitno, kod starih Grka: natpis na umetnikim delima, nadgrobnim spomenicima itd., obino napisan u distisima; docnije: kratka lirska pesma koja nam, zbijeno i jasno, kazuje neku istinu, koja nas iznenauje, ali koju odmah osetimo kao tanu i umesnu, peckalica. Epigram treba da ima ove polovine: oekivanje i objanjenje; u objanjenju se nalazi tzv. aoka (poenta), poto je danas svaki epigram zajedljiv. Kod nas su se, u ovoj vrsti, najvie istakli: J. St. PopoviN, Br. Radievi, Lj. Nenadovi, P. Preradovi, . Jaki, J.J. Zmaj i dr.
19 Leksikon

epigramatist(a) (gr. epigramma) v. epigra-mist. epigramatologija (gr. epigramma, logia) zbirka natpisa; zbirka epigrama; nauka o epigramu kao pesnikom rodu. epigramist(a) (gr. epigramma) poet. pisac epigrama, epigramski pesnik. epigramski (gr.) u obliku epigrama; fig. zajedljivo, satirino; kratko i jasno, kao u epigramu. epigraf (gr. epigraphe) natpis na nekoj kui, nadgrobnom ili drugom spomeniku; naslov na knjizi; geslo, mogo. epigrafika (gr. epi-grapho) poznavanje natpisa, deo nauke o starinama koji tumai i reava antike natpise urezane u kamen, metal ili drugi trajan materijal, to je od velike i sigurne vanosti za poznavanje dravnog i privatnog ivota starih naroda. epigrafiki (gr.) koji je u vezi sa epigra-fikom ili se tie epigrafike; koji ima natpis, npr. epigrafika strana dinara, strana na kojoj je natpis (za razliku od strane na kojoj je lik). epideiktian (gr. epideiktikos pokazan) koji se pokazuje, koji se istie, sjajan; epideiktian govor sjajan, uzoran, umetniki govor. epidemija (gr. demos narod, epidemia rai-renje bolesti) med. bolest koja vlada nekim krajem, zarazna bolest, zaraza, rednja, narodna bolest; u uem smislu: bolest koja je dola spolja i neko vreme vladala u nekom kraju, no bolest od koje taj kraj inae ne pati; supr. endemija. epidemiolog (gr. epidemia, logos) med. prouavalac postanka, irenja i suzbijanja zaraznih bolesti. epidemiologija (gr. epidemia, logia) med. nauka o zarazi i zaraznim bolestima; pr epidemioloki. eoidemiav (gr. epidemem biti rairen u narodu) med. koji vlada u nekom kraju, zarazan. epidendroi (gr. epi na, dendron drvo) be. biljka gotovanka (parazitna biljka) koja raste po drveu. epiderm(a) (gr. epi, erma koa) zool. pokoica, najgornji sloj oveje i ivotinjske koe; bog. kod viih biljaka: najgornji sloj elija (pokorica), koji prvobitno zatvara sa spoljne strane sve delove biljke, a docnije se esto zamenjuje sekundar-nim tkivom. epidermoid (gr. epi, erma koa, eidos vid, oblik) biol. pokoino tkivo, pokorino tkivo. epidermski (gr. epi, erma) koji pripada pokoici ili pokorici, koji je u vezi sa pokoicom ili pokoricom;up epiderma. epididimis (gr. epididymis) zool. pasemnik. epididimitis (gr.) med. zapaljenje pase-mnika.

epidijaskop

290

epilion

epidijaskop (gr. epi, dia kroz, skopeo gledam) opt. aparat koji i prozirne i nepro-zirne objekte dovoljno jasno projicira. epidiktian (gr. epideiktikos) v.epideikti-an. epidoza (gr. epidosis) dodatak; med. neobino uveavanje jednog dela tela; napredovanje (ili: zaotravanje) neke bolesti. epidozit (gr.) stena iz grupe kristalastih kriljaca, sastavljena preteno od epi-dota i kremena. epidot (gr.)lv mineral, silikat alumini-juma, gvoa i kalcijuma, iji se providni primerci prerauju u drago kamenje. epidrom (gr. epidrome) med. navala sokova, naroito krvi;>17. kongestija. epizsuksis (gr. epizeuxis) ret. ponavljanje jedne rei, sa naglaskom, u govoru, npr. Davno, davno je to bilo." epiziotomija (gr. episeion stidnik, tome seenje, rezanje) med. rasecanje zavrnog prstena poroajnog kanala da bi se proirio sramnini procep, kako bi se pre izvrio poroaj i spreio rascep meice. epizoda (gr. ep-eis-6dion umetak, dodatak) dijaloki deo izmeu horskih pesama u starogrkoj tragediji; aljivi umeci u komediji; samostalni, tj. bez jae veze sa glavnom radnjom, delovi u romanu, epskoj pesmi, drami ili govoru; fig. sporedna radnja, uzgredan dogaaj, neto umetnuto to je u slaboj ili ni u kakvoj vezi sa glavnim predmetom. epizodan (gr.) umetnut, sporedan, uzgredan, u slaboj ili ni u kakvoj vezi sa celinom; epizodna pesma sporedna pesma, umetnuta pesma. epizona (gr. epi na, zone pojas) najvia zona preobraava stena u Zemljinoj kori sa niskom temperaturom u kojoj deluju stalno boni potisci; ispod nje lei mezozona, a jo dublje katazona. epizoon (gr. epi-, zoon ivotinja) zool. goto-van koji ivi na spoljnoj povrini koe; pl. epizoa; entozoon. epizoonosologija (gr. epi-, zoon, nosos bolest, logia) nauka o stonoj zarazi. epizootija (gr. epi-, zoon) ivotinjska, naroito stona zaraza veih razmera, pomor stoke. epizootian (gr.) zarazan, koji ima oblik zaraze (kod ivotinja). epizootiologija (gr. epi-, zoon ivotinja, logia nauka) nauka o parazitima i zaraz-nim bolestima domaih ivotinja. epik (gr. epos junake pesma) pisac epskih pesama, epski pesnik; up. epski. epika (gr. epos, fr. epique) pong. epsko pesnitvo pesnitvo koje lagano i opirno pria ono to se desilo ili to se moglo desiti nekada u ivotu, ne isti-ui pri tom i oseanja koja ti dogaaji u nama izazivaju, kao to je to sluaj kod druge dve glavne pesnike vrste (lirskog i dramskog pesnitva).

epikarpi)(um) (gr. epi-, karpos plod) med. flaster za puls; zavoj oko tanog korena; bog. pokorica oplodnice, spoljna koa ploda; supr. endokarpij(um). epikauma (gr. epi-kaio palim na povrini) med. mehur od opekotine; otok zenice ili otok na ronjai. epikerastika (gr. epi-kerastika) pl. ubla-avna sredstva, sredstva za ublaavanje, za razblaavanje. epikranijum (gr. epi-, kranion lubanja) zool. gornji deo lubanje. epikriza (gr. epikrisis procena, odluka) med nauio objanjenje i utvrivanje jednog sluaja oboljenja s obzirom na njegov postanak, tok i ishod. epikureizam (gr. Epikuros) filozofska kola starogrkog filozofa Epikura (341-270. pre n.e.): svetovi se bez boanskog upravljanja razvijaju time to se atomi, sem kojih ne postoji nita do prazan prostor, skupljaju i ponovo rastva-raju; isto tako postaju i nestaju iva bia i dua, koja se sastoji od najfinijih atoma; vrednost saznavanja prirode sastoji se u tome to oslobaa oveka od uasa praznoverice, religije i straha od smrti; ovo osloboenje je potrebno radi sticanja blaenstva, koje nije u udnom uivanju, nego u tome to se telo oslobaa od bolova a dua od nespokojstva (u netanom i pogrenom smislu, koje su proirili protivnici, epikureizam je elja za uivanjem i ulnom nasladom). epikurejac (gr. Epikuros) pristalica Epikurove filozofije, koja u oseanju duhovnog blaenstva, to dolazi kao posledica osloboenja due od nespokojstva a tela od bola, gleda najvie dobro; no kako su Epikurovi uenici i protivnici njegova naela izopaili odajui se vie udnim uivanjima i nasladama, epikurejcem se obino smatra ovek odan udnim nasladama, dakle: razvratnik, sladostrasnik i sl.Jlr epikurejski. epilator (fr. epilatoire) sredstvo za skidanje, upanje dlaka. epilacija (fr. epiler, epilation) upanje, vaenje, skidanje dlaka naroitim prepara-tima ili pomou elektrine struje radi leenja ili ulepavanje. epilema (gr. epi, lemma dobitak)ret. pitanje ili napomena koju govornik sam sebi postavi, pa odmah na nju odgovori. epilepsija (gr. epi-lembano, epilepsia) med, padajua bolest, padavica, gora, velika bolja, gorska bolest. epileptika (gr. epileptika padavica) pl. med. lekovi protiv padavice. epileptian (gr.) koji se odnosi na epilep-siju, bolestan od epilepsije. epileptiar (gr. epileptikos) med. onaj koji pati od padavice, padaviar. epilion (gr. epyllion) poet. mali epos, mala pesma, pesmica.

291
epilog (gr. epi-logos) zavrna re, pogovor; zavrni govor na kraju nekog pozorinog komada kojim se glumac obraa gledaocima; fig. zavretak ili neposredna posledica nekog dogaaja ili radnje; sulr. prolog. epilogizam (gr.) log. na osnovu poznatih injenica i okolnosti zakljuivanje o injenicama i okolnostima koje jo nisu poznate. epimeleti (gr. epimeletes) pl. u staroj Grkoj, naroito u Atini: upravnici i stareine raznih upravnih zvanja. epimenija (gr. epimenios meseni) rtva koja se prinosila svakog meseca kod starih Grka; fiziol. menstruacija. epimitij(um) (gr. epimythion) poet. zavretak pesme, prie ili basne koji sadri moralnu pouku koja se iz toga moe izvesti, naravouenije". epimona (gr. epimone zadravanje, epimeno zadravam) Ret. zadravanje na jednom predmetu da bi se to iscrgije izloio i objasnio. epivefrin (gr. epi, nephros bubreg) med. v. adrenalin. epivikion (gr. epi-, ruke pobeda, epirakion) proslava pobede, sveanost u slavu pobede; pobednika pesma u ast pobednika u narodnim i olimpijskim utakmicama (kod starih Grka). epinikijski (gr. epi-, nike) koji pripada pobedi, pobedim, pobedniki. epinomis (gr. epi-, nomos zakon) dodatak zakonu; dodatak uopte. eedometrija (gr. epipedon ravan) geom. v. planimetrija. epipetalan (gr. epi-, petalon list) bog. sa natcvetnim tukom. epiplazma (gr. epi-plasso) med. oblog, melem za leenje rana. epipleksija (gr. epiplexia) med. uzetost jedne strane usled udara kaplje; pr. epiplekti-an. epiplektiar (gr.) med. onaj kome preti opasnost od kaplje. eleroza (gr. epiplerosis prepunjenje) med. bolesna punokrvnost, prekomerno punjenje arterija krvlju. epirater (fr. epurateur) preiava, maina za preiavanje pamuka. eiirenon (gr. epi, lat. gep bubreg) med. v. adrenalin. episemazija (gr. episemasi'a pokazivanje, pojavljivanje bolesti) med. predznaci bolesti. episemema (eng. episememe) liigv. najsitnija sintaksika jedinica. episilogizam (gr. epi-, sillogismos posredni zakljuak) log. silogizam koji sadri kao jednu premisu zakljueni sud, konkluziju, drugog silogizma; zakljuak koji dolazi kao posledica nekog drugog zakljuka.
19'

epistil

episkop (gr. episkopos posmatra) opt. aparat koji moe da projicira i neprozirne objekte pomou jake svetlosti. episkop (gr. episkopos nadzornik, episkopeo nadgledam) vladika, biskup. episkopali (gr. episkopos) pl. lanovi episkopalne ili biskupske (avglikaiske) crkve u Engleskoj. episkopaliziranje (gr. episkopos nadzornik) uvoenje episkopskog dostojanstva i episkopske vlasti. episkopalist(a) (gr. episkopos) katolik koji ne priznaje papu kao vrhovnog predstavnika crkve, nego biskupe skupljene u jednom optem koncilu. episkopalni (gr. episkopeo nadgledam) vladianski, biskupski; episkopalni sistem shvatanje po kojem najvia crkvena vlast treba da je u rukama svih biskupa i njihovog opteg koncila, za razliku od papalnog ili kurijalnog sistema, koji danas vlada u katolikoj crkvi i po kojem svu vlast ima papa (u pravoslavnoj crkvi vai i danas episkopalni sistem); epi-skopalna crkva engleska anglikanska crkva. episkopat (gr. episkopos) vladianstvo, biskupstvo; zvanje i dostojanstvo vladike ili biskupa; sve vladike ili svi biskupi, kao celina. episkopija (gr.) zvanje i oblast koja stoji pod upravom jednog episkopa. episkopokratija (gr. episkopos nadzornik, kratia vlast) vladavina (ili: svemo) episkopa i svetenstva (npr. u nekoj dravi). episkopska projekcija opt. prikazivanje slika ili predmeta pomou odbijanje svetlosti. epispadija (gr. epi-, spao vuem) med. uroena anormalnost koja se sastoji u ispu-tanju mokrae kroz poleinu mukog spolnog organa; gornji procep uda. epispazmus (gr. epispao privlaim) vetake izvlaenje obrezane gornje koe na mukom spolnom organu da bi se time dokazalo nejevrejsko poreklo (to su, u doba rimskih careva, esto radili odro-eni Jevreji); takav Jevrejin zvao se epi-spast. epispast (gr.) v. pod epispazmus. epispastikum (gr.) med. sredstvo, flaster za izvlaenje. epispastian (gr.) med. opti naziv za sup-stance koje proizvode plikove na koi, npr. za slaicu, kantarion i dr. epistaksis (gr. epistazein nanovo kapati) ned. curenje krvi iz nosa. epistemologija (gr. episteme znanje, saznanje, nauka, logia) fil. teorija saznanja; nauka o aksiomima filozofije. epistemonian (gr. epistemonikos) koji spada u nauku, nauni. epistil (gr. epistylis, epistylon, epistylos stub) arh. greda koja stoji povrh stubova i

epistola

292

epifiti

spaja ih, arhitrav; glava ili venac na epitem(a) (gr. epithema) med. oblog, naroito stubu. oblog za eludac; epitema. epistola (gr. epistole, lat. epistola) pismo, epitet (gr. epithetos) poet. pridev ili prilog koji poslanica, pismena poruka; u Novom zave-tu: dolazi uz glavnu re kao pomo da bi apostolsko pismo, poslanica; fig. grdnja preko predstava bila to ivlja, potpunija i lepa, pisma, vakela; poetska epistola pismo u npr. beli dvori, rusa kosa, carsko grlo; obliku pesme, poslanica u stihovima. epiteton ornans (lat. epitheton ornans) ukrasni pridev, ukrasni prilog. epistolar (nlat. epistolarius) u katolikoj crkvi: svetenik koji na bogosluenju ita epitimija (gr. epithymia) med. udnja, pouda, apostolske poslanice. epistolarij(um) (nlat. elja, jak prohtev za jelima to ga osea epistolarium) knjiga u kojoj su pobeleene ena za vreme trudnoe. biblijske poslanice, zbirka biblijskih poslanica. epitimija (gr. epitimia) kazna kojom vie epistolarni (gr. epistole) pismeni, u obliku crkvene vlasti kanjavaju neko sveteno lice za uinjenu krivicu; poslati na epitimiju pisma; epistolski. epistolij(um) (lat. poslati svetenika u manastir da izdri kaznu epistolium) malo pismo, na koju je osuen. pisamce. epistolograf (gr. epistole, grapho) epitogij(um) (gr. epi-, lat. toga) gornji ogrta; onaj koji med. zavoj za rame. pite pisma, pisac pisama. epistolografija epitoma (gr. epitome) kratak izvod iz nekog (gr. epistole, graphia) vetina sastavljanja veeg dela, pregled sadrine. pisama (ili: poslanica). epitomirati (gr.) dati (ili: izraditi) kratak epistolski (gr. epistole) v. epistolarni. pregled nekog dela, napraviti izvod. epistomij(um) (gr. epi'-stomizo zapuim epitrahilj (gr. epi-, trachelos vrat) deo usta) tea vale na ustima. epistrof (gr. epiodede pravoslavnih svetenika koji se nosi strepho okreem) zool. drugi vratni prljen, koji o vratu i stoji ispod glavne gornje odede pomae okretanje glave. (stihara). epistrofa (gr. epistrophe okret) med. vraanje epitrit (gr. epitritos) metr. stihovna stopa od bolesti, sluaj kada se bolest, koja je bila ve etiri sloga koju sainjavaju jedan spondej i pri kraju, povrati. epistula v. epistola. jedan jamb ili spondej i trohej, tako da oba episcenij(um) (gr. epi-, skene, lat. scena) poz. para slogova stoje u ritmi-kom odnosu tri gornji deo pozornice. prema etiri: i (prvi), epitaza (gr. epitasis, pojaanje, porast, epi- U - - (drugi), - - i - (trei), -------- U (etvrti teino) med. pojaanje, pogoranje u stanju epitrit). neke bolesti, porast vatre; poz. za-plet u epitropa (gr. epitrope) ret. privremeno ustupozorinom komadu. epitalam (gr. epi-, panje, doputenje. thalamos lonica) svad-bena pesma kod starih epitrohazam (gr. epi-trochazo ovla Grka i Rimljana koja se, obino u horu, pevala dodirnem) povrno dodirivanje; ret. nagopred lonicom (thalamos) mladenaca, svatovac. milavanje veeg broja misli u jednom epitaf (gr. taphos, epitaphion) nadgrobni periodu govora. natpis (na spomeniku); nadgrobni spomenik, epifanija (gr. epi-phainamai, epiphaneia) spomenik uopte. pojavljivanje, naroito: pojavljivanje nekog epitafijus (gr. epitaphios) posmrtni govor, boga i praznovanje u ime toga; u hrianskoj naroito govor u slavu boraca poginulih za crkvi: dolazak Spasitelja meu ljUDe; u katolikoj crkvi: proslava dolaska triju otadbinu. kraljeva novoroenom Isusu; u pravoslavnoj epitafist(a) (gr. epitaphion) pisac crkvi: Bogojavljenje. nadgrobnih natpisa, pisac epitafa. epiteza (gr. epifenomen (gr. epiphaino pojavljujem se epithesis dodatak) gram. prira-stak, tj. posle) fil. pojava koja ide kao pratilja vanijih dodavanje na kraju rei jednog slova ili procesa, zbivanja, npr. svest, psihike sloga radi jaeg artikulisanja te rei, npr. -ka pojave; med. uzgredna (ili: sporedna) (u meneka), -na (od,ena), -r (tadarj itd. pojava kod neke bolesti. epiteza (gr. epi, thesis postavljanje) mom. epifiza (gr. epiphysis prirataj, pro-duak, postanak glasa. epi-phyomai) rastem na, uhvatim se za; znat. epitel (gr. epi, thele bradavica, dojka) fi-zkol. kotana jabuica, okrajci dugih kostiju; mala neno povrinsko tkivo na sluzo-koi, npr. na endokrina lezda koja se nalazi na zadnjem usnama, sisama itd.; pl. epiteli delii koe. delu srednje komore mozga, vana za enitelijalan (gr.) koji se odnosi na epitel. razvitak telesnih i spol-nih osobina oveka, epiteliom (gr.) med. epitelijalni rak. naroito po tome to regulie i koi prerano razvijanje spol-nih obeleja. epifilosperma (gr. epi, phyllon list, sperma seme) pl. bot. biljke iji se cvetovi nalaze na listovima. epifiti (gr. epi-phyomai rastem na) pl. bot. gotovanske biljke koje rastu na drugim

epifonema

293
po kome je tekua godina dobijala ime, u Sparti prvi efor, u Tebi prvi beotarh). eponimiav (gr.) nazvan, prozvan, istoime-ni; kada smisao i znaenje imena odgovara karakteru ili sudbini onoga koji nosi to ime. epopeja (gr. eipein kazivati, rei, epopoiia) junaki spev, jedinstveno pesniko prikazivanje izvesnog niza znatnih dogaaja okupljenih oko jednog sredita, tj. oko glavnog junaka; epopeja moe biti narodna, koja je uglavnom sastavljena od narod nih pesama i pria (,,Kosovo" od St. Novakovia, Lazarica" od Sr. Stojkovia, Ilijada", Odiseja" i dr.) i umetnika koju je napisao samo jedan pesnik; ova poslednja ima etiri vrste: istorijska epopeja, koja opeva znatne istorijske dogaaje, romantina epopeja, koja opeva junake i ljubavne pustolovine uvenih vitezova, pobona epopeja, sa sadrinom iz Svetog pisma, i komina epopeja, u kojoj mata dolazi u sukob sa razumom ili oseanjem; ep, epos, epska pesma. epos (gr. eipem, epos) poet. v. epopeja. epoha (gr. ep-echo, epoche) doba, vreme nekoga znatnog dogaaja od koga se poinje brojati izvestan niz godina, odsek ili period vremena; initi epohu stvarati jedno novo i znaajno doba, uiniti sebe ili doba u kojem se ivi znaajnim, izazvati velik ugled, biti znaajan; astr. proizvoljno utvren datum za koji su uneti u tablice elementi nuni za izrauna-vanje mesta nekog nebeskog tela. epohalan (gr. epoche) znatan, veoma znaajan, velik, koji ini epohu, koji svojom vrednou i znaajem nadmaava sve to se u tom vremenu dogodilo i daje mu svoje obeleje (npr. epohalan pronalazak, uspeh i sl.). epohant (gr. epoche, nlat. epochans) onaj koji izvri neto krupno i znaajno, onaj koji predstavlja, koji ini epohu. e profundis (lat. e profundis) iz dubine, npr. pevati. epruveta (fr. eprouvette) zadnivena staklena cev za vrenje hemijskih opita, ogleda. epsilon (gr. e, psilos go, nag) ime petog slova grke alfabete = kratko e; up. eta. epsilontika (gr. epsilon) mat. meu matematiarima uobiajen naziv za rigorozno izlaganje matematike analize; izraz je potekao otud to se u mnogim dokazima iste analize upotrebljava grko slovo (epsilon) kao oznaka za proizvoljno malu pozitivnu veliinu. epsilontiar (gr.) matematiar koji smatra da se matematika mora uvek izlagati u potpuno strogoj formi, ak i za nematema-tiare; fig. preterano strog matematiar. epski (gr. epos) koji se tie epske poezije; fig. junaki, opiran; epska pesma v. epopeja; epska plastinost prianje koje u epu mora biti tako ivo i oigledno kao

biljkama, ali ne oduzimaju od njih hranu kao to je sluaj kod ostalih gotovana (parazita). epifonema (gr. epiphonema) uzvik, poklik; ret. krepka zavrna misao u govoru. epifora (gr. epiphora) zakljuak, zavretak; ret. ponavljanje jedne rei ili vie rei na kraju reenice; med. suenje (oiju). epiheirema (gr. epicheirema) mog. zakljuivanje, dokazivanje; ret. nagomilavanje zakljuaka ili dokaza na kraju govora, zavretak govora u kojem svaki stav ima i svoj dokaz; epiherema. epiherema (gr. epicheirema) v. epiheirema. spihorian (gr. epichorios) domai, obia-jan, domorodan; up. enoemian. epihroza (gr. epfchrosis prebojenje) med. osip po koi u boji. epicentar (gr. epi-, kentron, lat. centrum sredite) povrinsko sredite; kol. ono mesto na povrini kamene Zemljine kore koje se nalazi vertikalno iznad hipocen-tra, tj. mesta u kamenoj Zemljinoj kori u kojem je izvor zemljotresa. epicenum (gr. epikoinos, lat. epicoenum) gran. re koja vredi za oba roda, i muki i enski. epicikl (gr. epi-, kyklos krug) astr. mali krug ije se sredite kree obimom nekoga drugoga kruga (u Ptolomejevu geocen-trinom sistemu taj drugi krug je vei, zvani deferent); geocentrina putanja planete; pr. epiciklian. epicikloida (gr. epi-, kyklos eidos oblik) kriva linija koju opisuje jedna taka na obimu kruga koji se kotrlja sa spoljne strane jednog nepominog kruga. epod (gr. epodos) arobnjak, gatalac, onaj koji pomou arolijskih pesama, izreka, gatalica i natprirodnih sredstava pomae i lei; up. magnetizer. epoda (gr. epado pripevam, epode) poet. pri-pev, refren, umetnut stih, zavrna pesma koja dolazi posle strofe i antistrofe u starogrkim horskim pesmama; vrsta lirske pesme kod Horacije kod koje naizmenino dolaze jedan krai stih (versus epodus) i jedan dui. epodian (gr. epodos) poet. koji se pripeva, umetnut; sa refrenom, pripevom. epoleta (fr. epaulette) voj. naramenica na kojoj stoji znak oficirskog ina; dobiti epolete dobiti oficirski in, postati oficir; izgubiti epolete prestati biti oficir, biti lien oficirskog ina. epolirati (fr. epauler) voj. zakloniti grudobranom, opkopom; zatititi krila vodom, barutinom itd. epolman (fr epaulement) voj. grudobran napravljen od nabacane zemlje, dakova peska i dr. eponim (gr. eponymos) onaj po kojem je neto nazvano, koji daje nekoj stvari ime (kao to je npr. u Atini bio prvi arhont,

294
da se dogaa pred naim oima; epska poezija v. epika; epski pesnik=epik; epska irina ili opirnost lagano prianje mnogih dogaaja u kojima uestvuje, pored glavnog junaka, vei broj junaka, opisivanje svega nadugo i nairoko; epski stih stih kojim se ponajee piu epske pesme (deseterac i heksametar.) epsomit (po eng. gradu Epsomu) gorka so, mineral, magnezijumov sulfat s kristalnom vodom MgSO4X7H2O. epulis (gr. epulis) med. mekani izrataj na desnima. epuloza (gr. epulosis) med. zaraivanje, zaraenje, zamlaivanje, zamlaenje, npr. rana. epulotikon (gr. epulotikos koji pomae zamlaenju, zaraivanju) med. lek za skupljanje i suenje rana. epulotikum med. v. epulotikon. epurativan (nlat. epurativus) koji isti (ili: trebi, preiava). epuracija (nlat. epuratio) ienje, preiavanje, trebljenje. epurirati (lat. purus ist, nlat. erigage) oistiti, preistiti, otrebiti, prebrati. Epur si muove (ital. Eppur si muove) Pa ipak se kree" (tj. Zemlja), rei koje je uzviknuo Galilej pred inkvizicionim sudom kad su ga primorali da se odrekne Kopernikovog uenja. epa (nlat. aega) raunanje vremena, nain raunanja vremena od nekog znatnog dogaaja; hrianska epa, naa epa raunanje vremena od poetka hrianstva, od roenja Hristova; kod muslimana od Hidre-ta, Muhamedovog bekstva iz Meke (622. god. n. e.); kod starih Rimljana od osnivanja Rima (753. god. pre n. e.). eradijacija (nlat. eradiatio) izraivanje, izraenje, zraenje, putanje zrakova svetlosti i toplote. erantan (lat. eggage lutati, errans) koji luta, koji je u zabludi, koji grei; skitalaki. erar (lat. aerarium) dravna blagajna starog Rima u Saturnovom hramu na Kapitolu; dravna imovina (za razliku od fiskusa ili privatne imovine careva); otuda, danas: dravna imovina, dravna (ili: zemaljska, gradska) blagajna. erare humanum est (lat. eggage humanum est) u ljudskoj prirodi je da grei. srarijalni (nlat. aerarialis) v. erarni. erarij(um) (lat. aerarium) v. erar. erarni (lat. aerarius) koji se tie dravne kase; erarni prihodi i rashodi, prihodi i rashodi dravne blagajne. erata (lat. eggage greiti, erratum, errata) pl. tamparske greke; spisak tampar-skih greaka koji, obino, dolazi na kraju knjige; up. eratum. erata korige (lat. errata corrige) ispravi tamparske greke (obino se stavlja na kraju knjige, kao naslov spiska tampar-skih greaka).

ergosterin

eratian (lat. erraticus) koji luta, koji se premeta; nepostojan, nepravilan, nere-dovan, nastupni; eratine stene geol. putu-jue stene, lutajue stene, tj. one koje se nalaze na povrini Zemlje daleko od mesta na kojem su postale; eratine bolesti med. nepravilne, neredovne, nastupne, atipine bolesti, npr. groznica. Erato (gr. Erato) mit. jedna od devet muza, zatitnica poezije, naroito lirske (ljubavne), i erotine muzike; u umetnosti obino prikazivana sa lirom; up. muza. eratum (lat. erratum) greka, zabluda, omaka; naroito: tamparska greka; pl. erata. erbij(um) (lat. erbium) hem. element, red. br. 68, atomska masa 167,26 metal iz grupe retkih zemalja (lantanida). erg (gr. ergon rad, delo) 1. fiz. jedinica rada u apsolutnom sistemu mera: rad koji jedinica sile (jedan din) izvri kad napadnu taku pomeri za jedinicu duine (1 st); kiloerg rad od hiljadu erga; megaerg rad od milion erga; deset megaerga zove se dul (eng. joule), tj. rad koji je potreban da se teret od 1,02 kg podigne na visinu od 10 st. erg (arap. erg, pl. areg) 2. geogr. naziv za izvesne oblasti u Sahari pokrivene peanim dinama, nasuprot stenovitim zaravnima ili hamadama". ergastika (gr. ergazomai radim, delam) uenje o radu i radinosti. ergativ (gr. ergon rad, delo) liigv. padeni oblik u nekim jezicima (baskijskom npr.) koji pokazuje od koga potie stanje u kome se nalazi subjekat. ergela (pere. hargele, tur. hergele) l. odgajalite konja, stoarska ustanova za unapreenje konjarstva; 2. opor, krdo, mnotvo (najee konja). ergo (lat. ergo) dakle, stoga, prema tome. ergograf (gr. ergon rad, grapho beleim) aparat za beleenje rada to ga mogu izvriti miii prstiju. ergometar (gr. ergon metron) med. sprava za merenje rada to ga izvri jedan mii ili grupa miia. ergometrin hem. jedan od alkaloida raane glavnice (Secale cornutum) kao i ergota-min, upotrebljava se za zaustavljanje krva-vljenja iz materice posle poroaja. ergonomija (gr. ergon, nomos obiaj, red, zakon) nauka koja prouava odnos izmeu oveka i sredstava za proizvodnju i koja pokuava da iznae najpogodnije uslove u psihikom i fizikom pogledu odnosa ovek maina. ergostat (gr. ergon rad, istemi stavim, stanem) med. aparat za terapeutiko iskoriavanje rada miia, kod koga bolesnik, obrui jednu ruicu, moe da izvri tano odreenu koliinu rada. ergosterin v. ergosterol.

ergosterol

295

eritroza

ergosterol hem. provitamin vitamina D2, koji nastaje zraenjem ergosterola ultraljubiastim zracima; ergosterin. ergotamin (fr. ergotine) hem jedan od alka-loida raeve glavnice (Secale cornutum); upotrebljava se, uglavnom, za zaustavljanje krvavljenja iz materice; up. ergometrin. ergotizam (fr. ergot glavnica) med. trovanje raevom glavnicom, naroito posle pokuaja nasilnog pobaaja. ergotin (fr. ergotine) med. vaan sastojak raeve glavnice ili izrodice, koji izaziva skupljanje krvnih sudova i nekih miinih snopia, naroito kod materice; ergotinin. ergotinin (fr. ergotine) v. ergotin. Ereb (gr. Erebos) mit. boanstvo mraka; kod Homera: carstvo mrtvih, podzemni svet, pakao; kod Hesioda: mitsko bie, sin Hao-sov, otac Etera (nebeskog prostora) i He-mera (dana). erekcija (lat. erectio) podizanje, uspravlja-nje, uzdizanje, fiziol. dizanje, nabreknu-e, kruenje mukog spolnog organa kao posledica spolne razdraenosti; osni-vanje, ustanovljavanje, podizanje, izvoenje, graenje. eremit (gr. eremites, lat. eremita) pustinjak, usamljenik, isposnik, anahoreta. eremitaa (fr. eremitage) pustinjakovo obitavalite, isposnika elija; usamljeno mesto, usamljena kuica; kuica u parkovima izraena od drveta ili kamena, naroito bila omiljena kao ukras u HU veku; ime uvene galerije slika u Lenjin-gradu; vrsta finog burgundskog vina. eremitizam (gr. eremos pust, usamljen) pustinjatvo, usamljenitvo, isposnitvo; pustinjaki (ili: usamljeniki, ispo-sniki) ivot. erepsin (gr. ereipo obaram, raskidam) fiziol. ferment sluzokoe tankoga creva koji rastvara belanevine. eretizam (gr. erethi'tho) med. v. eretizija. eretizija (gr. erethitho nadraim, raz-draim) med. uznemirenost, razdraenost, npr. mozga; bolesno uveana uzbudljivost; eretizam. eretian (gr. erethitho nadraim) uzbuen, uznemiren, razdraen. ereuksis (gr. ereiigomai podrignem, rigam) med. riganje, podrigivanje; eruktacija. erzak (arap. arzaq, tur. erzak) hrana, jelo. Erida (gr. Eris) mit. boginja svae i razdora kod starih Grka. Na svadbi Ahilovih roditelja Peleja i Tetide bacila meu goste zlatnu jabuku, na kojoj je pisalo: Najlepoj (te kalliste), i time izazvala meu uesnicima svau i mrnju, to je, posredno, dovelo do Trojanskog rata. Eridina jabuka jabuka razdora, seme razdora; up. Erida. erizipel (gr. erysipelas, erythros crven, pel-1a koa) med. zarazna bolest: vrbanac, vr-

bolac, plamenik, brnka, crveni vetar, jar-bolac, plamac, poarica, gronici. erizipelatezan (gr. erythros pella) med. slian sa crvenim vetrom, u vezi sa vrban-cem, crvenim vetrom; koji boluje od erizi-pela. erina (gr. en-, ris, rinos nos) pl. med. sredstva protiv kijavice. erinija (gr. erinys) pl. erinije boginje osvete kod starih Grka, koje su, kao izvri-teljice Pravde, naroito vrile osvetu nad zloincima; kod Rimljana furije. eriometar (gr. erion vuna, metron) v. eirometar. erir (tur. harir) svileno platno. eristika (gr. eris svaa, prepirka, razdor, eristike) vetina prepiranja (ili: raspra-vljanja, polemisanja, diskutovanja). eristian (gr. eristikos) sklon svaanju i prepiranju; sporan, koji se moe ospora-vati, koji je za osporavanje. eristiari (gr. eristike vetina prepiranja, raspravljanja) pl. oni koji vole da se prepiru, da raspravljaju; fil. pristalice starogrke megarske filozofske kole (zbog sklonosti prepiranju i rasprav-ljanju). eritema (gr. erythema) med. crvenice, opti naziv za pojavu crvenila na koi, na veem ili manjem delu koe, kao reakcija koe na tetno dejstvo spoljnog inioce; eritrema. eritrazma (gr. erythros crven) med. zarazno oboljenje koe oko plea i prepona. eritrema (gr. erythros) med. v. eritema. eritremija (gr. erythros crven, haima krv) med. v. eritroza. eritrizam (gr. erythros) pojava da se u narodu koji inae ima crnu kosu raaju i lica sa crvenom kosom (ova pojava naroito je esta kod evropskih Jevreja, dok je kod crnaca uopte nema). eritrijaza (gr.) med. crvenilo kod novoroenadi. eritrin (gr.) hem. crvena ruda koja nastaje atmosferskim troenjem (oksidacijom) kobaltnih arsenida i arsenosulfida, ko-baltov cvet. eritro- (gr.) predmetak u sloenicama sa znaenjem: crven, koji je crvene boje. eritroblaste (gr. erythros, blastos klica) fiziol. elije koje stvaraju crvena krvna zrnca. eritroblastemija (gr.) med. poveanje broja eritroblasta u krvi, obino kod anemi-nih osoba. eritroblastoma (gr.) med. izraslina od eritroblasta, slina tumoru. eritrodermija (gr. erythros, erma koa) med. jako i prostrano crvenilo koe, praeno jaim ili slabijim ljutenjem. eritroza (gr. erythros) med. 1. crvenilo koe i sluznice; 2. bujanje tkiva koje stvara crvena krvna zrnca.

eritrozin

296

erpetologija

eritrozin (gr.) hek. organska bojena materija koja se dobija iz fluoresceina i kojom se bojadiu svila i vuna utocrveno i modrocrveno. eritromelalgija (gr. erythros, melos ud, al-gos bol) med. crvene i dosta jako nateene belege, praene bolom, koje se povremeno javljaju po rukama i, ree, po nogama, pa se izgube; poreklo im je u oboljenju ivaca. eritropoeza (gr. erythros, poieo inim, stvaram) zool. stvaranje crvenih krvnih zrnaca. eritropsija (gr. erythros opsis gledanje) med. stanje ula vida pri kome se sve vidi kao kroz crveno staklo. eritrofil (gr. erythros, phyllon list) vot. lisno crvenilo. eritrofitoskop (gr. erythros, phyton biljka, skopeo posmatram, gledam) crvene naoari, aparat kroz koji se lie u biljaka vidi u purpurnoj crvenoj boji. eritrofobija (gr. erythros, phobos strah) med. bolestan strah stidljivih osoba da e u odreenoj situaciji pocrveneti i na taj nain odati svoje duevno stanje. eritrohloropija (gr. erythfos, chloros otvorenozelen, ukast, opsis vienje) med. nesposobnost da se vidi modrouta boja. eritrocijanoza (gr. erythros kyanos modar) med. oboljenje koje dovodi do modrica i mestiminih crvenkastih takica na koi. eritrociti (gr. erythros, kytos uplje telo, bokast sud) pl. zool. crvena krvna zrnca. eritrocitoza (gr. erythros, kytos elija) med. povean broj crvenih krvnih zrnaca, zbog razliitih uzroka. eritrocitometar (gr. erythros, kytos, metron mera) instrument za merenje eritrocita u krvi. erker (nem. Erker) isturen deo zgrade sa prozorima, zatvoren balkon. erl (eng. earl) grof, trei stepen plemstva u Engleskoj, izmeu markiza i vajkaunta. erlkonig (dan. ellerkonge, nem. Erlkonig) kit. vilinski kralj, bauk. ermenevtika (gr. ermeneutike tumaenje) v. hermeneutika. ermita v. eremitaa. erogator (lat. erogator) prav. izdavalac, izvrilac poslednje volje. erogacija (lat. erogatio) prav izdavanje, isplaivanje; deljenje, podela. erogen (gr. eros ljubav, genes, gignesthai roditi se) koji izaziva spolni nadraaj, spolnu strast. erodirati (lat. erodere) razjesti, razjeda, nagrizati, najedati; geol. odnositi, skidati. erozivan (lat. erodere, erosivus) razjedan, nagrizan, najedan, koji razjeda, nagriza, na j e da. erozija (lat. erosio) razjedanje, najedanje, nagrizanje; razjedenost, nagrizenost, najedenost; geol. odnoenje, skidanje; razjedeno

mesto; med. povrinski, najee prugasti i vidno ogranieni nedostaci u sluzo-koi pojedinih organa, npr. eluca, ma-terinog grlia, ronjae i dr. eroikamente (ital. eroicamente) muz. v. eroiko. eroiko (ital. eroico) muz. herojski, junaki, tj. pojaanom silinom. eror (lat. eggog) zabluda, greka, omaka; eror fakti(lat. error facti) stvarna zabluda; eror in fakto (lat. error in facto) prav. zabluda odnosno injeninog stanja, tj. zabluda o postojanju krivinog dela; eror in judikando (lat. error in judicando) prav. kada pravni lek tvrdi da je napadnut odluka materijalno netana zbog rave primene krivinog zakona; eror in proce-dendo (lat. error in procedendo) prav. kada pravni lek tvrdi da postupak na osnovu koga je odluka donesena ne odgovara zakonu. Eros (gr. Eros) nit. bog ljubavi kod starih Grka (kod Rimljana: Amor, Kupidon): fig. ljubav; fil. ljubav prema idejama, nagon za saznanjem (kod Platana); astr. planetoid koji se nekad priblii Zemlji vie nego ikada Mars, zato to njegova putanja lei izmeu putanja Zemlje i Marsa. erotsmatika (gr. erotao pitam) vetina zgodnog postavljanja pitanja. erotematiki, erotematski (gr. erotemati-kos u vidu pitanja, erotema pitano, pitanje) zove se nastavim metod u kome jedan pita a drugi odgovara, kako je npr. radio Sokrat; supr. akroamatski. erotizacija (gr. eros spolna ljubav) dovo-enje u erotino stanje, poveanje eroti-nog nagona. erotiziranje (gr. eros) fiziol. specifino spolni uticaj materija koje spolne lezde lue u krv (seksualnih hormona) na centralni nervni sistem, sredini ivani pribor. erotik (gr. erotikos) pisac ljubavnih pesama, ljubavni pesnik. erotika (gr eros spolna ljubav) vetina voenja ljubavi, nauka o ljubavi; ljubavno pesnitvo. erotian (gr. erotikos) ljubavni; sklon ljubavi, zaljubljiv, zaljubljen; erotina poezija ljubavno pesnitvo. erotomanija (gr. eros spolna ljubav, mama pomama, ludilo) ljubavno ludilo; med. duevni poremeaj kod nekoga koji je obuzet stalnim ljubavnim zanosom: sve svodi na spolnu radnju i strast, svuda vidi samo spolne pojave, odaje se prekomerno spol-nom uivanju, samo o tome misli i govori; takoe: kada bolesnik uobrazi da je neko u njega ili on u nekoga zaljubljen (erotomanija kod ena = nimfomanija, kod mukaraca = satirijaza). erpetologija (gr. erpeton gmizavac, logia) zool. v. herpetologija.

ersted

297

eskamotaa

ersted (po imenu danskog fiziara Oers-ted-a) fiz. jedinica za merenje jaine mag-netskog polja; oznaka Oe. erek (tur. erkek) muko; mujak kod ptica. erelije (tur. ersekli) pl. toke. eruginirati (nlat. aeruginare) staviti bakar u ru; bakar ili bronzu prevui na izgled starim slojem bakarne re (patine). erugo (lat. aerugo) ra na bakru, bakarni oksid. erudit (lat. eruditus) uenjak, nauio obrazovan ovek, znalac. eruditan (lat.) obrazovan, naitan, uen, nauni. erudicija (lat. eruditio) naitanost, uenost, obrazovanost, naunost. eruktacija (lat. eructatio) med. v. ereuksis. eruktirati (lat. eructare) med. rigati, izri-gati, izrigivati, podrigivati. eruptivan (lat. erumpere izbijati, izbiti, eruptivus) koji je postao izbijanjem iz unutranjosti Zemlje; eruptivno stenje stenje koje je postalo od magme ili lane; eruptivna groznica groznica sa ospama, koprivna groznica. erupcija (lat. eruptio) izbijanje, izliv (gneva, ljubavi); geol. izbacivanje, npr. nekog vulkana; nasilno izbacivanje; iznenadno i obilno proizvoenje neega; med. nenadan izliv krvi, gnoja ili vode; osi-panje, izbijanje ospica. erc v. herc. erceg (ma.) v. herceg. esap (arap. hisab, tur. hesap) raun; broj; procena. esapiti (tur. hesap) l. raunati, brojati, ubrajati; 2. misliti, smatrati, pretpostavljati. esaul (rus. esaul od turkmenskog nsaul) re koja je u staro-ruskim kozakim jedinicama oznaavala in kapetana. ese (lat. esse) biti, postojati; kao imenica; bie, postojanje. esej (eng. essay, fr. essai, ital. saggio, lat. exagium) lit. posle pojave Montenjevih Essais" (1580) naziv za krau raspravu o nekom naunom, umetnikom, knjievnom ili javnom pitanju, koja je pisana teno, lako razumljivo, strogo knjievno i nimalo povrno, ogled, pokuaj. esejist(a) (eng. essayist) pisac kraih rasprava, ogleda, eseja; publicist. esen (hebr. haain oni koji ute) pripadnik starojevrejske sekte u I v. n. e; odbacivali su privatnu svojinu, novac i porodicu. esencija (lat. esse biti, essentia) bitnost, sutina, bit, glavno, glavna stvar; hem. glavni tean sastojak to se dobije iz neega destilisanjem; alkoholni i bitni sastojak plodova, biljki itd.; miris; mirisavo ulje. esencijalan (lat. esse, essentialis) bitan, sutastven, sutinski, pravi, glavni, osnovni, neophodan.

esencijalizam (lat. essentialia) pravac u savremenoj filozofiji u Americi koji tei da odri dostignua zapadnjake kulture. esencijalizacija (lat.) ostvarenje, realiza-cija onoga to je sutinsko. esencijalije (lat.) pl. bitnosti, bitne stvari, glavne stvari, bitni sastojci; esenci-jalia konstitutiva (lat. essentialia consti-tutiva) pl. glavni sastojci. esencijalitet (lat. essentia) bitnost, sutastvenost, sutina. esencijelan (fr. essentiel) v. esencijalan. eseri (od skr. SR = socijalni revolucionari) pripadnici sitnoburoaske partije u Rusiji na poetku XX v. koja je propovedala da je seljatvo revolucio-narnija klasa od proletarijata, zastupala teoriju seljakog socijalizma" i ogoreno se borila protiv boljevika. esesovac (prema transkribovanom izgovoru skraenice SS, od poetnih slova nemake rei Schutzstaffel zatitni odred) pripadnik zloglasne policijsko-vojne organizacije u faistikoj Nemakoj. eskablon (fr. escabelon, lat. scabellum) postolje na kojem stoji bista. eskadra (fr. escadre, p. escuadra, lat. exquadra) voj. odeljenje ubojnih brodova pod istim zapovednikom. eskadrila (fr. escadrille) voj. malo odeljenje ubojnih brodova pod istim zapovednikom, mala eskadra; grupa vojnih aviona. eskadron (fr. escadron, ital. squadrone, p. escuadron) voj. taktike jedinica konjice od 120150 konjanika u ratnom stanju, pod komandom komandira eskadrona; vadron. eskalada (fr. escalade, lat. scala)so/ penjanje na zidove i bedeme utvrenja pomou ju-rinih lestava. eskaladirati (fr. escalader) voj. popeti se na bedeme pomou jurinih lestava, juriati sa lestvama. eskalator (fr. escalader) automatske pokret-ne stepenice u velikim trgovinskim kuama, metrou i sl. eskalatorna klauzula (fr. escalade) klauzu-la koja u kratkotrajnom ugovoru daje mogunost da se, pod odreenim uslovima, odstupi od ugovorenih cena i da se one, zbog nestalih promena, ponovo utvrde. eskalacija (fr. escalader penjati se, popeti se) 1. penjanje, stepenovanje; juri na kulu uz pomo lestava; 2. naziv za jedan element amerike ratne doktrine, tzv. elastinog odgovora; podrazumeva postepeno nara-stanje vrste, obima i intenziteta berbenih dejstava. eskalirati (fr. escaler) mor. uploviti u pri-stanite u koje ne treba. eskalop (fr. escalope) kuv. tanak reanj prena mesa, beka nicla. eskamotaa (fr. escamotage) izvoenje maioniarskih trikova, opsenjivanje, opse-

eskamoter

298

esplanada

na; brzo i veto skrivanje neega, veto izvedena kraa. eskamoter (fr. escamoteur) maioniar, opsenar. eskamotirati (fr. escamoter) izvesti, izvoditi maioniarske trikove; neto pri-kri(va)ti; ukloniti, uklanjati, odba-ci(va)ti. eskampirati (fr. escamper) voj. umaknuti, pobei, uhvatiti maglu. eskapada (fr. escapade) jax. pogrean skok u stranu kolskog konja; fig. nepromi-ljen i nestaan podvig, nestaluk. eskarpa (fr. escarpe, p. escarpa) vo/ unuta-rnji bedem, najdonji grudobran jednog rova, opkop. eskarpirati (fr. escarper) voj. napraviti, iskopati bedem (ili: opkop). eskvajr (eng. esquire) titonoa, pa; titula nieg plemstva kod Engleza; danas: titula kojom se oslovljava svaki ugledniji ovek (odgovara naem potovani" blagorodni"). eskivae (fr. esquiver izbei) sp. izbega-vanje protivnikovih udaraca u boksu. eskivirati (fr.) u sportu, naroito boksu: veto izbei protivnikov napad, iskra-sti se, neprimetno se izvui iz tekog poloaja. eskiza (fr. esquisse) skica; povran nacrt. eskont (fr. escompte) trg. v. diskonto. eskontirati (fr. escompter, nlat. escompu-tare) trg. v. diskontirati. Eskorijal (p. Escorial) ime jednog kraljevskog dvorca kod Madrida; eskorijal vuna fina panska vuna. eskorta (fr. escorte, ital. scorta) oruana pratnja, svita; fig. povorka. eskorteri (fr. escorteurs) pl. voj. tip ratnih brodova (pratioci") koji slue kao zatita oklopnjaama i krstaricama. eskortirati (fr. escorter) pratiti, sprovodi pod oruanom pratnjom. eskortovati v. eskortirati. eskudo (port. escudo) novana jedinica Portugalije i ilea (= 100 centavosa). Eskulap (lat. Aesculapius) mit. bog vetine leenja, sin Apolonov i Koronidin; fig lekar. eskulentan (lat. esca jelo, esculentus) koji je za jelo, koji se moe jesti. eskulin (lat. aesculus gorun, lunik, hrast) tvar koja se nalazi u kori divljeg kestena (S21 N24 013). eslinger (naziv po nemakom industrijskom gradu Eslingenu) vrsta i gusta drvena zavesa na prozorima, roletna. esmeralda okretna igra u 3/4 takta, slina brzoj polki. esnaf (arap. asnaf, tur. esnaf) nekadanja staleka organizacije zanatlija iste strune; lan esnafa, zanatlija. espada (p. espada) ma; maem naoruan borac, naroito u borbi s bikovima.

espadilja (p. espadilla, espada, ital. spada gr. spathe irok ma) mali ma. espadon (p. espadon) veliki irok ma za obe ruke i sa dva reza. espadrila (fr. espadrille) laka, od kanapa pletena cipela sa konim ili drvenim onom. espadron (p. espada) ot. ma koji slui za uenje maevanja. espanjol (fr. espagnol) panski duvan za mrkanje, panski burmut. espanjola (fr. espagnole) panska igra, ples. espanjolet (fr. espagnolette) fina vunena tkanina; gvozdena zapinjaa na prozorima i dr.; obinije: spanjolet. espap (arap. asbab, tur. espap, esbab) roba, proizvod za trite, predmet trgovine; odea. esparagosa (p. esparagossa) vuna od pan-skih ovaca. esparzeta (fr. esparcette) vot. vrsta deteline, grahorka Onobrychis viciaefolia iz fam. Papilionaceae, koja se gaji za ishranu stoke. esparto (p. esparto) konasti listovi jedne trave (nlat. tipa tenacissima) koja dolazi iz panije i Alira, a slui za pravljenje asura, za uvijanje cigara, u fabri-kaciji hartije i dr. esperantido (lat. sperare nadati se) vetaki jezik, uproen oblik esperanta. esperantist(a) (fr. esperance nada) onaj koji veruje i nada se da e esperanto postati, jednog dana, opti jezik; pristalica esperanta; onaj koji ui esperanto. esperanto (fr. esperer nadati se, esperance nada) jezik za koji se moe nadati da e postati jezik budunosti", jezik koji je ruski lekar dr Zamenhof vetaki sastavio od najrasprostranjenijih, preteno romanskih, svetskih jezika; jednostavan, pravilan i lak za uenje, i koji bi, jednog dana, trebalo da postane opti svetski jezik. esperto (ital. esperto, lat. expertus vet) vetak, znalac, strunjak, onaj koji ima iskustva u neemu; onaj koji je posveen u tajne nekoga politikog udruenja. espes (fr. espece, lat. species) vrsta, rod; vrsta novca, zveei novac; an espes (fr. en especes) pl. u gotovu, u zveeem novcu. espion (fr. espion) uhoda, pijun, vrebalo; ogledalo koje se stavi van prozora pa se pomou njega, neopaeno, posmatra kretanje na ulici. espionaa (fr. espionage) uhoenje, vrebanje, pijunisanje. espirando (ital. espirando) muz. zamirui, umirui, izdiui. esplanada (fr. esplanade, p. esplanada, lat. planus ravan) slobodno i ravno mesto, prazan prostor pred velikim graevinama i utvrenjima; vebalite, egzerciri-te, gradsko polje; voj. krov na grudobranu.

espresivo

299

estimirati

espresivo (ital. espressivo) muz. sa puno izraajnosti, izraajno. espreso (ital. espresso) l. mali ekspresni restoran; 2. vrsta crne kafe. espri (fr. esprit, lat. spiritus) duh, um, razum; otroumlje, dosetljivost, duhovitost; smisao neega, sadrina nekog dela; najfiniji tean sastojak neke materije koji se dobije putem destilacije, esencija; narav, karakter; bel espri (fr. bel-esprit) lep duh, ovek koji se bavi umetnou i naukom, onaj koji polae pravo na duhovitost; espri d kor (fr. esprit de corps) drugarstvo, drugarska solidarnost; espri de loa (fr. esprit des lois) duh zakona. est (fr. est) istok. establiment (eng. establishment) ustanovljenje; naziv za ustanove koje imaju dravni karakter (npr. dravna crkva). Danas najei naziv, naroito u drutvenim naukama, za celokupni drutveni sistem u njegovoj organizaciono j, institucionalizovanoj formi. Naziv se odomaio naroito u ameriko] sociologiji. estavela (fr. estavelle) kol. otvor ili ponor u karstu u koji u vreme sue voda ponire, a u kino doba iz njega izbija. estakada (p. estacada, ital. steccata, nem. Staken protac, motka) pobodeni stubovi, pobodeno kol>e, brana; drveni most, skela. estamento (uni. estamento, nlat. stamentum, lat. stare stajati) stale; narodna ili staleka skuppggina u paniji; pl. esta-mentos (estamentos), oba tela panskog narodnog predstavnitva. estampa (fr. estampe, ital. tampa, nem. stampfen, Stempel ig) slika kao otisak ploe, snimak, utisnut lik, bakrorez; izrezana gvozdena ploa; peat, ig. estancija (p. estancia) u Ju. Americi: posedi na kojima se neguje stoka; manje seosko imanje; stan, boravite. estancijero (p. estanciero) posednik (ili: sopstvenik) estancije. estar v. esteri. estafeta (fr. estafette) ulak, skorotea, glasnik na konju; up. tafeta. esteziologija (gr. aisthesis oseaj, oset, logia) nauka o ulima, nauka o udnim organima. esteziometar (gr. aisthesis oseaj, oset, metron) psih. instrument za ispitivanje osetl>ivosti koe za oseaj prostora putem odreivanja najmanjeg odstojanja na kojem se dva mesio odvojena ulna na-draaja mogu osetiti upravo kao odvojeni; instrument za merenje zamorenosti. esteziometrija (gr. aisthesis, metron mera) med. metod kojim se ispituje ulo dodira. estezis (gr. aisthesis) oseaj, oset, ulno opaanje; oseanje. Estera (pere. stareh zvezda) lepa Jevrejka, ena persijskog vladara Kserksa koja je spasla jevrejski narod od persijskog po-

kolja. U njenu ast Jevreji slave praznik Purim. esteri (gr. aither ist, gornji sloj vazduha) pl. hem. sloeni eteri", jedinjenja kiselina sa alkoholima (naziv dao nemaki hemiar Gmelin, moda da podsea na zvuk Essigather, u ono doba najobiniji predstavnik grupe). esterifikacija (gr.) dobijanje estera iz alkohola i kiselina. esterovanje v. esterifikacija. esteta (gr. aisthetikos opaajni) v. esteti-ar; onaj koji posmatra ivot i svet jednostrano, samo sa estetskog gledita. estetizam v. esteticizam. estetizirati (gr. aisthetike) govoriti ili pisati o lepom, o ukusu, o umetnikim pitanjima i stvarima; oplemenjivati oseanja. estetika (gr.) nauka o ulnom opaanju; u uem smislu: nauka o lepom, naroito o umetnosti kao najpotpunijem izraaju onoga to je lepo, nauka o smislu za umetnost i o umetnikom ukusu. esteticizam (gr. aisthesis oseaj, oset, aisthetike) estetsko shvatanje ivota, shvatanje po kojem u estetskom uivanju i stvaranju lei najvia vrednost, i po kojem je lepo preteno inilac pri svakom rasuivanju i delanju (ovoga shvatanja najvie su se drali romantiari); supr. intelektualizam i moralizam. estetian (gr. aisthetikos opaajni) opaajni, koji spada u oblast ula i udnog opaanja; koji se tie dobrog ukusa; veoma ukusan, lep, koji odgovara zakonima lepog; estetino oseanje smisao za ono to je lepo, smisao za umetnost, oseanje i ukus za lepo; estetski. estetiar (gr. aisthetike) filozof umetnosti, poznavalac umetnosti, sudija u pitanjima ukusa; ovek koji o svemu sudi samo sa gledita lepog; ovek koji voli lepo, uiva u lepom. estetski (gr. aisthetikos) v. estetian. estivacija (nlat. aestivatio) bot. doba pu-pljenja, poloaj cvetnih listia pre ras-cvetavanja. estimator (lat. aestimator) onaj koji odreuje emu vrednost, procenitelj. estimatoran (lat. aestimatorius) procenski, koji se tie precenjivanja; estimatorna zakletva (lat. juramentum aestimatorium) prav. kada se neko zaklinje da e savesno izvriti procenu neke stvari ija je vrednost sporna; estimatorija akcio(lat. aestimatoria actio) prav. tuba protiv procene vrednosti neke stvari. estimacija (lat. aestimatio) procena, precenjivanje, ocenjivanje; cenjenje, uvaavanje, potovanje. estimirati (lat. aestimare) proceniti, oce-niti; drati, smatrati; ceniti, uvaava-ti, potovati.

est modus in rebus

300

est modus in rebus (lat. est modus in rebus) v. modus. estokada (fr. estocade) bod maem, udar maem bodimice; fig. nametljiva i drska molba za zajam, otmeno prosjaenje; varanje, prevara. estomihi (lat. esto mihi) poslednja nedelja pred veliki post kod katolika, nazvana po lat. poetku psalma 71,3; Esto mihi in Deum protectorem (Neka mi Bog bude zatitnikom). estompa (fr. estompe) u slikarstvu: ra-strljiva, trljalica od koe ili hartije za ravnomernu podelu i osenavanje boja u crteima kredom i pastelom; crte ra-strljivanjem; a l'estomp (fr. a l'estompe) raen rastrljivaem, tj. crte. estompirati (fr. estomper, nem. stumpf tup) slik. staviti na crte; debeo sloj boja pa onda rastrljivanjem udesiti svetlost i senke, rastrljati, trljalicom boje razmazati; desen estompe (fr. dessein estompe) crte izraen trljanjem, rastrljivaem. estrada (fr. estimde, lat. via strata plonik, poploan put) prvobitno: put, drum; uzvienje, podijum, uzvieno mesto na podu (kod prozora, prestola, amvona, u crkvi, katafalka itd.); mala koncertne ili po-zorina priredba. estradni (fr. estrade put, cesta) koji se odnosi na estradu, binski, scenski. estramadura (p. estramadura) prvobitno: panska vunica, konac od vune; danas: estostruk konac. estrapada (fr. estrapade, p. estrapada) vrsta muenja: veala za secanje, ia-avanje ruku i nogu, engele, toak; naroit skok vetaka u skakanju; jah. kada se konj propne pa istovremeno pojuri. estrapadirati (fr. estrapader) secati (ili: cimati) na vealima za ruke i noge, muiti; jah. proleti se i u isto vreme pojuriti (za konja). sstromanija (gr. oistros strast, ljubavni bes, mama pomama, ludilo) spolno besnilo, nezasitljivost u zadovoljavanju spolnog nagona. estropirati (fr. estropier, lat. turpis ruan, exturpiare) osakatiti, obogaljiti, nainiti bogaljem, naruiti; kod slikara i vaja-ra: pokvariti, naruiti, pokvariti, unakaziti. estuarij(um) (lat. aestuarium) morska bara, laguna; ue velikih reka slino morskom zatonu (supr. delta); med. znojnica, soba za znojenje. estuacija (lat. aestuatio) talasanje mora, penuanje mora; fig. uzburkanost strasti, plahovitost. estuirati (lat. aestuare) talasati se, peniti se, besneti; za reku: irokim uem ulivati se u more ili reku. estuozan (lat. aestuosis) strastan, strau ustalasan, plahovit, ustar.

eshatologija (gr. eschatos krajnji, poslednji, logia) u crkvenoj dogmatici: uenje o tzv. poslednjim stvarima, tj. o onome to, posle smrti, eka pojedince, oveanstvo i ceo svet, dakle: uenje o smrti, besmrtnosti due, stranom sudu, smaku sveta, venom blaenstvu i paklu. escajg (nem. Essen, Zeug) pribor za jelo. eta (fr. etat, lat. status stanje) stanje, poloaj, svojstvo; stale, poziv; dravno gazdinstvo, predraun o ggrihodima i ras-hodima u dravnom gazdinstvu; domainstvo, gazdovanje; voj. propisano brojno stanje trupa; drava; l'eta se moa (fr. l'etat, c'est moi) drava, to sam ja!", uvena izjava francuskog kralja Luja XTV pred parlamentom 1655, koja izraava vrhunac apsolutistike svesti jednog vla-daoca; etatna godina raunska, budetska godina. eta (gr. <}) sedmo slovo grke azbuke, dugo e. etablirati (fr. etablir, lat. stabilire) utvrditi, osnovati, ustanoviti, zavesti, otvoriti, npr. trgovinu, fabriku i sl.; etablirati se otvoriti sebi radnju, radionicu, fabriku; smestiti se, odomaiti se, naseliti se, okuiti se, oeniti se. etablismav (fr. tablissement) postavljanje, nametenje, nametanje; ustanovljavanje, podizanje, osnivanje, otvaranje (radnje, radionice, fabrike, poslovnice itd.); ustanova, radnja, radionica; vea elegantna gostionica, mesto za provodnju. sta (fr. etage, ital. staggio, lat. stare stajati) sprat, kat, boj kue (zapravo samo gornji spratovi jedne kue, bez prizemlja); etana svojina svojina samo jednog stana ili samo jednog sprata u jednoj vie-spratnoj zgradi; eganispratni, u vezi sa spratom; etano grejanje grejanje po spra-tovima u modernim graevinama (kada se jednom pei zagreva ceo sprat). eta enero (fr. etats generaux) glavni sta-lei, skuptina triju stalea: plemstva, duhovnitva i graanstva, koja se sastaja-la u Francuskoj od 1302. do 1614; posle nesastajanja od 175 godina, Luj XVI ponovo je sazvao 5. maja 1789, ime je otvorena velika francuska revolucija. etaer (fr. etagere) polica, raf, stakleni ormar sa vie pregrada za ostavu staklenog posua, knjiga itd. etani (fr. etage) v. pod eta. etalon (fr. etalon) pramera, osnovna mera, osnovna teina; voj. kalibar, kalibarska mera. etalon pastuv, drebac. etalonirati (fr. etalonner) badariti, igosati meru ili teg i dovesti u sklad sa zakonskim odredbama; sravnjivati merenja kod instrumenata. eta-maor (fr. etat-major) voj. tab. etamin (fr. etamine) tanka i retka pamuna tkanina, gazi slina, koja se stavlja u postavu odela; platno za sita i cediljke;

301
prozirna tkanina od kamgarna za enske haljine; estaLat. etan (gr. aitho gorim) hem. zasieni ugljovodonik iz reda parafina (S2 N6 ), bezbojan gas, bez mirisa; javlja se u gasovima naf-tinih izvora; upotrebljava se u rashlad-nim ureajima za postizanje niskih temperatura. Btavin (arap.) asgr. jedna od dve jasne zvezde u glavi Adaje", koje stoje u naem zenitu na severnom delu neba. etapa (fr. etape, nem. Stapel) stepen, stupanj, stepen razvitka; voj. konak, danite, postaja, drumska stanica, odmorite; dan mara; slagalite, spremite, skladite, magacin robe; dnevni obrok. etapje (fr. etapier) voj. upravnik intendant-skog slagalita, tainpija. etar (gr. either ist, gornji sloj vazduha) u grkoj predstavi: plameni vazduh u kome zvezde lebde i bogovi stanuju, dakle nebeski prostor i svetlosne tvar ujedno, nebeski vazduh, nebo; u grkoj filozofiji: najfinija pratvar (Anaksagora, Empedo-kle, Platon), peti element kvintesenca koji ispunjava nebeski prostor iznad Meseca (Aristotel); hen fina, bistra, bezbojna, lako pokretljiva tenost karakteristine mirisa, specifino laka od vode (S4N10O); fkz. tvar koja, sem materije u prostoru, po pretpostavci postoji kao sredina u kojoj se zbivaju izvesne pojave u prirodi; npr. energija koju Sunce zrai u prostor prenosi se poprenim talasima kroz elastinu sredinu etar, koja je ne-teljiva, imponderabilna; eter. etarska narkoza med. v. eterizacija. etarska ulja hem. lako isparljivi sastojci mnogih biljaka koji se dobijaju destilaci-jom ovih biljaka vodenom parom; imaju vanu i mnogostruku primenu u medicini. etarski (gr. aithrios) v. eterian. etas (lat. aetas) doba, oveji vek, doba ivota, ivot. etatizam (fr. etat drava) jaanje dravne intervencije u privredi; u irem znaenju, tendencija da se sve sfere drutva podrede dravi, to vodi poveanju uloge inovnikog aparata (birokratije) koji se osamostaljuje u rukovoenju drutvenim, a naroito ekonomskim aktivnostima. etatizirati (fr. etatiser) podraviti, podravljivati, prevesti u dravnu svojinu ili pod dravnu upravu; utvrditi stavove prihoda i rashoda u dravnom budetu. etacizam (gr.) izgovaranje grkog slova (eta) kao dugog e, koje je uveo humanista Erazmuz iz Roterdama (14671536); supr. itacizam. etve (ma. eotvos; oznaka e ) jedinica za merenje promene gravitacije (IO"6 g na 10 km); po maarskom fiziaru R. Etveu (18481919). etezije (gr. etos godina, etesios godinji, etesiai) pl. vetrovi u oblasti Sredozemlja koji duvaju sa severozapada oko 40 dana godinje, i to leti; etezijski vetrovi. etezijski vetrovi v. etezije. etelizam (gr. ethelo hou) fkl. v. voluntari-zam. eter (gr. aither ist, gornji sloj vazduha) v. etar. eterizam (gr.) v. eterizacija. eterizacija (gr.) med. udisanje sumpornog etra radi privremenog opijanja; up. eteri-zirati. eterizirati (gr. aitho zapalim, sagorim, aither) med. dati da se udie para istog sumpornog etra sa primesom atmosferskog vazduha da bi se osetljivost ulnih nera-va za neko vreme oslabila i na taj nain nervi uinili neosetljivim prema bolovima. eterian (gr. aitherios) nebeski ist, oduhovljen, nean, duhovni; hem. slian etru, koji ima svojstva etra; eterina ulja v. etarska ulja. eternal (lat. aeternalis veit) tanka, valjana i prugasta veoma fina tkanina od elja-ne vune. eternalan (nlat. aeternalis) vean, veit, neprolazan, trajan. eternizirati (fr. eterniser) ovekoveiti; produiti u venost. eteriirati (lat. aeternare) ovekoveiti, obe-smrtiti. eternit (lat. aeternus veit) gra. smesa od cementa i azbesta koja se upotrebljava za pokrivanje krovova. eteroman (gr. aither etar, mama strast) onaj koji je odan strasti pijenja ili udisanje etra. eteromanija (gr.) bolesna strast za pijenjem ili udisanjem etra. etehijatu (arap.) kod muslimana: molitva obavezna pri klanjanju u sedeem stavu. etivaa (fr. etuver suiti) suionica, suara, npr. mesa, ljiva itd. etivirati (fr.) suiti (ljive, meso i dr.) da bi isparila preostala voda i da bi se izvrila sterilizacija, a time i otklopila mogunost kvarenja. etida (fr. etude, lat. studium) muz. studija, komad za tehniko vebanje, naroito za uvebavanje prstiju; slik. crte kao studija, ogled. staja (fr. etui) l. korice, futrola; 2. kutijica za uvanje neke stvari od vrednosti. staka (gr. ethos obiaj, ethike) fl. deo filozofije koji prouava i procenjuje moralne vrednosti (to je dobro ili to je ravo, to treba da bude ili to ne treba da bude), poreklo i naela moralno-sti (jo se zove: moralna filozofija, praktina filozofija, nauka o moralu); hrianska etika nauka o moralu osnovana na hrianskim dogmama; senzualna etika shvatanje po kojem je dobro" ono to se ulnom opaaju pokae kao takvo: radost trenutka.

302

etnografija

etiketa (fr. etiquette) 1. cedulja (ili: listi) sa etiar (gr. ethike) uitelj (ili: propoved-nik) natpisom, natpis na robi na kojem je morala; onaj koji se bavi etikom ili oznaena koliina, kakvoa, cena i dr.; 2. praktinom filozofijom; onaj koji ivi u cedulja na lekovima sa uputstvom o skladu sa moralnim zakonima i propisima. vremenu*i nainu upotrebe toga leka; 3. etiki (gr. ethikos) koji spada u etiku, koji se Dvorski obiaji, dvorski propisi; ukruenost i tie etike ili je u vezi sa etikom, moralan, usiljenost drutvenih formi, pravila moralno ist. drutvenog ophoenja; formalnosti u etiki dativ (lat. dativus ethicus) gram. oseajni titulisanju pri pisanju molbi. dativ, tj. dativ kojim se kazuje da lice koje tikecija (fr. etiquette) uglaeno drutveno govori ima interesovanja za onoga s kim ophoenje; pravila o lepom ponaanju; govori ili za ono o emu govori, ili izvesnu ukoeno dranje u drutvu, na javnom naklonost prema onome s kim govori ili o mestu i sl., ceremonijalnost. emu govori, npr. Jesi li mi zdravo i veselo? etikoteologija (gr. ethike, theologia nauka o Lepa tije u Alage ljuba, udna bogu) fkl. pokuaj da se postojanje i osobine timigodinica doe, Spavaj edo, svojoj boga izvedu i dokau na osnovu postojanja majci, Jadna ti sam i emerna. morala i moralnog poretka u svetu, uenje o etmoidalan (gr. ethmoeides sitast, ethmos bogu zasnovano na uenju o moralu; moralna cedilo, sito, eidos oblik) v. etmoidan; teologija. stil (gr. aitho gorim) jednovalentni radikal, etmoidalna kost v. etmoideum. etmoidanje(gr. cedilo, sito, eidos oblik) koji u nalazi se u mnogim organskim je-dinjenjima. ethmos sita, sitast; etmoidalan. etmoideum Vana jedinjenja: etil-alko-hol (S2N4O2) i etil- obliku (gr.) znat. sitasta kost (jedna od hlorid (S2N5S1 monohlor-etan). lubanjskih etilen hem. gas bez boje, mirisa i ukusa, S2N4; etmolit (gr. kostiju). reetka, cediljka) o-vrsla ethmos sastavni deo gasa za osvetljenje; upotrebljava magma u unutranjosti Zemljine kore. se za izradu iperita. etnarh (gr. ethnos narod, archo vladam) etimolog (gr. etymologos) onaj koji namesnik, upravitelj, vladar u pokrajini. istrauje poreklo i znaenje rei. etnarhija (gr. ethnos, archo vladam) kneeetimologizirati (gr. etymon pravo znaenje neke vina, pokrajina, namesnitvo. Etnarhnarei prema njenom poreklu, logos) mesnik pokrajine. prouava poreklo rei, baviti se etnici (gr. ethnea) pl. neznaboci; up. etispitivanjem porekla rei. niki. etimologija (gr. etimologi'a) nauka koja istrauje poreklo, koren i osnovna znaenja etnicizam (gr.) neznabotvo, mnogobotvo, vera rei; nauka o tvorbi rei. u postojanje vie boanskih bia koja su meusobno jednaka ili jedna drugim etimologikon (gr. etymon pravo znaenje neke rei prema njenom poreklu, logos) podreena. delo koje ispituje poreklo i koren rei; renik etniki (gr. ethnikos) prvobitno: neznaboaki sa naznaenjem porekla rei. (zato to su hrianski pisci srednjeg veka sve nehriane i nejevreje nazivali ethnea, etimologikum (gr.) v. etimologikon. lat. gentes = narodi); danas: narodni, etimoloki (gr.) korenski, koji spada u oblast narodnosni, svojstven narodu, poreklom iz etimologije. naroda, u vezi s narodom. etimon (gr. etymon) koren, poreklo i osnovno etaobiologija (gr. ethnos narod, bios ivot, (ili: pravo) znaenje rei. etiolizacija (fr. etioler ispijati) biol. gubljenje logos re, govor) nauka koja prouava bio-loka zelenila i sveine lia usled nedostatka svojstva jednog naroda. etnogeneza (gr. ethnos, genesis postanak) proces stvaranja i svetlosti; bledoa. etiolman (fr. etiolement) vot. naziv za promene nestajanja naroda (prouava se na osnovu lingvi-stikih i istorijskih koje nastaju kod biljaka kad se ove uzgajaju arheolokih, podataka). etnogonija (gr. ethnos, gone u potpunoj tami. etiologija (gr. aitia uzrok, aitiologia) fil. nauka roenje, postanak) grana paleontologije koja o uzrocima i posledicama stvari; nauka o nastoji da rekonstruie formiranje preistorijskih logcnom obrazloavanju i doka-zivanju, rasa. npr. u hriji; ned. deo medicine koji istrauje etnograf (gr. ethnos, graphos) onaj koji se bavi prouavanjem naina ivota i obiaja i prouava uzroke bolesti. etiologijski (gr. aitia, logikos) uzroan, jednog naroda; etnolog. etnografija (gr. ethnographia) nauka o ivotu, verovanjima i kauzalan. etioloki (gr. aitia logos re, govor) koji se obiajima jednog naroda; etnologija. odnosi na etiologiju, koji se zasniva na etiologiji, uzroan. etiopizam (gr. Aitiops) religiozno-poli-tiki pokret meu crncima hrianima u Junoj Africi kojem je cilj dobijanje crkvene samostalnosti.

etnografski

303

eudiometar

etiografski (gr. ethnos, grapho) koji je u vezi sa obiajima naroda; etnografski muzej zbirka umetnikih proizvoda, orua, odela, domova u minijaturi i dr. jednog naroda, iz ega se moe donekle dobiti slika i jasnija predstava o ivotu i obiajima toga naroda; etnoloki. etnoliza (gr. ethnos, analyo razreavam) prouavanje izdvajanja pojedinih ljudskih grupa i kultura iz irih ljudskih zajednica i kultura u pojedinim vremenskim razdobljima. etnolingvistika (gr. ethnos, lingvistika) deo lingvistike koji prouava odnos izmeu jezika i naroda, kao i uzajamno dejstvo lingvistikih i etnikih faktora u funkcionisanju i razvitku jezika. etnolog (gr. ethnos, logos) v. etnograf. etnologija (gr. ethnologfa) v. etnografija. etnoloki (gr. ethnos, logos) v. etnografski. etnomuzikologija deo muzikologije koji se bavi prouavanjem narodnog folklora. etnopsihologija (gr. ethnos narod, psyche dua, logia nauka) nauka koja prouava duevne osobine (tzv. narodnu duu") veih zajednica i pojedinih naroda. Kod nas se najvie i najuspenije njom bavio Jovan Cviji. etnos (gr. ethnos) pleme, narod. etnocentrizam (gr. ethnos narod, lat. centrum) soc. uzdizanje nacionalne ili druge etnike zajednice kojoj se pripada nad drugim nacionalnim ili etnikim grupama. etognozija (gr. ethos obiaj, gnosis poznavanje, znanje) nauka o obiajima, navikama. etografija (gr. ethos, graphia) v. pod etolo-gija. etografski (gr.) v. etoloki, etokratija (gr. ethos, kratfa vladavina) vladavina morala ili vrline, idealno dravno ustrojstvo u kojem bi moralnost bila jedini zakonodavac i vladalac. etolog (gr. ethos, logos govor, re) onaj koji se bavi etologijom, koji prouava obiaje ili nain ivota organizama. etologija (gr. ethos, logia) prikazivanje (ili: crtanje) karaktera jednog oveka ili moralnih shvatanja i obiaja jednog naroda, karakterologija (izraz C. St. Mila); etografija zool. nauka o ivotnim navikama ivotinja. etoloki (gr. ethos, logos) koji je u vezi sa etologijom; etografski. etopeja (gr. ethos, poiem initi, praviti) crtanje (ili: prikazivanje) karaktera. etos (gr. ethos) obiaj, ud, narav; zbir stalnih osobina to ih jedan ovek poseduje, karakter (za razliku od patosa, tj. trenutnog i promenljivog stanja due). etrioskop (gr. aithria vedrina, vedro nebo, skopeo gledam) aparat pomou koga se odreuje koliko je nebo isto od oblaka (parabolino izdubeno ogledalo u ijoj se

ii nalazi crno bojadisana lopta ose-tl>ivog termometra). et-hom (eng. at home) kod kue, u kui, u zaviaju; mala monodrama koja satiriki prikazuje domai ivot; takoe: dan primanja. et cetera (lat. et cetera) i tako dalje; kao skraenica: etc. = itd. eu (gr. eu) grki prilog, pojavljuje se kao predmetak u mnogim sloenicama i oznaava neto dobro, valjano, pravo, lako, povoljno: supr, dis. euanalepsa (gr. eu, analepsis) med. lako, brzo ozdravljenje (od bolesti). euanaleptian (gr. eu, analeptikos) med. koji lako i brzo ozdravlja. euantan (gr. euanthes) pr. bog. sa lepim cvetovima, koji lepo cveta. eubiotika (gr. eu, bios ivot) nauka o dobrom ivljenju; up. dijetetika. eubulija (gr. eubulia) mudrost, razboritost, uviavnost. eugenetika (gr. eu, genea potomstvo) jedna od najvanijih grana socijalne politike: rasna higijena, tj. nauka o uslovima koji vode stvaranju telesne i drutveno zdravog potomstva, odnosno koji spreavaju raanje nezdravog i za ivot nesposobnog potomstva; tenja da se ovakvi uslovi stvore. eugenija (gr. eugeneia) v. eugenetika. eugenika (gr. eu, gennao raam) v. eugenetika. eugenol (gr. eugenes dobrog porekla, lat. oleum ulje) hem. bezbojna i lepa mirisa tenost, sastavni deo karanfilovog ulja, slui za spravljanje vetakog vanilina i kao lek protiv jektike. euglena (gr. eu, glene zajednica) vrsta alge (lat. euglena viridis). eudemonizam (gr. eu-daimon srean, blaen) fil. etiki pravac koji smatra sreu i blaenstvo kao glavni motiv, pobudu i svrhu svih naih tenji (pr. eudemoni-stiki); eudemonologija. eudemonija (gr. eudaimonia) srea, blaenstvo; kao osobna imenica: boginja sree i blaenstva kod starih .Grka. eudemonist(a) (gr. eudaimon srean, blaen) fil. pristalica eudemonizma: Demo-krit, Sokrat, Epikur, Spinoza, Lok, Lajb-nic, L. Fojerbah, D. F. traus, i dr.; eudemonolog. eudemonolog (gr. eudaimon, logos) fil. v. eudemonist. eudemonologija (gr. eudaimon, logia) fil. v. eudemonizam. eudinamija (gr. eu, dynamis sila) ned. krepkost, snanost; up. eukrazija. eudiobiotika (gr. evidios tih, miran, vedar, bios ivot) vetina, iveti vedro i udobno; eubiotika. eudiometar (gr. eiidios, metron) instrument za ispitivanje vazduha, tj. za utvrivanje sadrine kiseonika u vazduhu.

eudiometrija

304

euritopan
sunomija (gr. eunomia) zakonitost, pravi-nost; Eunomija mit. boginja zakonitosti kod starih Grka, jedna od hora; up. Temida. eunuh v. evnuh. eupatija (gr. eupatheia) udobnost, zdravlje; velika prijemljivost za spoljne utiske; med. velika sklonost pobolevanju; strpljivost u bolu i patnji; pr. eupatian. eupatridi (gr.) u staroj Atini, rodovsko plemstvo, aristokratija. eupatridizam (gr. eu, pater otac) pretpostavljanje plemstva, davanje preimustva plemikom staleu. eupepsija (gr. eupepsi'a) med. dobro, lako varenje hrane u elucu, dobra (ili: laka) probava. eupeptian (gr. eu, pepsis) med. probavan, koji lako vari (eludac); lako svarljiv, lako probavljiv, koji se lako vari (hrana). euplastika (gr. eu, plasso uobliavam, gradim) pl. hranljiva sredstva koja goje i jaaju telo. eupneja (gr. eupnoia, pneo diem) med. dobro i lako disanje. euporija (gr. euporia) okretnost, spretnost, lakoa; zdravlje; pr. euporian. eupraksija (gr. eupraxia, euprasso uinim, uradim) dobro raenje, uspeh u radu, dobro i povoljno stanje. Eurazija zajedniki naziv za dva kontinenta: Evropu i Aziju. eurazijci melezi u Indiji od oca Engleza i majke Indijke (ima ih oko 100.000). eureka (gr. eureka) pogodio sam! pronaao sam! uzviknuo je grki matematiar i fiziar Arhimed kad je, sedei u kupatilu, otkrio zakon da svako telo potopljene u tenost gubi od svoje teine onoliko kolika je teina njime istisnute tenosti (ili gasa); kae se kad neko najzad rei neki problem. Euridika (gr. Euridike) mit. sena legendarnog grkog pevaa Orfeja koju je ovaj, kad mu je umrla od zmijinog ujeda, pokuao iz podzemnog sveta da vrati na gornji svet. euriterman (gr. eurys irok, prostran, thermos topao) sposoban da izdri velike promene temperature u sredini u kojoj ivi (za iva bia); supr. otenoterman. euritmija (gr. eu, rythmos ritam) pravilno i lepo dranje u kretanju, ravnomernost, skladnost (npr. u plesanju, muzici, pe-snitvu itd.); pravilna i lepa srazmer-nost meu delovima jedne celine uopte; med. pravilnost krvotoka ili bila. euritmika v. euritmija. euritop (gr. eurys irok, prostran, topos mesto) biol. organizam (biljka ili ivotinja) sposoban da se prilagodi ivotu u razliitim klimatskim uslovima. euritopan (gr.) koji ima iroku rasprostranjenost, zbog toga to moe da ivi i uspeva i pod razliitim klimatskim uslovima (naroito o biljkama i ivotinjama); supr. stenotopan.

eudiometrija (gr.) ispitivanje (ili: mere-nje) kakvoe vazduha. eudiometrijski (gr.) koji se tie eudiome-trije, koji je u vezi sa eudiometrijom. eueksija (gr. eu-echo, euexia) med. zdrav i lep izgled, dobro oseanje u zdravstvenom pogledu, zdravlje. euemija (gr. eu, haima krv) med. dobro (ili: povoljno) stanje krvi, dobar (ili: povoljan) sastav krvi. euzemija (gr. eusemie, sema znak) med. dobar predznak, povoljni simptomi u razvoju neke bolesti. euzitija (gr. eu, sftos hrana, jelo) med. raspoloenje za jelo, volja za jelom. eukaliptus bog. vrlo visoka (do 150 t) drve-nasta biljka Eucaliptus iz fam. Mytraceae poreklom iz Australije i Tasmanije, iz ijih se mahuna izvlai etarsko ulje koje se upotrebljava kao antiseptikum i za inhalaciju, a drvo slui za eleznike pragove i sl. eukinetika (gr. eu, kineo kreem se) nauka o lepom i pravilnom kretanju; u baletu: nauka o izrazu u igri. euklidska geometrija geometrija po grkom matematiaru Euklidu (oko 300. pre n. e.), tj. geometrija u kojoj je zbir uglova u trouglu u ravni 180. eukolija (gr. eukolia) fil. veselost, vedrina, sklonost da se sve stvari i pojave u svetu gledaju i primaju povoljno; kod stoika: karakteristika njihovog mudraca; supr. diskolija. eukrazija (gr. eu, kerannymi meam) med. dobro (ili: povoljno) meanje sokova (supr. diskrazija); dobro (ili: prijatno) raspoloenje, srean i vedar temperamenat. eukratija (gr. eu, krateo vladam) dobra uprava, dobra vlada. eulaksin (gr. eu dobro, lat. laxare otvarati, olakati) sredstvo za regulisanje varenja i stolice. eulogizam (gr. eu, logos) delanje (ili: postupanje) prema razlozima verovatnoe kada su gledita i shvatanja nekog pitanja razliita. eulogija (gr. eu, logos, eulogia) razboritost u govoru i delanju; verovatnoa, sla-vljenje; blagoslov, posveta; u pravoslavnoj crkvi: tajna veera, priest; eulogije pl. osveeni hlebovi, proskurice (u pravoslavnoj crkvi). eumenide (gr. Eumem'des) mit. drugo, blae i lepe ime starogrkih boginja osvete erinija ili furija, ije pravo ime erinije niko nije voleo da izgovara. eumetrian (gr. eumetros) dobro odmeren; poet. metriki dobar. eumorfija (gr. eumorphia) lepota, oblina, lep oblik, lepota. eumuzija (gr. eumusi'a) oseanje za lepo, smisao za umetnost.

eurifagi

305

euharistiki

eurifagi (gr. eurys, phagos koji jede) zoal. svatojedi, tj. ivotinje koje se hrane raznovrsnom hranom biljnog i ivotinjskog porekla. Eurovizija v. Evrovizija. europij(um) (lat. Europium) hemijski element iz grupe retkih zemalja (lantanida), red. broj 63, atomska masa 151,96; siv metal. euros (gr. euros) med. plesan, trule; truljenje kostiju. eusebija (gr. eusebeia) strah boji, pobonost, smirenost. eusplanhnija (gr. eu, splanchnon iznutrice, utroba) ned. dobro zdravstveno stanje utrobe. eustazija (gr. eu, stasis stanje) ravnomerno dizanje i sputanje morske povrine. Eustahijeva truba (lat. tuba Eustachiana) zool. una truba, kanal, poluopnast a polurskaviav, spaja bubanj (srednje uvo) sa posnim delom drela, nazvana po lekaru i anatomu Eustahiju (15241574); Eustahijeva cev. eutanazija (gr. euthanasia) lako i blago umiranje, gaenje ivota bez samrtnik bolova; ublaavanje smrti time to se bolesniku dadu narkotina sredstva (koja lekar sme da prui samo da bi ublaio umiranje a nikako da bi ga ubrzao). eutanazist(a) (gr. eu, thanatos smrt) pristalica shvatanja po kome lekar treba, iz isto ovenih obzira, da prekrati patnje neizleivih bolesnika zadavanjem brze i lake smrti; supr. antie^ 'ganazist. eutermija (gr. eu, thermaino grejem) stanje organizma oveka i toplokrvnih ivotinja kada telo ima normalnu temperaturu (kod oveka 3637S). Euterpa (gr. Euterpe) lit. jedna od devet muza, muza zatitnica sviranja u frulu i traginih horova, zbog ega u umetnosti uvek prikazivana sa frulom (up. muza); vrsta tropske palme; astr. asteroid otkriven 1851. god. eutimetrija (gr. euthys prav, metria) me-renje pravolinijskih figura. eutimija (gr. euthymia) duevno spokojstvo, veselost, dobra volja. eutihija (gr. eutychia) srea, blaenstvo, spokojstvo. eutokija (gr. eutokia) med. lako poraanje, lak poroaj. eutonija (gr. eutoni'a) med. krepkost, snaga; fil. krepkost, naponska sila due (kod stoika), moralni turgor. eutocija v. eutokija. eutrofija (gr. eu, trepho hranim) med. dobra uhranjenost; zdrava, obilna ishrana. eutrofian (gr.) koji povoljno utie na ishranu i razvoj. eufemizam (gr. euphemismos) poet. trop pesnikog stila koji postaje kada se mesto pravog izraza za neto neprijatno, strano, runo ili ravo upot rebi
20 Leksikon

blaa i lepa re, ponekad i suprotnog znaenja, npr. obilaziti istinu umesto lagati, rastaviti nekog s duom umesto ubiti. eufemija (gr. euphemia) ublaavanje i ulepavanje neprijatnog i ruog izraza blaim i lepim izrazom. eufemistiki (gr. euphemeo govorim re koju je prijatno uti) koji ublaava, koji ulepava (izraz, re). eufijizam (gr. euphyes stasit, naoit) lit. v. eufujizam. eufijistiki (gr), v. eufujistiki. eufonija (gr. euphonia milozvunost, blagoglasnost) blagoglasnost u reima, tj. potreba dobrog knjievnog stila da se rei mogu lako izgovarati i dobro uti; supr. kakofonija. eufonion (gr. euphonos milozvuan, blagoglasan) muz. instrument koji se sastoji od izvesnog broja aa od kojih svaka, razliito punjena, ima svoj ton; svira se prevlaenjem gu dala preko ivica aa. eufonist(a) (gr. eu, phone glas, ton, zvuk) onaj koji pie po zakonima fonetike, fonetski; up. fonetik. eufonian (gr. euphonos) blagoglasan, milozvuan; eufonino slovo slovo koje se stavlja u neku re samo radi blagoglasno-sti. euforija (gr. euphoria lako podnoenje, strpljenje) oseanje prijatnosti, stanje u kojem se bolesnik osea neobino prijatno, zadovoljan je sam sobom, misli i oseanja puni su mu spokojstva i vedrine; ovakvo oseanje se javlja obino kod raznih duevnih i ivanih oboljenja, zatim kod tuberkuloznih bolesnika, morfini-sta, kokainista i alkoholiara; po Flisu (Fliesz) naroito se javlja pred samu smrt. eufradija (gr. euphradeia) reitost. eufrazija (gr. euphrasia) veselost, dobro raspoloenje (naroito pri gozbi). eufrosine (gr. euphrosyne) dobra volja, radost, veselost; mit. jedna od tri gracije: ona koja daje radost. eufujizam (gr. euphyes stasit, naoit, lep, eng. Euphues) lit. bombast i preterano kitnjast knjievni stil u Engleskoj, nazvan po romanu D. Lili: Euphues" (1580); eufijizam. eufujistiki (gr. euphyes, eng. Euphues) lit. bombast, izvetaen, preterano kitnjast; eufijistiki. euharistija (gr. eucharistia) zahvaljivanje, zahvalnost; u staroj hrianskoj crkvi: molitva zahvalnica pre osveivanja hleba i vina prilikom prieivanja; tajna priea; tajna veera; osveeni hleb (nafora). euharistika (gr. eucharisteo zahvaljujem) uenje o proslavi tajne veere. euharistiki (gr. eucharistos zahvalan; dobrotvoran) koji se tie svete tajne priea; euharistiki kongres meunarod-

euhemerizam

306

eficijentan

ni zbor katolikih svetenika i vernih radi unapreivanja i irenja potovanja prema tajni priea. euhemerizam fil. uenje kirenajiara Euhemerosa iz Mesene (oko 300. g. pre n. e.) po kojem mitoloki bogovi prvobitno nisu bili nita drugo nego heroji i uopte znatni i istaknuti l>udi, koje je narodna mata, posle njihove smrti, proglasila bogovima. euhilija (gr. eu, chylos sok) med. dobar sastav mlenog soka; hilus. euhimija (gr. eu, chymeia meavina) med. dobra (ili: povol>na) meavina sokova u telima. euholija (gr. eu, hole) ned. normalno stanje ui. euhologij(um) (gr. euchologion molitvenik, euche molitva) molitvenik pravoslavne crkve. euhreja (gr. euchroia) med. dobra, zdrava boja koe, zdrav izgled. efe (fr. effet) u bili j zru: dejstvo svakog udarca koji nije upravl>en u sredinu lopte, dakle: dejstvo visokog, niskog udarca u loptu i udara u loptu sa strane. efeb (gr. ephebos) lep mladi, uzor telesne skladnosti i lepote. efedrin hen. i med. glavni alkaloid raznih biljaka iz fam. Ephedraceae; beli kristalni praak topljiv u alkoholu i etru; slano-kisela so ephedrium hydrochlori-cum koja se u medicini upotrebljava kao lek protiv astme, bronhitisa i dr. efekt (lat. efficere, effectus) dejstvo, uinak, uspeh; fiz. rad u jedinici vremena (sekundi), rad koji moe da izvri radna sposobnost jednog oveka, maine, vodopa-da itd. u jedinici vremena, tj. u jednoj sekundi; nominalki efekat dobitak ili rad po predraunu; totalni efekat ukupno dejstvo, ukupan uinak. efekti (lat. effectus, fr. effets) pl. dobra, imanje, pokretno imanje, prtljag; trg. menice, pokretnina, pokretna imovina jednog trgovca (u robi, menicama, zalonicama i dr.); dravni efekti dravne hartije od vrednosti; trgovina efektima trgovina dravnim hartijama od vrednosti, koju obavljaju komisionari i makleri (senza-li, posrednici), a iji je instrument kur-sni list. efektivan (lat. effectivus) stvaran, istinski, koji je odista izvren ili postoji; efektivno stanje npr. vojske, vojnici koji su odista na licu mesta, tj. koji se stvarno nalaze pod zastavom; efektivni dobitak stvaran dobitak, ist dobitak; efektivna roba trg. roba koju prodavac moe ili treba da isporui odmah po zakljuenju kupovine. efektni (lat. effectus) stvarni, istinski; koji je u vezi sa efektima, koji se tie efekata; efektna berza mesto gde trgovci

zakljuuju poslove sa hartijama od vrednosti i menine poslove; efektni posao ili efektna trgovina v. efekti. efelidi (gr. ephelus) pl. med. pege na licu od sunca; pege po telu. efemera (gr. eph-, emera dan) med jedno dnevna groznica; efemera uterina (nlat. ephe-mera uterina) groznica kod porodilje, naroito u prvoj nedelji, usled velikog na-gomilavanja mleka u dojci. efemeran (gr. ephemeros, emera) koji traje jedan dan, jednodnevan; kratkotrajan, privremen, prolazak. efemerida (gr. eph-, emera dan) dnevnici; novine i periodini spisi uopte; astr. godinjaci u kojima su izraunate promene koje e nastupiti u poloaju nebeskih tela. efemeron (gr. ephemeron tj. zoon jednodnev-na ivotinja) zool. insekt koji ivi samo nekoliko asova. efeminator (lat. effeminare razmekuiti) vet. hirurka sprava za vaenje spolnih lezda (kopljenje) kod enskih grla. efeminacija (lat. effeminatio) med. pojava enskih osobina kod homoseksualnih mukaraca, naroito u ponaanju, nainu hoda, odevanju itd.; fig. razneenost, mekutvo. efendi (gr. authentes neogranien gospodar, BOK. afthendi, afendi, tur. efendi) gospodin, gospodar, titula koju Turci daju uenim ljudima, naroito svetenicima, pravnicima, slubenicima; rejs-efendi turski dravni kancelar i ministar spoljnih poslova. efendija (tur. efendi) v. efendi. efervesceicije (lat effervescentia) pl. materije koje kipte, uzaviru; sredstva koja izazivaju uzaviranje, kipljenje. efigijes (lat. effigies) slika, lik; nekoga in efigije spaliti, obesiti neiju sliku, umesto njega samog, spaliti ili obesiti. efidrijade (gr. eph-, hydor voda) mit. vodene nimfe, boginje izvora i bunara kod starih Grka. efidroza (gr. epi-, idroo znojim se) med. prekomerno znojenje. Efijalt (gr. Ephialtes) Grk koji je 480. pre n. e., Persijancima pred Termopilskim klancem pokazao put i doveo ih iza lea hrabrom spartanskom kralju Leonidi i njegovim Spartancima; simbol odvratnog i prezrenog izdajnika otadbine. efijaltes (gr. ephialtes) med. mora, oseanje pritiska pri spavanju, koje uliva strah i gotovo davi bolesnika. efikasan (fr. efficace) dejstven, uspean, snaan, od dejstva, delatan. efikasnost (lat. efficacitas) dejstvenost, delatnost, radinost, uspenost. eficijentan (lat. efficiens) dejstven, uspean, delatan, izvran; kauza eficijens (lat. causa efficiens) v. pod kauza.

eficijencija

307
je, naposletku, mogla da ponavlja samo poslednji glas rei; otuda: eho. ehograf (gr. echo, grapho) ureaj za automatsko beleenje dubine mora. ehografija (gr. echo odjek, grapho piem) med. bolestan nagon da se napisane rei ponove vie puta jedne za drugim. ehokinezija (gr. echo, kinesis kretanje) med. bolesno stanje u kojem bolesnik mora vie puta da ponovi iste pokrete; up . ehomi-mija. eholalija (gr. echo, lalia govor) bolesno stanje u kojem osoba automatski ponavlja rei koje uje u svojoj okolini; up. eho-frazija. eholot (gr. echo, nem. Lot) sprava za merenje morskih dubina zvukom, zvuni dubino-mer. ehomatizam (gr. echo, matos traenje, istraivanje) med. bolesni nagon za ponavljanjem zvukova i rei. ehometar (gr. echo, metron) instrumenat za merenje trajanja zvukova i utvrivanje njihovih intervala i odnosa. ehometrija (gr. echo, metria) merenje zvuka, jeka, odjeka, glasa. ehomimija (gr. echo, mimos podraavanje) ned. bolesno stanje u kojem bolesnik mora da ponovi pokrete koji se izvre u njegovom prisustvu; up. ehokinezija. ehopraksija (gr. echo, praxis radnja, postupak) med. v. ehokinezija. ehoskopa (gr. echo, skopeo posmatram) med. up. auskultacija. ehoskopij(um) (gr.) med. slualica, steto-skop. ehofrazija (gr. echo zvuk, ton, um, phrasis govorenje, izraz) med. bolesno stanje u kojem osoba besmisleno i nepotrebno ponavlja pojedine rei ili itave reenice koje uje u svojoj okolini; up . eholalija. eak (arap.) uzbuenost, ekstaza. eampirati (fr. echampir) slik. svetlou i senenjem pojaati sliku na njenoj osnovi. eanada (fr. echappade) pogrean potez, pogrean zarez kod bakrorezaca (kada se rezaljke oklizne pa ode ustranu); fig. nestalnost, povrnost, brzopletost. earpa (fr. echarpe) voj. oficirski opasa kao znak deurstva ili kakve druge, naroito sveane, dunosti; pojas, tkanica, opasa; kosi udarac; uzani al od flora ili sline materije; pucati an earp (fr. en echarpe) pucati koso (ili: sa strane, zboka). eafo (fr. echafaud) skela, gubilite, giljotina; smrtna kazna. eafodaa (fr. echafaudage) podizanje (ili: graenje, nametanje) skele; voj. skela, skela od kolja. evo (fr. echeveau) v. ee. ee (fr. echee) povesmo; francuska mera za konac=1000 t; evo.

eficijencija (lat. efficientia) dejstvenost; delatnost, radinost. eflorescencija (nlat. efflorescentia) vot. procvetavanje, doba cvetanja; med. pojavljivala bubuljica na koi, ospianje; hem. izbi-janje sonih kristala na povrini vrstih tela, npr. na zidovima koji su podesni za stvaranje alitrenih soli. eflorescirati (lat. efflorescere) bat. cvetati, procvetavati; med. izbijati na koi, bubuljiati se, osipati se. efluviografija (lat. effluere izii, obelo-daniti se, gr. grapho piem) pravljenje fotografskih slika u mraku. efluksija (nlat. effluxio) isticanje, oticanje, izlivanje. efor (gr. ephoros) nadzornik, uvar, poglavar; naroito: uvar hramova; u Sparti: najvia vlast od pet lica koju je narod birao svake godine. eforat (gr. ephoros, nlat. ephoratus) zvanje i vlast jednog efora; up. efor. eforija (gr. ephoros) delokrug jednog efora, naroito kao nadzornika crkava i hramova; up. efor. efraktor (nlat. effractor) prestupnik; onaj koji je izvrio krau obijanjem, obija, provalnik. efraktura (nlat. effractura) med. nasilne povreda lubanje; efrakcija. efrakcija (lat. effringere provaliti, razbiti, effractum) med. efraktura. efta (tur. hafta) sedmica, sedam dana. efuzivno kamenje kol. izlivno kamenje, ono koje se razvilo iz vulkanske lave. efuzija (lat. effusio) izliv, izlivanje; fig. izliv, izbijanje strasti. efuziometar (lat. effusio izliv, izlivanje, gr. metron mera) aparat za odreivanje gustine gasova na osnovu brzine efuzije, efuzor (lat. effusor) levak za isticanje. efulguracija (lat. fulgurare, nlat effulgura-tio) osvetljavanje, prosvetljavanje; sevanje, sevkanje, zablistavanje. ehinodermiti (gr. echinos jeze, erma koa) zool. bodljokoci. ehinoidi (gr. echfnos, eidos oblik) pl. zool. morski jeevi, jabuaste morske ivotinje sa bodljikama i krenom ljuturom. ehinokokus (gr. echinos, kokkos zrno, bobica) zool. jetrena trakulja, gotovan koji ivi ponajee u jetri, a ree u mozgu ili bubrezima ovejim, prelazi sa psa (ednjak, komuka, mehurica, pasja glista, klobuasta glista, komunisti crv). ehinoftalmija (gr. echinos, ophthalmos oko) med. zapal>enje oiju. ehinus (gr. echinos) je; morski je; arh. ukras na jonskim stubovima ispod aba-kusa. eho (gr. echo zvuk, ton, um) jeka, odziv, odjek. Eho (gr. Echo) mit. nimfa koja se, od alosti zbog nesrene ljubavi prema lepom Narcisu, toliko razbolela i oslabila da
20*

308
eeans (fr. echeance) trg. dospelost, rok plaanja menice. eek (fr. echec) l. ah; udar, poraz, neuspeh, teta, gubitak; (echecs) pl. igra aha, figure za ah. eek (tur. e$ek) 2. magarac. eekluk (tur. eseklik) magarei posao, magarea posla, magaretina. eel (fr. echelle) lestvica, muzika skala; geogr. merilo po kome se izrauje neki crte, razmera; pl. glavna trgovaka mesta i stovarita na Istoku (echelles du Levant). eelon (fr. echelon) preaga na lestvama; fig. stupanj, stepen; an eelon (fr. ep echelon) voj. postepeno, pomalo, tj. u manjim odredima, jedan za drugim (marovati ili nastupati).

eofirati

eelonirati (fr echelonner) voj. rasporedi-ti trupe po eelonima. eikje (fr. echiquier) ahovska tabla; voj. raspored trupa kao na ahovskoj tabli, gde zadnji odredi zauzimaju praznine u prednjim odredima; an eikje (fr. ep echiquier) voj. nastupati ili povlaiti se kao na ahovskoj tabli. ekile (arap.) pril. rado, drage vol>e, s ljubavlju. ekut (ma. eskudt kletvenik) seoski sudija, porotnik; zapovednik. eofiran (fr. echauffer) zagrejan, razdraen; izveden iz strpl>enja. eofirati (fr. echauffer, lat calefacere) zagrejati, raspaliti, razdraiti, naljutiti, izvesti iz strpljenja, napraviti nestrpljivim.


, osmo slovo nae irilice, tridesete nae latinice (, ). abo (fr. jabot, lat. gibba) muki i enski ukras od muslina ili ipke koja se nosi preko koulje u vidu plastrona. ad (fr. jade) bubreni kamen, nefrit vrsta minerala od kojeg se izrauju ukra-sni predmeti, poludragulj. 'adub (fr. j'adoube) izraz koji se, po ahovskim pravilima, upotrebljava kada igra samo dodirne ali ne pokrene fi-GURUakar (fr. jacquard) platnena tkanina izraena na akarovoj maini. akarova mai na mehani ki razboj za izradu naroito finih tkanina, nazvan po pronalazau, lionskom tkau, oze--Mari akaru (J.-M. Jacquard, 1752 1834). ake (fr. jacquet) v. akonet. akerija (fr. jacquerie) seljaka buna u severnoj Francuskoj 1358. god., kojoj je bio cilj unitavanje plemstva (nazvano po nazivu Jacques bonhomme, tj. budalina ak, kako su plemii prezrivo zvali seljake); otuda: seljaka buna, pobuna siromanih stalea protiv bogatih. aket (fr. jaque, jaquette) dugaak muki crni kaput (za sveanije prilike); kratak enski gornji kaput; deji kaputi. akonet (fr. jaconat) vrsta istonoindij-skog, veinom glatkog muslina; ake. alon (fr. jalon, galon, gaulon) voj. kolac za odmeravanje odstojanja, taka smera, pravca; koi za premeravanje, premerni koi sa barjaiem. aloner (fr. jalonneur) voj. onaj koji ko-iima sa barjaiima obeleava krilne take kuda peadija treba da promaruje. alonirati (fr. jalonner) obeleiti (ili: obeleavati) koljem (ili: koiima, premernim motkama); zabadati (ili: udarati) koie, premerne motke. aluzan (fr. jaloux, nlat. zelosus, gr. zelos) ljubomoran, nenavidan, zavidljiv, koji gleda popreko na, neraspoloen, sure-vnjiv. aluzija (fr. jalousie) ljubomora, surevnji-vost, zavidljivost; reetka na prozoru (koja se stavljala iz ljubomore da bi spreila radoznale poglede), vitak prozorski kapak, zavesa od tankih daica; aluzina. aluzina (fr. jalousie) v. aluzija. alfija (lat. salvia) bot. zeljasta biljka, miriljavih listova i cvetova, Salvia officinalis; upotrebljava se u lekarstvu. anbaa (fr. jambe, jambage) gra. temeljni zid, zid temeljac; dovratak. andarm (fr. gens d'armes, gendarm) prvobitno, u Francuskoj: konjanik u tekom oklopu; docnije: naziv za pojedine konjike pukove; u bivoj Jugoslaviji: uvar javnog poretka i bezbednosti, policajac, redar, pozornik, pandur. andarmerija (fr. gendarmerie) u bivoj Jugoslaviji i danas u mnogim zemljama na vojnikoj osnovi organizovane trupe za odravanje javnog poretka i bezbednosti u dravi. anr (fr. genre) rod, vrsta; nain pisanja, stil; dernije anr (fr. dernier genre) poslednja moda; anr-slika slika koja prikazuje prizor ili radnju iz svakidanjeg ivota (za razliku od istorijske slike, iji je predmet neki istorijski dogaaj); anr-slikar onaj koji radi anr-slike; anr-umetnostumetnost koja prikazuje jedinku kao predstavnika svoje vrste u krugu delanja koje karakterie tu vrstu (bila u modi u XIX v. u svim evropskim zemljama). ara (ital. giara) l. posuda (od zemlje, kamena ili metala) za dranje i uvanje ulja, vina, ita i dr., up; vr; 2. kutija s malim otvorom na gornjoj strani za ubaci-vanje novaca, kuglica i sl., kasica; 3. sud s pepelom pokojnika, urna; 4. kotarica, korpa, koarica. argon (fr. jargon, ital. igergone) l. pokvaren (ili: nerazumljiv, pogrean) govor; naroit govor, poseban govor nekog drutvenog reda; osobenost jednog govora; 2. sitno, kao iodina glava, hijacintu slino kamenje ute i ljubiaste boje (upotrebljava se za ukras). ardinijera (fr. jardiniere) vrtarka, batovanka; stalak, stoi za cvee; vez na zaponcima i koliru.

bir

310

iratar

bir (ital. sbirro, p. esbirro) ranije u Italiji, naroito u crkvenoj (papskoj) dravi: vojniki organizovani straari i panduri; kod nas se upotrebljava u znaenju: uhoda, pijun. danovizam (prema sovjetskom politiaru A. A. danovu, 18961948) postupanje u javnom ivotu, osobito u oblasti umetnosti, nauke i kulture, u duhu krutih, dog-matskih naela. e (fr. jei) igra, igranje, ala. elatin (fr. gelatine, lat. gelare slediti; slediti se) isto tutkalo, isti lepak, bez boje i ukusa, koji se dobija kad kuvamo u vodi kosti, kou, krvne sudove i rskavi-ce; pihtije, ladetina. elatinezan (fr. gelatineux) pihtijast, koji je kao pihtije. elatinizirati (fr. gelatine, geler) spihti-javati se, pretvarati se u pihtijastu masu, stezati se usled hlaenja, stinjavati se, smrnjavati se. ele (fr. gelee, ital. gelata) voni sok ukuvan sa eerom koji se, zato to sadri pektinske supstance, pri hlaenju stee i spihtija, sulc; sok od raskuvana mesa spihtijan, pihtije, ladetina. enantan (fr. genant) dosadan, tegoban, muan, neprilian, nezgodan; koji se ustee, stidljiv, snebivljiv. enevska konvencija meunarodni ugovor, sklopljen 22. V111 1864. u enevi, u cilju poboljanja sudbine ranjenih i bolesnih na bojnom polju; ovaj ugovor, obnovljen i dopunjen 6. VI 1906, protee se na negovanje i zatitu bolesnih zarobljenika, a potpisalo ga je mnogo drava. Posle II svetskog rata, 12. U 1949, donete su etiri nove enevske konvencije: 1. Konvencija za poboljanje poloaja ranjenika i bolesnika u oruanim snagama u ratu, 2. Konvencija za poboljanje poloaja ranjenika, bolesnika i brodolomnika oruanih snaga na moru, 3. Konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima, 4. Konvencija o zatiti graanskih lica za vreme rata. eneral (fr. general) voj. v. general; eneral an ef (fr. general en chef) vrhovni komandant, glavnokomandujui. eneralan (fr. general) v. generalan; an eneral (fr. en general) uopte. enerozan (fr. genereux, lat. generosus) v. generozan. snerozitet (fr. generosite) v. generozitet. enes (fr. jeunesse) mladost, mladiko doba; omladina, mladii, mlad svet; enes dore (fr. jeunesse doree) zlatna omladina" bogata rojalistika omladina za vreme francuske revolucije; otuda: lakomisle-na omladina iz otmenog sveta. enijalan (fr. genial) v. genijalan. enirati (fr. gener) stenjavati, smetati, ograniava; enirati se ustezati se, ustruavati se, stideti se.

enen (nlat. Panax ginsen) v. inseng. erant (fr. grant) trg. poslovoa, delovoa, predstavnik trgovake firme; odgovorni urednik ili predstavnik urednitva (redakcije) nekog lista. erve (fr. gervais) vrsta masnog francuskog sira nazvanog po prvom proizvoau er-veu (Gervais). erminal (fr. germinal, lat. germinare klijati) mesec klijanja, sedmi ili prvi proleni mesec u francuskom repub-likanskom kalendaru, od 21 (22) marta do 18 (19) aprila. ersej (fr. jersey) vrsta pletene svilene materije za haljine. eton (fr. jeton) tantuz za obraun, za kocku; nm. tamparski lenjir za merenje teksta. ig (fr. gigue, ital. gige) ivahan francuski ples u 8/8 takta i muziki komad kao pratnja za taj ples; gig. igolo (fr. gigolo) mlad ovek koji uglavnom ivi od ljubavnih veza sa starijim imunijim gospama, u ije kue ponajee ulazi kao uitelj igranja; profesio-nalni igra koji daje asove igranja po kuama. ile (fr. gilet) prsluk, prsnik, jelek; ha-zardna igra sa kartama. ilet noi za brijanje (nazvan po imenu pronalazaa, Gillete, 18551932). ip (fr. jire, nlat. jirra, ital. giubba) kratak, naroito enski, deo odela, prslue, jelee, steznik; donja suknja. ip-kilot (fr. jupe-culotte) alvarasta suknja, alvare. ipoi (fr. jupon) donja suknja.

irado v. irardi-eir.
iraida (fr. girande, lat. gyrus) vodoskok sa mnogo cevi iz kojih vodeni mlazovi skau uvis i, zbog vazduha zatvorenog u cevima, prave velik um; veliki vatreni toak koji sipa iskre iz raketa; vatromet kod koga u isti mah sune uvis mnogo raketa u raznim pravcima. irandola (fr. girandole, ital. girandola) uspravan svenjak na krakove; vatreni toak, vatreno sunce (u vatrometima); naroito: uveni vatromet koji se prireuje 6 velikim praznicima, u Rimu, kada po hiljadu raketa najednom poleti uvis; obo-ci, minue od dragog kamena, dijamanta. irant (ital. girante) trg. lice koje menicu, na sebe vuevu (trasiranu), prenosi na nekog drugog, prenosilac menice; indo-sant. irardi-eir po bekom glumcu Aleksandru irardiju (Girardi) nazvan pljosnati slamni eir. irasol (fr. girasol) dragi kamen, jedan od naziva za opal; suncokret. irat (ital. giratario) trg. lice na koje se menica prenosi; iratar, indosatar; supr.: irant. iratar (ital. giratario) trg. v. irat.

irator

311

ur-fiks

irator (ital. giratario) trg. lice na koje se prenosi menica. irafa (fr. girafe, arap. zarafa, eg. soraphe) zool. poznata dugovrata afrika ivotinja; kod. vrsta enske frizure; nuz. vrsta pijana, tzv. klavir-harfa; fig. motka, visoka i suva ena, visok i suv mukarac. ire (fr. jure, lat. jurare zakleti se) onaj koji je zaklet; prav. lan porotnog suda, porotni sudija, porotnik. irela (fr. girelle) zool. vrsta arene morske ribe toplih mora, Julis vulgaris. iri (fr., eng. jury, lat. jurare zakleti se) porotni sud, porota; ocenjivaki sud ili odbor za dodeljivanje nagrada na umetni-kim, knjievnim, naunim i sl. konkursi-ma, steajima. irirati (ital. girare) trg. menicu ili neko istraivanje na nekog drugog prenositi ili preneti, prepisati, doznaiti (takva menica zove se irirana menica). iro (ital. giro, lat. gyrus, gr. gyros krug) trg. opticaj novca; prepisivanje (ili: pismeni prenos) menice ili bankovnog potraivanja sa jednog sopstvenika na drugog; mesto gde se trgovci sastaju radi zakljuivanja poslova, berza; iro obaveza obaveza iranta da e platiti iznos menice na kojoj stoji njegovo ime. iroautopilot (gr. gyros krug, autos sam, fr. pilote) ureaj za automatske upravljanje avionom pomou iroskopa. iro-banka (ital. giro, fr. banque) trg. ban-ka u kojoj se novac prenosi sa jednoga na drugog prostim dopisivanjem i otpisi-vanjem. iroklinometar (gr. gyros krug, klino nagi-bam, metron mera) avij. aparat koji automatski pokazuje svaku promenu nagiba, odnosno tenju za naginjanjem u toku leta. ironda (fr. gironde) umerena republi-kanska stranka za vreme velike francuske revolucije (17911793), nazvana po tome to su voi te stranke bili iz departmana ironda. irondisti (fr. girondins) pl. pristalice ironde (oni su takoe glasali za smrt kralja Luja XVI, ali su gledali da ga, apelom na narod, spasu); 2. juna 1793. oborili su ih jakobinci, a 31. oktobra ve je 21 irondist bio giljotiniran. iroplan (fr. gyroplane) avij. motorni vazduhoplov kod koga se, sem eliseia prednjoj strani, postavlja elisa i iznad krila, sa ciljem da, obrui se oko uspravnih osovina, omogui strmije uzletanje i sletanje. iropter (gr. gyros krug, pteron krilo) avij. vazduhoplov tei od vazduha sa krilima iznad trupa koja se obru oko vertikal-nog, uspravnog stuba, ima istovremeno svojstva i aviona i helikoptera. iro-poslovi aktivni kratkoroni ban-karski poslovi u kojima banka na zahtev svog komiteta irira njegove menice.

iro-raun (ital. giro) raun na kome pravna lica dre svoja novana sredstva kod banke. iroskop v. giroskop. iskobutizam (fr. jusqu'au bout do kraja) politika koja ide u sprovoenju svojih ciljeva do krajnjih granica, politika re-vana i osvetnikog rata, politika nepo-mirljivosti. iskobutist(a) (fr. jusqu'au bout) pristalica politike iskobugizma. itije (stsl.) ivotopis svetaca, hagiogra-fija; opis neijeg ivota uopte, biografija; doivljaji iz neijeg ivota. ovijalan (fr. jovial, ital. gioviale, lat. Jovialis) roen pod Jupiterom, tj. pod srenom planetom; otuda: vedar, radostan, veseo, vesele naravi. ovijalnost (fr. jovial, lat. Jovialis koji se tie Jupitera) veselost, razdraganost. okej v. dokej. ongler (fr. jongleur, lat. joculator aljivina) u srednjem veku: muziar ili svira koji je pratio trubadura; docnije: komedija, lakrdija, pajac; opsenar, vetak koji baca uvis pa doekuje lopte, noeve, baklje i dr.; varalica, izmota-valo. onglerija (fr. jonglerie) komedijatvo, opsenarstvo; prevara, varanje. onglirati (fr. jongler) pokazivati vetine, opsenariti; bacati u isto vreme uvis vie stvari pa doekivati ih u ruke; fig. izmotavati se. oret (fr. georget) tanka svilena tkanine zrnaste povrine; upotrebljava se za fine enske haljine; takoe: krep-oret. rec (rus.) mnogoboaki, paganski svetenik; fig. istaknuti, uticajni predstavnik kulturnog ili javnog ivota uopte. uu (fr. joujou, jouet) vrsta igrake. uisans (fr jouir, jouissance, lat. gaudere) uivanje, naslaivanje; prav. uivanje, upotreba; bezobrazna pesma. ur (fr. jour, ital. giorno, nlat. jornus) dan; poslepodnevna sedeljka i zabava. urnal (fr journal, ital. giornale, nlat. jornale) dnevnik, delovodnik; dnevnik, dnevni list, asopis, novine; modni list; trg. dnevni belenik, dnevnik, traca. urnalizam (fr. journalisme) novinarstvo; novinarski stale. urnalizirati (fr. journaliser) pisati po novinama, baviti se novinarstvom; trg. unositi u poslovne knjige, knjiiti. urnalist(a) (fr. journaliste) novinar, onaj koji ivi od novinarstva; pisar dnevni-ar; dnevniar uopte. urnalistika (fr. journal) novinstvo, novinarstvo. urnata (ital. giornata) nadnica, dnevnica. ur-fiks (fr. jour fixe) u otmenim kuama: utvreni dan primanja u nedelji kada se moe doi u posetu i bez poziva, dan primanja.

z
Z, z deveto slovo nae irilice, dvadeset deveto nae latinice (Z, z); astr. Z = poloaj zenita, z = zenitna daljina; mat. z = trea oca u prostornom pravolinijskom koordinatnom sistemu, oca aplikata. zabejizam v. sabejizam. zabijci pl. v. sabejci. zavije (arap.) osama, samica, isposnika elija, manastir; sirotinjski dom kod muslimana. zagar (tur. zagar, ma. agar) lovaki pas, hrt, ogar. zaira (arap. dahira, tur. zahire) hrana, rezervna hrana. zajim (tur. zaim voa) v. zijamet. zak (hol. Zak, nem. Sack) stara holandska mera za ito = 83,4 1; holandski naziv za hektolitar. zalf (arap.) v. zarf. zambo (p. zambos) melez od amerike Crnkinje i amerikog Indijanca. zamet (tur. zahmet) nevolja, tekoa, napor, trud, muka. zampt (tur.) naziv u nekim naim krajevima za arapsku gumu. zanana (pere. zananeh) odeljenje za ene u kui obinih Persijanaca. zanat (arap. san'at, tur. sanat) majstorija, vetina; obrt. zani (ital. zanni) lakrdija, pajac, opsenar (u ital. komediji); v. bufon. zapateado (p. zapateado) prilino slobodan panski ples, pri kome se takt udara cipelom. zapt (arap. dapt, tur. zapt) l. stega, disciplina; 2. zaustavljanje daha u prsima kod astmatiara; 3. prav. sekvestriranje, za-plenjivanje. zaptija (arap.) v. zapija. zapija (tur. zaptiye, arap. dabtiyya) upravnik, guverner; onaj koji odrava red i disciplinu, straar, redar; zaptija. zar (arap. izar, tur. zar koica, opna) 1. veo, koprena koju u nekim krajevima nose preko lica muslimanske ene; zavesa, zastor; 2. kocka u nekim igrama; srea u igri. Zaratustra (stpers. Zarathustra) uitelj mudrosti kod starih Persijanaca i osniva jedne dualistike religije (660 oko 580 g. pre n.e.); postoje dva principa, dva duha: dobri duh (Ahrimarazde) i zli duh (Ahriman) Ahrimarazdeu pomae est dobrih duhova: Istina, Dobrota, Mudrost, Vlast, Zdravlje i Dugovenost, a Arimanu dva: La i Gnev. Njegovo uenje odralo se do danas kod Rebara u Persiji i Indiji: Zoroaster, Zerdut. zarzuela (p. zarzuela) starinski pozorini komad u kome se smenjuju govorne i muzike take, vrsta operete. zarf (arap. zarf, tur. zarf posuda) duh, vetina, otroumnost; elegancija; korice, zamotak; ukraena metalna aica u kojoj, pri sluenju kafe, stoji fildan. zahmet (tur. zahmet, arap. zahma) trud, muka. zbaljo (ital. sbaglio) trg. omaka, greka; pogreka u raunanju; popravka greke davanjem odtete. zbien (rus. zbitenB) rusko narodno pie od vode, meda i karanfilia, koje se pije kao aj. zborzirati (ital. sborsare) trg. isplatiti, poloiti novac, akoktirati. zborzo (ital. sborso) trg. izdatak, isplata, uzimanje unapred, akonto. zvekir (tur. zekir) metalni predmet za lupanje u vrata, obino u obliku prstena, alke, koluta. zgvardio (ital. sguardio) najvii sud reda maltekih vitezova, kome je podloan i sam veliki majstor. zgrafito (ital. sgraffito) molovanje grebenjem na golom kreu ili gipsu. zgura (ital. scoria) ljaka. zdenjozo (ital. sdegnoso) muz. prkosno, srdito, neraspoloeno; kon zdenjo. zdruolando (ital. sdrucciolando) muz. klizei preko dirki. Zebaot (hebr. zebaoth) pl. nebeske ete, tj. sva nebeska tela, zvezde, svet; otuda: Bog Zebaot (kod, nas, po staroslovenskom i novo-grkom izgovoru: Savaot). zebra (p., port. zebra, ital. zebro) zool. ivotinja iz roda konja, sa lepim prugama po telu, ivi u Africi, afriki magarac; zebra-drvo palmovo drvo sa arama. zebu istonoindijska i afrika vrsta domaeg bivola; Indusi ga potuju kao svetu ivotinju. zevzek (tur. zevzek) blesavko, glupak.

Zevs

313
zenana (pere. zenaneh) v. zanana.
zen-budizam v. zenizam.

zefir

Zevs (gr. Zeus) mit. najstariji i najpotova-niji bog kod starih Grka, otac bogova i ljudi, bog neba, nebeske vatre (munje) i svetlosti, ozbiljni, svemoni i sveznajui gospodar sveta, praizvor pravde i poretka, zatitnik doma, grada i gostoprim-stva, spasilac i osloboditelj od zla (kod Rimljana: Jupiter). Zedekilj (hebr. Zedekiel) mit. aneo boanske pravde kod Jevreja. zeilitoid (gr. zeia ito, lithos kamen, eidos vid, oblik) itni kamen, tvrda materija koja se spravlja od ita i od koje se, rastvaranjem i prekuvavanjem, dobiva pivo. zein (gr. zeia ito) hem. osoben biljni sasto-jak, dobiva se od semena zea mays (kukuruza). zejtin (arap. zaytun, tur. zeytin) maslina, ulje. zejtinlik (arap.-tur. zeytinlik) maslinjak; kraj kod Soluna sa grobljem srpskih vojnika, umrlih i poginulih u borbama na solunskom frontu, 19151918. zekat (arap. zaka(t)) v. zekijat. zekijat (arap. zaka(t)) etrdesete deo prihoda u novcu i svaki etrdeseti komad sitne stoke koji, po propisima Korana, treba davati na pomaganje sirotinje, vrsta muslimanskog verskog poreza; zekat. zelenkada (pere.-arap., tur. zerrin kadeh zlatna aa) vot. batenske lukovina biljka levkastih, miriljavih cvetova, belih i utih; narcis. zeloza (gr. zelos, zelosis) revnost, usrdnost, marljivost, vrednoa, ar. zelozo (ital. zeloso, gr. zelos) muz. usrdno, sa arom, vatreno. zelot (gr. zelotes takmac, podraavala) lan ekstremne jevrejske narodne stranke koja se, izmeu 6670. n.e., pobunila protiv Rimljana; fig. onaj koji s netrpeljivo-u prima suprotno miljenje, naroito u religijskim i drugim pitanjima. zelotizam (gr. zelotes) preterana revnost, netrpeljivost (naroito u verskim i crkvenim stvarima); up. zelot. zelotipija (grp. zelotypia) ljubomora, zavist; strasna revnost, preterana revnost, netrpeljivost. zelotian (gr. zetotos) preteran u verskim pitanjima, preterano revnostan u vrenju verskih obreda itd. zeman (arap. gamap, tur. zeman) vreme; vek, stolee; smrt, umiranje. zembil (pere. zenbil, tur. zembil) torba izraena od rogoza, trske, platna, koe i sl., koja obino slui za noenje namirnice. Zemzem (arap. Zamzam) sveti bunar u Meki koji je, po prastaroj arabljanskoj legendi, sam Bog stvorio; muslimani smatraju vodu sa toga bunara udotvornom. Jemstvo (rus. zemstvo) oblasna ili sreska skuptina u carskoj Rusiji, ustanovljena reformom od 1864. god.

zend (pere. zend) stari persijski jezik, onaj kojim je napisana Zend-Avesta, najstariji iranski jezik (spada u grupu arijskih jezika). Zend-Avesta (pere. zend vasta) iva re", sveta knjiga zendskog naroda, tj. starih Persijanaca i njihovih potomaka Par-za i Rebara, u kojoj je izloeno reli-gioznofilozofsko uenje Zaratustre. zonil (tur. zengin) imuan, bogat. zeniluk (tur. zenginlik) bogatstvo, blagostanje. zenit (arap. samt) najvia taka na nebu, ona koja stoji vertikalno nad temenom posmatraevim; fig. najvia taka, vrhunac ega; supr. nadir. zenitalan (arap.) koji se nalazi u zenitu, tj. tano nad temenom posmatraa, npr. zenitalna zvezdi. zenitizam (zen japanski izgovor kineske ideogramske transkripcije sanskrtskog termita dhyana - na kineskom 'an - koji oznaava meditaciju, samoponiranje) filozofija jedne, u V veku u Kini osnovane, a u H presaene u Japan, budistike sekte, koja spaja u sebi taoistike i budistike ideje; odbacivanje knjikog znanja i, naroito, naglaavanje razmiljanja; svaki ovek nosi boanstvo u srcu. zeoliti (gr. zeo, kljuam, lithos kamen) pl. min. grupa veinom belih, sjajnih i lisnatih minerala, uglavnom silikati sa vodom, natrijumom i kalijumom; zeolitne ploe gra. nezapaljive ploe za pokrivanje graevina. zera (tur. zerre, arap. darra, fr. zero) neki veoma mali mrav; siuni deli, truni-ca; kod nas: neto vrlo malo i sitno; nema ni zere, nema nita. zerdav (tur. zerdeva, pere. zerd) zpol. samur. zerdast (pere. zerd) ut, plave kose, bled, afranaste boje. zerdenlija (tur. zerdali) vrsta sitne i slatke kajsije sa gorkom jezgrom. Zerdut (pere.) v. Zaratustra. zero (fr. zero) nula, nitica. zetetika (gr. zeteo traim, istraujem; pitam) vetina da se pomou vetog po-stavljanja pitanja doe do istine (metod Sokratov). zetetian (gr. zetetikos) koji trai, koji pita, ispitivaki, istraivaki. zeugma (gr. zeugma most, uprija; jaram) ret. figura pri kojoj se jedan predikat (glagol), koji zapravo pripada samo jednom subjektu, odnosi na vie subjekata, ili kad se subjekat koji pripada samo jednom predikatu odnosi na dva ili vie predi-kata, npr.: Moje oi gledaju na pravedni-ke, a ui na njihove vapaje." Zeus (gr. Zeus) mit. v. Zevs. zefir (gr. zephyros) zapadni vetar, blag i prohladan vetri, povetarac (vesnik pro-

zefiri

314

zicflaj zimoza (gr. zyme) hem promenjivanje organskih tela pod uticajem fermenata, vrenje; fermentacija. zimoze (gr. zymosis vrenje) pl. hem. v. encimi. zimozismetar (gr. zyme metron mera) instrument za merenje razliitih stepena vrenja (fermentacije). zimologija (gr. zyme, logia) hem. nauka o vrenju, tj. o rastvaranju organskih supstancija u jednostavnije spojeve pod uticajem fermenata (mikroskopski sitnih gljivica koje svojim razvijanjem prouzro-kuju vrenje). zimoma (gr. zymoma) pl. hem. sredstva za izazivanje vrenja; fermenti, encimi. zimoskop (gr. zyme, skopeo gledam) aparat za ispitivanje kvasca. zimotehnija (gr. zyme, tehne) v. zimoteh-nika. zimotehnika (gr. zyme, tehnike) vetina izazivanja i iskoriavani vrenja, nauka o privrednom iskoriavanju vrenja ili fermentacije, npr. u proizvodnji piva, pirituse, sireta i dr. zimotehniar (gr. zyme, technikos) poznavalac vrenja, onaj koji se bavi privrednim iskoriavanjem vrenja. zimotikum (gr. zyme) hem. sredstvo za izazivanje vrenja, fermenat, encim. zimotian (gr. zymotikos) koji izaziva vrenje; zimotine bolesti raniji est naziv za infekcione bolesti. zimurgija (gr. zyme, zymurgia) hemija vre-nja, nauka o vrenju. zindan (tur. zindan, pere. zindan) tamnica. zindikiti (arap.) pl. slobodoumnici i atei-sti kod muhamedanaca. zip (eng. zip) v. rajsferlus. ziratiti (arap. ziraa') obraivati zemlju, orati. ziratni (arap.) zemljoradniki, oraki, za oranje; ziratna zemlja zemlja dobra za oranje, oranica. zitogala (gr. zythos jemeno pivo, gala mleko) hem pivska i siretna surutka. zitopeja (gr. zythos, polem praviti) spravljanje piva, kuvanje piva. zitos (gr. zythos) pie spravljeno putem vrenja, pivo; sire. zitotehnika (gr. zythos technike vetina) vetina kuvanja piva, kuvanje piva. zift (tur. zift) crna gar od duvana na unutranjoj strani ibuka, lule, mutikle i sl. ziher (nem. sicher siguran) pouzdan, siguran. zihera (nem. sicher) naziv za nekog koji ide nasigurno, bez rizika. ziherica (nem. sicher siguran) v. zihernadla. zihernadla (nem. Sicherheitsnadel) spuani-ca, spualjka, spua, skopanica, igla osiguraa, osiguraica. zicer (nem. Sitzer) polozsaj u igri bilijara iz kojeg se moe postii siguran pogodak. zicflaj (nem. Sitzfleisch) fig. strpljenje, dugo naporno uenje ili drugi rad.

lea); mit. bog vetra kod starih Grka, sin Astreja i boginje os(kod Rimljana: Favo-nijus); trg. fina muselinska tkanina, naroito za koulje; voj. v. zefiri. zefiri (fr. zephyrs) pl. nekadanji rod lako naoruane francuske vojske u Aliru. zeher (pere. zehr, tur. zehir) otrov. Zigija (gr. Zygos) kit. boginja braka kod starih Grka, nadimak Junonin. zigoza (gr. zygosis) zool. sljubljivanje. zigoma (gr. zygoma) znat. jabuna kost, jagodina kost, jagodinjaa. zigomatian (gr. zygoma) znat. jagodinja-ni, jagodnjani, koji pripada jabunoj ili jagodinoj kosti. zigomorfan (gr. zygos jaram, morphe oblik) znat. ovako se naziva graa nekog organizma kada se moe samo jednom ravni podeliti na simetrine polovine, npr. kod zmije, lista ljubiice i dr.; zigomorfan cvet bog. simetrian cvet. zigostat (gr. zygostateo terazijama merim) onaj koji meri, koji ispituje teinu metalnog novca. zigostatian (gr. zygostateo) terazijama izmeren, odmeren, ispitan merenjem, odreen. zigot (gr. zygon spoj, veza) fiziol. oploeno jaje, koje postaje spajanjem jajne elice i spermatozoida, odnosno spajanjem mukog i enskog gameta. zigurat (asirsko-vavilonski zikkuratu vrh, vrhunac) vrsta stepenaste piramide-hra-ma graene u starom Vavilonu; jedna od takvih piramida poznata je kao Vavilon-ska kula. zijamet (tur. ziamet, arap. zaa'ma) vojniki feud sa godinjim prihodom od 2000 aspri najmanje; sopstvenik takvog feuda zove se zajim. zijafet (tur. ziyfet), arap. diyafa) gostoljubi-vost, doek gosta, gozba, ast; kad mu vidi kijafet dao bi mu zijafet, kad ga vidi kako je lepo odeven, primio bi ga u kuu kao gosta (tj.: prevario bi se ovek kada bi nekoga cenio samo po spoljanjem izgledu). zikr (tur. zikir, arap. dikr) spominjanje Boga kod muslimana; verski obredi dervia. zile (pere., tur. zil) l. dve okrugle ploice, u obliku tanjiria, koje zvee udaranjem jedne o drugu; slue kao sastavni delovi defa i daira, ili kao samostalni muziki instrument; inele, kastanjete;2. praporac, zvonce. zima (gr. zyme) kvasac, kiselo testo. zimaza (gr. zyme) biol. skup fermenata koji izazivaju anaerobni raspad ugljenih hi-drata (pri vrenju i glikolizi). zimian (gr. zymoo meam sa kvascem, zyme kvasac) koji je nastao usled previ-ranja, kiseo, uskisao. zimogen (gr. zyme, -genes, gignesthai roditi se, nastati) koji stvara i izaziva vrenje, koji proizvodi vrenje.

315
zlot (polj. zlot) novana jedinica Poljske = 100 groa. zoantropija (gr. zoon ivotinja, anthropos ovek) med. vrsta ludila u kojem ovek uobraava da se pretvorio u neku ivotinju. zograf (gr. zographos) v. zoograf. zografija (gr. zographia) v. zoografija. Zodijak (gr. zodion ivotinjica; slika, lik) astr. ivotinjski krug": ovako se zovu, jo od najstarijih vremena, zvezde koje se nalaze na ekliptici i koje su podeljene na dvanaest jata u tom krugu, nazvana veinom ivotinjskim imenima (Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Terazije, korpija, Strelac, Kozorog, Vo-dolija, Ribe). zodijaki ivotinjskog kruga; v Zodijak. zoetrop (gr. zde ivot, trope obrt) opt. v. zootrop. zoidiofilija (gr. zoidion ivotinjica, phileo volim) vot. prenoenje polena pomou ivotinja (insekata); zoidiofilne biljke one iji polen prenose ivotinje, naroito insekti. zoizam (gr. zoe ivot) ivot ivotinja, ivotni proces kod ivotinja. Zoilos (gr. Zoilos) grki govornik iz Amfi-pola, u Trakiji, iveo u veku pre n.e., poznat kao pakostan kritiar Homerovih pesama, zbog ega se i danas njegovim imenom obeleava pakostan kritiar i kudilac. zoian (gr. zoikos ivotinjski) ivotinjski, koji potie od ivotinja; ivotni, koji odrava ivot, koji hrani. zojater (gr. zoon ivotinja, iatros lekar) marveni lekar, veterinar. zojatrija (gr. zoon, iatreia leenje) marveno lekarstvo, leenje ivotinja, veterinar-stvo. zojatrika (gr. zoon, iatreia) v. zojatrija. zona (gr. zone) pojas", svaki deo loptine povrine koji je zatvoren izmeu dva paralelna kruga; naroito: klimatske zone Zemljine povrine koje su zatvorene izmeu uporednika (arka, umerena, hladna, suptropska zona); krug, oblast; drutvena klasa; med. pojavljivanje sitnih me-huria samo na jednoj polovini tela ili du pojedinih nerava, praeno svrabom i neuralginim bolom. zonar (gr. zone, zonarion) pojas od crne koe koji su Jevreji i hriani morali nositi oko tela da bi se mogli razlikovati od Turaka. zonian (gr. zone) pojasni, koji se tie Zemljina pojasa, koji je u vezi sa Zemlji-nim pojasom; v. zona. zoo- (gr. zoon ivotinja) 1. predmetak u sloenicama sa znaenjem: ivotinja, ivotinjski. zoo (gr. zoon ivotinja) 2. skraen naziv za zooloki vrt.

zooloki
zoogeja (gr. zoon, ge zemlja) ivotinjska zemlja, kao konaan proizvod (produkat) raspadanja i truljenje ivotinjskih tela. zoogen (gr. zoon, genes, gignesthai roditi se, nastati) pihtijasta masa (elatin)ko]a se dobiva iz kostiju hemijskim putem. zoogenija (gr. zoon, genos, gignesthai roditi se, nastati, postajati) nauka o postojanju ivih bia; up. filogenija. zoogenij(um) (gr. zoon, genos) v. zoogen. zoogeografija (gr. zoon, geographia) grana geografije ili zoologije koja prouava i opisuje rasprostranjenost ivotinja na Zemlji. zooglifit (gr. zoon, glypho dubem, izdubem, ureem) geol. kamen u obliku ivotinje, ivotinjski otisak u kamenu; zoomorfit. zoogonija (gr. zoon, gignomai raam se, nasta jem) raanje ivih mladunaca. zoograf (gr. zoon, grapho opisujem) opisivalac ivotinja; slikar ivotinja, ivo-pisac; zograf. zoografija (gr. zoon, grapho piem) opisivanje ivotinja, prouavanje ivotinja; slikanje ivotinja; pr. zoografski. zoodinamija (gr. zoon, dynamis sila, snaga, mo) ivotna sposobnost i mo organizma. zooemija (gr. zoon, naima krv) epidemija kod ivotinja; up. endemija. zooerastija (gr. zoon, egab udim, elim) v. sodomija. zooza (gr. zoosis) oivljavanje; spasavanje ili odravanje ivota. zoozofija (gr. zoon, sophia znanje) v. zoologija. zooid (gr. zoon, eidos vid, oblik) jedinka u ivotinjskim kolonijama. zoojazis (gr. zoon, iasis leenje) v. zojatrija. zoojatrika (gr. zoon, iatreia) v. zojatrija. zooksantela (gr. zoon, xantos ut) zool. v. zoohlorela. zookultura (gr. zoon, cultura) gajenje ivotinja. zoolater (gr. zoon, latreuo oboavam, potujem) oboavalac ivotinja, potovalac ivotinja. zoolatrija (gr. zoon, i resa oboavanje) religiozno potovanje izvesnih ivo-tinja (kod veine mnogoboakih naroda), zasnovano na verovanju da se u njima kriju duhovi predaka. zoolit (gr. zoon, lithos kamen) geol. okamenjena ivotinja, ostatak fosilnih ivotinja. zoolog (gr. zoon, logos) poznavalac i uitelj nauke o ivotu i prirodi ivotinja. zoologija (gr. zoon, logia) nauka o ivotinjama s obzirom na njihovu spoljnu i unutranju grau, na njihove meusobne odnose i odnose prema ostalom svetu; zoozofija. zooloki (gr. zoon, logos) zoologijski, koji se odnosi na nauku o ivotinjama; zoolo-ka stanica zavod za ispitivanje i prouavanje ivotinjskog sveta, naroito mor-

zoomagnetizam

316

zoofor

skih ivotinja; zooloki vrt vrt u kojem se podiu i taje ivotinje, radi posmatranja i prouavanja. zoomagnetizam (gr. zoon, magnes magnet) ivotni magnetizam, tobonji uticaj ivanog, nervnog ivota jednog oveka na ivani, nervni ivot nekog drugog oveka u cilju leenja; zove sei biomagne-tizamk magnetoterapija. zoomorfav (gr. zoon, morphe oblik) koji ima oblik ivotinje. zoomorfi (gr. zoon, morphe oblik) pl. tvorevine (ili: stvari) izraene u obliku ivotinja. zoomorfizam (gr. zoon, morphe) zamiljanje i predstavljanje u obliku ivotinja. zoomorfit (gr. zoon, morphe) v. zooglifmt. zoomorfoze (gr. zoon, morphe oblik) pl. geol. okamenjene ivotinje iz ranijih geolokih perioda. zoon (gr. zoon) ivotinja. zvonim (gr. zoon, onoma ime) lkngv. ime koje nosi ivotinjska vrsta. zoonoze (gr. zoon, nosos bolest) pl. med. zarazne bolesti domaih ivotinja koje mogu prei i na ljude koji dolaze u dodir s njima ili sa njihovim izmetinama (bed-renica, besnilo, sakagija i dr.). zoonozologija (gr. zoon, nosos, logia nauka) nauka o ivotinjskim bolestima. zoonomija (gr. zoon, nomos zakon) nauka o ivotu, o zakonima i naelima kojih se treba drati da bi se ouvala ivotna sposobnost. zoopaleontologija (gr. zoon, palaios star, drevni, on, ontos bie, logia) v. paleozoologija. zooparaziti (gr. zoon, parasitos gotovan) pl. ivotinjski paraziti. zoopark (gr. zoon, eng. park) zooloka bata, zooloki vrt. zoopatologija (gr. zoon, pathos bol, logia) v. zoonozologija. zooplanktoni (gr. zoon, planktos koji luta tamo-amo) ivotinjski organizmi koji plutaju po vodi noeni strujama zooplast (gr. zoon, plasso uobliavam, izraujem) onaj koji ume da izrauje ivotinjske oblike. zooplastian (gr. zoon, plasso) koji se tie radova zooplasta, koji sadri radove zooplasta, npr. zooplastini kabinet ili muzej zbirka ispunjenih ivotinja. zoopsija (gr. zoon, opsis vienje) med. privianje ivotinja. zoopsihologija (gr. zoon, psyche dua, logia) nauka o duevnim pojavama kod ivotinja. zoosperma (gr. zoon, sperma seme) fiziol. ivotinjske seme, semena elija. zoospora (gr. zoon, sporos seme, plod, usev) fiziol. bespolne elije koje vre umnoa-vanje. zooteizam (gr. zoon, theos bog) v. zoolatrija.

zooterapija (gr. zoon, therapeia leenje) nauka o leenju ivotinja. zootehnika (gr. zoon, techne vetina) nauka o gajenju domaih ivotinja i njihovom prilagoavanju odreenim potrebama. zootipoliti (gr. zoon, typos otisak, lithos kamen) pl. kamenje sa ivotinjskim otiscima. zootokija (gr. zoon, tikto raam, tokos raanje) raanje sivih mladunaca, npr. kod sisara itd. zootoksin (gr. zoon, toxikon otrov za strele) otrov koji lue ivotinje vieg reda (zmije, pele, muve, korpioni i dr.). zootomija (gr. zoon, teme seenje, rezanje) ivotinjska anatomija, anatomija ivotinja. zootrop (gr. zoon, trope obrt, povrat) opt. ivi toak, aparat osnovan na naelu zakanjavanja svetlosnih utisaka: na unutranjoj povrini jednog doboa nalazi se niz slika koje predstavljaju razne uza-stopne poloaje jednog tela koje se kree (npr. konja u trku). Kada se dobo brzo okree, pa se gleda kroz proreze na toj povrini u unutranjost, izgleda kao da se to telo zaista kree: stroboskop. zootropejon (gr. zoon, trepho hranim) mesto gde se podiu i taje ivotinje. zoofag (gr. zoon, phagem jesti) onaj koji se hrani mesom, mesoder. zoofagija (gr. zoon, phagem) hranjenje mesom, mesoderstvo. zoofagian (gr. zoon, phagem) koji jede meso, koji se hrani mesom. zoofarmakologija (gr. zoon pharmakon lek, logia) nauka o sredstvima za leenje bolesti kod ivotinja. zoofenomenologija (gr. zoon, phainomenon pojava, logia) nauka o ivotnim pojavama kod zdravih i bolesnih ivotinja. zoofizika (gr. zoon, physis priroda) nauka o hemijskim svojstvima u ivotinja. zoofiziologija (gr. zoon, physis, logia) nauka o ivotnim pojavama u ivotinjskom i ovejem telu. zoofilan (gr. zoon, philos prijatelj) koji se rado hrani krvlju ivotinja (npr. komarci). zoofilija (gr. zoon, phileo volim) spolna naklonost prema ivotinjama; sluaj kad milovanje ivotinja izaziva spolni na<-gon. zoofit (gr. zoon, phyton biljka) ivotinja sa telom slinim biljci, polip. zoofitoliti (gr. zoon, phyton, lithos kamen) pl. kol. okamenjeni polipi. zoofitologija (gr. zoon, phyton, logia) nauka o ivotinjama slinim biljkama, nauka o polipima. zoofobija (gr. zoon, phobeomai bojim se) med. bolestan strah od ivotinja. zoofor (gr. zoon, phoros, phero nosim) arh. stub ili svod koji dri na sebi ivotinju.

zoohemija

317

zuher

zoohemija (gr. zoon, chemeia) nauka o hemijskim materijama u ivotinjskom telu, tj. nauka koja ispituje hemijske procese u ivom organizmu. zoohigijena (gr. zoon, hygiainein biti zdrav) nauka koja prouava uslove ivota domaih ivotinja, njihovu ishranu i kori-enje radi bolje zdravstvene zatite, odgajivanja, rasploavanja i dr. zoohirurgija (gr. zoon, cheirurgia) vetina leenja ivotinjskih rana. zoohlorela (gr. zoon, chloros otvorenozelen. zelenout) biol. jednoelijska alga koja ivi u simbiozi sa ivotinjama; zooksan-tela. zoohrezija (gr. zoon, chresis upotreba) nauka o stoarstvu, stoarstvo. zor (tur. zor, pere. zor, zur) sila, snaga, mo; nasilje, bes. zoran (pere., tur.) silan, snaan, moan, napastan, besan. zorba (tur. zorba, pere. zor sila, bahten igrati) buna, ustanak; nasilje. zorli (tur.-pere.) jako, snano, silno, silovito, estoko. Zoroaster (gr. Zoroastres) grko ime za Zara tustru. zort (tur. zort, arap. dart) strah, plalji-vost. zotika (gr. zotike, sc. dynamis) ivotna snaga ivotinja. zotian (gr. zotikos ivotvoran; iv, 'ivotinjski) koji ivi, koji unapreuje ivot, koji se tie ivota. Zohar (hebr.) Knjiga Svetlosti, najvanija knjiga Kabale. Isto se ime odnosi na sve ezoterike knjige koje ovu dopunjuju. Zuavi (arap. Zwawa, tur. zuaf, fr. zouave) pl. stanovnici okruga Zuavije u pokrajini Konstantini koji su nekada za novac stupali u vojnu slubu gospodara Alira, Tunisa i Tripolisa; po njima svojevreme-

no nazvana francuska kolonijalna peadija u Aliru. zubun (tur. zibin, arap. gubba) gornja haljina sa kratkim rukavima ili bez rukava, sastoji se od tri dela, razne veliine i sa ukrasima. zulkade (arap., tur. zilkade) ime jedanaestog meseca po muslimanskom kalendaru. zulum (arap zulm, tur. zuliim) nasilje, ugnjetavanje; tiranski postupak. zulumar (pere.-tur. zulumkar) nasilnik, tlailac, ugnjeta. zulumariti (tur. zuliim) initi zulum, nasilje, ugnjetavati, tlaiti, tiranisati. zulufi (tur. zilliif, pere. zulf) pl, kudrava kosa koja visi niz uvo, uvojci, zulovi. zulhide (arap., tur. zilhicce) ime dvanaestog meseca po muslimanskom kalendaru. zum (eng. zoom zujati, brzo se pribliavati i udaljavati) fot. pribliavanje i udaljavanje objekta pomou soiva. zumba (pere. sunbe, tur. zimba) sprava za ponitavanje taksenih maraka buenjem. zumbul (pere. sunbul, tur. sumbul) bog. divlja i batenska lukovina biljka, najee bele, ruiaste ili plaviaste boje, vrlo miriljave cveta, Hyacinthus arientalis. zurle (pere. surna, tur. urna) muz. narodni drveni duvaki muziki instrument sa dvostrukim jezikom; svira se obino uz pratnju tupana. zurne v. zurle. zuher (nem. suchen traiti, Sucher) l. astr. sa velikim dogledom za posmatranje spojen i s njim paralelan mali dogled sa velikim vidnim poljem (slui za traenje npr. jedne zvezde, koja se, kad je ovaj mali pronae, pojavi u velikom); 2. na foto-grafskim aparatima: ogledalu slina na-prava koja predmet snimanja jako umanjuje i pomae da aparat, pri snimanju, bude u pravilnom poloaju.

B V G D Z K L M N
318/ 318eG T>1<K UOlj 2>2,&a. a&ft. / 52,8/ 335o,

O P R S T F H Z,
iiffo . ifcS OGS/ ^ ^a. ^1 / 1 6 ? / 2) 6? / 3 1 0 / 3 2 Zcx

I
I, i deseto slovo nae irilice, trinaeste nae latinice (I, i); kao skraenica: ib ili ibid. = ibidem; id. = idem; i. e. = id est (lat. id est) to jest, tj.; i. . = in fine (lat. in fine) na kraju; i. m. = in medio (lat. in medio) u sredini, sredinom; i. m. = in margina (lat. in margine) na ivici; imi. = imperativ; imp. = imprimatur; ini. ili inclus. = inkluzive; inv. = invenit; ind. = indikativ; inf. = infuzum; i. q. = id kvod ili idem kvod (lat. id, idem quod) isto to; it. = item; mat. I = rimski broj 1,1 = oznaka za imaginarnu veliinu ;ft. = intenzitet dejstva ;Hem. In = indijum, Ir = iridijum, Y = itrijum, Yb = iterbijum. Iberija (gr. Iberia lat. iberia) zeml>a kojom tee Mbep (danas Ebro), dakle stara Hispanija, tj. celo Pirinejsko poluostr-vo (panija i Portugalija); takoe stari naziv za istonu Gruziju. ibermen (nem. iiber nad, Mensch ovek) natovek, pojam iz filozofije Fridriha Niea. Ovim su se pojmom koristili nemaki rasisti pod Hitlerom oznaavajui njime svoju, navodno viu rasu. iberciger (nem. Uberzieher) ogrta, prole-ni ili jesenji mantil. ibidem (lat. ibidem) na istom mestu, u istom delu, na istoj strani neke knjige; obino se pojavljuje, kao skraenica, u naunim delima: ib. ili ibid. I bik (gr. Ibykos) starogrki lirski pesnik iz VI veka pre n.e.; jednom, kada je putovao radi takmienja na istmijskim igrama, ubili su ga razbojnici, koje su, posle toga, prokazali dralovi (Dbikovi dralovi, , poznata balada Fridriha ilera). ibis (eg. hippen, gr. ibis, lat. ibis) egipatska baroka ptica, veoma slina rodi, koju su stari Egipani oboavali kao simbol boga mudrosti i nauke Tata ili Tauta. iblis (arap. iblis, tur. iblis) avo, satana; stareina avola; bie natprirodne veliine, din, div. ibn (arap. ibn, tur. bin, ibin) patronimiki dodatak pred arapskim linim imenima; oznaava obino oca (ree deda ili nekog ranijeg pretka), npr. Ali ibn Hasan = Alija sin Hasanov; bin. ibrik (pere. abnz, tur. ibrik) bokast bakren sud sa uskim grlom i poklopcem, za vodu, rakiju i kafu. ibriim (pere. ebrium, tur. ibrisim) svileni konac. ivning (eng. evening) vee; ivning-dres (eng. evening-dress) veernje odelo, dugako salonsko odelo (gerok) sa dva reda dugmeta. ivoar (fr. ivoire, lat. eboreus) slonova kost, slonovaa. ivorit (eng. ivory, fr. ivoire slonovaa) u Americi pronaena, sa hartijom spojena i izmeana bela masa na kojoj se pie olovkom ili mastilom, a posle se napisano moe lako izbrisati vlanom krpi-com. igalo (gr. aigialos) morska obala. igelit (trgovaki naziv) plastina masa od polivinil-hlorida; upotrebl>ava se za izradu kinih kaputa, cipela, torbi, titova lampi, za izolaciju ica i dr. igl (eng. eagle) severnoameriki zlatan novac u vrednosti od 10 dolara koji na sebi ima lik orla. iglu (eng. igloo) eskimska koliba nainjena od iseenih komada snega i leda. ignescentan (lat. ignescens) zapaljiv, ra-spaljiv, koji se lako pali. igni et fero (lat. igni et ferro) ognjem i maem. ignikola (nlat. ignicola, fr. ignicole) potovalac, oboavalac vatre. \ ignipunktura (lat. ignis oganj, vatra, punctu-ga bodenje, bod) med. zabadanje usijanih igala u obolele delove tela (npr. kod leenja ireva), izgorevanje; ignipuik-cija. ignipunkcija med. v. ignipuiktura. ignis (lat. ignis) vatra, oganj; ignis Antoni-ji (lat. ignis Antonii) med. crveni vetar (nazvan po sv. Antoniju); ignis persikus (lat. ignis persicus) med. persijska vatra, vrsta opasnog ira; ignis fatuus (lat. ignis fatuus) varljiva svetlost, svetlost lutalica. ignis et akve interdikcio (lat. ignis et aquae interdictio) formula osude na progonstvo kod Rimljana: zabrana upotreblja-vanja vatre i vode.

ignispi cij (um)

319

ideal-realizam

ignispicij(um) (lat. ignis, spectio gledanje, ignispicium) proricanje (ili: vraanje) po nainu gorenja vatre. ignitron (lat.) usmeriva struje kod visokog napona. igniferan (lat. ignifer) vatronosan, koji prenosi vatru, vatren. ipcija (nlat. ignitio) sagorevanje u kre i pepeo, pretvaranje u kre; usijanost, usi-javanje. ignominija (lat. ignominia) sram, stid, obeaenje, beae. ignoramus et ignorabimus (lat. ignoramus et ignorabimus) fil. uvena izreka nem. fiziologa Di Boa-Rejmona (18181896): Ne znamo, a neemo nikada ni znati", tj. nikada neemo moi prekoraiti ljudskom duhu postavljene granice saznanja prirode; bvome nasuprot postavio je nem. priro-dnjak Ernst Hekel lozinku: impavidi pro-gredijamur (lat. impavidi progrediamur) Poimo bez kolebanja napred!" ignorant (lat. ignorans) neznalica; onaj koji se pravi da ne zna, onaj koji prelazi preko nekoga ili neega kao da i ne postoji. ignorantan (lat. ignorans) neznalaki, neuk, koji ne zna, koji je bez znanja. ignorancija (lat. ignorantia) neznanje, neznalatvo; ignorancija jurio ili legne (lat. ignorantia juri, legis) nepoznavanje prava ili zakona; ignorancija supina (lat. ignorantia supina) hotimino neznanje; ignorancija fakti (lat. ignorantia facti) nepoznavanje injenice ili dogaaja. ignoracio elenhi (lat. ignoratio elenchi) log. v. elenhus, , ignorirati (lat. ignorare) ne znati, ne hteti znati za to, praviti se da ne zna za koga ili za to, prelaziti preko ega kao da i ne postoji. ignorisati v. ignorirati. ignoscibilan (nlat. ignoscibilis) oprostljiv; ignoti nula kupido (lat. ignoti nulla cupi-do) posl. znano voljeno, neznano nevoljeno. ignoscirati (lat. ignoscere) ne pamtiti vie, oprostiti, zaboraviti, smatrati kao da se to nije ni dogodilo. iguava (p. iguana, lat. iguana tuberculata) zoolJ v. leguan. iguman (gr. egeomai predvoditi, rukovodi-ti, egiimenos) stareina (pravoslavnog) manastira, opat; igumanija nastojnica enskog manastira. Ida (gr. Ide) velika planina kod Troje, glavno mesto kulta boginje Kibele, mesto gde je Parne napasao stado i odakle je Ganimed odnesen na nebo. ide (lat. idus) pl. u starorimskoj meseevoj godini: dan punog meseca; otuda u rimskom kalendaru: petnaeste dan u martu, maju, julu i oktobru, a trinaesti u ostalim mesecima; ovi dani bili su posveeni Jupiteru. ideal (gr. idea pojava, lik, svojstvo, nain, nlat. idealis) uzor, savrenstvo, slika sa-

vrenstva, najvii cilj, elja ije bi ostvarenje predstavljalo vrhunac sree za onoga koji seli; ono to je u potpunom skladu sa idejom; predmet naroite elje, ljubavi, divljenja ili oboavanje. idealan (gr. idea, nlat. idealis) savren, uzorak, koji potpuno odgovara idealu, koji je eljen, uzvien, divan, oboavan; idealno lep savreno lep, koji odgovara svim uslovima lepoga; idealne vrednost uobraena, nestvarna vrednost; idealno pravo prirodno pravo; idealni svet nat-ulni svet; up. materijalan, realan. idealizam (gr. idea) fil. materijalizmu suprotan pogled na svet, po kojem je spoljni svet samo predstava subjekta koji opaa, ak i materija samo oblik u kojem duh dolazi do izraaja; apstraktni idealizam platonska predstava o samostalnom i nezavisnom postojanju prapojmova, zakona: saznanje stvarnosti jeste saznanje zakona stvari, te je zakon stvarnost, a pojedine stvari su prolazne; praktini idealizam upravljanje volje prema idealnom, tenja da se u ivotu ostvari ono to se smatra idealnim, savrenim; objektivni ili konkretni idealizam onaj po kome pojmovi razuma postoje u samoj stvarnosti (Hegel); subjektivni idealizam uenje po kome je spoljni svet samo predstava, a stvarno postoji samo posmatra; up. materijali-zam. idealizirati v. idealizovati. idealizovati (gr. idea, fr. idealiser) davati emu obeleje ideala, neto nesavreno u mislima oslobaati njegovih nesavr-enstava, izjednaivati neto sa idealom, ulepati, ulepavati, prikaziva-ti neto uzvienijim i savrenijim no to je. idealisati (gr. idea) sanjariti, matati, udeti za im kao za krajnjim ciljem svojih elja, arko eleti. idealist(a) (gr. idea) fil. pristalica idea-lizma; sanjalica, zanesenjak, ovek koji tei za savrenim, idealnim;^, materi-jalist. idealistiki (gr. idea) koji se tieideali-zma, koji je u vezi sa idealizmom, koji ima svojstvo idealizma. Engels: Marks i ja bejasmo svakako zajedno jedini koji smo iz nemake idealistike filozofije spasli svesnu dijalektiku i materijalistiko shvatanje istorije prirode i istorije". idealitet (gr. idea, nlat. idealis) postojanje kao ideja ili predstava (za razliku od realista, tj. postojanja u stvarnosti, u prostoru i u vremenu). ideal-realizam fil. shvatanje po kojem je ono to je idealno u isto vreme i realno, idealitet i realitet su korelati, shvatanje da se realno moe izvesti iz ideal-nih principa; uenje da idealnom odgovara neto realno i da se realno ispoljava

ideacija

320

idila

u idealnom; shvatanje po kojem je realno nosilac i organ idealnog. ideacija (gr. idea) fil. odnos konkretnog prema ideji, uzdizanje posebnog, pojedi-nanog do opteg, trajnog; obrazovanje pojmova i predstava, saznavanje onoga to je bitno i utvrivanje toga to je saznano u jednom odreenom pojmu. ideja (gr. eidos vid, oblik, idea) misao, pojam, predstava, osnovna misao, zamisao, pomisao; nazor, gledite; slika koju duh sebi stvara o nekoj stvari; teorijski ili praktini cilj koji oveku lebdi pred oima, misao vodilja; dosetka; praslika, slika, tip; osnovni nacrt, plan, skica; prauzrok stvari (u Platonovoj filozofiji), logika pretpostavka, hipoteza; sanjarija, matanje, uobraenje; u obinom govoru: neto vrlo malo, malice; asocija-cija ideja v. asocijacija. idejan (gr. idea) koji postoji samo kao ideja, misaon, pojmovan, zamiljen, koji postoji samo u mislima; nerealan, nestvaran. idem (lat. idem) isti, isto; idem per idem (lat. idem per idem) log. isto istim (dokazivati, definisati ili pojmovno odreivati), greka u dokazivanju ili pojmovnoj odredbi, definiciji, kad se svodi na neto to sadri u sebi znaenje onoga to ima da se dokae, odredi. idemist(a) (lat. idem est isto je) onaj koji sve odobrava, koji na sve kae: da!, amina. identigrafija (nlat. identitas istovetnost, gr. graphia) istovetnost pisma. identist(a) (nlat. identitas istovetnost, jednakost) fil. pristalica filozofije identiteta. identitet (nlat. identitas) istovetnost; zakon identiteta (nlat. principium identitas) log. svaki pojam, svaki predmet jeste ono to jeste, znai ono to znai (A = A, ita se: A je A); filozofija ili sistem identiteta filozofski pravac koji smatra da materija i duh, telesne i duevno, subje-kat i objekat, miljenje i bie nisu dve naelno razliite stvari, nego identine, istovetne, samo dva razliita naina pojavljivanja i shvatanja jedne jedinstvene supstancije (Spinoza, eling, Fehner i dr.). Lenjin: Svestrane, univerzalna elastinost pojmova, elastinost koja ide do identiteta suprotnosti, u tome je ono to je bitno". identifikacija (nlat. identificatio) poistovljavanje, poistovljenje, utvrivanje istovetnosti nekoga ili neega; identifiko-vanje, identificiranje. identifikovana (nlat. identitas istovetnost, lat. facere uiniti) v. identifikacija. identifikovati v. identificirati. identificiranje (nlat. identitas, lat. facere) v. identifikacija. identificirati (nlat. identitas istovetnost, lat. facere) poistovetiti, poistoveivati,

utvrditi (ili: utvrivati) istovetnost; smatrati istim. identian (fr. identique, ital. identico) istovetan, jedan i isti, potpuno isti, koji ima isto znaenje. identinost v. identitet. ideogram (gr. idea predstava, gramma znak, slovo) znak ili slika koja simbolie predstavu neke stvari bez izraavanja imena njenog, kao kineska slova itd.; znak za beleenje pojma, pojamni znak. ideograf (gr. idea grapho piem) v. ideogram. ideografija (gr. idea, graphia) pismo kod koga, mesto obinih glasovnih slova, slike predstavljaju pojam stvari, npr. sliko-vno pismo Kineza i Indijanaca. ideografika (gr. idea, grapho vetina pisanja znacima koji predstavljaju pojmove, pisanje ideografima; up. pasigrafija. ideokratizam (gr. idea, krateo jak sam, vladam) vlada razuma, tenja da se sve stvari u svetu urede po pojmovima razuma. ideokratija (gr. idea, krateo) vladavina razumnih pojmova, vlada ideja. ideolog (gr. idea, logos) pristalica ideologije uenja; mislilac, teoretiar; sanja-lica, zanesenjak, onaj koji se zanosi idejama i verom u njih. ideologija (gr. idea, logia) fil. nauka o pojmovima, o idejama, o osnovama saznanja, metafizika; uenje o psihikim funkci-jama i tvorevinama, o postanku i razvitku miljenja; miljenje, misli koje sainjavaju jednu idejnu celinu, npr. ideologija socijalizma sve misli koje sainjavaju socijalizam i kojima se rukovodi socijalizam; po Marksu skupina svesti, ideja i odreivanja vrednosti neke drutvene grupe, ona je nadgradnja" na osnovi drutvenih i privrednih odnosa, od kojih zavisi postanak i razvoj odreenih duhovnik, kulturgh oblika. ideoloki (rp'i. idea, logikos) koji je u vezi sa ideologijom; mislilaki, teoretski, sanjalaki, zanesenjaki. ideomotoran (gr. idea, lat. motus kretanje, pokret) psih. automatski miini pokreti koji nastaju usled potpune zauzetosti svesti jednom predstavom, i u vezi sa modanim sreditima koja kontroliu takve pokrete. ideoplastian (gr. idea, plasso uobliavam) ideoplastina umetnost ona na koju vre uticaj ideje, koja stvara pod uticajem ideja ili prikazuje ideje (Fervorn); supr. fizioplastian. idila (gr. eidyllion sliica) poet. pesnika vrsta koja prikazuje i slika prirodan, zadovoljan i spokojan ivot ljudi u prirodi, naroito pastira, seljaka i ribara; naroito bila omiljena kod starih Grka (Teokrit) i Rimljana (Vergilije); kod nas: dubrovaki pesnici, Jovan Hadi (Milo Sveti) i dr.; bukolsha pesma.

idilian

321

idiotizam

idilian (gr. eidyllion) pastirski, jednostavan, prirodan, bezazlen i nean, seoski, koji ima karakter zadovoljnog i spokojnog ivota u g rirodi. idio- (gr. idios pojedincu svojstven, pojedinaan) predmetak u sloenicama sa znaenjem: samo-, pojedinano, to pripada pojedincu; sopstven, lini, osoben, odvojen, razliit. idiobio gija (gr. fdios, bfos ivot, logfa nauke) deo biologije koji prouava pojedina iva bia. idioblast (gr. fdios, blaste klica) vot, pojedinana, individualna biljna elija razliite prirode ili sadrine od okolno-ga tkiva. idioginija (gr. fdios, gyne ena) bat. spolna odvojenost. idioginian (gr. idios, gyne) bat. raznospo-lan, jednodoman. idiognomik (gr. idios, gnomon poznavalac) ovek koji ima svoje sopstvene nazore i vlastita gledita na stvari. idiograf (gr. idios, grapho piem) sopstveni rukopis, svojeruan potpis; idiohiron. idiografski (gr. idios, grapho) svojeruan, vlastoruan; koji prikazuje ili opisuje ono to je individualno, ono to se samo jednom desi i to se vie nikada nee ponoviti; supr. nomotetiki. idiodijahronija (gr. idios, dia, hronos vreme) istorijska gramatika; dijahronija. idioelektrian (gr. idios, elektron ilibar) fiz. koji je trl>an>em, sam od sebe postao elektrian. idiokraza (gr. idios, kerannymi meam, krasi) osobenost prirode jednog ovejeg ili ivotinjskog tela. idiokratian (gr. fdios, kerannymi, krasi) telesne osoben, osobenog telesnog sastava. idioktonija (gr. idios, ktefno ubijem) samoubistvo. idiolatrija (gr. fdios, latrefa oboavanje) potovanje (ili: oboavanje) samog sebe. idiolekt (eng. idiblect) lingv. celokupnost govornik osobina pojedinaca, individualci govor, individualni jezik. idiom (gr. idioma) l. naroita osobina, naroitost, osobenost; 2. filol. osobenost jezika, narodni jezik, nareje, dijalekat, nain govora, svaki osoben i samostalan govor uopte. idiomatika (gr. idfoma, idiomatos osobenost, naroita osobina) lingv. celokupnost idioma jednog jezika; deo lingvistike koji prouava idiome. idiomatografija (gr. idfoma, graphfa) v. idioma tologija. idiomatologija (gr. idfoma, logfa) filol. nauka o osobenostima jezika, nauka o na-rejima; idiomatografija. idiomatski (gr. idfoma) filol. koji je svojstven nekom dijalektu ili govoru, koji naroito odlikuje neki dijalekat ili govor.
21 Leksikon

idiomutacija (gr. fdios, lat. mutatio promena) biol. nasledna promena kod ivih bia koja se javlja usled promene jednog nasled-nog inioca. idiopatija (gr. idios, pathos bol) lokalne oboljenje jednog dela tela, bez ikakvog uticaja na ostale delove. idiopatian (gr. fdios, pathos) med. koji dolazi neposredno kao posledica uzroka bolesti; fil. idiopatina oseanja oseanja koja se odnose na sebe samog, na sopstveno ja. idioplazma (gr. fdios, plasma tvorevina) biol. deo osnovne supstancije ivotinjskih i biljnih elija, tzv. plazme, iz koga se stvara izvesno odreeno ivo bie (supr. stereoplazma, tj. opta stvaralaka plazma). idioritam (gr. fdios, rythmos sklad, oblik) manastir u kome je doputeno da svaki kaluer ima svoju linu imovinu, da sam za sebe ivi, hrani se i odeva. Prvi put su se javili u Sv. Gori, naroito u XIV i XV veku, meu njima i Hilandar. idiosinkrazija (gr. idios, syn- sa, krasi meavina, meanje telesnih sokova) 1.med. osobina izvesnih lica da na neke na-draaje odgovaraju jae nego to je normalno, uroena preosetljivo 'prema nekim stvarima, naroito odvratnost prema nekim stvarima, nekim jelima (jagodama, rakovima), lekovima (aspirinu, jodu, kininu) mirisima i ivotinjama, ili naklonost prema odvratnim mirisima (na gore pomenuta jela i lekove organizam reaguje poremeajima organa za varenje, koprivnjaom, ospama i dr.); 2. temperamenat (ili: duevni sklop, nain miljenja) svojstven nekoj jedinki; 3. nain izraavanja svojstven nekoj jedinki. idiosinkratian (gr. idiosynkrasfa) koji se tie idiosinkrazije, koji je u vezi sa idiosinkrazijom, koji potie od idiosinkrazije; svojstven; up. idiosinkrazija. idiosinhronija (gr. fdios, syn sa, hronos vreme) lingv. 1. isto to i sinhronija; 2. opisna gramatika. idiosomnabulizam (gr. fdios, lat. somnum san, ambulare etati) somnabulizam koji je postao bez uticaja magnetizera. idiospazmus (gr. idios, spasmos gr) med. gr koji se pojavio u samo jednom jedinom delu tela. idiospastian (gr. fdios, spasmos) med. koji pati od gra u samo jednom delu tela, koji dolazi od takvog gra. idiot (gr. idiotes) u staroj Grkoj: privatan ovek iz niih slojeva naroda koji nije upuen u dravne poslove i koji nema u njima uea; fig. glupak, blesavko, ble-savac, budala, maloumnik; med. najtei stepen mentalno zaostalost. idiotizam (gr. idiotes) med. blesavost, maloumnost; filol. osobenost jednog jezika ili govora, dijalekatski izraz.

idiotija

322

izobarometarske linije

idiotija (gr. idiotes) med. blesavost, maloumnost, slaboumnost. idiotikon (gr. fdios) renik jednog nareja, dijalekatski renik; up. idiom. idiotian (gr. idiotikos) blesav, slabouman, malouman, tupoglav, duhovno ogranien. idiotrof (gr. fdios, trophos hranilac) osobenjak u pogledu hrane i naina ishranji-vanja. idiotski (gr. idiotes) blesavaki. idiofoni instrumenti (gr. fdios svoj, vlastiti, fone glas)duz. instrumenti u kojima titra sama materija od koje su napravljeni (kastanjete, inele i dr.); up. krustiki instrumenti. idiohiron (gr. fdios, chei'r ruka) v. ccio-graf. idiohromatski (gr. idios, chroma boja) koji ima svoju sopstvenu boju; idiohromatske rude nam. rude kod kojih je boja bitno svojstvo njihove tvari i koje ne mogu nikada biti bezbojne. ido (na esperantskom jeziku ido potomak) vetaki stvoren meunarodni jezik, izmenjen i uproen oblik esperanta; sastavili su ga (1907) danski lingvist Oto Jespersen i dr. idol (gr. efdolon, lat. idolum slika) kumir, predmet slepog oboavanje i potovanja; opsena, varka, natprirodno bie; fil. oveja predrasuda koja smeta pravom saznanju istine (Fransis Bekon). idolater (gr. efdolon, latreuo oboavam) oboavalac idola (ili: kumira), idolopo-klonik; idololater. idolatrija (gr. efdolon, latrefa oboavanje) oboavanje idola (ili: kumira) idolopoklonstvo; idololatrija. idologija (gr. efdolon, logfa) nauka o slikama. idololatrija (gr. efdolon, latrefa) v. idolatrija. idolopeja (gr. efdolon, poieo pravim) pravljenje idola (ili kumira). Idomenej (gr. IotepeuvJlgot. sin Deukalio-nov, unuk Minosov, kralj Krita, jedan od najhrabrijih grkih junaka pod Trojom. Kada se, posle trojanskog rata, vraao kui, za vreme jedne bure zavetuje se bogu Posejdonu da e mu prineti na rtvu prvog koga sretne; prvog je sreo svog sina. Kada je, posle, izbila kuga, Kriani su ga preterali (ovu temu obradio je Mocart kao operu, 1781). iirot (tur. egir otu) bog. dugogodinja bar-ska lekovita biljka, Acorus calamus. I zabele (p. Isabela) ensko ime = edna, nevina, netaknuta; izabela boja mrko-beliasto-uta boja; konj mrko-beliasto--ute boje, kula; Izabelii orden panski orden, posveen Izabeli Katolikoj (osnovao ga kralj Ferdinand VII 1815). izametrale (gr. fsos jednak, metron mera, merilo)ll. linije koje na meteorolokim

kartama vezuju ona mesta koja, s obzirom na toplotu, pokazuju podjednako odstupanje od normalne mesene prosene temperature. Izanagi bog koji je stvorio Japan; on i ena mu Izanami bili su prvi japanski bogovi u ljudskom obliku. Izanami japanska boginja, ena boga Izanagi. izanemore (gr. fsos jednak, anemos vetar) pl. crte na karti koje spajaju mesta sa podjednakom jainom vetra; izoanemore. izanomale (gr. fsos, anomalos nepravilan) pl. crte na karti koje spajaju mesta na Zemljinoj povrini koja za jednak broj stepeni odstupaju od krajeva sa normalnom temperaturom. izaritmian (gr. fsos, arithmos broj) koji se sastoji od jednakih, istih brojeva, istoci-freni. izat. (gr. isatis sinj, sinjavica, sinjevica, sa) hem. organski hemijski spoj, organsko hemijsko jedinjenje, sastojak nekih vrsta indiga, rastvara se u toploj vodi i alkoholu. izegorija (gr. isegoria, fsos jednak, agoreuo javno govorim, na zboru govorim) jednaka sloboda, jednako pravo govorenje i glasanja o dravnim i sudskim stvarima (kod starih Grka); jednakost u graanskim pravima, graanska sloboda, sloboda uopte. Izegrim (nem. Isegrim gvozdeni lem") ime kurjaka u nemakim priama o ivotinjama, vujo; fig. svirep ovek; mrzovoljan, natmuren ovek, guna lo.
I zid a mit. v. Izio.

Izislop-. egipatska boginja, ena Ozirisova, prvobitno potovana kao simbol stvaralaka snage prirode (slina grkoj Demet-ri) i kao pronalaza mnogih vetina; docnije su je smatrali kao boginju meseca i zamenjivali sa grkom Io; astr. asteroid pronaen 1856; Izida. Izidina tabla ta-bla u egipatskom muzeju u Turinu na kojoj su u slikama predstavljene Izidine tajne. izmet (arap. hidma, tur. hizmet) sluba, sluenje, posluga, posluivanje. izmear (arap.-pers., tur. hizmetkar) sluga, posluitelj. izo- (gr. fsos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: isti, jednak, slian. izoanemore (gr. fsos, anemos vetar) pl. geogr. v. izanemore. izoanomale (gr. fsos, anomalos neravan, nejednak) meteor. linije koje na meteoro-lokoj karti spajaju mesta kod kojih su zapaena ista odstupanja u vazdunoj temperaturi. izobare (gr. fsos, barys teak) pl. crte koje na karti spajaju mesta sa istim pritiskom vazduha, tj. sa preseno jednakim godinjim barometarskim promenama; izobarometarske linije.
izobarometarske linije v. izobare.

izobate

323

izolukse

izobate (gr. isos, bathys dubok) pl. na geografskim kartama: crte koje predstavljaju iste dubine mora i jezera. izobronte (gr. isos, bronte grmljavina) pl. crte koje na kartama spajaju mesta u kojima se, za vreme nepogode, grmljavina najpre uje. izogamija (gr. isos, gamos brak) btl. oplo-enje nastalo spajanjem morfoloki potpuno jednakih semenih elija (gameta); sulr. anizogamija. izogeoterme (gr. isos, ge zemlja, therme toplota) crta ili povrina koja spaja take u unutranjosti Zemlje koje imaju istu temperaturu; kol. geoizoterme. izogloss (gr. isos jednak, glossa jezik) linije na lingvistikoj karti koje spajaju sva mesta sa istim jezikim osobinama. izogov (gr. fsos, gony ugao) kom. mnogougao (poligon) sa jednakim uglovima. izogona (gr. isos, gony) crta na karti koja spaja sva mesta na Zemljinoj povrini na kojima se pokazuje ista deklinacija mag-netne igle; izogonina linija. izogovizam (gr. isos, gone potomak, mladune) biol. proizvoenje spolnih jedinaka istog sklopa (strukture) sa raznih stabala, koje se javlja u nekih hidrozoa (me-duza). izogoniav (gr. isos, gony ugao) jednakih uglova, koji ima jednake uglove, ravnou-gli; izogonina linija v. izogona. izografija (gr. isos, graphfa) jednako pisanje, pravljenje faksimile; verno pre-tampavanje starih spisa, npr. Mirosla-vljevog jevanelja". izografska projekcija crtanje jedne karte pri kojem se zamilja kao da se oko nalazi za jedan Zemljin poluprenik iznad Zemlje (homalografska projekcija); up. projekcija. izodimorfan (gr. isos, dimorphos dvooblian)min. koji se pojavljuje u vie razliitih kristalnih oblika, npr. lanovi jednoga izomorfnog niza. izodivame (gr. isos, dynamis sila, jaina, snaga) pl. crte koje na fizikim kartama spajaju mesta na Zemljinoj povrini na kojima je jaina magnetizma podjednako velika; izodinamine linije. izodinamija (gr. isos, dynamis) fiz. podjednaka jaina, podjednako jako dejstvo, naroito magnetizma. izodivamiav (gr. isos, dynamis) podjednako jak, koji ima jednako dejstvo.
izodinamine linije v. izodiname.

izodoze (gr. isos, dosis davanje) crte koje spajaju sve take na nekom podruju istog intenziteta radioaktivnog zraenja. izokline (gr. isos, klino naginjem, nagnem) pl. crte koje na geografskoj karti spajaju mesta na kojima se pojavljuje ista inkli-nacija magnetne igle',izoklinike linije.
izoklinike linije v. izokline.
21*

izokolon (gr. isos, kolon deo perioda) ret. jednakost delova u govoru. izokrime (gr. isos, krymos mraz) pl. crte koje na geografskoj karti spajaju mesta koja pokazuju istu temperaturu u toku najhladnijih dana, npr. za vreme ZO najhladnijih uzastopnih dana u godini. izola (ital. isola, lat. insula) ostrvo, otok. izolator (ital. isolatore) fiz. 1. telo koje ne provodi ili koje ravo provodi elektricitet, neprovodnik elektriciteta, npr. staklo, porcelan, smola, crveni vosak, ebonit, ilibar (up. dielektrikum); 2. svaka stvar koja ne dovodi ili koja ravo sprovodi toplotu, zvuk. izolatorij(um) (nlat. isolatorium) klupica na koju treba da stane onaj koji hoe da se elektrizira, a koja je staklenim ili porcelanskim nogama izolovana od zemlje. izolacija (nlat. isolatio) izdvajanje, odvajanje; izdvojenost, odvojenost; usamljivanje, uklanjanje; fiz. obezbeenje od prelaenja ili provoenja elektriciteta, toplote; med. izdvajanje onih koji boluju od zarazne bolesti kako se bolest ne bi raznosila; izdvajanje umobolnih; izoli-ranje. izolacionizam (lat. isolare izdvojiti, odvojiti) politiki pravac koji ide za izdva-janjem; specijalno ameriki politiki pravac za nemeanje Evrope u amerike i Amerike u evropske poslove, poznat pod imenom Monrobva doktrine. izolacionist(a) (ital. isolare izdvojiti, osamiti) pristalica usamljivanje, izdvajanja od nekog pokreta; naroito: Ameri-kanac koji je bio za to da Amerika ne stupa u prvi svetski rat. izolekse (gr. isos isti jednak, legein govoriti) linije koje na lingvistikoj karti spajaju sva mesta u kojima se upotrebljava ista re ili vie istih rei. izolirajui jezici jednosloni jezici kod kojih se meusobni odnos rei izraava bez promene (fleksije), jedino mestom na kojem su ili pomou predloga (u ove jezike spadaju: kineski, tibetski i neki jezici Indije). izoliran (ital. isolato) slobodan, sam, usamljen; odvojen, izdvojen, zaseban; koji sivi sam za sebe, povuen od sveta; fiz. koji je napravljen neprovodljivim, neprovod-nikom; izolovan. izoliranje (ital. isolare) v. izolacija. izolirati (ital. isolare) izdvojiti, izdvaja-ti, odvojiti, usamiti;fetz. odvojiti pomou neprovodljivih tvari da se sprei prelaenja ili provoenja elektriciteta, toplote, uiniti neprovodljivim, neprovod-nikom; izolovati. izolovan (ital. isolato) v. izoliran. izolovati (ital. isolare) v. izolirati. izolukse (gr. isos isti, jednak, lat. lux svetlost) crte koje spajaju take jednake osvetljenosti izraene u luksima.

izomeran

324

izoteralna linija

izomeran (gr. isos, meros deo) koji ima jednake delove, jednako podeljen, sastavljen od slinih delova; izomerian; izo-merna tela hen. v. izomerija. izomeri (gr. isos, meros) hem. jedinjenja koja imaju isti hemijski sastav, ali razliite strukturne formule; razlikuju im se fizike karakteristike, a delom i hemijska svojstva. U nuklearnoj (rizici: atomska jezgra u probuenom stanju, koja takvo stanje relativno dugo mogu zadrati. izomerija (gr. isos, meros) jednak udeo, jednako pravo na neto; mat. svoenje razlo-maka na iste imenitelje; hem. pojava da tela istoga procentnog sastava imaju razliita hemijska i fizika svojstva, i to ne samo u vrstom agregatnom stanju gde razliitost u svojstvima moe biti uslo-vljena istim molekulima koji su razliito rasporeeni (alotropija, polimorfija vam fizika izomerija), ve u svima agregatnim stanjima, tako da razliitost svojstava poiva na razliitom rasporedu atoma u molekulu. izomerian (gr. fsos, meros) v. izomeran. izometrija (gr. isos, metria) merenje na jednake delove. izometrian (gr. isos, metron) jednak po meri, koji ima istu meru; izometrini sistem t. regularni sistem kristali-sanja (zbog tri jednake ose). izomorfav (gr. isos, morphe oblik) hem., min. jednakooblian, koji ima svojstvo kristalisanja u istom ili bliskom geometrij-skom obliku; izomorfne rude t. rude koje, uz slian hemijski sastav, imaju i sline kristalne oblike. izomorfe (gr. isos, morphe) linije koje na lingvistikoj karti spajaju sva mesta gde se javljaju isti gramatiki oblici, iste morfoloke osobine. izomorfizam (gr. isos, morphe) hem. svojstvo izvesnih hemijskih supstanca da, pored slinog hemijskog sastava, imaju i sline kristalne oblike; izomorfija. izomorfija (gr. isos, morphe) jednakoobli-nost; hen. v. izomorfizam. izonefe (gr. isos, nephoo naoblaim) pl. crte na geografskim kartama koje spajaju mesta sa podjednakom oblanou. izonomija (gr. isonomia) jednakost pred zakonima, jednakost u pravima, ravnopravnost, politika jednakost, graanska sloboda. izonomian (gr. isonomikos) koji vai za sve podjednako; koji ivi slobodnim graanskim ivotom. izopatija (gr. isos, pathos patnja, bol) med. grana medicine koja, slino homeopatiji, hoe da lei isto istim, po naelu: klin se klinom izbija; izopatika. izopatika (gr. isos, pathos) med. v. izopatija. izopatian (gr. isos, pathos) koji lei istim onim ime je i prouzrokovano oboljenje.

izoperimetrija (gr. isos, perimetros obim) jednakost obima. izoperimetrian (gr. isos, peri-metrikos) koji je jednakog obima, koji ima jednak obim (opseg). izopletan (gr. isoplethes) jednak brojem; jednake veliine, podjednak. izopleuron (gr. isos, pleura strana) ravnostrana figura. izo-povrina fkz. ekvipotencijalna povrina. izopolitija (gr. isopolitheia) jednakost u pravima, graanska ravnopravnost. izopolitiav (gr. isopolites) sa jednakim graanskim pravima, ravnopravan. izopssfian (gr. isopsephos) koji ima jednako pravo tlasanja', izopsefini stihovi oni ija slova, posmatrana kao brojevi, sainjavaju isti broj. izorahije (gr. Isos, rachia plima) pl. crte na pomorskim kartama koje spajaju mesta na kojima je u isto vreme plima i oseka; homoplerote. izoseiste (gr. isos, seismos potres, trus) pl. geol. crte na geolokim kartama koje spajaju mesta, koja, pri jednom zemljotresu, osete podjednako jak potres; izosiste. izosintagme (gr. isos, syntagma sreivanje) linije koje na lingvistikoj karti spajaju sva mesta sa istim sintaksikim osobinama. izosiste (gr. isos, seismos potres, trus) pl. geol. v. izoseiste. izoskelan (gr. isos, sklos krak) mat. ravno-krak; deljiv bez ostatka. izoskop (gr. isos isti, jednak, skopeo gledam) ureaj za izotravanje i ujednaavanje slike kod dogleda. izosmotian (gr. isos, osmos guranje, tiska-nje) v. izotoniai. izostazija (gr. isos, stasis stajanje) geol. nauka o optem stanju ravnotee masa u Zemljinoj kori. izostenija (gr. isos, sthenos snaga) jednaka jaina, ista snaga. izostera (gr. isos, stereos tvrd, vrst, krut, ukoen, gust) crta na geografskim kartama koja spaja mesta na Zemljinoj povrini koja imaju istu gustinu vazduha. izotalanta (gr. isos, talanton vaga) crta koja na meteorolokoj karti spaja sva mesta sa istom razlikom u temperaturi izmeu najhladnijeg i najtoplijeg meseca, ili mesta sa istim godinjim temperaturnim kole-banjem (amplitudom). izotahija (gr. isos, tachys brz) crta na geografskim kartama koja spaja take iste brzine vode na poprenom profilu nekog vodenog toka. izotera (gr. isos, theros leto) crta na geografskim kartama koja spaja mesta na Zemljinoj povrini koja imaju istu srednju letnju temperaturu. izoteralna linija v. izotera.

izotermalan

325

izuriJa

izotermalan (gr. isos, thermos topao) v. izotermian; izotermalne linije v. izo-terme.

izoterme (gr. isos, thermos) crte na geografskoj karti koje spajaju sva mesta na Zemljinoj povrini iste srednje temperature, godinje ili mesene, veinom sve-dene na morski nivo; izotermine ili izotermalne linije. izotermian (gr. isos, thermos) koji ima istu srednju temperaturu, jednako topao; izotermine linije v. izoterme. izotone (gr. isos, tonos dizanje glasa) crte koje na lingvistikoj karti spajaju sva mesta sa istim akcenatskim osobinama. izotoni (gr. isos, tonos napetost) fiz. atom-ska jezgra koja sadre isti broj neutrona, a razliiti broj protona. izotonija (gr. isos isti, jednak, tonos napetost, napon) fiz. jednakost napregnutosti osmotskog pritiska razliitih rastvora. izotonian (gr. isos, tonos zategnue, napon) zove se, u fiziologije vodeni rastvor izvesnih materija (soli, eera i dr.) koje osmozom sa jednako jakim osmoznim pritiskom upijaju i privlae jo vie vode (izosmotini rastvori). elini sok morskih biljaka izotonian je sa morskom vodom, inae bi u elijama morala nastu-piti plazmoliza i na te biljke tetno delovati; tzv. fizioloki rastvor kuhinjske soli izotonian je sa elijama crvenih krvnih zrnaca i, prema tome, nekodljiv. izotonan hen. koji ima svojstvo izotopa. izotopi (gr. isos, topos mesto) hem. razni vidovi atoma istog hemijskog elementa; imaju isti atomski broj (broj protona u atomskom jezgru i broj elektrona u omota-u), ali razliit broj neutrona u jezgru i razliitu masu atomskih jezgra, odn. atoma; neki od izotopa su radioaktivni. izotopizam hem. svojstvenost izotopa. izotopija hen. v. izotopizam. izotopian hen. v. izotopan. izotropan (gr. isos, tropos nain) ,,koji se vlada na isti nain"; izotropna tela sa jednakim fizikim, naroito optikim, svojstvima u svima pravcima, tj. kod kojih se svetlost, toplota i elektricitet ra-sprostiru na sve strane jednakom brzinom. Ovde spadaju amorfne supstancije i kristali regularnog, teseralnog sistema; supr.: anizotropan. izofona (gr. isos, phone glas) lingv. v. izoglosa. izofonian (gr. isos, phone) koji ima jednak glas, sa glasom jednakog obima. izofota (gr. isos, phos svetlost) kriva koja spaja take jednake svetlosne jaine na snimku ili slici svetle ili osvetljene povrine. izohazma (gr. isos, chasma raspuklina) crta koja na geografskim kartama spaja ona

mesta sa kojih se polarna svetlost podjednako esto vidi. izohaline (gr. isos, hals so) crte koje na okeanografskim kartama spajaju sve take na moru sa istim salinitetom.

izohejimalna linija v. izohimena.

izohele (gr. isos, helios sunce) crte koje na meteorolokoj karti spajaju sve take sa istom koliinom Suneve svetlosti. izohijeta (gr. isos, hyetos kia) crta koja na geografskim kartama spaja mesta na Zemljinoj povrini u kojima pada godinje podjednaka koliina kie; izohije-toza, izohita. izohijetoza (gr. isos, hyetcs) v. izohijeta. izohimena (gr. isos, cheima zima) crta na geografskim kartama koja spaja sva mesta sa istom srednjom zimskom temperaturom; izohijemalna linija. izohipsa (gr. isos, hypsos visina) crta koja na geografskim kartama spaja mesta na Zemljinoj povrini sa istom nadmorskom visinom. izohita (gr. isos, hyetos) v. izohijeta. izohore (gr. isos, choros prostor) crte koje na dijagramima prikazuju promenu pritiska i temperature pri stalnoj zapremini gasa. izohromatian (gr. isos, chroma boja) koji je jednake boje, istobojan; izohromatina fotografija fotografija koja na slici pokazuje boje predmeta onakve kakve su i u prirodi; izohromatini firnajs firnajs koji se upotrebljava za premazivanje slika raenih masnim bojama. izohron (gr. isos, chronos vreme) istovre-men, koji traje podjednako dugo; izohroni-an, sinhronistian. izohrona (gr. isos, chronos) linija koja spaja mesta na kojima se istovremeno javlja neka pojava, npr. linija koja spaja sva mesta na kojima se javlja istovremeno zemljotres; linija koja spaja take u koje se iz jedne take moe za isto vreme stii; up. tautohrona. izohronizam (gr. isos, chronos) istovreme-nost, jednakovremenost, podjednaka duina trajanja; naroito: jednako trajanje oscilacije, treptaja klatna na jednom istom mestu Zemlje. izohronian (gr. isos, chronos) v. izohron. izohronost v. izohronizam. Izrael v. Izrailj. Izrailj (hebr. Jisrael onaj koji se bori za boga") 1. poasno ime Jakova i njegovih potomaka; 2. carstvo Izrailja i to: a) svi potomci Avramovi; b) carstvo Izrailja (za razliku od carstva Judinog koje se, posle Solomona, otcepilo od Izrailja). Izrailjac (hebr. Jisrael) potomak Izrailja, tj. lana jevrejskog naroda, Jevrejin. izurija (gr. isos, uron mokraa) med. izbacivanje svakog dana podjednake koliine mokrae.

Ijakho

326

ikonoklastija

Ijakho (gr. lakhos) mistino ime boga Baha u Atini i Eleuzini; sveano klicanje i pevanje u slavu Baha, praeno orgijskim plesovima i drugim bahovskim obredima estog dana velikih Eleuzinija. ijamatologija (gr. fama lek, 1o^a)med. nauka o sredstvima za leenje, nauka o lekovima. ijatralipt (gr. iatraleiptes) lekar koji lei mastima, tj. pomazivanjem spolja. ijatraliptika (gr. iatros lekar, aleipho maem) med. vetina leenja mastima; nauka o leenju bolesti mastima i drugim spoljnim lekovima. ijatrarhija (gr. iatros lekar, archo vladam) vladavina lekara, lekarska sila. ijatreuza (gr. iatreuo lekar sam, leim) v. ijatrija. ijatreuziologija (gr. iatreuo, logia) med. nauka o leenju bolesti. ijatrija (gr. iatreia leenje) nauka o leenju bolesti. ijatrian (gr. iatrikos) lekarski, leniki, koji se tie lekara. ijatro- (gr. iatros) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: lekar, lekarski. ijagrognomika (gr. iatros, gnome saznanje; oznaka, obeleje) nauka o raspoznavanju i utvrivanju vrsta bolesti; up. dijagno-stika. ijatrologija (gr. iatros, logia) nauka o vetini leenja. ijatromantija (gr. iatros, manteia prorica-nje) lekarske proricanje, gatanje. ijatromatematika (gr. iatros, mathema) primena matematiko-mehanikih principa u medicini; ijatromehanika. ijatromatematiar (gr. iatros, mathematikos) pristalica lekarske kole koju je, u HUD veku u Pizi, osnovao Boreli, i koja je htela da objanjava funkcije ovejeg tela po mehanikim zakonima, kao funkcije kakve obine maine; ijatromehani-ar. ijatromehanika (gr. iatros, mechane sprava) v. ijatromatematika. ijatromehaviar (gr. iatros, mechanikos) v. ijatromatematiar. ijatrosofist(a) (gr. iatros, sophistes mudrac, filozof) lekar koji voli da filozofira, lekarfilozof. ijatrotehnika (gr. iatros, techne) vetina leenja (naroito rana). ijatrofizika (gr. iatros, physis priroda) nauka o prirodi sa lekarskog gledita. ijatrofiziar (gr. iatros, physiSKOS) onaj koji prouava prirodu sa lekarskog gledita. ijatrohemija (gr. iatros, chemeia) lekarska hemija, tj. delovi hemije koji su u najte-njoj vezi sa naukom o leenju bolesti. ijatrohemiar (gr. iatros, chemeia) poznavalac lekarske hemije. ikamet (arap.) kod muslimana: poziv sa minareta na ustajanje i molitvu (slino ezanu).

Ikar (gr. Ikaros) mig. sin Dedalov; spasao se sa ocem iz ropstva na Kreti (Kritu) pomou krila napravljenih od perja i voska, ali, poto se u letu odvie pribliio Suncu, krila mu se otopila i on pao u more. Po njemu jugoist. deo Egejskog mora nazvan Ikarsko more; smatra se kao prva rtva vazduhoplovstva. ikarija (gr. Ikaros) u cirkusu: akrobatska produkcija u kojoj glavni artist leei na leima baca uvis i opet doekuje u ruke, kao lopte, decu i poluodrasle; lekarske igre.

ikarski komunisti v. ikarci.

ikarci (gr. Ikaros Ikar) iliikarski komunisti udruenje francuskih socijaliste koji su ispovedali naela to ih je fr. advokat Etjen Kabe (Etienne Cabet, 1788 1856) izloio u svom delu Voyage en Icarie" (,,Putovanje u Ikariju", i koji ih je naveo da se, 1894, isele u Ameriku radi osnivanja komunistike optine; ikarci-ma su se nazvali po Ikaru, uporeujui visinu svoje zamisli sa smelim letom Ikara. ikebava (jap. ivo cvee) vetina arani-ranja cvea, vrlo popularne u Japanu (od XIV v.). ikozaedar v. ikosaedar. ikozandrija v. ikosandrija. ikozitetraedar v. ikositetraedar. ikona (gr. eikon slika, lat. icon) slika nekog boanstva ili svetitelja. ikonizam (gr. eikon) verno prikazivanje na slici, verna slika. ikone- (gr. eikon) predmetak u sloenicama sa znaenjem: slika, ikona. ikonoborci (gr. eikon) sekta u ruskoj pravoslavnoj crkvi koja je vodila borbu protiv ikona i molila se bogu pod vedrim nebom. ikonograf (gr. eikon, grapho piem) ikonopisac; sprava za mehanike prenoenje slika i crtea. ikonografija (gr. eikon, graphia) ikonopis; opisivanje, poznavanje slika i kipova, naroito onih iz starog veka. ikonografski (gr. eikon, grapho) ikonopi-sni, koji se odnosi na izradu (ili: opis, poznavanje) slika, ikona, kipova, koji je u vezi sa izradom, opisivanjem, poznavanjem slika, ikona, kipova. ikonoduli (gr. eikon, dulos rob) pl. poto-vaoci ikona, oboavaoci ikona i slika u crkvi. ikonodulija (gr. eikon, dulia ropstvo) potovanje ikona, oboavanje ikona. ikonoklazma (gr. eikon, klasma odlomak, pare) v. ikonoklastija. ikonoklast (gr. eikon, klao lomim, razbijem) ikonoborac, protivnik ikona i slika u crkvi. ikonoklastija (gr. eikon, klao) ikonobor-stvo, protivljenje potovanju ikona i slika u crkvi.

ikonolater

327

iliberalan

ikonolater (gr. eikon, latreuo oboavam) oboavalac ikona i slika. ikonolatrija (gr. eikon, latreia oboavanje) potovanje (ili: oboavanje slika i ikona). ikonolog (gr. eikon, logos) onaj koji prouava simbolino i alegorino znaenje ikona, poznavalac ikona. ikonologija (gr. eikon, logia) poznavanje ikona kao simbola, prouavanje simbolinih slika i starih spomenika. ikonomanija (gr. eikon, mama pomama, ludilo) preterano i ludo potovanje slika sa likovima svetitelja. ikonomahija (gr. eikon, machia borba) borba protiv ikona, borba protiv potovanja i oboavanja slika sa likovima svetitelja, ikonoborstvo. ikonometar (gr. eikon, metron) u fotografiji: ogledalu slina naprava kod fot. aparata koja predmet snimanja pokazuje u jako umanjenom obliku i pomae da aparat, pri snimanju, bude u pravilnom poloaju; zuher. ikonoskop (gr. eikon, skopeo gledam) tehn. najstariji tip katodne cevi u TV kameri kojom se optika slika pretvara u elektrine impulse; konstruisao ga V. K. Zvo-rikin (1933); ortikon. ikonostas (gr. eikon, istemi stavim, postavim) pregrada izmeu oltara i ostalog dela crkve, ukraena, po naroitom i utvrenom redu i rasporedu, ikonama. ikonski (gr. eikonikos koji daje vernu sliku) naslikan verno, naslikan kao to je u prirodi; ikonske statue kipovi izra-eni verno, naroito koji su izraeni u prirodnoj veliini (supr. kolosalne statue kipovi u natprirodno j veliini). ikosaedar (gr. eikosi dvadeset, hedra osnova, strana) geometrijsko telo ogranieno s dvadeset ravnostranih trouglova. ikosandria (gr. eikosi dvadeset, aner, andros ovek, mu:) pl. vot. biljke iji cvetovi imaju 20 i vie slobodnih pranike (HL klasa u Lineovom sistemu biljaka). ikositetraedar (gr. eikosi dvadeset, tetra etiri, hedra osnova) min. telo zatvoreno sa 24 ravne plosni; leucitoedar. iks \.mat. naziv za latinske slovo h koje se esto upotrebljava kao oznaka nepoznate veliine u matematikim izrazima; 2. u obinom govoru: oznaka za neodreenu ili nepoznatu linost, predmet, pojam; neodreeno mnogo, neznano koliko. Iks ipsi-lon (prema h, u nepoznate u matematici) oznaka za neodreenu ili nepoznatu osobu, ili za neki drugi pojam. iksan (arap.) v. nisan. ikseutika (gr. ixeiio hvatam ptice na lepak, izos imela) hvatanje ptica na lepak. iksija (gr. ixia) med. proirenje vena. iksografija fotografisanje Rendgenovim zracima (H-zracima, ita se: iks-zraci-ma); rendgenografija.

ikterian (gr. f kteros) med. onaj koji boluje od utice, utiav. ikterus (gr. ikteros) med. utica. iktus (lat. icere pogoditi; ictus) udar, ubod, hitac, otkucaj, mlaz; kuz. takt; etr. jae naglaavanje pojedinih slogova u stihu, arza, naglasak, dizanje glasa; iktus arte-rijarum (lat. ictus arteriarum) med. kucanje bila, otkucaj bila. il- (lat. il-) predmetak u lat. reima koje poinju sa \"=in (in). ila (gr. ile) odred, eskadron konjice od 200 ljudi u staroj makedonskoj vojsci, pod komandom jednog ilarha. ilakrimacija (lat. illacrimare, illacrimatio) med. izliv suza, suenje. llarh (gr. ile, archo vladam) u staroj makedonskoj vojsci: komandant jedne ile. mlata (lat. inferre uneti, illatum) pl. ono to je uneseno u kuu, prija, miraz; stvari od vrednosti koje se unose u posao, pri osni-vanju nekog preduzea i sl., a koje se ne sastoje od gotovog novca, npr. maine, zgrade, zemljite, prava itd. ilativ (lat. illativus) lingv. poseban pade u nekim jezicima ugro-finske grupe jezika kojim se oznaava neto to je vezano za unutranjost predmeta. ilativan (lat. illativus) zakljuni, zakljuan; ilativne reenice gram. posledine reenice. ildirim (tur. jyldyrym) munja, grom, ratni grom; nadimak sultana Bajazita I, zeta carice Milice. ilegalac (nlat. illegalis) protivzakonit, nezakonit. ilegalac (nlat. illegalis) onaj koji radi ilegalno. ilegalnost (fr. illegalite) nezakonitost, protivzakonitost. ilegibilan (rtat. illegibilis) koji se ne moe itati, i-i> . ?k, neitljiv. ilegitiman (lat. illegitimus) nezakonit, roen u nezakonitom braku, vanbraan; nepravedan, nedoputen. ilegitimitet (nlat. illegitimitas) nezakonitost, neosnovanost; poreklo iz nezakoni-tog braka, vanbranost; ilegitimitetna tuba prav. tuba kojom se osporava zako-nitost deteta roenog od supruge. ilejitis (gr. eilem zavijati se) med. zapaljenje usukanog creva, ileuma. ilejian (gr. eilem) anat. koji pripada usu-kanom crevu ili donjem delu karline kosti. ileum (gr. ile, lat. ileum) zool. usukano crevo, donja polovina tankog creva; donji deo karlinjae ili karline kosti (nlat. os ilium, os ilei). ileus (gr. eilem sabiti, stutkati eileos) med. zapletena creva; v. mizerere. iliberalan (lat. illiberalis) nedareljiv, nepodatljiv, neizdaan, krt; nazadan, neslobodouman.

iliberalitet

328

iliberalitet (lat. iliberalitas) neslobodou-mlje; nedareljivost, nepodatljivost, ne-izdanost, krtost. Ilijada (gr. Ilias) veliki herojski spev u 24 pevanja koji se pripisuje Homeru, opeva jednu epizodu iz borbi Grka pod Trojom, gnev Ahilov zbog uvrede koju mu je naneo Agamemnon, i njegovu osvetu nad trojanskim junakom Hektorom, zato to mu je ovaj ubio najboljeg prijatelja Patrokla. ilijian (gr. eilem) anat. v. ilejian. ilikvidan (nlat. illiquidus) nejasan, mutan, nerazumljiv, sumnjiv, koji jo nije izveden na istinu, npr. neki raun;trg. nesposoban da vri plaanja svojih obaveza. ilikviditet (nlat. illiquiditas) nejasnost, nerazumljivost, odnos koji nije izveden na istinu; nesposobnost plaanja obaveza. ilimitiran (lat. limes, limitis, fr. illimite) neogranien, bezgranian. ilingus (gr. pdon)med. vrtoglavica, nesvestica. ilinirati (lat. linere, illinere) med. trljati uljem ili mau. Ilion (gr. op) v. Troja. iliterat (lat. illitteratus) neobrazovan ovek, ovek neposveen u nauku. ilitsra ga (lat. illitterata) pl. tonski spojevi koji se ne mogu beleiti slovima, npr. umovi, uzdasi itd. I litija (gr. Eileithyia) mit. boginja poroaja kod starih Grka, zatitnica porodilja, ki Zevsova i Herina (kod Rimljana Luci-na). ilicija (nlat. illitio) med trljanje uljem ili mau, pomazivanje. ilicite (lat. illicite) prav. nedozvoljeno, nedoputeno; rve ilicita (lat. res illicita) nedoputena radnja. ilida (tur. ihca) izvor lekovite vrue vode, banja, toplice. il-kan (mong.) vojskovoa u ratu, vladalac, gospodar. ilmihal (arap.) v. katehizmus. iloza (gr. illosis) med. razrokost. ilos (gr. illos razrok) med. ovek koji gleda razroko. Ilos (gr. llos) mit. sin Trosov i Kalirojin, praunuk Dardanov, otac Laomedonov, brat Ganimedov; sagradio je Ilion (Troju). iltizam (arap., tur. iltizam) zakup, arenda. iludirati (lat. ludere, illudere) igrati se s kim ili s im, zbijati alu, titrati se s kim, rugati se, ismeva, vui nekoga za nos; izbegavati, izigravati (npr. zakonske propise); obmanjivati, varati. iluzija (lat. illusio) ulna obmana, samoobmana, varka, uobraenje, obmana pri kojoj se zapaa neki predmet drukije no to je u stvarnosti; iluzija ima tri vrste: usled nepanje; usled afekta, naroito straha (kad nam se, npr. nou u umi uini od panja da je ovek); bez afekta, tj. one koje ne moraju nestati ni pri budnoj panji.

iluzionizam (lat. illusio) filozofski pravac koji smatra da su istina, lepota i moralnost samo iluzija, obmana i varka. iluzionist(a) (lat. illusio) maioniar, vetak u izazivanju iluzija kod drugih, opsenar. iluzoran (nlat. illusorius) obmanjljiv, varljiv, prevarljiv, neostvarljiv, prazan, koji postoji samo u mati, opsenski; iluzoran ugovor ugovor koji nema izgleda da e ikada biti ostvaren. ilum (arap. 'ilm, tur. t) znanje, nauka. iluminat (lat. illuminatus) prosveen ovek, obrazovan ovek. iluminator (nlat. illuminator) prosvetitelj; onaj koji bojadie slike, bakroreze ili otiske u kamenu; u sred. veku=minijator; iluminist. iluminacija (lat. illuminatio) sveano osvetljavanje; bojadisanje nekog crtea, bakro-reza ili otiska u kamenu; iznenadno nadahnue, svetlost koja ozari duu,inspi-racija. iluminiran (lat. illuminatus) sveano osvetljen; prosveen; izraen u ivim bojama; fig. pijan. iluminirati (lat. lumen svetlost, illumi-nare) osvetliti, osvetljavati; naroito: osvetliti sveano, radi ukrasa; pomou boja dati neemu ivost; prosvetiti, na-dahnuti, ozariti; fig. opiti. iluminist(a) (lat. illuminare) v. iluminator . ilustragivan (lat. illustrativus) objanjavg n, koji objanjava, koji slui kao objanjenje, osvetljavan, koji osvetljava. ilustrator (lat. illustrator) slikar slika u nekom tekstu; objanjiva, tuma. ilustracije (lat. illustratio) objanjenje, tumaenje, teksta; sjaj, slava, proslavljenost; slika kao dopuna ili kao ukras teksta u listu ili knjizi; ilustrovani list, asopis sa slikama, list sa slikama. ilustrirati (lat. illustrare) objasniti, objanjavati, pokazati (ili: pokazivati) u pravoj svetlosti, osvetliti; proslaviti; dopuniti i ukrasiti neki tekst slikama (listove, asopise, knjige). ilustrisimus (lat. illustrissimus) najsjajniji, najuzvieniju najslavniji; kao oslovlja-vanje: presvetli, preuzvieni. ilu otrovan (lat. illustrare, fr. illustre) koji je, pored teksta, dopunjen, osvetljen i ukraen jo i slikama, npr. list, asopis, knjiga. ilustrovati (lat. illustrare) v. ilustrirati. ilutacija (lat. lutum, nlat. illutatio) med. leenje pripijanjem neke smese, kae ili lekovitog blata na oboleli deo tela. ilutirati (nlat. illutare) med. premazivati kaom, privija kau ili lekovite blato na obolelo mesto. im- (lat. im-) predmetak in u lat. reima koje poinju usnenim suglasnikom.

imaginabilan

329

ime d IJ ata n

imaginabilan (nlat. imaginabilis) zami-ljiv, koji se moe zamisliti, mogu, verovatan. imaginaran (lat. imaginarius) uobraen, zamiljen, tobonji, koji postoji samo u uobrazilji, nestvaran; mat. imaginarne veliina veliina koja nije realna; imagi-narna jedinica broj Y*-T. obeleava se sa i. imaginativan (nlat. imaginativus) matav, koji ima sposobnost zamiljanja, uo-braavanja; mateni, koji potie iz mate (ili: uobrazilje) koji je u vezi sa matom (ili: uobraziljom); koji je pun mate, koji ima jaku uobrazilju. imaginacija (lat. imaginatio) uobraenje, uobraavanje, zamiljaj; uobrazilje; mo uobraavanja, mata, fantazija; uobraenje, uobraena stvar, stvar koja ne postoji. imago (lat. imago) slika; lik; zool. naziv za potpuno razvijen insekat. imaizam (lat. imago, fr. image slika) pesniki pokret u Engleskoj i SAD (19091917) i u SSSR (19171925); ima-isti su uglavnom negovali slobodan stih", nov ritam i ispovedali potpunu slobodu u izboru tema. imainizam v. imaizam. imakulatav (lat. immaculatus) neporoan, neokaljan, neumrljan; imakulata koncep-cio (lat. immaculata conceptio) uenje katolike crkve o bezgrenom zaeu Deve Marije, tj. da je bila osloboena naslednog greha od prvog trenutka ivota u materino] utrobi. imam (arap. imam, tur. imam) gospodar, vladalac; naroito: bivi gospodar i vladalac Jemena u Arabiji, kao i nekadanji vladalac Maskata u Persijskom zalivu; dvanaest imama od Iraka, potomci Alije, ija je vlast u Medini postojala pored halifata; turski svetenik i nauenjak, naroito: poznavalac Korana, glavni hoda jedne damije; imam-efendi svete-nik-hoda u seraju. imamat (arap.-tur.) zvanje i nadlenost stareine damija; drava jednog imama. iman (arap. iman, tur. iman) vera, zakon, verovanje. imansngan (lat. immanens) unutranji, koji ostaje unutra, bitan, neodvojljiv; fil. ima-nentna metoda ona koja se odreuje samim predmetom istraivanje; imanentna kritika ona koja jednu misao ili sistem misli procenjuje sa njihovih sopstvenih pretpostavki; u teoriji saznanja: koji ostaje u granicama mogueg iskustva (Kant) ili u granicama svesti (Fihte); po Spinozi, bog je imanentni uzrok sveta, dakle sam svet (deus sive natura bog ili priroda); supr. transeuntan, transcen-dentan. imanontnosg (nlat. immanentia) fil. v. imanencija.

imanencija (nlat. immanentia) postojanje u, nalaenje u, ostajanje u, bitno pripadanje neemu; filozofija imanencije pravac u filozofiji koji se ograniava na saznanja u granicama iskustva i svesti, koji dri, dakle, da ne postoji neka stvarnost koja bi bila nezavisna od svesti. imanitet (lat. immanitas) neovenost, bezoseajnost, surovost. imaret (arap. 'imara tur. imaret) zgrada, dom, stan; naroito: javna graevina; u uem smislu: vrsta gostionice u Turskoj, gde se aci hrane i gde se dele ivotne namirnice sirotinji i putnicima. imarinirati (lat. m, marinus morski) v. marinirati. imaterijalan (nlat. immaterialis) netelesan, bestelesan, duhovni; imaterijalna dobra proizvodi duhovnog rada, duhovna svojina. imaterijalizam (nlat. immaterialis) fil. pravac koji porie stvarnost materije tvrdei da je sve to postoji duh (Platon); uenje da je dua bestelesna; spirituali-zam; supr. materijalizam. imaterijalist(a) (nlat. immaterialis) fil. pristalica imaterijalizma; onaj koji smatra ili tvrdi da je dua bestelesna; supr. materijalist. imatrikulacija (nlat. immatriculatio) upis, upisivanje u matrikulu neke ustanove, naroito univerziteta, stupanje u red studenata. ima grikul prati (nlat. imatriculare) upisati u matrikulu, zavesti u spisak; naroito: upisati za redovnog studenta univerziteta; supr. eksmatrikulirati. imatrikulisati v. imatrikulirati. imbecil (lat. imbecillus) onaj koji je, tele-sno ili duevno slab, duhovno zaostao ovek, maloumnik, blesavko, glupak, tupoglavac. imbecilan (lat. imbecillus) telesno ili duevno slab, duhovno zaostao, malouman, blesav, glup. imbecilitst (lat. imbecillitas) maloumnost, duhovna zaostalost, blesavost. imbibirati (lat. bibere piti, imbibere) upi-jati, usisavati, upiti, usisati; slik. kvasiti, nakvasiti, natopiti, natapati. imbibicija (nlat. imbibitio) usisavanje, upijanje, kvaenje, natapanje. imborzirati (ital. imborsare) trg. primiti novac, naplati. imbroljo (ital. imbroglio) muz. zaplet u akcentima, kada dva razliita glasa stoje u razliitim vrstama takta; zapleten pozorini komad. imedijatan (nlat. immediatus) neposredan; trenutak, koji se odmah dogaa ili obavlja; imedijatna molba, predstavka prav. neposredna molba ili predstavka koja obilazi sve nie vlasti i predaje se neposrednoj najvioj vlasti, vladaocu;

ime dzdativan

330

imediJatni grad grad KOJI zavisi samo od najvie vlasti, slobodni grad. imedijativai (nlat. immediativus) koji radi bez posredovanje, koji neposredno oznaava ili kazuje to, npr. glagol koji, bez dodavanja imenice, iscrpljuje pojam radnje: boriti se, ii itd. imemorabilan (lat. immemorabilis) koji nije vredan da se pomene, koji nije zasluio seanje. imemorijalan (lat. immemorialis) nezapamen, koji se ne moe zamisliti, neuven. imenzan (lat. immensus) neizmeran, beskrajan, bezgranian, ogroman. imergeti (lat. immergere zagnjuriti, zamo-ita)ll. pristalica ponovnog krtenja, tj. krtenja odraslih; anabaptisti, meno-niti. imerzija (lat. immersio) potapanje, zamakanje, zagnjurivanje; astr. ulazak jednog nebeskog tela u senku drugog nebeskog tela, zaklanjanje jednog nebeskog tela drugim nebeskim telom; zamraivanje jedne zvezde sunanim zracima ;olt, kada se, radi dobi-janja to boljih likova pod mikroskopom, umesto vazduha izmeu donje povrine najdonjeg soiva u objektivu i stakla koje pokriva predmet, pri najjaim uvelia-vanjima upotrebi kakva tenost; homogena imerzija kada se tenost i staklo za pokrivanje objekte izaberu tako da oboje imaju isti indeks prelamanja kao i naj-donje soivo objektiva; imerziono krtenje krtenje koje se vri zagnjuri-vanjem u vodu; med. primena stalnog, perma-nentnog kupatila. imigrant (lat. immigrare doseliti se, immig-rans) doseljenik, useljenik. imigracija (lat. immigrare doseliti se, nlat. immigratio) useljavanje, udeljenje, doseljavanje, doseljenje; useljenost; useljenitvo, svi useljenici. imigrirati (lat. immigrare) useliti se, useljava se, doseliti se, ui u. iminsntan (lat. imminens) koji tek to nije nastupio (ili: naiao), koji neposredno predstoji, zagrozan, koji zagroava, koji preti dolaskom. iminencija (lat. imminentia) neposredno predstojanje, zagroavanje, skoro nastupanje, blizak dolazak. imisija (lat. immissio) prav. upuivanje na posed, putanje na posed; imisio bonorum (lat. immissio bonorum) =imisija; putanje unutra, posveivanje;.ilgs>ni de-kret sudska odluka o putanju na posed; imisioni termin rok za putanje na posed. imitabilan (lat. imitabilis) koji se moe podraava, koji je za podraavanje, za ugledanje. imitativan (nlat. imitativus) koji podraava, koji se ugleda na nekog, kome je cilj da podraava.

imitator (lat. imitator) podraavalac, onaj koji radi po ugledu na koga ili to; vetak u podraavanju raznih tipova ljudi, ivotinja i dr. imitacija (lat. imitatio) podraavanje, ugledanje na; ono to je izraene po ugledu na neto, npr. vetake drvo, kamen, mramor itd. imitira (lat. imitari) l. podraava ti, ugledati se na, stvarati po ugledu na koga ili na to; majmunisati. imitira (lat. immitere) 2. poslati u, met-nuti u, pustiti, usaditi, uglaviti; prav. sudskim putem odrediti, narediti, izdati nalog. imobilan (lat. immobilis) nepokretan; nepomian, postojan, nepokolebljiv, vrst; voj. neopremljen, nespreman za rat; imobilan zavoj med. zavoj koji ini da se neki deo tela ne moe kretati (od gipsa, vodenog stakla itd.). imobilizirati (nlat. immobilisare) pokretno dobro ili imanje pretvoriti u nepokretno, proglasiti nepokretnim; napraviti neto postojanim; utvrditi, uvr-stiti. imobilijaran (nlat. immobiliaris) nekret-ninski, nepokretnosni, nepokretan, sastavljen od nepokretnih dobara ~, imobilijar-na egzekucija egzekucija koja se vri na nepokretnim dobrima; imobilijarno imanje nekretnina, nepokretnost, nepokretno imanje; imobilijarni kredit zajam na nepokretno imanjeJ imobilijarna masa masa koja se sastoji od nepokretnog imanja. imobilije (lat. immobilia se. bona) pl. nekretnine, nepokretnosti, nepokretna dobra, nepokretna imanja. imobilitet (lat. immobilitas) nepokretnost, nepominost; nepromenljivost, stalnost; med. ukoenost. imoralan (nlat. immoralis) protivan moralu, nemoralan; razvratan. imoralizam (nlat. immoralis) fil. stanovite s one strane dobra i zla", to jest, uzevi relativno: s one strane onoga to se sada smatra kao dobro i zlo ili, uzevi apsolutno: odricanje svih moralnih vrednosti, apsolutna uzvienost iznad onoga to vai kao dobro i zlo. imoralist(a) (nlat. immoralitas) fil. pristalica imoralizma; protivnik morala, nemoralan ovek, razvratnik. imoralitet (nlat. immoralitas) protivnost moralu, nesaglasnost s moralom; nemoral-nost, razvratnost. imortalitet (lat. immortalitas) besmrtnost, vekovenost, neumrlost. imortela (fr. immortelle) bot. smilje, biljka sa sjajnim i suvim laticama koje, zbog toga, ne venu. Imotep kit. bog lekarske vetine kod Egip-ana.

impaginirati

331

imperijalizam

impaginirati (lat. in-, pagina strana) tip. prelamati tampali slog (ifove) u strane i tabake. impako (ital. impacco) trg. pakovanje, smetanje, spremanje; per impako (ital. reg impacco) za robu: upakovana, dobro smetena, dobro spremljena. impanatori (nlat. impanatores)mr. pristalice uenja o impanaciji. impanacija (lat. panis hleb, nlat. impanatio) kol. spajanje tela Hristova sa hlebom u hrianskoj tajni priesti. imparabilan (nlat. imparabilis) koji se ne moe uporeivati, neuporediv, nesra-vnjiv, besprimeran. imparisilabum (lat. imparisyllabum) gram. nejednakoslona re, tj. re koja u drugom padeu ima vie slogova nego u prvom, npr. vreme, vremena. impast (ital. impastare, impasto) slik. debeo reljefan namaz boja (ulja, tempere) na slici. impastacija (ital. impastare, impasto) uteP1enje, pretvaranje u testo, u smesu, u lepak; slikanje debelim slojem boja, izbacivanje boja; u bakrorezu: izglaivanje taaka i crtica i dejstvo koje se, usled toga, dobiva. impastirati (ital. impastare) gra. praviti zidarski lepak od maltera i sitno razdrobljenog kamena; u bakrorezu: take i crte, napravljene rezaljkom ili vajali-com, izgledati i izbrisati. impatibilan (lat. impatibilis) nesnosan, nesnoljiv, nepodnoljiv. impacijencija (lat. impatientia) nestrpljenje, nestrpljivost, nepodnoljivost. impedancija (lat. impedantia) fiz. svaki otpor jednoj elektrinoj struji. impediment (lat. impedimentum) smetnja, prepreka; impediment pl. prav. prepreke zbog kojih se neko oslobaa odgovornosti to nije doao na sud. impekabilitet (nlat. impeccabilitas) bezgrenost, nepogreivost, nevinost. impenetrabilan (lat. impenetrabilis) neprobojan; koji ne proputa vodu, nepromoiv; nedokuljiv, neispitljiv, nedosean; neprolazan, neprohodan. impenze (lat. impensae) pl. trokovi; ono to je utroeno ili uloeno u to; impenze necesarije (lat. impensae necessa-riae) nuni trokovi; impenze volupta-rije (lat. impensae voluptariae) trokovi na provoenje, na rasko; impenze utiles (lat. impensae utiles) trokovi koji donose korist; impenze funebres (lat. impensae funebres) pogrebni trokovi. imperativ (lat. imperativus) gram. zapovedni nain; fil. zapovest, zapoved, naredba, propis; zakon; Kantov kategoriki imperativ glasi: Delaj tako da naelo tvoje volje moe u svako doba postati optim zakonom; kategoriki imperativ zapovest koja nareuje da se neto radi zbog same te

radnje, bez obzira na cilj, na materiju radnje; hipotetiki imperativ zapovest koja nareuje neto kao sredstvo za postizavanje cilja i koja vai samo pod izvesnim okolnostima; energetiki imperativ glasi: Ne troi uzalud energiju, nego se njome koristi!" (Ostvald).imperativan (lat. imperativus) zapovedni, zapovedan, zapovedniki; imperativni mandat prinudna naredba. imperator (lat. imperator) zapovednik; vladalac, car. imperatorski (lat. imperatorius) vojvodski, zapovedniki; vladalaki, carski. imperije (lat. imperium) carevina, drava (npr. Rimska Imperija, Britanska Impe-rija). imperijal (lat. imperialis) l. ruski zlatan novac od 10 rubalja; 2. hladno pie od vode, eera, limunove kore i vinskog kamena (strena); 3. tl. vrsta sloga sa veoma visokim slovima; 4. vrsta finog sira; 5. bradica pod donjom usnom (naziv po tome to je takvu bradicu nosio francuski car Napoleon ); 6. panska meri-no-ovca; 7. carski ples; imperijal-dukat ruski zlatan novac od 3 rublje; imperijal papir hartija najveeg formata; carska hartija. imperijalizam (lat. imperialis carski) 1. carska vlast, privrenost carstvu; 2. neogranieno vladanje koje se oslanja na vojnu silu, despotska vladavina; 3. najvii stupanj razvoja kapitalizma, u koji je ovaj prerastao krajem XIX i poetkom XX veka. Njegovu bitnu karakteristiku ini dominanta uloga u ekonomici i politici privatnokapitalistikog monopola koji izrasta na osnovi visokog stupnja razvoj n proizvodnih snaga i koncen-tracije proizvodnje ,,. . . imperijalizam je monopolistiki stupanj kapitalizma" (Lenjin). Njegove blie karakteristike su: a) monopol niice kapitalista u industriji i trgovini; b) monopol aice kapitala u bankarstvu. Industrijski i bankovni monopol su proizvod visokog stupnja koncentracije proizvodnje. Ovi se monopoli prepliu i stapaju u novi vid kapitala monopol finansijskog kapitala, koji gospodari itavim privrednim ivotom (i politikom) date zemlje. Njima raspolae grupica kapitalista fi-nansijska oligarhija; v) izvoz kapitala i borba za monopol u izvozu kapitala postaje bitna ekonomska operacija finansijskog kapitala; g) meunarodni monopoli koji ekonomski dele svet, jesu oblik vladanja i borbe finansijskog kapitala za monopol u eksploataciji svetskog tri-ta; d) monopol finansijskog kapitala u eksploataciji kolonijalnih i zavisnih zemalja na osnovu izvrene teritorijalne podele sveta u borbi za novu deobu sveta koja vodi svetskim ratovima. Imperijali-

imperijalist(a)

332

impliciran ubediti, tvrdoglav, zadrt; impersvazibi-lan. impertinentan (lat. impertinens) nepristojan, neutiv, neuljudan, bezobrazan, bezobziran, drzak. impertinencija (nlat. impertinentia) nepristojnost, neutivost; drskost, bezobzirnost, bezobraznost. imperturbacija (lat. imperturbatio) duevno spokojstvo koje se ne moe niim poremetiti; ravnodunost. imperfekat (lat. imperfectum) gram. preanje nesvreno vreme, tj. glagolski oblik kojim se istie trajanje glagolske radnje u prolosti; imperfektum. imperfektan (lat. imperfectus) nedovren, nepotpun, nesavren. imperfektivan (nlat. imperfectivus) nesvr-en; imperfektivni glagol gram. nesvre-ni glagol. imperfektivnost (nlat. imperfectivus) gram. nesvrenost, nesvreni vid. imperforacija (nlat. imperforatio) med. zatvorenost ili sraslost izvesnih delova tela koji, po prirodi, treba da su otvoreni, naroito zadnjice. impetigo (lat. impetigo) med. kono oboljenje u obliku mehuria sa bistrom tenosti, koje, kad se mehurii otvore i tenost sasui, prelazi u ute kraste. impetigologija (lat. impetigo, gr. \o$a)med. nauka o oboljenjima koe, naroito o postojanju, razvijanju i leenju krasta. impetrant (lat. impetrans) prav. tuilac, tuitelj; pr. impertrantian. impetrat (lat. impetratus) rav. tueni, optueni; pr. impetratian. impetracija (lat. impetratio) prav. dobivanje, zadobivanje; naroito: dobivanje prava; tuba. impetuozo (ital. impetuoso) muz. neobuzdano, burno, plahovito, silovito. impetus (lat. impetus) estok napad, npr. neke bolesti; kum impetu (lat. sit impetu) neobuzdano, uno, plahovito;konimpeto (ital. con impeto) nuz. v. impetuozo. impiment (eng. impeachement) optuba i sudski postupak, naroito protiv dravnih inovnika. implantacija (nlat. implantatio) med. primanje i odravanje transplantata; usai-vanje, ukorenjivanje; kalemljenje, pelco-vanje. implauzibilan (nlat. implausibilis) neisti-nit, neprihvatljiv, neuverljiv, neodobriv, neverovatan, neusvojiv i sl, implement (lat. implementum) med. bolesno gojenje; popunjavanje; pomono sredstvo; implementum kontraktus (lat. implementum contractus) prav. izvravanje ugovora. implikacija (lat. implicatio) zapletanje, upletanje u to; umeanost. impliciran (lat. implicatus) upleten u neto, umean u; koji se podrazumeva, sadran, obuhvaen.

zam je , .... svetski sistem kolonijalne^ ugnjetavanje i finansijskog guenja ogromne veine stanovnitva zemaljske kugle od strane aice ,naprednih' zemalja" (Lenjin), tj. finansijskog kapitala tih zemalja. Imperijalizam je vii stupanj kapitalistikih proizvodnih snaga, ali ujedno znai i dalje razvijanje protivrenosti kapitalizma, njihovo krajnje zao-travanje, zbog ega je svetski kapitali-zam s velikom krizom (19291939) definitivno zaao u period svoje opte krize. Imperijalizam je stoga . . .predveerje socijalne revolucije proletarijata" (Lenjin). Usled produbljivanje opte krize kapitalizma u mnogome se menjaju stari oblici i odnosi imperij a lizma, ali i sada u svetu preovlauje tenja izgraivane novih vidova imperijalizma iju ekonomsku osnovu ini dravni ka-pitalizam. Istovremeno raste i jaa an-tiimperijalistika borba naroda za slobodu i uzajamnu saradnju na osnovi ravnopravnosti. imperijalist(a) (lat. imperialis) pristalica imperijalizma; privrenik carev, carstva; u Francuskoj bonapartist; osvaja, pljaka. imperijalistiki (lat. imperialis) koji je u duhu imperijalizma, koji se u politikom radu rukovodi i oduevljava idejama imperijalizma, zavojevaki, osvajaki. imperij(um) (lat. imperium) najvia dravna vlast koja je, u starom Rimu, prenoena sa naroda na najvie inovnike, naroito vojna vlast; najvia vlast, vlada; docnije: Rimsko Carstvo; imperijum Manlija-ium (lat. imperium Manlianum) stroga vr-hovna vlast, nazvana po Luciju i Torkvatu Manliju, poznatim sa svoje strogosti; imperijum merum (lat. imperium merum) ista dravna vlast u upravnim stvarima i u ratu; takoe: neprijatnost sudskog poloaja, pravo suenja na ivot i na smrt; imperijum mikstum (lat. imperium mix-tum) meovita dravna vlast, tj. upravna i zakonodavna vlast. impermanentan (nlat. impermanens) nepostojan, nestalan, promenljiv. impermanencija (nlat. impermanentia) nepostojanost, nestalnost, prevrtljivost, promenljivost. impermeabilan (nlat. impermeabilis) v. impenetra bilan. impermeabilitst (lat. in-, permeare prolaziti) fiz. nepropustljivost; supr.: permea-bilitet. impersonalan (nlat. impersonalis) bezlian; impersonalni glagol gram. bezlini glagol. impersonalia (lat. impersonalia se. verba)mr. gram. bezlini glagoli. impersuazibilan (nlat. impersuasibilis) sa kojim se ne moe govoriti, koga je teko

implicirati

333

impresario

implicirati (lat. implicare) uplesti, ume-ati, uvui, uvlaiti; fig. sadravati, obuhvatati sobom. implicitan (lat. implicare) koji je obuhvaen, sadran u neemu; koji se podrazumeva. implicite (lat. implicite) dril. podrazumeva-jui se ve (u); obuhvaeno im; preutno; supr. eksplicite. implorant (lat. implorans) prav. tuitelj, tuilac; onaj koji trai zatitu; pr. implorantski. implorat (lat. imploratus) prav. tueni, optueni. imploracija (lat. imploratio) prizivanje u pomo, preklinjanje za neto. impluvij(um) (lat. pluvia kia, impluvium) nepokriven i otvoren prostor u predvorju (atrijumu) starorimskih kua, u kojem se obino nalazio basen za skupljanje kinice; kuna bata; predvorje crkve, ulaz u crkvu; med. kupanje u kinici. impozantan (fr. imposant) koji uliva potovanje (ili: divljenje, poslunost), koji zadobija i osvaja ljude, koji pravi utisak, koji privlai na sebe panju; nadmoan, ugledan, znaajan, dostojanstven, velianstven. impozicija (lat. impositio) polaganje ruku pri posveivanju za svetenika, rukopo-laganje; porez, namet, danak; tip. udea-vanje forme, strane; impozito silencio (lat. imposito silentio) prav. poto je nareeno utanje. imponderabilav (nlat. imponderabilis) neteljiv, nemerljiv po teini. impovderabilije (nlat. imponderabilia) stvari koje se ne mogu meriti po teini, neteljive stvari, npr. etar; moralne vrednosti; oseanja, raspoloenja, misli i dr., neodredljivi uzroci, neodredljivi uticaji. imponderabilitet (nlat. imponderabilitas) neteljivost, nemerljivost po teini. imponente (ital. imponente) kuz. velianstveno, dostojanstveno. imponirati (lat. imponere) nametnuti uslove; narediti (npr. da se uti i sl.); naroito: praviti utisak; ulivati ili zahte-vati potovanje (ili: divljenje, strah, poslunost); imati uticaja na ljude; tip. urediti tampanu stranu i metnut je u formu. imporozitet (nlat. imporositas) neporoznost, neupljikavost; nepostojanje meumolekulskih prostora; med. zatvorenost otvora na koje izlazi znoj. imoort (lat. importare uvoziti, uvesti, eng. import) trg. uvoz, uvozna trgovina; uvezena roba; supr. eksport. importabilan (nlat. importabilis) koji se moe uvoziti, koji je odreen za uvoz. importantan (lat. importans) vaan, znaajan, znatan, uticajan, osetan, bitan.

importacija (nlat. importatio) trg. uvoenje (robe iz inostranstva), uvoz; donoenje sa strane (mode, obiaja, navika i sl.). importer (fr. importeur) uvoznik, trgovac koji se bavi uvoenjem robe iz inostranstva. importirati (lat. importare) trg. uvoziti stranu robu na domaa trita, baviti se uvoznom trgovinom, tj. uvoenjem robe koja nije izraena ili se ne izrauje u zemlji; donositi sa strane, npr. modu, navike, obiaje; supr. eksportirati. importunitet (lat. importunitas) nametlji-vost, dosaivanje, nametanje, dosadno sale-tanje molbama. impos (lat. potis, impos) nemoan, nesposoban, slab; impos ama/m (lat. impos animi) slab duhom, malouman. imposibilan (lat. impossibilis, fr. impo-ssible) nemogu, nemoguan. impost (lat. imponere nametnuti, udariti, nlat. impostus, ital. imposto) posredan porez, porez na robu; gra. deo izmeu stuba i svoda, tako da svod time dobiva iru podlogu. impostirati (ital. impostare) udariti (ili: udarati) porez na, opteretiti porezima, oporezovati; jako impostirana roba jako oporezovana roba. impostor (lat. imponere, nlat. impostor) varalica, laov, klevetnik; impostores dokti (lat. impostores Aos\l)pl. uene varalice, nauenjaci koji su tendenciozne spise poturali drugima, ili pogreno izvodili citate, ili branili pogrena uenja. impotentan (lat. impotens) nesposoban, nemoan (naroito u spolnom pogledu); sakat, bogaljast; duhovno nesposoban, duhovno nemoan impotenlija (lat. impotentia) spolna nemo mukarca, nesposobnost oploavanja; nesposobnost enke da primi seme mujaka; duhovna nemo, duhovna nesposobnost; nemo da se neto sprovede; impotencija konjugal (lat. impotentia coniugalis)/ipae. brana nemo, supruanska nemo. impregnator (nlat. impraegnator) prav. oploditelj, otac deteta. impregnacija (nlat. impraegnatio) oploenje, zatrudnjenje; he, natapanje, natopljavanje, nakvaenje, proimanje nekog tkiva uljem ili mau, drveta tvarima koje ga uvaju od truljenja (npr. eleznikih pragova), tkanina nesagorljivim ili nepropustlji-vim tvarima, npr. vodenim staklom, da bi se obezbedile od vatre, itd. impregnirati (nlat. impraegnare) zatrudni-ti, oploditi; hem. natopiti, natapati, nakvasiti, proeti drvo ili tkaninu uljem, mau ili drugom kakvom nesagorljivom ili nepropustljivom tvarju. impresario (ital. impresario) lice koje se, u ime kakvog pozorinog ili koncertnog drutva, stara o prireivanju predstava i

impresibilan

334

imunitet

koncerata i o njihovom materijalnom uspehu; lice koje pronalazi i vrbuje dobre i talentovane lanove, npr. za neku pozorinu trupu. impresibilan (nlat. impressibilis) sposoban za primanje utisaka, prijemljiv za utiske. impresivan (lat. impressio utisak, dojam, fr. impressif) upeatljiv, koji pravi utisak, dojmljiv. impresija (lat. impressio) utisak, upeatak, dojam, dejstvo koje jedna stvar (npr. proitana knjiga, viena slika, sasluan muziki komad itd.) ima na koga. impresionizam (lat. impressio) likovni, muziki i knjievni pravac koji se javio ezdesetih godina XIX veka u Francuskoj i koji smatra da se zadatak u umetnosti sastoji u to istijem i vernijem prika-zivanju i reprodukovanju ulnih utisaka; fil. pozitivizam, zato to za njega, kao jedino realni, vae ulni utisci; supr. ekspresioiizam. impresionisti (lat. impressio) pl. pristalice impresionizma u slikarstvu, iji je vo bio Klod Mone (18401926), koji smatra da umetnost treba da reprodukuje samo prvi, neposredan utisak; supr. ekspresio-nisti. impresionistiki (lat. impressio) koji potie iz impresionizma, koji pripada im-presionizmu, koji je u vezi sa impresio-nizmom. impresum (lat. impressum) tampana stvar, tiskanica; zakonski obavezno naznaa-vanje, na novinama i listovima, imena izdavaa i urednika, odgovornih za sadrinu. imprimatur (lat. imprimatur) neka se tampa, moe se tampati"; ranije: formula kojom cenzura doputa da se neko delo sme tampati; danas: odobrenje kojim pisac, urednik, odgovorni korektor i sl. doputa da se neto moe tampati. improbabilitet (nlat. improbabilitas) neverovatnost, neverovatnoa. improbacija (nlat. improbatio) neodobravanje, odbacivanje. improvidencija (nlat. improvidentia) neobazrivost, neopreznost, nesmotrenost, nepaljivost. improvizan (lat. improvisus) nepredvien, nesluen, iznenadan; v. eko improvizo. improvizator (nlat. improvisator, ital. improvisatore) onaj koji neto ini bez prethodnog pripremanje, npr. drao! govor, sastavlja pesmu, recituje, glumi, svira, peva itd. improvizacije (nlat. improvisatio) injenje (ili: raenje) bez pripreme; dranje govora, pisanje pesme, recitovanje, glumljenje, pevanje itd. bez pripremanje: improvi-zada. improvizirao (ital. improvisare) uiniti (ili: raditi, initi, uraditi) bez pret-

hodnog pripremanje; stastaviti neto na brzu ruku (pesmu, govor, deklamaciju itd.). improperije (lat. improprius) pl. delovi liturgije na Veliki petak u katolikoj crkvi: albe Spasitelja zbog nevernosti njegovog naroda. improporcija (nlat. improportio) nesrazme-ra, nesrazmernost. improprijacija (nlat. impropriatio) prav. prisvajanje, prisvojenje; davanje crkvenih dobara u leno. improprijetet (lat. improprietas) nepode-snost, pogrena upotreba (izraza). impuberes (lat. impuberes) pl. prav. nestasali za enidbu, nestasale za udaju, nedorasli, nesazreli za enidbu. impubertet (nlat. impubertas) neodraslost, nestasalost, nesposobnost za enidbu (ili: udaju). impugnacija (lat. impugnatio) pobijanje, osporavanje, napadanje razlozima; impugnacioni spis prav. spis kojim se pobijaju dokazi protivnike strane. impudencija (lat. impudentia) bestidnost, bezobzirnost, bezonost; neednost. impulzivan (nlat. impulsivus) pokretan, koji pokree, koji podstie, koji pobuuje, koji podstrekava, koji radi kao da ga neto goni. impulzija (lat. impulsio) v. impuls. impulzorijales (nlat. impulsoriales se. lit-terae) pl. pismene opomene kojima vii sud podstie nii sud da pristupi reavanju neke stvari. impuls (lat. impulsus) podsticaj, nagon, tenja; pokretna sila, pokret; med. neodoljiv nagon; impuls sile fiz. proizvod iz sile i vremena, trajanja, njenog dejstva. imputacija (nlat. imputatio) uraunavanje, pripisivanje, beenje, nabeivanje, okrivljenje, podmetanje krivice. imputirati (lat. imputare) uraunati, uraunavati, pripisivati (u krivicu), nabe-diti, nabeivati, kriviti, okrivljavati, podmetati, podmetnuti. imrahor (arap.-pers., tur. mirahor) kon>u-ar. imun (lat. immunis) slobodan od dravnih tereta, osloboen poreze, vojne slube; med. neprimljiv za zarazu, otrov, bolest, obezbeen kalemljenjem od bolesti. imunizacija (lat. immunis) med. injenje neprimljivim za zarazu, otrov, bolest, obezbeenje od zaraze, otrova, bolesti; obezbe-enost od zaraze, otrova, bolesti; kale-mljenje protiv bolesti. imunizirati (lat. immunire) obezbediti (ili: obezbeivati) od bolesti, initi (ili: uiniti, praviti, napraviti) nepri-mljivim za bolest, kalemiti protiv bolesti. imunizovati v. imunizirati. imunitet (lat. i.nmunitas) osloboenje svetovnih i crkvenih poseda od vlasti javnih slubenika; osloboenje od tereta,

imunologi]a

335

invazi)a

poreza i dr.; krivina neodgovornost narodnih predstavnika za dela i izjave koje uine u svojstvu narodnih predstavnika; med. neprimljivost za zarazu, otrov, bolest, otpornost organizma prema zaraznim bolestima. U meunarodnom pravu imunitet znai osloboenje tuih dravnih organa pretvaranja, npr. pri prekoraenju granice u slubenom saobraaju; znai ieksteritorijalnost. imunologija (lat. immunis, gr. logia) med. nauka o imunosti organizma. imunost v. imunitet. imunoterapija (lat. immunis, gr. therapeia leenje) med. podsticanje organizma da stvara tela koja ga ine neprimljivim za zarazu, otrov, bolest. imutacija (lat. immutatio) menjanje, preinaavanje, preobraavanje. imutirati (lat. immutare) promeniti, izmeniti, preinaiti, preobraziti. in- (lat. in) u sloenicama kada dolazi ispred 1 pie se i ita il, ispred: b, m, r = im, ispred r = ir; 1. nerazdvojan odreni predmetak u latinskom i romanskim jezicima ne, iskazuje prestanak, suprotnost ili odsustvo i nepostojanje onoga to sadri u rei, pred kojom stoji, izraeni pojam; 2. latinski i italijanski predlog, sa znaenjem: za kretanje i pravac u, na, ka; za vreme do; za rok na; za smer i svrhu na, za, radi, zbog. nnabruptan (lat. inabruptus) preopiran, neprekidan, odvie razvuen. inad (tur.) v. inat. inadekvatav (nlat. inadaequatus) nejednak, neodgovarajui, nepodesan. inakuratan (nlat. inaccuratus) netaan, nemaran, aljkav, neuredan. inakceptabilitet (nlat. inacceptabilitas) neprimanje, neprihvatljivost, neusvajanje. inakceptibilan (lat. in-, acceptibilitas) neprihvatljiv. inamorato (lat. amor, ital. inamorato) onaj koji je zaljubljen, dragan. inanicija (nlat. inanitia) ispra. ,_njavanje; praznoa eluca; nemo (ili: slabost) usled nedostataka hrane. inapetencija (nlat. inappetentia) nemanje (ili: nedostatak) prohteve za jelom, neraspoloenje za jelo, nedostatak volje za jelom; gaenje od neega. inaplikabilan (nlat. inapplicabilis) neprimenljiv, koji se ne moe primeniti. in apsencija (lat. in absentia) u odsutnosti, u odsustvu. inapstinencija (nlat. inabstinentia) neuzdrljivost, neuzdravanje. in apstrakto (lat. in abstracto) u optem, posmatran zasebno, samo u mislima (bez obzira na konkretne odnose); supr. in konkreto. in armis (lat. in armis) pod orujem, naoruan.

inartikulacija (nlat. inarticulatio) nejasnoa u izgovaranju, mucanje, mumlanje. inartikuliran (nlat. inarticulatus) nejasno izgovoren, promucan, promumlan. inat (tur. inat, arap. 'inad) prkos, tvrdoglavost, upornost u protivljenju; inad. inauguralni (lat. inauguro posveujem, uvodim) koji je u vezi sa inauguracijom, koji se tie inauguracije; inauguralni govor govor koji se dri prilikom posvete i uvoenja u dunost, zvanje ili poloaj, pristupni govor, pristupna beseda, pristupno predavanje; inauguralna diser-tacija ili disputacija nauna rasprava koju, na univerzitetima, mora da napie i podnese fakultetskom savetu onaj koji eli da dobije zvanje doktora. inauguracija (lat. inauguratio) posveta u neko dostojanstvo, sveano uvoenje u zvanje, poloaj, dunost; sveano otvaranje, sveano otkrivanje; zapoinjanje, oznaavanje poetka. inaugurirati (lat. inaugurare) sveano po-svetiti koga u neko dostojanstvo, sveano uvesti u dunost ili zvanje; sveano otvoriti, sveano otkriti; zapoeti, zapo-injati. inauratura (lat. aurum zlato, nlat. inaura-tura) v. inauracija. inauratus (lat. inauratus) pozlaen; pilule inaurate (lat. pilulae inauratae) pl. med. pozlaene pilule. inauracija (lat. aurum zlato, nlat. inaura-tio) pozlata, pozlaivanje;*ged. prevlaenje pilula zlatnom penom. inafektacija (nlat. inaffectatio) neusilje-nost u ponaanju, prirodnost. inadija (arap.-tur. inalci) tvrdoglav, jogunast ovek, prznica, svaa lica. in Baho et Venere (lat. in Baccho et Venere) u Bahu i Veneri, tj. u piu i ljubavi. in brevi (lat. in brevi se. tempore) za kratko vreme, uskoro. inbriding (eng. inbreeding) biol. gajenje ivotinja ili biljaka putem ukrtanje srod-nih jedinki. inv. (lat. inv., invenit) v. invenit. iivaginacija (lat. vagina kapija, korice, nlat. invaginatio) uvlaenje u korice, navlaku, kanal i sl.; med. uvlaenje jednog creva u drugo. invadirati (lat. invadere) upasti u tuu zemlju sa vojskom, napasti, navaliti. invazivan (nlat. invasivus) napadan, osvajaki, napadaki ;invazivna vojska vojska za neprijateljski upad u tuu zemlju; inva-zivni rat napadaki rat koji poinje iznenadnim upadom u neprijateljsku zemlju; invazivne bolesti koje izazivaju ivotinjski i biljni gotovani (izraziti). invazija (lat. invasio) navala, najezda, upad s vojskom u tuu zemlju; naroito: neprijateljski upad kome nije cilj trajno osvajanje zemlje, nego samo postizanje nekog prolaznog cilja.

invalencija

336

inverziJa

invalencija (lat. invalentia) nemo, iznemoglost, slabost, boleljivost. invalid (lat. invalidus) onaj koji je nesposoban ili onesposobljen za slubu i zarai-vanje radi izdravanja sebe i svoje porodice, naroito onaj koji je onesposobljen u ratu, ratni invalid. invalida (lat. invalida) vrsta socijalne pomoi invalidima i njihovim porodicama. invalidan (lat. invalidus) iznemogao, nemoan, s manom, nesposoban za slubu, neupotrebljiv, onesposobljen; rashodovan, kart; prav. nevaei, koji nije osnovan na pravu. invalidacija (nlat. invalidatio) prav. progla-enje nevaeim, presuda kojom se neto proglaava za nevaee, obesnaenje;lnvalidiranje. invalidirati (lat. in, valere, fr. invalider) prav. ponititi, oboriti, obesnaiti, liiti pravnog osnova. invaliditet (lat. invalidus, fr. invalidite) iznemoglost, nemonost, neupotrebljivost, nesposobnost za vrenje slube; naroito: nesposobnost nekog lica da, usled bolesti ili rana zadobivenih u ratu ili javnoj slubi, radom privredi ni treinu onoga to bi, da je telesno odnosno duevno zdravo, moglo da privredi; prav. ne-vaenje, nevanost, nitavost. invar (lat. varius razliit, nlat. invariabilis nepromenljiv) elik sa oko 36% nikla, sa vrlo malim koeficijentom istezanja, zbog ega je podesan za izradu raznih vrsta mera i sl. invarijabilan (nlat. invariabilis) nepromenljiv, neizmenljiv, postojan. invarijabilitet (nlat. invariabilitas) nepromenljivost, postojanost. invarijanta (lat. in-, fr. variant) kat. svojstvo ili vrednost koja pri datim trans-formacijama ostaje nepromenjena. invekta (lat. invehere uvesti, invectus uve-zen, invecta uvezeno, uvezene stvari) v. invekta et plata. invekta et plata (lat. invecta et illata) prav. sve to je uvezeno i uneseno", pokretno-sti koje zakupac donosi na zemlju uzetu pod zakup; invekta. invektiva (lat. invehi kidisati, nasrnuti, napasti, invectivus nasrtljiv, pogrdan) na-srtanje, vreanje, uvreda, uvredljivo za-dirkivanje, peckanje, grdnja, grenje; naroito: invektive uvrede, vreanja, uvredljiva zadirkivanja, peckanja, grdnje. invektivan (lat. invectivus) nasrtljiv, uvredljiv, pogrdan. invenit (lat. invenire pronai, invenit) pronaao je, pronaao (na bakrorezima, obino skraeno inv., pored imena umetni-kova). inventar (lat. invenire pronai, nlat. inventarium) spisak stvari koje se nau prilikom nekog pregleda, spisak pokretnih stvari koje spadaju u sastav nekog

imanja, ili same te stvari;iviinventar stoka koja pripada nekom imanju; mrtvi inventar poljoprivredne sprave, alata i sl.; knjiga koja sadri takav spisak. inventarizacija (nlat. inventarisatio) popisivanje (ili: pravljenje spiska) stvari koje pripadaju nekom imanju ili ostav-tini, pravljenje inventara; inventari-sanje. inventarizirati (nlat. inventarisare) popisati (ili: popisivati, napraviti spisak) stvari, napraviti inventar; inventarisa-ti, inventirati. inventarisanje (nlat. inventarisare) . inventarizacija. inventarisati (nlat. inventarisare) v. inventarizirati. inventivan (nlat. inventivus, fr. inventif) v. invenciozan. inventor (lat. inventor) pronalaza, izumi-telj, tvorac. inventura (nlat. inventura) pregled i popis onoga to se zatekne, npr. u nekom stovaritu; trg. ispisivanje robe koja se nae na stovaritu; stovarina knjiga, skla-dina knjiga, knjiga stovarita, lagerska knjiga; stovarino stanje, skladino stanje, stanje lagera. invencija (lat. inventio) pronalaenje, izumevanje; pronalazak, izum; pronalazaki dar, sposobnost pronalaenja; duhovitost, dosetljivost. invenciozan (lat. invenire pronai, nlat. inventiosus) pronalazak, iznalazan, pronalazaki, iznalazaki; duhovit, dosetljiv; inventivan. invergencija (nlat. invergentia) nagib, nagi; banje, naginjanje. inverzivan (nlat. inversivus) obrnut, izvra-en, premetnut;Jnverzo ordine (lat. inver-so ordine) obrnutim redom, u obrnutom poretku. inverzija (lat. inversio obrtanje) gram. premetanje, premetnut red reenica, kad zavisna reenica doe pre glavne gde hoe da se jae istakne smisao zavisne reenice, npr.: Kud vojska pree, tu trava ne raste; ret. premet, obrtanje reda rei radi isti-canja onoga dela reenice koji bi, u obinom redu rei, zauzimao manje vidno mesto, napr.: Za junako pitaju se zdravlje (= hiperbaton); voj. obrazovanje ubojnog reda na nain koji odstupa od uobiajenog, postrojavanje obrnutim redom; med. izvrat, izvraenost, posuvraenje, posuvraenost (pojedinih upljih organa), npr. materi-ce, creva, pri emu unutarnja povrina postane spoljanjem, i obratno ;meteor. sluaj kad se na nekoj visini nae topliji sloj vazduha nego to je sloj ispod njega dok je normalno da temperatura na veoj visini bude nia; u seksologiji: spolni ivot osoba koje svoje spolne prohteve mogu zadovoljiti samo na osobama spola kome i same pripadaju; hen. pretvaranje

inverzor

337

ingrediJenpiJa

hemijskih stereoizomera iz jednog oblika u drugi, razlaganje sloenih eera na optiki aktivne komponentama!-, suprotna operacija (npr. sabiranju je inverzno oduzimanje). inverzor (nlat. inversor) fiz. instrumenat koji slui za preokretanje galvanske struje, preokreta. inversivan v. inverzivan. invertebrata (nlat. invertebrata) pl. zool. beskimenjaci. ivvertencije (lat. invertentia) pl. med. sredstva za omotavanje ljutih lekova, naroito kiselina. invertirati (lat. invertere) obrtati, obrnuti, izvrnuti, izvrtati, preokrenuti, preo-kretati, premetnuti;vo/. postrojiti obrnutim redom. investigabilav (lat. investigabilis) koji se moe istraiti ili ispitati. investigator (lat. investigator) istraiva, ispitiva. investigacija (lat. investigare) istraivanje; traganje; traenje. investirati (lat. investire) postaviti, postavljati, snabdeti znacima dostojanstva; trg. uloiti novac u neki unosan posao ili preduzee. investitura (lat. investire postaviti, nlat. investitura) sveano postavljanje na neki poloaj, npr. biskupski; uvoenje u posed feudalnog dobra; davanje biskupima prstena i tapa kao znaka njihovog prava poseda. investicija (lat. investitio) ulaganje kapitala u neki unosan posao ili unosno preduzee; investiciona banka novani zavod koji daje kredit za ulaganje novca u unosno preduzee; investicioni zajam zajam koji se zakljuuje za privredne korisne ciljeve (npr. za izgradnju eleznica, puteva i dr.); investicioni klkmelioracionikredit kredit koji se upotrebljava za popravljanje kakvoe zemljita, za pretvaranje zemljita nesposobnog za obraivanje u sposobne (npr. za isuivanje ritova i ol.). invizibilan (lat. invisibilis) koji se ne moe videti, nevidljiv. invizibilitet (lat. invisibilitas) nevidlji-vost. in vitro (lat. in vi tro) u staklu (npr. u epru-veti). in vino veritas (lat. in vino veritas) ,,y vinu je istina", tj. kada je ovek pri piu, govori istinu. invitator (lat. invitator) poziva. invitacija (lat. invitatio) poziv, pozivanje. in vivo (lat. in vivo) uivo; na ivo. invokacija (lat. invocatio) prizivanje, dozivanje, moljenje da doe. involvencia (lat. involventia) pl. med. sredstva za ublaavanje i neutralizovanje estine nekog leka, npr. ulje. involvirati (lat. involvere) umotati, umota-vati, zametati, zamotavati, obviti, obvi-

jati; imati u sebi, sadravati u svom pojmu. involukrum (lat. involucrum) zavoj, omota, pokriva, oblog; bot. ovojak. involucija (lat. involutio) Jijanje, zamotavanje, obmotavanje; zapl ::t, zamraj; med. oronjavanje tela u stare iti (npr. u klimakterijumu), ili pojedinih organa (npr. materine odmah posle poroaja); opadanje, slabljenje; supr. evolucija. invocirati (lat. invocare) prizvati, prizivati, dozivati, moliti da,doe. invulnerabilitet (nlat. invulnerabilis) neranljivost, nepovredljivost. ingvinalan (lat. inguinalis) znat. preponski, koji se tie prepona. iigeminacija (nlat. ingeminatio) udvajanje, ponavljanje. ingeminirati (lat. ingeminare) udvojiti, udvajati, ponoviti, ponavljati; udvojiti se, udvajati se, umnoavati se. ingeneracija (nlat. ingeneratio) usaivanje, raanje s im, uroenost. in genere (lat. in genere) uopte, openito, u svemu, ukupno. ingenij(um) (lat. ingenium, ingignere usaditi) prirodna sposobnost, darovitost, duh, razum, genije; duhovit i otrouman ovek; otrouman pronalazak; ingenijum akutum (lat. ingenium acutum) otrouman i fin duh: ingenijum kapaks (lat. ingenium sarah) sposoban duh; ingenijum stupidum (lat. ingenium stupidum) tlupak; ingenijum tardum (lat. ingenium tardum) trom duh, glava koja sporo misli. nngeniozan (lat. ingeniosus) uman, otrouman, duhovit, darovit, dosetljiv, pronicljiv. ingeniozitet (nlat. ingeniositas) otrou-mnost, dosetljivost, pronicljivost, darovitost, pronalazaka sposobnost. ingenuitet (lat. ingenuitas) nekada pravo oveka koji se rodio kao slobodan (a ne kao rob); prostodunost, bezazlenost, iskrenost. ingerent (lat. ingerens) prav. sporedni tu-ilac. ingerencija (nlat. ingerentia) meanje u to, uticanje, vrenje uticaja. ingerirati (lat. ingerere) uneti, unositi; unositi u eludac hranu; ingerirati se meati se, petljati se u to. ingeeta (lat. ingerere unositi, ingesta) pl. fkziol. tvari, materije, koje se unose u telo (hrana, vazduh i dr.). ingestija (lat. ingestio) unoenje hrane u telo kroz usta. Inglimen (eng. Englishman) Englez. ingluvijes (lat. ingluvies) zool. voljka, gua. ingot (eng. ingot) oblici metala izliveni u naroitim kalupima; blok kovine; kalup za livenje kovine. iigredijencija (lat. ingredior) sastavni deo nekog spoja, smee; sastojak; dodatak, pri-mesa, ingredijens.

22 Leksikon

ingres

338

individualizam

ingres (lat. ingressus) ulazak, pristup, stupanje u; odobravanje; primanje kaluericu u manastir. ingresiv (lat. ingredior) gram. glagolski vid ili oblik kojim se' oznaava otpoinjanje glagolske radnje ili stanja. ingresija (lat. ingressio) ulaenje, ulazak, stupanje u, poetak. ingrosar (nlat. ingrossarius) poverilac koji je upisan u hipotekarnu knjigu. ingrosat (nlat. ingrossatus) v. ingrosar. ingrosator (nlat. ingrossator) onaj koji vodi hipotekarnu knjigu; ingrost. ingrosacija (nlat. ingrossatio) unoenje (ili: upisivanje) u hipotekarnu knjigu. ingrosirati (nlat. ingrossare) akta ili dokumenta prepisati naisto; naroito: upisati u hipotekarnu knjigu. ingrosist(a) (nlat. ingrossare) v. ingrosator. in groso (ital. in grosso) trg. naveliko. ingustabilan (lat. gustare, nlat. ingustabilis) bezukusan, otuan, bljutav. indantren-boje (sloenica od indigo i antracin) vrsta postojanih katranskih boja. indsbite (lat. indebite) prav. bez krivice, neduno; bez prava, bez ovlaenja. indebitum (lat. indebitum nedug)lrav. radnja izvrena iz zablude, koja se nije morala izvriti. indeklinabilan (lat. indeclinabilis) gran. nepromenljiv, bespadean. indeklinabilitet (lat. indeclinabilitas) gram. nepromenljivost imenica, prideva, bespadenost. indeks (lat. index) pokaziva lista ili strane u knjizi; spisak, registar; kratka sadrina; pokaziva, skazaljka;mag. oznaka desno udnu; znak; staviti nekoga ili neto na indeks zabraniti, iskljuiti, igosati kao opasno; indeks librorum prohibitorum (lat. index librorum prohibi-torum) ili samo indeks spisak knjiga koje je katolika crkva zabranila zbog jere-tikih uenja koja sadre, i koje se smeju itati samo po naroitom odobrenju; in-deksna kongregacija stalni odbor kardinala i dominikanaca koji vodi nadzor nad knjigama i odluuje: koje od njih treba odobriti; indeks cena pokazatelj cena. indeks prelamanja svetlosti opt. odnos izmeu sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla, koji je uvek isti za dve odreene sredine, i ne zavisi od veliine upadnog ugla, nego samo od prirode obeju sredina (pokazuje odnos brzina prostiranja svetlosti u obema sredinama). indemnitet (lat. damnum teta, indemnitas) naknada tete, odteta. indemniti (eng. indemnity) obezbeda od kazne, nekanjivost; akt (ili: bil) ov indemniti (eng. Act, ili: Bili, of Indemnity) zakonski predlog ili reenje kojim par-lamenat saoptava, u sluaju kada je ministarstvo, imajui u vidu interese dra-

ve, u neko] stvari radilo na svoju ruku, da postupak toga ministarstva smatra opravdanim i nekanjivim. indent (eng. indent) trg. nekada ugovor o isporuivanju robe evropskim trgovakim kuama u Istonoj Indiji i Australiji, ili ovih poslednjih domaim trgovcima. independentan (lat. independens) nezavisan, samostalan, slobodan; sklon nezavisnosti ili samostalnosti. independevti (lat. independens, indepeden-tis) pristalice jedne protestantske struje u Engleskoj i Americi, koji trae nezavisnost i samostalnost svake crkvene optine. in depozito (lat. in deposito) prav. u ostavi, na uvanju kod suda. iideterminacija (nlat. indeterminatio) neodreenost, neopredeljenost; nereenost, nereljivost. indetermiiizam (lat. in determinatio odreenje, opredeljenje) fil. uenje da je oveja volja potpuno slobodna u svom opredelji-vanju i delanju, tj. da se moe, pod istim okolnostima i uslovima, razliito opre-deljivati; supr. determinizam. indetermiiiran (nlat. indeterminatus) neodreen, neopredeljen; nereen. indetermiiist(a) (lat. in, determinare odrediti, opredeliti) fil. pristalica uenja da je oveja volja slobodna; up. indeter-minizam. indefenzus (lat. indefensus) prav. nebranjen, kome nema pomoi. ndefinitan (lat. indefinitus) neodreen, nejasan, nerazumljiv. indefinitum (lat. indefinitum) gram. neodreena zamenila. indecentan (lat. indecens) neprilian, nepristojan, bezobrazan. indecizivan (nlat. indecisivus) koji ne reava, koji ne odluuje, neodluujui. individua (lat. individuum ono to je nedeljivo) v. individuum. individualan (lat. individualis) jedinani, koji pripada jedinci ili pojedincu, koji se tie jedinke ili pojedinca, pojedinani, osobni, ponaosobni, lini; osoben, samo jednome svojstven; individualno pojam log. pojam koji obuhvata samo jednu jedinku ili samo jedan predmet, npr. Kraljevi Marko. individualizam (lat. individuum jedinka) fil. pravac miljenja, oseanja i htenja koji je upravljen samo na jedinku kao takvu, sistem izdvajanja jedinki u drutvu; etiki individualizam posmatra jedinku kao krajnji cilj, a njeno svestrano razvie i sreu kao ono to je prvo i najglavnije; istorijski individualizam smatra veliku linost, heroja, kao glavnog inioce u istorijskom zbivanju (Karlajl); politiki individualizam posmatra drutvo i dravu samo kao sredstvo za postizanje ciljeva jedinke; pri-

individualizaciJa

339

indikator indigestan (lat. indigestus) neprokuvan, nesvaren; fig. nepromiljen, neizraen, nedoraen, nesreen. indigestibilan (nlat. indigestibilis) teko svarljiv, nesvarljiv. indigestija (lat. indigestio) med. nevarenje, ravo varenje, mali katar eluca. indigeti (lat. indigetes)mr. mit. kod Rimljana: domai bogovi-zatitnici, bogovi zatitnici zemlje, heroji koje su, posle smrti, proglasili za bogove. indignacija (lat. indignatio) negodovanje, zlovoljnost, srditost, ljutnja, ogorenost zbog nezasluenog postupanja. indigniran (lat. indignatus) rasren, naljuen, koji se opravdano buni protiv koga ili ega, ogoren zbog nezasluenog postupanja. indignirati (lat. indignari) naljutiti, rasr-diti, izazvati (ili: izazivati) pobunjenje i zlovolju. indignitet (lat. indignitas) nedostojnost, nevrednost, nedostojno ponaanje ili postupanje, niskost, sramota, uvreda. indigo (p. indigo, ital. indaco, fr. indigo, lat. indicum = indicus color indijska boja) ivit, najstarija i jedna od najlepih prirodnih modrih boja, postojana prema svetlosti i vodi, a i prema uticaju kiselina i boja, dobija se od lia raznih vrsta ivitnjaa (Indigofera) u Indiji; reducirani indigo v. indigotii; indigo, indigo-hartija indigom modro obojena hartija koja slui istovremenom pisanju kopija. indigoterija (p. indigo, fr. indigoterie) saenje indigo-biljke; mesto gde se pravi indigo, ivitarnica. indigotin (p. indigo) hem. supstanca koja kristalie u tananim pravim rombinim prizmama plave boje i metalnog sjaja; ist indigo koji slui za bojenje trajno modrom (plavom) bojom; reducirani indigo. indijanist(a) (lat. India, sskr. sindhu, pere. hindu, fr. indianiste) naunik koji se bavi ispitivanjem i prouavanjem indijskih jezika i knjievnosti aroito starijih (sanskrta i dr.). indij(um) (nlat. ind-ium, indigo po tome to boji plamen plavom bojom) Hem. elemenat, atomska masa 114,82, redni broj 49, znak Ir, srebrnastobeo metal, silav kao olovo i lako isparljiv. indikant (lat. indicans) med. znak, pojava, simptom, po kojem se moe poznati i utvrditi neka bolest. indikat (lat. indicatum) ono to se pokazuje, simptom, znak, pojava. iidikativ (lat. indicativus) gram. pokazni (ili: izjavim) glagolski nain. indikativan (lat. indicativus) koji pokazuje, pokazni. indikator (nlat. indicator) pokaziva, puto-kaz; hem. supstance koje promenom obojenja pokazuju promenu stanja ili hemijske pri-

vredni individualizam ostavlja uoblia-vanje privrednog ivota slobodnoj delatnosti pojedinaca; pedagoki individualizam trai da se vaspitni rad podeava prema osobenosti i sposobnostima vaspi-tanika; socioloki individualizam tvrdi da drutvene pojave nastaju usled uzajamnog delanja jedinki. individualizaciJa (nlat. individualisatio) v. individuacija. individualizirati (lat. individuum, fr. individualiser) upojediniti, upojedinjava-ti, izdvajati koga ili to da bude samo za sebe, pa ga onda tako posmatrati ili prema njemu postupati; odvajati prema osobenosti; supr. generalizirati. individualist(a) (lat. individuum) fol. pristalica individualizma; naroito: onaj koji smatra da je linost, heroj, glavni inilac istorijskog zbivanja; supr. kolek-tivist. individualitet (nlat. individualitas) jedin-ka, linost; priroda i osobenost jedinke, priroda pojedinca, skup osobina kojima se jedinke razlikuje od svih ostalih jedinki iz svoje vrste, osobenost; individualnost. individualnost (nlat. individualitas) v. individualitet. individuacija (lat. individuum jedinka) upojedinjavanje, upojedinjenje; zbivanje i proces izdvajanja jedinke iz neega opteg; radnja kojom neto postaje jedin-kom, ili kojom se pojaava neija osobenost (individualitet); posmatranje nekoga ili neega prema njegovoj osobenosti; ograniavanje na jedinku; principijum individuacionis (lat. principium indi-viduationis) naelo (ili: inilac) na kojem se osniva individuacija. individuitet (nlat. individuitas) pojedina-nost, osobenost; ]a. individuum (lat. dividere deliti, individuum nedeljivo), ono to je nedeljivo, to se ne moe deliti, a da time ne izgubi svoju osobenost i svoje postojanje, koje zavisi samo od njegove celovitosti; jedinka, pojedinac, pojedinano bie; osoba, linost, neko; individua. indivizibilan (nlat. indivisibilis) koji se ne moe deliti, nedeljiv. indivizibilije (lat. dividere deliti, nlat. indivisibilia) nedeljiva tela, tela koja se ne mogu deliti. indigen (lat. indigena, indu u, gignere, genui roditi, stvoriti) uroenik, starosedilac, domai. indigenan (lat. indigenus) uroeniki, starosedelaki, domai, zemaljski. indigenat (lat. indigena) pravo zaviajno-sti, pravo graanstva, dravljanstvo; davanje graanskih prava i plemike titule strancu; up. inkolat. indigencija (lat. indigentia) potrebitost, nematina, oskudnost, ubogost.
22

indikatoran

340

indiciJe

rode nekog sistema, veinom zavretak neke reakcije (neutralizacije, oksidacije ili redukcije i taloenja); u elektroteh-nici: signalna naprava; u mainstvu: instrument za beleenje dijagrama o promeni odnosa izmeu pritiska i zapremine, ili pritiska i vremena u stublini neke maine u toku rada; med. radioaktivne materije pomou kojih se mogu pratiti procesi izmene materija u ovejem organizmu; fiz. materijali koji pod dejstvom nekog nuklearnog zraenja postaju ra-dioaktivni. indikatoran (nlat. indicatorius) pokazan, naznaan, prikazan, koji pokazuje, koji naznauje, koji prikazuje. indikacija (lat. indicatio) pokazivanje, oznaavanje, oznaka, uputstvo;prav. osnov podozrenja; med. najbolji nain leenja ili lek koji, kao najcelishodniji, treba primeni-ti u neko j bolestiJs^pr. kontraindikacija. indikta kauza (lat. indicta causa) prav. bez sasluanja, bez odbrane, bez dozvoljeno odbrane. indikum (lat. indicum) v. indigo. indikcija (lat. indictio) objava, objavlji-vanje; raspisivanje, sazivanje crkvene skupn1tine; crkveni proglas; indikcio pashalis (lat. indictio paschalis) objavlji-vanje uskrnjih praznika (kod katolika). indirekt (lat. indirectus) u fudbalu: slobodan udarac koji se ne tue pravo u kapiju, nego se lopta doda nekom drugom igrau koji puca u kapiju. iidirektan (lat. indirectus) posredan, obila-zan, zaobilazan, okolian; indirektan govor gram: neupravni govor; indirektan dokaz onaj kojim se dokazuje istinitost zakljuka pokazivanjem neistinitosti njegove kontradiktorne suprotnosti ili pokazivanjem da zakljuak ne moe biti pretpostavljen kao neistinit; indirektan ton odbijen ton, refleksni toi;indirekt-ni porezi posredni porezi, tj. oni koji se ne razrezuju neposredno na poreske obvez-nike, nego na taj nain to se udaraju na izvesne vrste robe. indiskretan (lat. indiscretus) suvie radoznao, slobodan u odnosu prema nekome; nerazborit, nepromiljen, nesmotren, neoprezan; proliven, koji ne ume da uti, koji ne ume da uva tajnu, brbljiv; nametljiv, nepristojan. indiskrecija (nlat. indiscretio) neobazri-vost, nepromiljenost; nesmotrenost, neo-preznost; prolivenost, neuvanje tajne; suvina radoznalost, sloboda prema kome; nametljivost. indiskriminacija (nlat. indiscriminatio) nesposobnost ili nemogunost razlikovanja, nerazlikovanje. indiskutabilan (nlat. indiscutabilis) koji se ne moe pretresati, o kome se ne moe raspravljati, neosporan.

ivdispenzabilitet (nlat. indispensabilitas) preka potreba, neophodnost, neizbenost, neminovnost. indispozicija (nlat. indispositio) ravo raspoloenje, neraspoloenje, mrzovolja, zlovolja; nelagodno oseanje, bolelji-vost, kenjkavost. indisponibilan (lat. disponere raspolagati, nlat. indisponibilis) neraspoloiv, kojim se ne moe raspolagati, koji nije na raspolaganju, neotuiv. indisponiran (nlat. indisponere) neraspoloen, zlovoljan, mrzovoljan; koji se ne osea dobro, nelagodan, boleljiv, kenjkav. indispoairati (nlat. indisponere) oneraspoloiti, oneraspoloavati, ozlovoljiti, pokvariti dobro raspoloenje. indisputabilan (nlat. indisputabilis) neosporan, nesumnjiv, o kome ne treba raspravljati. indistinkcija (nlat. indistinctio) neodree-nost, nejasnost, nerazgovetnost. indiscipliniran (nlat. indisciplina) neu-kroen, neobuzdan, neposluan; voj. neobuen, neuveban. indiferentan (lat. indifferens) ravnoduan, koji ne mari, kome je svejedno ^indiferentan bankovni posao posao u kome banka uestvuje samo kao posrednik izmeu kupca i prodavca; indiferentna sredstva bezazlena sredstva, ona koja nemaju nikakva dejstva; indiferentna taka fiz. taka na kojoj nema dejstva, taka izmeu dva suprotna pola gde se oni uzajamno potiru, npr. magnetna indiferentna taka je taka koja lei u sredini izmeu severnog i junog pola jednog magneta; indiferentne terme topli izvori koji ne sadre nikakve karakteristine soli (za razliku od mineralnih voda). indiferentizam (nlat. indifferens nerazli-an, koji se ne razlikuje, ravnoduan) ravnodunost, neuee u neemu, naroito u verskim stvarima ;fil. ravnoduno ponaanje prema izvesnim teorijskim ili praktinim (socijalnim) nazorima;lgega-fiziki indiferentizam shvatanje da se oveja volja ne opredeljuje ni spoljnim ni unutarnjim pobudama; supr. fanatizam. indiferentist (nlat. indifferens) ravnoduan ovek, onaj koji ne pokazuje interesovanje za to (supr fanatik); fil. pristalica indiferentizma. indiferentnost v. indiferencija. indiferencija (lat. indifferentia) ravnodunost, neosetljivost, hladnokrvnost, nezainteresovanost. indicije (lat. indicia) pl. med. znaci, predzna-ci, karakterne oznake, simptomi (bolesti); prav. osnovi podozrenja, okolnosti koje izazivaju sumnju ili podozrenje; dokaz indicijama dokaz na osnovu izvesnih znakova, dokaz za krivicu optuenoga samo po osnovama podozrenja.

indicij(um)

341

indukciona vaga

indicij(um) (dat. indicium) v. indicije. indicirati (lat. indicare) naznaiti, oznaiti, pokazati, pokazivati, prikazati; nagovestiti, obeati; uputiti, ukazati, naznaiti posao; indicirana konjska snaga teh. konjska snaga jedne gasne ili klipne parne maine koja se pokazuje na dijagra-mu indikatora. Indogermani (lat. India, Germani) v. Indoevropljani. Indoevropljani (lat. India, Europa) zajedniko ime za grupe naroda koji ive u velikom delu Azije i gotovo celoj Evropi, a pripadaju kavkaskoj (beloj) rasi: Hindu-si, Persijanci, Jermeni, Grci, Romani, Sloveni, Germani, baltiki narodi, Kel-ti i Al banci; indoevropski jezici jezici kojima su govorili i govore indoevropski narodi; up. arijski jezici. indoktrinacija (lat. doctrina nauka, uenje) u ideoloko-politikom smislu znai nastojanje neke organizaciono snage da pomou raspoloivih sredstava nametne odreena shvatanja, verovanja i naine ponaanja. indolentan (lat. dolere boleti, alostiti se, nlat. indolens) koji ne osea bol; neosetljiv, ravnoduan, nehatan, nemaran, trom, lenj, umao. indolencija (lat. indolentia) neosetljivost prema bolu; ravnodunost, neosetljivost, nehatnost, nemarnost, tromost, lenjost, u-malost. in dorzo (lat., ital. in dorso) trg. na poleini, npr. menice. indosament (ital. in dorso, indosso na poleini) trg. prenoenje svih prava sa jedne menice na drugo lice time to se taj prenos zabelei na poleini menice; iro. indosant (ital. indosso) trg. onaj koji prenosi menicu na drugog; irant. indosat (ital. indosso) trg. v. indosatar. indosatar (ital. indosso na poleini) trg. onaj na koga se menice prenosi; indosat, iratar. indosirati (ital. indossare) trg. prenositi (ili: preneti) menicu na drugoga time to se taj prenos zabelei na poleini; i-rirati. indocilan (lat. indocilis) nepouljiv, neposluan, nepokoran, kojim se ne moe upravljati. Indra (sskr. ind, indh, ind. Indra) mit. bog vazduha i vetra, nosilac munja i gromovnik, najvii bog kod najstarijih stanovnika Indije; docnije: vladar niih bogova, tj. svih sem Brahme, Vinu i ive. in dubio pro reo (lat. in dubio pro geo)lrav. jedno od osnovnih naela sudskog krivi-nog postupka tzv. klasine kole, po kojem osumnjienog, u nedostatku dokaza o krivici, treba osloboditi krivine odgovornosti (lat. in dubilis reus est absolven-

dus u nedokazanim sluajevima okrivljenog treba osloboditi). induizam religija Indusa koja je nastala poetkom srednjeg veka spajanjem bramanizma i budizma; glavna boanstva u indui-zmu su: Brama, Indra, Vinu i Siva (iva). indukovana struja ili indukciona struja fiz. elektrina struja izazvana ili proi-zvedena indukcijom ili magnetom induk-cijom ili voltaindukcijom; v. pod indu-kcija. indukovati (lat. inducere uvesti, uvoditi) log. zakljuivati (ili: zakljuiti) iz poje-dinanog o optem (supr. dedukovati, de-ducirati); fiz. u zatvorenom provodniku izazvati elektrinu struju kretanjem u blizini magneta (magnetna indukcija), ili provodnika kroz koju protie struja (volta indukcija) ili zatvaranjem i otva-ranjem kola struje. induktivan (nlat. inductivus) log. koji se zakljuuje ili je zakljuen putem indukci-je; induktivni metod metod indukcije (v. indukcija); induktivne nauke nauke koje se, uglavnom, osnivaju na metodi indukcije; supr. deduktivan. induktivitet (lat. inducere uvesti, uvoditi, nlat. inductivus) fiz. koeficijenat sa-moindukcije odnos izmeu kapaciteta dvaju kondenzatora jednakih po veliini kad je jedan od njih napunjen naroitim die-lektrikumom, a drugi je vazduni konden-zator. induktivnost (nlat. inductivus) log. kakvoa postojanja kao induktivan; fiz. p.induktivitet. induktor (lat. inductor) fiz. indukcioni aparat aparat koji pokazuje jake naponske pojave; varnini induktor. induktorij(um) (nlat. inductorium) fiz. aparat za proizvoenje i izazivanje elektrine struje; v. indukcioni aparat, indukcioni kalem. indukcija (lat. inductio) l. uvoenje; 2. log. zakljuivanje iz pojedinanog o optem, metod miljenja kojim se dolazi, na osnovu posmatranja, do istina o prostornovre-menskoj stvarnosti, metoda prirodnih nauka (induktivna metoda); supr. dedukcija; 3. fiz. Faradej je otkrio 1831. god., da u zatvorenom provodniku bez struje, kada se u njegovoj blizini kree magnet ili pro-vodnik kroz koji protie elektrina struja, nastaju elektrine struje koje samo dotle traju dok se magnet ili provodnik kree. Ovo zbivanje nazvao je Faradej indukcijom, i to u prvom sluaju magnet-nom, a u drugom voltaindukcijom, a struje tako proizvedene indukovanim klkinduk-cionim strujama; 4. fig. navoenje na to, zavoenje. indukciona vaga veoma osetljiva sprava pomou koje se ispituje unutranja sadrina metala, ili se, pomou elektriciteta,

indukciona maina

342

inekspresibilan

pronalaze u metalu skrivene primese (slui za otkrivanje lanog novca). indukciona maina fiz. maina za proizvoenje indukovanih elektrinih struja. indukcioni aparat fiz. aparat za proizvoenje indukovanih struja visokog napona na osnovu voltaindukcije u sporednom ili sekundarnom kalemu (sa tankom dugakom icom) prekidanjem i uspostavljanjem struje u glavnom ili primarnom kalemu (sa debelom kratkom icom). indukcioni kalem fiz. kalem za izazivanje indukovane elektrine struje. indukcioni kapacitet fiz. koliina punje-nja strujom, sadrina punjenja; jaina izazivanja elektrine struje putem induk-cije. indukcioni motor fiz. elektrini motor iji se anker pokree indukovanom strujom. indulgentan (lat. indulgens) koji prata, blag, popustljiv, milostiv. indulgencija (lat. indulgentia) popustljivost, blagost, milostivnost; opratanje, oprotaj; teol. opratanje grehova; opratanje grehova za novac, to je katolika crkva inila u sred. veku, privikavajui time narod na verovanje da se mogu gresi, ak i budui, novcem otkupiti (trgujui opratanjem grehova za novac, papa Lav H je ogromnim prihodima od te trgovine, sagradio crkvu sv. Petra u Rimu). indulin (lat. indulin) hem. fabriko ime za indigomodru bojenu materiju; slui za bojenje vune, svile i za spravljanje mastila. indult (nlat. indultum) povlastica, dozvola; rok koji je nekome odobren radi izvrenja svoje obaveze, odgaanje, odlaganje roka; izuzetna papska povlastica, papsko pismo kojim daje neku milost za oprotaj. in dulci jubilo (lat. in ul ci jubilo) ,,y slatkom likovanju", tj. iveti u veselju i izobilju. in duplo (lat. in duplo) dvostruko, u dva primerka, u duplikatu. induradija (nlat. induratio) otvrdnue; fig. okorenje, otupljivanje; nepokajanje, nepopravljanje; induracio kord (nlat. induratio cordis)med. otvrdnue srca;induracio lijenis (nlat. induratio lienis) med. otvrdnue slezine; induracio hepatis (nlat. induratio hepatis) med. otvrdnue jetre. in durijus (lat. in durius tee, otrije)prav. osuditi nekoga tee no to ga je osudio nii sud; up. in pejus. indurit (lat. in, durus) hem. vrsta baruta, meavina nitro-celuloze i aromatinih nitrojedinjenja. industrija (lat. industria marljivost, umetnost, radinost) proizvodna delatnost; naroito: proizvodnja na veliko, prerada sirovina pomou maina i podele rada (dok zanatstvo obino proizvodi na malo); grana obrta.

industrijalac (lat. industria) onaj koji se bavi obrtom naveliko, sopstvenik indu-strijskog preduzea, fabrikant, tvorni-ar. industrijalizam (lat. industria) uenje po kojem je industrija glavna svrha radinosti oveka i drutva; prevlast industrije ili industrijalca. industrijalizacija (lat. industria) pretvaranje u industriju, uvoenje industrije, irenje industrije. industrijalist(a) (lat. industria, fr. industrialiste) pristalica industrijalizma. industrijski (lat. industria) koji se tie industrije, koji je u vezi sa industrijom, obrtniki, fabriki, tvorniki; indu-strijska eleznica fabrike eleznica, ona koja vezuje industrijske preduzea sa glavnom prugom; industrijska berze mesto gde se trguje sirovinama i fabrikom robom; industrijske sistem sistem politike ekonomije Adama Smita, po kome su marljivost, rad i tedljivost praizvori celokupne tekovine jednog naroda, pa i poslednji uslov njegovog blagostanja i bogatstva, te je, prema tome, s pravnog gledita opravdano da budu tri vrste poreza: porez na zemlju, na obrt i na kapital. industrijski melanizam biol. pojava tamnih oblika insekata u industrijskim rejoni-ma zagaenim ai iz fabrika; tamna boja tela je prilagoenost na promenjenu (tamnu) sredinu. inducije (lat. induciae) pl. primirje; prav. rok koji se ostavlja sluajnim i neizmernim krivcima. inducirana struja fiz. v. indukovana struja. inducirati (lat. inducere) v. indukovati. inevideitan (nlat. inevidens) nejasan, nerazgovetan, nerazumljiv. inegalan (fr. inegal) nejednak, neravnome-ran; promenljiv, nestalan. inegzaktan (nlat. inexactus) nehatan, nemaran, nebriljiv; pogrean, netaan. inegzigibilitet (nlat. inexigibilitas) nemogunost potraivanja, zahtevanja, nepo-traljivost. inegzistencija (nlat. inexistentia) nepostojanje. inedita (lat. inedita) pl. v. ineditum. ineditum (lat. ineditum) jo neobjavljen, ili: ranije neobjavljeni spis, anegdota; pl. inedita. inedifikacija (lat. ineadificatio) zidanje na tuem zemljitu. inekvalan (lat. inaequalis) neravan, nejednak, razliit. inekspertan (lat. inexpertus) neiskusan, nevian, neoproban. ineksplorabilan (nlat. inexplorabilis) neistraljiv, neispitljiv, neprouljiv. inekspresibilan (nlat. inexpressibilis) neiskaljiv, neizraljiv, koji se ne moe opisati; ineksprimabilan.

inekstenzibilan

343

injurija

inekstenzibilan (nlat. inextensibilis) koji se ne moe rastezati, nerastegljiv. in ekstenzo (lat. in extenso) veoma opirno, sasvim iscrpio, u potpunosti, u svojoj obimnosti. in ekstremis (lat. in exstremis) v. ekstrem. ineligibilan (nlat. ineligibilis) koji ne moe biti izabran, nebirljiv. ineligibilitet (nlat. ineligibilitas) nemogunost da se bude izabran, nebirljivost. inepcija (lat. ineptus, ineptiae) glupost, budalatina, ludost. inervacija (lat. nervus ivac, nlat. inner-vatio) fiziol. 1. snabdevenost delova tela nervima; 2. sprovoenje nadraaja putem nerava iz centralnog nervnog sistema u organe. insrtan (lat. iners, inertis) nepokretan, mrtav, trom, umao; lenjiv. inertne supstance (lat. iners, inertis) sup-stance koje hemijski reaguju veoma teko (npr. inertni gasovi). inercija (lat. inertia) nepokretnost, mrtvilo, tromost, lenjost, umalost; nesposobnost, slabost; fiz. zakon inercije prvi osnovni zakon dinamike (Galilej-Njutn): svako telo ostaje u svojem stanju mirovanje ili jednakoga pravolinijskog kretanja sve dok ga dejstvo sila ne prinudi da to svoje stanje promeni. inesiv (eng. inessive) gram. vrsta lokativa koji pokazuje da se neto nalazi u unutranjosti neega. inefektivan (nlat. ineffectivus) nestvaran; koji je bez dejstva. inektor (fr. injecteur, lat. injector ubaci-va) v. injektor. iksnjsr (fr. ingenieur, nlat. ingenium duh, dar, otroumlje) izraiva ratnih orua i maina (u srednjem veku); docnije: nauio obrazovan tehniar koji reava zadatke podizanje mostova, puteva, eleznice, graevina, maina, vodenih ili elektro-tehnikih postrojenja. inenjering v. ininjering. ininir v. inenjer.
ininjer v. inenjer.

ininjerija (fr. ingenieur) voj. rod vojske za tehnike poslove u vezi sa vojskom i njenim operacijama. ininjering (eng. engineering) struna ra-zrada nekog projekta, poduhvate i sl. koju obavljaju specijalista za tehniku i sl. struke; preduzee koje se bavi takvom delatnou. inzulaiac (lat. insula ostrvo) stanovnik ostrva, ostrvljanin, otoanin. inzulin (lat. insula) med. jedini i najpouzda-niji lek protiv eerne bolesti, proi-zvod endokrinog dela guteree(lankrea-sa), u kojoj se nalazi u vidu ostrvaca (po emu je dobio ime: insula ostrvo). in instanti (lat. in instanti) u trenutku, u magnovenju, u tren oka, odmah.

inicia (lat. initium poetak, ta)ll. osnovi, elementi, prapoeci; u katolikoj crkvi: tajna sluba boja. inicijalan (lat. initialis) poetni, osnovni. inicijali (lat. initialia) pl. velika poetna slova; ukraena poetna slova kojima poinju glave ili odseci u nekoj knjizi; poetna slova imena i prezimena. inicijative (lat. initium poetak, nlat. initiativa) samostalan podsticaj, prvi podstrek na neto, zapoinjanje, pregala-tvo; pravo otvaranja sednice i pravo prve rei pri savetovanjima; pravo podnoenje predloga u zekonodavnom telu; ovek od inicijative ovek koji prvi uzima ne sebe da pokrene neku stvar ili neko pitanje, koji prvi daje podstreka za neto, preduzimljiv ovek, pregalac. inicijativan (nlat. initiativa) koji daje podstreka, koji prvi poinje neto, koji redi iz sopstvenih pobuda, pregalaki, preduzimljiv. inicijator (nlat. initiator) podstreke, ze-etnik, vinovnik, pregalac, ovek or, inicijative; up. inicijative. inicijatorski (nlat. initiator) podstrekaki, zeetniki, pregelaki. inicijacija (let. initiatio uvoenje, upui-venje, posveivanje u to) etn. obiaji i obredi (gotovo kod svih primitivnih naroda) kojime se deak progleava momkom, a devojica devojkom. inicijirati v. inicirati. inicij(um) (lat. inire poeti, initium poe-tek) uvod, pristup, poetek; ab iiicio (lat. ab initio) od poetka, ispoetka;lni-cijum kognoscendi (lat. initium cognoscen-di) fil. naelo, princip, poetek, osnov saznanja. inicirati (lat. initium poetek) deti, deveti inicijetivu za neto, zepoeti, zepo-injati, pokrenuti, pokretati, izazvati, izaziveti neto; uvesti, uvoditi, ostve-riti, ostveriveti neto (kao novinu, po prvi put), zeeti, zeinjeti. injektirati (lat. injicere) v. injicirati. injektor (lat. injector ubacive) sprave za ubacivanje vode u parni kezan, ubaciva, usisava. injekcija (dat. tjes1)med. ubrizgavenje neke tenosti u telo pomou brizgalice, utrcavanje, brizganje; utrcane (ili: ubriz-gana) tenost. injicirati (lat. injicere) ubacivati, ubriz-gati, utrcati, utrcaveti; injektirati. injunkt (let. injunctum) prav. v. injunkcija. injunktiv (let. injungere uglaviti, nlat. injunctivum) lingv. indoevropski preterit bez augmenta. injunkcija (lat. injunctio) prav. propis, naredbe (sudske), zapovest. injurat (lat. injuratus) prav. onaj koji nije poloio zakletvu, nezakleti. injurija (lat. iniuria) prav. nepravo, nepravda, povreda prava; uvreda, uvreda asti;

iijurijakt

inkvijetacija

injurija verbalis (lat. iniuria verbal\s\ uvreda nanesena reima, usmena uvreda; injurija realis (lat. iniuria realis) stvarna nepravda ili uvreda; injurijarum kauza (lat. iniuriarum causa) zbog nepravde ili uvrede asti (tuiti, optuiti); v.jus. injurijant (nlat. injurians) prav. nanosilac nepravde, uvredilac asti, klevetnik, ogovara. injurijat (nlat. injuriatus) prav. onaj kome je nanesena nepravda, uvreeni. injuste (lat. justus, injuste) pril. nepravo, nepravedno, nepravino. nika titula starih peruanskih kraljeva i prineve iz peruanske vladalake porodice (pre panskog gospodstva). Inka (per.) pleme i drava u Junoj Americi na teritoriji Perua, Ekvadora, Boli-vije i ilea; ovu su dravu unitili panski osvajai pod Pisarom i Alma-grom 153235. godine. in kazu (lat. in asu) prav. u sluaju. in kazum (lat. casus sluaj, in casum) za sluaj, u sluaju. in kazum kazus (lat. casus sluaj, in casum casus) u sluaju sluaja, tj. u sluaju ako se pojave izvesne predviene okolnosti. inkalescencija (lat. incalescentia) zagrevanje, zaarivanje. inkalcando (ital. incalzando) iuz. urno, naglo, hitro, brzo. inkantacija (lat. incantatio) omaijavanje, opinjavanje; formula kojom maioniari opinjuju. inkapacitet (nlat. incapacitas) nesposobnost, nepodobnost, nedoraslost. inkardinacija (nlat. incardinatio) prenoenje uprave neke crkve na stranog svetenika (nlat. clericus incardinatus) kod katolika; izbor za kardinala. inkarnancije (lat. caro, carnis meso, nlat. incarnantia) pl. med. sredstva koja pomau rastenje mesa. inkarnat (lat. caro, carnis, nlat. incarnatum) slik. boja mesa, ton boje mesa, ugasitorume-na boja; duboka rumen lica (od stida i sl.). inkarnatan (lat. caro, carnis, nlat. incarna-tus) koji ima boju mesa; kod bojadija: otvorenocrvene boje. inkarnativan (lat. caro, carnis, nlat. incarnativus) med. koji stvara meso, koji pomae meso da raste. inkarnatka bot. vrsta deteline koja moe narasti i do 70 st i ima lepe, velike, crvene krunice, Trifolium incarnatum. inkarnacija (nlat. incarnatio) utelovlja-vanje, utelovljenje, ovaploavanje, ova-ploenje, otelovljavanje, otelovljenje, oli-avanje, olienje, olienost, slika i prilika, naroito neke ideje (u hrianstvu je npr. Isus inkarnacija boanstva, Sokrat je inkarnacija mudrosti, tj. suta mudrost). inkarniran (lat. caro, carnis, nlat. incarna-tus) utelovljen, ovaploen, otelovljen,

sztaa m torilika kota ili ega, suti; koji je postao ovekom; koji ima boju mesa. inkarnirati (lat. caro, carnis, nlat. incar-page) ovaplotiti, ovaploavati, utelovi-ti, utelovljavati, otelovljavati, otelovi-ti, pretvoriti u krv i meso (tj. u telo), pretvoriti u oveka; oliiti, oliavati. inkarceracija (lat. sagseg zatvor, haps, nlat. incarceratio) stavljanje u zatvor, hapenje; inkarceracio hernije (nlat. incarceratio herniae) med. zatvaranje prosutosti, kile. inkarcerirati (lat. sagseg, nlat. incarcera-ge) staviti u zatvor, zatvoriti, uhapsiti; med. zatvoriti prosutost, kilu. inkasirati (ital. cassa, incassare) trg. primiti gotov novac za neto, naplati raun u gotovom novcu. pikaso (ital. incasso) trg. naplaivanje, naplata u gotovom; inkaso-mandat nalog za naplaivanje novca za tui raun; inkaso-posao bankovni posao koji se sastoji u naplaivanju menica, novanik uputnica, kupona kojima je dospeo rok i dr. za tui raun. inkastratura (lat. incastratura) mala kutija u kamenim oltarima za uvanje relikvija, utvari i sl. inkvest (eng. inquest) prav. sudski pretres, istraga, isleivanje. inkvizit (lat. inquisitus) prav. onaj protiv koga se vodi istraga, optueni. inkvizitor (lat. inquisitor) istrani sudija, islednik, sudija, naroito sudija protiv jeretike u sred. veku (u vreme ^katolike inkvizicije); veliki inkvizitor vrhovni sudija protiv jeretike u paniji, meu kojima je naroito poznat sa nemilosrdne strogoeGodgasde Torkemada (14201498); ft. muitelj. inkvizitorijalni (nlat. inquisitorialis) muiteljski, preterano strog; inkvizitorijalni sud sud koji kinji i mui vrei istragu. inkvizitorski (nlat. inquisitorius) ispitivaki, ispitivalaki; koji je kao kod inkvizitora, muiteljski. inkvizicija (lat. inquisitio) istraivanje, istraga, samovoljna istraga; u rimokato-likoj crkvi: duhovni sud za prona-laenje i kanjavanje odstupnika od pravog uenja vere (jeretike). Kazne su se sastajale u muenju, oduzimanju imanja, javnom bievanju i spaljivanju ne lomai. Inkvizicija je, kao naroita ustanova papina, vladela u svima zemljama Zapadne Evrope skoro kroz ceo srednji vek; naroito je po zlu poznata inkvizicija u paniji, gde }e auto da fe progutao hiljade nevinih rtava; fig. muenje, zlostavljanje, kinjenje. inkvijetacija (lat. inquietatio) prav. uznemiravanje u posedu.

inkvilinat

345

ipkompresibilitst

inkvilinat (lat. inquilinus ukuanin, inquilinatus)npaB. pravni odnos meu stanarima, kirajdijama. inkvilinizam (lat. inquilinus ukuanin, incolinus od incolo stanujem) zool. stanje kada u telesnim upl>inama ili mestima bora-vljenja izvesnih organizama ive i drugi organizmi kao gotovani (paraziti). ivkvirent (lat. inquirere istraivati, inquirens) prav. onaj koji vodi istragu, istrani sudija, islednik. inkvirirati (lat. inquirere) istraivati, voditi istragu, pribavljati dokaze o emu, sasluavati. inklavacija (lat. clavus klinac, ekser, nlat. inclavatio) zabijanje, udaranje klinaca;med. usaivanje, nametanje zuba u vilice, gomfoza. inklinatorij(um) (nlat. inclinatorium) fiz. sprava za merenje magnetne inklinacije; u katolikoj crkvi: stolica za nemone sve-tenike u horu crkve. inklinacija (lat. inclinatio) naklonost, sklonost; nagib, pad, nagnutost; inklina-cioniugao nagibni ugao;astr. nagibni ugao ravni planetske putanje prema ravni ekliptike; mat. nagnutost dveju ravni jedne prema drugoj ili jedne linije prema jednoj ravni; magnetna inklinacija fiz. ugao koji pravi inklinaciona igla sa horizon-talnom ravni kad se njena ravan obrtanja poklapa sa magnetnim meridijanom (inklinaciona igla pokazuje tada nagib linija sile zemnomagnetnog polja prema horizontu); med. sklonost organizma nekoj bolesti. inklinirati (lat. inclinare, gr. keino naginjem) imati sklonost, biti sklon emu; voj. top namestiti tako da sredita duna oca upljine cevi bude nagnuta napred ispod horizontale; med. imati sklonost nekoj bolesti. inklinograf (lat. inclinare nagnuti, gr. grapho piem) fiz. magnetograf koji belei magnetnu inklinaciju. inklinometar (lat. inclinare nagnuti gr. metron mera, merilo) instrumenat za vr-p!enje nivelacije. inkludirati (lat. claudere zatvoriti, zakljuati, includere) ukljuiti, ukljuivati sobom, obuhvatati sobom, sadravati u sebi, podrazumeva. inkluzivan (nlat. inclusivus) ukljuen, koji ukljuuje, koji sadri u sebi, koji obuhvata sobom, koji se podrazumeva; zakljuan; pril. inkluzive ukljuio, ukljuujui. inkluzija (lat. inclusio) ukljuenje, ukljui-vanje, obuhvatanje, sadravanje u sebi, uraunavanje u, podrazumevanje. inkluzum (lat. inclusum) ono to je pri-loeno, prikljueno, prilog uz to. inkognito (lat. incognitus nepoznat, incogni-to) nepoznato, prikriveno, pod tuim imenom; zatajivanje pravog imena ili poloaja.

inkoercibilan (nlat. incoercibilis) neukro-tljiv, nesavladljiv, nezadrljiv; koji se ne moe stisnuti ili stegnuti, nezatvo-rljiv. inkolat (lat. incolere stanovati, incolatus) zaviajne pravo, pravo graanstva, dravljanstvo; up. indigenat. inkombustibilan (nlat. incombustibilis) hen. nesagorljiv, neizgorljiv. inkombustibilitet (lat. comburare sagoreti, spaliti, nlat. incombustibilitas) hem. nesagorljivost, neizgorljivost. inkomenzurabilan (nlat. incommensurabilis) nesamerljiv, koji se ne moe meriti istom merom; mat. koji nema zajednike mere. inkomenzurabilitet (nlat. incommensurabi-litas) nesamerljivost. inkomestibilan (lat. comedere jesti, pojesti, nlat. incomestibilis) koji nije za jelo, koji se ne jede. inkomiscibilan (nlat. incommiscibilis) koji se ne moe pomeati, nepomeljiv, neiz-meljiv. inkomodirati (lat. incommodare) dosaiva-ti, smetati, dovoditi u nezgodu, praviti neprijatnosti; inkomodirati se biti u nezgodi, praviti sebi neprijatnosti. inkomoditet (lat. incommoditas) nezgoda, neugodnost, nepodesnost, neprijatnost. inkomparabilan (lat. incomparabilis) nesravnjiv, neuporedljiv, bez premca, jedinstven, vanredan. inkomparabilia (lat. incomparabilia). gram. pridevi bez poredbenih stepena. inkompatibilan (lat. in ne, comptabilis podnoljiv) nesaglasan, nesaglaljiv, nespojljiv, koji se ne slae ili ne ide s im, nesloan, nesloljiv, nepodudaran. inkompatibilitet v. inkompatibilnost. inkompatibilnost (lat. incompatibilis) hem. nemogunost meanja dva razliita tela a da se u njima ne pojave hemijske promene; med. suprotno dejstvo dva ili vie lekova datih zajedno; nepodnoljivost odreenih krvnih grupa za primaoce koji imaju druge krvne grupe. inkompenzabilan (nlat. incompensabilis) nenaknadljiv, neporavnjiv, nezamenljiv. inkompetencija (nlat. incompetentia) nenadlenost, nemerodavnost, nepozvanost, bespravnost za vrenje neega; nesposobnost, nedoraslost, inkompetencija dotle (nlat. incompetentia dotis) prav. nemanje prava na miraz ili na dodatak; inkompetencija termini (nlat. incompetentia termini) nezgodnost ili neprikladnost odreenog roka (npr. ako taj rok pada o verskim ili dravnim praznicima). inkompleksan (nlat. incomplexus) nesloan, nesastavljen, prost, jednostavan. inkompresibilan (nlat. incompressibilis) nestiljiv, koji se ne moe stisnuti. inkompresibilitet (nlat. incompressibilitas) nemogunost stinjavanja, nestiljivost.

inkoiprehenzibilan

346

inkriminisati

inkomprehevzibilan (nlat. incomprehensibi-lis) nepomljiv, neshvatljiv, nerazumljiv, neobjanjiv; udan. inkonvenijsntan (lat. inconveniens) nezgodan, nepodesan, nepogodan, neprilian; nepristojan, neprijatan. inkonvenijencija (nlat. inconvenientia) nezgoda, nepogodnost, neprilika; nepristoj-nost, neprijatnost; tekoa, prepreka, smetnja. inkonvertibilan (nlat. inconvertibilis) koji se ne moe preobraziti, nepreobratljiv; nepretvorljiv, nepromenljiv, postojan. inkongruentan (lat. incongruens) nesaglasan, nepodudaran, nepodesan, neumestan, nepravilan, pogrean. ivkongruencija (nlat. incongruentia) nesaglasnost, nepodudarnost, nepodesnost, neumesnost; nepravilnost, pogreka. inkondenzabilan (nlat. mcondensabilis) nezgunjiv, koji se ne moe zgusnuti. inkonzekventan (lat. inconsequens) nedosle-dan, nesledstven; sam sebi protivrean; besmislen, nepromiljen. inkonzekvencija (lat. inconsequentia) nedoslednost, nesledstvenost; protivrenost sa samim sobom; besmislenost, nepromiljenost. inkonzistencija (nlat. inconsistentia) nesta lnost, nepostojanost; neskladnost, protivrenost, nesaglasnost. inkonzonancija (lat. inconsonantia) nesklad, neskladnost. inkonkluzivan (nlat. mconclusivus) koji ne moe da dovede do zakljuka, koji ne dokazuje, nedokaljiv, neubedljiv. inkonsekvencija v. inkonzekvencija. inkovstantan (lat. inconstans) nepostojan, nestalan. inkonstancija (lat. inconstantia) nepostojanost, nestalnost. inkonstitucionalav (nlat. inconstitutiona-lis) neustavan, protivustavan. inkontestabilan (nlat. incontestabilis) neosporan, neporean, pouzdan. inkontinencija (lat. incontinentia) neuzdrljivost, neumerenost; med. nemogunost zadravanja neke prirodne potrebe, npr. mokrae. in kontinuo (lat. in continuo) neprekidno, stalno. inkontracija (ital. incontratio) trg. meusobno obraunavanje vie lica u cilju izmi-renja dugova; kontracija. inkontribuabilan (nlat. incontribuabilis) koji nije obavezan da plaa porez, neopo-reljiv. inkontro (ital. incontro) susret, sticaj, dogaaj; trg. povoljan sticaj prilika za prodaju robe. inkovfidenti (nlat. inconfidentes) pl. prav. nepouzdane lica, lica sumnjiva vlastima, sumnjivci; up. konfidenti.

inkoncesibilan (nlat. inconcessibilis) koji se ne moe dopustiti, nedopustljiv, nedo-puten. inkorektvost (lat. incorrectus) nepravilnost, neispravan; netaan, pogrean. inkorektnost (lat. incorrectus) nepravilnost, neispravnost; netanost, pogre-nost, nekorektnost. inkorekcija (nlat. incorrectio) nepravilnost, netanost; neispravnost. inkorigibilan (nlat. incorrigibilis) koji se ne moe popraviti, nepopravljiv. inkorporativni jezici lingv. jezici posebne strukture, ija je glavna osobina da se u izraavanju misli i oseanja jezika sredstva (razne vrste rei ili cele reenice) stapaju u jednu re, jednu mor-foloku celinu; takvi su, npr., eskim-ski, paleoazijski, neki kavkaski i mnogi domorodaki jezici Severne i June Amerike. inkorporativnost v. inkorporacija. inkorporacija (nlat. incorporatio) sjedinjavanje, sjedinjenje, spajanje, pripajanje; sjedinjenost, spojenost, pripojenost; primanje u drutvo; teol. otelovljenje. inkorporiran (lat. corpus telo, incorpora-tus) sjedinjen, pripojen, pridruen, primljen u sastav ega, npr. inkorporirane zemlje. inkorporirati (lat. corpus, incorporare) cjediniti, spojiti, pripojiti, pridruiti, primiti u sastav (neke celine, drutva). inkorporisan v. inkorporiran. inkorporisati v. inkorporirati. inkorupcija (lat. incorruptio) nepokvare-nost, istota; supr. korupcija. vkohezija (nlat. incohaesio) v. inkoherencija. inkoherentan (nlat. incohaerens) koji nema veze, koji nije u vezi, iji delovi nisu povezani, labav; zbunjen, smeten, nedosledan. inkoherevcija (nlat. incohaerentia) nemanje veze, mesvezanost, labavost; zbunjenost, smetenost, nedoslednost. inkrasancije (lat. incrassantia) pl. med. sredstva za zgunjavanje krvi i drugih sokova u oveijem telu. ivkredibilav (lat. incredibilis) neverodosto-jan, za neverovanje, neverovatan. inkrement (lat. incrementum) rastenje, po-rast, prirataj, napredovanje; kat. prira-niTaj. ivkrepacija (lat. increpatio) grenje, karanje, prekorevanje. inkreti (lat. in crescere) biol. proizvodi lezda s unutranjim luenjem, hormoni. inkriminacija (nlat. incriminatio) prav. okrivljavanje, okrivljenje, optuba. inkriminirati (nlat. incrimmari)npas okri-viti, okrivljavati, optuiti, optui-vati. inkriminisati v. inkriminirati.

inkrustat

347

inokupapiJa

inkrustat (lat. incrustatum) telo iz ivotinjskog ili bil>nog carstva koje je prevueno kamenastom ili kalcitnom korom; kamen inkrustat cementni kamen, vetaki kamen. inkrustacija (lat. incrustatio) hvatanje kamenaste kore, kamena kora; hvatanje kalcitne obloge na organskim i anorganskim telima koja se nalaze u kalcitnim izvorima; gra. oblaganje zidova raznim vrstama kamena; umetanje tvrih predmeta (kocki i ornamentskih paria od ilovae, mramora, metala i dr.) u mekanu masu koja e se posle stvrdnuti, npr. u kit, gips, cement itd.; oblaganje zlatnim ili srebrnim listiima; inkrustaciona maina maina za prevlaenje semenja ubretom. inkrustirati (lat. incrustare) obloiti kamenastom korom; usaivati u zid ili u pod ploice od keramike; izbaciti na zid cementni malter; oblagati (ili: obloiti) zlatnim ili srebrnim listiima. inkubator (lat. incubator) l. aparat za nasaivanje jaja i vetako izvoenje pilia, vetaka kvoka; 2. aparat sa odreenom temperaturom za negovanje nedonoadi i slabe novoroenadi; 3. aparat za uvanje bakterijskih kultura. inkubacija (lat. incubatio) leanje na emu, npr. odojeta na materinim grudima; leanje kokoke na jajima, leenje jaja; med. vreme koje proe od prodiranja klica neke bolesti u organizam pa do prvih znakova oboljenja, vreme potmulog razvijanja bolesti. inkulpant (lat. culpa krivica, nlat. incul-rage uiniti krivicu, inculpans) prav. onaj koji optuuje, tuilac. inkulpat (lat. culpa, nlat. inculpatus) prav. onaj koga optuuju, optuenik; inkulpata tutela (nlat. inculpata tutela) odbrana u nudi, nuna odbrana. inku l nacija (lat. culpa, nlat. inculpatio) prav. okrivljavanje, okrivljenje, optui-vanje, optuba. inkulpirati (lat. culpa, nlat. inculpare) kriviti, okriviti, bediti. inkultura (nlat. incultura) neobraenost, zaputenost, naputenost; nedostatak obrazovanja, neobrazovanost. inkunabule (lat. incunabula) pl. najstarije tampane knjige, one koje su se pojavile pre 1500 god. (tj. knjige iz doba pronalaska tamparske vetine pa do poetka XVI veka); fig. prvi poeci; ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od prvih dana detinjstva, od samog poetka. inkurabilan (nlat. incurabilis) koji se ne moe izleiti, neizleiv. inkurat (lat. curare starati se, brinuti se o kome ili emu, nlat. incuratus) upnik, svetenik. inkurvacija (lat. incurvatio) savijanje, krivljenje, ugibanje.

inkurzija (lat. incursio) neprijateljski upad, napad, prepad. inkurija (lat. incuria) nehat, nemarnost, nebriljivost, nepanja; eko inkurija (lat. eh incuria) iz nehata, nepanjom. inkuriozitet (nlat. incuriositas) neradozna-lost, neljubopitljivost. inlet (nem. Inlett) platnena ili pamuna tkanina u koju se mee perje za posteljne stvari; angin. in loko (lat. in loco) u mestu, na licu mesta, na istom mestu. in majorom dei glorijam (lat. in maiorem dei gloriam) u to veu slavu boju. in malam partem (lat. in malam partem) sa rune strane, po runoj strani, po zlu. in medijas res (lat. in medias res) citat (navod) iz Horacija: u sredinu stvari, u srce stvari, tj. odmah prei (ili: prelaziti) na samu stvar, u sredinu toka radnje. in memorijam (lat. in memoriam) za uspomenu, u uspomenu, radi uspomene. in natura (lat. in natura) u prirodi, u stvarnosti, onako kako jest, prvobitno; u istom sastavu, pravi, suti. in naturalibus (lat. in naturalibus) u prirodnom stanju, kao od majke roen, go. in nomine (lat. in nomine) u ime, po naredbi; in nomine dei tllmdomini (lat. in nomine dei, domini) u ime boga. in nuce (lat. in pise) u ljusci od oraha, tj. sasvim zbijeno, saeto, ukratko. inobligatan (lat. obligatus obavezan, nlat. inobligatus) neobavezan. in obskuro (lat. in obscuro) u mraku, u tami; potajno, skriveno. inovacija (lat. innovatio) novina, novaenje, novotarenje, menjanje. inovirati (lat. innovare) uvoditi neto novo, uvoditi, novotarije. inogeneza (gr. is, inos ila, genesis postanak, stvaranje) med. stvaranje vlaknastog tkiva; inoza. inoza (gr. is, inos) med. v. inogeneza. inozit (gr. is, inos) hem. eer to ga sadri meso, naroito srce i miii, kao i mnoge biljke (boranija, graak, soivo i dr.), S6N12O6 + 2N2O. inozurija (gr. is, inos, uron mokraa) med. vrsta eerne bolesti kod koje se u mokrai nalazi; inozit. inokulator (lat. inoculator) kalemilan, ce-pilac, onaj koji vri kalemljenje, ce-pljenje (pelcovanje). inokulacija (lat. inoculatio) med. kalemljenje, cepljenje, pelcovanje; ubrizgavanje izazivaa bolesti (virusa) u telo neke ivotinje u cilju ispitivanja i prouavanje dejstva klica te bolesti. inokulirati (lat. inoculare) med. kalemiti, ceniti, pelcovati. inokulisati v. inokulirati. inokupacija (nlat. inoccupatio) nezauzetost, nezapoljenost.

inokupiran inokupiran (nlat. inoccupatus) nezauzet, nezapol>en, besposlen. inominatan (lat. innominatus) neimenovan,

348

insekcija

bezimen;inominatnikontrakt neimenovani ugovor, tj. realni ugovor. inoperabilan (nlat. inoperabilis) med. koji se ne moe operisati, koji nije za operaciju. inopinata (lat. inopinata) pl. neoekivani dogaaji, neoekivani sluajevi. inoportun (lat. inopportunus) nezgodan, neumestan, nekoristan, koji pada u nezgodno vreme. inopservacija (lat. inobservatio) nevrenje, neodravanje (rei, obeanja). in optima forma (lat. in optima forma) u najboljem obliku, u savrenom obliku (ili: redu). inormalan (nlat. irmormalis) nepravilan, neprirodan, protivprirodan. inoentamente (ital. innocentamente) muz. prostoduno, prirodno, neizvetaeno. inoficiozan (lat. inofficiosus) nezvanian, nesluben. inocentan (lat. posege koditi, innocens) nekodljiv, nevin, bezazlen, prostoduan. inocencija (lat. innocentia) nevinost, prostodunost, bezazlenost.
INP- V. IMP-.

in

parentezi (lat. in parenthesi) uzgred, uzgredno, uz to. in pade (lat. in rase) u miru, mirno. in pejus (lat. in peius) prav. v. pod pejus. in perpetuum (lat. in perpetuum) zauvek, za vena vremena. in persona (lat. in persona) u sopstvenoj osobi, lino, osobno. in peto (ital. in petto) u sebi, u dui, u srcu, u pripravnosti (imati). in pleno (lat. in pleno) u celini, u celokup-nosti; u punoj sednici, u punoj skuptini. in praksi (lat. in praxi) u primeni, u stvarnosti, u radu, u praktinom vrenju. in prima instancija (lat. in prima instantia) v. instancija. in pristinum statum (lat. in pristinum statum) u prvobitno stanje (vratiti), dovesti neto u raniji poloaj, u stanje u kome je ranije bilo. in promptu (lat. in promptu) u pripravnosti, u pripremnosti, pri ruci. in punkto (lat. in puncto) odnosno, u pogledu na, s obzirom na. in punkto punkti (lat. in puncto puncti) c obzirom na estu boju zapovest (tj. na ednost, na moralnu istotu). in puris naturalibus (lat. in puris naturali-bus) v. in naturalibus. inramo (lat. in ramo) trg. sirovi pamuk, naroito egipatski. in rerum natura (lat. in rerum natura) u prirodi stvari, u sutini ili bitnosti stvari, u celom svetu. in residuo (nlat. in residuo) u ostatku, u preteku, u suviku.

inrotulacija (nlat. inrotulatio) prav. srei-vanje i uvezivanje akata radi upuivanja od nieg suda viemu; inrotulacioni termin dan odreen za pregledanje i popi-sivanje akata. inrotulirati (nlat. inrotulare) napraviti spisak akata, srediti i uvezati akta. in salvo (lat. in salvo) u sigurnosti, na sigurnom mestu. in saldo (ital. in saldo) trg. jo u dugu, jo duan (ostati). insalivacija (lat. saliva pljuvaka, nlat. insalivatio) meanje pljuvake sa jelom pomou vakanja; nedostatak pljuvake. insalubritet (nlat. insalubritas) nezdravost, npr. nekog mesta s obzirom na vazduh, vodu, podneblje (klimu) i dr. insan (arap. insan, tur. insan) ovek, osoba, ljudski stvor. insanabilan (nlat. insanabilis) neizleljiv, neisceljiv, nepopravljiv. insanija (lat. insania) ludilo, duevna bolest, bezumlje. insanija nokturna (lat. insania nocturna)*. nono ludilo, lutanje nou ili za vreme spavanja. insanitet (lat. insanitas) med. nemanje zdravlja, bolest; ludilo, bezumlje. in savo seizu (lat. in sano sensu) u dobrom smislu, u lepom smislu. in sedecimo (lat. in sedecimo) tip. u esnaestom delu veliine tampanog tabana, u formatu esnaestine. insekt (lat. insecare usei, urezati, insectum kukac) pl. insekti zool. kukci (vai, steni-ce, bube, komarci, muve, zolje, pele, str-ljeni itd.). insektarij(um) (lat. insectum kukac) naroito udeen kavez u kome se kukci uvaju, neguju i posmatraju (vrsta terarijuma). insektivora (nlat. insectivora) pl. zool. bu-boderi, bubojedi, ivotinje koje se hrane kukcima (je, krtica, rovka i dr.); bot. biljke koje se hrane kukcima, bubojede biljke. insektifuga (lat. insectum, fugare beati) razna prirodna i vetaka sredstva kojima se teraju, odstranjuju insekti. insekticidan (lat. insectum, caedere ubiti) koji ubija insekte; insekticidna sredstva sredstva za utamanjivanje insekata (naroito praak od cvetnih glavica buhaa, DDT i dr.). insekticidi (lat. insectum, caedere) insekticidna sredstva. insektolog (lat. insectum, gr. logos) zool. poznavalac kukaca, naunik koji prouava kukce (insekte); entomolog. insektologija (lat. insectum, gr. 1o$a)zool. nauka o kukcima; entomologija. insektores (nlat. insectores) pl. zool. seku-tii, osam prednjih zuba. insekcija (lat. secare sei, rezati, nlat. insectio) usek, urez, usecanje.

inssminaciJa

349

inspirisati inskripcija (lat. scribere pisati, inscriptio) upisivanje, upis; stavljanje naslova, naslov, natpis. inskulpirati (lat. insculpere) urezati, usei, utisnuti. insolacija (lat. sol sunce, insolatio) sunanje, iznoenje na sunce, izlaganje suncu; med. sunani udar, sunanica. insolventav (nlat. insolvens) trg. koji ne moe da vri plaanje, bez sredstava za plaanje; proglasiti pro insolvente (lat. pro insolvente) proglasiti nesposobnim za vrenje plaanja. insolventnost v. insolvencija. insolvencija (nlat. insolventia)ijw. nesposobnost plaanja, obustavljanje plaanja obaveza. insolentan (lat. insolens) nepristojan, neskroman, obestan, drzak, naduven, onakav kakav ne treba biti. insolencija (lat. insolentia) nepristojnost, drskost, oholost, naduvenost. insolidan (lat. insolidus) neodriv, bez vrstine, slab; nepouzdan, sumnjiv. insolirati (lat. insolare) izlagati suncu, sunati, iznositi na sunce, suiti na suncu; up. insolacija. in solutum (lat. in solutum) trg. primiti ili dati neto na ime plaanja ili mesto plaanja u gotovom novcu. insomnija (lat. msommaV^. besanica, nesanica. in spe (lat. in spe) u nadi, u oekivanju. inspektor (lat. inspector) nadzornik; stareina, upravnik. inspektorat (nlat. inspectoratum) nadzor-nitvo, zvanje, delokrug i stan nadzornika (inspektora). inspektura (nlat. inspectura) v. inspektorat. inspekcija (lat. inspectio) pregledanje, pregled; nadziravanje, nadzor; nadzornitvo; voj. smotra; okularna inspekcija (lat. inspectio ocularis) vrenje pregleda na licu mesta, iscrpen zvanian pregled. insperzija (lat. inspersio) posipanje, pr-skanje, kropljenje, pokropljavanje; usi-panje, uprskavanje. in specije (lat. in specie) naroito, osobito; u zveeem, u gotovom novcu. inspirator (nlat. inspirator) podstreka, navodilac, onaj koji nagovara na to; onaj koji daje nadahnue, nadahnjiva. inspiracija (lat. inspiratio) udisanje; pesniko nadahnue, nadahnjivanje, odue-vljavanje, zagrevanje za to; podstreka-vanje, podsticanje, nagovaranje, izvoenje na; teol. boansko nadahnue, vie nadahnue. inspirirati (lat. inspirare) udisati, udahnuti; poet. nadahnuta, nadahnjivati, odu-eviti, oduevljavati, zagrejati za; pod-strekavati, podsticati, navesti na misao, nagovoriti. inspirisati v. inspirirati.

inseminacija (lat. in, semen seme) oploenje, osemenjenje; up. entelogeneza. insenescencija (nlat. insenescentia) nesta-renje, staraka sveina; agerazija. insenzibilan (nlat. insensibilis) neosetljiv; neosetan, neprimetan. inseparatan (lat. inseparatus) neodvojen, nerazdvojen, nezaseban. inserat (nlat. insertum) plaeni oglas u dnevnim listovima; prav. prilog, umetak, podsetnik; up. insert. inserendum (lat. inserendum) oglas, beleka (ili: vest) koju treba pustiti u dnevni list. inserirati (lat. inserere) umetati, umetnuti, staviti u (naroito u novine). insert (lat. inserere staviti, metnuti) iseak, odlomak, kratka beleka u novinama, informacija- na radiju i televiziji; filmski insert snimljeni materijal umetnut u TV program, film, predavanje i sl. insercija (lat. insertio) umetanje, unoenje; med. nametanje miia na deo tela koji treba da se kree; inserciona kontrola spisak oglasa za objavljivanje (u listu). inses (lat. insidere, nlat. insessus) med. kupanje (ili: parenje) u sedeem stavu. insesija (nlat. insessio)jyr. sedenje u kupatilu, parenje u sedeem stavu. insignije (lat. insignia) pl. znaci, znamenje, osobeni znaci nekog zvanja ili dostojanstva, poasni znaci, odlije. insidijacija (nlat. insidiatio) pravljenje zaseda, pletenje zamki, raenje o glavi. insimulacija (lat. insimulatio) vie ili manje neosnovana optuba. insimulirati (lat. insimulare) lano op-tuiti, okriviti, nabediti, potvoriti. insinuantan (lat. insisnuans) ulagljiv, koji ume da se ulaguje, da se uvue pod kou; ulagivaki, umiljat, dopadljiv; insinua-tivan. insinuativan (nlat. insinuativus) v. insinuantan. insinuacija (lat. insinuatio) veto izvoenje na neku misao, putanje u ui, ulivanje u glavu na fin nain; podmetanje; ulagi-vanje, uvlaenje pod kou; prav. predavanje nekog akta putem suda; insinuacioni termin rok za proglaavanje presude. insinuirati (lat. insinuare) nekome neto na fin nain dostaviti, pustiti u ui, uliti u glavu, veto navesti koga na neku misao; podmetati, podmetnuti; prav. dostaviti preko suda; insinuirati se dodvori-ti se, ulagati se, uvui se kome pod kou. insistirati (lat. insistere) uporno nastojati (da neto bude), postojano traiti, ne poputati u nekom zahtevu, navaljivati, ne odustajati od neega, ostajati pri. inskribirati (lat. inscribere) upisati, upi-sivati, zapisati, zapisivati;staviti natpis; prepisati, pripisati; posvetiti kome to.

inspisaci]a

350

instruirati

inspisacija (lat. spissare zgusnuti, nlat. inspissatio) med. zgunjavanje. inspicijent (lat. inspiciens) onaj koji vri nadzor; naroito: slubenik u pozoritu koji nabavlja stvari potrebne za predstavu ili probu, upravlja statistima, daje znak glumcima kad treba da izau na pozornicu i uopte obavlja i vri sve poslove iza pozornice. inspicirati (lat. inspicere) izvideti, ispitati, pregledati; nadgledati, nadziravati, voditi nadzor. instalater (fr. installateur) struno obrazo-vano tehniko lice koje vri sve radove oko uvoenja, ureenja ili opravke vodovoda, elektrinog osvetljenja, kupatila i dr. instalacija (nlat. installatio) sveano uvo-enje u dunost, ustolienje (npr. novog patrijarha); postavljanje na zvanje, nametanje, smetanje; struno izvoenje vodo-vodnih, elektrotehnikih i dr. postrojenja; postrojenje. instalirati (nlat. installere) uvesti u dunost, ustoliiti; postaviti na zvanje, u slubu, namestiti; uvesti, uvoditi (npr. vodovod, elektrine osvetljenje itd.). instalisati v. instalirati. instantan (nlat. instans) trenutak, iznenadan, npr. instantana dizanja i sputanja zemljita kao posledica zemljotresa. instancija (lat. instantia) navaljivanje, uporna molba, uporna elja, npr. ad in-stancijam kreditorum (lat. ad instantiam creditorum) na uporno navaljivanje (ili: upornu molbu) poverilaca; prav. nadlena vlast, sudska nadlenost, npr. in prima instancija (lat. in prima instantia) u prvoj instanciji, tj. kod prvostepenog suda; dobiti ili izgubiti parnicu kod svih instancija, tj. kod prvostepenog, i svih vi-estepenih sudova; ret. prigovor, protivdokaz; absolvirati abinstancija prav. zbog nedokazane krivice osloboditi optuenog dunosti da se i dalje osvre na tubu protiv sebe, obustaviti, prekinuti dalje progonjenje optuenog. in statu kvo (lat. in statu quo) u stanju u kojem je neka stvar i dotle bila, tj. nepromenjeno. in statu kvo ante (lat. in statu quo ante) u stanju u kojem je stvar i ranije bila (tj. pre poetka spora, rata i sl.). instaurator (nlat. instaurator) ustanovlji-va, osniva, zasniva; obnavlja, obnovi-lac. instauradija (lat. instauratio) ustanovlji-vanje, ustanovljenje, osnivanje, zasnivanje; obnavljanje, obnovljenje. instaurirati (lat. instaurare) ustanoviti, ustanovljavati, osnova, zasnovati; obno-viti, obnavljati. instigator (lat. instigator) podbada, podstreka, podbunjiva; skuplja dabina, naplaivalac taksa; fiskal.

instigacija (lat. instigatio) podbadanje, podstrekivanje, podbunjivanje, nagovaranje, izvoenje na. instilacija (lat. instillatio) med. sipanje kap po kap, ukapavanje (leka). instilirati (lat. instillare) med. sipati kap po kap, ukapavati (lek). instimulprati (lat. instimulare) podbadati, draiti na, podsticati, podstrekavati, podstreknuti. instinkt (lat. instinguere podbosti, podsta-knuti, instinctus) nagon, nasledni nagon kod ivotinja i ljudi koji ih nagoni da, bez uticaja volje i razuma, dakle nesvesno, vre izvesne radnje kojima je, u osnovi, cilj odranje jedinke (individue) i vrste. instinktivan (nlat. instinctivus) nagonski, po nagonu, nehotimian, izvren pod uticajem prirodnog nagona. institor (lat. institor) rukovodilac poslova, poslovoa (faktor, disponent, prokurist iprovizor su vrste institora); sitniar, prodavac namalo. instituirati (lat. instituere) ustanoviti, ustanovljavati, urediti, udesiti, uvesti, zavesti. instituisati v. instituirati. institut (lat. institutum) ustanova, zavod, nauni zavod, kola; zavod za unaprei-vanje strunog znanja (npr. geografski, botaniki, patoloki, ginekoloki itd. institut). institutor (lat. institutor) osniva, ustano-vlja; uitelj, nastavnik. institucija (lat. institutio) ustanova, zavod, ustanova ureena za naroiti cilj, naroito nauni; ustanova, ustanovljeno; osnivanje, ustanovljavanje, ustanovljenje, zavoenje. Institucija (lat. Institutiones) pl. uputstva, deo Korpus jurne, delo koje sadri pregled rimskog prava i koje je, za cara Justinijana, izraene 535. god. radi uvoenja u prouavanje rimskog prava; predavanja i udbenici koji treba da poslue kao uvod u izuavanje rimskog prava. institucionalizam (lat. institutio) l. pravac u ameriko] vulgarnoj politikoj ekono-miji koji se oslanja na filozofiju prag-matizma, i istie uticaj drutvenih institucija, navika, obiaja na ekonomske ponaanje ljudi; 2. privrenost institu-cijama, regulisanje drutvenog ivota i odnosa utvrenim institucijama. instradacija (ital. instradare) voj. grafiki pregled kretanja odreenog vojnog transporta u kopnenom, pomorskom ili renom saobraaju. insgradicija (ital. instradare) odreivanje transportnog puta i transportnih sredstava za jednu potiljku. instruent (lat. instruens) istrani sudija, islednik; instruktor. instruirati (lat. instruere) pouiti, poua-vati; davati uputstva, dati uputstva, upu-

instruisati

351
instrumentima) (lat. instrumentum) onaj koji svira na nekom muzikom instrumentu, muzikant. insubordinacija (nlat. insubordinatio) neposlunost, nepokornost, protivljenje starijem, odricanje poslunosti. insubordiniran (nlat. insubordinatus) neposluan, nepokoran. insulin v. inzulin. insult (nlat. insultus) uvredljiv napad, iznenadan napad, uvreda, grdnja, korenje, ruganje, podrugivanje;lged. napad, paroksizam, spoljna povrede. insultant (lat. insultans) onaj koji nanosi uvredu, vrealac, napada. insultadija (lat. insultatio) v. insult. insultirati (lat. insultare) grubo vreati, zlostavljati, napadati, grditi; rugati se, prkositi. insultor (lat. insultor) v. insultant. in suma (lat. in summa) u svemu, ukratko, jednom rei. insurgent (lat. insurgens) buntovnik, pobunjenik, ustanik. insurekcija (lat. insurgere, insurrectio) buna, pobuna, ustanak, dizanje naroda na oruje. insuficijencija (nlat. insufficientia) nedovoljnost, oskudnost, nesposobnost; naroito: nedovoljnost ijeg imanja za pokrie njegovih obaveza; med. nedovoljna snaga, slabost (naroito srca). insuflacija (lat. insufflare uduvati, udahnuti, nlat. insufflatio) uduvavanje, upiri-vanje, udahnjivanje.^ inscenacija v. insceniranje. insceniranje (lat. in, scaena)noa. udeavanje nekoga pozoriginog komada da se moe prikazivati na pozornici; fig. pravljenje ili prireivane nekome scene, dogaaja. inscenirati (lat. in, scaena) loz. udesiti (ili: udeavati) pozorini komad za prikazivanje na pozornici; fig. praviti ili prirediti nekome scenu, tj. napasti nekoga otvoreno i na javnom mestu, izazvati ga na svau, tuu i sl. intabulando (lat. intabulando) prav. putem unoenja u batinsku knjigu, putem intabulacije. intabulacije (nlat. intabulatio) zapisivanje na tablu, upisivanje; prav. hipotekarno upisivanje meninog duga, stavljanje pri-beleke na imanje; gra. najgornji deo le-simsa. intabulirati (lat. tabula, nlat. intabulare) zapisati na tablu; uneti u knjigu, zapisati u batinsku knjigu, u katastar, u inta-bulacioni protokol. intabulisati v. intabulirati. intaktan (lat. tangere taknuti, dirati, intactus) nedirnut, netaknut, nepovreen, ceo, itav; voj. trupa koja jo nije uvoena u borbu, koja je jo svea i krepka. intaljo (ital. intaglio) tema, dragi kamen sa udubenim, urezanim ukrasima (lat. gemma insculpta).

ti, upuivati; obavestiti, obavetavate, prepisivati. instruisati v. instruirati. instruktivan (nlat. instructivus) pouan, obavetavan, uputai, kome je cilj pouavanje emu i upuivanje u to. instruktor (lat. instructor) nastavnik, uitelj, npr. jahanja, smuanja itd.; vojni nastavnik, npr. u rukovanju bombama, zagu-ljivim gasovima, novom vrstom oruja; vojni strunjak koji ureuje i obuava iju (stranu) vojsku. instrukcija (lat. instructio) ureenje; uputstvo, upuivanje, pouavanje, nastava; uputstvo punomoniku kako ima da se dri u nekoj stvari, propis, uputstvo o vrenju slube; pripremanje jedne pravne stvari za naricanje presude po njoj; punomo, ovlaenje; instrukcija akata prav. sreivanje svih spisa koji se tiu neke parnice; itrukciona loa loa u slobodnom zidarstvu u kojoj majstor dri slobodna predavanja o ciljevima pokreta slobodnih zidara. instrumsn(a)t (lat., instrumentum) sprava, naprava, orue, alat, pomone sredstvo, orue koje slui tehnikim ili naunim svrhama; mehanizam na kojem se proizvode muziki tonovi; med. lekarska, naroito hirurka sprava; prav. dokumenat, akt; instrumentu!* autentikum (lat. instrumentum authenticum) prava isprava, verodo-stojna isprava, pravovana isprava; instrumentum cesionis (lat. instrumentum cessionis) akt o ustupanju ega. instrumenta (lat. instrumentalis se. sasus) gram. oruni pade, sedmi ili esti pade u srpskohrvatskom jeziku. instrumentalan (nlat. instrumentalis) oruni, sredstveni, koji slui kao sredstvo ili orue; izraen oruem ili spravama; itrumentalna aritmetike raunanje pomou mehanikih sprava, npr. maine za raunanje itd.; instrumentalna muzika muzika koja se izvodi instrumentima (simfonije, uvertire i dr.), za razliku od vokalne, koju izvode oveji glasovi. instrumentalizam (lat. instrumentum orue, sredstvo) fil. shvatanje filozofa Dona Djuia (John Dewey), po kojem je miljenje tj. logike, etike i dr. forme sredstvo (instrumenat) za prilagoavanje promenljivim uslovima; up. pragmatizam. instrumentarij(um) (nlat. instrumentarium) zbirka raznih instrumenata koji slue istoj svrsi; instrumentarijum hirurgi-kum (nlat. instrumentarium chirurgicum) opis hirurkih instrumenata. instrumentacije (nlat. instrumentatio) muz. udeavanje muzikog dela za izvoenje na veem broju instrumenata. instrumentirati (lat. instrumentum) duz. muziki komad udesiti za izvoenje na veem broju muzikih instrumenata; prav. izraditi neku ispravu.

intarzija

352

intelektualnost

intarzija (ital. tarsia, intarsia) umetniko ukraavanje predmeta od drveta umetanjem paria drveta i drugih stvari u raznim bojama (negovane u Italiji u XV i XVI veku, sa ukraavanjem crkvenih stolica, zidova i dr.; od XVI veka upotrebljavao se za umetanje jo i sedef, slonova kost i metal za ukraavanje nametaja, nosilj-ki, posluavnika i dr. Francuski luksuzni nametaj u stilu Luja XV i Luja XVI takoe ima ovakve ukrase; u umetnosti Azije ova tehnika se takoe neguje) ;intar-zijatura, kntarziono slikarstvo. intarzijator (ital. intarsiatore) majstor koji radi intarziju. intarzijatura (ital. intarsiatura) v. intarinteger (lat. integer) nepovreen, itav, nedirnut, potpun, nov; integra res (lat. inte-gra res) nepovreena (ili: nenaeta, nepromenjena) stvar. integral (nlat. integralis celinski) mat. 1. integral jedne funkcije je ona veliina ija je dana funkcija diferencijal ili diferencijalni koeficijenat (zove se tako to se moe smatrati kao ceo zbir niza uzastopnih vrednosti koje uzima jedna infinitezimalna funkcija, diferencijal, promenljive, dok se poslednja neprekidno menja od jedne vrednosti do druge). Kad su takve granice promene odreene, onda se zove odreen integral"; 2. integral jedne diferencijalne jednaine ili sistema diferencijalnih jednaina jeste jednaina ili sistem jednaina od kojih se dana jednaina ili dani sistem jednaina mogu izvesti diferenciranjem. integralan (nlat. integralis) celinski, koji sainjava celinu, potpun, celokupan, ce-lovit; koji postoji sam za sebe (npr. inte-gralne eleznice); integralni raun ili raun integrala grana infinitezimalno-ga rauna koja se bavi iznalaenjem i - svojstvima integrala funkcije, takoe slui za reavanje diferencijalnih jednaina itd.; integralne formule obrasci koji se primenjuju pri reavanju zadataka iz integralnog rauna. integralitet (lat. integer potpun, nlat. integralitas) celinstvo, potpunost, celokupnost, celovitost. integrant (lat. integrans) neto to spada u jednu celinu, to je dopunjuje kao bitan sastojak. integrator (nlat. integrator) mat. mehanike sprava za dobijanje brojnih vrednosti nekih veliina, kao to su nepravilne geometrijske slike itd. integraf (lat. integer, gr. grapho) v. integrator. integracija (lat. integratio) obnavljanje, dopunjavanje ega onim to mu je bitno; mat. izraunavanje integrala; fil. prelazak iz jednog rastrojenog i rasutog stanja u usredsreeno stanje (supr. dezintegracija).

integrirajui (lat. integrare) pr. koji nuno pripada nekoj celini, bitan. intsgrirati (lat. integrare) obnoviti, dopu-niti, dodati neto celini kao njen bitni deo; kat. izraunati ili nai integral. integritet (lat. integritas) nepovreeno, nedirnuto stanje, potpunost, celokupnost; nepovreenost, itavost; istota due, asnost, estitost; nevinost. integrum (lat. integrum) nedirnuta celina; neto restituirati in integrum vratiti u ranije, prvobitno stanje ili raniji, prvobitni poloaj. integument (lat. integumentum) pokriva, zavoj, omota; zool. koa; bot. kod fanerogamne biljke: jednostavni ili dvostruki omota semenog zametka koji ostavlja jedan slobodan i uzan otvor za ulazak cvetnoprane cevi. intelek(a)t (lat. inter izmeu, legere skupljati, birati, itati, intelligere uviati, shvatati, intellectus) razum, um, zbir onih duhovnih funkcija koje iz opaaja prave saznanja; sposobnost saznavanja. intelektualac (nlat. intellectualis) razumni, umni, pojmovni, duhovni, duevni, koji pripada razumu ili se njega tie; fil. natulan, do koga se dolo putem miljenja; intelektualno obrazovanje obrazovanje duha ili razuma; intelektualno sauesnitvo u nekom zloinu prav. posredno uestvovanje u zloinu savetom; intelektualni zaetnik duhovni zaet-nik, onaj koji zapoveu, nagovaranjem, primoravanjem ili koristei se zabludom i sl. dade povoda da neko izvri kakvo krivino delo. intelektualac (lat. intellectus) obrazovan ovek, ovek posveen duhovnom radu; filozof, naunik, knjievnih. intelektualizam (lat. intellectus) fil. 1. v. racionalizam; 2. cenjenje intelekta kao najvie moi duha: (um i nauka, ovekova najvia sila"); 3. filozofski pravac koji intelektu daje prvenstvo nad svima ostalim duhovnim funkcijama; 4. u oblasti etike: shvatanje da se uvianjem i trezvenim razmiljanjem moe odreivati rad i delatnost oveije volje; intelektualna filozofija. intelektualizirati (nlat. intellectualisare) rastvarati, rastavljati na pojmove ili misli. intelektualist(a) (nlat. intellectus) fil. sledbenik (ili: pristalica) intelek-tualizma; pr. intelektualistiki. intelektualitet (nlat. intellectualitas) svojstvo duhovnih bia, stanje sposobnosti saznavanja, ono to je u oveku duhovno; intelektualnost. intelektualna filozofija v. intelektualizam. intelektualnost (lat. intellectus) v. intelektualitet.

inteligen(a)t

353

interval

inteligen(a)t (lat. intelligens) ovek sposoban za pravilno shvatanje i razumevanje stvari i pojava u ivotu i svetu, ovek koji ima inteligencije, inteligentan ovek. inteligentan (lat. intelligens) sposoban za pravilno razumevanje stvari i pojava u ivotu i svetu, razuman, uman, pametan, koji ima duha, mudar, dosetljiv, bistar; vet, vian, umean. inteligencija (lat. intelligentia) uroena sposobnost pravilnog razumevanja stvari i pojava u ivotu i svetu, razum, um, sposobnost shvatanja i pojimanja; kao zbirna imenica: svi ljudi koji imaju ovu osobinu; otmeniji i bolji svet uopte, kolovani ljudi inteligibilan (lat. intelligibilis) razumljiv, razgovetan, pojmljiv, shvatljiv; fil. natu-lan, pojmove l, koji je dat samo za razum a nikako ulima; inteligibilni svet nat-ulni svet; supr. senzibilan. intelipens servis (eng. Intelligence service) britanska obavetajna sluba. Intelsat skr. od eng. International Telecommunication Satellite Consortium Meunarodni konzorcij(um) za telekomunikacije putem vetakih Zemljinih sate-lita; prvi satelit lasniran 6. IV 1965. intendant (fr. intendant) nadzornik, nastojnik, upravnik, npr. pozorita; voj. ofi-,dir koji vodi nadzor i stara se o plaanju i snabdevanju trupa. intendantura (nlat. intendantura) uprava, nadzor; sedite i delokrug jednog nadzornika, upravnika; voj. ustanova koja se stara o snabdevanju vojske. intendancija (nlat. intendantia) vrhovni nadzor; uprava; oblast koja stoji pod jednim nadzornikom ili upravnikom. intenzivan (nlat. intensivus) jak, moan, silan, bujan; koji oznaava pojaanu radnju, koji oznaava stepen napregnutosti; in-tenzivna veliina jainska veliina, veliina koja, za razliku od prostorno, ekstenzivne, ima stupnjeve jaine (kao: svetlost, zvuk, elektrina struja i dr.); intenzivno gazdinstvo oblik upravljanja dobrom u kome se na obraivanje zemljita ulae mnogo vie truda i novca, ali se dolazi i do znatno veeg prinosa i prihoda; supr. ekstenzivan. intenzivirati (lat. intendere zategnuti, naprezati) initi, uiniti jaim, pojaa-ti, pojaavati. intenzivnost v. intenzitet. intenzivum (lat. intensivum, sc. verbum) rpax. glagol koji oznaava pojaavanje radnje drugog glagola, npr. prislukivati" od sluati", klati" od tui", itd. intenzija (J:ZT. intensio) naprezanje, napregnutost, pojaavanje snage; unutarnja snaga, jaina, estina; sadrina, unutarnja, vrednost, stepen jaine.
23 Leksikon

intenzimetar (nlat. intensivus, gr. metron) med. aparat za doziranje Rendgenovih zraka. intenzitet (nlat. intensitas) jaina, silina, estina; unutarnja jaina delatnosti; de-latna snaga, delotvornost, veliina snage (supr. ekstenzitet); napregnutost, napetost, naprezanje, sila, silina, stepen napetosti. intenzifikacija (lat. intensio napregnutost, facere initi) injenje neega jaim, pojaavanje, poveavanje. intenzo (ital. intenso) kuz. snano, krepko, poveano, pojaano. intencija (lat. intendere uperiti, smerati, nameravati, intentio) namera, nameravanje, namisao, nakana, tenja za im, cilj, svrha; intencio akcionis (lat. intentio actionis) prav. krajnji cilj tube, pobuda za tubu; intencio principalis (lat. intentio principalis) glavna namera; intencio sekundarija (lat. intentio secundaria) sporedna namera, uzgredna namera. intevcionalizam (lat. intentio) shvatanje po kojem su opravdana sva sredstva samo da bi se postigao cilj. intencionalist(a) (lat. intentio) pristalica shvatanja da cilj opravdava sredstva. intencionizam v. intencionalizam. inter (lat. inter) predlog, pojavljuje se kao predmetak u sloenicama sa znaenjem: meu, izmeu, za vreme. interakcija (lat. inter, actio radnja, dejstvo) meudejstvo, meuzavisnost; fiz. dejstvo dva ili vie sistema, ili pojava, jednog na druge; fil. naelo interakcije je jedan od osnovnih pojmova filozofije dijalekti-ke; dijalektiki metod podrazumeva razliite prirodne i drutvene pojave kao meusobno povezane i uzajamno uzrokova-ne; npr. u prirodi tkivo bie je modifi-kovano prema sredini u kojoj sivi, a sa svoje strane ono modifikuje sredinu. inter arma silent leges (lat. inter arma silent leges) navod iz Ciceronovog govora Za Milona (Pro Milone, VI, 10): Pod orujem ute zakoni", tj. u ratu ne vae nikakvi zakoni sem zakona vojne sile. inter arma silent muze (lat. inter arma silent musae) Kad oruje govori, muze ute", tj. gde se vodi rat, tu ne napreduje umetnost i nauka. interartikularni (nlat. interarticularis) koji se nalazi meu zglobovima, meu-zglobni. interval (lat. inter, vallus bedem, prostor izmeu bedema, intervallum) meuprostor, odstojanje, razdaljina, razmak, praznina izmeu ega; meuvreme; prav. meuvreme, rok;muz. razlika visina izmeu dva tona; per tggervala (lat. per intervalla) u prekidima, na prekide, sa prekidima',dilucida ili obinije lucida ingervala (lat. dilu-cida, lucida intervalla) pl. svetli trenuci

intervalometar

354

interesent

prisebnosti kod bolesnika, naroito kod bolesnika duevno obolelog. intervalometar (lat. intervallum rastojanje, gr. metron) voj. u artil>eriji: sprava za merenje rastojanja od cilja do take udara zrna ili rasprskavanja u vazduhu. intervenijent (lat. interveniens) prav. onaj koji se umea u neki spor kao trei (lat. tertius interveniens), posrednik, sudija, izborni sudija. intervenirati (lat. intervenire) meati se, umeati se u to (npr. u kakav spor), pojavljivati se kao posrednik, posredova-ti; trg. menicu koju je trasat odbio isplatiti ili regulisati za raun trasanta; raditi (ili: uticati) na berzi da se odri kurs novca ili hartija od vrednosti; voj. umeati se vojnom silom, pritei vojskom (u pomo i sl.). intervenisti v. intervenirati. interventivan (nlat. interventivus) koji se pojavljuje u ulozi posrednika, posred-niki. interventor (nlat. interventor) posrednik, izborni sudija. intervencije (lat. interventio meanje, posredovanje, ulazak treeg lica u neki spor u ulozi sudije ili posrednika; meanje jedne drave u poslove druge drave; fin. posredovanje na berzi u svrhu odravanje kursa hartija od vrednosti; trg. primanje tue menice na sebe; voj. ulaenje u rat. intervencionizam (lat. interventio) l. politika doktrine i praksa oruanog, politikog i ekonomskog meanja u meu-dravne ili unutardravne odnose, radi ouvanja ili promene postojeeg stanja; 2. ekon. pravac koji zahteva uplitanje drave u privredni ivot, tj. da drava reguli-e osnovno kretanje u privredi. intervencioiisti (lat. interventio) pl. oni koji rade na tome da se intervenie, tj. da neka drava ue u rat. intervertebralan (nlat. intervertebralisjawa?-. meuprljenski, koji lei meu prljenovima. inter vivos (lat. inter vivos) meu ivima, za ivota; prav. zaivotni, npr. posao: ugovor, testamenat itd. Intervizija (lat. inter meu izmeu, visio pojava, vienje) udruenje televizijskih stanica socijalistikih zemalja Istone Evrope; Evrovizija. intervju (eng. interview) razgovor, ispitivanje; naroito: razgovor izmeu saradnika nekog lista i kakve istaknute linosti iz javnog ivota o aktuelnim pitanjima, koji e taj saradnik docnije objaviti u svom listu. intervjuisati (eng. interview) posetiti koga u cilju ispitivanja njegovog miljenja; v. intervju. intervjuist(a) (eng. interview) saradnik, reporter nekog lista koji, u razgovoru s kakvim istaknutim dravnikom, umetni-

kom, naunikom itd., gleda da postavljanjem pitanja dozna njegovo miljenje o vanim dnevnim pitanjima da bi ga objavio u listu. intervokalni (lat. inter, vocalis glasan, zvuan) lingv. koji se nalazi izmeu dva vokala. interglacijalna doba (lat. inter, glacialis leden) geol. doba koja su bila izmeu pojedinih ledenih perioda na Zemlji, naroito u Evropi. interdentalan (lat. inter, dens zub, dentalis zubni) koji je izmeu zuba;gram. meuzubni (glas). interdikt (lat. interdictum) zabrana; u katolikom crkvenom pravu: obustava obavljanja svih crkvenih obreda (sem krtenja, krizmanja, ispovedanja i prie-ivanja bolesnih i samrtnika), kao crkvena kazna za oblast, dravu, grad ili optinu (koju su primenjivale ranije pape da bi prisililo vlade na poputa lje). interdiktor (nlat. interdictor) onaj koji zabranjuje, zabranilac. interdikcija (lat. interdictio) zabrana, uskraivanje, uskraenje, ukidanje, liavanje, lienje. interdiciran (lat. interdictus) prav. proglaen nesposobnim za samostalno upravljanje imovinom. interdicirati (lat. interdicere) zabraniti, uskratiti; zabraniti slobodno raspolaganje svojom imovinom. interegnum (lat. interregnum) vreme od smrti ili silaska s prestola jednog vla-daoca pa do stupanja na presto drugog vladaoca, meuvlada, vreme za koje drava nema vladaoca. interes (lat. intersum, interesse uestvovati, uzeti udela) udeo, uee; odnos, privlanost, zanimljivost; panja, ljubav, naklonost; znaaj, vanost, vrednost; korist, dobit, dobitak; kamata, prihod od uloe-nog novca, novac plaen za upotrebu uzaj-mljenog novca; prost interes novac plaen na glavninu zajma; sloen interes ili interes na interes interes plaen na glavninu periodino poveanu dodavanjem neplaenog interesa; prav. korist ili teta koju neko ima od radnje nekog drugog lica ili od dogaaja; per interese (lat. per interesse) iz koristoljublja; interesni raun raun kojim se. izraunavaju kama-te; politika interesa sebine politika. interesantan (fr. interessant) zanimljiv, privlaan, koji pobuuje radoznalost, uzbudljiv, zabavan; vaan, znaajan; redak, osoben. interesantnost (lat. interesse) zanimljivost, privlanost, zanaajnost. interesent (lat. interesse, fr. interesser) onaj koga se neto tie, onaj koji ima udela u emu, onaj kojemu je stalo do ega, uesnik, udeonik; onaj koji eli to, koji polae pravo na to; kupac, muterija.

interesira se

355

in terminis

interesira! se v. interesovati se. interesna sfera podruje uticaja; u meunarodnoj imperij alistikoj politici znai priznate prvenstvo uticaja nekoj imperi-jalistikoj sili na drugu zemlju; podruje interesa pojedinih drava. interesovati se (lat. interesse) zanimati se za, imati udela u, sudelovati, uestvovati, uzimati uea u; imati prema emu naklonost ili ljubav, biti odan; zauzimati se za koga; imati sauea; interesuje me zanima me, stalo mi je, tie me se, privlai me, izaziva moje sauee, moju radoznalost, moju panju; tu sam zainteresovan prema tome nisam ravnoduan, do toga mi je stalo, to me se tie, to je za mene vano, tu su u pitanju moji rauni; interesirati se. interijer (lat. interior) v. enterijer. interim (lat. interim) meutim; meuvreme; privremeno: privremena uredba, privremena odluka o kakvoj spornoj stvari; privremeno stanje; provizorijum. interimistikum (lat. interimisticum) prav. privremena odredba o nekoj spornoj stvari, koja vai dok se ne donese konana odluka; provizorijum. interiorizacija (lat. interior unutranji) tih. shvatanje da je psihika delatnost u stvari rezultat unutra prenesene (inte-riorizovane) spoljanje materijalne delatnosti. ingerjekcija (lat. interjectio) gram. uzvik, usklik (ah, oh, jao, ih, uh, fuj, ajs, i! i dr.); prav. podnoenje albe (apelate) na presudu viem sudu. interkalaran (lat. intercalaris) umetnut, do-dan, dometnut; interkalaris anus (lat. intercalaris annus) prestupna godina; interkalaris dies (lat. intercalaris dies) npe-stupni dani (29. II svake etvrte godine); med. dani bez groznice. interkalacija (lat. intercalare) naknadno dodavanje, umetanje, dodatak, umetak. inter kanem et lupum (lat. inter canem et lupum) izmeu psa i kurjaka" tj. u sumrak, zapravo u vreme izmeu trenutka kad pastir drei psa sa lanca da mu uva stado, i vremena kada se kurjak, koristei se poetkom padanja mraka, prikrada u blizinu stada. interklavikularan (nlat. interclavicularis) znat. meukljunjani, koji lei izmeu kljunjaa. interkolumnij(um) (lat. inter, columna stub) gra. razmak izmeu dva stuba; meuprostor. interkomunikacija (nlat. intercommunica-tio) zajednica, optenje, meusobna veza. interkomunicirati (nlat. intercommunicare) biti u zajednici, imati meusobnu vezu, optiti. interkonjekcija (lat. inter meu, izmeu, sonjicere strpati) meusobno povezivanje elektrinih centrala dalekovodima.
23*

interkontinentalan (nlat. intercontinenta-lis) koji je izmeu kontinenata, meukontinentalan; meukopnen. interkonfesionalan (nlat. interconfessiona-lis) koji se tie meusobnih odnosa raznih veroispovesti; koji ne deli, ne razlikuje, po verskom pripadnitvu. interkostalan (nlat. intercostalis) alat. meurebarni, koji lei meu rebrima. interkruralan (lat. inter, crus, cruris) znat. meubedreni, meubutni. interkurentan (lat. intercurrens) koji se pojavljuje za trajanja nekog stanja, koji izbija; med. za bilo, puls: nepravilan. interkutan (nlat. intercutanus) anat. koji se nalazi izmeu koe i mesa. interlingva (lat. inter, lingua jezik) vetaki jezik napravljen od glavnih jezika zapadnih naroda, sa toliko uproenom gramtikom da ga svaki poznavalac velikih zapadnih jezika moe razumeti gotovo bez ikakvih tekoa. interlingvistika (lat. inter, fr. linguisti-que) lingvistika disciplina koja se bavi sastavljanjem vetakih jezika za meunarodno sporazumevanje. interlinearan (nlat. interlinearis) napisan ili tampan izmeu redova, meuredni, meuvrsni; interlinearna verzija prevod napisan izmeu dva pisana ili tampana reda. interlokut (lat. interlocutum) prav. v. interlokucija; prethodno priznanje na par-nici. interlokucija (lat. interlocutio) razgovor; prav. prethodna odluka, privremena presuda koja se, ranije, izricala pre donoenja konane presude; sporedna osuda u parni-ci zbog kakve sporedne stvari. interludij(um) (lat. interludere, nlat. interludium) muz. meuigra. intermaksilaran (nlat. intermaxillaris) znat. meuvilini. intermedijaran (nlat. intermediarius) koji predstavlja sponu ili vezu izmeu dve ili vie stvari, koji posreduje, posredni. intermedijeri (fr. intermediaire) meupro-dukti, meuproizvodi. intermedij(um) (nlat. intermedium) vreme izmeu dva utvrena roka;fiz., hem. materija koja pomae prelazak jedne materije u drugu, ili sjedinjavanje drugih dveju materija u jednu; katalizator; poz. igra izmeu dva ina, meuigra. intermeco (ital. intermezzo, lat. intermedium) meuigra; mali komini pozorini komad, obino mala komina opera koja se izvodi izmeu inova glavne predstave i koja nema nikakve veze sa glavnom predstavom; u instrumentalnoj muzici: kratak, samostalan komad; komina epizoda uopte. in terminis (lat. in terminis) u pristojnim granicama, u pripadajuim granicama (ostaviti).

intermisija

356

iiternacionalne brigade svetskom ratu srozavi se u najgori socijalovinizam i oportunizam prema imperijalizmu. Trea internacionala (19191943). Osnovao je Lenjin na kongresu u Moskvi, marta 1919, kao revolucionarno meunarodne udruenje radnika. ...... njena je misija: ispuniti, sprovesti u ivot zavete marksizma i ostvariti vekovne ideale socijalizma i radnikog pokreta." (Lenjin). Ova je Internacionala rasputene 1943. god. Druga i po internacionala (192123) meunarodna organizacije centristikih i socijalisti-kih partija i grupa, osnovana u Beu, kao reakcija na stvaranje Tree komunistike internacionale, da bi se ouvao uticaj u radnikim masama i spreio njihov odlazak ulevo. Spajanjem ove internacionale sa ostacima Druge internacionale nastaje tzv. Socijalistika radnika internacionala 192340, koja se posle II svetskog rata (1951) obnavlja u Socijalistiku internacionalu, sastavljenu uglavnom od so-mijalistikih i socijaldemokratskih partija Zapadne Evrope; 2. himna meunarodne socijalne demokratije, tekst Eena Potjea (1871), a melodija Pjer de Gajtera; komunistika internacionala, kominterna. internacionale!! (nlat. internationalis) meunarodni (npr. internacionalno pravo, internacionalni odnosi ugovori, j"ezik itd.). internacionalizam (lat. inter, natio narod) 1. meunarodni pokret radnika svih zemalja za klasno jedinstvo i solidarnost u borbi za zbacivanje vlasti buroazije, unitenje imperijalizma i uvoenje soci-jalistikog, odnosno komunistikog poretka; 2. oseanje solidarnosti i bratstva svih radnika sveta, zbliavanje svih naroda i stvaranje jednog vieg, jedinstvenog drutva ureenog pr socijalistikim naelima; zbog toga internacionalizam vodi borbu protiv ovinizma, nacional-ne iskljuivosti, imperijalizma, milita-rizma i rata. internacionalizacija (lat. inter, natio) priznavanje ega za zajedniko, meunarodne; sporazum po kome sve drave imaju jednako pravo da se neim koriste, npr. nekom teritorijom, moreuzom, rekom itd. internacionaliziragi (lat. inter, natio) initi, uiniti neto zajednikim, meunarodnim; sporazumom reiti da sve drave imaju jednako pravo da se neim koriste, npr. nekom teritorijom, rekom, nekim moreuzom itd. internacionalist(a) (lat. inter, natio) pristalica ili lan radnike internacionale; kosmopolit. iiternacionalne brigade jedinice stranih dobrovoljaca koje su se borile na strani republikanske vojske u panskom graanskom ratu (1936-39).

intermisija (lat. intermissio) prekid za neko vreme, proputanje; izostajanje za neko vreme, privremeni prestanak; vreme izmeu prestanka i ponovnog pojavljivanje ega, npr. intermisija groznice med. vreme bez groznice (tj. vreme izmeu njenog prestanka i ponovnog pojavljivanja). intermitens (lat. intermittens) med. prestup-na groznica, groznica koja se javlja na mahove, s prekidima. intermitentan (lat. intermittere obustaviti, prekinuti) koji ima prekide, koji je s prekidima, na mahove, koji izostaje s vremena na vreme, koji prestane pa se pojavi; nastupni. intermitirati (lat. inter-mittere) prekinuti za neko vreme, propustiti, proputati; izostajati, prekidati se, prestajati za neko vreme; intermitirajue bolesti bolesti sa prekidima za vreme kojih se bolesnik osea relativno zdravim (npr. intermitirajua groznica); intermitira-jui izvori izvori koji privremeno presuuju pa opet izbijaju; intermitirajui puls bilo (puls) koje nejednako bije, s prekidima. intermuskularan (nlat. intermuscularis) aiat. meumiini, koji se nalazi izmeu miia. internat (nlat. internatum) vaspitan zavod u kojem pitomci, pored nastave imaju stan i hranu (supr. eksternat). internacija (nlat. internatio) v. interni-rati. internacionala (lat. inter, natio narod) 1. meunarodne udruenje radnika. Prva internacionala (18641876). Osnovana 1864. god. u Londonu. Organizatori Marks i Engels. Marks je formulisao njene principe i bio njen stvarni rukovodilac. Internacionala je imala cilj da organizuje i povee akciju meunarodnog proletarijata radi ekonomskog oslobaanja radnika iz najamnog ropstva a s tim i unitenja svakog klasnog gospodstva, tj. klasa. Da bi to postigao, proletarijat mora da se organizuje u svakoj zemlji u posebnu politiku partiju. Prvu internacionalu je raspustio Marks, jer je njen rad bio onemoguen porastem reakcije u Evropi posle poraza Pariske komune, a i zbog podrivake delatnosti anarhista (Baku-njin). Faktiki je prestala sa Hakim kongresom (1872), mada je formalno ra-sputena na kongresu u Filadelfiji (1876. god.). Druga internacionala (18891914). Osnovana na kongresu u Parizu. Organizator je Engels, koji je njome stvarno rukovodio za vreme svoga ivota. Dotle je i Internacionala stajala na marksistikim pozicijama. Od poetka XX veka u njoj preovlauje oportunizam i revizionizam, uprkos otporu revolu-cionarnog levog krila (Lenjin, Roza Luksemburg). Pretrpela je slom u prvom

interni

357

interpretirati

interni (lat. internus) unutranji, unutar-nji; domai; interna medicina deo medicine koji se bavi unutarnjim bolestima; interna trgovina unutarnja trgovina, domaa trgovina (supr. eksterna); koji je odreen za unutarnju slubu, koji nije za javnost (npr. interne stvari, interni spor). internirati (nlat. internare) sumnjive strance, politike ili vojne begunce strane drave, podanike neprijateljske drave za vreme rata, ili domae politiki sumnjive i neispravne ljude osuditi da ive pod policijskim ili vojnim nadzorom u odreenom mestu, u tzv. koncentra-cionim logorima; zatvoriti, drati u zatoenju, ograniiti slobodu kretanja; kao imenica: interniranje, internacija. internirac (lat. internus) onaj koji je inter-niran; v. internirati. internist(a) (lat. internus unutranji) ak koji, pored nastave, ima u zavodu i stan i hranu (supr. eksternist); med. lekar specijalista za unutarnje bolesti; bolesnik koji boluje od neke unutarnje bolesti; u Francuskoj: lekarski pomonik. internodij(um) (lat. internodium) bot. lanak, prostor izmeu dva kolena (ili: kolenca) u stabljike, rastojanje izmeu kolena (ili: kolenaca) lanaka. internum (lat. internum) ono to je unutarnje; unutranja stvar ili posao. internuncije (lat. internuncius) pregovara, posrednik; izvanredni papinski poslanik drugog ranga. interogativ (lat. interrogativum)/pajM. upitna zamenica: ko? to? koji? iji? interogativan (nlat. interrogativus) upitni, koji ima oblik pitanja. interogatorij(um) (nlat. interrogatorium) prav. sasluanje, sudsko ispitivanje; zapisnik o sasluanju. interogacija (lat. interrogatio) pitanje, ispitivanje, sasluavanje, sasluanje. interokeanski (lat. inter, oceanus, gr. okeanos) meuokeanski, koji lei izmeu okeana, koji vezuje okeane. interparlamentarni (lat. inter, nlat. parlamentum) koji vezuje sve parlamente, meuparlamentarni; interparlamentarna unija udruenje parlamentaraca raznih drava, osnovano 1888, koje radi na reavanju meunarodnih sporova; neka vrsta svetskog parlamenta koji svake godine odrava svoje konferencije i ima svoj st al an bi ro (1909 1914. u Bri sl u, 19141920. u Kristijaniji, a od 1920. u enevi). Krajem 1976. imala je 72 zemlje--lanice. inter partes (lat. inter partes meu strankama) prav. oznaka da neki pravni posao stvara pravo i obaveze samo za stranke koje su u njemu sudelovale. interpelant (lat. interpellans) podnosilac interpelacije u parlamentu.

interpelacija (lat. interpellatio) upadica, prekidanje u govoru, prigovor; u parlamentarnom smislu: pitanje kojim poslanik, u parlamentu, trai od vlade ili nekog ministra pismeno ili usmeno izja-njenje o izvesnoj stvari iz oblasti unutranje ili spoljne politike; prav. spre-avanje, osporavanje poseda, prigovor; pozivae pred sud. interpelirati (lat. interpellare) prekidati, prekinuti koga u govoru, upadati u re, smetati; traiti odgovor ili objanjenje o emu od nadlenog ministra u parlamentu; prav. spreavati neto; praviti prigovor; zvati pred sud. interpelisati v. interpelirati. interpozicija (lat. interpositio) umetanje, stavljanje izmeu; zalaganje, posredovanje; ulaganje pravnog leka; posredovanje vlasti; interpozicio apelacionis (lat. interpositio appellationis) prav. ulaganje priziva na vii sud. Interpol (skr. od eng. International police) Meunarodna organizacije kriminali-stike policije (sa seditem u Parizu) za pomaganje drava lanica u otkrivanju krivinih dela i hvatanju zloinaca; SFRJ je lanica od 1946. god. interpolator (lat. interpolator) falsifikator tuih dela, umeta u tekst, poturiva, podmeta. interpolacija (lat. interpolatio) umetanje, kvarenje prvobitnog teksta nekog spisa docnijim umetanjem rei, reenica, stro-fa ili stavova;mat. umetanje novih lanova izmeu lanova jednog niza brojeva. interpolirati (lat. interpolare) glasanjem dati neemu nov ili drukiji izgled, doterati; umetnuti i tim umetanjem pokvariti neto; interpolirana mesta iskva-rena ili docnije umetnuta mesta u tekst nekog dela; mat. vriti interpelaciju. interponent (lat. interponens) prav. ulaga pravnog leka protiv neke odluke. intsrponirati (lat. interponere) umetnuti, umetati, metnuti izmeu, metati izmeu, stavljati izmeu, staviti izmeu; posredo-vati, primiti se posredovanja u emu; prav. uloiti (ili: ulagati) pravni lek protiv nepovoljne odluke. interpret (lat. interpres) tuma, objanjava-lac; prevodilac; prikaziva, predstav-lja, npr. neke uloge. interpretator (nlat. interpretator) tuma, izlaga; objanjavalac, prikaziva, predstavlja; prevodilac. interpretacija (lat. interpretatio) tumaenje, objanjavanje, izlaganje (spisa, zakona, ugovora i dr.); predstavljanje, prikazi-vanje (npr. neke uloge); prevoenje stranog pisca. interpretirati (lat. interpretari) tumaiti, objanjavati, izlagati; prikazivati, predstavljati; prevoditi.

interpungirati

358

intimus

interpungirati (lat. interpungere) v. interpunktirati. intsrpunktacija (nlat. interpunctatio) v.interpunkcija. interpunktirati (nlat. interpunctare) gram. staviti (ili: stavljati) reenine znake: taku, zarez, znak pitanja itd.; interpungirati. intsrpunkcija (lat. interpunctio) gram. ree-nini znaci; stavljanje reeninih znakova; interpunktacija. interesne (lat. inter, sexus) biol. organizam kod koga su izraene i muke i enske polne odlike. intersekcija (lat. intersectio) presecanje, presek, izukrtavanje; presecite, taka u kojoj se presecaju dve linije. interseptum (lat. interseptum) pregradni zid, pregrada; znat. preaga, vetrila, dijafragma. intersecirati (lat. intersecare) prosecati, rascepiti, rasei. interskapilij(um) (nlat. interscapilium) zool. v. interskapulum. interskapulum (nlat. interscapulum) znat. prostor izmeu lopatica. interstelarni (nlat. inter, stella) meuzvezdani, koji se nalazi meu zvezdama. intersticijalan (lat. interstitialis) meupro-storni, koji se tie meuprostora, koji je u vezi sa meuprostorima;.ingersgici/a.gg-no tkivo ol. poduporno tkivo u ivotinj-skom parenhimu (vezivno, hrskaviavo i kotano). intersubjektivan (nlat. intersubjectivus) fil. koji vai za vei broj subjekata. intertignij(um) (lat. intertignium) gra. prostor izmeu dve grede. intertrigo (lat. terere trti, tritum, inter-trigo) med. ojedina, zapaljenje koe izmeu dveju konih povrina koje se dodiruju. intertritura (lat. intertritura) med. dobijanje stolice pomou trljanja. intertropski (lat. inter, gr. trope vraanje, obrtanje) geogr. meupovratniki, koji se nalazi izmeu povratnika; koji raste ili uspeva izmeu povratnika. interuzurij(um) (lat. inter, uti upotrebljava-ti, usus upotreba, interusurium) trg. meukamate, tj. obraunavanje kamata pri plaanju nekog potraivanja koje jo nije dospelo za vreme od dana plaanja do roka u kojem bi trebalo izvriti plaanje. interupcija (lat. interruptio) prekidanje, presecanje; smetanje, ometanje; interupcio preskripcionis (lat. interruptio praescriptionis) prav. prekidanje zastarelost. interferencija (nlat. interferentia) fiz. pojava koja nastaje kada do iste take M (neke elastine sredine) stignu dva trep-tajna kretanja, ili, drugim reima, kada kroz M prolaze dva zraka; uzima se da su periode oba kretanja jednake. Kae se da dva takva zraka interferiu u taci M,

i pri tome uzajamnom dejstvu ili se pojaavaju, ili se slabe, ili se ponitavaju. interferirati (lat. interferre) fiz. vriti uzajamno dejstvo svetlosnih (ili toplot-nih, zvunih itd.) talasa, tako da se dejstvo svakog talasa pojaa, oslabi ili poniti, up. interferencija.

interferisati v. interferirati.
ivterferometar (nlat. interferre, gr. met-ron) aparat za merenje duine svetlosnih talasa pomou pojava interferenckje svetlosnih zrakova. interfon (lat. inter, gr. phone glas, zvuk, eng. interphone) ureaj za meusobne razgovore, kada je neposredno sporazumevala nemogue. intercedent (lat. intercedere, intercedens) posrednik, onaj koji se zauzima za koga ili to; jemac. intercelularni (lat. inter, cellula elija) fiziol. meuelijski, koji se nalazi izmeu tkivnih elija ivotinjskog tela, npr. intercelularni prostori vazduhom ispunjeni prostori izmeu elija; inter-celularna supstancija tvar koja se nalazi izmeu elija i koja ih spaja. intercepcija (lat. interceptio) oduzimanje tuega, prisvajanje, zatajivanje. iitercesija (lat. intercessio) zauzimanje, zalaganje, posredovanje, moljenje; jemenje, jemstvo; prav. ulaganje prigovora. intercizija (lat. intercisio) rasecanje, presek; prekid, odmor, stanka, poinka, pauza; odeljak, odsek, pasus; gram. umetnuta reenica. intestabilan (lat. intestabilis) prav. nesposoban, da svedoi (pred sudom), nesposoban za pravljenje testamenta. intestatan (lat. intestatus) koji nije napravio raspored imovine pred smrt; heres intestatus ili heres ab intestato (lat. heres intestatus, ab intestato) prav. onaj koji prima nasledstvo i bez testamenta, tj. prirodni, zakoniti naslednik. intestatni naslednik (lat. heres intestatus) v. intestatan. intestinalan (nlat. intestinalis) utrobni;.intestinalni ton med. um u crevima koji se moe uti pomou lekarske slualice. intestinum (lat. intestinum) znat. crevo; in-testina utroba. nitima (lat. intimus) l. unutranji, skriveni sadraj duevnog ivota pojedinca; skrivena misao, elja; skriven, zatvoren nain ivljenja; prijatna sredina, topla atmosfera; 2. anat. unutranji sloj zida krvnih i limfnih sudova. intiman (lat. interior, intimus) unutranji; prisni, lini, srdaan, prijateljski. intimat (lat. intimatum) visoka naredba, naredba sa najvieg mesta. intimacija (nlat. intimatio) objavljivane. intimnost (lat. intimus) prisnost, prisno prijateljstvo, tesna veza. intimus (lat. intimus) prisni prijatelj.

intoksikaci]a

359

intronizacija

intoksikacija (lat. in u, gr. toxikon otrov) med. trovanje, bolest izazvana dejstvom otrova na organizam; fig. opijanje, zano-enje, oaravanje; zanesenost, oaranost, opijenost. intolerantan (lat. intolerans) netrpeljiv. intolerantizam (lat. intolerantia) netrpelji-vost, netrpljivost. intolerantnost v. intolerancija. intoleravcija (lat. intolerantia) netrpelji-vost, netrpljivost. intonacija (ital. intonatio)muz. davanje tona; proizvoenje tona; sviranje, pevanje; u kat. crkvi: poetne rei molitve koje izgovori svetenik za oltarom i na koje verni odgovaraju. intonirati (lat. intonare)y3. dati ton, davati ton; proizvoditi tonove; svirati, pevati. intorzija (lat. intorsio) uvrtanje, zavrtanje; krivljenje, iskrivljenost; intorzio uteri (lat. intorsio uterine?, iskrivljenost mate-rice. intra (lat. interus, intra) latinski predlog, pojavljuje se u sloenicama, kao predme-tak, sa znaenjem: u, unutra, iznutra; vremenski: za, pre isteka; o brojevima: ispod; u obimu, u granicama. intravenozan (nlat. mtravenosusjMea. koji se ubrizgava (lek) pravo u vene, da bi se ubrzalo dejstvo. intravertan (lat. intra, vertere okretati) okrenut unutra, upravljen prema onome to je unutra; intravertne linosti tih. po Jungu, to su osobe koje vole da su same sa sobom, koje su povuene u sebe, misaoni

ljudi (supr. ekstravertne linosti).

intravilan (lat. intra, villa letnjikovac) gradski, varoki (naziv za izgraeni i naseljeni deo gradske ili varoke optine); supr. ekstravilan. intrada (ital. intrata, stfr. intrade) muz. uvod, predigra, kratak instrumentalni period kao uvod u vei muziki komad; intrade pl. dravni prihodi (od poreza, nameta i dr.). intrakapsularan (nlat. intracapsularis) ned. koji se nalazi u zglobnoj aici, npr. povreda zgloba koja je doprla u zglobnu aicu. intrakardijalan (lat. intra, gr. kardia srce) med. koji se daje u srce (interkardijalna injekcija). intrakranijalan (lat. intra, gr. kranion lobanja) unutar lobanje. intramentalan (lat. interus, intra, mens, dua) fil., psih. koji pripada svesti pojedinca, podruju linog, neposrednog (subjektivnog) doivljavanje. intra muros (lat. intra muros) koji je izmeu zidova; koji nije za javnost, tajni. intramuskularan (lat. intra, muscularis) med. koji se ubrizgava u miie. intranzigenti v. intransigenti.

intranzitivan (lat. intransitivus) neprelazan; verbum intranzitivum (lat. verbum intransitivum) v. intranzitivum. intranzitivum (lat. intransitivum) gram. neprelazni glagol. intransigentan (lat. in- ne, transigere nago-diti se) nepopustljiv, nepomirljiv; uporan, postojan. intransigenti (lat. in- ne, transigere) oni (ljudi) koji ne poputaju i ne uputaju se ni u kakvo pogaanje. intransigentnost (lat. in-, transingere) nepopustljivost, nepomirljivost. intraokularni (nlat. intraocularis) koji se nalazi u oku, oni. intrauterinski (nlat. intrauterinus) med. koji je u unutranjosti materice. intracelularan (lat. intra, cellula elija, nlat. intracellularis) biol. koji je u unutranjosti elije, u eliji. intriga (fr. intrigue, ital. intrigo) spletka, smutnja; u drami: zaplet, tj. vetake zamravanje konaca usled ega dolazi do ukrtavanja interesa i elja linosti koje igraju. intrigant (fr. intrigant) spletka, splet-kar, smutljivac; u drami: lice koje svojim spletkama najvie doprinosi stvaranju dramskog zapleta. intrigantski (fr. intrigant) spletkarski, spletkaki, smutljivaki, lukav, prepreden, podmukao. intrigirati (ital. intrigare, fr. intriguer) spletkariti, spletkaiti, praviti spletke (ili: smutnje), kovati zamke, raditi kome iza lea; poz. zaplesti, praviti zaplet. introverzija (nlat. introversio) podavije-nost, okrenutost unutarnjoj strani; intro-verzio palpebrarum (nlat. introversio palpebrarum) med. podavijenost ivica onih kapaka. introvertan v. intravertan. introvertiranost (lat. intra, vertere okretati) psih. duevno stanje u kome se pojedinac zatvara u sebe", ograuje od dodira s okolinom; supr. ekstravertiranost. introgresija (lat. introgredi, nlat. intro-gressio) ulazak, ulaenje, pristup. introdukcija (lat. introductio) uvoenje, uvod; uvoenje u dunost, u zvanje; uvod (u knjizi); muz. uvod u neki muziki komad, obino laganog i ozbiljnog karaktera. introitus (lat. introire ui, ulaziti) pristup, uvod; uvodna pesma (obino u katolikoj misi). introjekcija (nlat. introjectio) metanje u, umetanje. intromisija (nlat. intromissio) unoenje, uvlaenje, ubrizgavanje. intromitirati (lat. intromittere) pustiti (ili: putati, poslati) unutra. intromitovati v. intromitirati, intronizacija (gr. thronos presto, nlat. inthronisatio) podizanje (ili: stupanje) na

intronizirati

360

infant

presto; sveano ustoliavanje novoposveenog patrijarha, vladike, biskupa ili pape u glavnoj (stolnoj) crkvi; osloboa-vanje pokajnika i ponovo primanje u crkvenu optinu; ponovno osveenje oskvrnje-ne crkve ili oskvrnjena oltara. intronizirati (gr. thronos presto, nlat. inthronisare) sveano postaviti na presto; vladiku ili biskupa sveano uvesti u zvanje i dostojanstvo. introspektivan (nlat. introspectivus) samoposmatraki, samoposmatralaki koji ispituje (ili: posmatra) svoju unutranjost, koji izraava samoposmatranje, koji se odnosi na samoposmatranje. introspekcija (nlat. introspectio) gledanje unutra, zagledanje u sebe, samoposmatranje, posmatranje svojih misli, oseanje itd. introspicirati (lat. intro-spicere) gledati u, posmatrati svoju unutranjost, zagleda-ti u svoju unutranjost, posmatrati samoga sebe; ispitivati poblisko ili podrobno. intruzivan (lat. intrusivus) koji se uvlai (ili: namee), nametljiv; geol. koji je ugasnut, u tenom stanju, u upljine ili pukotine drugog stenja. intruzija (nlat. intrusio) bespravno uvla-enje ili ulaenje u zvanje; nametanje, nametljivost. intubacija (lat. in, tubus) med. uvlaenje naroite cevice u grlo da bi se omoguio dolazak vazduha u plua, naroito kod difterinih oboljenja. intuitivan (lat. intueri sagledati, nlat. tuJfg. 1. koji je predmetintuicije, koji se saznaje intuicijom, koji se neposredno uvia i opaa, bez posredstva razmiljanja (intuitivna istina); 2. koji sainjava intuiciju i koji prati intuici-ja, do koga se dolazi neposrednim shva-tanjem sutine stvari (intuitivno saznanje); supr. diskurzivan; 3. koji je obdaren intuicijom, koji saznaje intuicijom, koji moe da neposredno uvia i opaa;intui-tivan duh duh koji neposredno uvia i opaa koji sagleda celinski, a ne rasuu-je ralanjavanjem (analizom) i apstrak-cijom. intuitivizam v. intuicionizam. intuitu (lat. intuitu) prav. s obzirom na, u pogledu. intuitus (lat. intultus) gledanje, posmatranje, opaanje, sagledanje; opaaj. intuicija (lat. intueor sagledam, opazim, nlat. intuitio) \.fil. neposredno opaanje, neposredno uvianje, duhovno gledanje, neposredno steeno saznanje, tj. ono do koga se nije dolo putem iskustva ili razmiljanja (refleksije), neposredno doivljavanje stvarnosti, otkrivenje koje se razvija iz ovekove due" (Gete); 2. na-sluivanje, predoseanje, slutnja. intuicionizam (nlat. intuitio) fil. uenje o neposrednoj, intuitivnoj izvesnosti eti-

kih pojmova i zakona; takoe: uenje o intuiciji kao najglavnijem i najpouzda-nijem izvoru saznanja. intumescencija (lat. intumescentia) med. oticanje, otok; nabujavanje. inturgescencija (nlat. inturgescentia) v. intumescencija . intus (lat. intus) u unutranjosti, unutra. intus-suscepcija (nlat. intus-susceptio) fi-ziol. primanje u unutranjost, u sebe; naroito: unutarnje prisvajanje, prisajedinja-vanje materija primljenih u telo; rastenje primanjem u se hranljivih materija; intus-suscepcija jednog creva med. uvlaenje gornjeg dela jednog creva u drugo. inar (arap. inkar, tur. inkar) poricanje, odricanje, odbijanje, neodobravanje. inariti (arap.) poricati, odricati, odbijati. inulin (lat. inula) hem., farm. skrobu slian ugljeni hidrat koji se dobiva od korena biljke oman (lat. inula). inumbracija (lat. umbra senka, inumbratio) senenje, osenavanje, zamraivanje. inumerabilav (lat. innumerabilis) koji se ne moe izbrojati, neizbrojljiv, bezbrojan. inundacija (lat. inundatio) plavljenje, poplava. inunkcija (lat. inunctio) med. trljanje, utrlja-vanje, pomazivanje trenjem. inutilis (lat. inutilis) nekoristan, neupo-trebljiv, tetan, P1kodljiv; inutile pon-dus tere (lat. inutile pondus terrae) besko-risni teret zemlje, tj. neradin i nekoristan ovek koji zna samo za uivanje. infalibilizam (nlat. infallibilitas) uenje o nepogreivosti, dogma o nepogrenosti pape; up. infalibilitet. infalibilist(a) (nlat. infallibilitas) pristalica i branilac uenja i dogme o nepogre-ljivosti pape. infalibilitet (nlat. infallibilitas) nepo-grenost, nepogreivost; naroito: ne-pogreivost pape u pitanjima vere i hrianske etike; dogma o nepogreivosti (infalibilitetu) pape primljena je tek na vatikanskom koncilu, 18. jula 1870 (u borbi protiv donoenja ovakve dogme naroito se istakao akovaki biskup Josip Juraj trosmajer). infaman (lat. infamis) na zlu glasu, ozlogla-en, izvikan; beastan, sraman, gadan, gnusan, odvratan, nizak, prljav. infamantan (lat. infamans) koji kodi asti, koji nanosi sramotu. infamija (lat. infamia) ruan glas; nea-snost, beasnost, besramnost, niskost, gadost, sramota, ruglo. infant (lat. in, fari govoriti, infans, p. infante) onaj koji jo ne moe da govori", tj. dete; prvobitno: naslednik kraljevskog prestola, prestolonaslednik; zatim: kraljev sin, kraljevi, kraljevski princ u paniji i Portugaliji.

infantado

361

infinitezimalan

infantado (p. infantado) zemlja koja se ustupa na doivotno uivanje infantu ili infantkinji; otuda: infantados (in-fantados) pl. uvene panske merino-ovce, koje su odgajane na tim imanjima. infanterija (ital. infanteria) voj. peadija, peake trupe. infanterist(a) (ital. infanteria) voj. peak, vojnik, koji slui u peadiji. infantilan (inn. infantil) detinji, deiji; detinjast; maloletan. infantilizam (lat. infans dete) zastoj u razvitku jedne osobe u telesnom i duev-nom pogledu, oblik oboljenja u kojem odrastao ovek zadrava, i u telesnom i u duevnom pogledu, detinjske crte i osobine, nedozrelost, naivnost. infanticid (lat. infans, caedere ubiti, nlat. infanticida) prav. ubica deteta, deteubica, edoubica; za enu: infanticida. ivfanticidij(um) (nlat. infanticidium) prav. deteubistvo, edomorstvo. infantkinja (p. infanta) kraljevska ki, princeza (u paniji i Portugaliji); up. infant. infarkt (lat. infarcire umetati, trpati u neto, nlat. infarctus) med. zatvaranje kanala i krvnih sudova u ovejem telu to dovodi do izumiranja izvesnih delova tkiva u koje krvni sudovi ne mogu dovesti krv (naroito mozga, bubrega, srca, plua i dr.); infarkt miokarda oboljenje srca prouzrokovano izumiranjem ogranienih delova sranog miia usled zaepljenja sranih (koronarnih) arterija. infatigabilan (lat. infatigabilis) neumoran, koji ne zna za umor. infatuacija (lat. fatuus glupav, benast, nlat. infatuatio) do smenosti preterana ljubav prema emu, zaluenost, zasleplje-nost, zanesenost za to. infekt (lat. infectum) gram. glagolski oblik koji obeleava trajnu nesvrenu radnju. infektan (lat. infectus) med. zaraen, kuan, zagaen, otrovan, zatrovan; smrdljiv, gadan, gnjio; infektivan. infektivan (nlat. infectivus) med. v. infekciozan. infektirati (fr. infecter) med. v. infici-rati. infektologija (lat. infectio) med. nauka o zaraznim bolestima. infekcija (lat. infectio) med. zaraavanje, zaraenje, zaraza, izazivanje zaraze, nastajanje stanja zaraenosti; prodiranje i razmnoavanje klica bolesti; prenoenje ili dobivanje bolesti zarazom. infekciozan (nlat. infectiosus) med. zarezan, kuan, zaraljiv, kuljiv, koji ima svojstvo ili mo da prenese bolest infekci-jom; zarazni, koji potie od zaraze ili infekcije, koji je pogodak da se prenese sa jedne osobe na drugu. inferi (lat. inferi) pl. mit. podzemni bogovi koji borave u donjem svetu; umrli, pokoj-

nici koji borave u donjem svetu; donji svet, podzemni svet (kod starih Rimljana). inferioran (lat. inferior) donji, nii; mlai, slabiji; potinjen, podreen; loiji po vrednosti. inferioritet (lat. inferior donji, nii, nlat. inferioritas) potinjenost, nii poloaj, podreenost; manja vrednost, slabiji kvalitet; supr. superioritet. ivferiornost (lat. inferior donji, nii) v. inferioritet. infernalan (lat. infernalis) koji se tie podzemnog sveta, koji je u vezi sa podzemnim svetom, sa paklom; pakleni, avolski, neastivi. inferno (ital. inferno) podzemni svet, pakao; naslov prvog dela Danteove Boan-stvene komedije" (Inferno Pakao). infertilan (nlat. infertilis) neplodan, nero-dan, neprinosan. infestacija (lat. infestatio) neprijateljsko napadanje; napad, pustoenje, uznemiravanje. infeudacija (nlat. infeudatio) davanje u feud, davanje u leno. infeudirati (nlat. infeudare) dati (ili: davati) u feud, davati (ili: dati) u leno. infibulacija (lat. infibulatio) zakopavanje (ili: zaivanje) spoljnih delova enskog spolnog organa ili gornje koe mukog spolnog uda u cilju spreavanja prevreme-ne obljube ili brakolomstva, ili da bi se spreilo, kao kodljivo po zdravlje, vr-enje onanije kod mukaraca. Raniji obiaj na Istoku, koji se i danas jo odrava kod nekih prirodnih naroda. infidelitet (lat. infidelitas) neverstvo, verolomstvo; neverovanje, bezverje. infiks (lat. infingere umetnuti, infixum) gram. umetak. infiltrat (nlat. infiltrare) med. pojava koja nastaje kada u tkivo prodru sastojci koji mu nisu svojstveni (proizvodi zapaljenja, gnoja, seruma i dr.). infiltracija (nlat. infiltratio) ulaenje ce-enjem, prodiranje u to; med. ravnomerno razilaenje i rasporeivanje proizvoda bolesti (gnoja, seruma, masti, elija raka) po supstanciji organa; geol. uvlaenje ra-stvora u pukotine stena. infiltrirati (nlat. infiltrare) ulaziti ce-dei se u neto; utajati, upijati se u, proimati kapljui. infiman (lat. infimus) najdonji, najnii; poslednji; krajnji. infinitan (lat. infinitus) beskrajan, beskonaan, trajan, neprestan; opti; gram. neodreen. infinitszimala (fr. infinitesime)jifar. beskonano mala koliina. infinitezimalan (nlat. infinitesimalis) l. mat. beskrajno mali, neogranieno mali; infinitezimalniraun kltlanaliza besko-na nog naziv za diferencijalni ra un i integralno raun smatrani kao jedan; 2.

infinitet

362

influksizam

suvie malen da bi mogao biti izmeren ili izraunat; krajnje siuan, krajnje beznaajan. infinitet (lat. infinitas) beskrajnost, beskonanost; bezbrojnost. infinitiv (lat. infinitivum se. verbum) gram. neodreeni glagolski oblik, neodreeni nain, npr. ii, jesti, oteti, stajati. infinitorist(a) (lat. infinitus) pristalica evolucione teorije u uenju o organskom stvaranju. infinitum (lat. infinitum) ono to je beskrajno, beskonano, bezgranino; ad ili in infinitum (lat. ad, in infinitum) u beskrajnost, u beskonanost. infirmarija (nlat. infirmaria) bolnica, soba u kojoj se neguju bolesnici (po kat. manastirima); mesto za bolesne biljke u zimskim batama. infirmarijus (nlat. infirmarius) uvar bolesnika, onaj koji neguje bolesnike (u kat. manastirima). infirmativan (nlat. infirmativus) ponita-van, koji ponitava, koji ini neto nevaeim. infirmirati (lat. infirmare)npaB. obesnai-ti, ponititi vanost, npr. nekog testamenta. infirmitet (lat. infirmitas) nejakost, slabost, bolel>ivost. inficijacija (lat, infitiatio) prav. odricanje, poricanje pred sudom. inficirati (lat. in, facere, inficere) med. zaraziti, zaraavati, okuiti, zatrovati (voda inficirana kolerom = voda za-raena kolerom); zaraziti, zaraavati, uneti (ili: unositi) u organizam klice neke bolesti (inficiran kolerom = zaraen kolerom); infektirati. inflamabilan (nlat. inf lammabilis) zapaljiv, raspaljiv, upaljiv. inflamabilije (nlat. inflammabilia) pl. za-paljive materije, gorivo. inflamatoran (nlat. inflammatorius) zapaljiv, raspaljiv; med. koji izaziva zapaljenje, koji je u vezi sa zapaljenjem; inflamatorna groznica groznica kao posledica zapaljenja. inflamacija (lat. inflammatio) zapaljivanje, zapaljenje; zapaljenje, zapaljenost; med. zapaljenje, upala. inflamirati (lat. inflammare) zapaliti; raspaliti, razdraiti, ogoriti. inflatilije (nlat. inflatilia se. instrumenta) muz. instrumenti na koje se svira duvanjem, duvaki instrumenti. inflacija (lat. inflare naduvati, inflatio nadimanje) fin. uveavanje i putanje u opticaj sredstava za plaanje u znatno veem broju no to je, s obzirom na ekonomske prilike zemlje, potrebno; preterano tampanje novanica (supr. deflacija); med. nadimanje tela usled vetrova; naduve-nost.

inflacionisti (lat. inflatio) pl. pristalice finansijske politike kojoj je cilj izda-vanje i putanje u opticaj veeg broja novanica no to je, prema stvarnim eko-nomskim prilikama zemlje, potrebno; up. inflacija. infleksibilan (lat. inflexibilis) nesavi-tljiv, nevitak; nesalomljiv, kojim se ne moe upravljati, neumoljiv, tvrdoglav; gram. nepromenljiv. infleksibilije (nlat. inflexibilia) gram. nepromenljive rei (sveze, prilozi, predlozi i dr.). infleksija (lat. inflexio savijanje) opt. skretanje svetlosnih zrakova sa njihovog pravog puta; muz. menjanje glasa, tona; gram. menjanje, oblici. inflektirati (lat. inflectere) savijati, pre-gibati, menjati; gram. staviti nad samogla-snik akcenat cirkumfleks. inflektor (nlat. inflector) naprava koja se mee na okna za ventilaciju i kroz koju ulazi u okno spoljni vazduh. inflikcija (lat. inflictio, infligere naneti, zadati; priiniti) prav. dosuivanje kazne, odreivanje kazne; izvrenje kazne. inflorescencija (nlat. inf lorescentia) bot. 1. cvat; inflorescencija kompozita (lat. in-florescentia composita) sloeni cvat; inflorescencija simpleks (lat. inflorescen-tia simplex) prosti cvat; inflorescencija racemoza (lat. inflorescentia racemosa) grozdasti cvat; 2. procvetavanje, cvetanje, rascvetavanje. inflorescirati (nlat. inflorescere) procvetavati, procvetati, rascvetavati se. influentna maina fiz. na naelu elektrine influence osnovana maina za proizvoenje elektriciteta. influenca (nlat. influentia, ital. influenza) uticaj, upliv; fiz. elektrina influenca ili elektrostatika indukcija pojava kada se neko nenaelektrisano telo naelek-trie unoenjem njegovim u polje jednog naelektrisanog tela, a im se udalji iz toga polja, elektricitet potpuno iezava; magnetna influenca svojstvo npr. gvoa koje u polju jednog magneta postaje i samo magnet?">o, ali gubi magnetizam im se magnet dovoljno udalji te se gvoe ne nalazi u njegovu polju; med. zarazna i veoma prilepljiva bolest sa temperaturom, klonulou, bolovima u miiima i zglobovima, kaljem, glavoboljom itd., grip, vrled, vrlesija, kunjalica; rorina; vet. konjska bolest slinavica. influencirati (ital. influenzare) uticati, uplivisati, imati uticaja na koga ili to; zaraziti, okuiti; podmititi, potkupiti, zadobiti za. influksizam (lat. influxus uticaj, upliv) fil. shvatanje po kojem dua i telo vre jedno na drugo takav uticaj da svaki deo jednoga izaziva u drugom promene koje odgovaraju promenama na samom njemu.

influksija

363

infulirati

influksija (lat. influxio) uticaj, upliv; sistem influksije v. influksizam. influksionist(a) (lat. inf luxus) fg. pristalica influksizma. influksus (lat. influxus) fiz. v. influenca; influksus fizikus (lat. influxus physi-cus) fiziki uticaj (tj. uticaj tela na duu). informan (lat. informis) bezoblian, bez odreenog oblika; ruan, nakaradan; bez reda, protivan redu. (formant (lat. informans, informantis)jHrB. termin kojim se oznaava prirodni nosilac jezika kao osnovni izvor. nformat (nlat. informativum) prav. pravio miljenje, sud o emu, u obliku miljenja ili saveta, koji trai neki sudija od nekog pravnika radi svog linog obave-tavanja; pravio uputstvo koje je ve dobijeno. informativ (nlat. informativum) prav. v. informat. informativan (nlat. informativus) obave-stan, obavetavan, koji slui za obavetenje, obavetajan, pouljiv; informa-TIVNJG list list koji slui samo za upoz-navanje italaca sa dogaajima i injenicama; informativne sluba obavetajna sluba. informatika (lat. informare) nauka o iskoriavanju informacija za upravljanje i donoenje odluka u privredi, nauci i tehnici. informator (nlat. informator) obaveta, obavestilac, obavetavalac, izvestilac; domai uitelj; za enu: informatorka. informacija (lat. informatio) pouavanje, upuivanje, uputstvo; obavetavanje, obavetenje; raspitivanje; obavetenost; obavest, izvetaj, izvee; sudsko iz-vianje, istraga. Informbiro naziv za Informacioni biro" koji su 1947. godine osnovale komunistike i radnike partije istonoevropskih i nekih zapadnoevropskih zemalja i koji se od 1948. godine do svoga raspu-tanja 1956. angaovao protiv nezavisne politike Jugoslavije i KPJ. informirati (lat. informare) pouiti, uputiti; obavestiti, obavetava, izvesti-ti, izvetavati; informirati se obave-tavati se, obavestiti se, raspitati se. informisati v. informirati. Infortijatum (nlat. infortiatum) prav. drugi deoDigesta, od 2138. knjige, deo zborni-ka Korpus jurne civilne. infortuna (nlat. infortuna) astrol. poloaj neke planete koji predskazuje nesreu, naroito s obzirom na dve zlokobne i neprijateljske planete, Mars i Saturn, od kojih se Mars zove infortuna minor (lat. infortuna minor) = manja nesrea, a Saturn infortuna major (lat. infortuna maior) = vea nesrea.

infra (lat. infra) predl. pod, ispod, nie; pril. dole, nie (supr. supra, super); infra--svet svet beskrajno malog, tj. svet atoma (supr. suprasvet svet beskrajno velikog, tj. svet vasionskih razmera); infra-crveni zraci zraci talasne duine iznad 8 dese-tohiljaditih milimetara koji ne izazivaju oseaj ula vida, nevidljivi zraci sa toplotnim dejstvom. infrazvuk fiz. naziv za mehanino treperenje vrstih, tenih i gasovitih tela, iji je broj treptaja toliko mali da ga oveje uho ne moe osetiti. infraktor (nlat. infractor) prav. prekrilac ugovora; prestupilac zakona. infrakcija (lat. infractio) naruenje, pre-krenje, prestup, povrede; prekid, npr. sporazuma, saveza; med. prelom, naroito delimian prelom kosti. infra mikrobi (lat. infra, gr. mikros mali, bios ivot) biol. iva bia koja se ne mogu videti ni pod najjaim mikroskopskim uvelianjem. infrastruktura (lat. infra pod, ispod, nie, structura od struere slagati, sklapati) temelj, osnova, podloga; osnova za privredni i drutveni razvoj, koju ine: saobraajne mrea (putevi, eleznike pruge, kanali i sl.), vodene instalacije, izvori elektrine i dr. energije, objekta. namenjeni javnim potrebama osvetljenje, parkovi, trgovi, domovi zdravlja, bolnice, dispan-zeri, kole itd.). infuzija (lat. infusio) ulivanje, nalivanje, polivanje; natapanje, poparivanje; med. unoenje tenosti, obino tzv. fiziolokog rastvora (kuhinjske soli) pod kou ili u krvne sudove radi nadoknaivanja krvi ili telesnih sokova; fig boansko nadahnue. infuzoran (nlat. infusorius) nalivni, natop-ni, koji je postao prisipanjem neke tenosti ili potapanjem u tenost. infuzorije (lat. infusoria) pl. zool. trepljare, nalivnjaci (jednoeline, mikroskopski sitne ivotinjice sloenog unutarnjeg sastava, sive u vazduhu, vodi i drugim tenostima). infuzorij(um) (nlat. inf usorium) sprava za polivanje; zool. trepljara, nalivnjak; up. infuzorije. infuzum (lat. infusum) naliv, doliv, ono to se naliva, to se dosipa. infula (lat. infula) bela ili crvena vunena vezoglava koju su nosili oko ela, kao ukras, svetenici i druga neprikosnovene lica kod starih Rimljana; kod katolika: biskupska ili opatska kapa; biskupski eir, traka na biskupskom eiru. infulirati (nlat. infulare) podariti biskupski eir, tj. proizvesti za biskupa; infulirani opati opati kojima je papa podario pravo da mogu nositi znake bi-skupskog dostojanstva.

infunde

364

incizivan

infunde (lat. infunde) dospi, dolij; infunde akve fervide kvantum suficit ili sufi-cijentem kvantitatem (lat. infunde aquae fervidae quantum sufficit, sufficientem quantitatem) farm. uspi vrele vode koliko je potrebno (ili: koliko je dovoljno). infundibulum (lat. infundibulum levak) zool. levkasto udubljenje, npr. u treoj modanoj komori; levak u glavonoaca; pluni mehur i. inhabilan (lat. inhabilis) nevet, nevian, nespretan; prav. nesposoban. inhabilitet (nlat. inhabilitas) nesposobnost; inhabilitas testijum (lat. inhabilitas testium) prav. nesposobnost svedoka. inhalator (nlat. inhalare, inhalator) med. aparat pomou koga se vri udisanje pare ili gasova (inhalacija). inhalacija (nlat. inhalatio) med. udisanje pare ili gasova koji se razvijaju iz izvesnih tenosti, bilo prirodno ili pod uticajem zagrevanje i kljuanja; inhalacioni aparat v. inhalator; inhalacione bolesti bolesti koje nastaju usled udisanja ko-dljivih gasova; inhalaciono leenje leenje vetakim udisanjem gasova, pare i dr. inhalirati (lat. inhalare) med. udisati, usi-savati. inherentan (lat. inhaerens) prirodno i nerazdvojno spojen ili udruen sa, bitan, svojstven, nerazdvojan. inherencija (nlat. inhaerentia) prirodna i nerazdvojna pripadnost, nerazdvpjnost, bitno pripadanje emu, odnos dveju stvari u kojem se jedna moe zamisliti samo u drugoj, odnos svojstava jedne stvari prema toj stvari, akcidencija prema supstanci-ji, npr. okrugloa inherira krugu; prav. ostajanje pri emu, nepoputanje. inherirati (lat. inhaerere) bitno pripadati, biti nerazluljiv od; biti nerazdvojno spojen ili udruen sa; prav. produiti, nastaviti, ostajati pri emu, ne poputati. inheritor (nlat. inhaeritor) prav. naslednik; za enu: inheritorka. inhibirati (lat. inhibere) zadravati, zadrati, spreiti, spreavati, zabraniti, zaustaviti. inhibitoran (nlat. inhibitorius) koji zabranjuje, kojim se zabranjuje to, koji zadrava, koji spreava. inhibitori (lat. inhibere zadravati, spreavati) supstance koje svojim prisustvom u malim koncentracijama usporava-ju ili sasvim zaustavljaju jednu odreenu reakciju ili proces. inhibitorijale (nlat. inhibitoriale)npaB. sudska naredba o zabrani; inhibitorij(um). inhibitorij(um) (nlat. inhibitorium) prav. v. inhibitorijale. inhibicija (lat. inhibitio) fiziol. zadravanje neke organske radnje, funkcije, voljom ili nevoljnom fiziolokom rad-

njom; psih. spreavanje Koje se vri voljom, ili nagonski i podsvesno, na kakav uvstveni podstrek ili drugo duevno stanje; prav. zabrana (viega suda) da se po nekoj stvari obustavi postupak (u niem sudu). inhoativa (nlat. inchoativus) poetni, uvod-ni; verba inhoativa (lat. verba inchoativa) pl. gram. glagoli koji pokazuju poetak neke radnje ili stanja. inhoativan (lat. inchoativus) poetni, uvod-ni; verba inhoativa (lat. verba inchoativa) pl. gran. glagoli koji pokazuju poetak neke radnje. in hok kazu (lat. in hoc asu) prav. u ovom sluaju, u datom sluaju. in hok pasu (lat. in hoc passu) prav. u ovome sluaju, s obzirom na ovaj (ili: na dati) sluaj. in honorem (lat. in honorem) u ast. inhumanacija (lat. homo, ovek, humanus oveiji, nlat. inhumanatio) kol. oove-enje, pooveenje, ovaploenje Hristovo. inhumanitet (lat. inhumanitas) neovenost; neobrazovanost, neblagorodnost, neljubaznost. inhumacija (nlat. inhumatio) ukop, ukopavanje, sahranjivane, sahrana. incentiv (lat. incentivum) sredstvo za nadraivanje, za podsticanje, za podstrekavanje. incentivan (lat. incentivus) koji daje ton; podstican, podstrekavan, podbadan, uzbudan, koji uzbuuje, nadraan, koji nadrauje, uzbudljiv, nadraljiv, razdraljiv. inceracija (nlat. inceratio) uvotavanje, uvoenje, prevlaenje voskom, prelivanje voskom, meanje sa voskom; meanje suve materije sa kakvom tenou dok se ne zgusne kao vosak. incerirati (lat. in, sega vosak, incerare) uvotiti, uvotavati, prevui (ili: preliti) voskom; pomeati sa voskom. incest (lat. in, castus edan, incestus) prav. rodoskvrnjenje, rodoskvrnavljenje, spolno optenje sa bliskim srodnicima sa kojima je brak, zbog srodstva, zabranjen (npr. izmeu oca i erke, majke i sina, brata i sestre). inciviliziran (lat. civis graanin, incivilis) neobrazovan, neuljuen; grub, surov, prost. incivilizovan v. inciviliziran. incident (lat. incidens) dogaaj, sluaj, neprijatan sluaj; zamerka, prigovor, primedba, upadica; sporedan dogaaj, sporedna radnja; mali sukob. incidentan (lat. cadere, incidens) upadni; umetnut; uzgredan, sporedan, sluajan; incidentni ugao opt. upadni ugao (supr. refleksioni ugao ili refrakcioni ugao). ncidencija (nlat. incidentia) opt. upadanje, upad. incizivan (nlat. incisivus) zasecan, koji zaseda, nagrizan, koji postepeno nagriza;

incizivi

365

iracionalizam

med. koji rastvara, koji razblauje; fig. zajedl>iv; otar. incizivi (nlat. incisivi se. dentes) pl. zool. sekutii, senjaci (zubi); incizores. incizija (lat. incisio) rasecanje, zarez, pro-sek; otvaranje leine. incizores (nlat. incisores) pl. zool. v. incizivi. incizorij(um) (nlat. incisorium) med. no kojim se otvaraju leine; sto na kojem se otvaraju leine. inckzum (lat. incisum) usek; gram. umetnuta reenica; umetak, parenteza. incizura (lat. incisura) usek, razrez; med. izdubljenje na ivici kosti ili na hrska-viavim delovima. incineracija (lat. in, ini gen. cineris pepeo) pretvaranje u pepeo spaljivanjem; pogrebni obiaj spaljivanja mrtvaca ;up. kremacija. in cirka (nlat. in circa) otprilike. incitancije (lat. incitancia) pl. med. sredstva koja izazivaju uveavanje ivotne sveine i delatnosti. in (eng. inch, lat. uncia) mera za duinu u Engelskoj = 1/12 engleske stope (foot) = 2,54 cm. indijel v. indil. indil (tur. incil, gr. eyaggelion) evanelje; sveta knjiga. pitala (tur. insallah, arap. ina'allah) ako Bog hoe, ako Bog da! Iokasta (gr. lokaste) mit. ena tebanskog kralja Laja, mati i, posle Lajove smrti, ena Edipova (kod Homera Episkasta); Jokasta. Iona (gr. 16) mit. ki Inaha, kralja u Argosu, koju je Zevs voleo, ali, da bi svoju ljubavnicu sakrio od ljubomorne Here, pretvorio ju je u belu kravu. Hera izmoli tu kravu sebi na poklon i poveri je Argusu, udovitu sa sto oiju, na uvanje. Po Zevsovoj naredbi Hermes ubije Argusa, ali Hera pusti na Ionu jednog obada koji ju je gonio kroz ceo svet, dok nije u Egiptu dobila preanji oblik i nala spas; posle su je u Egiptu potovali kao botinju Izidu. ipekakuana (port. ipecacuanha) bot. biljka iz porodice Rubiacea, jajastog lia, belog cveta i modrog ploda, koren joj se upotrebljava kao sredstvo za povraanje (bljuvai koren"), preznojavanje, ienje i kao lek protiv kalja; raste u Brazilu. iperit hen. opti naziv za grupu opasnih bojnih otrova plikavaca (di-hlor-dietil--sulfid), unitavaju kou, stvaraju rane, izazivaju greve, povraanje i dr.; naziv po belgijskom mestu Ipru (Ypres), gde je, 1917. god., prvi put upotrebljen. ipsacija (lat. ipse sam, nlat. ipsatio) samozadovoljavanje spolnog nagona kod mukaraca, ena i dece putem spoljnih i misao-nih nadraaja spolnih organa; masturba-cija, manustupracija, onanija.

apse (lat. ipse) sam, lino, glavom;ipso jure (lat. ipso iure) samim pravom, samo sobom, samo po sebi; pleo fakto (lat. ipso facto) samim delom, tim samim. ipsizam (lat. ipse sam, nlat. ipsismus) sebinost, samoljublje; egoizam. ipsiloida (gr. ypsilon, eldos vid, oblik) znat. av modane kore, nazvan tako zbog slinosti sa grkim slovom ipsilon (Y). ipsilon (gr. u psilon golo i") dvadeseto slovo grke alfabete. ipsisima verba (lat. ipsissima verba)^. najsopstvenije rei, tj. pravo i tano navede-ne rei (pesnika, mudraca i sl.). ipso fakto (lat. ipso facto) samo po sebi, po prirodi stvari. ipsofon (lat. ipse sam, gr. phone glas, zvuk) aparat koji automatski belei (na traci ili elinoj vrpci) obavetenja koja kasnije moe da ponovi. Iralt. boginja srdbe kod starih Rimljana. irada (arap. irada tur. irade zapovest) u bivoj Turskoj: zvanian spis, ukaz (u formi carske naredbe) koji se dostavlja velikom veziru radi objavljivane. iradijacija (nlat. iradiatio) ozraivanje, ozraenje, osvetljavanje, zraenje; zrakasto irenje; ozraenost, obasjanost; fig. ozarivanje, ozarenje, ozarenost; ont. pojava da svetli (beli) predmeti izgledaju na tamnoj (crnoj) osnovi vei nego isto toliki tamni (crni) predmeti na svetloj (beloj);med. irenje bola izvan granica obolelog dela tela',lingv. irenje jedne gramatike kate-gorije s nekog odreenog podruja na druga. mradijirati (lat. irradiare) ozraiti, ozra-ivati, zraiti, osvetljav&ti, obasjavati; zrakasto se iriti; fig. zraiti (npr. umom); ozariti, ozarivati. iranski jezici porodica indoevropskih jezika koja, sa indijskim, sainjava arijsku grupu jezika; najstariji je staropersijski i avestijski jezik na kome su napisane svete knjige pristalica Zaratustrinih; u ovu grupu, pored ostalih, spada jo novo-persijski, kurdski i afganski jezik. irascibilan (nlat. irascibilis) sklon gnevu, ljutit, durnovit, plahovit; ab irato (lat. ab irato) u ljutnji, u razdraenom stanju, izdata npr. kakva naredba i sl. iracioialan (lat. irrationalis) nerazuman, koji nije obdaren razumom; nerazloan, nepametan, koji je iznad razuma", protivan razumu, koji se razumom (umom) ili pojmovnim miljenjem ne moe shvatiti, koji se ne moe dovesti u sklad sa zakonima loginog miljenja; mag. neracionalan; nesamerljiv obinim veliinama kao to su prirodni brojevi; neizraljiv obinim (krajnjim) razlomkom, pravim ili nepravim; obino se kae za korenove, npr. iracionalan broj\| 2. iracionalizam (lat. irrationalis) fil. metafizike gledite kome je polazna taka.

iracionalitet

366

iridektomija

za posmatranje i shvatanje sveta ono to je nerazumno i nepodlono zakonima nauke. iracionalitet (nlat. irrationalis) nerazumnost, neobdarenost razumom; nesagla-snost sa razumom, neshvatljivost pojmovima, ono na to se ne mogu primeniti zakoni logike; mat. neracionalnost, nesa-merljivost obinim veliinama, kao to su prirodni brojevi; neizraljivost obinim (krajnjim) razlomkom, pravim ili nepravim. iracionalnost v. iracionalitet. irvas zool. vrsta severnog jelena, niskog rasta, Rangifer tarandus. irealan (lat. irrealis) koji nije stvaran, nestvaran; gram. nezbiljski. ireverzibilan (nlat. irreversibilis) nepovra-tan; ireverzibilni procesi oni iji pravac i tok ie moe da se vrati natrag, npr. ivotni procesi (razvitak od jajeta do pune zrelosti organizma), istorijski dogaaji i dr.;fot. proces koji se ni na jedan jedini nain ne moe potpuno povratiti (svi drugi procesi su reverzibilni, tj. povratljivi). Drugim reima: ireverzibilni proces je onaj posle ijeg proteka ne moe se ak upotrebom svih u prirodi postojeih sredstava (reagencija) uspostaviti svuda tano poetno stanje, tj. ne moe se celokupne priroda povratiti u stanje koje je imala u poetku procesa. irevolucionaran (nlat. irrevolutionarius) nebuntovan; protivan revoluciji i njenim naelima, koji nije pristalica revolu-cionarnih naela i metoda. iregularan (nlat. irregularis) nepravilan; neredovan, netaan, neuredan; iregularna vojska deo vojske koji nema veze sa redovnom vojskom, ak ni izmeu sebe nije jednoobrazan s obzirom na odelo i opremu, neredovna vojska; iregularan puls med. neuredno kucanje bila. iregularitet (nlat. irregularitas) nepravilnost; neredovnost, neurednost; u katolikoj crkvi: nemanje jedne od osobina koje se smatraju neophodno potrebnim za dobi-vanje svetenikog ina ili zvanja. iregularnost v. iregularitet. Iredenta (ital. Italia irredenta) 1. neosloboena Italija", politiki savez u Italiji, od 1878, koji je teio za ujedinjenjem svih krajeva u kojima se govori italijanski i u kojima ima Italijana sa tadanjem Kraljevinom Italijom; 2. u XX veku tenja reakcionarnih i faisti-kih krugova Italije za proirenjem granica svoje zemlje, naroito na podruje Istre i dalmatinske obale; 3. ovinistika politika svojatanja tuih teritorija. iredentizam politika ili program Ireden-te i iredentista. iredentisti (ital. irredento) pl. pristalice Iredente; fig. svi oni koji tee za prisa-

jedinjenjem neke oblasti, koja je u tuoj dravi. irezoluto (ital. irresoluto) muz. kolebljivo, manje odmereno, manje tano. irezolucija (nlat. irresolutio) nereljivost, neodlunost, kolebljivost. irekuzabilan (lat. irrecusabilis) koji se ne moe odbaciti, odbiti ili odrei. ire lativitet (nlat. irrelativitas) nemanje odnosa, nesuodnosnost, osamljenost, nevezanost sa. irelevantan (nlat. irrelevans) neznatan, beznaajan, siuan, mali, koji je bez vanosti, nevaan. irelevantnost (nlat. irrelevans) v.irelevancija. irelevancija (nlat. irrelevantia) neznatnost, beznaajnost, siunost; irelevantnost; pl. beznaajne, neznatne, siune stvari. ireligiozan (lat. irreligiosus) bezveran, koji nema vere, nepoboan, bezboan. iremedijabilan (lat. irremediabilis) koji se ne moe izleiti, neizleiv. Irena (gr. eirene mir) mit. jedna hora, ki Zevsa i Temide, boginja' mira i sloge; Eirena; astr. asteroid otkriven 1851. irenarhija (gr. eirene mir, archfa vladavina) mirovni sud; vladavina mira i reda. ireneje (gr. eirene mir) pl. pesme o miru, miroljubive pesme. irenika (gr. eirene mir) teol. nauka o miru, uenje o miru. ireparabilan (fr. irreparable) nepopravljiv, nenadoknadiv, nepovrativ. iresistibilan (nlat. irresistibilis) kome se ne moe odoleti, neodoljiv. irespektuozan (nlat. irrespectuosus) koji ne ukazuje, koji ne odaje potovanje. iresponzabilitet (nlat. irresponsabilitas) neodgovornost. irigator (nlat. irrigator) staklena, gumena ili limena posude1 sa gumenim crevom za klistiranje, ispiranje enske usmine, drugih organa i rana. iriga goran (nlat. irrigatorius) koji slui za navodnjavanje, za zalivanje. irigacija (lat. irrigatio) navodnjavanje, zalivanje; med. ispiranje, utrcavanje, naroito ispiranje enske usmine pomou irigairigirati (lat. irrigare) navodnjavati, zalivati; med. ispirati ensku usminu pomou irigatora. irigoskopija (lat. irigare natapati, gr. sko-reo gledam) rendgenski pregled creva posle unoenja kontrastnog sredstva kroz analni otvor. irideza (gr. iris duica, doneo tresem, potresam) med. operativno proirivanje zenice putem izvlaenja jednog dela duice. iridektomija (gr. iris, ektome isecanje) med. vetake obrazovanje zenice putem ise-canja jednog dela duice u oku, kada je

iridenkleizis

367

isagogika iritabilitet (lat. irritabilitas) razdraljivost, nadraljivost, sposobnost ive supstancija da odgovara na spoljne nadraaje menjanjem ivotnih procesa. Ova sposobnost nije svojstvena samo ivim sistemi-ma, jer su i anorganski sistemi sposobni da na promene okoline i uslova odgovore menjanjem (tako se, npr., brzina svakog hemijskog pretvaranja menja sa svakom promenom temperature). iritans (lat. irritans) med. v. iritancije. iritancije (lat. irritantia) med. sredstva za nadraivanje, koja sistem sudova i mii-a pokreu na ivlju delatnost; jedi. iritans. iritativan (nlat. irritativus) nadraan, nadraavan, koji drai, koji nadrauje, koji izaziva ivlju delatnost, npr. miia i dr.; razdraen, razdraavan, koji razdrauje. ritacija (lat. irritatio) draenje, nadraivanje, nadraenje; draenost, nadrae-nost; razdraivanje, razdraenje; raz-draenost; ogorenje, gnev, srditost. iritis (gr. iris duica) med. zapaljenje duice (oka). irmologija (gr. eirmos, logos re, govor) bogoslubena knjiga u kojoj su sabrani irmosi, zbirka irmosa; crkvene pesme, irmosi; poznavanje irmosa, pevanje irmosa. irmos (gr. eirmos) poetna strofa pravoslavne crkvene pesme, prema ijoj se melo-diji pevaju ostale pesme; vrsta pesme u pravoslavnom bogosluenju. iroborirati (lat. irroborare) prav. pojaati, potkrepiti. irogacija (lat. irrogatio) prav nametanje kazne, dosuivanje kazne. irogirati (lat. irrogare) prav. nametnuti, dosuditi kome to, naroito kaznu. ironizirati (nlat. ironisare) na fin nain ismevati, podsmevati se, podrugivati se kome ili emu. ironije (gr. eironefa, lat. ironia) fina prikrivena poruga koja se sastoji u tome to se njome kazuje ba protivno onome to se, u stvari misli i hoe da kae, npr. kada se plaljivcu kae da je hrabar, gladnom da je sit, glupom da je pametan itd.; metodom ironije naroito se sluio Sokrat u razgovoru s onima koji su svoje znanje precenjivali. ironian (gr. eironikos) podrugljiv, podsmeljiv, zajedljiv. iroracija (lat. ros, roris rosa, nlat. irroratio) oroavanje, oroenje;med. prskanje, kropljenje. iro (ma. iros pisar) kico, gizdelin, enskar, razmetljivac. isagoga (gr. eisagoge) uvod, uvoenje (u neku nauku). isagogika (gr. eisagogike) vetina uvoenja u neku nauku, uvodna nauka; naroito:

zenica pokrivena izratajima duice ili ronjae. iridenkleizis (gr. iris, enkleio zatvorim, zakljuam) med. oboljenje oka koje dolazi od toga to duica pritiskuje ronjau. irideremija (gr. iris, eremia nedostatak)med nedostatak kod duice usled ega oko ne moe da podnosi svetlost i otrina vida uopte opada (u tome sluaju moraju se nositi naoari u boji); aniridija. iridescencija (lat. iridescens) prelivanje u razliitim bojama prouzrokovano interferencijom. iridizirati (gr. iris, nlat. iridium) v. iri-zirati. iridij(um) (nlat. iridium) hem. elemenat, atomska masa 192,2 redni broj 77, znak Ir, kao srebro beo metal, koji se veoma teko (tek na 2450) topi; upotrebljava se za izradu normalnih mera, hemijskih sprava i pera za pisanje. iridirati (lat. ridere, irridere) ismevati, rugati se, izrugavati se. iridodeza (gr. iris, desi vezivanje, veza)hlr. operacija u kojoj se ona duica obezbeuje u izvesnom poloaju vezivanjem. iridodijaliza (gr. iris, dialysis odvajanje) med. vetake odvajanje one duice od zraice. iridodoneza (gr. iris, doneo tresem, drmam) vetake odvajanje one duice od zraice. iridologija (gr. iris, 1o^a)med. dijagnostika oiju. iridoptoza (gr. iris, ptosis pad) med. sputanje duice. iridotomija (gr. iris, tome seenje)med. zase-. canje one duice. iridocela (gr. iris, kele prosutost) med. prosutost one duice kroz ronjau. irizacija (gr. iris duga) pojava duginih boja nastalih interferencijom svetlosti koja se odbila s lica i sa poleine veoma tankog sloja nanetog na neku povrinu. irizirati (gr. iris duica) pokazivati dugine boje, prelivati se u duginim bojama; izraivati predmete i stvari u duginim bojama; iridizirati. Iris (gr. Iris) mit. ki Taumasa i Elektre, boginja duge, krilata vesnica i slui-teljica bogova (zato to su stari Grci zamiljali dugu kao vest s neba; Prida; astr. ime jedne od manjih planeta, pronaena 1847. god. iris (gr. iris duga) alat. duica u oku; bog. perunike, bogia; iris staklo providno staklo koje se preliva u duginim bojama; iris kamenje kristali, naroito razne vrste kvarca, koji se prelivaju u duginim bojama; iris ulje etarsko ulje koje se spravlja od korena perunike ili ljubiice; iris tampa tampanje u arenom, kod koga se razne boje istovremeno tampaju sa jedne ploe tako da na svojim ivicama prelaze jedna u drugu.

isagogian

368
procenjuju kao istorijski uslovljene i promenljive. istorija (gr. historia) l. povest, nauka koja istrauje i prouava prolost; 2. povesnica (knjiga, udbenik); 3. pria, dogaaj; historija. istorijski (gr. historikos) koji se tie povesti, povesni; koji se pamti, uven; koji je stvarno bio, taan. istoriograf (gr. historia, grapho piem) pisac istorije, povesniar. istoriografija (gr. historia, grapho piem) pisanje istorije. istoriomatija (gr. historia, mathema poznavanje, nauka) izuavanje istorije. istoricizam (gr. historia) l. socioloko i filozofsko uenje koje posmatra ljude i dogaaje ne po njihovoj unutarnjoj vrednosti, nego u istorijskoj sredini, tj. u odnosu prema drutvenoj sredini iz koje su ponikli; 2. tenja da se umetnika dela objanjavaju metodom iste istorinosti, iskljuujui kao prazno i opasno svako estetsko posmatranje; 3. shvatanje po kome je istorija, ostavljena sopstvenoj moi i bez pomoi filozofije, sposobna da utvrdi izvesne moralne i religijske istine. istoriar (gr. historikos) pisac istorije, prouavalac istorije, povesniar ;histo-rik. Isus (gr. Jesus) grki oblik jevrejskog imena Jehoshua, tj. onaj ija je pomo Jehveh (Jehova); up. Hristos. Ishemija (gr. ischo zadravam, zaustavljam, haima krv)lged. zaustavljanje krvoliptanje; spreenost priticanja krvi usled pojave gra u nekom krvnom sudu, npr. u mozgu. ishemon (gr. ischo, haima) med. sredstvo za zaustavljanje krvi. ishiagra (gr. ischfon karlinjaa, sednjaa, agra lov) med. v. ishijas. ishialgija (gr. ishfon, algos bol) med. v. ishijas. ishidroza (gr. ischo zadravam, zaustavljam, hudor voda) med. nemogunost znojenja, nemogunost isparavanja koe. ishidrotian (gr. ischo, hudor) med. koji spreava znojenje, koji dolazi od spreenosti (ili: nemogunosti) znojenja. ishijadika (gr. ischfon) med. v. ishijas. ishijadian (gr. ischfon) anat. sednjaa, koji pripada sednjai ili koji je u vezi sa sednjaom (npr. ishijadini ivac, ishijadina arterija itd.); ishijadina sredstva lekovi protiv bolova u kukovima. ishijas (gr. ischfon karlinjaa, sednjaa) med. neuralgino oboljenje ishijadinog ivca, koji se nalazi na zadnjoj strani buta (sastoji se u jakim bolovima du toga ivca, tj. od krsta pa zadnjom stranom sve do stopala); iijas, ishijadika, ishiagra, ishialgija. ishion (gr. ishion) znat. kukaa, karlinjaa, karlina kost; os ishii (nlat. os ischii) sednjaa.

nauka koja slui kao uvod u prouavanje Viblije. isagogian (gr. eisago uvodim) koji slui kao uvod u neto, uvodni. Isak (hebr. Ishak) sin Avrama i Sare, drugi praotac Jevreja, na udan nain spasen da ne bude prinesen na rtvu. iskariotizam podlo izdajstvo (po Judi Iskariotu, ueniku Hristovom, koji ga je izdao za ZO srebrnjaka). islam (arap. islam) odanost, predanost bogu; ovim je imenom Muhamed nazvao religiju koju je osnovao i iji se najstariji doku-menti nalaze uKoranu i u Haditu; osnovi islama sastoje se u ovih pet glavnih taaka: 1. vera u Alaha kao jedinog boga i u njegovog poslanika Muhameda; 2. salat, moljenje bogu pet puta dnevno: molitva, recitovanje svetih rei, klanjanje i okretanje lica Meki; 3. zakat, prilog za sirotinju; 4. post u mesecu ramazanu; 5. hadiluk na abu u Meki; islamizam. islamizam (arap. islam) v. islam. isperdaiti (pere.) istegnuti kou, uglaa-ti; fig. istui, izudarati. Ispolkom (rus. Ispolkom Izvrni odbor) 1. Ispolkom Kominterne Izvrni odbor Komunistike internacionale; 2. skr. naziv za Ispolnitelvnv komitet Soveta raboih, krestlnskih i krasno-areiskih deputatov (Saveta radnikih, seljakih i crvenoarmejskih delegata). istam geogr. uska kopnena prevlake izmeu dva mora (naziv prema Korintskoj prev-laci Isthmos, koja spaja Peloponez sa grkim kopnom). istamske igre v. pod Istmos. Istar mit. asirsko ime boginje Astarte. Ister i Istar antiko ime za Dunav. isteso tempo (ital. istesso tempo) muz. isti tempo. istiva (tur. istifa) bela zemlja od koje se prave lule. istifan (tur. istifan, ngr. stefanos) vrsta enskog pokrivala za glavu; nevestin venac. istmijske igre v. pod Istmos. istmitis (gr. isthmos vrat) med. v. angina. istmoragija (gr. isthmos vrat, regnymi prskam, pucam) med. krvarenje vratnih sudova. Istmos (gr. Isthmos) zemljouz, prevlaka, naroito Korintske prevlaka koja vezuje Peloponez sa srednjom Grkom; istmijske igre viteke utakmice koje su svake druge godine odravane na Istmosu, u omoriko-vom gaju posveenom bogu Posejdonu, i to svagda u prvoj i treoj godini olimpijade; utakmice su bile gimnastike i muzike; istamske igre. istorizam (gr. historia) fil. sklonost da se duhovne i kulturne tvorevine (pravo, moralnost, religija i dr.) posmatraju kao proizvod istorijskog razvitka, ili da se

ishnofon

369 iterativum (lat. iterativum) gram. uestali glagol (koji iskazuje radnju koja se ponavlja, npr. lupkati, skakutati). iteracija (lat. iteratio) ponavljanje, obna-vljanje. iterbij(um) (naziv po mestu otkria vedskom selu Ytterby) hen. elemenat, znak Yb, atomska masa 173,04, redni broj 70; pripada grupi retkih zemalja. itinerarij(um) (lat. itinerarium) opis puta, putovoa; spisak stanica i postaja koje se nalaze na drumu izmeu dva velika mesta, sa naznaenjem odstojanja jedne od druge; molitva koju kat. svetenici treba da itaju kada su na putu (lat. itinerarium clericorum). itinerer v. itinerarijum. itrij(um) (lat. yttrium) hen. element, znak Y, atomska masa 88,905, redni broj 39; pripada grupi retkih zemalja. iindije (tur. ikindi, ikinci drugi) veernji as koji deli vreme na polovine; trea po redu od pet dnevnih molitava kod muhame-danaca, koja se obavlja uvee, po zalasku sunca. Ifigenija (gr. Iphigenefa) kit. ki kralja Agamemnona i Klitemnestre. Da bi se umilostivila boginja Artemida koja je, srdita na Agamemnona, spreavala odlazak Helena iz Aulide u Troju Agame-mnon je hteo da je prinese boginji na rtvu, ali je ova odnese na Tauridu i uini svojom svetenicom. Tu spase svoga brata Oresta i pobegne s njim i kipom Artemidinim u Atiku, gde je umrla kao svetenica. U svetskoj umetnosti i knjievnosti predmet mnogih obrada: Es-hil, Sofoklo, Euripid, Rasin, Gete; opera od G luka. iftira (tur. iftira, arap. iftira) kletva, obeivanje, ogovaranje; srebroljublje. iftihar (arap.) slava, ast; ihnevmon (gr. ichneumon) zool. faraonski pacov, mala i krvolone ivotinja iz porodice cibetke (nlat. viveridae), ivi u Junoj Evropi i Egiptu; stari Egipani su ga oboavali. ihnognomika (gr. ichnos trag, gnome saznanje, uvianje) vetina ulaenja u trag, vetina pronalaenja traga. ihnograf (gr. fchnos, grapho piem) onaj koji crta plan ili nacrt, crta plana ili nacrta. ihnografija (gr. fchnos, grapho piem, opisujem) opisivanje traga; nacrt, plan graevine. ihor (gr. ihor) prvobitno: krv bogova, etar-ska, krvi slina tenost to tee u ilama bogova; med. sukrvica, krvna surutka (nlat. serum sanguinis); gnoj. ihram (arap. ihram, tur. ihram) beli nesai-veni ogrta muhamedanskih hadija koji idu u Meku na hadiluk. ihti- (gr. ichthys) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: riba, riblji.

ishnofon (gr. ischns slab, tanak, phone glas) ovek tanka, slaba glasa; tepavac, mucavac. ishuretika (gr. ischo zadravam, uron mokraa) pl. med. sredstva koja zadravaju mokrau. ishuretina sredstva v. ishuretika. ishurija (gr. ischo zadravam, zaustavljam, uron mokraa) med. prestanak izbacivanje mokrae zato to bubrezi kod zapaljenja bubrega ili kolere, ne izdvajaju mokrau, ili usled mehanikih prepreka u mokra-nim kanalima npr. kamena, otoka i dr.; anurija. Ital (gr. Italos) mit. pravedni kralj Bru-tija; po njemu nazvane Italija. Igala (dat. Itala) najstariji starolatinski prevod Biblije, iz koga je docnije postala Vulgata. Italija iredenta (ital. Italia irredenta) v. Iredenta. italijavizam (fr. italianisme) svojstvenost italijanskog jezika. italijanizacija (fr. italianisation) poitalijanjavanje, poitalijanjenje, nasilno pretvaranje pripadnika drugih narodnosti u Italijane; zanoenje u govoru na italijanski, upotrebljavani u govoru italijanskih izraza. italijanizirati (fr. italianiser) poitalija-niti, poitalijanjivati; silom pretvarati u Italijane; zanositi u govoru na italijanski, sluiti se u govoru italijanskim izrazima. italijanisimi (ital. Italianissimi) pl. Italijani koji su, u tenji i zahtevima za slobodom Italije, bili najuporniji, najei, najodluniji i najnepomirljiviji rodoljupci; sing. italijanisimo. italijanisimo (ital. Italianissimo) v. italijanisimi. italik (fr. italique) tip. kosi slog, kosa latinska tamparska slova, kurzivna slova, kurziv. Italiot (gr. Italiotes) prastanovnik Italije, naroito Velike Grke. italofil onaj koji je prijateljski raspoloen prema Italijanima i svemu italijanskom. italofob onaj koji je neprijateljski raspoloen prema Italijanima i svemu italijanskom. itacizam novogrki izgovor starogrkog jezika, po kojem se samoglasnici i, u, e, oi, ei ne izgovaraju razliito, nego svi kao i"; supr. etacizam. item (lat. item) prid. takoe, isto tako; dalje, nadalje. iterativan (nlat. iterativus) ponovl>en, pokovan, koji se vie puta dogaa, uestan, uestao. iterativnost (lat. iterare ponoviti) llngv. osobina glagola da oznaava radnju koja se ponavlja, koja je uestale (poskakivati i sl.).

24 Leksikon

ihtijar

370

Itar

ihtijar (arap. ihtiyar, tur. ihtiyar) star ovek, starac. ihtijeleum (gr. ichthys, lat. oleum ulje) riblje ulje, riblji zejtin. ihtiografija (gr. ichthyos, graphia) opisivanje riba. ihtiodonti (gr. ichthyos, odus, oddntos zub) pl. kol. okamenjeni riblji zubi. ihtioza (gr. f chthyos) med. vrsta kone bolesti: kraljutica, tj. suenje i perutanje koe. ihtioidan (gr. ichthyo-eides) slian ribi, kao riba, u obliku ribe. ihtiokola (gr. ichthys, kolla lepak) riblji lepak, riblje tutkalo, morunin mehur od koga se pravi lepak, kit, engleski flaster i dr. ihtiol (gr. ichthys, lat. oleum ulje) med. mineralno ulje koje sadri fosilne ostatke riba (gusta, bistra, neprijatna mirisa i ukusa tenost, upotrebljava se poglavito za leenje enskih spolnih organa, crvenog vetra i raznih konih oboljenja). ihtiolit (gr. ichthys, lithos kamen) min. riblji kamen. ihtiolog (gr. ichthys, 16gos) poznavalac riba, prouavalac riba. ihtiologija (gr. ichthys, logfa) nauka koja se bavi prouavanjem riba. ihtiomantija (gr. ichthys, mantela prori-canje) proricanje po utrobi riba. ihtiomorf (gr. ichthys, morphe oblik, vid) slika ribe; otisak ribe; riblji kamen.

ihtiomorfan (gr. ichthys, morphe) ribast, u obliku ribe, slian ribi, kao riba, ribolik. ihtiomorfit (gr. ichthys, morphe) v. ihtiomorf. ihtiosaur (gr. ichthys, sauros guter) riba-guter, prepotopska ivotinjska vrsta iz jurskog perioda, sredina izmeu ribe i gutera. ihtioteologija (gr. ichthys, theos bog, logfa) dokaz za postojanje boga, na osnovu toga to postoje ribe. ihtiotipoliti (gr. ichthys, typos otisak, lithos kamen) pl. riblji otisci u kamenu. ihtiotomija (gr. ichthys, temno seem, reem) anatomija riba. ihtiofagi (gr. ichthys-phagoi) pl. riboderi, ribojedi; ljudi koji se hrane samo ribom (kao npr. neka divlja plemena u Africi i na obalama Arabije i Crvenog mora). ihtiofagija (gr. ichthys-phagla) hranjenje ribom; up. ihtiofagi. ihtiti (gr. ichthys-ites) pl. riblje okamenotine. iijas (gr. ischfon karlinjaa, karlina kost) med. re nepravilno obrazovana, v.

ishijas.

ipan (ma. ispan) upan. ipggali (tur. iftahU) koji ima volju za jelom, sa apetitom; eljan. Itar naziv fenianske boginje Astarte kod starih Asiraca.

J
J, j jedanaesto slovo nae irilice, etrnaeste nae latinice; kao skraenica: J. S. ili J. Chr. Jezus Hristus (lat. Jesus Christus) Isus Hristos; J. N. R. J. = Jezus Nazarenus Reke Judeorum; J. u. D. = juris utrijuskve doktor; jun. = junior; hen. J = jod. jabana (tur. yabana pustinja, divl>ina) tuina, inostranstvo; jalovina, neobraivana zemlja. jabandija (tur. yabanci) stranac, tuin. jabiru (braz. jabiru, jaburu) zovi. barske ptica June Amerike, slina aplji, samo znatno vea. java (tur. yava$) blago, sporo; polako, lagano, tiho; java, java! samo polako! im. slab, mek duvan. javka (rus. nvka) 1. ugovorena tajna re, reenica ili kakav znak za raspoznavanje koji se upotrebljava u straarskoj slubi u vojsci ili pri susretu ilegalaca, lo-zinka; 2. lice preko kojeg ilegalna orga-nizacija odrava vezu sa svojim lanovima ili drugom slinom organizacije!. jagluk (tur. yaglik) rubac, marama, maramica. jagma (tur. yagma) plen, pljaka, grabljenje, otimanje, pljakanje. Jago (p., port. Jago) lice u ekspirovoj tragediji Otelo", ije su spletke i intrige dovele do tragine propasti (katastrofe) Otela i Dezdemone; fig. spletkar, smutljivac. jaguar (braz. jagoara) zool. krvolone ivotinja iz roda maaka, ameriki tigar. jazija (tur. yazi od yazmak pisati) pismo, pisanje, natpis, list pisane hartije. jazidija (tur. yazici) pisar. jaija (tur. uaua) peak; rod vojske u staroj Turskoj peadija. jak (tibet.) 1. zool. vrsta azijskog goveeta crne boje, debele koe i duge dlake, otpo-ran i snaan, pripitomljen slui kao i nae domae govee; Poephagus grunniens. jak (rus. Hk) 2. sovjetski tip aviona nazvan po konstruktoru A. S. Jakovljevu. jaka (tur. yaka) okovratnik, kragna; deo enske narodne nonje koji se nosi preko ramena. jakaranda (braz. jacaranda) vrsta junoamerikog drvea, slina akacijama, sa veli24*

kim zvoncastim ili ahurastim cvetovima (drvo se naroito upotrebljava za fine stolarske radove). jakna (nem. Jacke) kratak enski ili muki gornji kaput. jakobinizam (fr. jacobin) stranka i politiko shvatanje jakobinaca; enja za slobodom i jednakou, radikalnost u zahte-vima za slobodom. jakobivski (fr. jacobin) koji se tie jakobinaca, koji radi kao jakobinci; radikalan u zahtevima za slobodom i jednakou, oduevljen za slobodu. jakobinci (fr. jacobins) pl. 1. po mestu gde su se sastajali, ranijem dominikanskom manastiru sv. Jakoba u Parizu, nazvani lanovi politikog udruenja za vreme francuske revolucije, koji su u svojim zahtevima za slobodom i jednakou ili do krajnjih granica i bili glavni oslonac Robespjera; otuda: ljudi koji se energino zalau u zahtevima za slobodom i jednakou, oduevljeni borci za slobodu i jednakost u pravima graana; 2. vrsta engleskog zlatnog novca. Jakov po Bibliji unuk Avramov i sin Isa-kov. Imao dvanaest sinova koji se smatraju pravcima izraelskih plemena. jakos ned. vrsta osipnog oboljenja, naroito odomaena u Africi. j akrep (tur. akrep) v. akrep. jaktancija (lat. jactantia) hvadisanje, razmetanje, razbacivanje. jakulator (lat. jaculator) baca, praka, strelac, dilita; kod starih Rimljana: vojnik naoruan kopljem. jakut 1. koom obloena drvena laa u istonom Sibiru, nazvane po tursko-tatarskom plemenu Jakuti. jakut (gr. yakindos, tur. yakut) 2. rubin. jakut-aga (tur.) stareina evnuha u sultanovom dvoru. jalija (tur. yah obala) pust, prazan prostor uz renu ili morsku obalu; obala; povee prazno mesto na periferiji grada; polje, ledina. jamavas istonoindijski taft sa zlatnim i svilenim cvetovima. jamak (tur. yamak pomonik) pomonik u poslu, majstorov pomonik, kalfa; para-

jamb

372

Jafet

kuvar; regrut u janiarskoj vojsci; barjaktarev zamenik. jamb (gr. fambos) poet. stihovna stopa koja se sastoji od jednog kratkog i jednog dugog sloga: i-, bio odomaen u pesmama u ast Demetre i Baha, odatle preao u satiri-nu poeziju Arhiloha; najpoznatiji stih koji se sastoji od jamba je jagapski trime-tar ili senar.
jampski trimetar poet. v. jamb.

jang (kin. yang) pozitivni princip, naelo dobra, u kineskoj filozofiji; supr. jin japija (tur. yahni) vrsta jela: meso sa vite vrsta zeleni, koje se dugo kuva. janiar (tur. yeniceri nova vojska, vojnik nove vojske) vojnik turske milicije koju je 1329. ustanovio Orkan od mladih i zdravih hriana-zarobljenika, nasilno pre-vedenih u islam; 1360. sultan Murat je sproveo organizaciju ove nove vojske i dao joj izvesne povlastice, zbog ega su i mnogi Turci u nju stupali. Ova vojska, odlino opremljena, predstavljala je jezgro turske peadije; docnije se jako osi-lila, tako da je i samom sultanu bila opasna, zbog ega ju je Muhamed P ukinuo 1826; jenjiar. janiarska muzika vojna muzika u Turskoj, iji su neki instrumenti uvedeni u vojne muzike i na Zapadu; otuda: svaka potpuna vojna muzika uopte. jansenizam teol. uenje holandskog teologa i biskupa Kornelijusa Jansena (1585 1638), koji je, u svojoj knjizi Augustinus", uio, u duhu sv. Avgustina, da je milost boija tolika da za nju nije potrebno posredovanje crkve i uopte teio za religioznoetikim produbljivanjem, ime je navukao na sebe i svoje pristalice, janseniste, gnev katolike crkve, naroito jezuita. jansenisti pl. sledbenici i pristalice uenja jansenizma. jantar (rus. nntarB) min. v. ilibar; bog. glatki bor. januar (lat. Janus, januarius) Janusov mesec", tj. mesec kojim godina poinje, zimski mesec, sijeanj; ima 31 dan. Janus (lat. Janus) mit. staroitalsko i rimsko boanstvo, najpre bog sunca, docnije bog godine, bog rata i mira, vremena i svakog poinjanja uopte. Predstavljan je sa ezlom u desnoj a kljuem u levoj ruci, i sa dva lica, jednim mladikim kojim gleda napred, tj. u budunost, a drugim starim kojim gleda unazad, tj. u prolost. Njegov hram bio je u miru zatvoren, a za vreme rata stalno otvoren. Janusova politika politika sa dva lica, politika vrdanja, nestalna politika. japanska zemlja v. katehu. Japet (gr. lapetos) mit. jedan od gigana, sin Uranov i Gejin, brat Kronov, otac Prome-

tejev, Epimetejev, Atlasov i uopte celog ljudskog roda; simbol duboke starosti. japija (tur. yapi) drveni graevinski materijal; graa; telesna graa. japunde (tur. yapunca, yapinca) ogrta, protiv kie i snega, kina kabanica. jarak (tur. ark) rov, prokop, kanal. jaramaz (tur. yaramaz) nevaljalac, besposliar; nepristojan, nestaan; zlikovac. jaran (pere. uag) drug, prijatelj, povratim, ljubimac, ljubavnik, dragan; pomonik. jarbol (lat. arbor drvo, ital. albero) drveni ili gvozdeni stub na brodu na koji se razapinju jedra, zastave, signalni znaci i sl.; up. katarka. jard (eng. yard) engleska mera za duinu od Z eng. stope=0,91439 t. jarma (tur. yarma) krupno samleveno ito kao stona hrana, prekrupa. jarovizacija (rus.) agrotehnika priprema semena poljoprivrednih kultura pre setve radi ubrzanje njihova razvitka i po-veanja prinosa; postupak se sastoji od niza radnji: tako se, na primer, seme ozime penice pokvasi i dri na temperaturi od 10-15S i na toj se temperaturi odrava sve dok ne pusti klice, a onda se 15 dana dri na temperaturi od 2-5S; ovim postupkom, ozima penica dobiva svojstvo jare (otuda naziv jarovizacija). jaru ga (tur. yarik) vododerina, brazgotina, pukotina; jarak. jas (eng. yaws) med. vrsta kune bolesti u Africi i junoj Aziji, hronina i zarazna bolest koe; frambezija. jaca (ital. yassa) tatarski zakonik. jasmin (tur. yasemin) vot. poznata dbunasta biljka sa belim cvetovima, veoma jaka i prijatna mirisa. jaspis (gr. faspis) min. veoma tvrd, neproziran kamen u raznim bojama i arama, iz grupe kalcedona. jaspra v. aspre. jastog (gr. astakos) zool. vrsta velikog morskog raka vrlo ukusnog mesa; Homarus vulgaris. jastuk (tur. yastik) uzglavlje, posteljni predmet koji se stavlja pod glavu. jatagan (tur. yatagan) kratak i kriv ma, kriva sablja, poreklom iz Indije, nekad glavno oruje turskih janiara; handar. jatak (tur. yatak) gnezdo, leglo divljeg zvera; mesto gde se poiva, postelja; skrovite lopova ili hajduka; onaj koji pomae ili skriva lopove, hajduke i uopte odmetnike od vlasti i prekritelje zakona. jati (ind. yati) etvrti stepen ivota kod brahmanaca. jatro- (gr. iatro-) v. pod ijatro-. jauznovati (nem. jausen) varv. uivati. Jafet (hebr. Jepheth) trei sin Nojev, koga su smatrali praocem naroda rasejanih istono i zapadno od Palestine (jafetiti) i grkim Japetom; otuda: jafetski narodi i jezici = indoevropski narodi i jezici.

jafetiti

373

Jeremija

jafetiti (hebr. Jepheth) pl. v. Jafet. Jahve (hebr. Jahveh veni, nepromenljivi) ime Boga u Starom zavetu; Jehova. jahta (hol. jaghte, jaght, eng. yacht) vrsta malih i brzih luksuznih jedrilica, brod na jedra ili na mehaniki pogon za zabavno plovljenje, jedrilica, sportski brodi. Jehudija (tur. Yahudi) Hebrej, Jevrej, idov, Izraelac. jacea (nlat. jasea) bog. dan i no, sirotica; jacee herba (nlat. jaseae herba) med. suvo lip!e sirotice koje se upotrebljava kao sredstvo za ureivanje stolice, obino sa ajem. jacentan (lat. jasege leati, jacens) prav. koji lei, ostavl>en, naputen, bez gospodara ili bez naslednika, npr. jacentno imanje. jacija (tur. jassy, jatsy) vreme kad treba ii na spavanje; peta i poslednja dnevna molitva kod muhamedanaca, dva asa po zalasku sunca, oko 10 h uvee. jamak (tur.) tanka koprena kojom muslimanske ene pokrivaju glavu, lice do oiju i grudi. jamaar (tur.) materija od koje se pravi jamak. jevanel... v. pod evanel... jevanelist v. evangelist. jete (tur. ege) vara. turpija. jeger (nem. Jager) lovac, strelac; jegeri rod vojske u Austro-Ugarskoj. jegerke (nem. Jagerhemd) koul>a od ovije vune koja se nosi preko donjeg rubl>a i prsluka (nazvana po zoologu Gustavu Jegeru, 18321916). jeglen (tur.) v. eglen. jedek (tur. yedek od yedmek voditi) ue, konopac; povodac od ulara; konj u povodu; laa vuena o uetu. Jeupak jedan od starih naziva za Roma koji znai EgAanin jer se nekad mislilo da oni potiu iz Egipta. jezan (arap. ezan) poziv kojim mujezin sa minareta pet puta dnevno poziva muslimane u damiju na molitvu. jezuit (lat. Jesus Isus, Societas Jesu Drutvo Isusovo) pl. jezuiti, lanovi ili pristalice Drutva Isusovog", katolikog reda koji je 1534. god. osnovao Injasio Lojola, za borbu protiv reformatorstva i za obnovu snage i uticaja katolianstva, papa Pavle (1540) potvrdio ovaj red, papa Klement XIV (1773) ga je ukinuo, a Pije UP (1814) ponovo uspostavio. Dele se na etiri klase: novici, sholastici, koa-djutori i profesi. Na elu reda stoji general, sa seditem u Rimu, koga bira generalna kongregacija doivotno. Jo se zovu: lojoliti, po imenu svog osnivaa, i isusovci; fig. dvolian ovek, licemer. jezuitizam (lat. Jesus Isus) uenje Injasija Lojole, osnivaa jezuitskog reda; shvatanja i nain rada jezuita; fig. dvoli-nost, licemerstvo, pritvornost.

jezuitski (lat.) koji se tie jezuita, koji je u vezi sa jezuitima, koji je u duhu jezuit-skih naela i jezuitskog rada; fig. dvolian, licemeran, pritvoran. Jezus (hebr. Jeschua, lat. Jesus) Isus; Jezus Nazarenus Reke Judeorum (lat. Jesus Nazarenus Rex Judeorum) Isus Nazareanin, kralj Jevreja (natpis koji je Pilat naredio da se stavi na krst na kojem je Isus bio razapet). jejun (lat. jejunus) slab, mrav; suvoparan, otrcan, bezukusan, neduhovit. jejunum (lat.) med. gornji deo tankog creva. jektenija (gr. ektenem istezanje; uslunost) u pravoslavnoj crkvi: kratka molitva koju akon ili svetenik izgovara na liturgiji i u kojoj su iskazane potrebe, duhovne i materijalne, svih vernih (ima ih vie vrsta). jektika (gr. ektikos naviknut, obian, suiav) med. suica; v. tuberkuloze. jektikacija (nlat. jecticatio) med. bacakanje, trzanje, svako nepravilno kretanje tela u nekim bolestima; drhtanje bila; vrsta padavice. jelej (gr. elaion) posveene ulje koje se upotrebljava u crkvenom obredu (kod pravoslavnih). jelek (tur. yelek) prsluk. jelinist v. helenist. Jelisejska palata (fr. palais d e 1'Elysce) dvor u Parizu koji je Luj XTV kupio za gospou Pompadur; od 1871. u njoj stanuju predsednici Francuske Republike. Jelisejska polja (gr. Elysion, pedion) 1. nit. po verovanju starih Grka i Rimljana: zemlja u donjem svetu gde su, posle smrti, iveli u milju i obilju ljubimci bogova, naroito heroji; 2. veliki bulevar u Parizu u kome stanuje predsednik Francuske Republike; up. Elisejska pol*a. jelou-metal (eng. yellowmetal) uti metal", legura (slitina) od 60 delova bakra i 40 delova cinka, veoma slina mesingu. jsmsnije (tur. yemeni) vrsta lake plitke obue; vezene papue. jemin (arap. emin) upravnik, nadzornik. jen (jap. uep) od 1871. novana jedinica u Japanu = 100 sena'. jendek (tur. hendek) jarak; anac, rov; en-dek. jena (tur. yenge) v. ena. Jenki (eng. Yankee) karakteristine ime za stanovnike Sev. Amerike, naroito SAD. Jenki-dudl (eng. Yankee-doodle) narodna pesma Severnih Amerikanaca sa veoma ivahnom i originalnom melodijom, nekada himna Sjedinjenih Drava. jenjiar (tur. yeniceri) v. janiar. jerarh (gr. hiereus svetenik, agsb vladam) vladika, episkop, arhijerej. jerej (gr. hiereus) svetenik. Jeremija (hebr. Jirmejah) jedan od tzv. velikih proroka Starog zaveta, koji je prore-

jeremijada

374

JODIN

kao i oplakao razorenje Jerusalima u svojim tubalicama, jeremijadama. jeremijada (hebr. Jirmejah) naricaljka, tugovanka, alopojka, tuba lica (na zvana po starozavetnom proroku Jeremiji, koji je u svojim tubalicama prorekao i oplakao razorenje Jerusalima); otuda: jadikovanje, tugovanje, naricanje. jeres (gr. hairesis izbor, prihvatanje, davanje prvenstva) uenje koje se razlikuje i odstupa od pravog uenja, naroito u pitanjima vere, krivoverstvo, otpadnitvo; herezija. jeretik (gr. hairetikos) onaj koji odstupa od pravog uenja (naroito verskog), krivoverac, otpadnik. jerihonska rua (lat. Anastatica hierochun-tica) bog. letnja biljka koja raste na istonim obalama Sredozemnog mora, stablo joj se iri iznad same zemlje u mnogo ograna-ka, pod kraj ivota postaje drvenasto i, poput mahovine, ponovo oivi im se stavi u vodu; otuda se zove i anastatika, tj. uskrnji cvet. jerihonske trube po biblijskoj prii Jevreji su, osvajajui prastari grad Jerihon u Palestini, sedam puta obilazili oko njegovih zidina trubei, a kad su se sedmi put trube oglasile, bedemi su pali i oni su uli u grad. jerlija (tur. yerli) metanin, ovdanji; domorodac, uroenik; naziv za Turina koji se od davnina naselio u nekom naem kraju. jeroglifi (gr. hieros svet, glypho dubem) v. hijeroglifi. jeroakon (gr. hierodiakonos) kaluer akon. jeromonah (gr. hiereus svetenik, monachos kaluer) u pravoslavnoj crkvi: kaluer koji moe vriti sve svetene radnje koje i tzv. beli svetenik, svetenik--kaluer. Jecaja (hebr. Jeschajahu) prvi od velikih proroka" Starog zaveta, radio oko 740. do 700. god. pre n. e.; umro kao muenik. jesidi pl. religiozna sekta u Mesopotamiji, osnovana posle Muhamedove smrti, naroito meu Kurdima (nazvane po svom osni-vau eiku Jesidu); njihovo verovanje sadri ostatke starog paganstva, sa primesama hrianskog i muhamedanskog uenja; obino ih zovu oboavaocima satane; jecidi. jestastvenica (rus. estestvo) prirodopis. jeti nepalski naziv za tzv. snenog oveka u visokim predelima Himalaja. Jehova (hebr. Jahveh, Jahovah veni, nepromenljivi) jevrejske ime za boga; Jehova Zabaotgospodar svetova, tj. svih bia koja postoje u vaseljeni = Gospod Savaot; Jahve. jeerma v. eerma. jidi (nem. jiidisch jevrejski) jezik kojim se slue Jevreji u nekim zemljama centralne

i istone Evrope; predstavlja meavinu staronemakih, slovenskih i jevrejskih jezikih elemenata; pie se jevrejskim alfabetom. Poznata je knjievnost na jidi jeziku. Ji-kung (kin. Yu-kung) kanonska knjiga Kineza, najstariji izvor kineske istorije. j i n ( k i n . y i n ) k i n e s k e m e r a z a d u i nu =24,556 t; takoe: mera za teinu = oko 600 g; fil. negativni princip, naelo zla, u staroj kineskoj filozofiji; gin. jovilabijum (lat. Jupiter, Jovis, nlat. jovila-bium) astr. instrument za predoavanje kretanja i poloaja planete Jupitera i njegovih pratilaca. joga (ind. yoga) hinduska filozofija, jedan od est indijskih filozofskih sistema iji je tobonji pisac Patandali; veruje se u postojanje jednog praduha, tj. boanstva, i tei se za sjedinjenjem sa tim boanstvom putem krajnje uzdrljivost u svim vrstama ulnog uivanja, ukoeno-u tela, zadravanjem disanja, intelektualnim usredsreenom (koncentracijom) i moralnom stegom; ovim putem postignuto sjedinjenje dovodi do shvatanja Venog, proiavanja i spasenja due; sastavni delovi joge uli su u budizam. jogi (ind. yogi) pristalica religiozno--filozofskog uenja uoga;asket, isposnik, ovek koji, po narodnom verovanju u Indi-ji, jakim usredsreenjem (koncentracijom) volje moe da razvije u sebi natprirodnu snagu. jogunast (tur. yogun) tvrdoglav, svojeglav, samovoljan. jogurt (tur. joghurt) vrsta kiselog mleka, veoma prijatna ukusa i velike hranljivo-sti; postaje vrenjem mlenog eera koje izaziva tzv. bugarski bacil; sadri, kada je u zgusnutom stanju: belanevine (7,1%), masti (7,2%), mlenog eera i mlene kiseline (8,9%), vode (73,7%) i sve vitamine, naroito A i D. jod (gr. ioeides poput zagasite ljubiice, ion zagasite ljubiica, eidos vid, oblik) hen. element, atomska masa 126,9044, redni broj 53, znak J, pronaen 1811. u pepelu morskih biljaka; prosto nemetalno telo crno-sive boje, neprijatna mirisa, u vodi se veoma slabo rastvara; upotrebljava se u medicini kao jako antiseptino sredstvo; jodin. jodat (nlat. iodum) hek. jodno-kisela so. jod-vodonik hem. v. jodovodonik. jodid (nlat. iodum) hem. jedinjenje joda s drugim elementom, naroito sa metalom (npr. olovom, gvoem, srebrom i dr.); veoma osetljiv na svetlost, zbog ega se naroito upotrebljava u fotografiji. jodizam (nlat.) med. trovanje jodom usled uzimanje joda i jodovih preparata u veim koliinama.
JODIN (gr. 1OP) hem. V. JOD.

jodipin

375

jonski

jodipin (nlat.) hem. jedinjenja sezamovog ulja sa jodom, jodni preparat koji lako resor-buje, upotrebljava se kao lek protiv sipnje (astme), arterioskleroze, rahitisa, sifi-lisa i dr. jodirati (nlat.) hem. pomeati s jodom; premazati jodom (npr. posrebrenu bakarnu plou, pomou jodne pare, pokriti tankim slojem jod-srebra pri izraivanju fotografija). jodikalij(um) hem. preparat joda koji se spravlja od istog joda; u medicini se upotrebljava kao unutarnje sredstvo, a naroito mnogo u fotografiji. jodlanje (nem. jodeln) nain pevanja kod stanovnika planinskih predela vajcarski, Austrije i Slovake; sastoji se u brzom prelazu iz prirodnog glasa u visoki fal-set; jodlovanje. jodlati (nem. jodeln) pevati na osoben nain, brzo izmenjujui prsne glasove sa grlenim; jodlovati. jedva tinktura med. rastvor joda u alkoholu, upotrebljava se u medicini kao' spoljno antiseptino sredstvo. jodni preparat med. svaki lek koji je napravljen pomou joda. jodovodonik hem. jedinjenje joda i vodonika. jodometrija hem. metod kvantitativne analize u hemiji, koji se zasniva na redukciji elementarnog joda u jodid-jon. jodoform (nlat. iodum, forma, oblik) hem. jedinjenje joda, SNJ3, stvara ute heksagonalne kristale slatka ukusa i afranova mirisa; u medicini se upotrebljava kao antiseptino sredstvo; slui za posipanje rana i sl. jodoformisati v. jodoformovati. jodoformovati med. jodoformom leiti, jodoformom proeti. jodoformizam (nlat. iodoform) med. trovanje usled leenja jodoformom. jozefinizam socijalno-politike i crkvene reforme koje je austrijski car Josif P (17651790) eleo da sprovede u svojoj dravi, a koje su bile zadojene i proete duhom tzv. prosveenog apsolutizma. jozefinist pristalica jozefinizma, politikog programa austrijskog cara Josifa P. jok (tur. yok) ne, nije, nema. Jokasta (gr. lokaste) mit. v. Iokasta. jokus (lat. jocus) igala, lakrdija; joci kauza (lat. joci causa) radi ale, u ali, iz ale. jole (hol. jol, eng. yawl) sp. amac preklo-pne %rae, znatno iri od skulera; dobro izdrava talase, zbog ega ga upotrebljavaju na moru i rekama za vebanje u veslanju. jolda (tur. yolda?) drug, drugar; saputnik, pratilac. jolpaz (pere., tur. yolpaz) skitnica, besposliar, bitanga.

jomen (eng. yeoman) slobodni sopstvenik zemljita koji nije plemi, seljak; dvorski sluga; kraljevski gardist-konjanik u Engleskoj. jomenri (eng. ueoapgu) konjica narodne vojske u Engleskoj, sastavljena od slobodnih sopstvenika zemlje (upotrebljava se pogla-vito za uJuivanje unutarnjih nereda); vrsta kraljevske telesne strae (oko 250 ljudi). jon (gr. ion ono to ide, ono to grede) pl. joni fiz. materijalni deli, atom (ili skupina materijalnih delia, atoma) sa elektrinim nabojem koji se kree u elektrinom polju, bilo u gasu bilo u tenosti, dakle spoj elektrinih i materijalnih atoma, ili atomskih grupa; up. anjon, katjon. Jona (hebr. Jonah) jedan od jevrejskih starozavetnih proroka iz IX v. pre n.e. joni (gr. ion) pl. fiz. v.' jon. jonizam (gr. lones) zbir duhovnih osobina starih Jonjana; up. jonski. jonizator (nlat., gr. ion) fiz. v. jonizacija. jonizacija (gr. in) fiz. u elektrolitima, tenostima koje provode elektricitet, JONI ve postoje koji nose struju, a u gasovi-ma koji provode elektricitet oni se moraju tek proizvesti. Obrazovanje jona u gaso-vima zove se jonizacija ili jonizovanje, sam gas u stanju provodljivosti jonizovan, pomona sredstva koja obrazuju j one zovu se jonizatori; jonizacija nadljubiastom svetlou, Rendgenovim zracima, ra-dioaktivnim zracima, usijanim meta lima, elektronskim udarom. jonizovanje (gr.) fiz. v. jonizacija. jonizovati (nlat., gr. ion) dovesti u stanje jonizacije. jonij(um) hen. radioaktivni izotop hemijskog elementa torijuma. jonikus (gr. ionikos) u antikoj metrici: etvoroslona, jonska, stihovna stopa sa dva kratka i dva duga sloga, obino se javlja u obliku: i i - - (lat. ionicus a minori), ili: - - i i (lat. ionicus a maiori). jonosfera (gr. ion, od ienai ii, sphaira lopta, kugla) sloj atmosfere u debljini od nekoliko stotina kilometara, nalazi se na visini veoj od stotinu kilometara od Zemlje i sadri veoma mnogo jona. jonski (gr. ionikos) koji pripada Joncima, jednom starrgrkom plemenu; jonski dijazrejrar nareje Jonjana; jonski stil, jonski stubovi arh. stubovi ija je glava" (kapitl) imala zavojite, spiralne ukrase; jonski stih v. jonikus; jonska kola fil. najstarija filozofija starih Grka, iji su predstavnici: Tales iz Mileta, Anak-simander iz Mileta, Anaksimenes iz Mileta, Heraklit iz Efeza, Anaksagora iz Klazomene i Diogenes iz Apolonije (po ovim filozofima naela prirode su: ili voda, ili beskrajno, ili vazduh, ili vatra kao lotos, ili duh itd.).

jontoforeza

376

judofil juventus (lat. juventus) v. juventa. juga (sskr. yuga) u sanskrtu: doba ili period sveta, kojih ima etiri, a odgovaraju zlatnom, srebrnom, gvozdenom i bakarnom dobu klasinih naroda. jugalan (lat. jugum jaram, jugalis) spojen, zdruen, udruen; brani, svadbeni; jar-meni, koji se tie jarma; slian jarmu; jugalna kost (lat. os jugale) anat. jagodnjaa, jagodina kost. juger (lat. jugerum) jedinica mere zemlji-nog poseda u starom Rimu (3200 t2), odgovara naem nazivu jutro, ral, lanac i sl.; takoe oznaava i njivu, oranicu. jugovinil (skr. jugoslovenski polivinil-hlorid) hem. sintetika plastine masa, polimer vinilhlorida, od koje se izrauje vetake platno, vetaka koa, izolacioni materijal i dr. jugularan (nlat. jugularis) anat. vratni, gr-kljanski, koji se tie vrata ili grkljana, kotalaki; jugularna vena vratna ili ko-talaka vena. Juda (hebr. Jehudah) l. etvrti sin Jakova i njegovo pleme; posle podele carstva zasebna drava, koja se zvala i Judeja; 2. Isusov uenik koji ga je izdao za ZO srebrnjaka; otuda: izdajnik, ovek koji je gotov da sve uini i proda za novac. judaizam (lat. Judas) judejska ili jevrejska vera, jevrejske shvatanje, jevrejski nain rada i dr., jevrejstvo. judeks (lat. judex) sudija, sudac; sub judice prav. pod sudijom, pod sudom, tj. jo nereeno. judika (lat. judica) u katolikoj crkvi: peta nedelja posta, nazvana po lat. poetku 43. psalma: Judica me, Sudi mi. judikatoran (nlat. judicatorius) prav. sudski, sudijski, koji spada u nadlenost suda (ili: sudije). judikatum (lat. judicatum) presuda, sudska odluka, sudsko reenje; res judikata (lat. res judicata) pravio vaea odluka, stvar pravio zavrena, sudska odluka koja stupa na snagu. judikatura (lat. judicare suditi) organizacije i rad sudskih organa, pravosue. judikacija (lat. judicatio) suenje, presui-vanje, donoenje presude. judicijalan (lat. judex sudija, judicalis) sudski; sudijski. judicijaran (lat. judiciarius) v. judicijalan. judicij(um) (lat. judicium) sudstvo, pravosue; sudska istraga, suenje, parnica; sud, miljenje, shvatanje; pravna radnja, pravni postupak; sudnica; mo rasuivanja, otroumlje. judiciozan (nlat. judiciosus) sposoban da rasuuje, razborit, razuman, razloan, smiljen, otrouman, mudar. judofil (lat. Judas Jevrejin, philos prijatelj) onaj koji voli Jevreje, prijatelj Jevreja.

jontoforeza (gr. ion, iontos, phoresis noenje) med. leenje putem jonizacije, naroito kod hroninih i akutnih oboljenja zglobova. jopac (nem. Affe) majmun; jopica majmunica. jorgan (tur. yorgan) posteljni pokriva postavljen vatom i proiven. jorgovan (pere., tur. erguvan) ukrasni grm iz porodice maslina sa lepim grozdastim mirisnim cvetovima plave i bele boje; Syringa wulgaris, fam. Oleaceae. jorkir (eng. yorkshire) po engleskoj grofo-viji Jorkunazvana rasa dosad najplemeni-tijih svinja bele, retke dlake i uspravnih uiju; dostie teinu od 500 kg. jota (gr. iota) ime devetog slova grke azbuke (g.); izgovaralo se kao i", ali ponekad, naroito izmeu suglasnika, i kao ,,j"; fig. neto malo, sitno, neznatno, beznaajno. jotacizam odvie esto ponavljanje slova jota; nesposobnost izgovaranja jote", jedna vrsta tepanja. johimbin farm. alkaloid iz kore drveta jo-himbe koje raste u tropskim krajevima Amerike; upotrebljava se kao sredstvo za pojaanje muke snage", naroito za po-jaanje erekcije. juan (kin. yuan) novana jedinica u NR Kini. jubilar (lat. jubilare) slavljenik, onaj koji proslavlja ju bile j neega, npr. ivota, braka, knjievnog ili umetnikog rada, slubovanja u nekoj struci, vladanja itd. jubilate (lat. jubilate) u katolikoj crkvi: trea nedelja posle Uskrsa, nazvana po lat. poetku 66. ili 100. psalma: Jubilate, Likujte, veselite se. jubilej (lat. annus jubilaeus, nlat. jubilaeum) proslava dana ili godinjice nekog dogaaja ili perioda ivota od 100, 75, 60, 50, 25 ili 10 godina. jubileum (nlat. jubilaeum) v. jubilej. juvancije (lat. juvare pomagati, juvantia) pl. med. sredstva za pojaavanje lekova, sastoj-ci koji se meaju u lekove da bi im se pojaalo dejstvo. juvel (lat. jocus, fr. jouai, ital. gioiello, eng. jewel, hol. juweel) bruen dragi kamen, adiar; nakit, dragocenost. juveli (hol. juweel) pl. v. juvel. juvelir (hol. juWeellier) trgovac adiarima ili nakitom; vetak u izraivanju adia-ra i nakita, zlatar. juvenalije (lat. juvenalia) mladike sveanosti kod starih Rimljana, proslava mladosti u vezi sa pojavom prve brade. juvenilan (lat. juvenilis) mladiki, mlade-naki, mladalaki; juvenilna voda geol. voda koja postaje, u unutranjosti Zemlje, od vodene pare. juvenilitet (lat. juvenilitas) mladost, mladalatvo, mladika nezrelost. juventa (lat juventa) mladost, doba mladosti; mladika snaga; mit. boginja mladosti kod Rimljana; juventus.

judofob

377

jurator

judofob (lat. Judas Jevrejin, gr. phobos strah) v. antisemit. juzbaa (tur. yiizbasi) kapetan u nekadanjoj turskoj vojsci, zapovednik bul>uka (ete). jukluk (tur. yiikluk) ormar, obino uzidan, uklopljen u zid; polica ili udubljenje u zidu za smetaj stvari (odela, posteljine i dr.), dolap. juksta (lat. juxta) pril., predl. pored, ublizo, kod, kraj, do, uz; kod hartija od vrednosti, lozova i akcija sa kuponima: crta, redovno u nekoj drugoj boji, koja pokazuje gde treba kupon odsei; jukstim. jukstapozicija (nlat. juxtapositio) stavljanje (ili: metanje) jednog pored drugog, grani-enje s neim, slaganje spolja, dodavanje. jukstim (lat. juxtim) pril., preda. v. juksta. juksuk (tur. yuksuk) napretek. jul (lat. Julius, Julii) sedmi mesec u godini, mesec etve, srpanj, ima 31 dan (nazvan u ast Julija Cezara, koji je izveo reformu kalendara, a toga se meseca rodio; pre njega se zvao kvintilis); juli. juli (lat. Julius, Julii) v. jul. julijaiski kalendar kalendar koji je popravio i uveo Julije Cezar postavivi mu kao osnovicu Sunevu godinu, umesto dotadanje meseeve godine, koja se zbog toga zove julijanskom godinom. Po ovome kalendaru, koji se jo zove stari kalendar ili stari stil, danas se jo upravlja pravoslavna crkva, dok se zapadne crkve upravljaju po kalendaru koji su, za pape Gregora H, izraunali nauenjaci 1582. i koji se zove novi stil, ili gregorijan-ski kalendar; razlika izmeu ova dva kalendara iznosi 13 dana. jun (lat. junius = Junonius) esti mesec u godini, lipanj, ima ZO dana (nazvan, verovatno, po boginji Junoni, kojoj je bio posveen); juni. Junajted pres (eng. United Press) Ujedinjena tampa", najvea novinska agencija u Severnoj Americi. juni (lat. junius = Junonius) v. jun. junien dek (eng. Union Jack) popularan naziv za britansku dravnu zastavu. junior (lat. juvenis mlad, junior mlai) lan podmlatka nekog, naroito sportskog, drutva, pripravnik. juniorat (nlat. junioratus) prav. nasledstvo najmlaih u najmlaoj liniji; imanje koje ee daje na uivanje samo mlaim svetenicima (kod katolika). juniori (lat. juniores) pl. mlai lanovi, podmladak nekog sportskog drutva (za razliku od starijih, reprezent? tavnih lanova drutva, seniora). juniperus (lat. juniperus) bog. smreka. junker (nem. junger Herr mlad gospodin, Jungherr, Junker) mladi gospodin", tj. mladi plemi, naroito (mali) seoski plemi u Pruskoj, oficirski priprav-

nik; Junkerska napmtja reakcionarna plemika partija u Nemakoj, koja se protivila izjednaenju Jevreja i hriana u graanskim pravima i bila protiv velikih gradova, po njihovom shvatanju gnezda socijalnih pokreta i revolucija; junker-ska politika ratoborna politika, koju su u Nemakoj uglavnom vodili oficiri sa bivim kajzerom Vilhelmom P na elu, politika zveckanje sabljom. junkerirati (nem. junkerieren, junkern) iveti (ili: ponaati se, biti besan) kao junker, iveti u neradu; biti ratoboran, zveckati sabljom. junkers voj. tip nemakih aviona u P svetskom ratu, najpre transportnih a docnije bombardera (nazvan po nemakom konstruktoru i fabrikantu aviona Junkersu). junktim (lat. jungere spojiti, sjediniti, junctim) psih. namerno stajanje dvaju kompleksa misli i oseanja, koji su stvarno u slaboj ili nikakvoj vezi, radi pojaavanja efekta. junktura (lat. junctura) veza, spoj, sastav, zglob; poloaj, okolnost. Junona (lat. Juno) mit. ki Saturna i Reje, ponosna i ljubomorna sena i sestra Jupiterova, boginja meseca, domainstva i braka (kod Grka joj odgovara Hera); astr. jedna od malih planeta izmeu Marsa i Jupitera, otkrivena 1804. god. junferica (prema nem. Jungferschaft nevinost, devianstvo) nevina, edna devojka, devica. Jupiter (lat. Juppiter) l. mit. najglavniji i najmoniji bog starih Rimljana, bog munje i groma (gromovnik), zatitnik polja i prava (kod Grka Zevs ili Kronion), sin Saturna i Reje, brat Neptuna i Plutona, mu i brat Junonin. Jupiter (lat. Juppiter) 2. astr. najvea planeta u naem Sunevom sistemu, od Sunca udaljena 778 miliona kilometara, a 5*/2 puta dalja od Zemlje; vidi se golim okom. jura (po planini Jura) geol. v. jurska formacija. jurament (lat. juramentum) prav, zakletva; juramentum manifestacionis (lat. juramentum manifestationis) zakletva kojom dunik, poto prethodno da podatke o svom materijalnom stanju, tvrdi pred sudom da nita od imanja nije zatajio ni prikrio. jura novit kurija (lat. jura novit curia) prav. sud zna pravo; naelo po kome sud mora da poznaje zakone i da zna pravo, tako da stranke ne treba da mu ga dokazuju. jurat (lat. juratus) prav. onaj koji je poloio zakletvu, koji je zaklet; jurata depozicio (lat. jurata depositio) iskaz dat pod zakletvom; jurata renuncijacio (lat. jurata renunciatio) odricanje neega pod zakletvom. jurator (lat. jurator) polaga zakletve, zakleti svedok, zakleti sudija.

juratoran

378

jyc retorzionis

juratoran (lat. jigage zakleti se, nlat. juratorius) prav. pod zakletvom, dat ili uinjen pod zakletvom. juratorij(um) (nlat. juratorium) obeanje dato pod zakletvom. juracija (lat. juratio) zaklinjanje, polaganje zakletve. jurget duguljasta tikvica, obino se jede punjena samlevenim mesom; jurgeta. jure (lat. jus pravo, jure) s pravom, po pravu; de jure ili eko jur (lat. de jure, eh jure) c pravom, po pravu, s pravnog gledita; jure divimo (lat. jure divino) s boanskim pravom, po boanskom pravu; omni jure (lat. omni jure) sa svim pravom, s punim pravom. jurekonzultus (lat. jureconsultus) prav. v. juriskonzultus. juridice (lat. juridice) dril. v. juridian. juridian (lat. juridicus) pravni, sudski, zakonski, koji ide zakonskim putem, putem zakona; pril. juridice. jurne (lat. jus pravo, ten. juri prava) kvid jurio (lat. quid juri) to je pravo, to je po pravu; biti sun jurio (lat. sui juri) biti svoj gospodar, tj. ne biti pod oin-skom vlau; biti alijeni jurio (lat. ali-eni juri) biti podloan tuoj vlasti, naroito oinskoj; jurio studiozus (lat. juri studiosus) pravnik; jurio utrijus-kve doktor (lat. juris utriusque doctor) doktor oba prava, tj. rimskog i kanonskog (graanskog i crkvenog). jurisdikcija (lat. jurisdictio) pravda, pravo, pravosue, sudstvo; pravo suenja, nadlenost suda; oblast javnog suda, delokrug suda. juriskonzultus (lat. jurisconsultus) pravnik, poznavalac prava i zakona; jurekonzultus. jurisprudencija (lat. jurisprudentia) pravna nauka, pravna uenost; nain sudskog reavanja, sudska praksa. jurist(a) (lat. jus pravo, nlat. jurista) pravnik, poznavalac prava. juristicij(um) (nlat. juristitium) v. justi-cij(um). juristika persona v. pod persona. juristiki (nlat. jurista) svojstven pravni-cima, koji se tie prava ili je u vezi sa pravom, pravniki, pravni, sudski, zakonski; juridian; juristiko lice pravio lice, pravio telo. juri (tur. yiiruyus od yiiriimek hodati, * napredovati) navala, napad. jurodiv (rus. gorodivi aav, sumanut) budala Hrista radi", naziv apostola Pa-vla i ostalih apostola. Rusi smatraju da se na ovakvim jurodivima, ludacima od roenja, ispoljila volja boija, zbog ega ih nazivaju bojim ljudima" i veruju da imaju mo proricanja; u V veku: oni koji su se izlagali ruglu i ismevanju smatrajui to moralnim savrenstvom. jurska formacija kol. doba u razvitku Zemljine kore, nazvano po planini Juri; u ovo doba bio je veliki deo Evrope pod

morem, a Atlantski okean bio je kopno; u ovoj formaciji naeni su mnogi ostaci organskog sveta (ribe kotunjae, kor-anje, krokodili, naroito ihtiosauri, pleziosauri i dr.). jurta (rus. kzrta pere. jurd) pokretni stan, koliba Kirgiza i ostalih sibirskih no-mada, kirgiski ator; zimski stan Kam-adala koji je, u stvari, pokrivena zemu-nica. juruk (tur. yuruk) 1. pripadnik nekadanje janiarske pomone vojske, 2. nomad, ovek bez stalnog prebivalita. jus (lat. jus, sskr. yoh) pravo, pravinost, pravda, sila i vlast koja proistie iz prava; sumum jus suma injurija (lat. sum-mum jus summa injuria) posl. najvee, tj. najstroe, pravo esto je najvea nepravda. jus agracijandi (nlat. jus aggratiandi) prav. pravo pomilovanje. jus gencijum (lat. jus gentium) meunarodne pravo. jus divinum (lat. jus divinum) boansko pravo. jusiv (nlat. jussivus) gram. v. imperativ. jus in sakra (lat. jus in sacra) pravo to ga ima crkva nad svojim lanovima. jus jurandum (lat. jus jurandum) prav. zakletva. jus kanonikum (lat. jus canonicum) kanonsko pravo, papsko pravo. jus kvezitum (lat. jus quaesitum) steeno pravo. jus komune (lat. jus commune) opphte pravo. jus konubii (lat. jus cormubii) u rimskom pravu: sposobnost rimskog graanina da sklopi zakoniti brak. jus kriminale (lat. jus criminale) krivino pravo, kazneno pravo. jusovi ime slovima za nazale u starosloven-skoj azbuci: mali jus A (nazalno e e), veliki jus (nazalno o r). jus opcionis (lat. jus optionis) prav. pravo opcije; v. pod opcija. jus precedencije (nlat. jus praecedentiae) v. precedentno pravo. jus prime noktis (lat. jus primae noctis) pravo na prvu no koje, po verovanju mnogih naroda, pripada bogovima ili demoni-ma, te je, kao opasno po mladoenju, obino ustupano nekom strancu; u srednjem veku: tobonje pravo feudnog gospodara da, kad njegov sluga ili kmet sklopi brak, provede prvu no sa njegovom nevestom i da joj oduzme nevinost (ono se osnivalo samo na pravu gospodara da odobri ili ne enidbu svoga potinjenog). jus primogeniture (nlat. jus primogeniturae) prav. v. pod primogenitura. jus protekdionis (nlat. jus protectionis) pravo zatite. jus retorzionis (lat. jus retorsionis) pravo odmazde, pravo vraanja istom merom; jus talionis.

jus reformandi

379

jyxra

jus reformandi (lat. jus reformandi) nekadanje pravo vladaoca da odluuje da li e neka veroispovest biti doputena ili nee. jus talionis (lat. tali takav, jus talionis) v. jus retorzionis. Justinijanov kodeks v. Korpus jurio. justifikatura (nlat. justificatura) odobrenje, odobravanje nekog rauna. justifikacija (nlat. justificatio) prav. pravdanje, opravdanje; dokazivanje na sudu, dokaz; odobrenje rauna poto se prethodno ispita; izvrenje kazne, naroito smrtne, pogubljenje. justificirati (lat. justificare) prav. pravdati, opravdati, opravdava; dokazati, dokazivati; ispraviti; izvriti presudu, naroito smrtnu kaznu, pogubiti, omaknuti. Justicija (lat. Justitia) mit. boginja pravde kod Riml>ana, predstavljena kao devojka sa zavezanim oima, sa maem i terazijama; kod Grka: Temida. justicija (lat. justitia) pravda, pravica, pravinost; pravosue; sud, sudnica; justicija distributiva (lat. justitia distributiva) pravosue koje vodi rauna, u procenjivanju nekog dela, i o okolnostima pod kojima se delo dogodilo; justicija komuta-tiva (lat. justitia commutativa) pravosue koje ceni delo kao takvo, bez obzira na okolnosti pod kojima je izvreno; Justicija regnorum fundamentum (lat Justitia regnorum fundamentum) Pravda je temelj drava, tj. vlasti, Pravda dri zemlju i gradove". justicijar (nlat. justitiarius) sudija, upravnik suda; pravni strunjak, referent za pravne poslove i pitanja u nekoj ustanovi ili nekom nadletvu

justicij(um) (lat. justitium) obustavljanje sudskih poslova zbog kakvih radosnih ili tunih dogaaja, naroito zbog rata, tekih zaraznih bolesti, zemljotresa i sl.; juristicij. justic-kolegij(um) (lat. justitia, collegium) sud, sudijsko vee, sudije koje predstavljaju sud u jednom zasedanju. justic-mord (lat. justitia pravda, nem. Mord ubistvo, zloin) pravosudno ubistvo, tj. izvrenje smrtne kazne nad nekim usled nedovoljne savesnosti i nehata sudija u ispitivanju i utvrivanju krivinog dela. justorij(um) (nlat. justorium) tio. taan pravougaoni instrument za ispitivanje i utvrivanje ispravne izrade visine izli-venih tamparskih slova. justus (lat. justus) pravedan, pravian; prav, ispravan, poten; justum nekare perec Italije (lat. justum pesage reges Italiae) lozinka italijanskih karbonara:Pravo je ubijati kraljeve Italije. jusu (lat. jussu) po zapovesti, po naredbi. jus civile (lat. jus civile) graanske pravo, civilno pravo. jus pirka sakra (lat. jus circa sacra) crkveno pravo drave (za razliku od jus in sakra). juga (beng. chuti, eng. jute) likini konci dveju lipi slinih indijskih biljaka (nlat. Corchorus capsularis i Corchorus olitorius), indijska konoplja ili kudelja koja se mnogo izvozi, naroito u Englesku i Sev. Ameriku, i upotrebljava za izradu jakog platna za jedra, uad i sl. jufka (tur. yufka) fino, tanko razvijeno testo, kora za pitu. juhta (hol. jucht, jugt) vrsta crvene govee ili konjske koe koja se izrauje pomou brezovog ulja i upotrebljava za lovake izme, rune torbe, povezivanje knjiga itd.

i z a n o r s t

K
K, k dvanaesto slovo nae irilice, petnaeste nae latinice (K, k); kao skraenica: So., Comp., Cie = kompanija; SoA. = kodeks; Cio = KOHTo; st = centimetar; kg=kilogram; km = kilometar; Ljt = kubni metar; sst = kubni centimetar; stt = kubni milimetar; = metrika centa; qcm = KBafl-ratni centimetar; astr. k=Gausova kon-stanta, brojna vrednost gravitacione kon-stante Sunevog sistema; mat. so$ = kosi-nus; ctg ili cotg=kotangens; fiz. K = kel-vin; S = kulon; hem. SA = kadmijum; K=ka-lijum; Cf= kalifornijum; Sa = kalcijum; S = karbon; St = kirijum; So = kobalt; K.g=kripton; He = ksenon; Si = kuprum; Ki = kur a tovi j um. Kaba (arap. Kjabe) duguljasto-etvrtasta, 12 m duga, 10 m iroka i 15 m visoka zgrada u Meki, koju je islamski svet odvajkada smatrao svetinjom, a sam Muhamed proglasio iom islamske vere i ciljem poklonstvenih poseta vernih (hadija); u jugoistonom uglu zgrade nalazi se uzidan sveti crni kamen" (hadar), koji poboni posetioci sa najveim potovanjem dodiruju i celivaju; nai muslimani obino kau aba. kabadahija (tur. kabadayi) prost vojnik, grubi dahija, nasilnik. kabak (rus. kabak, fr. cabaret) rakidinica, livnica, krma. kabala (hebr. kabbalah) jevrejske tajno uenje, religijsko i filozofsko, ija je osnova istonjake uenje o emanaciji; vetina optenja s duhovima; tumaenje tajanstvenih znakova; pravo klanja stoke koje rabiner daje ahterima poto poloe ispit; trg. tajni ortakluk; fig. tajno udruenje; sporazum potajno napravljen radi postignua nekog runog cilja; spletka, smicalica, ogovaranje, intriga. kabaler (fr. cabaleur) spletkar, spletka, up. kabalist. kabalero (p. caballero) vitez, gospodin; kavaljer. ka ba leta (ital. cabaletta) muz. naroito prijatan i milozvuan umetak u veim muzikim delima, u ariji ili kavatini italijanskih opera. kabalirati (fr. cabaler) spletkariti, spletkaiti, praviti spletke. kabalist (hebr. kabbalah) jevrejski mistiar, uitelj i poznavalac jevrejskih tajnih uenja; trg. tajni ortak; fig. spletka, spletkar, smutljivac, intrigant; kabaler. kabalistika (hebr. kabbalah) tobonje op-tenje s duhovima; tajno uenje, maijska vetina. kabalistiki (fr. cabalistique) tajanstven, nerazumljiv, zagonetan, mraan; koji pripada jevrejskom predanju, koji je u vezi sa jevrejskim predanjem; up. kabala. kabardinci pl. rasa erkeskih konja iz oblasti Kabarde, na severnoj strani Kavkaza. kabardisati (tur. kabarmak) otei, oticati, naduti se, nabubriti. kabare (fr. cabaret, arap. hamarat) krma; elegantna gostionica u kojoj se daju i artistike produkcije (kabaret); stoi, sluavnik za aice i oljice; lepeza-sta inija za kompot. kabaret (fr. cabaret, nem. Kabareti), v. pod kabare. kabast (tur. kaba) krupan, debeo, glomazan. kabestan (fr. cabestan) lom. vitao, ekrk, kotur na koji se namotava ue. kabildo (nm. cabildo, lat. capitulum) mesto gde kalueri dre skuptinu, kaptol; optinska sudnica; venica, senat u ju-noamerikim republikama. Kabili (arap.) pl. ime mnogobrojnih plemena severne Afrike, Berberi. kabil (arap., pere.) brani ugovor kod Turaka i Persijanaca, koji se sklapa za odreeno vreme; izdravanje koje pripada udo-vicama turskih paa. kabina (fr. cabine, eng. cabin) sobica na brodu, avionu, sobica u javnom kupatilu; sobica ili kuica za telefon. kabine separe (fr. cabinet separe) naroita soba, zasebna soba. kabinet (fr. cabinet) mala soba, sporedna sobica; u vladarskim dvorovima: soba za stanovanje i soba za poverljiva savetovanja i rad; kancelarija; vlada, tj. lanovi ministarskog saveta; osoblje kancelarije ministra, predsednika parlamenta i sl.; zbirka uila (u kolama); soba u kojoj su izloene retkosti, naroito umetni-

kabir

381
kavaz (tur. kavas) lini momak ili poasni straar stranih diplomatskih predstavnika u Turskoj i viih dravnih inovnika uopte; straar, policajac. kaval (tur. kaval) l. vrsta frule, svirale; 2. vrsta kratke starinske puke. kavalerija v. kavaljerija. kavaleta (ital. cavalletta) muz. -v. kabaleta. kavaleto (ital. cavalletto konjic") drveni konj za vebanje u skakanju na konja i preko konja (up. voltigiranje); drveni magarac za batinjanje; slikarske nogare, tafelaj. kavalir v. kavalir. kavalkada (fr. sa val ae) svean sprovod na konjima; sjajna povorka ili grupa konjanika; etnja na konjima. kavalke (fr. cavalquet) voj. mar konjice; trubio sviranje pri ulasku konjice u neku varo. kavaljer (fr. cavalier, ital. cavaliere) konjanik, jaha; pratilac, udvara neke dame; ovek usluan i izdaan (naroito u novcu), otmen ovek, fin gospodin; vitez, plemi; konj (u ahu); hartija velikog formata; hartija za pisma malog formata; fort. prednji, istaknuti deo nekog utvrenja. kavaljerija (ital. cavalleria, fr. cavalerie) voj. konjica; u taroku: etiri slike u istoj boji jedna za drugom. kavaljerist(a) (ital. cavaliere) voj. konjanik. kavaljeros (p. caballeros) vrsta panske vune. kavaljerski (fr. cavalierement) pril. viteki; ljubazno, usluno, predusretljivo; fino, gospodstvene; otvoreno, neusiljeno, slobodno. kavana (tur. kahvehane) mesto, radnja u kojoj se kuva kafa, kafana. kavata (ital. sa vata, cavare) 1. uz. mala, laka i jednostavna pesma (za razliku od raskone operske arije); trg. iznos menice prema kursu; prodaja meninog pisma za gotov novac. kavata (lat. cavus upalj) 2. svod; gra, temelji na svod jedne crkve. kavatina (ital. cavatina) muz. kratak i jednostavan muziki komad za pevanje bez ikakvih ukrasa i bez uobiajenih ponavljanja kod arije; up. kavata 1. kavacija (lat. cavatio pravljenje neega upljim) gra. kopanje podruma. kavga (pere. gawga, tur. kavga, gavga) prepirka, svaa; bitka. kavgadija (pers.-tur.) onaj koji izaziva svau, prepirku, svaalica. kave (lat. cave) uvaj se! kaveat (lat. cavere, caveat) neka se uva, neka se pripazi"; prav. opomena; sudski prigovor. kavez (pere. qafes, tur. kafes) krletka; reetke na prozorima starinskih kua; ka-fez.

ki predmeti; orman sa fiokama; nunik; kabinetsko pitanje pitanje od ijeg reenja zavisi opstanak jednog kabineta (vlade); kabinetski rat rat koji se vodi iz dinastikih razloga; kabinetsko pismo pismo jednog suverena bez premapotpisa ministrovog; kabinetsko vino skupoceno vino. kabir (arap.) voa putnika kroz pustinju. ka bl (fr. cable, eng. cable, nlat. caplum, lat. sarege hvatati, uhvatiti) debelo ue, pa-lamar od kudel>e ili tanke ice za vezivanje laa, viseih mostova itd.; ue od bakarne ice, izolovano gumom i gutaper-kom, zatieno spolja metalom, slui kao provodnik elektrine struje kod podzemnih i podmorskih telegrafa, telefona i DRkablirati (fr. cabler) telefonirati ili telegrafirati podzemnom ili podmor-skom icom; sukati, upredati ue, praviti kablove, palamare. kablogram (fr. cable, gr. gramma slovo) depea poslata podzemnom ili podmor-skom icom (kablom). kabotaa (fr. cabotage) plovidba kraj obale; primorska (ili: obalska) trgovina, tj. trgovina obalama jedne zemlje, od jednog pristanita do drugog. kaboten (fr. cabotin) putujui glumac; rav glumac; komedija; ovek koji se ponaa kao glumac. kabotinirati (fr. cabotiner) iveti ivotom putujueg glumca; ravo glumiti; ponaati se kao glumac. kabotirati (fr. caboter, um. cabo rt) ploviti od rta do rta", tj. du; obale, baviti se obalskom trgovinom. kabotje (fr. cabotier) mali brod koji plovi du obale (kabotjera); takoe: sprovodnik brodova kroz opasna mesta. kabotjera (fr. cabotiere) v. kabotje. kaboon (fr. cabochon) dragi kamen nebru-en, ili bruen samo prema svom prirodnom obliku, naroito rubin; bakreni klinac pozlaen ili bronziran, sa ukrae-nom glavom, koji se upotrebljava za nametaj. kabriolet (fr. cabriolet) lake dvokolice sa konim koem i sa jednim konjem; vrsta otvorenog automobila sa dva do etiri sedita; vrsta enskog eira; vrsta male naslonjae. nabuja (p. cabuya) vrsta junoamerike konoplje. kabuki japanske narodno pozorite (od poetka HUP v.); prikazuje istorijske, ro-mantine i ljubavne drame uz muziku pratnju i igru; enske uloge igraju mukarci. kabuliti (arap. qabul, tur. kabul) primiti, dopustiti, dozvoliti, odobriti. kavaa (fr. sa vage) trg. smetaj robe u podrum; kirija za podrum; plata radnicima koji vre smetanje robe.

kaverna

382

kadmij(um )

kaverna (lat. caverna) upljina, otvor, duplja; peina, pilja; podrum; med. upljina u pluima, koja je nastala usled raspadanja tkiva, naroito kod tuberkuloze, a ponekad i usled apscesa i gangrene. kavernozan (lat. cavernosus) pun peina, pun duplji; upljikav, upljikast, spuvast; kavernozna respiracija med. upljinsko disanje. kavedija (tur. kahveci) sopstvenik kafane; onaj koji kuva kafu; onaj koji voli da pije kafu. kaveta (fr. cavette) fort. mali utvreni op-kop izmeu dva vea. kavijar (tat., fr. caviar, ital. caviale, tur. hayvar) usoljena ikra od jesetre, morune i drugih riba, naroito iz Volge i Kaspij-skog jezera; hajvar. kavilacija (lat. cavillatio) zadirkivanje, peckanje, podsmevanje; pravljenje sofiza-ma, govorenje u sofizmima. kavirati (lat. cavere) uvati se; jamiti; pri maevanju; izbegavati protivnikov udarac odbijanjem njegovog maa udarcem odozdo i izmicanjem tela; trg. naplatiti (menicu). kavitacija (lat. cavitas gen. cavitatis) nastajanje mehura ili vakuuma u tenosti koja se vrtlono kree. kavitet (lat. cavus pgupalj, nlat. cavitas) upljina, duplja, naroito u ovejem telu (glavi, grudna i trbuna duplja). kavkaski koji pripada Kavkazu, koji potie od planine Kavkaza; kavkaska rasa bela ili indoatlantska rasa, kojoj pripadaju stanovnici Evrope (sem Maara, Turaka, Samojeda, Laplanana i Finaca), Prednje Azije, Indije i Sev. Amerike. kavurma (tur. kavurma) l. vrsta jela od iznutrice i drugih dodataka; 2. vrsta orbe od iznutrice; 3. ovije ili svinjsko meso u komadiima ispreno i konzervi-rano zalivenom mau. kagular (fr. cagoule) pripadnik tajne poluvojnike faistike organizacije u Francuskoj u vreme od 1932. do 1940. god. kadaver (lat. cadaver) leina, mrtvac, mrtvo telo, strvina, mrcina. kadaverin (lat. cadaver leina) hem. otrovno organsko hemijsko jedinjenje iz grupe ami-na koje se stvara razgraivanjem belanevina, pri raspadanju mrtve ivotinjske materije (npr. leeva). kadaverozan (lat. cadaverosus) mrtvaki, leinski, strvinast. kadaif (tur. kadayif) vrsta slatkog jela, spravljenog od brana, jaja, masla i eera. kadar (fr. cadre, lat. quadrum etvorougao) 1. voj. skupina (kor) oficira i podoficira u jednoj vojnoj jedinici; stalni kadar mirnodopska vojna sila jedne drave, vojnici koji su na odsluenju svog zakonom propisanog roka; adi. slubenitvo, inovnitvo, svi slubenici (ili: inov-

nici) jednog nadletva; struni kadrovi struni ljudi za pojedine delatnosti u drutvenom i dravnom ivotu. kadar (arap. qadir, tur. kadir) 2. pr. koji je u stanju da neto uradi, moan, sposoban za neto. kadariti (arap.) sudbinai", protivnici ortodoksnog shvatanja sudbine i fatali-zma u islamu, a pristalice slobode ljudske volje. kadeliti (arap.) v. kadri. kadentan (lat. cadens, cadere padati, pasti) koji pada, koji je u padu, koji tone, koji se sputa. kadsnte (ital. mese cadente) trg. protekli, proli mesec. kadenca (ital. cadenza, nlat. cadentia) odmor na poslednjem, naglaenom slogu (stiha, reenice); ritam; kretanje po taktu; muz. zavrni ton, sputanje glasa na zavretku (pesme); svretak jednog reda akorada; u plesu: takt. kadencirati (fr. cadencer) pravilno i lepo udesiti, odmeriti po taktu, npr. korake pri plesu. kadet (fr. cadet, lat. caput) uenik, pitomac vojne akademije, oficirski pripravnik; mlai sin, sin mezimac, naroito u plemikim porodicama, koji se sprema za vojnu vebu; lan mlade ekipe nekog sportskog kluba. kadeta (fr. cadette) kamena ploa (za kaldrmisanje, poploavanje); kratak bilijarski tak. kadeti pl. lanovi stranke konstitucio-nalnih demokrata" (po emu je napravljen i naziv: k. d.) u bivoj Rusiji, koji su imali u programu: ustavne slobode, versku trpeljivost, slobodu tampe, ravnopravnost Jevreja i agrarnu reformu; voa stranke bio je Pavle Miljukov. kadi (fr. cadis, eng. caddis) trg. fina naborana vunena tkanina. kadija (tur. kadi) sudija, nii sudija, mi-rovni sudija kod Turaka i drugih muhame-danskih naroda. kadiluk (tur. kadihk) zvanje sudije; oblast, delokrug jednog sudije. padine (tur. kadin) pl. ene sultanove (sedam na broju), koje su birane izmeu haremskih robinja, po rangu su stojale izmeu kasekisultane i odalisaka. kadifa (tur. kadife) svilena tkanina koja s jedne strane (s lica) ima nisko saseene dlake, a s druge strane je potpuno glatka, svileni somot. kadi (hebr. kaddisch) molitva za mrtve kod Jevreja. kadmij(um) (gr. kadmla kalamina) hem. element, atomska masa 112, 40, redni broj 48, znak Cd, cinku slian metal, plavkasto-belog sjaja, upotrebljava se u zubarskoj tehnici, kao materijal za elektrode itd.; spojen sa sumporom daje lepu utu slikarsku boju.

kadmiologiJa

383

kazuistika

kadmiologija (gr. kadmia kalamina, logia) nauka o kobaltu; nauka o upotrebi kobal-ta. kadet (hebr. kadosch) v. kadi. kadran (fr. cadran) brojanik, brojnik, cifarnik, ploa sa brojkama (ciframa) na asovniku; sunanik, sunani sat; astr. sprava za merenje Suneve visine. kadri (arap. kadri, kadarijat) pl. oni koji su Bogom odreeni da budu moni", lanovi jedne strogo religiozne muhamedanske sekte; kadeliti. kadril (fr. quadrille) 1. etvorka, poznati francuski ples sa etiri para igraa; 2. viteka igra koju izvode etiri odreda konjanika; 3. jedna igra karata uetvoro (kod l'ombra). kadrirati (fr. cadre) ralanjavati radnju (filma, televizijskog programa) na pojedine delove. kadrovac voj. onaj koji slui obavezni vojni rok u stalnom kadru. kadrovik 1. slubenik koji vodi brigu o kadrovskom, personalnom sastavu preduzea, ustanove i sl., personalki referent. 2. aktivni oficir ili vojnik (koji pripada stalnom kadru). kadukan (lat. caducus) l. bezvredan, troan; 2. oronuo, nemoan. kaduna (tur. kadin, hatun) gospoa, ugledna ena, dama, kneginja; dobra domaica. kaducej (lat. caduceus) kit. tap antikog boga trgovine Merkura, sa dva krila na vrhu i obavijen dvema zmijama; takav tap kao glasnika palica i simbol trgovine. kaduceus v. kaducej. kaducirati (lat. caducus sklon padu; pao) proglasiti propalim, uiniti ne-vaeim; kaducirano imanje prav. imanje bez naslednika koje, zbog toga, ima da postane dravna svojina. kaducitet (nlat. caducitas) sklonost padu, tronost, dotrajalost; nevaenje; fig. prolaznost. kaza (tur. kaza) ist. administrativno-uprav-na jedinica u nekadanjoj Turskoj, sastavni deo sandaka, kadiluk, srez. kazaz (arap. qazz svila, tur. kazzaz) svilar, , zanatlija koji izrauje svilene i pamune predmete i ukrase. kazak (fr. casaque) kabanica, ogrta; dokejski kaputi; duga enska bluza. kazaken (fr. casaquin) vrsta gornjeg kaputa; vrsta enske gornje hal>ine. kazamat (lat. asa madida vlana koliba, fr. casemate, ital. casamatta) voj. podzemno odeljenje na svodove u tvravi koje je sigurno od puanih zrna; na ratnim brodovima: oklopljena prostorija za smetaj topova i municije; podzemni magazin; fig. podzemni zatvor, tamnica, hapsana. kazan (pere., tur. kazan, Kazgan) kotao, veliki lonac; janiarski puk.

kazaok (rus. kazaok) vrlo iva ukrajin-ska narodna igra u dvoetvrtinskom taktu: poinje lagano, zatim postaje sve bra, a na kraju igra pravi temperamentne skokove i unjeve na jednoj nozi. kazba (arap. kasba) grad, tvrava; stambena etvrt u gradovima severne Afrike oko vladareva dvorca; sam taj dvorac. kazeaza hem. ferment koji razlae belanevinu kazein u prostije jedinjenja. kazein (lat. caseus sir) hem. vrsta belanevi-ne koja se nalazi u mleku i koja se pri sasiravanju, pod uticajem kiseline, izdvaja. kazimir (sskr. kacmira, fr. casimir, cachmir, eng. cassemere) laka, tanka, naborana vunena tkanina, vrsta poluoje; fina i meka tkanina od kostreti kamirske koze; up. kamir. kaznio (ital. asa, casino), kuica", letnjikovac, vila; nekada kockarnica u Firenci u kojoj su se skupljali plemii (otuda isti naziv i za veinu dananjih kockarnica); zatvoreno, ue drutvo i kua u kojoj se takvo drutvo sastaje, drutveni dom, klub i klupske prostorije; gostionica u kojoj se hrane oficiri, fabriki inovnici i dr.; igra uetvoro ili utroje sa francuskim kartama; ka-sina. kazu (lat. casus sluaj, asu) sluajno, sluajem; in kazu (lat. in asu) prav. u sluaju itd.; in prezenti kazu (lat. in praesenti asu) u sadanjem sluaju, u datom sluaju. ka zu a lan (lat. casualis, fr. casuel) sluajan, koji zavisi od sluaja, neizvestan; spore-dan, neredovan. kazualizam (lat. casus sluaj) fil. uenje o sluajnosti, tj. shvatanje da sve u svetu postaje i biva sluajno. kazualije (lat. casualia) pl. sluajnosti; sluajne pojave; neredovni (ili: sporedni, nepredvieni, sluajni) prihodi ili ras-hodi. kazualist(a) (lat. casus) fil. pristalica (ili: propovednik) kazualizma. kazualitet (nlat. casualitas) sluajnost. kazuar (mal. cassuwari, suwari) zool. vrsta velike australijske i istonoindijske ptice, sline noju. kazuarina bog. zimzelena biljka Casuarina iz fam. Casuarinaceae koja ima prljenasto razgranato stablo s ljuskastim listiima; gaji se kao ukrasna biljka. kazuizam (lat. casus sluaj) fil. v. kazualizam. kazuist(a) (lat. casus sluaj, fr. casuiste) vetak u reavanju raznih, naroito spornih pitanja savesti; poznavalac tekih i zamrenih pravnih sluajeva; up. kazuistika. kazuistika (lat. casus sluaj, fr.sazi!8^ie) fil. uenje o sukobima izmeu raznih dunosti, naroito izmeu razliitih ten-dencija, interesa i sl.; vetina rea-

kazuk

384 kajak-amac sp. veoma spretan amac, poreklom sa Grenlanda, slui za vonju po brdskim rekama, preko slapova i brzaka, gradi se od gume ili neprobojnog platna, nosi jednoga a najvie dva veslaa, tera se naroito udeenim dvostrukim veslom, moe se lako sloiti i nositi na leima. kajalit (tur. kaja cement, gr. Hthos kamen) vetaka kamena masa od magnezija-cementa, upotrebljava se za izradu stonih kamenih ploa i dr. kajarsuz (gur.) konj koji nije kajaren, tj. nepotkovan konj. kajao (tur. kayasa) kona uzica, remen. kajgana (tur. kaygana) jelo od izmuenih prenih jaja. kajda (fr. cahier) v. kaja. ka jen (fr. saueppe) najbolja boja u vistu; trg. vrsta polusvilene letnje tkanine sa prugama. kajzer (nlat. Kaiser, lat. Caesar) car, uobiajen naziv za biveg nemakog cara Vilhelma P. kajzerbart (nem. Kaiserbart) brada du obraza; up. bakenbart. kajzerizam (nem. Kaiser car) sistem unutarnje (to bolje naoruanje i jaka vojna organizacije) a poglavito spoljne imperijalistike (Drang nach Osten") politike koji je naroito bio zaveo nemaki kajzer Vilhelm II. kajzerica (nem. Kaiser car) carska zemika", vrsta malog okruglog peciva. kazeriit (nem. Kaiserschnitt carski rez") med. v. sekcio cezarea. kajita (hol. kajuit, v. kajuta) mor. soba za stanovanje na lai. kajmak (tur. kaymak) ono to stoji", skorup, fig. ono to je najbolje, probrano, sr neega. kajmakam tur. kaymakam) zastupnik; u Turskoj: okruni naelnik, pomonik velikog vezira; takoe: zastupnik jednog ta-tarskog kneza. kajmaka (ind.) vrsta finog indijskog platna. Kajmakalan (tur. kaymakcali probrana ikara, grmlje i trnje) najvii vrh na planini Nice u Makedoniji. kajnauba-vosak prirodni vosak, dobiva se, u obliku ljuspica, sa lia brazilijanske votane palme (Copernicia cerifera); upotrebljava se za izradu raznih maziva. kajsija (tur. kaysi) marelica, Prunus armeniaca. kajuta v. kajita. kakadu (mal. kakatua) zool. vrsta belih papagaja sa uspravnom ubom, ivi u Australiji i na indijskim ostrvima. kakalekseterije (gr. kakos rav, alexo branim) med. sredstva i lekovi koji slue za poboljanje i jaanje telesnih sokova. kakao (meke. Kakauati, nlat. theobroma cacao) vot. drvo koje raste u tropskoj Americi i zapadnoj Indiji, sa plodom slinim kra-

valja raznih pitanja savesti; mudro i umeao raspravljanje i snalaenje u tekim praznim pitanjima; uopte: vetina pronalaenja pomirljivog, srednjeg puta; fig. lukavost, dovitljivost, doskolji-vost. kazuk (tur. kaak) debeo kolac na renoj obali za vezivanje laa i amaca. kazula (lat. casula) obredna haljina katolikih svetenika, bez rukava, razrezana sa strane, u kojoj se slui misa. kazus (lat. casus) sluaj, dogaaj; gram. pade (u promeni imenica, zamenica, prideva i brojeva). kazus beli (lat. casus belli) povod ratu, uzrok ratu, razlog zbog koga se objavljuje ili vodi rat. kazus mikstus (lat. casus mixtus) prav. meo-vit sluaj, tj. sluaj u kome ima krivice i do onoga lica kome se dogodio. kazus oblikvus (lat. casus obliquus) gram. kosi, zavisni pade u lat. jeziku (genitiv, dativ, akuzativ i ablativ); per kazum oblikvum (lat. reg casum obliquum) fig. kosim putem, zaobilazno. kazus rektus (lat. casus rectus) gram. nezavi-sni pade (nominativ i vokativ). kazus federis (lat. casus foederis) prav. sluaj kada jedan savez stupa na snagu, tj. kad treba da doe do izraaja. kaid (arap.) vo, poglavica; arapski poglavar u Maroku, Aliru i Tunisu. nail (arap. qa'il, tur. kail) naklonjen, odan, zaljubljen; spreman, voljan, sporazuman. kaim (arap., tur. kaime) turski papirni novac; uvar u moejama. Kain (hebr. Kajin) mit. stariji sin Adama i Eve (I Moje., 4), ubica svog brata Avelja, koga je Bog zbog toga igosao (Kainov ig). kainit (gr. kain6s nov) mineral, dvojka so kalijumhlorida i magnezijumsulfata sa tri molekula vode; upotrebljava se kao vetake ubrivo. kainka-koren farm. koren meksike i antil-ske biljke (nlat. chiococca racemosa) iz porodice broeva (rubijacea), koji se upotrebljava kao lek protiv ujeda zmije i vodene bolesti. kaiten (jap.: put u nebo) tzv. ivi torpedo, japanske oruje slino kamikazama; dobrovoljac-samoubica upravlja torpedom pomou periskopa u pravcu neprijateljskog broda; upotrebljavan u drugom svetskom ratu od 1944. god. kai (tur. kayis) remen; koni opasa. kaiar (tur. kayis) podvaladija; zelena, lihvar. kaja (fr. cahier) sveska (hartije); muz. notna sveska; trg. sveska za pribeleke; kajda. kajak (tur. kayik) amac, un, barka; laka turska laa sa 17 pari vesala. kajaka sp. onaj koji se bavi veslakim sportom u kajacima. kajakatvo sp. vrsta veslakog sporta, veslanje u kajacima i kanuima.

kakaovac

385

kakofonian

stavcu, u kome ima mnogo semena, veliine zrna pasulja; od semena se prenjem spravlja kakao-prah, okolada, mast i kakao--buter, od koga se prave razne vrste poma-da, cerati i fini sapuni. kakaovac (Theobroma cacao) drvo tropske Amerike, visoko do 8 t; gaji se i u zapad-noj Africi i na Cejlonu zbog hranljivih semenki, iz kojih se dobiva kakao. kakemono ,(jap.: ono to se vea) slika u obliku svitka od svile ili papira u umetnosti azijskih naroda, naroito u Japanu; uva se savijena i vea samo u odreenim prilikama; up. makimono. kakesteza (gr. kaks rav, zao, lo, aisthesis oseanje) med. bolesno i nelagodno oseanje. kaki (pere. khaki) tkanine zemljane boje od koje se prave tropske uniforme. kakistokratija (gr. kakos rav, kakistos najgori, krateo vladam) vladavina najgo-rih. kaklofon (gr. kachlozo umeti, klokotati, phone) starogrka pozorina sprava za pojaavanje glasa. kako- (gr. kakos lo) predmetak u sloenicama sa znaenjem: rav, nepravilan, pogrean. kakogalaktija (gr. kakos, gala mleko) med. ravost mleka, rav sastav mleka. kakogamija (gr. kakos, gamo enim se, udajem se) rav brak, rava (ili: nezakonita) enidba (ili: udaja). kakografija (gr. kakographia) runo pisanje, ravo pisanje, naroito ono to nije u skladu sa pravopisom. kakodemon (gr. kako-daimon) zao demon, zao duh; fig. siromaak, ubogi avo. kakodemonija (gr. kakodaimonfa) ludilo, besnilo, nesrea, nevolja, ubogost. kakodil (gr. kakos) hem. bezbojna, runa mirisa i otrovna tenost, na vazduhu gori, radikal koji se sastoji iz ugljenika, vodonika i arsenika, iji su oksidi al-karzin ili kakodiloksid, i alkargenilk kakodilna kiselina. kakodoksija (gr. kakodoxia) ravo miljenje, zao glas. kakoet (gr. kakoethes ravog pomiljenja na srcu, ravog karaktera) med. neizleiva bolest, npr. rak; fig. neiskorenjiva navika, neodoljiva strast, naroito za pi-sanjem (po jednom izrazu Juvenalovom). kakoza (gr. kakosis) med. pogoranje, ravo (ili: bolesno) telesne stanje. kakozelija (gr. kakozeUa) naopako povoenje za kim, glupo podraavanje; podraavanje ravih stvari. kakozelon (gr. kakos, zelo revnujem, podraavam) neukusnost u podraavanju ravih uzora. kakozelos (gr. kakos, zelos revnost, nagon, tenja) nespretan (ili: zlosrean) podraavalac.
25 Leksikon

kakozmija (gr. kakos, osme miris) ruan (ili: rav, neprijatan, otuan, nezdrav) miris. kakoknemos (gr. kakos, kneme golenjaa, gnjat, list) anat. ovek tankih, slabih listova (zadnjeg, mesnatog dela gnjata). kakokratija (gr. kakos, kratia vlada, upravljanje) ravo, nezakonito vladanje ili upravljanje. kakologija (gr. kakologfa) zao govor, ruenje, potvora; gram. pogrean govor, rav govor. kakometar (gr. kaks, metron) fiz. instru-ment za merenje pokvarenosti vazduha; up. eudiometar. kakomorfija (gr. kaks, morphe oblik) nakaznost organskih delova tela. kakomorfoza (gr. kakos, morphosis uoblienje, oblik) v. kakomorfija. kakonihija (gr. kakos, onix nokat, gei. cnixos) med. rav sastav (ili: bolest) noktiju. kakopatija (gr. kako-pathta) nevolja, muka, zlovolja, ravo raspoloenje, nepovoljno zdravstveno oseanje. kakopragija (gr. kako-pragfa nezgoda, nesrea) med. slabost utrobe, poremeaj u delatnosti organa za varenje. kakorahitis (gr. kaks, rachis rtenjaa, kima) med. pokvarenost (ili: iskrivlje-nost) hrpta (kime). kakosinteton (gr. kaks, syntheton sloene, sloenica) gram. pogreno, nepravilno sastavljena re. kakositija (gr. kak-sitos) med. odvratnost prema jelima, gadljivost na jela. kakospermazija (gr. kakos, sperma seme) med. rav sastav semena. kakosplanhnija (gr. kakos, splanchnon utroba) med. poremeenost utrobe i, kao posledica tog, ravo varenje. kakostomahus (gr. kaks, stmachos eludac) med. ovek slaba eluca. kakostomija (gr. kaks, stma usta) rav izgovor, nepravilan izgovor. kakosfiksija (gr. kakosphyxia) med. neuredno bilo, nepravilan puls. kakotimija (gr. kakothymfa) med. neraspoloenje, zlovol>a, utuenost; ludilo sa pojaanom besnoom. kakotrihija (gr. kaks, thrix, trichs vlas, dlaka, kosa) med. retkoa kose, bolesno stanje kose. kakotrofija (gr. kaks, tropheta ishrana, hranjenje) med. ravo (ili: nedovoljno) hranjenje (dece). kakofil (gr. kaks, philos) prijatelj zla, ovek odan zlu, zao ovek. kakofonija (gr. kaks, phoneo zvuim) neskladnost zvukova, disharmonija; gram. rav izgovor, neblagoglasnost; supr. eufonija. kakofonian (gr. kaks, phoneo zvuim) neskladan, neblagoglasan.

kakofrazija

386

Kalevala

kakofrazija (gr. kakos, phrazem govoriti, kazivati) med. mucanje, ravo govorenje, teko govorenje. kakohilija (gr. kakos, chylos sok) med. rav sastav (ili: pokvarenost) mlenog i hranljivog soka uopte. kakohimija (gr. kakos, chemeia hemija) med ravo rastvaranje hrane u elucu, stvaranje nezdravih sokova, slabo varenje hrane, rava probava hrane; pr. kakohimian. kakoholija (gr. kakos, chole u) med. bolest ui, pokvarenost ui. kakoholian (gr. kakos, chole u) med. bolestan od ui; koji je doao kao posledica oboljenja ui. kakohreja (gr. kaks, chroia boja koe) med. rav izgled, bolesna boja koe. kaktus (gr. kaktos) vot. junoamerika zelena i mesnata bodljikava biljka. kakuminalni suglasnici (lat. cacumen vrh) lingv. suglasnici koji nastaju udarom vrha jezika o nepce. kala-azar (ind.) med. crna groznica (bolest poreklom iz Indije, u Evropi retka; simptomi: tamne mrlje po celom telu, vrlo visoka temperatura, poveane slezina i jetra i dr.). kalabaluk (tur. kalabahk) mnoina, gomila; velika i glomazna pratnja; mnoge ali potrebne stvari. kalabrezac (lat. Calaber kalabrijski) eir sa irokim obodom kakav su nosili stanovnici Kalabrije, oblasti u junoj Italiji, znak republikanstva. kalabrijas (po Kalabriji, pokrajini na jugu Italije) vrsta kartake igre. kalada (fr. calade, ital. calare) sp. obronak, padina na konjskim trkalitima. kalaj (arap. kali) hen. element, atomska masa 118,69, redni broj 50, znak Sn, sjajnosrebrnast metal; u prirodi se najee javlja u obliku oksida; upotrebljava se za izradu raznih legura za prevlaenje gvozdenog lima kutija za konzerve. kalam (gr. kalamos) v. kalem. kalamajka (rus.) iva narodna igra prikarpatskih Ukrajinaca u 2/4 takta (nazvana po gradu Kolomiji). kalamank (eng. calamanco, fr. calmande) vrsta prugaste vunene tkanine, najpre izraivane u Brabantu, sa sjajnim licem; kalmank. kalambur (fr. calembour) dosetka, igra rei koja se sastoji u upotrebi rei sa dvostrukim znaenjem, npr. Tu nek plijen vranom vranu stoji" (Ivan Maurani); kalan-bur. kalamburist (fr. calembour) onaj koji u govoru ili pisanju upotrebljava kalambu-re; veseljak, aljivina. kalamistrum (lat. calamistrum) gvoe za pravljenje kovrica u kosi; ret. preterana kitnjastost u govoru i nainu izraavanja.

kalamitet (lat. calamitas) beda, nevolja, nesrea; teta, gubitak, propast; poraz; ka-lamiteti nesreni sluajevi. kalamo (lat. calamus, gr. kalamos, ital. calamo trska) ribarska sprava, tap za koji je vezana jedna ili vie udica. kalamus (lat. calamus, gr. kalamos) trska; pero za pisanje od trske; lapsus kalami (lat. lapsus calami) pogreka (ili: omaka) pri pisanju; up. kalem. kalanbur (fr. calembour) v. kalambur. kalander (fr. calandre, lat. cylindrus) maina za roljanje, roljaa sa valjcima koji stoje jedan nad drugim; slui za satini-ranje, tj. za davanje vee tvrdoe, sjaja i glatkosti tkaninama, hartiji, koi i dr, kalando (ital. calando) muz. poputajui u jaini tona i u tempu, tj. u isto vreme i slabije i sporije. kalandrirati (fr. calandrer) roljati, putati tkanine, hartiju, kou i dr. kroz kalandermainu da bi im se na taj nain dala vea tvrdoa, sjajnost i glatkost. kalanka (ital. calanca, fr. calencar) vrsta istonoindijskih pamunih tkanina sa arama, mustrama. kalauz (tur. kilavuz) putovoa, pratilac; klju koji otvara svaku bravu. kalafatirati v. kalfatirati. kala (pere. qalas) rasipnik, raspikua; lopov, nevaljalac, bitanga; kalatura. kalatura (pere.) raskalana ena. kalvados (fr. calvados) vrsta rakije od jabuka. Kalvarija (lat. calva lubanja, calvaria lubanja) breg lubanja", gubilite koje je nekada bilo izvan Jerusalima, a sada je na tom mestu crkva Svetog groba = biblijska Golgota; u katolikim zemljama: breg sa raspeem, esto vetaki napravljen; fig. raspee, muenitvo, stradanje; up. Golgota. kalvila (fr. calville) vrsta glatkih i veoma ukusnih jabuka. kalvinizam uenje verskog reformatora ana Kalvina (15091564), koje se od Luterovog razlikuje u uenju o priei-vanju i predestinaciji. kalvinist(a) pristalica (ili: sledbenik) Kalvinovog uenja, kalvinizma. kalvitet (nlat. calvitas) med. elavost. kalvicij(um) (lat. calvitium) ela, pleina, elavo mesto. kaldera (tl. caldera kotao) otvor vulkana, krater, grotlo. kaldrma (gr. Kalos drmos lep put, tur. kaldmm) kamenom poploan drum, plonik; kamen za poploavanje drumova. kale (tur.) tvrava (re koju esto sretamo u sastavu, na poetku ili zavretku, imena mesta, naroito mesta koja se nalaze na Crnom moru). Kalevala (fine. Kalewala) zemlja Ka l eva", tj. Finska; ime starog finskog narodnog eposa, sa oko 23 hiljade aliterirajuih

387
stihova, KOJI se kroz dugi niz vekova ouvao u usmenom predanju naroda; prvi put objavl>en 1835. god. kale (lat. calix) aa (sa stalkom) koja se, u katolika, upotrebljava prilikom crkvenih obreda, putir. kaleidoskop (gr. kals lep, eidos vid, oblik, skopein gledati, posmatrati) fiz. op-tika naprava koja se sastoji iz jedne cevi sa obino est ravnih ogledala koja se spajaju svojim ivicama, ispod kojih predmeti (komadii raznobojnog stakla, inuve, mahovina) izgledaju umnoeni i pokazuju lepe figure, koje se pri obrtanju naprave oko dune ose i stalno menjaju; zove se i miriomorfoskop. kaleidofon (gr. kalos, eidos, phone zvuk, ton) fiz. naprava pomou koje se mogu videti treptaji potrebni za proizvoenje tonova; foniki kaleidoskop. kalem (gr. kalamos) trska za pisanje na Istoku (pero i dralje); kalam. kalendar (nlat. calendarium, lat. calendae) prvobitno, kod Rimljana, knjiga u koju su se unosili porezi primljeni o ka l end ama; docnije: prihod koji se od toga poreza dobivao; u novije vreme: godinjak, tj. knjiga sa podelom godine na mesece (12), nedelje (52) i dane (365), sa naznaenjem praznika. kalendariograf (nlat. calendarium, gr. grapho piem) pisac (ili: sastavlja) kalendara. kalendariografija (nlat. calendarium, gr. graphia) uputstvo o sastavljanju kalendara, sastavljanje kalendara. kalende (lat. calendae) pl. kod Rimljana: prvi dan svakoga meseca; ad kalendas gre-kas (lat. ad calendas graecas) na kukovo leto tj. nikada. kalentura amarilja (tl. calentura amarilla) uta groznica u tropskim predelima. kaleologija (gr. kalos lep, logfa) nauka o lepom; up. kalilogija. kaleta (ital. caletta) kod brilijanata: bru-ena povrina koja zatupljuje donju piramidu. kalefaktor (lat. calefactor) loa, onaj koji zagreva sobe; sluga, posluitelj; glasonoa, doaptava lo, ulizice; kalfaktor. kalefacijencije (lat. calefacientia) pl. sredstva za zagrevanje. naleta (fr. caleche, od nem. Kalesche od e. kolesa, od slov. kolo = toak) polufi-jaker, intov, karuce, otvorena putnika kola. Kaliban (Caliban) u ekspirovoj Buri": udovite koje samo upola lii na oveka (protivnost Arijelu); fig. grubo i neotesa-no stvorenje. kalibar (fr. calibre, ital. calibro, lat. qua libra) voj. prenik upljine kod vatrenog oruja; prenik metka, zrna; veliina i teina topovskog metka; fig. vrednost,

Kalimegdan

valjanost, vanost; kalup, obrazac; vrsta, kov, fajta, soj. kaliblefaron (gr. kallos lepota, blepha-ron oni kapak) sredstvo za ulepavanje trepavica. kalibrenik (fr. calibre, ital. calibro) sprava za merenje kalibra cevi lakog vatrenog oruja i artiljerijskih zrna. kalibrer tehn. onaj koji priprema valjke za valjanje elika odreenog oblika. kalibrirati (fr. calibrer) udesiti prema odreenoj meri (kalibru), odrediti prenik cevi, zrna (puanog, topovskog), izmeriti kalibar. kaligrai (gr. kalos lep, gramma) pesma iji je motiv predstavljen i likovno, vetim preplitanjem slova. kaligraf (gr. kalligrapheo lepo piem) onaj koji ima lep rukopis, vetak u lepom pisanju, krasnopisac. kaligrafija (gr. kalligraphia) lepo pisanje, vetina lepog pisanja, krasnopis; pr. kaligrafski. kalidan (lat. calidus) topao, vru, vreo. kaliditst (nlat. caliditas) toplota, vrelina; koliina toplote. kalidukt (lat. calidus topao, ducere voditi) provodnik toplote, cev koja sprovodi toplotu (kod centralnog grejanja). kaliestetika (gr. kallos lepota, aisthanomai oseam, opaam) nauka o oseanju lepoga, ispitivanje i prouavanje onoga to je u lepom dopadljivo. kalij(um) (arap. kali) he. element, atomska masa 39,102, redni broj 19, znak K, srebrnobeo, jako sjajni metal, topi se na 62, mek skoro kao vosak, na vazduhu brzo potamni, jer naglo oksiduje (stoga se ne moe na vazduhu ni odrati u istom stanju; odrava se u tenostima bez kiseonika, npr. u petroleju). kalikandus vot. ukrasna mirisava biljka Calycanthus floridus iz fam. Calycanthaseae, poreklom iz Severne Amerike, ija se kora upotrebljava kao lek i zain. kaliko (fr. calicot, eng. calico) prvobitno: katun; fina pamune tkanina, platno, naroito za povezivanje knjiga (potie iz Kalkute po emu joj i ime). kaliks (lat. calix) aa, pehar; putir; bog. aica, aka. kalikstiici (lat. calix) pl. jedna stranka husita u XV veku, pristalica Jana Husa, iji su lanovi naroito traili au (putir), tj. da se prieuju i hlebom i vinom (sub utraque specie, pod obadva vida); up. utrakvisti. kalilogija (gr. kallilogia) govornika vetina, reitost; nauka o lepom. kalime (fr. calumet, lat. calamus) ukraena lula sa dugakim ibukom amerikih In-dijanaca, iz koje, pri pregovorima o miru, svi pue dodajui je jedni drugima. Kalimegdan (arap., tur. kale tvrava, teu-dan polje, vaarite; boj, dvoboj) veli-

25*

kaliologija

388

kalkulirati

ki javni park u Beogradu na uzviici iznad ua Save u Dunav; Kalemegdan. kaliologija (gr. kalia gnezdo, logfa) prouavanje ptijih gnezda, nauka o tijim i dr. gnezdima. Kaliopa (gr. Ka-ore) nit. miloglasna", jedna od devet muza (deveta po redu i najstarija), zatitnica epskog pesnitva, filozofije i retorike, koju su pri-kazivali sa votanom ploom i pisalj-kom; up. muza. kalipsdija (gr. kalli-pais koji ima lepu decu; lepo dete) vetina podizanje lepe dece; imanje lepe dece. kalipedopeja (gr. kalli-pais lepo dete, poieo pravim, inim, stvaram) vetina stvaranja i podizanje lepe dece. Kalipso (gr. Kalypso) mit. ki Atlasova, nimfa koja jb drala kod sebe, na ostrvu Ogigiji, Odiseja sedam godina, kada mu se, na povratku iz Troje, razbila laa; astr. asteroid otkriven 1858. god. kalipso (gr. kalypso) 1. narodna popevka na Karipskim ostrvima; 2. ples u 2/4 taktu, poreklom iz Latinske Amerike. kalipter (gr. kalypto pokrivam) med. poklopac, zaklopac, korice. kalirati (ital. calare, gr. chalao popu-tam, labavim) trg. ne imati potrebnu teinu, gubiti (ili: izgubiti) u teini usled suenja i dr.; kor. spustiti, sputati jedra. kalistenija (gr. kallos lepota, sthenos ja-kost, snaga) telesno vebanje radi jaanja snage i lepote naroito kod mladih devojaka. kalistija (gr. kals lep, kallistos najlepi) u staroj Grkoj: nadmetanje mukaraca i ena za prvenstvo u telesnoj lepoti. kalitehnika (gr. kallos lepota, technike) vetina ulepavanje, vetina lepog pri-kazivanja. kalitipija (gr. kallos, typos otisak) fotografski postupak pri izradi zagasitih kopija iz ferioksalata i srebrnog ni-trata. kalif (arap. hhalif) zastupnik, naslednik (titula islamskih vladalaca koji, smatrajui se zakonitim naslednicima Muha-medovim, stoje na elu islama; u poetku su kalife bili birani i stanovali su u Medini, docnije u Damasku, Bagdadu, Kai-ru i, naposletku, u Carigradu, gde su svi turski sultani bili ujedno i kalife; marta 1924. god. kalifat je ukinula narodna skuptina u Angori). kalifat (arap. hhalifah) zvanje (ili: vlast) kalife. kalifonija (gr. kalos lep, phone glas) lepota glasa. kalifornij(um) (po mestu otkria Kali-forniji) hen. element (transuran), znak Cf, atomska masa 249, red. broj 98; nema ga u prirodi; dobiven vetaki 1950. god.

kalicifloran (lat. calix, gec culicis aa, kupa, florere cvetati) vot. akat, ai-at, koji ima aku. kaliciforman (lat. calix aa, kupa, forma oblik) vot. aiast, akast, u obliku ake. kalk (fr. calque) taan precrt kroz providnu hartiju; linga. re ili izraz nainjen obinim kopiranjem naina na koji su odgovarajuu re ili izraz napravili u nekom stranom jeziku, npr. samostalan" je kalk nemake rei selbstandig, kolodvor" Bahnhof, veleizdaje" Nos-verrat, podmet" od lat. subjectum itd.; pl. kalck; fig. slepo, potpuno podraavanje, obina patvorina. kalkaa (fr. calquage) precrtavanje kroz providnu hartiju; patvorenje. kalkan (tur. kalkan tit, zaklon) 1. vrsta starinske enske kape; 2. tit; 3. gornji trouglasti deo zida na kui sa dvostranim krovom; daana zatitna ograda na zidu; natkriveni otvor, vrata na krovu; 4. potkrovlje, tavan; zatvoreni balkon; 5. naprava od drveta ili koe koja se stavlja na lea jahaoj ivotinji i slui kao sedite jahau. kalkaneum (lat. calcaneum os) aiat. petna kost, petnjaa. kalkant (lat. calcare gaziti, calcans) onaj to gazi mehove na orguljama. kalkarija (lat. calcarius kreni, calx kre-njak, kre) kreata zemlja, zemlja u kojoj ima krea, krena zemlja, kre. kalkator (lat. calcator) onaj koji gazi mehove na orguljama; up. kalkant. kalkatura (lat. calcatura) gaenje, gnjeenje, muljanje (groa). kalkil (fr. calcul) trg. raun, obraun, pred-raun. kalkirati (fr. calquer) precrtati (kroz providnu hartiju); slepo podraavati, ropski se ugledati; up. kalk. nalije (lat. calquier) vrsta istonoindijske atlasne tkanine. kalkograf (gr. chalkos bakar, tu, bronza, grapho) v. halkograf. kalks (lat. calx) min. kre; krenjak; znat. peta. kalkulativan (lat. calculare) koji slui za obraunavanje, obraunski; odreen, utvren kalkulacijom, zasnovan na kalkula-ciji. kalkulator (lat. calculus raun) raundija; raunovoa, onaj koji vri proraune i obraune; raunoispita. kalkulatura (lat.) raunanje; proraunavanje, obraunavanje; mesto (ili: soba, odeljenje) gde se vre obrauni i sl. kalkulacija (nlat. calculatio) sraunavanje, izraunavanje, proraunavanje; predra-un, proraun. kalkulirati (lat. calculare) raunati, izraunati, prorauna, proraunavati,

kalkulisati

389

kalumniJa

obraunavati, obraunati; fig. odmeriti, odmeravati. kalkulisati v. kalkulira. kalkulozan (lat. calculosus, calx krenjak) med. koji ima kamena (u mokranom mehuru, u bu bregu); kol. kamenit. kalkulus (lat. calx krenjak, calculus kamiak, kamene) kamiak, kamen za raunanje (up. kalkil); med. kamen u mokranom mehuru ili u bubrezima. kalmank (eng. calamanco) v. kalamank. kalmantan (fr. calmant) stiavan, koji stiava, uminjavan, koji uminjava, ublaa-van, koji umiruje, koji ublaava (npr. bol). kalmato (ital. calmato) muz. blago, tiho, mirno. Kalmetova vakcinacija med. vakcinacija koja slui kao predohrana protiv tuberkuloze. Kalmici (tat.) pl. otpadnici", mongolsko pleme koje ivi u unutranjosti Azije nomadskim ivotom. kalmuk (fr. calmouc) vrsta dlakavog sukna, nazvana po tome to Kalmici nose ogrta-e od slinog sukna. kalo (ital. calare gubiti, calo) trg. gubitak, manjak u teini neke robe usled suenja, prerade i dr.; naknada za takav gubitak; kalirati kalobiotika (gr. kalos lep, bi'os ivot) vetina lepo, tj. razumno iveti, vetina shvatanja ivota tako da ga ovek moe smatrati kao sreu. kaloderma (gr. kalos, drma koa) kozmetiko sredstvo za negovanje koe (pravi se od elatina, meda, glicerina, vode i parfema). kalo di pezo (ital. calo di peso) trg. manjak, nedostatak u potrebnoj teini. kalo di preco (ital. calo di prezzo) trg. padanje cene (nekoj robi). kalodont (gr. kalos lep, odys gen. odontos zub) pasta za negovanje zuba. kalozan (lat. callosus) uljevit, koji ima debelu kou, koji ima ul>eve, nauljen; fig. neosetljiv, otupeo, okoreo, oguglao. kalozitet (lat. callositas) med. zadebljalost koe, otvrdnue koe, uljevitost; fig. neosetljivost, oguglalost. kalokagatija (gr. kalos, kai agathos lep i dobar) fil. udruenost onoga to je lepo sa onim to je dobro, moralna lepota i dobrota, moralan i u isto vreme lep nain ivota (etiki ideal starih Grka). kalologija (gr. kallos lepota, logia) uenje (ili: nauka) o lepom. kalomel (gr. kalos lep, melas crn, zagasit) hem. med. jedinjenje ive i hlora Hg2 C12, upotrebljava se kao sredstvo za ienje, pri leenju sifilisa i nekih spoljnih onih bolesti. kalometrija (gr. kalos, metria mera, merilo) merenje lepote; nauka o odreivanju stepena lepote umetnikih dela itd.

kalong zool. tropski sisar Pteropus edulis iz reda Megachiroptera, nona ivotinja koja se hrani sokovima plodova, a danju spava obeena o granje drvea, letipas. kalopizam (gr. kallopismos kraenje, reenje, ukraavanje) vetina ulepavanja i doterivanja, vetina ukusnog odevanja; kalopistrija. J kalopistrija (gr. kallopizo krasim, resim, ukraavam) v. kalopizam. kalor (lat. calor) toplota, jara, ega; ar, vatra. kalorizirati (lat.) prevlai metal alu-minijem. kalorija (lat.) fiz. jedinica za merenje toplote, tj. ona koliina toplote koja je u stanju da jednom kubnom centimetru (1 st3) iste vode povisi temperaturu za jedan stepen Celzijusov (1S od 14,5 do 15,5) zvana gramkalorija (cal); hiljadu puta vea koliina toplote zove se kilogram-kalorija (kcal); up. mehaniki ekvivalent toplote. kalorika (lat.) fiz. nauka o toploti. kalorimetar (lat. calor, gr. metron).sprava za merenje toplote. kalorimetrija (lat., gr.) merenje toplote. kalorifer (fr. calorifere) toplonoa, pro-vodnik toplote, maina za centralno gre-janje, pe od livenog gvoa; greja. kalorifikacija (nlat. calorificatio) proizvoenje toplote. kalorinost (lat. calor toplota) osobina onoga to je kalorino, sposobnost stvaranja kalorija; koliina kalorija u neemu, kalorina vrednost. kalospintehromokrena (gr. kalos lep, spint-her iskra, varnica, chroma boja, krene izvor, vrelo) vodoskok koji, osvetljavan raznim bojama, izgleda kao da baca oko sebe raznobojne svetlucave iskre. kalota (fr. calotte) istonjake kapa, kapi-ca; okrugla svetenika kapica koja pokriva samo teme (naroito kod katolika), elepu; kat. odseak lopte; arh. plitko kube, okruglo zasvedena tavanica. kalotip (gr. kalos lep, typos otisak) slika izraena putem kalotipije, tj. fotografija. kalotipija (gr.) izrada slika na hartiji hemijski prireenoj (pronalazak engleskog hemiara Foksa Talbota); talbotiii-ja, fotografija. kalone (nem. Galoschen) v. galone. kalpak (tur. kalpak, ma. kalpag) l. visoka okrugla kapa od krzna ili opivena krznom; 2. vojnika kapa od lakog metala, lem. kaluer (gr. kalos lep, geron starac) sve-teno lice monakog reda, monah. kalumet (eng. calumet) dugaka, ukraena lula severoamerikih Indijanaca, tzv. lula mira" (pui se uz naroite ceremonije); kalime. kalumnija (lat. calumnia) v. kalumnijacija.

kalumnijant

390

kambij(um )

kalumnijant (lat. calumniari klevetati) onaj koji lano optuuje, klevetnik, spletkar. kalumnijacija (nlat. calumniatio) lana optuba, kleveta, spletka, prevara; kalumnija. kalumniozan (lat. calumniosus) klevetan, klevetniki, spletkarski. kalumnirati (lat. calumniari) lano op-tuivati, klevetati, spletkariti. kalup (pere. kalib, kalbud, arap. qaleb, qalib) obrazac, model, forma, oblik. kalus (lat. callus) mulj, debela koa; kota-na masa koja ponovo spaja prelomljene kosti. kalfa (arap., tur. kalfa) trgovaki ili za-natlijski pomonik, onaj koji je nakon egrtskog staa poloio ispit za kalfu i stekao pravo na polaganje majstorskog ispita. kalfaktor (lat. calefactor) v. kalefaktor. kalfataa (fr. calfatage) uperenje, zapuavanje, kuinom i smolom sastavaka, rupa ili pukotina na lai, amcu, tegljeni-ci, prozorima ili vratima, kalavaenje. kalfatirati (fr. calfater) uperiti, zapu-avati sastavke na brodu, amcu (ili: ispucaloj, rastoenoj lai) kuinom i smolom, kalavatiti. kalcedon (gr. Kalchedon) min. mleni kamen, vrsta poludragulja (nazvan po maloazijskoj varoi Kalhedon, odakle je prvi put doao u trgovinu). kalcedoniks (gr. Kalchedon, bpuh nokat) . mleni kamen sa mrkim, belim i sivim prugama. palci (fr. calques) pl. lingv. v. kalk. kalcidi (lat. calx, calcis) pl. krena tela. kalcijum (nlat. calcium, calx krenjak) hen. element, atomska masa 40,08, redni broj 20, znak Sa, lak zemnoalkalni metal, hemij-ski veoma aktivan, sjajnobele boje, neophodan sastavni deo organizma, naroito kostura, skeleta. kalcinabilan (nlat. calcinabilis) pretvo-rljiv u kre, ukreljiv, koji se moe pretvoriti u kre. kalcinabilitet (nlat. calcinabilitas) pretvorljivost u kre, ukreljivost. kalcinacija (nlat. calcinatio, lat. calx kre) skreavanje, pretvaranje u kre. kalcinirati (nlat. calcinare) pretvarati, pretvoriti u kre; hen. kiseonik spojiti s metalima, = oksidirati. kalcinozan (nlat. calcinosus) kreat, koji ima u sebi krea, kreni. kalcit (lat. calx krenjak, kre) min. prirodan kristalisan romboedarski kalcijum karbonat (Sa SO3); predstavlja trei stupanj tvrdoe po Mosovoj lestvici. kalcitratan (lat. calcitrans) koji se opire, koji se protivi. kalciferan (lat. calx kre, fero nosim) kreat, koji ima u sebi krea. kalcifikacija (lat. calx gei. calcis kre, facere initi, praviti) snabdevanje kre-

om, dodavanje krea, okreavanje, zakreavanje; pretvaranje u kre. kalcificirati (lat.) snabdeti (ili: snab-devati) kreom, dodati (ili: dodavati) kre, okreiti, okreavati, zakreiti, zakreavati; pretvoriti (ili: pretvarati) u kre. kalj (nem. Kachel)., etvrtasti crep (opeka) s jedne strane gleosan, za graenje pei. kalja (tur. kalya) 1. vrsta jela od kuvanog kupusa sa mesom; 2. vrsta jela od prenog ili kuvanog krompira; 3. jelo od boranije. kaljun (tur. kalyon, um. galion) vrsta lae jedrenjae koja je bila naoruana topovima (u ratnoj mornarici Turske Carevine). kama (tur. kama) no, bode prav i otar sa obe strane. kamamber (fr. camembert) vrsta sira iz okoline francuskog grada Kamambera. kamara (gr. kamara) l. gomila, hrpa; veliki broj, mnotvo; 2. plast, stog sadevenog skoplja ili slame. kamerad (fr. camarade) drug, drugar; kolski drug, drug po slubi. kamaraderija (fr. camaraderie) drugarstvo; drutvo za meusobno pomaganje, klika, koterija. kamarera (p. camarera, ital. cameriera) dvorska dama, komorkinja; poasna dama kraljiine. kamarero (p. camara soba, camarero) sobar; komornik. kamarijer (p. camarero) l. titula koju papa daje crkvenim prelatima; 2. sobar; posluitelj. kamarila (p. camarilla, lat. camera) sobica"; dvorska klika, ua okolina jednog vladaoca koja vri osetan i negativan, ali neodgovoran uticaj na upravljanje zemljom. kamarinskaja (rus. kamarinskal) ruska narodna igra sivih pokreta u 2/4 ili 3/4 taktu. kamarologija (gr. kammaros rak, logi'a) nauka o rakovima. kamarot (ital. camerotto) pomonik, sluga na brodu. kamata (gr. kamatos) dobit, interes na uloeni novac. kamane (fr. gamache) naglavci od sukna ili koe; gamane. kambana (ital. satrapa) nuz. \. narodni muziki instrument u Makedoniji, vrsta udaraljki; 2. crkvene zvono; zvono uopte. kambiza (fr. cambuse) brodske kuhinja. kambijalno pravo menino pravo. kambijatura (ital. cambiatura) menini raun; menjanje pote, italijanska putnika pota. kambijirati (ital. cambiare) trg. baviti se meninim poslovima. kambij(um) (lat. cambium) biol. sloj elija izmeu kore i drvenog dela biljke ijim deobama delovi biljke (koren, stablo i grane) debljaju.

kambio

391

kamertuh kameralizam (gr. kataga, lat. camera soba) ekonomska politika kojoj je cilj podizanje nacionalne industrije, poveanje izvoza a smenjivanje uvoza radi aktivnosti spoljanjeg trgovinskog bilansa. kameralije (lat. cameralia) pl. nauka o dravnim finansijama, nauka o upravljanju dravnim prihodima i rashodima; nauka o trgovini i privreivanju uopte; kameralne nauke. kameralist(a) (lat.) finansijski strunjak u teorijskom ili praktinom pogledu, onaj koji se bavi kameralnim naukama. kameralistika (lat.) nauka o dravnim finansijama i privreda. kameralne nauke v. kameralije. kamera lucida (lat. camera lucida) fiz. svetla komora", instrument u kojem se svetlosni zraci od predmeta odbijaju pomou prizme i obrazuju lik na hartiji koji se nalazi dole u instrumentu, te se taj lik moe nacrtati pisaljkom. kamera opskura (lat. camera obscura) fiz. mrana komora", sandue, iznutra crno, na prednjoj strani ima otvor sa sabirnim soivom, koje daje stvaran, izvrnut i umanjen lik predmeta spoljanjeg na hartiji, staklu itd. koji se nalazi u ii soiva (svaki fotografski aparat je, u stvari, jedna ovakva komora). kamerarijus (nlat. camerarius) nadzornik blagajne, naroito papski komornik (kardinal koji stoji na elu Aposto.lske komore). kameracija (lat. cameratio) vrh. ispupenje, svod; zidanje na svod. kamerdiner (nem. Kammerdiner) sobar u otmenim kuama, komornik. nameri j a (tur. Kameriye) isturen, obino otvoren, nezastakljen balkon, doksat (prema dvoritu) u starim muslimanskim kuama. kamerirati (lat. camera) arh. zasvoavati, zidati na svod. kamerjunker (nem. Kammerjunker) v. kamerher. kamerleng (ital. camerlengo) ist. komornik, blagajnik. kamermuzik (nem. Kammermusik) v. kamerna muzika. kamerna muzika sobna muzika, tj. muzika koja je namenjena za ui prostor i ui krug slualaca, i koja se, zbog toga, izvodi sa manjim brojem instrumenata, naroito soloinstrumenata. kamerton (lat. camera, tonus, gr. kamara, tonos) muz. osnovica za podeavanje muzikih instrumenata po meunarodnom spora-zumu = 435 treptaja u jedinici vremena. kamertuh (nem. Kammertuch, fr. cambresine, eng. cambric) vrsta veoma finog sukna, nazvanog po hol. gradu Kammerich ili Kambray; up. kambrik.

kambio (ital. cambio, nlat. cambium) trg. menica, menino pismo; menjanica. kambio di polica (ital. cambio di polizza) trg. menino pismo. kambio di ritorno (ital. cambio di ritorno) trg. povratka menica. kambio konto (ital. cambio conto) trg. meni-ni raun. kambio seko (ital. cambio secco) trg. suva", tj. sopstvena menica. kambist(a) (ital. cambio) trgovac menicama. kambrijska formacija geol. v. kambrijski period. kambrijski period geol. doba u razvitku Zemljine kore u kojem su postali najstariji zemaljski slojevi u kojima su naeni pouzdani i mnogobrojni organski ostaci; naziv po Kambriji Cambria, keltskom imenu za engleski Vele, gde su ovi slojevi prvi put proueni. kambrik (eng. cambric) vrsta finog tankog pamunog ili lanenog platna; up. kamertuh. kamgarn (nem. Kamm-garn) predano sa rapavom vunenom icom, jako i sjajno, za koje se vuna, po ienju, najpre pomou magline dobro izgrebena i uvalja. kameja (fr. satee, ital. cammeo, nlat. samaeus, lat. sata, satta) izvajan, rezan kamen; naroito: rezan dragi kamen kod koga ispupena figura ima drukiju boju nego osnova; takoe: slika u jednoj boji, slika u kamenu. kamel (gr. kamelos) sprava za izdizanje olovnih objekata (laa, amaca i dr.) iznad vode; up. kamila. kameleov (gr. chamaileon) zool. vrsta gutera, ivi u Africi, Australiji i Indiji, glavna mu je odlika to moe pomou pigmentskih elija da menja svoju zelenu boju; fig. prevrtljivac, prevrtljiv, bezna-elan ovek, onaj koji lako menja boju. kamelija (nlat. camelia) bog. japanska ili kineska rua, nazvana po ital. jezuiti G. Kamelusu, koji ju je 1639. pronaao na Filipinima i odatle preneo u Evropu. kamelopard (lat. camelopardalis) zool. i-rafa. kamelot (fr. camelot) l. glatka tkanina od eljane vune, kostreti ili svile, slina taftu; 2. ulini prodavac igraaka; prodavac novina u Parizu. kamelhar (nem. Kamelhaar) trg. kamilja dlaka. kamera (lat. camera, gr. kamara soba, odaja na svod) sprava za snimanje slika (fotografski aparat; filmska kamera); TV elektronske sprava za direktni prenos sivih prizora na daljinu. kamera del komero (ital. camera del commercio) trgovaka komora. kamera klara (lat. camera clara) fiz. jasna komora", instrument za precrtavanje i neosvetljenih predmeta.

kamerher

392

kamdija

kamerher (nem. Kammerherr) otmeni lini sluga nekog vladara; upotrebljava se esto samo kao titula; kamerjunker. kamze (tur. Kabiz) drak sablje, handara, noa i sl. kami (jap.) opti naziv za japanska boanstva; titula koja se davala plemiima. kamizol (fr. camisole, ital. camiciuola) rekla, prslue, zubun. kamikaze (jap.) boji vetar", ciklon koji je u H veku spasao Japan potopivi mon-golsku invazionu flotu; japanski pilot samoubica koji se zajedno sa svojim avionom (torpedom) punim eksploziva bacao na neprijateljski brod. kamila (gr. Kamelos) zool. poznata azijske i afrika tovarna ivotinja sa jednom grbom ili dve grbe; up. kamel. kamilavka (gr. Kamelauke) okrugla visoka kapa pravoslavnih kaluera i svetenika. kamiltej (nem. Kamillentee) aj od kamilice. kamin (gr. Kaminos pe, lat. caminus) pe, furuna, sobno ognjite; odak. kaminirati (ital. camininare, fr. chemin) kod maevanja: uzmiui pri borbi gledati da se protivnik navede na otkrivanje. kamion (fr. camion) velika teretna kola, teretni automobil. kamionet (fr. camionnete) lako teretno motorno vozilo (za prevoz tereta do 2000 kg.). kamis (arap.) pamuna nona haljina; koulja kojom Turci pokrivaju mrtvace poto ih okupaju. kami (tur. Kami) cev na luli za puenje, ibuk. kamlo (fr. camelot) v. kamelot. kami (eng. satr) mesto sa atorima ili kuicama koji slue za letovanje, sportski ili turistiki logor. kampada dud. deo, prsten rudarskog tunela, jame. kampana (nlat., ital. satrapa, fr. satrape) zvono, crkvene zvono; zvono na vazdunom mrku (pumpi); arh. kapitel u obliku izvrnutog zvona na korintskom stubu; bog. zvonce, zvoni; zvoncaste kite i rojte od svile ili zlatnog konca za ukraavanje sveanih dvorana. kampanelizam v. kampanilizam. kampaneta (ital. campanetta) huz. zvonjenje. kampanile (ital. campanile) zvonara, zvonik; toranj; kube, tornji na zgradi gde stoji asovnik. kampanilizam (ital. campanilismo) preterana ljubav prema rodnom kraju, lokalni patriotizam. kampanilist (ital. campanilismo) privre-nik kampanilizma, uskogrudi patriota. kampanologija (nlat. satrapa, gr. logia) nauka o zvonima, nauka o livenju zvona. kampanula (nlat. campanula) bog. zvonce, zvoni.

kampanularia (nlat. campanularia) pl. zool. korali zvonastog oblika. kampanja (fr. campagne, ital. campagna, lat. campus polje, campaneus poljski) 1. poljsko dobro; selo; 2. fig. voj. vojni pohod, rat, ratovanje; 3. borba za ili protiv (koga ili ega, naroito putem tampe); 4. svi radovi kojima se priprema ostvarenje nekog socijalnopolitikog zadatka, npr. izborna kampanja; 5. doba odreenog rada u godini, sezona radova na neemu, npr. kampanja eerne repe itd. kamparij(us) (nlat. camparius) poljar, uvar polja. kampelogija (gr. katre krivina, logia) nauka o krivinama, o krivim linijama. kampemetar (gr. katre krivina, metron mera) sprava za merenje krivina. kamper (eng. satr) onaj koji logoruje u kampu, itelj kampa. kampilogramika (gr. kampylos savijen, kriv, gramma crta, linija) nauka o krivim linijama i krivolinijskim velii-nama. kamping (eng. camping) boravljenje, logorovanje u kampu. kampirati (fr. camper) logorovati, iveti u polju (ili: u okolu, logoru); uokoliti se, ulogoriti se; fig. privremeno se smestiti, privremeno stanova. kampodeja zool. vrsta insekta, ukaste boje, koji obino ivi pod kamenjem ili mahovinom, Campodea staphylinus. kampo santo (ital. satro santo) sveto polje"; groblje, kosturnica, naroito: groblje opkoljene otvorenim arkadama. kamut (nem. Kummet) ogrlina, ogrljak koji se stavlja ivotinji (obino konju) oko vrata; okovratnik na amu. kamuflaa (fr. camouflage) preruivanj'e, preruenje, preobraavanje; voj. bojadi-sanje ratnog materijala tako da se ne razlikuje od okoline u kojoj se nalazi; fig. zavaravanje (traga i sl.). kamufdirati (fr. camoufler) preruiti, preruavati; voj. obojiti (ili: pokriti, udesiti) ratni materijal tako da se ne razlikuje od okoline u kojoj se nalazi; zavarati, zavaravati (trag i sl.). kamfin (nlat. camphora) hen. materija koja se pomou joda dobiva iz kamfora; meavina terpentina i piritusa koju u Se-vernoj Americi upotrebljavaju kao gorivo u lampama. kamfor (nlat. camphora) bela smola kamforovog drveta, sagorljiva i jakog mirisa i ukusa; upotrebljava se mnogo u fabrikaci-ji celuloida i eksploziva, a u medicini, u alkoholnom rastvoru (piritus-kamfor), za trljanje kod reumatizma i neuralgije, naroito kod slabosti srca i krvnih sudova, zapaljenja plua i dr. kamdija (tur. Kamci) bi; kandija.

393
kan (tur., tatar.) turska titula sultanova; knez, vladar, gospodar, naroito kod Tatara. kana (lat., ital. sappa, fr. sappe) 1. trska, rogoz; tap, palica.
kana 2. v. kna.

kanabe (lat. soporep, gr. konopeion) divan, sofa; kanape. kanabizam (gr. Kannabis konoplja) bolesni nagon za uivanjem haia; up. kanabin; kanabinomanija. kanabin (gr. Kannabis konoplja, lat. sapa-bis) heh. alkoholni sastavni deo indijske konoplje koje ima jako narkotino dejstvo. kanabinomanija (gr. kannabis, mama strast) v. kanabizam. kanabis (gr. Kannabis, lat. cannabis) vot. konoplja. kanadaris pl. polusvilene istono-indijske tkanine sa crvenim i crnim prugama; vrsta francuskog tepiha. kanal (lat. canalis oluk, brazda, leb, sappa trska) vetaka reka, propust, prokop; vodovod, oluk; moreuz; cev, unak; fig. sredstvo, put i nain za postignue nekog cilja; aiat. ila; arh. leb. kanalizacija (nlat. canalisatio) prokopa-vanje kanala, sprovoenje kanala, naroito podzemnih (u gradovima); mrea podzemnih cevi za odvoenja vode i neistoe iz kua i naselja. kanalizirati (nlat. canalisare) graditi kanal (ili: kanale), sprovoditi kanale; fig. dati jednoj stvari ili pokretu izvestan smer i pravac, uputiti ih odreenim tokom. kanalisati v. kanalizirati. kanaliti (lat. sappa trska, cev, gr. lithos kamen) pl. kol. cevaste okamenotine jedne vrste biljki-ivotinja; v. tubuliti. kanap (ital. saparo) uzica, vrpca; konopac, ue. kanarinac (ital. canarino, fr. canari) zool. mala uta ptica pevaica, poreklom sa Kanarskih ostrva. kanarinka (ital. canarino) v. kanarinac. kanaris (ind.) pl. indijske depne maramice od ute svile sa belim takama. kanaster (gr. Kanastron korpa od vrbovog prua, tl. canastro) l. najfinija vrsta venecuelskog duvana koji je putan u trgovinu lakovan u kotarice (p. canastro); duvan u valjcima, nepreraen duvan; 2. dak od ivotinjske koe za pakovanje robe u Indiji. kanat (tur. kanad) l. krilo prozora ili vrata; 2. pregrada; 3. drvena ograda na kolima sa sve etiri strane. kanaus (pere.) vrsta fine persijske svilene tkanine. kanaf(a) v. kanap. kanafas (fr. sape vas) vrsto, gusto laneno ili namuio platno; upotrebljava se za muke kapute i za izradu madraca.

kan volan (fr. camp volant) voj. letei logor, letea vojska, vojni odred kome je zadatak da napada neprijatelja iznenadno, as ovde as onde. kandahar (po eng. grofu od Kandahara) naziv za vezu kojom se skijaka cipela vre vezuje uz skiju. kandela (lat. candela svea) fiz. jedinica za jainu svetlosti po Meunarodnom sistemu jedinica. kandelabar (lat. candelabrum svenjak, candela svea, votanica) bogato ukraen veliki svenjak u obliku stuba sa tri i vie ogranaka; veliki svenjak na javnim mestima, naroito pred trgovima, zgradama itd. kandidan (lat. candidus) ist, beo, sjajan; neizvetaen, iskren, estit; vedar, srean, veseo. kandidat (lat. candidatus ,,y belo obuen", jer su u starom Rimu oni koji su se takmiili za neki poloaj bili, za vreme izbora, u belo obueni) onaj koji trai mesto ili slubu; pripravnik; ak koji stoji pred ispitom; onaj koji se sprema i radi da bude izabran za narodnog poslanika, predsednika republike, vladaoca i sl. kandidatura (nlat. candidatura) takmienje za neko zvanje (ili: mesto), neki poloaj, vrbovanje; up. kandidat. kandidacija v. kandidatura. kandidirati v. kandidovati. kandidovan! (lat. candidatus) istaknuti (ili: isticati) za kandidata; kandidovati se, kandidirati se takmiiti se, pojaviti se kao takmac za neko zvanje, mesto, poloaj i dr. kandizacija (fr. candi) prevlaenje (ili: posipanje) eerom; kristalizovana eera. kandilo (gr. Kandelos, tur. kandil) l. mala staklena posuda, svetiljka u kojoj gori iak u ulju (obino u crkvi, na grobu, pred ikonom i sl.); 2. v. kandilj 1. kandilj (tur. Kandil) l. fenjer ili elektrina sijalica, obino na minaretu, koja se pali prilikom muslimanskih praznika; 2. v. kandilo. kandirati (fr. candir) zaeeriti, posuti eerom, prevui eerom; ueeriti; kandirano sohe ueereno voe, eerne voe. kandi s (sskr. khanda, fr. candis) prei-en, kristalizovan eer. kandi-stor (eng. candy-store) engleska poslastiarnice; konditoraj. kaneva (fr. canevas, nlat. canevasium) juga, retko platno sa pravilnim etvrtastim rupicama za urev (za vez); holandsko jedrilsko platno; fig. prvi nacrt knji-evnog dela ili slike, skica, plan; u italijanskoj nepisano] komediji: podela dramske grae na inove i scene, koje posle glumci ispunjavaju improvizujui.

394
kanela (nlat. canella, fr. cannelle) kora od cimeta, cimet. kanslas (fr. cannelle) cimet prevuen eerom. kanelira (fr. cannelure) vrh. uzduna plitka brazda, obino polukruna, na antikom stubu. kanelirati (fr. canneler) ilebiti, izbraz-dati, izoluiti, napraviti prugastim, npr. stubove. kanepen (fr. canepin, ital. canapino, lat. cannabis konoplja) fina, belo uinjena jagnjea ili jarea koa (za rukavice). kanibal (i. canibal, Caribal = Caribe) stanovnik Karibijskih ostrva, ljudoder, antropofag; fig. divlji (ili: grub, surov) ovek, neovek, divljak. kanibalizam (i.) ljudoderstvo, antropo-fagija; fig. svirepost, neovenost, di-vljatvo. kanibalski (tl.) ljudoderski; divlji, surov, neovean, zverski. kanije (tur. kin) korice noa ili sablje. navila (fr. cannule, lat. cannula) cevica; ned. cev na trcaljki, klistiru; hirurka metalna cevica. kaikan (fr. sapsap) ritmika igra, vrsta zabavnog baleta; bila vrlo popularne, naroito u Parizu u drugoj polovini XIX veka. kankanovati (fr. sapsap) igrati, plesati kankan. kainov (ma. kanko) med kapavac, triper, gonoreja. kankrinski (nlat. cancrinus, lat. sapseg rak) koji ide kao rak; o stihovima: koje treba itati odnatrag, ili kod kojih je, itani spreda ili odnatrag, isti red rei, npr. Signe te, signa; temere me tangis et angis. kankroid (lat. sapseg, gr. eidos oblik, vid) med. otok slian raku; rak prostog epitela. kano (fr. canot, eng. sapoe, port., ital., p. sapoa) lak un od kore drveta ili izdube-nog stabla, kakav obino upotrebljavaju severnoameriki Indijanci, oranica; up. kanu, kenu. kanobe (eg.) v. kanope. kanoistika v. kajakatvo. kanon (gr. kanon, lat. sapop) pravilo, propis, merile, uzor; crkvena odluka, crkveni zakon; zbir knjiga ili spisa koje je neki autoritet (crkveni sabor) oglasio i priznao kao autentine (Sveto pismo) i koje sadre pravila hrianske vere i hrianskog ivota; u katolikoj crkvi: srednji deo mise koji se nikad ne menja (od Sanktus do Komuniona); muz. komad za dva glasa ili vie glasova u kome drugi ili ostali glasovi istu melodiju, upadajui, ponavljaju jedni za drugima; vrsta moio-horda u muzici Grka; tip. vrsta velikih slova od 42 i 32 tipografske take; u likovnoj umetnosti: pravilo o prikazi-vanju lepote ovejeg tela.

kantalupa

kanonada (fr. canonade) pucanje (ili: bi-jenje, gaanje) iz topova, topovska paljba, gruvanje topova, bombardovanje. kanonenfuter (nem. Kanonenfutter) hrana za topove", podrugljiv izraz za vojnike koji su rtve topovskih zrna (fr. chaire a sapop = er a kanon). kanonizacija (gr. kanonfzo) proglaavanje nekoga ili neega svetim, uvrenje u red svetaca, posveivanje. kanonizirati (gr.) proglasiti nekoga ili neto svetim, uvrstiti u red svetaca, posveti. kanonizovati v. kanonizirati. kanonik (nlat. canonicus) u katolikoj crkvi: vie sveteno lice svetovnjakog reda, prota. kanonist(a) (nlat. canonicus, gr. kanon) v. kanoniar. kanoniar (gr. kanon, nlat. canonicus) poznavalac ili uitelj crkvenog, kanonskog prava; kanonist. kanonske godine godine starosti koje su propisane kao uslov za primanje svete-* nikog ina. kanonske knjige knjige Svetog pisma koje crkva priznaje kao svete i nadahnute, i koje, zbog toga, smatra kao najvii verski autoritet. panonski (nlat. canonicus, gr. kanon) koji odgovara crkvenim propisima (kanonima), koji je u skladu sa crkvenim propisima ili autoritetom, propisan, verodostojan (knjige, spisi); crkveni, papski; fig. koji slui kao uzor, uzorak, ugledan. panonski asovi (nlat. horae canonicae) asovi koje kalueri i svetenici treba dnevno da provedu u molitvi. kanonsko pravo (nlat. j us canonicum) pravo hrianske crkve, sadrano u Corpus juri canonici, koje, osim isto crkvenih odredaba, donesenih na crkvenim saborima, sadri i privatne, procesne i kaznene odred be. kanope (eg.) pl. egilatske vaze idoli u obliku trbuastih kraga sa ovejem glavom na vrhu (poklopcu), u kojima su nekada uvali mumizirane unutarnje delove tela (srce i plua); takoe: vaze u etrurskim grobovima; kanobe. Kanosa (ital. Canossa) zamak, danas ruevine, u ital. provinciji Reino nel' Emili-ja, u kojem se 1077. nemaki car Henrik IV pokorio papi Grguru UP, izvukavi od toga ponienja politike koristi; otuda: uhu u Kanosu poniziti se pred papom ili uopte pred nekim kome si se dotle protivio. kantabile (ital. cantabile) kuz. za pevanje, to se moe pevati; pevajui. kantalup (fr. cantaloupe, ital. cantalupo) vot. hrapava dinja (nazvana po zamku Kan-talupo, u Ankoni, gde je najpre donesena iz Jermenije). kantalupa v. kantalup.

kantando

395

kancelar rauna; okolnost o kojoj se ne mora voditi rauna pri reavanju kakvog politikog ili ekonomskog pitanja. kantitis (gr. kanthos oni ugao; oko) med. zapaljenje onog kutia, zapaljenje oka. kante (ital. canto, lat. cantare pevati, cantus) pesma; pevanje. kantovac fil. v. kantist. kanton (ital. cantone, fr. canton) srez, okrug, oblast; u Francuskoj: jedan deo arondismana; u vajcarskoj: savezna dr-avica (25 saveznik republika). kantonada (fr. cantonade) deo pozornice koji se nalazi iza kulisa. kantonalni (fr. cantonal) koji pripada kan-tonu; sreski, oblasni. kantonizirati (fr. canton) deliti (ili: podeliti) na kantone. kantoniran (ital. canto) apx. sa stubovima na uglovima. kantoniranje (fr. cantoppeg) voj. smetaj (ili: razmeta)) vojske po stanovima i kuama u nekom mestu; boravljenje vojske po kuama (supr. logorovanje); up. kanton-man. kantonirati (fr.) voj. razmesti (ili: smestiti) vojnike po stanovima i kuama nekog mesta; boraviti u kantonmanu. kantonist(a) (fr. canton) vojni obveznik. kantonman (fr. cantonnement) smetaj vojske po kuama u nekom mestu (kantoniranje); mesto takvog smetanja. kantor (lat. cantor, sapege pevati) peva, crkveni pojac (kod katolika); uitelj crkvenog pevanja i muzike. kantr (eng. canter) kratak galop (ili: kratak trk) konja. kanu (p., port., ital. sapoa, eng. sapoe, nem. Kahn, fr. canot) uzan amac primitivnih naroda napravljen od izdubenog stabla, oranica; u veslakom sportu: amac sa dvostrukim veslom za jednog, ree za dva veslaa; up. kano. kanun (tur. kanun) muz. stari arapski muziki instrument s velikim brojem ica. kanuni (arap.) pl. sastavni deo erijatskog prava, svetovno pravo muslimanskih naroda koje izdaju islamski vladari, prema prilikama i potrebama drutva, i koje je, prema tome, promenljivog i mesnog (lo-kalnog) karaktera, jer se moe menjati i vai samo za dravu koja ga je izdala; up. fikh. kanu ra (tur. kaput) nametak pree (vunene, pamune i sl.) pripremljene za bojenje. kancel (lat. cancelli reetka, ograda) propovedaonica, predikaonica, govornica u katolikoj crkvi (zapravo prostor koji je ograen reetkama); up. kancelarija. kancelar (lat. cancellarius) u srednjem veku: najvii dvorski slubenik, uvar dravnog peata i sastavlja javnih isprava; prvi dravnik (u Nemakoj je prvi dobio titulu kancelara Bizmark).

kantando (ital. cantando) muz. pevajui, tj. navodei tako kao da se peva. kantante (ital. cantante) muz. pevajui. kantaride (gr. kantharis, gen. kantharidos panska buba) zool. panske bube, spadaju u porodicu majaka, zlatnozelene boje; skupljaju ih, sue i trljaju, pa od toga prave melem koji izvlai plikove na koi. kantaridizam (gr.) med. trovanje otrovom od panske bube, kantaridinom. kantaridin (gr.) hem. otrov od panske bube. kantata (ital. cantata) muz. prvobitno, za razliku od sonate, pesma koja se pevala uz pratnju instrumenata; sada: vea crkvena pesma, kompozicija za pevanje u sveanim prilikama. kantatila (ital. cantatilla) v. kantatina. kantatina (ital. cantatina) muz. mala kantata, pesmica za pevanje. kantatorij(um) (nlat. cantatorium) kod katolika: knjiga iz koje pojac (kantor)na misi odgovara. kavgadija (lat. cantatio) pevanje, pesma. kantela (fine. Kantele) harfa sa pet metalnih ica uz koju finski narodni pevai pevaju narodne pesme; up. runo. kantizam fil. v. kantijanizam. kantijanizam fil. kritika i transcenden-talna filozofija Imanuela Kanta (1724 1804) sa svojim razlikovanjem forme od predmeta saznanja, apriornog od aposte-riornog, sa svojim uenjem o apriornosti formi opaanja prostora, vremena i kategorija, sa svojim ogranienjem celokupnog saznanja na pojave, tj. na predmete mogueg iskustva, dok se sama stvar po sebi (da Ding ap sich) ne moe saznati; Kant, dakle, priznaje postojanje stvari nezavisno od nae svesti; kantizam;v. transcen-dentalna filozofija, transceidentalni idealizam. kantikum (lat. sapege pevati, canticum) pesma koja se peva. Kantikum kantikorum (lat. Canticum canticorum) Pesma nad pesmama (pripisuje se izrailjskom caru Solomonu, 970-930. god. pre n. e.). kantilena (lat., ital. cantilena) muz. pesmica, pesmica za pevanje; melodija; kratak muziki komad u obliku pesme (za pevanje); istaknuta pevaka melodija u veim muzikim delima. kantina (ital. cantina) baraka, krma, prostor u nekom preduzeu gde se mogu dobiti hrana i pie; sanduk sa pregradama (za boce); muz. etvrta ica na violini. kantiner (fr. cantinier) sopstvenik kantice, krmar (vojniki, radniki), baraker. kantinerka (fr. cantiniere) sopstvenica kantice, barakerka. kantist(a) fil. pristalica kantijanizma, Kantove filozofije; kantovac. kantite negliabl (fr. quantite negligeable) zanemarljiva veliina, beznaajna veliina, veliina o kojoj se ne mora voditi

kancelarija

396

kapacitet uzvienom sadrinom (oda), npr. kod Petrarke. kanconeta (ital. canzonetta) kuz. pesmica, mala pesma; prvobitno: pesmica u duhu narodne pesme. kanconijer (ital. canzoniere) prvobitno, zbirka starih trubadurskih pesama; zbir-ka pesama; pesmarica. kanda (tur. kanca) gvozdena kuka, kvaka; otar i kukast nokat ptica grabljivica. kandija (tur.) v. kamdija. kanjoni (p. canons) pl. kol. rena korita i rene doline sa strmim stanovitim stranama, u oblastima gde su slojevi zadrali vodoravan poloaj, koje su napravile brdske vode (naroito u Severnoj Americi). kaolin (kin. kao-ling, kao visok, ling breg, ime jedne planine u severnoj Kini, gde je najpre dobijan) porculan", porculanska zemlja, bela, branjava masa od koje se pravi porculansko posue. kap (fr. cap, ital. capo, lat. caput glava) predgorje, rt, svaki deo obale koji se sputa strmo u vodu. kapa (lat. sarra) kaluerski ogrta sa irokim rukavima i kapuljaom; kini ogrta; kaket. kapak (tur. kapak) zaklopac, poklopac (na posudi, satu, oku itd.); prozorsko krilo. kapama (tur. kapama) kuvano jelo od jagnjetine, mladog luka i drugih zaina. kapamadija (tur. kapamaci) zanatlija koji izrauje pokrivae. kapar (gr. kapparis, arap., pere. kabar, fr. sarge, ital. sarrego) vot. trnovita buna-sta biljka, Capparis spinosa, koja raste i u naim krajevima (u Dalmaciji i Hercegovini); njeni nerazvijeni cvetni pupoljci sadre ulje slino slaicinom ulju i upotrebljavaju se kao zain i dodatak nekim jelima, kojima daje poseban ukus; kadra. kapara (ital. saragga) trg. novac koji se pri sklapanju ugovora ili pogodbe daje unapred kao zaloga da e sve uslove ugovora ili pogodbe obe strane tano ispuniti. kapacitet (lat. capacitas) sposobnost, umetnost, valjanost; upotrebljivost; sposobnost hvatanja, sposobnost sadravanja, zapremina, sadrina, prostranost, obi-mnost; ovek koji uiva velik i neospo-ran autoritet; ugled u nekoj struci (naunik, umetnik i dr.), priznat strunjak; fiz. kapacitet toplotni jednog tela je ona koliina toplote koja je potrebna (ili broj jedinica toplote potreban) da se to telo zagreje za 1S; elektrostatiki kapacitet jednog provodnika meri se koliinom elektriciteta koja mu se mora pridati da bi se njegov potencijal povisio od nule do jedinice; ili: kapacitet jednog kondenzatora je odnos koliine elektriciteta na jednom provodniku prema njego-

kancelarija (nlat. cancellaria, cancelli, rea. cancellorum reetka, od cancellus rai, od sapseg reetkasta ivotinja, tj. rak) prvobitno: prostor, soba ili sto koji je reetkama odvojen; danas: zvanina soba za rad, nadletvo, ured, uredske prostorije. kancelarije jezik jezik kojim su pisana zvanina akta i povelje krajem srednjeg veka. kancelarijom stil krut, suvoparan i suvie formalistiki nain pisanja, kakvim se obino piu zvanini i uopte poslovni spisi. kancelarijski format trg. srednje fina i fina hartija za pisanje malog formata (33X42 st). kancelacija (lat. cancellatio) precrtavanje, ponitavanje nekog spisa, menice, priznanice i dr.; sudsko ponitenje nekog spisa, dokumenta. kancele (lat. cancelli) pl. reetke (ili: pregrade) u nekim kancelarijama izmeu slubenika i publike (npr. u poti, bankama itd.). kancelirati (lat. cancellare) pregraditi reetkama; pisano precrtati, prebrisati, ponititi. kancelist(a) (lat. cancelli) pisar, inovnik, slubenik kancelarije. kancelparagraf uveni 130a nemakog kaznenog zakona (donesen 1871. i 1876) koji zabranjuje zloupotrebu svetenikog poloaja u cil>u meanja u dravne poslove na nain koji moe ugroziti javni mir i bezbednost (kazna do 2 godine robije). kancer (lat. sapseg) zool. rak; astr. Rak (sazvee); med. rak (bolest). kanceracija (lat. sapseg rak, nlat. sapse-ratio) med. oticanje od raka, postajanje raka. kancerin (lat. sapseg rak) prah od rajih ljutura. kacerogen (lat. sapseg, gr. genos rod) med. koji stvara, izaziva rak. kancerozan (lat. sapseg rak) med. u obliku raka, poput raka; oboleo od raka. kancerolog (lat. sapseg, gr. logos govor, re) lekar specijalista za kancerozna oboljenja. kancerologija (lat. sapeg, gr. logfa) med nauka koja se bavi ispitivanjem i prouavanjem bolesti raka. kanceroma (lat. sapseg) med. otok od raka, rak. kanciona (p. cancion, lat. cantio, fr. chanson) pesma, naroito lirska slikova-na pesma koja se obino sastoji od stihova sa dvanaest troheja. kancioneri (i. cancioneros) pl. lit. panske zbirke pesama naroito zbirke iz XVI veka. kancona (ital. canzone, p. cancion, lat. cantio) u romantinom pesnitvu, naroito kod Talijana, vrsta lirskih pesama sa

kapacitron

397

kapital

vom potenci]alu dok je drugi provodnik uzemljen (ima potencijal nulu). kapacitron (lat. sarah sposoban, gr. kyklos krug, elektron) fiz. aparat za brzo i snano bombardovanje elektrona. kapeadori (um. capeadores) pl. u borbama s bikovima: pomonici boraca koji raz-drauju bika jednim crvenim ogrtaem, pa mu onda veto izmaknu i puste borca da on produi igru. kapela (nlat. capella, ital. cappella, fr. chapelle) crkvica, domaa (dvorske) bogomolja; prvobotno: mesto (sakristija) gde je svetenik ostavljao svoj ogrta (lat. sarra) i crkvene stvari; docnije: mesto za pevae i muziare u crkvi; crkveni hor (pevai i orgulje); muzike drutvo, muziki orkestar; a kapela (ital. a cappella) muz. bre no to se izvodi jedan crkveni komad; pevanje a kapela horsko pevanje bez muzike pratnje; ala kapela (ital. alla cappella) kao u kapeli, tj. vokalna i in-strumentalna muzika zajedno. kapelan (nlat. capellanus) pomoni svetenik, mlai svetenik koji je dodeljen kao pomonik i zamenik starijem sveteniku. kapelanija (nlat.) zvanje, poloaj, sluba i stan jednog kapelana. kapelen (ital. capello kosa) poz. glumac ili statist kome se radi vee uverljivosti uloge obrije glava. kapel-majstor (lat. capella, magister, nem. Kapellmeister) v. kapelnik. kapelnik (lat. capella) stareina (ili: dirigent) muzike kapele, naroito operskog orkestra; kapel-majstor. kaper (hol. kaper, fr. sarge, lat. sarege uhvatiti) gusar, morski pljaka; gusar-ska laa, gusarski brod. kapetan (fr. capitaine, ital. capitano, lat. caput glava; glavna linost) poglavica, stareina; voj. komandir ete (ili: eska-drona, baterije); zapovednik broda (ili: pristanita, vazdunog balona); stareina sportskog kluba; up. kapiten. kapi-aga (tur.) stareina ukopljenika na turskom dvoru (odgovara evropskom maralu dvora"); takoe: janiarski general. kapija (tur. kapi) vrata, ulaz; fig. dvor (carski). kapilaran (lat. capillus vlas, dlaka, kosa, vlakno, capillaris vlasi, dlani, kosni) vlasni, dlani, koji se tie kose, kosni; vlasast, dlakast, vlaknast, tanak kao dlaka, veoma tanak; kapilarni sudovi (kapi-lari) veoma fini krvni sudovi koji predstavljaju prelaz od arterija ka venama i u kojima se krv kree ravnomerno; kapilar-ne cevi cevi sa vlasastom, tj. vrlo uskom i malom upljinom; kapilarne pojave pojave koje pokazuju tenosti u uskim cevima. kapilari (lat. capillus) pl. znat. v. pod kapilaran. kapilarioza vet. bolest domaih ivotinja, naroito peradi, iji su uzronici ra-

zliite vrste valjkastih crva iz roda Capillaria. kapilarnost (lat. capillus dlaka) fiz. svojstvo dokazivanje kapilarnih pojava: ako dve otvorene jednake staklene cevi sa vrlo uzanom upljinom, od kojih je jedna vea, zamoimo donekle u vodu, ona nee u cevima biti na istom nivou na kome je voda u sudu: nivo u iroj cevi vii je od nivoa u sudu, a nivo u uoj cevi vii je i od nivoa vode u iroj cevi; kod ive je obratan sluaj. Gornja povrina tenosti (u cevi, zvana meniskus) koje kvase (voda) je izdubena, a koje ne kvase (iva) isggu-pena. Ove pojave zovu se kapilarne. kapilaroskopija (lat. capillus, gr. skopeo posmatram, gledam) med. mikroskopsko ispitivanje kapilara na ivom oveku (kod poremeaja sudovnog ivanog sistema i dr.). kapilacija (lat. capillatio) med. vlaknast, jedva primetan rascep lubanje. kapirati (lat. sarege) pojmiti, shvatiti, shvatati, razumeti, razumevati. kapisla (lat. capsula) v. kapela. kapislara (lat.) starinska puka koja se pali pomou kapisle. kapistracija (nlat. capistratio) med. v. fi-moza. kapistrum (lat. capistrum ular) hirurki zavoj; med. gr donje vilice. napita (lat. caput glava, capita) pl. glave; kapita averza (lat. capita aversa) na kova-nom novcu: glave ija su lica okrenuta jedno od drugog; kapita adverza (lat. capita adversa) glave sa licima okrenutim jedno drugom; kapita jugata (lat. capita iugata) spojene glave, dve glave na novcu. kapital (lat. capitalis glavni, caput glava) 1. vrednost koja se odreenim kretanjem oploava, uveava vikom vrednosti. Opti obrazac je N-R-N1 (gde znai: N predujmljenu vrednost, R vrstu robe, N1 oploeni kapital). Kretanje obuhvata: I faza promet, kupovinu elemenata proizvodnje, predujam kapitala u radnu snagu i sredstva za proizvodnju; P faza proizvodnju, troenje elemenata proizvodnje, pri emu radna snaga stvara viak vrednosti; faza promet, realizaciju oploenog kapitala. Razvijeni obrazac je: r.s. 1 N-R R . . . R'-N . Ovo je kretanje industrijskog kapitala. Pojedine njegove faze se osamostaljuju, postaju funkcija pojedinih vrsta kapitala: proizvodni kapital se bavi proizvo-enjem vika vrednosti, proizvodnjom; tr-govinski kapital vri stvarnu realizaciju proizvoda kapitala; kamatonosni kapital mobilie slobodne novane kapi-tale, pretvara nedelatni kapital u delat-ni. Kapital je, dakle, odreeni drutveni odnos u proizvodnji eksploatacija na-

kapitala
JZMNOG

398

kapitulant

rada pod komandom kapitala, TJ. proizvodnje vika vrednosti. U stvarnom kretanju viak vrednosti se pojavljuje kao profit. Poto svoju svrhu viak vrednosti (profit) kapital ostvaruje samo kretanjem, to on tei da se beskonano kree i uveava. I svaki se kapital, bez obzira na poreklo, pretvara u akumu-lirani viak vrednosti. 2. Kapital" glavno delo Karla Marksa najvee politiko-ekonomsko (i filozofsko) delo, u kojem su kritiki preraena sva dotadanja dostigaua u oblasti ekonomi-je i u kojem je genijalne izloena nova teorija kapitala. U njemu je otkrivena sutina kapitala, anatomija njegovog kretanja i utvrena nunost propasti kapitalizma usled ekonomskih protivrenosti . . . . akumulacije kapitala i akumu-lacije bede proletarijata . . ." koju izvrava proletarijat svojom revolucijom; 3. glavni grad, prestonice. kapitala (lat. capitalis glavni) velika slova nekog pisma (latininog ili grkog), kapitalno pismo. kapitalan (lat. capitalis) glavni, osnovni, temeljni, bitni, poglavit; odlian; veoma vaan, presudan; kapitalna slova tip. velika poetna slova; kapitalkonto trg. raun u glavnoj trgovakoj knjizi u koju se unosi sve ono to se tie poveanja ili umanjivanje osnovne imovine; kapitalni zloin prav. zloin koji poalai smrtnu kaznu. kapitalac (lat. capitalis) zool. snaan jelen s velikim rogovima. kapitalizam (lat. caput glava, capitalis glavni) 1. naziv za privredni i drutveni poredak u kojem je glavni pokreta privrednog ivota profit, a ne zadovoljavanje optih potreba; 2. poslednji drutveni poredak zasnovan na eksploa-taciji jedne klase drugom, nastao posle feudalizma. U poreenju sa ranijim, kapitalizam predstavlja trei oblik ugnjetavanje i eksploatacije: u njemu su sva sredstva proizvodnje svojina malog broja ljudi (klase kapitalista), dok je u isto vreme neposredni proizvoa radnik lien tih sredstava. Sutina kapitalistike eksploatacije sastoji se u tome to kapitalisti prisvajaju neplaeni rad najamnog radnika, viak vrednosti. U kapitalizmu robna proizvodnja dobiva opti i vladajui oblik. Razvitak kapitalizma u pojedinim zemljama bio je vrlo neravnomeran i u svakoj je bio specifian. On je odigrao naprednu ulogu u razvitku drutva; unitio je esnafska ogranienja, linu zavisnost radnika, lokalnu zatvorenost i iscepkanost. Razviv-i silne proizvodne snage, kapitalizam je stvorio materijalne uslove za socijali-stiku revoluciju, stvorio je svoga grobara radniku klasu. Ali se zapleo u

nereljive protivrenosti. Sve napretke u tehnici koristio je za jo veu eksploataciju. Kao neizbean saputnik kapitalizma javlja se nezaposlenost. Nago-milavanjem kapitala u rukama kapitalista raste beda irokih radnih masa, pro-dubljuje se jaz izmeu rada i kapitala. Poetkom XX veka doao je u svoj najvii stadijum imperijalizam. Pobedom velike socijalistike revolucije, u oktobru 1917, izvren je prvi proboj u lancu kapitalizma; 3. fig. mo novca (kapitala) i bogatih ljudi. kapitalizacija (fr. capitalisation) l. odreivanje vrednosti imovine prema dohotku koji ona donosi, uzimajui za osnov di-skontni procenat koji postoji u odreeno vreme; 2. pretvaranje vika vrednosti u kapital; pretvaranje imovine u novani kapital. kapitalisanje v. kapitalizacija. kapitalisati (fr. capitaliser) trg. pretvoriti viak vrednosti u kapital. kapitalist(a) (lat. capitale) vlasnik kapitala, tj. odreene vrednosti koju predujmlju-je radi profita. Izvor profita je naja-mni rad radnika, kojim kapitalist komanduje i besplatno prisvaja viak vrednosti (profit). Kapitalist je olienje kapitala; njegova svest i dua je dua kapitala. kapitana (ital. nm. capitana) glavni, admiralski brod jedne flote. napita ci j a (lat. capitatio, caput glava) lina poreza, glavarina. kapitel (nlat. capitellum) apx. najgornji deo (ili: vrh, glava) stuba. kapiten (lat. caput glava, eng. captain, nem. Kapitan) kapetan; sp stariji i najbolji igra koji se pojavljuje kao voa, stareina i predstavnik svog tima; postoji u svim sportskim disciplinama kad se istupa grupno. kapitis deminucio (lat. capitis deminutio) prav smenjivanje ili gubljenje prava, naroito graanskih prava, graanska smrt. kapitl (lat. capitulum, ital. capitolo) glave, odsek, odeljek u knjizi; fig. sadrina jednog odeljka, predmet razgovora; u katolikoj crkvi: zbor viih svetenika radi reavanja tekuih pitanja, kaptol, kapi-tol. kagtol (lat. capitulum) skuptina sve-tenstva jedne crkve ili kaluera nekog manastira. Kapital (lat. Capitolium) tvrava grada Rima na Kapitolijskom bregu, na kojem su bili hramovi, Tarpejska stena itd. (dananji Kapitol je ureen prema nacrtu Mikelanelovom); u SAD: sedite zakonodavne vlasti u Vvingtonu. kapitulant (nlat. capitulans) vojnik koji, po odsluenju roka, i dalje dobrovoljno ostaje da slui; pregovara, onaj koji zakljuuje neku kapitulaciju.

kapitulat

399

kapu la

kapitulat (nlat. capitulatum) sporazum, nagodba izmeu drava. kapitulacije (nlat. capitulatio) saglasnost, sporazum; ugovor o predaji vojnika ili nekog mesta u ratu; ugovor o sluenju drugog roka u vojsci; u govori po kojima su evropske drave imale pravo u Turskoj, njenim vazalnim dravama i u drugim istonim, naroito muslimanskim dravama, da njihovim graanima sude njihovi vlastiti konzuli; fig. poputanje, ustu-panje, rtva, priznanje pobede, predaje. kapitulira (nlat. capitulare) pregovarati o predaji; predati se, pokoriti se, popustiti, poputati; poravnati se, sporazumeti se, sporazumevati se. kapidik (tur. kapicik) mala sporedna vrata; vratnice izmeu susednih dvorita. kaplaka (hol. Kap, Laken) trg. doplata za podvoz koju, sem redovnog podvoza, daje onaj to alje robu brodom da bi se uvanju robe obratila naroita panja. kaplan (fr. capelan, nem. Kapelan) zool. vrsta morske ribe Mallotus villosus iz porodice Salmonidae. kaplar (fr. caporal) najnii stareinski in u nekim vojskama; postojao i u staroj jugoslovenskoj vojsci kapnomant (gr. kapnos dim, mantis prorok) onaj koji prorie sudbinu po dizanju dima. kapnomantija (gr. kapnos, manteia prorica-iie) proricanje iz dima, gatanje u dim. kaponir (fr. capponiere) voj. betonski bunker, izgraen za flankiranje rova sa dve strane, snabdeven mitraljezima, a ponekad i nekim artiljerijskim oruima. kapota (fr. capotage) oklop oko avionskog motora. kapotaa (fr. capotage) poznavanje vodenih puteva, nauka o vodenim putevima; vetina merenja puta to ga prevali jedna laa. kapotasto (ital. capotasto, capo di tato) kuz. gornji deo (onaj koji se dri u ruci) violine i slinih instrumenata; pare od ebanovine i sl. koje se upotrebljava za uvrivanje ica na gudakim instrumentima; preaica koja se mee na gitaru radi poviavanja tona; metalni prut preko ica (na pijanofortu). kapra bot. v. kapzr. kapriola (ital. capriola srna, fr. cabriole) skok uvreten (ili: smesta uvis) igraa; skok konja koji, skoivi uvis, istovremeno se praakne zadnjim nogama. kapris (fr. caprice, ital. capriccio, lat. sareg) ud, udljivost; muz. fantazija; up. kaprio. kaprifikacija (lat. caprificus divlja smok-va) vetake oploavanje divljih smoka-va pomou smokvinih oca. kapriciozan (fr. capricieux) udljiv, tvrdoglav, jogunast; fig. nepravilan, udan, udnovat; fantastian.

kapricirati se (fr. caprice) uzjoguniti se, biti tvrdoglav, joguniti se, uvrteti sebi neto u glavu, drati se neega uporno. kaprieto (ital. capriccetto) muz. mala, kratka fantazija. kaprio (ital. capriccio) udljivo, neobino umetniko, naroito krae aljivo mu-ziko delo, u obliku sonate; a kaprio (ital. a capriccio) uz. po volji, po efu. kapriozo (ital. capriccioso) muz. udljivo, prema efu. kaprolaktam Hem. organsko jedinjenje koje slui kao sirovina za izradu vetakog vlakna. kapron (trgovaki naziv) smolasta plasti-na masa, vrlo elastine i izdrljiva, koja slui za izradu vetakog vlakna, delova radioaparata i dr. kapsa (lat. capsa) mrtvaki sanduk; odar. kapsijen (fr. capsien) apx. paleolitska kultura zapadnog Sredozemlja; poznato pein-sko slikarstvo sa scenama iz lova i kult-nih igara (nazvane tako po nalazitu Kapsa u Tunisu). kapsitis (lat. capsula) med. v. kapsulitis. kapsla (lat. Kapsula kovei, kutica, sandue) aura, kopguljica, omota; metalni omota na boci; metalna katica ili cevica napunjena eksplozivom (slui za paljenje ggunjenja puanog, topovskog, minskog i dr.); bot. aura (koja omotava seme); hem. bokast sud za isparavanje; kapi-sla, kapsula. kapsula (lat. capsula) bog. v. pod kapsla. kapsularan (lat. capsularis) bot. aurast, u obliku aure (ili: omotaa). kapsulitis (lat. capsula) med. zapaljenje aure onog soiva; kapsitis. kaptaa (lat. captare hvatati, fr. captage) hvatanje i dovoenje vode (izvorske, rene, podzemne). kaptacija (lat. captatio, captare revnosno teiti za im, vrebati) lukavstvo, maj storija, dovijanje, dokopavanje ega veti nom; upotreba nepotenih sredstava da bi se dolo do cilja. kaptacio benevolencije (lat. captatio benevolentiae) retorska fraza kojom govornik, u poetku govora, moli sluaoce za blagonaklonost; veto zadobijanje naklonosti, lov na milost. kaitivacija (nlat. captivatio) hvatanje vetinom ili lukavstvom, pecanje. kaptirati (lat. captare) maati se neega, vrebati, kebati, uloviti neto; uhvatiti, doi do ega lukavstvom ili prevarom; hvatati i odvoditi vodu (izvorsku, renu, podzemnu). kaptol (lat. capitulum, ital. capitolo) v. pod kapitl. kapudan (tur. kapudan) stareina, zapovednik (naroito pomorski). kanula (lat. saera) 1. crni luk; 2. jelo od zgnjeena pasulja s lukom.

kaput

400

karakteran

kaput (lat. caput, capitis glava) glava, odeljak, poglavlje, odsek (u knjizi); ehe kanite (lat. eh capite) iz glave, po seanju; prav. iz razloga, zbog. kapuehaja (tur. kapukahyasi) zastupnik, predstavnik nekog manjeg stranog vladao-ca na turskom dvoru (ovo je bila zvanina titula i srpskog predstavnika u Carigradu, dok je Srbija bila jo vazalna kneevina). kapuca (nlat. caputium, ital. cappucio, fr. sarise) kapuljaa, kukuljaa; ogrta sa kapuljaom (kaluerski). kapuciner (nlat. caputium kapuljaa) 1. ,,kaluer sa kapuljaom", lan katolikog franjevakog reda, osnovanog 1525. god.; 2. crna kafa koja, pomeana sa malo mleka, dobija boju kapucinerske mantije. kapcija (lat. captio obmanljiv zakljuak) namerno pogrean zakljuak, obmanljiv zakljuak; up. sofizam. kapciozan (lat.) koji se odnosi na kapciju; lukav, varljiv, obmanljiv. kara (tur. kara) l. crn; esto dolazi kao sastavni deo imena, npr. Kara-ore, Ka-raMustafa. kara (fr. sagge, lat. quadratum kvadrat) 2. voj. v. pod kare. karabin (fr. carabine, ital. carabina, arap. karab) puka, laka i kraa od peake, za konjicu, artiljeriju i -sl. karabinac (fr. carabinier) vojnik naoruan karabinom, laki konjanik. karabinijeri (ital. carabinieri) pl. konjanici naoruani karabinima; u Italiji: andarmi. Karabogdanska u tursko doba naziv za istorijsku pokrajinu, kneevinu Moldaviju, u istonom delu Rumunije. karaboja (tur. kara boya) narodni naziv za meavinu zelene galice i taninskih ek-strakta od koje se pravi crna boja. Karaburme (tur. kara burun crni greben, crni rt) mali breuljak nad samim Dunavom, deo Beograda. karavan (eng. caravan) l. u motorizovanom turizmu, automobilska prikolice opremljena leajevima i kuhinjskim urea-jima. karavan(a) (pere. karwan, tur. kervan, fr. caravane) 2. drutvo (ili: povorka) putnika, naroito trgovaca, u srednjoj i prednjoj Aziji i u Africi, koje zajedniki preduzima, radi uzajamne odbrane, put kroz daleke i divlje krajeve, naroito pustinje; voa takvog drutva je karavan-- banda. karavaning (eng. caravaning) putovanje u automobilu s prikolicom (karavanom), kao vrsta pokretnog turizma. karavan-seraj (pere. karavan-seraj) na Istoku: velika zgrada bez nametaja za sklonite putnika (po gradovima i putevima), karavanski han; fig. velika, neudobna gostionica.

karavela (p. caravela, fr. caravelle) u XV i XVI veku: veliki brodovi koji su, svojom graom bili osigurani od bure; danas: jedrilica sa etiri katarke u paniji i Portugaliji; laa za lovljenje haringi, od 120 do 140 tona (u Francuskoj); ovei turski ratni brod sa etiri katarke; tip francuskog mlaznog putnikog aviona. Karavlah stanovnik Karavlake; Rumun. Karavlaka ist. turski naziv za juni deo Rumunije. karagan (tat.) zool. stepska lisica, naroito cenjena zbog svog krzna. karagoli (ital. caragolo, nm. caracol) pl. vrsta koljki u Jadranskom moru koje su dobre za jelo; njihove sjajne ljuture, oiene od krene naslage upotrebljavaju se za pravljenje raznog enskog nakita. Karadag (tur.) turski naziv za Crnu Goru. karaoz (tur. karagoz crnooki) predstava sa obojenim figurama koje, pomou konca, pokree glumac koji je iza platna i glasom prati pokrete figura; komiar ma-ioniar, lakrdija, marioneta. karaka (ital. sagassa) POJI. veliki jedrenjak koji je nekad (od XTV do HL veka) upotre-bljavan najvie za prevoz tereta, a ponekad i kao ratni brod. karakal (tur. kahral-kulak crno uho, fr., eng. caracal) zool. grabljive, slina risu ivotinja iz roda maaka (Felis caracal), ivi u Aziji i Africi. karakol (tur. karakol) l. nona straa, patrola; straa uopte; 2. noni straar, patroldije; noni straer uopte. karakola (fr. caracole) zavojnica, spirala; puaste, zavojite stepenice; jak. poigra-venje konja udesno i ulevo. karakolirati (fr. caracoler) igrati, poigra-vvti konja teko da poskakuje udesno i ulevo; fig. trkati tamo-amo. karakonda, karakondula (tur. karakoncolos) utvara, avet, strailo. karakter (gr. charasso usecam, urezujem, charakter) zbir osobina ili svojstava kojima se neki ovek, neka stvar ili pojava odlikuju; trajna osobina volje i naina delanja jednog oveka koja ga ini onim to je, tj. razlinim od svih drugih ljudi; u uem, psiholokom smislu: trajnost, stalnost i doslednost u volji, u nainu delanja; znaaj, znak, obeleje, bitna oznaka, osobenost, posebna odlika, osobina, svojstvo; vrstina, jaina due; priroda, narav; linost sa dobrim osobinama due i srca; poloaj i in, zvanje, stale; harakter. karakteran (gr. charakter) koji ima karaktera; koji sainjava i predstavlja karakter, bitan, svojstven; estit, ispravan, poten, valjan; karakterna maska poz. maska koja prikazuje neki stale, tip, neku linost, narav i sl.; karakterna rola uloga kojoj je cilj da ocrta i potpuno

karakterkzam

401

karbolizam karamelizacija (nlat. caramelisatio) peenje eera; zainjavanje (ili: prevlaenje) peenim eerom. karankas pl. teke istonoindijske svilene tkanine sa zlatnim, srebrnim i dr. cvetovima. karanten (fr. quarantaine, ital. quarantina) etrdesetodnevno sanitetsko posmatranje putnika to dolaze iz krajeva (inostranstva, preko mora i dr.) u kojima vlada kakva zarazna bolest; up. kontumac. karantin (ital. quarantina) v. karanten. karanfili (gr. Karyophyllon) cvetni pupoljak sa drkom od tropskog drveta Caryophyllus armoracius; domaice ga upotrebljavaju za zain, a i u farmaciji igra znatnu ulogu, naroito kao antiseptino sredstvo. karar (arap. qarar, tur. karar) stalnost, postojanost, trajanje; zakljuak, odluka; prilika; poivanje, pokoj. karat (gr. karation, fr. carat, ital. carato) semenka rogaa", jedinica za merenje teine zlata, srebra i dijamanata ( = 0,275 grama). karatirati (gr. keration, fr. carat) praviti smesu od zlata i srebra, ili od zlata, srebra i bakra. karatura (gr. kerdtion roga) smesa zlata i srebra, ili zlata, srebra i bakra. karaula (tur. karavul) straarske kula na granici, straarnica; kao manji fortifikacijski objekt, slui za zatitu mostova i tunela. karafa (ital. caraffa) stona boca od brue-nog (lifovanog) stakla sa zapuaem. karafina (ital. caraffa, caraffina) mala stona boca za zejtin i sire. karafindl (ital. caraffina) v. karafina. karad (arap.) lini porez, glavarina (u Turskoj). kara (nem. Karausche) zool. slatkovodna riba srodne aranu, ali bez brkova, Sa-rassius vulgaris. karbamat hem. so karbaminske kiseline. karbamid (gr. carbo ugalj, lat. amida amonijak) diamid (hidrozid) ugljene kiseline; napravljen, kao prva organska supstanca, vetaki iz neorganskog jedinjenja; nalazi se u mokrai sisara i nekih reptila. karbid (lat. carbo ugalj) hem. jedinjenje ugljenika sa nekim drugim elementom, obino metalom, npr. jedinjenje kalcijuma i ugljenika, dobija se u elektrinim peima iz krea i ugljena. karbinol 1. hen. naziv za metilalkohol; 2. vrsta lepka. karbo (lat. carbo) ugljen, ugalj. karbolein (lat. carbo ugalj, oleum ulje) materija za gorivo, sastoji se od praha drvenog ili kamenog uglja, koji, pomean sa nekim uljem, postaje vrsta masa; upotrebljava se za parne maine. karbolizam (lat. carbo ugalj) med. trovanje usled uzimanje karbolne kiseline ili

razvije izvestan karakter; karaktervi komad pozorini komad kome je glavni cilj da prikae karaktere. karakterizam (gr.) obeleavanje (ili: ocrtavanje) izvoenjem bitne oznake; retorsko prikazivanje. karakterizirati (gr. charakter, fr. sagasteriser) bitne oznake nekog oveka ili neke stvari istaknuti (ili: isticati, prika-zivati, prikazati, ocrtati, obeleiti), tano oznaiti.

karakterisati v. karakterizirati.
karakteristika (gr. charakter) oznaka, obeleje, osobina, sutina, ono ime se neka stvar ili neki ovek naroito odlikuje i razlikuje od drugih stvari ili ljudi; obeleavanje, izvoenje glavnih, bitnih osobina ili svojstava koga ili ega; mat. znaila, tj. ceo broj jednog logaritma (supr. mantisa). karakteristian (gr.) bitan, znaajan, svojstven, obeleavajui. karakteristiar (gr.) spi, prikaziva karaktera, slikar kome je glavni cilj prikazivanje karakteristinog u predmetu koji obrauje. karakterogen (gr. charakter osobitost, znamenje, gennao raam) koji stvara karakter, koji utie na stvaranje karaktera. karakterolog (gr. charakter, logi'a) onaj koji se bavi karakterologijom, koji izuava karaktere. karakterologija (gr.) nauka koja prouava individualne razlike i varijacije kod pojedinaca ili grupa, linosti kao takve, individualne karaktere i tipove; karakterologiju neki nazivaju i individualnog! psihologijom. karakul (rus. karakulB) vrsta ovce (nazvane po gradu Karakulu u Uzbekoj SSR) koja se gaji radi proizvodnje skupocenog kovrda-vog jagnjeeg krzna, astragana; krzno od te ovce. karamanka agr. vrsta vrlo ukusne kruke koja je u nau zemlju prenesena iz Karamanije u Turskoj. karambol (p. carambola) crvena bilijarska lopta; bilijarska igra sa tri lopte; fig. sudar, sukob (npr. kola). karambolaa (fr. carambolage) sudar jedne lopte sa dvema od jednog poteza takom (kod bilijara); fig. sudar, sudaranje. karambolina (p. carambola) uta lopta u bilijaru; bilijarska igra sa pet lopti. karambolirati (fr. caramboler) dve ili vie bilijarskih lopti jednim potezom udariti treom; fig. jednim udarcem ubiti dve muhe; sudariti se. karambolisati v. karambolirati. karamel (fr. caramel, moda od nlat. sappa mellis eerna trska) kestenjaste i gorka masa od peenog eera za bojadisanje pia; peeni eer, bombone od peenog eera.

26 Leksikon

karbolineum

402

kardija

dueg neopreznog rukovanja karbolnom kiselinom. karbolineum (lat. carbo ugalj, oleum ulje) karbolno ulje (sredstvo za impregnisanje i mazanje drveta kao i za dezinfekciju. karbolna kiselina hem. kiselina karbolnog ulja, srodna kreozotu, dobija se iz katrana kamenog uglja, stvara bezbojne, higroskop-ne kristalne iglice koje na vazduhu pocrvene; upotrebljava se u vodenom rastvoru Z5% kao odlino antiseptiko sredstvo; v. fenol. karbon (lat. carbo ugalj) hem. ugljenik, ugljik, nemetalan elemenat, atomska teina 12, redni broj 6, znak S, javlja se nejedinjen u tri alotropna oblika (dva kristalna dijamant i grafit i jedan amorfan drveni ugalj), u jedinjenju S2 (gasu ugljenoj kiselini) i gotovo u svima organskim jedinjenjima; geol. v. karbonska perioda. karbonada (fr. carbonnade) kuv. meso peeno na aru, ulbastija. harbonado (port. carbonado) tin. porozan i uglast crni dijamant (slui veinom kao graa za glaanje i za burgije za buenje stena). karbonari (ital. carbonari) l. pl. ugljari", lanovi politikog udruenja u Italiji kojima je prvobitno bio cilj borba protiv francuskog gospodstva, a posle 1814. god. osloboenje i ujedinjenje Italije; fig. zaverenici; 2. irok i dugaak muki ogrta bez rukava. karbonarizam (ital) ideje, naela i nain rada italijanskih karbonara; up. karboda-ri 1. karbonat (lat. carbo ugalj, ugljen) hem. so ugljine kiseline, so ugljenine (ili ugljene) kiseline. karbonescirati (lat. carbonescere) ugljeni-sati se, pretvarati se u ugalj. karbonizacija (fr. carbonisation) hem. ugljenisanje, pretvaranje u ugljen; u tkakoj industriji: unitavanje biljnih primesa u nepreraenoj vuni pomou sumporne kiseline. karbonizirati (fr. carboniser) hem. pretvarati u ugalj, ugljenisati.

karbonisati v. karbonizirati.
karbonit (lat. carbo ugalj) hem. rudarski eksploziv, meavina nitroglicerina s kalcijumovom alitrom i branom. karboniferski (lat. carbo, gen. carbonis ugalj, f ero nosim) geol. ugljonosan, = kar-bonski. karbon-papir tanak papir premazan rastvo-rom ugljenog prapgka rastopljenog u lepku, koji slui za kopiranje. karbonska perioda geol. perioda kamenog uglja, doba stvaranja kamenoga uglja, doba stvaranja kamenoga uglja u slojevima Zemljine kore neposredno nad devonskom formacijom. karbonska formacija v. karbonska perioda.

karbonski (lat. carbo ugalj) 1. hem. ugljeni-ki, ugljiki; ugljene kiseline, prouzroko-van gasom, ugljenom kiselinom; 2. geol. iz slojeva Zemljine kore sa naslagama kamenoga uglja, iz doba stvaranja kamenoga uglja, stena, fosila u tim slojevima; karbonski sistem, karbonska perioda. karbunkul (lat. carbunculus) min. crveni plemeniti granat; med. vrsta velikog, vieognjinog ira, naroito na potiljku (kod starijih ljudi). karbunkulacija (lat. carbunculatio) bog. zapaljenje u pupoljcima biljaka. karburator (lat. carbo ugalj, fr. carburateur, eng. carburettor, carburet jediniti sa ugljenikom) teh. kod motora sa unutranjim sagorevanjem: raspinja, naprava za pretvaranje tenog goriva (benzina, benzola, piritusa i dr.) u gasovitu smeu vazduha i gorivne pare. karburiranje (fr. carbure) hen. poveavanje rasvetne moi gasa za osvetljenje privoenjem ugljovodonika koji su bogati ugljenikom. karga (p. carga, fr. cargaison, lat. carrus) mor. v. kargo. kargador (p. cargador) punomonik po-iljaoca robe brodom, koji putuje s njom i na odreenom mestu je predaje ili prodaje; brodski senzal. kargo (p. cargo, fr. cargaison, lat. carrus) mor. tovar broda; punjenje, tovarenje broda; kargobrod brod s robom; kargo-teina teret koji se moe metnuti na jednu tovar-nu ivotinju (u paniji = oko 150 kg); trg. osiguranje robe u pomorskom, avionskom i kopnenom saobraaju; karga. kardamom(arap., gr. kardamomon) &>t. srditi; seme jedne sa umbirom srodne istonoindijske biljke; upotrebljava se u medicini i kao zain (u kobasicama, likeru i sl.). kardan tehn. mehaniki zglob na motorima vozila, maina alatljika i sl. koji omoguava da se obrtanje prenosi sa jednog vratila na drugo, odnosno da se kretanje vri u svim pravcima (nazvan po kon-struktoru, italijanskom lekaru i matema-tiaru erolamu Kardanu Gerolamo Cardano, 15011576). karda (tur. kardas) drug, prijatelj. karderonirati (fr. quarderonner) izraditi u obliku etvrtine kruga; gra. rogljeve ivica i greda zaokrugliti, zaobliti, zao-bljavati. kardialgija (gr. kardia srce, algos bol) med. bol srca, oseanje pritiska na srce; gr eluca, zavijanje u elucu. kardigan (eng. cardigan) vrsta pletenog prsluka. kardija (gr. kardia) znat. 1. srce; 2. ulaz iz jednjaka u eludac, eludani ulaz, eludana usta, sranik.

kardiJaka

403

karikatura

kardijaka (gr. kardi'a srce, nlat. cardiaca) pl. sredstva za pojaavanje delatnosti srca, lekovi za srce. kardijalni (gr. kardi'a) aiat. koji pripada srcu, srani; u odnosu na organe za va-ren>e: koji su blizu kardije. kardinal (lat. cardinalis baglamni, stoer-ni; glavni; cardo, gen. cardinis baglama, stoer) 1. od XI veka: prvi svetenik do pape u katolikoj crkvi, stariji po inu od biskupa i nadbiskupa; ima ih 70 i oni, zajedno sa papom sainjavaju Sveti kole-gijum i papino savetodavno telo (konzi-storijum); 2. pie od belog vina, narandi i eera; 3. vot. vrsta jabuka i groa; 4. zool. crvena ptica pevaica, duga do 23 st, ivi u Sev. Americi. kardinalan (lat. cardinalis) glavni, osnovni, bitni, najvaniji, najznatniji; kardinal-ne take glavne take; naroito: etiri glavne strane sveta (istok, zapad, sever, jug) i etiri glavna vetra koji od njih duvaju (kardinalni vetrovi); kardinalni brojevi prosti brojevi (jedan, dva, tri, etiri itd.); supr. ordinalni brojevi redni brojevi (prvi, drugi, trei, etvrti itd.). kardinalija gram. kardinalni, osnovni brojevi. kardio- (gr. kardia) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: srce, srani. kardiogram (gr. kardi'a, gramma crta, linija) med. kriva (ili: kriva linija, krivulja, crta) koju belei kardiograf. kardiograf (gr. kardi'a, grapho piem, beleim) med. aparat koji belei kretanja srca pomou povlaenja krive linije na hartiji, itd.; slui za ispitivanje bolesti srca, kardiografija (gr. kardi'a, graphia pisanje, beleenje) med. grafiko predstavl>anje kretanja srca. kardiologija (gr. kardia, logfa) med. nauka o srcu i njegovim svojstvima. kardiometar (gr. kardi'a, metron mera, merilo) med. instrumenat za merenje sile srane radnje. kardioneuroza (gr. kardi'a, neuron ivac) med. nervoza srca. kardiopalmija (gr. kardia, palnios skakanje, drhtanje) med. kucanje srca. kardiopatija (gr. kardi'a, pathos bol) med. bolest srca, bol srca. kardioperikarditis (gr. kardia, nlat. pericardium) med. zapaljenje osra. kardiospazmus (gr. kardi'a eludani ulaz, eludana usta, spasms gr) med. gr eludanih usta. kardiostenoza (gr. kardia, stenosis suenje, suenost) med. suenost eludanih usta. kardiotoiika (gr. kardfa, tonikos naponski, zategnutosni) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za jaanje srca. kardiofon (gr. kardi'a, phone zvuk, glas) aparat, slian telefonu, za ispitivanje i kontrolisanje delatnosti srca.
26*

karditis (gr. kardi'a srce) med. zapaljenje srca. kare (fr. sagge, lat. quadratum) etvorougaonik, kvadrat; ku. telea, ovija ili svinjska rebra prena ili pirjanjena; voj. kara, etvorougaonik u koji se postrojava peadija radi odbrane od konjice; topovske kare kola u kojima se vozi topovska municija. karebarija (gr. kare glava, barys teak) med. teka, nesnosna glavobol>a. kareograf (fr. sagge, gr. grapho) aparat za snimanje perspektivnih crtea. karsta (ital. carretta) zool. vrsta kornjae, Chelone imbricata. karecando (ital. carezzando) muz. umilno. karecevole (ital. carezzevole) muz. ljupko. karibu zool. severni jelen iz arktikih predela Rangifer caribou iz fam. Cervidae. karizma (nlat. carisma, lat. quadragesima) uskrnji, etrdesetodnevni post; kod nas obino: korizma. karijatide (gr. Kariatides Karijaanke) pl. u grkoj arhitekturi: enske figure koje, kao stubovi, dre na glavi gredu ili tavanicu (naziv po u ropstvo odvedenim enama iz peloponeskog grada Kirije, ili, verovatnije po svetenicama koje su bile na slubi u Artemidinom hramu u Kariji). karijer (fr. carriere, ital. carriera, lat. carrus kola) jih. pun, najbri trk konja; napad u karijeru voj. estok konjiki juri; up. karijera. karijera (fr. carriere, ital. carriera, lat. carrus kola) trkalite za kola; astr. opti-caj zvezda; fig. vreme koje se provede u nekom zanimanju, zvanju; uspean tok slube u nekom pozivu ili nekoj struci; put ivota; up. karijer. karijerizam (fr. carriere) revan rad na lakom i brzom napredovanju u slubi i dobivanju poloaja i zvanja, ali ne na osnovu sopstvene vrednosti i nesebinog uspenog rada za opte dobro, nego nepo-tizmom i dodvoravanjem onima od kojih to zavisi. karijerist(a) (fr. carriere) onaj koji bezobzirno radi na pravljenju karijere, lak-ta, gurgur; up. karijerizam. karijes (lat. caries trule, gnjilost) med. truljenje, razjedanje kostiju, obino kao posledica tuberkuloze kostiju. karika (ma. karika) kolut, prsten; fig. deo neke celine; veza uopte. karikatura (ital. caricare tovariti, optere-titi, caricatura) u knjievnosti, naroito u likovnim umetnostima, prvenstveno u slikarstvu: veoma razvijen nain prikazivanja neke linosti, nekog dogaaja ili predmeta, u kome se karakteristine osobine namerno toliko preuveliavaju da celina, i pored slinosti, izaziva oseanje smenoga; fig. nakaza, nagrda, rugoba, nakarada, ruglo.

karikaturist(a)

404

karner

karikaturist(a) (ital. caricare) umetnik koji crta, koji radi karikature. karikirati (ital. caricare) praviti karikature; unakaziti, nagrditi; preuveliava-ti izvesne osobine kod koga ili ega radi ismevanja; pretovariti; trg. opteretiti nekoga menicama; pr. karikiran. karina (lat. carina) pop. unutranjost broda; glavna uzduna greda na dnu lae, kobi-lica. kariogamija (gr. karyon orah, gamos brak) biol. spajanje jedara gameta prilikom oploivanja. kariozan (lat. cariosus) med. bolestan u kostima; naet, natruo, razjeden (o kostima); upalj (o zubu); up. karijes. kariokineza (gr. karyon orah, kineo okreem) biol. indirektna deoba elije; up. mi-toza. kariologija (gr. karyon, logia nauka) biol. deo nauke o eliji (citologije) koji se bavi prouavanjem struktura i promena koje se deavaju u jedru. karioplazma (gr. karyon, plasma tvorevina) biol. jedrova plazma, tena supstancija koja ini osnovnu materiju jedra. kariofilum (gr. karyophyllon) karanfi-li, (zain). kariran (fr. sagge) etvrtast, kockast, u kockama (naroito o tkaninama.) karirati (fr. carrer) praviti, napraviti etvrtastim, u kockama, na kocke, praviti kocke; voj. praviti, napraviti karu. karitas (lat. caritas, ital. carita) ljubav, hrianska ljubav prema blinjima; naroito materinska ljubav (omiljena tema u likovnim umetnostima: mati okruena decom koju sa puno nenosti i ljubavi hrani i neguje). karitativan (lat. caritas, nlat. caritativus uinjen iz ljubavi) milostiv, dareljiv, dobrotvoran. kariik (tur. kansik) l. smesa, meavina (npr. ita: pola rai, pola penice); slanina sa izmeanim slojevima mesa i slanine; 2. muzika kompozicija od vie arija. karlsbadska so med. so koja se dobiva isparavanjem mineralne vode u Karlovim Vari-ma, Karlsbadu; mnogo se upotrebljava kao odlino sredstvo za ienje. karma (ind. karma) fil. jedna od glavnih dogmi u brahmanizmu, budizmu i dainizmu; apsolutni zakon uzronosti koji neizbeno prati svet u svima njegovim ispoljenjima (manifestacijama). Sva iva bia podlona su zakonu karme: on goni svet na ponovno raanje, ivot i smrt; svaki, pa i najmanji akt ostavlja za sobom svoj karmiki efekat, koji ini sudbinu svakog oveka onakvom kakvu je zasluio svojim prethodnim ivotom. karma-joga (ind. karma-yoga) fil. sistem ivota po kome se ovek usavrava slue-

njem oveanstvu delanjem, preko akcije (nasuprot meditaciji i askezi). karmanjol (fr. carmagnole) 1. po italijanskom gradu Karmanjoli nazvana francuska revolucionarne pesma i igra iz 1792, ru galica Mariji Antoaneti; internacio-nalna revolucionarna pesma; 2. kratak kaput iz vremena francuske revolucije; fig. revolucionar, jakobinac. karmelit kaluer karmelitskog reda, osno-vanog 1156. god. i nazvanog po palestin-skom bregu Karmelna planini Libanu, gde je i osnovan. karmen (lat. carmen) pesma, naroito: prigodna pesma (svadbene, pogrebna i dr.); pl. karmina. karmin (sskr. krmija, arap. karmez, kermez) jako crvena boja (od karminske kiseline, koja se dobiva od sasuenog tela titaste vai koenil, sa malo ilovae i krea); crveno mastilo; crvena mast za usne itd. (RU). karmina (lat. carmina) gozba za spomen mrtvima, daa, poduje. karminativ (nlat. carminativum, lat. carmi-nare grebenati) med. sredstvo protiv nadimanja i vetrova. karminirati (fr. carminer) bojiti (ili: obojiti) karminom. karminisati v. karminirati. karmoazin (fr. cramoisi) ugasitocrvena boja, pomalo plaviasta, krmez. karmofite (gr. karmos panj, r u ton biljka) bot. biljke koje imaju koren, stablo i list; up. talofite. karnalan (lat. sago, meso, carnalis) koji je od mesa, mesnat, telesni; fig. ulan, puten. karnalist(a) (lat. carnalis) onaj koji voli da jede meso, mesoder, prodrljivac; fig. pohotljivac; karnalit. karnalit (po pronalazau Carnallu) hem. kalijum-magnezijum-hlorid sa est mole-kula vode; nalazi se u prirodi uz naslage soli; upotrebljava se kao vetake u-brivo. karnauba (ind.) votana brazilska palma Copernicia cerifera iz fam. Palmae; vosak koji se dobiva od te palme. karnacija (lat. carnatio) slik. boja ljudskog tela; prikazivanje mesa na slici. karne (fr. carnet) trg. priruna knjiga sa spiskom dunika i poverilaca. karneval (ital. carnevale, lat. sagpe vale zbogom meso") mesojee, poklade i razna veselja, makare) koja se u vreme od 6. januara pa do poetka uskrnjeg posta, prireuju, naroito u Italiji. karneol (lat. sago meso, gen. carnis) mat. vrsta poluprozirnog kalcedona, koja ima boju mesa. karner (lat. carnarium) l. prvobitno: kosturnica; vrh. mala, okrugla kapela u ro-manskom i gotskom stilu. karner (nem. garnieren) 2. ukrasni porub ili naivena nabrana traka, obino na odei.

karner

405

kartici

karner (ital. carniera) 3. kona lovaka torba. karnivora (lat. sago meso, vorare derati) pl. zool. mesoderi, mesojedi, tj. ivotinje koje se hrane mesom; bog. bubojede biljke tj. biljke koje deru insekte. karniz (nem. Karnies) arhit. ukrasni ispust sa reljefom na graevini, obino ispod krova ili iznad prozora i vrata.

karniza v. karniz, karnia.

karnifikacija (lat. carnlficatio) ned. omekavanje (ili: omekanje) kostiju; pretvaranje u meso, npr. plua. karnificirati (lat. carnificare) med. pretvoriti u meso; pretvarati se u meso; fig. kinjiti, muiti. karnia (fr. corniche) l. v. karniz; 2. preaga iznad prozora, vrata i sl. za koju se privruje zavesa. karnozan (lat. carnosus mesnat) med. zgusnut usled bolesti; bog. tvrd i soan. karo 1. (fr. saggeai) karta za igranje sa crvenim kvadratima; kamena kocka, kockasta kaldrma; ara, motiv u obliku etvorugla; tkanina sa takvom arom; 2. (fr. quarreau) etvrtast lenjir za povlaenje jednako udaljenih linija. karoza (gr. Karos dubok san, zanos, samrtni san) med. vrtoglavica, bolesna elja za spavanjem; up. karus. karolina latinski pismo kojim se pisalo u doba Karla Velikoga (oko 800. god.). karos (gr. karos) med. v. karus. karoserija (fr. carrossene) gornji deo kola, naroito automobila, kolni sanduk (pod, sedita i krov.) karota (nlat. daucus carota, fr. carotte, gr. karotn) bog. mrkva, argarepa; smotuljak duvanskih listova za mrvljenje u burmut. karotaa (fr. carottage) tehn. ispitivanje terena analizom vretenastih odrezaka zemlje izvuenih sondom iz slojeva razliite dubine, sondaa. karotide (gr. karotides, karoyn uspavati dubokim i tekim snom, zaneti, jer se pritiskanjem vratnih arterija proizvodi zanos, oamuenost Galen) pl. znat. dve velike vratne arterije, desna i leva, koje dolazei iz aorte, vode krv v mozak. karotika (gr. karos) pl. v. karotikum. karotikum (gr. karotiks oamutan, koji proizvodi zanos, nlat. caroticum) med. sredstvo za uspavljivanje, za omamljivanje; pl. karotika. karotin (nlat. daucus carota) bog. crvena boja od hromoplasta. karpe diem (lat. carpe diem) beri dan", tj. koristi se vremenom! karpolit (gr. karpos plod, ilthos kamen) geol. skamenjen plod. karpolog (gr. karpos, logos) bog. poznavalac plodova biljaka, drvea. karpologija (gr. karpos, logfa) vot. nauka o plodovima bilja, drvea.

karpuz(a) (tur. karpuz) vot. lubenica. karpus (gr. karpos, nlat. carpus) anat. ani koren. karst (nem. Karst) geol. kr, kras, krenjaki predeli koji imaju, na povrini, duboke brazde razdvojene otrim zupcima (krape) i utolegline tanjiraste i levka-ste (vrtae). karstologija (nem. Karst, gr. logfa nauka) nauna disciplina koja se bavi proua-vanjem karsta. karta (gr. charte, lat. charta) pare krute, debele hartije; pare krute hartije sa slikom (za igranje); geografske mapa (kogena, morska, astronomska); posetni-ca; potanske otvoreno pismo, dopisnica, dopisna karta; jelovnik, raun za jelo; jasti a la kart (fr. a la carte) jesti po jelovniku; posedovati neto per kartam (lat. per chartam) prav. posedovati neto na osnovu nekog pismenog zavetanja. karta bjanka (ital. carta bianca bela hartija") fig. neogranieno poverenje, neograniena punomo, potpuno slobodne ruke, potpuna sloboda; kart blan. kartamin (nlat. chartamus) v. kartamus. kartamus (nlat. carthamus, hebr. qarthami) bog. divlji afran, od koga se dobiva crvena bojena materija kartamin. kart blan (fr. carte blanche) ista bela hartija"; v. karta bjanka. kartezijanizam filozofija osnivaa novi-jeg racionalizma i dualizma Rene Dekarta (lat. Renatus Cartesius, 15961650), oca novije filozofije i njegovih uenika. kartezijanci fil. uenici filozofa Karte-zijusa (Dekarta), pristalice kartezijani-zma. kartel (fr. cartel, ital. cartello) l. red borbi pri turnirskim utakmicama; u meuna-rodnom pravu: ugovor, sporazum zaraenih drava o razmeni zarobljenika; sporazum, savez, naroito izmeu politikih partija u cilju pomaganja pri izborima (kartelisane partije); 2. oblik kapitali-stikog monopola; sporazum meu kapita-listima oko kvote proizvodnje, prodajnih cena i deobe trite, radi odstranjivanja konkurencije i postizanja monopolskog profita. kartelant (fr. cartel) donosilac pisma kojim se neko izaziva na dvoboj. kartel ski brod (fr. cartel) ratni brod koji vozi zarobljenike radi razmene. karter (eng. arter) tehn. osnovni deo motora sa unutranjim sagorevanjem, kuite. karte (ital. cartoccio, fr. cartouche) voj. topovsko zrno napunjene komadiima gvoa, rapnelima, rasprskava se jo u topovskoj cevi; slue samoodbrani artiljerije za gaanje na kraa odstojanja (450 t) i u meso. kartidi (fr. quartidi) u kalendaru velike francuske revolucije: etvrti dan jedne dekade.

kartilaginozan

406

kasavet

kartilaginozan (lat. cartilago hrskavica, cartilaginosus) a"iat. hrskaviav. kartilago (lat. cartilago) znat. hrskavica. karting (eng. carting) sp. takmienje malim, niskim sportskim automobilom bez karoserije. kartirati (fr. carte) zabeleiti, zapisati; uneti, upisati u kartu; potanske po-iljke (pakete i sl.) odaslati sa potrebnim uputnicama, tovarnim listovima itd. kartogram (fr. carte, gr. gramma crta, linija) geografske karta koja, pomou raznih crtica i sl., prikazuje statisti-ke odnose u pojedinim zemljama. kartograf (fr. carte, gr. grapho piem, beleim) crta (ili: izraiva) geografskih karata. kartografija (fr. carte, gr. graphia) nauka o tome kako se rade geografske karte, planovi i sl.; pravljenje geografskih karata, planova i sl.; zbirka geografskih karata. kartomantija (fr. carte, gr. manteia proricanje, gatanje) gledanje u karte, bacanje karata, gatanje (ili: proricanja) iz karata. kartometar (fr. carte, gr. metron mera) sprava za merenje dimenzija geografskog objekta na osnovu geografske karte. kartometrija (fr. carte, gr. mtron) merenje po kartama, nauka o merenju po planovima, na topografskim i geografskim kartama. karton (fr. carton, ital. cartone) kruta i debela hartija; slikarska skica; blok za crtanje; korice od debele hartije (meki povez). kartonaa (fr. cartonnage) pravljenje kartona; povezivanje knjiga kartonom; izra-ivanje kutija i dr. predmeta od kartona; radnja koja radi poslove sa kartonom; prodavnica predmeta izraenih od kartona. kartonerija (fr. cartonnerie) vetina pra-vljenja kartona, fabrika kartona; predmeti od kartona. kartonirati (fr. cartonner) koriiti, uko-riiti, povezati knjigu kartonom. kartoskop (fr. carte, gr. skopein) aparat za gledanje malih kinematografskih nizova slika. kartoteke (fr. carte, gr. theke ostava, spremite, koveg) mesto gde se dre karte; registar karata; u knjiarstvu, bibliote-karstvu (knjiniarstvu), trgovini, admi-nistrativnoj struci: ureena zbirka karata na kojima je po alfabetskom (azbunom) redu, brojevima ili pojmovima zapisano ono to moe zatrebati (knjige sa imenima pisaca i izdavaa, adrese i sl.). kartuzijanci v. kartezijanizam. kartular (lat. charta isprava) rukopisni zbornik (zbirka) prepisa isprava, ugovora, testamenata i sl.

kartu (fr. cartouche) l. iseena hartija ili karton kao mustra (uzorak) za molo-vanje ili krojenje; ukrasi oko naslova, u obliku razvijenog lista hartije, na planovima, grbovima i sl.; na staroegipat-skim spomenicima; eliptine figure ispunjene hijeroglifima; arhitektonski ukras; fiek, metak; fieklija (kod konjanika); 2. lopov, razbojnik (po uvenom pariskom razbojniku Kartuu, smak-nutom 1721. godine). karunkula (lat. caruncula mesce, malo pare mesa, sago meso) ned. suzna bradavica, krestica. karus (gr. karos) ned. samrtni, dubok san, bolest spavanja u visokom stepenu; karoza. karusel (fr. carrousel, ital. carosello) viteka igra na konjima u kojoj takmiar pokazuje svoju vetinu jahanja i gaanja alke; mesto gde se vre takve viteke igre-utakmice na konjima; okretaljka, vr-teka, ringlpil sa drvenim konjima. karuca (ital. carrozza) koije na feder. karfiol (ital. cavoli fiori, lat. cauli flores) bog. cvetaa, poznata biljka sa mesnatim i ukusnim cvetnim plodom. karfolog (gr. karphologeo suve grane skidam, suve slamke berem) med. bolesnik, ludak ili onaj koji je u bunilu od groznice, koji upa krevetski arav; fig. ce-pi dlaka. karfologija (gr. karphologia) med. upkanje krevetskog arava, kako rade umobolni i koji su u vatri od groznice (krocidizam); fig. cepidlaenje u ocenjivanju. karcinit (gr. karkmos rak, lithos kamen) geol. okamenjeni rak. karcinoza (gr. karkmos rak, ivotinja i bolest) med. v. karcinom. karcivoidan (gr. karkfnos, eidos vid, oblik) poput raka, slian raku; karcinomatozan. karcinologija (gr. karkfnos, logfa) zool. nauka o racima, nauka o ljuskarima, prouavanje ljuskara. karcinom (gr. karkfnoma) med. bolest raka; karcinoza. karcinomatozan (nlat. carcinomatosus) v. karcinoidan. karcinofobija (gr. karkfnos rak, phbos strah) med. preteran strah od raka (bolesti). kasa (lat. capsa, ital. cassa) blagajna, metalni ormar gde se uva novac, mesto gde se novac prima i isplauje; trg. gotov novac; kasa defekt, kasa deficit, kasa manko manjak pri pregledu faktikog stanja blagajne i blagajnikih knjiga; in kasa (ital. in cassa) nalazi se u kasi, tj. u gotovom novcu; per kasa (ital. per cassa) uz plaanje u gotovom novcu. kasaba (tur. kasaba) gradi, varoica, palanka. kasavet (arap., tur. kasavet) alost, tuga, briga; kajanje.

kasa-konto

407

kastoreum

kasa-konto (ital. cassa-conto) trg. raun blagajne, jedan od rauna glavne knjige" u koji se zbirno unose, dnevno ili meseno, sva primanja i izdavanja na blagajni (ovaj se raun saldira raunom izravnanja; sal-do ovog rauna pokazuje stanje blagajne). kasapin (arap. qassab, tur. kasap) mesar. kasarna (fr. caserne) zgrada u kojoj stalno stanuje vojska; fig. kuerina. kasa-saldo (ital. cassa-saldo) trg. ostatak (ili: pretek) posle zakljuivanja kase; zakljuak stanja kase. kasatoran (fr. casser ponititi) prav. uki-dan, koji ukida, ponitavan, koji poni-tava, smenjuje; kasatorna klauzula spo-redan ugovor, koji se dodaje glavnom ugovoru, po kome jedna strana ne mora da se dri ugovora ako druga ne ispunjava njegove odredbe. kasacija (fr. cassation) l. otputanje iz slube, smenjivanje sa dunosti, lienje ina; ponitenje, npr. jedne presude i dr.; najvii sud koji donosi konane odluke o presudama prvostepenih i apelacionih sudova. kasacija (ital. cassatione, eng., fr. cassation, nem. Kassation) 2. iuz. u HU v. muzika kompozicija za solistiki instrumentalni sastav, srodna serenada. kaea-konto (ital. cassa-sconto) trg. odbitak (ili: smanjenje) kupcima i dunicima kad kupuju za gotovo ili kad plaaju dug pre roka. kasa-tik (nem. Kassenstiick) pozorini komad, film i sl. koji ima mnogo posetilaca, te donosi dobar prihod. kasa-traca (ital. cassa-strazza) trg. pomona knjiga u koju se privremeno unose primili i izdaci, da bi se docnije uneli u glavnu knjigu blagajne. kaseki-sultana (arap. khos, tur. kaseh) prva sultanova ena, majka naslednika prestola; up. kadine. kaseta (fr. cassette, ital. cassetta, cassa) kasica, sandue, kutija za novac ili nakit; arh. udu bena polja kao ukras na tavanici; fot. pljosnata kutija gde se uvaju ploe ili filmovi; postoje i audio--kasete sa magnetofonskom trakom na koju se snimaju muzika, govor i sl. kao i video-kasete za snimanje TV materijala. kasetirati (fr. cassette) arh. praviti na tavanici udu bena polja. kasida (arap. quasida) vrsta podue lirske pesme kojom se velia neka linost. kasina (ital. casina) v. kaznio. kasir (ital. cassiere) osoba koja rukuje kasom, novcem, blagajnik. kasirati (ital. cassa, incassare) 1. primiti, naplati novac; inkasirati. kasirati (ital. cassare, fr. casser) 2. ponititi, proglasiti nevaeim, npr. neki dokumenat, testamenat i dr.; liiti ina (ili: zvanja, slube), rainiti, otpustiti iz slube.

kasiterin (gr. kassfteros kalaj) metalna smesa iji je glavni sastojak kalaj. kasiterit (gr. kassfteros kalaj) min. prirodan dioksid kalaja, najobinija kalajna RUDa. kask (fr. casque) voj. lem, kaciga, kapa sa gvozdenim titom za odbranu od udarca sablje i rapnela. kaskavela (p. cascabel) zool. junoamerika i srednjoamerika otrovna zmija, Crotalus tezrificus. kaskada (fr. cascade, p. cascada, ital. cascata) vodopad, vodoskok; vatromet u obliku vodopada. kaskader (fr. cascadeur) naziv za filmskog radnika koji se specijalizovao za padanje s konja, veih visina itd.; obino zamenjuje (dublira) u tim scenama glavnog junaka. kasko (p. casco) lem, kaciga, kalpak; dete mulatskih roditelja; u lonbru: kupo-vanje" potrebnih karata; tor. trup broda; trg. osiguranje broda, aviona, automobila od razliitih rizika (bez robe i prtljaga) . kasonada (fr. cassonade) nepreien eer iz francuskih kolonije; eer kuhinjski, za meenje. kasta (p., port. casta, lat. castus ist) stale, klasa ljudi, drutveni red. kastanija (gr. kastanon, lat. castanea kesten) bog. drvo i plod kestena (nazvan po maloazijskom gradu Kastana). kastanjete (nm. castanetas, fr. castagnettes) pl. mali i zvonki koturi od drveta ili slonove kosti koji se nataknu na prste i udaraju jedni o druge pri igranju (nazvani zbog slinosti sa prepolovljenim keste-nom). kastel (lat. castellum, castrum) dvorac, za-mak; mala tvrava, gradi, utvreno mesto; katel. kastelan (lat. castellanus) upravnik (ili: nadzornik) dvorca (ili: zamka); upravnik ili kuvar jednog drutvenog lokala; uvar kue; nadzornik graevina. kastigacija (lat. castigatio) kanjavanje, kazna; prekorevanje, ukor. kastigirati (lat. castigare) kazniti, kanja-vati; koriti, karati; kastigovati, kati-govati. kastigovati v. kastigirati. kastitas violata (lat. castitas violata) prav. povreena nevinost, povreeno devianstvo. kastico (p. castizo) potomak portugalskih uroenika (kreolaca) i mestika u Junoj Americi. kastor (gr. kastor, lat. castor, sskr. kasttiri) zool. dabar; dabrovo krzno, dabrovina; eir od dabrove dlake. kastoreum (lat. castoreum) farm. ukasta zejtinjava tenost u jednoj lezdi blizu mara kod dabra, opojna mirisa i gorka ukusa, slui kao odlian lek protiv bolesti ivaca.

kastorin

408

katalizator

kastorin (lat. castor) kao svila sjajna tka-nina od najbolje panske vune; takoe: pamuni konfekcijski pli. Kastor i Poluks (gr. Kastor, Polydeykes) mit. blizanci spartanskog kralja Tindare-ja, ili Zevsa, i Lede, nerazdvojna braa koja, poto su pretvoreni u zvezde, slue mornarima kao vodii i zatitnici; fig. olienje nerazdvojnog drugarstva i prijateljstva; astr. sazvee Blizanci" u Zodijaku; up. Dioskuri. kastrametacija (lat. castra logor, oko, metari omeiti) voj. podizanje i ureivanje poljskog logora; vetina podizanje logora. kastrametrija (lat. castrum logor, fr. castrametrie) vetina izbora mesta za logor trupa i njegovo utvrivanje. kastrat (lat. castrare utrojiti, castratus) ukopljenik, evnuh. kastracija (lat. castratio) vaenje spolnih lezda, kopljenje, trojenje, jalovljenje. kastrirati (lat. castrare) ukopiti, utro-jiti, ujaloviti; izbrisati, izbaciti, smanjiti; kastriran spis spis iz koga su neka mesta izbaena. kastrola (fr. casserolle, castrole) gperpa, pherpenja, inija, sud za prenje od metala ili gline sa dugakom drkom ili rukama. kastrum (lat. castruin) utvrenje, tvrava, utvreni grad; u srednjem veku: plemiki zamak, plemike gnezdo (lat. castrum nobile) kast stil (eng. ast steel) liveni elik. kat (tur. kat) red, sloj; sprat; materijal za jedno odelo. kat- (gr. kata) v. kata-. kata- (gr. kata) grki predlog koji se pojavljuje kao predmetak u mnogim sloenica-ma i naunim terminima, izraava, uglavnom, neko kretanje i pravac nekom cilju, obzir, odnos, prilagoenost, slinost itd.; slui i za graenje prelaznih glagola; pred samoglasnicima; kat- (kat- i kath-). katabazija (gr. katabasis, kata-balno silazim) ulaz u neku podzemnu prostoriju; u grkim crkvama: mesto ispod oltara na kome se uvaju relikvije. katabolizam (gr. katabole) biol. opti naziv za hemijske procese razlaganje hranljivih materija u organizmu na razliita jedinjenja, pri emu se iz tih jedinjenja oslobaa energija potrebna za odravanje ivota. katavasija (gr. katabasfa) u pravoslavno] crkvi: izvodi iz kanona; pesme koje se pevaju na jutrenju. katagma (gr. katagma) med. prelom kosti; pr. Katagmatian. katagrafologija (gr. katagrapho opiem, opisujem, logfa) nauka o opisivanju lekova. katadioptrika (gr. kata u katoptrika i dioptrika) opt. nauka o pojavama koje poi-

vaju i na odbijanju i na prelamanju svetlosti. katadioptrian (gr. kata u katoptrian i dioptrian) opt. koji pripada odbijanju i prelamanju svetlosti, koji se tie odbijanje i prelamanja svetlosti; koji prividno uveava ili pribliava predmet gledanja (npr. staklo, ogledalo, naoari). katakana japanske pismo. kataklaza (gr. kata-klao slomim; savijem) med. lomljenje kostiju; gr onih kapaka. kataklizma (gr. kataklysmos poplava, potop) med. ispiranje creva, klistir; potop, poplava; fig. prevrat, slom, propast; teorija kataklizme Kivijeovo miljenje, zasnovano na paleontolokim istraivanjima i pod uticajem biblijskog uenja o stvorenju sveta, po kome e organski svet, usled poremeaja na zemljinoj povrini, ponovo biti uniten, a zatim opet se roditi u novom obliku (teorija katastrofe). katakombe (nlat. catacumbae, ital. catacomba) pl. podzemni hodnici, dugi ponegde i vie kilometara, u koje su se sahranjivali prvi hriani (u Rimu, Na-pulju, Jerusalimu, Sirakuzi). kataksis (gr. kataxis prelamanje) med. prelom kosti. katakustika (gr. kata, akustike) fiz. nauka o odbijanju zvuka; katafonika. kataleksa (gr. katalego prestajem) etr. zamena slogova koji nedostaju u stihu doda-vanjem pauze ili produenjem sloga. katalekte (gr. kata-lego uraunam, ubrojim, ubrajam) pl. zbirka odlomaka ili kraih pesama (npr. Vergilijevih); nepotpuni ostaci dela starih klasinih pisaca. katalektian (gr. kata-lego prestanem, zavrim; katalektikos koji prestaje) nepotpun; krnj; katalektian stih pong. stih kod koga je poslednja stopa kraa za jedan slog ili vie slogova (supr. akatalektian). katalepsija (gr. katalepsis) med. obamrlost, ukoenost, grenje, bolest spavanja; zadravanje tela i udova u svakom pa i najnezgodnijem datom poloaju (usled hipnotinog stanja i kod nekih duevno bolesnih). kataleptian (gr. kataleptikos) ukoen, obamro; up. katalepsija. kataliza (gr. katalysis) rastvaranje; hem. ubrzavanje jedne reakcije prostim prisustvom jedne materije (katalizatora), koja pri tom ne pretrpi nikakvu stalnu promenu (na katalizi se osniva oksidacija sum-porne kiseline pomou platine ili e-leznog oksida, zatim katatipija i dr.). katalizator (gr. kata-lyo rastvaram) hem. supstanca koja ima svojstvo da ubrzava hemijske procese ili da ih izaziva na znatno nioj temperaturi od one na kojoj bi se ti procesi sami sobom izvrili; up. kataliza.

katalitian

409

katastrirati

katalitian (gr. kata-lyo) rastvoran, koji rastvara; hem. koji ima svojstvo da dejstvuje katalizom, tj. da rastvara druga tela samim dodirom ne sjedinjujui se s njima. katalog (gr. katalogos) spisak, naroito umetnikih i naunih zbirki, ili spisak knjiga javnih ili privatnih biblioteka, antikvarnica i izdavakih preduzea; prozivnik aka jednog razreda. katalogizirati (gr. katalogos) uneti (ili: unositi) u spisak, u katalog; katalogi-rati. katalogirati (gr. katalogos) v. katalogizikatalotian (gr. kat-aloao smrvim) med. koji uklanja oiljke, masnice. katamenije (gr. katamenios meseni) pl. med. meseno pranje kod ena, menstruacija. katapazma (gr. katapasma, kata-passo nospem, posipam) med. praak za posipanje i sasuivanje rana. katapepsija (gr. kata-pesso svarim) med. svarivanje, potpuno varenje hrane u elucu. katapeptian (gr. kata-pesso) med. koji se tie varenja, koji pomae i olakava varenje, probavni. katapirin (gr. kata, rug vatra, oganj) med. lek protiv vatre, groznice, glavobolje i DRkataplazma (gr. kataplasma namazano, premazane, kata-plasso namaem) med. gusta kaa od raznih vrsta brana ili od ukuvanih trava (upotrebljava se, u obliku zavoja, kao sredstvo za odravanje vlage na ranama, otocima i drugim obolelim mestima). kataplazmirati (gr. kata-plasso namaem) med. stavljati na bolesna mesta obloge od guste kae; up. kataplazma. katapleksija (gr. kataplexis) med. ukoenost tela usled kaplje; koenje vilica, lica i dr.; fig. uplaenost, utuenost. kataptoza (gr. kataptosis pad) med. v. epilepsija. katapult (gr. katapeltes, lat, catapulta) sprava za bacanje kamenja, strela ili kopalja u grkoj i rimskoj vojsci; uvrtni (ili: torzioni) top; mor. mehanika napra-va za uzletanje aviona s broda koji nema palubu za uzletanje; mehanizam za automatske odvajanje kosmonauta od svemir-skog broda. katar (gr. katarrus stakanje, salevanje, katar-reo staem se, salevam se) med. zapaljenje sluzokoe nekog organa (nosa, drela, grkljana, dunika, uva, beike, creva, plua i dr.) usled nazeba ili mesnog (lokalnog) nadraaja, praeno lu-enjem sluzavog proizvoda; kijavica, na-zeb. katarakt (gr. katarraktes vodopad, lat. cataracta) vodopad, brzak; med. zamuenost onog soiva, siva ili bela mrena, besna, beloica, belorka, belo perde (katarakta);

teh. sprava za regulisanje rada parnih maina. katarakta (gr. katarraktes) med. v. pod katarakt. kataraktian (gr. katarraktes) med. sa belom mrenom u oima, bolestan od katarakta. kataralan (gr. katar-reo) med. koji je u zapaljenju, koji lui sluz; kijaviav, nazebao; kataralna groznica groznica praena luenjem sluzi; katarian. katareksa (gr. katarrexis) jako trganje, upanje; med. estok proliv. katareuma (gr. katar-reo staem se, slevam se) med. luenje sluzi, izbacivanje sluzi, sluzotok. katarza (gr. katharsis) med. ienje, ispranjavanje creva; fil. moralno ienje i uzdizanje due iznad svih telesnih, ulnih strasti i prljavtina (po Aristotelu cilj tragedije). katarizam (gr. kathafro istim) ienje jezika; v. purizam. katarian (gr. katar-reo staem se, slevam se) med. v. kataralan. katarka (ngr. katartakion) drevni ili gvozdeni stub na brodu na kojem se razapinju jedra; up. jarbol. katartiza (gr. katartisis ureenje, doterivanje) med. v. katartizam. katartizam (gr. katartismos zglobljenje, uaenje) med. nametanje prelomljene ili iaene kosti; katartiza. katartika (gr. kathartikos ienje) 1. fil. nauka, uenje o ienju due vetina moralnog oiavanja; 2. pl. med. sredstva za ienje creva; pr. katartian. katartister (gr. katartister) hir. instrumenat za nametanje prelomljenih ili i-aenih kostiju. katasarka (gr. kata, sarx meso) med. v. anasarka. katastaza (gr. katastasis) poet. deo drame u kome se zaplet, poet u epitazi, joni vie zamrava i zaplie, dok se, u katastrofi, potpuno ne rasplete; ret. deo govora u kojem se izlae predmet za raspravljanje; med. stanje, sastav. katastaltika (gr. katastaltikos podesan za zaustavljanje, za spreavanje, katastello zaustavljam, spreavam) pl. med. sredstva za zaustavljanje krvi. katastar (nlat. catastrum) dravna ustanova za istraivanje istog prihoda od zemljita i odmeravanje poreza na zemlju; zadatak katastra je da prikupi potreban materijal za procenu i da sprema osnovu za sastav batinskih knjiga, gruntovnica. katastih (gr. kata, stfchos red, vrsta) u starim srpskim manastirima: runa knjiga u koju je manastirska uprava upisivala sve priloge i zavetanja to ih je narod darivao, pisao" manastiru. katastrirati (nlat. catastrum) uneti (ili: unositi, uvoditi, uvesti, upisati, upi-sivati) u katastar.

katastrofa

410

katereza

katastrofa (gr. katastrophe) preokret, prevrat, obrt, presudan, odluan trenutak; u drami: odluan dogaaj koji dovodi do reenja zapleta (up. epitaza i katastaza); svaki odluujui, naroito nesrean obrt; teak (ili: nesrean) dogaaj, propast; teorija katastrofe v. pod kataklizma; pr. katastrofalan. katastrofizam (gr. katastrophe prevrat, preokret; propast) teorija po kojoj su neke geoloke i bioloke pojave bile prouzrokovane katastrofama, ili naglim i silnim poremeajima u prirodi, u Zemljinoj kori. katashazmus (gr. kata-schazo zaparam) med. lokalno putanje krvi pomou kupica. katasheza (gr. kataschesis) med. dobar, povoljan telesni sastav. katataza (gr. katateino isteem, katarasis uzglobljena istezanjem) med. nametanje prelome kosti. katatipija (gr. kata, typos otisak) med. fotografski postupak, osnovan na katalizi, pri pravljenju kopija sa negativa i bez uticaja svetlosti. katatonija (gr. katatonos manje napregnut nego to bi trebalo da bude) med. duevna bolest praena povremenom melanholijom, potpunom nepokretljivou, grevima, raznim halucinacijama, sumanutim idejama i sl. katafalk (ital. catafalco, fr. catafalque) postolje ukraeno crnim draperijama i dr. na koje se mee sanduk sa mrtvacem, sveani odar. katafonika (gr. kata, phone zvuk) fiz. v. ka takustika. katafora (gr. kataphora san sa zanosom) med. dubok bolesniki san, bolesna elja za spavanjem. kataforeza v. elektroforeza. katafrakt (gr. kataphratto oklopim, kataphraktos oklopljen) grudni oklop; med. zavoj za prebijena rebra. katahreza (gr. katachresis) rava upotreba; ret. pogreka u upotrebi figura, bilo da je samo jedna figura nelogine i netana, ili da su dve figure ravo vezane, npr.: Na troje je vojsku razdvojio", Klie Arap iz grla bijela" itd.; pr. katahresti-an. katgut (eng. catgut) hir. konac, ranije izrai-van od majeg creva (eng. sa1=maka), kojim hirurzi podvezuju krvne sudove. kateget (gr. kathegetes) voa, uitelj, vaspi-ta. kategzohen (gr. kat' exochen) prvenstveno, po prevashodstvu, osobito, odlino izvanredno. kategorizirati (gr. kategoreo) v. kategori-sati. kategorija (gr. kategorfa) odsek, vrsta, rod, klasa, red; fil. najoptiji pojmovi bez kojih se nita ne moe zamisliti a da se ne bi moglo podrediti pod jedan od tih

najoptijih pojmova. Po Aristotelu, takvih kategorija ima 10: Supstancija (ovek, konj); Koliko (od dva lakta, od tri lakta); Kakvo (belo, gramatiki); Odnos, prema (dvostruko, pola, vie); Gde (na trgu); Kada (danas, lane); Poloaj (leati); Stanje (biti opremljen); Delati (sei, kopati); Trpeti (biti bijen, zepsti). Po Kantu, kategorije su osnovni pojmovi saznanja (apriorni pojmovi) koji omoguuju saznanje, jer su funkcije za suenje, i dele se na 4 grupe (svaka sa po 3 dela): kvalitet, kvantitet, relacija i modalitet. Po Hegelu: ........ objektivni pojam stvari ini samu stvar". kategorisati (gr. kategoreo) urediti, urei-vati, deliti po vrstama (ili: rodovima, strukama), razvrstati, razvrstavati, srediti, sreivati. kategorian (gr. kategorikos koji tvrdi) koji tvrdi bezuslovno, bezuslovan, odluan, odreen, taan, jasan; fil. kategorian sud log. sud u kome se jednom subjektu naprosto neto daje ili odrie. kategoriki imperativ fil. imperativ dunosti, koji je nemaki filozof Kant ovako postavio: Dela j tako da maksima (ili: naelo* princip) tvoje volje u svako doba istovremeno moe vaiti kao naelo opteg zakonodavstva; ua. imperativa katedre (gr. kathedra sedite) stolica, uiteljev sto; uzvieno mesto sa naslonom za grudi, sa koga nastavnik dri predavanje; biskupska, papska stolica; fig. nauni predmet na univerzitetu (katedra slavistike, filozofije itd.); eks katedra (lat. eh cathedra) na nain onoga koji govori zvanino, sa autoritetom. katedrala (gr. kathedra sedite) glavna, saborna crkva, pored koje obino stanuje crkveni velikodostojnik (patrijarh, biskup, vladika). katedralan (gr. kathdra) koji se tie biskupske, vladianske vlasti, saborni. katenarav (lat. catenarius) verigast, lan-ast, u obliku lanca. katenarija (lat. catena lanac, catenaria) mat. lananica, kriva linija koju gradi lanac ili konopac podjednake gustine koji slobodno visi o dvema utvrenim takama koje nisu u istoj uspravnoj, vertikalnoj, liniji. katenacija (lat. catenatio) vezanje lancem; ulanavanje, spajanje, pripajanje. katenizacija (lat. catena, sa tena tio) proces slivalja glasova u glasovne skupine, tj. slogove rei; itavanje; sastavni deo procesa poetnog itanja. katenuliran (lat. catenula) veriica, lani) sastavljen od lania, sastavl>en od lania. katereza (gr. kathalresis smanjivanje, smravljenje) med. klonulost, slabost, utue-nost.

kateretika

411

katoptromantija

kateretika (gr. kathairetikos podesan za slabljenje) pl. sredstva za slabljenje, umrtvljivanje; sredstva za ubijanje; sredstva za nagrizanje. kateta (gr. kathete uspravnica, uspravna linija, kathiemi sputam) geoa. strana u pravouglom trouglu koja sa drugom stranom toga trougla zaklapa ugao od 90; up. hipotenuza. katetar (gr. katheter ono to se sputa) med. valjasta cev od kauuka ili metala koja se uvlai kroz mokranu cev u mokrani mehur radi vetakog poputanja za-drane mokrae; upotrebljava se i za unoenje lekova u telo. kateter (gr. katheter) med. v. katetar. kateterizam (gr. katheter) med. isputanje zadrane mokrae uvlaenjem katetra u mokrani mehur. kateterizirati (gr. katheter) isputati za-dranu mokrau pomou katetra. katetometar (gr. kathete uspravnica, uspravna linija, metron mera, merilo) sprava za merenje razlike u visini dveju taaka, naroito malih razlika nivoa tenih stubova u cevima; takoe: aparat za merenje lubanje. kateheza (gr. katechesis usmena nastava) pouavanje; u hrianskoj crkvi: poua-vanje u obliku pitanja i odgovora; pouavanje onih koji sele da preu u hrianstvo. katehet (gr. kat-echetes nastavnik, uitelj) verouitelj koji pouava putem pitanja i odgovora; uitelj nauke o veri; katiheta. katehetika (gr. kat-echeo usmeno pouavam) vetina pouavanja u veri u obliku pitanja i odgovora; metodsko upuivanje i uvoenje u ovu vetinu; katihetika. katehizacija (nlat. catechisatio) pouavanje u veri u obliku pitanja i odgovora; katihi-zacija. katehizirati (gr. katechfzo) pouavati u veri putem pitanja i odgovora. katehizmus (gr. katechismos) svaki kratak i jezgrovit udbenik neke nauke ili umetnosti; udbenik o osnovama hrigpanske vere, napisan u obliku pitanja i odgovora; ka-tihizis. katilinizam pravljenje zavere, zaverenike spletke i intrige (po L. S. Katilini, tvorcu jedne opasne zavere uperene protiv republike u starom Rimu, koju je otkrio i osujetio Ciceron). katirati (fr. catir) valjati i presovati tofove da bi dobili veu jakost i sjaj-nost. katiheta (gr. kat-echeo) v. katehet. katihizacija (gr. kat-echeo) v. katehizacija. katihizis (gr. katechismos) v. katehizmus. katjon (gr. kation ono to silazi, silazee, katienai silaziti) fiz. elektropozitivan elemenat koji se u elektrohemijskom razlaganju razvija na katodi (supr. anjon;

Faradejeve kovanice), npr. vodonik, cink (anjon npr. hlor, azot). katoda (gr. kathodos put nadole) fiz. 1. put kojim elektrina struja naputa elektro-lit i prelazi u negativan pol; taka ili mesto ili povrina u dodiru sa negativ-nim polom; 2. jezika upotreba poistove-tila je krajeve elektrolita, tenoga pro-vodnika, sa naleglim krajevima metalnoga provodnika, elektrodama, te negativnu elektrodu naziva katodom. katodna cev naprava u kojoj se proizvode katodni zraci odn. mlaz elektrona (Brau-nova cev). Nalazi primenu za katodne osciloskope, televizijske prijemnike i DRkatodni zraci fiz. zraci sastavljeni od elektrona; nastaju pri elektrinom pranjenju u cevi u kojoj pritisak spadne na nekoliko stotih milimetara ive; svetlei stub odvoji se od katode pri emu iz katode izlaze plaviasti zraci koji se zovu katodni. Oni se prostiru pravoli-nijski dok ne udare o anodu ili stakleni zid, pri emu staklo fluorescira zelenkasto; up. katoda. katodofon (gr. kathodos put nanie, phone zvuk) vrsta mikrofona za tonfilm i radio, kod koga jonizirani vazduh slui kao provodnik struje -izmeu slabo zagrejane svetle katode i anode. katolizirati (gr. kata, holos ceo) prevesti (ili: prevoditi) u rimokatoliku veru, pokatoliiti. katolik (gr. kata, holos, katholhcos opti, celinski) 1. hripganin koji svoje crkve-no verovanje smatra kao jedino pravo i obavezno, pravoverni hrianin; 2. pristalica (ili: lan) rimokatolike crkve. katolikon (gr. kata, holos, katholikn opte) neto opte; naroito: opti renik, renik sveg znanja; opti lek, tj. lek koji treba da lei sve bolesti. katolicizam (gr. kata, hlos, katholikos) shvatanje i tumaenje hrianstva u duhu rimokatolike crkve; rimokatolika veroispovest. katoliki (gr. kata, holos, katholikos) opti, optevaei; pravi, pravoverni; koji se tie rimokatolike crkve, koji pripada rimokatolikoj crkvi, papski. Katon (lat. Cato) uveni rimski dravnik, nepomirljivi protivnik Kartage, velik rodoljub i strog moralista (234149. pre n. e.); fig. ozbiljan mudrac, strog i neumi-tan sudija u pitanjima morala. katonizam strogost u pridravanju moralnih i etikih normi, strogo potovanje tih normi (prema imenu rimskog dravnika Katona). katoptrika (gr. kat-optron ogledalo) opt. nauka o odbijanju svetlosti; anakamptika. katoptromantija (gr. kat-optron ogledalo, manteia proricanje) proricanje iz ogledala.

katorga

412

kaustian

katorga (gr. katergon, delo, rad) robija, prinudni rad, kuluk. katoterika (gr. katoterikos koji isti) al. med. sredstva, lekovi za ienje; pr. ka-toterian. katoha (gr. katoche ukoenost) med. krutost, ukoenost udova; tvrdo spavanje pri otvorenim oima. katren (fr. quatrain) post. strofa od etiri stiha, etvorostih. katronin tehnol. vrsta hemijskog jedinjenja koje se upotrebljava za punjenje vatroga-snih aparata. katul-bujruntija (arap. qatl, tur. katal ubistvo, pogubljenje) pismena zapovest kojom se nareuje da se neko pogubi. katul-ferman (arap. qatl, tur. katil) sultanova pismena zapovest kojom se nareuje da se neko pogubi. katun (arap. kuton, ital. cotone, pamuk, engl. cotton) vrsta krute i sjajne pamune tkanine, obino sa arama, sa mustrama. kathipnija (gr. kata, hypnos san) med. veoma tvrd san, dubok san. kaua (rus. hip. od Katarine) popularan naziv za sovjetska viecevna (plotunska) raketna orua iz drugog svetskog rata. kauboj (eng. cowboy) kravar, govedar, pastir, na konju na zapadu Sjedinjenih Amerikih Drava. kaudalan (lat. caudalis, cauda, rep) zool. koji pripada repu, repni. kaudiljo (p. caudillo voa) voa; titula panskog diktatora generala Franka; up. due, firer. kauza (lat. causa) uzrok; razlog, povod, pobuda; pravna stvar, pravio pitanje, sporno pitanje, parnica, in kauza (lat. in causa) prav. u spornoj stvari. kauza eficijens (lat. causa efficiens) dej-stveni uzrok, uinski uzrok, uzrok koji prethodi delu, stvarni uzrok (supr. kauza finalis). kauza kriminalne (lat. causa criminalis) prav. krivini predmet, predmet krivine parnice. kauzalan (lat. causalis) uzroan, uzroni; kauzalna konjunkcija gram. uzrona svezica; kauzalna ili uzrona reenica zavi-sna reenica kojom se kazuje uzrok radnje u glavnoj reenici, npr.: Posluaj, ga, jer je pametan. kauzalgija (gr. kausis paljenje, algos bol) med. jaki bolovi u ruci ili nozi. kauzalizam (lat. causa) naglaavanje kauzalnosti, uzrone povezanosti pojava. kauzalitet (lat. causalitas) fil. uzronost, uzrona veza, odnos izmeu uzroka i posledice; princip kauzaliteta glasi: svaka promena mora imati i svoj uzrok. kauzal-neksus (lat. causa uzrok, causalis uzroni, nexus veza) prav. u krivinim delima: uzrona veza izmeu krivine radnje koju je uinio izvrilac i tet-nih posledica koje su usled te radnje nas-

tale; dok se ne utvrdi ta veza, smatra se da ne postoji ni krivina odgovornost. kauzalno-genetian (lat. causa gr. genesis postanak) koji izlae uzroke razvitka, koji poiva na uzrocima razvoja. kauza sine kla non (lat. causa sine qua pop) uzrok bez koga se neto ne bi uopte ni dogodilo, tj. glavni, osnovni uzrok. kauza sui (lat. causa sui) fil. sam sebi uzrok, bezuzroan, apsolutan. kauzativan (nlat. causativus) uzroan, uinski; kauzativni glagoli gram. glagoli koji iskazuju uzrok neke radnje, uzroni, uinski, faktitivni glagoli (npr. deliti, belim je kauzativan znai: inim da neto postane belo prema glagolu bele-ti, belim, koji znai: postajem beo). kauzator (nlat. causator) vinovnik, tvorac. kauza finalis (lat. causa finalis) krajnji uzrok, krajnji cilj, svrhni uzrok. kauza civilne (lat. causa civilis) prav. graanski spor; predmet graanske parnice. nauk (tur. kavuk) okrugla kapa od deblje tkanine oko koje Turci obavijaju almu. kaul (arap. qawl, tur. kavil) re, govor; uslov, ugovor. kauledon (gr. kaulos stabljika) med. popre-an prelom kosti. kaulescentan (lat. caulis stablo zeljastih biljaka) bog. koji utie na stvaranje stabla, koji stvara stablo. kaulikulue (lat. cauliculus) apx. cvetno stablo na glavi korintskih stubova. kauliflorija (gr. kauls stabljika, lat. flos, floris cvet) bog. pojava cvetova na starijim delovima stabla i grana. kaulom (lat. caulis stablo) bot. svaka stablji-ci slina tvorevina na biljci (za razliku od lia, korena i dr.). nauma (gr. kauma vruina, ar) med. jaka vatra, groznina vatra. kaunt (eng. count) u Engleskoj: naziv za grofa" koji nije Englez, za razliku od erla, engleskog grofa. kauper (eng. couper) tehn. aparat za zagrevanje vazduha potrebnog za proizvodnju gvoa u visokoj pei. kaur v. aur. kauri (eng. cowrie) 3007. vrsta afrikog pua Surgea moneta iz fam. Cypraeidae, ija se arena ljutura upotrebljavale kao sredstvo plaanja, umesto novca. kaustika (gr. kaustikos nagrizan, koji nagriza) 1. pl. sredstva za nagrizanje, za najedanje; kaustina sredstva; 2. sposobnost nagrizanja pomou kaustinih sredstava; takoe: nauka o kaustinim kri-vuljama (v. pod kaustian). kausticitet (nlat. causticitas) nagriznost, najednost, mo (ili: svojstvo) nagrizanja (ili: najedanja); fig. zajedljivost, za-griljivost, podsmeljivost. kaustian (gr. kaustiks) nagrizan, najedan, koji nagriza, koji najeda; fig. zajedljiv, zagriljiv, satirian; kaustina kri-

kaustinost

413

kvadrat

vulja (linija) fiz. kriva linija koju obrazuju svetlosni zraci koje je odbila ili prelomila neka kriva povrina; hen. kau-stina soda jedinjenje natrijuma, vodonika i kiseonika (NaHO). kaustinost v. kausticitet. kaustobioliti (gr. kaustikos koji gori, bios ivot, Hthos kamen) sedimenti koji gore (ugalj, bitumen, nafta i dr.). kautela (lat. cautela) prav. mera predostronosti, odredba ugovora kojoj je cilj obezbeenje od mogue tete. kautelarna jurisprudencija deo praktine pravne nauke koji se bavi merama za obezbeenje od mogue tete. kauterizacija (nlat. cauterisatio) med. sagorevanje rane u cilju spreavanja dal>eg procesa, vetake otvaranje rane pomou nagriznih (ili: razjednih) hemijskih sredstava, usijanog metala ili varnica elektrine struje visokog napona. kauterizirati (nlat. cauterisare) med- leiti pomou povrinskog nagrizanja ili sagorevanja tkiva. kauterijum (gr. kauterion) med. sredstvo za nagrizanje, za povrinsko sagorevanje tkiva u cilju leenja; metal pomou koga se vri kauterizacija. kaucija (lat. cautio) jamstvo, jamevina, izvesna suma novca poloena na ime jamstva za nekoga ili za sebe, zaloga; realna kaucija (lat. cautio realis) prav. osiguranje dobara. kaucirati (lat. cautio) poloiti (ili: pola-gati kauciju) (ili: jamevinu). kau (eng. couch postel>a, leaj) moderni krevet sa malim naslonom koji moe da poslui i za sedenje. kauuk (fr. caoutchouc) guma koja se dobiva iz mlenog soka izvesnih tropskih junoamerikih, afrikih i indijskih drveta, naroito od drveta ficus elastica; mnogo se upotrebljava u privatnom ivotu, tehnici i nauci (re uzeta iz jezika brazilskih Indijanaca, cahuchu suze drveta). kafa (arap. qahwa, fr. cafe, eng. coffee, nem. Kaffee) 1. drvo poreklom iz Etiopije, raste u Arabiji, ist. Indiji i ostalim tropskim krajevima Starog i Novog sveta; kotuniav plod toga drveta; poznato i omiljeno pie od toga ploda. kafa 2. trg. vrsta indijskog katuna. kafana (tur. ) v. kavana. kafe (fr. cafe) kafa (roba i pie); kafana; kaferestoran (fr. cafe-restaurant) kafana i gostionica; kafeantan (fr. caf--chantant) kafana u kojoj se prireuju artistike, naroito pevake predstave. kafeizam med. oboljenje koje nastaje od preteranog pijenja kafe. kafeni (arap., qahwa, nlat. caffeinum) lei. v. kofein. kafilerija (nem. Kaffillerie) ustanova u kojoj se unitavaju leine uvijenih i uginu-

lih ivotinja, strvodernica (nemaki izraz iz HUP v.). kaftan (pere., tur. kaftan) duga gornja haljina, muka i enska, obino od plave ohe; kod Turaka: poasna duga gornja haljina koju su sultani iz poasti davali stranim podanicima; kod Rusa: dugaak kaput (narodna nonja). kahal (hebr.) v. kagal. kaheksija (gr. kachexfa ravo stanje tela, zdravlja, kakos rav, hexis stanje, svojstvo) ned. slabo stanje zdravlja, rav izgled, oronulost, kao posledica tekih hroni-nih optih bolesti (sifilisa, tuberkuloze, raka i dr.); kahektika. kahektika (gr. kakds, hexis) med. v. kaheksija. kahektian (gr. kakos, hcxis) med. slab, tuberkulozan, ispijen boleu. kaciga (lat. cassis) vrsta lema. kacik (i. cacique) haitska re kojom se naziva poglavica divljih indijanskih plemena u Srednjoj Americi, Meksiku i Gvatemali; oni su i danas predsednici indijanskih optina. kama (ital. caccia lov) muz. lovaka muzika sa rogovima. kaak (tur. kapak) l. begunac, odmetnik; 2. prokrijumarena roba. kaamak (tur. kacamak) vrsta jela od kukuruznog brana, mamaljuga, ganjci, pura; palenta. kakavalj (ital. caciocavallo) vrsta prevre-log presovanog sira, spravljenog obino od ovjeg mleka. kaket (fr. casquette, ital. caschetto) kapa sa titom; oficirska kapa. kaika (tur. kasik) lica, oica. kairati (fr. cacher) kod knjigovezaca: obaviti hartijom, prevui hartijom; prile-piti, staviti na platno, npr. geografsku kartu; kriti, prikrivati, preutati, zatajiti. kakavalj v. kakavalj. kamir (sskr. kacmira, fr. cachemir) vrsta fine i mekane tkanine koja se izrauje od kostreti kamirskih koza. katel (lat. castellum) v. kastel. katelan v. kastelan. katigovati (lat. castigare) v. kastigirati. k&adar (lat. quadra) 1. /tom. prav kvadratni ili pravougaoni paralelepiped; arh. pravilno otesan etvorougli zidarski kamen. kvadar (ital. quadro) 2. slika, slikarski rad etvrtastog oblika. kvadernarija (ital. quadernario) post. strofa sa etiri stiha jednog soneta. kvadragezima (lat. quadragesima) kod katolika: etrdeseti dan pre Uskrsa, prvi dan uskrnjeg posta. kvadragezimale (nlat. quadragesimale) kod katolika: etrdesetodnevni post, uskr-nji post. kvadrant (lat. quadrans) etvrti deo jedne celine, etvrtina kruga; astr., brod. sprava

kvadrati elektrometar

414

kvadrupedi

za merenje visine planeta, sluila za odreivanje poloaja broda (etvrtina kruga podeljena na stepene); voj. instrumenat za upravljanje topova; sprava za merenje uglova, uglomer. kvadrati elektrometar fiz. veoma osetljiv instrument za merenje elektrinog tovara (ili: elektrinog naboja, optereenja). kvadrat (lat. quadratum) mat. etvorougaonik sa jednakim stranama i uglovima; kvadrati metar povrina od l m duine i l m irine; alt. drugi stepen (druga potencija). kvadrati (lat. quadratum) pl. tip. vei delovi sloga, dugi 24, 36 i 48 tipografskih taaka (punktova). kvadratne jednaina mat. jednaina drugog stepena (kod koje nepoznata veliina stoji na drugoj potenciji). kvadrati (lat. quadratus) etvorouglast, etvrtast; mat. kvadrati broj druga potencija, tj. proizvod koji se dobija kad se jedan broj pomnoi samim sobom; kvadrat-ni koren broj koji je osnova" jednog kvadratnog broja, npr. 5 je kvadratni koren od 25 (V/25 = 5); kvadratni metar v. pod kvadrat; min. kvadratni kristalni sistem v. tetragonalni kristalni sistem. kvadratura (lat. quadratura) 1. mat. izna-laenje jedne povrine jednake sa nekom danom povrinom, naroito iznalaenje kvadrata jednakog po povrini sa jednom danom povrinom, kao u uvenom problemu koji se zove kvadratura kruga, tj. pretvaranje kruga u kvadrat s jednakom povrinom pomou estara i lenjira; fig. traiti kvadraturu kruga traiti neto nemogue, poto je broj ut" (pi) transcen-dentan broj; 2. astr. odnosni (relativan) poloaj dvaju nebeskih tela kada je njihova razlika duine 90. kvadrivalvan (lat. quattuor etiri, valva krilo vrata, valvulae mahune, ljuske) bog. koji ima etiri mahune, etvoromahunast; zool. koji ima etiri ljuture. kvadrivalentan (nlat. quadrivalens) hen. etvorovredan, koji je (tj. jedan atom nekog elementa) vezan sa etiri atoma vodoni-ka, etvorovalentan; up., valencija. kvadrivaskularan (lat. quattuor etiri, vasculum sudi) bog. koji ima etiri aice (ake) etvorodomni. kvadrivijum (lat. quadrivium, quattuor, via put) mesto gde se sastaju etiri puta, raskrsnice; u srednjem veku: etiri dela matematike: aritmetike, geometrija, astronomija i muzika, koje su stari, pored trivijuma (gramatike, retorike i dija-lektike), pod imenom sedam slobodnih nauka", smatrali glavnim predmetima vieg kolskog obrazovanja. kvadrita (lat. quadriga, quattuor, jugum zaprega) zaprega od 4 konja; dvokolice sa 4 konja (u starom veku upotrebljavate naroito pri utakmicama, trijumfima i sl.);

um. plastino prikazivanje ovakvih kola; med. unakrsni zavoj. kvadrienalan (lat. quadriennalis) koji ima etiri godine, etvorogodinji. kvadrienijum (lat. quadriennium) etvorole-e, vreme od etiri godine. kvadrilijun v. kvadrilion. kvadrilion (nlat. quadrillio) milion tri-liona: jedinica sa dopisane 24 nule, tj. 1024 (u SFRJ, SSSR, Engleskoj, Nemakoj), ili jedinica sa dopisanih 15 nula, 1015 (u SAD, Francuskoj). kvadrimani (lat. quadrimani) pl. zool. v. kvadrumani. kvadrinom (lat. quattuor etiri, nomen ime) mat. veliina koja se sastoji od etiri lana, etvorolan izraz, etvoroimena koliina. kvadrinoman (lat. quattuor, nomen) mat. koji ima etiri lana, etvorolan, etvoro-imen (izraz). kvadripartirati (lat. quadripartire) deliti sa 4, podeliti na etiri dela. kvadripartiran (lat. quadripartitus) podeljen na etiri dela, etvorostruk. kvadriparticija (lat. quadripartitio) deljenje na etiri dela, etvrtanje. kvadrirati (lat. quadrare) napraviti etvorouglastim; mat. iznai povrinu jednaku sa nekom danom povrinom, iznai kvadrat jednak po povrini sa jednom danom povrinom; broj (ili; izraz) podii na drugi stepen, tj. pomnoiti ga sa samim sobom; napraviti na spoljanjem zidu takve useke da izgleda kao da je sastavljen od etvrtastog kamenja; fig. slagati se, sloiti se, biti prilagoen. kvadrirema (lat. quadriremis) laa sa etiri reda vesala (veslakih klupa). kvadrisekcnja (lat. quattuor etiri, secare sei, nlat. quadrisectio) deljenje na etiri dela, rasecanje na etvoro, etvrtanje. kvadrisilabum (lat. quattuor, gr. syllabos slog) etvoroslona re; pr. kvadrisila-bian. kvadrifilan (lat. quattuor, gr. phyllon list) bot. etvorolist, sa etiri lista. kvadrifloran (nl. quadrifloris) bog. sa etiri cveta, etvorocvetni. kvadrifolij(um) (nlat. quadrifolium) bot. etvorolist, sa etiri lista; pr. kvadrifloran. kvadrifilan (lat. quattuor, gr. phyllon rooblian, koji ima etiri oblika. kvadricikl (nlat. quadri-cyclus) velosiped na etiri toka; up. bicikl. kvadro (ital. quadro) muz. komad za etiri glasa ili instrumenta (kvartet); arh, ploa (kocka) u podnoju spomenika. kvadrumani (lat. quadrumani) pl. zool. sisari sa etiri ruke, tj. majmuni. kvadrupedi (lat. quadrupedes) pl. zool. etvoronoci, etverononi sisari.

kvadruplika

415
neku stvar pod uslovom da jednom stvar iste vrste i vrednosti dade u naknadu za nju. kvale (lat. qualis kakav, quale kakvo) svojstvo, osobina, kakvoa. kvalitativav (nlat. qualitativus) kakvoni, osobinski, koji se odnosi na osobinu, kakvou, vrednost neke stvari; kvalita-tivna razlika razlika usled pripadnosti dvama rodovima, razlika po kakvoi (supr. kvantitativna razlika); hen. v. analize. kvalitet (lat. qualitas) kakvoa, svojstvo, osobina; vrlina, vrednost, dobrota, dobra osobina; log. kvalitet suda svojstvo suda s obzirom na potvrivanje i odricanje predikata (afirmativni potvrdim i nega-tivni odreni); psih. kvalitet oseaja ono glavno svojstvo jednog oseaja koje ga ini onim to je. kvalitetni (lat. qualitas kakvoa) koji je dobre kakvoe, koji je od vrednosti. kvalifikativan (nlat. qualificativus) odre-dan, koji blie odreuje, koji pridaje ili odreuje osobinu, svojstvo. kvalifikator (nlat. qualificator) prav. izve-stilac, odredilac jednog krivinog dela prema krivinom zakonu, referent, tui-lac (u krivinim delima). kvalifikacija (lat. qualificatio) odreivanje kakvoe ili svojstva, pridavanje (ili: davanje) imena emu; vrednost, sposobnost, upotrebljivost; prav. pravni osnov tube, tj. zakonski naziv jednog krivinog dela koje je predmet tube, zajedno sa izvoenjem krivinog zakona, koji se, po predlogu tuioca, ima da primeni; kvali-fikacije pl. sposobnosti neije za to, naroito s obzirom na svedoanstva o svrenim kolama, osposobljena, osposo-bljenost. kvalifikovan (nlat. qualificatus) sposoban (ili: dorastao) za neki posao, osposobljen, struno spreman. kvalifikovati (nlat. qualificare) odrediti (ili: odreivati, pridavati, pripisati, pripisivati, pridati) izvesne osobine, kakvou nekome ili neemu, utvrditi neemu vrednost, priznati sposobnost za neto; kvalifikovati se pokazati se sposobnim (ili: vrednim, doraslim) za neki posao, osposobiti se. kvalificiran v. kvalifikovan. kvalificirati v. kvalifikovati. kvalunkvizam (ital. uomo qualunque obian, mali ovek) pol. politiki pokret u Italiji posle drugog svetskog rata, osnovan od bivih faista. kvalunkvist(a) pristalica kvaluikvizma. kvant (lat. quantum koliko) koliina iji se iznos ne odreuje potpuno; fiz. najmanja koliina energije; teorija kvanta uenje novije fizike po kome energija nije bezgranino deljiva, tj. i energija je diskretna kao i materija (Plank).

kvadruplika (lat. quadruplum) prav. etvrti spis ili trei odbrambeni spis optuenoga, odgovor na tripliku. kvadrurati (lat. quadruplare) uetvorostruiti, uetvorostruavati, uetvoro-gubiti, uetvorogubljavati, izraditi u etiri primerna. kvadruplicirati (lat. quadruplicare) v. kvadruplirati; prav. predati sudu kvadru-pliku. kvadruplum (lat. quadruplum) ono to je etvorostruko, etvorogubo, u etiri primerna. kvadiling (hol. quadschilling) holandski srebrni novac. kvazar (Quasar od eng. quasi stellar radio source tj. tobonji zvezdani izvor) do sada najudaljeniji uoeni kosmiki objekti (i do 12 milijardi svetlosnih godina) izvanrednog sjaja, neuporedive gustine i energije, ije poreklo i struktura jo nisu dovoljno nauio objanjeni. kvazi (lat. quasi) kao, kao da, gotovo, skoro, donekle, otprilike; muz. kao, skoro; u sastavljenim reima (sloenicama) obino u znaenju: tobonji, vajni, polu-, nadri-, npr. kvazi-naunik, kvazi-umetnik itd. kvazi-afinitet (lat. quasi affinitas) prav. odnos slian rodbinskom odnosu. kvazi-dezercija (lat. quasi desertio) prav. postupak jednog suprunika koji je slian naputanju brane zajednice, nevrenje brane dunosti. kvazi-delikt (lat. quasi delictum) prav. delo ili radnja koja se granii sa prestupom i koja se, u svojim privatnopravnim dej-stvima, tretira kao prestup; neizmeran prestup, prestup bez predumiljaja. kvazi-dominij(um) (lat. quasi dominium) prav. prividna svojina, koja se prethodno tretira kao svojina. kvazi-kontrakt (lat. quasi contractus) prav. prividan ugovor; pravni odnos koji se tretira i smatra kao ugovor poto ne postoji pravi ugovor, preutan ugovor. kvazi legitimitet (nlat. quasi legitimitas) prav. prividna (ili: tobonja) zakonitost. Kvazimodo (lat. Quasimodo) grbavi zvonar Bogorodiine crkve u Parizu, glavni junak romana Viktora Igoa: Bogorodiina crkva u Parizu"; fig. nakaza, rugoba. kvazimodogeniti (lat. quasi modo geniti) pl. kao da su tek roeni", prva nedelja posle Uskrsa, bela nedelja" (zato to su tada, u staro hrianske vreme, krteni poslednji put nosili svoje bele haljine). kvazi-posesija (lat. quasi-possessio) prav. nestvarno posedovanje, posedovanje netelesnih stvari, ije se stvarno posedovanje u pravom smislu ne moe zamisliti. kvazi-tradicija (lat. quasi traditio) prav. radnja koja zamenjuje radnju formalne predaje. kvazi-uzusfruktus (lat. quasi ususfructus) prav. pravo koje se daje nekome da uiva

416
kvanta (lat. quantum koliko, koliina, veliina, quanta) pl. od kvantum; kvanta diskreta (lat. quanta discreta) prekidne, neprodune veliine; kvanta kontinua (lat. quanta continua) neprekidne veliine, produne veliine; v. kvant. kvanta (lat. quantum koliko, koliina) prodavac i kupac naveliko. kvantitativa (nlat. quantitativa sc. nomina) pl. gram. imenice koje oznauju koliinu. kvantitativan (nlat. quantitativus) koliin-ski, veliinski, s obzirom na koliinu, na veliinu, na kvantitet; kvantitativna razlika koliinska ili veliinska razlika, razlika po koliini, po veliini a ne po pripadnosti dvama rodovima; hen. v. analiza; supr. kvalitativan. kvantitet (lat. quantitas) koliina, mnoina, veliina; broj, brojna odreenost; gram. duina i kratkoa slogova, koliina sloga; muz. mera vremena, mera tona; log. kvantitet suda odreenost jednog suda prema obimu subjekta (univerzalni opti, partikularni delimini, singularni pojedinani). kvantitetski (lat. quantitas koliina) gram. koliinski, koji se tie koliine, npr. kvantitetske promene. kvantitirati (lat. quantitas) etr. slogove u stihu meriti i graditi po kvantitetu, tj. s obzirom na duinu i kratkou a ne po naglasku. kvantifikacija (nlat. quantificatio) ukoliinjavanje; log. izjednaavanje, poklapanje; kvantifikacija predika ga izjednaavanje predikata sa subjektom po obimu, tj. odreivanje veliine obima predikata prema veliini obima subjekta. kvantifikovati log. po obimu izjednai sa subjektom. kvantum (lat. quantum) koliina, odreen udeo, mera, iznos, zbir, broj, mnoina, veliina (pl. kvanta); fiz. energijski atom, elemenat energije; up. elektrini elementarni kvantum. kvarat (lat. quartarius) etvrti deo, etvrtina neke mere; up. kvart. kvargl (nem. Quargel) specijalna vrsta sira. kvark (eng. quark) jedna od tri hopotetine estice (i njihove odgovarajue antiesti-ce antikvarkovi) iz kojih se, kako se pretpostavlja, sastoje sve poznate elementarne estice. Zbog nedostataka ove teorije, u poslednje vreme ine se pokuaji dopune sa jo nekoliko estica tipa kvark (hipoteze broja, hipoteze arma, Han-Nambu model). kvart (lat. quartum) etvrt, etvrtina; tip. format hartije u veliini etvrtine jednog tabaka; mera za tenosti i sito u nekim zemljama; gradska etvrt, rejon; in kvarto (lat. in quarto) u kvartu, tj. u veliini V 4 tabaka (knjiga). kvarta (lat. quarta) etvrti razred jedne kole; muz. etvrti ton po redu poev od

kvarc-lampa

osnovnog tona, kvarta izvri 4/ 3 puta toliko treptaja u sekundi koliko izvri osnovni ton; trea ica na violini (a); ma. etvrti nain zadavanja udarca; u igri karata: 4 karte iste boje koje dolaze jedna za drugom. kvartal (nlat. quartale) etvrtina godine, tromeseje, tromeseni period ili ras-hod; kvartalni asopis tromesenik, asopis koji izlazi svaka tri meseca. kvartana (lat. quartana sc. febris groznica) groznica koja dolazi svaka 4 dana, etvorodnevka. kvartar (nlat. quartarius) kol. najmlai slo-jevi Zemljine kore (diluvijum i aluvijum), sa prvim tragovima oveka. kvartarni (nlat. quartarius) etvrti po redu, koji zauzima etvrto mesto u nekom redu ili nizu, npr. kvartarni period, geol. v. kvartar. kvartacija (nlat. quartatio) razluivanje zlata od srebra pomou alitrene kiseline, ako je srazmera izmeu oba metala 1:3; up. kvartirati 2. kvarter (eng. quarter) engleska (290,951) i amerika (242,10 1) mera za zapreminu suvih materija. kvarteroni (p. cuarteron) pl. potomci jednog Evropljanina i jedne terceronke, ili terceronca i Evropljanke. kvartet (ital. quartetto) muz. kompozicija za etiri instrumenta, ili etiri glasa; kvadro. kvartetino (ital. quartettino) muz. mali muziki komad za etiri glasa. kvartir (fr. quartier, nem. Quartier) stan, sklonite, konak; voj. logor, logorite, bkb, vojniki stan van kasarne. kvartirati (fr. quartier, nem. quartieren) 1. smestiti (ili: smetati) vojnike u logor, kasarnu, uokoliti, ulogoriti; stanovati. kvartirati (lat. quartus etvrti, nlat. quartare) 2. zlato i srebro otopiti u sra-zmeri 1:3, pa ih onda, putem kvartacije, razluiti. kvartir-majster (nem. Quartier-meister) voj. onaj koji se stara o stanovanju vojnika, stanar, konaar; mor. pomonik krmara, nadzornik brodskih straa, mornarski kaplar. kvarto (ital., p. quarto) etvrti deo neega, etvrtina. kvartus (lat. quartus) etvrti. kvarc (nem. Quarz) min. belutak, kremen, vrsta kamena velike tvrdoe, u vodi i kiselinama gotovo nerastvoran, po hemijskom sastavu silicijeva kiselina bez vode; na 1720 S postaje tean i tada se od njega izrauju predmeti za hemijske, fizike i medicinske laboratorije. kvarcit (nem. Quarz) kol. obian kvarc, stena od kvarca. kvarc-lampa med. kremena svetiljka", lampa kod koje elektrina struja prolazi kroz ivinu paru, ima veoma jaku svetlost i

kvarcovanje

417

kvescionirati

zrai ultravioletne (nadljubiaste) zrake; staklo u ovoj lampi je od kvarca. kvarcovanje (nem. Quarz) ned. zraenje ultravioletnim, nadljubiastim, zracima pomou kvarc-lampe radi predohrane i spreavanja irenja izvesnih bolesti. kvas (rus. kvas) nakiselo, osveavajue bezalkoholno pie u Rusiji, spravlja se previranjem slada, raenog brana i vode. kvasija (nlat. quassia amara) bog. jedna surinamska biljka sa gorkim korenom i gorkom korom; upotrebljava se za pojaavanje prohteva za jelom i okrepljenje uopte (nazvana po nekom crncu Koasiju). kvasin (nlat. quassia) hen. alkaloid, glavni sastojak kvasije; upotrebljava se za klistiranje i kao sredstvo protiv glista pozderua. kvastna (nem. Quaste) kita, rojta, peca; jastui za puderisanje. kvaterna (lat. quarterni po etiri; etiri odjednom, nlat. quaterna) dobitak na etiri broja uzeta i zvuena (kod tombole ili lutrije). kvaternar (lat. quaternarius koji se sastoji od po etiri) poet. etvorostopni stih; v. dimetar. kvaternaran (lat. quaternarius koji se sastoji od po etiri) etvorostruk, od etiri dela; kvaternarni slojeva kol. etvrti i poslednji slojevi u obrazovanju Zemljine kore. kvaternio (nlat. quaternio) etvrtina, mnotvo od etiri, celina koja se sastoji od etiri dela; naroito u starim rukopisima i knjigama; jedan sloj od etiri dvostruka lista koji su umetnuti jedni u druge; pl. kvaternioni. kvaternion (lat. quaterni po etiri, nlat. quaternio) 1. skupina etiri lica ili etiri stvari; 2. kat. kolinik dva vekto-ra, ili operater koji menja jedan vektor u drugi, tako nazvan zbog zavisnosti od etiri geometrijska elementa; pl. kvaternioni onaj oblik rauna vektora u kojem se upotrebljava ovaj operater. kvaternio terminorum (lat. quaternio Terminorum) log. etvrtina pojmova, etiri pojma, pogreka u zakljuivanju koja nastaje usled dvosmislenosti jednoga od tri pojma (gornji, srednji i donji pojam) u zakljuku, silogizmu, koji u ovom sluaju ima, mesto tri, etiri lana. kvaternitet (nlat. quaternitas) etvornost, etvorostrukost. ' kvaterno (ital. quaderna) etiri broja na jedno] istoj vodoravnoj liniji (u tomboli). kvatriduum (lat. quatriduum) vreme od etiri dana, etvorodnevni rok. kvatricinij(um) (nlat. quatricinium) muz. muziki komad za etiri roga ili etiri trube.

kvatro (ital. quattro, lat. quattuor etiri) a kvatro ili a kvatro voi (ital. a quattro voci) muz. za etiri glasa (muziki komad). kvatroentisti (ital. quattrocento etiri stotine) pl. italijanski pisci i umetnici! iz XV veka, tj. u poetku renesanse. kvatroento (ital. quattrocento etiri stotine) talijanski naziv za XV vek, naroito s obziro! na knjievnost i umetnost toga vremena. kvezitor (lat. quaesitor trailac) prav. istrani sudija. kvezitum (lat. quaesitum) ono to se trai, traeno. kveker (nem. Quacke mamac za ivotinje) u izrazu: udariti nekome kveker: podvaliti, nasamariti (nekoga). kvekeri (eng. quakers) pl. oni koji drhte, drhtavin (nazvani po tome to dru kad padnu u verski zanos), religijska hrianska sekta u Engleskoj i Americi koja nema ni svetenika, ni crkvenih obreda, ni tajni; oni ne priznaju zakletvu, vojsku (rat), zadovoljstva, prazne formalnosti itd., sve ljude oslovljava ju sa ti", ni pred kim ne skidaju kapu, a same sebe nazivaju drutvom prijatelja"; osniva sekte je eng. obuar Dord Foks 1652. god. u Engleskoj, a B. Pen je preneo u Sev. Ameriku 1682. godine. kverela nulitatis (lat. querela nullitatis) prav. nitavna alba, tuba zbog nita-vosti kojoj je cilj da, i posle formalne pravosnanosti, ukloni dva najtea razloga nitavosti; uee iskljuenog sudije pri donoenju pobijenog reenja i nedostatak stranakog zastupanja. kverulant (nlat. querulans) tuibaba, onaj koji pati od toga da stalno tuaka; prav. predavalac tube sudu. kverulancija (lat. querulus) bolesna sklonost tuakanju i parnienju. kverulat (nlat. querulatus) prav. lice protiv koga se podnosi tuba, tueni. kverulirati (lat. querulus, nlat. querulare) tuakati, podnositi tubu bez naroito opravdanih razloga. kvestor (lat. quaestor) 1. visok finansijski slubenik kod starih Rimljana, dravni blagajnik kome je bila dunost da skuplja dravne prihode; 2. na nekim univerzite-tima: skuplja, naplaivalac honorara za profesorska predavanja; 3. u nekim dravama: upravnik policije. kvestura (lat. quaestura) zvanje i sluba kvestora. kvescio (lat. questio) pitanje, sporno pitanje; nauio pitanje; nauio ispitivanje; zadatak, istraga, sporna taka; muno pitanje, muka, muenje. kvescio jurne (lat. quaestio juri) prav. pravio pitanje, pitanje koje spada u oblast prava. kvescionirati (lat. quaestio) prav. pitati, istraivati, ispitivati, muiti ili do-saivati pitanjima.

27 Leksikon

kvescio fakti

418

Kvirinal

kvescio fakti (lat. quaestio facti) prav. ispitivanje (ili: pitanje) o stvarnom, inje-ninom (za razliku od ispitivanja pravnog naela). kvecal (sa actekog) 1. ptica iz Srednje Amerike, neobino lepa, crveno-zelene boje; smatra se simbolom slobode i nalazi se u grbu Republike Gvatemale; 2. novana jedinica Gvatemale, deli se na 100 centa-vosa. kvecalkoatl (acteki) pernata zmija. kviditet (nlat. quidditas, od lat. quid to, ta) fil. bitnost, sutina stvari. kvid pro kvo (lat. quid pro quo) jedno mesto drugog, brkanje, nesporazum, zamena u pojmu, osobi ili imenu. kviz (eng. quiz) ispit; ispitivanje neijeg znanja postavljanjem zadataka, priredba s takmienjem u znanju i vetini iz razliitih oblasti. kvijer (lat. corium ivotinjska koa, fr. cuir) pergament; dokument na njemu. cvijeta non movere (lat. quieta pop movere) ono to miruje ne treba dirati (po Platonu), opomena vladama da ne preteru-ju u donoenju reformi. kvijetiv (lat. quies mir) fil. saznanje prave sutine stvari koje vodi ka umirivanju volje za ivotom, ka odricanju te volje u razoaranju, rezignaciji (up. pesimizam). kvijetizam (lat. quies, gen. quietis mir) 1. fil. tenja odvraanju od ivotnog nemira i elja za to pasivnijim i bezoseajnijim stavom u ivotu, za kontemplativnim udu-bljivanjem u boanstvo; 2. uenje jedne hrianske sekte, osnovane u XVH v. u paniji, koje se sastoji u sticanju unutarnjeg mira putem potpunog udubljivanja i predavanja due bogu; up. kvijetisti. kvijetisti (lat. quies) pl. pristalice filozofskog ili religioznog kvijetizma. kvijeto (ital. quieto) muz. mirno, spokojno. kvinar (lat. quinarius koji sadri pet) metr. stih od pet stopa. kvinaran (lat. quinarius) koji se sastoji od pet, deljiv sa pet, petostruk; kome je osnova pet. kvindekagoi (lat. quindecim petnaest, gr. gonia ugao) kom. petnaestougaonik. kvinkvagezima (lat. quinquagesima) sedma nedelja, odnosno pedeseti dan pre Uskrsa (kod katolika), koji obino zovu i esto-mihi. kvinkvenal (lat. quinquennalis petogodi-nji) trg. petogodinji poek plaanja; up. moratorijum. kvinkvenalan (lat. quinguennalis) koji traje pet godina, koji biva svake pete godine, petogodinji. kvinkvenijum (lat. quinquennium) vreme od pet godina, petogodite, petogoe, peto-lee. kvinkverema (lat. quinqueremis) laa sa pet reda vesala, ili sa pet veslakih klupa.

kvinkvercij(um) (lat. quinquertium petoboj) petostruka borba, pet vrsta berbenih vebi kod starih Grka i Rimljana: skakanje, bacanje diskrsa, hitanje koplja, tranje i rvanje; kod Grka: pentatlon. kvinkvecentisti (nlat. quinquecentisti, ital. cinquecentisti) v. inkveentisti. kvinkvilion (lat. quinque pet) milion kvadriliona, tj. 1030. kvins-metal (eng. queens-metal) metalna sme-sa od cinka, olova, antimona i bizmuta. kvint (lat. quintus peti) v. kvinta. kvinta (lat. quinta) peti razred jedne kole; muz. alt-violina; E ica na violini; peti ton od osnovnog tona koji u sekundi izvri 3/2 puta toliko treptaja koliko izvri osnovni ton (zvana jo dominanta); ma. peti nain zadavanja udarca; u piketu: peta po redu karta iste boje. kvintal (p. quintal, fr. quintal) pedeset kilograma; metarski kvintal sto kilograma. kvintana (lat. quintana) med. petodnevka, groznica koja dolazi svakog petog dana. kvinternio (nlat. quinternio) letina, mnotvo od pet, celina sastavljena od pet delova; u starim rukopisima i knjigama: sloj od pet dvostrukih listova koji su u metnu ti jedni u druge; pl. kvinternkoni. kvintesenca (lat. quinta essentia peta sutina) fil. prvobitno: eter, koji je Ari-stotel dodao, kao peti uz etiri elementa (vatru, vodu, vazduh, zemlju), ali koji vai, zbog svoje finoe, kao prvi, naj-glavniji elemenat; fig. ono to je najfinije i najistije u neemu, sutina, sr, jezgro, skup onoga to je najbolje, najbitnije, ekstrakt; hem. najfiniji deo; alhem. glavna materija za pretvaranje metala; kvintesencija. kvintesencija (lat. quinta essentia) v. kvintesenca. kvintesenciran (lat. quinta essentia) pr hem. koji je pretvoren u ekstrakt, iz koga je izvaen ekstrakt. kvintet (ital. quintetto) muziki komad za pet glasova ili pet instrumenata. kvintilijun v. kvintilion. kvintilion (lat. quintus peti) broj 1018 (u Francuskoj i SAD) ili broj 1030 (u Engleskoj i Nemakoj). kvintirati (fr. quinter) muz. svirati u kvin-tama; igosati metal, naroito zlato i srebro. kvintola (lat. quintus peti) muz. tonska figura od pet nota koje, izvedene povezano, dobivaju vrednost etiri takve note. kvintuplika (nlat. quintuplum petostruko, petogubo) prav. peti protivodgovor, peti utuk. kvintuplum (nlat. quintuplum) petostruko, petogubo, petostruka koliina. Kvirinal (lat. Quirinalis sc. collis breuljak) jedan od sedam breuljaka u Rimu, na kojem se, od 1870, nalazio kraljev dvor;

kvisling

419

kelnska voda

otuda nekada fig. italijanska vlada (up. Vatikan). kvisling onaj koji je u slubi tuina, a protiv oseanja i interesa svoga naroda (po norvekom politiaru Vidkunu Kvi-sliigu, koji je, u drugom svetskom ratu, stupio u slubu okupatora Nemaca i bio, u to vreme, predsednik norveke ,,kvi-slinke" vlade). Kvislinzima su u to vreme smatrani: Haha u ekoj, Paveli u Hrvatskoj, Rupniku Sloveniji, Nediu Srbiji, Peten u Francuskoj, Degrel u Belgiji, Tuka u Slovakoj, Antonesku u Rumuniji i dr. kvit (fr. quitte, lat. quietus) gotov, svren; izmiren, slobodan, razreen obaveze, razduen. kvita (fr. quittance) priznanica, namira. kvitancija (fr. quittance) v. kvita. kvitirati (fr. quitter) osloboditi, razreiti, razreavati; osloboditi se obaveze, razduiti se; potvrditi prijem novca (priznanicom); ostaviti, napustiti (posao, slubu); razii se, raskrstiti s kim ili s im. Kvo vadis? (lat. Quo vadi, Domine?) Kuda ide, Gospode? pitanje koje je, po hrianskom predanju, apostol Petar, beei iz Rima, uputio Isusu susrevi ga na izlasku iz grada. Isus mu je odgovorio da se umesto njega vraa u Rim 1 bude ponovo razapet, to da je Petra postieno! nateralo da se vrati u Rim, gde je doiveo mueni-ku smrt. kvod erat demonstrandum (lat. quod erat demonstrandum, skraeno q. e. d.) to je bilo za dokazivanje, to je trebalo da se dokae. kvorum (lat. quorum kojih) predvien minimalni broj lanova jedne organizacije ije je prisustvo na sednici potrebno da bi se poslovi mogli obavljati; u parlamentu: potreban broj lanova (poslanika) za punovano reavanje. kvota (lat. quota sc. pars koliki deo) deo koji pri nekoj deobi, pripada pojedincu, srazmeran deo, pripadajui deo, udeo; po-reski iznos; pro kvota (lat. pro quota) prema udelu, srazmerno. kvotacija (nlat. quotatio) obraunavanje i podela kvote, udela; kvotizacija. kvotidijana (nlat. quotidiana) med. svakodnevka, svakodnevna groznica. kvotidijanus tipus (lat. quotidianus typus) med. svakodnevni povraaj neke bolesti. kvotizacija (nlat. quotisatio) v. kvotacija. kvotizirati (lat. quota sc. pars koliki deo) srazmerno deliti (ili: podeliti), utvri-vati (ili: utvrditi, odrediti) kvotu: fi-nansijskim zakonom utvrditi, u parlamentu, visinu poreza koji se ima pokupiti u svakoj budetskoj periodi, prema dravnim finansijskim potrebama.

kvotirati (lat. quota sc. pars) prav. podeliti na srazmerne delove, obeleiti brojevima spise koji se tiu jedne parnice. kvo titule (lat. quo titulo) na osnovu ega? s kojim pravom? kvouskve tandem (lat. Quousque tandem Catilina, abutere patientia nostra?) ta dokle e!" izraz kojim se iskazuje nestrpljenje (prema poetnim reima Ciceronovog prvog govora protiv Katiline). kvocijent (lat. quotiens koliko puta) mat. kolinik, broj koji kazuje koliko se puta jedan broj sadri u nekom drugom broju. ke (fr. queue, lat. cauda rep) red, povorka lica koja ekaju na red (npr. na ulazu u poz. blagajnu i sl.); ograen prostor pred blagajnom, da bi se izbegla guva; bili-jarski tap, tak; muz. drka na violini, inik, hordar. keb (eng. cab) najamna jednoprena koija u Engleskoj. kebl (eng. cable) mera za konac u Sev. Americi, = oko 220 t. kegl (nem. Kegel) kupa, un; nian (na ku glani). kediv (pere. liidiw) titula biveg egipatskog vicekralja; vladalac, knez, velianstvo. kej (fr. quai, eng. quay) zid pored rene ili morske obale, ozidana obala; mesto u pristanitu za utovar i istovar robe; ulica pored obale, put izmeu vode i kua; elezniki peron. kejaa (fr. quaiage) trg. dabina za utovar i istovar robe; up. kej. keko (eng. cake, cakes) pl. engleski dvopek, sitni suvi kolaii koji se naroito jedu uz aj. kelvin (skra. K) fiz. jedinica za merenje temperature u Meunarodnom sistemu jedinica (po engleskom fiziaru V. Kelvi-nu, 18241907). keleraba (nem. Kohlrabi, dijal. Kehlerabe) vot. dvogodinja zeljasta biljka, iji se ko-renstablo jede. keler-menica (nem. Keller-Wechsel) trg. lana menica, na kojoj su potpisi trasanta, akceptanta i indosanta izmiljeni, poto to lice ne postoji, a samo je potpis poslednjeg indosanta istinit, i on nema namere da se izvue iz obaveze, nego samo da doe za neko vreme do novca; fingirana menica, proforma-menica. kelimei ehadet (arap.) dve glavne osnove islamske vere, islamsko vjeruju": verovanje u jedinstvo boje i poslanstvo Muhamedovo. kelner (lat. cellarius podrumar, nem. Kellner) kafanski momak koji slui goste jelima i piima, konobar. kelnera] (nem. Kellnerei) pregraen prostor u krmama i gostionicama u kome stoje ae, boce, pie i dr. kelnska voda (nem. Kolnisches Wasser) v. kolonjska voda.

27*

kelologija

420

keratomi

kelologija (gr. kele kila, prosutost, logia) med. nauka o kili, nauka o prosutosti. kelotom (gr. kele, tome seenje, rezanje) hir. no. kojim se vri operacija kile. kelotomija (gr. kele, tome) hir. operacija kile. Kelti (gr. Keltoi, lat. Celtae) pl. staro indoevropsko pleme u zap. Evropi (naroito u Galiji, paniji i Britaniji) koje se, veim delom, izmealo sa Germanima. keltolog naunik koji prouava istoriju, jezik i kulturu Kelta. kemalizam politike, ekonomske, socijalne i kulturne reforme Kemala Ataturka, voe turskog naroda i obnovitelja turske drave, koji je za neto vie od 10 godina, od Turske, nekadanjeg bolesnika na Bosforu" i sinonima zaostalosti i zaparloenosti, napravio modernu dravu. kemalisti pristalice nekadanjeg predsednika Turske Republike Mustafe Kemala Ataturka; up. kemalizam. kemp (eng.) v. kamp. kemping v. kamping. keiangija (gr. kenos prazan, angos sud) med. praznoa krvnih sudova, malokrvnost. kengur(u) (domorodaki gangaruh, eng. kangaroo) zool. vrsta velikog biljojedog australijskog torbara, sa dugim repom, dugim i snanim zadnjim nogama, koje mu slue za skakanje i odbranu, i sa kratkim, slabim prednjim nogama; meso mu se jede, a krzno je vaan trg. artikl. kendo (jan. ken ma, do nain, vetina) sp. stara japanska vetina borenja maem; od XIX v. sportska disciplina; borci nose zatitnu opremu, a bore se bambusovim tapovima. kenesteza (gr. koinos zajedniki, opti, aisthesis oseaj, oseanje) psih. opti oseaj postojanja koji potie od ukupnosti telesnih utisaka; ivotni oseaj. kenobij(um) (gr. koinobion, koinos zajedniki, opti, bios ivot) manastir. kenobit (gr. koinos, bioo ivim) optei-telj, onaj koji ivi u manastiru, kaluer; fig. usamljenik, isposnik. kenogeneza (gr. kenos prazan, genesis postanak) zool. odstupanje od palingeneze u ontogenetskom razvitku: uzrok prilagoavanja vrste novim uslovima za indivi-dualni razvitak, razvitak koji ne odgovara zakonima ivota jednog organizma. kenoza (gr. kainos nov, zoon ivotinja) kec. ispranjavanje, ienje. kenozoik (gr. kainos nov, zoon ivotinja) geol. v. kenozojski period. kenozojska formacija geol. v. kenozojski period. kenozojski (gr. kainos nov, zoon ivotinja) koji je iz treeg velikog geolokog doba, koji pripada treem velikom geolokom dobu, koji obuhvata tercijarno i kvater-

narno doba, koji sadri ivotinjske ostatke novijeg doba. kenozojski period geol. najmlae Zemljine formacije (tj. tercijar, diluvijum, aluvi-jum); kenozojska formacija. kenologija (gr. koinos zajedniki, logia) dogovor, savetovanje; savetovanje lekara o stanju bolesnika, lekarski konzilijum. kenotaf (gr. keno-taphion) prazna grobnica (bez mrtvaca), kakve su Grci podizali u ast pokojnika poginulih u ratu ili na moru kojima se nije znalo za grob; poasni spomenik. kenofobija (gr. kenon prazno, prazan prostor, phobem plaiti se) med. strah od velikih praznih prostora (trgova, poljana i sl.). Kentaur (gr. Kentauros) mit. neman pola ovek a pola konj, Centaur. nenu (eng. sapoe) v. kano i kanu. kenhriti (gr. kenchros proso) pl. min. kamenje ija su zrnca slina prosu.
kenhroiti min. v. kenhriti.

kenjaa (ma. kenocs) kolomast. kep (eng. sare, nem. Karre, nlat. sarra) med. dug enski proleni ogrta bez rukava. kepotaf (gr. kepos vrt, gradina, taphos grob) nadgrobni spomenik oko koga je napravljen vrti. kepija (tur. kepce, kefce) kutlaa. ker (fr. coeur) srce; crveno srce na francuskim kartama za igranje; up. herc. keramika (gr. keramike) lonarstvo, grnarstvo, izrada posuda i dr. stvari od gline peenjem; triarija, grnarska roba; pr. keramike. keramografija (gr. keramos lonara, grn-ara, glina, graphia) slikanje na posudama od gline, naroito na vazama, kod starih Grka. keramografika (gr. keramos, graphike) v. keramografija. keratektomija (gr. kras rog, ek-temno iseem) med. operativno odstranjenje (ili: isecanje) ronjae oka. keratijazis (gr. kras) med. roast izrataj na delu tela. keratin (gr. kras) fiziol. ronina, belanevinasta tvar, supstancija u rogovima, pokoici, noktima i dlakama. keratina (gr. keras) muz. krivi rog, pozauna. keratitis (gr. kras) med. zapaljenje ronjae oka. keratogeneza (gr. keras, gnesis postanak, obrazovanje) stvaranje roga, oroavanje. keratoza (gr. kras) med. bolest koe koja se sastoji u hipertrofiji roastog dela po-koice. keratoidi (gr. keras, eidos vid, oblik) pl. geol. rogu sline okamenotine. keratoliti (gr. keras, Uthos kamen) pl. geol. okamenjeni rogovi. keratomi (gr. keras) pl. med. mrke ili crvenkastomrke bradavice, obino u veliini soiva, pojavljuju se na oveku posle etr-

keratoplastika

421
keser (tur. keser od kesmek sei) tesarska sekira; vrsta ekia kojim se moe uki-vati, sei i tesati, bradva; hecep. kesedija (tur. kesici) l. junak, dobar borac (koji see glave protivnika; 2. drumski razbojnik, kradikesa, ubojica. kesim (tur. kesim) zakup, najam, arenda. kesov (fr. caisson) municiona kara; komordijska kola; kolski sanduk na boku, ispod sedita; mor.' sanduk na stranjem kraju lae; metalni sanduk koji se sputa u vodu da bi se mogli kopati pod vodom temelji i zidati stubovi za mostove, ureen za radnike da bi mogli raditi pod visokim vazdunim pritiskom bez tete po zdravlje. kefalagra (gr. kephalargia, atiki za kephalalgia, kephale glava, algos bol) med. ulozi, post glave. kefalgija (gr. kephale, algos) med. bol glave, glavobolja. kefaleja (gr. kephale) med. jaka, teka glavobolja. kefalija (gr. kephale) u srpskoj srednjovekovne] dravi: poglavar, stareina grada (poglavito vojno-politika linost). kefalika (gr. kephale) pl. med. sredstva, lekovi za jaanje glave. kefalitis (gr. kephale) med. zapaljenje glave, mozga. kefalodinija (gr. kephale, odyne bol) med. glavobolja. kefalometar (gr. kephale, metron mera, merilo) glavomer, sprava za merenje glave novoroenadi. kefalopodi (gr. kephale, pus, gen. podos noga) pl. zool. glavonoci, ivotinje iz kola mekuaca, najsavreniji mekuci. kefaloskopija (gr. kephale, skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje glave, pregledanje glave. kefalotrib (gr. kephale, tribe) med. v. bazio-trib. kefalotripsija (gr. kephale, tripsis trenje, tribo tarem, satrem) med. lomljenje, razbijanje glave mrtvog deteta u utrobi poro-dilje, u sluajevima tekog poraanja. kefalotriptor (gr. kephale, tribo), med. v. baziotrib. kefalocentriai (gr. kephale lat. centrum sredite) fil. koji se nalazi u glavi, koji postoji samo u glavi. kefir (tat.) penuavo i gusto mleno vino od kravljeg mleka i kefirskih zrna ili kefirskih gljiva, prijatna i svea mirisa i ukusa, pronali ga kavkaski Tatari; upotrebljava se i kao sredstvo protiv malokrvnosti, bledoe i hroninih bolesti plua. ke (eng. catch) l. muz. kompozicija komine pesme u stilu fuga, naroito omiljena u Engleskoj. ke (eng. catch, skr. za catch-as-catch-can, doslovno: uhvati kako moe) 2. sp. vrsta

desete godine ivota usled otvrdnua, oronjenja koe. keratoplastika (gr. keras, plastike) med. obrazovanje roastog dela koe veta-kim putem; zamena neprozirnog dela ronjae prozirnim. keratoskop (gr. keras, skopem gledati, posmatrati) ned. aparat za ispitivanje krivina ronjae i utvrivanje njihovih ne-pravilnosti. keratoskopija (gr. keras, skopem) med. ispitivanje ronjae pomou keratoskopa. keratotom (gr. keras, temno seem, reem) med. instrumenat za probadanje ili prose-canje ronjae. keratotomija (gr. keras, temno) med. probadanje ronjae, prosecanje ronjae. keraunometar (gr. keraunos grom, metron mera, merilo) aparat za merenje jaine munje i oluje. keraunoskopija (gr. keraunos, skopem gledati, posmatrati) gatanje po oluji, nepogodi, munji. keraunoskopijum (gr. keraunos grom, skopem) mesto sa koga se posmatra grmljavina; maina za proizvoenje grmljavine na pozornicama. Kerber (gr. Kerberos) l. mit. troglavi pas sa zmijskim repom koji je uvao ulaz u podzemni svet i na ulaznike mahao repom, ali nikoga nije pustio da izie; fig. grub i neljubazan vratar, surov hapsandija; 2. astr. sazvee koje sada spada u Herkul. kere (gr. Keres) pl. mit. boginje smrti i sudbine, naroito nasilne smrti kod starih Grka. kerentina sistem slabe i labave uprave, uplji govori, paradiranje rodoljubljem i besplodna politika (po A. F. Kerenskom, prvom predsedniku ruske vlade posle odstupanja cara Nikole P, 1917). keriktika (gr. keryx glasnik, objavljiva) vetina propovedanje; homiletika. kermez (arap.) vrsta junoevropske tita-ste vaice; jagodiasta udubljenja na liu, u kojima ova vaica nosi jaja, od kojih se prave crvene boje. kermes (eng. kermess) zabava, obino dobrotvorne, koja se prireuje u slobodnoj prirodi. kerner (nem. Korner) teh. obelea, burgija kojom se poinje buenje rupa, takalo. kerografija (gr. keros vosak, graphia) slikanje voskom, slikanje u vosku. kerozin (gr. kros) svetlea materija koja se dobiva od amerikog petroleja. keroidan (gr. keros, eidos vid, oblik) vo-ast, slian vosku. keromantija (gr. keros, manteia proricanje) gatanje u vosak. keroplastika (gr. keros, plastike) pravljenje figura od voska. kesa (pere. kie, tur. kese) vrea, dai, torba; papirna vreica; vreica za dranje novca.

keer

422

kilistika

rvanja u kome su dozvoljeni svi zahvati, rvanje slobodnim stilom.

keer (eng. catch) sp. sportista koji se bavi keomrva slobodnog stila.
ke (eng. cash) novac u gotovom; plaanje u gotovom. kibernetika (gr. kybernao upravljam, vladam, krmanim) nauka o optim zakonito-stima procesa upravljanja i komunikacije u organizovanim sistemima mainama, ivim organizmima i meusobnom odnosu jednih prema drugima; definie se i kao nauka o nainima primanja, predaje, u-vanja, obrade i iskoriavani informacija u mainama, ivim organizmima i meusobnom odnosu jednih prema drugima. kibernetiar naunik koji se bavi kiberne-tikom. kibitka (rus., arap.) ator nomadskih Kal-mika i Kirgiza od koa ili kore drveta; polupokrivena ruska putnika kola ili saonice. kibicer (nem. Kiebitz) radoznao posmatra i savetnik nekog igraa pri igri (karata); radoznao posmatra uopte, merkalo. kibicovati (nem. kiebitzen) posmatrati sa zadovoljstvom druge pri igranju karata; radoznalo posmatrati uopte, merkati. kibla (arap. qibla) 1. strana okrenuta prema nama, strana u koju gledamo, prednja strana, naroito juna; jerusalimski, naroito mekanski hram; taka koja oznaava geografski poloaj Meke, prema kojoj se muslimani okreu kad se mole Bogu; ormar sa Korakom u svakoj damiji koji oznaava taj pravac. kibla (nem. Kubel) 2. kablica, abrica. kibomantija (gr. kybos kocka, manteia proricanje) proricanje iz kocaka, gatanje u kocke. kibuc (hebr.) poljoprivredna komuna u Izraelu, sa zajednikom svojinom nad zemljom i sredstvima za proizvodnju; pod uticajem su raznih politikih i verskih organizacije. kivan (pere. km ljutnja, osveta) ljut, neprijateljski raspoloen, spreman za neku osvetu. kiveta (fr. cuvette) umivaonik; sud za hvatanje kinice s krova; anak u kome stoji saksija sa cveem; kod depnih satova sa kljuniem; unutranji poklopac sa dve rupice za navijanje i doterivanje; voj. ki-neta. kini zool. retka i sve rea ptica trkaice sa Novog Zelanda sa dugim i tankim kljunom, potpuno zakrljalim krilima i repom, i dlakastim perjem. ki vivra, vera (fr. qui vivra, verra) ko ivi, videe, tj. budunost e pokazati, videe se. kivlaa (fr. cuvelage) podgraivanje, obla-ganje okna daskama; u voenje metalne cevi u arteski bunar.

kivot (gr. kibotos) u pravoslavno j crkvi: koveg sa motima nekog svetitelja; kutija u kojoj se uva euharistija; ivot. kid (eng. kid) uinjena jarea koa. kidisati (gr. kindyneuo, tur. kiymak) 1. navaliti, napasti (na nekoga ili na neto), juriati, nasrnuti, saleteti, spo-pasti; 2. prionuti, prianjati na posao; 3. oduzeti nekome ivot, ubiti (se). kidnaper (eng. kidnapper) kradljivac deteta ili odrasle osobe u cilju ucenjivanja. kneza (gr. kyesis) med. trudnoa, bremeni-tost. kieziologija (gr. kyesis, logia) med. nauka o trudnoi, bremenitosti. kiema (gr. kyema) biol. zametak, embrio. kienognoza (gr. kyesis trudnoa, gnosis poznavanje) med. poznavanje (ili: utvriva-nje) trudnoe. kizlar-ara (tur. kizlar agasi) glavni nadzornik crnih ukopljenika (evnuha) i sultanovog harema. kijamet (arap. qiyama) zabuna, buna, gungula, vika i galama; nepogoda, meava, ravo vreme; napast, zlo, nedaa; smak sveta; uskrsnue mrtvih na dan stranog suda. kijanizacija natapanje drveta u rastvoru ivinog sublimata, vitriola, bakra i dr. radi zatite od truljenje, nazvan po engleskom pronalazau ovoga metoda Kijanu (Kuap). kijanit (gr. kyanos zatvorenoplav, modar) min. vrsta minerala, aluminijev silikat, obino modre boje. kijanometar (gr. kyanos zatvorenoplav, te-tron merilo) instrumenat za merenje jaine nebeskog plavetnila; cijanometar. kik (eng. kick) sp. kod fudbala: udarac, ut; takoe: pravo na udarac po redu. kiker (eng. kicker) sp. fudbalski igra, lan fudbalskog kluba. Kiklop (gr. Kyklops) kit. mitski din na Siciliji, sa jednim okom na elu; Kiklo-pi, kod Homera: prastari narod gorostasa na Siciliji; Ciklop. kiks (nem. Kickser, eng. kick) muz. pogrean ton duvakog instrumenta; fig. pogreka, omaka. kikser (nem. Kickser) v. kiks. kiksirati (eng. kick) uiniti neto kako ne treba, promaiti, promaivati. kikstarter (eng. kickstarter) noni mehaniki pokreta na motornom vozilu. kila (gr. chilioi hiljadu) v. kilogram. kilar (gr. chilioi, lat. agea) mera za povrinu, 1000 arz = 100.000 t 2 ; kiliar. kilasa (fr. culasse) voj. zadnji deo topa, leite topa; donji deo brilijanta. kiler (nem. Kuhler) naprava za hlaenje pri destilaciji i kod automobila, hladnjak. kiliar (gr. chilioi, lat. agea) v. kilar. kilistika (gr. kylistikos koji pripada valjanju, vet u valjanju) vetina hodanja na rukama i stajanja na glavi.

kilka

423

kinematografija

kilka (rus.) zool. ruska sardela, cenjena zbog veoma ukusnog mesa. kilo (gr. chilioi hiljadu) v. kilogram. kilo- (gr. chilioi) u sastavljenim nazivima metarskog sistema mera i teina, kao i elektrinih jedinica = hiljadostruki broj jedinice uz koju stoji, npr. kilovat, kilogram, kilometar itd. kilobar (gr. chfUoi, baros teina) megeor. jedinica za merenje atmosferskog pritiska, od 1000 kg na 1 st 2 . kilovat (gr. chilioi, eng. watt) = 1000 vata = 1,36 konjske snage; kilovat-as = 1000 vatasova. kilogram (gr. chilioi, gramma) 1000 grama; jedna od osnovnih mernih jedinica po Meunarodnom sistemu jedinica = masi etalona koji je sankcionisala Generalne konferencija za teine i mere, odrana u Parizu 1889. godine. kilogramkalorija v. kalorija. kilogramometar (gr. chilioi, gramma, metron) fiz. jedinica rada u tehnikom ili gravitacionom sistemu merenja, rad koji se izvri kada se l kg podigne na visinu od jednog metra. kiloza (gr. kyllcs kriv, iskrivljen) med. iskrivljenost, uzetost udova i, kao posledica toga, klaenje pri hodu. kilokalorija v. kalorija. kilolitar v. kilolitra. kilolitra (gr. chilioi, litra) hiljadu litara. kilometar (gr. chilioi, metron) duina od 1000 metara. kilometarska fotografija v. rotaciona fotografija. kilometraa (gr. chilioi, metron) merenje u kilometrima; obeleavanje kilometara; raunanje po kilometrima, nagrada po preenom kilometru. kilote (fr. culotte) pl. kratke akire; kratke gae; enske gaice. kiloherc (gr. chilioi, nem. Herc) v. hiljadu herca (kHz hiljadu oscilacija u sekundi), mera za frekvenciju. kilodaul (gr. chilioi, eng. joule) fiz. hiljadu daula. kilt (eng. kilt) kockasta nabrana suknja, narodna nonja kotskih brana. kilj(a) (ital. chiglia) glavna uzduna greda na dnu lae, kobilica. kim (gr. kyminon, tur. kimyon, nem. Kummel) bog. vrsta biljke (Carum carvi) iz fam. titarica, koja slui kao hrana za stoku, a njene sitne sivosmee semenke kao zain. kima (gr. kyma) apx. talasasti deo glave stuba. kimberlit geol. alkalna eruptivna stena tamne boje (nazvana prema Kimberliju, gradu u Junoafrikoj Republici). kimograf (gr. kyma talas, talasanje, gra-pho piem) 1. aparat koji grafiki regi-struje fizioloke pojave (krvni pritisak, puls, disanje i dr.); 2. u eksperimen-

talnoj fonetici: aparat koji belei krivu lju zvuka. kimografija (gr. kymamo talasam se, graphia) med. merenje i grafiko predstavljanje pritiska krvi. kimografion (gr. kymaino talasam, grapho piem) med. aparat pomou koga se meri i grafiki predstavlja pritisak krvi. kimono (jap.) muka i enska gornja haljina kod Japanaca sa irokim rukavima (prenesena i u Evropu). kiva-vino farm. vino sa tinkturom kinina; upotrebljava se za jaanje organizma. kina-kora farm. kora junoamerikog kina-drveta, jednog od najvanijih lekova protiv groznice; kino-koren se ne dobija od ovoga drveta, nego od persijske biljke kina-smilaks; peruanska kora. king 1. stari kineski muziki instrumenat; 2. kineska mera za povrinu = 6,7335 ari; fu. king-sajz (eng. king sie kraljevska mera) odreena duina cigareta, domaih i stranih (srednje dugaka). kined (gr. kmaidos) pasivni pederast, protivprirodan bludnik. kinedija (gr. kinaidi'a neprirodna pohota) pederastija, protivprirodan blud. kineza (gr. kinesis) kretanje. kinezijatrika (gr. kinesis kretanje, iatrike lekarstvo) leenje (ili: snaenje) tela pomou kretanja, gimnastike. kineziometrija (gr. kinesis, metria) vetina merenja kretanja. kinezioneuroza (gr. kinesis, neuron ivac) med. ivano, nervno, oboljenje pribora za kretanje. kinezioterapija (gr. kinesis, therapeia leenje) leenje pomou kretanja, gimnastike. kineziterapija v. kinezioterapija. kinema (gr. kinema pokret, kretanje) v. kinematograf. kinematika (gr. kinema) nauka o zakonima kretanja tela bez obzira na sile i mase koje to kretanje proizvode; primenjena kinematika deo ove nauke koji se bavi mehanizmom kretanja; up. kinetika. kinematogram (gr. kinema kretanje, gramma slika) niz ivih, kinematografskih slika. kinematograf (gr. kinema, graphem pisati) 1. aparat za snimanje i reprodukovanje predmeta koji se kreu, pronaen 1895. god. naroita vrsta fotografskog aparata koji pravi u sekundi oko 20 snimaka; 2. dvorana u kojoj se prikazuju i gledaju filmski snimci; kinetograf, kineto-skop. kinematografija (gr. kinema kreem, grapho piem) uzastopno snimanje ivih bia ili stvari u pokretu kino-foto-ka-merom na kino-filmu i njihovo uveli-ano projektovanje kinoprojekcijom na filmske platno.

kineskop

424

kir

kineskop (gr. kineo kreem, skopeo gledam) sprava sa stereoskopskim slikama koje se okreu. kinestezija (gr. kinesis kretanje, anaisthesis oseanje) oseanje kretanja. kinestetini oseaji psih. naroiti oseaji kretanja, napetosti i napregnutosti snage. kineta (fr. cunette, lat. cunae) voj. odvodni kanal u sredini suvog tvravskog rova. kinetika (gr. kinetikos pokretan, koji pokree) deo dinamike koji istrauje odnose izmeu kretanja tela i sila koje dejstvuju na njih (supr. statika); pr. kine-tiki. kinetika energija fiz. energija kretanja, tj. sposobnost jednog tela da svojim kretanjem izvri rad, zvana jo i iva sila: polovina proizvoda iz mase tela i kvadrata njegove brzine (supr. potencijalna energija ili energija poloaja). kinetike vetine mimike vetine. kinetograf (gr. kinetos pokretljiv, pomian, grapho piem) v. kinematograf. kinetografija (gr. kinetos, grapho) pismo za plesne pokrete; upotrebljava se u nekoliko zemalja: SAD, Nemakoj, Vel. Britaniji i dr. kinetoze (gr. kineo okreem, vrtim) pl. med. poremeaji vegetativnog nervnog sistema koji se ispoljavaju bledilom, gaenjem i povraanjem kod osoba izloenih posebnim pasivnim kretanjima za vreme plo-vljenja, letenja i vonje automobilom i vozom. kinetoskop (gr. kinetos, skopem gledati, pogledati) v. kinematograf. kinetofon (gr. kinetos, phone zvuk, ton) Edisonov pronalazak: kombinacija kinematografa i gramofona, pri kojoj radnju na slici prate odgovarajue rei, pretea tonfilma. kinefot (gr. kineo kreem, pokreem, phos gen. photos svetlost) aparat za gledanje malih kinematografskih slika, poreanih na ploi u krugu ili zavojito, spi-ralno, slian kartoskopu. kinidin (per. quina) hen. smolasti sastojak kore kininskog drveta, po hem. sastavu slian kininu; slui kao lek kod iva-nih poremeaja srca. kinizam v. cinizam. kinin (per. quina) form. osoben alkaloid, so koja se pravi od kore kininskog drveta, poznato odlino sredstvo protiv groznice. kininizacija (nlat. cininisatio) med. opta upotreba kinina kao sredstva za predo-hranu od bolesti, naroito u malarinim krajevima. kininovac (per.) vot. rod tropskog visokog drveta iz ije se kore dobija kinin. kinici (gr. kynikos) pl. fil. v. cinici. kino (gr. kineo kreem) krai izraz za kinematograf.

kinovija (gr. koinosbios) manastirska zajednica u kojoj kalueri ive kao lanovi jednog, zajednikog domainstva. kinodiva (gr. kineo kreem, lat. diva boanska, omiljena) uvena, slavna i omiljena filmska glumica, filmska zvezda. kinoidin (per. quina, gr. eidos) hem. gorak i bez mirisa proizvod koji se, kao uzgredan, dobiva pri spravljanju kinina; upotrebljava se i kao lek protiv groznice. kinodroi (gr. kyon, pas, drmos put, cesta) sportske trkalite za pse. kinologija (gr. kyon gen. kynos pas, logfa) nauka o psima i o pseim rasama. kinoreksija (gr. kyon, orexis tenja, prohtev, udnja) med. kurjaka glad, pasja glad, neodoljiva udnja za jelom. kinoskop (gr. kinesis kretanje, skopeo gledam) aparat za presnimavanje televizijskih emisija sa televizijskog ekrana. kinoteke (gr. kineo kreem, theke kutija, sanduk; ostava) zbirka filmova, filmska arhiva; zgrada u kojoj se nalazi' ovakva zbirka. kinofikacija (gr. kineo okreem, vrtim, lat. facere initi, raditi) uvoenje i irenje kinematografske mree; populari-zacija kinematografske umetnosti. kinofobija (gr. kyon pas, phobos strah) med. bolesni strah od pasa. kinteron (p. quinteron) petina crnca"; potomak Evropljanina i kvarteronke; up. kvarteroni. kindal (rus. kinal, tur. hancer) no sa otricom na obe strane, bode. kionitis (gr. ki'on peca) med. zapaljenje resice. kionoptoza (gr. ki'on, ptosis pad) med. spadnutost resice. kionofaranks (gr. kion, pharanx klisura) med. rascep resice. kiosk (tur. kok ugao, oak) orijentalski hladnjak u bati na stubovima; istaknuti deo na orijentalskim zgradama u obliku zatvorenog balkona; ulini paviljon od drveta, gvoa ili stakla u kome se prodaju novine, duvan i sl. kiotrofija (gr. kyos zametak, breme, trophe ishrana) med. ishranjivanje zametka u materici. kioforija (gr. kyos, phoreo nosim) med. noenje, vreme trudnoe, trajanje trudnoe. kip (ma. kep slika, lik) 1. Um. izvajan lik oveka u glini ili kamenu; statua, spomenik. kip 2. novana jedinica Laosa, deli se na 100 ata. kiper (nem. Kipper) l. teretno vozilo (obino kamion) sa pokretnom karoseri-jom za brzo istovarivanje tereta; 2. dizalica, lift. kir (gr. kyrios) gospodin, gospodar (naroito kao sastavni deo osobnog imena, npr. KirJanja); ir.

kiraet

425

kitab

kiraet (arap.) kod muslimana: itanje, recitovanje Korana. kirasa (fr. cuirasse) oklop (koni, gvozdeni i sl.) koji je titio grudi i lea vojnika; grudni deo oklopa. kirasir (fr. cuirassier) konjanik sa prsnim oklopom. Kirgizi pl. nomadski narod tursko-tatar-skog plemena, ivi u Kirgijskoj stepi, izmeu Urala i Irtia. kire (fr. sigee, ital. corata) lov. deo ubijene divljai koji se daje psima (utroba i krv). kirenajici pl. fil. pristalice Sokratovog uenika Aristipa iz Kirene, koji su smatrali kao najvie dobro hedonizam (naelo zadovoljstva). kireta (fr. curette, curer) med. greblica, naroita kaika na dugakoj drci za ienje materice. kiretaa (fr. curettage) med. ienje materice pomou kirete. kirzomfalus (gr. kirsos prskanje ili proirenje krvnog suda, omphalos pupak) med. proirenost trbune vene. kirzotomija (gr. kirsos, tome seenje, rezanje) med. odsecanje vene, odvajanje vene seenjem. kirzoftalmija (gr. kirsos, ophthalmos oko) med. zapaljenje oiju sa proirenjem vena. kirzocela (gr. kirsos, kele kila, prosutost) med. prosutost vena, proirenost semene vene. kirzus (gr. kirsos) med. proirenje vene. kiri (skr. Ci) fiz. ranija jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci; predstavlja 3,7H1010 radioaktivnih raspada u sekundi; naziv po francuskoj naunici poljskog porekla Mariji Kiri; danas se za jedinicu uzima bekerel. kirija (arap. kira) zakup, zakupnina, zakup-na cena. kirije eleison (gr. kyrios gospodin, eleeo saalim se, smilujem se) Gospodi pomiluj! rei kojima poinje katolika misa. kirij(um) hem. radioaktivan trovalentni elemenat, atomska masa 247, redni broj 96, znak St; ime po Mariji k Pjeru Kiri. kiriologija (gr. kyrios glavni, presudan, logia) pravo znaenje, stvarno znaenje, pravi smisao. kirioloki (gr. kyrics, logos) prid. to treba razumeti u pravom smislu; u pravom izrazu; prirodno predstavljene, prirodno prikazano. Kirka (gr. Kirke) kit. grka arobnice koja je pretvarala ljude u ivotinje, poznata po tome to je kod sebe zadravala Odiseja kad se vraao od Troje (Homerova Odiseja"); fig. opasna ljubavnica; astr. ime jednog asteroida otkrivenog 1855. godine. kirner (nem. Korner) v. kerner. kirtoma (gr. kyrtoma) med. otok, taka, micina.

kisa (gr. kissa) med. gaenje na obina jela i bolestan prohtev za neobinim jelima kod trudnih ena; kita. kislev (hebr.) trei mesec jevrejskog kalendara. kismet (tur. kismet, arap. qisma) sudbina, udes, ono to je provienje svakom unapred odredilo. kismis (ind.) vrsta istonoindijskog ka tuna. J kisoida (gr. kissos brljan, eidos oblik, vid) mat. linija brljanastog lista, kriva linija treeg stepena. kist (rus. kistv) slikarska etkica, kiica; etkica za bojenje; fig. nain, tehnika slikanja, slikarski stil; vetina slikanja, slikarski rad, slikarstvo; slikar. nista (gr. kystis mehur, kesa) znat. mokrani mehur, mokrana beika; med. okruglasta i uplja oteklina sa kaastim ili tenim sadrajem; kistis. kistalgija (gr. kystis mokrani mehur, algos bol) med. bol u mokranom mehuru; kistodi-nija. kistis (gr. kystis) znat. v. kista. kistitis (gr. kystis mokrani mehur) 1. med. zapaljenje mokranog mehura. kistitis (gr. kysthos stidnica) 2. med. zapaljenje usmine (na enskom spolnom organu). kistian (gr. kystis mehur; kesa) pr. koji se tie mokranog mehura; mehurast, bei-ast. kistodinija (gr. kystis, odyne bol) med. v. kistalgija. kistolit (gr. kystis, llthos kamen) med. kamen u mokranom mehuru. kmetom (gr. kystis) med. izrataj podeljen na vie upljine sa tenom ili pihtijastom sadrinom. kistopatija (gr. kystis, pathos bol, bolest) med. oboljenje mokranog mehura. kistoskop (gr. kystis, skopeo posmatram, gledam) med. sprava (ili: ogledalo) za pregled mokranog mehura. kistoskopija (gr. kystis, skopeo) med. pregled mokranog mehura kistoskopom. kistotom (gr. kystis, tome seenje, rezanje) med. no za prorezivanje mokranog mehura. kistotomija (gr. kystis, tome) med. operativne otvaranje, prorezivanje mokranog mehura. kistocela (gr. kystis, kele) med. kila (ili: prosutost) mokranog mehura. kit (gr. ketos) l. zool. najvei sisar koji ivi u okeanima, Balaena mysticetus. kit (nem. Kitt) 2. meka, testasta tvar, sup-stanca koja se, posle upotrebe, stvrdnjava; slui za privrivanje vrstih tela (npr. prozorskih okana). kit 3. egipatska jedinica za teinu. kita (gr. kitta) med. v. kisa. kitab (arap.) knjiga, pismo; Koran, itab.

kitajka

426

klarirati

kitajka (rus. kitaika) trg. vrsta kineske svilene ili pamune tkanine; u ekoj: vrsta finog katuna. kotara (gr. kithara) muz. v. gitara. kitatka (rus.) vrsta kineske pamune tkanine. kitirati (nem. kitten) spojiti, stajati kitom; kitovati. kitnkes (nem. Quitten-kase) sir od dua", spihtijan sok od kuvanih dunja. kitovati v. kitirati. kit u dubl (fr. quitte ou double) u igri: ili gubitak povratiti ili dvostruko platiti; fig. staviti sve na kocku, ili ostati ili propasti. kifl(a) (nem. Kipfel) vrsta finog peciva obino u obliku polukruga. kifoza (gr. kyphos grba) med. krivljenje (ili: iskrivljenost) hrpta (kime) unazad, grbavost, grba; up. lordoza, sholioza. kifom (gr. kyphoma grba) med. v. kifoza. ki (nem. Kitsch od eng. sketch ekipa) prvobitno, naziv za jeftinu robu iz oblasti primenjeno umetnosti; sada opti naziv za proizvode likovne, literarne i muzike nazovi umetnosti. kima (tur. kif stranja strana) lea, leni stub. kjat burmanska novana jedinica, deli se na 100 pjasa. Kju-kluks-klan (eng. Ki Klux Klan) naziv tajne rasistike organizacije u SAD koja iri rasnu diskriminaciju i sprovodi teror nad Crncima i naprednim pokretima u SAD. Organizacije osnovana 1867, ukinuta zakonom od 1871. ponovo oivela 1915. godine. klabo (fr. clabaud) kevkalo; vrsta levakih pasa klempavih uiju. klavijatura (lat. clavis klju) muz. sve dirke, red i raspored dirki na klaviru i orguljama; tastatura. klavikula (lat. clavicula kljui) aiat. kljuna kost, kljunjaa. klavikularan (lat. clavicula kljui, nlat. clavicularis) znat. kljunjani, koji se tie kljune kosti. klavir (lat. claviarium, fr. clavier) muz. najvaniji instrumenat sa dirkama i ica-ma, kod koga obim tonova iznosi est i po do sedam oktava. klavirtimer (nem. Klavierstimmer) onaj koji podeava, ugaa, timuje klavire. klavis (lat. clavis) klju; muz. dir ka kod orgulja i klavira; notni klju, znak kojim se obeleava ton nota; filolokiklavis jeziki klju, renik, npr. Clavis Homeria renik sa tumaenjem Homerovih rei. klavihord (lat. clavis, gr. chorde ica) stariji, klaviru slian muziki instrumenat. klaviembalo (ital. clavicembalo) muz. v. klavihord.

klav(e)sen (fr. clavecin) muz. iani muziki instrumenat, pretea dananjeg klavira; up. klaviembalo. klavus okuli (lat. clavus oculi) med. ispad duice (oka) kroz otok na ronjai. klavus pedis (lat. clavus pedis) med. ulj na nozi, kurje oko. klavus histerikus (nlat. clavus hystericus) med. estok bol samo na jednom mestu glave. klajdertok (nem. Kleiderstock) vealica za odela, iviluk. klajster (nem. Kleister) obuarski lepak; iri. klak (fr. claque) amar; potplaeni plje-skai (u pozoritu); eir (cilindar) na sklapanje. klaker (fr. claqueur) plaeni pljeska; up. klak. klakson (eng. clack kljocati, lat. sonus glas) zvuni signalni, alarmni ureaj, sirena. klaksofon (eng. clack, gr. phone glas) v. klakson. klamer (nem. Klammer) spojnica, spojka, spajalica, abica. klamfa (nem. Klampfe) gvozdena kuka kojom se sastavljaju grede i slini vei predmeti. klan (kelt.) 1. u kotskoj: bratstvo iji su lanovi verovali da vode poreklo od jednog osnivaa, tako da je stareina bratstva imao nad njima neku vrstu patri-jarhalne vlasti (klansko ureenje ukinuto 1745. god.); 2. e. naziv za bratstvo iji se lanovi smatraju krvnim srodnicima, te, prema tome, ne sklapaju izmeu sebe brakove, svete se zajednikom neprijatelju i dr.; fig. grupa ljudi vezanih zajednikim interesima. klandestina posesio (lat. clandestina possessio) prav. imanje do koga je neko doao potajno. klandestina sponzalia (lat. clandestina spo-salia) pl. prav. potajni verenici. klandestinum konjugijum (lat. clandestinum coniugium) prav. potajni brak. klapa (nem. Klappe) film. naroita ploica sa udarnim delom odozgo sa koje se snimaju oznake za obeleavanje pojedinih kadrova filma; klapna. klapna (nem. Klappe) l. v. ventil; 2. deo mehanizma koji putem pritiska, pomeranje i sl. slui za zatvaranje ili otvaranje nekog otvora, ukljuivanje ili iskljuivanje nekog ureaja i dr.; 3. film. v. klapa. klarina (ital clarino) muz. truba, trompeta. klarinet (fr. clarinette) muz. drveni duvaki instrumenat, vrsta flaute; pronaen oko 1700. godine. klarinetist(a) (fr. clarinette) svira u klarinet. klarirati (lat. clarare) razjasni, izvesti na istinu; obaviti carinski postupak pri dolasku ili odlasku broda; oslobodi-

klarisimus

427
je u nekoj knjievnosti, s obzirom na vrednost, najbolje, prvorazredno. klasina starina vreme starih Grka i Rimljana. klasna borba borba o prevlast dveju klasa koje se" po politikoekonomskom poloaju i pogledima, meusobno razlikuju; u uem smislu: borba modernog proletarijata protiv kapitalistikog drutvenog ureenja. U modernoj istoriji bar je, dakle, dokazano da sve politike borbe jesu klasne borbe i da se sve emancipacij-ske borbe klasa, uprkos svome nuno politikom obliku jer je svaka klasna borba politika borba najzad okreu oko ekonomske emancipacije". Fridrih Engels. klasna svest celokupan pogled na svet jedne drutvene klase do koga je dola i u kome je vaspitana na osnovu svoga politikoekonomskog poloaja i optih uslova ivota. klasni porez neposredan porez, pri kome se poreski obveznici razvrstavaju u odreene klase, prema spoljnim oznakama (socijalni poloaj itd.), i prema tome se razliito oporezuju. klauza (nlat. clausa, clausum, claudere zakljuati, zatvoriti) prebivalite, koliba; kaluerova ili isposnikova elija; tesnac, klanac; sprava za valjanje stabala sa planina u doline. klauzula (lat. clausula) prav. uslov koji ograniava, odredba, taka, lan (ugovora, zakona); ret., muz. zakljuak jednog perioda; sine klauzula (lat. sine clausula) bez ogranienja. klauzura (lat. claudere zakljuati, zatvoriti, clausura zatvor, brava) zatvaranje; hapenje, manastirski haps; manastirska osamljenost; pismeni zadatak na zavr-nim dravnim ispitima koji se radi pod nadzorom lanova ispitne komisije (u zatvoreno j sobi). klaustrofobije (lat. claudere, gr. phobos strah) strah od zatvorenih prostora. klaustrum (lat. claustrum) manastir, zatvoreno mesto"; u katolikim manastirima: unutranje dvorite okrueno tremovi-ma sa arkadama (klaustar); samostan; klo-ster. kleidagra (gr. kleis, kleidos kljunjaa, agra ispadanje, napad) med. kostobolja kljunjae. kleidomantija (gr. kleis klju, manteia proricanje) proricanje po kljuevima, gatanje u kljueve. kleplovati (nem. kloppeln) u enskom ru-nom radu: plesti ipku drvenim tapiima (iglama). klepsidra (gr. klepsydra, klepto skrivam, hydor voda) starinski vodeni asovnik slian peaniku, peanom satu. klepte (gr. kleptes) pl. v. klefte.

ti robu poto se odgovori svim carin-skim obavezama. klarisimus (lat. clarissimus) najslavniji", Visost, Svetlost (grof, titula). klarifikacija (nlat. clarificatio) bistrenje, preiavanje (neke tenosti); prav. objanjenje, izvianje, izviaj. klasa (lat. classis razred) bog., zool. 1. razred, kolo; 2. u sociolokom smislu: Klase se zovu velike grupe ljudi koje se razlikuju po svome mestu i istorijski odreenom sistemu drutvene proizvodnje, po svome odnosu . . . prema sredstvima za proizvodnju, po svojoj ulozi u drutvenoj organizaciji rada i, prema tome, po nainu dobijanja bogatstva kojim raspolau" (Lenjin). Klase su istorijski prolazna kategorija. Po marksizmu, borba klasa u savremenom drutvu nuno vodi diktatu-ri proletarijata kao obliku ukidanja klasa; 3. vrsta; razred, uionice, odeljenje; voj. obveznici kojima iste godine pada rok sluenja; sp. npr. konj od klase odlian konj, odlian trka. klaser (lat. classis razred) u filateliji: naroita knjiga za umetanje i uvanje maraka i duplikata maraka; zbirka predmeta sloenih po nekom redu, principu, kolekcija. klasik (lat. classicus) v. klasici. klasirati (fr. classer, lat. classis) razvrsta-ti, razvrstavati, deliti ili podeliti na redove, kola, vrste itd.; odrediti vrednost, red. rang, klasu. klasifikacija (lat. classificatio) podela, raspored, razvrstavanje, logika klasifi-kacija podela obima jednog pojma, tj. podela toga pojma na one pojmove koje on pod sobom obuhvata, npr. pojam paralelograma deli se na: kvadrat, pravougaonik, romb i romboid. klasifikovati (nlat. classificare), razvrsta-ti, razvrstavati, podeliti na vrste, grupe, kola, redove i dr.; ocepiti (uenike). klasificirati v. klasifikovati. klasici (lat. classici) pl. u starom Rimu: graani prve klase; docnije: istaknuti pisci grke i rimske starine; u novijim knjievnostima: pisci koji su pisali ugledajui se na starogrke i rimske pisce, ili oni ija dela, po vrednosti spadaju u prvi red; sit. klasik. klasicizam (lat. classis) pravac u novijoj knjievnosti i umetnosti ija je glavna odlika ugledanje na slina dela klasine starine i renesansa; supr. romangizam. klasicitet (lat. classis) ono to je primer-no, uzorno, nedostino, npr. stil. klasian (lat. classicus) koji se odnosi na klasike ili potie od klasika, antiki; uzorit, odlian, prvorazredan; klasini jezici grki i latinski jezik. klasina knjievnost knjievnost starih Grka i Rimljana; u irem smislu: ono to

kleptoman

428
klijentela (lat. clientela) tienici, kli-jenti advokata; bolesnici, pacijenti lekara; muterije trgovca. klik (eng. cliks) liigv. fonetski termin za glasove nekih afrikih i dr. jezika koji se proizvode na taj nain to se vazduh uvue unutra pa se pritom crkne jezikom. klika (fr. clique) drutvo za spletkarenje ili varanje, meusobno pomaganje nea-snim sredstvima, bagra, fajta. klima (gr. klima nagib, predeo Zemlje, klin naginjem) podneblje, stanje (ili okolnosti, prilike) jednog predela, ili kraja, neke oblasti u odnosu prema pretenim pojavama kao to su temperatura, vlaga itd., osobito ukoliko to utie na ivotinjski i biljni ivot. klimazona (gr. klima, zone pojas) geol. oblast sa odreenom klimolg(od koje zavisi stvaranje Zemlje). klimaks (gr. klimax lestve, stube) penjanje; poet. reanje u kome se ide od injenica najmanje vanosti ka onima koje su najvanije, npr.: e obrne hoe nianiti, (e niani hoe pogoditi,) e pogodi melem ne trebuje"; gradacija. klimakterij (gr. klimakter stupanj, lestvna preaga) med. doba kod ene kada joj prestaje menstruacija; fig. stupanjska godina, opasna ili prekretna godina u ljudskom ivotu. klimakterian (gr. klimakteriks stupanj-ski, stepenski) klimakterine godine kritine opasne" godine (kod ena doba kad im se spolne funkcije ponu gasiti, izmeu 45 55, a kod mukaraca izmeu 5060 godine). klimatizator (gr. klima) aparat kojim se regulie i odrava odgovarajue temperatura u zatvorskoj prostoriji. klimatizacija (fr. climatisation) odravanje odgovarajue temperature i vlano-sti vazduha u zatvorenim prostorijama pomou klimatizatora. klimatika (gr. klima) nauka o uticaju klime, podneblja, na telo. klimatografija (gr. klfma, grapho) opisivanje klime. klimatologija (gr. klima, logia) nauka o klimi (deo fizike geografije). klimatoterapija (gr. klima, therapeia leenje) leenje uticajem klimatskih prilika. klimatske bolesti bolesti koje, uglavnom, posredno ili neposredno, izaziva klima (toplota, vlanost, vetar, nadmorska visina itd.); preteno su tropske prirode, javljaju se u arkom pojasu. klimatski (gr. klima) koji se odnosi na klimu, koji je u vezi sa klimom. klinike (gr. klinikos koji lei bolestan u krevetu, kline leite, krevet) med. prouavanje u praktinoj medicini na samim bolesnicima; bolnica, zdravstveni zavod gde se daju takve pouke studentima medici-

kleptoman (gr. klepto kradem, mania pomama, ludilo) osoba optereena bolesnim i neodol>ivim nagonom za kraom. kleptomanija (gr. klepto, mania) med. bolestan i neodoljiv nagon za kraom kod psihopata, slaboumnih, epileptiara i histerinih osoba; kleptosine. kleptosine (gr. kleptosyne lupetvo, lopovtina, kraa) v. kleptomanija. kler (fr. dere, gr. kleros drebljenjem dobijeno, nasleeno dobro) svetenstvo, duhovnitvo; duhovniki stale. klerik (gr. kleros) svetenik, duhovnik; pisac, naunik; klirik. klerikalan (gr. kleros) sveteniki, koji pripada svetenikom staleu; koji u radu strogo vodi rauna o interesima crkve i svetenstva (ultramontan). klerikalac (gr. kleros) pristalica svetenstva i klerikalizma. klerikalizam (gr. kleros) sistem politike i ideologije katolikog ultramontanskog svetenstva, koje u svima svojim postupcima i javnom radu vodi prvenstveno rauna o interesima katolike crkve i svoga stalea. klerikat (nlat. clericatus) sveteniki stale, svetenstvo. klerogamija (gr. kleros, gamia enidba, udaja) sveteniki brak. klerokratija (gr. kleros, kratfa vladavina, vlast) vladavina, svetenikog stalea, vladavina, uticaj i mo klerikalaca. kleromantija (gr. kleros, manteia prori-canje, gatanje) proricanje iz kocaka ili datih brojeva. klerofaizam (gr. kleros, ital. fascismo) moralna i fizika saradnja i sprega rimokatolikog svetenstva (naroito vieg, sa biskupima i Vatikanom na elu) sa faizmom i faistikim dravama (Nemakom, Italijom i panijom) u borbi protiv naprednih i demokratskih ideologija i drava u svetu, naroito pred drugi svetski rat i u vreme njegovo. klerus (gr. kleros, lat. clerus) sveteniki stale, svetenstvo; up. klir. klefte (gr. kleptes) pl. hajduci koji su se, kad su Turci pokorili Grku, povukli u planine severne i srednje Grke i odatle radili na osloboenju svoje otadbine; klee. klizeometar (gr. kh'sis savi j anje, nagib, metron) ned. instrumenat za merenje enske karlice (zdelice). kliziometar (gr. klisis, metron) ned. v. klizeometar. klizma (gr. klysma) v. klistir. klijen(a)t (lat. cliens gen. clientis onaj koji se odziva" svom zatitniku, gr. Muo ujem, sluam) tienik; lice koje se poverilo advokatu da mu ovaj titi interese; med. bolesnik, pacijent; trg. muterija, kupac.

kliniar

429
enje lekova i hrane; sprava pomou koje se to vri. klistirati (gr. klyzo ispiram, ispiram creva) ispirati creva pomou klistira. klitoridektomija (gr. kleitoris, gei. kleitori-dos sekilj, sikilj, draica, ektome iseca-nje) med. operativne vaenje klitorisa. klitorizam (gr. kleitoris) med. bolesni otok klitorisa; protivprirodna upotreba se-kilja, draice radi zadovoljenja spolnog nagona. klitoris (gr. kleitoris) med. sekilj, sikilj, draica (valjast organ na prednjem i gornjem delu enskog spoljanjeg spolnog organa). klitoritis (gr. kleitoris) ned. zapaljenje klitorisa. klif (eng. cliff) strmo zemljite koje se uzdie visoko iznad vode (mora) ili okol-nog zemljita. klie (fr. cliche) fotografski snimak na staklu ili metalno j ploi, stereotipne ploa, otisak slike, kalup sa slikom (slika za umnoavanje). kliirati (fr. clicher) prenositi (ili: preneti) sliku na kalup (klie) radi umnoavanja. kliograf (fr. cliche, gr. grapho piem) sprava za kliiranje elektromehanikim putem; upotrebljava se veinom u novinarstvu. kloaka (lat. cloaca) ubrite, pomijara; podzemni odvodni kanal za neistou; zool. zajedniki odvodni kanal za izmet i mokrau kod ptica. klovn (eng. clown, lat. colonus seljak, budala) aljivina na staroengleskoj pozornici (ono to je Hanswurstkod Nemaca); danas: komedija, lakrdija, pajac u cirkusu klaun. klozet (stfr. dem. od clos, lat. clausum od claudere zakljuati, zatvoriti) nunik, zahod; engleski klozet nunik u kojem se neistoa spira vodom u dovodnu jamu. klon (gr. klon klica, mladica) biol. red direktnih potomaka nasledio Jednorodnih organizama (ili odvojenih elija u kulturama) nastalih kao rezultat bespol-nog ili vegetativnog razmnoavanja od jednog zajednikog pretka; u mikrobiolo-giji klon predstavlja sveukupnost potomaka jedne elije rodonaelnika (nasleuju se geni samo jednog pretka samo oca ili samo majke). klonian (gr. klons estok pokret, silan pokret) med. trzav, trzajni; supr. tonian. klonuo (gr. klonos) med. trzajni gr, trza-vica. klonfer (nem. Klempner) limar. kloster (lat. claustrum, nem. Kloster) manastir, samostan. klot (eng. cloth) sukno, platno, materija za postavu.

ne; stacionarna klinika bolnica iji bolesnici slue i kao nastavni materijal; poliklinika zavod u koji dolaze bolesnici radi saveta; ambulatorna klinika poseta bolesnicima u njihovim stanovima (naroito od strane mlaih lekara) leenje bolesnika koji ne lee u postelji. kliniar (gr. kline leite, krevet) med. nastavnik u klinici; student koji poseuje kliniku radi uenja. kliniki (Gr. klinikos) koji se tie leenja bolesnika vezanih za postelju; kliniki institut ustanova za prouavanje bolesti i leenje bolesnika pored bolesnike postelje. klinkeri ( eng. clinker) pl. sp. trkaki amci preklopne gradnje. klinoidan (gr. kline krevet, postelja, eidos oblik, vid) posteljast, krevetast, u obliku postelje, sedla (kost). klinologija (gr. kline, logia) ned. nauka o najboljem i najcelishodnijem nainu negovanja i leenja bolesnika. klinometar (gr. klinein nagnuti, nagibati, metron mera, merile) rudarski instrumenat za merenje nagibnog ugla brdskih slojeva. klinoskop (gr. klino nagnem, nagibam, sko-reb posmatram) rudarski instrumenat koji pokazuje da li neka povrina ili linija odstupa od vodoravnog pravca. klinotehnika (gr. kline postelja, krevet, technike) med. vetina ureenja bolnica, bolesnikih soba i dr. klin (eng. clinch) sp. u boksovanju, pesnienju: poloaj kad se borac nasloni na (ili uhvati za) svog protivnika i na taj nain ga spreava da zadaje udarce. Klio (gr. kleio, kleos dobar glas, slava) nit. jedna od devet muza, muza zatitnica istorije, obino predstavljena sa poluotvorenim smotuljkom hartije u ruci; up. muza. kliper (eng. clipper) vrsta severnoameri-kih brzih trgovakih jedrilica u XIX veku; veliki transportni avion. klir (gr. kleros) v. kler. kliring (eng. clearing) u ekonomskoj politici: sistem razmene dobara kome je cilj da uvozi iz jedne drave u drugu budu podjed-naki, tj. da roba robu plaa; trg. plaanje obaveza bez davanja gotovog novca ili deviza, prostim prenoenjem sa svog rauna kod neke banke na raun onoga prema kome se imaju obaveze plaanja. kliring-haus (eng. clearing-house) ustanova u kojoj bankari izravnavaju svoja potraivanja (menina, ekovna i dr.); prva ovakva ustanova osnovana je 1775. u Londonu. klistir (gr. klyster trcaljke) ubrizga-vanje tople ili hladne vode (esto sa dodatkom zejtina, soli, sapuna, sireta ili male koliine, glicerina) u creva radi ispiranja i ienja od zaostale hrane (upotrebljava se i za direktno uno-

klu

430

kovarijacija

klu (fr. clou avao, klin) fig . vrhunac, centralna, najuzbudljivija taka neke priredbe. klub (eng. club) ue drutvo (politiko, knjievno, prijateljsko) i mesto gde se takvo drutvo sastaje; sportske drutvo; prid. klupski. kna (tur. kina, arap. hinna') misirska kalina, egipatska pasjakovina (Lawsonia intermis) ijim listom ene na Istoku bojadiu nokte i kosu crvenkastonarandastom bojom. knedla (nem. Knodel) kup. poznato jelo od brana i jaja (sa sirom, ljivama i dr.) oblika lopte, valjuak. tsnjszdga V^P^- VcnSesis "eanj^ med. rDnaip mesto, oiljak ili rana napravljena e-anjem. knezmus (gr. knesmos) med. svrab. Kneset (hebr.) slubeni naziv za izraelski Parlament. knidozis (gr. knide kopriva) med. svrab, svrbljenje; koprivnjaa; pbanje koprivama (kod neosetljivosti), urtikarija. kniks (nem. Knicks) poklon pred kim sa malim poklecavanjem. knisoregmija (gr. kni'ssa miris peenja, regnymi izbijem, pokuljam) med. podrigivanje. knuta (rus. knut, got. hunto) bi, kamdija; naroiti bi od neuinjene koe kojim su u Rusiji, sve do 1845, ibali one koji su osuivani na macke. koagulancia (lat. coagulantia) pl. med. sredstva koja izazivaju zgruavanje krvi i krvne surutke (krvnog seruma). koagulativan (nlat. coagulativus) zgruavan, koji izaziva zgruavanje, koji pomae usiravanje. koagulacija (lat. coagulatio) zgruavanje, zgruanje, gruanje, sasiravanje, usiravanje, usirenje; zgruanost, sasirenje, sa-sirenost, usirenje, usirenost. koagulirati (lat. coagulare) zgruati, zgru-avati, sasiriti, sasiravati, usiriti, usiravati; zgruati se, zgruavati se, sasiriti se, sasiravati se, usiriti se, usiravati se, zdrigosati se. koagulum (lat. coagulum) sredstvo za zgruavanje; med. krvni kola koji se stvara pri zgruavanju krvi. koadjuvancija (nlat. coadjuvantia) pomo, saradnja. koadjutor (nlat. coadjutor) pomonik; pomonik ili unapred odreeni naslednik crkvenog velikodostojnika kod katolika, naroito nadbiskupa. koadjutorat (nlat. coadjutoratus) zvanje i

koaksacija (lat. coaxatio) v. koasacija. koaksijalan (lat. sit sa, axis oca, osovina, nlat. coaxialis) saosni, saosovinski, sa zajednikom osom (ili: osovinom). koaktivan (lat. cogere primorati, prinuditi, coactio primoravanje, prinuenje) prinudan, prisilan, koji ima pravo da prisili. koakcija (lat. coactio) prinuda, prisiljavanje; prinudno naplaivanje. koala zool. vrsta sisara torbara (Phasedarctus cinerens) koji ivi u Australiji; slian je malom medvedu. koalescencija (nlat. coalescentia) med. sraivanje; sraslost.

stati; koalizirati.
koalizirati (fr. coaliser) v. koalescirati. koalirati (lat. coalescere) udruiti, sjedi-niti. koalicija (lat. coalitio) udruivanje, savez; naroito: udruivanje vie sila ili politikih stranaka protiv zajednikog protivnika. koaptacija (lat. co-aptatio) podeavanje, prilagoavanje; med. nametanje slomljenih ili osakaenih udova. koaptirati (lat. co-aptare) sastaviti, priljubiti; podesiti, prilagoditi. koarktacija (lat. coarctatio) jako suavanje, stenjavanje, stenjenje, zbijanje; jako suenje, jaka suenost, stenjenje, stenje-nost. koartikulacija (nlat. coarticulatio) znat. sastav (ili spoj, veza) dveju kostiju; sinar-troza. koacervacija (lat. coacervatio) ret. gomilanje, nagomilavanje (dokaza, razloga). kobalt (nem. Kobalt, ista re kao Kobold, jer su nekad rudari smatrali da nema vrednosti) hen. elemenat, atomska masa 58,9332, redni broj 27, znak So, belosiv metal, tvri od gvoa, kovan je magneti-an, ima ga u prirodi samo u obliku jedinjenja sa arsenom i sumporom; od njegovog oksida dobiva se lepa plava boja (smalta) za bojenje stakla i glazura za grnariju; kobalt-ultramarin plava boja sastavljena od kobaltovog oksida i gline. kobaltna bomba med. ureaj kojim se omoguuje primena radioaktivnog kobalta za ozraavanje i unitavanje malignih elija; tehiol. ureaj za dobijanje radiograf-skih snimaka metalnih ili betonskih delova; voj. hidrogenska bomba sa omotaem od kobalta koji prilikom eksplozije razvija radioaktivni kobaltni prah ogromne snage. koboldi (nem. Kobolde) pl. u nemakoj mitologiji: runi, pakosni, kao patuljci mali domai i brdski demoni. kobre (port. cobra, lat. colubra zmija) zool. istonoindijska naoarka (zmija otrov-nica). kovarijacija (lat. co-variatio) v. korelacija.

sluba koadjutora.
koadjutorkinja (nlat. coadjutor) pomonice ili unapred odreena naslednica jedne opatkinje, igumanije. koadunacija (nlat. coadunatio) ponovno spajanje, udruivanje onoga to je ranije bilo odvojeno.

koventrirati

431

koercitivan

koventrirati (eng. Coventry) bombardovanje! topovima i iz vazduha jedan grad ili naselje pretvoriti u gomilu ruevina (kao to su Nemci, u prvoj fazi drugog svetskog rata uinili sa engleskim indu-strijskim gradom Koventrijem); up. ham-burgirati. koverat (fr. couvert) v. kuvert. koverkot (eng. covercoat) glatka vunena tkanina; ogrta od takve tkanine. kovrdast (tur. Kivircik) kudrav, kutrav, loknast. kovrdica (tur. Kivircik) lokna, pramen uvijene kose. kogitabilan (lat. cogitabilis) zamiljiv, koji se moe zamisliti. kogitacija (lat. cogitatio) fil. miljenje, razmiljanje, smiljanje; svesnost, svest. kogito, ergo sum (lat. cogito, ergo um) fil. mislim, dakle postojim (osnovno naelo Dekartove filozofije). kognat (lat. cognatus) srodnik, roak po krvi, roak po enskoj strani (materi ili seni); Supr. agnat. kognacija (lat. cognatio) krvno srodstvo; fig. slinost, srodnost; kognacio spiritualis (lat. cognatio spiritualis) duhovno srodstvo, kumstvo. kognitivan (nlat. cognitivus) saznanjski, koji se tie saznanja, saznajni, spoznajni. kognicija (lat. cognitio) mo saznavanja, saznanje, znanje; prav. sudska istraga. kognicionalni (lat. cognitionalis) prav. koji spada u sudsku istragu, koji se tie sudske istrage. kod (fr. code) l. P1ifra, klju; 2. meunarodni naziv za sistem znakova za signaliza-ciju i sporazumevanje. koda (ital. coda, lat. cauda rep) muz. zavretak jednog muzikog komada; post. stihovi kao dodatak uz sonet. kodak (Kodak) izmiljeno fabriko ime kao zatitni znak za ameriko-engleske proizvode fotografskih aparata i filmova; fotografski aparat. kodebitor (nlat. codebitor) sadunik. kodein (gr. kodeia makova aura, nlat. codeinum) he. alkaloid koji se nalazi u opijumu, spravlja se vetaki iz morfi-na, ali je blai od ovoga; upotrebljava se kao sredstvo za smirenje kalja, bolova i ivane napetosti. kodeks (lat. codex trupac, deblo, panj; knjiga, jer su stari pisali na drvenim tabli-cama prevuenim voskom, caudex belenica) zakonik, zbornik zakona; rukopis; fig. propis, propisi, pravila. kodeks kartaceus (lat. codex chartaceus) stari rukopis napisan na hartiji. kodeks manuskriptus (lat. codex manuscriptus) delo u rukopisu, naroito: stari rukopis. kodeks reskriptus (lat. codex rescriptus) v. palimpsest.

kodenuncijat (nlat. co-denuntiatus) prav. saoptuenik, saokrivljenik. kodecernent (nlat. co-decernere saodluiti, sarep!iti) uesnik u donoenju odluke, saradnik na donoenju odluke. kodivizija (nlat. co-divisio) sporedna podela neega po drugom nekom naelu. kodirektor (nlat. codirector) saupravnik, saupravitelj. kodirekcija (nlat. codirectio) sauprava, saupravljanje. kodifikator (nlat. codificator) sastavlja zakonika (ili: zbornika zakona). kodifikacija (lat. codex zakonik, facere initi, praviti) pribiranje pojedinanih zakona i njihovo sreivanje i unoenje u jedno jedinstveno, sistematsko delo. kodifikovati v. kodificirati. kodificirati (lat. codex zakonik, facere initi, praviti) sastavljati zakonik, sastaviti zakonik (ili: zbornik zakona). kodicil (lat. codicillus dem. od codex) prav. dodatak testamentu koji sadri neke sporednije i manje vane odredbe; takoe: testamenat koji nije sastavljen u propisnom obliku i pred dovoljnim brojem svedoka; kodicilarna klauzula odredba po kojoj jedan testamenat treba smatrati kao kodicil u sluaju da ne bude priznat kao pravi. Kod Napoleon (fr. Code Napoleon) francuski graanski zakonik koji je nazvan tako po tome to je izraen pod predsedni-tvom Napoleona I i objavljen 1804. godine. koegzistencija (nlat. coexistentia) saposto-janje, saopstanak, istovremeno postojanje, zajedniko postojanje, postojanje vie stvari u isto vreme. koegzistirati (nlat. coexistere) postojati u isto vreme, zajedno postojati. koegzistovati v. koegzistirati. koedukacija (lat. co-educatio) zajedniko vaspitavanje muke i enske dece u istom razredu (odeljenju), u meovitom kolama. koekstenzivan (nlat. coextensivus) koji se podjednako daleko prostire, prua. koekstenzija (lat. coextensio) podjednako prostiranje, podjednako pruanje. koemcija (lat. coemptio) kupovina, ortaka kupovina; brak pri kome se ena kupuje. koepiskop (lat. so-, gr. episkopos) suvladi-ka, saepiskop, sabiskup. koercibilan (nlat. coercibilis) ukrotljiv, savladljiv; za gasove: utenjiv, koji se moe pretvoriti u tenost. koercibilitet (nlat. coercibilitas) ukrotlji-vost, savladljivost. koercirati (lat. soegsege) prisiliti, prinu-diti, primorati, ukrotiti. koercitivan (nlat. coercitivus) prinudan, prisilan; koercitivna sila fiz. sposobnost gvoa da zadri u sebi preostali magnetizam po prestanku dejstva induku-jueg magneta.

., koerciciJa

432
koincidencija (lat. coincidentia) geom. poklapanje, podudaranje; fig. jednovremenost, istovremenost, dogaanje u isto vreme; susret; koikcidencija opozitorum (nlat. coincidentia oppositorum) fil. podudaranje (ili: slaganje) suprotnosti. koincidirati (lat. coincidere) geok. poduda-rati se, podudariti se, poklapati se, poklopiti se; fig. dogoditi se (ili: dogaati se, zbivati se, zbiti se) jednovremeno, istovremeno imati vezu sa; prid. koinci-dentan. koir vlakna od ljuske kokosovog oraha, koja slue za pravljenje konopaca, etaka i sl. koitus (lat. co-ire sastati se, spojiti se, coitus) snoaj, parenje; obljuba. koitus animalijum (lat. coitus animalium) parenje ivotinja. kojon (fr. coillon) v. kujon. kojot (p. coycte) zool. ameriki P1akal (izmeu lisice, kurjaka i psa). koka (lat. coccus bobica) 1. biol.-med. bakterija loptastog ili jajastog oblika, izaziva mnogih zaraznih bolesti: zapaljenja mozga (meningokoka), zapaljenja plua (pneumokoka), gonoreja (gonokoka) i dr. koka (i. sosa, nlat., erythroxylon sosa) 2. peruanska biljka ije mirisavo i gorka ukusa lie vau radi njegovog stimula-tivnog, oivljavajueg dejstva. kokana (i.) Hem. alkaloidna materija koja se nalazi u liu koke, upotrebljava se za umirivanje ivaca i uminjavanje bolova. kokainizam (p.) uivanje kokaina, oblik narkomanije; trovanje kokainom. kokainist(a) (p. cocaina, fr. sosate) onaj koji uzima kokain kao drogu. kokainomanija (p. sosa, gr. tata pomama, ludilo) teka telesna i duhovna rastroje-nost kao posledica uivanja u kokainu. kokakola osveavajue pie od razliitih biljnih ekstrakta s dodatkom vrlo male koliine kofeina. kokarda (fr. cocarde, coq petao, nazvane tako po petlovoj kresti) znaka (na kapi ili kaputu) kao znak pripadnosti nekom staleu (vojsci) ili nekoj organizaciji (politikoj, socijalne j, kulturnoj, sportskoj itd.), znak lanstva nekog stalea ili neke organizacije. kokve (lat. coquere, coque) farm. kuva j (na receptima). koker (eng. cocker) zool. mali lovaki pas, vrsta prepeliara, kovrdave dlake, crne, rie, ute ili mrke boje, sa belim pegama ili bez njih. kokerija (fr. coquerie) 1. brodske kuhinja; 2. fabrika, pogon za proizvodnju plina, plinara; 3. fabrika, pogon za proizvodnju

koercicija (lat. coercitio) ograniavanje, obuzdavanje; primoravanje. koesencija (nlat. coessentia) jednosunost, jednaka sutina (u uenju o sv. Trojici); koesencijalitet. koesencijalan (nlat. coessentialis) iste sutine, iste bitnosti, jednosuan. koesencijalnost (nlat. coessentialitas) v. koesencija. koeficijent (nlat. coefficiens) kat. stalna ili poznata veliina koja je mnoitelj promenljive ili nepoznate veliine, sainitelj, sainilac. koeficijencija (nlat. coefficientia) sadej-stvo, saradnja, sudelovanje. kozakin (rus.) vrsta kraeg mukog ogrtaa. kozaci (rus.) u caristikoj Rusiji: plaanja poreza osloboeni, ali zato uvek za polazak u rat spremni ruski stanovnici na jugu evropske Rusije, severnom Kavkazu i du azijske granice (ukrajinski, donski, uralski, kubanski, zaporoki, sibirski i DR-)kozer (fr. causeur) ovek koji ume i voli lepo i zanimljivo da pria, prialo, askalo. kozerija (fr. causerie) razgovaranje, askanje, prianje; predavanje ili napis vie zabavnog nego ozbiljnog i strogo naunog karaktera. kozinus v. kosinus. kozirati (fr. causer) priati, askati. kozmetika (gr. Kosmetike) v. kosmetika. kozmizam v. kosmizam. kozmo- (gr. kosmo-) v. kosmo. kozmoglobus v. kosmoglobus. kozmodrom v. kosmodrom. kozmozoa v. kosmozoe. koilanaglif (gr. Koilaino izdubiti, glypho urezati u kamen) um. plitak reljef na kojem su samo obrisi figura urezani u podlogu. koilometrija (gr. koilos upalj, tb koilon udubljenje, metria merenje) vetina merenja pgupljih tela, nauka o merenju posuda. koilostomija (gr. Koilos, stoma usta) u-pljina glasa, upalj glas. koindikantan (nlat. coindicans) ned. koji pored ostalih pojava, takoe pokazuje, npr. postojanje neke bolesti. koindikacija (nlat. coindicatio) med. saznak, istovremen znak, sporedna pojava, spore-dan simptom (neke bolesti). koiae (gr. Koinos zajedniki) prvobitno, opti, zajedniki govorni i knjievni jezik starih Grka postao od razliitih dijalekata, a u irem smislu svaki jezik postao na taj nain uklanjanjem razlika meu mesnim govorima, odnosno meu razliitim dijalektima. koinologija (gr. Koinologia) zajedniko savetovanje, dogovor, naroito lekara (konzilijum). koinspektor (nlat. coinspector) sanadzornik.

koksa, koksara.

koketa (fr. coquette) ena koja voli i gle-, da da se dopadne drugima (naroito mukarcima); kaiperka, namigua, svidljivica.

koketan

433

kolare

koketan (fr. coquet) koji voli (ili: udeava, trai) da se drugima dopadne; lep, krasan, cifrast, ukusan (za stvari). koketerije (fr. coquetterie) elja za dopadanjem, za svianjem; udvaranje; kaiperstvo, namigivanje, cifranje. koketirati (fr. coq petao, coqueter) ponaati se kao petao", tj. teiti na sve mogue naine da se zadobije i privue panja suprotnog pola. koketovati v. koketirati. koki (lat. cocci) l. pl. med. v. kokus. koki (fr. sosi, lat. cuculus kukavica) 2. prevaren mu, rogonja, rogan (zapravo kukavica", zato to mujak kukaviin biva, toboe, prevaren na taj nain to njegova ena nosi jaja u gnezda drugih ptica i ostavlja da ih one izvedu). kokila (fr. coquille koljka) metalni kalup za livenje. kokli (fr. coqueluche, lat. cucullus) kaluerske kapuljae; med. magarei kaalj, hripavac; fig. ljubimac ena. kokni (eng. cockney) maza, mekuac (podrugljivo ime za Londonce). koknizam (eng. cockneyism) londonski dijalekat. kokon (fr. coque, cocon) aura ili mehurak svilene bube, zapredak gusenice, svilo-prelje. kokota (fr. cocotte koka, kokica) otmena javna seneka, supr. grizeta. koks (eng. coke) materijal za gorivo koji se dobiva suvom destilacijom kamenog uglja, laki ali vri i bolji od njega. koksagiz bog. viegodinja zeljasta biljka Taraxacum iz fam. Campositae, iji koren i lie sadre kauuk; koksagis. koksagra (lat. soha kuk, gr. agra napad) med. kostobolja kukova. koksalgija (lat. soha, gr. algos bol) med. bol u kukovima, bol u slabinskom delu. koksara fabrika, pogon za proizvodnju koksa. koksitis (lat. soha) med. zapaljenje bedrenog zgloba. koksohemija (nem. KOKS , eng. coke, gr. chemeia) tehn. grana tehnologije koja prouava nain proizvodnje koksa. koktel (eng. cocktail) petlov rep", konj koji nije iste rase; vrsta rashlaenog groga, gorka ukusa (meavina rakije, eera, limuna i leda). koktel-bar (eng. cocktail, bar) zasebna prostorija (obino u veim hotelima) gde se slui pie, a gosti se zadravaju krae vreme. koktel-partija (eng. cocktail, fr. partie) prijem sa manjim posluenjem (obino popodnevni). koktura (lat. coquere kuvati, coctura) v. kokcija. kokus (lat. coccus bobica) med. klica okru-glasta ili jajasta, izaziva raznih oboljenja, npr. gonokok (izaziva tripera
28 Leksikon

ili kapavca), meningokok (izaziva zapaljenja mozga), pneumokok (izaziva zapaljenja plua), stafilokok (izaziva gnojenja), streptokok(izaziva crvenog vetra, zapaljenja u trbunoj i grudnoj duplji i gnojenja); pl. koki. kokcidije (nlat. coccidia) pl. med. gotovanske (parazitske) praivotinje, izazivai veoma opasnih bolesti jetre i creva. kokcidioza (nlat. coccidia) med. veoma opasna, obino smrtonosne, bolest jetre i creva, izazvana prisustvom jednoelijskih ivotinjica kokcidija. kokcija (lat. coctio) kuvanje, varenje; varenje, probava hrane u elucu; koktura. kola (lat. colare procediti, cola) 1. farm. na receptima: procedi, filtriraj. kola (gr. kolla) 2. lepak, klija, iri, tutkalo. kolabirati (lat. collabi) med. naglo malaksa-ti, klonuti snagom; onesvestiti se; biti napadnut kolapsom. kolaborator (lat. collaborator) saradnik, pomonik; pomoni uitelj, svetenik; u P svetskom ratu saradnik faistikog okupatora; up. KVISLING. kolaboratura (lat. collaboratura) sarai-vanje, saradnja; saradniko mesto. kolaboracija (lat. collaboratio) saradnja, saraivanje; prav. zajedniko privreivanje mua i ene. kolaboracionizam (lat. collaborare) saradnja s faistikim okupatorom u P svetskom ratu. kolaboracionist(a) (fr. collaboration capaivanje, saradnja) ovek koji je u drugom svetskom ratu saraivao sa faistikim zavojevaem, saradnik okupatora. kolaborirati (lat. collaborare) saraivati, sudelovati u radu. kolaborisati v. kolaborirati. kola (fr. colle lepilo) slik. slika od nale-pljenih komada razliitog materijala, novinskih iseaka, tampanog teksta i ilustracija, fotografija, tkanina itd. kola jna (ital. collana ogrlica) 1. metalna ploica sa simbolinim znakom, likom ili natpisom, obeena na tekstilnu pantljiku, koja se daje nekom zaslunom licu; orden; 2. ogrlica, erdan. kola parte (ital. colla parte) uz. oznaka za glasove koji prate ili se upravljaju prema glavnom glasu. kolale (nlat. collapsus) med. nagla malaksalost, naglo opadanje ivotne energije posle jakog gubitka krvi i bolesti koje iscrpljuju, praeno hladnoom koe, slabim bilom, vrlo slabim disanjem i dr.; slom. kolaptika (gr. Kolapto) izdubljivanje dle-tom, vajanje dletom. kolare (lat. collare) okovratnik; kod katolikih svetenika; okovratnik ugasite boje sa belim prugama ili ipkama.

kol arno

434

kolektivni

kol arko (ital. coll'arco) huz. gudalom, tj. vui, svirati. kolateralan (nlat. collateralis) poboni, sporedni, prostran; kolateralna utvrenja voj. sporedna utvrenja u sastavu jedne tvrave; kolateralni naslednici prav. naslednici u pobonoj liniji. kolateralna linija pobona linija, sporedno srodstvo. kolator (lat. collator) sravnjiva, uporei-va razliitih rukopisa istog dela. kolatorijum (lat. colatorium) tkanina koja slui za filtriranje tenosti. kolatura (lat. colare procedi, colatura) hem. filtrirana, proceena tenost. kolaudacija (lat. collaudatio) pohvaljivanje, pohvala; zvanian pregled graevina radi proveravanja da li njihova izrada odgovara ugovoru. kolaudirati (lat. collaudatio) l. vriti, izvriti kolaudaciju; 2. pregledati, sravniti, sravnjivati. kolacija (lat. conferre, collatio) 1. prav. unoenje, spajanje imanja u zajedniku masu (lat. collatio bonorum); davanje crkvenog dobra, univerzitetske titule i sl.; skromna veera o postu; svaki skroman obrok uopte; uporeivanje, sravnjivanje prepisa sa originalom. kolacija (lat. colare, colatio) 2. v. kolatura. kolacionirati (lat. collatio) sravniti (ili: sravnjivati, uporediti) prepis sa originalom; razgledati (ili: pregledati) nepovezane knjige, list po list, radi proveravanja da li su potpune; uinati, dorukovati. kolbertizam po an Batistu Kolberu(1619- 1683) nezvani sistem u narodnoj ekono-miji: pretpostavljanje i povlaivenje industrije, a zapostavljanje poljoprivrede, oteavanje uvoza (putem velikih uvoz-nih carina), unapreivanje izvoza (putem naroitih povlastice); merkantilizam. kold-krim (eng. cold-cream) bela pomada za omekavanje koe. kolega (lat. collega) drug, drugar; drug u struci (ili: u slubi, po koli). kolegijalan (lat. collegium) drugarski, druevan, druel>ubiv. kolegijalitet (lat. coellegialitas) v. kolegi-jalnost. kolegijalnost (lat. collegialitas) prijateljski i srdaan odnos meu lanovima istog reda ili poziva; drugarstvo, drueljublje; kolegijalitet. kolegijat (lat. collega) lan nekog akadem-skog drutva koje uiva prihode od zgrada (kolegijatura) koje pripadaju akademiji. kolegijatura (lat. collega) studentski dom, zgrada u kojoj stanuju studenti pod nadzorom nastavnika (najpre u Parizu, zatim i na dr. univerzitetima). kolegij(um) (lat. collegium) drutvo (ili: skup) osoba koje su meusobno vezane istim

zvanjem, npr. svi nastavnici jedne kole, venici jednog grada, lanovi jednog suda itd.; drutvo sa odreenim ciljem; aka-demsko predavanje na univerzitetu; up. ko-le. kolegijum medikum (lat. collegium medicum) zdravstveni savet, sanitetski savet. kolegijum privatisimum (lat. collegium privatissimum) plaeno predavanje samo za ogranien broj slualaca. kolegijum privatum (lat. collegium privatum) naroito predavanje koje sluaoci plaaju. kolegijum publikum (lat. collegium publicum) javno besplatno predavanje. kolegijum sakrum (lat. collegium sacrum) sveti sabor, sabor kardinala u Rimu. koleda (lat. calendae) prvobitno: Boi ili Nova godina; docnije: povorka mladih momaka koji, u boinoj sezoni, idu od kue do kue i igraju i pevaju pesme, kojima se doarava plodnost i bogatstvo, i za koje je karakteristian pripev koledo (starinski obiaj, postoji i kod nas). kole (fr. college) zavod za vaspitanje; privatna gimnazija (u Francuskoj i Belgiji). koleza (gr. Kollesis) slepljivanje; spajanje metala, lomljenje; ned. brzo sraivanje. koleitis (gr. Koleos korice, kapija) med. zapaljenje vagine; vaginitis. kolekta (lat. colligere skupljati, zbrati, collecta) skupljanje priloga, novac skupljen u dobrotvorne svrhe; u kat. liturgiji: molitva koju svetenik govori ili peva pre itanja evanelje. kolektanea (lat. collectanea) pl. zbirke misli iz dela raznih pisaca, izvodi iz dela. kolektant (nlat. collectans) skuplja, sabi-ra (npr. milostinje). kolektacija (nlat. collectatio) skupljanje priloga u dobrotvorne svrhe. kolektiv (lat. collectivum) l. gram. zbirno ime, zbirna imenica (ona koja jedninom oznaava vei broj lica ili stvari, npr.: momad, eljad, deca, lie i dr.; 2. sva lica zdruena na istom, zajednikom radu, npr.: kolektiv fabrike duvana, kolektiv narodnog pozorita, kolektiv pro-svetnih radnika i sl. kolektivni (lat. collectivus) zbirni, skupni, zajedniki, opti; gram. kolektivna imenica zbirna imenica; kolektivni pojam fil. pojam koji obuhvata vie predmeta kao jednu celinu, npr. puk; kolektivna garancija zajedniko jemstvo opte jemstvo, jamstvo svih; kolektivna presuda prav. presuda koja obuhvete vie lica; kolektivne soivo ont. soivo mikroskope okrenuto predmetu; kolektivni ugovor u meunarodnom prevu: drvvni ugovor u kojem na svakoj strani uestvuje vie od jedne strane ugovornice (meunarodno pravo i izgraeno je u sutini na zaklju-ivanju kolektivnih ugovore); u privred-

kolektivizam

435

kolimator
stoji se od tekih tokova koji se kotrljaju preko grae i drobe je. kolereta (fr. collerette) enska ogrlica, jaica od tankog platna. kolerik (gr. cholerikos ljut, besan) uan i plah ovek, onaj kod koga je energija zdruena sa unou i plahovitou. kolerina (gr. cholera) med. blai sluaj kolere, obino se javlja samo u obliku proliva; takoe: teak eludanocrevni poremeaj, naroito kod dece. kolerian (gr. cholerikos ljut) plah, uan, estok, vatren, kod koga je energija zdruena sa unou i plahovitou, npr. kolerian temperament (up. kolerik); med. bolestan od kolere. koletika (gr. kolletikos podesan za lepljenje) pl. med. sredstva koja slepljivanjem pomau brzo sraivanje; up. koleza. koletian (gr. kolletikos) podesan za lepljenje) koji slepljuje; med. koji doprinosi zaraivanju. koleto (fr. coli, ital. collo) sveanj, denjak, koji se alje eleznicom, brodom ili potom. koled (eng. college) u Engleskoj i SAD: ime raznih vaspitnih zavoda i kola, od srednjih kola do univerziteta; takoe: naziv specijalnih viih kola. kolibacil (nlat. bacillus coli) med. bacil koji ivi u debelom, naroito u sitom crevu ljudi i ivotinja, veoma slian tifusnom bacilu kod ljudi; izaziva teka oboljenja mokranih organa, zapaljenje slepog creva, sranih opni, unih kanala i dr. kolibri (p. colibri) zool. jedna od najmanjih ptica, duga svega 6 st, ivi u tropskim krajevima Amerike. koligacija (lat. colligatio) spajanje, zdrui-vanje, vezivanje, povezivanje. kolidirati (lat. collidere) sudariti se, suda-rati se, sukobljavati se, sukobiti se, doi (ili: dolaziti) u opreku.

nom pravu: ugovor izmeu vie radnika i jednog poslodavca ili vie poslodavaca. kolektivizam (lat. colligere skupljati, zbrati) oseanje vrste nevezanosti linosti s kolektivom, izjednaena svoga bia s kolektivom u kome ivi i radi i uverenje da bez napretka kolektiva i itave zajednice nema ni linog napretka i sree. kolektivizacija (lat. colligere zdruiti) udruivanje individualnih poljopri-vrednih domainstava u velika zadruna domainstva socijalistikog tipa. kolektivne nota zajedniko formalno (pismeno) saoptenje vie kabineta (vlada) vladi neke drave u kome se izlae zajedniko gledite tih kabineta odnosno nekog aktuelnog politikog pitanja. kolektivni prokura trg. kada je vie lica ovlaeno da potpisuju firmu, ali se sva smatraju kao jedan prokurist (ako sva ne potpiu firmu, potpis nema vrednosti). kolektivum (lat. nomen collectivum) gram. v. kolektiv 1. kolektirati (lat. collectare) skupljati; prirediti kolektu; pevati ili itati kolek-tu(u katolikoj crkvi). kolektor (nlat. collector) sakuplja, sabira, npr. maraka, bilja i dr.; prodavac sreaka; sabirna jama u kanalizaciji; deo elektrinog generatora koji sakuplja naizme-ninu struju iz rotora i pretvara u jednosmernu; elektroda tranzistora koja odgovara anodi u elektronskoj cevi; sabirno soivo. kolekcije (lat. collectio) zbirka (npr. starog novca, oruja, rukopisa, pisama, maraka itd.); skupljanje. kolenhim (gr. kbNa lepak, cnchyma usuto) bot. tkivo sa izduenim i po uglovima zadebljanim elijama kao u lisnim peteljkama i mladim stabljikama mnogih dikotiledona. koleopter (fr. coleoptere) vazduhoplov sa nepokretnim prstenastim krilom i sopstvenim mehanikim pogonom. koleoptera (gr. koleos krilni poklopac, pteron krilo) pl. zool. tvrdokrilci. koleoptoza (gr. koleos korice, kapija, ptosis pad) ned. spad (ili: sputenost) vagine. koleoreksis (gr. koleds, rexis kidanje, provaljivanje) med. provaljenost (ili: iski-danost) vagine. koleocela (gr. koleos, kele) med. prosutost, kila vagine. kolera (gr. cholra, lat. cholera) med. vrlo teppsa zarazna i paidemina bolest koja se sastoji u iznenadnom i veoma jakom prolivu, povraanju, velikom gubitku tenosti, padu telesne temperature, promuklosti i dr.; u najvie sluajeva zavrava se smru. koleraba (nem. Kohlrabi) v. keleraba. kolergang (nem. Kollergang) Tex. drobilica za usitnjavanje ruda, kamena, uglja i dr.; sa-

kolidovati v. kolidirati.
kolizija (lat. collisio) sudar, sukob, opreka, borba. kolika (gr. kolikos koji pati od greva u stomaku) med. svaki jak trbuni bol koji se javlja kao upanje i zavijanje; jak i iznenadan proliv. kolikvativan (nlat. colliquativus) koji utenjava, koji pretvara u tenost; koji rastapa, koji izaziva slabljenje; kolikva-tivno dao/elje jako znojenje koje oslabljuje. kolikvacija (lat. colliquatio) utenjavanje, utenjenje, pretvaranje u tenost, stapanje, rastapanje; med. rastvaranje sokova; truljenje. kolikodinija (gr. kolon sito crevo, odyne bol) med. bol sitog creva. kolimator (nlat. collimator) ont. mali durbin za doterivanje linije kolimacije drugog durbina na kojem je privren; up. koli-macija; cev sa procepom i seivom (ili: samo soivo) u spektroskopu za skupljanje

kolimaciJa

436

kolonijalna roba

svetlosti i bacanje ove u paralelnim zracima na prizmu. kolimacija (nlat. collimatio od collineatio dovoenje u jednu zajedniku pravu liniju) kod optikih instrumenata za merenje: poklapanje vidne linije sa optikom osom; kolimaciona linija vidna linija ili optika oca; kolimaciona greka iznos za koji vidna linija skree od svoga poloaja tane podeenosti. kolimirati (lat. collimare od collineare) opt. doterati vidnu liniju (durbina); namesti-ti (dva soiva, itd.) tako da (njihove) optike ose budu u istoj pravoj liniji. kolitis (gr. kolon sito crevo) med. zapaljenje sitog creva. kolma (ital. colma) plima na Jadranskom moru. kolo (ital. collo) trg. denjak, bala robe. koloboma (gr. koloboma osakaeno, osakaen deo) med. unakaenost ili osakaenost nekog organa, naroito mana duice usled nepotpunog zatvaranja sudovnjaine pukotine. kolodij(um) (gr. kolla lepak) Hek. rastvor koji se dobija rastvaranjem dinitrocelu-loze u alkoholu i etru; posle isparenja ostavlja tanku i providnu opnicu; upotrebljava se za premazivanje manjih rana i u fotografiji. koloid (gr. kolla lepak, eidos oblik, vid) med. pihtijasto tkivo koje se razvija u telu; fiz., hen. svaka supstanca koja se rastvara ali pritom ne obrazuje kristale, npr. dekstrin, sirup, belanevinasta materija, lepak i dr.: prid. koloidalan; up. kristaloid. koloidna hemija grana fizike hemije koja prouava koloide. kolokacija (lat. collocatio) poloaj; sme-tanje, odreivanje mesta; prav. stavljanje poverilaca u red po kome e se naplaiva-ti; kolokaciona presuda reenje po kome e se redu poverioci isplaivati (kod steaja). kolokvijalan (lat. colloquium) koji je svoj-stven razgovornom jeziku, tj. svakidanjem jeziku, razgovorni, nenameten, neformalan (stil, izgovor). kolokvijalizam (lat. colloquium) lingv. re (ili izraz) svojstvena razgovornom jeziku (npr.: Uasno sam se umorio; Strano mi ga je ao; i sl.). kolokvijum (lat. colloquium) razgovor, odgovor; led. nastavka metoda koja se sastoji u pitanjima uiteljevim i odgovorima uenikovim; propitivanje uenika (na univerzitetu), usmeni ispit. kolokvirati (lat. colloqui) razgovarati, dogovarati se; polagati usmeni ispit. kolokucija (lat. collocutio) v. kolokvijum. kolon (gr. kolon) l. lan (ili: odsek) jednog perioda, naroito deo reenice; dve take (u interpunkciji).

kolon (gr. kolon) 2. aiat. sito (debelo) crevo. kolon (lat. colonus) 3. sitni zemljoradnik u starom Rimu koji je dobio zemlju od parcelisanih latifundija, s obavezom da je ne sme napustiti i da jedan deo prihoda daje vlasniku zemlje; up, kolonat. kolon 4. novana jedinica Kostarike (= 100 centimosa) i Salvadora (= 100 centavosa). kolona (fr. collone, ital. colonna, lat. columna) stub; spomenik u obliku stuba; stubac (u novinama, knjizi); voj. red, razmeta] vojnika pri kome pojedini delovi (vodovi, ete i dr.) stoje jedan za drugima; takoe oznaka za delove vojske: municio-na, ikinjerska, sanitetska, automobilska kolona itd. kolonadi (fr. collonade) red stubova; hodnik (ili: dvornice) na stubove. kolonat (lat. colonatus) sistem proizvodnih odnosa koji se razvijao u periodu raspadanja robovlasnikog poretka. Nastao ce-panjem krupnih latifundija na sitne par-cele, koje se daju na obraivanje kolonima, tj. upropaenim seljacima ili osloboe-nim robovima, a ovi vlasnicima ustupaju viak roda u obliku naturalis rente. Zaetak feudalizma. kolonatikum (nlat. colonaticum) sluba koju je obraivalac duan da vri sopstveni-ku zemljita. kolonel (fr. colonel) voj. pukovnik; tip. vrsta sitnijih tamparskih slova (izmeu nonparela i petita). kolonizator (fr. colonisateur) osniva naseobine, naseljiva. kolonizacija (nlat. colonisatio) naseljavanje, naseljenje, osnivanje kolonije. kolonizirati v. kolonizovati. kolonizovati (fr. coloniser) naseliti, naseljavati, osnivati naseobine; uiniti kolonijom. kolonija (lat. colonia) l. naseobina, naselje; naselja u nekoj stranoj, naroito prekomorskoj zemlji, koja osniva jedna strana drava radi ekonomske koristi; 2. u imperijalizmu podruje koje je prigrabi-la neka od razvijenih drava i koje njen finansijski kapital monopolski eks-ploatie kao sferu izvoza kapitala, izvore sirovina i prodajno trite; u posleratnom periodu dekolonizacije najvei deo nekadanjih kolonija osloboen je i od njih su stvorene nove nezavisne drave; 3. ferijalne, slikarske i sl. kolonije, sezonski skupovi omladinaca ili umetnika u prirodi ili kakvom ru-ralnom ambijentu. kolonijalizam borba za kolonije radi njihovog poveanje, uvanja ili stvaranja koju vode imperijalistike zemlje. kolonijalna roba trg. nepreraeni proizvodi arkog pojasa, naroito iz nekadanjih kolonija evropskih drava: kafa, eer, aj, zaini i sl.

koloni) alni

437

kolumela

kolonijalni (nlat. colonialis) koji se tie kolonija ili potie iz kolonije; naselje-niki, naseobinski. kolonista (lat. colonus) naseljenik, stanovnik kolonije. kolonjska voda (fr. eau d e Cologne) meavina raznih mirisnih esencija (jorgovana, ruzmarina, rue, kedra, limuna i dr.) u utvrenim srazmerama sa alkoholom od 90%; kelnska voda. kolor (lat. color) boja; izgled, spoljanost koloramento (ital. coloramento) slik. nain rasporeivanja boja na slikama. koloratura (ital. coloratura) muz. pevaki ukras, finesa, svako sa izvesnom okretno-u i vetinom izvedeno spajanje vie nota na jednom slogu; koloraturne pevaice sopranistkinje koje umeju i mogu da pri pevanju prave kolorature. koloracija (nlat. coloratio) bojenje, bojadi-sanje; bojenost, bojadisanost; doterivanje, ulepavanje. kolorimetar (lat. color boja, gr. metron mera, merilo) sprava za merenje jaine neke boje. kolorimetrija (lat. color, gr. metrfa merenje) merenje jaine boje; hen. odreivanje jaine rastvora prema jaini boje. kolorisati (lat. colorare, ital. colorare) bo-jiti, obojiti; dati lep izgled, doterati, doterivati, ulepavati, ulepati, ukra-siti; uiniti slikovitim; prid. kolori-san. kolorist(a) (fr. coloriste) slikar koji veto upotrebljava boje, jak u bojama, koji slika u lepim, sveim, izrazitim i ivim bojama; pisac iji je stil sjajan, izrazit, iv i slikovit. kolorit (ital. colorito) vetina bojenja, vetina davanja i upotrebe boja; prirodan sjaj boje; mesna, lokalna boja; nain izlaganja nekog pisca ili pesnika; muz. nain instrumentacije kompozitorove. kolor-fotografija (lat. color boja, phos svetlost, grapho piem) fotografija u boji. kolos (gr. kollosos gorostasan kip, kip izraen preko prirodne veliine) neto ogromno, gorostasno; naroito: kip na ostrvu Rodosu koji prikazuje Apolona i koji su stari smatrali kao jedno od sedam svetskih uda (34 m visok); fig. gorostas, div, din, ispolin. kolosalan (nlat. colossalis) ogroman, gorostasan, dinovski, divovski, ispolinski, veoma velik. kolosalnost (nlat. colossalis) ogromnost, gorostasnost, divovska, ispolinska veliina. koloseum (lat. colosseum) ogroman amfiteatar u starom Rimu (opseg 524 t, visina 48,5 t), u kojem su se prireivale javne igre, mogao je primiti 40.00050.000 gledalaca, dovren 80. god. nae ere, danas velianstvena ruevina; u novije vreme

ovim se imenom nazivaju velike graevine za javne priredbe. kolostomija (gr. klon sito crevo, tome rezanje) med. operativne stvaranje otvora na debelom crevu. kolostracija (lat. colostratio) ked. bolest koju odoje dobija od prvog materinog mleka, kolostruma. kolostrum (lat. colostrum) ked. prvo mleko posle poroaja, babinje mleko, ono koje mlene lezde lue pre nadolaenja pravog mleka, grualina. kolotomija (gr. kolon, tome) med. otvaranje kolona (sitog creva) operativnim putem. kolofon (gr. kolophon) vrh, kraj, zavretak, zavrni kamen; otuda, na poslednjoj stranici starih knjiga: beleka sa imenom pisca, tampara, mesta i godine tampanja (ovaj se obiaj u najnovije vreme poeo ponovo uvoditi). kolofonij(um) (gr. Kolophon jedan od 12 jonskih gradova) smola za mazanje violinskih gudala, nazvana po maloazijskom gradu Kolofonu. kolpalgija (gr. kolpos stidnica, algos bol) med. bol usmine (ili: stidnice, vagine). kolpeuriza (gr. kolpos, euryno proirim) med. proirivano (ili: rastezanje) vagine. kolpeurinter (gr. kolpos, eyrynter) med. rasteza (ili: proiriva) vagine. kolpitis (gr. kolpos stidnica) med. zapaljenje vagine. kolportaa (fr. colportage) raznoenje i prodaja novina i knjiga po ulicama i kuama; torbarenje, telaljenje; prenoenje vesti. kolporter (fr. colporteur) ulini prodavac sitnica, naroito novina, knjiga i sl.; raznosa glasova. kolportirati (fr. colporter) prodavati po kuama i ulicama, torbariti; fig. razno-siti glasove, pronositi glasove. kolpohisterotomija (gr. kolpos stidnica, hystera materica, tome seenje) med. otvaranje materice sa strane stidnice, za vreme trudnoe nazivano i stidnini carski rez. kolt (eng. colt) vrsta amerikog vojnikog revolvera (po pronalazau Samjuelu Koltu). koluzija (lat. collusio) urovanje, domunavanje; prav. potajan sporazum izmeu optuenog i svedoka u cilju prikrivanja istine; prid. koluzoran. kolum (lat. colum) cedilo. kolumbarij(um) (lat. columbarium) golubarnik", udubljenje sa pregradama (slinim golubarniku) u zidu starih rimskih grobnica za posude sa pepelom spaljenih; danas: mesto gde stoje urne sa pepelom spaljenih leeva. kolumbij(um) (nlat. columbium) Hem. v. tantal. kolumela (lat. columella) stubi; geol. valja-sta okamenotina; kolumelarni zubi zubi

kolumna

438

kombinacija

onjaci, koljai u nekih ivotinja (npr. u zveri, divlje i domae svinje itd.). kolumna (lat. columna stub) tip. stubac, tampana strana; up. kolona. kolure (gr. koluros) pl. astr. dva najvea kruga koja se u nebeskim polovima seku, od kojih jedan prolazi kroz ekvinocijalne (ekvinocijalna kolura), a drugi kroz solsticijalne (solsticijalna kolura) take ekliptike. kolutorij(um) (nlat. collutorium) farm. voda za ispiranje usta. kolhicin hen. otrovni alkaloid; nalazi se u semenkama biljke mrazovac (Colchicum autumnale). kolhoz (rus. kolektivnoe hoznistvo kolektivne gazdinstvo) oblik krupnog (zadru-nog) gazdinstva u poljoprivrede! u SSSR-u. Poseduje zemlju, stoku i manje vana oruainventar. Nastao kolektivi-zacijom. Najglavnija tehnika orua za rad (traktore, kombajne itd.) dre main-sko-traktorske stanice, koje su dravna preduzea. kolje (fr. collier) erdan, ogrlica; psei litar, kai oko vrata. kom (lat. sit, sop- s, sa) predmetak u sloenicama sa znaenjem: s, sa. koma (gr. koma od koimao uspavam) 1. med. duboka zanesenost, pospanost u kojoj su modana delatnost, oseajnost i voljni pokreti delimino ili potpuno iezli, tako da bolesnik uopte ne moe da odgovara na spoljne nadraaje. koma (gr. komma urez, zarez od kopto udarim) 2. gram. zaleta, zarez (reenini znak); muz. deveti deo tona, devetina tona. komanda (ital. comando) voj. zapovednitvo; kratka vojnika zapovest koja se mora odmah izvriti; sedite nekog vojnog nadletva, npr. komande mesta, divizij-ske oblasti i dr.; trg. narudbine, porudbi-na; teh. ureaj koji automatski ili na pritisak izvrava eljenu radnju. komandant (ital. comandante) voj. zapovednik (grada, tvrave, vojne jedinice od bataljona navie, ratne lae itd.). komandantura (ital. comandatura) zvanje, stan ili kancelarija komandanta. komandir (fr. commandeur) voj. zapovednik ete, baterije, eskadrona i dr.; vitez, nosilac nekoga vieg ordena, npr. legije asti". komandira (ital. comandare, fr. sotmander) zapovedati, narediti, nareivati, nalagati, naloiti; vladati im; trg. naruiti, naruivati, poruiti, poruivati. komandita (ital. commandita) trg. v. koman-ditno drutvo. komanditar (fr. commanditaire) trg. tajni ortak; up. komanditno drutvo. komanditist(a) (ital. commandita) trg. spoljni lan komanditnog drutva.

komanditno drutvo trg. ortako preduzee pod zajednikom firmom sa dvostrukim jemstvom ortaka: jedni jeme celokupnom imovinom (komplementari, tj. unutarnji lanovi), a drugi ulogom u novcu, robi ili radu (komanditisti, tj. spoljni lanovi); u voenju poslova uestvuju samo komplementari, a komanditisti imaju pravo nadzora. komandova (ital. comandare) v. komandira ti. komandosi (port), voj. jurini odredi ili pojedinci specijalno obueni za izvr-avanje diverzantskih akcija na neprijateljskoj ili neutralnoj teritoriji. komasacija (nlat. commassatio) zgrupisa-vanje imanja, naroito zemljita, npr. kad seljaci formiraju radnu zadrugu, mogu dobiti zemljite u jednom kompleksu, a svoja rasuta imanja ustupaju vlasnicima uzete zemlje. komatizam (gr. komma odseeno, komad) iseckan nain pisanja, pisanje u kratkim reenicama. komatian (gr. kommatikos odseen, koji se sastoji iz pojedinih odeljaka ili odseka) sastavljen iz pojedinih stavova ili reenica. komatozan (gr. koma dubok san, zanos u snu, fr. comateux) koji izaziva ili pokazuje znake duboke zanesenosti; up. koma 1. kombabizirati samog sebe utrojiti, ujalo-viti (po imenu Kombabos). kombajn (eng. combine spojiti) maina sastavljena od vie raznih maina tako da istovremeno obavlja nekolike poslove; poljoprivredni kombajn sastoji se od maina etelice i vralice, te moe istovremeno i da sanje i vre ito. kombatanti (fr. combattant) pl. borci, ratnici (za razliku od neboraca); ratni drugovi, saborci. kombatirati (fr. combattre) boriti se, tui se; fig. pobijati (dokaze). kombinabilan (nlat. combinabilis) sklo-pljiv, sastavljiv, sloljiv. kombinat (lat. combinare spojiti) tehnoloke i organizaciono povezivanje preduzea gde proizvodi jednog slue kao sirovina (materijal) za drugo preduzee; najvie su zastupljeni u povezivanju poljoprivrede i umarstva sa industrijom. kombinator (nlat. combinator) spaja, skuplja, sastavlja. kombinatorika (lat. combinare) mat. deo matematike koji istrauje broj razliitih kompleksija datih stvari ili elemenata (deli se na permutacije, kombinacije i varijacije). kombinacija (nlat. combinatio) sastav, sklop, spoj, stajanje dveju ili vie stvari, jedinjenje; splet, sticaj; log. vezivanje srodnih pojmova; fig. raunanje, prorau-

kombinacije

439

komentara

navanje, dovijanje; nasluivanje; plan, namera; kombinovanje. kombinacije (nlat. combinatio) pl. hat. razliite skupine, grupe odreenoga broja koje se mogu nainiti od svakoga broja danih elemenata bez obzira na njihov red u poreanosti. kombinacioni ton ak. trei ton koji se uje kad jednovremeno neprekidno zvue dva tona razliite visine vrlo snano i podjednako jako pri pogodnom intervalu i podesnoj jaini, i broj treptaja ovoga tona ravan je razlici broja treptaja ona dva tona: diferencijalni ton, Tartinijev ton; uju se zbirni topovi ili sumacioni golovi, iji je broj treptaja jednak sa zbi-rom ova dva tona; diferencijalni k sumacioni tonovi jesu kombinacioni topovi. kombinezon (fr. combinaison) mod. ensko donje rublje; radno odelo (zanatlija, avijatiara, traktorista, rudara i dr.) koje se sastoji od kaputa i akira izraenih izjedna. kombinira (lat. combinare) sastaviti, sloiti, sjediniti, spajati, spojiti, srediti; praviti plan za neki posao, smisliti, smilja, dovijati se: hen. jediniti, sjediniti, spojiti, spajati dva tela ili vie raznih tela po utvrenom merilu; kombinovati. kombinovati (lat. combinare) v. kombinirati. kombustibilan (nlat. combustibilis) zapa-ljiv, gorljiv, sagorljiv. kombustibilije (nlat. combustibilia) pl. zapaljive tvari, zapaljive materije. kombustibilitet (nlat. combustibilitas) zapaljivost, gorljivost, sagorllvost. kombustija (lat. combustio) gorenje, sagorevanje; poar; zgarite. kombustor (nlat. combustor) odrava sagorevanja; hen. naziv za elemenat koji se, pod uticajem svetlosti i toplote, lako spaja sa drugim nekim elementom, npr. kiseonik. komedi a tiroar (fr. comedie a tiroir) aljiv poz. komad sa scenama bez meusobne veze. komedija (gr. komodia) prvobitno: pesma u ast boga Dioniza, iz koje se razvila starogrka komedija; danas: vesela, aljiva igra; dramsko prikazivanje ko-minog sukoba, u kome glavni junak u toku cele radnje strada, ali to njegovo stradanje ne izaziva u nama oseanje saaljenja, nego oseanje smenoga, koje dostie svoj vrhunac na kraju, kada se ipak sve svrava lepo (supr.: tragedija); fig. ala, egaenje, aljiv sluaj. komedijant (gr. komos, ital. commediante) glumac, putujui glumac; fig. glumac, licemer, ovek koji u ivotu glumi. komedija (gr. komodia) zbijati alu, aliti se, egaiti se

komedija (gr. komodia) aljivina; predstavlja aljivih uloga (cirkuskih), klovn, pajac. komediograf (gr. komodia, grapho piem) pisac komedija. komediografija (gr. komodia, grapho) pisanj e komedija. ., Komedi fransez (fr. Comedie francaise) Francuska komedija, parisko pozorite koje prikazuje poglavito klasine komade; osnovano 1680. godine. komedo (lat. comedo) ned. mozuljica, lojavi-ca, sujed; miteser. komemorabilan (lat. commemorabilis) vredan (ili: zasluen) seanja, vredan (ili: zasluan) pominjanja. komemorativan (nlat. commemorativus) koji se prireuje radi seanja, za uspomenu, u spomen, koji slui za seanje, za uspomenu, u spomen. komemoracija (lat. commemoratio) spomen, seanje; svean sastanak u slavu nekog velikog pokojnika (na kome se govori o njegovom ivotu, radu i zaslugama); (crkveni) pomen umrlima, poduje. komemorirati (lat. commemorare) spominjati, seati se, obnavljati uspomenu na koga ili to; drati pomen umrlom. komenda (nlat. commenda) upranjena paro-hija (kod katolika); imanje verskog reda; imanje koje uiva neko po svom inu ili zvanju (svetenik, uitelj). kombinacija (lat. commendatio) preporuka; kod katolika: molitva za umrlog, zaupo-kojna molitva. komendirati (lat. commendare) preporui-ti, preporuivati. komenzal (lat. commensalis) stoni drug, onaj koji se hrani za istim stolom sa nekim, u zajednici, solojednik; zool. v. parazit. komenzalizam (lat. commensalis) zool, naziv za simbiozu kod koje se jedne ivotinje, ivei u zajednici sa ivotinjama druge vrste, hrane otpacima njihove hrane. komenzurabilan (nlat. commensurabilis) tat. naziv za sve veliine koje se mogu deliti ili meriti bez ostatka nekom drugom veliinom kao njihovom zajednikom merom; koji ima zajedniku meru, samerljiv; upo-redljiv. komsnzurabilitet (nlat. commensurabilitas) mat. samerljivost; uporedljivost. komensalizam v. komenzalizam. komentar (lat. commentarius) objanjavanje, izlaganje, tumaenje; knjiga sa objanjenjima. komentarisati (lat. commentari) v. komenti-rati. komentator (lat. commentator) objanjava-lac, izlagalac (dela, pisca, dogaaja itd.). komentacija (lat. commentatio) nauna rasprava koja objanjava neki predmet. komentirati (lat. commentari) tumaiti, objanjavati; komentarisati.

kome prima

440

komisiono izdanje

kome prima (ital. come prima) auz. kao pre, kao gore. komers (lat. commercium, fr. commerce) trgovina, trgovanje, trgovinstvo; u studentskom jeziku: sveana gozba, pijanka (up. kermes); igra karata. komercijalan (nlat. commercialis) trgovaki, obrtni, privredni, prometni; dru-tveni; komercijalna ulica trgovaka ulica; komercijalne igre drutvene igre; komercijalni sistem sistem dravne privredne politike koja povlauje trgovinu, naroito na raun poljoprivrede; komercijalni traktat trgovinski ugovor. komercijalist(a) (lat. commercium) lice struno za voenje trgovakih poslova; lice koje se bavi trgovakim poslovima. komercijum (lat. commercium) odnos, optenje; v. komers. komes (lat. comes) saputnik, pratilac; muz. slino ponavljanje fuge u drugom nekom glasu. komesar (nlat. commissarius) osoba kojoj je neki naredbodavac, naroito drava, poverio naroitu dunost (npr. finansij-ski komesar, vladin komesar); vojni komesar onaj koji se stara o snabdevanju vojske hranom, odelom i dr.; u narodnooslobodi-lakoj borbi: politiki rukovodioci pojedinih jedinica. komesarijat (lat. commissariatus) zvanje, dunost i sedite (kancelarija) komesara; komisarijat. komesarija t. kome sopra (ital. come sopra) muz. v. kome prima. kome sta (ital. come sta) muz. kako stoji, kako jest, bez svojevoljnog ukraavanja. kometa (gr. kometes, lat. cometes) astr. zvezda repatica, kosara, kree se oko Sunca parabolom ili eliptinom putanjom (velikog ekscentriciteta), tako da je te putanje teko razlikovati. kometografija (gr. kometes, graphia) astr. opisivanje (ili: prouavanje) zvezda repatica. kometologija (gr. kometes, logia) nauka o zvezdama repaticama. kometomantija (gr. kometes, mantela proricanje, gatanje) proricanje na pojavama kometa. komi (fr. commis) trgovaki pomonik; nii inovnik, pisar. komi voajasr (fr. commis voyager) trgovaki putnik. komigracija (lat. commigratio) odlaenje, odlazak, seljenje, seoba. komigrirati (lat. commigrare) seliti se, odseliti se, odseljavati se. komizeracija (lat. commiseratio) saaljenje; deo govora kojim branilac eli da izazove kod sudije saaljenje (samilost) prema optuenom. komika (gr. komos terevenke, pijanka, veselje, komikos aljiv, smean) ono to je

smeno, to izaziva smeh; sposobnost da se izazove oseanje smenog. komikstura (nlat. commixtura) v. komiks-cija. komikscija (nlat. commixtio) meanje; primesa; smesa; komikstura. komilitoii (lat. commilito) pl. saborci, braa po oruju, ratni drugovi; kolski drugovi. kom il fo (fr. comme il faut) uzorno, valjano, primerno, ba kako treba, kao to prilii; otmenost. kominacija (lat. comminatio) prav. pretnja, zaplaivanje, stroga opomena. kominike (fr. communique) slubena objava, zvanino saoptenje, zvanian izvetaj; komunikat. Kominterna skr. za Komunistika internacionala v. internacionala. komis (lat. commissus) naziv za stvari koje drava daje vojniku (rublje, cipele, hleb itd.). komisar (nlat. commissarius) v. komesar. komisarijat (nlat. commissariatus) v. komesarijat. komisija (lat. commissio) nalog za izvrenje nekog posla; lica koja treba da izvre taj posao; naroito: zvanina lica koja drava ili neka ustanova odreuje radi obavljanja izvesnog posla (ispitna, anket-na, sanitetske, regruta komisija i dr.); eks komisione (lat. eh commissione) po nalogu; tehnika komisija odbor strunjaka. komision (lat. commissio) trt. v. komisiona trgovina. komisiona knjiga trg. knjiga u koju se unose svi nalozi i sve narudbine. komisiona menica trg. menica vuena i prodata po nalogu nekog treeg (komitenta); komisiona tra ta. komisionar (nlat. kommissionarius) trg. posrednik, onaj koji prima naloge, opunomoenik, lice koje obavlja trgovake poslove za tu raun uz izvestan procenat. komisiona rimesa trg. menica izdata po nalogu i za raun nekog treeg (komitenta). komisiona trata trg. v. komisiona menica. komisiona trgovina trgovaki posao (kupovina i prodaja), po kojem komisionar sklapa trgovake poslove u svoje ime, ali za tu raun (za raun komitenta), i uz izvestan procenat; trgovaka organizacije koja obavlja takve poslove; komisioni posao. komisioni artikl trg. roba koju trgovac, uz izvestan procenat, prodaje za raun sopstvenika robe. komisioni biro ustanova koja obavlja poslovne naloge uz izvesnu nagradu. komisioni konto trg. raun o poslovima obavljenim za tu raun. komisioni posao v. komisiona trgovina. komisiono izdanje u knjiarstvu: kada se knjiar primi, uz izvestan procenat, pro-

komisiono pismo

441

kompanije

daje dela koje je pisac ili neko drugi izdao o svom troku. komisiono pismo trg. pismo kojim se izdaje nalog za obavljanje nekog posla. komisura (lat. commissura) spoj, sveza; alat. ivani (nervni) spletovi koji spajaju levu i desnu stranu sredinog ivanog pribora (centralnog nervnog sistema). komita (lat. comes, comitis drug, pratilac) voj. pripadnik oruanih formacija koje nisu sastavni delovi redovne vojske. komitet (lat. comitatus) pratnja; svita. komitativ (lat. committere sastaviti, zadu-iti) gram. pade koji znai drutvo ili zajednicu. komitent (lat. commitens) trg. naredbodavac; poslovni prijatel> van mesta u kojem je trgovina kome se poverava da u svome mestu zastupa dotinu trgovinu; up. komisiona trgovina. komitet (fr. comite) l. odbor koji je meu svojim lanovima izabrala neka vea organizacije da radi u njeno ime na ostvarenju izvesnih ciljeva (politikih, privrednih, kulturnih i sl.); lokalni komitet mesni odbor; centralni komitet glavni odbor; 2. rukovodei partijski organ ili partijski forum; 3. naziv za neke dravne ustanove. komitiv (lat. committere poveriti, predati) 1. trg. narudbenica, porudbeno pismo, porudbenica, punomono pismo. komitiv (nlat. comitivum) 2. pismeno ovlaenje ili punomo. komitirati (lat. committere poveriti, predati) 1. Trg. izdati nalog, porudbinu; omastiti, dati pismeno ovlaenje, opu-nomoiti. komitirati (lat. comitari) 2. pratiti, oiti u pratnji. komicije (lat. comitium) pl. narodna skuptina kod Rimljana, koja je reavala o vanim dravnim poslovima. komian (gr. komikos smean, aljiv, ko-mos terevenka, pijanka, veselje) smean, aljiv; zabavan. komiar (gr. komikos, lat. comicus) pisac aljivih stvari, komedija; glumac koji prikazuje aljive, komine uloge. komoda (fr. commode) onizak ormar sa fiokama. komodamente (ital. comodamente) muz. v. komodo. komodan (lat. commodus) prijatan, ugodan, udoban, pogodak, zgodan; popustljiv, koji gleda kroz prste; nemaran (kod nas se esto upotrebljava, u ovom znaenju, re komotan). komodant (lat. commodans) prav. v. komodat. komodat (lat. commodatum) prav. stvar koju njen sopstvenik (komodant) daje privremeno na upotrebu nekome (komodataru) besplatno. komodatar (lat. commodatarus) prav. v. komodat.

komodacija (lat. commodatio) prav. pozajmljivanje, pozajmljenje; zajam. komodeto (ital. comodetto) muz. v. komode. komoditet (lat. commoditas) udobnost, ugodnost; popustljivost, nemarnost. komodo (ital. comodo) muz. udobno, umereno, natenane. komodor (eng. commodore) mor. oficir zapovednik po inu iznad kapetana a ispod kontra-admirala; zapovednik male ratne eskadre kojoj se poverava izvrenje nekog naroitog zadatka; glavni brod trgovake flote. komodum (lat. commodum) prav. korist, dobit; dobro, blagodet; udobnost; komodum posesionis (lat. commodum possessionis) korist vezana sa posedovanjem neke stvari na osnovu prava; komodum publikum (lat. commodum publicum) opte dobro; komodum rep vendite (lat. commodum rei venditae) pravo uivanja prodate stvari. Komonvelt (engl. commonwealth zajednica) zajednica koju sainjava Velika Britani-ja sa svojim bivim kolonijama i domi-nionima, sada samostalnim draveme; to je novi vid meudravne organizacije najveeg dela bive Britanske Imperije ustanovljen 1948. godine. komonicija (lat. commonitio) opominjanje, podseanje, opomena. komora (gr. kamara, lat. camera) svod; odaja na svod, soba; organizacije nekih stalea (advokatske, trgovake, itd.); ranije, u nekim dravama, parlement ili dravna blagajna; voj. eta s vozilima za snebde-venje berbenih trupa; rud. podzemni prazni rudarski prostori odeljeni monolitima rude koja se kopa; znat. duplja u nekim organime tela (modana, srana, ona, grkljanska komora); opt. mrana komora, v. kamera opskura; up. kamera. komorna muzika v. kamerna muzika. komot v. kamut. komotan (lat. commodus) v. komodan. komedija (lat. commotio) pokret, potres, uzbuenje; med. jak unutranji potres, npr. mozga. Ova se re kod nas esto pogreno upotrebljava mesto komoditet. kompakt (lat. compactum, compacisci sporazumeti se meusobnim ugovorom) ugovor, sporazum, nagodbe; kompakti (lat. sot-pacta) pl. teke ugovora. kompaktan (lat. compactus, compingere sastaviti, zbiti ) vrst, jeder, gust, zbijen, jedinstven; jek, solidan. kompaktat (lat. compacisci uglaviti) ugovor, sporazum; poznat eki ili Preki sklopljen izmeu husitskih utrakvista i izaslanika sabora u Bazelu. kompakcija (lat. compactio) sklop, zbije-nost, jedrine. kompanija (fr. compagnie, ital. compagnia) drutvo, udruenje; trgovako drutvo; voj. eta; kompanija.

kompanjo n

442

kompetovati

kompanjon (fr. compagnon, ital. compagno) trg. ortak, drug u nekom poslu; drug, pratilac, saradnik; konpanjon. komparabilan (lat. comparabilis) uporedljiv, sravnjiv. komparativ (lat. comparativus) gram. drugi poredbeni stepen prideva (npr. lepi, bol>i itd.). komparativan (lat. comparativus) uporedni, poredbeni. komparator (lat. comparator) sravnjiva; sprava za merenje veoma finih razlika u duini. komparapija (lat. comparatio) poreenje, uporeivanje, sravnjivanje, sravnjenje, uporeenje; ret. figura kojoj je cilj da nam neto uini poznatijim tim to e to nepoznato uporediti sa neim njemu slinim a poznatijim, npr.: Pree Milo preko pol>a ravna, kao zezda preko neba sjajna"; gram. poredba prideva. komparent (lat. comparere pojaviti se, predstati) prav. onaj koji predstaje sudu. komparencija (lat. sotragege.nlat. sotrarentia) prav. predstajanje sudu. komparzerija (ital. comparsa) v. komparserija. komparirati (lat. comparare) l. uporeivati, uporediti, sravniti, porediti, sra-vnjivati, ret. praviti poreenje; gram. porediti prideve. komparirati (lat. comparere) 2. pojaviti se pred sudom, predstati sudu. komparicija (lat. comparere, nlat. comparitio) prav. v. komparencija. komparsa (ital. comparsa) v. komparserija. komparserija (ital. comparsa) poz. lica koja u pozoritu i filmu nastupaju kao neme figure, statisti, figuranti; raspored i pojavljivanje statista; komparzerija, komparsa. kompartiment (ital. compartimento) pravilna podela polja ili odeljaka; elezniki odeljak (ili: kupe). komparticija (nlat. compartitio) podela na pravilne odeljke. kompas (lat. sit, passus) sprava, u obliku kutije, sa magnetnom iglom, slui za odreivanje strana sveta (busola); fig. snalaenje u neemu; pravilno opredeljivanje. kompasija (lat. compassio) samilost, saaljenje, sauee. kompaskuum (lat. compascuum) prav. zajednika paa. kompateriitet (nlat. compaternitas) duhovno srodstvo, kumstvo. kompatibilan (nlat. compatibilis) saglasan, saglaljiv, sloljiv, spojljiv, snoljiv; pomirljiv. kompatibilitet (nlat. compatibilitas) saglasnost, saglaljivost, sloljivost, sno-ljivost; pomirljivost; mogunost da jedno lice istovremeno vri vie javnih poslova.

kompatriot (fr. compatriote) zemljak, sunarodnik. kompaund-maina (eng. compound) teh. parna maina sa kondenzatorom u kojoj mehanike dejstvo pare poinje u jednoj manjoj stublini (cilindru), a zavrava se u jednoj veoj stublini. kompendijum (lat. compendium) izvod, izvadak, kratka sadrina; udbenik u izvodu, priruna knjiga, prirunik, podsetnik. kompendiozan (lat. compendiosus) kratak, saet, zbijen, u izvodu. hompenzabilan (nlat. compensabilis) naknadljiv, odtetljiv. kompevzator (nlat. compensator) onaj koji ili ono to naknauje, naknadilac, na-knadilo, regulator. kompenzacija (lat. compensatio) naknada, odteta, obeteenje; izravnanje, poravnavanje, zamena; fiz. izravnanje dejstva neega to bi, inae, tetno delovalo; kompenzaciono klatno klatno udeeno tako da usled temperaturskih promena ne menja svoju duinu, pa stoga ni vreme klaenja; med. prilagoavanje srca uticajima koji menjaju krvotok. kompenzirati (lat. compensare) naknaditi, naknaivati, vratiti, izravnati, izrav-navati, odtetiti; izravnati se, izravnava se, poravnati se, poravnavati se, nagoditi se. komperendinator (nlat. comperendinator) prav. lice koje iznosi nove injenice da bi izazvalo odlaganje presude. komperendinacija (lat. comperendinatio) prav, odlaganje za trei dan; pozivanje obeju stranaka da treeg dana predstavu sudu; obnavljanje spora. komperendinirati (lat. comperendinare) prav. odloiti rok predstajanja sudu za trei dan. kompetent (lat. competens) suparnik, tak-mac, satrailac, polaga prava na. kompetentan (lat. competens) nadlean, merodavan, formalno ili stvarno osposobljen (kvalifikovan) za neki posao, sposoban. kompetencija (nlat. competentia) nadlenost, merodavnost; sposobnost (ili: pozva-nost sudije za suenje ili ocenjivanje; polje rada (ili: podruje) nekog nadletva; takmienje vie lica za neko mesto; ono to se ostavlja duniku da bi mogao od toga da sivi; pitanje kompetencije pitanje nadlenosti (npr. nekog suda, nadletva itd.). kompetirati v. kompetovati. kompetitor (lat. competitor) v. kompetent. kompeticija (nlat. competitio) polaganje prava na, takmienje, suparnitvo. kompetovati (lat. competere) pripadati po pravu; biti u nadlenosti, spadati u nadlenost; naticati se, takmiiti se za neko mesto, zajedno s nekim teiti za im.

kompilator

443

kompozitoran

kompilator (lat. compilator) sabira, pa-birar, sastavl>a iz tuih knjiga. kompilacija (lat. compilatio) delo sastavljeno pabirenjem (ili: paletkovanjem), knjievni pabirak (ili: paletak); sasta-vljanje dela pabirenjem iz tuih knjiga; skupljanje, pabirenje, palektovanje. kompilirati (lat. compilare) skupljati (ili: paletkovati, pabiriti), iz tuih dela. kompilovati v. kompilirati. kompjaevole (ital. compiacevole) muz. ljupko, dopadljivo. kompjuter (eng. computor) elektronska maina za raunanje, elektronski mozak"; kompjuter. komplanabilan (nlat. complanabilis) mogu za upravljanje, uravnjiv; koji se moe izjednaiti, izjednaljiv. komplanacija (lat. complanatio) mag. izraunavanje povrja neravnih povrina; uravnavanje, uravnjenje, npr. tvravskih postrojenja. komplanirati (lat. complanare) poravniti; sravniti) uravnati, uravnavati, izravna-vati, izravniti; fig. otkloniti, otklanja-ti tekoe. kompleks (lat. complexus) gomila, masa koja sainjava celinu, npr. kue, zemljite; sloeno, sloenost; fil. sloen pojam; u psihoanalizi: sadraji svesti, veinom uvstveni (emocionalni), potisnuti te otuda podsvesni, koji dovode do nenormal-nog duevnog stanja. kompleksan (lat. complexus) sloen, sastavljen od delova povezanih meu sobom; zapleten; mat. kompleksan broj (broj sastavljen od realnih i imaginarnih veliina (npr. a+Lj, gde je i imaginarna jedinica, tj!U^T, a a i b realni brojevi. kompleksija (lat. complexio) celokupnost, ukupnost; sastav tela, sklop tela; boja lica, izgled. komplement (lat. complere dopuniti, sotplementum) dopuna, dodatak, popuna; gram. dopuna, odredba; mat. ugao koji se dopunjuje do 90 (up. suplement); med. serumska materija koja ima sposobnost da unitava bakterije ili da neutralie njihove otrove. komplementan (lat. complementum) v. komplementaran. komplementar (nlat. complementarius) trg. zamenik, zastupnik, administrator trgovake kue; v. pod komanditno drutvo. komplementaran (nlat. complementarius) dopunski, koji dopunjuje, koji slui kao dopuna ili dodatak (emu); komplementar-ne boje dopunske boje, tj. one dve koje daju belu boju kad se pomeaju u odreenom odnosu, npr. uta i indigoplava boja (harmonine boje); komplementarni dan dopunski dan (29) u februaru svake pre-stupne godine. komplot (lat. completus) celokupna dela jednog pisca; svi brojevi (ili: sva godita)

nekih novina (ili: nekog asopisa, neke zbirke i sl.); sve to sainjava potpunost knjinice, zbirke, trgovine, kue itd. kompletan (lat. completus) potpun, celokupan, sav, ceo; savren; popunjen, dovren. kompletirati (fr. completer) popuniti, popunjavati, dopuniti, dopunjavati. komplikacija (lat. complicatio savijanje, smotavanje) nejasnost, zaplet, zapletenrst, zamrenost; med. oboljenje koje se pojavljuje u toku nekog drugog, ve izraenog oboljenja, i time oteava bolesnikovo stanje i remeti pravilan tok glavne bolesti; psih. udruivanje izmeu neistovr-snih, po kakvoi razliitih, elemenata (oseanja razliitih ula) pri emu je jedan elemenat (oseaj) preteak, tj. njega smo vie i jasnije svesni nego ostalih. komplikovati (lat. complicare) zaplesti, zapletati, zamrsiti, zamutiti, zapetljati, zapetljavati (neku stvar); zbog nespretnosti uiniti jednu stvar tezgom no to bi trebalo; komplikovati se zaplesti se, za-pletati se, zapetljavati se; za bolest: poi na gore, biti otean (drugom boleu); komplicirati. komllimenat (ital. complimento, fr. compliment) izraz potovanja reima i pokretima, naklon, poklon; laskava re; kazati nekom komplimenat kazati nekom ono to mu godi; praviti komplimente govoriti laskave, udvarati se, estitati kome na emu. komplimentirati (fr. complimenter) pozdraviti, pozdravljali, pokloniti se, klanjati se; estitati, pohvaliti, govoriti ljubazne rei. komplipes delikti (nlat. complices delicti)
pl. prav. V. KOMPLICI.

komplici (lat. complex gen. complicis saveznik, uesnik) pl. prav. sauesnici, pomagai, sukrivci. komplicirati (lat. complicare saviti, savi-jati, sklopiti) v. komplikovati. komplicitet (nlat. complicitas) prav. sauesnitvo, sauestvovanje, sauee. komplot (fr. complot) zavera, tajni sporazum, sprezanje vie osoba radi izvrenja nekog zloina, udara, pobune. komplotirati (fr. comploter) kovati zaveru, skovati zaveru, snovati, spremati u potaji (prevrat, udar i sl.). kompozita (lat. composita) pl. od kompozi-tum. kompozite (lat. compositae) pl. bog. glavoike, mnogobrojna porodica biljaka sa sloenim cvetovima (sa preko trinaest hiljada vrsta). kompozitor (fr. compositeur) muz. v. kompo-nist. kompozitoran (nlat. compositorius) muz. koji se tie izrade muzikog dela, koji je u vezi (ili: u odnosu) sa izradom muzikog dela.

kompozitum

444

kompulzorij(um)

kompozitum (lat. componere sastaviti, compositum) ono to je sastavljeno, od vie delova, sloene; gran. sloena re, sloenica; mikstum kompozitum (lat. mixtum compositum) uasna zbrka, straan darmar; eko kompozito (lat. eh composito) prav. po sporazumu, po pogodbi, po nagodbi. kompozitora (lat. compositura) sklop, sastav, leb za spajanje. kompozicija (lat. compositio) sastavljanje, sastav, sklop, sastavljanje delova u celinu; u estetici: umetnika obrada jedne misli prema zahtevima i zakonima umet-nikog prikazivanja; muz. pronalaenje i umetnika izrada muzikog dela, muzike delo; slik. delo, obino veih razmera, na kojem je prikazano vie osoba i stvari, veto povezanih u celinu; u najmoderni-jem slikarstvu, tzv. apstraktnom: slika bez ikakvog motiva, u kojoj je najglavnije raspored boja; . naziv za razne metalne slitine, legure; hen. jedinjenje, sjedinja-vanje; sva kola (ili: svi vagoni) jednog voza. komponenta (lat. componere sastaviti) sastavnica, sastojak, svaki sastavni deo jedne celine; fiz. sastavnica (supr. rezul-tanta). komponirati v. komponovati. komponist(a) (lat. componere) sastavlja muzikog dela; kompozitor. komponovati (lat. componere) sastaviti, sastavljati; izraditi plan za neko umetniko delo i srediti njegove delove; muz. sastaviti muzike delo; komponirati. komportirati se (fr. se comporter) vladati se, ponaati se; slagati se, snositi se. komposesija (nlat. compossessio) prav. zajedniko imanje, zajedniki posed. kompost (lat. compositum) meanac, meani gnoj, meano gnojivo (ili: ubrivo, ubre), naroito: meavina zemlje sa istrulelim organskim materijama. kompostirati (lat. compositum) ubriti meanim ubretom (kompostom). komposto (ital. composto) muz. sloene. kompot (fr. compote, lat. compositum sastavljeno, componere sastaviti, udesiti) voe kuvano sa eerom. komprador (port.) u Kini i nekim drugim zemljama Istoka, posrednik, obino komisionar, koji posreduje u izvoznoj i uvoznoj trgovini za raun inostranih firmi. komlres (lat. compressa) med. obloga, zavoj od vie puta presavijenog komada platna ili gaze; kompresa. kompresa (lat. compressa) med. v. kompres. kompresan (lat. compressus) zgusnut, stisnut, zbijen. kompresibilan (nlat. compresibilis) sti-ljiv, zgunjiv. kompresibilitet (nlat. compressibilitas) fiz. stiljivost, zgunjivost.

kompresivan (lat. comprimere stisnuti, nlat. compressivus) stiskav, koji stiska, sabijan, koji sabija, zbijajui. kompresija (lat. compressio) pritisak; sabi-janje, stiskanje, stezanje, zbijanje; fig. pri-nuivanje, potitavanje, tlaenje; kompre-siona maina sprava za zbijanje elasti-nih, naroito gasovitih tela; kompresio-no ognjilo v. pneumatino ognjilo. kompresor (nlat. compressor) sabija, sabijalo, sprava za sabijanje (ili: zgunja-vanje) vazduha ili gasova. kompresorij(um) (nlat. compressorium) med. hirurki instrumenat za vrenje pritiska na krvne sudove; u mikroskopiji: aparat pomou koga se predmet ispitivanja i posmatranja uini tanjim i providnijim. komprehevzibilan (lat. comprehensibilis) pojmljiv, shvatljiv, razumljiv. komprehenzivan (nlat. comprehensivus) obuhvatan, koji obuhvata; shvatljiv, koji shvata, koji pojima, koji razume. komprehevzija (lat. comprehensio) shvatljivost, mo shvatanja, sposobnost pojimanja (ili: shvatanja, razumevanja); shvatanje, razumevanje. komprimirati (lat. comprimere) sabiti, sa-bijati, zbiti, zbijati, stisnuti, stiskati, zgunjava, zgusnuti; fig. uguiti, ukrotiti, priguiti. komprimovati v. komprimirati. komprobacija (lat. comprobatio) priznanje, priznavanje, odobrenje. kompromis (lat. compromissum) sporazum, poravnanje, nagodba; prav. u graanskoj parnici: sporazum stranaka koje su u sporu da e se, izabravi sudiju spora (arbitra), pokoriti njegovoj presudi. kompromisar (nlat. compromissarius) prav. izborni sudija. kompromisor (nlat. compromissor) sajemac, onaj koji jo sa jednim stoji za nekoga dobar. kompromitent (lat. compromittens) prav. onaj koji pristaje da spor rei izborni sudija. kompromitira (lat. compromittere) l. prav. sporazumeti se da spor rei izborni sudija; 2. izloiti (ili: izlagati) neprilici ili opasnosti, nahuditi (ili: huditi) ugledu ili poverenju, dovesti (ili: dovoditi) u pitanje, izneti (ili: iznositi) na rav glas, brukati, obrukati. kompromitovati v. kompromitirati. komlulzacija (nlat. compulsatio) v. kompulzija. kompulzija (nlat. compulsio) primoravanje, prisiljavanje, prinuda, prisila. kompulzor (nlat. compulsor) naplaivalac (rauna, poreza i dr.). kompulzoran (nlat. compulsorius) prinudan, prisilan. kompulzorij(um) (nlat. compulsorium) prav. akt kojim vii sud nareuje niem da pohita sa odlukom o nekoj stvari.

kompurgator

445

komunicirati

kompurgator (nlat. compurgator) prav. onaj koji pod zakletvom jemi za neiju nevinost. komputabilan (lat. computabilis) sraunljiv, proraunljiv, izraunljiv. komputacija (lat. computatio) izraunavanje; prav. odreivanje stepena srodstva po rimskom (civilna komputacija), ili po papskom pravu (kanonska komputacija). komputirati (lat. computare) sraunata, preraunato, zbrojiti. kom si, kom sa (fr. comme ci, comme sa) i ovako i onako, svakojako. Komsomol (rus. Sokzz kommunistieskoi molodei) skraenica za Savez komunistike omladine", omladinske organizacije u Sovjetskom Savezu sa zadatkom da vaspitava omladinu smenu", kako kau boljevici u marksistiko-ko-munistikom duhu. komun (lat. communis) pr. opti, zajedniki, javan. komuna (fr. commune) optina, teritori-jalna jedinica sa lokalnom samoupravom; graani jedne optine; optinski dom; zajednica; Pariske komuna socijalistika vladavina u Parizu, ustanovljena 18. 1871; posle estokih borbi uguena od versajske vlade u maju iste godine. komunaliziranje (lat. communalis) prelaenje privatnih preduzea u optinske ruke (ili: pod optinsku upravu). komunalije (nlat. communalia) pl. optinske stvari, optinski poslovi. komunalni (lat. communalis) optinski, koji pripada optini, koji se tie optine. komunalni sistem upravno-teritorijalno ureenje, u okviru ustavnih odredbi, koje se zasniva na samoupravi komuna (optina) a ostvaruje se u punoj samostalnosti optinskih ustanova, organa i udruenja graana u privrednoj, kulturnoj i drugim oblastima. komunar (fr. communard) uesnik u Pari-skoj komuni (1871). komunizam (lat. communis) drutveni poredak koji istorijski smenjuje kapitalizam. Besklasno drutvo na bazi visokog stupnja proizvodnih snaga. U njemu su sva sredstva za proizvodnju u direktom drutvenom posedovanju. Proizvodnja je planska, pod sveskom kontrolom drutva (proizvoai) i slui njegovim raznovrsnim potrebama. Razlikujemo niu i viu fazu komunizma. Nia faza komunizma = socijalizam, jo ima tragova prolosti, tj. kapitalizma. Sredstva za proizvodnju su podrutvljena, ali nagraivanje se vri prema radu. Jo uvek postoje izvesne klasne razlike. Nije uki-nuta suprotnost umnog i fizikog rada. Postoje i neke dravne funkcije. Via faza komunizma se razvija na daljem stupnju ekonomskog napredovanje drutva. U njemu se svi (sposobni) bave proizvodnim

radom uz skraeno radno vreme. Prisva-janje sredstava za potronju je prema potrebama pojedinaca. Nema nikakvih klasa ni drave. komunikabilan (nlat. communicabilis) saoptljiv, dostavljiv; spojljiv, saobraajne spojljiv, koji se moe vezati, spojiti (saobraajnom vezom). komunikant (lat. communicans) u katolikoj crkvi: priesnik, onaj koji prima priest. komunikat (lat. communicatum) v. kominike. komunikativan (nlat. communicativus) prenoljiv, koji se lako prenosi na drugoga; saoptljiv, koji rado kazuje svoje misli drugome, razgovoran; pristupaan. komunikativnost (lat. communicare) pristupanost, vetina u optenju i sporazumevanju s ljudima. komunikacija (lat. communicatio) saoptavanje, saoptenje; veza, ophoenje, optenje, dodir; saobraaj; saobraajnica; voj. zatien pristup prednjim poloajima, komunikaciona linija saobraajne linija. komunikacio idiomatum (nlat. communicatio idiomatum) teol. sjedinjenost svojstava boanskih i oveanskih u Isusu Hristu. komunio (lat. communio) zajednica, naroito crkvena, verska; priest; vreme kad se prieuje (u katolikoj crkvi); zajedniko uee. komunista) (lat. communis) pristalica komunizma; lan komunistike partije.
Komunistika internacionala internacionale. v. pod

Komunistiki manifest spis koji su 1848. objavili, po nalogu internacionalnog Komunistikog saveza, Krl Marks i Fri-drih Engels, u kojem su izloene osnove komunizma. Sa genijalnom jasnoom izne-to je u ovom delu novo shvatanje sveta, dosledni i oblast drutvenog ivota obuhvatni materijalizam, dijalektika kao najmnogostranije i najdublje uenje o razvoju, teorija klasne borbe i svetsko istorijske revolucionarne uloge proletarijata, tvorca novoga, komunistikog drutva" (V. I. Lenjin). komunitet (lat. communitas) zajednica; smisao za zajednicu; opte dobro. komunice (lat. communis zajedniki) pl. zajednike ispae (gore, ume i planine jednoga plemena, sela ili zadruge). Svi kojima one pripadaju imaju podjednako pravo uivanja, ali ne mogu nijedan deo otuiti. komunicirati (lat. comunicare) pozajedni-iti, pozajedniavati, uiniti zajednikim; saoptiti, saoptava, objaviti, izneti (ili: iznositi) na javnost; biti u vezi s kim, dopisivati se, optiti; u katolikoj crkvi: priesti se, prie-ivati se.

komutabilan

446

konvencionalan

komutabilan (lat. commutabilis) zamenljiv, promenljiv. komutativni ugovor (lat. commutare promeniti) dvostrani ugovor zasnovan na obavezi da ono to jedna strana daje drugoj mora biti jednako onome to od nje prima (npr. ugovor o kupoprodaji, zajmu, zameni). komutator (lat. commutare) fiz. prekida, sprava kojom se vri naizmenino prekid i ukljuenje elektrine struje u jednom kolu, prema potrebi i automatski, odvo-enje struje u drugo kolo, ili menjanje smera struje; sprava kojom se otvara ili zatvara galvanska struja i u zatvorenom luku po volji obre; strujni menja, koji na dinamomaini naizmenino struje upravlja jednim pravcem. komutacija (lat. commutatio) menjanje, izmena, promena, zamena; prav. zamenjivanje jedne kazne drugom; lingv. metod isptivanja koji se sastoji u tome da se pri izmenama na jednom jezikom planu (nivou) javljaju neke izmene na drugom jezikom planu; kat. zakon komutacije: zbir (proizvod) ne menja vrednost ako sabirci (inioci) promene mesta. komutirati (lat. commutare) menjati, razmenite, zameniti. komfor (eng. comfort) ugodnost, udobnost; konfor. komfortabilan (eng. comfortable) ugodan, udoban; konfortabilan. komfortan (eng. comfort udobnost) v. komfortabilan. komforter (eng. comforter) ogrta za kiu. komija (tur. kom?u) sused. kon- (lat. sit, sop-) predmegak u sloeni-cama sa znaenjem: s, sa. konak (tur. konak od konmak odsesti, biti gost) dvor, gospodski dvor, palata; put koji se prevali za jedan dan; noite, prenoite. kon alegreca (itzl. sop allegrezza) muz. sa ivou, ivahno, sa veselou. kon amareca (ital. sop amarezza) muz. sa gorinom, tuno. kon amore (ital. sop amore) muz. s ljubavlju, radosno, sa zadovoljstvom. kon anima (ital. sop anima) muz. sa izrazom punim due. konat (lat. conatus) pokuaj, namera; prav. pokuaj nedozvoljene radnje. konaturalitet (nlat. connaturalitas) prirodna veza, srodnost po prirodi. kon afeto (ital. sop affetto) v. afetuozo. kon aditacione (ital. sop agitazione) muz. v. aditato. kon brio (ital. sop brio) muz. ivahno, burno, vatreno. konvalescent (lat. convalescens) bolesnik koji je poeo da se oporavlja. konvalescencija (lat. convalescentia) oporavljanje od bolesti, ozdravljenje.

konvalescirati (lat. convalescere) opora-vljati se, biti na putu ozdravljenja. kon varijacioni (ital. sop variazioni) muz. sa varijacijom, sa deliminim odstupanjima od glavne teme. konvejer (eng. conveyer, conveyor) ureaj, beskrajna traka", koji slui za neprekidno dodavanje proizvoda u fazi izrade od jednog radnika do drugog; ureaj za prenos tereta, transporter. konveksan (lat. convexus) ispupen, soi-vast (supr. konkavan). konveksitet (lat. convexitas) ispupenost; (supr. konkavitet). konveks-konveks (lat. convexus) v. bikonveksan. konveksno-konkavan (lat. convexus ispupen, concavus izduben) ispupeno-iz-duben. konvektor (lat. convectio) ureaj za grejanje prostorija. konvekcija (nlat. convectio) fiz. strujanje (up. kondukcija, radijacija); meteor. strujanje toplog vazduha od Zemlje uvis i njegovo meanje sa gornjim, hladnijim vazduhom. kon vol o ita (ital. sop velocita) muz. v. ve-loe. konvenabilan (fr. convenable) zgodan, pogodak, podesan, prikladan, povoljan. konvenijencija (lat. convenientia) pristoj-nost, uljudnost; ugodnost, udobnost, prijatnost; podudaranje, slaganje, saglasnost, skladnost, prikladnost, podesnost; voenje rauna i imanje obzira prema onome to postoji, to odgovara spoljanjim okolnostima (poloaju, zvanju, imetku i dr.), obzir. konvenirati (lat. convenire) slagati se, odgovarati; svideti se, dopadati se, goditi; pristojiti, priliiti, biti u skladu sa interesima. konvent (lat. conventus) sastanak, zbor, skuptina, sabor (naroito kaluerski); manastir, samostan; Konvent 1792. u Francuskoj sazvana Ustavotvorna skuptina Convention nationale. konventual (nlat. conventualis) kaluer, monah; naroito: katoliki kaluer koji pripada redu sa blaim i slobodnijim propisima (za razliku od opservanta). konvencija (lat. conventio) sporazum (ili: pogodba, ugovor) izmeu pojedinih drava kojim se reguliu njihovi meusobni pravni, politiki i ekonomski odnosi (knjievna, vojnika, finansijska i dr.); sporazum, dogovor; u Engleskoj: sastanak parlamenta u vreme kad nema kralja; obiaj, primljene pravilo, uobiajenost. konvencionalan (lat. conventionalis) koji se osniva na konvenciji, koji odgovara sporazumu, sporazumni, ugovorni, dogovorni; uobiajen, koji se dri primljenih navika ili obiaja; konvencionalni braJgbrak koji je sklopljen prema stalekim ili imovnim obzirima, a ne prema naklono-

konvencionalna kazna

447

kongelacije

sti; konvencionalna la neistina prihvaena po sporazumu. konvencionalna kazna kazna kojom se neko obavezuje da e platiti izvesnu sumu u sluaju ako ne izvri, ili ne izvri kko treba, neki posao. konvergencija (nlat. convergentia) geom., fiz. uzajamno pribliavanje, sticanje; fig. stremljenje (ili: tenja) istom cilju, slaganje. konvergirati (nlat. convergere) priblia-vati se uzajamno, sticati se (u istoj taki); fig. stremiti (ili: teiti) istom cilju; pr. konvergentan. konvergovati v. konvergirati. konverza (lat. conversa) v. konvertirati. konverzatorij(um) (nlat. conversatorium) soba za razgovor; drutvo za zabavu koja se sastoji u razgovoru. konverzacija (lat. conversatio) razgovor, razgovaranje, zabavljanje ili uenje stranog jezika razgovorom. konverzacioni leksikon veliki enciklope-dijski stvarni renik, koji obrauje, al-fabetskim (azbunim, abecednim) redom, predmete koji se u ophoenju pojavljuju (naroito su poznati veliki nemaki konverzacioni leksikoni Brokhausov i Majerov). konverzija (lat. conversio) okretanje, obrtanje, promena, pretvaranje; trg. promena interesne stope, pretvaranje jednog duga u drugi sa povoljnijim uslovima; preo-braanje; preobraanje u veru, prevera-vanje, preverenje; fil. logika konverzija obrtanje jednog suda, tj. kad suojekat i predikat promene svoja mesta (up. kon-trapozicija); prav. pretvaranje Jednog pravnog odnosa u drukiji, npr. zakupa u najam. konverzirati (lat. conversari) razgovarati, zabavljati se razgovorom; uiti strani jezik razgovorom. konverzus (lat. conversus) v. konvertit. konverter (lat. convertere okretati, pretvarati) 1. tehnol. aparat za preiavanje rastopljenog metala oksidacijom; 2. TV adapter koji omoguava primanje frek-ventnog podruja za koje televizor nije bio prvobitno konstruisan; 3. el. menja; konvertor. konvertibilan (nlat. convertibilis) pretvor-ljiv, preobratljiv. konvertibilnost (lat. convertere okretati, pretvarati) preobratljivost, pretvorlji-vost, promenljivost (u). konvertiplan (eng. convertiplane) avion sa rotorom, kombinacija helikopteri i aviona. konvertirati (lat. convertere) preobraziti, preobraati, preobratiti, pretvoriti, promeniti (u); preveriti, preveravati, preobratiti, prevesti u drugu veru; fin. pretvoriti (ili: pretvarati) jedan dug u drugi pod povoljnijim uslovima po dunika.

konvertit (ital. convertito) preverenik, onaj koji je preao iz jedne vere u drugu, preobraeni; konzervus. konvertita (ital. convertita) preverenica, preobraenica, ona koja je prela u drugu veru, preobraena; konverza. kon viveca (ital. con vivezza) muz. ivahno, ivo. konvivij(um) (lat. convivium) gozba, ast, goenje. kon vigore (ital. con vigore) muz. krepko, ivahno, snano, izrazito. konvikt (lat. convictus) zavod u kome stanuju studenti katolike teologije ili aci uopte; takoe: ustanova u kojoj se aci hrane besplatno ili uz znatan popust. konviktorij(um) (nlat. convictorium) zajednika trpezarija. konviktorist(a) (lat. convictus) pitomac konvikta. konvikcija (lat. convictio, convincere) prav. uverenje, ubeenje, dokaz. konvincirati (lat. convinecere) prav. ubediti, uveriti, dokazati. konvoj (fr. convoi pratnja) voj. grupa trgovakih ili transportnih brodova sa pratnjom jedinica ratnih brodova (radi zatite od napada neprijateljskih podmornica i aviona); grupa vozila koja se kree pod zatitom oruane pratnje; svaka oruana pratnja kojoj je zadatak zatita. konvokacija (lat. convocatio) sazivanje, sa-ziv; prav. pozivanje poverilaca. konvolatilizacija (nlat. convolatilisatio) hen. saisparavanje, pretvaranje u paru zajedno sa drugim tenostima. konvolvulus (lat. convolvulus) bog. poponac, s lak; med. zapletenost creva. konvolut (lat. convolvere smetati, skotura-ti, convolutim) smotak akata; sveska za akta (ili: spise). konvoluta (nlat. convoluta) apx. zavojica na jonskom kapitlu. konvolucija (nlat. convolutio) med. umotavanje. konvocirati (lat. convocare) sazvati, sazi-vati. konvulzibilitet (nlat. convulsibilitas) med. trzavost, trzanje miia. konvulzivan (lat. convulsus, nlat. convul-sivus) med. grevit, praen grevima; koji izaziva greve (ili: trzaje). konvulzija (lat. convulsio, convellere) med. grenje, grevi, trzanje; fig. trzavica; pokret, potres. konvulzionar (nlat. convulsionarius) med. onaj koji boluje od grenja, trzanja miia; takoe: kveker. kongelativan (nlat. congelativus) koji izaziva smrzavanje, koji smrzava. koigelacija (lat. congelatio) smrzavanje, smrznue, sleavanje, sleenje; smrznue, smrznutost, sleenje, sleenost; stvrdnjavanje, zgruavanje.

kongelirati

448

kondsnzativan

kongelirati (lat. congelare) smrznuti, smrzavati; zgusnuti, zgunjava; zgruati, usiriti. kongenerian (lat. congener, genus rod) jednorodan, istorodan, istovrsan. kongenijalan (nlat. congenialis) duhovno srodan, srodan po duhu. kongenijalitet (nlat. congenialitas) srodnost po duhu, duhovna srodnost. kongenijalnost v. kongenijalitet. kongenitalan (lat. congenitus, nlat. sopgenitalis) uroen, koji postoji od samog roenja, npr. neka bolest (mana srca). kongerirati (lat. congerere) snositi, zgrta-ti, nagonilavati; up. kongestija. kongestivan (nlat. congestivus) koji izaziva navalu krvi, koji potie od navale krvi. kongestija (lat. congestio) ned. navala krvi ili sokova, prepunjavanje jednog organa krvlju, podilaenje krvi. konglobacija (lat. conglobatio) zgrtanje, gomilanje; ret. gomilanje dokaza. konglobirati (lat. conglobare) gomilati, nagomilavati; ugrudvati, ugrudvavati. konglomerat (lat. conglomerare zgomilati, zbiti) geol. gromaa, slepljevina (kad se kakvim lepkom slepi krupan reni, jezer-ski ili morski ljunak ili valuci); fig. prenatrpanost, meavina svega i svaega. konglomeracija (lat. conglomeratio) gomilanje, nagomilavanje, slepljivanje; spajanje svega i svaega. konglomerirati (lat. conglomerare) zgrudva-ti, nagomilati, skupiti, slepiti. konglutinantan (lat. conglutinans) lepljiv, slepljiv. konglutinancia (lat. conglutinantia) pl. farh. v. koletika. konglutinat (lat. conglutinatum) neto slepljeno; min. nekristalisan kamen slepljen nekom masom. konglutinacija (lat. conglutinatio) slepljivanje, slepljenje; zgunjavanje, zgrua-vanje, usiravanje. konglutinirati (ital. conglutinare) lepiti, slepiti; zgusnuti, zgunjavati. kon granita (ital. con gravlta) iuz. dostojanstveno, sa dostojanstvom. kongratulacija (lat. congratulatio) v. gratulant ja. kongratulirati (lat. congratular) v. gratuli-rati. kon gracija (ital. con grazia) muz. ljupko, umilno. kongregati (nlat. congregatum) pl. min. nekristalisano kamenje koje se samo sobom, bez neke naroito lepljive materije, slabo odrava u vezi. kongregacija (lat. congregatio) verske udruenje, zajednica, bratstvo; udrui-vanje vie manastira istoga reda u organizovanu celinu; skuptina kardinala; naziv jedanaest administrativnih odeljenja kardinalskog kolegijuma u Rimu (inkvizicija, propaganda vere itd.).

kongregacionalisti (lat. congregatio) pl. lanovi verske partije u Engleskoj koji priznaju kao jedini izvor vere Sv. pismo, odbacuju svaku simbolinu versku formu, ne priznaju nikakve verske poglavare (biskupe, papu); independenti. kongregacionisti (lat. congregatio) pl. lanovi jedne verske kongregacije, naroito jezuitske. kongregirati (lat. congregare) sabrati, udruiti, sjediniti, skupiti. kongres (lat. congressus) skuptina, skup, zbor, sastanak radi dogovaranja i savetovanja o zajednikim poslovima; naroito: sastanak punomoenika vie drava (npr. Pariski, Beki kongres); skuptina lanova istog stalea i iste struke (pro-fesorski, uiteljski, geografski itd. kongres) ili istih naela (partijski kongres); u SAD: zakonodavna skuptina narodnih poslanika. kongresija (lat. congressio) sastajanje, sastanak. kongresist (lat. congressus) lan kongresa, uesnik u kongresu. kongruentan (lat. congruens) saglasan, jednak, podudaran; mat. podudaran, jednak i slian, istog oblika i jednake povrine. kongruentnost (lat. congruere) v. kongruen-cija. kongruencija (lat. congruentia) saglasnost, slaganje; podudarnost, slinost i jednakost; istovetnost oblika i jednakost povrina; kongruentnost. kongruirati (lat. congruere) biti saglasan, slagati se; podudarati se, poklapati se, biti slian i jednak. kongruitet (nlat. congruitas) saglasnost, slaganje, potpuna jednakost. kon gusto (ital. con gusto) muz. v. gustozo. kondebitor (lat. condebitor) prav. sadunik. kondemnat (lat. condemnare osuditi, sopdemnatus) prav. osuenik. kondemnator (lat. condemnator) prav, onaj koji izdejstvuje donoenje presude, tui-lac. kondemnatoran (nlat. condemnatorius) prav. osudni, kazneni; kondemnatorna presuda (nlat. sententia condemnatoria) osudna presuda, ona koju izrie sud kad nae da je osuenik kriv za delo za koje se optuuje. kondemnacija (lat. condemnare osuditi, condemnatio) prav. osuda, kazna. kondenzabilan (nlat. condensabilis) koji se moe zgusnuti, zgunjiv. kondenzabilitet (nlat. condensabilitas) mogunost zgunjavanja, zgunjivost. kondenzans (lat. condensans) sredstvo za zgunjavanje; pl. kondenzaciJa. kondenzancia (lat. condensantia) pl. v. kondenzans. kondenzat (lat. condensare zgusnuti) fiz. tenost nastala kondenzacijom neke pare. kondenzativan (nlat. condensativus) zgunjavan, koji zgunjava, zgunjavajui.

kondenzator

449

konduit-lista

kondenzator (nlat. condensator) fiz. zgunji-va, skuplja; elektrini kondenzator dve metalne ploe, razdvojene slojem od materijala koji ne provodi elektricitet, die-lektrikuma (vazduh, staklo, porcelan, pa-rafin i dr.), od kojih je jedna vezana s izvorom elektriciteta a druga sa zemljom (slui za nagomilavanje elektriciteta u veoj koliini no to bi se to moglo postii samo sa jednom ploom); kod par-nih maina: sud s vodom u kome se zgunjava izraena para iz stubline, cilin-dra; kod pei za topljenje: sprava za zgunjavanje tenih supstanci. kondenzacija (lat. condensatio) fiz. zgunjavanje, pretvaranje pare u tenost putem rashlaivanja ili pritiska; elektrina kondenzacija zgunjavanje, nagomilavanje elektriciteta pomou elektrinog kondenzatora, lajdenske boce itd.; zbijanje, saimanje. kondenzirati (lat. condensare) zgusnuti, zgupgnjavati; zbiti, zbijati, skupljati; fig. saeti, saimati. kondenzitet (nlat. condensitas) gustoa, zgusnutost. kondenzovati v. kondenzirati. kondenzor (lat. condensor) aparat za osvetljavanje objekte posmatranja (kod mikroskope i projekcionog aparata); opt. soivo sabiraa, sakupljaa. kondikcija (lat. condictio) otkazivanje, otkaz; prav. zahtev za povraa] stvari koja nam pripada ili prava koje nam pripada; svaka lina tuba uopte. kon dilienca (ital. con diligenza) .itz. paljivo, briljivo. kondilom (gr. kcndylos) ked. guta, guka, izrataj, bradavica; prid. kondilomatozan. kondilus (gr. kondylos) znat. zglob, zglavak, ukalj. kondirektor (nlat. condirector) saupravnik. konditor (lat. condere osnovati, conditor) l. osniva, tvorac. konditor (lat. condire zainiti; ukusno zgo-toviti, conditor) 2. poslastiar; luksuzni pekar. konditoraj (lat. condire zainiti; ukusno zgotoviti) poslastiarnica; radnja sa luksuznim pecivom. konditum (lat. condire, conditum) farm. pomeano, zainjeno eerom. kondicija (lat. conditio) uslov; stanje, okolnost; sluba, poloaj, nametenje; mesto koje se dobiva pod izvesnim uslovima; privatno pouavanje aka, davanje privatnih asova acima; biti u kondiciji sp. biti u dobrom (ili: povoljnom) stanju (rva, bokser, teniser, fudbaler, veba na spravama, trkaki konj i dr.). kondicional (lat. conditionalis) gram. pogod-beni nain (kod glagola), npr.: Putovao bih, kad bih mogao. kondicionalan (lat. conditionalis) uslovan, pogodbeni; gran. kondicionalna ili pogod29 Leksikon

bena reenica ona koja kazuje pogodbu ili uslov pod kojim se vri ili bi se vrila radnja glavne reenice, npr.: Pomogao bih ti kad (ako) bih mogao. kondicionalizam (lat. condicio) fil. uenje po kojem pojam uzroka treba zameniti pojmom uslova. kondicionirati (lat. conditio) usloviti, uslovljavati; biti u nekoj slubi, zauzi-mati neko mesto; biti dobro kondicioni-ran (fr. conditionne) biti dobro ouvan, u dobrom stanju; kondicionirana menica uslovna menica. kondicio sine kva non (lat. conditio ine qua pop) uslov bez koga se neto ne moe zamisliti ili izvriti, tj. neminovan, neophodan, nuan, apsolutan uslov. kondicirati (lat. condicere) prav. tuiti, sudskim putem zahtevati vraanje neke stvari ili prava. kondolencija (lat. condolentia) sauee, saaljenje; izjava sauee. kondolirati (lat. condolere) saaljevati, uestvovati u ujoj alosti; izjaviti (ili: izjavljivati) sauee. kon dolore (ital. con dolore) muz. s bolom, tuno, alosno. kon doleca (ital. con dolcezza) muz. ljupko, umilno, slatko. kondom (fr. condom) kouljice, navlaka od gume ili ribljeg mehura koja se navlai na muki spolni organ radi predohrane od zaraze i zatrudnjavanja, nazvana po pronalazau, engleskom lekaru Conton-y; up. prezervativ. kondominat (nlat. condominatum) zajednika vladavina vie lica nekom zemljom; imanje sa vie gospodara. kondominij(um) (nlat. condominium) zajedniko vladanje vie drava nekom teritorijom, saposedovanje, zajedniko vlasnitvo, suvlasnitvo. kondominus (nlat. condominus) saposednik, suvlasnik. kondonacija (lat. condanatio) prav. poklanjanje, darivanje; oproptgenje. kondor (tl. condor) zool. najvei junoameriki sup, leinar. kondota (ital. condotta) pratnja, sprovo-enje; trg. otpremanje, odailjanje robe. kondotjeri (ital. condotieri) pl. voe najamnikih trupa u XIV i XV v., koji su u Italiji esto bili veoma moni; avanturisti. konduita (fr. conduite, lat. conducere) vladanje, ponaanje (naroito u slubi); ophoenje, nain ivota; svedodba o ponaanju. konduit-lista (fr. conduite, nem. Liste) lista u koju pretpostavljeni belee kvali-fikacije, zasluge, radnu sposobnost i ponaanje slubenika (inovnika) ili oficira.

kondukter

450

konzistorija

kondukter (fr. conducteur) voa, pratilac, sprovodnik (voza, tramvaja, pote, broda itd.); nadzornik, upravnik radova. konduktibilan (nlat. conductibilis) provod-ljiv, koji se moe rasprostreti ili iriti provoenjem, sprovodljiv. konduktibilitet (nlat. conductibilitas) provodljivost, mogunost provoenja. konduktor (lat. conductor) prav. zakupac; fiz. provodnik (elektriciteta, toplote itd.), tvar (ili: graa, supstanca) koja ima svojstvo da provodi elektricitet, toplotu itd., tj. da se kroz nju prostire toplota itd. od sloja do sloja (up. konvekcija, radijacija); naziv za jedan deo maine za proizvoenje elektriciteta trenjem koji skuplja elektricitet; gromovod na zgradama; med. hirurki instrumenat pomou koga se unosi neki drugi instrumenat u organe, uplja sonda; takoe: osoba koja prenosi bolest u prikrivenom stanju. kondukcija (lat. conductio) u rimskom pravu: davanje u zakup, iznajmljivanje; fiz. provoenje (toplote, elektriciteta, itd.), pro-stiranje od sloja do sloja ili od delia do delia; up. konvekcija, radijacija. kondurango-kora med. kora biljke gonolobus condurango, koja se upotrebljava kao lek protiv raka. konducirati (lat. conducere) voditi; spro-voditi, pratiti; provoditi; prav. najmiti, zakupiti. koneks (lat. connexus) spoj, tesna veza. koneksa (lat. soppeha) pl. spojene stvari, stvari koje su u meusobnoj vezi. koneksija (lat. connexio) veza, tesna veza; uticajno poznanstvo. konektiv (nlat. connectivum) bog. veza, produetak pranikog nita izmeu pranikih kesica. konektirati (lat. connectere) svezati, spojiti, skopati; biti spojen, biti vezan, biti u vezi. kon espresione (ital. con espressione) uz. sa izrazom, izrazito. konetabl (fr. connetable) maral, nekadanji glavni zapovednik vojske u Francuskoj; takoe kao nasledna poasna titula; u Engleskoj; policijski slubenik, kon-stabler. konz ... rei kojih nema ovde treba traiti pod kons. 1.1. konzerva (fr. conserve, ital. conserva) naroito spremljene i od kvarenja osigurane ivotne namirnice (voe, povre, ribe, meso) u limenim, dobro zatvorenim i zalemljenim kutijama ili bocama, turi-ja; voj. spoljanje utvrenje ispred velikog utvrenja. konzervabilan (nlat. conservabilis) sauv-ljiv, odrljiv, koji se moe sauvati, odrati. konzervativan (nlat. conservativus) koji odrava, koji uva ono to se zateklo, koji je protivan novotarijama, naroito u

politikom ivotu, staromodan, zastareo; supr. liberalan. konzervativac (nlat. conservativus) ovek konzervativnih pogleda i shvatanja; lan konzervativne stranke; supr. liberal. konzervativizam (lat. conservare sauvati, odrati) pravac miljenja i tenja onih koji ele da se odrava i uva staro, ono to se zateklo i nasledilo (u privatnom, drutvenom, politikom itd. ivotu). konzervator (lat. conservator) nadzornik, uvar; onaj koji odrava u redu umetnike stvari, starine, naune zbirke i sl. konzervatorij(um) (nlat. conservatorium) visoka muzika kola (u rangu fakulteta), zavod za negovanje dobre muzike; kua u kojoj se uvaju biljke od zimske hladnoe, zimska bata. konzervatorist(a) (nlat. conservatorium) ak visoke muzike kole; fig. ovek visoke muzike kulture. konzervacija (lat. conservatio) l. odravanje, odranje, uvanje; princip konzer-vacije energije naelo odranja energije; 2. spremanje hrane biljne i ivotinjske (suenjem, salamurom, dimljenjem, toplotom, hladnoom i hemikalijama), tako da se moe sauvati od kvarenja due vremena. konzerviran! (lat. conservare) uvati, ou-vati, sauvati, odrati; metati u turiju, praviti konzerve; prid. konzerviran. konzervisati v. konzervirati. konzilijar (lat. consiliarius) venik, savetnik; savetodavac; naroito: savetodavni lekar koji vai kao autoritet u svojoj struci. konzilij(um) (lat. consilium) savet, predlog; savetovanje, veanje. konzilijum abeundi (lat. consilium abeundi) savet aku da napusti kolu (zbog slabog uenja ili krivice), neto blaa vrsta relegacije. konzilijum medikum (lat. consilium medicum) lekarski savet, lekarske miljenje. konzilirati (lat. consiliar) veati, savetovati se; davati savet, savetovati; udaljiti od kole. konzistentan (lat. consistens) vrst, gust, jedar (npr. konzistentna mast); fig. stalan, postojan, odrljiv. konzistencija (nlat. consistentia) vrstoa, gustoa, slabija ili jaa povezanost sastojaka, trajnost; fig. stalnost, postoja-nost. konzistirati (lat. consistere) istrajati, biti istrajan, odrati se, ostati (ili: ostajati) pri emu. konzistorija (lat. consistorium) kod Rimljana: carski savet; mesto gde se taj savet sastajao; kod pravoslavnih: duhovni sud, pomoni organ eparhijskih episkopa pri vrenju njihove sudske vlasti; kod katolika: skuptina biskupovih pomonih organa, skuptina kardinala pod pred-

451
sednitvom pape; kod protestanata: crkvena vlast; pr. konzistorijalan. konzola v. konsola. konzorcij(um) (lat. consortium) v. konsorcijum. konzul (lat. consul) u starorimskoj republi-ci: titula dvojice najviih slubenika koji, zajedno sa senatom, upravl>ahu dravom; naziv tri najvia funkcionera u Francuskoj Republici (17991804); danas: slubenik koji u inostranstvu zastupa trgovake i privredne interese svoje drave i njenih podanika, a katkad mu se poverava i diplomatska funkcija (po rangu se dele na: generalne konzule, konzule, vice-konzule i konzulske agente. konzulat (lat. consulatus) dostojanstvo i zvanje konzula; nadlenost konzula; predstavnitvo jedne drave u raznim mestima druge kojemu je na elu konzul; kancelarija konzula. konzulsnt (lat. consulens) savetodavac, branilac, zastupnik; pravni savetnik. konzulirati (lat. consulere) savetovati se, pitati za savet. konzult (lat. consultum) odluka, reenje; pravio miljenje. konzulta (ital., p. consulta) savetodavna skuptina; dravni savet u Italiji i paniji. konzultativan (nlat. consultativus) savetoda-van. konzultator (nlat. consultator) onaj koji trai savet za to ili za miljenje o emu. konzultacija (lat. consultatio) v. konsulta-cija. konzultirati (lat. consultare) v. konsulti-rati. konzultovati v. konsultovati. konzultor v. konsultor. konzum (lat. consumere troiti, potroiti) potronja, troenje, proa. konzument (lat. consumere) potroa, naroito ivotnih namirnice i robe (supr. producent). konzumirati (lat. consumere) troiti, potroiti; jesti. konzumtibilije (nlat. consumtibilia) pl. roba koja se troi, naroito koja je za jelo, ivotne namirnice. konzumtivan (nlat. consumtivus) koji troi, nagrizan, koji nagriza, koji unitava. konzumtor (lat. consumtor) potroa. konzumcija (lat. consumtio) trg. troenje, potronja, npr. ivotnih namirnice; med. troenje tkiva, slabl>enje, suenje, su-ica. koniin (gr. koneion kukuta) hem. tenost bez boje, neprijatna i omamljiva mirisa, nalazi se u kukuti, veoma otrovan alkaloid (otrov kojim su otrovali Sokrata); ciku-tin. konimetar (gr. konos kupa, metron mera) sprava za merenje kupa.

kon]unktiv

konioza (gr. konis prah) med. oboljenje koje nastaje usled udisanja raznih vrsta praha (ugljenog, krenog, bakarnog, eleznog i DR-)konifere (gr. konos iarka, lat. ferre nositi, proizvoditi) pl. bog. etinari, npr. bor, omorike, jela, smra itd. konicitet (gr. konos kupa) kupastost; kosina, nagnutost. konian (gr. konos) kupast, unast, u obliku kupe; konana refrakcija prelamanje svetlosnog zraka u kupast snop; konano ogledalo kupasto ogledalo. konjektansa (lat. conjicere, conjectanea) pl. zbirka napomena, zapaanja, trenutnih desetaka i slino. konjektura (lat. conjectura) nasluivanje, nagaanje, pretpostavka, verovatnoe; nain itanje starih pisaca koji se oslanja na pretpostevke i nagaanja. konjekturalan (lat. conjecturalis) koji se osniva na nagaanjima, nasluivanjima, pretpostavkama. konjekturalizam (lat. conjectura nasluivanje) fil. uenje Nikole Kuzanuse (Kuzan-skog, 14011464), po kojem je, s obzirom na nedovoljnost naega saznanja, sve nae znanje samo nasluivanje i nagaanje beskrajne istine. konjekturirati (lat. conjectura) negeeti, pretpostavljati. konjicirati (lat. conjicere) nageati, praviti verovatne zakljuke; objanjavati (ili: popravljati, utvrivati, postavljati) verovatne varijacije nekog teksta. konjugalan (lat. conjugalis) brani, koji se tie braka; supruniki. konjugata (lat. conjugata linea) znat. mali prenik zdelice (karlice). konjugacija (lat. conjugatio spajanje) gram. promena glagola po licu, broju, vremenu, nainu i rodu; bog., zool. sljubljivanje (kod izvesnih alga i jednoelinih ivotinja jednostavan spolni proces koji se sastoji u stapanju dveju elija). konjugijum (lat. conjugium) brak. konjugirati (lat. conjugare) v. konjugovati. konjugicidijum (nlat. conjugicidium) prav. ubistvo branog druga. konjugovati (lat. conjugare spregnuti, spre-zati, spojiti, stajati) gram. menjati glago-le; geom. konjugovani prenici spregnuti prenici (jednog kupinog preseka): dva prenika takva da je svaki paralelan sa dirkom na kraju drugoga; fiz. konjugovana ogledala spregnuta ogledala: dva parabol-na ogledala postavljena tako jedno prema drugom da se toplotni ili svetlosni zraci koji polaze iz ie jednoga od njih odbijaju paralelne ka drugom, pa odatle u njegovu iu. konjugirati (lat. conjugere) vezati, spojiti, sjediniti, dodati. konjunktiv (lat. conjunctivus) gram. zavisni nain u glagolskoj promeni kojim se iska-

konjunktiva

452

konkordirati

zuje radnja koja se pretpostavlja (u grkoj, latinskoj, francuskoj i nemakoj grama-tici). konjunktiva (lat. conjunctiva) znat. veznica onih kapaka, venjaa, sluzokona opna koja vezuje onu jabuicu sa kapcima i oblae njihovu unutarnju stranu, kao i jedan deo one jabuice. konjunktivan (lat. conjunctivus) gram. koji se tie konjunktiva, koji stoji u konjunkti-vu, uslovljen; spoj ni, vezivni. konjunktivitis (lat. conjunctiva veznica onih kapaka) med. zapaljenje onih kapaka; v. konjunktiva. konjunktivni sudovi log. sudovi sa jednim subjektom (S) i sa vie predikata (Pi, P2, RZ . . .), npr.: Godinja doba su prolee, leto, jesen i zima. konjunktura (nlat. conjunctura) sticaj zgodnih prilika, okolnost, prilika; trg. izgled na povoljnu ponudu i tranju robe koji se prua ili ukazuje poslovnim pre-duzeima. konjunkcija (lat. conjunctio) stajanje, zdruenje; gram. veznik, svezica (a, i, ali, jer); astr. poloaj dva nebeska tela koja se, posmatrana sa Zemlje, nalaze u istom pravcu sa iste strane (supr. opozicija); povoljan ili nepovoljan sticaj okolnosti (=konstelacija), naroito u politici i na berzi. konjurant (lat. conjurans) zaverenik, urot-nik. konjurat (lat. conjuratus) v. konjurant. konjuracija (lat. conjuratio) zavera, urota. konkavan (lat. concavus) izduben, uduben (supr. konveksan); konkavnom se naziva unutranja strana jedne krive linije i povrine; konkavno soivo opt. izdubeno soivo. konkavitet (lat. concavitas) izdubenost, udubenost, ugnutost. konkavno-konveksan (lat. concavus, conve-xus) opt. izdubeno-ispupen. konkavno-konkavan (lat. concavus) opt. dvoguboizduben, ugnut s obe strane. konkameracije (lat. concameratio) pl. odelj-ci, pregrade, odeljenja, komore. konkatenacija (lat. concatenatio) povezanost, vezivanje (lancima). konkauze (lat. concausae) pl. fil. sauzroci, sporedni uzroci, tj. oni koji deluju zajedno sa glavnim uzrokom. konkvistadori (p. conquistadores) pl. pogrean izgovor, v. konkistadori. konkista (p. conquista osvojenje) period prvih otkria u Americi. konkistadori (p. conquistadores) osvajai; u nekadanjim panskim i portugalskim posedima Srednje i June Amerike: osvajai zemlje i njihovi potomci, koje je dvor nagraivao plemikim titulama i velikim imanjima; fig. zavojevai, osvajai, pustolovi.

konklave (lat. conclave) zakljuana odaja", kardinalska skuptina za biranje pape; tajna zakljuana dvornice u kojoj se vri izbor pape (ranije u Kvirinalu, zatim u Vatikanu). konklavist(a) (lat. conclave) lice dodeljeno kardinalu (sluga, lekar) za vreme biranja pape, koje ne moe napustiti konklave dok se izbor ne izvri. konklamacija (lat. conclamatio) vikanje, vika; klicanje. konkludirati (lat. concludere) log. zakljui-vati, zakljuiti, izvoditi (ili: izvesti) zakljuak. konkluzivan (nlat. conclusivus) zakljuni, koji sadri zakljuak, zavrni; gram. kon-kluzivne ili zakljuke reenice nezavi-sne reenice od kojih se druga javlja kao zakljuak prve, npr.: nisi uio, dakle ne moe ni znati. konkluzio (lat. conclusio) log. zakljuak, logiki akt miljenja gde se izvodi sud iz jednog suda ili vie sudova (premisa). Ako se izvodi iz jednog suda, onda je neposredan, a ako se izvodi iz dva suda ili vie sudova, onda je posredni zakljuak ili silogizam; ret. zakljuak, zavretak govora. konkluzum (lat. conclusum) ono to je odlueno, odluka, reenje, zakljuak. konkokcija (lat. concoquere skuvati, svariti) varenje, kuvanje, prekuvavanje (hrane u elucu). konkomisar (nlat. concomissarius) prav. saopunomoenik. konkomitantan (lat. concomitari pratiti) koji prati, koji sadejstvuje, koji se pojavljuje istovremeno. konkomitirati (lat. concomitari) pratiti, sadejstvovati; konkomitirajui simptomi ned. pojave koje samo prate, sporedne (ili: nebitne, nevane) pojave kod bolesti. konkordabilan (lat. concordabilis) koji se moe sloiti, sloljiv, saglaljiv. konkordabilitet (lat. concordabilitas) mogunost slaganje, sloljivost, saglalji-vost. konkordantan (lat. concordans) saglasan, sloan, jednoduan, skladan. konkordancija (lat. concordantia) saglasnost; alfabetski spisak svih rei koje dolaze u jednom spisu, npr. u Bibliji (verbalna konkordancija) sa navoenjem citata, ili spisak svih mesta koja se odnose na neku misao ili neki predmet (realna konkordancija); geol. pojava kad povrine slojeva teku paralelne. konkordat (lat. concordatum) sporazum, nagodba; naroito: sporazum izmeu pape i jedne svetovne sile o odnosima i pravima rimokatolike crkve u toj dravi. konkordija (lat. concordia) sloga, saglasnost, jednodunost. konkordirati (lat. concordare) slagati se, biti saglasan.

konkorporacija

453

konotativan proizvoaa za realizaciju roba. Ako je ponuda robe vea od potranje, onda konkurencija besni meu vlasnicima robe; uspeva se niskim cenama (dakle viom proizvodnou rada) i kvalitetom robe. Slabiji proizvoai propadaju. Ako je ponuda robe manja'1 od potranje, onda se konkurencija prenosi na stranu potranje. Kupci se nadmeu u nabijanju cena, a prodavci imaju neki vid monopola. konkurencije klauzula (lat. concurrentiae clausula) trg., prav. pogodba kojom se slubenik (npr. trgovaki pomonik) ograniava, u korist svoga nekadanjeg poslodavca, u svom privrednom radu. konkurzifeks (nlat. concursifex) prav. zajedniki dunik; up. konkurs. konkurzus kreditorum (lat. concursus creditorum) v. pod konkurs. konkurs (lat. concursus) takmienje vie osoba za neku stvar, povlasticu, nagradu, neki poloaj, naticanje, utakmica; raspi-sati konkurs = raspisati steaj; trg. steaj, zajedniki istup poverilaca radi obe-teenja svojih potraivanja od zajednikog dunika ija pasiva premaa aktivu, ili je, sticajem prilika, postao nesposoban da odgovara svojim novanim obavezama (konkurzus kreditorum). konkusija (lat. concussio) zaplaivanje u cilju iznuavanja novca, globljenje, primanje mita; krimen konkusionis (lat. cri-men concussionis) prav. zloin iznuavanja novca, primanja mita. konkusionar (nlat. concussionarius) prav. iznuiva, globadije, derikoa. konkusor (lat. concussor) prav. v. konkusionar. kon mogo (ital. con moto) muz. v. pod motus. konoid (gr. konos kupa, eidos oblik, vid) telo koje nastaje obrtanjem kupinog preseka oko svoje ose, npr. paraboloid, hiper-boloid i dr. konoidan (gr. konoeides kupast, eidos) kupast. konopejon (gr. konopelon od konops komarac) mrea za zatitu od muica i komaraca, komarnik; krevet sa zavesama od tanke materije za odbijanje muica; up. kanabe. konosament (ital. connoscimento) trg. v. konosman. kon oservanca (ital. con osservanza) muz. s panjom, paljivo. konosman (fr. connaissement) trg. pomorski tovarni list, na kome kapetan lae potvruje poiljaocu prijem izvesne robe i obavezuje se da e je, poto mu se plati podvoz, predati na odreeno mesto. konotativan (lat. con, notare obeleiti) saobeleavajui, saoznaavajui (kae se o jednom izrazu koji ne oznaava neki predmet", nego on postaje jasan i razumljiv samo po jezikoj vezi, npr. i, ali, ma, da).

konkorporacija (lat. concorporatio) prisajedinjavanje, prisajedinjenje, zdruzkivanje, zdruenje. konkorporirati (lat. concorporare) prisajediniti, prisajedinjavati, sajuziti, zdruiti, zdruivati, primiti u drutvo, primiti u bratstvo. konkreditirati (nlat. concreditare) uestvovati s drugima kao poverilac, npr. u nekom zajmu. konkreditor (nlat. concreditor) sapoverilac. konkrement (nlat. concrementum) telo koje nastaje zgunjavanjem neke tenosti u ovejem ili ivotinjskom telu (npr. kamen u mokranom mehuru). konkrescencija (lat. concrescentia) srai-vanje, slepljivanje. konkret (eng. concret) engleski kameni malter. konkretan (lat. concretus) srastao", stvaran, koji se moe opaziti ulima, opaa-jan, opipljiv, telesni; konkretan pojam log. pojam koji oznaava ulima opaljivu stvar ili ulima opaljivo svojstvo (supr. apstraktan). konkretizirati v. konkretizovati. konkretizovati (lat. concrescere srasti, concretus) uiniti da neto bude stvarno, prikazati (ili: predstaviti) stvarno,
OPIPLjIVO.

konkretum (lat. concretum) stvar koja postoji, npr. ovek, ivotinja, drvo itd.; in konkreto (lat. in concreto) u stvarnosti, u datom sluaju, u stvarnom sluaju, ono to se javlja u oblasti stvarnoga. konkrecija (lat. concretio) sraivanje, skupljanje u jedno; zgunjavanje, usiravanje, stvrdnjavanje, smrzavanje nekog tenog tela; med. taloenje stranih tvari u telu, npr. kamena u mokranom mehuru; mia. mineralna masa koja je postala koncentracijom mineralne supstancije oko jednog sredita; fig. otelovljenje, ovaplo-enje. konkrecijanci (lat. concretio) pl. psiholozi koji smatraju da je dua nerazdvojive od tela. konkubina (lat. concubina) nalonica, vanbrana ena; bludnica. konkubinar (nlat. concubinarius) nalonik, vanbrani mu; bludnik. konkubinat (lat. concubinatus) divlji brak, nalonitvo; blud. konkubitus (lat. concubitus) snoaj, oble-aj, obljuba; konkubitus anticipatus(hzl. concubitus anticipatus) prav. prevremeni snoaj (npr. verenika, pre venanja). konkurator (lat. concurator) prav. sastaralac, sututor, lan starateljstva. konkurent (lat. concurrens) suparnik, tak-mac, takmiar, nadmeta. konkurencija (nlat. concurrentia) l. suparnitvo, takmienje, nadmetanje, utakmica; takmienje vie osoba (npr. za raspisanu nagradu, poloaj i sl.); 2.. borba robnih

konotacIJa

454

konskribirani

konotacija (nlat. connotatio) saprijavlji-vanje; konotacioni termin prav. rok za prijavu svih dugova i potraivanja u jednom steaju. konoftalmus (gr. konos kupa, ophthalmos oko) med. kupasta ispadnutost oka. konpanija (fr. compagnie) v. kompanije. konpanjon (fr. corapagnon) v. kompanjon. kon pasione (ital. con passione) muz. strasno, strastveno, sa uzbuenjem; pasionato. konrektor (nlat. conrector) saupravitel., nastavnik koji po rangu dolazi iza rektora i koji ga zastupa. konrektorat (nlat. conrectoratum) zvanje i kancelarija konrektora. kons . . . rei kojih nema treba traiti pod konz L!. I. konsakramental (nlat. consacramentalis) v. konjurator. konsangvinitet (lat. consanguinitas) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. konsangvinian (lat. consanguineus) srodan po krvi, srodan po ocu. konsekventan (lat. consequens) dosledan, sledstven, postojan u naelima, veran sam sebi, tj. svojim naelima i tvrdnjama, nepokolebljiv. konsekvencija (lat. consequentia) posledica; log. zakl>uak; doslednost, postojanost, nepokolebljivost; vanost i znaaj neke stvari (s obzirom na njene posledice). konsekvirati (lat. consequi) sledovati, ii za kim; stei, sticati, postizati, postii, zadobiti. konsekracija (lat. consecratio) osveenje, osveivanje, osvetavanje, npr. crkve; posveenje u in vieg katolikog sveten-stva; osveenje hleba i vina pri priesti (kod katolika). konsekrirati (lat. consecrare) osvetiti, osveivati, osvetavati, osvetiti; po-svetiti u in. konsektarijum (lat. consectarium) posledica, zakljuak. konsekutivai (lat. consecutivus) posledini, sledben; sledni, uzastopni; konsekutivne bolesti med. one koje se javljaju kao posledica ranijih bolesti; log. konsekutivne oznake jednog pojma su one koje dolaze iz drugih, tj. konstitutivnih oznaka; psih. konsekutivne slike paslike, tj. sledbene posledine slike; gram. konsekutivna reenica posledina reenica (ona zavisna reenica kojom se kazuje posledica radnje kazane u glavnoj reenici; npr.: Toliko sam umoran da se jedva kreem). konsekucija (lat. consecutio) sled, sleenje, sledovanje; sled, posledica, zakljuak. konsekucio temporum (lat. consecutio temporum) gram. sled vremena, pravilno slaganje vremena u reenici. konsenzualan (nlat. consensualis) koji sao-sea, saoseajan; konsenzualniugovor prav. ugovor ija se vanost osniva samo na

prostom pristanku ugovarakih strana (kontrahena ta). konsenzus (lat. consensus) slaganje, pristanak, odobrenje (npr. za stupanje u brak i sl.); pismeno odobrenje; saoseanje; fil. saglasnost misaonih bia (uzima se esto kao jedan od kriterija istine); konsens. konsenzus gencijum (lat. consensus gentium) teol. saglasnost svih naroda u pogledu verovanja u postojanje boanstva (uzima se esto kao dokaz za postojanje boga). konsens (lat. consensus) v. konsenzus. konsentirati (lat. consentire) saglasiti se, saglaavati se, slagati se, sporazumeti se, jednoglasno odluiti. konsignant (lat. consignans) trg. onaj koji daje robu u konsignaciju. konsignatar (nlat. consignatarius) sapotpi-snik, npr. svedodbe, uverenja; trg. prima-lac konsignirane robe. konsignacija (lat. consignatio) obeleavanje (znakom), peaenje; trg. deponovanje, predaja robe na uvanje ili radi prodaje; naroita vrsta komisione prodaje, uobiajena pri trgovini robom sa udaljenim, naroito prekomorskim mestima, gde po-iljalac robe (konsignant) prima od prodavca iste (konsignatara)u menicama predujam na tu robu (obino jednu treinu do dve treine iznosa fakture). konsignacio bonorum (lat. consignatio bonorum) prav. sudski popis imanja (npr. posle smrti onoga koji umre bez testamenta), kod javnih prodaja, u sluaju bekstva nekog prestupnika; simbolino oduzimanje imanja. konsignirati (lat. consignare) obeleiti (znakom), obeleavati (znakom), zapeati-ti; voj. izdati nareenje, odrediti neku jedinicu da bude u pripravnosti (npr. za pokret); trg. predati robu u konsignaciju; dati na uvanje, poloiti, deponovati novac. konsignifikacija (lat. consignificatio) dvostruko znaenje. konsiderabilan (nlat. considerabilis) zama-an, znatan; znaajan, od poloaja, ugledan, vredan potovanja. konsideracija (lat. consideratio) posmatranje, razmatranje, razmiljanje; precenjivanje, ispitivanje, uzimanje u obzir; potovanje, uvaavanje. konsistirati (lat. consistere) v. konzisti-rati. konsjererija (fr. conciergerie, nlat. sopcergeria) nadzornitvo kue, pazikustvo, vratarev stan; zatvor; naroito: zatvor starog francuskog dvora, kod Palate pravde", u Parizu. konskribent (lat. conscribens) popisiva vojnika, skuplja regruta. konskribirani (lat. conscribere popisati) onaj koji je uzet u vojsku, regrut, vojni obveznik.

konskribirati

455

konsternirati

konskribirati (lat. conscribere) popisati, popisivati vojnike, regrutovati, konskripcija (lat. conscriptio) popis, popisivanje vojnika, regrutovanje. konsola (fr. console) apx. podupira balkona, podgrednjak; polica uza zid za kipove ili vazne; stoi na dve izvijene noge koji stoji pod ogledalom ili uz zid; kon-zola. konsolator (lat. consolari teiti, consola-tor) teilac, uteilac. konsolacija (lat. consolatio) uteha, umirenje, ospokojenje. konsolidancija (lat. consolidantia) pl. med. sredstva koja pomau zaleivanje, sraivanje (rana). konsolidacija (lat. consolidatio) utvri-vanje, utvrenje, uvrivanje, uvr-enje, sreenost (dugova); fin. pretvaranje leteih dravnih dugova u dugoro-ne zajmove; utvrivanje, sreivanje akcio-narskog preduzea smanjivanjem osnovnog kapitala; med. zaraenje, zaleenje (rana i sl.). konsolidirati (lat. consolidare) utvrditi, utvrivati, uvrivati, uvrstiti, obezbediti, osigurati, staviti na zdrave noge; sjediniti u celinu; med. zaleiti (ranu). kondolirati (lat. consolari) teiti, utei-ti, umiriti, ospokojiti. konsonant (lat. consonans) gram. suglasnik. konsonanta (fr. consonante) muz. vrsta harfe. konsonantan (lat. consonans) jednoglasan, suglasan, skladan. konsonantizam (lat. consonare sazvuati) gram. sistem, tj. broj i svojstva suglasnika jednog jezika. konsonanca (lat. consonantia) v. konsonancija. konsonancija (lat. consonantia) muz. sklad, skladnost, harmoninost, stapanje tonova i zvukova u skladnu celinu (supr. diso-nancija); poet. slikovanje, rimovanje; kon-sonaca. konsonirati (lat. consonare) muz. biti u skladu, biti usklaen, skladno zvuati; poet. slikovati se, rimovati se; fig. sagla-siti se, saglaavati se, biti saglasan sa, slagati se. konsort (lat. consors) ortak, drug, uesnik; ortak (u ravom smislu), jatak, lan neke bagre, klike, fajte; prav. satuilac ili saoptueni. konsortes litis (lat. consortes litis) pl. prav. drugovi pred sudom, svi koji pred sudom zajedniki zastupaju isto pravo. konsorcij(um) (lat. consortium) zajednica, udruenje; u berzanskom saobraaju: udruivanje banaka i trgovakih kua radi davanja zajmova dravi, osnivanja trgovakih preduzea, akcionarskih drutava, banaka i sl.; brak.

konsocijacija (lat. consociatio) zdruivanje, pridruivanje, spajanje; udruivanje; udruenje. konspskt (lat. conspectus) gledanje, razgledanje, vienje, vidik, izgled, pregled; spisak; in konspektu omnijum (lat. in conspe-ctu omnium) naoigled svih, pred celim svetom. konspirant (lat. conspirans) zaverenik, urotnik. konspirativan (nlat. conspirativus) zavereniki, koji ima karakter zavere, urotni-ki; tajni, strogo poverljiv. konspiracija (lat. conspiratio) zavera, urota. konspirirati (lat. conspirare duvati u istu tikvu") zaveriti se, uestvovati u zaveri, sklapati zaveru. konspicirati (lat. conspicere) gledati, razmatrati, paziti, opaati. konsponzor (lat. consponsor) prav. onaj koji jemi zajedno sa ostalima, sujemac; sadu-nik. konstabilirati (lat. constabilire) uvrstiti, uvrivati, utvrditi. konstabler (lat. constabularius) voj. donosa municije, tobdijski pomonik; komandant topa (na ratnim brodovima); straar, milicajac, policajac; kontabler. konstanta (lat. constare) mat., fiz. stalna veliina, nepromenljive veliina. konstantan (lat. constans) l. stalan, nepromenljiv; postojan, istrajan; koji je trajnog dejstva (npr. galvanski elementi); koji vlada, vladajui (obiaj, navika); izvestan, nesumnjiv, priznat (injenica). konstantan (lat. constans) 2. legura bakra i nikla; upotrebljava se za izradu spirala raznih otpornika. konstantnost (lat. constantia) stalnost, nepromenljivost; postojanost; istrajnost, doslednost; konstancija. konstancija (lat. constantia) v. konstantnost. konstant (lat. constat) stoji kao injenica, izvesno, poznato je; slae se (raun). konstatacija (lat. constat, fr. constatation) utvrivanje, utvrenje, utvrivanje injenica, ustanovljavanje, ustanovljenje; utvrena injenica. konstatirati (lat. constat, fr. constater) utvrditi, utvrivati, ustanoviti, ustano-vljavati, uveriti se da neto postoji, osvedoiti se; potvrditi. konstatovati (fr. constater) v. konstatirati. konstelacija (lat. constellatio) astr. zvezdano jato, sazvee; poloaj zvezda i njihov tobonji uticaj na oveju sudbinu (up. nativitet); izvesno odreeno grupisanje; fil. psihika konstelacija opte prethodno stanje svesti; fig. sticaj prilika. konsternacija (lat. consternatio) poraenje, poraenost, preneraena, preneraenost, zaprepaenje, zaprepaenost, utu-' enost, zabuna. konsternirati (lat. consternare) poraziti, poraavati, zaprepastiti, zaprepaava-

konstipancija

456

konsultor

ti, preneraziti, preneraavati, zbuniti; prid. konsterniran. konstipancija (lat. cinstipantia) pl. farm. lekovi protiv proliva, za zatvaranje. konstipacija (lat. constipatio) med. zatvor, zatvorenost, tvrda stolica. konstipirati (lat. constipare) med. zatvoriti, zatvarati, izazivati, izazvati tvrdu stolicu. konstituant (fr. constituant) lan ustavo-tvorne skuptine. konstituanta (lat. constituere) ustavotvorna skuptina, ona koja donosi osnovni zemaljski zakon (ustav). konstituens (lat. constituens) farm. sredstvo koje propisanom leku daje oblik. konstituent (lat. constituens) prav. vlastoda-vac, izdavalac punomoi; u Engleskoj: bi-ra za parlamenat. konstituirati v. konstituisati. konstituisati (lat. constituere) sastaviti, sainiti, sainjava, obrazovati, osno-vati, ustanoviti; utvrditi, urediti, rasporediti; prav. pozvati na odgovornost; konstituisati se rasporediti se, odrediti prava i dunosti (zvanja) izabranih lanova uprave; konstituisani autoriteti zakonske sile, dravne vlasti. konstitutivan (nlat. constitutivus) odreen, utvren, osnovni, bitan, objektivno vae-i; sastavan, sastavni; up. regulativni. konstitutivna naredba prav. naredba kojom se nekome daju izvesna prava (dozvole, povlastice i sl.). konstitutor (lat. constitutor) rasporeiva, ureiva, osniva. konstitutum (lat. constitutum) prav. utvreno, ugovoreno; obnovljen ugovor. konstitutum posesorijum (lat. constitutum possessorium) prav. jedan od naina sticanje svojine u pokretnim stvarima bez stvarne predaje, tj. tako da ta stvar i dalje ostane kod ranijeg sopstvenika u upotrebi (dravini). konstitucija (lat. constitutio) prav. ustav, osnovni dravni zakon; ustanovljena, odreivanje; akat. skup svih telesnih i duevnih osobina jednog oveka, telesni sastav, graa tela, telesni sklop; Hem. unutranji sastav hemijskih jedinjenja; raspored atoma u molekulu. konstitucionalan (nlat. constitutionalis) prav. ustavni; znat. koji je u vezi sa sasta-vom (ili: sklopom) tela, koji potie iz sastava tela; konstitucionalne bolesti med. one kojima je uzrok u samom sastavu tela; konstitucionalna monarhija ustav-na monarhija; konstitucionalni sistema, konstitucionalizam. konstitucionalac (lat. constitutio) prijatelj ustava, pristalica ustavnog oblika vladavine, ustavobranitelj. konstitucionalizam (lat. constitutio) ustavni sistem kod koga je vladalac pri dono-enju zakona vezan za saradnju i prista-

nak narodnog predstavnitva (supr. apsolutizam); konstitucionalni sistem.

konstitucionalitet (nlat. constitutionalitas) ustavnost, ustavna vladavina. konstriktivan (nlat. constrictivus) znat. ste-zav, koji stee, skupljan, koji skuplja, suavan, koji suava (mii). konstriktor (nlat. constrictor) znat. mii steza. konstrikcija (lat. constrictio) med. stezanje (delova tela), skupljanje, grenje; ograniavanje, suavanje. konstringencija (lat. constringentia) pl. med. sredstva za stezanje, skupljanje. konstringirati (lat. constringere) stezati, stegnuti, skupiti, skupljati. konstruirati v. konstruisati. konstruisati (lat. construere) graditi, sagraditi, napraviti, sazidati, izvesti (zgradu, mainu); sastaviti, izraditi plan (za zgradu, mainu itd.); iz osnovnog pojma (iz osnovne zamisli) razviti (uenje, nauku); geom. nacrtati (vrstarom i estarom) sliku, telo; gram. rasporediti, sloiti rei u reenicu, sastaviti reenicu; napisati, sainiti, sastaviti skinu (knjievnog dela, slike, filma i dr.). konstruktivan (nlat. constructivus) koji sreuje, koji dosledno, logiki razvija (misao, zamisao); koji gradi, podie; koji je bitan za odravanje u celosti delova graevine (supr. dekorativan). konstruktivizam pravac u zapadno] umetnosti i knjievnosti, nastao posle I svetskog rata, ije pristalice nastoje da umetnika stremljenja dovedu u sklad s razvojem tehnike i industrijalizacije. konstrukcija (lat. constructio) graenje, gradnja, pravljenje, zidanje, podizanje; nain graenje, nain gradnje; graa (ili: materijal) za graenje; sastav, nain sa-stavljanja, ureenje i raspored delova neke celine; dosledno, logiko razvijanje neke misli (u uenje, u nauku, u sistem); gram. sastav, sklop, red, raspored rei (u reenici); geom. crte (ili: crtanje vrstarom ili estarom) nekog geometrijskog lika (ili: tela) radi izvoenja dokaza ili reavanja kakvog zadatka. konstupracija (lat. constupratio) obea-enje, silovanje. konsultator (nlat. consultator) onaj koji trai savet za to ili miljenje o emu. konsultacija (lat. consultatio) savetovanje, veanje (naroito vie lekara pored bolesnike postelje u ozbiljnijim sluajevima oboljenja); pitanje za savet, traenje saveta ili miljenja. konsultirati v. konsultovati. konsultovati (lat. consultare) pitati za savet, za miljenje (npr. lekara, pravnike i dr.); davati savet, davati miljenje; traiti obavetenja. konsultor (lat. consultor) savetnik, savetodavac.

konsumaciJa

457

kontigvitet

konsumacija (lat. consummatio) sabiranje, sraunavanje; prav. izvrenje (ugovora, prestupa, brakolomstva itd.). konsumirati (lat. consummare) sabrati, sabirati, sraunata, sraunavati; svriti, izvriti. kon suono pjene (ital. con suono pieno) muz. punim tonom. konsupstancijalan (nlat. consubstantionalis) teol. istovetan, jednobitan. konsupstancijalitet (nlat. consubstantiona-litas) teol. istovetnost, jednosunost, jed-nobitnost (u hrianskom uenju o sv. Trojici). konscijencija (lat. conscientia) svest; savest. konscijencijalizam (lat. conscientia svest) fil. shvatanje da je predmet nauka ono to nam je dato u svesti, dakle oseaji i oseanja, a da stvari po sebi" uopte ne postoje; gnoseoloki idealizam. konscijenciozan (nlat. conscientiosus) savestan. konscijus (lat. consicus) suznalac, uesnik, svedok. kong (fr. comte, lat. comes pratilac) grof, knez. kontabescencija (nlat. contabescentia) med. suenje, venjenje; up. tabes. kontabilitet (fr. comptabilite) polaganje rauna, odgovornost raunovoe; rauno-vodstvo, knjigovodstvo. kontagijum (lat. contagium) med. tvar (ili: supstanca, materija) za koju se pretpostavlja da se njome prenosi zarazna bolest. kontagiozan (lat. contagiosus) med. zarezan, prilepl>iv, prenoljiv. kontagiozitet (nlat. contagiositas) med. zaraznost, zarazna mo neke bolesti, prilepi-vost. kontagion (lat. contagio) med. zaraza, zaraznost, prilepivost; zarazna bolest. kontakt (lat. contactus) dodir; spoj; fig. dodir, druenje, optenje, veza. kontaktni (lat. contactus) dodirni, koji nastaje dodirivanjem; kontakta infekcija med. zaraza izazvana dodirom; kontaktni elektricitet dodirni elektricitet, npr. onaj koji nastaje dodirom bakra i cinka; kontaktni metamorfizam kol. promena koju pretrpi neka starija stena usled dodira sa mlaom usijanom eruptivnom stenom. kontaminacija (lat. contaminatio) kvarenje, prljanje; med. ulaenje zarazne tvari (ili: materije) u telo; lit. stapanje, stajanje vie rukopisa nekog dela u jedan; gram. stapanje vie oblika rei u jedan. kontaminirati (lat. contaminare) kvariti, unakaziti, uprljati; med. zaraziti; lit. dobro knjievno delo unakaziti ravim u mecima i dodacima. kontan (fr. comptant) trg. gotov novac, gotovina; plaanje u gotovu; o kontan (fr. ai comptant) za gotovo, u gotovu.

kontano (ital. contano) muz. brojite, tj. pravite pauzu (u partituri kod onih glasova koji docnije poinju). kontantan (ital. contante) trg. sposoban za plaanje gotovim; koji plaa u gotovom; in kontanti (ital. in contanti) u gotovom; per ili pro kontakte (ital. per, pro contante) za gotov novac. konte (ital. conte) knez, grof. kontejner (eng. container) naroiti otvoreni ili zatvoreni sanduk ili cisterna za prevoz nepakovane ili lako lakovane robe u pomorskom i kopnenom prevozu. kontekst (lat. contextus) veza misli u govoru; sadrina jednog akta u celini, smisao, spoj rei. kontekstura (nlat. contextura) veza, splet, sklop, sastav, spoj. kontemplativan (lat. contemplativus) posmatraki, misaoni, sklon misaonom posmatranju sveta i ivota. kontemplatoran (nlat. contemplatorius) v. kontemplativan. kovtemnlacija (lat. contemplatio) misaono posmatranje, razmipiBanje, misaono udubl>ivanje, nutrenje. kontemplirati (lat. contemplari) posmatrati, razmiljati, udubljivati se duhom u neto, nutriti. kontemporaneitet (nlat. contemporaneitas) savremenost. kontemporaran (nlat. contemporarius) savremen. kontemporirati (lat. con sa, tempus gen. temporis vreme) jednovremeno postojati, iveti u isto vreme. kontemptibilan (lat. contemptibilis) prezriv, koji je za preziranje. kontener v. kontejner. kon tenereca (ital. con tenerezza) muz. sa nenou, neno, dirljivo. kontente (lat. continere) pl. u primorskim gradovima: spiskovi prispele robe sa imenima brodara i primalaca. kontentivni zavoj (lat. contendere naprezati se) med. zavoj od gipsa, iria i dr. koji, tim to se stvrdne, dri zavijeno delove tela u pravilnom poloaju. kontencija (lat. contentio) naprezanje, napor; spor, raspre, svaa. kontendiozan (lat. contentiosus) sporni, koji se tie spora; svadljiv, prepiraki, nasrtljiv. kontesa (ital. contessa) grofica, grofova ki; kneginja, kneginjica. kontestabilan (nlat. contestabilis) sporan, osporljiv. kontestacija (lat. contestatio) prav. posvedoenje pomou svedoka, posvedoenje svedocima; osporavanje, osporenje, spor. kontestirati (lat. contestari) prav. pozivati za svedoka, tvrditi pomou svedoka; osporavati, osporiti, sporiti. kontigvitet (nlat. contiguitas) granienje, dodirivanje; fil. dodirivanje u prostoru i

kontignaciJa

458

kontra

vremenu, prostorno ili vremensko, ogranienje predstava, koje izaziva asocijacije. kontignacija (lat. contignatio) apx. sklop od greda, sprat. kontingens (lat. contingens) neto sluajno, sluaj, sluajnost, mogunost. kontingent (lat. contingens) obavezan deo koji na nekoga pada; u meunarodnoj trgovini: ograniena koliina robe koju drave meusobno jedna drugoj odobravaju za izvoz, pod izvesnim povlaenim uslovima; takoe: deo obaveze neke drave da daje odreen broj trupa s kojima uestvuje u kakvoj meunarodnoj politiko-vojnoj akciji. kontingentan (lat. contingens) dodirni, u dodiru, susedan, blizak; kontingentnipojmovi lot. pojmovi, koji, u obliku jednog vieg pojma, oznaavaju najsitnije razlike (npr. u nizu pojmova: beo, otvorenosme, sme, zatvorenosme, crn itd. kontingentni su pojmovi: otvorenosme i sme; sluajan, koji je neizvesnog pojavl>ivanja, moguan; uslovljen, zavisan od neega ranijeg. kontingentirati v. kontingentovati. kontingentovanje novanica fin. tano utvrivanje broja novanica koje ne moraju imati metalnu podlogu. kontingentovati (lat. contingere dopasti, pripasti) utvrditi (ili: utvrivati) kontingent. kontingencija (lat. contingentia) sluajnost, neizvesnost, mogunost da neto bude i drukije no to je (supr. nunost). kontinent (lat. continens se. terra, continere drati zajedno, sadravati) deo sveta, kopno, suva zeml>a (za razliku od ostrva). kontinentalan (nlat. continentalis) kopneni, suvozemni; kontinentalne sile drave evropskog kopna (za razliku od Engleske); kontinentalne trupe one koje su odreene da slue samo na kopnu; kontinentalni sistem mere Napeleonove kojima je hteo (1806 1812) da iskljui Englesku od trgovakog saobraanja sa Evropom. kontinencija (lat. continentia) uzdravanje; uzdrljivost (naroito u spolnom ivotu), umerenost. kontinirati (lat. continere) sadravati, obuhvatati, biti u vezi; kontinirati se uzdravati se, umeravati se. kontinualan (lat. continuare produavati) neprekidan, trajan, stalan, koitinuiran. kontinuativan (nlat. continuativus, continuare produavati) produen, koji produava, koji iskazuje neprekidnu radnju. kontinuator (nlat. continuatori) nastavlja, produavalac. kontinuacija (lat. continuatio) produa-vanje, produenje, nastavljanje. kontinuet (lat. continuet) med. neka nastavi (bolesnik da upotrebljava lek). kontinuetur (lat. continuetur) med. neka se nastavi (uzimanje leka).

kontinuiran (lat. continuus produen) neprekidan, stalan, kontinualan. kontinuirati (lat. continuere) produavati, produiti, nastaviti, nastavljati; neprestano trajati, ne prestajati. kontinuitet (lat. continuitas) produenost, neprekidnost (supr. diskretnost, diskontinuitet); produavanje, stalno trajanje; neprekidna veza, prisna povezanost; kontinuitet svesti psih. neophodan uslov logikoga miljenja, jer bi bez njega upore-dna delatnost miljenja bila nemoguna. kontinuo (ital. continuo) muz. bez prekidanja. kontinuum (lat. continuiun) kat., fil. produ-na veliina, neprekidna veliina, celina pre delova (supr. diskretum, diskretna veliina; prostor i vreme su kontinua, materija je diskretum); in kontinuo (lat. in continuo) neprekidno, stalno. kontirati (ital. contare) trg. staviti u raun, stavljati u raun; up. konto. kontist (ital. conto raun) trg. onaj koji ima konto, npr. kod nekog kreditnog zavoda. konto (ital. conto) trg. raun; u knjigovodstvu: predstavljanje stanja rauna izmeu dva poslovna prijatelja na taj nain to svaki od njih na suprotnim stranama (duguje" i potrauje") konto-knjige belei obaveze (duguje") i primanja (potrauje") onoga drugog; nekome otvoriti konto stupiti s nekim u poslovne veze, odobriti mu kredit; saldirati konto izmiriti raun, zakljuiti raun; per konto (ital. per conto) po raunu. konto a meta (ital. conto a meta) konto o poslovima na zajedniki raun, tj. na deljenje gubitka i dobitka. kontoar (fr. comptoir) trg. kancelarija, pi-sarnica, poslovnica trgovca i njegovog osoblja; trgovake kua; blagajna; kontor. kontoarist(a) (fr. comptoir) knjigovoa, trgovaki slubenik (ili: inovnik); pri-vatni slubenik (ili: inovnik). konto korente (ital. conto corrente) trg. tekui raun, tj. kada banke, trgovci i industrijalci otvaraju jedan drugom me-nini ili akceptni kredit ili raun (konto), pa na osnovu toga kredita vre meusobne poslove. kontor (ital. contore) trg. v. kontoar. kontorzija (lat. contortio) nasilno izvijanje miia i udova; kreveljenje, razvlaenje lica, pravljenje grimasa; med. grenje, uvi-janje, zavijanje. kontorzionist(a) (lat. contortio) u cirkusu: vetak u izvijanju tela, ovek-zmija. kontorist (fr. comptoir) v. kontoarist. kontorno (ital. contorno) v. kontura. kontorcija (lat. contortio) v. kontorzija. kontr (fr. contre) l. v. kontra. kontr (fr. contre) 2. v. kontr-dans. kontra (lat. contra) prema, sprou, na suprotnoj strani; naprotiv, protivno, suprotno, drukije, obrnuto; protiv.

kontraavionski

459

kontrakcija

kontraavionski (lat. contra, avion od avis ptica) protivavionski, koji dejstvuje protiv aviona (npr. top). kontraadmiral (lat. contra, arap. amlr al--bahr) voj. podadmiral, poetni admiralski in. kontraalt (ital. contralto) duboki alt, naj-dubl>i enski glas. kontraapertura (nlat. contra-apertura) med. protivotvor, naroito kod gnojenja, da bi gnoj mogao izlaziti. kontrabanda (fr. contrebande, ital. contrabbando) krijumarenje; krijumarena roba. kontrabandirati (ital. contrabbando) krijumariti; baviti se nedoputenom trgovinom. kontrabandist(a) (ital. contrabbando) krijumar. kontrabas (ital. contrabbasso) muz. duboki bas, po tonu najdublji instrumenat orkestra, obino sa 4 ice (kontraviolon); onaj koji peva duboki bas. kontrabasist(a) (ital. contrabbassista) svira u kontrabas; peva koji peva kontrabas. kontrabaterija (fr. contrabatterie) voj. protivbaterija. kontravalacija (nlat. contra-vallatio) voj. protivopkop, protivrov opsadilaca za zatitu od ispada opsaenih. ontravenijent (nlat. contraveniens) prav. istupnik, prestupnik. kontravenijencija (nlat. conravenientia) prav. v. kontravencija. kontravenirati (nlat. contravenire) prav. raditi protivno, istupiti, ogreiti se (o ugovor, zakon, propis). kontravencija (nlat. contraventio) prav. istup protiv, prestup (zakona, ugovora); in kazu ili in kazum kontravencionis (nlat. in asu, in casum contraventionis) prav. u sluaju istupa, nevrenja; kontravenijencija. kontraviolon (lat. contra, ital. violone) muz. v. kontrabas. kontravotirati (lat. contra, votum zavet) glasati protiv. kontradampf (lat. contra, nem. Dampf para) protivpara (koju daje mainovoa kad hoe, u naroitim sluajevima, mainu naglo da zaustavi). kontradiktor (nlat. contradictor) protivre-ilac; prav. zastupnik zajednikog dunika koji pregovara sa poveriocima o njihovim potraivanjima. kontradiktoran (nlat. contradictorius) protivrean, logiki suprotan; kontradik-torni sudovi log. kad se u jednom od dva suda stavlja, potvruje izvestan odnos (S je R), a u drugom se taj odnos uklanja, odrie (S nije R); zakon o iskljuenom treem sudu izmeu dva kontradiktorna suda (lat. principium exclusi tertii inter duo iudicia contradictoria) v. principijum ekskluzi

tercii sive medii; up. kontraran, subkon-traran.

kontradiktornost (lat. contradicere protiv-reiti) v. kontradikcija. kontradikcija (lat. contradictio) protivre-nost, logika suprotnost. kontradikcio in adjekto (nlat. contradictio in adjecto) log. protivrenost u pridanome, npr. etvorouglast krug, drveno gvoe, hladna vatra itd. kontradikcio simptomatum (nlat. contradictio symptomatum) med. protivrenost znakova bolesti. kontradicent (lat. contradicens) prav. protivreilac, protivnik. kontradicirati (lat. contradicere) protiv-reiti; biti u opreci. kontrados (nlat. contrados) prav. protivmi-raz, protivzavetanje koje mu posle smrti ostavlja eni koja mu je donela miraz. kontraekstenzija (nlat. contraextensio) med. potezanje u suprotnom pravcu (kod nametanja iaenih udova i preloma kostiju). kontraindikans (nlat. contra-indicans) med. pojava kod bolesnika koji govori protiv upotrebe nekog leka. kontraindikacija (nlat. contraindicatio) suprotna pojava, suprotan znak; med. nain leenja, lek ili operacija koji bi bili necelishodni ili ak i tetni u izvesnom sluaju bolesti (supr. indikacija). kontraindicirati (nlat. contraindicare) pokazivati suprotne znake, imati suprotna obeleja. kontrakambio (ital. contra-cambio) trg. povratna menica. kontrakt (lat. contractus) prav. ugovor sporazum. kontraktan (lat. contractus) gram. saet, skraen, okrnjen; med. ukoen, uzet, paralizovan. kontraktibilan (nlat. contractibilis) ste-ljiv, skupljiv, zgrljiv. kontraktibilitet (nlat. contractibilitas) steljivost, skupljivost, zgrljivost; kontraktilitet. kontraktivan (nlat. contractivus) saiman, koji saima, stezav, koji stee, koji skuplja, koji izaziva skupljanje. kontraktilan (nlat. contractilis) .v. kontraktibilan. kontraktilitet (nlat. contractilitas) v. kontraktibilitet. kontraktura (lat. contrahere skupljati, stezati, contractura) med. zgrenost jednog dela tela usled skraivanja miia, ila i tkiva; uzetost. kontraktus socide (nlat. contractus socidae)
prav. V. SOCIDa.

kontrakcija (lat. contractio) stezanje, skupljanje, skraivanje; gram. saimanje, skraivanje (npr. dvaju slogova u jedan);

kontralicitirati

460

kontrasignirati

moninosti; naroito: deo kompozicije koji med. skupljanje, grenje (miia, vrata i sa jednom datom melodijom (lat. sap-tus DR-)firmus) stapa u harmoninu celinu jednu kontralicitirati (lat. contra, licitari) trg. melodiju ili vie drugih samostal-nih nadmetati se pri javnoj prodaji. melodija. kontralto (ital. contralto) muz. dublji alt; kontrapunktirati (nlat. contrapunctare) uz. kontraalt. primenjivati u komponovanju zakone konkontramarka (fr. contremarque) trg. drugi ig trapunkta. na robi; karta u pozoritu koja se daje pri izlasku izmeu inova radi kontrole pri kontrapunktist(a) (nlat. contrapunctum) muz. povratku. kompozitor koji se dri zakona kontrakontramarkirati (fr. contramarquer) trg. udariti punkta, kolovan muziar. (ili: udarati) drugi ig na robu; up. kontraran (lat. contrarius) suprotan, opre-an, kontramarka. protivan, koji se nalazi na suprotnoj strani; kontramar (fr. contramarche) voj. mar u kontrarni pojmovi log. oni koji su kao lanovi suprotnom pravcu, vraanje, odstupanje, jednog niza kordiniranih pojmova, najvie povlaenje. udaljeni jedan od drugoga, npr.: beo-crn, kontramina (fr. contre-mine) voj. protivmi-na dobar-rav, vrlina i porok; iz istinitosti opsaenih kojoj je cilj bacanje u vazduh mina jednoga suda sleduje neistinitost kontrarno koje su postavili opsaivai; fig. suprotnoga suda, a iz neistinosti jednoga suda protivlukavstvo, protivsmicalica; trg. ne sleduje istinitost kontrarno suprotnoga spekulacija kojoj je cilj da doskoi drugoj suda, jer oba mogu biti neistinita, npr. spekulaciji. sudovi ,,tela miriu prijatno" i tela miriu kontraminirati (fr. contreminer) postavljati neprijatno" oba mogu biti neistinita u odnosu kontramine; fig. raditi nasuprot (kome ili na tela koja uopte ne miriu. emu). kontraran seksualni oseaj pskh. bolesno kontrapozauna (lat. contra, nem. Posaune) muz. izvrtanje spolnog oseaja pri kome se oni to duboki bas u orguljama. pate od toga oseaju, u svojim spolnim kontrapozicija (nlat. contrapositio) log. nagonima, kao da pripadaju drugom spolu, i preokretanje, tj. neposredan zakljuak iz zbog toga oseaju spolni nagon prema svom danoga suda jednakim formalnim vasopstvenom spolu (homoseksualnost). enjem sa obrtanjem (konverzijom), tj. subjekat danoga suda postaje predikatom za- kontrarevolucija (lat. contra-revolutio) protivrevolucija, tj. nastojanja i radnje protiv kljuenoga ili izvedenoga suda, a predikat uinjenog prevrata u jednoj dravi, kojima je danoga subjektom izvedenoga ili zacilj uspostavljanje i vraanje ranijeg stanja; kljuenoga, uz promenu kvaliteta, npr.: Svi pr. kontrarevolucionaran. indoevropski narodi su kulturni narodi; zakljuak preokretanjem: Nijedan nekulturan kontrarevolucionar (lat. contra protiv, gevolutio prevrat) pristalica kontrarevo-lucije. narod nije indoevropski; trg. ispravka pogreke u knjigovodstvu; pokrie meninog kontrarija (lat. contraria) pl. protivnosti, suprotnosti; kontrarija kontrariis ku-rantur duga. (lat. contraria contrariis curantur) protivnosti kontraponirati (lat. contra-ponere) log. dati se lee protivnostima (naelo alopatije). jednom sudu, ne menjajui mu sadrinu, kontrarnost (lat. contrarietas) suprotnost, drugi oblik tako da od odrenog postaje oprenost, protivnost. potvrdan sud (up. kontrapozicija); trg. ot-pisati kontrasignal (lat. contra, nlat. signale znak) ili dopisati, uneti ispravku u knjige. protivznak, odgovor znakom na znak. kontrapost (lat. contra, ital. posta) u vajar-skim radovima: ritmika ravnotea delova tela kontrasignalizirati v. kontrasignalizo-vati. koji se nalaze u razliitim pokretima; ret. = kontrasignalizovati (lat. contra, nlat. signale znak) odgovoriti (ili: odgovarati) znakom na antiteza. znak, dati (ili: davati) pro-tivznake (kao kontrapriznanica trg priznanica kojom se ranije odgovor na primljene znake). izdata priznanica stavlja van snage. kontraprotest (lat. contra, protestari) trg. kontrasignatura (nlat. contrasignatura) prepodizanje meninog protesta protiv adre-sata mapotpis, npr. uz potpis vladara potpis i po potrebi ili akceptanta za ast zbog ministra na ukazu (ime ovaj na sebe neprimanja ili neplaanja menice. prima odgovornost za opravdanost u korist kontraproi (fr. contre-approches) voj. ro-vovi toga akta). koje opsednuti podiu prema rovovi-ma kontrasignirati (nlat. contrasignare) preopsaivaa. mapotpisati (v. kontrasignatura)', staviti, kontrapunkt (lat. punctum contra punctum) pored adrese, i ime slubenika koji otpravlja muz. taka prema taci", tj. nota prema noti pismo. (zato to su se ranije mesto nota upotrebljavale take); vetina sjedinja-vanja vie glasova prema zakonima har-

kontrast

461

kontrolna kasa

kontrast (fr. contraste, ital. contrasto) protivnost, suprotnost, najvea razlika, jako odudaranje, jako odskakanje. kontrastimulizam (nlat. contrastimulus protivpodstrek) ned. sistem medicine koji se sastoji u namernom izazivanju na-draaja, npr. bola u jednom delu tela, da bi se time izazvao nadraj u nekom drugom. kontrastimulist(a) (nlat. contrastimulus) ned. pristalica kontrastimulizma. kontrastimulus (nlat. contrastimulus protivpodstrek) med. protivnadraaj; up. kontrastimulizam. kontrastirati (fr. constraster) veoma se razlikovati, jako odudarati, jako odskakati. kontrastna sredstva (fr. contraste) med. sredstva koja se unose u neku telesnu duplju, u uplje organe ili u krvne sudove radi rendgenskog pregleda ili snimanja pome-nutih delova tela. kontrasubjekat (nlat. contrasubjectum) kuz. drugi, podreeni stav u fugi. kontratempo (ital. contratempo) v. koitrtan. kontra tonovi muz. najdublji tonovi basa (ispod S). kontrafa (ital. contraffare protivno raditi) ravo raena, neumetnika slika, umetnika nakarada (kakve se viaju po seoskim i palanakim berbernicama, kafanama reda i sl.). kontrafagot (lat. contra, ital. fagotto) kuz. za jednu oktavu dublji fagot. kontrafaktura (nlat. contrafactura) vajar-sko delo, kip, skulptura. kontrafakcija (nlat. contra-factio) nedoputeno podraavanje, patvorenje; nedopu-pggeno pretampavanje (knjige). kontrafacijent (nlat. contrafaciens) prekr-P1ilac naredbe. kontrafisura (nlat. contrafissura) hir. suprotna pukotina, suprotan prelom (npr. kad lubanja prsne na drugom mestu a ne na onome gde je dejstvovala spoljna sila). kontrafraktura (nlat. contrafractura) hir. v. kontrafisura. kontrahaa (lat. contrahere) sklapanje ugovora, ugovaranje; ugovor; izazivanje na dvoboj; utvrivanje uslova dvoboja. kontrahent (lat. contrahens) prav. onaj koji sklapa ugovor, ugovaralaka strana. kontrahencia (lat. contrahentia) pl. med. sredstva za stezanje (skupljanje). kontrahirati v. kontrahovati. kontrahovati (lat. contrahere) s(a)kupiti, s(a)kupljati, stegnuti; saeti, saimati, skratiti; trg. sklopiti ugovor, ugovoriti, ugovarati; pozvati na dvoboj; kontrahirati se skupiti se, stegnuti se, zgriti se. kontrapijunaa (lat. contra protiv, fr. espionnage) suzbijanje, osujeivanje neprijateljske pijunae sopstvenom pijunaom. kontrabalans (fr. contrebalance) protiv-tea, uravnoteeni; fig. naknada.

kontrabalavsirati (fr. contrebalancer) drati u ravnotei, uravnoteavati, uravnoteiti; fig. izjednaavati se sa, nadoknaivati. kontrbij (fr. contrebille) protivlopta, lopta koja, odbivi se od ivice bi li jara, pogodi loptu saigraa. kontr-dans (fr. contredance) etvorka, ivahan i lep francuski ples sa mnogo figura, u kome uestvuju po dva para ili vie parova igraa koji stoje jedni prema drugima; kontr. kontrektacija (lat. contrectatio) prav. be-spravno prisvajanje, kraa. kontrektirati (lat. contrectare) opipati, dodirivati) prav. prisvojiti protivzako-nito, krasti. kontreran (fr. contraire) v. kontraran; o kontrer (fr. au contraire) naprotiv, obrnuto, tavie. kontreskarpa (fr. contre-escarpe) voj. spoljni nagib rova (okrenut prema neprijatelju). kontr-ean (fr. contre-echange) trg. v. kontran. kontribuent (lat. contribuens) poreska glava, poreski obveznik. kontribuirati (lat. contribuere) plaati porez, namet (naroito ratni); platiti, priloiti svoj deo (troka); doprineti, do-prinositi, pomoi, pomagati, pripomoi. kontributivan (nlat. contributivus) poreski; pripomoni, doprinosni. kontribucija (lat. contributio) zajedniki prinos; porez; ratni namet koji se uzima u novcu u okupiranom delu neprijateljske drave. kontr-ku (fr. contre-coup) sp. protivudar, uzvraen udarac, odboj. kontroverza (lat. controversia) nauna ra-spra, spor; sporno pitanje, sporna stvar; nesuglasice. kontroverzan (lat. controversus) sporan, osporljiv; osporen, koji je u pitanju. kontroverzija (lat. controversia) v. kontroverza. kontroverzirati (lat. controversari) prepirati se, sporiti se oko ega (reima, perom); sporiti, osporiti. kontroverzist(a) (lat. controversari) protivnik, borben govornik. kontrovertist(a) (lat. controversari) v. kontroverzist. kontrola (fr. controle) dvostruki registar, dvostruko raunovodstvo u kancelarijama da bi se izbegle greke, zloupotrebe i sl.; kontrolna knjiga, kontrolie; nadzor, nadgledanje. kontrolirati v. kontrolisati. kontrolisati (fr. controler) pregledati (rad, raune i sl.); nadgledati, nadzirava-ti, paziti na (koga ili to); unositi u kontrolnu knjigu. kontrolna kasa kontrolnim napravama snabdevena kasa, koja tano i automatski

kontrolni aparati

462

konfekcije

belei sva plaanja izvrena u toku dana. kontrolni aparati naprave koje automatski pokazuju da li je neki rad, koji je trebalo izvriti, odista izvren. kontrolor (fr. contr61eur) pregledan, nadzornik, nadzorni slubenik; aparat za regulisanje neega. kontrordr (fr. contre-ordre) protivnaredba, protivzapovest (kojom se neka ranija ukida). kontr-pa (fr. contre-pas) u plesu: protivko-rak, kojim se prema igrau odgovara, promena koraka. kontrparada (fr. contre-parade) ma. odbijanje udarca maem. kontrparirati (fr. contre-parer) ma. odbraniti, odbiti, odbijati (udarac maa). kontrpart (fr. contre, lat. pars rea. partis) protivnik i protivna strana. kontrparti (fr. contre-partie) muz. protiv-glas; trg. kontrolna knjiga, kontrolie. kontrpoa (fr. contrepoids protivteg) motka kojom se igrai na konopcu odravaju u ravnotei. kontrsali (fr. contre-salut) voj. otpozdrav topovskom paljbom. kontrtan (fr. contretemps) dogaaj u nevreme, neprijatan dogaaj, neprilika, nezgoda; iznenadno prekidanje konja u njegovom pravilnom kretanju; kod maevanja: udarac upotrebljen u nevreme; muz. razvlaenje tempa. kontrtrane (fr. contre-tranchee) voj. prema-rov, rov prema opsaivaima. kontrfason (fr. contre-facon) podraavanje, pretampavanje. kontr-an (fr. contre-change) trg. povratka menica. kontuzija (lat. contusio) uboj, naboj, zgnjeenost usled udara kakvog spoljnog tupog predmeta, ili vazduha usled eksplozije granate, dinamita i dr. kontuzovati (lat. contundere) zgnjeiti, prignjeiti, zdrobiti. kontumaks (lat. contumax prkosan, uporan) prav. onaj koji je u odsustvu optuen ili osuen. kontumacija (lat. contumacia prkos, upornost) prav. neposlunost, neodazivanje sud-skom pozivu, nedolazak na suenje; takoe: = karantin; in kontumacijam (lat. in contumaciam) zbog neposlunosti, tj. zbog neodazivanja sudskom pozivu, u odsutnosti (biti osuen); u ahu: gubitak partije zbog prekoraenja vremena za razmiljanje. kontumacirati (lat. contumacia prkos, upornost) prav, zbog neposlunosti ili nedolaska na suenje suditi i osuditi na osnovu podnete tube (lat. in contumaciam); biti (ili: drati) u karantinu. kengura (fr. contour) nacrt; skica, ocrt, opseg, linija koja ide granicom, koja ocrtava neki lik, neku figuru.

konturirati (fr. contour) praviti nacrt; ocrtati, ocrtavati, povlaiti granine linije nekog lika, neke figure; okrui-ti, okruivati, zaokruiti; konturni-rati. konturnirati (fr. contourner) v. konturirati. kontutor (lat. contutor) prav. sastaralac, lan starateljskog odbora. kontu (pol., contusz) spreda otvorena enska gornja haljina; takoe: muki kratak domai kaput. konertino (ital. concertino) muz. manji muziki komad, obino sa jednim odeljkom do tri samostalna odeljka. koneti (ital. concetti) lit. briljantni i pun afektiranja pesniki nain izraavanja, sastoji se u preteranoj virtuoznosti meta-fora, hiperbola, antiteza i u izvetae-noj igri sa beskrajnim nagomilavanjem rei i fraza. Ovaj stil je, na tetu jednostavnog i prirodnog stila, prepla-vio ital. knjievnost poznije Renesanse (Taso, Marili), iz Italije preao u paniju (gongorizam), Englesku (eufujizam) itd. konetizam (ital. concetti) lit. v. koneti. konetisti (ital. concettisti) pl. pristalice pesnikog pravca koneti (u Italiji, paniji, Engleskoj i Nemakoj u XVH veku). konubijalan (lat. connubialis) brani, koji se odnosi na brak. konubijum (lat. connubium) brak; pravo na brak (meu lanovima razliitih stalea, plemena i sl.); konjugijum. konu teraci ja (nlat. connumeratio, lat. sit s, sa, pitegage brojiti, raunati) srau-navanje. konus (gr. konos kupa, lat. conus) geom. kupa, unj. konfabulacija (lat. fabula) pojava da osoba ono to nije dobro zapamtila ili je zaboravila u svojim usmenim ili pismenim iskazima ispunjava izmiljenim stvarima. konfederacija (lat. confoederatio, cum, foe-dus gen. foederis savez) udruivanje (ili: povezivanje) u savez, udruenje u savez; naroito: savez drava pri kojem one zadravaju svoj suverenitet ali imaju zajedniki centralni organ. konfederirati se (lat. confoederare) udru-iti se u savez, vezati se savezom. konfekt (nlat. confectum, ital. confetto) kola, poslastica, eerleme (naroito ueereni bademi, orasi itd.). konfekcija (lat. confectio) pravljenje, graenje, gotovljenje; svretak, dovrenje, izvrp!enje; pravljenje odela; radnja goto-vim mukim (muka konfekcija) ili enskim (enska konfekcija) odelom; farm. spravljanje lekova.

konfekcionar

463

konflikt
konfinacija (lat. confinatio) prav. progonstvo; zatoenje; upuivanje nekoga u mesto u kojem mora stalno iveti; kuni zatvor. konfini (lat. confinis, confines) pl. susedi po imanju, graniari. konfinije (lat. confinia) pl. granice, granine linije, mee; zemlje koje se granie. konfinijum (lat. confinium) mea, granica, granini kamen, mea. konfinirati (fr. confiner) graniiti se; ograniiti slobodu kretanja, zatvoriti, osuditi na kuni zatvor; prognati, proterati. konfinitet (nlat. confinitas) granienje, susedstvo. konfirmand (lat. confirmandus) onaj koga treba uvrstiti u veri, tj. mladi koji se proglaava crkveno punoletnim (kod katolika). konfirmanda (lat. confirmanda) devojica koja se proglaava crkveno punoletnom; up. konfirmand. konfirmativan (nlat. confirmativus) potvrdan, kojim se potvruje. konfirmacija (lat. confirmatio) kod protestanata i katolika: svean in potvri-vanja crkvenog punoletstva i putanja prvoj priesti mladia i devojica (konfirmandi), krizma, krizmanje; prav. potvrenje, potvrda, overa, overavanje. konfirmirati (lat. confirmare) potvrditi, potvrivati, uvrstiti, uvrivati, osnaavati, osnaiti; potvrditi nekoga u veri, proglasiti crkveno punoletnim, krizmati. konfiskabilan (nlat. confiscabilis) koji je za oduzimanje, zaplenljiv, uzaptljiv. konfiskat (nlat. confiscatum) ono to je zaplenjeno, uzapeno (roba, imanje). konfiskacija (lat. confiscatio) prav. oduzimanje privatnog dobra (stvari, neke vrednosti, imanja) u korist drave, uzapi-vanje, uzapenje; konfiskovanje. konfiskovati (lat. confiscare) v. konfiscirati. konfiscirati (lat. fiscus dravna blagajna, confiscare) oduzeti (ili: oduzimati, uzapivati, uzaptiti) u korist drave (robu, imanje). konfitent (lat. confitens) onaj koji se ispoveda (kod katolika). konflagracija (lat. conflagratio) opti poar; naroito: propast svega u poaru stranog suda"; fig. prevrat, buna, ustanak, revolucija. konflagrirati (lat. conflagrare) opaliti, saei, unititi poarom, pretvoriti u prah i pepeo; fig. pobuniti. konflacija (lat. conflatio) zduvavanje, stapanje; zduvanje, stopljenje. konflikt (lat. conflictus) sukob, sudar, borba; spor, svaa; tragian konflikt sukob zakona ili dunosti u kome propada jedan ljudski ivot.

konfekcionar (nlat. confectionarius) izra-iva gotovog odela; trgovac gotovim odelom; apotekar. konfer (lat. conf eg) uporedi, sravni (upuivana na neko mesto u knjizi); upotrebljava se obino u skraenom obliku: cf.; up. konferatur. konferansje (fr. conferencier) javni govornik, predava; lice koje na priredbama najavljuje i objanjava pojedine take programa (najee na duhovit nain); voditelj. konferatur (lat. conferatur) neka se uporedi; up. konfer. konferencija (lat. conferentia) savetovanje, dogovor; sastanak radi dogovora, raspravljanje (o nekom spornom pitanju i dr.); javno predavanje, obino sa diskusijom. konferirati (lat. conferre, fr. conferer) savetovati se, dogovarate se, pregovarati; sastajati se radi dogovora; drati javno predavanje; uporeivati, sravnjivati; koiferisati. konferisati (fr. conferer) v. konferirati. konfesija (lat. confessio) prav. priznanje; veroispovest, svaka hrianska verska stranka uopte (rimokatolika, starokatolika, luteranska, reformistika, pravoslavna konfesija i dr.). konfesionalan (nlat. confessionalis) veroispovedni, koji se tie vere, verski. konfesionalizam (lat. confessio) uenje teologa koje smatra da prava religioznost zavisi od pripadnosti ovoj ili onoj ve-roispovesti. konfesionar (nlat. confessionarius) ispovedie. konfesionist(a) (lat. confessio) pripadnik jedne konfesije. konfesor (lat. confessor) onaj koji ispoveda hrianstvo; naroito, u staroj crkvi, onaj koji je morao da strada za veru, muenik; ispovedie. konfeti (ital. confetti) pl. kolaii, loptice od gipsa ili raznobojne hartije kojima su se, naroito u Italiji, gaali uesnici u karnevalu; danas: raznobojni papirni kruii kojima se obasipaju uesnici igranki ili novogodinjih sveanosti. konfiguracija (lat. configuratio) uoblia-vanje, uoblienje, obrazovanje oblika, spoljni oblik; astr. odnosni poloaj, prividan ili stvaran, nebeskih tela. konfigurirati (lat. configurare) uobliiti, uobliavati, dati (ili: davati) oblik. konfidejusor (lat. confideiussor) prav. saje-mac. konfident (lat. confidens) poverenik, pouzdanik, poverljiva osoba; dounik. konfidencija (lat. confidentia) poverenje, poverljivost; poverljivo saoptenje. konfidirati (lat. confidere) poveriti, pove-ravati; osloniti se (na koga), pouzdati se (u koga).

konfluentan

464

koncentracioni logor

konfluentan (lat. confluere sticati se, sli-vati se, confluens, confluentis) koji se sliva, slivni. konfluencija (lat. confluentia) stave, sastav, slivanje (dveju reka); skupljanje, na-loga, navala (ljudi). konfluirati (lat. confluore) slivati se, uticati; slegati se, slei se, sticati se, navaljivati (o ljudima). konfokalan (lat. focus ia, nlat. confo-calis) opt. saini, suini, sa zajednikom iom, saarini, suaritni. konfor (fr. confort) udobnost, ugodnost (kao posledica ukusnog i praktinog ureenja stana, ivota i sl.), sve ono to jedan stan treba da ima pa, da bude potpuno udoban; materijalno blagostanje; pomo; komfor. konforman (lat. conformis) saobrazan, jednoobrazan. konformacija (lat. conformatio) sastav, sklop, graa nekog tela; saobraavanje, saobraenje, podeavanje prema emu, prilagoavanje. konformeri (eng. conformers) pl. v. konformisti. konformizam (lat.) saobraavanje, prilagoavanje, slaganje, prihvatanje neijeg miljenja iz spekulativnih ili oportunistikih razloga. konformirati (lat. conformare) saobraziti, saobraavati, podesiti, udesiti; dati oblik; konformirati se prilagodi se. konformisti (lat. conformare) pl. engleski protestanti koji su priznali 39 lanova anglikanske konfesije od 1562; konformeri. konformitet (nlat. conformitas) saobraz-nost, jednoobraznost. konfortabilan (fr. confortable) ugodan, udoban, prijatan; lepo i praktino ureen; komfortabilan. konfortancija (nlat. confortantia) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za jaanje. konfortativ (nlat. confortativum) med. lek za jaanje, lek za okrepljenje. konfortacija (nlat. confortatio) jaanje, krepljenje, okrepljenje. konfortirati (nlat. confortare) l. okrepiti, okrepljivati, ojaavati, ojaati; fig. ohrabriti, ospokojiti. konfortirati (fr. confort) 2. snabdeti, snabdevati (kuu, stan itd.) konforom. konfrater (lat. confrater) sabrat, sadrug, drug po zvanju ili slubi. konfraternizirati (lat. confrater) zbrati-miti, primiti u bratstvo. konfraternitet (lat. confrater sabrati, nlat. confraternitas) bratimstvo, pobra-timstvo, drugarstvo. konfrontacija (nlat. confrontatio) prav. suoavanje, suoenje, naroito svedoka (nlat. confrontatio testium) ili okrivljenih iji su iskazi protivreni; poreenje, sravnji-vanje, sravnjenje, uporeivanje, uporeenje.

konfrontirati (nlat. confrontare) prav. suoiti, suoavati (svedoke, okrivljene); sravniti, sravnjivati, uporeivati, upo-rediti. konfuzija (lat. confusio) meanje razliitih stvari; pomeanost, zbrka, nered, ne-jasnost (stila, misli); pobrkanost, br-kanje, meanje, nerazlikovanje, pometnja; fig. zbunjenost, zbrkanost, smuenost, zabuna; pr. konfuzav. konfuzionar (nlat. confusionarius) smetenjak, smuenjak. konfundirati (lat. confundere) pomeati, smeati, zamrsiti, zbrkati; smesti, zbuniti, dovesti u nepriliku. kon fuoko (ital. con fuoco) mu3. vatreno, sa arom, ivahno. konfutabilan (nlat. confutabilis) koji se moe pobiti, opovrgnuti. konfutator (nlat. confutator) onaj koji pobija (dokaze, navode), opovrgavalac. konfutacija (lat. confutatio) pobijanje, dokazivanje protivnog; uutkivanje. konfutirati (lat. confutare) pobiti, pobijati, dokazivati protivno. konfuijanizam religija koju je osnovao kineski filozof Konfuije (Konfuije, Kung-fu-ce, 551479) i njegovo uenje o vrlini, o prirodi i drutvenom ureenju. konha (gr. konche) apx. 1. svod u obliku koljke, polukupola; 2. polukruna izboina na graevini, apsida. konhilije (gr. konchylion dem. od konchyle = konche dvoljuturna koljka) pl. zool. lju-skari (puevi i koljke). konhiliolog (gr. konche dvoljuturna koljka, logos) prouavalac (ili: poznavalac) ljuskara. konhiliologija (gr. konche, logia) zool. nauka o ljuskarima; up. konhilije. konhiforman (gr. konche, lat. forma) pr. koljast, oblika dvoljuturne koljke. konhoida (gr. konche, eidos oblik, vid) mat. koljanica, Nikodemova ravanska kriva linija etvrtog stepena. koncedirati (lat. concedere) dopustiti, dopupggati, dati za pravo, ustupiti, popustiti, priznati. koncentracija (nlat. concentracio) usredsreivanje, usredsreena, usredsreenost; prikupljanje, zbiranje; smetaj, npr. zarobljenika u mali prostor (v. koncentracioni logor); hen. pojaavanje rastvora smanje-njem njegove zapremine (npr. isparavanjem); pojaanje rastvora, pojaanost rastvora; rud. uklanjanje mehanikim putem manje vrednih delova rude; zgunjavanje, zgusnu e. koncentracija kapitala uveavanje kapitala putem akumulacije vitka vrednosti. Time se poveava drutveno bogatstvo, za razliku od centralizacije, koja ga samo drukije rasporeuje. koncentracioni logor 1. voj. mesto u koje se internira ju civilni zarobljenici i trupe

koncentrirati

465

kondizija

koje su prele na neko neutralno zemlji-te; 2. sabiralita politikih protivnika za vreme mira, spol>nopolitike za-tegnutosti i u toku rata; mnogo ih je osnovano u P svetskom ratu, naroito u faistikim zemljama, gde su bila mesta sistematskog unitavanja ljudi. koncentrirati v. koncentrisati. koncentrisati (nlat. concentrare) usredsrediti, usredsreivati, skupiti, skupljati, sabirati, sabrati, sjediniti na jednom mestu; zbiti, zgusnuto; Hem. poveati jainu rastvora smanjenjem njegove zapremine; rud. izdvojiti (ili: izdvajati) metal ili rudu iz jalovine; koncentrirati (koncentrisati) se skupiti se, sabrati se; usredsrediti se, usredsreivati se, pribrati se, srediti se (misli). koncentricitet (nlat. concentricitas) sasredinost, zajedninost sredita. koncentrian (nlat. concentrare) sasredi-ni, sa zajednikim sreditem; koji su upravljeni ka istom sreditu; voj. koncentrian napad napad koji je iz polukru-nog poloaja upravljen ka jednoj taci; koncentrina vatra unakrsna vatra; koncentrino odstupanje odstupanje rasture-nih delova vojske u pravcu iste take; kat. koncentrini krugovi sasredini krugovi, krugovi sa zajednikim sreditem. koncentus (lat. sapege pevati, concentus) muz. skladno pevanje, skladne muzika, sklad-nost, harmoninost. koncept (lat. conceptum, concipere zamisliti, shvatiti) 1. plan, nacrt, skica; prvi pismeni sastav (nekog dela ?g isa). koncept (lat. conceptus) 2. pojam; sposobnost shvatanja, mopojimanja; izlei iz koncep-ta izgubiti vezu misli, pobrkati misli, zbuniti se; izbaciti nekog iz koncepta poremetiti neiji red misli, zbuniti ga. konceptakulum (nlat. conceptaculum) ostava; sanduk za ostavu, pohranilite; bog. udubljenje na talusu (v. talus 1) u kome se razvijaju spolni organi (kod mrkih alga). koiceptivan (nlat. conceptivus) zool. oplod-ljiv, sposoban da bude oploen; shvatljiv, sposoban za shvatanje. konceptirati (lat. conceptum) izraditi prvi sastav, praviti (ili: napraviti) plan, nacrt, skicu (dela, spisa i sl.). koncept-papir prostije, polubela hartija za sastavljanje koncepata. koiceptualizam (lat. conceptus pojam) fil. pravac izmeu realizma i nominalizma po kojem opti pojmovi jesu oblici i prave radnje misli, a ne prosti znaci koji se podjednako primenjuju na vie jedinki. konceptualista (lat. conceptus pojam) fil. pristalice konceptualizma. koicepcija (lat. conceptio) l. poimanje, shvatanje, razumevanje; shvatljivost, mo poimanja, mo razumevanja; zamisao; 2. fiziol. zaee, oploenje, zatrudnjavanje; koncep-cio imakulata beate Virtnis (lat. conZO Leksikon

ceptio immaculata beatae Virginis) teol. neporono zaee Bogorodice (uenje rimokatolike crkve).
koncer(a)t (lat. concertare takmiiti se, tal. concerto) pol. saglasnost, sporazum vie sila u cilju zajednikog politikog delo-vanja (npr. Evropski koncerat); muz. vei muziki komad, obino u tri dela, za jedan solo-instrumenat sa orkestarskom pratnjom (npr. violinski, klavirski i dr. koncerat); program sa vie muzikih komada (vokalnih ili instrumentalnih); javna muzika priredba. koncern (eng. concern) najvii oblik privatnokapitalistikog monopola. Ukljuuje niz industrijskih, trgovinskih i ban-karskih monopola. Obino je na elu najkrupnije banka. Preko koncerna najvie jaa mo finansijske oligarhije (npr. koncern Morgan u SAD); odravanje meusobnih odnosa (u politikom smislu). koncert (lat. concertare) v. koncerat. koncertacija (lat. concertatio) prepiranje, prepirka (reima); takmienje, utakmica; sporazum, saglasnost. koncertne (ital. concerto koncerat) muz. vrsta akordiona ili harmonike na raz-vlaenje. koncertirati (lat. concertare takmiiti se) muz. takmiiti se javno u sviranju ili pevanju, prirediti (ili: prireivati) koncerat, uestvovati u koncertu; pol. ugo-voriti, ugovarati, sporazumevati se o emu. koncertist(a) (ital. concertante) glavni peva ili svira na koncertu. koncert-majstor (lat. concertare, nem. Mei-ster) muz. prvi violinist (solist) u orkestru; titula netaknutih lanova muzikih kapela. koncert komad muz. koncerat u uem obliku za neki solo-instrumenat u orkestru. koncesivan (nlat. concessivus) gram. dopustan, dopusni (npr. reenica, svezica); konce-sivna ili dopusna reenica ona koja kazuje doputenje ili ustupanje radnji glavne reenice, npr.: Nisam ga naao, iako sam ga svuda treio. koncesija (let. concedere dopustiti, sop-cessio) doputanje, ustupak, povlastice, davanje povlastice; odobrenje vlasti (dravne, optinske) za bavljenje nekim poslom koji je slobodan od nadzora te vlasti. koncesionar (nlat. concessionarius) onaj koji ima koncesiju (povlasticu), povlaeni, povlastiar. koncesionirati (lat. concedere ustupati, dopustiti, concessio) dati kome povlasticu, koncesiju. koncizan (let. concisus) saet, jezgrovit, zbijen, pregledan, kratak, jasan. koncizija (lat. concisio) l. komadanje, raskomadavanje; 2. r e t. kraenje (reenica,

konciznost

466

koordinacija

stavova); 3. zbijenost, jezgrovitost, sae-tost. konciznost (lat. concisio) v. koncizija 3. koncil (lat. concilium) skuptina crkvenih velikodostojnika radi raspravljanja i reavanja o aktuelnim crkvenim pitanjima, crkveni sabor; univerzitetski sud. koncilijantan (lat. concilians) pomirljiv, popustl>iv, sklon posredovanju, zgodan za posredovanje i izravnavanje nesuglasica. koncilijatoran (nlat. conciliatorius) v. koncilijantan. koncilijum (lat. concilium) v. koncil; koncilijum akademikum (nlat. concilium academicum) univerzitetski savet (ili: sud); koncilijum ekumenikum(nlat. concilium oecumenicum) veseljenski sabor, sveopta crkveni sabor ije su odluke (kanoni) obavezne za ceo hrianski svet, a kojih je, od Nikejskog (325) do Trident-skog (1545 1563), bilo osamnaest; koncilijum medikum (nlat. concilium medicum) lekarski sastanak i savetovanje o teim strunim pitanjima; prid. koncilijarni. koncilirati (lat. conciliare) pomiriti, sprijatel>iti, izmiriti (npr. razliita miljenja i sl.); sloiti, saglasiti; udruiti, udruivati. koncinan (lat. concinnus) Ret. skladan, skladno i umetniki sastavljen s obzirom na oblik i vezu pojedinih delova; lep, dopadljiv. koncinator (lat. concinnator) ureiva, urednik; takoe: smicaliar, onaj koji voli da pravi smicalice. koncinirati (lat. concinnare) skladno sastaviti, urediti, srediti. koncinitet (lat. concinnitas) ret. umetniko i skladno spajanje (rei, misli), skladnost, harmoninost. koncipijent (lat. concipere zamisliti; sastaviti) pisac, sastavlja jednog spisa; pisar, vebenik (npr. advokatski, sudski). koncipirati (lat. concipere) sastaviti; napisati; smisliti, zamisliti (plan, ekipu, nacrt); biol. zatrudneti, ostati oploen. koncitament (lat. concitamentum) med. sredstvo za razdraivae. koncitativan (nlat. concitativus) podbadan, koji podbada, podstrekavan, koji podstre-kava, buntovan, buntovniki, razdrau-jui. koncitator (lat. concitator) podstreka, podbada, bunilac. koncitacija (lat. concitatio) podbadanje, podstrekavanje, podbunjivanje, podsticanje, ra zdraivanje. koncitirati (lat. concitare) podbadati, podstrekavati, podbunjivati, razdraiti, ra-spaliti. kontabler (lat. comes stabuli) v. konsta-bler. konjak (fr. cognac) po francuskoj varoi Cognac nazvana fina rakija od destilisa-nog vina, sa 50 procenata alkohola.

kooperativa (nlat. cooperativa) zadruga, dobrovoljno udruenje privredno slabih graana koji ele, udruenim sredstvima i radom, da obavljaju odreene privredne poslove u korist svojih lanova (zadruga-ra). kooperativan (nlat. cooperativus) zadruni, osnovan na zajednikom delovanju vie lanova jednog stalea. kooperativizam (nlat. cooperari saraivati) zadrugarstvo, zadruni pokret. U uslovima kapitalizma moe korisno da poslui sitnim proizvoaima, ali ne i radikalno da popravi njihov poloaj; to je mogue u uslovima izgradnje socijalizma. kooperator (nlat. cooperator) saradnik, pomaga. kooperacija (nlat. cooperatio) oblik zajednikog rada, u istim ili povezanim pro-cesima proizvodnje i po planu; prosta kooperacija ako svaki uesnik vri sve operacije potrebne da ee napravi proi-zvod; sloena kooperacija u njoj je izvr-J ena podela rada: svaki se specijalizuje u pojedinim operacijama, a proizvod je gotov kad proe kroz ruke sviju. Kooperacija je skok u razvoju proizvodnih snaga u odnosu na individualnu proizvodnju. kooperirati (nlat. cooperari) saraivati, sudelovati; fig. doprinositi. kooperisati v. kooperirati. kooptacija (lat. cooptatio) dopunski izbor, biranje novih lanova (radi dopune nekog drutva). kooptirati (lat. cooptare) birati novog lana (radi dopune nekog drutva). koordinata (nlat. coordinata) mat. svaka veliina jednog sistema dveju ili vie veliina upotrebljenih za odreivanje poloaja take, linije, ili ravni odnosom prema jednom utvrenom sistemu linija, taaka, itd. (up. apcisa, ordinata), koordi-natne ose (u Dekartovu sistemu) jesu dve prave koje se seku ili pod pravim uglom ili pod kosim uglom. Koordinate jedne take (u ravni) jesu njena odstojanja od koordinatnih oca; polarne koordinate jesu koordinate koje odreuju taku (u ravni) odnosom prema jednoj utvrenoj liniji (poetno] liniji ili osi) i jednoj utvrenoj taki (poetku ili polu) na toj liniji. Koordinate neke take jesu duina prave linije (radijus vektor) povuene do nje od pola i ugao koji gradi ta linija sa osom. koordinatograf (lat. coordinata, gr. grapho piem) sprava za ucrtavanje na kartu ili plan taaka prema njihovim koordina-tama. koordinacija (nlat. coordinatio) ureenje, ureivanje, sreivanje; izjednaena, izjednaivanje (u rangu); gram. naporednost; log. uzajamni odnos izmeu pojmova koji su podreeni jednom istom viem pojmu.

koordinirati

467

kopulacija

koordinirati (lat. coordinare) srediti, urediti, ureivati, dovesti u red; prirediti, prireivali, pridodato, pridruiti, pri dru iveti. kopaj-balzam heh. smolasti sok junoamerikog, naroito brazilijskog drveta kopajiva (port., p. copaiba, braz. cupauba). kopajiva (port., p. copaiba, braz. cupauba) bog. junoameriko drvo od koga se dobiva kopaj-balzam. kopal (meke. kopalli) ilibaru slina, vrsta, sjajna i prijatna mirisa drvena smola koja se dobiva od isuenog soka drveta rhus copallinum; upotrebljava se kao firnajs. kopar (arap., pere. kabar, fr. sarge, ital. sarrego) bog. miroija, join zatvoren pupoljak jedne biljke u Sredozemlju; upotrebljava se kao zain u jelima. koparticija (nlat. copartitio) sporedna deoba, deljenje iste celine prema drugim obzirima i meri l ima. kopejka (rus. kopeika) najmanji ruski (bakarni) novac = 1/100 rublje (nazvan po tome to je prvobitno bio sa likom konjanika naoruanog kopljem). kopija (lat. copia) prepis; fot. otisak, snimak; precrt, preslikano slikarsko ili vajarsko delo; fig. podraavanje, ugledanje; neto izraene podraavanjem; pro kopija (lat. rgo copia) za prepis. kopiozan (lat. copiosus) bogat, obilan. kopiopija (gr. kopos zamor, malaksalost, opsis vid) med. zamorenost oiju. kopirajt (eng. copy-right) uobiajena formula za zatitu autorskog i izdavakog prava. kopirajt bil (eng. copy-right bili) zakon o autorskom i izdavakom pravu. kopirati (lat. copia, fr. copier) prepisati, prepisivati; precrtavati, preslikavati; umnoavati (spis); fot. praviti otisak, snimati (sliku); fig. praviti po ugledu na, podraava. kopir-buh (nem. Kopier-buch) knjiga sa prepisima, naroito trgovakih pisama i dr. kopir-maina sprava za umnoavanje rukopisa mehanikim putem. kopir-papir tanka hartija za umnoavanje rukopisa na kopir-maini ili presi za kopiranje. kopist (lat. copia) prepisiva; fot. snima; fig. podraavalac. kopjejka (rus.) v. kopejka. kopos (gr. kopos zamor) ke. oseanje velike zamorenosti, premorenost, malaksalost, klonulost. kopra (ind.) trg. osueno meso kokosovog oraha, od koga se spravlja poznato kokosovo ulje. kopragoga (gr. kopros izmet, balega, ago odnosim) pl., med. v. koprokritika. kopragogija (gr. Kopros, ago) med. izbacivanje izmeta, ienje creva od izmeta.
zo*

koprodukcija (lat. so, productio) zajednika proizvodnja; saradnja preduzea iz dve ili vie zemalja pri podizanju investicio-nih objekata ili u proizvodnji druge robe namenjene tritu. koprokritika (gr. kopros, krino luim, izdvajam) pl. med. sredstva za ienje; kopragoga. koprolalija (gr. kopros, lalein brbljati) med. pojava kod nekih duevno obolelih da moraju i protiv volje, izgovarati nepristojne, rune i sramne rei. koproliti (gr. kopros, lithos kamen) Pl. okamenjeni izmeti prepotopskih ivotinja. korologija (gr. kopros, logfa nauka) 1. ispitivanje fekalija u dijagnostike svrhe; 2. fig. naziv za pornografsku lite-raturu. koproprijetet (nlat. co-proprietas) prav. suvlasnipggvo, zajednika sopstvenost. koproskleroza (gr. kopros, skleros tvrd) med. otvrdnjavanje izmeta u crevima, tvrda stolica. koprostaza (gr. kopros, stasis stajanje, zaustavljanje) med. zatvor, tvrda stolica. koprofag (gr. kopros, phagein jesti) ivotinja koja jede izmet druge ivotinje. koprofagija (gr. kopros, phagein) med. jedenje izmeta (pojava kod neke vrste duevno bolesnih). Kopti (arap. Kibti, lat. Aegypti) pl. hrianski potomci starih Egipana, ima ih oko 3 mil. u Egiptu. koptska umetnost period egipatske umetnosti, od P pre do U veka posle n. e., koji se sastoji od elemenata egipatske, grke i sirijske umetnosti. kopteki jezik najmlai oblik egipatskog jezika, slui se grkom azbukom (danas postoji samo kao jezik koptske hrianske crkve.) kopula (lat. copula) gram. spona (re koja vezuje subjekat sa predikatom); zool. stapanje; log. onaj deo u sudu kojim se izraava da veza izmeu subjekta i predikata postoji kao saglaavanje ili kao opreka, npr.: ovek je smrtan; kopula karnalis (nlat. copula carnalis) prav. snoaj. kopulativan (lat. copulativus) gram. sastavan, opojan; kopulativna konjunkcija sastavna svezica; kopulativna reenica sastavna reenica, tj. nezavisna reenica koja kazuje radnje koje se mogu samostalno vriti bez uticaja jedne na drugu, npr: On je to rekao, pa e i potvrditi; log. kopulativni sudovi sudovi koji imaju vie subjekata, a samo jedan predikat. kopulator (lat. copulator) svetenik koji obavlja venanje (kod katolika). kopulacija (lat. copulatio) spajanje brakom, venavanje; biol. spolno spajanje dveju elija u jednu zigosporu (kod niih biljaka ili ivotinja); spolno sparivanje uopte; nain oplemenjavanja voa spajanjem plemenitog stabla sa divljakom.

kopulirati

468

kordofoni instrumenti

kopulirati (lat. copulare) spojiti brakom, venati; spolno optiti; oplemenjavati voke spajanjem plemenitog stabla sa divljim. kopun (ital. sarrope, nem. Kapaun) utroje-ni petao (radi boljeg gojenja i ukusnijeg mesa). kopunizacija (ital. sarrope) trojenje, odstranjivanje spolnih lezda kod mladih petlova; up. kopun. kor- (lat. sog-) 1. latinski predmetak koji dolazi, mesto kon- (sop-), u reima koje poinju sa g. kor (lat. sog, gen. cordis) 2. anat. srce. kor (fr. corps, lat. corpus) 3. telo, celina; zajednica, drutvo, esnaf, svi predstavnici jednog reda ljudi (oficirski, diplomatski kor), odred vojnika pod jednim komandantom (armijski kor); kor a kor (fr. corps a corps) prsa u prsa, ukotac; up. korpus. kor (gr. chors) 4. v. hor. koraba, (nem. Kohlrabi) keleraba, vrsta povra iz roda Brassica; korabica. koradijacija (nlat. corradiatio) sticanje (svetlosnih) zrakova u jednoj taci. korazija (lat. corrasio) geol. ronjenje, podlokavanje. koral (gr. korallion) l. merdan; crveno staklo od kojeg se prave perle za nakit i sl; zool. morska ivotinjice iz klase antozoa, ija se skeletna masa upotrebljava za ukrase; 2. vrsta crkvene horske pesme, koja se peva jednoglasno. korali (gr. korallion) pl. male drvene loptice sa umerenim iljcima na pasjem ovratniku, koje bodu kad se ovratnik povue (upotrebljava se pri dresiranju pasa). koralin 1. vetaka riblja kost koja se pravi od vlakana nekih biljki. koralin (gr. korallion) 2. crvena bojena materija, koja se dobiva od fenola. koraliniti (gr. korallion koral, merdan, lithos kamen) pl. v. koraliti. koralioliti (gr. korallion, lithos) pl. v. koraliti. koraliopetre (gr. korallion, petra kamen) pl. v. koraliti. koraliti (gr. korallion, lithos kamen) pl. okamenjeni korali. koralitian (gr. korallion) ark. ukraen cveem i liem. koram populo (lat. coram populo) v. koram publike. koram publike (lat. coram publico) pred skupljenim narodom, pred celim svetom, javno i otvoreno. Korav (arap. Qur'an) arapski pisana reli-giozna knjiga muhamedovaca, koja sadri u govorima, psalmima, zakonima, savetima i legendama objavljena boanska otkrivenje Muhamedova, izvor vere i zakona muhamedovaca, sastoji se iz 114 glava (sura); Alkoran.

korba (tur. kyrbac, polj. karbacz) bi, kamdija. korbbal (nem. Korb ko, Bali lopta) sp. nemaka sportska igra loptom, slina koarci. korbeja (fr. corbeille) kotarica; na pariske j i bekoj berzi: mesto rezervisano za berzanske agente. korbijar (fr. corbillard) velika putnika kola sa korpom pozadi; takoe: mrtvaka kola. korveta (fr. corvette, lat. orbi ta) voj. manja izvidnika laa, mala brza krstarica. kord (eng. cord) manestarski pamuni somot sa prugama. korda (fr. corde, ital. corda) ue, konopac; struna, ica (na violini); mat. tetiva, prava linija koja spaja dve take obima kruga; fitilj za paljenje eksploziva; muz. una korda (ital. una corda) jedna ica (kad na klaviru, pomou pedala, ekii dodirnu samo jednu icu); a due korde (ital. a due corde) na dve ice; tuge korde (ital. tutte corde) sve ice, tj. bez pedala. kordeljera (fr. cordeliere) kaluerica franjevka; konopac za opasivanje (kaluerski); enska vornasta ogrlica. kordijalan (nlat. cordialis, lat. sog srce) srdaan, usrdan; koji okrepljuje (lek). kordijale (nlat. cordiale) farm. lek koji krepi srce. kordijalitet (nlat. cordialitas) srdanost, usrdnost, prisnost, iskrenost. kor diplomatik (fr. corps diplomatique) svi predstavnici stranih drava u nekoj dravi, diplomatski kor, diplomatske telo. korditis (gr. chorde ica) med. zapaljenje glasnica. kordifolijum (nlat. cordifolium) bog. srast list, list oblika srca; biljka sa srastim liem. kordiforman (nlat. cordiformis) u obliku srca, srast. kor d'loi (fr. corps de logis) apx. srednji glavni deo palate ili zamka. kordova novana jedinica Nikaragve deli se na 100 centavosa; kordoba. kordovan (p. cordoban) v. korduan. kordon (fr. cordon) uzica, gajtan, vrpca (npr. na eiru); traka, lenta (od ordena); a r h . gornji venac na podzi du (simsu); voj. lanac vojnih straa za zatitu granice od krijumarskih upada, vojna granica. kordonist(a) (fr. cordon) pogranini straar, graniar. kordofoni instrumenti (ital. corde ice) muz. instrumenti kod kojih se ton dobiva treperenjem zategnutih ica koje je iza-zvano na vie naina; razlikuju se tri vrste: gudaki (violina; viola, violone-lo), trzalaki (razne vrste tambura, harfa, gitara i sl.) i udara ki iani instrumenti, kod kojih se treperenje dobi-

kor d'plas

469

korespondent

va putem udarca u icu (klavir, klavi-kord, cimbalo i sl.). kor d'plas (fr. corps de place) voj. glavni unutarnji deo utvrenja. kords (ept. cords, fr. corde) pl. trg. razne vrste tekih pamunih tkanina. korduan (fr. cordouan) pomou ruja utavljena ovija ili kozija koa, agrini-rana, slui za izradu finije obue, ga-lanterijske robe i za povezivanje knjiga (naziv po panskom gradu Kordovi, gde su je izraivali Mavri); kordovan. Kordun (fr. cordon) deo SR Hrvatske oko reke Korene; teritorija nekadanje vojne granice" (pogranini pojas izmeu AustroUgarske i Bosne); up. kordon. Korduna (fr. cordon) stanovnik Kor du na; graniar. korealan (nlat. correalis) prav. sukriv, koji se osniva na zajednikoj krivici ili obavezi; korealna obligacija skupna obaveza, skupni dug, dugovanje veeg broja lica; korealni dunik skupni dunik; korealni poverilac skupni poverilac. koredijaliza (gr. kre zenica, dialysis razdvajanje, odvajanje) med. vetake stvaranje zenica odvjanjem duica; iridodijaliza. korektazija (gr. kore, ektasis istrezanje) med. proirenost zenica. korektan (lat. correctus) koji je bez pogreke, besprekoran, ispravan, uredan, taan, pravilan; jeziki pravilan; koji odgovara umetnikim pravilima i propisima; tip. koji nema tamparskih greaka. korektne (lat. correctivum) sredstvo za popravljanje, sredstvo za doterivanje; ned. sredstvo koje popravlja ili ublauje svoj-stva drugog nekog leka ili sredstva; fig. ublaenje, popravka. korektivav (lat. correctivus) popravan, koji popravlja, koji ispravlja, koji pobolj-ava. korektnost (lat. correctus) besprekornost, ispravnost, tanost, pravilnost. korektopija (gr. kore zenica, ek iz, topos mesto) med. neprirodan poloaj zenice kada ne lei u sredini duice (nego sa strane). korektor (lat. corrector) popravlja, ispra-vlja; onaj koji ispravlja greke to ih napravi slaga pri slaganju; opominja, korilac. korektorijalan (nlat. correctorialis) v. korekckonalan. korektura (lat. correctura) ispravljanje, popravljanje, ispravka, popravka; tip. ispravljanje tamparskih greaka; privremeni otisak sloga na kome treba ispraviti pri slaganju napravljene tamparske greke. korekcija (lat. correctio) popravljanje, ispravljanje, ispravka, popravka; opomena; regudisanje renih obala i korita, granica i dr.

korekcionalan (nlat. correctionalis) popravni, koji pripada popravni (ili: isprav-ci); koji se tie popravke (ili: ispravke); popravan, koji popravlja. korekcionar (nlat. correctionarius) onaj koji se nalazi u zavodu za popravku, zatvorenik, kanjenik. korelati (nlat. correlata) pl. stvari koje stoje u uzajamnom odnosu; log. pojmovi koji pretpostavljaju jedan drugi (npr. uzrok posledica, pravo dunost, brdo dolina). korelativ (lat. sit sa, relativus odnosan) lingv. jeziki elemenat, re, ili grupa rei, koja je u suodnosu s drugom reju ili grupom rei: kakav-takaa; koliki-tolikk i sl. korelativan (lat. correlatus) suodnosan, uzajaman, koji kazuje uzajamni odnos; korelativan pojam log. onaj koji pretpostavlja ili trai neki drugi pojam (npr. mati i ki, gde mati znai neto u odnosu prema keri, i obratno, otac i sin, ena i mu itd.). korelativizam (lat. correlatus) fil. pravac u teoriji saznanja po kojem su subjekat i objekat korelati te se ne mogu odvajati jedan od drugoga. korelativitet (nlat. correlativitas) suodno-snost, saodnosnost, postojanje uzajamnog odnosa, uzajamni odnos, uzajamno pretpo-stavljanje. korelacija (lat. correlatio) suodnosnost, uzajamnost, uzajamni odnos, uzajamno pretpostavljanje; takoe: izvetaj koreferenta; u nastavi: dovoenje u uzajamnu vezu predmeta koji imaju slinosti i dodirnih taaka, npr. pedagogije i psihologije, istorije i geografije, i etnologije, matematike i fizike itd. koreoliza (gr. kore zenica, lysis odvajanje) med. odvajanje zenice. koreografija (gr. choreuo igram u kolu, graphem pisati, beleiti) vetina be-leenja koraka, pokreta i figura u plesu, vetina komponovanja balega; horeogra-fija. korepetirati (nlat. correpetare) obnavljati s nekim zadatak, pomagati pri uenju, presliavati zadatak. korepetitor (nlat. correpetitor) onaj koji pomae acima pri uenju, presliava-lac zadataka; poz. presliavalac uloge; uvebava operskih horova. korepcija (lat. correptio) gram. skraivanje slogova (u izgovoru). koreskop (gr. kre zenica, skopeo posmatram) med. instrumenat za ispitivanje zenica. korespondent (nlat. correspondens) onaj koji pie pisma, naroito u nekom preduzeu, trgovaki ili bankarski slubenik koji pie pisma i odgovara na prispela pisma; onaj s kojim se pismeno ili poslovno opti, poilja ili primalac pisma,

korespondenc-biro

470

korna

poslovni prijatelj; saradnik na strani, dopisnik (novina). korespondenc-biro (nlat correspondere, fr. bureau) v. presbiro. korespondencija (nlat, correspondentia, ital. corrispondenza) pisanje pisama, dopisivanje, prepiska, optenje preko pisama; veza, promet, saobraaj; saglasnost, slaganje, podudaranje (npr. u shvatanju), odgovarae emu. korespondenc-karta potanska dopisna karta, dopisnica. korespondirati (nlat. correspondere, ital. corrispondere) pisati i odgovarati na pisma, dopisivati se, biti u prepisci s nekim, biti u poslovno j vezi; slagati se, odgovarati, podudarati se. koresponzal (nlat. corresponsalis) trg. v. akceptant. koreus (lat. correus) prav. sukrivac, sadu-nik; koreus debendi (lat. correus debendi) sadunik; koreus kredeidi (lat. correus credendi) sapoverilac. koreferat (lat. correferre) saizvetaj, saizvee, sporedni izvetaj. koreferent (lat. correferrens) saizvestilac, sporedni izvestilac, pomonik referenti. koreferencija (lat. correferre) saizvetaj, saizvee; takoe: korelacija. koreferirati (lat. correferre) dati (ili: davati, podnositi, podneti, slati, poslati) saizvetaj. korza (ital. correre, corsa) trka konja bez jahaa (u Italiji). korza (fr. corsage) enska bluza. korzak (rus. tatar.) mala stepska lisica sa skupocenim krznom, ivi u azijskom delu SSSR. Korzakovljeva bolest ned. teko duevno oboljenje koje se javlja kao posledica hroninog alkoholizma; praeno je sumornim raspoloenjem, apatijom, zaboravnou i estom sumanutou. korzar (ital. corsare, p. corsario) morski razbojnik, gusar; gusarske laa; naoruana laa za hvatanje neprijateljskih trgovakih laa. korzet (fr. corset, lat. corpus telo) prsnik, prsluk, grudnjak, steznik, stenjak, mi der. korzirati se (ital. corso) etati se korzom, voziti se ulicama radi etnje. korzo (ital. corso, lat. cursus) trk, tranje; tok; trkalite; ulino etalite (upotrebljava se esto i kao ime ulica, kafana i sl.); trg. = kurs; al korzo (ital. al corso) po sadanje j vrednosti, po kursu. koribavtizam (gr. korybas zanesenjak) med. spavanje otvorenim oima; trabunjanje u groznici. korival (nlat. corrivalis) suparnik (naroito u ljubavi). korivalitet (nlat corrivalitas) suparnitvo (naroito u ljubavi).

korivacija (lat. corrivatio, rivus potok) svo, enje vie potoka ili reka u jedno korito. korigend (lat. corrigere popraviti, corrigendus) onaj koji treba popravljati, npr. maloletan prestupnih. korigenda (lat. corrigenda) pl. sve ono to treba popravljati (ili: ispravljati); ispravke, popravke (naroito tamparske greke). korigencija (lat. corrigentia) pl. med. primese lekovima koje popravljaju ukus i otklanja-ju kodljivost; sredstva za popravku sokova. korigibilan (nlat. corrigibilis) popravljiv, ispravljiv, koji se moe popraviti. korigirati v. korigovati. korigovati (lat. corrigere) popraviti, ispraviti, popravljati, ispravljati (rukopis, tamparske greke); opominjati, koriti, kanjavati. korida (tl. corrida) borba s bikovima. koridor (ital. corridore) apx. trem, hodnik na koji vode vrata iz pokrajnih soba, loa i dr.; u politikoj geografiji: deo zemlje ili linija koja spaja jednu dravu sa morem. koriza (gr. koryza) med. zapaljenje nosne sluznice, pijavica, unjkavica. korizma (nlat. carisma) v. karizma. korijandar, korijander bog. jednogodinja aromatina i lekovita biljka iz por. titara, Coriandrum sativum. korijandoli (ital. coriandoli) v. konfeti. korijere (ital. corriere) l. v. kurir; 2. potarkonjanik. korinta (fr. corinthe) suvo groe bez semena, nazvane po grkom gradu Korintu, odakle dolazi. korintski (gr. korinthios) koji je svojstven ili koji pripada grkom gradu Korintu; korintski stil ark. trei po redu stil (posle dorskog i jonskog) koji se pojavio u grkoj arhitekturi krajem V veka pre n. e., odlikuje se stubom koji se zavrava kapi-telom u obliku kotarice od akantova lia. korioi v. horion. korifej (gr. koryphalos poglavar, vo, prvi, koryphe teme) najvii deo ega; u pozoritu starih Grka: voa hora; danas: voa, prvak balega; fig. prvak, onaj koji je najbolji u neemu, naroito u nekoj grani umetnosti ili nauke, zvezda"; narodni voa, kolovoa. kormoran (lat. corvus marinus) zool. morski gavran, crni pelikan (ptica koja se hrani iskljuivo ribom). kormofite (gr. korms panj, cepanica, phytcn biljka) pl. bog. biljke koje imaju koren, stablo i list (za razliku od talofita). kormus (gr. korms) bog. telo biljke na kome se nalaze tri organa; stablo, list i koren. korna (eng. sogpeg) sp. v. korner.

kornak

471

korporificirati

kornak (arap., fr. sogpas) 1. voa slonova, slonar; 2. vodi stranaca. kornamuza (ital. sogpo rog, cornamusa) svirala sa rogom", tj. gajde. kornd bif (eng. corned beef) usoljena govedina konzervisana u limenim kutijama (konzerva). kornea (lat. sogpea) znat. ronjaa (oka). korneitis (lat. sogpea ronjaa) med. v. kera-titis. korver (eng. sogpeg) ugao, kut, oak; u fudbalu: kazneni udarac nogom sa ugla protivnike gol-linije pred kapiju protivnika, zbog toga to je igra protivnikog tima izbacio loptu sa igralita pored ili iza svog gola; trg. udruivanje trgovaca naveliko radi dizanja cena robi. korist (ital. cornetto) uz. mali rog, roi, trubica; obru od roine za dranje kose. korneta (fr. cornette) konjika zastava; brodska zastava; enska kapa za spavanje. koristi (ital. cornettino) huz. mali krivi rog. kornetist(a) (ital. cornetto) onaj koji svira u rog, svira u rog, svira u trubu. kornia (fr. corniche, ital. cornice, lat. coronis) ark. atula, venac, gornji deo na gesimsu (opivnici) stubova i dr., glavna opivnica, glavni gesims; gornji, krai deo zavese vie prozora ili vrata. kornioni (fr. cornichons) pl. mali krastavci, krastavii. korio (ital. sogpo) muz. rog; korio di kaa (ital. sogpo di caccia) umski, lovaki rog. kornulit (lat. cornu rog, gr. Hthos kamen) min. okamenotina u obliku roga. kornuta (lat. cornuta) hen. retorta sa dva vrata, jedinim pravim kratkim, i jednim dugim savijenim. koroborans (lat. corroborans) med. v. koroborativ. koroborancije (lat. corroborantia) pl. med. sredstva za okrepljenje i jaanje. koroborativ (lat. corroborativum) med. sredstvo za okrepljenje i jaanje. koroboracija (lat. corroboratio) jaanje, okrepljivanje, okrepljenje, snaenje. koroborirati (lat. corroborare) jaati, osnaiti, okrepiti. korodencije (lat. corrodentia) pl. nagrizna sredstva, sredstva za nagrizanje (ili: najedanje). korodibilan (nlat. corrodibilis) v. korozibi-lan. korodirati (lat. corrodere) gristi, nagriza-ti, najedati, izgrizati, ojedati. korozibilan (nlat. corrosibilis) nagriljiv, najedljiv, razjedljiv. koroziv (lat. corrosivmn) nagrizno sredstvo, razjedno sredstvo, sredstvo za nagrizanje; ljut (ili: razjedan, nagrizan) otrov; pl. koroziva. koroziva (lat. corrosiva) pl. v. koroziv.

korozivan (lat. corrosivus) razgrizan, koji razgrize, razjedan, koji razjeda, nagrizan, koji nagriza, koji najede. korozija (lat. corrosio) razgrizanje, nagrizanje, najedanje; znat. nagrizanje, razaranje ivotinjskog tkiva usled gnojenje; geol. ronjenje, podlokavanje; hen. nagrizanje, razaranje povrine metala izazvane hemijskim ili elektrohemijskim procesima (npr. oksidacija). korola (lat. corona, corolla krunice) bog. veni, cvetna krunica. korolar (lat. corollarium) kom., log. stav ili zakljuak koji sleduje kao prirodna posledica iz ve dokazanoga steva; prirodna posledice. korolitian (lat. corolla veni) arh. obvi-jen liem i cveem, ukraen zelenilom. koroia (gr. kogbpe, let. sogope) venec, kruna; kod starih Grka i Rimljana: najvie odlikovanje koje se davalo pobednicima ne utakmicame, zaslunim graanima, vojskovoama i dr.; fig. krut slualaca, publika; svetiteljski sjaj; astr. beliaste sjajan venac koji se vidi oko temnog Meseevog kolute ze vreme totalnog pomraenja Sunca; opsadna linija vojske. koroia veneris (lat. corona Veneris) med. Venerin venac", sifilisni osip po elu. koronarit (lat. corona venac) med. oboljenje venastih arterija srca. koronacija (nlat. coronatio) krunisanje, naroito mledenaca pri venanju. koronida (gr. koronis) u grkoj dramatici: spiritus lenke ze oznaku kraze (npr. tu-mon mesto to emon). koro pjeno (ital. oro pieno) muz. pun hor, potpun hor. korosa (um. coroza) avolska kapa, kapa jeretike koje je inkvizicija osuivala na lomau (u paniji). korota (arap. kahret) alost za mrtvim. korporal (fr. caporal, nem. Korporal) kap-lar. korporalan (lat. corporalis) telesni. korporalitet (nlat. corporalitas) telesnost. korporativno (fr. corporativement) u drutvu, zajedniki, osobno, lino. korporacija (nlat. corporatio) vie lica udruenih u istom cilju kojima je drava priznala prave pravnog lica, esnaf, drutvo, udruenje. korporaciona prava prav. prava pravnog lica. korporizacija (nlat. corporisatio) v. korporifikacija. korporizirati (nlat. corporisare) v. korporificirati. korporifikacija (nlat. corporificatio) pretvaranje u telo, otelovljenje, ovaploenje; pretvaranje tenog tela u vrsto; korporizacija. korporificirati (nlat. corporificere) pretvoriti u telo, oteloviti, ovaplotiti; stvrdnuti.

korpulentan

472

kosmetika

korpulentan (lat. corpulentus) krupan, pun (telom). korpulentnost v. korpulencija. korpulencija (lat. corpulentia) krupnoa, debljina, punoa tela; korpulentnost. korpus (lat. corpus) telo; celina, ukupnost, skup; stale; zbornik; voj. vei odred vojske pod jednim komandantom, kor; tip. vrsta tamparskih slova od 10 tipograf-skih taaka (nazvana po tome to je njima tampan Korpus jurne); in korpore (lat. in sogroge) listom, svi zajedno. korpus vile (lat. corpus vile) v. pod vilis. korpus delikti (lat. corpus delicti) prav. predmet koji dokazuje krivicu, tj. orue kojim je krivica izvrena ili objekat nad kojim je izvrena. korpus Domini (lat. corpus Domini) u kat. crkvi: telo Gospodnje (Hristovo); prie-sna hostija kao telo Hristovo; Telovo, Braanevo (praznik). Korpus jurne (lat. Corpus juri) zbornik prava, knjiga celokupnog rimskog prava: zbirka rimskog prava koju je, u VI veku, priredio car Justinijan (Institucije, Pandekte, Kodeks Justinijanus i Novele), no koja je tek u XVI veku dobila ovo ime. Korpus jurne kanonici (lat. Corpus juri canonici) zbirka pravnih izvora kanon-skog prava. Korpus jurne civilne (lat. Corpus juri civilis) zbirka pravnih knjiga Justinijano-vih (sadri: Institucije, Pandekte, Kodeks i Novele). korpuskula (lat. corpuscula) pl. od korpuskulum. korpuskularac (lat. corpusculum) pristalica korpuskularne filozofije, atomisti-ar. korpuskularna teorija fkz. v. emanaciona teorija. korpuskularna filozofija (lat. corpusculum telace, malo telo) uenje da su poslednji sastavni delovi tela izvesna telaca (atomi) koja se ne mogu deliti na sitnije delie, a koja su po veliini i obliku razliita; atomistika. korpuskulum (lat. corpusculum) malo telo, telace; takoe: atom (lat. corpusculum primitivum); pl. korpuskula. korte (fr. cortege) sveana pratnja, poasna pratnja kakvog visokog funkcionera, svita. korteks (lat. cortex) bog. kora. kortes (p. corte) narodna skuptina u paniji i Portugaliji (oba zakonodavna tela, senat i parlamenat). korte (ma. kortes) onaj koji revnosno radi za neku politiku linost, partiju ili ideju, ili protiv njih, politiki agita-tor. . korteovati (ma. korteskedik) raditi kao korte.

kortikalan (nlat. corticalis) korni, koji pripada kori (supr. medularan), spoljanji; korast, prirode kore. kortikozan (lat. corticosus) korat-, pun kore, bogat korom. kortina (ital. cortina) v. kurtina. korugator (nlat. corrugator) znat. eoni mii koji nabira kou ela, mii mr-tilac. korugacija (nlat. corrugatio) mrenje, bo-ranje ela. korugirati (lat. corrugare) namrtiti, na-brati (ili: nabirati) kou ela. korumpirati (lat. corrumpere) kvariti, pokvariti, izopaiti, izopaivati; podmititi, podmiivati, potplatiti, potplaiva-ti, potkupiti, potkupljivati pr. korumpi-ran. korund (lat. corundum, tamilski kurand rubin) t. veoma tvrd mineral iste klase kao rubin i safir; prost korund, smrvljen, upotrebljava se za ienje i gla-anje metala (mirgl). koruptan (lat. corruptus) pokvaren; potplaen, podmien; naopak, nastran, posuvraen (u pojmovima). koruptela (lat. corruptela) kvarenje, izopaivanje; podmiivanje, potplaivanje; zavoenje, beaenje. koruptibilan (nlat. corruptibilis) ukvarljiv, pokvarljiv, raspadljiv, podloan kva-renju, truljenju (o telima); podmitljiv, potkupljiv. koruptibilitet (nlat. corruptibilitas) ukvarljivost, pokvarljivost, podlonost truljenju, podmitljivost, potkupljivost. korupcija (lat. corruptio) pokvarenost, kvarnost, izopaenost, razvrat; potkuplji-vanje, podmiivanje, potkupljenje, pod-mienje; kvarenje, ukvarivanje, truljenje, raspadanje; krivotvorena (spisa, mere, tega i sl.). korupcionist(a) (lat. corruptio) pokvarenjak, pokvaren ovek; naroito: onaj koji prima mito. kord (ind., eng. corge) izraz koji, slino naem tucetu, u Indiji oznaava 20 komada neega. kos (ind.) istonoindijska milja. kosekans (nlat. cosecans, complementi secans) geom. goniometrijska funkcija jednog ugla: odnos izmeu hipotenuze i suprotne kate-te, sekanta koltlementa jednog ugla (skr. cosec); kosekanta. kosekanta (nlat. cosecans) geom. v. kosekans. kosinus (co-sinus, complementi sinus) kat. si-nus komplementa danoga ugla, goniometrijska funkcija: odnos nalegle katete prema hipotenuzi (skr. cos). koskinomantija (gr. koskinon sito, manteia proricanje) vraanje u sito. kosmarhija (gr. kosmos svet, vasiona, archo vladam) vladanje svetom, npr.: papizma. kosmetika (gr. kosmetike vetina ukraavanja) 1. vetina polepavanja tela ve-

kosmetika

473

kostalii

takim doterivanjem pojedinih delova (kose, koe, zuba, ruku i dr.) pomou pomade, mirisa, pudera, minke itd.; radnja u kojoj se prodaju ili koja izrauje sredstva za ulepavanje; kozmetika. kosmetika (gr. kosmetikos ukrasni, uresni) 2. pl. sredstva za ulepavanje i doterivanje. kosmizam (gr. kosmos) uzimanje svemira i pojava u njemu za predmet umetnikog, obino knjievnog stvaranja. kosmika (gr. kosmos) v. kosmologija. kosmiki (gr. kosmos svet, vasiona) vasionski, vaseljenski, svetski, koji se odnosi na ceo svet, vaseljenu; astr. kosmiki izlazak zvezde izlazak zvezde zajedno sa Suncem; kosmiki zalazak zalazak zvezde zajedno sa Suncem; kosmiki zraci zraci koji neprekidno dolaze iz svemira na Zemlju, odlikuju se velikom prodornom moi (180 put veom od moi Rendgenovih zrakova); supr. telurski. kosio- (gr. kosmos) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: svet, vasiona, vaseljena, vaseljenski. kosmoglobus (gr. kosmos, lat. globus) sprava za prikazivanje pojava u vasioni. kosmogonija (gr. kosmogonia) uenje o postanku sveta, naroito hipoteze Kanta i Laplasa, poznate pod imenom Kant-Laplasova teorija o postanku Sunevog sistema; mitsko tumaenje stvorenja i postanka sveta (predmet mnogih pesnikih i dr. dela); pr. kosmogonijski. kosmograf (gr. kosmos, grapho) opisiva sveta, opisiva vasione. kosmografija (gr. kosmos, graphia opisivanje) nauka koja opisuje i prikazuje opte crte vasione (neba i Zemlje), nauka o vasioni, tj. o svima nebeskim telima (prouava poloaj, daljinu, fizika svoj-stva i kretanja nebeskih tela, kao i sile od kojih zavise njihova kretanja). kosmodrom (gr. kosmos vasiona, dromos put, staza) ureena povrina zemljita sa objektima, instalacijama i ureajima za smetaj, odravanje i lansiranje raketa sa vasionskim letelicama. kosmozoe (gr. kosmos, zoon ivotinja) pl. iva bia vasione; hipoteza kosmozoa shvatanje S. A. Arenijusa (1859) i dr. po kojem ivot na Zemlji nije postao putem prazaea, nego se u klicama oduvek nalazio u supstanciji vasione, odakle je sa meteoritima, kosmikim prahom ili putem svetlosti, doao na Zemlju. kosmozofija (gr. kosmos, sophia) ispitivanje vasione putem intuitivnog razmiljanja; kosmosofija. kosmokratija (gr. kosmos, krateo vladam) v. kosmarhija. kosmologija (gr. kosmologta) teorija vasione kao ureene celine i optih zakona koji vladaju njome; fil. onaj deo metafizi-ke koji raspravlja o ideji sveta kao celo-

kupnosti svih pojava u prostoru i vremenu; kosmika. kosmoloki (gr. kosmos, logikos) koji pripada kosmologiji, koji se tie kosmologi-je; kosmoloka razmatranja razmatranja o vasioni kao ureenoj celini i optim zakonima koji u njoj vladaju; kosmoloki dokaz o postojanju boga teol. na osnovu injenice to postoji vasiona zakljuuje se da mora postojati i prvi uzrok vasione, neto bezuzrono, bezuslovno, apsolutno, a to je bog (jedan od glavnih dokaza hrianske dogmatike). kosmonaut (gr. kosmos, nautes mornar) onaj koji leti u kosmos, na planete; up. astro-naut. kosmonautika (gr. kosmos, nautike vetina plovljenja) nauka koja se bavi reavanjem problema lansiranja letelica (sa posadom ili bez nje) u vasionu, njihovog kretanja u vasioni (kosmosu) i povratka na Zemlju. kosmonizam (gr. kosmos, monos sam) fil. pogled na svet koji gleda na vasionu, zajedno sa ovekom i svim to je oveansko, kao na jedno veliko jedinstvo i celinu, a na duh kao ogledanje vasione. kosmonomija (gr. kosmos, nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju vasionom. kosmopolit (gr. kosmopolltes) graanin sveta, tj. onaj koji ceo svet smatra svojom otadbinom, a sve ljude svojim sugraanima i svojom braom. kosmopolitizam (gr. kosmopolftes) graanstvo sveta, shvatanje kosmopolita. kosmopolitizirati (gr. kosmopolltes) raditi na irenju kosmopolitizma; praviti se kosmopolitom, izigravati kosmopolita. kosmorama (gr. kosmos, orama pogled, prizor) slika sveta, niz slika koje predstavljaju razne delove vasione. kosmos (gr. kosmos) svet, svemir, vasiona, vaseljena. kosmoskopija (gr. kosmos, skopeo posmatram) posmatranje vasione. kosmosofija (gr. kosmos, sophia mudrost) v. kosmozofija. kosmosfera (gr. kosmos, sphaira lopta) nebeska lopta, vasiona, svet. kosmoteizam (gr. kosmos, theos bog) fil. uenje da su bog i svet (vasiona) jedno; up. panteizam. kosmoteologija (gr. kosmos, theos bog, logtfa uenje, nauka) teol. uenje da postoji bog na osnovu injenice to postoji svet, koji je morao imati svoj prauzrok i svog tvorca. kosmofizika (gr. kosmos, physike) ispitivanje prirodnih zakona koji vladaju vasionom. kosmofil (gr. kosmos, philos prijatelj) prijatelj vasione. kost (nem. Kost) hrana, ishrana. nostalgija (lat. costa rebro, gr. algos bol) med. bol u rebrima. nestalni (nlat. costalis) rebarni, koji pripada rebrima.

kostija

474

kohezi]a

kostija dete belca i fustije (u Americi). kostim (ital., fr. costume) navika, obiaj", odelo, nonja, naroito non>a koja je karakteristine za neko doba, zemlju, sta-le itd.; seneka suknja i kaput od iste tkanine; istorijski kostim nonja minulih vremena kao izraz kulture u pojedinim epohama. kostimer (fr. costumier) paz. lice koje se stara o kostimima koji odgovaraju vremenu u kojem se dogaa prikazivani komad; pozorini kroja; uvar pozorine garderobe; kostimje. kostimirati (fr. costumer) obui kostim, preruiti; odenuti, obui; kostimirani bal zabava na koju posetioci dolaze u raznim nonjama (istorijskim, pokrajin-skim i dr.). kostimograf (fr. costume, gr. grapho piem) slikar, crta kostima za pozorine predstave. kostirati (nem. Kost) hraniti, ishranjivati, davati (ili: izdavati) hranu; kod nas se uje i kotiratk. kostiki (ital. costi tamo) pr. trg. tamonji; kostika roba tamonja roba. kostumbristi (nm. costumbre obiaj) slik. junoameriki slikari svakodnevnog ivota, obiaja, naravi, predela itd. (u XIX v.). kota (fr. cote) l. razrez, deo, udeo (koji neko treba da plati), kvota; slovo, cifra, broj (za oznaku akta i sl.); kursna lista (na berzi). kota (fr. cote) 2. na geografskim kartama: visinska taka (oznaava apsolutnu ili nadmorsku visinu); breuljak, vis, kosa; morska obala, pribreje, primorje. kotangene (nlat. cotangens, complementi tangens) kon. goniometrijska funkcija: odnos izmeu nalegle i suprotne katete, tangenta komplementa danoga ugla (skr. cotg). kotangenta (nlat. cotangens) geom. v. kotangene. kote (fr. cottage, eng. cottage) poljska kuica, kua van grada, vila, kua za jednu porodicu; deo grada sa vilama, kuama za po jednu porodicu. koterija (fr. coterie) spletkako drutvo, skupina ljudi koji rade da postignu izvesne IJljljeve na raun drugah-, drutvo, obino politiara ili knjievnika i umetnika, za meusobno pomaganje (u ravom smislu), klika. kotizacija (fr. cotisation) razrezivanje, odreivanje dela; razrez, srazmeran deo koji pada za plaanje, ulog. kotizirati (fr. cotiser) razrezati, razrezi-vati, odrediti deo koji svaki uesnik u nekom poslu ima da plati; davati svoj udeo. kotile (gr. kotyle) aica, zdelica. kotiledov (gr. kotyledon) bog. prvi kliin listi.

kotiljon (fr. cotillon) francuski drutveni ples; muzika za taj ples. koting (eng. coating) vrsta engleske guste i upave vunene tkanine (upotrebljava se za zimske kapute). kotirati (fr. coter) obeleiti, obeleava-ti, oznaiti (ciframa, slovima); berz. be-leiti (ili: odreivati) vrednost (kurs) hartija od vrednosti (up. kota 1); topogr. odreivati visinsku taku (up. kota 2). kotlet (fr. cotelette) kuv. rebra s mesom (ovija, telea, svinjska ili od divljai), krmenadla. koton (fr. coton, p. al-godon, arap. koti) l. pamuk koji se dobiva od semenih aura jedne prvobitno arapske biljke; pamuna tkanina, katun; 2. (fr. condom) v. prezer-vatkv, kondom. kotonada (fr. cotonnade) pamuna tkanina, katunsko platno. kotonerija (fr. cotonnerie) gajenje pamuka; zemljite zasaeno pamukom; radionica pamune robe. kotoniziran (fr. coton pamuk) izraen kao pamuk, pamuast (npr. kao pamuk izraena lanena vlakna). kotonizirati (fr. coton) vlakna like ili celulozu preraivati kao pamuk. kotonirati (fr. cotonner) ispuniti pamukom, fatirati. kofein (arap. kahva, nlat. coffeinum) hem. alkaloid, nalazi se u kafi, a ju i kola-orahu, u malim koliinama deluje oivljavajue, u veim otrovno; sredstvo protiv glavobolje i drugih nervnih bolesti; kafeni. kofer (gr. kophinos korpa, fr. coffre) putniki sanduk, koveg, skrinja; voj. u utvrenjima: prolaz s obe strane utvrenja zatien zemljanim nasipom koji vodi preko suvih rovova ili kroz brisani prostor ka spoljnim delovima utvrenja. kofoza (gr. kophosis) ned. gluvoa. kofraa (fr. coffrage) voj. oblaganje min-skih hodnika ili zemljanih prokopa gredama, oblicama, talpama i sl. kofrirati (fr. coffrer) voj. oblagati hodnike i prokope gredama, oblicama i sl., vriti kofrau. koh (nem. kochen kuvati) kuv. povarak koji se tte^e ^ VDJZML (rerni). kohabitant (lat. cohabitans) sastanovnik, sastanar. kohabitacija (lat. cohabitatio) stanovanje zajedno; ivot udvoje; snoaj, spolno optenje. kohezivan (nlat. cohaesivus) uzajamno privlaan, koji dri zajedno, koji ima svojstvo koheriranja; up. kohezija. kohezija (lat. cohaesio) fiz. privlana sila izmeu molekula istog tela (vrsta tela imaju najveu, tena vrlo malu, vazduasta nikakvu koheziju); fig. veza, povezanost jednog reda misli i sl; sinafija.

koherentan

475

kraniopatija

koherentan (lat. cohaerens) koji se dri zajedno; skopan, povezan, spojen; fiz. povezan (sa drugima) tako da se svakoga trenutka treptajno stanje jednoga potpuno slae sa treptajnim stanjem drugoga. koherencija (lat. cohaerentia) sveza; spojenost, sraslost, povezanost; fiz. koherencija (talasnih sistema): svojstvo biti koherentan. koherirati (lat. cohaerere) drati se zajedno; biti u vezi, biti povezan, biti spojen, imati veze (npr. govor). kohibicija (lat. cohibitio) zabrana, spreavanja, obuzdavanje, ograniavanje. kohinor (ind., eng. kohinoor) min. uveni dijamant race od Lahora, ima 279 karata, danas najskupoceniji dragulj engleske krune. kohliti (gr. kochlos pu, lithos kamen) pl. geol. okamenjeni puevi. Kohovi bacili med. bacili tuberkuloze, otkrio ih dr Robert Koh (18431910). kohorta (lat, cohors) kod Rimljana: deseti deo legije, jedinica koja se sastojala od est centuriona po 100 vojnika; eta, pratnja, telesna straa. Kocit (gr. Kokytos) mit. reka kukanja", reka u podzemnom svetu koja je tekla iz Stiksa u Aheron; up. Tartar. kosnil (fr. cochenille) zool. amerika ti-tasta va (nlat. Coccus cacti), od ijih se osuenih enki dobiva najfinija krmez-na boja. koer (hebr.) hrana i nain spravljanje jela doputeni jevrejskim verskim propisima. komar (fr. cauchemar) mora, nemiran i teak san; fig. nesnosan ovek. koon (fr. cochon) svinja, svinje; fig. prljavac, poganac; pokvarenjak. koonerija (fr. cochonnerie) svinjarija, prljavpggina; bezobrazluk. kotati (nem. kosten) stajati, vredeti (u novcu); kuati, okusiti (jelo). kotirati (nem. Kost) v. kostirati. kraal (hotent., hol. kraal) hotentotsko selo. kraval (nlat. charavallium, nem. Krawall) gungula, guva, mete (obino praen protivzakonitim povredama osoba ili stvari), vika, galama. kravalist(a) (nem. Krawall) ovek kome je u krvi da pravi nered, galamdija, buka, svaalica. kravata (fr. cravate) prvobitno: vratna marama; mana, poa (nazvana po Hrvatima od kojih su je, za vreme ratova sa Francuzima u HUP veku, primili najpre Francuzi, a potom i ostali zapadni narodi). kragna (nem. Kragen) deo koulje i kaputa kojim obuhvata vrat, jaka, ogrlica. kraza (gr. krasi meanje) med. meanje sokova u telu, od ega, po zastarelom shvatanju, zavisi zdravlje; gram. meanje, stapanje, saimanje dvaju samoglasnika u jedan ili dveju rei u jednu (npr. tiinoma mesto to onoma ime).

kraziologija (gr. krasi, logia) ned. nauka o meanju sokova u ivotinjskom telu; up. kraza. krajcer (nem. Kreuzer) bakreni novi u Austro-Ugarskoj. krak (dan. crack) l. kor. vrsta danskih i vedskih brodova sa tri katarke. krak (eng. crack) 2. sp. najbolji konj u jednoj trkakoj tali; konj koji ima najvie izgleda na pobedu. krakovjak poljski narodni ples (po gradu Krakovu). krakuzi (polj.) pl. laka poljska konjica, ustrojena 1812. u Krakovu i nazvana po sv. Krakusu. Krampus (nem. Krampus) pratilac sv. Nikole, u obliku avola sa motkama i vilama, koji kanjava neposlunu decu, dok sv. Nikola dobru nagrauje. krampus (nlat. crampus, fr. crampe) med. gr. kran (gr. geranos, lat. grus, nem. Kranich dral) teh. maina dizalica za podizanje velikih i tekih tereta (nazvana po tome to njena gvozdena konstrukcija podsea na dugaki vrat ptice drala). kranijum (nlat. cranium, gr. kranion lubanja) znat. v. kranion. kranio- (gr. kranion) predmetak u sloenicama sa znaenjem:- lubanja, lubanjski. kraniognomika (gr. kranion, gnome mo saznanja, razum) psih. odreivanje i prouavanje duevnih sposobnosti i sklonosti jednog oveka prema sastavu njegove lubanje. kranioklazija (gr. kranion, klasis lomljenje) ned. razbijanje detinje lubanje u sluajevima veoma tekih poroaja. kranioklast (gr. kranion, klao lomim, slamam) ned. instrumenat za razbijanje detinje lubanje u sluajevima vrlo tekih poroaja. kranioliti (gr. kranion, ilthos kamen) pl. geol. okamenjene lubanje raznih ivotinja. kraniolog (gr. kranion, logos) anat. poznavalac lubanje, prouavalac lubanje. kraniologija (gr. kranion, logia) anat. nauka o ovejoj lubanji, s obzirom na veliinu, oblik i teinu; pr. kranioloki. kraniomalacija (gr. kranion, malakos mek) med. v. kraniotabes. kraniomant (gr. kranion, mantis prorok) onaj koji prorie sudbinu prema obliku lubanje. kraniomantija (gr. kranion, manteia proricanje) gatanje po lubanji, proricanje iz lubanje. kraniometrija (gr. kranion, metria meree) merenje oblika i veliine lubanje kao veoma vanog inioca za utvrivanje karakteristinih odlika svakog oveka i rase kojoj pripada. kranion (gr. kranion) znat. lubanja; kranijum. kraniopatija (gr. kranion, pathos bol) med. bol lubanje; bolest lubanje.

kranioskop

476

kreirati

kranioskop (gr. kranion, skopeo posmatram, gledam) ned. instrumenat za ispitivanje lubanje. kranioskopija (gr. kranion, skopeo posmatram, gledam) med. pregledanje, ispitivanje lubanje. kraviotabes (gr. kranion, lat. tabes suica) med. omekanje lubanje, naroito zatiljka (kod rahitisa); kraniomalacija. kraniotom (gr. kranion, tome seenje, temno seem) med. aparat za otvaranje (ili: buenje) lubanje, vrsta trepana. kraniotomija (gr. kranion, tome) med. razbijanje (ili: buenje) lubanje (u sluajevima tekog poroaja). kranoge (kelt. crannoges) pl. drvena ostrva, vetaka preistorijska ostrvca, obino okrugla, u jezerima i rekama kotske i Irske. krasnoarmejac (rus. krasnoarmeec) vojnik Crvene armije, vojnik u SSSR. krasnogvardejac (rus. krasno tvar d eec) crveni gardist", vojnik crvene garde" za vreme graanskog rata u Rusiji (postojala od 1917. do 1920). krater (gr. krater) kod starih Grka: sud sa dve drke u kome su meali vino sa vodom; vulkansko grotlo, drelo; usta staklarske pei. krati-erif (pere.) svojeruan potpis turskog cara; up. hati-erif. kraun (eng. crown) kruna, engleski srebrni novac od 5 ilinga; kraun-staklo staklo od silicije, potae i krea, sa flint--staklom od vanosti za graenje soiva kojima se nita hromatska aberacija. kraher (nem. krachen praska, pui) poznato bezalkoholno pie u zatvorenim bocama koje, pri otvaranju, izazivaju prasak. kransje (fr. creancier) poverilac, kreditor. kreativav (nlat. creativns) stvaralaki, tvoraki, tvoran. kreatin (gr. kreas meso) hen. glavni sastojak mesa, krvi, mozga itd. u kimenjaka. kreatinin (gr. kreas meso) hen. proizvod luenja belanevina, stvara se iz kreati-na, nalazi se u mesu, krvi i mokrai kimenjaka. kreator (lat. creator) tvorac, stvoritelj, stvaralac, stvori lac; pronalaza. kreatofagija (gr. kreas meso, phagem jesti) mesoderstvo; v. kreofagija. kreatura (lat. creatura) stvor, stvorenje; miljenik (ili: tienik, priipetlja) nekog uglednog oveka; nakaza, ovek za preziranje. kreacija (lat. creatio) stvaranje (npr. pozorine uloge); pronalaenje, proizvoenje; delo, tvorevina; trg. izdavanje kreditne hartije. kreacijanizam (lat. creatio) fil. uenje Aristotela i crkvenih otaca po kome je bog stvorio oveju duu pri samom stvaranju tela i da ju je udahnuo u telo (Supr: traduciJanizam).

kreacijanci (lat. creatio) pl. fil. pristalice kreacijanizma. krevasa (fr. crevasse) prolom, pukotina, naroito na ledniku (gleeru). krevele pl. trg. mali slonovi zubi sa Gvineje (vaan trgovaki artikl). kreda (lat. creta) t. po ostrvu Kritu nazva-na vrsta zemljastog belog krenjaka; geol. doba (ili: period) u razvitku Zemljine kore, trea mezozojska formacija. kredenca (lat. credenda) pl. ono u to treba verovati, lanovi (simbola) vere. kredenc (ital. credenza) prvobitno: postavljen sto sa koga su kuana jela i pia za vladara; stoi pored oltara za utvari (kod katolika); trpezarijski orman. kredencirati (ital. credenza) kuati jela i pia za stolom vladara (za dokaz da nisu otrovana); posluiti, posluivati jelom i piem. kredibilan (lat. credibilis) kome se moe verovati, vredan poverenja, verodostojan, verovatan. kredit (lat. credere verovati, credit, fr. credit) poverenje u neku osobu da svoje novane obaveze moe i hoe ispuniti, vera, veresija, poek (jedna od najvanijih ustanova savremene privrede); otvoren raun; fig. poverenje, uvaavanja, ugled, upliv, uticaj; fin. svota (ili: suma) pred-viena budetom koja se ne moe prekoraiti; ekonomskopravni odnos izmeu dva fizika ili pravna lica u kojem jedno istupa kao poverilac, drugo kao dunik. kreditiv (nlat. creditivum) pismena punomo jednog poslanika, akreditiv. kreditirati (fr. crediter) dati (ili: davati) na poverenje (ili: na veresiju, na poek). reditna zadruge nekada: novana ustanova kojoj je cilj da privredne slabije zatiti od zelenatva i da ih privredne odri, ojaa i osposobi za privrednu delatnost. kredit papiri hartije od vrednosti, ob-veznice. kreditno pismo trg. dokumenat kojim se adre-sat (obino banka) izvetava da u pismu naznaeno] treoj osobi (akreditiranom) isplati, pod izvesnim uslovima, neku svotu (ili: sumu) novca. kreditor (lat. creditor) poverilac. kredo (lat. credo) verujem; simvol vere, vjeruju; veroispovest, vera; muz. trei deo jedne mise. Krez (gr. Kroisos) poslednji lidijski kralj (560546. pre n. e.), uven sa svoga bogatstva; fig. truli bogata, ovek koji ni sam ne zna ta sve ima. krezol hen. fenolu slian sastojak suve destilacije drvenog i kamenog uglja (sredstvo za dezinfekciju ruku, rublja, ispljuvaka, podova itd.). kreirati (lat. sgeage) stvoriti, stvarati," sazdati, napraviti; izmisliti, pronai; ustanoviti, osnovati; ulogu kreirati poz.

krejon

477

kretenizam

prvi prikazati jednu ulogu u nekom novom komadu (na pozornici ili u filmu). krejon (fr. sgauop) olovka; slika izraena olovkom, kredom; slikanje olovkom ili kredom; skica, nacrt. krem (eng. sgeat, fr. sgete, ital. steta, lat. cremor lactis) skorup, kajmak, pavlaka; jelo od mleka, jaja, brana i eera; ukasta boja; vrsta finog likera; pomada, mast za lice i ruke; fig. ono to je najbolje, najodabranije i najbolje (u staleu, drutvu), kita, cvet (drutva). kremajera (fr. cremaillere) voj. testerasto, zupasto, na evuljicu (ili: cik-cak) izlomljena linija jednog rova. kremajerija (fr. cremaillerie) voj. testerast rov, rov na cik-cak. kremajirati (fr. cremailler) voj. praviti testeraste, evuljiaste rovove. Kremalj v. kremlj. kremaster (gr. kremaster mii diza muda, kremannumi veam, obesim) aiat. mii koji podie semenjake (muda). krematorijum (lat. crematorium) naroito udeena pe za higijenske spaljivanje mrtvaca, spalite; zgrada za kremaciju. kremacija (lat. crematio) spaljivanje mrtvaca (u krematorijumu). kremirati (lat. crematio) spaliti, spaljiva-ti mrtvace (u krematorijumu). kremlj (rus. kremlv) 1. utvren unutarnji deo nekog grada, gradska tvrava u starim ruskim gradovima; 2. Kremlj sedite Sovjetske vlade u Moskvi; fig. Sovjetska vlada. kremometar (fr. sgete skorup, kajmak, gr. metron mera) graduiran stakleni valjak (cilindar) koji pokazuje jainu skorupnog sloja u mleku. kremonska violina vrsta odlinih violina iz italijanskog grada Kremene (Amatije-ve, Gvarnerijeve, Stradivarijeve i dr.). kremor (lat. cremor) gust sok, kajmak, skorup; kremor tartari (lat. cremor tartari) xea. vinski kamen, strep!. krenelirati (fr. creneler) voj. praviti (ili: napraviti) zupaste otvore na zidovima tvrava, nainiti pukarnice; izupati obod novca. krene (fr. creneau) voj. pukarnica; zupa-sti otvori na zidovima tvrava. krenologija (gr. krene izvor, logfa) nauka o izvorima, naroito lekovitim. kreozot (gr. kreas meso, sozo spasavam, odravam) hen. materija koja slui odravanju mesa; uta, bistra i zejtinjava tenost, mirie na dim i ljuta ukusa, dobiva se iz katrana vukovog drveta; slui i kao odlino dezinfekciono sredstvo, naroito kao lek protiv zubobolje. kreolski jezici meavina romanskih, holandskog ili engleskog jezika sa crna-kim, indijanskim i drugim jezicima, odn. sa jezicima starosedelaca.

kreolci (fr. creole, tl. criollo) pl. potomci evropskih doseljenika roeni u bivim francuskim, panskim, portugalskim, holandskim i dr. kolonijama Amerike, Afrike i Azije. Kreon (gr. Kgebp) kit. brat Jokastin, urak Edipov, posle smrti Edipovih sinova kralj u Tebi, naredio da se Antigona iva zakopa. kreofag (gr. kreas meso, phagein jesti, derati) mesojed, onaj koji se hrani mesom, mesoder. krep (lat. crispus kovrast, fr. stere) laka i retka svilena, polusvilena, vunene ili pamuna tkanine kovrasta izgleda (slui za balske i letnje enske haljine); laka crna tkanine za enske haljine u alosti, vela i sl. flor; kudrava kosa; vrsta kudrave frizure; krepon. krep-de-in (fr. stere de Chine) kineski flor (tanka svilena tkanina od vrsto upredenih ica). krep-oret (fr. crepe-georget) v. oret. krepirati (lat. sgerage, ital. sgerage) cri, lipsati, uginuti, manjkati, krepati. krepitacija (lat. crepitatio) puckaranje vatre; med. krckanje, kripanje (prelomljenih kostiju); puckanje zglobova. krepitacio vezikularis (nlat. crepitatio vesicularis) med. kranje u grudima koje se uje pri udisanju vazudha. krepitus ventris (lat. crepitus ventris) med. ujno, glasno putanje vetrova iz trbuha (kroz creva). krep-maroken (fr. crepe-maroquin) marokanski flor, laka svilena tkanina od valovite potke. krepon (fr. sgerop) v. krep. krepuskularan (nlat. crepuscularis) sumra-ni, sutonski, veernji. krep anan (fr. stere changeant) krepije se boje prelivaju. kresent (eng. crescent) polumesec, red kua u obliku polumeseca. krescencija (lat. crescentia) rastenje, bu-janje; prinos, etva; prinos od berbe groa. krsta (fr. crete, lat. crista) kresta u petla; greben, vrh; perjanica; iljak na lemu; voj. kruna, venac grudobrana. kretacejski (lat. cretaceus kredast, creta kreda) kredni, kredast; geol. iz doba krede, iz formacije krede, naen u formaciji krede; kretacejski periodcoba za kojeg su naslagani kredni slojevi (up. trijas, jura, kreda). kreten (fr. cretin, ital. cretino, lat. christia-num ljudski stvor) med. osoba koja je u svom duhovnom razvitku zaostala a fiziki zakrljala (suvie mali rast, guavost, velika glava, krive noge itd.); pope. poslednji, najtei sluaj umne zaostalost; fig. blesan, blesavac, maloumnik, glupaina. kretenizam (fr. cretenisme) ned. bolest kretena, koja se osniva na prevremenom pre-

kreten

478

krioskopiJa

stanku razvijanja kostiju i nesrazmerno velikom razvitku mekanih delova (najtei oblik umne zaostalost); fig. blesavost, umio i telesne bogaljstvo, opta zekrljelost. kreten (fr. cretonne) jako belo platno od konoplje; vrsta jakog katuna. krecio (lat. cretio) prav. izjava pred sudom i svedocima o primanju nekog nasledstva. kreendo (ital. crescendo) kuz. sve jae, pojaavajui jainu tona. kribed (eng. cribbage) engleska i severoamerika igra karata, obino sa dva igraa i pet karata vista. kribler (fr. cribleur) maina sejaica. kribrozan (nlat. cribrosus lat. cribrum sito) izbuen, izreetan, kao sito, sitast, re-etast. krigla (nem. Krugel) aa, naroito pivska od pola litre. kridar (nlat. cridarius) zajedniki dunik, onaj koji je u nemogunosti da plaa svoje obaveze, insolvent. kriz v. griz. kriza (gr. krisis) preokret, obrt, nastupanje odsudnog trenutka; med. obrt u nekoj bolesti (na bolje ili na gore); fig. prekretnice, poremeaj, zbrka; politika kriza neredovno stanje, naroito izmeu ostavke i obrazovanje nove vlade; privredne kriza poremeaj u irim privrednim krugovima u pogledu proizvodnje ili potronje proizvoda narodne privrede. krizanteme v. hrizantema. krizma (gr. chrisma mast, ulje) v. hrizma. krizmanje (gr. chrisma) v. komfirmacija i hrizma. kriket (eng. cricket) engleska igra lopte sa po 11 igraa u svakoj od dve partije, drvenim maljicama i gumenim loptama tekim po 200 grama. krikoidan (gr. krikos prsten, eidos oblik, vid) koji je u obliku prstena (ili: beou-ga), beougast, prstena-. krikotraheotomija (gr. krikos, arteria e tracheia dunik, tome seenje) ned. v. laringotraheotomija. krimatologija (gr. krima sud, logia) log. nauka o sudovima i zakljucima. krimen (lat. crimen zloin) prav. kanjivo delo, zloin, zloinstvo, prestup. krimen dese majestatis (lat. crimen laesae majestatis) prav. uvreda velianstva; zloin prema dravi, veleizdaja. kriminalac (lat. criminalis) prav. koji se donosi na kazneno pravo ili kazneni postupak; krivini, kazneni; zloinaki, zlikovaki, kanjiv; kriminalne pravo krivino pravo. kriminalac (lat. crimen zloin) zloinac, zlikovac. kriminalist(a) (lat. crimen zloin, fr. criminaliste) poznavalac (ili: profesor) krivinog prava.

kriminalistika (lat. crimen zloin) nauka o realijama krivinog prava; ona ispituje: kako je zloin izvren, koji su mu bili motivi, kakve je imao ciljeve i, naposletku, metode njegovog otkrivanja. kriminalitet (nlat. criminalitas) krivi-nost, zloinost; vladanje pojedinaca, celog jednog naroda ili pojedinih klasa drutvenih s obzirom na vrstu i obim vrenja krivinih dela. kriminalne antropologija nauka koja objanjava zloine telesnim i duevnim oso-benostima (anomalijama) zloinaca (osniva ezare Lombrozo). kriminalne politika nauka o ciljevima kazne i o to celishodnijem ureenju krivinog zakonodavstva i metoda kanjavanja. kriminalne psihologija nauka koja se bavi ispitivanjem sposobnosti za odgovornost optuenog. kriminalne statistike brojni (ili: statistiki) podaci o zloinima u pojedinim odsecima vremena. kriminator (lat. criminator) tuilac, op-tuilac; klevetnik, opada. kriminacija (lat. criminatio) okrivljavanje, optuba; klevetanje, opadanje. kriminoetiologija (lat. crimen, criminis, gr. aitia uzrok, povod, logos) nauka koja ispituje uzroke zloina. kriminolog (lat. crimen, gr. logos re, govor) onaj koji se bavi kriminologijom, strunjak u kriminologiji; kriminalist. kriminologija (lat. crimen zloin, gr. logfa) nauka o zloinu, tj. nauio ispitivanje zloina s obzirom na okolnosti pod kojima je izvren i na unutarnje, psiholoke uzroke koji su ga izazvali. kriminosomatologija (lat. crimen gen. criminis, gr. soma gen. somatos telo, logos) deo kriminoantropologije koji se bavi ispitivanjem oblika prestupa (kriminala) maloletnika. krimodinija (gr. krymos mraz, studen, ody-pe bol) med. hladan reumatizam zglobova. Krimhilda (nem. Kriemhild) glavna junakinja nemake narodne epike (Nibelun-ke pesme"), sestra kralja Guntera, ena Sigfridova, docnije hunskog kralja Ecela (Atile); poto je osvetila Sigfridovu smrt ubivi njegovog ubicu Hagena, nju je ubio stari Hildebrand. krinoidee (lat. crinis kosa, vlasi, gr. eidos oblik, vid) pl. kol. okamenotine morskih ljiljana i drugih izumrlih ivotinjskih vrsta, veinom biljnog oblika. krinolina (lat. crinis kosa, dlaka, fr. crinoline) tkanine u koju je utkana konjska dlaka da bi bila krua; iroka donja suknja od ovakve tkanine. krioskopija (gr. kryos mrez, skopein posmatreti) odreivenje take mrnjenja kod tenosti.

krioteraca

479

kristalizacija

krioterapija (gr. kryos, therapeia leenje) med. leenje rashlaivanjem, naroito raka, pri emu se u obolelim delovima organizma pomou hladnoe izazivaju znatne promene u ivotu i funkciji elija. kriofor (gr. kryos, phoreo nosim, donosim) fiz. sprava pomou koje se voda, putem brzog isparavanja, pretvara u led. kriohidrat (gr. kryos, hydor voda) hem. rastvor, npr. kuhinjske soli u vodi, koji se mrzne na stalnoj temperaturi, kao da je jedinstveno telo (eutektika meavina). kripta (gr. krypte skrivalite, skriveno udubljenje, lat. crypta) grobnica ispod hora u starim hrianskim crkvama, docnije proirena u samostalne kapele ispod crkve. kripte (gr. kripte) pl. med. depaste jamice, u vrate lezdanih cevi, kao i uvale u krajni cima. kriptestezija (gr. kryptos skriven, aisthesis oseanje, opaanje) skrivena sposobnost, npr. kod telepata, vidovitih i dr. kriptian (gr. kryptos) sakrit, skriven, ezoterian. kripto- (gr. krypto skrivam, krijem, kryptos skriven) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: skriven, tajni. kriptoanaliza (gr. kryptos, analisis ralanjavanje) deo kriptologijekojm prouava ifrovane poruke i utvruje njihovu vrednost. kriptogame (gr. kryptos, gamos svadba) pl. bog. proste biljke bez cveta, koje mesto mnogoelijskog semena sa zametkom (klicom) imaju jednoelijsku sporu, bez klice, kojom se mnoe, bescvetnice, biljke sa nevidljivim ili skrivenim spolnim orga-nima (XXIV i poslednja klasa u Lineovu sistemu). kriptogamija (gr. kryptos, gamos i -ia nastavak za stanje) skriven brak, potajan brak. kriptogamian (gr. kryptos, gamos) koji ivi u skrivenom (ili: potajnom) braku: iji je nain razmnoavanja zagonetan (ili: nejasan). kriptogamologija (gr. kryptos, gamos, logfa) bog. nauka o bescvetnicama tj. o biljkama kod kojih se ne razaznaju spolni delovi: up. kriptogame. kriptogenetian (gr. krypto, genos poreklo) kome se ne zna poreklo, koji je nepoznata porekla. kriptogram (gr. kryptos, gramma) pismo napisano (ili: spis napisan) tajnim pismom; ifra. kriptograf (gr. kryptos, grapho piem) onaj koji pie tajnim pismom; pisaa maina pomou koje se mogu pisati ifre; pr. kriptografski. kriptografija (gr. kryptos, grapho) pisanje tajnim pismenima, ifrovanje.

kriptografika (gr. kryptos, grapho) vetina pisanja tajnim pismenima. kriptodepresija (gr. krypto, depressio) reorp. ulegnue ispunjeno vodom iji je nivo vii od mora. kriptokarpian (gr. krypto, karpos plod) bog. koji raa skrivenim plodovima. kriptoklerikalac (gr. krypto, kleros) potajni (ili: skriveni) privrenik sveten-stva i njegove ideologije. kriptomnezija (gr. kriptos, mnesis pamenje) podsvesno pamenje. kripton (gr. krypto) hem. elemenat, atomska masa 83,80, redni br. 36, plemeniti gas bez boje, mirisa i ukusa, znak Kg; nalazi se u vazduhu u malim koliinama (0,028%). kriptonim (gr. krypto, oputa ime) sa skrivenim imenom, anoniman. kripgoportik (gr. krypto, lat. porticus trem, hodnik) arh. skriven ili podzemni hodnik. kriptorhizam (gr. kripto, orchis mudo) med. kriptorhija. kriptorhija (gr. krypto, orchis) med. skrivena muda, tj. kad muda lee, mesto u svojoj kesi, u trbunoj duplji ili preponskom kanalu mukarca. kriptorhit (gr. krypto, orchis) med. onaj kod koga se muda nalaze u trbunoj duplji ili preponskom kanalu. kriptoskop (gr. krypto, skopeo gledam) instrumenat za snimanje Rendgenovim zracima u svetlom prostoru. kriptofite (gr. kryptos, phyton biljka) vot. viegodinje zeljaste biljke iji nadze-mni delovi izumiru u vezi sa nastajanjem nepovoljnog perioda godine, a pupoljci se nalaze na podzemnim organima ili na organima u vodi ili mulju. krispatura (nlat. crispatura) kovravost, smeuranost, zgrenost, zboranost. krispacija (nlat. crispatio) kovranje, nabi-ranje, smeuravanje; med. skupljanje, grenje (ivaca, miia). krispirati (lat. crispare) kovrati, nabira-ti, griti, smeuravati; med. krispirati ilu odseenu ilu malo zavrnuti da bi se ustavilo krvarenje. kristal- (gr. krystallos) 1. prva, poetna re u sloenicama sa znaenjem: led, sve to je ledu slino, kristal. kristal (gr. krystallos) 2. ledu slino obrazovanje minerala; min. telo ogranieno ravnim geometrijskim povrinama (pljosnima) i u svima delovima podjednakih hemijskih svojstava; kristalno staklo providno, teko i veoma skupoceno staklo. kristalan (gr. krystallos) koji ima svojstvo kristala; fig. savreno bistar, providan, ist (kao kristal); supr. amorfan. kristalast (gr. krystallos) v. kristalan. kristalizacija (gr. krystallos) min. obrazovanje kristala, postajanje pravilnih oblika; kristalizovanje.

kristalizirati

480

kroa d'oner

kristalizirati (fr. cristalliser) pretvarati (ili: prelaziti) u geometrijske oblike, npr. kocku, tetraedar, oktaedar, esto-stranu prizmu, tj. u kristale; fig. utvrditi, tano odrediti; kristalizovati. kristalizovati v. kristalizirati.

kristalisati v. kristalizirati.
kristali (gr. krystallos, h'thos kamen) pl. po. mikroskopom sitne tvorevine, jo neizraeni i neodreeni poeci krista-lizacije pojedinih minerala (za razliku od mikrolita, koji ve imaju odreene oblike). Kristalna palata (eng. Crystal Palae) velika palata u Sidenhemu (Sydenham), predgrau Londona, sagraena 18511854. od gvoa i stakla, sa pozorinim i kon-certnim dvoranama, i stalnim umetni-kim i kulturno-istorijskim izlobama. kristalni sistem naziv za sve grupe kri-stalnih oblika koji se mogu svesti na jedan, zajedniki sistem oca simetrije (v. teseralni, tetragonalni, heksagonalni, rombni ili rombini, monoklini, tri-klini sistem). kristalno soivo znat. sabirno soivo oka, sastavljeno od mnogobrojnih providnih slojeva, nalazi se odmah iza zenice. kristalogenija (gr. krystallos, gignomai postati, nastati) stvaranje (ili: postajanje) kristala. kristalogija v. kristalologija. kristalografija (gr. krystallos, graphfa) min. opisivanje kristala, deo mineralogije koji prouava geometrijske oblike minerala. kristaloidan (gr. krystallos, eidos oblik, vid) kristalast, slian kristalu, kao kristal. kristaloidi (gr. krystallos, eidos oblik, vid) pl. min. tela koja neposredno ili u spoju sa drugim telima dobivaju oblik kristala i koja su sposobna za difuziju; agregati sastavljeni od sitnih kristala grupisanih oko zajednikog sredita tako da im se ne moe tano odrediti kristalni oblik; up. koloid. kristalologija (gr. krystallos, logos, govor) nauka o kristalima; kristalogija. kristalomantija (gr. krystallos, manteia proricanje, gatanje) proricanje iz kristala ili ogledala. kristalometrija (gr. krystallos, metron mera, merilo, metria merenje) vepggina me-renja kristala. kristalonomija (gr. krystallos, nomos zakon) nauka o zakonima nestajanja kristala. kristalotehnika (gr. krystallos, technike) vepggina postakljivanja. kristalotomija (gr. krystallos, tome seenje, cepanje) razdvajanje (ili: cepanje) kristala.

kristalofizika (gr. krystallos, phisike) deo mineralogije koji se bavi fizikim svojstvima kristala. kristalohemija (gr. krystallos, chemia) deo kristalografije koji prouava odnose izmeu sastava kristala i njihovih hemij-skih svojstava, kao i uzajamnu vezu izmeu hemijskih s jedne i fizikih i geometrij-skih svojstava s druge strane. kristijanija (po starom nazivu glavnog grada Norveke) sp. okret obema nogama kod skijanja. krite (gr. krithe) med. jemiak (u oku). kriterij(um) (gr. kriterion) merilo, znak raspoznavanja; npr. kriterijum za for-malnu istinu su logiki zakoni. kritizer (gr. kritike) onaj koji voli da kritikuje, prigovara, zajeda, nekonstruk-tivan kritiar, zajedalo. kritizerstvo (gr. kritike) kritikovanje, naroito nekonstruktivno, prigovaranje. kritizirati (gr. krmo sudim, ocenjujem) ispitivati vrednost', ocenjivati, pisati kritiku; kuditi, zamerati; kritikovati. kritika (gr. kritike, krino) ocenjivanje, vetina ocenjivanja, tj. utvrivanje i razli-kovanje onoga to je dobro ili vredno od onoga to je ravo ili slabo (u knjievnosti, nauci, javnom ivotu itd.); prikaz (ili: ocena) nekoga umetnikog, naunog i dr. dela. kritikaster (gr. kritike) zameralo, nadrikritiar, vajni kritiar. kritikovati (gr. krinokritike) v. kritizirati. kritikomanija (gr. kritike, mania pomama, besnilo) strast za kuenjem (ili: zame-ranjem, kritikovanjem). kriticizam (eng. criticism) fil. pravac filo-zofijske kritike, ono gnoseoloko stanovite koje smatra osnovnim zadatkom filozofije sistematsko ispitivanje porekla, mogunosti, vanosti i granica naeg saznanja (Kant). U pitanju porekla saznanja, kriticizam stoji izmeu racio-nalizma i empirizma, a u pitanju njegove mogunosti, vanosti i granica izmeu skepticizma i dogmatizma. kritian (gr. kritikos) koji se odnosi na kritiku ili ima karakter kritike; koji ocenjuje, koji kudi, kudljiv; ned. opasan, odluujui, sudbonosan, presudan; kriti-ne godine godine klimakterijuma. kritiar (gr. kritikos) ocenjiva, sudija (u pitanjima knjievne, umetnike, naune, moralne itd. vrednosti); fig. kudilac, zameralo. kritiki (gr. kritikos) v. kritian. kritomanija (gr. krino sudim, ocenjujem, mania) v. kritikomanija. krmez (tur. kirmiz) tamnocrvene boja koja se dobiva od istoimenog insekta. kroa d'oner (fr. croix d'honneur) francuski orden: krst legije asti.

kroazada

481

kruna

kroazada (fr. croisade) krstarenje, naroito morem; krstaki rat; u maevanju: unakr-san udarac. kroaze (fr. croise, ukrten, unakrstan) 1. ime razliitih svilenih i vunenih tkanine, naroito za postavu; 2. korak u plesu. kroazirati (fr. croiser) ukrotiti, ukrta-vati; K'ostariti, obilaziti, ii tamo-amo; voj. otvoriti unakrsnu vatru. krojcer (nem. Kreuzer) voj. krstarica, krsta, vrsta brzih ratnih brodova; kraj-cer. krokantan (fr. croquant) vruskav, rskav, koji pri jelu pucka pod zubima (kolai od badema). kreket (eng. croquet) sp. drutvena igra u kojoj uestvuju dve strane sa drvenim lop-tama i ekiastim maljicama. kroketa (fr. croquette) kuv. knedla, valjuak (od mesa, krompira i dr.). kroki (fr. croquis) prva zamisao, nacrt, skica slike ili predela izraena jednostavnim sredstvima (olovkom, estarom, vrstarom, merenjem odoka). krokirati (fr. croquer) raditi nacrt nekog predela odoka; crtati (ili: nacrtati) u glavnim potezima, skicirati. krokodil (gr. krokodeilos) zool. vrsta velikih grabljivih i veoma opasnih gutera, ivi u veim rekama Afrike, naroito u Nilu; krokodilske suze pritvorne, neiskrene, licemerne suze (jer krokodil, po prii, kad vreba plen podraava glas deteta koje plae). krokomagma (gr. krokos afran, magma mast) farm. afranova mast. krokus (gr. krokos, lat. crocus) bog. v. afran. kroma (ital. croma, gr. kroma boja) iuz. sputanje ili poviavanje note za pola tona (naziv verovatno po tome to su se ranije polutonovi oznaavali drukijim mastilom, ili po tome to su ih smatrali samo kao boju i nijansu osnovnih, glavnih tonova); takoe: osmina note. kromiomantija (gr. kromyon crni luk, man-teia proricanje) gatanje u luk. kromlek (kelt. erom, lech, eng. cromlech) preistorijski keltski kameni oltar, druidski nadgrobni spomenik. kromoplasti v. hromoplasti. krvnika (gr. chronika) v. hronika. Kronos (gr. Kronos) mit. gospodar sveta pre Zevsa, najmlai sin Uranov i Gejin, mu Rejin, pojeo svu svoju decu, poto mu je bilo proreeno da e ga sin zbaciti s prestola, samo ostane Zevs, koga je mati bila sakrila; Zevs ga docnije zbilja svrgne i baci u Tartar; kod Rimljana: Sa turi. kronprinc (nem. Kronprinz) prestolonasled-nik, najstariji sin kajzerov (u bivoj Nemakoj Carevini).
31 Leksikon

krop (eng. sgor) berba, naroito: berba duvana u Sev. Americi; veliko bure u koje se pakuje duvan u listu. kros (eng. cross) sp. v. kros-koitri. krosa (fr. crosse, ital. croccia) pastirski tap, biskupska taka; voj. kundak na puci; rep lafeta. kros-kontri (eng. cross-country) sl. lakoat-letska disciplina: tranje po raznolikom terenu (uzbrdo, nizbrdo, kroz ume, polja i dr.) na stazi od 315 km; odrava se obino uprolee (lroleni) i ujesen (jesenji kros). krotalist(a) (gr. krotalon) igra uz ka-stanjete; up. krotalon. krotalon (gr. krotalon) antika egrtaljka, kastanjeta, klepetalo. krotafij(um) (gr. krotaphos slepoonica) med. kucanje u glavi, naroito u slepoonicama. krotafit (gr. krotaphites) anat. slepooni mii. krotonin (gr. kroton) hen. eona organska baza koja se nalazi u semenu biljke croton tiglium. krofter (eng. crofter) kotski seljak, pola farmer a pola radnik, koji nema sopstvene zemlje nego plaa za nju veleposedniku neku malu zakupninu. krocea (lat. sgosea afran) v. kroa. krocidizam (gr. crocydismos) med. v. karfologija. kroa (lat. sgosea afran, ital. croccia) crvena kardinalska mantija; krocea. kroata (ital. crociata) krstaki rat; novac koji su plaali oni koji nisu lino uestvovali u krstakom ratu. kroati (ital. crociati) pl. krstonosci, kr-stai, kriari. kro (fr. croche) ku3. osmina note. kroe (fr. crochet) kuka, kukica; igla sa kukicom (za kukianje); kovrica kose na slepoonicama kod ena; kalauz; nosaki samar; voj. kukast zidani ispust na uglovima utvrenja za zatitu od bone vatre; gram. kukaste zagrade [ ]; med. kuka za izvlaenje kamiaka; sp. u boksu: udarac izmah-nutom rukom u irinu, i to tako da se pogodi telo protivnika prednjim delom stisnute pesnice. kroirati (fr. sgos kuka, kukica, crocher) savijati; kukiati, raditi kukicom (enski rad). krsmet (tur. k'smet) sudbina, udes. krudelitet (lat. crudelitas) svirepost. kruditet (lat. cruditos) med. nesvarljivost; pretovarenost eluca. kruentacija (nlat. cruentatio) krvavljenje, okrvavljenje, umrljanost krvlju. kruks (lat. crux) krst; fig. muka, patnja. kruna (gr. korone, lat. sogopa, nem. Kgope) 1. novana jedinica u nekim evropskim dravama; 2. znak vladarskog dostojanstva koji se, u sveanim prilikama, nosi na glavi; v. koroia.

kruor

482

ksenofobija

kruor (lat. sgiog) usirena, prelivena krv, krv izvan tela; crvena boja krvi. krup (elt. croup, nem. Kropf) l. med. zapaljenje grkljana i dunika, veoma teka bolest, naroito kod dece, kod koje bolesnik izgleda kao zadavljen, zadavica, guter. krup (fr. croupe) 2. sapi kod konja. krupada (fr. croupade) jak. kolski skok kod koga konj prednje noge izbaci uvis, a zadnjima se odbaci i izvede skok preko prepone. krupje (fr. croupier) pomonik, zastupnik onoga to dri bank, mea karte, prima izgubljeni novac i naplauje dobitke (u velikim kockarnicama); ortak u igri; trg. tajni ortak. krupon (fr. croupon) vrsta koe za pravljenje cipela. kruralan (lat. crus, cruralis) zool. butni, bedreni. kruska (ital. crusca) trice, mekinje, osevine; Akademija dela kruska (ital. Accademia della crusca) 1582. god. u Firenci osnovano nauio drutvo za ienje italijanskog jezika (kao brana od trica). krusta (lat. crusta) kora, ljuska. krustar (nlat. crustarius) izraiva reljefa. krustacea (lat. crustacea) pl. zool. ljuskari (rakovi). krustaceologija (lat. crustacea, gr. logia) zool. nauka o ljuskarima. krustacija (nlat. crustatio) dobivanje kore, okoravanje, okorenje, skoravanje; med. krastanje. krustiki instrumenti (gr. kruo udaram, lat. instrumentum) kuz. instrumenti u koje se udara (bubanj, timpan, daire ili def); membranofoni instrumenti. krustoderme (lat. crusta kora, gr. erma koa) pl. zool. ribe sa tvrdom koom, npr. ribe oklopnjae. krustozan (lat. crustosus) korat, koji ima koru; med. krastav. krucijacija (lat. crux krst, nlat. cruciatio) raspinjanje, prikivanje na krst. krucifer (nlat. crucifer) krstonosac. krupifere (nlat. cruciferae) pl. vot. (biljke) krstaice. krucifiks (nlat. crucifixus) raspee Hristovo na slici ili u kipu (na Zapadu se poelo umetniki prikazivati tek od XIII veka). kruka (rus. kruka) mera za tenosti u Rusiji =1/10 vedra= 1,230 1. krdalija (tur.) turski hajduk u XVIII veku i na poetku XIX veka. ksako (jap.) vrhovni svetenik religije fo u Japanu i Kini. ksaitin (gr. ksanthos ut) hem. organska baza koja se nalazi u mokrai, krvi i jetri sisara, bezbojna i nekristalinska masa koja se u vodi teko rastvara (C5H4O2N4); uta boja koja se dobiva od broa.

Ksantipa (gr. Ksanthipe) uta kobila"; ime zle i goropadne ene Sokratove; fig. aspida, zla ena, otrokona. ksantogen (gr. ksanthos, gen- koren od gfgnesthai roditi se, nastati, postati) hen. materija koju sadre lie i cvetovi i koja, spojena sa alkalijama, pouti. ksantom (gr. ksantbs) med. benigni ukasti tumor, obino na gornjoj vei. ksantopsija (gr. ksanths, <5psis vid, vienje) ned. utovidost (kod utice i trovanja pikrinskom kiselinom i santoninom). ksantofil (gr. ksanthos, phyllon list) vot. uta boja u hromoplasta; utilo lia, uti pigment koji sadri lie kad pouti. ksenelazija (gr. xenos tuinac, elases teranje, isterivanje, elayno teram) pro-gonjenje stranaca, tuinaca. ksenije (gr. xenia) pl. pokloni za goste; kod rimskog pesnika Marcijala: naslov XIII knjige njegovih epigrama; naslov knjige Geteovih i ilerovih epigrama (1797) protiv izopaenosti u ovdanjoj nemakoj knjievnosti; kratki stihovi duhovite ili satirine sadrine. ksenogamija (gr. xenos tu, gamos brak) bog. unakrsno opraivanje biljaka, pri kome se u procesu oploenja spajaju gameti razliitih individua iste vrste. ksenografija (gr. xenos tu, graphein pisati) poznavanje stranog pisma; strano pismo. ksenoza (gr. xenosis) otuivanje, odroavanje. ksenokratija (gr. xenos tu, krateo vladam) vladavina stranaca, tuinaca. ksenologija (gr. xenos, logos govor) govor o tajnom, skrivenom, = okultizam. ksenoman (gr. xenos tuinac, stranac, tata pomama, besnilo) onaj koji preterano voli strance i sve strano. ksenomanija (gr. xenos, mania) preterana ljubav prema strancima i onome to je strano, tuinsko, ludovanje za tuinti-nom. ksenomizija (gr. xenos, miseo mrzim) mrnja na tuince (ili: strance). ksenon (gr. xenos) hem. elemenat, atomska masa 131,30, redni broj 54, znak He, 1898. god. pronaeni plemeniti gas", koga u malim koliinama (0,005%) ima u vazduhu; u spektru pokazuje plave linije. ksenotafijum (gr. xenos tu, taphos grob) groblje za strance. ksenofilija (gr. xenos, philos prijatelj, koji voli) ljubav prema strancima i onome to je strano, tuinsko. ksenofob (gr. xenos, phobos strah) neprijatelj stranaca; onaj koji se plai stranaca; onaj koji se plai stranaca i zazire od njih. ksenofobija (gr. xenos, phobeo bojim se) mrnja na tuince (ili: strance), strah od stranaca.

kserazam

483

kubacija ksilografija (gr. xylon, graphem pisati) rezbarstvo, rezbarija, vetina pravljenja figura i slika u drvetu; tampanje drvenim slovima i tablicama; vetina pre-tampavanja na drvo. ksilografirati (gr. xylon, graphem) v. dekalkirati. ksilografski (gr. xylon, graphem) rezbar-ski; tampan drvenim slovima, izraen putem pretampavanja na drvo. ksiloidan (gr. xylon, efdos vid, oblik) slian drvetu, nalik na drvo, drvast. ksiloidiv (gr. xylon, eidos) hem. materija koja se dobiva uticajem jake alitrene kiseline na drvenu strugotinu, pamuk, platno i dr. ksilolatrija (gr. xylon, latreia oboavanje) oboavanje drveta, tj. slika ili kipova od drveta, drvenih idola. ksilolit (gr. xylon, lithos kamen) kameno drvo, vetaka kamena masa od strugotine drveta i magnezija kita (upotrebljava se za izradu poda, stepenica itd.). ksilologija (gr. xylon, logfa) nauka o raznim vrstama drveta, opisivanje raznih vrsta drveta. ksilometar (gr. xylon, metron mera, merile) u umarstvu: naprava za merenje zapremine stabala nepravilnog oblika (drvo koje treba izmeriti zagnjuri se u vodu, i zapre-mina vode koja pri tome biva istisnuta jednaka je zapremini zagnjurenog drveta). ksiloterapija (gr. xylon, therapeia leenje) med. leenje nekim vrstama drveta. ksilofag (gr. xylon, phagein jesti, derati) zool. drvoder, crv koji sivi u drvetu. ksilofon (gr. xylon, phone zvuk) muz. drvena citra, instrumenat koji se sastoji od tankih daica raznog tona i na koji se svira udarajui maljiima. ksister (gr. huo struem) med. strug za skidanje strea (kamenca) sa zuba. ksifijas (gr. xiphos ma) zool. morska sablja, riba naroito poznata po svojim usoljenim perajama koja se spravljaju na Siciliji. ksifodan v. ksifoidan. ksifodonti (gr. xiphos ma, odus, odontos zub) pl. geol. maozupci, vrsta okamenjenih pretpotopskih sisara. ksifoidan (gr. xiphos ma, eidos vid, oblik) u obliku maa, kao ma, maast. ksi-estice v. hiperoni. ktitor (gr. ktfzo osnivam) kod pravoslavnih Slovena i u srednjovekovnoj Vizanti-ji: osniva manastira, njegov zatitnik i veliki darodavac. kub (lat. cubus, gr. kybos kocka) mat, trei stepen nekog broja, tj. proizvod tri jednaka inioca (npr. 8 = 23 =2H2H2), poto je zapremine kocke jednaka treem stepenu njene ivice, a3 ; kubus. kubatura (nlat. cubatura) izraunavanje zapremine jednog tela; zapremine. kubacija (nlat. cubatio) v. kubatura.

kserazam (gr. xerasmos suvoa) med. suenje kose, elavljenje, elavost; kserazija. kserazija (gr. xerasia suvoa) med. v. kserazam. kserafijum (gr. xeros suv) farm. suvi lek protiv osipa. kserion (gr. xerds) farm. suvi lek, naroito lek u obliku praka za posipanje. ksero- (gr. hegbk) predmetak u sloenicama sa znaenjem: suv. kseroderma (gr. xercs, erma koa) med. suenje koe, suvokoast. kseroza (gr. hegbz) med. suenje, sasuivanje, suvoa. kseroma (gr. xeros) med. suvoa, naroito oiju. kserometar (gr. xeros, metron mera, merile) sprava kojom se meri gubitak teine tela usled sasuivanja. kserostomija (gr. xeros, stoma usta) med. suenje usta, suvoa usta. kserosfera (gr. xeros, sphalra lopta) klima u pustinjama. kserotian (gr. xeros) koji sui, koji zasu-uje, zasuavan. kserotribija (gr. xeros, tribe trljanje) med. suvo trljanje bolesnog dela tela. kserotripsija (gr. xeros, tripsis trljanje) med. v. kserotribija. kserofagija (gr. xercs, phagem jesti) hranjenje suvom hranom; hranjenje suvim plodovima i hlebom za vreme posta (kod prvih hriana). kserofili (gr. xerds, phileo volim) bog. ivotinjske vrste prilagoene sui, stanovnici sunih oblasti. kserofite (gr. xerbs, phyton biljka) vot. biljke koje su prilagoene ivotu na be-zvodnom zemljitu (stenama, pustinjama i DR-)kseroform (gr. xercs, lat. forma oblik) farm. ut i bezmirisan praak; slui spolja kao antiseptikum za rane i razjede, a iznutra protiv katara creva. kseroftalmija (gr. xeros, ophthalmos oko) med. suvo zapaljenje oiju sa zakrvavljivanjem beonjae, zapaljenje oiju praeno crvenilom i bolom. ksilit (gr. xylon drvo, lithos kamen) Hem. naroita vrsta alkohola koji se dobiva od drveta; mineral po spoljanosti slian drvetu. ksilo- (gr. xylon) predmetak u sloenicama sa znaenjem: drvo, drveni. ksilogliptika (gr. xylon, glypho dubem, reem) v. ksiloglifika. ksiloglif (gr. xylon, glypho) drvorezac, duborezac. ksiloglifika (gr. xylon, glypho) vetina rezanja figura ili slova u drvetu, drvo-restvo, duborestvo; ksilogliptika. ksilograf (gr. xylon, graphein pisati) drvorezac, duborezac, vetak u pravljenju figura i slika u drvetu.

31*

kubizam

484

kulmipacija

kubizam (gr. kybos, lat. cubus kocka) slik. umetniki pravac (naroito u slikarstvu) na poetku XX veka, iji su predstavnici svodili ljudske figure i predmete iz prirode na geom. oblike (kocke, kvadrate, lopte i dr. geometrijska tela). kubirati (lat. cubus kocka) kat. podii (ili: dizati) jedan broj na kub, tj. na trei stepen; izraunati zapreminu nekog tela. kubist(a) um. pristalica kubizma. kubitalni (lat. cubitalis) aiat. lakatni. kubitus (lat. cubitus) aiat. lakat. kubni (gr. kybikcs) kockast, u obliku kocke, koji je iste duine, irine i visine (npr. kubna stopa, mera, kubni metar); kubne tablice tablice koje sadre kubove (ili: tree stepene) brojeva od 11000 i dalje; kubni koren mat. veliina koju dobijemo kad jedan broj (kubni broj) podelimo na tri jednaka inioca (npr. 2 je kubni koren od 8); up. kub. kuboidan (lat. cubus, gr. eidos vid, oblik) kockast, slian kocki, u obliku kocke. kubre (tl. cubras) pl. potomci mulata i crnaca u Junoj Americi. kubura (tur.) 1. mala puka (pitolj); 2. kona torba, privrena uz sedlo, u kojoj se dri mala puka; 3. uzan hodnik; 4. kamena ili drvena humka, u obliku kocke, na grobovima velikana; fig. nevolja, nedaa, beda, jadno stanje. kubus (lat. cubus, gr. kybos) mat. v. kub. kuvada (fr. couvade leanje) e. veoma rasprostranjen obiaj da se mukarac, kad mu se rodi dete, ponaa u svemu kao da ga je on rodio: lee u postelju, neguje dete, prima estitanja, uzdrava se od jela porodiljama zabranjenih itd. Ovo je jedan od obiaja koji ukazuje na prelazak iz matrijarhata u patrijarhat. kuveza (fr. couveuse) med. grejalica, kvo-ka", aparat za zagrevanje pre vremena roene i slabunjavo dece pomou gasa ili elektrine struje. kuver (fr. couvert) l. stoni pribor za jelo; 2. v. kuver(a)t. kuver(a)t (fr. couvert) zavoj za pisma, koverat. kuvertira (fr. couverture) pokriva postelj-ni; korice knjige; omot. kuvertirati (fr. couvert) metnut (ili: me-tati, zatvoriti) pismo u koverat. kugla (nem. Kugel) kom. lopta, telo kod kojeg su sve take njegove povrine (periferije) jednako udaljene od sredita; lopta za igru (drvena, kotana, gumena, staklena itd.). kuglof (nem. Gugelhupf) ku. peeni kola od brana, jaja, mleka, eera, suvog groa i sl. kuglja v. kugla. kuguar zool. v. puma. kudu (hotent.) zool. junoafrika antilopa. kueizam med psihoterapijska metoda leenja koja se osniva na uticaju volje na ozdra-

vljavanje putem autosugestije (naziv po fr. apotekaru E. Soie-u). kuzen (fr. cousin) roak, brati, sestri. kuzina (fr. cousine) roaka, sestra od strica, od ujaka, od tetke. kujavjak (polj. kujawiak) poljska narodna igra u 3/4 taktu, srodna mazurki. kujon (fr. couillon) nikakav ovek, propalica, kukavica; kojon. Ku-kluks-klan, v. Kju kluks klan. kukularis (nlat. cuculla kapa, kukuljaa, cucullaris) anat. mii ije. kukurbita (lat. cucurbita) bog. bundeva; ned. kupica, sprava za isisivanje krvi. kukurbitacija (nlat. cucurbitatio) med. me-tanje kupica, isisavanje krvi. kukurbitacija (nlat. cucurbitatio) med. me-tanje kupica, isisavanje krvi. ku laa (fr. coulage) trg. gubitak u teno j robi usled curenja (ili: isticanje); iscurela tenost. kulak (rus. kulak) seoski bogata, kapita-list. kulan (tatar.) divlji magarac u Tatarskoj, Persiji i Indiji. kujundija (tur. kuyumcu) zlatar, zanatlija koji izrauje ukrasne predmete od zlakulant (fr. coulant) pokretan ukras (dragi kamen i sl.) na enskim ogrlicama; pokretni prsten (na kiobranu). kulantan (fr. coulant) lak, tean (stil); prijatan, prirodan; usluan, predusretljiv, prilagodljiv. kula (tur. kula at) konj sivopepeljaste boje, boje olova, mije boje. kule (fr. coulee) tip. v. kurziv. kulevrina (fr. coulevrine, lat. coluber zmija) voj. poljska zmija, vrsta lakog dugakog topa. kuli (fr. coulis) l. proreena i jaka supa (od ivine, teletine, rakova i dr.). kuli (kin., eng. coolie) 2. nadniar, nosa, amalin u Indiji i Kini, pripadnik jedne od najniih i najsiromanijih kasta. kulinarav (lat. culinarius) kuhinjski, kujn-ski, koji spada u spravljanje jela. kulinarstvo (lat. culina kuhinja) vetina spremanja jela. kulisa (fr. coulisse) l. pokretni zid na pozornici (pronaen u XVI veku u Italiji); deo pozornice koji publika ne vidi, tj. onaj koji je iza kulisa; otuda: raditi neto iza kulisa raditi tajno, skriveno; fig. tajna; 2. skup berzanskih posrednika i pekulanata na pariskoj berzi; 3. voice (na maini), povoe, vodilo. kulisje (fr. coulissier) berzanski posrednik; up. kulisa 2. kulicide (lat. culex, nlat. culicidae) pl. zool. komarci. kulmen (lat. culmen gei. culminis) vrhunac, vrh, najvia taka; vrhunac napetosti. kulminacija (nlat. culminatio) astr. prolazak zvezde kroz meridijan (podnevak) nekog

kulminaciona taka

485

kumulativan

mesta; gornja kulminacija prolazak nekog nebeskog tela kroz podnevak nekog mesta iznad horizonta (vidika); donja kulminacija prolazak nekog nebeskog tela kroz podnevak nekog mesta ispod horizonta (vidika); fig. najvia taka u razvitku neega, vrhunac. kulminaciona taka najvia taka u razvitku neega, vrhunac, najvii stupanj, krajnji stepen. kulminirati (lat. culmen vrh, nlat. culminare) astr. proi (ili: prolaziti) kroz meridijan (podnevak) nekog mesta, i, prema tome, doi do krajnje take; fig. dostignuti najviu taku ili najvii stepen, doi do vrhunca, biti na vrhuncu, vrhuniti. kuloar (fr. couloir) hodnik, prolaz, trem (u pozoritu, berzi, zgradi parlamenta); up. koridor, foaje. kulometrija v. kulonmetrija. kulon (skr. S) fkz. jedinica za merenje koliine elektriciteta u Meunarodnom sistemu jedinica; predstavlja koliinu elektriciteta koji u l s proe kroz po-preni presek provodnika u kome jaine elektrine struje iznosi 1 amper; kulon je jednak jedinici ampersekunda (skr. As); naziv po francuskom fiziaru . Kulo-nu (Charles Coulomb, 17361806). kulonmetrija (po fr. fiziaru Kulonu, gr. metria merenje) merenje koliine elektriciteta. kulpa (lat. sra greh, pogreka) prav. krivica (bez predumiljaja, tj. iz nemarnosti ili neopreznosti); in kulpa (lat. in culpa) u krivici, kriv, kanjiv. kulpabilitet (lat. culpabilitas) kanjivost, krivinost. kulpa lata (lat. culpa lata) prav. iroka, tj. gruba, teka krivica. kulpa levis (lat. culpa levis) prav. laka, mala krivica. kulpa levisima (lat. culpa levissima) prav. veoma laka, posve mala krivica. kulpa mea (lat. culpa tea) moja krivica, moj greh. kulpirati (lat. culpare) prav. kriviti, okri-viti; koriti, ne odobrava. kulpozan (nlat. culposus) grean, kriv. kult (lat. cultus, colere gajiti; potovati) potovanje boga; crkveni obredi, vera, veroispovest; visoko potovanje, divljenje do oboavanje (npr. kult rada, slobode, Tolstoja itd.). kultivator (nlat. cultivator) ratar, zemljoradnik, zemljodelac; svaka poljoprivred-na sprava za povrinsku obradu zemljita; plug praa, drljaa (koja odstranjuje korov i kamenje i time oplemenjuje zemlju). kultivacija (nlat. cultivatio) obraivanje, obdelavanje, gajenje, podizanje; usavravanje, oplemenjivanje. kultivirati v. kultivisati.

kultivisati (nlat. cultivare) gajiti, obrai-vati, obdelavati, kriti zemlju; odravati dobre odnose i veze s nekim; razvijati, vebati, obrazovati, usavravati, po-boljavati, oplemenjivati. kultura (lat. colere gajiti, negovati, cultura) 1. obdelavanje, obraivanje, negovanje, gajenje, racionalno podizanje neke privredne grane; 2. racionalno podignuta pri-vredna grana; 3. fig. razvijanje, obrazovanje, usavravanje, oplemenjavanje, bo-gaenje duha; struna, naroito opta obrazovanost; naitanost; etika kultura podizanje pojedinca i celog drutva do toga da mu budu ideali: pravinost, istinitost, ovenost i uzajamno potovanje; 4. gajenje izvesnih vrsta bakterija u naune svrhe; bakterije dobivene gajenjem u laboratoriji. kulturan (lat. cultura) odnegovan, obraen, obdelan; razvijen, usavren, oplemenjen; koji ima struno i, naroito, opte obrazovanje, naitan. kulturizam (fr. culturisme) atletska gimnastika sistem telesnog vebanja kojemu je svrha skladan razvoj muskulature tela. kulturne tehnika nauka o svemu to je u vezi sa racionalnim obraivanjem zemlje (geodezija, regulisanje malih voda i njihovo iskoriavani, poznavanje poljopri-vrednih sprava itd.). kulturni sistemi delimini izraaji jedne kulture, povezani meusobno stvarnom srodnou, od kojih su najvaniji: religija, umetnost, nauka, privreda, drava i pravo. kuluk (tur. kulluk) l. besplatan rad turskom spahiji; 2. teak, naporan rad za drugoga; 3. obavezan besplatan rad na izgradnji puteva i drugih objekata u korist zajednice. kumbara (pere. humbere, tur. kumbara) vrsta starinske granate ili bombe; top koji baca ove granate. kum grano salis (lat. sit grano ali) v. pod granum salis kumir (stsl.) jedan od starih slovenskih naziva za idol. kum laude (lat. sit laude) sa pohvalom, pohvalio, odlino (u ocenjivanju uspeha na ispitima). kumio (mont., rus.) mleno vino, stepsko mleko, kiselo mleko koje se dobiva od kobila sa ruskih stepa, proizvod vrenja mlenog eera; znaajno kao sredstvo za ishranu i lek. kum rezervacione (nlat. sit reservatione) sa izuzetkom, uz ogradu, osim. kumrija (arap. qumriya, tur. kumru) grlica, gugutka. kumulativan (nlat. cumulativus) nagomilan; nagomilavan, koji gomila; skupni, udru-ni; kumulativna granata voj. granata ije je zrno udeeno za probijanje oklopa, npr. tenkovskog, puni se naroitim eksplozi-

kumulacija

486

kurabilitet

vom, pri udaru razvija toplotu uz visoku temperaturu koja rastapa oklop i probija ga. kumulacija (nlat. cumulatio) gomilanje, nagomilavanje; ret. nagomilavanje slinih pojmova (supr. distribucija). kumulirati (lat cumulare) gomilati, nagomilavati; imati istovremeno vie zvanja i primati plate koje ona nose. kumulonimbus (lat. cumuius gomila, nimbus taman olujni oblak) keteor. veliki oblak u vidu planine, a nekad u vidu nakovnja; obino nosi oluju, pljusak, grmljavinu i grad. kumulus (lat. cumuius gomila, nagomilana masa) meteor. vrsta gustih oblaka, obino blistavo belih, u vidu tornjeva ili glavica karfiola; obino se pojavljuju pri lepom vremenu usled sunevog zagrevanje vlanih predela. kundalini (sskr. kundalini) vatrena mo", velika magnetna mo (koja se krije u materiji i u oveku). kunealan (lat. cuneus klin, nlat. cunealis) klinast, u obliku klina. kuneiforman (nlat. cuneiformis) v. kunealan. kuneus (lat. cuneus klin) voj. klinasti bojni red. kunktator (lat. cunctator) oklevalo, odgaa-lo, stezalo. kunktacija (lat. cunctatio) oklevanje, otezanje, odgaanje. kunst (nem. Kunst) vetina; umetnost; fig. vetina; to je kunst to je vetina, to nije lako. kunstgrif (nem. Kunstgriff) vetaki ru-kohvat koji ne moe svako izvesti (naroito u raznim vrstama sporta). kunstdruk-hartija (nem. Kunst-druck) hartija prevuena kazeinom, glatka i porcelan-skog izgleda (slui za precizne umetni-ke otiske autotipija). kunsttajn (nem. Kunststein) vetaka kamena masa, vetaki kamen. kunsttik (nem. Kunststiick) majstorija, ve-tina; fig. obeenjakluk. kup (eng. sir) pehar; naroito nagradom, koji u sportu svake godine odnosi igra ili organizacije koji se, u nizu utakmica, pokau kao najbolji; kup sistem nain odigravanja sportskih utakmica veeg broja timova ili pojedinaca po principu eliminisanja: pobeeni ispada iz daljeg takmienja, a u zavrnoj (finalnoj) utakmici dobija se konani pobednik. kupaa (fr. coupage) meanje razliitih vrsta vina; meanje alkohola razne jaine; dodavanje vode u pie. kupe (fr. soire) zatvorena kola sa dva sedita, polufijaker; prednji deo potanskih kola; odeljenje u eleznikom vagonu; korak u plesu. kupeza (fr. coupeuse) maina (ili: sprava) za seenje hartije.

kupela (lat. cupella) hem. mala posuda za ienje srebra ili zlata od olova; e-lezna posuda sa peanom podlogom, slina kazanu, za zagrevanje retorti. kupelacija (lat. cupella) hen. ienje zlata ili srebra od olova oksidacionim to-pljenjem; up. kupela. kupelirati (lat. cupella) hem. istiti zlato ili srebro od olova oksidacionim to-pljenjem. Kupidon (lat. Cupido) nit. bog ljubavi kod starih Rimljana, Amor. kupirati (fr. soireg, ital. colpire) sei, odsei; presei, npr. put; meati razne vrste nekog pia (vina); voznu kartu zace-piti ili probuiti i time je ponititi; podsei rep (konjima, psima); voj. presei odstupnicu; med. u samom poetku spreiti razvijanje neke bolesti; u kartama: presei, odneti adutom; ma. obii protivni-kov ma pa izvesti udarac. kuple (fr. couplet) v. kuplet. kupler (lat. copulare spojiti, skopati, nem. Kuppler) podvoa; sopstvenik javne radnje; za enu: kuplerka. kupleraj (nem. Kupplerei) javna radnja, bludna kua, burdelj. kuplet (fr. couplet, lat. copulare spojiti, skopati) strofa Jedne pesmice; u fr. kominoj operi: pesmica duhovite, socijalne ili politike sadrine; u vodvilju: pesma ije se strofe pevaju po istoj melo-diji, obino sa refrenom (npr. Berberi su prvi ljudi" itd.); pravilan izgovor je: kuple. kupletirati (fr. coupleter) rugati se, isme-vati u stihovima; pevati kuplete. kuplung (nem. Kupplung) meh. spoj dvaju vratila koji prenose pogonsku snagu jednog vratila na drugo, kvailo, spojnica. kupola (nlat. cuppula, ital. cupola) vrh. u obliku polulopte ili drugog rotacionog tela izveden svod, naroito na monumentalnim graevinama, kube. kupon (fr. coupon) odseak, ostatak tkanine (restl); fin. odseak, npr. akcije, na osnovu koga se prima interes ili dividenda; priznanica. ku pri g (lat. cuprum) bakarne ruda (88,8% bakra), oksid bakra (Si2 O); svetlocrven mineral. kuproza (fr. couperose, lat. cupri rosa) hem. bakrena voda, vitriol; med. bubuljice, bubuljiavost. kuprum (lat. cuprum) hem. bakar. kur (fr. soit) 1. dvor, dvorac; podvorenje na dvoru ili na nekom visokom mestu; dvor-ska poniznost, ulagivanje; udvaranje; up. kurisati. kur (lat. cura, nem. Kur) 2. med. mere za suzbijanje i otklanjanje bolesti, leenje. kurabilan (nlat. curabilis) izleljiv, koji se moe leiti. kurabilitet (nlat. curabilitas) izleljivost, isceljivost, leljivost.

kura

487

kurs

kura (fr. courage, lat. sog) hrabrost, sra-nost, odvanost; pr. kuraan. kurand (lat. curandus) prav. maloletnik, tienik, siroe. kurantan (fr. courant, lat. stege) tekui, koji je u opticaju (naroito novac koji ide po svojoj nominalnoj vrednosti); koji prolazi, koji ima prou, koji se trai (roba); kurantni dugovi sitni, letei dugovi (bez podloge menice i sl.); biti o kuran(fr. ai courant) biti u toku ega, biti s im upoznat, kurentan. kurare (indijan.) jak biljni otrov, u koji uroenici Ju. Amerike moe strele; u medicini se upotrebljava protiv tetanusa i pri vivisekcijama; up. urari. kurariv hen. otrovni alkaloidi od kojih se sastoji otrov kurare. kurasao vrsta finog likera od kore naran-ine, izrauje se u Holandiji (naziv po zapadnoindijskom ostrvu Kurasao). kurat (lat. curare brinuti se, curatus) kod katolika: zastupnik parohijskog svetenika, kapelan. kuratela (nlat. curatela) prav. starateljstvo, tutorstvo. kurativa (lat. curativus) med. leenje organ-skih i psihikih oboljenja. kurativan (nlat. curativus) koji lei, koji je za leenje, lekovit. kurator (lat. curator) prav. staratelj, stara-lac, tutor. kuratorij(um) (nlat. curatorium) prav. starateljstvo, staralatvo, tutorstvo (zvanje i nadlenost). kuracija (lat. curatio) leenje. kurba v. kurva. kurbav (arap.) prinos, rtva, rtva bogu; Kurban barjam v. barjam. kurbatura (fr. courbature) vet. ukoenost (konja). kurbeta (fr. courbette) jak. podskok konja prednjim nogama, vrlo kratak galop; fig. klanjanje, naklon. kurbetirati (fr. courbetter) jak. juriti kratkim galopom; up. kurbeta. kurva (fr. courbe, lat. curvus kriv) vrh. krivina; kom. kriva linija, kriva, kri-vulja; vet. vrsta otoka na konjskom kolenu; kurba. kurvatura (lat. curvatura) krivljenje, iskrivljenost; krivina; kurvacija. kurvacija (lat. curvatio) v. kurvatura. kurvilinearan (nlat. curvilinearis) geom. krivolinijski. kurvimetar (lat. curva kriva, krivulja, gr. metron merilo, mera) instrumenat za merenje krivih linija (na crteima i kartama). kurentan (lat. currens) tekui, koji je u toku; kurantan. kurer (fr. coureur, lat. stege trati) trka; konj trka; voj. laki konjanik, izvi-a; enskaro, suknjaro.

kurziv (lat. cursiva se. scriptura) nm. poloe-no (ili: koso) pismo, slova nagnuta nade-sno (tako da izgleda kao da tre). kurzoran (lat. currere trati, nlat. curso-rius) koji tee bez zadravanja, bez prekida, npr.: itanje. kurija (lat. curia) u starom Rimu: jedan od ZO odeljaka na koje su bile podeljene najstarije rimske porodice (patriciji); mesto, kua u kojoj se sastajale kurija radi veanja o zajednikim poslovima; docnije: zgrada za senatske sednice, venica; danas: venica, sudnica; vee, sud; papin dvor; Rimska kurija v. Kurija romana. kurijalije (lat. curialia) pl. formalnosti kurijalnog stila; kancelarijski obiaji i formalnosti; izrazi utivosti u naslovima i sl. kurijalisti (lat. curia) pl. katolici koji priznaju papi neogranienu vlast u crkvi, ultramontanci; <upr. episkopali-sti. kurijalni (lat. curialis) napisan kurijalnim stilom; kurijalni stil kancelarijski stil, formalistiki stil; kurijalno pismo tip latinice kojim su pisani stariji dokumenti papske kancelarije. Kurija romana (lat. Curia romana) Rimska kurija, papin dvor; svi papski slubenici i sve papske ustanove koje se staraju o izvoenju opteg crkvenog prava; papina vlada. kurikulum vite (lat. curriculum vitae) tok ivota, ivotopis. kuriozan (lat. curiosus) radoznao, ljubopitljiv; redak, neobian, udan, udnovat, zanimljiv. kuriozitet (lat. curiositas) radoznalost, ljubopitljivost; retkost, neobinost, osobenost, udnovatost; retka stvar, zanimljivost, znamenitost; kurioznost. kuriozum (lat. curiosum) neobinost, retkost, znamenitost, zanimljivost. kurir (fr. courrier) glasnik, skorotea, ulak; slubenik ili poverljiva osoba koje vlada ili poslanstvo alju sa vanim vestima, aktima ili sl. (zbog hitnosti ili vee sigurnosti). kurira (lat. curare) med. negovati bolesnika, leiti. kurisati (fr. cour) udvarati se (nekoj dami). kurkuma zelenkasto-uta biljna boja iz korena junoazijske biljke Curcuma longa i Curcuma rotunda; slui za bojenje pamuka, vune, svile, ulja, butera, sira i dr. kurmuzirati (v.) oiviiti, ovenati, uok-viriti; naroito: krupniji dragi kamen okruiti vencem sitnijih kamenie; karmozira ti. kurotrofij(um) (gr. kuro-trophos koji gaji decu) zavod za nahoad. kurs (lat. cursus tok, fr. cours) tok, putanja, pravac (npr. broda); opticaj jedne vrste novca; berzanska cena pojedinih vrsta novca, menica, dravnih hartija, akcija i

kursalon

488

katrija

sl; teaj, niz predavanja, asova nekog predmeta (npr. kurs ruskog jezika, stenografije itd.), udbenik. kursalon (lat. cura leenje, fr. salon dvorana za prijem) dvorana u kojoj se skupljaju vanjski posetioci, dvorana za zabavu i provodnju u banji. kursirati (fr. cours) biti u toku, biti u opticaju, opticati, biti u prometu; kurzi-rati. kurs-makler trg. berzanski posrednik koga, za pojedine berze, postavlja i otputa vlada (sudeluje u zvaninom utvrivanju berzanskih kurseva za robu i hartije od vrednosti). kursni list trg. pregled cena koji izdaje berza svakodnevno sem praznikih dana, kada se berzanski sastanci ne dre; u njega se unose cene svega ime se trguje na berzi. kurtaa (fr. courtage) posredovanje u trgovini; nagrada koju dobiva posrednik za svoj trud; up. kurtje. kur-taksa (lat. cura leenje, nlat. taxa) propisana cena koju plaaju kupai (bolesnici) i posetioci banja, banjska dabina. kurtalisati (tur. kurtarmak) osloboditi, spasti, izbaviti. kurtana engleski kraljevski ma bez iljka, koji se, o sveanosti krunisanja, nosi ispred kralja. kurtizan (fr. courtisan) dvoranin; laskavac, udvara; ljubavnik. kurtizana (fr. courtisane) elegantna ljubaz-nica, milosnica, nalonica. kurtina (fr. courtine, ital cortina) zavesa, naroito u pozoritu pri promenama na otvorenoj pozornici; krevetska zavesa; fort. bedem koji spaja dva bastiona, srednji bedem; kortina. kurtje (fr. courtier) trg. posrednik za trgovake poslove, senzal, meetar. kurtoazija (fr. curtoisie) otmeno ponaanje, fino, viteko ophoenje, naroito prema damama, dvorska uglaenost, utivost, uljudnost.

kur-first (nem. Kurfurst) izborni knez, jedan od kneeva koji su, od XIII veka, birali nemake careve. kurclus (nem. Kurzschluss) fiz. kratak spoj", tj. sluajan dodir ili premoenje dva elektrina raznoimena pola, usled ega se stvara izuzetno jaka struja, koju provodnik ne moe da izdri, nego mora da pregori; dovodi do prekida struje. kuratovij(um) hem. radioaktivan elemenat, atomska masa 260, redni broj 104, znak Ki; ime po sovjetskom fiziaru I. V. Kura-tovu (19021960). kurum (tur. kur$um) olovo; puano zrno, tane. kustodija (lat. custodio) uvanje, nadzor, straarenje, zatvor, tamnica. kustodija honesta (lat. custodia honesta) prav. kazna lienja slobode koja ne liava asti, naroito za manje politike krivice (na pravni sistem je ne poznaje). pustos (lat. custos) uvar, nadzornik, nad-zorni slubenik (npr. biblioteke, zbirke, muzeja itd.); crkvenjak; zvonar. kusur (arap. qusur, kusur, tur. kusur) ostatak novca koji prodavac vraa kupcu. kuter (eng. cutter) brza jedrilica, naroito kod ratnih brodova; takoe: brz mali engleski brod sa jednom katarkom. kuta (fr. coutil, lat. culcita) jako i gusto laneno, kudeljno ili pamune platno (za postelje), cvilih. kutikula (lat cuticula) zool. pokoica; & koasta opna na biljkama. kutis (lat. cutis koa) zool. potkono tkivo, bog. kora jednogodinjih biljki. kutitis (lat. cutis) ned. zapaljenje koe. kutka (rus.) kratka bluza ruskih ratnika. kufsko pismo po gradu Kufa nazvano najstarije arapsko pismo, danas u upotrebi samo kao ukrasno pismo (na novcu, u natpisima i sl.). ku! (fr. couche) naredba psima: lezi! mi-RUJ! uti! umukni! katrija (ind.) druga po redu indijska ka-sta, koju sainjavaju ratnici i narodni prvaci; pripadnik ove kaste.

E IO V

L
L, l trinaesto slovo nae irilice, e-snaesto nae latinice (L, 1); kao skraenica: 1 = litra; L = rimski broj 50, oznaka za funtu sterlinga; 1. s. = loko citato; 1L> = lord; 1ls. = licencijat; Liiq. = likvor; L. D. = legum doktor, doktor prava (u Engleskoj); log., ln = logari-tam; (L. S.) = loko sili; hen. L. = liti-jytt; La = lantan; Lr = loreicijum; Lu = labadisti pristalice verske protestantske sekte, koju je u XVH v. osnovao an Laba-dije. labarum (gr. labaron, nlat. labarum) rimska ratna zastava za vreme poznijih careva; posle Konstantina Velikog sa znakom krsta i grkim poetnim slovima imena Isusa Hrista; kod katolika: crkveni e-tvorouglasti ophodni barjak od skupocene materije sa slikom raspea ili kog svetitelja. labdacizam v. lambdacizam. label (eng. label marka, etiketa) naroita vrsta stalnog bojkota koji, u kapitali-stikim zemljama, radniki sindikati primenjuju prema izvesnim preduzeima; onima koja izlaze u susret radnikim zahtevima sindikati daju svoje kontrolne marke (labele) da ih stavljaju na robu koju proizvode, po emu e lanovi sindikata i ostali potroai znati da je to roba preduzea koja su u dobrim odnosima sa sindikatima te, prema tome, samo nju treba kupovati. Ovo je nain posrednog bojkotovan>a neije robe time to se preporuuje roba fabrikanata koji su naklonjeni radnicima; lejbel. labelum (lat. labellum) bog. medna usna. laberdan (hol. labberdaan) sve bakalar, prireen kao sle (ili: haringa). labidometar (gr. labis drka, ruka, mera, merilo) med. v. labimetar. labijal (lat. labialis) gram. usneni glas. labijalan (lat. labialis) usneni. labijalizacija (lat. labium usna) lingv. izgovor glasova (vokala) praen zaokruglji-vanjem i isturanjem usana. labijate (nlat. labiatae) bog. usnatice (npr. alfija, bosiljak, majina duica i dr.). labije (lat. labia) pl. muz. v. labijum. labijirati (lat. labium) muz. orguljske cevi snabdeti, snabdevati jezicima. labij(um) (lat. labium) usna, gubica; muz. jeziak na orguljskim cevima; pl. labije. labilan (lat. labilis) nemoan, slab, prolazak, troan, nesiguran; fkz. nepostojan, nestalan; labilna ravnotea nepostojana ravnotea (kad teipgge tela stoji u vertikali iznad osovine); supr. stabilan. labilnost (lat. labilis) neuvrenost; nepostojanost, kolebljivost, nepouzdanost. labimetar (gr. labis drka, ruka, metron mera, merilo) ned. hirurka sprava za merenje rastojanja krakova kleta, odnosno rastojanja izmeu kaike na kracima tih kleta, pomou kojih se vri pora-anje; u grkopravoslavnoj crkvi: kai-ica kojom se verni prieuju. labiodental (lat. labialis usneni, dentalis zubni) gram. usnenozubni glas. labiodentalai (lat. labialis usneni, dentalis zubni) koji se izgovara pomou usana i zubi, usnenozubni. labiovazal (lat. labialis usneni, naali nosni) gram. usnenonosni glas; u srpskohr-vatskom jeziku labionazal je glas t. labirint (gr. labyrinthos) mit. ogromna Minotaurova zgrada sa velikim brojem soba i izukrtanih hodnika, u kojoj je bio zatvoren Tezej i iz koje se spasao samo pomou Arijadninog konca; otuda: izukrtane staze na kojima se nije lako snai; fig. zamrenost, nejasnost, mnogostrukost, sloenost, zbrkanost, zapletenost; zamren posao; poloaj u kome je teko snai se i nai iz njega izlaz; znat. unutranje uvo; lavirint. labirintit (gr. labyrinthos) med. zapaljenje uva, naroito labirinta. labirintski (gr. labyrinthos) izukrtan, zamren, zapleten, nejasan, zbrkan, bez poetka i kraja, sloen, mnogostruk; labirintska voda znat. sluna voda. labis (gr. labia kleta, maglice) med. kleta kojima se vri poraanje; up. labimetar. laborant (lat. laborans) radnik, naroito u hemijskom, apotekarskom itd. laboratorijumu;u srednjem veku: hemiar koji pravi zlato, alhimist.

laboratorija

490

lazaret

laboratorija (nlat. laboratorium) nekad radionica, naroito hemijska, apotekarska, pukarska itd.; danas specijalno ureena prostorija ili zavod u kojem se vre razna ispitivanja, ogleda i eksperimen-talna nauna istraivanje. laborirati (lat. laborare) raditi; Hem. lui-ti, destilovati, topiti; med. trpeti, bolovati, leati od bolesti. labrador (po Labradoru, severnoamerikom poluostrvu) di. mineral iz grupe feld-spata bazinih silikata u kojima kalcijum preovlauje nad natrijumom; upotrebljava se za izradu nakita i ukra-snih predmeta. labradorit t. stena u kojoj je glavni sasto-jak mineral labrador. labride (lat. labrum usna) zool. usnae, usta-ice (ribe). labrum (lat. labrum) usna (v. labijum); ivica suda; posuda za pranje. laburisti (eng. labourist; labour trud, rad) pl. pristalice, lanovi britanske Radnike stranke (Labour Party i Independent Labour Party Radnika stranka, Nezavisna radnika stranka). lava (lat., ital. lavare prati, otirati, lava) uarena i tena masa koju izbacuju vulkani, koja tee iz njih, a koja, kad se rashladi, ovrsne kao kamen. lavabo (lat. lavare prati, lavabo) umivaonik. lavanja (ital. lavagna) vrsta kamena koja se naroito upotrebljava za izradu mozaika. lavatorij(um) (nlat. lavatorium) sud za pranje (ili: kupanje); kupatilo, kupka. lavendla (nlat. lavandula) bog. despi, poznata batenske biljka veoma prijatna mirisa; upotrebljava se mnogo u kozmetici. lavi (fr. lavis) crtanje (ili: bojenje) tuem. lavina (nlat. lavina, ital. lavigna) usov, snena masa koja se kotrljanjem sa visokih planina uvea do ogromnih razmera ruei i satirui sve to pred sobom nae; fig. neto to se kree velikom brzinom i neodoljivom silinom i emu je nemogue suprotstaviti se i odoleti. lavirati (lat. lavare) l. slik. boju stavljenu na sliku vodom isprati; tuirati, izraditi crte tuem ili mastilom. lavirati (hol. laveren, fr. louvoyer, louvier) 2. mor. prema vetru ploviti evuljicom; fig. postupati smotreno i oprezno, ne izja-njavati se brzo o nekoj stvari, sluiti se svakojakim izgovorima da bi se to izbeglo (plaanje, vraanje duga i sl.), vrdati, izvrdavati. livirint (gr. labjrinthos) v. labirint. lavman (fr. lavement) med. ispiranje creva radi ienja, klistiranje. lavor (nlat. lavatorium, fr. lavoir) l. umivaonik; perionica; 2. v. lovor. lavra (rus. lavra, gr. lauros) prvobitno: elija anahoreta; docnije: vei pravoslavni manastir, naroito koji je sedi-

te i episkopa (lavri ima u Jerusalimu, Rusiji, Svetoj Gori i dr.). laga (nem. Lage) muz. poloaj u registru tonova na muzikom instrumentu ili kod pevaa (npr. gornja laga, donja laga). lagena (lat. lagoena) bokast sud za vino sa dugakim i uzanim grlom i sa ruicama sa strane. lageniforman (nlat. lagoeniformis) koji ima oblik boce, koji je kao boca. lager (nem. Lager) stovarite, smestite, skladite; voj. tabor, logor; leite, le-galo, postelja. lago (ital., p. lago, lat. lacus) jezero. lagonoponos (gr. lagon slabina, ponos muka, bol) med. bol (ili: probadanje) u slabinama. lagostoma (gr. lagos zec, stoma usta) zeja usna, rnja, raseena gornja usna; rnja, rnji-ca, rnjavac, rnjo, ovek sa raseenom gornjom usnom. lagoftalmija (gr. lagos, opthalmos oko) med. zeje oi, dranje otvorenih oiju pri spavanju, kao zec, usled mane u onim kapcima. lagoftalmos (gr. lagos, ophthalmos oko) ovek koji spava otvorenih oiju, kao zec. lagohilus (gr. lagos, cheilos usna) rnja, raseena gornja usna; v. lagostoma. lagrimozo (ital. lagrimoso) muz. plano, tuno, u planouzbudljivom tonu. lagum (tur. lagun) l. podzemni hodnik. 2. podzemni potkop napunjen eksplozivom za ruenje neega; up. mina. lagune (ital. lago, lat. lacunae) pl. mala jezera, pliaci ostrva u Jadranskom moru, plitki morski rukavci, obalske bare. Lada 1. boginja prolea, mladosti i lepote u starih Slovene; 2. (Lada) udruenje li-kovnih umetnika u Beogradu (osnovano 1904). ladizam v. ludizam. ladan (fr.) dijalekt retoromanskog jezika. ladino (p.) 1. pansko-jevrejski jezik, kojim se slue Jevreji u mediteranskim zemljama; 2. melez, potomak belca i Indi-janke u Junoj Americi. ladinjos (p. ladinos, lat. latinus) pl. oni koji pristaju uz latinsku crkvu, Indijanci i mulati u Srednjoj Americi koji su primili katoliku veru. laditi v. luditi. lairati (fr. lacher prepustiti) sp. namerno iz nekog rauna izgubiti na nekom takmienju. Lazar (hebr. Eleasar) brat Marte i Marije koga je Isus, trei dan po smrti, vaskrsao iz groba; ime jednog u Bibliji opisanog (Luka, 12,20) gubavca, koji je docnije postao, kao svetitelj, zatitnik svih bolesnika; fig. ubog i bolestan ovek. lazaret (fr. lazaret, ital. lazzaretto) prvobitno u sred. veku: dom za gubavce kod Jerusalima, posveen sv. Lazaru; docnije: bolnica, naroito vojna bolnica; up. karantin.

lazaroni

491

lakoliti

lazaroni (ital. lazzaroni) pl. ubogi lenjivci i golje u Napulju i Siciliji, koji ive od nosatva (amalstva) i drugih nadniar-skih poslova, ili od prosjaenja (nazvali po ubogom Lazaru, iz Evanelja" po Luki). lazirati (nlat. lazurium) slik. ve izraenu i gotovo suvu sliku u boji ili metalnu osnovu ovla premazati retkom, providnom bojom, tako da se slika ispod te boje vidi, npr. kod lakiranja. lazur (nlat. lazurium, lazur, arap. lazvard) min. vrsta plavog kamena koji se upotrebljava poglavito za ukras. lazura (nlat. lazurium) lako premazivanje ve izraene slike u boji nekom providnom, ranije plavom bojom, tako da se donja boja moe videti; boja kojom se vri takvo premazivanje. lazuran (nlat. lazurium, arap. lazvard) boje kao lazur, svetloplav, plav kao nebo; transparentan; lazurno nanoenje boje nanoenje boje tankim premazom, za razliku od pastuoznog. lazurne boje v. lazura. laizirati (gr. laikos narodni, puki, nlat. laicus) liiti svetenikog ina, ra-initi, vratiti svetenika u poloaj svetovnog lica, raspopiti, raspopljavati. laik (gr. laos narod, puk, laikos narodni, puki) svetovnjak, svetovno lice, lice koje nije svetenik; fig. onaj koji nije posveen u to, ovek nevian i neiskusan u nekoj umetnosti ili vetini; ne-strunjak. laicirati (gr. laikos) v. laizirati. laiki (gr. laikos narodni, puki) svetovan, mirski, nesveteniki; neposveen u to, nevet, nevian, neiskusan; nestru-an. lajas (eng. lias) kol. v. lijas. lajbl (eng. libel) prav. uvreda ili kleveta nanesena putem tampe. lajbnicijanizam uenje nemakog filozofa i matematiara Gotfrida Vilhelma Lajb-nica (16461716), obeleeno monadologi-jom, spiritualizmom i optimizmom naroito, a zatim prestabilizovanom harmo-nijom, racionalizmom, teleologijom i determinizmom. lajbhen (nem. Leibchen) prsnik, prsluk, prslue. lajdenska boca fkz. staklen sud obloen spolja i iznutra, do izvesne visine, kalaj-nim listovima (staniolom), slui za skupljanje elektriciteta (pronaena u Lajde-nu); kondenzator. lajka vrsta vrlo predivnog fotografskog aparata (skr. od Leitz-Camera, po Ernstu Leitzu, nemakom industrijalcu, 1843 1920). lajke rasa levakih oasa rasprostranjena u Skandinaviji i severnim oblastima SSSR; jedna sibirska lajka (Lajka) bila je

prvi ivi putnik u vasionu (3. novembra 1957. u Sputniku). lajm (nem. Leim) lepilo, tutkalo. lajmovati (nem. Leim) lepiti lajmom, tutka-liti. lajner (eng. liner) brod koji plovi prema utvrenom redu plovidbe, linijski" brod; supr. tramper. lajstna (nem. Leiste) letvica. lajter (nem. Leiter) upravitelj, upravnik, vo, kolovoa; fiz. provodnik (struje). lajtmotiv (nem. leiten voditi, nlat. motivum) pobuda u radu, misao vodilja; muz. u oper-skim kompozicijama, naroito kod Rihar-da Vagnera: odreena muzika tema kojoj je cilj da karakterizuje nekog junaka ili neki dogaaj, i koja se uvek ponavlja pri pojavljivanju na pozornici toga junaka i pri seanju na taj dogaaj. lajtnant (nem. Leutnant, fr. lieutenant) voj. porunik; lojtnant. lak (lat. 1as) 1. mleko; lak sulfuris(lal. 1as sulfuris) hen. sumporno mleko, sumporni talog mlenog izgleda. lak (sskr. lakscha, nlat., ital. lacca, fr. laque) 2. neproziran firnajs koji se izrauje od raznih smola i u raznim bojama, a predmetima njim namazanim daje sjajan izgled; vrsta veoma fine i sjajne koe za izradu obue, runih torbica itd. lakaj v. lakej. lakej (fr. laquais, p. lacayo) pratilac, sluga; naroito: uniformisan sluga u otmenim kuama; fig. ulizice, podlac. lakirati (ind. lakh) v. lakovati. lakirer (pere.) radnik ili zanatlija koji radi lakom, koji lakira. lakisti (eng. Lakists) engleski pesnici tzv. jezerske kole, koji su stanovali u blizini engleskih jezera (S. T. Kolrid, R. Saudi i V. Vordsvort) i teili za pri-rodnou u izraavanju i izboru teme, jezerci. lakmus (hol. 1aktoez, lak lak, moes vona kaa) plava bojena materija koja se dobiva iz raznih vrsta liajeva, naroito od Lecanora tartarea i Roccella tinctoria; upotrebljavaju je hemiari, bilo u vodenastom rastvoru (lakmusova tinktura), ili kao hartiju obojenu tim rastvorom (lakmusova hartija), za raspoznavanje kiselina i baza, poto ona u kiselinama pocrveni, a u bazama ponovo poplavi. lakovati (fr. lacre vrsta voska za peaenje, ind. lakh crvena smolasta tvar) premazati lakom, premazivati lakom. lakoliti (gr. 1akko8 udubljenje, rupa, jama, lithos kamen) pl. kol. mase kristalastih stena zasvoenog oblika i veeg ili manjeg obima, katkada vie kilometara iroke, postaju kad se magma utisne meu slojeve talonih stena, razdvoji ih i u njima ovrsne u vidu ine stene. Kod nas: Kopaonik.

lakonizam

492

Lakimi

lakonizam (gr. Lakon Lakedemonac) Ret. preterana kratkoa i zbijenost u iskazi-vanju misli, naroito kada se izostavljaju rei koje se po smislu mogu nagaati, da bi reenice bile to krae, no to esto smeta jasnoi stila i misli, npr. dan i komad, krv i no itd. (izraz postao po starim Lakedemoncima, koji su se odliko-vali ovom osobinom); supr. pleonazam, tau-tologija. lakonizirati (gr. lakonizo) ugledati se na Lakedemonce, tj. govoriti kratko i jezgrovito; up. lakonizam. lakonikum (gr. LaKon, lat. laconium se. balneum lakedemonsko kupatilo) med. odeljenje u kupatilu za parenje i preznojavanje, suvo kupatilo, parno kupatilo. lakonski (gr. lakonikos) kratak i jasan, zbijen, jezgrovit, saet, koji s malo rei kazuje mnogo (po obiaju starih Lakonaca, tj. Lakedemonaca, koji nisu marili za opiran govor). lakrdije (tur. lakirdi) poet. vrsta nie komedije, kojoj je glavni zadatak da izazove smeh, bez ikakvog cilja, tako da je, zbog preterivanja u svemu, vie karikatura nego prava komedija, farsa; fig. ala, egaenje. lakrdija (tur. lakirdi) praviti ale, aliti se, egaiti se. lakrdija (tur. lakirdi) aljivina, spadalo. lakrima (lat. lacrima) suza; lakrime Kristi (lat. lacrimae Christi) Hristove suze", vrsta otvorenocrvenog, veoma finog i skupocenog vina od groa lakrima", koje uspeva u Italiji, na podnoju Vezuva. lakrimalan (nlat. lacrimalis) med. koji se tie suznih kanalia, suzni. lakrimalia (lat. lacrimalia) pl. znat. suzne kosti. lakros (fr. lacrosse zavinut tap) sp. igra loptom; dve ekipe sa po 10 igraa nastoje da reketom proteraju loptu kroz protivnika vrata. lake (nem. Lachs) zool. losos, pastrvka, pastrmka (grabljiva morska i slatkovodna riba, veoma ukusna za jelo). laksament (lat. laxamentum) olakanje, olakica; prav. rok od dva meseca koji se daje staraocima za vraanje pupilnog maloletnikog novca. laksancija (nlat. laxantia) pl. med. sredstva za ienje. laksativ (nlat. laxativum) med. sredstvo za ienje; pl. laksativa. laksativa (nlat. laxativa) pl. med. v. laksativ. laksativan (nlat. laxativus) med. koji isti, koji tera napolje. laksizam (nlat. laximus) labavost u shvatanjima i pitanjima morala. laksir (lat. laxare razlabaviti, smekati)
med. Proliv.

laksirati (lat. laxare) med. imati stolicu, istiti creva, ii esto napolje.

laksitet (lat. laxitas) labavost, razlabavlje-nost, aljkavost. laktagoga (lat. lac, lactis mleko, gr. ago izazivam, dovodim) pl. med. sredstva koja pomau luenje mleka. laktati (lat. lac, lactis) pl. hem. soli mlene kiseline. laktacija (nlat. lactatio) stvaranje (ili: luenje) mleka iz mlenih lezda; is-hranjivanje deteta materinim mlekom. laktein (lat. lac, lactis mleko) kajmaku slina masa koja se dobiva isparavanjem mleka. laktizma (gr. laktisma ritaj, ritnue, lakti-zo ritnem) med. osetno kretanje deteta u materici. laktirati (lat. lactare) dojiti. laktiferan (lat. lac, lactis mleko, fero donosim) mlean, koji daje mleko. laktifugij(um) (nlat. lactifugium) med. sprava za crpenje mleka pumpom. lakticinije (lat. lacticinium) pl. mleni proizvodi (sir, mleko, kajmak i dr.). laktian (lat. lac, lactis mleko) mlean, mleni; laktina groznica med. mlena groznica kod porodilja. laktobioza (lat. lac, lactis, gr. bfos ivot) v. laktoza. laktovegetarijanac (lat. lac, lactis, nlat. vegetarinarius) vegetarijanac koji se hrani, pored bilja, i proizvodima od ivih ivotinja, naroito mlekom i njegovim preraevinama. laktodenzimetar (lat. lac, densus gust, gr. metron mera, merilo) areometar za ispitivanje specifine teine mleka: brojevi 2040 na skali, lestvici, odgovaraju spe-cifinoj teini 1,020 do 1,040; naroito udeena vaga za utvrivanje kvaliteta mleka. laktoza (lat. lac, lactis) hem. eer koji se dobiva od mlenog eera. laktozurija (lat. lac, gr. uron mokraa) med. vrsta eerne bolesti kod koje se nalazi u mokrai mleni eer. laktolin (fr. lactoline) v. laktein. laktometar (lat. lac mleko, gr. metron mera, merilo) razne sprave pomou kojih se ispituju i mere sastojci mleka. laktoskop (lat. lac, lactis, gr. zkoreo posmatram) v. laktometar. lakuna (lat. lacuna) nedostatak, praznina, upljine, npr. u knjizi. lakunar (lat. lacunar) apx. tavanica sa izdubenim kockastom poljima, bojadisanim ili sa ukrasima od zlata i slonove kosti. lakunozan (lat. lacunosis) koji ima praznina, sa nedostacima, nepotpun, krnj. lakustrian (lat. lacus jezero) jezerski, koji se tie jezera, koji pripada jezerima. Lakimi u indijskoj religiji boginja lepote, supruga boga Vinu; obino se predstavlja kako sedi na lotosovom cvetu; Lakomi.

493
la la (fr. 1a 1a) svakojako, povrno, osrednje, donekle, prilino. lala (tur. lala) l. turski velika, dvoranin; 2. uitelj, vaspita. lalacija (gr. lalia) tepanje, mucanje. laletika (gr. laleo tepam) nauka o govorenju, poznavanje vetine govorenja. lalija (gr. lalia) govor, govorenje. lalofobija v. logofobija. lama (tibet, blama, lama) 1. titula budistikih svetenika u Tibetu koji, kod Mongo-la i Kalmika, veinom ive po manastirima; v. dalaj-lama. lama (per. Nata) 2. zool. ovca-kamila, dugo-vrata ivotinja, velika koliko jelen, ivi u oporima po planinama Perua, pri-pitomljena slui kao najvanija domaa ivotinja za tegljenje (cenjena i zbog vune i mesa); vrsta fine vunene tkanine, sline flanelu, naroito za dame. lamaizam (tibet, lama) hijerarhijski oblik budizma u Tibetu i Mongoliji, naroito njegov preobraaj koji su izvrili, u XIV i XV veku, Dong-kapa i njegovi uenici. lamaisti (tibet, lama) t. v. lamaiti. lamaiti (tibet, blama lama,) pl. pristalice budistike, lamajske religije u Tibetu i Mongoliji; up. lamaizam. lamajska religija v. lamaizam. lamarkizam uenje fr. prirodnjaka anLa-marka (17441829), po kome upotreblja-vanje ili neupotrebljavanje pojedinih organa ima uticaja na preobraavanje same vrste organskih bia, a steene osobine postaju nasledne, i po kome siva bia imaju sposobnost da se prilagoavaju okolini u kojoj ive (u neolamarkizmu pitanje nasleivanja steenih osobina je sporno). lambda (gr. lambda) grko ime slova l" (H); lambda-tav anat. spoj temenih kostiju sa zatiljkom kosti u obliku gr. slova L" H. lambdacizam (gr. lambda) pogreno izgovaranje glasa l" mesto r". lambdoidan (gr. lambda, eidos oblik, vid) slian grkom slovu lambda (H), uglast, okast. lamblijaza (po ruskom lekaru Lamblu) med. zarazna crevna bolest, najee deja; prenosi se mijim izmetom; up. lamblije. lamblije ned. paraziti u crevima (po ruskom lekaru Lamblu koji ih je specijalno prouavao). lame (fr. lame) vrsta tkanine protkana metalnim icama. lamela (lat. lamella) listi, ploica, ljuspa; tanak lim od raznog metala. lamelaran (nlat. lamellaris) ploini, u obliku ploice (ili: lima, listia, ljuspe). lamelacija (nlat. lamellatio) listavost, listanje, ljuspavost, ljuspanje.

lampreta

lamelioforman (nlat. lamellioformis) plo-iast, koji ima oblik listia ili ploice. lamentabile (ital. lamentabile) muz. tuno, plano, alosnim tonom. lamentacija (lat. lamentatio) tugovanje, jadikovanje, oplakivanje, naricanje, kukanje, ridanje, pla. lamentirati (lat. lamentari) oplakivati, aliti, jadikovati, tuiti, kukati, cvi-leti, naricati. lamentozo (ital. lamentoso) muz. v. lamentabile. lameta (ital. lametta) pl. tanani konci od metala obino u boji, za ukraavanje boine jelke. lati re sastavljena od imena muzikih tonova 1a i mi; muz. neto to zvui runo ili tuno; svriti sa lami svriti runo, alosno. laminaa (lat. lamina ploa, fr. laminage) pravljenje metalnih ploica i listova, valjanje, tanjenje, metala. laminerija (lat. lamina ploa, fr. lami-nerie) radionica za valjanje i tanjenje metala, valjaonica. laminirati (lat. lamina ploa, fr. laminer) praviti od metala lim, praviti metalne listove ili ploice, tanjiti (ili: valjati) metal. laminoar (fr. laminoir) maina za tanjenje (ili: valjanje) metala. lamiran (fr. laminer, lame) protkan srebrom ili zlatom. lampadarijus (gr. lampas, lat. lampadarius) bakljonoa, zubljonoa. lampadedromija (gr. lampas buktinja, dromos tranje) utakmica u tranju sa zapaljenim votanim buktinjama. lampadefor (gr. lampas, foreo nosim) onaj koji nosi buktinju, zublju, bakljonoa. lampadist(a) (gr. lampas) trka sa zapaljenom buktinjom. lampadodromija (gr. lampas, dromos) v. lampadedromija . lampadomantija (gr. lampas, manteia nporicanje) proricanje po tome kako gori buktinja. lampas (fr. lampas, lampasse) 1. vrsta svilene istonoindijske i kineske tkanine sa slikama i arama; 2. voj. iroka traka od tkanine druge boje (obino crvene), umet-nuta du spoljanjeg ava akira viih oficira. lampion (fr. lampion) mala, lampa, lampica; lopta od hartije, sa arama i slikama u ivim bojama, u kojoj gori svea i koja visi nepomina ili se nosi o tapu u sveanim prilikama, proslavama i sl. lampiris (gr. lampyris) zool. svitac, kre-snica. lampreta (lat. lambere lizati, petra kamen, stena, nlat. lampreta, lampetra) zool. morska zmijuljica, ivotinja iz reda kolou-sta.

lamprofiri

494
sastojak kosmetikih i medicinskih masti (lat. adeps 1apae = mast od vune). lanoform (lat. lana, forma) farm. mast za rane, pravi se od lanolina i formalde-hida. lane (fr. lance) vrsta plesa sa dva para ili vie parova, slina kadrilu. lansadirati (fr. lancade) jak. praviti s konjem polukrune skokove uvis. lansaa (fr. lancage) mor. porinue, sputanje lae u vodu. lansira (fr. lancer) hitnuti, hitati, baciti, bacati; izbaciti (npr. torpedo iz lansirne cevi); dobaciti pitanje (ili: slutnju, sumnju, predlog); uvesti (ili: u voditi) u svet (ili: u drutvo, u modu); dati (ili: davati) maha emu; veto, ali ne zvanino, pustiti u javnost glas, vest, saoptenje, predlog; brzo plesati; sa psima ii po tragu divljai; lansirati brod spustiti brod u vodu. lansje (fr. lancier) konjanik naoruan kopljem, ulan. lantan (gr. lanthano krijem) hem. elemenat olovaste boje, metal, pronaen 1839. u ceritu, atomska masa 138,91, redni broj 57, znak La. lantanidi (gr. lanthano skrivam) hen. naziv za hemijske elemente sa rednim brojem 5771. lan-tenis (eng. lawn-tenis) sl. poljski tenis", poznata igra malim gumenim lopta-ma, engleskog porekla. lanterna (fr. lanterne, lat. la(n)terna) fenjer. lanugo (lat. lanugo) malje, sitne meke dlaice po ljudskom telu. lanceta (fr. lancette) hir. instrumenat sa dva reza i iljastim vrhom za otvaranje vena, kalemljenje itd.; kratak iljat dvoreza-ki no.

lamprofiri ine magmatske stene zrnaste strukture; kod nas se javljaju u zapadnom podnoju Avale, kod Ripnja (kersantit, koji se naziva i ripanjski granit"), na planini Rudniku i na dr. mestima. lamprofonija (gr. lampros jasan, phone glas, zvuk) jasnoglasnost, veoma jasan i jak glas. lamprofonian (gr. lampros, phone glas, zvuk) jasnoglasan, sa jakim i jasnim glasom. lana (lat. lana) vuna. lanbri (fr. lambris) ark. drvena ili mramorna obloga donjeg dela sobnih zidova; gipsana tavanica, plafon u gipsu. lanbrisirati (fr. lambrisser) obloiti (ili: oblagati) zidove drvetom ili mramorom; obloiti gipsom. langvente (ital. languente, lat. languere) kuz. enjivo, udno, s uzdisajima. langviditet (nlat. languiditas) malaksalost, iznurenost, slabost, nemo; enja, sahnjenje, ginjenje, ljubavna strast. langvido (ital. languido) muz. v. langvente. langetirati (fr. languetter) reckati ivice na belom rublju, praviti upljike, u-pljiiti. Langobardija staro ime dananje italijanske Lombardije. langusta (lat. locusta, fr. langouste) zool. jastog (veliki morski rak); vrsta skakavca; v. lokusta. landauer (nem. Landauer) putnika kola, koije sa etiri sedita, iji je krov u sredini rastavljen, tako da se jedna polovina moe spustiti napred, a druga natrag. Nazvan po tome to je takvim kolima car Josif I putovao 1702. ka opsednu-tom gradu Landau. landver (nem. Landwehr) voj. prvi i drugi poziv u nemakoj i vajcarskoj operativ-noj vojsci; u bivoj Austro-Ugarskoj: deo vojske koju je davala sama Austrija (za r a zli ku o d z a j ed n i ke ", t z v . K . ip s K.=carske i kraljevske vojske). landgraf (nem. Landgraf) titula vladalaca u staroj nemakoj dravi. Landliga (eng. Landliga) politiko udruenje u Irskoj, osnovano 1879, koje je zahtevalo ukidanje vlastelinstva i vraanje zemlje irskom narodu. landolet (nem., fr. landaulet) mali landauer, polulandauer, male poluzatvorene koije. landturm (nem. Landsturm) voj. poslednja odbrana mladia i staraca u nemakoj vojsci (obuhvatala sve vojne obveznike od 17. do pune 45. god. ivota koji nisu proli kroz stalni kadar. laniferan (lat. lana vuna, ferre nositi) koji nosi vunu, vunat. lanolin (lat. lana, nlat. lanolinum) hem. ukasta masa koja se dobiva od vunene masti i alkalija; upotrebljava se za pomazivanje su ve i krte ko e i slu i kao vaan

lancman v. lacman.

lan (eng. lunch) drugi doruak kod Engleza, zakuska oko podne, izmeu ranog doruka i ruka. Laokooont (lat. Laocoon) mit. svetenik Apolonov u Troji, koga su, zajedno sa njegova dva sina, udavile dve ogromne zmije, zato to je savetovao Trojancima da ne unose u grad drvenog konja i prvi hitnuo koplje na njega govorei: Bojim se Danaja-ca i kad darove donose". Laokoontova grupa uveno helenistiko plastino delo (iz II veka pre n. e. sada u Vatikanu), koje prikazuje trenutak kada zmije dave Laokoonta i njegove sinove. laokratija (gr. laos narod, kratos vladavina, vlast) vladavina naroda, demokratija. Lao-ce kineski filozof i posmatra prirode", iz VI v. pre n. e., smatra se piscem uvenog dela Tao-teh king i osnivaem taoizma. lapazan (pere. lafzen) brbljivac, laparalo.

lapaktian

495

laringoskop

lapaktian (gr. lapazo ispraznim) med. koji pomae da se creva blago ispranjavaju, koji ureuje stolicu. laparalo (pere. lafzen) v. lapazan. laparoskopija (gr. lapare slabina, skopeo posmatram) med. ispitivanje trbuha u cilju utvrivanja uzroka oboljenja. laparotomija (gr. lapare, tome seenje) hir. otvaranje trbuha na slabinama. laparohisterotomija (gr. lapare, hystera materica, tome seenje) med. operativne otvaranje trbuha i materice radi vaenja deteta, u sluaju velike tesnoe zdelice kod porodilja, carski rez, kajzernit", sectio caesarea. laparocela (gr. lapare, kele kila) med. trbuna, prosutost, hernija. lapen (fr. lapin) zool. pitomi zec. lapidar (lat. lapidarius) sredstvo za premazivanje koje ima svojstvo da premazani predmet otvrdne kao kamen (moe se meati i sa bojom). lapidaran (lat. lapidarius) urezan u kamenu; kratak, zbijen, jezgrovit; lapidaran stil zbijen, kratak i jezgrovit stil (kao stil u starim rimskim natpisima). lapidarijum (lat. lapis, kamen, lapidarium) zbirka kamenih spomenika. lapidacija (lat. lapidatio) kamenovanje, bacanje kamenom na koga. lapidifikacija (lat. lapis kamen, nlat. lapidificatio) okamenjavanje, pretvaranje u kamen, posta j anje, eolskog peara time to u smetove peska voda unese kreni cement. lapili (lat., ital. lapilli) pl. vrsta ljunka koji izbacuju vulkani: omaleni, okasti ili zaobljeni komadii sa staklenom korom, a unutarnjom masom esto kristala-stom. lapis (lat. lapis) kamen; lapis infernalis (lat. lapis infernalis) hem. srebra nitrat; lapis kaustikus (lat. lapis causticus) hem., med. natrijum-hidroksid; lapis filozo-fikus (lat. lapis philosophicus) kamen mudrosti. lapsus (lat. labi, lapsus) greka, pogreka, omaka: pad, padanje, opadanje, propadanje; lapsus bonorum (lat. lapsus bono-rum) prav. opadanje, propadanje imanja; lapsus kalami (lat. lapsus calami) greka (ili: omaka) uinjena pri pisanju; lapsus lingve (lat. lapsus linguae) pogreka (ili: omaka) napravljena u govoru; lapsus memorije (lat. lapsus memoriae) greka u pamenju; lapsus palpebre (lat. lapsus palpebrae) med. mana u onom kapku. lapta (rus.) stara ruska narodna igra s palicom, danas jedna od masovnih sportskih igara i popularna zabava u SSSR; slina je bezbolu. lararij(um) (lat. lararium) domaa kapelica ili naroito mesto kod ognjita na kome su stajale slike i kipovi domaih bogova-zatitnika (lara) kod starih Rimljana.

larbord (eng. larboard) mor. leva strana broda. larva (lat. larva) kod starih Rimljana: avet, privienje, utvara; obrazina, maska; zool. mlad oblik neke ivotinje koji se u mnogome pogledu razlikuje od roditeljskog oblika (prvi stadijum u razviu insekata). larvalan (nlat. larvalis) zool. koji pripada larvi, larvin; larvalni organa organi koje neka ivotinja ima samo dok je larva, a koji se docnije, kad se razvije, gube. larviran (lat. larva) pod obrazinom, prikriven; larvirane bolesti bolesti kod kojih se neki simptomi ne pojavljuju. largeto (ital. larghetto) muz. malo sporije, rastegnutije, gotovo andante. largeca (ital. larghezza) obilje, izobilje; trg. znatna rezerva novca za menina pisma na jednom tritu. largisimo (ital. larghissimo) muz. veoma lagano i sveano; up. largo. largo (ital. largo) muz. lagano, polagano, rastegnuto, razvueno; trg. obilno i, zbog toga jevtino. largo di molto (ital. largo di molto) muz. v. largisimo. largus (lat. largus) obilat, bogat; dareljiv, izdaan, podatljiv; larga manu (lat. larga manu) dareljivom rukom, tj. izdano, obilato, bogato. lari (lat. Lar, Lares) pl. mit. kod starih Rimljana: domai, kuni bogovi, bogovi zatitnici doma, blagotvorni duhovi preminulih ukuana; up. penati. laringal (gr. larynx, grlo, grkljan) liigv. glas koji se obrazuje u grkljanu, laringal-ni (grkljanski) glas. laringe-alan (gr. larynx grkljan) grkljanski, grleni. laringizam (gr. larynx) med. grevito stezanje miia grkljana i ije kod dece, deja astma. laringitis (gr. larynx) med. opti naziv za sve vrste zapaljenja grkljana i dunika. laringo- (gr. larynx) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: grkljan, grkljani, grleni. laringolog (gr. larynx, logos) lekar strunjak za grkljan i njegove bolesti. laringologija (gr. larynx, log'a) med. nauka o grkljanu i njegovim oboljenjima. laringoragija (gr. larynx, regnymi prskam, pucam) med. krvarenje iz grkljana, dunika. laringosirinks (gr. larynx, syrinx frula; uplja naprava) med. brizgalica (ili: trcaljke) za dunik ili plua. laringoskop (gr. larynx, skopeo posmatram) med. malo ogledalo u veliini metalnog dinara, na dralju, pomou koga se vri pregled grkljana, dunika i oblinjih organa (pronaeno 1840. usavreno 1858).

laringoskopija

496

Lateran tvenog poretka uvoenjem opteg birakog prava; lasalovci.

laringoskopija (gr. larynx, skopeo posmatram) med. pregledanje grkljana i oblinjih organa laringoskopom. laringoskopirati (gr. larynx, skopeo posmatram) med. pregledati grkljan i oblinje mu organe laringoskopom. laringospazmus (gr. larynx, spasmos gr) med. gr u glasnici. laringostenoza (gr. larynx, stenosis suenje) ned. stenjavanje (ili: suavanje) grkljana i oteano disanje koje dolazi usled toga. laringostroboskop (gr. larynx, strbos vrtlog, skopeo posmatram) instrumenat za ispitivanje treptaja glasnih ica, kao i za prouavanje drugih treptavih tela. laringotomija (gr. larynx, tome seenje, rezanje) hir. otvaranje grkljana radi uklanjanja izraslina, ireva, stranih tela itd. laringotraheitis (gr. larynx, tracheia dunik) med. zapaljenje grkljana udrueno sa zapaljenjem dunika. laringotraheotomija (gr. larynx, tracheia dunik, tome seenje, rezanje) med. najuobiajeniji metod otvaranja vezdunih puteva presecanjem prstenaste hrskavice i dveju najgornjih dunikovih hrskavica; krikotraheotomija. laringofisura (gr. larynx, lat. fissura ce-panje, rascep) med. operativno rasecanje grkljana radi odstranjivanja stranih tela. laringofon (gr. larynx grlo, phone glas, zvuk) specijalni mikrofon koji se pri-Bpnihyje na grlo i slui da bi se pri razgovoru otklopila spoljna buka; primenjuje se i u tenkovskim i avionskim radiostanicama. laringoftiza (gr. larynx, phthisis suica, tuberkuloza) med. tuberkuloza grkljana, dunika. laringohirurgija (gr. larynx, cheir ruka, ergon delo, rad) hir. operacije grkljana. larinks (gr. larynx) alat. grkljan. larinksedem (gr. larynx, oidema oticanje, otok) med. oticanje glasnice, oticanje gr-kljanove sluzokoe koje dovodi do tekoe pri disanju i guenje; glotisedem. l'ar pur l'ar (fr. l'art pour l'art) umetnost zbog umetnosti", shvatanje po kome umetnost treba da postoji samo zbog umetnosti, a nikako ne sme da bude sredstvo ili cilj emu drugom (deviza Teofila Gotjea). larpurlartizam (fr. l'art pour l'art) v. l'ar pur l'ar. Larus (fr. Larousse) uveni francuski enciklopedijski renik, leksikon, u velikom i malom izdanju, nazvan po leksiko-grafu i izdavau Pjeru Larusu (1817 1875). lasalijanizam uenje F. Lasala o drutvu i dravi; v. lasalijanci. lasalijanci pl. pristalice uenja nem. socijaliste Ferdinanda Lasala (18251864), kojem je cilj razvitak radnikog stalea" pomou drave i preobraaj dru-

lasalovci v. lasalijanci.
lase (fr. lacet) vrpca, gajtan, uzica; vrpca za enske domae haljine. laser (eng. skr. od Light Amplfication by Stimulated Emission of Radiation) aparat pomou kojega se od elektromagnetske energije (vidljivih i infracrvenih zrakova) stvara snop svetlosti koji ima razornu snagu. lasi (fr. lacis) mreaste tkivo; vrsta polu-svilene tkanine, marli. laso (nm. lazo, lat. laqueus) konopac ili kai sa olovom ili omom na kraju, 10 do 15 m dug, pomou kojega pastiri u Americi, bacajui ga, hvataju bivole, konje i druge ivotinje. lastaja (vlat. lastagium) mor. tovar broda; mesto u velikim primorskim gradovima gde lae vre utovar i istovar robe. lastadija (nlat. lastadium) mor. v. lastagpja. lasteks v. lasti. lastik v. lasti. lasting (eng. lasting trajan) vrsta atlasaste glatke i sjajne vunene tkanine (upotrebljava se naroito za zimske kapute). lasti (gr. elatino vuem, rasteem, nlat. elasticus) veoma elastine tkanine izraena od gume i raznih tekstilnih ica; upotrebljava se za izradu podvezica, midera, uprta za dranje akira i dr. lascivan (lat. lascivus) razvratan, poho-tljiv, pohotan, sladostrasan, razuzdan, bestidan, sablanjiv. lascivitet (lat. lascivitas) razvratnost, pohotljivost, pohotnost, sladostrasnost, bestidnost, sablanjivost. lateks (gr., lat.) mleni sok iz kauukovog drveta od kojeg se pravi kauuk. latentan (lat. latere, latens) tajni, potajni, prikriven, sakriven; fiz. vezan, skriven (supr. osloboen), npr. latentna toplota vezana toplota, tj. toplota koju neko telo prima a da se pritom ne zagreva, da mu se temperatura ne poviava, npr. led kad se usled toplote topi, i dok god se topi, temperatura mu se ne poviava; latentna snaga prikrivena snaga med. latentne bolesti bolesti koje ne pokazuju nikakve vidne znake. latentnost (nlat. latentia) potajnost, prikrivenost, skrivenost. latencija (lat. latentia) vreme koje protekne od momenta kada pone da deluje stimulus do momenta kada nastaje reakcija na stimulus. lateralan (lat. lateralis) boni, poboni, sa strane, sporedni; lateralni naslednici naslednici iz pobone linije; lateralno srodstvo srodstvo po pobonoj (ili: sporednoj) liniji. Lateran (lat. Lateranus) paleta u Rimu u kojoj su pape stanovale do progonstva u Avinjon, od 1843. u njoj se nalazi uveni

laterirati

497

laudemij(um)

muzej za paganske i hrianske starine; do nje je crkva sv. Jovana, u kojoj su odravani ekumenski, tzv. lateranski crkveni sabori (sinodi). laterirati (lat. latus strana) raunske stavke po stranama sabrati da bi se iznos dobiven na jednoj strani (latus) preneo na narednu stranu. laterit (lat. later opeka, cigla) vrsta zemljita u tropskim predelima; nastaje raspadanjem stena pod uticajem tople i vlane klime i umske vegetacije; odlikuje se jasnom crvenom bojom, znak da u njemu ima i hidroksida gvoa po kojoj je i dobio ime. laterna (lat. laterna) fenjer, lampa; laterna magika (lat. laterna magica) ont. arobna lampa, projekciona lampa, skioptikon. laternizirati (lat. laterna) obesiti koga o fenjerski direk. Latin (lat. Latinus) l. prastari stanovnik Lacijuma, stare oblasti dananje Italije u kojoj lei Rim; 2. u naim narodnim umotvorinama odomaeni naziv za pripadnika nekog naroda zapadne Evrope; 3. la-tin rimokatolik. lativac 1. srednjokolac koji ui latinski jezik; 2. v. latinist. latinizam (lat. Latini) osobenost latinskog jezika, naroito reda rei, to pada u oi kod bukvalnog prevoda sa lat. na srpsko-hrvatski, npr. Cezar, poto je . . .", mesto: Poto je Cezar . . ." latinizirati (nlat. latinizare) podraavati latinski jezik, osobenosti i nain izraavanja latinskog jezika prenositi u drugi jezik; provoditi na latinski; pola-tiniti, polatinjavati. latinist(a) (fr. latiniste) poznavalac latinskog jezika i knjievnosti, ovek kome je latinski jezik struka. latinitet (lat. latinitas) poznavanje latinskog jezika, naroito: isto latinske izraavanje; latinske pravo. latinofobija (lat. Latinus, gr. phobos strah) 1. strah od Latina i njihovog uticaja, naroito od agresivnosti rimokato-like crkve; 2. mrnja na Latine; up. Latin 2, 3. latirostre (lat. latus irok, rostrum kljun) pl. zool. ptice sa irokim kljunom. latituda (lat. latitudo) irina, prostranstvo; geogr. irina, uglovno odstojanje na podnevku (meridijanu) nekog mesta na Zemljinoj povrini severno ili juno od polutara (ekvatora); astr. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od ekliptike (nebeska latituda"); fig. sloboda, polje rada. latitudinalan (nlat. latitudinalis) irin-ski, koji se tie (geografske) irine. latitudinaran (nlat. latitudinarius) iroko-grud, slobodouman, koji ne preteruje, ne-preteran.

latitudinarizam (lat. latitudo) irokogru-dost, slobodoumnost; labavost u pitanjima morala. latitudinarci (lat. latitudo) pl. irokogru-di, slobodoumni ljudi; fil. po Kantu: predstavnici i prista-w ce irokogrudo-sti i labavosti u pita f ima morala (supr. rigoristi), oni koji su, za vreme unih verskih borbi i sukoba u Engleskoj i kotskoj u XVII veku, hteli da posreduju meu zavaenim strankama. latifolan (lat. latifolius) irokolist, koji ima iroke listove. latifundija (lat. latifundium) veliko poljsko imanje, veliki posed. latma (arap. ha trna svretak, kraj) 1. jedno itanje (uenje) celog Korana; 2. molitva posle zavretka itanja celog Korana; 3. kraj, svretak, konac. * Latom (gr. latomos) radnik u kamenolomu; slobodni zidar. latomija (gr. latomia) kamenolom, majdan kamena; podzemne tamnice u kamenolomima kod Sirakuze (za vlade tiranina Dio-nizija); slobodno zidarstvo. lato seizu (lat. lato sensu) u irem smislu. latrija (gr. latrefa) sluba; bogosluenje; naroito: oboavanje svetaca. latriva (lat. latrina) nunik, zahod. latrociiijum (lat. latro razbojnik, hajduk, latrocinium) drumske, ulino razbojnitvo. latrunkulator (lat. latrunculator) sudija koji istrauje zloine drumskih, ulinih razbojnika. latun (p. laton, fr. laiton, isl. latun) lim od mesinga. latus (lat. latus strana, bok) strana lista; zbir (ili: iznos) rauna napisanog na jednoj strani raunske knjige; latus per se (lat. latus per se) strana ili iznos rauna za sebe, tj. iznos pojedinih strana, kada jedna strana sadri samo jednu stavku ili partiju; ad latus (lat. ad latus) pridodan kao pomonik, kao savetnik i sl. laudamijum (nlat. laudamium) v. laudemijum. laudaminijum (nlat. laudaminium) v. laudemijum. laudanum (nlat. laudanum) ranije: svako sredstvo za umirivanje ivaca i uspavljivanje; danas: prosta alkoholna tinktura opijuma, napitak za uspavljivanje. laudativan (lat. laudativus) koji ima karakter pohvale, pohvalan. laudator (lat. laudator) hvalilac, hvalitelj; onaj koji dri posmrtni govor, govornik na pogrebu. laudatorav (lat. laudatorius) pohvalan, pohvalni, koji govori pohvalio. laudacija (lat. laudatio) hvaljenje, pohvala; pohvalni govor; posmrtni govor. laudemijSum) (nlat. laudemium) dabina koja se davala vlasniku lena za ustupljeno iskoriavani lena.

32 Leksikon

laudirati

498

levir levant (ital. levante istok) povetarac koji duva sa istoka. Levant (ital. Levante) sve zemlje na Sredozemnom moru koje lee istono od Italije, do Eufrata i Nila; u uem smislu: primorje Male Azije, Sirije i Egipta; Istok, Orijent. levantina (ital. Levante, fr. levantine) trg. svilena ili polusvilena tkanina sa kr-stiima za enske haljine, poreklom sa Levanta. Levantinci (ital. Levantino) pl. Evropljani, naroito Grci i Italijani, i melezi izmeu njih i istonjaka, koji su roeni i koji ive u primorskim gradovima Levanta. levantski (ital. levante) istonjaki, koji potie sa Istoka ili pripada Istoku; levantski vetrovi estoki zapadni vetrovi na obalama Sirije. levator (lat. levare dizati, podizati, nlat. levator) zool. mii podiza. levatorijum (nlat. levatorium) med. v. elevatorijum. levacija (lat. levatio) dizanje, naroito ruke pri udaranju takta. leve (fr. leve) dizanje, podizanje; zbiranje, sabiranje (useva); pozivanje u vojsku; ustanak; leve an mas (fr. levee en masse) narodni ustanak, opti ustanak, poslednja odbrana. leveleri (eng. leveller koji izjednaava) borci za jednakost", pripadnici demokratske partije u Engleskoj osnovane za vreme buroaske revolucije u XVII v.; zahtevali su sveopte izborio pravo, jednakost svih pred zakonom, versku slobodu, vraanje seljacima oduzetih delova zemlje, ukidanje trgovakih i privrednih monopola, osloboenje iz zatvora dunika koji nisu mogli da plate porez; 15. XI 1647. podigli su u vojsci ustanak, koji je Krom-vel uguio; iezli su sredinom XVII v. leventa (pere., tur. levend, ital. levantino) lentina, besposliar, dangubnik, goto-van; ranije: turski vojnik. levigacija (lat. levigatio) glaanje; fark. pretvaranje vrstih tela u prah rastrljavanjem. levigirati (lat. levigare) glaati, uglaati; hen. vrsta tela rastrti, rastrljati u prah. levijatan (hebr.) 1. ogromna (biblijska) morska neman; 2. fig. ogroman, straan ovek; veliki brod; 3. maina, stroj za ukla-njanje neistoe iz vune; 4. Levijatan po-litikofilozofski spis engleskog fi-lozofamaterijaliste T. Hobsa, objavljen 1651. god. levir (lat. levir, gr. daer) prav. muev brat, dever; leviratski brak brak izmeu ene i brata njenog pokojnog mua, brak izmeu najbliih srodnika (kod Jevreja i nekih prirodnih naroda u Aziji).

laudirati (lat. laudare) hvaliti, pohvaliti, slaviti; laudirati svedoka prav. naznai-ti (ili: imenovati) svedoka. laudum (nlat. laudum) prav. odluka izbornog sudije. laureat (lat. laureatus) pesnik ovenan lovorovim vencem, tj. pesnik koji je dobio kao nagradu lovorov venac; knjievnik ili umetnik koji je dobio najviu nagradu; nosilac najvie nagrade, ili najvieg priznanja. laureatus (lat. laurus lovor, laureatus) lovorovim vencem ovenan; nagraen (za pesnike, umetnike i dr.). laureacija (nlat. laureatio) v. promocija. laus (lat. laus gen. laudis) hvala, pohvala, slava, priznanje; up. kum laude, magia kum laude, suma kum laude (pod suma). lauta (nem. Laute) instrumenat slian gitari, sa 45, docnije sa 24 ice. lautirati (nem. Laut glas, lautieren) ita-vati, itati, pri uenju itanja: slova odmah izgovarati prema njihovom glasu, a ne sricati, tj. izgovarati svako slovo zasebno; metoda lautiranja metoda ita-vanja. lautist(a) (nem. Laute) svira u lautu. lautferterker (nem. Lautverstarker) aparat za pojaavanje glasa (kod telefona). lautpreher (nem. Laut-sprecher) glasnogovornik, zvunik (npr. kod radioaparata). laufer (nem. Laufer) l. jedna figura u ahu, lovac; 2. dugaak i uzan tepih (ili: ilim); pravilnije; lojfer. lafet (fr. l'affut) voj. prednjak, postolje na kome stoji topovska cev. lafetirati (fr. l'affut) namestiti (ili: na-mepggati, metati, metnuti) top na prednjak, na lafet. laceracija (lat. laceratio) deranje, kidanje, cepanje, rastrzanje. lacman (nem. Landsmann) l. zemljak; 2. tuinac, stranac, osobito iz zapadne Evrope, esto i prezrivo; laicman. daco (ital. lazzo) poz. nema igra u tal. komediji, naroito u komediji del'arte, radi ispunjavanje pauza u govoru, govor bez rei; smeno ponaanje, lakrdije, ega-enje, ala; pl. laci., Leander (lat. Leander) mit. ljubavnik Herin, koji je svake noi plivao iz Abida u Sest dragani na sastanak, dok se nije udavio u Helespontu. lebel-sistem (eng. label, gr. systema) v. la-bel. leblebija (tur. leblebi) seme od biljke sla-nutka; jede se i preno. lev (bug.) novana jedinica u Bugarskoj od 100 stotinki. levada (fr. levade) u jahanju: kada se konj visoko propne, a prednje noge skupi, tako da telo pri tom za kratko vreme nepokretno stoji samo na zadnjim nogama. leva manu (lat. laeva manu) muz. levom rukom.

levirati

499

legija

levirati (fr. lever, lat. levare) jax. naterati konja da se propne na zadnje noge; levirati protest trg. protestovati menicu. levit (lat. levita, gr. levites, hebr. lewi) kod starih Jevreja: potomak Levija, lan plemena Levi koji je morao da bude svetenik; u rimskoj crkvi: pomonik svetenika. levitacija (nlat. levitatio) u spiritizmu: tobonje lebdenje jednog tela, uklanjanje privlane sile Zemljine duhovnom snagom (primer levitacije bio bi legendarne uz-dizanje Hristovo na nebo). levkoja (gr. leukoion bot. dremovac, poznato batensko cvee iz porodice sunovrata. levuloza (lat. laevus levi) hen. eer koji se nalazi u mnogom slatkom vou, medu, obre nalevo ravan polarizovane svetlosti (up. dekstroza); fruktoza, levha (arap.) kaligrafski napisani i uram-ljeni citati iz Korana ili mudre istonjake izreke koje kao ukras vise po zidovima muslimanskih kua. legabile (ital. legabile) muz. vezano, spojeno, sliveno. legalan (lat. 1eh zakon, legalis) zakonski, zakonit, zakonom dozvoljen, pravni, pravovaljan; legali modo (lat. legali modo) zakonski, po zakonu, putem zakona; lega-lis medicina (lat. legalis medicina) sudska medicina. legalizacija (fr. legalisation) ozakonjava-nje, ozakonjenje, potvrda (ili: potvrenje) kod vlasti, overavanje (po propisima zakona). legalizirati v. legalizovati. legalizovati (fr. legaliser) ozakoniti, ozakonjavati, pozakoniti, pozakonjavati, uiniti neto da ima zakonsku vrednost; potvrditi na sudu, overiti, prei u legal-nost. legalitet v. legalnost. ^ legalni marksizam politiko-literarna struja liberalne inteligencije u Rusiji koja se krajem XIX v. pod zastavom mark-sizma borila protiv narodnjatva, pogreno tumaei marksizam; njeni predstavnici objavljivali su svoje lanke u legalnim novinama i asopisima (otuda naziv). Glavni predstavnici ove struje bili su: P. Strune, M. Tugan-Baranovski, S. Bulgakov i N. Berajev. legalnost (nlat. legalitas) zakonitost, zakonski propisi, saglasnost jedne radnje sa zakonom; fil. postupanje (ili: delanje, ponaanje) koje je u skladu sa dravnim, spoljnim zakonom (za razliku od morali-teta, to e rei postupanja ili delanja ili ponaanja koje je u skladu sa unutarnjim zakonom, tj. moralom); naelo legaliteta prav. naelo po kome se, kod krivinih dela za koja se goni i sudi po slubenoj dunosti, mora poeti krivino postupanje im se steknu dovoljni stvarni i pravni razlozi za krivino postupanje.
32

legat (lat. legatum) l. zavetanje, ostavljanje u nasledstvo jednog dela ostavtine nekom licu koje inae ne bi, po zakonu, imalo prava na nasledstvo. legat (lat. legatus) 2. kod starih Rimljana: podvojvoda koji je zapovedao jednim krilom vojske u ratu; najvii pomonik na-mesnika carske pokrajine; u novije doba: papin izaslanik ili stalni predstavnik u nekoj dravi; legatus a latere ili de latere (lat. legatus a latere, de latere) papin poslanik prvog reda, kardinal-po-slanik; opunomoenik Svete stolice u stvarima duhovnog suda za jednu veu oblast. legatar (nlat. legatarius) lice kome je zavetanjem ostavljen u nasledstvo deo zavetaeve ostavtine, a koje inae ne bi imalo prava na nasledstvo. legativan (nlat. legativus) poslanstven, koji spada u poslanstvo, koji se tie poelan-stva. legato (ital. legato) muz. v. ligato. legator (lat. legator) onaj koji ostavlja zavetanje, zavetalac, zaveta. legatura (ital. legatura) meanje (ili: meavina) dva ili vie metala putem stapanja, slitina; aligacija, legiranje, legura. legacija (lat. legatio) izaslanstvo; poslanstvo; osoblje poslanstva; zgrada poslan-stva. legen (pere.) 1. vrsta posude sa poklopcem i drkom; leen. legen (eng. lagan, lagon) 2. mor. roba sa neke razbijene lae izbaena vodom na kopno. legenda (lat. legere itati, legenda) l. ono to treba itati; 2. u sred. veku: naslov knjige koja je sadravala tiva koja su se svakog dana morala itati na slubi bojoj; 3. pria iz ivota svetaca, ivotopis svetaca; izmiljena pria, bajka, gatka, basnoslovna pria; 4. natpis na vencu metalnog novca ili medalje; spoljanja ivica metalnog novca na kojoj, da bi se otealo falsifikovanje, obino stoji kakva misao ili deviza; 5. tuma, objanjenja znakova (na crteu, u planu, geografskoj karti i sl.). legendar (nlat. legendarius) pisac pria iz ivota svetaca, ivotopisac svetaca; pisac legendi. legendaran (nlat. legendarius) koji ima karakter legende, koji spada u legende, ba-snoslovan; uven, slavan (kao neki junak iz bajke). legendarijum (nlat. legendarium) knjiga sa priama iz ivota svetaca, zbirka pria o svecima, itije svetih. legija (lat. legere, legio) u starorimskoj vojsci: odeljenje od 1.2006.000 peaka i 300 konjanika, podeljeno na ZO manipula i 60 centurija, a docnije na 10 kohorata; fig. velika mnoina vojske, eta, odred, vojska; v. Lejon etraner.

500
legion (lat. legio) voj. v. legija. legiovar (lat. legionarius) vojnik rimske legije; vojnik Stranake legije (Lgion etrangere); imalac ili vitez francuskog ordena Legije asti (Legion d'honneur). legirati (lat. lex, legis zakon, legare) l. testamentom zavetati, praviti zave-tanja, ostaviti (ili: ostavl>ati) u nasledstvo; poslati koga kao poslanika; postaviti (ili: uzeti) za legata. legirati (ital. legare, lat. ligare spojiti, zdruiti) 2. meati (ili: stapati) vie metala, naroito: zlato i srebro meati sa metalima manje vrednosti; u kuvarstvu: orbe ili sosove zainiti jajetom ili branom da bi bili gui; u maevanju: v. ligirati. legislativa (nlat. legislativa) zakonodavno telo, zakonodavna skuptina, zakonodav-na vlast. legislativan (nlat. legislativus) zakonoda-van; zakonodavni, koji se tie zakonodav-stva; zakonski. legislatura (nlat. legislatura) zakonodav-stvo, donoenje zakona; zakonodavna skuptina, zakonodavna vlast, zakonodavno telo; legislaturni period vreme trajanja i rada zakonodavne skuptine. legislacija (lat. legis-latio) donoenje zakona, zakonodavstvo, zakonodavna vlast; zakoni. legist (lat. 1eh zakon, fr. legiste) poznavalac zakona, pravnik; nastavnik svetovnog prava, pristalica rimskog prava u sred. veku (supr. dekretist); u Italiji: protivnik faizma. legitima (lat. legitimasc. pars zakonski deo) prav. zakonski deo oinstva ili materinstva koji nasledniku, bez obzira na testa-menat, mora pripasti. legitiman (lat. legitimus) zakonit, zakonski; pravedan, opravdan, pravilan (zahtev); roen u zakonitom braku, brani. legitimacija (nlat. legitimatio) uzakonjenje, usinovljenje, usvojenje vanbranog deteta; potvrivanje, akreditovanje stranog poslanika; overavanje ovlaenja (ili: punomoi); isprava izdana od vlasti nekom licu (sa slikom, naznaenjem imena, poloaja i zvanja, starosti, linog opisa, mesta roenja i dr.), iskaznica; pravo na podnoenje tube. legitimizam (fr. legitimiste) shvatanje i naela legitimista. legitimirati v. legitimisati. legitimisati (lat. legitimare) uzakoniti, usvojiti, usiniti, posiniti; overiti, oza-koniti, potvrditi; traiti od nekoga da se kae, tj. da pokae svoje isprave; legitimisati se pokazati svoju punomo ili ovlaenje, dokazati svoje pravo na to, pokazati svoje isprave, kazati se. legitimisti (fr. legitimistes) pl. pristalice principa legitimiteta, po kojem pravo na presto jedne vladalake dinastije ne za-

ledizam

visi od volje naroda, te se, kao i svako privatno pravo, ne moe i ne sme krnjiti; u Francuskoj: stranka koja priznaje pravo na presto samo starijoj lozi Burbona; maarski legitimisti pristalice ponovnog dovoenja Habzburgovaca na kraljevski presto Maarske. legitimistiki (fr. legitimiste) koji je uz zakonitu vladu i princip legitimiteta; up. legitimitet. legitimitet (fr. legitimite) zakonitost, osnovanost na pravu; zakonito roenje deteta; pravo na presto po roenju; princip legitimiteta princip po kome se ne mogu krnjiti prava naslednik vladalakih dinastija. legograf (lat. lex, legis zakon, grapho piem) pisac zakona, sastavljam zakona. legografologija (lat. legere itati, gr. lego itam, grapho piem, logfa) nauka o i-/ tanju i pisanju. legologija (lat. legere, gr. lego, logfa) tina itanja, znanje itanja. leguan (p. iguana) zool. vrsta gutera u, arkim predelima, naroito u tropskoj Americi, 1 /2 m dug, meso mu je dobro za jelo. legulejizam (lat. 1eh zakon, legulejus zakonski sitniar) ravo advokatisanje, slepo dranje (ili: pridravanje) zakonskih paragrafa. legumen (lat. legumen) bog. mahuna. legumin (lat. legumen) belanevinasta materija u plodovima mahunastih biljaka, slina kazeiiu, biljni kazein. leguminoza (nlat. leguminosa) hranljivi ' preparat koji se dobiva od brana ploda mahunastih biljaka pomeanog sa branom penice ili rai; daje hranljive supe (ili: juhe) koje eludac lako vari. leguminoze (nlat. leguminosae) pl. bog. mahunare, mahunaste biljke. legura (ital. legare) v. legatura. leghorn (po eng. imenu ital. grada Livorna Leghorn) l. vrsta belih kokoi, nastala ukrtanjem italijanskih i panskih kokoi; gaji se i kod nas; 2. vrsta pletene slame za eire i eir od takve slame. Leda (gr. Leda) kit. neobino lepa ena spartanskog kralja Tindareja, u koju se Zevs zaljubio i prilazio joj preruen u labuda, dok se kupala; mati Kastora i Poluksa, lepe Jelene, Klitemnestre; omiljen predmet mnogih umetnikih dela; astr. ime jednog asteroida pronaenog 1856. god. ledent (lat. laedens) prav. onaj koji nanosi uvredu, uvredilac. lederica (nem. Leder koa) vrsta jabuke debele koice, koara. ledi (eng. lady) izraz kojim se oslovljava otmena sena ili devojka u Engleskoj, dama; Ledi, Bogorodica. ledizam v. ludizam.

ledi-laJK

501

lekcionarijum

ledi-lajk (eng. lady-like) ono to odgovara jednoj otmenoj gospoi, to je u skladu sa poloajem jedne ledi. ledi petrones (eng. lady patroness) otmena gospoa kao pokroviteljica (npr. priredbe u dobrotvorne svrhe). ledirati (lat. laedere) otetiti, pokvariti, ozlediti, pozlediti; vreati, uvrediti; uskratiti, naneti (ili: priiniti) tetu. ledian (nem. ledig) sam, koji ivi kao samac, neoenjen; ledina, neudata. leen (pere. legen) v. legen 1. leere (ital. leggiere) muz. lako, s lakoom, bez usiljavanja. leerisimo (ital. leggierissimo) muz. veoma lako, posve lako, bez imalo usil>avanja. leermente (ital. leggiermente) muz. v. leere. leeran (fr. leger, legere, lat. levis) lak, neusil>en; lakomislen, brzoplet, nesmo-tren, nemaran; povran, aljkav. leernost (fr. legerete) lakoa; lakomislenost, nesmotrenost, nemarnost, brzople-tost, povrnost, aljkavost. Lejon d'oner (fr. Legion d'honneur) veoma ugledan fr. orden Legija asti". Lejon etraner (fr. Legion etrangere) Stranaka legija", trupa osnovana posle julske revolucije u Francuskoj (1830) i sastavljena od politikih begunaca i pustolova svih naroda, pod komandom francuskih oficira; sluila je za osiguranje francuskih prekomorskih i koloni j al-nih poseda. lezbijka enska osoba nenormalnih seksualnih sklonosti, koja se seksualno zadovoljava s drugom enskom osobom (naziv prema grkom ostrvu Lezbosu, gde je ivela pesnikinja Sapfa, za koju se prialo da vodi ljubav sa enama). lezbijski (gr. Lesbos) koji pripada ostrvu Lezbosu, koji potie sa ostrva Lezbosa, u Egejskom moru; lezbijska ljubav neprirodno zadovoljavanje spolnog nagona izmeu dveju ena, po lezbijskoj pesnikinji Sapfi (tribadija). lszginka vrsta kavkaskog narodnog plesa. lezet (tur. lezzet) slast, uitak. lezija (lat. laesio) prav. ozleda, povreda; vreanje, uvreda; oteenje, priinjavanje tete, zakidanje. lezonit v. lesonit. lezus (lat. laesus) prav. onaj koji je uvreen, pozleen, oteen. le J (RUM- leu) od 1868. novane jedinica u Rumuniji = 100 banija. lejbel v. label. le(j)lek (tur. leylek) roda, trk. lekaa (nem. lecken curiti, isticati) trg. curenje iz oteenih sudova, gubitak usled curenja; svota (ili: suma) koja se unosi u obraun na ime odbijanja od ukup-nog iznosa rauna zbog curenja. lek-daj (eng. lac-dye) naroita vrsta laka koja se upotrebljava poglavito za bojenje vune crvenom bojom.

lekisti v. lakisti. leks (lat. lex, legis) zakon, zakonski predlog, zakonska odredba, propis, pravilo; lege artis(lat. lege artis) po zakonu umetnosti; prema propisu; leks abrogata (lat. 1eh abrogata) zakon koji vie ne vai, ukinut zakon; kontra leges (lat. contra leges) protivno zakonima. leksika (gr. leksikon renik) sve rei jednog jezika, dijalekta ili nekog pisca. leksikalan (lat. lexicalis) v. leksiki. leksikalije (nlat. lexicalia) pl. stvari koje se tiu renika ili koje spadaju u renik. leksikograf (gr. lexikon renik, grapho piem) pisac (ili: sastavlja) renika. leksikografija (gr. lexikon, graphia) pisanje, sastavljanje renika. leksikolog (gr. lexikon, logos) naunik koji se bavi prouavanjem rei. leksikologija (gr. lexikon, logia) nauka o renicima i njihovom sastavljanju. leksikon (gr. lexikon sc. biblion) renik; pl. leksika, renici. leksipireton (gr. lexis prestanak, presta-janje, pyretos groznina vatra) med. sredstvo (ili: lek) protiv groznice. leksis (gr. lexis) med. poputanje (ili: prestajanje) bolesti. leksiki (gr. lexikon renik) reniki, koji spada u renik, koji se tie renika; u obliku renika, npr. delo. lektira (fr. lecture, nlat. lectura) itanje; tivo, knjige ili gradivo koje treba proitati uopte ili za izvesno vreme, npr. u jednoj kolskoj godini, kolsko tivo. lektor (lat. legere itati, lector) italac, predava; na univerzitetima: uitelj ivih jezika, muzike i dr., koji ne mora imati akademski stepen; ispravlja, a i ocenjiva, rukopisa u izdavakim predu-zeima. lektorat (nlat. lectoratum) zvanje predavaa i uitelja ivih jezika na univerzitetu. lektrisa (fr. lectrice) itateljka, prodavaica. lektulus (lat. lectulus) ned. zavoj za uvezi-vanje u daice (slomljenih ruku, nogu itd.). lektura (lat.) itanje i jeziko popravljanje tekstova. lekhorn (eng. leghorn) v. leghorn. lekcija (lat. lectio) nastava, obuavanje, predavanje, as nastave; zadatak za uenje; odlomak iz biblijskih ili drugih crkvenih knjiga; grdnja, karanje; oitatilekciju, oitati vakelu, ukoriti, pokarati nekoga. lekcionarijum (nlat. lectionarium) u katolikoj crkvi: zbirka odlomaka iz Biblije koje se itaju na bogosluenju (ako su iz evanelje = evangelijarijum, ako su iz apostolskih poslanica = epistolarijum, ako su iz oba = pleiarijum).

502
lem (nem. Lehm, glina, ilovaa) lepak, vezi-vo, kit; ureaj za lemljenje (najee elektrini). lema (gr. lemma) fil. pretpostavka, premi-sa, pravilo koje jedna nauka uzajml>uje od druge neke nauke u kojoj je ono ve dokazano, npr. neko pravilo koje fizika uzima od matematike; lozinka, geslo, deviza;naslov lanka koji sadri objanjenje onoga o emu se u lanku govori; re u reniku kojoj se znaenje opisuje. leming (lat. lemmus lemmus) zool. arktika ivotinja slina poljskom miu (glodar). lemiti (nem. Lehm) lepiti lemom. lemniskata (gr. lemmskos traka, zavoj) geom. naziv za izvesne zatvorene krive linije koje uopte lie na ~ (brojku 8, osam). lemozitet (gr. leme, lat. lema) med. krmelji-vost. lempira novana jedinica Hondurasa (= 100 centavosa). lemur zool. vrsta polumajmuna iz fam. Lemuridae, kratkih ruku, dugih nogu, glave sline lisijoj; ivi na Madagaskaru i u tropskim predelima Afrike i Azije. lemuri (lat. lemures) pl. mit. kod starih Rimljana: due pokojnika, od kojih su dobre due potovane kao domai bogovi (lari), a zle su tumarale kao none aveti. lemurije (lat. lemuria) pl. mit. kod starih Rimljana: sveanosti koje su se slavile o ponoi 9, 11. i 13. maja radi otklanjanja zlih duhova od domova. lenger (tur. lenger, ital. Gapsoga, fr. Gapsge, gr. ankyra) sidro, kotva. lengo (fr. lingot) ipka, poluga, slitak (olova, zlata, srebra i dr.); tip. kvadrat za popunjavanje praznina. lendler (nem. Landler) omiljeni ples stanovnika tzv. Laidla, u Gornjoj Austriji, u 3/8 i 3/4 takta. Lend-lis (eng. Lend-lease acte) Zakon o zajmu i najmu, donet 1941. u Sjedinjenim Amerikim Dravama, na osnovu kojega se saveznikim vladama dodeljuje pomo u materijalu, brodovima itd. lendlord (eng. landlord) veliki posednik zemlje u Engleskoj, veleposednik, vlastelin. lenijencia (lat. lenientia) pl. med. sredstva za uminjivanje (ili: ublaavanje) bolova; omekavna sredstva, sredstva za omekavanje. lenitiv (nlat. lenitivum) med. sredstvo za uminjivanje (ili: ublaavanje) bola; takoe: v. palijativ. lenitivav (nlat. lenitivus) ublaavan, koji ublaava, utolan, koji utoljava, koji umi-RUJe. leno (nem. Lehn) zemlja ili imanje koje su, u sred. veku, vladari darivali svojim za-slunim ratnicima (vazalima, kletveni-cima) uz obavezu da im oni budu verni i odani u slubi (jedan od osnovnih pojmova

Leonida

srednjovekovnog drutvenog ureenja); up. feud. lenta (rus. lenta) iroka traka od sjajne skupocene tkanine na kojoj se nosi orden najviih stepena; obino se nosi ukoso preko grudi. lentando (ital. lentando) muz. sa otezanjem, sve sporije i sporije. lentante (ital. lentante) muz. v. lentando. lentenscentan (lat. lentenscens) med. koji se polako razvija, hronian (za bolesti). lentiginozan (lat. lentiginosus) med. leaiv, koji ima po telu pege od sunca. lentigo (lat. lentigo) med. pege po koi. lentikular (lat. lens soivo, lee, lenticula-ris soivast) hirurki no; u obliku soiva. lentikularan (lat. lens, lenticularis) u obliku soiva, soivast, least. lentitis (lat. lens) med. zapaljenje (onog) soiva; fakitis. levto (ital. lento) muz. lagano, otegnuto, sporo, natenane. l sito asai (ital. lento assai) muz. veoma lagano. lenjinizam uenje i delanje Vladimira Ili-a Uljanova Lenjina (18701924) voe ruske revolucije, dravnika i filozofa, koje je u sutini marksizam. Lenjin kae: Uenje Marksovo je svemono, jer je tano." Lenjin je razvio marksizam u novim uslovima kapitalizma i klasne borbe proletarijata; obnovio je i ostvarivao revolucionarnu sadrinu marksizma, primenjujui ovaj naroito na ruske prilike i borei se protiv oportunizma Druge internacionale. Lenjinovo razvijanje marksizma oznaeno je kao marksizam epohe imperijalizma i proleterske revolucije. Lenjin kae: Marksizam pobeuje ve nesumnjivo sve druge ideologije radnikog pokreta . . . Ideoloka borba revo-lucionarnog marksizma protiv revizio-nizma krajem devetnaestog veka jeste samo uvod u velike revolucionarne borbe proletarijata, koji uprkos svima kolebanjima i slabostima malograantine koraa u susret punoj pobedi svoje stvari." lenjir (nem. Lineal) podua daica za povlaenje pravih linija, vrstar. lenjo (ital. legno) drvo; kol lenjo (ital. col legno) muz. drvetom gudala, a ne strukom (svirati). leone novana jedinica Sijera Leone = 100 centa. leonezas (p. leonesas) trg. vrsta najbolje panske vune. Leonida (gr. Leonfdas) slavni spartanski kralj (vladao od 488. pre n. e.) koji je 480. sa 300 Spartanaca i oko 6.000 saveznika junaki branio Termopilski klanac od daleko nadmonije persijske vojske, koju je vodio Kserks, dok nije, izdajstvom Efi-jalta, poginuo sa svim vojnicima. Na spomeniku, u obliku lava, uklesane su rei:

Leonidi

503

lereza

Putnie, kad doe u Spartu, javi da smo pali pokoravajui se njenim zakonima." Leonidi (lat. leo, leonis lav) astr. roj meteora koji se javlja svake godine u prvoj polovini novembra kao da polazi iz sazvea Lava. leoninski stihovi metr. heksametar i penta-metar kod kojih se kraj slikuje sa sredinom stiha, nazvani po jednom srednjovekovnom pesniku koji se zvao Leo. leoninski ugovor (lat. societas leonina) nepravedan ugovor, po kome jedna strana vue lavovski deo", tj. svu korist, a druga malo ili nimalo, poput onoga lava (lat. leo, leonis lav) u poznatoj Ezopovoj basni. leoninsko drutvo (lat. societas leonina) drutvo, drugovanje s lavom; v. leoninski ugovor. leonsko zlato lano zlato koje se spravlja od istog bakra i cinka, pozlaeni bakar i cink, nazvano po panskoj varoi Leo-nu; lionsko zlato. leonsko srebro lano srebro, posrebren bakar; leonsko cvee vetake cvee od posrebrene ili pozlaene bakarne ice. leontijaza (lat. leon, leontos lav) med. lice slino lavovskom usled vornovitog za-debljanja koe kod gube i krasta, ili preterane razvijenosti vilinih kosti i krsti lica. leonard (gr. leon lav, pardos panter) zool. afriki tigar, grabljive ivotinja iz porodice maaka, ali se hrani i biljem; ivi u Africi, Persiji i Indiji. leopon (re stvorena od leopard i leon lav) melez lava i enke leoparda (okoena dva u jednom japanskom zoolokom vrtu). lepeza (tur. elpeza, elpeze) sprava (obino na sklapanje) kojom se ene, maui njom, hlade na vruini. lepezan zool. golub lepezasta repa. lepezast koji lii na lepezu. lepidantian (gr. lepis, lepidos krljut, ljuska, anthos cvet) bog. koji ima ljuskaste cvetove, sa ljuskastim cvetovima. lepidij(um) (gr. lepidion) bat. gronica sa ljuicama. lepido- (gr. lepfs, lepidos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: krljut, ljuska, ljuskav, ljuskast. lepidodan (gr. lepis, eidos oblik, vid) ljuskast, u obliku ljuski; lepidodian. lepidodendron (gr. lepis, dendron drvo) geol. vrsta okamenjenih, drvetu slinih prei-ca sa rompskim lisnim oiljcima oblika ljuske na povrini (naroito u karbon-skoj periodi). lepidodian (gr. lepis, eidos lik, oblik) v. lepidodan. lepidoza (gr. lepis, eidos) med. ljuskasto osipanje, krastanje. epidoida (gr. lepis, eidos) zool. ljuskasti av lubanje.

lepidolit (gr. lepfs, lithos kamen) min. ljuskasti liskun ljubiastocrvene boje; li-lalit. lepidomelan (gr. lepis, melas crni) min. mineral iz grupe crnog liskuna (biotita) sa znatnom koliinom gvoa. lepidoptera (gr. lepis, pteron krilo, pero) pl. zool. leptiri i moljci. lepidopteriti (gr. lepis, pteron, lithos kamen) pl. geol. otisci leptira u kamenu. lepidopterolog (gr. lepis, pteron, logos) poznavalac leptira, zoolog koji prouava leptire i moljce. lepidopterologija (gr. lepis, pteron, logfa) zool. nauka o leptirima i moljcima. lepidotian (gr. lepidotos) ljuskav, sa ljuskama, ljuav. lepra (gr. lepos ljuska, lepros ljuskav, krastav, gubav, lepra guba) med. guba, prokaza, hronino oboljenje koje izazivaju naroiti, tzv. Hanzenovi leprozni bacili. lepralgija (gr. lepra guba, algos bol) med. bol miia koji se pojavljuju pri oboljenju od gube. leproza (gr. lepra) med. v. lepra. leprozan (gr. lepra, lat. leprosus) bolestan od gube, gubav, prokaen. leprozerijum (nlat. leproserium) med. v. leprozorijum. leprozorijum (nlat. Iprosorium) bolnica za gubavce. leproidan (gr. lepra, eidos oblik, vid) med. slian gubi, nalik na gubu. lepsis (gr. lepsis uzimanje, hvatanje); pretpostavljanje, pretpostavka; med. napad (neke bolesti). lepta (gr. leptos tanak, sitan, lepton) starogrki bakarni novac; novogrki sitan novac = 1/100 drahme. leptografski (gr. leptos tanak, tanan, sitan, grapho piem) napisan finim ili sitnim slovima. leptomerija (gr. leptos, meros deo) sasto-janje od sitnih delova. leptoni (gr. leptos) fiz. najfiniji sastojci materije; elektroni, atomi, joni i mole-kuli. leptonologija (gr. leptos, logia) nauka o leptonima. leptotriks (gr. leptos, thrix vlas, dlaka) med. vrsta bakterija kojih ima naroito mnogo u upljim zubima. leptotrihija (gr. leptos, thrix, trichos vlas, dlaka) fina, tanka kosa; finoa perja. leptofilan (gr. leptos, phyllon list) bot. tankolist, koji ima tanko lie. leptofonija (gr. leptos, phone glas) tankoglasnost, finoa glasa. leptohroa (gr. leptos, chroia koa) tanka i fina koa. leptocefalija (gr. leptos, kephale glava) uskoglavost, jedan oblik dolihocefalije. lereza (gr. lereo) benetanje, lud i detinjast govor; naroito: podetinjavanje u dubokoj starosti.

lerzolit

504

lsucizam

lerzolit min. dubinsko-magmatska stena zr-naste strukture, spada u peridotite. lesija (lat. laesio) prav. v. lezija. leso (ital. lesso) muz. v. lesto. lesonit obino: lesonit ploepresovane ploe od drvenih vlakana i vetake smole; slue za izolaciju zvuka i toplote; imaju primenu i u izradi montanih zgrada, stolarije, nametaja i pregrada; lezonit. lesto (ital. lesto) muz. ivo, ivahno, lako. Leta (gr. Lethe) l. mit. boginja noi i svega skrivenog kod starih Grka, mati Apolona i Artemide (kod Rimljana: Latona); astr. asteroid pronaen 1861. god. Leta (gr. Lee) 2. nit. reka zaborava u podzemnom svetu iz koje se, po verovanju starih Grka, oni to silaze u podzemni svet napiju vode i zaborave sve to su preiveli ranije; fig. zaborav, zaborav-nost. letalan (lat. letalis) smrtan, smrtonosan; egzitus letalis (lat. exitus letalis) smrtonosan ishod. letalitet (nlat. letalitas) smrtonosnost, ubitanost; smrtnost. letargija (gr. lethargia, lethe zaborav) ned. bolesna elja za spavanjem, bolest spavanja, obamrlost, tromost, neosetljivost; fig. nemar, krajnja nemarnost. letargian (gr. lethargia) bolesno spavljiv, bolesno pospan, obamro, trom, neosetljiv; krajnje nemaran. L'eta s'e moa (fr. L'etat c'est moi) Drava sam ja (izreka koju pripisuju fr. kralju Luju XIV radi oznaavanja njegovog apsolutizma). logera (ital. lettera) pismo; letera di kam-bio (ital. lettera di cambio) trg. menino pismo, menica. letest novelti (eng. latest novelty) trg. poslednja novost, tj. najnoviji trgovaki ar-tikl. letifikancia (lat. laetificantia) pl. med. sredstva za okrepljivanje (ili: razvedravanje, oivljavanje). letova (nem. loten) spajati dva metala pomou naroite smese za lemljenje, le-miti. letr de gros (fr. lettre de grosse) u trgovakom pravu: pismo kojim se osigurava brod za sluaj nesree. letr de kreans (fr. lettre de creance) akreditivno pismo; istraivanje. letr de repi (fr. lettre de repit) trg. pismo kojim se nekom duniku odlae rok plaanja duga. letr de an (fr. lettre de change) trg. menino pismo, menica. leuka (gr. leuke) med. bela tuba. leukangitis (gr. leuko beo, angos sud) med. zapaljenje limfnih sudova. leukemija (gr. leukos beo, haima krv) med. belokrvnost, oboljenje organa koji stvaraju krv pri kojem se bela krvna zrnca

(leukociti) izvanredno umnoavaju, a crvena smanjuju. lsuketiopija (gr. leukos, Aithiops Etiop-ljanin) med. v. albinizam. leuko- (gr. leukos) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: beo, beli. leukoblastian (gr. leukos, blastos klica, izdanak) med. koji se tie stvaranja belih krvnih zrnaca. leukoderma (gr. leukos, erma) med. v. leukodermija. leukodermija (gr. leuks, erma koa) med. v. albinizam; takoe: stalna bela, bespigmentna mesta na koi, dobivaju se od roenja ili usled bolesti, npr. sifilisa ili zapaljenja ivaca. leukoza v. leukemija. leukoma (gr. leukoma) med. bela mrlja na ronjai (oka), kao posledica zapaljenja. leukomatozan (gr. leukoma) med. koji boluje od leukome. leukopatija (gr. leukos, pathos bol, bolest) med. bledoa, malokrvnost. leukopatian (gr. leukos, pathos) med. bled, malokrvan. leukopenija (gr. leukos, perua siromatvo, potrebitost) med. smenjivanje broja belih krvnih zrnaca. leukoplakija (gr. leukos, plai obrazovanje, uobliavanje) med. stvaranje belih, sjajnih, sedefu slinih belega na sluzokoi jezika i usta, naroito kod puaa; teko se lei i dosta esto prelazi u rak. leukoplasti (gr. leukos, plasso obrazujem, tvorim) bog. mala, bezbojna tela oblika lopte ili elipsoida koja imaju sposobnost da se, prema potrebi, pretvaraju u hloro-plaste ili hromoplaste. leukorea (gr. leukos, geb teem, curim) med. belo pranje kod ena. leukotom (gr. leukos, terano seem) med. hirurki instrumenat kojim se vri leukotomija. leukotomija (gr. leukos, temno) med. presecanje izvesnih vlakana u beloj modanoj supstanciji u cilju leenja izvesnih duevnih poremeaja i oboljenja. leukofan (gr. leukos, phamo sijam, svetlim) min. beo i sjajan mineral; naroito ga ima u Norvekoj. leukofobija (gr. leukos, phobos strah) med. strah od bele boje. leukociti (gr. leukos, kytos uplje telo, upalj sud) pl. zool. bela krvna zrnca. leukocitoza (gr. leukos, kytos uplje telo, upalj sud) med. prolazno umnoavanje belih krvnih zrnaca, za vreme trudnoe, kod novoroenadi, zatim posle velikog gubitka krvi, kod zaraznih bolesti (npr. arlaha, sepse, pneumonije i dr.). leut (ital. leuto, liuto) 1. muz. v. lauta; 2. vrsta malog ribarskog broda (za bacanje i izvlaenje mree). leucizam (gr. leukos) med. v. albinizam.

leucin

505

libidinist(a)

leucin (gr. leukos, nem. Leuzin) hek. prva izlovana aminokiselina, sastavni deo mnogih belanevina. leucit (gr. leukos) min. mineral, silikat aluminijuma i kalijuma, beliast, vulkanskog porekla; naroito vaan za dobijanje metalnog aluminijuma. leucitis (gr. leukos) ned. zapaljenje beonjae (oka). leceder (nem. Lebzelter) onaj koji pravi razne kolae s medom; licitar. lecitin (gr. lekithos umance) fiziol. karakteristian sastojak mozga, ivaca i umanca, ima ga i u ivotinjskim i biljnim organizmima, sadri fosfora, spada u lipoide. lecitoblast (gr. lekithos, blastos klica, izdanak) fiznol. umanana lezda. leina (pere. lae, tur. les, nem. Leiche) mrtvo telo oveka ili ivotinje; strvina. li (eng. 1ea) 1. engleska mera za konac= l, 1V2 ili 2 /arda. li (eng. lee side) 2. kor. strana zaklonjena od vetra, tj. strana koja je u zavetrini, zavetrina. li 3. kineska mera za duinu (576 t). liander v. oleander. livade (arap. lubbada, pere. lebad) kratka enska gornja haljina. libanomant (gr. Ifbanos tamjan, mantis prorok) onaj koji prorie (ili: tata) po mirisu tamjana. libanomangmja (gr. Ifbanos tamjan, manteia proricanje) proricanje, gatanje po mirisu tamjana. libel (lat. libellus) knjiica, mali spis; prav. pismeno, pismena molba, pismena tuba; ismevaki spis, pamflet, pask-vila. libela (lat. libella) l. zal. ravnjaa, ravno-mer, vodena vaga u kojoj se, iznad tenosti (etra), u jednoj blago savijenoj cevi nalazi mehur vazduha (slui za iznalaenje vo-doravnog poloaja); vaservaga; 2. zool. vi-linski konjic, insekat lepe boje sa etiri mreaste krilca; 3. vrsta ukosnice. libelant (nlat. libellans) pisac ismevakih spisa, paskvila, pamfleta. libelirati (lat. libella) l. ispitivati i iznalaziti vodoravan poloaj pomou ravnjae; up. libela. libelirati (lat. libellus) 2. prav. podneti (ili: podnositi) pismenu molbu ili tubu. libelist(a) (lat. libellus) v. libelant. liberal (lat. liberalis) ovek slobodouman i napredak; lan liberalne stranke. liberalan (lat. liberalis) slobodouman, koji nema predrasuda, napredan, slobodnjaki; plemenit, blagorodan, blag, dobroudan; podatljiv, dareljiv; supr. konzervativac. liberalizam (lat. liberalis slobodan) 1. prvobitno: slobodoumlje, slobodarstvo; 2. buroaski politiki i ideoloki pravac koji se u doba feudalizma borio za poli-

tike slobode: slobodu miljenja i delanja; 3. prihvatanje razliitih vidova buroaskog (politikog i ekonomskog) sistema i buroaske ideologije, kao i pokuaj njihovog infiltriranja u teoriju i praksu socijalizma; blagonaklon, pomir-ljiv stav prema neprijateljima, prema neprijateljskoj ideologiji, prema negativ-nim pojavama uopte; 4. teorija i praksa neograniene slobode trita; 5. pomirljivost, suvina popustljivost. liberalizacija (lat. liber slobodan) proces oslobaanja spoljne trgovine od ogranienja koja sputavaju njen slobodni razvoj; oslobaanje uvoza od koliinskih ogranienja. liberalizirati (fr. liberaliser) praviti to ili koga slobodoumnim, staviti se na slobodrumne osnove; pokazivati se (ili: ponaati) kao slobodouman i napredan ovek. liberalistiki (lat. liberalis) slobodouman na nain nezgodan i tetan. liberalitet (lat. liberalitas) slobodoumno i plemenito miljenje, slobodoumnost; plemenitost, dareljivost. liberator (lat. liberator) oslobodilac; letea tvrava, vrsta velikih aviona bombardera u Sjedinjenim Dravama Amerike (U drugom svetskom ratu). liberatoran (lat. liberare osloboditi) oslobaajui; prav. liberatorna presuda presuda kojom se optuenik oslobaa krivice. liberatorijum (nlat. liberatorium) v. apsolutorijum. liberacija (lat. liberare osloboditi, libera-tio) osloboenje, putanje na slobodu; proglaenje za nevinog na sudu. Libertas (lat. Libertas) mit. boginja slobode kod starih Rimljana. liberte (fr. liberte) sloboda; liberte, egali-te, fraternite(fr. Liberte, egalit, frater-nite) uvena lozinka francuske revolucije, koju je izneo juna 1793. Klub Cordeliers; ona je bila i zvanino geslo Druge republike (1848 1852). libertina (lat. libertinus) dubrovaki srebrni novac iz HU v. libertinizam (nlat. libertinismus) tenja (ili: udnja) za slobodom, slobodnjatvo; uenje o slobodi. liberticid (nlat. liberticidus) onaj koji ubija slobodu, ubica slobode, tj. onaj koji rui ili ukida slobodu. liberum arbitrijum (lat. liberum arbitrium) fil. slobodna volja, sloboda volje, sloboda opredeljivanja. liberum isto (lat. liberum veto) pravo slobodnog odricanja ili uskraivanja, do 1791. zakonsko pravo svakog lana poljske skuptine da, glasanjem protiv, osujeti donoenje neke odluke. libidinist(a) (lat. libido pouda) slado-strasnik, pohotljivac, razvratnik.

libidinozan

506 visine lukom (p ); tip. spa j anje dvaju slova (npr. se); med. podvezivanje vena, podveza za vene; zavoj, omot knjige. ligacija (lat. ligatio) med. hirurki zavoj. ligel tender (eng. legal tender) fin. primanje od strane engleskih dravnih blagajni novanica koje izdaju pojedine banke u Engleskoj, poto se te novanice prethodno proglase valjanim sredstvom plaanja. ligetul (nem. Liegestuhl) stolica (baten-ska) za leanje i odmaranje; ezlong. ligirati (lat. ligare) u maevanju: izvesti ligadu; ligirati metale v. legirati 2. ligist(a) (p., ital. liga) lan lige, saveznik. ligmus (gr. lygmos tucanje) med. grevito tucanje. l i in (lat. lignum drvo) drvena materija. lignit (lat. lignum) vrsta mrkoga uglja na kojem se vide tragovi porekla od drveta. lignozan (lat. lignosus) drvenast, slian drvetu, kao drvo. lignozitet (nlat. lignositas) drvenastost, slinost drvetu. lignolit (lat. lignum drvo, gr. lithos kamen) v. ksilolit. lignoston (lat. lignositas) kameno drvo; dobiva se vruim presovanjem drvenih gredica, prethodno impregnisanih nekim hemikalijama; slui kao zamena egzotinih vrsta tvrdog drveta za izradu mainskih delova u tekstilnoj industriji, podmetaa za eleznike ine i dr. lignum (lat. lignum) drvo. lid (nem. Lied) muz. solo-pesma uz klavirsku pratnju, naroito u doba romantizma. lider (eng. lead, leader) upravnik, voa, prvak; lider stranke voa (ili: prvak) stranke; liding artikl (eng. leading artic-1e) u novinama: uvodni lanak, uvodnik. lidijski kamen (lat. lydius lapis) min. v. lidit. lidit (lat. lydius sc. lapis) min. ftanit sa mnogo ugljena, slui za ispitivanje istoe zlata u zlatnim predmetima. lido (ital. lido, lat. litus morska obala, alo) obala; peani sprudovi iznad morske povrine, obino dugaki i uzani, esto u obliku ostrvskog lanca; naroito: obala jako utvrenog ostrva Malamoko, koji deli lagune Venecije od Jadranskog mora. liza (gr. lysis dreenje) razreenje, otkup, osloboenje; med. postepeno kretanje nabolje jedne bolesti, naroito groznice (supr. kriza). lizeza (fr. liseuse) itaica; enska gornja haljina koja se oblai pri itanju; belega od kartona, znaka, obino u obliku noia, za oznaavanje strane u knjizi na kojoj se stalo u itanju; sto za itanje. lizin hem. aminokiselina C6Hi4N2C>3, sasto-jak mnogih belanevina, bitan sastavni deo ishrane.

libidinozan (lat. libidinosus) sladostrasan, pohotljiv, ulan, razvratan. libido (lat. libido pouda) seksualna strast, sladostrae, povean spolni nagon, pohotljivost, pohota; psih. psihika energija, tj. intenzitet psihikog procesa, njegova psiholoke vrednost (Jung). libitum (lat. libitum) volja, nahoenje, dopadanje, ef; ad libitum (lat. ad libitum) ili pro libito (lat. pro libito) po volji, po nahoenju, npr. pevati; lubitum. libra (lat. libra vaga) mera za teinu. libracija (lat. libratio) astr. prividno kolebanje Meseca usled njegovog nejednakog kretanja eliptinom putanjom ija je ravan nagnuta za 5 prema eklipticip usled nagnutosti njegove ose za l'Aj" prema upravnoj na ravan ekliptike; to je uzrok to moemo, umesto polovine, posmatrati gotovo 6Lo Meseeve povrine. libretist(a) (ital. librettista) pisac teksta za operu, pesnik libreta. libreto (ital. libretto) knjiica, naroito sa tekstom opere ili operete; rei opere. live (fr. livet) poslednji po redu igra u bili j zru. lividan (lat. lividus) olovne boje, modar, modrikast, boje kao zemlja; fig. zavidan, zloban, pakostan. lividitet (nlat. lividitas) olovna boja, modrina; fig. zavist, pakost. livor (lat. livor) med. modrica. livra (fr. livre) funta; = livra sterlinga;^. sterling. livrezon (fr. livraison, lat. liberatio) trg. isporuka, predavanje, predaja (robe). livreja (fr. livree, ital. livrea, uni. librea) prvobitno: ogrta i dr. koje je fr. kralj, o naroito sveanim prilikama, davao svojim stegonoama i gardistima; docnije: jednoobrazno odelo koje nosi posluga i vratar u jednoj otmeno j kui, dvoru itd., sluiteljska uniforma. lig (eng. league) engleska mera za duinu: na suvu = 4,827 km, na moru = 5,565 km. liga (p., ital. liga, fr. ligue) savez, drutvo, udruenje, zajednica; savez vladalaca ili drava; Liga naroda Drutvo naroda, nekadanje udruenje drava osnovano posle prvog svetskog rata radi reavanja meunarodnih sporova mirnim putem, sa seditem u enevi. ligada (fr. ligade) ma. izvijanje ili izbi-janje protivniku maa iz ruke jednim krunim pljotiminim pokretom maa. ligament (lat. ligamentom) alat. iliasta tvorevina pomou koje se veina delova kostura dri u vezi, veza, ila; tip. dvostruka slova, slivena slova, npr. oz. litar (od fr. Iop lav i tigar) melez lava i tigrice, odnosno tigra i lavice; lagar. ligato (ital. ligato) muz. vezano, spojeno, sli-veno; legato. l i ga tu ra (lat. ligatura) muz. spajanje dveju nota iste visine ili vie nota nejednake

507
lizini hem. materije u krznom serumu koje rastvaraju bakterije ili eritrocite. lizne (gr. lysis) v. liza. lizol (gr. lysis rastvaranje, lat. oleum ulje) hem. veoma jako dezinfekciono i antisep-tino sredstvo, dobija se meanjem krezo-la sa ricinusnim ili lanenim uljem, otrovno. lizoform (gr. lysis rastvaranje, lat. forma oblik) hem. dezinfekciono sredstvo, sloene od formaldehida i sapuna. lijas (eng. lias, fr. liais) kol. donji slojevi jurske formacije koji se sastoje od plavog glinovitog krenjaka. lijen (lat. Iep) anat. slezina. lijevalan (nlat. lienalis) zool. slezinski, koji se tie slezine. lijenterija (gr. leios gladak; podjednako tean, bez grumuljica, enteron crevo) med. jak proliv, srdobolja. lijerica (gr. lyra) gudaki narodni instrumenat u upotrebi na Primorju, graen iz jednog komada; ima tri ice preko kojih se vue primitivnim gudalom; slui za pratnju igre, plesa. likaitropija (gr. lykos vuk, anthropos ovek) med. vrsta ludila koja se sastoji u tome to bolesnik uobrazi da se pretvorio ili da se moe pretvoriti u vuka (bolest koje je naroito mnogo bilo u starom i srednjem veku). likvacija (lat. liquatio) utenjavanje, utenjenje; topljenje, rastapanje, izdvajanje metala topljenjem. likventan (lat. liquens) tean; fig. jasan, razumljiv. likvescencija (nlat. liquescentia) utenjavanje, topljenje, pretvaranje u tenost. likvescirati (lat. liquescere) utenjavati se, pretvarati se u tenost, topiti se. likvefakcija (nlat. liquefactio) utenjavanje, utenjenje; utenjenost; topljenje, rastapanje, pretvaranje vrstih tela u tena. likvidan (lat. liquidus tean); trg. jasan* ist, pravilan, izvestan, pouzdan; lik-vidna sredstva u trg. bilansu: ona aktiva koja se brzo i bez veih napora i tekoa moe upotrebiti kao sredstvo plaanja, ili pretvoriti u sredstvo za plaanje, npr. gotov novac, istraivanje kod banke, dobre menice, sigurna potraivanja i dr. likvidant (nlat. liquidans) poverilac koji putem suda opominje dunika i trai isplatu svog potraivanja. likvidat (nlat. liquidatus) tueni dunik, dunik od koga poverilac preko suda trai vraanje duga. likvidator (nlat. liquidator) lice koje vri obraunavanje i raiavanje rauna, predstavnik ili zastupnik mase, obraunavalac, raspravnik. likvidatura (lat. liquidare, nem. Liquidatur) kancelarija, odeljenje uz blagajnu koje likvidira raune.

Liliput

likvidacija (nlat. liquidatio) trg. obraunavanje, preiavanje, raiavanje, ra-sprodavanje, rasprodaja; obraunavanje trokova; naputanje i prestanak neke radnje ili posla i sve to je s tim u vezi; plaanje dugova; likvidacioni odbor odbor kome je zadatak konano raiavanje stvari jedne radnje, trgovakog preduzea, banke, ustanove itd.; likvidacioni termin rok koji sud odredi poverioci-ma za podnoenje prijava njihovih potraivanja. likvide (lat. liquidae sc. litterae) pl. gram. tekui glasovi, suglasnici l, r, lj; supr. mute. likvidirati (nlat. liquidare) trg. preistiti, srediti, raspraviti; meusobne potraivanja obraunati; obustaviti plaanja; postepeno napustiti neki posao rasproda-jom robe, raspusti neko trgovake drutvo, postepeno ugasiti neku trgovaku kuu ili posao; izvesti obraun trokova koje treba platiti, izvriti konano obraunavanje, obraunati; raspro-davati; smai, ukloniti. likviditet (lat. liquiditas) tenost, teno stanje; trg. odnos sredstava kojima raspolae neko trgovake preduzee prema obavezama kojima uskoro dolazi rok plaanja. likvidnost (lat. liquiditas) v. likviditet. likvidum (lat. liquidum) neto teno, tenost; trg. jasno dokazano istraivanje, jasno dokazan dug. likvor (lat. liquor) tenost; alkohol, piritus; med. rastvor nekog vrstog tela koje se daje u kapljicama; naroito: kimena tenost koja se nalazi pod mreastom opnom, a postaje luenjem u mozgu. liker (fr. liqueur) fina rakija sa dodatkom eera, biljnog ekstrakta, eterinih ulja, vonih esencija itd. likoreksija (gr. lykos vuk, orexis udnja, prohtev) med. oseanje strane gladi. liksivijacija (nlat. lixiviatio, lat. lixivia lug, ce) iskuvavanje u ceu, luenje. liksija (lat. lixivia) lug, ce. liktori (lat. lictores) pl. sluge i pratioci najviih dravnih inovnika kod starih Rimljana (diktatora, konzula i pretora); oni su nosili pred svojim gospodarima snopove prua (fasces), iz ije je sredine strale sekira, kao znak sudske vlasti; inae su bili u svemu slepi izvrioci volje svojih gospodara. lila (fr. lilas, p., eng. as, tur. leilak) bog. jorgovan, ljiljak; boja jorgovana, boja ljiljka, tj. otvorena plavo-rumenkasta boja. lilacin (fr. lilas) hem. gorka materija koja se dobiva od listova i lisnih pupoljaka jorgovana. lilija (lat. lilium, gr. leipion) bog. ljiljan. lilijacee (nlat. IIaseae) pl. bog. ljiljani. Liliput izmiljena zemlja iji su stanovnici (Liliputanci) veliki koliko palac

Liliputanac

508

limfa ted kompani limited company); kao skraenica: Itd. ili ld. limitiran (lat. limes granica, limitatus) ogranien, utvren, tano odreen. limitirati (lat. limitare, eng. to limit) ograniiti, ograniava, omeiti, omeava-ti; tano odrediti, propisati cenu ili kurs nekoj robi, naroito hartijama od vrednosti. limito (ital. limito) trg. v. limitum. limit(um) (lat. limes, limitis granica, mea) trg. najvia i najnia utvrena cena, granica kursa; granica kredita koji jedan trgovac daje drugom. limnade (gr. limne jezero, ribnjak) pl. mit. jezerkinje vile, vodene nimfe. limnigraf (gr. limne jezero, grapho) v. limnograf. limnimetar (gr. limne, metron mera) sprava koja automatski obeleava promene nivoa vode u jezerima. limnobiologija (gr. limne stajaa voda, ribnjak, jezero, bios ivot, logos govor, re) grana biologije koja prouava iva bia i njihov ivot u kopnenim, uglavnom slatkim, vodama. limnograf (gr. limne, grapho piem) na-prava koja automatski belei vodostanje; limnografska krivulja linija koja pokazuje promene u kretanju vodostanja. limnolog (gr. limne, logos re, govor) naunik koji se bavi prouavanjem kopnenih voda (reka, jezera). limnologija (gr. limne, logia) nauka koja prouava sve to je u vezi sa jezerima i slatkim vodama uopte, deo hidrogra-fije. limoza (gr. limos glad) med. bolesno oseanje gladi, neodoljiv prohtev za jelom. limoktonija (gr. limoktonia) ubijanje glau, smrt od gladi. limonin (ital. limone, fr. limon, eng. lemon, arap. laimun) hem. gorka materija koju sadre limunove semenke. limonit (gr. leimon luka, livada, navodnjena ravnica) min. veoma vana ruda gvoa; oksid gvoa sa vodom, prvobitni oblik gvozdene rude iz vodenog rastvora; boje je ute ili mrke, esto izmean sa glinom, gradi utu pranjavu masu (uta okra), koja se upotrebljava za boju. ,limoterapija (gr. limos -glad, therapeuo leim) med. leenje pomou gladovanja. limpidan (lat. limpidus) bistar, jasan, providan. limuzina (fr. limousine) vrsta zatvorenih kola, naroito zatvorenih automobila (naziv po francuskoj provinciji Limu-zen). limunade (fr. limonade, ital. limonata) pie za osveavanje od limunova soka, eera i vode. limfa (lat. lympha ili limpha voda) fiziol. belanevinasta, bezbojna ili pomalo ukasta tenost koju grade krvna plazma i

(u Sviftovim Guliverovim putovanjima"). Liliputanac stanovnik zemlje Liliput, visok kao palac; fig. ovek duevno ili telesne mali i zakrljao; fig. protivnik koji je za preziranje. lim (ital. lamina) tanka ploa gvoa; pleh. lima (gr. lelmma) l. muz. veoma mala pauza, poivka, interval. lima (ital. lima) 2. turpija, rapa. limakografija (gr. leimax, lat. limax pu gola, graphia) zool. opisivanje pueva. limakologija (gr. lefmax pu gola, logia) zool. nauka o puevima. liman (rus., tur., gr. limen luka, zaliv) movaran zaliv ili morski rukavac u Rusiji, naroito ue reke koje je proi-reno u prostran morski rukavac. limanhija (gr. limos glad, ancho davim, muim) skapavanje od gladi, smrt od gladi. limatura (nlat. limatura) opiljci, ostruci, strugotina od turpijanja. limacee (lat. limax pu gola, limaceae) pl. zool. puevi. limburgit (po gradu Limburgu u Belgiji) mm. vrsta magmatske, vulkanske stene; ovrsla na povrini; sadri veu koliinu al-kalija. limbus (lat. limbus) ivica, rub, porub na haljinama; na instrumentima za merenje uglova: ivica kruga podeljena na stepene, minute; po uenju rimokat. crkve: limbus infantum (lat. limbus infantum) odvojeno mesto pored pakla u kome borave deca koja su umrla nekrtena, sve dok se ne oiste od naslednog greha i time postanu sposobna da uu u raj; limbuspatrum(lat. limbus patrum) slino predvorje pakla u kome su boravili sveti i bogougodni ljudi Starog zaveta, dok ih nije Hristos odatle oslobodio svojim pobednikim silaskom u podzemni svet. limenereutika (gr. limen luka, zaliv; pribeite, egeipab istraujem, teim za) nauka o moreplovstvu, naroito o upravljanju brodom, o krmarenju. limes (lat. limes) l. granica; granica nekadanje rimske drave; 2. mat. naziv za graninu vrednost funkcije. limit (lat. limes, fr. limite) trg. v. limitum. limitativan (nlat. limitativus) ograniavan, koji ograniava, ograniavajui; limitativan sud log. sud koji je po svom obliku potvrdan, ali sadri negativan predikat (S je non-R), npr.: Dua je besmrtna. limitacija (lat. limitatio) ograniavanje, ogranienje; odreen rok, propisan rok. limited (eng. to limit ograniiti, limited) ogranien, tano utvren, odreen; kao sastavni deo naslova akcionarskih drutava u Engleskoj, znai: da lanovi toga drutva jame za dugove drutva samo u visini iznosa kapitala koji su uloili, drutvo sa ogranienim jamstvom (limi-

limfadenitis

509

linearifolan

bela krvna zrnca i koja obliva tkiva i elije u organizmu, bela krv; bog. vodenast sok u biljkama. limfadenitis (lat. lympha, gr. aden lezda) med. zapaljenje limfnih lezda. limfadenom (lat. lympha, gr. aden) med. otok limfnih lezda. limfangiom (lat. lympha, gr. angeion sud) med. otok koji se obrazovao iz proirenih limfnih sudova. limfangitis (lat. lyrapha, gr. angeion) med. zapaljenje limfnih sudova. limfatian (lat. lymphaticus) fiziol. v. limfni; limfatian temperamenat v. flegmatik. limfni (lat. lymphaticus) fiziol. koji se tie limfe, koji pripada limfi; limfni sistem sistem limfnih sudova koji se nalaze u svima organima ovejeg tela a kojima je cilj da tkivnu tenost, koja je izvan krvnih sudova, skuplja i ponovo dovodi u krv, od koje je i postala; limfni sudovi tanke, venama sline cevice. limfo- (lat. lympha ili limpha) predmetak u sloenicama sa znaenjem: voda, tj. bela krv; v. limfa. limfoza (lat. lympha) fiziol. obrazovanje (ili: stvaranje) limfe u limfnim sudovima. limfoidan (lat. lympha, gr. eidos oblik, vid) fiziol. slian limfi; limfoidno tkivo tkivo slino tkivu limfnih lezda. limfom (lat. lympha, gr. nastavak -oma kao u rei karcinom) med. v. limfadenom. limfopenija (lat. lympha, gr. penia siromatvo) med. smanjeni broj limfocita u perifernoj krvi. limfosarkom (lat. lympha, gr. sarkoma izrataj mesa) med. maligni (zloudni) izrataj koji nastaje u limfnom tkivu iz atipinih limfocita. limfotok (lat. circulatio lymphae) fiziol. opticanje limfne tenosti telom. limfotomija (lat. lympha, gr. tome seenje, rezanje) med. operacija limfnih sudova. limfociti (lat. lympha, gr. kytos uplje telo, bokast sud) fiziol. mala bela krvna zrnca, limfne elije. limfocitoza (lat. lympha, gr. kytos) med. bolesno namnoavanje limfocita u krvi. linament (lat. linum lan, linamentum iimkano platno) arpija. lingvalan (lat. lingualis) jezini, koji se tie jezika, koji pripada jeziku. lingvafon (lat. lingua jezik, phone glas) serija gramofonskih ploa na koje je snimljen potpuni teaj (kurs) za uenje nekog stranog jezika (kod nas se esto uje pogrean oblik lingafon). lingvist(a) (lat. lingua, fr. linguiste) jezi-ar, znalac jezika, onaj koji se bavi prouavanjem jezika. lingvistika (fr. linguistique) nauka o jeziku, nauka analitikog karaktera kojoj je

zadatak da injenice koje je prikupila filologija svestrano analizira, utvrdi njihove veze i uzroke, i da tako otkrije i utvrdi optu zakonitost u ivotu i razvitku jezika. lingvistiki (fr. linguistique) koji se tie nauke o jeziku, koji pripada nauci o jeziku. lingviforman (lat. lingua jezik, forma oblik) jeziast, u obliku jezika. lingvian (lat. lingua jezik) jeziki, govor-ni, koji se tie govora, koji je u vezi s govorom. lingijada (po imenu osnivaa vedske gimnastike P. H. Lingu) sp. slet vedske gimnastike (prva lingijada odrana je 1939, a druga, i poslednja, 1949). lingula (lat. lingula) mali jezik, jeziak; zool. koljka iz reda brahiopoda. linea (lat. linea) v. linija; a linea ili alinea (lat. a linea) spreda, iz poetka, iznova; odeljak, odsek, pasus, nov red. linea alba (lat. linea alba) zool. bela linija, traka ila u sredini trbuha, gde su miii meusobno srasli. linea ascendens (lat. linea ascendens) prav. linija srodstva koja se penje, uzlazna linija (roditelji, dedovi, pradedovi itd.). linea descendens (lat. linea descendens) prav. linija srodstva koja ide nanie, silazna linija (deca, unuci, praunuci itd.). linea inferior (lat. linea inferior) v. linea descendens. lineal (lat. linea lanena nit; crta) lenjir, ravnalo. linealan (lat. linealis) crtast, koji ima oblik crte ili linije, koji se kree u pravoj liniji; linealni sistem prav. odreivanje nasledstva po najblioj liniji srodstva (supr. gradualni sistem); lineal-no-gradualni sistem odreivanje nasledstva po najbliem stepenu najblie linije. linea lateralis (lat. linea lateralis) zool. bona linija u riba, tj. sa svake strane tela po jedna linija kojom tee naroito ulo. linea medija (lat. linea media) znat. srednja linija tela. lineamenti (lat. lineamenta) pl. crte, potezi, crte lica; crte na ruci, na dlanu. linearan (lat. linearis) crtast, koji ima oblik linije ili crte; linearna jednai-na mat. jednaina ija je nepoznata, odnosno nepoznate, na prvom stepenu; linearna taktika voj. nain borbe sa rasporedom trupa u dugim linijama; linearni crte} crte izraen u linijama, tj. skida, nacrt, kotura. linearibolian (lat. linearis, gr. bolos gruda zemlje) bog. koji ima renjeve u obliku linija. linearifolan (lat. linearis, folium list) bog. koji ima listove u obliku linija, sa crtolikim liem.

linea superior

510
linotip (eng. linotype) tip. maina-slagai-ca koja odmah lije cele redove; up. mono-tip. lint (eng. lint) raijani lan, kuina, ar-pija; flanelasta tkanina od pamuka za medikamentozne preparate (karbol-lint, borlint itd.). linurgija (gr. linurgia) izraivanje platna, tkanje platna, platnarstvo. lin (eng. lynch) samovlasno vrenje narodne osvete ili narodnog kanjavanja nad omrznutim osobama koje bi, po shvatanju gomile, zakoniti sud osudio na suvie blagu kaznu; ovakvo suenje, naroito odo-maeno u Sev. Americi, gomila vri obino neposredno posle izvrenog kri-vinog dela, veanjem, kamenovanjem ili premlaivanjem (naziv napravljen po Do-nu Linu, farmeru koji je iveo krajem XVI veka u Virdiniji, i koji je od svojih sugraana bio dobio neogranienu vlast da nemilosrdno kanjava odbegle robove, razbojnike, lopove i dr.); narodno suenje, sud gomile. linovati (eng. lynch) izvriti nad nekim lin, premlatiti krivca bez suenja i na licu mesta. liofilizacija (gr. 1ub rastvaram, razre-ujem, phflos prijatelj) hen. proces kojim se u naroitim aparatima izoluje neka supstancija iz rastvora njegovim zamrza-vanjem i isparavanjem pod vakuumom. liparija (gr. liparos mastan) med. gojaznost, debljina. liparit (po ostrvu Lipari u Tirenskom moru) min. vrsta vulkanska stene, po glavnim sastojcima slina granitu. lipemija (gr. lipa masnoa, ulje, hafma krv) med. umnoavanje inae veoma male sadrine masti u krvi, kod tekih sluajeva eerne bolesti i hroninog alkoho-lizma. lipidi (gr. lipos mast, eidos vid, oblik) hen. supstancije sline mastima koje se rastvaraju u organskim rastvaraima etru, hloroformu, benzolu i dr., a nera-stvorljive su u vodi. linil (gr. Ifpos masnoa) he. materijal iji oksid stvara bazu masnih ulja. lipicaneri (nem. Lippizaner) pl. vrsta punokrvnih arapskih konja, tamnozelene, gotovo crne boje, koja sa starou prelazi u belu, nazvanih po ergeli Lipica, blizu Seane. lipoidi (gr. Hpos mast, eidos vid, oblik) hem. jedinjenja slina mastima koja se, za razliku od masti, ne mogu pretvarati u sapun. lipoliza (gr. lipos mast, 1ub rastvaram) fiziol. rastvaranje hranljivih masti u masne kiseline i sapun u toku eludanog varenja, pod uticajem ui i guteranog soka. lipom (gr. lipos mast i nastavak -oma) med. tumor koji obrazuju masna tkiva.

linea superior (lat. linea superior) v. linea ascendens. linea facijalis (lat. linea facialis) znat linija lica. lineta (fr. lunette) dogled; staklo za uveliavanje; naonjaci, zazirci (kod konja); fort. malo istaknuto utvrenje ispred ro-vova u obliku polumeseca; vrh. polukru-no pol>e na zidu, iznad prozora, vrata i dr., esto ukraeno arama i slikama u boji; prozore, otvor na svodu u obliku polumeseca; polukruna slika iznad kakve vee slike (na oltaru). linija (lat. linea) crta, potez, pravac, niz, red, nit; mat. idealno prostiranje u duinu, bez debljine i irine; u genealogiji i nauci o nasledstvu: niz sredstava koji potie od jednog zajednikog praoca ili osnivaa porodice (prava, pobona, uzlaz-na, silazna linija); voj. taktiki raspored trupa u dugakom frontu i sa malom dubinom; stajaa vojska (sem garde); fig. pravac i naela kojih se ovek pridrava u ivotu (on je ostao na staroj liniji, tj. ostao je veran svojim naelima); takvo shvatanje nije na liniji nije u skladu sa naelima, npr. stranke. linijski (lat. linea) koji se odnosi na liniju, koji pripada liniji; linijski brodovi brodovi koji se upotrebljavaju u jednoj borbenoj liniji, veliki oklopni brodovi sa 50 do 110 topova; linijska perspektiva pravilno skraivanje linije i skice predmeta, koje treba nacrta, po zakonima perspektive; linijski sistem iu3. pet paralelnih linija na kojima se piu note. liniment (lat. linimentum) gustotena meavina za mazanje i trljanje sastavljena od masnih ulja ili sapuna. linin v. ahromatin. linkejoskop (gr. Lynkeus jedan od argonauta uven sa svoga otrog vida, skopeo posmatram) Opt. fotografski objektiv koji daje perspektivno tane slike; aplanat. linkrusta (lat. linum lan, crusta kora) vrsta linoleuma od koga se prave vetake kone tapete. links (gr. Guph) zool. ris. linoksin (lat. linum lan) elastina masa koja se dobiva oksidacijom lanenog ulja; slui kao osnova za proizvodnju linoleuma. linoleum (lat. linum lan, oleum ulje) materija za pokrivanje podova i oblaganje zidova: smesa od firnajsa lanenog ulja i 50% smole (kolofonija) rastopi se i pomea sa prakom od pluta (zapuaa) i mineralnih boja, pa se onda ta masa stavi na vrstu tkaninu od jute. linon (lat. linum, fr. linon) veoma fino laneno ili pamuno platno od najfinijeg konca, fini batist. linonpl (fr. linomple) v. linon.

lipomatoza

511

literat

lipomatoza (gr. Upos mast i nastavak osis) ned. nagomilavanje masti u tkivima. lipotimija (gr. lype jad, tuga, thymos duh, dua, lipothymia) seta, alost, tuga, neveselost. lipsava (gr. leipo, lefpsanon) ostatak, svetinja, svete moti, relikvija. lipsanografija (gr. leipsanon ostatak, preostatak, grapho piem) opisivanje relikvija. lipsanoteka (gr. leipsanon, theke priuvi-te, sanduk) mesto gde stoje relikvije. liptauer (nem. Liptauer) vrsta finog ovijeg sira koji se izrauje u Liptovu, u Slova-koj. liptopedion (gr. lithos kamen, pafs dete) med. uginuli zametak koji se u materici ili trbunoj duplji (u sluaju vanmaterinog zaea) pretvorio u kamen. lipurija (gr. lipos mast, ureo mokrim) ned. luenje masti putem mokrae kod neprirodnog spoja mokranih kanala sa limf-nim sudovima. liphaber (nem. Liebhaber) ljubavnik, dragan; ljubitelj, prijatelj ega, amater. Lir (eng. Lear) mitski kralj Britanije, junak istoimene ekspirove tragedije; fig. simvol nesrenog i teko razoaranog oca. lira (lat. libra, ital. lira) l. novane jedinica u Italiji od 100 entezima. lira (gr. lyra) 2. najstariji muziki instrumenat kod starih Grka, slian kita-ri, no sa dubljim i punijim glasom, najpre sa 4 ice, a posle sa 7 ica; fig. simvol lirskog pesnitva, pesnitvo. Lira (gr. Lyra) astr. sazvee na Severnom nebu, sa zvezdom prve veliine Bega. liridi (Lyridi) noni meteorski roj sa radijantomu sazveu Lire, otuda i naziv. lirizam (gr. lyra, fr. lirisme) oduevljenje, zanos, toplina; lirski jezik; lirsko raspoloenje; pesniki stil. lirik (gr. lyrikos) pisac lirskih, naroito ljubavnih pesama. lirika (gr. lyra, lyrike) poet. pesnika vrsta koja reima izraava oseanje pesnika; moe biti: lirika sveanog i zanosnog raspoloenja (himna, oda, ditiramb), lirika istog oseanja (oseajna, naroito ljubavna pesma), misaona i posmatraka, refleksivna lirika (elegija). lirist(a) (gr. lyra) svira u liru. liriar (gr. lyrikos) poet. v. lirik. lirod (gr. lyrodos) peva uz liru. lirodan (gr. Guta, efdos lik) slian liri, u obliku lire, kao lira.

lirska poezija v. lirika.

lirski (gr. lyrikos) koji pripada liri; koji se tie lirike, koji pripada lirici; koji se moe pratiti lirom; koji se moe pevati, koji ima oblik pesme; pun oseanja; lirska pesma pesma u kojoj je glavno izraavanje oseanja; lirska poezija v. lirika; lirski pesnik v. lirik.

lisa (gr. lyssa) med. bes, besnilo, naroito: pasje besnilo; mehuri, otok ispod jezika kod besnih pasa. lisans (fr. licence) univerzitetski stepen u Francuskoj, diplomski ispit. lisansje (fr. licencie) onaj koji je poloio lisans, diplomirani student univerziteta u Francuskoj. lisodegma (gr. lyssa besnilo, degma ujed) med. ujed besnog psa. lisodepius (gr. lyssa, degma) v. lisodegma. lista (fr. liste, ital., tl., nlat. lista) spisak, popis. lister (nem. Lister) vrsta lake sjajne tkanine (za letnja odela). l'isteso tempo (ital. l'istesso tempo) muz. ista mera za vreme (kada se u nekom muzikom komadu takt menja, ali i dalje ostaje isto kretanje). listrin (fr. lustrine) peeni tirak, koji se upotrebljava za apretiranje tkanine, da bi im se dao sjaj. litagoga (gr. lithos kamen, ago teram) pl. ked. sredstva koja pomau izbacivanju kamena, litanije (gr. litaneia moljenje, preklinjanje) molitva koja se peva u sluaju nude, molepstvije; crkvena alopojke, tuba-lica; fig. nagvadanje, dugo i dosadno ponavljanje, gnjavljenje. litantraks (gr. lithos kamen, anthrax ugalj) pl. okamenjene biljke u kamenom uglju. litantraciti (gr. lithos, anthrax) pl. kameni ugalj. litar v. litra. litargirum (gr. lithos, argyros srebro) ok-sid olova (PbO) koji se dobiva izlaganjem rastopljenog olova vazdupoj struji. litera (lat. littera, sskr. likh) slovo; ad literam (lat. ad litteram) doslovno, bukvalno; in literam (lat. in litteram) azbu-nim redom, po azbunom redu. literalan (nlat. litteralis) doslovan, bukva-lan, od rei do rei; literalni kontrakt ugovor kod koga izdavalac ugovora ve samim pismenom postaje obavezan; lite-ralna metoda metoda sricanja u nastavi itanja (za razliku od tzv. glavne metode"). literalizam (lat. littera slovo) doslovnost, bukvalnost, zanemarivanje duha i duhovnog rada zbog krutog i slepog pridra-vanja napisanog. literalist(a) (lat. littera) onaj koji se kruto dri napisanog, cepidlaka. literaran (lat. litterarius) koji se odnosi na knjige, koji je u vezi sa knjigama, koji spada u pismenost; knjievan, koji ima knjievne vrednosti, koji je od znaaja po knjievnost; literarna istorija istorija pismenosti i knjievnih dela jednog naroda. literat (nlat. litterator) onaj koji se bavi knjievnou, koji poznaje knjievnost, knjievnik.

literatura

512

litopedion litografija (gr. lithos, graplraa) 1. vetina da se crtei, slova i dr., izraeni na kamenu, umnoavaju pomou naroite pre-se; 2. opisivanje kamenja. litografika (gr. lithos, graphike) vetina crtanja (ili: pisanja, tampanja) na kamenu; v. litografija. litografirati (gr. lithos, grapho) tampati ili crtati na kamenu, pa onda otiske sa toga kamena umnoavati; min. opisivati kamenje. litografisati (gr. lithos, grapho) v. litografirati. litografski (gr. lithos, grapho) koji se tie litografije, izraen putem litografije; koji se odnosi na opisivanje kamenja; litografski kamen naroiti kamen kri-ljac za upotrebu u litografiji. litodevdron (gr, lithos, dendron drvo) okamenjeno drvo, kameno drvo. litodijaliza (gr. lithos, dyalysis razlui-vanje, rastvaranje) med. rastvaranje kamena u mokranoj beici. litozoa (gr. lithos, zoon ivotinja) pl. zool. koralne ivotinje, korali. litoidan (gr. lithos, eidos vid, oblik) slian kamenu, kao kamen, kamenast. litoklaze (gr. lithos, klasis lomljenje) pl. kol. pukotine koje se, uticajem raznih geodinamikih sila, proizvode na Zemljinoj kori. litoklast (gr. lithos, klaos lomim, razbijem) med. instrumenat za razbijanje kamiaka u mokranoj beici (mehuru). litokoletian (gr. lithokolletos) optoen, ukraen dragim kamenjem. litoksilon (gr. lithos, xylon drvo) min. okamenjeno drvo. litolabon (gr. lithos, lambano hvatam, uzmem) med. instrumenat za vaenje kamena iz mokrane beike (mehura). litolatrija (gr. lithos, latreia oboavanje) oboavanje kamenja, vrsta fetiizma. litolog (gr. lithos, logos) poznavalac kamenja, naunik koji se bavi prouavanjem postanka i prirode stena i kamenja; pe-trolog. litologija (gr. lithos, logia) nauka o postanku i prirodi stena i kamenja; poznavanje kamenja; petrologija. litomantija (gr. lithos, manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po kamenju, ili poloaju kamenja. litomorfi (gr. lithos, morphe oblik) pl. kamenje koje ima oblik ega (ivotinje, oveka, glave i dr.). litonefroza (gr. lithos, nephros bubreg) med. oboljenje od kamena u bubrezima. litontriptika (gr. lithos, tripsis trenje, trljanje) pl. med. v. litotriptika. litopedion (gr. lithos, pals, paids dete) med. u sluajevima vanmaterinog zaea: uginuli zametak koji se, u trbunoj duplji, pretvorio u kre.

literatura (lat. litteratura) knjievnost, pismenost uopte; naroito: lepa knjievnost, pesnitvo; struna literatura ona koja obuhvata samo pojedine struke (npr. tehnika, medicinska, muzika, vojna, filozofska, pedagoka literatura). litere (lat. litterae) pl. slova; pismo, pismeni sastav, rukopis; knjige, knjievnost; uenost, nauka. literia (gr. 1ub ublaim, nlat. lyteria) pl. med. predznaci povoljnog i srenog obrta u razvitku opasnih bolesti. literomanija (lat. litterae spis, gr. mama pomama, strast) strast za pisanjem, osobina onoga koji voli da pie. litigant (lat. litigans) prav. onaj koji vodi spor, parnina strana, parniar. litigacija (nlat. litigatio) parnica, spor; parnienje, sporenje, suenje; parba, parbl>enje, prepiranje, kavenje. litigiozan (lat. litigiosus) parnini, spo-ran, koji je u sporu; koji voli da se parnii, parniarski, kavgadijski. litigiozitet (nlat. litigiositas) spornost, sumnjivost neke stvari; litigioznost. litigirati (lat. litigare) parbiti se, svaati se, parniiti se, suditi se, voditi spor. litijum (gr. lithos kamen) hem. elemenat, alkalni metal, srebrnastobeo, najlaki od svih metala, atomska masa 6,939, red. broj 3, hem. znak Li. litija (gr. litaneuo molim, prosim) u pra-vosl. crkvi: 1. molitva uoi nedelje i praznika, na veernju, sa osveenjem hle-bova; 2. povorka vernih sa svetenstvom i crkvenim barjacima, kao manifestacija pobonosti, o velikim praznicima (o crkvenoj slavi, Bogojavljenju, Uskrsu, Spasovdanu i dr.); 3. povorka (kao pod 2) kao naroito molepstvije za prestanak kie, sue, rata, kakve zarazne bolesti itd. litijaza (gr. lithiasis kamen u mokranom mehuru) med. stvaranje kamena u mokranoj beici. lito- (gr. lithos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: kamen, stena. litobolija (gr. lithos, bole bacanje, hitac, od balio bacam) ubijanje kamenjem, kamenovanje. litogenija (gr. lithos, genos od gignomai nestajem, postajem) jedan od najvanijih delova opte geologije u kome se prouava i izlae kako je postalo stenje i kamenje; petrogenija. litoglipt (gr. lithos, glyptos urezan, iz-rezan) v. litoglif. litogliptika (gr. lithos, glypho urezujem, reem) v. litoglifika. litoglif (gr. lithoglyphos) kamenorezac; kamen koji slui za ukras. litoglifika (gr. lithos, glypho urezujem, reem) kamenorezaka vetina. litograf (gr. lithos, grapho piem) crta (ili: tampar, pisac) na kamenu.

litopon

513

lihenologija

litopon (gr. lithos) hen. bela mineralna boja; sastoji se od smee cink-sulfida i barijumsulfata. litoral (lat. litus morska obala) obalski ili neritski deo morskog dna, koji se za vreme oseke delimino nalazi van vode. litoralan (lat. litus morska obala, litoralis) primorski. litorale (lat. litorale) primorje. litostea (gr. lithos, osteon kost) pl. okamenjene kosti. litostratum (gr. lithos, lat. stratum pod) pod (ili: patos) izraen u mozaiku. litosfera (gr. lithos, sphafra lopta) geol. Zemljina kamenita kora. litota (gr. litotes prostota, jednostavnost) poet. ublaavanje, umanjivanje, jedan od tropa pesnikog stila u kome se prave rei zamenjuju slabijim i suprotnim izrazima, tj. kad se upotrebi blai izraz da bi se stvar o kojoj se govori utoliko vie i jae istakla, npr. nije ravo (tj. dobro je), dobro nije, moj brate Alile (tj. ravo je). litotipografija (gr. lithos, typos otisak, graphia) prenoenje tampanog teksta na kamen i umnoavanje po metodu pronala-zaa, brae Diponu Parizu. litotom (gr. lithos, tomos otar, koji see) med. instrumenat za isecanje kamena u u-nom ili mokranom mehuru. litotomija (gr. lithos, tomia seenje) med. operacija koja se sastoji u rasecanju ili neposrednom isecanju kamena u unom ili mokranom mehuru. litotomist(a) (gr. lithos, tomia) hir. lekar strunjak za vaenje kamena iz unog ili mokranog mehura. litotripsija (gr. lithos, tripsis trljanje) med. razbijanje kamena u unom ili mokranom mehuru. litotriptika (gr. lithos, tripsis trl>anje) pl. sredstva za razbijanje ili rastvaranje kamena u unom ili mokranom mehuru. litotriptor (gr. lithos, tribo trljam) med. instrument za razbijanje i usitnjavanje kamena u unom ili mokranom mehuru. litotriptija (gr. lithos, tribo) med. razbijanje (ili: razdrobljavanje) kamena u unom ili mokranom mehuru. litotritist(a) (gr. lithos, tribo) med. lekar-specijalist(a) za vaenje kamena iz unog ili mokranog mehura. litotritor (gr. lithos, lat. tero, tritum) med. v. litotriptor. litofag (gr. lithos, phagem jesti, derati) onaj koji jede ili gloe kamen. litofagija (gr. lithos, phagem jesti, derati) deranje (ili: gutanje) kamenja. litofanija (gr. lithos, phaino svetlim) izraivanje slika na tankim, neglazira-nim ploama od porcelana; litofani su slike utisnute u ploe i, kada svetlost kroz njih probija, daju stupnjevite prelaze
33 Leksikon

svetlosti i senki (slue kao ukras na prozorima, eirima lampi itd.). litofize (gr. lithos, phyo postajem) pl. geol. velike upljikave lopte od koncentrino naslaganih ljusaka kristalisane sili-cije. litofil (gr. lithos, phyllon list) okamenjen list. litofiti (gr. lithos, phytcn biljka) pl. okamenjene biljke. litohromija (gr. lithos, chroma boja) vetina slikanja na kamenu masnim bojama i skidanja naslikanog na platno, otisak u boji snimljen sa kamena; hromolitogra-fija. litra (gr. litra, lat. libra) u metrikom sistemu mera: jedinica za merenje zapremine tenosti, iznosi jedan kubni decime-tar (skraeno: 1). litrametar (fr. litre, gr. metron mera, merilo) sprava za odreivanje specifine teine tenosti. litura (lat. litura) precrtavanje, brisanje ili popravljanje onoga to je napisano; precrtano, izbrisano ili popravljeno mesto. liturgija (gr. lithos, ergon delo, posao) 1. preraivanje kamena; nauka o poznavanju kamena, hemija kamena. liturgija (gr. leiturgia) 2. u staroj Atini: radovi koje su graani o svom troku morali da obavljaju u korist drhtave; u crkvenom jeziku: sluba boja, bogo-sluenje. liturgika (gr. lithos, ergon delo, rad) 1. primenjena nauka o kamenu, nauka o preraivanju kamena i minerala uopte. liturgika (gr. leiturgike) 2. nauka o bogoslubenim radnjama i bogosluenju, o bogoslubenom ritualu. liturgikum (gr. leiturgikos slubeni, ergon delo, rad) u pravoslavnoj crkvi: knjiga koja sadri tri bogosluenja ili litur-gije: sv. Vasilija, sv. Jovana Zlatoustog (Hrizostoma) i sv. Grigorija Velikog. liturija (gr. lithos, ureo mokrim) med. izbacivanje kamena ili peska putem mokrae. liferant (nem. Lieferant, fr. livrer isporu-iti, isporuivati) trg. snabdeva, nabavlja, dobavlja, isporuilac (robe i sl.). liferacija (nem. Lieferung) isporuivanje, isporuka, nabavljanje, nabavka, snabdevanje, dobavljanje. liferovati (nem. liefern) isporuiti, isporuivati, snabdeti, izvriti narudbinu robe i sl. lift (eng. lift) uspinjaa, dizalica za ljude i robu u viespratnim kuama. lift-boj (eng. lift-boy) deko koji rukuje liftom. lihen (gr. leichen, lat. lichen) vot. liaj; med. liaj, lia (na koi). lihenologija (lat. lichen, gr. logia) vot. nauka o liajima.

lihnomantija

514
naje svakoga, naroito one koji u poslovnom i politikom ivotu neto znae, a bez koga se, kao posrednika, ne moe nita vanije svriti. lobuleran (lat. lobus reanj, krilo) znat. koji se tie jednog dela plunih renjeva, renjast. lobuli (nlat. lobuli) pl. znat. pluni renji-i, pluna krilca. lobus (nlat. lobus, gr. lobos) alat. pluni reanj, krilo, strana. lovor bog. zimzeleni ib ili drvo primorskih krajeva, Laurus nobilis, iji se listovi upotrebljavaju kao zain (narodni naziv lorber); lavor. lovrata (lat. aurata zlatna) zool. vrsta morske ribe, zlatva. log (nem. Logge, eng. log) mor. instrumenat za merenje brzine brodova. logaedski stihovi (gr. logos re, aoide pevanje, pesma) etr. stihovi kod kojih su sjedinjene stope raznih ritmova, npr. dak-tilski (1 i i) i trohejski ( i), tako da izgleda kao da stoje u nekoj sredini izmeu pesnikog (aoide) i proznog (logos) ritma. logar v. litar. logaritam (gr. logos odnos, arithmos broj, nlat. logarithmus) mat. logaritam jednog broja (z) za neki osnovni broj ili osnovu, bazu (b) zove se eksponent (izloitelj) koji nam pokazuje kojoj je potenciji, stepenu baze b jednak broj z. Ako je, dakle, z = b1, onda je l = log z (za bazu b). Tako je npr., po obinom, Briksovom ili dekadnom sistemu logaritama (sa bazom: b=10) l log. od 10, 2 log. od 100, 3 log. od 1000, 5 log. od 100.000 itd. poto su brojevi 10, 100, 1000 itd. prva, druga, trea itd. potencija od 10. logaritamski (gr. logarithmos) mat. koji se tie logaritama; logaritamske tablice knjiga u kojoj su izraunati logaritmi jednog sistema brojeva. logaritmar (gr.) sprava koja slui za razliita raunanja: za mnoenje, deljenje, stepenovanje, izraunavanje korena, reavanje jednaina itd. logaritmika (gr. logarithmos) mat. nauka o logaritmima; v. logaritam. logi- (gr. logizomai mislim, sudim) predme-tak u sloenicama koji oznaava neto u vezi sa miljenjem, suenjem, prosui-vanjem. logizam (gr. logos re, govor; razum, um) fil. 1. uenje po kome je svet logika priroda, koji se razvija po logikim zakonima; 2. v. logicizam. -legija (gr. Igos slovo, pojam, razlog, odnos, uenje) zavrne re u sloenicama, znai: znanje, uenje, nauka (npr. bio-logi-ja, psihologija, socio-logija, filo-lo-gija itd.). logika (gr. 16gos razum; odnos; pojam, logikos koji se tie_ razuma, razumni logike se.

lihnomantija (gr. lychnos svetiljka, man-teia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po plamenu svetiljke. liht (nem. licht) pr. svetao, vidan; otvoren, otvorene boje; redak. licej (gr. Lykeion, lat. Lyceum) gimnazija u staroj Atini s vrtovima, u kojoj su preda-vali filozofiju Aristotel i peripateti-ari (nazvana po oblinjem gaju koji je bio posveen Apolonu Likejskom); otuda: via, srednja kola, gimnazija, naroito: enska srednja kola. licencija (lat. licentia) doputenje, dozvola, odobrenje, pravo na to; pravo upotrebe, pravo vrenja ega, pravo izvoenje ili prikazivanja ega; povlastica; dozvola za profesionalno bavljenje nekim sportom; zloupotreba slobode, razuzdanost; licencija poetika (lat. licentia poetica) pesnika sloboda, doputenje da pesnik sme da odstupa od strogih propisa poetike i gramatike; licenca. licencijat (nlat. licentiatus) onaj koji je, na visokim kolama, dobio doputenje da bude doktor i da predaje svoju nauku, naroito teologiju i pravo. licencirati (lat. licentiare) dopustiti, poputati, dozvoljavati, dozvoliti; osloboditi, dati slobodu, otpustiti, razreiti. licet (lat. licet) doputeno je, slobodno je, doputa se, sme se, moe se. liceum (lat. Lyceum) v. licej. licitando (lat. licitando) Tpr. putem javne prodaje nadmetanjem. licitant (lat. licitans) trg. ponua, uesnik na javnoj prodaji nadmetanjem. licitar (nem. Lebzelter) poslastiar koji izrauje razne kolae sa medom. licitacija (lat. licitatio) trg. javna prodaja koju vre organi vlasti; rasprodaja. licitirati (lat. licitari) trg. prodavati na javnoj prodaji koja se vri nadmetanjem; uestvovati na javnoj prodaji kao nadme-ta; fig. povraati (posle pijanke). licitum (lat. licitum) trg. ponuda pri javnoj prodaji koja se vri nadmetanjem. lijo (ital. liscio) muz. prosto, prirodno, glatko. lob (eng. lob) sp. u tenisu: udarac koji se izvodi oborenom raketom okrenutom uvis; lopta baena visoko. lobektomija (gr. lobos reanj, ektome izrezivanje) ked. operacija na pluima kojom se odstranjuje jedan pluni reanj. lobelin hen. gust, tean alkaloid iz biljke Lobelia inflata koji isparava i mirie na duvan; upotrebljava se u medicini u obliku injekcija kao sredstvo za podsticanje disanja. loberan (lat. lobus reanj, krilo) med. koji se tie celih plunih renjeva; loberna pneumonija zapaljenje plunih renjeva. lobi (eng. lobby predvorje, predsoblje, hodnik; devojka za sve") u poslovnom i politikom ivotu Amerike: ovek koji poz-

logistika

515

lodn

tehne vetina) fil. nauka o zakonima miljenja, logokratija (gr. Igos razum, kratos vladavina) vladavina razuma. tj. o onim zakonima miljenja kojih se valja pridrava pri sticanju naunog saznanja; u logolatrija (gr. logos, latrefa oboavanje) preterano potovanje rei ili razuma, vera u uem smislu: nauka o prirodi i postajanju svemo razuma. pojmova, sudova i zakljuaka; fig. zdravo miljenje i rasu-ivanje, doslednost u logomanija (gr. logos, mama pomama, ludilo) preterana govorljivost (esto znak duevnog miljenju i rasui-vanju; logika injenica oboljenja). zakonitost u prirodnom zbivanju. logistika (gr. logistike) vetina raunanja logomah (gr. logomacho prepirem se) onaj koji se bori reima, svaalica. pomou slova (umesto cifara), algebra; vetina pravljenje zakljuaka, sposobnost logomahija (gr. logomachfa) borba reima, prepirka, svaa. zakljuivanja; voj. nauka koja ui kako se proraunavaju vreme i prostor koji su logoneuroza (gr. logos, neuron ivac) med. poremeaji u govoru usled pogrenog potrebni da bi se izveo kakav taktiki pokret. obrazovanje misli. logicizam (gr. logikos razumni, logiki) fol. uenje koje (ili: metoda koja) logiku ini logopatija (gr. logos, pathos bolest) med. v. logoneuroza. osnovom, naelom filozofije; supr. logoped (gr. logos, paideia vaspitanje) psihologizam. nastavnik koji radi na otklanjanju govornih logicitet (gr. logike, nlat. logicitas) karakter poremeaja i nedostataka. onoga to je logino; supr. fakticitet. logian (gr. logiko's) koji je u skladu sa logopedija (gr. logos, paideia vaspitanje) vebanje u izgovaranju rei i govoru (kod glu zakonima miljenja, koji pravilno misli, vonemih). dosledan u miljenju i rasuivanju. logiar (gr. logike) uitelj pravilnog miljenja; logor (nem. Lager) voj. v. lager. onaj koji pravilno misli, razuman, razborit logoreja (gr. logos, rheo teem) poremeaj usmenog govora, itanja i pisanja u nekih ovek. afaziara. logiki (gr. logike) koji se tie logike, koji logos (gr. logos) re, govor; um, razum, mo pripada logici, koji je u vezi sa logikom. miljenja i rasuivanja; odnos; u stoikoj logo- (gr. logos) predmetak u sloenicama sa filozofiji: boanski razum koji vlada znaenjem: re, govor; razum, um. vasionom i proima je; u jevrejsko-aleklogo v (ma. logo koji se kree) konj upregnut sandrijskoj religiozno] filozofiji; boanska sa strane u zaprezi sa jednim ili dva konja. stvaralaka snaga i provienje; u hri. logograf (gr. logographos) hroniar, poveteologiji: boanska priroda Isusa Hrista (u sniar, ime najstarijih grkih istoriara koji su Jovanovom Evanelju). Po Heraklitu: sve pisali verodostojne ili potvr-ene vesti i tee; ali otac ili kralj ovoga toka je rat, tj. predanja o osnivanju pojedinih grkih opreka suprotnosti. U venom unitenju i gradova i sl. u prozi, za razliku od pesnika ponovnom stvaranju vlada nepromenljivo (poietes). Ovako su se zvali Herodot i njegovi jedinstvo logos, svetski um ili svetski prethodnici: He-katej, Ferekid i Helanik. zakon. logografija (gr. logographfa) hroniarstvo, povesniarstvo, pisanje najstarije istorije na logotet (gr. logotheteo traim rauna od koga, logos raun, tithemi stavljam) pisac; pisar, osnovu verodostojnih predanja itd.; up. brzopisac; visoki inovnik, kan-celar u logograf. Vizantijskom carstvu i kod srpskih logogrif (gr. logos, griphos zagonetka) srednjovekovnih vladara. zagonetka slovima, kod koje re, isputanjem, dodavanjem ili menjanjem logotipi (gr. logos, typos) v. logotipija. jednog slova, dobiva razliita znaenja; fig. logotipija (gr. logos, typos otisak) otisak u drvetu izrezanih ili galvanoplastiki zamrena, nejasna stvar, zagonetna osoba. izraenih tamparskih formi koje sadre logodedalija (gr. logos, daidallo uresim, itave rei ili slogove, tzv. logo-tipe. krasim) slatkoreivost, krasnoreivost, logofobija (gr. logos, phbos strah) strah od vetina govora. govorne aktivnosti i izbegavanje govora; logodijarea (gr. logos, diarreo protiem, ispoljava se najee kod mucavih osoba. istiem) proliv od rei, preterano govorenje, logofor (gr. logos, foreo nosim) prenosa rei, preterana opirnost u govoru. cev za govor, telefon. logozofija (gr. logos, sophia razum, poznavanje, znanje) znanje (ili: poznavanje) lod (eng. load) engleska mera za ito = 5 kvartera=14,539 hl; kao mera za drvo = 40 rei, temeljno i svestrano poznavanje rei. engl. kubnih stopa (=l,13cbm) za neprelogoklonija (gr. logos, klonos mete) ned. raeno drvo, a 50 kub. stopa (=1,41 cbm) za bolesno ponavljanje zavretaka rei ili preraeno; kao mera za teinu = 2240 funti reenica. = 1016 kg. lodi (nem. Loden) sukno od grube vune, naroito za sportska odela.
33*

loa

516

lokanda

loa (ital. loggia) loa; naroito: pokriven i poluotvoren hodnik, u prizeml>u ili na spratu, oko neke kue, galerija, hodnik sa svodovima. Loengrin (nem. Lohengriin) mit. u nemakim epskim pesmama H veka: vitez svetog Grala i sin kralja Parsifala. Sveti Gral ga alje da brani vrlu i nevinu Elzu od Brabanta od lanih optubi grofa Fridriha od Telramunda, i on dolazi kao nepoznat vitez u unu koji vue labud, pobedi u dvoboju Fridriha i oeni se Elzom. Ali kad ga Elza zapita za pravo ime i poreklo, on je odmah naputa na istom unu sa labudom. Opera Rikarda Vagnera (1850. god.) i predmet veeg broja umetnikih dela. loa (fr. loge, ital. loggia, nlat. logia) kolibice, kuica, elija; poz. zasebno i pregradama odvojeno mesto sa vie sedita; soba za oblaenje glumaca; u slobodnom zidarstvu: dvorana ili mesto gde se dre skuptine i sastanci, sama skuptina, udruenje slobodnih zidara u jednoj pokrajini ili dravi; zasebna elija za bolesnike u bolnici za umobolne; mor. sobica, kabina; u menaerijama: kavez za divlje ivotinje; u Engleskoj: stan za uvara kapije nekog parka; mala kuica na selu; kancelarija trgovakog preduzea, poslovnica, biro. loi (fr. logis, nlat. logicum) stan, kua, obitavalite, prebivalite. loiranje (fr. logement) stan, stanovanje; voj. u opsadnom ratu: utvrivanje jedne take koju su opsaivai osvojili; sama ta utvrena taka; razmetanje vojnika po kuama. loz (nem. Los) sreka. lozinka (nem. Losung) l. ugovorena tajna re kao znak raspoznavanja; 2. kratka izreka kojom se izraava rukovodna ideja neke organizacije. loimijater (gr. loimos kuga, iatros lekar) lekar koji lei kugu. loimografija (gr. loimos, graphi'a) opis, opisivanje kuge, nauka o kugi. lojalan (fr. loi zakon, loyal zakonski, lat. legalis) veran, iskren, odan; estit, astan, poten; ispravan, pravian, propisan. lojalist (fr. loyal) veran (ili: odan, iskren) ovek; = rojalist, naroito onaj koji je u severnoamerikom ratu ostao veran engleskom kralju. lojalitet v. lojalnost. lojalnost (fr. loyal) iskrenost, odanost, vernost, podanika vernost; estitost; a-snost, potenje; ispravnost, pravilnost; zakonitost, propisnost. lojd (ept. Lloyds, Lloyd) naziv drutava za razvrstavanje brodova radi pomorskog osiguranje i pomorskog prevoza (naziv po Edvardu Lojdu, pod kraj XVH veka, sopstveniku jedne kafane u Londonu, u kojoj su se sastajali pomorci i trgovaki po-

srednici, naroito radi osiguranja brodova i prevoza, kao i radi primanja i davanja obavetenja); ovo londonske drutvo docnije se razvilo u osiguravajue, a od 1834. bavi se i razvrstavanjem pomor-skih brodova, ima svoj veliki obavetaj-ni biro za trgovake i pomorske pitanje, izdaje svoj list itd. Po ugledu na ovo, osnovana su udruenja sa slinim ciljevima i u nekim drugim dravvma Evrope. lojtnant (nem. Leutnant, fr. lieutenant) v. lajtnant. lojtra v. lotra. lojfer (nem. Laufer) v. laufer. lokabilitet (nlet. locabilitas) skladnost sa prilikama i prirodom jednog mesta. lokajati (ind.) indijski filozofi materi-jalisti koji priznaju samo ulno opaanje, odbacuju otkrovenje i sve religijske obiaje smatraju prevarom gramzivih svetenika. lokal (lat. locale) prostor, prostorija, mesto; prostorija udeena za neku svrhu (duan, radionicu, itaonicu, gostionicu, kafanu); voz ili stalno prevozio sredstvo (autobus, parobrod) jednog grada i njegove blie okoline. lokalan (lat. localis) mesni, prostorni; koji je udeen prema jednom mestu, koji odgovara potrebama ili prilikama jednog mesta i njegovog poloaja, koji pripada jednom mestu, koji se nalazi ili upotrebljava u jednom mestu, koji ima vanosti samo za jedno mesto; lokalna vlast mesna vlast; lokalni list mesni list, tj. onaj koji se bavi poglavito prilikama mesta u kome izlazi; lokalni patriotizam ljubav prema zaviaju, u uem smislu, i svemu to je u njemu i to iz njega dolazi; lokalni saobraaj unutranji saobraaj jednog grada ili optine. lokalizam (lat. localis) l. zalaganje za usko shvaene interese svoga mesta ili kraja koji su u suprotnosti sa interesima ire zajednice; 2. gram. jezika crta karakteri-stina za usko podruje. lokalizacija (nlat. localisatio) ogranienje na izvesno mesto, na ui prostor, npr. bolesti, poara, rata itd.; odreenje mesta gde se neto zbiva. lokalizirati (nlat. localisare, fr. localiser) ograniiti (ili: ograniavati) na izvesno mesto, npr. rat, bolest, poar itd.; lokalizovati. lokalizovati (nlat. localisare, fr. localiser) v. lokalizirati. lokalija (lat. locus mesto) mesna prilika, mesni interes. lokalistiki (lat. localis) ponekad mesto lokalan. lokalitet (nlat. locabilitas) skladnost sa prilikama i prirodom jednog mesta. lokanda (ital. locare, locanda) soba za izdavanje; gostionica, krma, svratite (u

lokariJum

517

Lombrozov tip loko roba trg. roba koja se nalazi na tritu. lokot (ital. luchetto) katanac. lokofiksitet (lat. loco fixus utvren za jedno mesto) nepokretnost, nepominost, neprenoljivost. lokocesija (nlat. lococessio) pravljenje mesta, u stupanje, u klanjanje s mesta. lokris (eng. locchreas) platno iz Mrske. loksartroza (gr. loxos kos, arthron lanak) med. krivljenje lanaka. loksodroma (gr. loxos kos, dromos put; kretanje, tranje) kursna linija koja s utvrenim skretanjima (zbog prirodnih prepreka) najpovoljnije spaja dva mesta (npr. brodovi plove po loksodromi); loksodrom-ska linija; v. i ortodroma. loksodromska linija geogr. dvostruko kriva linija, povuena povrinom jedne lopte ili jednog eliptikog sferoida, koja se, presecajui pod istim uglom sve meridi-jane, pribliava polu u obliku spirale. loksokosmos (gr. loxos kos, kosmos svet, vasiona) sprava koja predstavlja kretanje Zemlje oko Sunca i oko svoje osovine. loksoftalmian (gr. loxos kos, omthalmos oko, loxophthalmos) med. razrok. lokum (tur. lokum, rahatlokum) vrsta kolaa od tvrdog testa, ratluk. lokum tenens (lat. locum tenens) onaj koji dri mesto; zastupnik, upravnik, zapovednik, ef. lokus (lat. locus) mesto; lokus delikti (lat. locus delicti) prav. mesto gde je krivino delo izvreno; lokus komunis (lat. locus communis) opte mesto, mesto za svakog razumljivo; lokus minoris rezistencije (lat. locus minoris resistentiae) med. mesto sposobne da da slabiji otpor, tj. mesto kroz koje se neka bolest ponajlake moe uvui u organizam. lokucija (lat. loqui govoriti, locutio) govor, izraz, nain izraavanja. lombard (fr. lombard) trg. lombardni posao davanje zajmove na zalogu pokretnosti; zaloni zavod, zalona banka; zalog, zaloga. Ovaj kreditni posao dobio je ime po menjaima (sarafima) iz Lombardije u Italiji, koji su, kao pristalice Gibeli-na, poetkom H veka morali da bee u Francusku i prvi se poeli baviti ovom vrstom posla i osnivati ovakve zavode. lombardi (fr. lombards) pl. priznanice na zaloene stvari, zalonice. lombardirati v. lombardovati. lombardni posao trg. v. lombard. lombardovati (fr. lombard) trg. dati u zalogu, zaloiti. Lombrozov tip tip oveka koji se rodio sa sklonostima zloinu, roeni zloinac (naziv po italijanskom nauniku, neuro-logu i kriminalisti ezaru Lombrozo, 18361909, koji se naroito bavio prou-avanjem kriminalnih tipova).

Italiji, Grkoj i nekim varoima Dalmacije). lokarijum (lat. locarium) zakupna cena, zakupnina, kirija. lokatar (nlat. locatarius) zakupac stana, kirajdija. lokativ (nlat. locativus se. causus) gram. sedmi pade, znai mesto na kojem se neto nalazi ili gde se neka radnja vri; upotrebljava se samo s predlozima. lokativni (nlat. locativus) gram. koji se odnosi na lokativ, npr. zavretak. lokator (lat. locus mesto) 1. elektronski ureaj za otkrivanje objekata i utvri-vanje njihovog poloaja, pravca i brzine kretanja pomou radio- ili ultrazvunih talasa; 2. iznajmilac, izdavalac pod zakup. lokatorijum (locatorium) v. lokarijum. lokatum (lat. locatum) ono to je dato u zakup ili pod kiriju. lok-aut (eng. lock-out) otputanje radnika iz jednog ili vie preduzea koje vre poslodavci u kapitalistikim zemljama da bi primorali radnike na prihvatanje teih uslova rada, ili da bi spreili, odnosno uguili trajk. lokacija (lat. locatio) izdavanje ili uzimanje pod zakup ili kiriju, iznajmljivanje, iz-najmljenje; zakupnina, kirija; smetaj pojedinih objekata na nekom podruju ili u nekom mestu. lokia (nem. Locke) kovrica, uvojak, vitica (kose). leko (lat. loco) na mestu, u mestu; umesto, namesto; loko sigili(lat. loco sigilli) umesto peata (kao skraenica: L. S.); loko laudato ili loko citate (lat. loco laudato, citato) na navedenom ili na oznaenom mestu (kao skraenica: 1. 1., 1. s.); trg. mesto gde se roba prodaje. lokomobil (lat. loco mobilis) v. lokomobila. lokomobila (lat. loco mobilis s mesta pokretljiv) prenosna (ili: pokretna) par- -na maina. lokomobilan (lat. loco mobilis s mesta pokretljiv) sposoban za meanje mesta, s mesta pokretljiv, prenosan, pomian. lokomobilitet (nlat. locomobilitas) pokre-tljivost s mesta, pominost. lokomotiva (nlat. locomotiva) parna maina koja sama sebe kree i slui za vuenje tereta (vozova), parna kola. lokomotivan (nlat. locomotivus) koji moe izazvati menjanje mesta, koji pokree ili pomie s mesta. lokomotivitet (nlat. locomotivitas) pokretljivost, sposobnost kretanja. lokomotor (nlat. locomotor) mainska kola, kola za pogon. lokomotoran (lat. locus mesto, motor) koji slui za pokretanje s mesta, koji se tie pokretanje s mesta. lokomocija (nlat. locomotio) kretanje s jednog mesta na drugo, pokretanje.

lonbr

518

loci

lonbr (fr. l'hombre) igra karata, poreklom iz panije, obino izmeu tri igraa. longaniman (lat. longus dug, animus duh, dua) strpljiv. longet (fr. longuette) duga i uzana platnena traka za komprese i gipsane zavoje. longimetrija (lat. longus dugaak, gr. te-tria merenje) merenje duina. longitudinalan (nlat. longitudinalis) duin-ski; koji se odnosi na duinu, duni; uzduni; longitudinalni talasi fiz. uz-duni talasi, tj. talasi koji se prostiru u pravcu poremeaja ravnotee delia elastine sredine (supr. transverzalan). longitudo (lat. longitudo) duina, geografske ili astronomska duina. long plej (eng. long play) naziv za gramofonske ploe velikog formata. Lonan (fr. Longchamp) mesto u Boa de Bulonj (Bois de Boulogne), kod Pariza, gde je ranije bilo trkalite; otuda: trkali-te, trkaka staza. loran (skr. od eng. Long Range Navigation duga plovidba) aparat na brodovima i avionima koji hvata radio-signale i pomou njih odreuje svoj momentalni poloaj u plovidbi ili u letu. lorandit (po prezimenu Lorand) min. veoma redak crvenkast mineral, naen u rudi-tu arsenovih jedinjenja kod Alara nedaleko od evelije; sastoji se iz taliju-ma, arsena i sumpora. lorbsr (nem. Lorbeer) bog. lovorovo lie kao zain. lord (eng. lord, staroengleski = uvar hleba: loaf) gospodin; u uem smislu: lan engleskog Gornjeg doma, per; poasna titula engleskog visokog plemstva po rangu ispod vojvode (markiza, grofa, vikonta i barona) ; zvanina titula nekih visokih dravnih inovnika (lordadmiral, lord--kancelar i dr.) i biskupa engleske narodne crkve. lord-mer (eng. lord-mayor) ,,gospodin predsednik", titula prvog predsednika optine gradova Londona i Jorka. lordoza (gr. lordosis) med. savijenost kime napred, nagnutost, povijenost tela napred. lordoma (gr. lordoma) med. v. lordoza. lordotian (gr. lordos) iskrivljen napred, grbav. lordip (eng. lordship) dostojanstvo lorda; gospodstvo, gospodarstvo, vlast: ju r lordip (engl. your lordship) u oslovljavanji-ma: vae gospodstvo. loreat (lat. laura lovor, fr. laureat lovorom okien) v. laureat. Lorelaj (nem. Lorelei) veoma strma stena na desnoj obali Rajne, uvena po svom ehu, nekada brodarima bila veoma opasna; po mitologiji, boravite i ime jedne vodene vile, koja je svojim pevanjem primamljiva-la brodare, dok im se lae ne bi razbile o stenu (predmet veeg broja pesnikih i muzikih dela).

lorencij(um) hem. radioaktivan elemenat, atomska masa 257, redni broj 103, znak Lr; dobijen vetaki 1961. godine. loreta (fr. lorette) malo otmenija javna enska u Pari zu, fi na fakalica (nazvana po crkvi Notr Dam de Loret, u ijoj blizini veinom stanuju). lorika (lat. lorum, lorica) oklop, pancir, naroito od koe; voj. grudobran na an-evima ili tvravama. loricirati (lat. loricare) staviti oklop, oklopiti; hem. ae obloiti ilovaom da se ne bi na vatri rasprsle. lornjet (fr. lorgnette) naoarsko staklo za jedno oko, vrsta naoara koje ne stoje na nosu, nego vise o vratu i uvrene su na jednoj, obino lepo ukraenoj drci, a stavljaju se pred oi samo kad zatreba. lornjon (fr. lorgnon) obino uveliava jue staklo, naoarsko staklo samo za jedno oko, monokl. los (rus. losv) zool. vrsta velikog severnog jelena, lopatastih rogova, Cervus alces. losos (rus. LOSOSB) zool. vrsta ribe iz roda pastrmki. lost (eng. lost) u golfu (igri): izgubljena lopta. lot (nem. Lot) sprava za merenje morske dubine, zvuni dubinomer; eholot. leto (ital. lotto) poznata drutvena igra koja se sastoji u vuenju brojeva, tombola, lutrija. lotos (gr. lotos) bog. zvezdan; ime razliitih biljaka sa hranljivim i osveavajuim plodovima, naroito biljka koju su stari Egipani i Indijci smatrali svetom, a njen cvet simbolom zemlje; ime veeg broja morskih i vodenih rua. lotra (nem. Leiter) jedna od dve bone ograde na teretnim (seljakim) kolima u obliku lestvica; lojtra. lotura (lat. lotura) sredstvo za ispiranje; v. loci ja. lohije (gr. locheia raanje, poraanje) pl. med. sluzasta, iz poetka malo sukrviasta tenost koja izlazi iz materice porodilje i traje 36 nedelja (to je, u stvari, ienje porodilja posle poroaja, a dolazi od ponovnog stvaranja sluzokoe u materici, koja se usled poroaja bila istro-ila i propala). lohioragija (gr. locheia, regnymi prskam, pucam) med. krvavljenje materice posle poroaja. lohodohijum (gr. lochos poraanje, docheion primalite, mesto za primanje) med. porodilite, zavod (ili: bolnica) za porodilje. loc (nem. Lotse) v. loce. loce (nem. Lotse) brodar koji, kao dobar poznavalac vodenih puteva, sprovodi lae kroz opasna mesta; loc. loci (lat. loci, locus) pl. mesta; ad loka (lat. ad loca) na svoja mesta sedite; loci memo-

locija

519

lumbago

rijales (lat. loci memoriales) mesta koja treba uiti napamet. locija (lat. lotio) pranje, ispiranje, kupanje, ienje; v. lotura. locijum (lat. lotium) med. mokraa, urin. locirati (lat. locare) metnuti na jedno mesto, smestiti, namestiti; dati na zajam, pozajmiti, npr. novac; izdati, pod najam, dati pod zakup; prav. odrediti poverioce steajne mase. lubarda v. lumbarda. lubin (port.) zool. vrsta morske ribe, smudut. lubitum (lat. lubitum) v. libitum. lubrikancia (lat. lubricantia) pl. sredstva koja izazivaju pohotljivost; predmeti, slike, spisi i sl. koji izazivaju pohotu. lubrikator (lat. lubricator) mazalica, sprava za automatske podmazivanje maina. lubrikacija (nlat. lubricatio) izazivanje pohotl>ivosti. lubrifikater (fr. lubrificateur) v. lubrikator. lubrifikacija (fr. lubrification) v. lubrikacija. lubricitet (fr. lubricite) pohota, pohotljivost, sklonost bludu. Luvr (fr. Louvre) stara kraljevska palata u Parizu, na desnoj obali Sene, od 1793. glavni francuski muzej sa veoma raznovrsnim i bogatim umetnikim zbirkama. ludizam pokret engleskih radnika u poetku XIX veka kojem je bio cilj unitavanje fabrika i maina, koje su smatrali uzro-kom bede radnih masa (naziv, bez potvrde, po radniku Ludu, Ned Ludd, koji je prvi unitio jedan tkaki razboj). Radi suzbi-janja ludizma u Engleskoj bio je donet vrlo strog zakon. ludisti pl. v. luditi. luditi pl. engleski radnici koji su radili na suzbijanju besposlice time to su se sistematski borili protiv uvoenja ma-inskog rada, kao najveeg neprijatelja svoga opstanka (ludizam); nezvani po Ladu ili Ludu (Ludd), koji je prvi razbio jednu mainu; laditi. Ludolfov broj kat. broj koji oznaava odnos prenika kruga prema njihovom obimu, belei se obino sa ni (pi) i iznosi 3,141592 . . .) nazvan po matematiaru Lu-dolfu Kelenu (Ceulen, Keulen, 1540 1610); p je transcendentan broj. lues (lat. lues) pomor, zaraza; lues venerea (lat. lues venerea) ned. v. sifilis. luetian (lat. lues) med. koji boluje od luesa, sifilisa, sifili(s)tian. luetiar (lat. lues) med. onaj koji boluje od sifilisa, sifilitiar. Luzijadi (port. Os Lusiadas) pl. potomci Luzusa, praoca Portugalaca; naslov slavnog Kamoensovog (15241580) epa, u kome velia dela svojih zemljaka koji su, pod vostvom Vaska da Game, uestvovali u pohodu na Indiju.

luzingando (ital. lusingando) muz. umiljava-jui se, sa umiljavanjem, umiljato. luzingevolmente (ital. lusinghevolmente) muz. v. luzingando. Luzitanija (lat. Lusitania) l. rimska pokrajina u paniji, otprilike dananja Por-tugalija; 2. veliki engleski parobrod koji su Nemci, u poetku prvog svetskog rata (7. maja 1915), potopili kod june obale Irske, kojom prilikom se udavilo 1134 lica. luzitanski (lat. Lusitania) portugalski. luzus (lat. ludere, lusus) igranje, igra. luizit bojni otrov, teka uljasta tenost, sa mirisom koji podsea na miris cvea zdravac (geranijum); plikavac je, po tok-sikim osobinama slian iperitu; posto-janost na zemljipggu je 36 puta manja nego iperita. luj-dor (fr. louis d'or) Luj od zlata", fr. zlatan novac, nazvan po Lu ju H, od 20 zl. franaka; up. napoleon. lukijerna (lat. lucerna) svetiljka. luknja (nem. Luke) rupa, otvor. lukrativan (lat. lucrativus, lucrum dobit, korist) koji donosi zaradu, unosan, koristan, probitaan. luke (lat. lux, lucis svetlost, svetlo) fiz. jedinica za merenje jaine osvetljenja: jedan luke ima povrina koja je jedinicom svetlosne jaine (jaine svetlosti) na odstojanju od jednog metra osvetljena upravio. luksacija (nlat. luxatio) med. uganue, ia-enje (kosti). luksometar (lat. lux svetlost, gr. metron mera) aparat za merenje jaine svetlosti (pri filmskom snimanju, fotografisanju i sl.). luksuz (lat. luxus) rasko, raskonost, sjaj, obilje; ljubav prema sjaju i raskou; ono bez ega se moe biti, tj. to nije neophodno za ivot. luksuzan (lat. luxus rasko) raskoan, sjajan, rasipan; luksuzni artikal trg. raskoan predmet, predmet koji je, po carin-skoj tarifi, ocenjen kao raskoan i, prema tome, ocarinjen po vioj stopi. luksuzirati se (lat. luxus) iveti u raskou, terati rasko. lukubracija (lat. lux svetlost, lucubratio) sedenje i rad nou, nono prouavanje, noni rad, vrlo savestan rad. Lukul (lat. Lucullus) uveni rimski vojskovoa (11457 pre n. e.), naroito se istakao u ratu protiv Mitridata, poznat po bogatstvu i veoma raskonom ivotu (lukulske gozbe). lukulski raskoan, bogat i obiman (po ugledu na raskoni nain ivota rimskoga vojskovoe Lukula). lumbago (lat. lumbus krsta, lumbago) med. protisli, krstobolja, used, uinuta lea, reumatino-ivani bolovi u krstima, bol u krstima.

lumbalan

520

lupavar

lumbalan (nlat. lumbalis) znat. koji se odnosi na krsta, koji pripada krstima; lumbalna anestezija med. postizavanje neosetljivosti za bolove, npr. kod operacije, na taj nain to se u kanal kimene modine, izmeu prljenova, ubrizga 5% rastvor tropako-kaina ili novokaina, usled ega postanu nesetljiva oba donja uda i trup nie pupka; lumbalna punkcija vaenje tenosti iz kanala kimene modine, u slabin-skom delu, u terapeutikom ili dijagno-stikom cilju. lumbaran (lat. lumbus krsta; but, kuk, deo tela oko bubrega) znat. v. lumbalan. lumbarda (ital. lombarda) l. starinski top; 2. velika uplja gvozdena kugla, napunjena olovom i barutom, koja se izbacuje iz topa. lumen (lat. lux, lumen) svetlost, sjaj; fig. sjajna, glava, veliki duh; lumen naturale (lat. lumen naturale) fkl. prirodna svetlost, tj. prirodna, prvobitna, oveku uroena mo saznavanja; fkz. jedinica svetlosne struje: svetlosna struja koju alje u svima pravcima takast svetlosni izvor koji svetli jedinicom svetlosne jaine u prostorni ugao jedan. lumija (ital. lumia, lomia) bog. vrsta sitnih, lakih i slatkih limunova, slinih na-randi. lumikon (lat. lumen, luminis svetlost) fotografski aparat koji moe da snima i u gotovo potpunom mraku; primenjuje se naroito u medicinskoj radioskopiji i u astronomiji. luminal farm. beo kristalni praak gorka ukusa; slui za umirenje ivaca i za uspavljivanje; up. veronal. luminarizam (lat. lumen svetlost) um. pravac u slikarstvu koji poglavito obraa panju na dejstvo i prelivne svetlosti. luminescencija (nlat. luminescentia) fiz. svetljenje tela na drugi nain a ne usled usijanosti, proizvoenje tzv. hladne svetlosti" (zajedniko ime za fluorescenpijuk fosforescenciju).
luminizam v. luminarizam.

luminiferan (lat. lumen, fero) koji prenosi svetlost, svetlonosan. luminozan (lat. luminosus) svetao, sjajan, blistav, jasan. lumpen-proletarijat (nem. Lump odrpanac, golja, lat. proletarius graanin najnieg reda) 1. u starom Rimu propalo, osiroma-eno seljatvo, pretvoreno u armiju skitnica, prosjaka, koji su se slegli u Rim, iveli od milostinje velikaa. Nisu radili, jer je rad bio samo stvar robova, neto to se preziralo, ve su iveli na raun robova; 2. u kapitalizmu najdonji, uboki sloj nezaposlene radnike klase. Sem skitnica, prostitutki i sl. obuhvata tri kategorije: a) sposobne za rad, b) siroad i paupersku decu, v) propale gole siromahe, za rad nesposobne, inva-lide, rtve industrije, bolesnike, udovi-

ce. Predstavlja . . . invalidski dom aktivne radnike armije i mrtvi balast industrijske rezervne armije" (Marks). U klasnoj borbi proletarijata esto je orue buroaske reakcije. lumperaj (nem. Lump) pijanka, pijanenje, terevenke. lumpovati (nem. Lump) pijaniti, tereven-iti. luna (lat. luna) l. Mesec (nebesko telo); 2. (Luna) starorimska boginja Meseca; 3. ime nekoliko sovjetskih automatskih vasionskih stanica. lunambulizam (nlat. lunambulismus) mesearstvo, padanje u stanje slino snu pod uticajem Meseeve svetlosti, tumaranje zatvorenih oiju po meseini; lunatizam. lunambulist(a) (lat. luna mesec, ambulare hodati, etati) mesear, somnambulist, epileptiar. lunaran (lat. lunaris) koji se tie Meseca, Meseev; u obliku Meseca, meseast; lunarski. lunarijum (nlat. lunarium) aparat za predoavanje kretanja Meseca oko Zemlje (obino spojen sa telurijumom). lunar orbiter (naziv za neke amerike vetake satelite oko Meseca. lunarski (lat. lunaris) v. lunaran. lunatizam (nlat. lunatismus) mesearstvo; v. lunambulizam. lunatik (lat. lunaticus) v. lunambulist; lunatikus morbus (lat. lunaticus morbus)we^ mesearstvo, padavica, epilepsija. lunatian (lat. lunaticus) med. koji pati od mesearstva, epileptiar. lunaut (lat. luna Mesec, gr. nautes brodar) leta na Mesec. lunacija (nlat. lunatio) mena Meseca. luneta v. lineta. Lunik v. Lunjik. lunisiolaran (lat. luna Mesec, sol Sunce) koji se tie kretanja Sunca i Meseca. luniforman (lat. luna, forma oblik) koji ima oblik mladog Meseca, meseast. lunta (nem. Lunte fitilj) 1. upalja, fitilj za paljenje eksploziva; 2. staro vatreno oruje koje se palilo na fitilj (puka ili top). lunula (lat. lunula) mali mesec; enski ukras, bro (u obliku polumeseca); bela polukruna mrlja pri dnu nokata. Lunjik (rus. lunik prema lat. luna Mesec) ime nekoliko sovjetskih vetakih sate-lita; Lunik. luogo (ital. luogo, lat. locus mesto) kuz. na pravom mestu. lupa (fr. loupe) ont. instrumenat jako ispupeno sabirno soivo kratke ine daljine pomou koga se sitni bliski predmeti mogu videti pod mnogo veim vidnim uglom no golim okom, tako da izgledaju jako uveani. lupanar (lat. lupanar) javna kua, bordel, kupleraj.

lupin

521

Lucifer

lupin (lat. lupinus) bog. vujaka, obrnika (ukrasna biljka). luping (eng. looping) avaj. jedna od najsmelijih i najteih vazdunih akrobacija: obr-taj avionom u vertikalno] ravni za 360. lupinoza (lat. lupinus obrnika) bolest ovaca koja se pojavljuje, kad se ovce hrane obr-nikom, od otrova koji sadri u sebi obrnika (lupin), tzv. lupinotoksina. lupinotoksin (lat. lupinus obrnika, vujaka, gr. toxikon otrov) otrov kojeg ima u obrnici (vujaci); v. lupinoza. lupilin (lat. lupulinum) hmeljno brano, lezde na iaricama enskog hmelja koje daju pivu aromatian ukus; upotrebljava se u medicini i kao sredstvo koje tera na mokrenje. lupus (lat. 1iriv)zool. vuk, kurjak; med. iva rana, lokalna tuberkuloze koe, naroito na nosu ili kome drugom delu tela; lupus in fabula (lat. lupus in fabula) posl. citat iz Terencija: mi o vuku, a vuk na vrata (kad iznenada naie neko o kome se ba u taj mah govorilo). luskozitet (lat. luscus kiljav, orav, nlat. luscositas) med. kratkovidost. luster (lat. lustrum) svenjak sa vie sijalica, obino raskono izraen. lustracija (lat. lustratio) sveano ienje od grehova, ienje rtvom, posveta; razgledanje, razmatranje. lustrum (lat. lustrum) vreme od pet godina kod Rimljana posle koga je cenzor prireivao sveanu rtvu oienja od grehova i pokajanja za ceo narod; otuda: period od pet godina, petolee. luscitet (lat. luscus kiljav, nlat. luscitas) med. kiljavost. lutein (lat. luteus ut, ukast) uta boja u liu biljaka i u umancetu. luteran pristalica uenja Martina Lugara (14831546), osniva nemake reformistike crkve; fig. otpadnik od prave vere, izdajnik. luteranizam pokret i uenje velikog reformatora i osnivaa nemake narodne crkve Martina Lutera. luteranstvo v. luteranizam. lutecij(um) (po latinskom nazivu Pariza

Lutecia) hen. element, lantanid, retka zemlja, hem. znak Lu, atomska masa 174,97, red. broj 71. lutirati (lat. lutare) gusto premazati lepkom, kitovati, zakitovati. lutrija (fr. lot, letterie) igranje srekama; klasna lutrija lutrija sa vie, obino pet, vuenja, sa tano utvrenim planom vuenja sreaka, koje se najee dele na etvrtine, polovine i cele; lutrijski zajam dravni zajam koji zajmodavcu daje izgled na izvlaenje kakvog veeg zgodit-ka, ali zato nosi manji interes. luf (eng. loof) mor. strana izloena vetru. luft (nem. Luft) vazduh. luftbad (nem. Luftbad) med. vazduno kupanje, leenje pomou svetlosti i vazduha; up. fototerapija. luftbalon (nem. Luft vazduh, fr. ballon vazduni balon, aerostat. luftirati (nem. Luft, liiften) vetriti, prove-travati. luft-linija (nem. Luft, lat. Ipea) vazduna linija, tj. najkrae rastojanje izmeu dva mesta na Zemljinoj povrini. luc sp. jedan od najteih skokova u umetnikom klizanju (nazvan po austrijskom kli-zau Alfredu Lutzu). lucerka (fr. luzerne) vot. v. lucerna. lucerna (fr. luzerne) bog. vrsta veoma izda-ne deteline, plava detelina. lucidan (lat. lux svetlost, lucidus) jasan, svetao blistav (npr. duh); svestan; lucida intervala v. interval. luciditet (nlat. luciditas) vedrina, bistrina, duha; jasnost, svesnost. lucidnost (nlat. luciditas) v. luciditet. lucimetar (lat. lux, lui svetlost, gr. te-tron merilo, mera) 1. instrumenat za me-renje jaine svetlosti, fotometar; 2. instrumenat za merenje isparavnog dejstva sunane svetlosti. Lucifer (lat. Lucifer=lux, ferre onaj koji nosi svetlost, svetlonosac) 1. astr. ime planete Venere kada se javlja pre izlaska Sunca, zornjaa, zvezda Danica; 2. vladar tame, poglavica avola, sotona, avo, po alegorinom prikazivanju proroka Isaije (14,12) i Luke (10,18).

lj
Lj, lj etrnaeste slovo irilske azbuke, a sedamnaesto nae latinice. ljaneros (tl. llaneros) pl. pastiri i odgajivai stoke koji ive na stenama panije i June Amerike; v. ljana. ljano (tl. Papo) velika, ravna i nepoumljena stepa u paniji i Junoj Americi koja, u doba kia, obraste bujnom travom i bujnim zelenilom; omiljeno prebivalite pastira i odgajivaa stoke; pl. ljanosi. ljarmavi (alb.) pl. Albanci dvoverci koji se prikazuju kao muslimani, a u stvari su, kod kue, potajno katolici. ljulj (lat. lolium) vot. vrsta trave, utrinac, vrat; zeljasta jednogodinja biljka, raste u usevima i po livadama.

A B E I Z O N R U
589/

M
M, m petnaeste slovo nae irilice, osamnaeste nae latinice; kao skraenica: M = rimski broj 1000; mr = magister; u eng. i fr. pa mister, mesje; na receptima: m = manipulus, misce, misecatur; m = metar; na = kvadrati metar; m* = kubni metar; M = marka (nemaki novac); mm = milimetar; mf. = mezoforte; muz. meno, mano, meco; gram. t. = maskulinum; hen. Mg = magnezijum; Md = mendeljevkjum; Mp = mangan; Mo = molibden.
mavi v. mafi. mag (gr. magos, lat. magus) staropersijski oboavalac vatre, naroito njegovi svetenici, koji su bili zvezdoznanci i tumai snova; istonjaki mudrac koji prevaru i praznovericu iskoriuje u vradbine i arolije; rec, vra, arobnjak. magaza (tur. magaza) prostorija u kojoj se dri ito, so ili druga roba, podrum; v. magacin. magazin (arap. mahhazin) l. duan, radnja, trgovina robom naveliko; 2. struni ili ilustrovani asopis, zbornik; v. i magacin. magazinaa (fr. magasinage) trg. vreme leanja robe u magacinu; magacinska tak-sa, learina; smetanje robe u magacin, u stovarite, u skladite. magaziner (fr. magasinier) v. magacioner. magacin (arap. mahhazin, fr. magazin, ital. magazzino) stovarite, skladite, spre-mite za robu; itnice, ambar; voj. slaga-lite ubojnog materijala; leite za metke u puci; v. i magazin. magacinirati smestiti (ili: smetati) u magacin (ili: u skladite, u stovarite). magacinska puka poj. puka sa magacinom ispod cevi u koji staje vie metaka, brzometka. magacioner (ital. magazziniere) upravnik, nadzornik, rukovalac magacina (stovarite, skladita). maga (maggi) poznati hranljivi zain za supe i orbe, sastavljen uglavnom od bilj-nih sastojaka (nazvan po pronalazau Ju-liju Magiju, 18461912). magija (gr. mageia) arolija, vradbina, vetina potinjavanja svojoj volji tajanstvenih sila prirode, duhova i demona. Verovanje u magiju je kaldejskog porekla, odakle se, preko Persije i Egipta, raspro-strlo ak na Zapad; bela magija ona koja priziva u pomo nebeske sile, tj. dobre duhove; crna magija ona koja priziva u pomo zemaljske sile, tj. zle duhove. magister (lat. magister) v. magister. magister (lat. magister) uitelj, nastavnik; uitelj slobodnih (humanistikih) umetnosti; zvanje koje se posle poloenog pro-pisanog ispita dodeljuje svrenim studentima treeg stupnja (postdiplomskih studija); magister farmacije diplomira-ni apotekar (skr. Mg ph.); magistar. magistsrijum (lat. magisterium) upravitelj-stvo, nadzornitvo, upraviteljska sluba, nadzornika sluba; upravljanje, nadzor; dostojanstvo magistra. magistrale (lat. magistralis uiteljski; glavni) svaka glavna linija (ili: pruga) u odnosu na sve drugostepene i sporedne linije koje iz nje izlaze (npr. glavni drum, glavna eleznika pruga, glavna vodovodna cev, glavni elektrini vod i DR-)magistralan (lat. magistralis) kolski, uiteljski; majstorski; vetaki, vet; glavni, poglavit, koji sainjava osnovu neega; med. izraen po propisu lekarevom; magistralna formula (lat. formula magistralis) recept koji je propisao lekar. magistrale (nlat. magistrale) voj. spoljanji greben linije utvrenja. magistrand (nlat. magistrandus) onaj koji se sprema da postane magistar. magistrat (lat. magistra tu) sudski (ili: policijski, samoupravni) slubenik; optinski sud, optinske vee, optina. magistratura (nlat. magistratura) upravio nadletvo, upravna vlast, poglavarstvo; poglavarsko dostojanstvo; ispit za zvanje magistra. magistrirati (lat. magister, magistrare) dobiti zvanje magistra na velikoj koli, postati magister. magian (gr. mageia, magos) aroban, arobnjaki; magini kvadrat kvadrat podeljen na kvadratie u koje treba upisati brojeve tako da zbirovi svih brojeva u

magiar

524

magnetoindukciJa

bilo kojoj vrsti, stupcu ili dijagonali budu jednaki; magina oko specijalna radio-cev u radio-prijemniku koja slui za podeavanje prijemnika na tanu du-inu eljene radiostanice. magiar (gr. mageia) arobnjak, vra. magia (gr. magma testo) med. gnjecava masa, mast; reojr. gradivo eruptivnih stena koje se nalaze u unutranjosti Zemlje u usijanom, tenom, kaastom ili kao testo gustom stanju. magmazona (gr. magma, zone pojas) kol. zana rastopljeno mase koja se, po miljenju nekih teologa, nalazi ispod vrste Zemljine kore. magmasfera (gr. magma, sphaira lopta) teol. v. magmazona. magmatizam (gr. magma) naziv za sve pokrete rastopljene uarene mase u unutranjosti Zemlje. Magia karta (lat. Magna charta, eng. The Great Charter Velika povelja) osnovni dravni zakon Engleske koji je, 15. juna 1215, odriui se nekih svojih prava, morao dati plemstvu i svetenstvu kralj John Lackland (Jovan Bez Zemlje), kojim su bili regulisani feudalni odnosi, svetenstvo izuzeto od nadlenost svetov-nih sudova itd. magia kum laude (lat. magna cum laude) sa velikom pohvalom, veoma pohvalio (u ocenjivanju uspeha na ispitima). magnalijum (gr. Magnesia) hem. slitina (legura) magnezijuma i aluminijuma (90 i vipge procenata), veoma laka, veoma vrsta i kao srebro bela; slui za pravljenje osetljivih analitikih vaga. magnet (ital., p. magnate, nlat. magnas, lat. magnus velik) 1. velikodostojnik, velika, velmoa; naroito: visoki dravni slubenik ili plemi od davnina (naroito u Ugarskoj i Poljskoj); 2. krupan sopstvenik zemlje, vlastelin; 3. krupan kapitalista, npr. finansijski magnat. magnezija (gr. Magnesia, nem. iz gr. Magnezija, grad u Maloj Aziji) hem. oksid magnezijuma (MgO); beli alkalni prah koji se dobiva od karbonata magnezijuma; upotrebljava se kao blago sredstvo protiv zatvora i kiseline. magnezij(um) (gr. Magnesia Magnezija, grad u Maloj Aziji) hem. elemenat, atomska masa 24,312, redni broj 12, znak Mg, beo, sjajan i vrlo lak metal; jako zagrejan zapali se i sagori jakom belom svetlou (magnezijumova svetlost slui za fotografske snimanja u mraku, davanje signala i dr.); magnijum, talcijum. magnezit (gr. Magnesia Magnezija, grad u Maloj Aziji) min. bezbojan ili ukast mineral, magnezijumov karbonat; upotrebljava se za pravljenje gorke soli i magne-zije.

magnet (gr. magnetis Hthos, Magnes lithos) ili prirodni magnet, mineral koji ima svojstvo da privlai i dri gvozdena tela (nazvan po gradu Magneziji, gde su ga stari Grci prvi put nali); vetaki magnet, onaj koji se dobije kada se komad elika prevlai u jednom smeru prirodnim magnetom. magnetizam (gr. Magnes Hthos) svojstvo izvesnih tela, gvozdene rude, da privlae i dre druga tela u kojima ima gvoa; prirodna sila ije se dejstvo ispoljava u takvim pojavama privlaenja (i odbijanja); nauka o magnetnim pojavama; ivotinjski magnetizam magnetna sila za koju se pretpostavlja da postoji u ivotinjskom, naroito u ovejem organizmu, pomou koje neki ovek moe da vri znatan uticaj na volju i na telesno stanje nekoga drugog oveka; up. somnambulija. magnetizer (fr. magnetiseur) stariji naziv za hipnotizera. magnetizirati (nlat. magnetizare) l. preneti magnetna svojstva sa magneta na gvoe koje nije magnet; 2. po metodu dr Mesmera trljanjem ili pravilnim kretanjem ruke i dodirivanjem (manipulacijom) probuditi u ovejem telu skrivene sile i na taj nain leiti bolesti; 3. dovesti nekoga u stanje magnetinog sna; 4. imati neodoljiv uticaj na koga, neodoljivo privui ili privlaiti koga. magnetizmomanija (gr. Magnes magnet, ta-a pomama, ludilo) med. bolest govorenje u snu. magnetizovati (nlat. magnetizare) v. magnetizirati. magnetisati (nlat. magnetizare) magnetizirati. magnetit (gr. Magnes i nastavak -ites) gvozdena ruda (Fe3O4) na kojoj je prvo primeeno magnetno svojstvo privlaenja. magnetian (gr. nlat. magneticus) koji ima privlanu silu magneta; fig. neodoljivo privlaan, neodoljiv; up. magnetski. magnetni (gr. Magnes) v. magnetski. magneto- (gr. Magnes) predmetak u sloenicama sa znaenjem: magnet, magnetski, magnetni. magnetograf (gr. Magnes, grapho piem) magnetometar koji automatski belei veliinu zemnomagnetskih kolebanja (ako belei deklinaciju = deklnnograf, ako belei inklinaciju = inklinograf. magnetodetektor (gr. magnetis, lat. detegere) vazduhoplovni ureaj na bazi magnetizma za traenje i odreivanje poloaja pod-mornica protivnika. magnetoelektricitet (gr. Magnes, elektron) fiz. elektrina struja koja je izazvana pomou magneta. magnetoindukciJa (gr. Magnes, lat. inductio) fiz. izazivanje elektrine struje pomou relativnog kretanja elektrinog provod-nika i magneta.

magnetologija

525

maija

magnetologija (gr. Magnes, logia) nauka o magnetu i magnetizmu. magnetometar (gr. Magnes, metron merilo, mera) instrumenat za tano odreivanje magnetske deklinacije i za merenje jaine Zemljinog magnetizma; naprava kojom se sigurno i brzo ispituje sadrina Zemljine kore u svrhu otkrivanja nalazita bogatih rudom i naftom. magneton (gr. Magnes) elementarna jedinica magnetskog momenta; magnetski moment izazvan rotacijom elektrona i protona. magnetopat (gr. Magnes, pathos bol) v. magnetizer. magnetoskop (gr. Magnes, skopo gledam) fiz. ureaj za registrovanje i reprodukciju TV programa na magnetskoj traci. magnetostrikcija (gr. magnetis, lat. strictu-ga stezanje) osobina izvesnih metalnih legura da se stavljene u promenljivo mag-netsko polje izduuju i skrauju u istom ritmu kao i promene magnetnog polja. magnetoterapija (gr. Magnes, therapeia leim) med. leenje ivanih oboljenja putem ivotinjskog magnetizma, osnovano na dejstvu sugestije. magnetofon (gr. Magnes, phone glas) aparat koji belei govor na traci prevuenoj gvozdenim prahom, tako da se zvuk na nju prenosi elektromagnetskim putem, i zatim moe da se reprodukuje. magnetohemija (gr. Magnes, chemeia) nauka koja prouava vezu magnetskih i dijamagnetskih svojstava hemijskih elemenata sa njihovim hemijskim svojstvima. magnetohidrodinamika (gr. Magnes, hydor voda dynamis) fiz. moderna grana fizike, koja prouava svojstva jonizovanih gasova (plazme). magnetron (gr. Magnes elektron) elektron-ska lampa u kojoj na elektrone koji protiu dejstvuje spoljanje magnetsko polje; slui za proizvodnju vrlo kratkih radio--talasa. magnetski (gr. magnetikos) koji ima pri-vlanu silu magneta; magnetska igla igla koja zauzima pravac sever-jug, igla koja zauzima pravac magnetnog podnevka (ili: meridijana); magnetska indukckja v. mag-netoindukcija; magnetsko leenje primena ivotinjskog magnetizma u leenju bolesnika; magnetsko polje okolina magneta do daljine na kojoj se jo opaa njegova sila, njegovo dejstvo; magnetni. magnijum (nlat. magnium) hem. v. magnezijum. magnilokvencija (lat. magnus velik, loqui govoriti) hvalisanje, hvalisavost, razmetljivost. magnifikan (lat. magnificus) velianstven, velelepan, divan; divotan, sjajan, uzvien, raskoan. magnifikacija (lat. magnificatio) velianje, slavljenje, uzdizanje hvalama. magnifikus (lat. magnificus) velianstven, sjajan; plemenit, uzvien; titula rektora

univerziteta (na nekim univerzitetima Zapada, rektor magnifikus"). magnificencija (lat. magnificentia) vele-lepnost, velianstvenost, divotnost, ra-skonost. magnovenje (stslov.) tren, trenutak, trenut. magnolije (Magnolia) bog. ukrasno drvee i bunje iz fam. Magnoliaceae, duguljastog lia, belih ili crvenih cvetova slinih lali; raste u Sredozemlju i toplim krajevima (naziv po Pjeru Magnolu, francuskom botaniaru). magnus (lat. magnus) velik, naroito kao sastavni deo imena vladara. magot (hebr.) zool. vrsta majmuna bez repa; ivi u severnoj Africi i oko Gibralta-ra; lako se pripitomljava. Magreb (arap. aG maghrib zapad) zajedniki naziv za arapske zemlje u zapadnom delu severne Afrike (Maroko, Alir i Tunis). madam (fr. madame) gospoa, gospa, milostiva gospoa, milostiva, izraz kojim se oslovljava udata ena, u Francuskoj i Engleskoj takoe i ugledne starije devojke. madarozis (gr. madarosis) med. elavljenje, elavost; naroito: opadanje trepavica; madezis. madezis (gr. madesis) med. v. madarozis. madeira (port. Madeira) v. madera. madera (p. madera) vrsta odlinog vina sa ostrva Madere. madefakcija (nlat. madefactio) vlaenje, kvaenje, kropljenje.. madlen (fr. madeleine) fig. pokajnica (po biblijskoj Magdaleni Pokajnici). madlonete (fr. madelonnettes) pl. 1. pokajni-ce, bive razvratno sene koje u manastirima okajavaju svoje grehe, nazvane po novozavetnoj Magdaleni (= Madleni) Pokajnici; 2. manastiri ili zavodi u kojima one ive. madmoazel (fr. mademoiselle) gospoica. Madona (ital. Madonna) moja gospoa; slikarske ili plastino prikazivanje bogorodice koja dri u naruju malog Isusa, esto okruena i svetiteljima. madrac v. matrac. madrigal (gr. mandra tor, fr. madrigal, ital. madrigale) poet. prvobitno: pesma koju su pevali pastiri, pastirska pesmica; od Petrarke: kratka idilina pesma; docnije: idilina aljiva pesmica; muz. vrsta umetniko horske pesme, naroito negovana u XVI i HUP veku. maarizacija pomaarivanje, pretvaranje u Maare nemaarskog stanovnitva, naroito slovenskog. Maarorsag (ma. Magyarorszag) maarski naziv bive Kraljevine Ugarske. Maenta (ital. Magenta) l. grad u severnoj Italiji gde su, 4. juna 1859. Francuzi i Pijemontezi pobedili austrijsku vojsku; 2.maenta vrsta crvene anilinske boje. maije (gr. mageia) v. magija.

maijski

526

majstergezang majnher (hol. mynheer) izraz kojim se oslovljavaju u Holandiji; gospodine, moj gospodine; nadimak za Holanane. majolika (ital. Majolica, Majogsa) posude izraene od fine ilovae, sa belom glazu-rom i umetniki iarane, raene naroito u XVI veku, kada su najvei umetnici, ak i Rafael, iz linog zadovoljstva radili slike na takvim posudama; naziv po ostrvu Majorka ili Majolika. majonez (fr. mayormaise) kup. vrsta hladnog umokca (sosa) od kiselog skorupa (milerama), limunova soka, ulja i umanaca, koji se jede uz hladno peenje i ribu. major (lat. magnus velik, major vei) stariji od dva brata; up. senior; log. prva premi-sa u zakljuku; voj. poetni in vieg oficira; upravnik, nadzornik imanja; maor. majora (lat. maiora se. vota) pl. veina glasova, nadmonost u glasovima; per majora (lat. per maiora) veinom glasova. majoran (ital. majorana, nlat. majoraca) bog. poznata batenske biljka iz porodice usnatica ije se lie upotrebljava (kao miroija) za zaine. majorat (nlat. majoratus) utvren red nasledstva koji daje pravo nasledstva najstarijem lanu porodice. Ovde spada: primogenitura pravo prvoroenog, po kome najstariji lan iz najstarije linije srodstva prima nasledstvo; senioratpo kome najstariji lan porodice uopte ima pravo nasledstva; majorat u uem smislu po kome prima nasledstvo najblii srodnik prema stepenu srodstva, a kada ima vie podjednako bliskih srodnika, onda nasle-uje najstariji; neotuiva imovina, ne-kretnina. majordoma (p. mayordoma) nadzornik kue; upravnik imanja, glavni nadzornik. major domus (lat. maior domus) najvii dvorski i dravni slubenik u staroj franakoj dravi, nastojnik kraljevskog dvora i zastupnik kraljev; docnije, pod slabim vladaocima, esto imao svu vlast u svojim rukama, npr. Pipin Heristalski, Karlo Martel, Pipin Mali. majoren (nlat. majorennis, lat. major annis) pr. punoletan. majorevitet (nlat. majorennitas) prav. punoletstvo, punoletnost. majorizirati (lat. maior vei) nadglasati, nadglasavati, nadvladati veinom glasova, npr. protivniku stranku. majoristi (lat. maior) pl. u katolikoj crkvi: nosioci viih svetenikih inova, od subakona navie. majoritet (nlat. majoritas) veina, veina glasova; supr. minoritet. majstergezang (nem. Meistergesang) lit. umetniko lirsko pesnitvo kojim su se, u XIV veku, bavili u Nemakoj tzv. majsto-ripevai"; v. majsterzingeri.

maijski (gr. magos, lat. magus) vraarski, vradbinski, arobnjaki; aroban. maioniar (gr. magos, lat. magus) vra, arobnjak, vetak u izvoenju tobonjih natprirodnih pojava, koje su, u stvari, vete prevare i obmane. maestozo (ital. maestoso) muz. velianstveno, sveano. maestral (ital. maestrale) severozapadni vetar koji duva na Jadranskom i Sredoze-mnom moru. maestro (ital. maestro, lat. magister) majstor, uitelj, umetnik, vetak; naroito: veliki majstor u stvaranju muzikih dela, uitelj muzike; veliki vetak u ahu; gospodin, gospodar, pretpostavljeni. maong (kin. mah-jong) kineska igra, slina dominama, sa 144 kamena, u kojoj sude-luju etiri igraa. mazdaizam (stpers.) vera starih Persija-naca. mazohizam izopaena spolna strast koja se sastoji u tome to neki mukarac ili neka ena osea povean spolni nadraaj i uivanje ako joj osoba suprotnog spola zadaje telesne bolove, npr. ako je tue, tipa, ujeda i sl.; ova izopaenost nazva-na je po nem. piscu Leopoldu Saher--Mazohu (1836 1895), koji ju je u svojim pikantnim romanima i novelama prikazivao; up. sadizam. mazurka (rus., polj. mazurek) poljski narodni ples u 3/4 takta, veoma iva igra (nazvana po oblasti Mazuriji). mazut (rus.) ostatak od destilacije petroleja, teno gorivo. maina (ital. ammainare spustiti) tiina bez vetra na vodi. maj (lat. maius) ime petog meseca u godini, svibanj, ima 31 dan (nazvan po rimskoj boginji prirode Maji). maja (tur. taua) kvasac; vakcina, serum. majasil (tur. mayasil) med. 1. vrsta kone bolesti od koje ispuca koa po rukama i stopalima; 2. uljevi, hemoroidi. majdan (arap. ma'dan, ma'din, tur. maden) mesto gde se kopa ruda ili kamen, rudnik. majestet (lat. maiestas, fr. majeste) najvia i najvea vlast i najvie dostojanstvo; titula careva, kraljeva i njihovih ena; velianstvo. majestetian (lat. maiestas) velianstven, uzvien; kraljevski, vladarski. majeuzis (gr. maieusis) med. vrenje poroaja, poraanje. majeutika (gr. maieutike) vetina vrenja poroaja, babika vetina; fin. vetina kojom je Sokrat, ija je mati bila babica, umeo da zgodnim pitanjima i odgovorima izvue tano saznanje koje je nesvesno amilo u nekom oveku; meja. majeutiki (gr. maieutiks) koji pripada babikoj vetini, babiki.

majsterzengeri

527

makleraa

majsterzengeri (nem. Meistersanger) pl. lit. v. majsterzingeri. majsterzingeri (nem. Meistersinger) pl. lit. majstori-pevai", nemaki pesnici iz graanskog reda, u XIV veku, koji su se u svojim profesionalnim udruenjima bavili umetnikim pesnitvom (majsterge-zang), drei se strogo pesnikih propisa, koji su bili izloeni u njihovoj tabu-laturi. majstor (nem. Meister, lat. magister) zanatlija, naroito onaj koji je poloio majstorski ispit i stekao majstorsko pravo; uitelj, onaj koji je u emu dostigao savrenstvo, umetnik, vetak. majuskuli (lat. majusculus povei, ovei) pl. tip. velika slova, poetna slova; tam-panje samo velikim slovima, iz verzala; supr. minuskuli. Makabejci pl. v. pod makabijada. makabijada sp. priredba na kojoj se okupljaju Jevreji sportista iz celoga sveta, u Izraelu, gde se takmie u svima vrstama sporta i vetina, jevrejska olimpijada (naziv po jevrejskoj vladalakoj porodici Makabejaca, iz P veka pre n.e.). makabr (fr. danse macabre) mrtvaka igra, mrtvaki ples, slikovito prikazivanje tzv. mrtvakog plesa na grobljanskim zidovima; predmet mnogih alegorijskih slika i motiv u mnogim umetnostima. makadam (eng. macadam) nain izraivanja ulica i puteva, kod koga se kolovoz obino sastoji samo iz dobro nabijenog sloja istucanog kamena, nazvan po pronalazau John London Mas Adam-y (17561836); graa od koje se pravi makadamisan put. makadamizirati (eng. macadam) raditi ulicu ili put nabijanjem kolovoza slojem istucanog kamena; up. makadam. makaze (arap. maqass, tur. makas) noice, kare. makako (port. tasaso) zool. morska maka, vrsta majmuna koji ive na obali Gvineje, Angole itd. makame (arap. makameh) knjievni skup na kome uesnici zabavljaju jedni druge itanjem duhovitih knjievnih radova; prie napisane u umetnikom, polupesnikom obliku, koji je naroito usavrio arapski pesnik Hariri. makao (braz. glasao) zool. brazilijanski papagaj sa dugim repom. makara (tur. makara) l. vitao; naprava pomou koje se diu predmeti uvis ili sputaju nanie. 2. maina za pobijanje u zemlju stubova (drvenih, elinih, armi-ranobetonskih); 3. cev, kalem; tkaki unak. makaron (ital. macarone, fr. macaron) kola-i od badema. makaroni (ital. maccaroni) pl. vrsta suvog testa, fabriki izraenog od brana tzv. tvrde penice" u obliku dugih upljih cevica (veoma omiljeno narodno jelo u

Italiji); podrugljivo: Italijani; maka-ronski stihovi aljivi stihovi u koje su umeane rei iz drugih jezika. makartizam naziv za reakcionarnu politiku koju je vodio ameriki senator Dozef R. Makarti (Joseph McCarthy, 190957) pod parolom borbe protiv komunistike opasnosti". makasar-ulje farm. ulje koje pomae rastenju kose, nazvano po gradu Makasaru u Indiji. makat laka vunena tkanina sa krstiima, za prekrivanje divana, kreveta itd. maketa (fr. maquette) prva vajarska skica od ilovae, voska ili gipsa (obino umanjena), model neke palate, crkve, sta-tue, knjige i dr. maki (fr. maquis ikara, ikarje, zemlji-te obraslo bunjem) pl. umski ljudi"; naziv za francuske rodoljube koji su, u vreme drugog svetskog rata, ustali protiv Nemaca-okupatora i vodili protiv njih uspene gerilske i druge operacije (maki je, prvobitno, znailo ibljak" koji je nekada bio postojbine i utoite korzi-kanskih pastira i svakoga koji je doao u sukob sa sudom i zakonom). makijavelizam uenje ital. dravnika i istoriara Nikole Makijavelija (Niccolo Machiavelli, 14691527), izloeno u njegovoj knjizi Vladalac" (II Principe), kojim preporuuje da se vladaoci u svom radu pridravaju samo neogranienih naela mudrosti, ne vezujui se nikakvim zakonima morala i sentimentalnim obzirima, tj. da ne prezaju ni od kakvih sredstava samo da bi doli do cilja, sa geslom: cilj opravdava sredstva. makijavelist(a) (ital. Machiavelli) onaj koji se rukovodi ili koji smatra da se treba rukovoditi naelom: cilj opravdava sredstva, pristalica makijavelizma. makijavelistiki (ital. Machiavelli) koji je u duhu makijavelizma, podmukao, neveran, bezobziran, kome je glavno postignue cilja. makimono (jap.) v. kakemono. makinjon (fr. maquignon) vet trgovac konjima, dambas koji mesto dobrih konja podmee arum-kon>e; fig. vet posrednik, posrednik-vrdalama (npr. makinjonska politika). makinjonaa (fr. maquignonnage) trgovanje konjima, dambastvo, dambaenje; fig. podvaljivanje, podvala, prevara. makler (nem. Makler) trg. posrednik, lice koje za raun nekoga drugog posreduje pri ugovorima o kupovini ili prodaji robe, hartija od vrednosti, pri obezbeenju, oda-iljanju ili prevozu, i to vri kao stalno zanimanje: mekler, broker, senzal. makleraa (nem. Makler) trg. nagrada koju makler dobiva za svoje posredovanje, a ija je visina obino odreena berzan-skom uredbom ili po obiaju koji vlada na

528
tritu, ili prema tome kako su obe strane ugovorile: mekleraa, senzarija. mako crvenkastouti egipatski pamuk, odline kakvoe (nazvan po Mako-beju, koji se najvie bavio gajenjem ovog pamuka). makrela (hol. makreel, nlat. macarellus) zool. skua, kombra (vrsta veoma ukusne morske ribe). makro (fr. maquereau) 1. peza, podvoda; muibabi, uljez; sopstvenik javne kue, kupler. makro- (gr. makros) 2. predmetak u sloenicama sa znaenjem: velik, visok; dug, dugotrajan. makrobioza (gr. makros, bios ivot) dug ivot, dugovenost. makorbiotika (gr. makros, bfos) vetina dugog ivljenja, nauka o uvanju i odra-vanju zdravlja uopte, nazvana po isto-imenoj knjizi Kristofa Vilhelma Hufe-landa (1796); dijetetika, higijena, orto-biotika. makrobiotian (gr. makrobiotos) koji dugo ivi, dugovean; koji se tie produenje ivota, koji pomae produenju ivota. makroglosija (gr. makros, glossa jezik) med. neprirodno uveanje jezika, kao posledica proirenosti limfnih sudova (mahom u roen nedostatak). makrodaktil (gr. makrcs, daktylos prst) med. dugoprsti, onaj koji ima dugake prste. makroekonomija (gr. makros, oikonomia upravljanje kuom) deo ekonomije koji prouava drutvenu privredu kao celinu, za razliku od mikroekonomije koja prouava pojedinane ekonomske pojave. makrokefalija (gr. makros, kephale glava) med. nenormalno poveanje lubanje. makrokosmika (gr. makros, kosmos svet, vasiona) pl. spoljanje stvari, stvari iz spoljanjeg sveta; up. kosmos. makrokosmologija (gr. makros, kosmos, logia) nauka o stvarima i pojavama iz spoljanjeg sveta. makrokosmos (gr. makros, kosmos) svet u velikom, veliki spoljni svet, vasiona, svemir (supr. mikrokosmos). makrolingvistika (gr. makrs, fr. linguistique) 1. lingvistika kao kompleksna i ujedno jedinstvena nauka; 2. grana lin-gvistike koja se bavi ispitivanjem jezika u najirim razmerama putem statisti-kih metoda. makrologija (gr. makrologfa) opirno govorenje, opirnost, sklonost dranju dugih i opirnih govora. makromeran (gr. makros, rneros deo) mat. kae se za kamen iji se sastojci mogu videti i razaznati golim okom, fanerome-ran (supr. mikromeran). makronozija (gr. makros, nosos bolest) med. dugotrajna bolest, iznurenost. makroplasija (gr. makros, plasso uoblia-vam, gradim) med. prekomerna razvijenost pojedinih delova tela.

makrociti makropnoja (gr. makros, pneo diem) med. duboko i lagano udisanje vazduha. makropoda (gr. makros, pus, podos noga) pl. zool. glodari sa dugakim zadnjim nogama. makropsija (gr. makros, opsis vid, vienje) med. vienje stvari u poveanom obliku, bolest oiju koja dolazi usled slabosti izvesnih spoljnih onih miia, zbog ega izgleda da su predmeti vei i dalji no to su u stvari; megalopsija. makroptera (gr. makrs, pteron krilo) pl. zool. insekti sa dugakim krilima. makroskopija (gr. makros, skopeo posmatram, gledam) posmatranje, ispitivanje golim okom (supr. mikroskopija). makroskopian (gr. makros, skopeo) golim okom vidljiv, koji se moe videti bez lupe ili mikroskope (supr. mikroskopian). makroskopski v. makroskopian. makrosomija (gr. makros, soma telo) gorostasna razvijenost celog tela, svih njegovih delova; gigantizam. makrosporangija (gr. makrs, spora seme) bog. deo biljke u kojem se razvijaju makrospore. makrospore (gr. makros, spora) al. vot. enski spolni organi kod bescvetnica. makrostihian (gr. makros, stfchos) koji ima dugake redove, sa dugim redovima ili stihovima. makrostomian (gr. makros, stma usta) sa velikim ustima. makrostruktura (gr. makros, lat. structura sklop, sastav) graa i sastav nekog prirodnog objekta npr. kamena, koji se mogu videti i raspoznati golim okom. makrotija (gr. makros velik, us gen. otos uho) med. nenormalna razvijenost uiju, uha-tost, uatost. makrofauna (gr. makros, nlat. fauna ivotinjski svet) zool. deo faune koji obuhvata ivotinje koje se mogu videti golim okom; supr. mikrofauna. makrofon (gr. makros, phone glas, zvuk) koji ima jak glas, sa glasom (ili: zvukom) koji se daleko uje. makroftalmos (gr. makros, ophthalmos oko) ovek krupnih oiju, krupnooki. makroheir (gr. makro-cheir) onaj koji ima duge ruke, dugoruki. makrohejlija (gr. makros, cheflos usna) med. odebljanje gornje i donje usne, kao posledica hroninog zapaljenja. makrohir (gr. makro-cheir) v. makroheir. makrocefal (gr. makros, kephale glava) onaj koji ima preterano veliku lubanju (ili: glavu), glavonja, glavatilo. makrociti (gr. makros, kytos uplje telo, bokast sud) pl. ned. izvanredno velika crvena krvna zrnca koja se nalaze kod perni-ciozne anemije, malarije, trovanja krvi i drugih bolesti: megalociti, megaloblasti, gigantociti.

makrura

529

malvacee
malaga vrsta uvenog slatkog i aromatinog vina, nazvanog po panskom gradu Malaga. malagma (gr. raalagma) med sredstva za omekavanje, obloga, sredstvo za uminjavanje bola, zavoj koji ublaava bol. maladerija (fr. maladie bolest) bolnica, naroito bolnica za gubavce. malakija (gr. malakia) med. v. malacija. malakodermi (gr. malakos mek, erma koa) pl. zool. mekuci; puevi, koljke i glavonoci; moluske. malakozoe (gr. malakos, zoon ivotinja) pl. zool. mekuci; v. malakodermi. malakozoologija (gr. malakos, zoon ivotinja, logia) zool. v. malakologija. malakolit (gr. malakos, lithos kamen) min. meki kamen, augitu srodna vrsta kamena. malakologija (gr. malakos, logia) zool. nauka o mekucima. malak-osteon (gr. malakos, osteon kost) med. omekavanje kostiju. malaksacija (nlat. malaxatio) med. umekavanje, ublaavanje. malaksirati (lat. malaxare, gr. malasso) razmekavati, mesiti, gnjeiti. malaktika (gr. malasso, nlat. malactica) pl. med. sredstva za omekavanje (ili: za ublaavanje, za uspavljivanje). ma l anti ak (gr. malaktikos) med. omekavan, koji omekava. ublaavan, koji ublauje, uspavljuje. malandrija (lat. malandria, ital. malandra) vet. vrsta konjske bolesti: pauk. malarija (ital. malaria, mala aria rav vazduh) med. hronina i povratka grozni-na bolest izazvana ubodom komarca mala-riara Anopheles maculipennis. malarijatifoid (ital. malaria, gr. typhos para, dim, eidos vid, oblik) med. istovremeno oboljenje od malarije i tifusa; malarija koja se razvija kao tifus. malarni (lat. mala obraz, nlat. malaris obra-zni) obrazni, koji pripada obrazu, koji se tie lica ili obraza. malati (nem. malen) raditi ivopis, slikati bojom; up. molovati. mala fide (lat. mala fide) u zloj nameri, zlonamerno, podmuklo. malahit (gr. malache crni slez) min. mine-ral, uglavnom karbonat bakra, esto gradi bubreaste mase koje su u unutranjosti koncentrine, te otuda, uglaan, pokazuje divne zelene are u raznim prelivima. malacija (gr. malakia mekoa, slabost) med. bolesna elja za jelom, naroito kod trudnih ena; malakija. malvasija (ital. malvagia, malvasia) uveno balzamsko i slatko crno vino koje se prvobitno dobivalo u Napoli di Malvasija, na istonoj obali Peloponeza, a docnije presaeno i na ostala grka ostrva, u sred. veku veoma cenjeno; takoe: vrsta vetakog spravljanog francuskog vina od muskata. malvacee (nlat. malvaceae) pl. bog. slezovi.

makrura (nlat. macrura) pl. zool. ptice sa dugakim repom kod kojih je rep dui od nogu; dugotrbi raci. maksvel fiz. jedinica za merenje toka mag-netske indukcije, oznaka Mh; nazvana po eng. fiziaru D. K. Maksvelu (1831-1879). maksi (lat. maximus) pojam u novoj modi, koji oznaava haljine i suknje do peta; supr. miii. maksila (lat. maxilla) zool. vilica. maksilaran (lat. maxillaris) koji se tie vilica ili pripada vilicama, vilini. maksima (lat. maxima sc. regula) osnovno naelo koga se ovek pridrava u ivotu i radu, rukovodna misao, pravilo, lozin-ka; izreka, kratko i jasno nekazana misao; muz. najvea ili najdua nota. maksimalan (nlat. maximalis) najvei, najvii, preko koga se vie ne moe (npr. brzina, teina, iznos itd.); sulr. minimalan. maksimalne (lat. maximum najvea vrednost, najvei iznos) pl. pripadnici grupe ruskih socijaliste revolucionara (esera), koja se 1906. izdvojila i borila za tzv. maksimalni program, trudbeniku republiku, a raspala se posle oktobarske revolucije. maksimirati (nlat. raaximare, fr. maximer) utvrditi (ili: utvrivati) najveu vrednost (ili: cenu) emu; povisiti (ili: poviavati) do najvieg stupnja; maksi-mirane cene propisane, najvie cene po kojima se izvesni robni artikli mogu i smeju prodavati. maksimum (lat. maximum) ono to je najvee ili najvie: najvia vrednost, najvii stupanj.; najvea koliina; najvea cena, najvea suma; najvea kazna; supr. minimum. maksimus (lat. maximus) najvei, najvii. maksuz (arap. majjsus, tur. mahsus) naroit, specijalan, osobit; maksuz selam naroit, topli pozdrav. makuba vrsta finog duvana-burmuta koji ima miris ljubiice (nazvan po distriktu Makuba na Martiniku, gde se kultivie i izrauje). manula (lat. macula) mrlja, pega; ig srama, ljaga, sramota; med. mestimina, manja ili vea, promena u boji na koi. makulatura (nlat. maculatura) umrljani i pokvareni tampani tabani hartije koji se upotrebljavaju za pakovanje, ravo od-tampan tabak; fig. knjievni rad bez ikakve vrednosti, rukopis za ko". makulirati (lat. maculare) uprljati, ispr-ljati, umrljati (hartiju pri tampanju); izbrljanu ili pokvarenu hartiju upotrebiti za pakovanje. mal (arap. mal) dobro, imanje, svojina, gotov novac, bogatstvo. mala v. mahala.

34 Leksikon

malverzant

530

maltuzijanizam
malinkonikamente (ital. malinconicamente) muz. v. melankoliko. malinkoniko (ital. malinconico) muz. v. melankoliko. maliforman (lat. malum jabuka, nlat. maliformis) u obliku jabuke, jabuast. malicija (lat. malitiaj zloba, pakost, podmuklost; nevaljalstvo, ugursuzluk. maliciozan (lat. malitiosus) zloban, pakostan, podmukao, lukav; nevaljao. maliciozitet (nlat. malitiositatis) zloba, pakost, podmuklost; nevaljalstvo, ugursuzluk. malicioznost (nlat. malitiositas) v. maliciozitet. malnutricija (lat. male ravo, nutrire hraniti, nlat. malnutritio) med. rava ishrana, tj. jednolika, ravo pripremljena, neukusna itd. hrana, iji sastojci nisu u dobrim razmerama. Malteanin (ital. Maltese) v. Maltezac. Maltezac (ital. Maltese) l. stanovnik ostrva Malte, Malteanin; vitez sa Malte, tj. lan kaluerskog reda sv. Jovana, koji je osnovan u doba krstakih ratova; 2. mal-tezac luksuzni pas sa isto belom i kao svila mekom dlakom, crnim nosom i oima. malter (nem. Mortel) smesa od jednog dela krene kae i 3 do 4 dela peska, na vazduhu otvrdne, jer se suenjem iz njega gubi mehaniki vezana voda. maltoza (nem. Malz slad) hem. vrsta eera koja nastaje uticajem slanog ekstrakta na skrob, kristalie u finim belim iglicama. maltretirati (lat. male tractare, fr. maltraiter) zlostavljati, kinjiti, muiti, ravo postupati s kim. maltuzijanac pristalica maltuzijanizma. maltuzijanizam soc. uenje engleskog nacionalnog ekonoma Tomasa Roberta Maltusa (17661834) po kojem se tenja mnoenja stanovnitva kree u geometrijskoj, a proizvodnja ivotnih sredstava u aritmetikoj progresiji, ime objanjava sva drutvena zla i bedu siromanih slojeva naroda; kasniji razvoj ukazao je na suprotne tendencije od onoga to je iznosio Maltus, npr. u visokorazvijenim zemljama dolo je do snienja stope rasta stanovnitva, pa se sve vie prihvata gledi-te, koje je jo Marks izrekao, da je razvitak stanovnitva istorijski uslo-vljen proces, to e rei u zavisnosti od delovanje biolokih, demografskih, so-cioekonomskih, kulturnih i drugih i-nilaca, te se ne moe izolovano posmatrati; neomaltuzijanizam pokret koji polazi od istih argumenata kao Maltus, istiui da je porast stanovnitva osnovni uzrok bede u mnogim zemljama, kao i proletarijata u gradovima, pa smatra da je interes drutva odn. drave da ograni-i umnoavanje stanovnitva.

malverzant (fr. malverser) onaj koji ne vri ispravno i poteno svoju slubu, proneverilac, utajiva. malverzacija (fr. malversation) neisprav-nost u vrenju slube, pronevera, utaja; zloupotreba slubenog poloaja zbog primanja mita. malverzirati (lat. male versare, fr. malverser) proneveriti, proneveravati, vriti pronevere, utajiti, utajivati. male (lat. male) pril. zlo, ravo. maleabilan (nlat. malleabilis) kovan (metal), koji se daje (ili: moe) kovati. malevolentan (lat. malevolens) zlonameran, zloest, zlurad; supr. benevolentan. malevolencija (lat. malevolentia) zluradost, zlonamernost; nenaklonost. malez (fr. malaise) med. kenjkavost, slabost, oseanje telesne nelagodnosti. maleni (lat. malleus sakagija) vet. preparat izraen od bacila sakagije; slui za utvrivanje postojanja sakagije; up. maleinizicija. maleinizicija (lat. malleus sakagija) vet. nauna proba kojom se utvruje da li su kopitari zaraeni sakagijom ili nisu; up. maleni. maleolaran (lat. malleolus ekii) aiat. u-kljeni, glenjeni, koji se tie uklja ili glenja, koji pripada uklju ili glenju. maler (nem. Maler) 1. slikar-umetnik, ivopisac; kod nas: moler slikar-zanatlija, mazalo. maler (fr. malheur) 2. nesrea, neprilika, zao udes, neprijatan sluaj. maleraj (nem. Malerei) slikarstvo kao umetnost, ivopis; up. moleraj. malerozan (fr. malheureux) nesrean, zlosrean, baksuz. maleus (lat. malleus) l. vet. v. sakagija. maleus (lat. malleus eki) 2. aiat. naziv za najveu slunu koicu u srednjem uhu. maligan (fr. malligand) l. aparat za brzo odreivanje koliine alkohola u vinu; zasniva se na principu da je taka klju-anja vina nia to je sadrina alkohola vea; nazvan po pronalazau, fr. eno-logu Maliganu (up. ebulioskop); 2. proce-nat alkohola u vinu, npr.: vino je jako 12 maligana. maligan (lat. malignus zloudan, zlurad, opak) med. maligni tumor zloudni tumor, onaj koji se sastoji od nezrelih elija i prodire duboko u tkiva irei se i po drugim mestima tela putem telesnih sokova i tenosti (limfom i krvlju); supr. benigni. malignitet (lat. malignitas) zlobnost, pakost, opaina, zluradost; med. opakost. malignus morbus (lat. malignus morbus) med. opaka bolest, teka bolest. malizam (lat. malum zlo) fil. uenje da u svetu i ivotu, zbog stalnog kretanja i menjanja, ima vie zla, bola i trpljenja nego zadovoljstva i radosti.

maltuzijanist(a) maltuzijanist(a) v. maltuzijanac.

531

mandarina

malum (lat. malum) zlo, nesrea, nevolja; muka, jad, bolest; malum necesarijum(lat. malum necessarium) nuno zlo (ranije i definicija, pojmovna odredba ene). malc (nem. Malz) slad, svako ito koje se vetaki dovede do klijanja, naroito sirovine koje se upotrebljavaju u fabri-kaciji piva i piritusa, u prvom redu jeam, u ijim se klicama tada stvara dijastaza, koja pretvara jemeni skrob u eer (maltoza); malc ili slad je u stvari, tako promenjen jeam. malcbonbone (nlat. Malz, fr. bonbon) pl. bonbone koje se spravljaju od sladovog ekstrakta i obinog eera. mama (lat. mamma) sisa, dojka; u dejem govoru: majka. mamalije (nlat. mammalia) pl. zool. sisari, sisavci. mamaliologija (lat. mammalis, gr. logia) zool. nauka o sisarima. mameluk (arap. mamluk, ital. mammalucco) 1. rob roen od roditelja hriana a vaspitan u muslimanskoj veri; 2. pripad-nik nekadanje telesne garde egipatskih sultana; 3. pripadnik Napoleonove telesne strae; 4. danas: otpadnik od vere, renegat; takoe: slepi sluga i branilac ega, npr. vlade, reima i sl. mameluci (tl. mamelukos) pl. deca belaca i Indijanaca u Brazilu. mamzel (fr. mamselle) izraz kojim je, u HU veku i prvoj polovini XIX veka, oslovlja-vana devojka iz graanskog stalea, gospoica. mamila (lat. mammilla) znat. bradavica (na sisi). mamilaran (lat. mammilaris) bradaviast, poput snene bradavice. mamifere (lat. mamma sisa, dojka, fero nosim) pl. biol. sisari. mamiforman (lat. mamma sisa, forma oblik) u obliku sise, dojke, sisast. mamozan (lat. mammosus) sisat, koji ima velike sise. maiozitet (nlat. mammositas) velike i pune grudi, punoa grudi, sisatost. mamon (gr. mamonas bogatstvo, hald. tatop, hebr. matmon) zlatno tele, zlatni kumir, bog zlata (Mamon); fig. blago, novac, zemaljska blaga i bogatstva za kojima ovek udi. mamonizam (hald. mamon) udnja za novcem, vladavina i svemo novca, oboavanje boga Mamona, klanjanje zlatnom teletu. mamonist(a) (hald. mamon) Mamonov sluga, oboavalac novca, tvrdica, cicija; onaj koji je za carstvo zemaljsko. mamuran (arap. mabmur, tur. mahmur) polupijan, jo neistrenjen, umoran i neispavan posle pia. mamurluk (tur. mahmurluk) stanje posle preterane upotreba alkohola i duvana.

mamut (rus., tatar. mamma zemlja) zool., geol. ogromna preistorijska ivotinja, veoma slina dananjem indijskom slonu (naziv po tome to su Tunguzi i Jakuti verovali da je iveo pod zemljom i rio kao krtica). mana (gr. manna, lat. manna, hebr. tap, arap. tapp) 1. nebeski dar; hrana koja je Izrailjcima, po biblijskoj legendi, padala iz neba kad su bili u pustinji; 2. med. ukasta, itka i sladunjava masa, sa 6080% manita, koja slui kao sredstvo za otvaranje. manastir (gr. monasterion) v. monastir. manacija (lat. manatio) izlivanje, isticanje; up. emanacija. mangal (tur. mangal, arap. manqal) sud sa raspaljenim ugljem, eravicom, obino od bakra, slui za zagrevanje prostorije ili podgrevanje jela, lak i podesan za prenoenje. maan (gr. magnes, nlat. manganesium) hen. metalan, gvou slian elemenat, atomska masa 54,9380, redni broj 25, znak Mp; veoma rasprostranjen, ali nikada sam, nego pomean sa drugim mineralima, eli-nosiv, veoma krt i tvrd. manganeut (gr. manganeuo obmanjujem pomou arolija) arobnjak, opsenar, maioniar; varalica. manganeutski (gr. manganeutikos) arobnjaki, opsenarski; varaliki. manganizam med. profesionalno oboljenje, izazvane viegodinjim udisanjem praine ili pare metala mangana. manganija (gr. manganeia) arobnjatvo, opsenarstvo, maioniarska vetina. mangovizacija (nlat. mangonisatio) trg. isticanje dobrih svojstava svoje robe a pri-krivanje njenih nedostataka; falsifiko-vanje lekova. mangonija (lat. mango trgovac varalica) v. mangonizacija. mangonijum (lat. mangonium) v. mangonizacija. mangura (tur. mangir, mankir) sitan turski bakarni novac. mandal (tur. mandal) drvena greda koja se stavlja preko vrata sa unutranje strane radi zatvaranja, zasovnica, prevornica (prijevornica). mandamus (lat. mandare, mandamus) nareujemo, zapovedamo"; naredba kraljevskog suda u Londonu, koja se izdaje u ime kralja i kraljice. mandant (lat. mandans) v. mandator. mandarin (sskr. mantrin, mantra, port. mandarim) svaki visoki dravni slubenik u Kini za vreme carstva; titula otmenog Kineza uopte; vrsta vunenog ili poluvu-nenog tofa za zimske kapute. mandarina (port. mandarim) bog. vrsta sitnih i1 slatkih narani sa ostrva Malte.
mamutovac vot. v. sekvoja.

34

mandat

532

maniksr

mandat (lat. mandatum) nalog, naredba; punomo, ovlaenje; poslaniko punomostvo; uputnica, nalog za isplatu. mandatar (nlat. mandatarius) prav. lice koje prima na sebe da, u ime i za raun nekoga drugog (mandatora), izvri neki posao, punomonik, zastupnik, predstavnik; poslovoa. mandati (lat. mandatum) kolonijalne podruja koja su pod specijalnom upravom nekih velikih sila ili meunarodnih organizacije. Posle P svetskog rata taj je sistem zamenjen starateljstvom UN. mandatni (lat. mandatum) naloni, nared-beni, koji se tie naloga, koji je u vezi sa nalogom (ili: naredbom, mandatom); man-datne oblasti bive nemake kolonije i delovi nekadanje Turske Carevine (Pa-lestina, Sirija, Mesopotamija), kojima su, po Versajskom ugovoru o miru, posle prvog svetskog rata, upravljale druge sile po nalogu Drutva naroda; mandatno pismo pismo koje sadri nalog ili ovlaenje da se izvri neki posao; mandatni postupak u graanskom procesnom pravu: postupak koji poinje time to sudija izdaje nalog duniku da ispuni ono to poverilac od njega trai; mandatna kazna kazna koja se naplauje na mestu prekraja. mandator (nlat. mandator) prav. onaj koji daje nekome nalog da u ime njegovo svri neki posao, vlastodavac, naredbodavac; supr. mandat, mandatar. mandelada (nem. Mandel badem) pie od bademovog mleka, umanca, eera, cimeta ili vapile. mandman (fr. mandement) nareenje koje ima vie karakter saveta i opomene nego proste naredbe, nalog, raspis, poziv; biskup-ska poslanica. mandola (ital. mandola) muz. instrumenat potpuno slian mandolini, samo od nje vei i sa dubljim glasom. mandolina (fr. mandoline) muz. vrsta male i kratke tambure sa 4-6 ica; mandora. mandora (ital. mandora) muz. v. mandolina. mandorla (ital. mandorla) badem; svetiteljske oreola koja ne obuhvata samo glavu, nego ceo lik, izraena u obliku badema. mandra (gr. mandra staja, obor, tor) pustinjaka elija, petera; manastir. mandragora (gr. mandragoras, lat. mandragora) bog. biljka za iji se koren ranije pretpostavljalo da ima slinosti sa o-vejim likom, alrauna. mandril zool. vrsta afrikog ovekolikog majmuna, Mandrillus sphynx. mandukatores (lat. manducare vatati, manducatores) pl. zool. miii vatai. mandula (ital. mandula, mandorlo) 1. bot. badem (plod i stablo); 2. znat. krajnik. manevar (fr. manoeuvre) rukovanje, upravljanje, obavljanje nekog rada, nain postupanja; rad koji se izvodi veto i lukavo, smicalica, ujdurma, spletka, podvala; voj.

veba veeg broja jedinica u ratnoj slubi; u ratu: sva sredstva kojima je cilj da se oslabi neprijatelj, sem borbe, naroito vana u tzv. strategiji zamaranja i zbunji-vanja protivnika; mor. kretanje i veba jednog broda ili vie brodova, veto izvedeno kretanje; u saobraaju: razme-tanje vagona i vozova. manevarka (fr. manoeuvre) lokomotiva za razmetanje vagona i sastavljanje vozova. manevrisati (fr. manoeuvrer) upravljati svojim pokretima, izvoditi vete pokrete; voj. izvoditi vebe u veem obimu; raznim strategijskim sredstvima raditi na zamaranju i zbunjivanju neprijatelja; mor. veto upravljati brodom; razmetati vagone i vozove; fig. veto i lukavo raditi, vrdati, izvrdavati, veto se snalazi-ti u nezgodnim prilikama. mane (fr. manege, ital. maneggio, nlat. managium) kola jahanja; jahanica, jahaka staza; vetina jahanja, vetina ukroavanja i obuavanja konja. maneken (fr. mannequin) drvena lutka sa pokretnim udovima (krojaeva, slikare-va), koja slui za probanje; u modnim trgovinama: osoba koja slui za probanje odee; fig. ovek bez karaktera, lutka, igraka u tuim rukama; med. vetaki izraeni pojedini delovi tela za vebanje u vrenju operacija; fantom. manekinaa (fr. mannequinage) vajarski rad na graevinama. manetne (fr. manchette) narukvice, tasli-ca; maneta. mani (eng. money) novac; tajm iz mani (eng. time is money) vreme je novac. mani-broker (eng. money-broker) menja, seraf. manizam (lat. manes seni, due pokojnika kod Rimljana i starih italskih naroda) teol. potovenje predaka svog naroda ili svoje porodice. manija (gr. mama) oblik duevnog oboljenja koje se javlja na razne naine, esto u nastupima; bes, sumanutost, ludost, ludilo; u glavu uvrena misao; nastranost, zanesenost, strast za im, npr. za knjigama (= bibliomanija), za Englezima i svim to je njihovo ( = anglomakija) itd.; mani-tost. manijabilan (fr. maniable, lat. manus ruka) spretan, zgodan i lak za rukovanje, koji se lako radi rukom; fig. gibak, zgodan, pogo-dan, podesan. manijak (gr. manikos) ludak, zanesenjak; nastran ovek, onaj koji je uvrteo sebi u glavu neku misao, npr. bezrazloan strah od ega to u stvari i ne postoji, itd. manijaki (gr. mama pomama, ludilo) koji se osniva na maniji; nastran, zanesen, ludaki. maniker (fr. maniqueur) onaj koji vri manikir.

manikir

533

manometar manit (gr. manna, arap. mann) hen. sladak glavni sastojak mane, slui kao lek za otvaranje; manin eer.
Manito mit. v. Manitu.

manikir (fr. manicure, manucure) negovanje ruku i noktiju, naroito ono koje vre struno obrazovana lica; pribor za negovanje ruku i noktiju. manikirati (fr. manicure, nem. manikieren) negovati ruke sasecanjem nokata, zanokti-ca, konih zadebljanja, lakiranjem i dr. manilovtina prazno sanjarenje, pasivan odnos prema stvarnosti (po Manilovu, junaku Gogoljevog romana Mrtve due"). maniman (fr. inaniement, manier) rukovanje, upravljanje, nain rada; rukovanje kiicom (kod slikara). maniok (port. mandioca) bog. branom bogati koren biljke Latropha manihot, koja raste u Indiji i Jun.. Americi; daje veoma uku-san i zdrav hleb. matu la (lat. manipulus) l. farm. na receptima: pregrt, npr. trave ili lia; 2. kod starih Rimljana: odeljenje peadije, od 60 do 120 ljudi. manipulant (lat.) 1. rukovalac; 2. nii slubenik u nekim nadletvima ili predu zeima. maulator v. manipulant. manipulacija (nlat. manipulatio) veto, struno rukovanje ili upravljanje neim; pravljenje poslovnih smicalica; dodirivanje ili prevlaenje rukom preko ivano obolelog tela, kao to ini magnetizer da bi izazvao u telu povoljne promene. manipulirati v. manipulisati. manipulisati (nlat. manipulare) rukovati, upravljati (ime): rukom obraivati (ili: raditi, spravljati); udeavati, praviti smicalice; dodirivati ili prevlaiti rukom, pilati. manipulum (nlat. manipulum) u grkoj crkvi: rubac za brisanje ruku i sv. sasuda koje je akon nosio preko levog ramena; kod katolika: iroka iskiena traka koju nosi svetenik na misi. manir (fr. maniere, ital. maniera) put i nain ponaanja ili postupanja u nekoj stvari, nain obraivanje koji prelazi u jednoobraznost i ablon; fin nain ivota, ponaanje, draganje; umetniki potez; u knjievnosti i umetnosti: neduhovito podraavanje ili stalno ponavljanje jednoga po sebi dobrog i originalnog stila, izvetaeno, nakinurenost; maniri pl. obiaji, ponaanje; muziki ukrasi; ovek lepih manira ovek lepog ponaanja i ophoenja. manirizam (fr. manierisme) um. 1. stvaranje slepim podraavanjem oblika, tehnike i ideja starijih, dobrih uzora; izvetae-nost, neprirodnost, usiljenost; 2. pravac izmeu kasne renesanse i ranog baroka koji karakterie uznemirenost kompozicije, izduenost proporcija i sl. manirist(a) (fr. maniere) knjievnik ili umetnik koji radi u duhu manirizma.

manitost (gr. mama pomama, ludilo) v. manija. Manitu mit. veliki duh, bog severnoameri-kih Indijanaca; Manito. manifest (lat. manifestus) proglas, objava, obznana; proglas koji upuuje vlada narodu o nekom vanom pitanju da bi nagove-stila, objasnila ili opravdala svoje dranje i postupke; v. Komunistiki manifest. manifestant (lat. manifestans) onaj koji javno ispoljava svoje miljenje, uesnik u javnom ispoljavanju politikih i drugih uverenja i raspoloenja. manifestator (nlat. manifestator) otkriva, objavljiva, obznanjiva, pokaziva; up. manifestant. manifestacija (lat. manifesta tio) javno ispoljavanje, javno izraavanje odobravanja ili negodovanja, objava, objavljivane, iznoenje na videlo, pokazivanje. manifestirati (lat. manifestare) v. manife-stovati. manifestovati (lat. manifestare) ispoljiti, ispoljavati, objaviti, objavljivati, obznanjivati, obznaniti, obnarodovati, izneti na javnost; javno ispoljiti svoje miljenje ili raspoloenje. manihejizam uenje persijskog jeretika Manesa ili Mani i njegovih pristalica, neka meavina staropersijskog dualizma i hrianskog gnosticizma, po kojem je od samog poetka postojalo carstvo svetlosti i carstvo mraka; potpuni manihejci strogo su se uzdravali od svakog ulnog uivanja, runog rada i zemaljskog poseda; u studentskom govoru: glupo" shvatanje poverilaca da treba plaati svoje dugove. manihejci (nlat. Manichaei) pl. pristalice pagansko-hrianske sekte persijskog jeretika Manesa ili Mani, osnovane oko 242. n. e.; v. manihejizam. mankando (ital. mancare, mancando) muz. postepeno poputajui, iezavajui, gubei se. mankirati (fr. manquer, ital. mancare) ne pogoditi, promaiti; proputa, propustiti priliku; ne uspeti, ne poi za rukom, izraditi ravo; trg. ne odgovarati obavezama, obustaviti plaanja, pasti pod steaj, bankrotirati. manko (ital. manco) trg. nedostatak, gubitak, manjak u robi. mano (ital. mano, lat. manus ruka) mano destra ili drita (ital. mano destra, dritta desna ruka) kuz. desnom rukom; mano sini-stra (ital. mano sinistra leva ruka) kuz. levom rukom (tj. svirati). manometar (gr. manos redak, mtron mera, merilo) fiz. instrumenat za merenje elastine sile gasova ili pare.

mansarda

534

manester

mansarde (fr. mansarde) soba ili stan na tavanu, potkrovnica, potkrovlje; krov ili prelom, na lakat, holandski krov (naziv po imenu pronalazaka, fr. graevinara Fransoa Manevra, Fr. Mansard, 1598 1666). mantevizam (gr. manteuo proriem) laki oblik vidovitosti (sposobnosti predvianja). mantika (gr. mantikos proroki) vetina proricanja sudbine, vetina gatanja (ili: vraanja). mantil (lat. mantellum, nem. Mantel) v. mantl. mantilja (p. mantilla, lat. mantellum) dugaka marama od ipaka koju ene u paniji nose na glavi i koja im pokriva deo lica i dopire do pojasa. mantisa (lat. mantissa) dodatak, dometak; kat. desetinske (decimalne) brojke logaritma, kazaljka; supr. karakteristika. mantiki (gr. manteia proricanje, mantikos) koji se tie proricanja, koji je u vezi sa proricanjem, proroki. mantl (lat. mantellum, fr. manteau, nem. Mantel) ogrta bez rukava, plat; gornji kaput uopte, proleni muki i enski kaput; zaklon; mantil. mantlirati (lat. mantellum) voj. ograditi, opasati, uvrstiti, utvrditi. mantra (sskr.) kratke molitve kojima se pripisuje osobita mo; magine formule. manu (lat. manus ruka) rukom; manu armata (lat. manu armata) oruanom silom; manu proprija (lat. manu propria) sopstvenom rukom, svojeruno; manu fortn(lat. manu forti) prav. silom, silom dravne vlasti. manual (lat. manualis runi) trg. ruka knjiga, belenica, prirunik; naroito: knjiga u koju se unose izdaci i primici (sa rubrikama: od koga i zato); dnevnik, podsetnik, memorijal; kod orgulja: niz dirki, klavijatura. manuale (lat. manuele) muz. kod orgulja: sviranje na klavijaturi koja je za ruke (za razliku od pedale, to znai sviranje na klavijaturi za noge). manualiter (nlat. manualiter) pril. muz. runo, izvoditi na orguljama samo rukama, bez pedala. manuduktor (nlat. manuductor) rukovodilac. manudukcija (nlat. manuductio) rukovanje, rukovodstvo, uputstvo. manuelan (lat. manus ruka, fr. manuel runi) runi, koji radi rukama; koji je izraen rukama; manuelni radnik onaj koji radi fiziki, zanatlija (za razliku od intelektualnog, koji radi glavom i perom). manukaptor (nlat. manucaptor) prav. onaj koji daje pismeno jemstvo. manukapcija (nlat. manucaptio) prav. pismeno jemstvo. manus (lat. manus) ruka.

manuskript (lat. manu scriptum) rukopis, naroito onaj koji je spremljen za objavljivanje, za tampanje. manustupracija (nlat. manu-stupratio) spol-no samozadovoljenje, onanija, drkanje, ip-sacija. manutenevcija (nlat. manu-tenentia) prav. odravanje na snazi, npr. nekog zakona; zatita prava posedovanja. manutencija (nlat. manu-tentio) prav. v. manutenencija. manufakt (lat. manu factum) rukotvorina, ono to je izraene rukom, runi rad. manufaktura (nlat. manufactura) l. sloena kooperacija koja poiva na podeli rada; njenu tehniku osnovicu ini zanat. Razvija do virtuoznosti umetnost radnika u vrenju deliminih operacija, ali ga ini nesposobnim da sam izradi ceo proi-zvod; radnik postaje nesposoban za rad van manufakture, ali umetnik u njenom sklopu. S podelom rada u manufakturi vri se i uproavanje zanatskog alata, njegovo prilagoavanje deliminim operacijama radnika; time se u manufakturnom periodu kapitalizma pripremaju materi j alni uslovi za maineriju koja se sastoji iz kombinacije jednostavnih instrumenata. Predstavlja oblik krupne proizvodnje koji se javlja u raznim istorijskim epohama, ali je karakteristian za kapitalizam od XVI do XIX veka; postaje ili kombinacijom ranije samostalnih raznih zanata u jedan povezani proces proizvodnje u kojem se dalje usavrava podela rada, ili kon-centracijom radnika istog zanata, koji se takoe ralanjava. Prema karakteru proizvoda razlikujemo heterogenu i organsku manufakturu; 2. naziv za tekstil-nu industriju. manufakturirati (fr. manufacturer) raditi, izraivati, fabrikovati (robu). manufakturist(a) (fr. manufacturier) obrt-nik, zanatlija; tvorniar, fabrikant; trgovac manufakturnom robom. mancipacija (lat. mancipatio) u rimskom pravu: predaja neke stvari drugom u svoji-nu po svima propisima zakona; primanje u svojinu, prisvajanje, podvrgavanje pod vlast; ua. emancipacija. mancipij(um) (lat. mancipium) u rimskom pravu: formalna kupovina zakljuena pred sudom, ugovor o kupovini; pravo svojine, svojina, pritenjavanje; u ranije vreme: kupljeni rob. mancipirati (lat. mancipare) u rimskom pravu: dati neto u svojinu, prodati, zakljuiti prodaju pred nadlenom vlasti. manester (eng. Manchester) vrsta pamune tkanine, sline somotu, naroito za sportska odela, enske haljine i dr. (nazvala po engleskom gradu Manesteru, gde se poela izraivati); manesterska kola shvatanje jedne grupe nacionalnih

manda

535

marija

ekonomista u Vel. Britaniji koji trae slobodu trgovine i nemeanje drave u industriju; esto se pod tim podrazumeva shvatanje da je egoizam pojedinaca pokretaka snaga u privreda. mada (ital. mangiare) jelo. maneta (fr. manchette) v. manetna. manjanerija (fr. magnanerie) zavod za gajenje svilenih buba; svilarstvo. maoizam naziv za ideje i politiku delatnost voe kineske revolucije i predsednika centralne vlade NR Kine Mao Ceduna, kao i za kineski model politike prakse. mapa (lat. tarra) geografske karta, plan, crte; torba, tana, korice za dranje spisa, planova, crtea. maper (fr. mappeur) voj. crta geografskih, naroito vojnogeografskih, karata i crtea. manira (lat. tarra) crtati geografske karte; neki predeo ili zemlju kartograf-ski snimati (ili: snimiti). mapmond (fr. mappemonde) mapa cele Zemlje, planiglob. marabu-pera (fr. marabouts) pera od marabua (rode toplih krajeva), zbog izvanredne lepote slue kao ukras, naroito na enskim eirima. marazam (gr. marasraos iljenje, venjenje, gubljenje) med. gubljenje telesne snage i sveine usled bolesti; senilni marazam (nlat. marasmus senilis) gubljenje snage i sveine usled starosti, starake nemo. marama (arap. miqrama) al, rubac, boa; runik, pekir; mahrama. maranzis (gr. maransis) med. slabljenje, venjenje, gubljenje snage i sveine. marani (p. marranos) Jevreji i Mavri u paniji koji su, pod pritiskom inkvizi-cije morali da prime hrianstvo, ali su potajno i dalje ostali verni svojoj ranijoj religiji. marantian (gr. marantikos) med. koji je doao usled slabosti, usled gubljenja telesne snage; marastian. maraskin (fr. marasquin, ital. maraschino) vrsta finog likera od treanja, trenje-vaa. marastian (gr. maraino) med. v. marantian. maraugija (gr. maraugla) med. treperenje pred oima, gubljenje vida; fotopsija. margarin (gr. margaron biser, fr. margarine) vetake maslo, pravi se od smee preienog goveeg loja, svinjske masti, nekog biljnog ulja (sezamova zejtina) i oplavljenog mleka, ukusno je i hranljivo kao i prirodno maslo, samo to ne sadri vitamine; danas se izrauje vie vrsta margarina, od kojih se nekim dodaju i vitamini. margarit (gr. margaron biser) min. bisera-sti liskun, srebrnast liskun sedefastog sjaja. margarita (gr. margaron, margarites biser) med. pega na ronjai, slina zrnu bisera.

margarite (nlat. margaritae) pl. u katolikoj crkvi: parii osveene hostije koji se daju bolesnicima. margaritom (gr. margarites biser) med. izrataj slian zrnu bisera, bisernik. margaritum (nlat. margaritum) u grkoj crkvi: posuda u kojoj je drana priest. margina (lat. margo, gen. marginis ivica, rub, okrajak, ital. margine) prazan prostor sa strane na pisanim i tampanim listovima, belina; up. margo. marginalan (lat. marginalis) koji se tie ivice, koji se nalazi na ivici, ivini, obodni, okrajni, rubni. marginalizam buroasko ekonomska doktri-na (krajem XIX veka) koja vrednost roba objanjava graninom (marginalnom) korisnou i marginalnom produktivno-nihy, drugim reima, psiholokim faktorima, subjektivnim stavom potroaa (otuda i naziv: teorija subjektivne vrednosti, subjektivistika kola, psiholoke kola). marginalije (lat. marginalia) pl. beleke (ili: napomene, primedbe) napisane na ivici, sa strane (npr. neke knjige). marginirati (lat. marginare) oiviiti, oiviavati; napisati (ili: pisati) primedbe na ivici lista (ili: sa strane) u knjizi, pored tampanog teksta. marginoplastika (lat. margo rub, ivica, gr. plastike) med. porubljivanje onog kapka. margo (lat. margo) ivica, rub, okrajak; trg. prazan prostor na ivici tovarnog lista na kojem se belee oznake i brojevi posla-te robe. margraf (nem. Markgraf) knez koji je upravljao jednim pograninim okrugom, markom. mareaa (fr. mareage) mornarska, matroska plata; ugovor izmeu sopstvenika broda ili trgovca i posade broda. maregraf (lat. mare more, gr. grapho piem) aparat koji automatski belei talasanje morske povrine; slui za odreivanje srednjeg nivoa povrine mora, prema kome se odreuju nadmorske visine ostalih taaka, plimomer. marela (lat. amarus gorak, ital. amarella) bog. v. amarela. mareograf (lat. mare more, gr. grapho piem) v. maregraf. mareometar (lat. mare more, gr. metron mera, merilo) v. maregraf. mar (fr. marge) v. margo. mara (lat. margo, fr. marge ivica, rub, okrajak) berz. razlika izmeu dnevnog i emisionog kursa neke hartije od vrednosti; razlika izmeu najvieg i najnieg kursa ili najvie i najnie cene; razlika izmeu kupovne i prodajne cene. marija (fr. mariage) brak, brano stanje; u kartama: kralj i dama u jednoj ruci.

Marijana

536

markirati

Marijana (fr. Marianne) ensko ime; olienje Francuske Republike. marimba afriki muziki instrumenat od drvenih ploica sa rezonatorom, slian ksilofoiu. marina (fr. marina, lat. marina) mornar-stvo, brodarstvo; pomorska sila, mornarica, brodovlje, flota; u slikarstvu: motiv s mora, slika mora. marinada (fr. marinade) salamure; jelo, naroito riba iz salamure; marinat. marinaa (fr. marinage) metanje u salamuru, usol>avan>e, usoljenje. marinat (fr. marinade) v. marinada. marinac (lat. marinus) mornar, pomorac; vojnik na ratnom brodu; brodar, laar. Mariner (eng. Mariner) porodica amerikih automatizovanih vasionskih letelica za ispitivanje meuplanetskog prostora i Marsove atmosfere. marinizam (lat. marinus morski) 1. tenja jedne drave da stvori i odrava to jau pomorsku silu, mornaricu. marinizam 2. lit. nain pisanja ital. pesnika ambatiste Marina (15691625), koji se odlikuje izvetaenou, naroito traenim slikama i aluzijama; ovaj stil je bio uzeo maha u ital. knjievnosti XVII veka. marinirati (fr. mariner) useliti, metnuti u salamuru; staviti ribe u sire i zaine. marinist(a) (ital. Marini) lit. pristalica i sledbenik marinizma u pesnitvu; v. marinizam; um. (lat. mare more) slikar koji obrauje pejzae s mora. marinski (lat. marinus) morski, pomorski; marinska akademija visoka kola u kojoj se obrazuju pomorski oficiri. marioneta (fr. marionette) Marijica", mala lutka sa pokretnim udovima koja moe da podraava l>udske kretnje (pokreti udova izvode se pomou konca ili ice); sa ovakvim lutkama izvode se itavi manji pozorini komadi u tzv. marionet-skim pozoritima, pozoritima s lutkama; fig. ovek koji se moe za sve i svakoga pridobiti, povodljiv ovek. mariska (lat. marisca) med. bradavica. paritalan (lat. maritalis) brani, muevl>i, prav. maritalis potestas (lat. maritalis potestas) muevlja vlast; maritalis soci-jetas (lat. maritalis societas) brana zajednica; maritalis tutela (lat. maritalis tutela) pravo muevljevog staralatva; maritalis uzusfruktus (nlat. maritalis ususfructus) pravo mua da uiva enino imanje dok je u braku. maritiman (lat. maritimus) morski, pomorski; koji se tie pomorstva, pomorske sile i dr.; primorski. marifstluk (arap.-tur. marifetlik) preprede-nost, dovitljivost, majstorija, lukavstvo. marihuana (p. marijuana) v. hai. marja (ma.) 1. maarski srebrn novac u XVII veku sa likom Deve Marije, u vredno-

sti od 17 krajcara; 2. srpski nikleni novac u vrednosti od 5 para din.; 3. naziv za vie vrsta igara sa 32 karte. marka (nem. Mark) l. granica sreza ili oblasti; 2. dananja novana jedinica u Nemakoj od 1871. god. = 100 pfeniga; 3. (fr. marque, tal. marca) znak, belega, obeleje, oznaka; ig; potanska vrednost koja se lepi na pisma i uputnice; rabo, tantuz; znak (ili: ig) neke trgovake kue ili robe. markando (ital. marcando) muz. istaknuto sa naroitim naglaskom. markantan (fr. marquant) istaknut, znatan, vaan, vidan, upadljiv, koji pada u oi, koji se odlikuje. markato (ital. marcato) muz. v. markando. markacija (nem. Mark) oznaka; belega; obeleje; obeleavanje; znak za planinarske staze. markgraf (nem. Markgraf) od Karla Velikog: zapovednik jednog pograninog okruga, marke; ovo dostojanstvo docnije je postalo nasledio. marker (fr. marqueur) onaj koji belei pogotke kod bilijara; kelner u gostionicama koji belei pia i jela to se iznesu iz kuhinje, belea, zabeleiva; maina za udaranje iga. marketender (ital. marcatante) trgovi koji prodaje vojnicima ivotne namirnice i ostale sitne potrebe. marketerija (fr. marqueterie) rad iaran utiskivanjem paria raznobojnog drveta ili kamenie, aranje utiskivanjem, mozaik. marketing (eng. marketing) trg. izraz kojim se obuhvataju sve odluke i mere koje se preduzimaju u okviru preduzea radi najboljeg plasmana robe. marketirati (fr. marqueter) poprskati, pr-skati, arati umetanjem raznobojnog drveta, raditi u mozaiku. markiz (fr. marquis) visoka plemika titula u Francuskoj, Engleskoj i Italiji (po rangu izmeu vojvode i grofa). markiza (fr. marquise) ena ili ki markiza; platneni zaklon od sunca ili kie pred prozorima i vratima; krov nad peronom; fotelja; belo vino pomeano sa ki-selom vodom ili sokom od limuna. markizat (fr. marquisat) dostojanstvo i plemiki posed markiza. markizet (fr. marquisette) tanka konana tkanina, raznobojne, upotrebljava se za enske haljine. markirati (fr. marquer) oznaiti, oznaa-vati, obeleiti; staviti ig na, igosati; metnuti potansku ili taksenu marku; istai, skrenuti panju na vanost neke misli i sl. time to se tampa masni jim slovima ili kurzivom; na pozorinim probama: ulogu samo itati, bez glu-mljenja; u bilijaru: beleiti pogotke.

marksizam

537

marodirati

marksizam (nem. Marxismus) filozofske, ekonomske i politike teorije nemakog filozofa i sociologa Karla Marksa (1818 1883). Filozofski: marksizam je tzv. dijalektiki materijalizam pri-menjen na prirodu i drutvo; njegova osnovna drutveno-ekonomska postavka je: U drutvenoj proizvodnji svoga ivota l>udi stupaju u odreene, nune, od njihove vol>e nezavisno odnose odnose proizvodnje, koji odgovaraju odreenom stupnju razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga. Celokupnost tih odnosa proizvodnje sainjava ekonomsku struk-turu drupggva, realnu osnovu na kojoj se die pravna i politika nadgradnja i kojoj odgovaraju odreeni oblici drutvene svesti. Nain proizvodnje materijalnog ivota uslovljava drutveni, politiki i duhovni proces ivota uopte. Ne odreuje svest ljudi njihovo bie, ve obrnuto, njihovo drutveno bie odreuje njihovu svest. Na izvesnom stupnju svoga razvitka materijalne proizvodne snage drutva dolaze u protivrenost sa postojeim odnosima proizvodnje, ili to je samo pravni izraz za to sa odnosima svojine u kojima su se dotle razvijale. Iz oblika razvitka proizvodnih snaga ti se odnosi pretvaraju u njihove okove. Tada nastupa epoha socijalne revolucije. S promenom ekonomske osnove vri se bre ili sporije prevrat u itavoj ogromnoj nadgradnji . . . U optim crtama mogu se azijatski, antiki, feudalni i savremeni buroaski nain proizvodnje oznaiti kao napredne epohe ekonomske drutvene formacije" (Marks). Kagdatalizam je poslednji drutveni poredak zasnovan na klasama i njihovom antagonizmu. Uloga kapitalizma je bila podrutvljenje procesa proizvodnje. On je rasparava radnika sredstva koncentrisao, pretvorio u kapital, a samog proizvoaa u najamnog radnika. Njegovu predistoriju ini nasilno i krvavo sprovoenje ove eksproprijacije ranije sitnih proizvoaa. A zatim je kapital silno razvijao proizvodne snage radi profita uveao se, centra-lizovao, ali i uveao masu proletarijata aktivnu i rezervnu armiju rada. Sa ovom koncentracijom i centralizacijom kapitala . . . raste masa bede, pritiska, ropstva, degeneracije i eksploatacije, ali i revolt radnike klase koja stalno nabu-java i koju sam mehanizam kapitalisti-kog procesa proizvodnje koluje, ujedinju-je i organizuje. Kapitalov monopol postaje okov za nain proizvodnje koji. je s njim i pod njim procvetao. Centralizacija sredstava za proizvodnju i podrutvljenje rada dostiu taku na kojoj vie ne mogu podnositi kapitalistiku ljusku i razbijaju je. Kuca poslednji as kapitalistike privatne svojine. Eksproprijatori bivaju

eksproprisani" (Marks). Ovo se izvruje klasnom borbom proletarijata, koja se uzdie do revolucije i diktature proletarijata. Ova ne uspostavlja iznova rad-nikovu privatnu svojinu, ali uspostavlja individualnu svojinu na osnovicu tekovina kapitalistike ere: na osnovici koo-peracije i zajednikog poseda zemlje i sredstava za proizvodnju koje je proizveo sarad"(Marks). Vladimir Ilji Uljanov Lenjin kae: Marksizam je sistem nazora i uenja Marksovih. Marks je bio nasta-vlja i genijalni dovrilac triju duhovnih glavnih struja devetnaestoga veka, koje pripadaju trima najodmaklijim zemljama oveanstva: klasine nemake filozofije, klasine engleske politike ekonomije i francuskog socijalizma u vezi sa francuskim revolucionarnim uenjima uopte. ak i Marksovi protivnici priznali su znaajnu doslednost i potpunost njegovih nazora, koje u svojoj celokupnosti pretpostavljaju moderni materijalizam i moderni nauni socijalizam kao teoriju i program radnikog pokreta u svima civilizovanim zemljama sveta . . ." marksist(a) fil., soc. pristalica marksizma. markt (nem. Markt) svako javno mesto na kome se vri izmena dobara, trg, trite, pazar, pijaca. marli (fr. marli) mreaste i pomalo kruta tkanina, tul; mreast ukras na ivici srebrnih tanjira, ivica porcelanskih tanjira; vrsta polusvilene tkanine (nazvana po selu Marli-la-Machine, gde je najpre poeta da se izrauje). marmariga (gr. marmafro) med. v. maraugija. marmelada (fr. marmelade od gr. meli med, melon jabuka) pekmez od raznog voa ukuvan sa eerom. marmor (lat. marmor, gr. marmaros) min. mramor, mermer, fin i veoma tvrd kre-njak, sastavljen od sitnih nepotpunih kristala, raznobojan. marmoracija (nlat. marmoratio) mramorisanje, oblaganje mramornim ploama. marmorirati (lat. marmorare) izraditi pege ili pruge kao kod mramora; obloiti (ili: oblagati) mramornim ploama. marmot (fr. marmotte) zool. brdski pacov, mrmot, svizac (ivi u porodicama po najviim planinama Evrope i Azije). marod (fr. maraud, lat. moratus) bolestan, slab, nemoan, iznuren od puta. maroder (fr. maraudeur) pljaka, vojnik koji, pod izgovorom premorenosti ili slabosti, zaostaje iza svoje jedinice pa kriom ide u krau i pljakanje; vojnik koji pljaka poginule i ranjene vojnike; fig. hulja, nitkov. maroderstvo (fr. maraudage) pljakanje stvari uvijenih i ranjenih vojnika. marodirati (fr. marauder) bolovati, biti slab; voj. pod izgovorom premorenosti ili

marok

538

maralat

slabosti zaostati iza svoje jedinice pa ii u pljaku po okolini; drsko prosjaiti; otimati; pl>akati poginule i ranjene vojnike. marok (fr. maroc) laka vunena tkanina. maroken (fr. maroquin, ital. marrochino) marokanska koa, bojadisana kozja koa sa finim oiljcima, safijan. maroko (marocco) vrsta amerikog burmuta; pamune tkanina za povezivanje knjiga. maron (ital. marrone) vot. pitomi kesten, krupan i veoma ukusan za jelo; maron glase (fr. marrons glaces) kestenje u eernoj ocaklini. Mars (lat. Mars, gei. Martis) mit. bog rata kod starih Rimljana (kod Grka Arvs); fig. rat, boj, borbene buka; astr. jedna od velikih planeta, izmeu Zemlje i Jupitera. Mars I sovjetska vasionska sonda, prva koja se 1963. pribliila Marsu, ispitala niz karakteristika ove planete i otkrila trei prsten zraenja oko Zemlje; proav-i Mars, postala je vetaka planeta koja krui po elipsi oko Sunca. marsala (ital. vino di Marala) slatko sici-lijsko vino, spravlja se dodavanjem zgu-snute ire, slino malvasiji (nazvane po sicilijskom primorskom gradu Marsali). marselin (fr. marcelline) vrsta lake, obino crne svilene tkanine (tafta); nazvana po francuskom gradu St. Marcellin. Marseljeza (fr. Marseillaise) marseljski margp, omiljena fr. narodna pesma koja je, za vreme prve francuske revolucije, podsticala narod na borbu za slobodu i jednakost, spevao ju je i komponovao kapetan Rouget de l'Isle 1792. g.; danas francuska himna (ime dobila po tome to su je, u Parizu, prvi put pevali vojnici iz Marselja). marsilijana (ital. marsiliana) venecijanske, spreda okrugla laa za obalsku trgovinu na Jadranskom moru. marsupijal (lat. marsupialis) Zool. torbar, oposum. marsupijalizacija (nlat. marsupialisatio) med. pravljenje trbune torbe. marsupijalije (lat. marsupialia) pl. zool. torbari. , . * * mart (lat. martius) mesec posveen bogu Marsu, trei mesec u godini, oujak (31 dan); prvi mesec u godini starih Rimljana. martelosi (ital. martellos, lat. martulus) pl. zasvoene okrugle kule na obalama Sar-dinije i Korzike za odbranu od morskih razbojnika (gusara). martengal (fr. martmgal) bilal, kai koji prolazi izmeu prednjih nogu kod konja i ne da mu da die ili sputa glavu, nego mora da je dri uvek u istom poloaju. martir (gr. martyros svedok) svako koji je gonjen i zlostavljan zbog svoje ideje, naroito onaj koji je muen i ubijen zbog toga to uporno ostaje, ne alei i ne te-

dei svoj ivot, pri hrianskoj veri, muenik, junak vere. martirij(um) (lat. martyrium) muenitvo, patnje i smrt onoga koji nevino strada (za svoju veru); deo crkve u kome se nalazi grob muenika za veru. martoloz (ngr. armatolos, tur. martoloz) ime kojim su Turci, u XVI i XVII veku, nazivali hriane koji su sluili kao vojnici u turskim pograninim gradovima; marto-lozbaa stareina martoloza. marturina (lat. marturina, nem. Marder kuna) zemljarinska dabina u feudalnoj Slavo-niji; plaana najpre u krznima kuna (otuda naziv), a od XVI v. u novcu. marale (ital. marciale) kuz. s. marale. marunka (lat. malus armeniaca jermenska jabuka) bog. jermenska uta jabuica; vrsta krupnih, okruglih, plavocrvenih ljiva. maruflirati (fr. maroufler) slik. nalepiti slikarske platno na drvo; maruflirana slika slika na lepljena na drvo. marcescirati (lat. marcescere) postajati trom, slab, slabeti, mlitave. marcijalan (lat. martialis Marsov, boga rata) ratniki, ratoboran, borben, ratni; sran, hrabar, odvaan; divlji; up. Mars. marcijalizam (lat. martialis Marsov, boga rata) ratobornost, borbenost, sklonost ratovanju. marcijalitst (nlat. martialitas) v. marcijalizam. marcipan (nlat. Marci panis, ital. marza-rape) kola od oadema i eera. marale (ital. marciale) muz. kao mar, vojniki, ratniki; marale. mar (fr. marche) hod, hodanje, gredenje, koraanje; uredno kretanje jedne vojne jedinice ka odreenom cilju; muziki komad kao pratnja sveanih, naroito vojnikih kretanja, stupanja, vojniki", alosni", paradni" mar; forsiran mar usiljen mar, brz mar; kao komanda: mar! = napred! polazi!; dalje! bei! kidaj! mar-ruta put kojim se ima marovati, pravac marovanja (ili: putovanja). maral (nem. Marschal, nlat. marescalcus, ital. mariscalco, fr. marechal) prvobitno: konjuar, nadzornik tale; zatim: vrhovni nadzornik vojske i dvora nekog vladao-ca; nadzornik i rukovalac javnih sveanosti; danas: najvii vojni in u vojskama nekih drava; maral dvora najvii dvorski inovnik, nadzornik i upravnik unutarnjih poslova vladalakog dvora; feldmaral vrhovni komandant vojske u nekim dravama. maralat (fr. marechalat) l. zvanje i nadlenost marala; 2. nadletvo pod nadzorom marala; 3. zgrada u kojoj se nalaze kancelarije marala i njegovih slubenika; 4. vrhovna vojna komanda, sa mara-lom na elu, uvedena u Francuskoj u febr. 1858. godine.

maran

539

maskuliranje
masirati (gr. massein mesiti, gnjeiti, lat. massare, fr. masser) telo (posle kupanja) trljati, gnjeiti, valjati da bi se izazvao ivlji krvotok i dr.; up. masaa. maska (fr. masque, nlat. masca) obrazina, lorfa; lice pod obrazinom, preruena linost; stalna karakterna uloga u aljivim igrama; fig. privid, spoljanji izgled; izgovor, pretvaranje, lukavstvo; ovek koji eli da se prikae drukijim no to je, pretvaralo; makara. maskara (tur. makara, mashara) ala, ismevanje, sprdanje; ovek sa obrazinom, maskom; aljivina, lakrdija, ismeva. maskarada (fr. mascarade, ital. mascherata) preruavanje, preruenost; gomila ili povorka preruenih osoba (pod obrazinama), krabuljni ples. maskaron (fr. mascaron, ital. mascarone) arh. oveja glava, obino iscerena lica, koja se, kao ukras, oduvek u graevinarstvu upotrebljavala, naroito na kapijama, nad prozorima, na bunarima i dr. maskenbal (nem. Maskenbali) zabava (ili: igranka) na koju uesnici dolaze pod obrazinama (maskama). maskirav (fr. masquc) koji je pod obrazinom, preruen, preobuen; sakriven, prikriven, zaklonjen; maskirana baterija (jedinica i dr.) voj. prikrivena baterija (jedinica i dr.), ona koju neprijatelj ne moe da primeti sve do trenutka dok ne stupi u dejstvo, zato to je prikrivena kakvim za to podesnim predmetom (granjem, zelenilom i sl.) maskira (fr. masquer) metnut obrazinu, preruita, preobui; voj. poloaje, topove i druge vojne objekte pomou granja, zelenila i sl. uiniti nevidljivim za neprijatelja, zakloniti, sakriti; fig. prikriti, prikrivati, zavijati, sakrivati prave namere. maskoki (mascochi) trg. vrsta pamune tkanine ukraene cvetovima, izrauje se u Austriji. maskota (fr. mascotte) dete sree, batlija, bat lika; amajlija, talisman. maskulina (lat. masculina) pl. gram. rei mukog roda; v. maskulinum. maskulinizam (lat. masculinum) pojava telesnih i duevnih mukih osobina kod enskih osoba. maskulinum (lat. masculinum) gram. muki rod; re mukog roda; pl. maskulina. maskuliranje (lat. masculinum) fiziol. pretvaranje enskih ivotinja u muke time to im se na mesto enskih spolnih lezda, koje se uklone, usade muke spol-ne lezde, tako da se ivotinja posle toga dalje razvija, i u telesnom i duevnom pogledu, kao muka jedinka; ovaj metod pretvaranja enskih u muke i mukih u enske (feminiranje) prvi je pokuao da primenjuje beki lekar Ojgen tajnah.

maran (fr. marchand, lat. merx, mercatus) trgovac, prodavac. mare (fr. marche) trite, trg, pijaca; pijane cena, kupovna cena. marirati (fr. marcher) v. marovati; marirati nekoga najuriti nekoga kazavi mu mar! marovati (fr. marcher) pravilno koraati, ii propisnim vojnikim korakom; peaiti, tresti, putovati; nekoga marovati nekoga najuriti, otperdaiti, oterati. mar-ruta (fr. marche-route) v. mar. masa (lat. massa, fr. masse) l. <riz. mera za inerciju, jednaka je koliniku sile i ubrzanja (jedinica mase v. gram); masa nekog tela meri se koliinom materije koja se sadri u njemu; proizvod iz zapremine i gustine; 2. velik broj, gomila, mnoina, mnotvo; 3. puk, svet, narod, rulja; 4. testo, smesa; 5. telo bez odreenog oblika; 6. ulog u kocki; 7. prav. imanje koje ostane posle neije smrti; imanje pokretno i nepokretno, koje ostaje posle pada neke trgovine pod steaj, a od kojeg se imaju da podmire poverioci; masa bono-rum (lat. massa bonorum) imovno stanje; masa konkurzus (lat. massa concursus) ste-cina masa, ona iz koje imaju da se naplate poverioci; masa hereditatis(lat. massa hereditatis) celokupne ostavtina onoga koji ostavlja nasledstvo. masaa (fr. massage) trljanje tela, gnjeenje tela (naroito posle kupanja) radi pojaa-vanja cirkulacije krvi, odravanje zdravlja, jaanja miia i dr. masakr (fr. massacre) pokolj, mrcvarenje, ubijanje, krvoprolie. masakrirati (fr. masacrer) ubijati, klati, mrcvariti, kasapiti rtvu, prolivati krv. masal (hebr. masal) uticaj neba ili zvezda na ovekov ivot, srea, sudbina. masenjo (ital. masegno) beli kreni kamen iz Verone za kaldrmisanje ulica. maser (fr. masseur) lice koje vri trljanje (masau), trlja (u kupatilu i dr.). maserka (fr. masseuse) trljaica. maseter (gr. maseter) znat. mii vata. masiv (fr. massif) petrografski: nepravilna eruptivna gromade; orografski: planina bez glavnog pravca; masa kristala-stih kriljaca koja moe odiskona biti nepokrivena mlaim formacijama, ili je bila pokrivena pa ogoliena erozijom i dislokacijama. masivan (fr. massif) teak, pun, jak, vrst, nainjen iscela; nezgrapan, trom, sirov; u graevinarstvu: vrsto sagraen, jak, otporan, jakih i temeljnih zidova; o metali-ma: gust, pun, teak, neprobojan, koji nije upalj. masivitet (fr. massivete) v. masivnost. masivnost (fr. massivete) punoa, teina usled punoe, vrstina.

540 masovan (lat. massa) koji je u masi, u velikom broju; masovan rad rad u kojem uestvuje veliki broj radnika; sredstva masovne komunikacije tampa, radio, televizija. mason (fr. mafon, nlat. macio) zidar, naroito: slobodan zidar; v. franmason. masonerija (fr. maconnerie) slobodno zidarstvo; slobodni zidari. masoterapija (fr. massage masaa, gr. therapeia leenje) med. leenje trljanjem, masaom. mastalgija (gr. mastos dojka, sisa, algos bol) med. bol u sisama, bol dojke. master (eng. master, lat. magister) gospodar, stareina, gazda, sopstvenik; majstor; gospodin, uitelj; mladi gospodin; upravi-telj, nadzornik. mastike (gr. mastiche) v. mastike. mastikatorije (nlat. masticatoria) pl. med. lekovi koji se uzimaju vakanjem. mastikatorijum (nlat. masticatorium) sredstvo za vakanje. mastikacija (lat. masticatio) vakanje, vatanje. mastike (gr. mastfche, fr. mastic) bledou-ta i miriljave smola mastikovog drveta, koje raste naroito na Hiosu, upotrebljava se za pravljenje raznih balzama, masti, firnajza, lakova i kao zain za kolae, eerne voe i dr.; staklorezaki lepak, kit; vrsta rakije zainjene ovim mirisom; mastika. mastitis (gr. mastos dojka, sisa) med. zapaljenje sisa, dojki. mastif (eng. mastiff) samsov, buldog (vrsta velikog psa). masto- (gr. mastos) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: sisa, dojka. mastodan (gr. mastos) v. mastoidan. mastodinija (gr. mastos, odyne bol) med. oseanje bola u sisama (ili: dojkama), sisobolja. mastodon(t) (gr. mastos, odiis zub) geol., zool. vrsta izumrlog surlaa iz porodice slo-nova, sa kljovama u gornjoj i donjoj vilici. mastozoolit (gr. mastos, zoon ivotinja, lithos kamen) geol. skamenjen sisar. mastozoon (gr. mastos, zoon ivotinja) zool. sisar, sisavac. mastoidan ^gr. mastos, eidos oblik, vid) slian sisi, sisast, dojast. mastoidit (gr. mastos dojka, eidos) med. zapaljenje sisastog dela slepoone kosti koji se nalazi iza une koljke. mastopatija (gr. mastos, pathos bol, bolest) med. v. mastodinija. mastupracija (nlat. mastupratio) v. manustupracija. masturbacija (nlat. masturbatio) v. manustupracija. masturbirati (nlat. masturbare) onanisati; v. manustuprirati. mashala (gr. maschale) med. pazuho.

mateozofija

mashalister (gr. maschalister kai naramenik) anat. drugi vratni prljen. mat (fr. mat) l. pr. bez sjaja, taman, tamne boje, ugasit. mat (pere.) 2. u ahu: zavrni potez protivnika posle koga ugroeni kralj vie nema nikakvog izlaza; fig. pobeen, propao, izgubio igru. mata (p. mata) paragvajski aj od biljke Peh paraguayensis, omiljeno pie Junoamerikanaca. matador (p. matador, lat. mactator kolja, ubica) glavni borac u borbi s bikovima u paniji, koji ranjenoj ivotinji zadaje smrtni udarac; u kartama: najjai aduti; fig. istaknut, vaan, ugledan ovek, uvena linost, prvak u nekoj struci, peen u svojoj struci, zverka". matamorizam (p. matamoros) samohvalisanje; izraz koji se upotrebljava za one koji vikom i drekom, nadutim i visoko-parnim reenicama pokuavaju da zbune svoje protivnike; zool. izraz kojim se oznaava nain odbrane kojim se slue neki insekti da bi se odbranili od svojih napadaa time to se silno kostree, nadimaju, istiu svoje bodljike i dr., samo da bi zastraile svoje neprijatelje. matamoro (p. matamoros) lit. ubica Mava-ra", veoma omiljena linost u staroj panskoj komediji, panski vojnik--laljivac koji pria svoja junatva i podvige koji se, u stvari, nikada nisu dogodila; bog. naziv za vei broj neofan-zivnih biljaka, ali po izgledu veoma opasnih i otrovnih. mateziologija (gr. mathesis uenje, znanje, logfa) uenje o nauci, tj. metodika. matezis (gr. mathesis uenje, znanje) v. matematika; matezis aplikata (nlat. mathesis applicata) primenjena matematika; matezis pura (nlat. mathesis pura) ista (ili: neprimenjena) matematika, tj. ona koja prouava veliine same za sebe. matema (gr. mathano uim, nauim, mathema znanje, nauka) ono to je naueno, predmet uenja, znanje, nauka; pravilo, naroito matematiko. matematika (lat. mathematica, gr. mathema) nauka o veliinama, tj. aritmetika, alge-bra i geometrija; matezis. matematiar (lat. mathematicus, gr. mathema) nastavnik matematike; onaj koji se nauio bavi matematikom. matematiki (gr. mathema) koji pripada matematici ili se na njoj osniva; izvestan, pouzdan, nesumnjivo utvren. matev (fr. matin, ital. mattino, lat. matutinum) l. jutro; jutarnji kaput, jutarnja haljina; 2. ime poznatog francuskog lista. mateozofija (gr. mataios uzaludan, nitavan, sophia) nitavna mudrost, nadrimu-drost.

mateologiJa

541

mater familijas

mateologija (gr. mataios uzaludan, nitavan, logia) nekoristan govor, prazne rei, lupetanje. mateopeja (gr. mataios uzaludan, nitavan, poieo inim, radim) nekoristan, bes-ciljan, uzaludan posao. mateoponija (gr.ta1aroa)uzaludan trud, uzaludan rad. mateotehnija (gr. mataios uzaludan, nitavan, tehne vetina) vetina ili umetnost bez vrednosti. mater (lat. mater) mati, majka; alma mater (lat. alma mater) blaga, asna majka (poasno ime za univerzitet); dura mater (lat. dura mater) znat. tvrda modane opna, mo-dani omota. Mater doloroza (lat. Mater dolorosa) bolom skrena majka"; bogorodice u bolu zbog patnji svoga sina (omil>ena tema slavnih slikara i vajara). materija (lat. mater mati, materia) fil. celokupna objektivna stvarnost koja postoji nezavisno od ljudske svesti, data je u prostoru i vremenu, a njeno sutinsko svojstvo, prema Marksu, jeste da je ona subjekt svih promena, odn. da je dinami-ka, da u sebi sadri princip kretanja; tvar, stvarna sadrina prostora ili jednog njegovog dela, ono to ispunjava prostor a iji se fiziki karakter oznaava kao masa", telesna tvar, ono od ega je telo sastavljeno (supr. forma); sadrina, predmet (npr. govora, prouavanje); tkani-na; materija morbi ili materija pekans (lat. materia morbi, materia peccans) med. uzrok bolesti. materijal (lat. materia) graa za neki rad, predmet obrade; sprema, pribor, oprema; graa, gradivo. materijalan (lat. materialis) tvarni, telesni-, stvarni, koji se tie onoga od ega se neko fiziko telo sastoji; bitan, sadra-jan (supr. formalan); materijalna istina prav. najvei stepen izvesnosti do koje sudija moe doi u krivinom postupku; materijalni interes stvarna korist, bitna korist; materijalna taka geometrij-ska taka sa fizikim znaenjem, tj. taka koja ima svojstvo lenivosti ili inercije (pojam koji je u XVIH stoleu stvorio Dubrovanin Ruer Bokovi); geometrij-ska taka. materijalizam (fr. materialisme, lat. materialis) fil. teorijski: shvatanje koje smatra tvar ili materiju kao jedinu supstanciju sveta i kao sutinu svih stvari, pa i psihike (duevne) pojave samo kao funk-cije materije; dijalektiki materijalizam marksistika filozofija. ,, . . . nauka o najoptijim zakonima kretanja i razvitka prirode, ljudskog drutva i miljenja" (Engels); praktiki ili etiki materijalizam: uenje koje postavlja kao cilj ivota ulno uivanje sadanjice, a ulna ili materijalna dobra smatra kao

jedino za im valja teiti, odbacujui I prezirui tzv. idealne vrednosti, poto su materijalna dobra jedini stvarni osnovi ivota i kulture; istorijski materijalizam primena dijalektikog materija-lizma na istraivanje istorije, primena na drutvene nauke: Privredni sklop (ekonomske struktura) drutva jeste stvarna osnova na kojoj se podie pravni i politiki nadgradak (pravna i politika nadgradnja), i kojoj odgovaraju odreeni drutveni oblici svesti . . . Nainom proizvodnje materijalnog ivota uslo-vljeno je drutveno, politiko i ivotno zbivanje uopte" (Karl Marx, Zur Kritik der politischen Okonomie, predgovor, 1859); mehaniki materijalizam uenje koje smatra da ivi organizam nije nita drugo nego sloen mehanizam, i da se, prema tome, iva materija ne razlikuje od mrtve; supr. idealizam. materijalizacija (nlat. materialisatio) tobonje otelovljenje, ovaploenje duhova onih koji su umrli, kako veruje spiriti-zam; postajanje telesnim, pretvaranje neega eterikog u telesno. materijalizirati v. materijalizovati. materijalizovati (fr. materialiser) uiniti neto telesnim, pretvarati (ili: pretvoriti) u telesno, ovaploavati, ovaploti-ti, oteloviti, otelovljavati; pridati (ili: pridavati) emu prirodu telesnog. matsrijalist(a) (fr. materialiste) fil. 1. pristalica materijalizma; supr. idealist; 2. ovek koji ceni samo materijalna dobra i tei samo za materijalnim dobrima, sebi-njak. materijalistiki (fr. materialiste) koji je u skladu sa uenjem materijalizma, naklonjen materijalizmu. materijatum (nlat. materiatum) neto to je izraene ili sastavljeno od neke tvari (ili: grae, materije). materijacija (nlat. materiatio) stvaranje (ili: obrazovanje) grae (ili: materije, tvari). materna (lat. mater mati, materna) l. pl. prav. materinstvo, materinski deo nasledstva, nasledstvo koje nekome pripada po materi. materna (lat. materna) 2. fosforom bogati hranljivi preparat koji se spravlja od klica sita. maternite (lat. mater mati, fr. maternite) porodilite; kola za babice. maternitet (lat. mater mati, nlat. maternitas, fr. maternite) materinstvo; bitisanje majke; princip materniteta prav. naelo po kome je dunost matere da izdrava svoje vanbrano dete. mater pija (lat. mater pia) nena, bogougodna majka; aiat. meka modana opna, meki modani omota. mater familijas (lat. mater familias) majka porodice, majka.

542
matiko (nlat. folia matico) biberasta ukusa lie jedne peruanske biljke, od koga se spravlja lek protiv gonoreje. matinata (ital. mattinata) jutarnja pesma pod prozorom dragane; supr. serenada. matine (fr. matinee) vreme od svanua do podne, prepodne; zabava (ili priredba, sedeljka) koja se odrava pre podne i posle podne; jutarnja haljina. matirati (fr. mater) 1. uiniti nesjajnim, tamnim, ugasitim; up. mat 1. matirati (pere.) 2. pobediti protivnika u ahu; fig. pobediti, savladati, ukrotiti, onesposobiti za dalji rad ili borbu, uhvatiti koga u sve etiri; up. mat 2. matrac (nlat. matratium, ital. materasso) duek ispunjen konjskom dlakom ili morskom travom pa proiven; strunjaa; pro-iven kolski jastuk; madrac. matrijarhat (lat. mater mati, gr. archos voa, stareina) 1. prvobitni oblik drutvenog ureenja u kojem je majka bila glava porodice i upravljala zadrugom; 2. materinsko pravo, stanje u kome dete ne pripada oevoj, nego materinoj lozi. matriks (lat. matrix) znat. materica; fig. poreklo, izvor, uzrok; javni spisak, popis, matica. matrikula (lat. matricula) popisna knjiga, spisak imena lanova nekog drutva; upi-snica na univerzitetima; spisak prihoda nekog duhovnog ili svetovnog nadletva; spisak lanova jedne parohije: roenih, krtenih, umrlih i oenjenih (udatih), matica, broj vojnikog jedininog spiska. matrimonijalan (nlat. matrimonialis) koji se tie braka, brani. matrimonijalije (nlat. matrimonialia) pl. '" brane stvari, brani poslovi. matrimonijum (lat. matrimonium) brak, brano stanje; supr. konkubinat. matrica (fr. matrice) tip. bakarni kalup u kojem se liju tamparska slova; u galva-noplastici: obrnut kalup koji se dobiva otiskivanjem drvoreza ili autotipije, pomou jedne prese, u ploi od voska ili od iste gutaperke, pri emu se ispupeni delovi prvobitne ploe pojavljuju udube-ni, dok su udubeni delovi ispupeni; ba-darska mera, pramera. matricidijum (lat. matricidium) ubistvo matere, materoubistvo. matroz (hol. matroos, dan., v. matros) mornar, brodar, sluga na brodu. matrona (lat. matrona) kod starih Rimljana: ugledna gospoa visokog reda; uvaena ena u godinama, gospa. matronimika (gr. mater mati, oputa ime) izvoenje porodinog imena (prezimena) od enskog, materinog imena, npr. Mili-i (Milica), Ljubii (Ljubica), Anii (Anica) i dr. natura (lat. matura) v. maturitet. maturant (lat. maturare dozrevati, maturans) uenik zavrnog razreda srednje kole

mahagoni

koji e polagati vii teajni ispit (maturu): maturancije (lat. maturantia) pl. med. lekovi koji pomau sazrevanje, gnojenje. maturativan (nlat. maturativus) sazrevan, koji pomae sazrevanje, gnojenje. maturacija (lat. maturatio) ubrzavanje, pourivanje; zrenje, sazrevanje, dozrevanje; med. gnojenje, zagnojavanje. maturirati (lat. maturare) dovesti do zrelosti, uiniti zrelim; zreti, dozreti, sa-zreti; poloiti ispit zrelosti u srednjoj koli; ubrzati, brzo izvesti, pouriti neto; prav. traiti da se ubrza donoenje reenja. maturitet (lat. maturitas) zrelost, dozre-lost, dospelost; naroito: ispit zrelosti u srednjoj koli, vii teajni ispit (matura). matutina (lat. matutina se. hora) u katolikoj crkvi: jutrenje, prvi kanonski as. mauka (rus. matuka) majica, mamica. mauzerka voj. brzometna puka, brzometka kalibra 7,9 mm i sa najveim dometom od 4.000 m (nazvana po pronalazaima Vilhelmu i Pavlu Mauzeru). mauzolej (gr. Mausoleion, lat. Mausoleum) divan nadgrobni spomenik, raskopo ukraena grobnica, vladarska grobnica. Naziv po spomeniku koji je kraljica Arte-mizija podigla u Halikarnasu, svom muu Mauzolu, karskom kralju (377353. pre n. e.) i koji je bio ukraen vajarskim radovima. maunt (eng. mount, lat. mons breg, brdo) re koja se pojavljuje kao sastavni deo mnogih geografskih naziva (npr. Mount Everest). mafija (ital. Mafia, Maffia) tajno razbojniko i pljakako drutvo na Siciliji, koje je postojalo od 1860. g.; fig. opasno drutvo, udruenje ljudi sa opasnim ciljevima. mafi (tur. mafis) l. vrsta slatkia od tankih listova isprena testa s jajima. mafi (arap.) 2. nita. mah (nem. mach) jedinica za merenje brzine aviona, projektila i raketa brih od zvuka. maha- (ind., pere. maha-) velik (javlja se u mnogim sloenim reima). Mahabharata (ind. Mahabharata) Veliki rat porodice Bharata"; veliki narodni ep Indusa, ima preko 200.000 stihova; potie od nekoliko pesnika, a u IV veku dobio uglavnom svoj sadanji oblik; iroko poznate su epizode Pesma o kralju Nalu (Nal i Damajanta), Bhagavad-gita, Legenda o Savitri. mahagoni (eng. mahogany) bot. fino i veoma tvrdo drvo, raste u istonoj Aziji i Junoj Americi, boje crvenosmee, slui za fine stolarske radove, furnire, tapove i dr.

543

mbret

mahala (arap. mahalla, tur. mahalle) deo jedne varoi, gradska etvrt, kvart; ulica, sokak; mala. maharade (sskr. maha, rajan) veliki kralj", vladalac u Indiji pod kojim stoji vie rada; esto samo titula obinog domaeg vladaoca (race). mahatma (sskr. maha velik, atman dua) fil. najvia titula koja se moe dati oveku koji je napredovao i otiao daleko u duhovnom saznanju (kod Indusa); velika dua, dua svega (u filozofiji Vedante); u teozofiji; duhovni vo. Mahdi (arap.) mit. prorok, oekivani spasitelj, muslimanski mesija koji, po predanju, ivi skriven u nekoj peini blizu Bagdada. maher (nem. Macher uinilac) ovek koji se ume u svim prilikama snai, umean ovek; ujdurma, podvaladija. maheraj (nem. Macherei rad) posao koji je izveden na tetu nekoga drugog, veto izveden podvig, ujdurma, podvala. maheta v. meeta. mahetika (gr. mache borba) vetina bo-renja, boraka vetina. mahiia (lat. machina) v. maina. mahinalno (nlat. machinale, fr. machinal) nehotino, nesmiljeno, kao maina, mainski; mehaniki. mahinacija (lat. machinatio) podbadanje, podstrekavanje, podsticanje; spletka, ujdurma, smicalica, podvala. mahinirati (lat. machinari) izmisliti, izmiljati; smiljati (ili: snovati) neko zlo ili podvalu, potajno spremati neto, plesti zamke. mahinist(a) (lat. machina) v. mainist. mahmil (arap.) tovarna ivotinja; naroito: posveena kamila koja ide u Meku sa raskonim darovima i vodi direktno poreklo od kamile na kojoj je Muhamed, na svojim putovanjima, obino jahao. mahmudija (arap. mahmudiyya, tur. mahmudiye) turski zlatan i srebrn novac. mahnovtina kontrarevolucionarna oru-ana borba anarho-kulakih bandi u Ukrajini (19181921) protiv sovjetske vlasti, kojima je rukovodio avanturist N. I. Mahno. mahorka (rus. mahorka) vrsta prostog duvana, krca. mahrama (arap. miqrama) v. marama. mahut (ind. mahut) goni ili uvar slonova u' Indiji. maca (hebr. mazzah) v. maces. macaklin zool. vrsta gutera, velika gubavi-ca, Hemydactilus turcicus. macerat (lat. maceratum) farm. tenost dobi-vena putem maceracije. maceracija (lat. maceratio) dui uticaj neke tenosti (vode, alkohola, etra, kiselina i dr.) na neku vrstu biljnu ili ivotinjsku tvar na obinoj temperaturi; raskvamahizam v. empiriokriticizam.

ivanje, raskiseljavanje, topljenje, kva-enje; fig. iznuravanje, kinjenje, muenje. macerirati (lat. macerare) topiti, potopi-ti, moiti, natapati, kvasiti, raskvasiti (npr. macerirati kosti potopiti kosti u vodu da bi mekani delovi sa njih otpali, naroito radi anatomskih prepariranja); fig. muiti, kinjiti, iznuravati. maces (hebr. mazzah) beskvasni hleb koji Jevreji jedu u vreme Pashe. macijes (lat. macies) mravost; med. suppa; jektika, tuberkuloza. maeta (p. macheta, port. machete) oruje i orue u Junoj Americi, slui za seenje trske i krenje puta kroz punglu, sredina izmeu noa i sablje, handar, lovaki no. maalah (arap. ma a'allah, tur. ma?allah) kako je Boja volja, kako Bog hoe! (kao uzvik); izraz koji, po narodnom verovanju, titi od uroka; turski naziv za opijum. maina (gr. mechane orue da se neto vetaki izradi, lat. machina) l. teh. orue za rad koje stalnim pokretima svojih delova obavlja raznovrsne radnje po zamisli oveka, pretvarajui energiju jedne vrste u drugu ili jednog oblika u drugi; 2. lokomotiva; 3. fig. stvor bez duha, ovek bez duha. mainizacija (gr. mechane, lat. machina sprava) uvoenje maina (strojeva) u poslovanja i proizvodnju gde se ranije upotrebljavao fiziki rad ljudi i ivotinja (u zanatstvu, poljoprivrede, vojsci itd.); up. mehanizacija. mainalno (fr. machinal) v. mahinalno. maingever (nem. Maschinengewehr) voj. v. mainengever. mainengever (nem. Maschinengewehr) voj. vatreno oruje kalibra vojnike puke i automatskog dejstva, podesne za prenoenje, u minutu moe da izbaci oko 600 metaka. mainerija (fr. machinerie) strojevi, maine; mainski delovi; izrada maina; odeljenje u kome se nalazi vie maina koje sve slue istoj svrsi; naroito: sve sprave pomou kojih se vre promene na pozornici. mainist(a) (fr. machiniste) rukovalac mainom, mainovoa; gradilac maina; poz. nadzornik maina. mainka (fr. machine) voj. automatska mainska puka ili mainski pitolj, strojnica, automat. mainski (fr. machine) koji se tie maina, koji pripada mainama; izraen na maini. makara (ital. maschara) l. v. maska. ma kara (arap. mashharat) 2. v. maskara. mana (nem. Masche) petlja, zamka; vrsta kratke kravate. mbret (alb.) poglavica drave, vladar (titula nekadanjih vladara u Albaniji).

mea kulpa

544

Megera

mea kulpa (lat. tea culpa) moja krivica, moj greh, kriv sam! (uzvik kojim se pokajniki priznaje sopstvena krivica). meandri (gr. Mafandros) pl. v. meandrine. meandrine (gr. Maiandros) pl. zavoji, okuke; vijuge (ili: okuke) koje neka reka gradi pri toku kroz ravnicu (nazvane po maloazijskoj reci Meandru, koja ima neobino vijugav tok); u ornamentici: vijugave are. meandrian (gr. maiandros) krivudav, vijugav, verugav, zavojit, sa okukama (kao maloazijska reka Meander, koja je uvena sa svojih mnogih okuka). meatus (lat. meatus) hod, hodanje, kretanje; meatus auditorius (lat. meatus auditorius) alat. slunik, slunica, unica. mebl (fr. meuble, lat. mobile) pokretnina, pokretno, pokretno imanje; naroito: kuni nametaj; mebl-tof tkanina za pokrivanje nametaja. meblirati (fr. meubler) kuu namestiti, snabdeti nametajem. Mevlud (arap. mawlid, tur. mevlid roenje) roendan proroka Muhameda, veliki muslimanski praznik. mega- (gr. megas, megale, mega velik, -a, -o) predmetak u sloenicama sa znaenjem: velik, veliki, golem. megavat (gr. megas, eng. watt) fiz. veliki vat" elektrina jedinica = milion vati; znak: MW. megavolt (gr. mgas, ital. Volta) fiz. veliki volt", elektrina jedinica = 1 milion volta; znak: MV. megagastrija (gr. megas, gaster eludac) med. poveanje eluca, povean eludac. megakolon (gr. megas, kolon debelo crevo) med. preterano veliko debelo crevo. megalantropogenezija (gr. megas, anthropos ovek, gnesis stvaranje, raanje) vetina stvaranja uslova za raanje krupne, zdrave i snane dece. megalegorija (gr. megalegoria) hvalisanje, hvastanje, razmetanje. megaliti (gr. megas, h'thos kamen) pl. veliki kamenovi, starodrevni spomenici koji se sastoje od velikih kamenih trupaca, blokova. megalo- (gr. megas) v. mega-. megaloblasti (gr. megas, blastos klica, izdanak) pl. med. v. makrociti. megalograf (gr. megas, grapho piem) slikar koji radi predmete, naroito osobe u prirodnoj veliini. megalografija (gr. megas, graphia) slikanje (ili: prikazivanje) vanih predmeta u uveanom obliku, npr. junaka, bogova i dr. megalokarpian (gr. megas, karpos plod) koji ima krupan plod. megaloman (gr. megas, mama pomama, ludilo) golema, uobraena veliina, ovek koji boluje od ludila veliine, koji precenjuje samog sebe, svoju vrednost; grandoman.

megalomanija (gr. megas, mama pomama, ludilo) golematvo, ludilo veliine, uobraena veliina, bolesno precenjivanje samog sebe; grandomanija. megaloniks (gr. megas, onyx nokat, panda) zool. vrsta izumrle ivotinje iz diluvi-jalne i najmlaih slojeva neogenske formacije, bila duga 2,5 m i imala na prstima veoma velike pande. megalopsija (gr. megas, opsis vid) med. v. makropsija. megalopsihija (gr. mgas, psyche dua) veliina due, velikodunost. megalosaur (gr. megas, sauors guter) zool. divguter, ogromna izumrla ivotinja, slina krokodilu, duga oko 18 t. megalofon (gr. megas, phone glas) ovek jaka i puna glasa. megalofonija (gr. megas, phone) pun i jak glas. megalofonian (gr. meglophonos) koji ima jak i pun glas, jaka i puna glasa. megalocefal (gr. megas, kephale glava) v. makrocefal. megalociti (gr. megas, kytos duplja, uplje telo) pl. med. v. makrociti. megametar (gr. megas, metron mera, merilo) astr. instrumenat slian heliometru; danas bez znaaja. megapodije (gr. megas, pus, podos noga) pl. zool. velikonoci, vrsta ptica slinih kokoima. megarani fil v. megarici. megarici pl. fil. pristalice starogrke fi-lozofske kole (megarska kola), iji je osniva uenik Sokratov Euklid iz Mega-re (oko 444-369. pre n. e.). Oni su se poglavito bavili logikom, vetinom u borbi reima, i spajali sokratovsku eti-ku sa eleatskim (v. eleati) uenjem o venom i nepromenljivom biu, o dobru, koje je samo jedno, mada ga ljudi razliito nazivaju. megaskop (gr. megas, skopeo posmatram, gledam) ont. vrsta kamere opskure, laterne magike pomou koje se dobije uvelian lik (nekog predmeta) na zaklonu. megaterijum (gr. megas, therion zver, divlja ivotinja) zool. vrsta ogromnog izumrlog lenjivca-surlaa koji je veliinom prelazio dananjeg slona; takoe: opti naziv za velike izumrle ivotinje. megafon (gr. megas, phone glas, zvuk) dugaka cev za govor sa otvorom u obliku zvona i dve cevi za sluanje, slui za pojaavanje zvuka i za razgovor na veim odstojanjima (pronalazak Edisonov). megdan (arap. maydan) v. mejdan. megdandija (arap.-tur. meydanci) v. mejdandija. Megera (gr. Mgaira) nit. jedna od tri furije kod starih Grka; fig. goropadna ena, zla ena, otrokona.

megom

545

meditativan

megom (gr. megas, nem. Ohm) fiz. veliki om", elektrina jedinica = 1 milion oma; znak ML. megometar (gr. megas, nem. Ohm, gr. metron metar) fiz. aparat za merenje veoma velikog otpora, reda veliine od milion oma; up. megom. medalja (fr. medaille, ital. medaglia, nlat. medalla) kolajna, spomenica izraena od metala; odlikovanje, orden. medaljist(a) (fr. medailliste) poznavalac (ili: skuplja) medalja i starog novca. medaljon (fr. medaillon) velika spomenica, krupna medalja; okrugla ili oblika jajeta slika, sa skupocenim i umetniki izraenim okvirom, koja se nosi o vratu; sam takav okvir; an medaljon (fr. en medaillon) u obliku spomenice, npr. okrugla slika. medam (fr. mesdames) pl. v. madam. medano (tl. medano) peani breg, dina. medvedki (rus. medvedki) pl. trg. koe mladih morskih vidri, dok su jo bele. medezimo modo (ital. medesimo modo) muz. v. medezimo tempo. medezimo tempo (ital. medesimo tempo) muz. istim tempom. Medeja (gr. Medeia) mit. ki kralja Ejeta u Kolhidi, pomogla svojim arolijama argonautu Jazonu da se doepa zlatnog runa, udala se za njega i pobegla s njim u Jolkos, gde mu se za neverstvo svirepo osvetila; fig. ljubomorna i osvetoljubiva ena. medet (arap. madad) pomo, potpora; kao uzvik: upomo, pomagaj! medecina (fr. medecine) v. medicina. media (lat. media) pl. gram. v. medija. medieval (lat. medium aevum srednji vek) tip. vrsta starinskih tamparskih slova = antikva. medievalan (lat. medium aevum) koji pripada srednjem veku, srednjovekovni. medievisti (lat. medium aevum) pl. ljudi iz srednjeg veka; naroito: pisci srednjeg veka. medij (lat. medium) gram. v. medijum 4. medija (lat. media) gram. srednje slovo; naziv za zvune suglasnike; razlikuju se tri vrste: iste ili zvune medije, polu zvune medije i aspirovane medije. iedijalan (nlat. medialis) koji se nalazi u sredini, srednji, sredini. medijana (lat. medianus srednji) kat. svaka od triju dui povuenih iz temena trouglo-vih do sredina suprotnih strana; tei-na linija trougla. medijanta (nlat. medianta) muz. srednji ton, onaj koji se nalazi izmeu osnovnog tona i njegove kvinte i terce. medijante (lat. mediante) pril. pomou, posredstvom, putem; medijante juramento (lat. mediante juramento) prav. zakletvom, posredstvom (ili: putem) zakletve. medijastinitis (nlat. mediastinum) med. zapaljenje sredogrudnice.
35 Leksikon

medijastinum (nlat. mediastinum) alat. sredogrudnica, prostor izmeu plunih krila u kojem se nalaze srce, aorta, dunik, jednjak i grudna lezda (timus). medijatan (nlat. mediatus) posredan, koji biva posredstvom koga ili ega. medijater (fr. mediateur) posrednik; sudija, izborni sudija. medijativan (nlat. mediativus) koji posredu-je, posredan. medijatizacija (nlat. mediatisatio) pretvaranje jedne nezavisne drave u zavisnu stavljanjem pod vlast druge, pripajanje (ili: prikljuenje) obino veoj dravi. medijatizirati v. medijatizovati. medijatizovati (nlat. mediare) uiniti za-visnim od koga drugog; nezavisnu dravu ili vladaoca staviti pod vrhovnu vlast druge drave. medijator (nlat. media tor) v. medijater. medijatoran (nlat. mediatorius) posredni-ki, koji ima karakter posredovanje. medijacija (nlat. mediatio) posredovanje, posrednitvo; muz. zastoj pri pevanju u sredini stiha. medij(um) (lat. medium) l. ono to se nalazi u sredini ili to predstavlja sredinu, sredina, srednji put; 2. fiz. sredina, posrednik, ono kroz to se prenosi dejstvo; pomone sredstvo, sredstvo poreenja; 3. u spiritizmu: posrednik izmeu ljudi i duhova; 4. u grkoj gramatici: srednje stanje, koje stoji izmeu radnog i trgdaog stanja kod grkih glagola; 5. medijum evum (lat. medium aevum) srednji vek, vreme od V do kraja XV veka. medikabilan (lat. medicabilis) leljiv, izle-ljiv, koji se moe leiti. medikament (lat. medicamentum) lek. medikaster (nlat. medicaster) nadrilekar, rav lekar. medikasterija (nlat. medicaster) nadrilekarstvo. medikacija (lat. medicatio) leenje. medikomanija (lat. medicus lekar, gr. ta-nia pomama, ludilo) strast za davanjem ili uzimanjem lekova. mediko-hirurg (lat. medicus, gr. cheirourgos) lekar-hirurg koji lei i unutranje bolesti. medikus (lat. medicus) lekar; pl. medici (medici) lekari. medio (lat. medio) u sredini, sredinom; trg. u sredini meseca (menice koje se izdaju per medio" (per medio) moraju se petnaestog u mesecu isplatiti, i za njih nema poeka). mediokrist (lat. mediocrist) v. mediokritet 5. mediokritet (lat. mediocritas) 1. osrednjost; 2. osrednje stanje; 3. osrednja sposobnost; 4. delo osrednje vrednosti; 5. ovek osrednje sposobnosti i vrednosti (umne). meditativan (nlat. meditativus) koji misli, koji razmilja, utonuo u misli, sklon razmiljanju, zamiljen.

meditaciJa

546

mezildija

meditacija (lat. meditatio) razmiljanje, misaone posmatranje; tiha i usrdna molitva. mediteranski (lat. mediterraneus) sredoze-mni; Mediteranska more Sredozemno more. meditirati (lat. meditor) misliti, razmiljati, premiljati, misaone posmatrati to; utonuti u misli o bogu. medicina (lat. medicina) nauka o leenju i negovanju bolesnika; sredstvo koje pomae leenju, lek; medicina forenzis (lat. medicina forensis) sudska medicina; medicine doktor (lat. medicinae doctqr) lice koje je svrilo medicinski fakultet univerziteta i steklo titulu doktor"; medicine praktikus (nlat. medicinae practicus) lekar koji vri praksu, praktini lekar. medicinar (nlat. medicinarius) student medicinskog fakulteta (ili: medicinske visoke kole); onaj koji ui leenje ili koji se bavi leenjem; poznavalac medicinske nauke. medicinirati (ital. medicinare, fr. medici-peg) upotrebljavati ili primenjivati lekove, davati lekove. medicinski (lat. medicinus) koji se tie medicine; koji spada u lekove; slubeno priznat kao lekovit; leniki. Medii (ital. Medici) uvena florentinska porodica, vladala Firencom 14341737, naroito pomagala umetnost i nauku; doba Mediija doba cvetanja umetnosti i nauke u Firenci pod uticajem i zaslugom porodice Medii. medmoazel (fr. mesdemoiselles) pl. v. madmoazel. medok (fr. medoc) crveno bordosko vino, nazvano po istoimenoj francuskoj varoi, u ijoj se okolini proizvodi. medopersijski koji se tie Meana i Persijanaca. medorea (gr. medos muki spolni organ, geo teem, curim) med. v. gonorea. medresa (arap. medres, medreset) muslimanska srednja kola, gimnazija u kojoj se, pored naunih predmeta, ue i verski predmeti, arapski jezik itd.; takoe: visoka kola. Meduza (gr. Medusa) l. lit. jedna od tri Gorgone, tj. keri Gorgonove, koja je htela boginji Ateni da ospori prvenstvo u lepoti, zbog ega je ova njenu lepu uvojitu kosu pretvorila u zmije, a oima joj dala strahovitu mo da se svako pod njihovim pogledom mora pretvoriti u kamen. 2. meduza zool. morski klobuk. medula (lat. medulla) zool. modina, sr:; jezgro; medula oblongata (lat. medulla oblongata) produena modina, pamodi-na; medula osijum (lat. medulla ossium) kotana sr; medula spinalis (lat. medulla spinalis) lena modina. medularan (lat. medullaris) modinski, sr-ni, kimeni; medularni sarkomkec. mo-

dinski menjak; medularna supstakciJa modina. medulin (nlat. medullinus) bela tvar koja se izdvaja iz sri raznih biljaka, naroito zove. medulitis (lat. medulla) med. zapaljenje lene modane. medulozan (lat. medullosus) srat, modinat, koji je pun sri, modane. meza (ital. mezza, lat. medius) pola, upola; a meza voe (ital. a mezza voe) muz. u pola glasa, poluglasno. meza voe (ital. mezza voe) muz. poluglasno, u pola glasa, prigueno. mezalijansa (fr. mesalliance) neprilian brak, brak izmeu osoba veoma razliitih po rodu ili poloaju. mezalijirati (fr. mesallier) oeniti ili udati za nepriliku, tj. za osobu koja svojim radom ili svojim drutvenim poloajem ne odgovara. mezanin (ital. mezzanino) gra. polusprat, meusprat, svaki nii sprat koji se nalazi izmeu dva via; poluprozor, manji prozor izmeu dva vea. mezar (arap. mazar, tur. mezar mesto obilaska) groblje. mezarluk (arap.-tur. mezarl k) v. mezar. mezatinta (ital. mezza-tinta) klik. v. mezotinto.

meze (ital. mese, lat. mensis) l. mesec; per meze (ital. per mese) trg. na mesec, meseno. meze (tur. meze poslastica) 2. zakuska, jelo koje se uzima uz neko pie. mezelin (fr. meseline) fino francusko platno od vune i svile (za zavese, prevlake i dr.). mezenterijalan (gr. mesenterion opornjak) anat. opornjani, maramini, koji se tie opornjaka, koji pripada opornjaku, koji je u vezi s opornjakom. mezenterijum (gr. mesenterion) znat. maramica koja obmotava creva, opornjak. mezenteritis (gr. mesenterion) med. zapaljenje maramice koja obmotava creva, zapaljenje (ili: upala) opornjaka. mezenterski znat. v. mezenterijalan. mezencefalon (gr. mesos srednji, ep u, kephale glava) anat. v. mezocefalum. mezil (arap. manzil, tur. menzil) mesto gde se putnik zaustavlja, gostionica, stanica, obdanica; pota, naroito ona koju su nosili stalni kuriri na konjima; mezu l, menzul. mezilana (arap., tur. menzilhane) potanske stanica gde se menjaju konji, usputne stanica na kojoj su stalni kuriri, tzv. tata-ri, nosei zvanina pisma, dokumente i novac iz raznih pokrajina u Carigrad, menjali zamorene konje odmornim, kako bi bez zastoja mogli produiti put; mezula-na, menzulana. mezildija (arap.-tur.) onaj koji nosi potu na konju, potar, kurir.

547
mezo- (gr. mesos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: sredina, srednji. mezogastrijum (gr. mesos, gaster trbuh) znat. srednji deo trbuha. mezognati (gr. mesos, gnathos vilica) pl. antrop. ljudi u kojih su vilice neto malo isturene, a zubi neto koso usaeni. mezoderm (gr. mesos, erma koa) anat. srednji list kliinog zametka. mezozoe (gr. mesos, zoon ivo bie, ivotinja) biol. ivotinjski parazitski organizmi sastavljeni samo od nekoliko elija meu kojima postoji podela rada. mezozoik (gr. mesos, zoon) kol. zajedniko ime za formacije: grijao, jura m kreda, gde nema vie paleozojskih ivotinja, a prvi put se javljaju ptice, sisari i ribe oko-tala skeleta. mezozojski (gr. mesos, zoon) kol. koji sadri ostatke ivotinja to predstavljaju prelaz ka ivotinjama koje jo ive, koji stoji u sredini izmeu paleozojskog i kenozojskog perioda. mezoklima (gr. mesos, klima) meteor. prose-no stanje atmosfere manjih podruja na povrini Zemlje (uma, ravnica, grad, jezero i dr.). mezokranijum (gr. msos, kranion lubanja)
anat. teme.

mezolabijum (gr. mesolabion) starinski, Eratostenov, instrumenat za nalaenje srednjih proporcionala izmeu dveju datih linija. mezolitik (gr. mesos, lithos kamen) kol. srednje kameno doba, izmeu paleolitskog i neolitskog perioda. mezolitski (gr. mesos, lithos) kol. koji pripada prelaznom dobu od paleolitskog ka neolitskom periodu. mezologija (gr. msos, logia) prouavanje sredine. mezomerija (gr. mesos, meros deo) pojava da se neki spoj, koji bi, pri istom rasporedu atomskih jezgara, mogao imati vie razliitih struktura, pojavljuje samo u jednoj modifikaciji. mezon (gr. mesos) l. fiz. v. mezotron. mezon (fr. maison) 2. kua, dom. mezo pijano (ital. mezzo piano) muz. polusla-bo, polutiho. mezopotamski (gr. mesos srednji, potamos reka) koji lei izmeu dve reke. mezoskaf (gr. msos, skaphos amac) sredstvo za nauna ispitivanja u srednjim morskim dubinama. mezosopran v. mecosopran. mezostilon (gr. mesos, stylos stub) arh. prostor izmeu dva stuba. mezosfera (gr. mesos srednji, sphaira) sloj Zemljine atmosfere na visini od 50 do 80 km; njena gornja granica je mezopauzau kojoj se pojavljuje polarna svetlost. mezotermino (ital. mezzo-termino) srednji put; sredina izmeu dveju krajnosti.
35*

mezotinto (ital. mezzo tinto) slik. srednja boja, tj. boja koja se stvara prelaskom jedne boje u drugu, poluboja; u bakrorezu: pripremanje ploe tako da se dobije blago senenje; mezatinta. mezotorijum (gr. mesos srednji, lat. tho-rium) hem. radioaktivni elemenat potomak torijuma, izotop radijuma, bega izrai-va; poluvreme 67 godina; dobiva se iz monacitnog peska; upotrebljava se za leenje kao i radijum. mezotron (gr. mesos, tron iz rei elektron) fiz. teki elektron sa masom otprilike nekoliko stotina puta veom od mase obinog elektrona, mezon. mezofil (gr. mesos, phylon list) bog. srednji sloj tkiva u listu biljke. mezofili (gr. mesos, phileo volim) zool. ivotinjske vrste koje ive u uslovima srednje vlanosti stanita (npr. u umama i na livadama). mezofiti (gr. mesos, phyton biljka) bog. biljke prilagoene ivotu na umereno vlanim stanitima. mezoforte (ital. mezzoforte) muz. sa pola jaine, polujako, poluglasno. mezohoros (gr. mesochoros) onaj koji stoji u sredini hora, horovoa. mezocefalitis (gr. mesos, kephale glava) ed. zapaljenje srednjeg mozga. mezocefalum (gr. mesos, kephale) anat. srednji mozak. mezra (arap.) nono putovanje Muhamedovo na nebo. mezuza (hebr. mezuza) limeni valji koji je uvren na ragastovima jevrejskih stanova i koji sadri, na pergamentskom listiu, deset bojih zapovesti. mezul (arap. manzil) v. mezil. mezulana (arap.) v. mezilana. mezuldija (arap.-tur.) v. mezildija. mejdan (arap. maydan) prostrano polje, vei prazan prostor u gradu, trg, vaarite, pijaca; mesto gde se vodi borba; dvoboj. mejdandije (arap.-tur. meydanci) junak u borbi, uesnik u borbi, naroito u dvoboju. mejd in . . . (eng. made sainjeno, proizvede-no, in u) izraene u . . . (ime zemlje), oznaka na robi koja oznaava njeno poreklo. mejligma (gr. meiligma) med. sredstvo za uminjivanje (ili: ublaavanje), naroito lek za umirivanje, za razvedravanje. mejligmata (gr. meiligma) pl. med. v. mejligma. mejoza (gr. meiosis) hed. smanjivanje nekog organa usled oboljenja; Ret. tobonje smanjivanje, prividno umanjivanje koga ili ega. mejtef (arap. maktab) v. mekteb Meka (arap. Makka, tur. Mekke) glavni grad Hedasa (Saudijska Arabija) u kome se nalazi aba, najvee muslimansko svetilite; rodno mesto Muhamedovo. mekam (arap. maqam) glas, melodija; nain harmoninog (ugodnog) uenja Kurana; poloaj (u nekom zvanju).

mekanografika

548
melanoza (gr. melas, nosos bolest) ned. crnokonost, pocrnjivanje telesnih organa i tkiva usled menjanja krvnog crvenila u materiju crne boje. melanoma (gr. melanoma) crnilo, crna masa; med. mrki izrataj. melanoragija (gr. melas, regnymi prsnem, pucam) med. crna srdobolja; up. melema. melanotip (gr. melan, typos otisak) fotografske slika izraena na pocrnjenom bakru. melanotipija (gr. melan, typos) vetina izraivanja fotografskih slika na pocrnjenom bakru. melanurija (gr. melas, uron mokraa) med. crno mokrenje, izluivanje melanina mokraom, obino znak melanoznih otoka u unutarnjim organima, naroito u jetri. melanhlorus (gr. melas, chloros otvorenozelen) med. koji boluje od melanoze. melanholije (gr. melas, chole u, melancholia) seta, setnost, tuga, snudenost, potitenost; vrsta duevnog oboljenja kod koga preovlauje muno i potiteno raspoloenje; melanholije agitans (nlat. melancholia agitans) nemirna seta sa nastupima straha; melanholije mizantropi-ka (nlat. melancholia misanthropica) seta spojena sa strahom od ljudi; melanholije hipohondrika (nlat. melancholia hypochondrica) seta na osnovu uobraenih bolesti. melanholik (gr. melancholikos) ovek melanholina temperamenta, tj. sklon jakim i, obino, punim bola uzbuenjima koja se lagano menjaju i prolaze. melanholian (gr. melancholikos) setan, tuan, snuden, potiten; melanholian temperamenat v. melanholik. melanholiar (gr. melancholikos) v. melanholik. melas (gr. melas) med. crna pega na koi. melasa (fr. melasse, lat. mellaceum ukuvana ira) mrki sirup koji ostaje posle ukuva-vanja eera, sa mnogo primeanih soli, zbog ega se iz njega vie ne moe eer iskristalisavati; po naroitom postupku moe se iz njega vaditi i ostatak eera; slui za stonu hranu i za vrstu eerne rakije, tzv. tafije. melatrofija (gr. melos ud, atrophi'a nehranjenje) med. suenje jednog dela tela. melafir (fr. melaphyre, gr. melas, porphy-ga) crni porfir. melez (arap. malas) meanac, krianac, bastard, potomak roditelja razliitih rasa, rod od dve razne ivotinje, npr. od magarca i kobile. melek (arap. malak) aneo, Boji poslanik; mele. melem (gr. malagma, tur. melhem) mast za mazanje, flaster; lek; fig. blag ovek. melena (gr. melaina crna) med. crna bolest, crni proliv, crna boljka; hematemeza.

mekanografika v. mehanografika. mekinto (eng. mackintosh) nepromoiva, gumirana tkanina i ogrta sa kapuljaom za kiu od takve tkanine, nazvan po imenu pronalazaa, kotskom hemiaru arlsu Mekintou (17661843). mekler (nem. Makler) trg. v. makler. mekleraa (nem. Makler) trg. v. makleraa. mekometar (gr. mekos duina, veliina, metron mera, merilo) sprava za merenje duine. mekometrija (gr. mekos duina, metria merenje) merenje duine. mekonizam (gr. mekon mak) med. trovanje opijumom. mekonijum (gr. mekon mak, lat. meconium) sok od nedozrele mahove ahure, opijum; takoe, zbog slinosti po boji, prva, it-ka stolica kod novoroenadi. mekonin (gr. mekon) hem. makova materija, kristalast sastojak opijuma. mekonion (gr. mekon) v. mekonijum. mekteb (arap.) kola, naroito osnovna kola; mektebali visoka, velika kola. mekterbaa (pers.-tur. mekter basi) zapovednik sultanove ili ahove vojne muzike, kapelnik. mekterin (pere. mihter vei, velikan) stareina, pretpostavljeni, naelnik; na per-sijskom dvoru: komornik kome je u svako doba slobodan pristup ahu; svira u vojnoj muzici vladaoevoj; sluga koji nameta ator. mektubdi (arap.-tur. mektupfu) pisar, sekretar, tajnik. mel (lat. mel) med. melazma (gr. melasma) ned. crnilo ili crna pega na obolelom delu tela kod onih to pate od kostobolje (gihta). melanemija (gr. melas crn, naima krv) med. prisustvo u krvi krvnog crnila (melani-na), gotovo uvek kao posledica tekih nastupnih groznica, nastaje raspadanjem crvenih krvnih zrnaca i stvara crnu boju koe i unutarnjih organa; crnokrvnost, crnokrvica. melan (fr. melange) meavina, smesa; me-ani sladoled; bela kafa.

melanizam v. industrijski melanizam.

melanin (gr. melas crn) crna bojena materija koje ima u sudovnjai oka, koi crnaca, mastilu sepije itd. melanit (gr. melas) min. granat crne boje, gvozdeni granat, granatu srodna vrsta kamena; smesa od tvrde gume, crne boje (upotrebljava se za pravljenje eljeva i DR-)-melankoliko (ital. melancolico) muz. setno, tuno, alosno. melano- (gr. melas, melaina, melan) predmetak u sloenicama sa znaenjem: crn, crna, crno. melanodermija (gr. melan, erma koa) med. mrkopegavost, vrsta kone bolesti.

meliglosus

549

Melpomena

meliglosus (gr. meli-glossos) onaj koji ima medena usta, zlatousti; fig. odlian govornik. melizma (gr. melisma) muz. pesma, arija, melodija kao suprotnost recitativnoj ili deklamatorskoj muzici. melikrat (gr. mlikraton) pie od mleka i meda koje su Grci prinosili na rtvu duama pokojnika i podzemnim bogovima. melilit (gr. meli med. lithos kamen) min. sa granatom srodan kamen, kao med ute boje, vulkanskog porekla. melinit (gr. meline proso) razorni materijal koji se sastoji poglavito od pikrinske kiseline. melioidoza (gr. melis bolest ivotinja, eidos izgled, spoljanjost) vet. bolest ivotinja iz grupe zoonoza koju prouzrokuje mikrob Malleomyces pseudomallei (Pseudo-monas mallei ili Pfeiferella Whitmori); potie sa Dalekog Istoka. meliorament (nlat. melioramentum) v. melioracija. melioracija (nlat. melioratio) pobolja-vanje, popravljanje, naroito poljopri-vredne vrednosti nekog zemljita; up. me-liorirati. meliorizam (lat. bonus dobar, melior bolji) fil. shvatanje da ovaj svet, istina, nije ba najbolji, ali da nije ni posve rav, naroito da bi se mogao ovejim radom, nastojanjem i pregalatvom poboljati. meliorirati (lat. meliorare) poboljati, poboljavati, popravljati; popraviti, poboljati poljoprivrednu vrednost nekog zemljita (navodnjavanjem, odvodnjavanjem trebljenjem korova, gnojenjem i dr.). melis (fr. melis) trg. kudeljno platno za jedra (fr. izgovor: meli). melisa (gr. melissa) bog. biljka matinjak. melitemija (lat. mel, gr. meli, melitos med, haima krv) med. eerna bolest. melitizam (gr. melitismos) med. upotreba meda u leenju bolesti. meliturija (gr. meli, melitos med, uron mokraa) med. izluivanje eera mokraom, eerna bolest. meliferan (lat. mellifer) medonosan, koji proizvodi med. melifikacija (nlat. mellificatio) pravljenje meda, proizvoenje meda. melifluentan (nlat. mellifluens) koji tee medom, obilat medom; sladak kao med. melograf (gr. melos pesma, grapho piem) pisac i zabelea narodnih melodija; pisac nota; maina za pisanje nota (na klaviru, koja sve to se svira automatski stavlja u note, = notograf). melografija (gr. melos, graphia) pisanje nota; beleenje narodnih melodija; opisivanje narodnih melodija. melodeklamacija (gr. melos, lat. declama-tio) umetniko govorenje ili itanje nekog teksta (u stihu ili prozi) uz pratnju muzike.

melodija (gr. melodia) muz. skladan, ritmi-an, metrian i prema zakonima muzike arhitektonike sreen niz tonova; nain pevanja, pevanje, napev. melodika (gr. melos pesma, ode pevanje) muz. nauka o melodiji; instrumenat slian orguljama, vrsta malog fligla. melodiozan (nlat. melodiosus) v. melodian. melodist(a) (gr. melodia) pisac (ili: sa-stavlja) prijatnih melodija; muziar koji ima vie sklonosti melodiji nego harmoniji. melodian (gr. melodos) blagozvuan, milozvuan, umilan; koji se moe pevati, udeen za pevanje; melodiozan. melodrama (gr. melos pesma, drama radnja, pozorini komad, ital. melodramma) lit. pozorini komad u kome govor dramskog lica prati muzika, ili svuda ili samo na znaajnim mestima; vrste: monodrama, ako u komadu govori samo jedna linost, i duodrama, ako u komadu uestvuju dva lica. melokopija (gr. melos ud, kopiao sustanem, klonem) med. oduzetost udova. meloman (gr. melos pesma, manikos pomaman, ushien) oduevljen, strastan ljubitelj muzike. ielomanija (gr. melos pesma, mama pomama, ludilo) strasna, preterana ljubav prema muzici. melomantija (gr. melos ud, mantela prorican>e) proricanje (ili: gatanje) po nehotinim pokretima udova jednog tela. melon (gr. melon jabuka) med. ispupenje oka u obliku jabuke. melonkus (gr. melon obraz, oinkos nadutost) med. otok obraza. melopeja (gr. melos pesma, poieo pravim) pisanje pesama; sastavljanje melodija; govor u vidu pesme, recitativ. meloplast (gr. melos pesma, plasso obliku-jem, uobliavam, obrazujem) muz. metod (koji je pronaao Galen) nalaenja i davanja intonacije bez pomoi muzikog instrumenta. meloplastika (gr. melon obraz, plastike vetina uobliavanja) med. popravljanje obraza hirurkim putem. melos (gr. melos) kod starih Grka: lirska pesma koja se pevala uz pratnju instrumenata; zatim: pesma uopte, pevanje, nain pevanja, melodija, zvuk. melotezija (gr. melothesia) kuz. sastavljanje melodije, komponovanje. melotet (gr. melos pesma, tithemi stavljam, meem) muz. sastavlja melodije, kompozitor. melotipija (gr. melos, typos otisak) tam-panje nota. Melpomena (gr. melpo pevam, Melpomene) mit. ime jedne od devet muza, muza zatitnica pevanja i tragedije, koju su prikazi-vali sa traginom obrazinom i brljano-vim vencem oko glave; ime etvrte knjige

550
Herodotove istorije; astr. ime asteroida otkrivenog 1852. god. melski (gr. melos pesma) pr. koji se moe pevati, koji je za pevanje, npr. melsko pesnitvo lirsko pesnitvo ili pe-snitvo udeeno za pevanje. melton (eng. Melton) trg. vrsta vunene tkanine za odela, naroito muka, zagasite sjaja (nazvane po engleskom gradu Meltonu, gde se izrauje). Melhior (hebr.) kralj svetlosti"; jedan od sveta tri kralja ili jerarha. Melhisedek (hebr. Malki-zedek) kralj pravde"; u St. zavetu: jevr. prvosvetenik i car u Salimu (Jerusalimu) u vreme Avra-movo, vai kao uzor Hristu. membrana (lat. membrana) opna, nena koa, koica; fiz. elastine metalna ploica za prenoenje zvunih treptaj a gotovo bez promene. membraniforman (nlat. membraniformis) opnast, koiast. membranozan (nlat. membranosus) opnast, koast, koiast. membranofoni instrumenti muz. instrumenti iz grupe udaraljki, kod kojih ton proizvodi treperenje zategnute koe (membrane); najpoznatiji: bubanj, tamburin. membratura (lat. membratura) obrazovanje udova, graa udova; svi udovi. membrirati (lat. membrum ud) stvarati udove, obrazovati udove; supr. dismembrirati. membrum (lat. membrum) znat. ud; lan, npr. nekog drutva. memento (lat. memini seam se, memento) kao usklik: pamti! seaj se! misli na! kao imenica: znak za podseanje, podsetnik; memento mori (lat. memento mori) seaj se smrti, pomilja] na smrt! memla (pers.-tur. nemli) vlaga, bu. memoar (fr. memoire) spomenice; pismeno izlaganje, predstavka; pl. memoari uspomene, delo u kome pisac iznosi svoja seanja na dogaaje koje je sam doiveo ili u kojima je uestvovao, kao i seanja na znaajne ljude. memorabilan (lat. memorabilis) vredan spomena, znatan, znamenit. memorabilije (lat. memorabilia) pl. stvari koje vredi pamtiti, znamenitost. memorandum (lat. memorandum) predstavka, diplomatske nota; podsetnik, belenik; trg. komisioni raun. memoracija (lat. memoratio) seanje, podseanje, pominjanje, pomen. memorija (lat. memoria) uspomena; pamenje, seanje, opominjanje; mo pamenja, in memorijam(lat. in memoriem) radi seanja, u spomen. memorijal (lat. memorialis liber) ono pggo slui za seanje, kao podsetnik; spomeni-ca, knjiga uspomena; predstavka, pismena molba; trg. belenica, trace, primanote, trgovaki dnevnik.

menetekel

memorijale (lat. memoriale) v. memorijal. memorijalist(a) (fr. memorialiste) pisac uspomena, memoara; podnosilac predstavke (ili: molbe), molilac. memorirati (lat. memorari seati se) pamtiti, uiti napamet. menada (gr. mainas, mainados) mit. sveteni-ce boga Baha, besna bahantkinja; fig. be-snulja, besna i goropadna ena, zla sena. menaa (fr. menage, nlat. managium, lat. mansio boravite) domae gazdinstvo, domainstvo; zajednika ishrana, udruivanje vie lica radi zajednikog i jevti-nijeg ishranjivanja (npr. oficirska, slubenika menaa); mesto gde se tako udruena lica hrane. menaer (fr. menageur) domain, onaj koji vodi domainstvo ili gazdinstvo; rukove-lac menaom. menaerija (fr. ' menagerie) ivinarnik; zverinjak, mesto gde su smetene strane i retke ivotinje, zbirka ivotinja, zooloki vrt. menairati (fr. menager) tedeti, uvati; ' domainski postupati; hraniti se u me-nai; rukova menaom. menajon (gr. meniaios meseni) mesene knjiga"; liturgijska knjiga u pravoslavnoj crkvi, koja sadri liturgije za praznine dane; mine j. menarhe (gr. men mesec, arche poetak) med. vreme pojave prve menstruacije, poetak polne zrelosti sene. menader (eng. menager) nadzornik pozornice, reditelj, reiser; tehniki upravnik ili direktor u engleskim fabrikama; poslovoa, prireiva, npr. neke sportske utakmice, javne priredbe i sl. mengele (gr. magganon, tur. mengene) pl. procep, zanatlijske sprave ze stezanje i presovanje. mendacitet (nlat. mendacitas) sklonost lai, laljivost. mendelizam vot. zekonitost u prenoenju roditeljskih osobina na potomke kod biljnog sveta; otkrie austrijskog botaniara Gregora Mendela (18221884). mendeljevij(um) (po Mendeljejevu, ruskom hemiaru) hem. hemijski elemenat, aktinit, znak Md, redni broj 101, atomske masa izotope sa najduim vekom 256; dobiven vetakim putem 1955. god. mendula v. mandula, mene (fr. menee) lov. trag divljai u beanju. Menelaj (gr. Menelaos) mit. spartanski kralj, sin Atrejev, brat Agamemnonov, mu lepe Jelene koju je Paris bio odveo i zbog ega je dolo do trojanskog rata; jedan od najhrabrijih grkih boraca pod Trojom. menestrel (fr. menestrel) svira, peva--pesnik u srednjem veku, sluga i pratilac provensalskih trubadura koji je umeo samo da peva, ali ne i da sastavlja pesme. menetekel ili potpuno: mene mene tekel ufarsin (= brojio, brojio, izmerio i

551
razdelio) tajanstvene rei koje je po Bibliji, nevidl>iva ruka ispisala na zidu dvorane u kojoj je bezboni vavilonski kral> Valtazar, sa svojim doglavnicima, pio vino iz zlatnih posuda ukradenih iz jerusalimskog hrama, a koje su mu prori-cale skoru pogibiju i propast njegove drave, koju su Persijanci, 539. pre n.e., odista i unitili (St. zavet, Dan., gl. 5); otuda: tajanstvena opomena i pretnja. menza (lat. mensa) sto, trpeza; prostorija gde se hrani vie lica. menzija (lat. mensio) merenje, premeravanje. menzis (lat. mensis) dvanaesti deo godine, mesec. menzola (ital. mensola) gra. kamen koji podupire zid, kamen, podupira. menzul v. mezil. menzula (lat. mensula) geodetski sto, daska za crtanje koja lei vodoravno na stativu sa razapetom hartijom na kojoj se prave snimci terena u proizvoljnoj srazmeri. menzulana v. mezilana, menzura (lat. metior meriti, mensura) mera; naroito: graduirana staklena posuda u obliku valjka koja slui za merenje koliine tenosti; merenje vremena; muz. vre-menska vrednost pojedinih nota, mera za vreme jedne jedinice takta, tempo jedne kompozicije; pravilna podela vrata instrumenta sa icama; ma. izmereno rastojanje izmeu boraca; u studentskom govoru: dvoboj sabljama; ad menzuram (lat. ad mensuram) prema meri i teini. menzurabilan (nlat. mensurabilis) merljiv, izmerljiv. menzurabilitet (nlat. mensurabilitas) merljivost, izmerljivost. menzuralan (lat. mensuralis) merni, koji slui za merenje; menzuralna muzika ranija muzika sa tano odreenim tempom i taktom; menzuralne note srednjovekovne note koje su tano beleile trajanje pojedinih tonova. menzu raci j a (lat. mensuratio) merenje, premer, premeravanje. menzurirati (lat. mensurare) meriti, izme-riti; orguljske cevi odmeriti prema tokovima koje treba da daju. meni (fr. menu) jelovnik; naroito: spisak jela koja sainjavaju jedan obrok. meninge (gr. meninx, meningos koica) znat. opne koje obmotavaju mozak i kimenu modanu. meningizam (gr. meninx modana opna, modanica) med. znaci slini zapaljenju modane opne. meningitis (gr. meninx) med. zapaljenje (ili: upala) modane opne, prouzrokovano najee bacilom tuberkuloze. meningo- (gr. meninx) predmetak u sloenicama sa zananjem: modana opna, modanica.

menstrualan

meningokoka (gr. meninx, lat. coccus bobi-ca, zrno) med. klica zapaljenja modane opne. meningorea (gr. meninx, geb curim, teem) med. prodiranje krvi kroz modanu opnu. meningosimfiza (gr. meninx, symphysis sraslost) med. sraslost lubanjske opne. meningocela (gr. meninx, kele prosutost) med. prodor modane opne. meninks (gr. meninx) znat. modana opna, modanica. meniskus (gr. meniskos mesei) predmet u obliku polumeseca; opt. ispupeno-izdu-beno soivo; geom. kruni odseak u obliku polumeseca; fiz. ispupena ili izdubena gornja povrina tenoga stuba koju prou-zrokuje kaglarnost; med. srpasta, polukruna hrskavica izmeu zglobova. menisheza (gr. menes meseno pranje kod ena, schazo zadrim) med. obustava mesenog pranja kod ena. meno (ital. tepo, lat. minus) muz. manje; meno alegro (ital. tepo allegro) manje brzo; meno pijano (ital. tepo piano) manje slabo; meno forte (ital. tepo forte) manje jako. menologijum (gr. tep mesec, logion) istorija svetaca sreena po mesenim danima, kalendar svetaca. menoniti hriansko-protestantska sekta, koju je u XVI v. osnovao u Holandiji Menon Simons; propovedaju krtenje odraslih, nepriznavana sile i vojne slube, odba-civanje zakletve itd. menopauza (gr. menes meseno pranje kod ena, pausis prestanak) med. prestanak mesenog pranja kod ena, precvet. menoplanija (gr. tep mesec, planao skreem) med. neurednost u javljanju mesenog pranja kod ena. menoragija (gr. menes meseno pranje kod ena, -ragia od korena rag- od regnymi prsnem, puknem) med. odvie esto ili odvie dugotrajne meseno pranje kod ena. menorea (gr. tep mesec, geb teem, curim) med. meseno pranje kod ena. menostazija (gr. tep mesec, stasis stajanje, mirovanje) med. zastoj (ili: izostanak) mesenog pranja. menosheza med. v. menisheza. Menroova doktrine v. Monroova doktrina. mene (lat. mens, mentis) misaoni duh, razum, um; razum, um; raspoloenje, shvatanje, smisao; mene legne (lat. mens legis) prav. duh zakona, smisao zakona; mene sana in korpore sano (lat. mens sana in corpore sano) zdrav duh u zdravom telu (navod iz Juvenalovih Satira"). menstrualan (lat. menstrualis) meseni; koji traje mesec dana; naroito: koji se tie enskog mesenog pranja, koji je u vezi sa enskim mesenim pranjem; menstrualni kolikmed. iznenadna i nagla pojava mesenog pranja, praena bolom.

menstruacija

552

merinovka

menstruacija (lat. mensis mesec, nlat. mestruatio) meseno pranje kod ena, enski cvet, mesenica, perioda; up. men-struum. menstruirati (lat. mensis, menstruare) dobiti ili imati meseno pranje, meseiti, omeseiti se. menstruum (lat. menstruum) ono to biva svakog meseca, meseno pranje kod ena; hem. rastvorio sredstvo. menta (gr. mmtha, mmthe, lat. menta, mentha) bat. metica, nana. mentagra (lat. mentum brada, gr. agra lov, plen) med. zapal>enje lezda dlanih me-ia na usnama, bradi i obrazima, kosopa-sica. mentalan (nlat. mentalis) koji se tie duha, due, uma, duhovni, duevni, umni. mentalizam (lat. mens, gen. mentis dua, duh, razum, pamet) liigv. naziv koji daju predstavnici amerike deskriptivne (opisne). lingvistike onim pravcima u lingvisti-ci koji razmatraju govorni akt kao rezultat sloenog kompleksa pojava zasnova-nih na umio j delatnosti govornog lica. mentalitet (nlat. mentalis, fr. mentalite) celokupne duhovno ustrojstvo nain miljenja, shvatanja, sklonosti, raspoloenja i dr. jednog oveka, drutvenog reda, pokolenja itd., duevno stanje, duhovna nastrojenost. metalna higijena med. grana medicine koja se bavi spreavanjem duevnih poremeaja i uvanjem duevnog zdravlja. mengni (fr. maintenue) prav. sudska zatita sopstvenosti. mentol (lat. menta nana, oleum ulje) glavni sastojak nane, slui kao lek protiv glavobolje, katara i dr.; takoe kao sredstvo za osveavanje. mentomanija (lat. mens, gen. mentis, gr. mama) bolesna sklonost za prianjem lai. Mentor (lat. Mentor) nit. odani prijatelj Odisejev i vaspita sina mu Telemaha, kome je Odisej, pred polazak u trojanski rat, poverio na uvanje svoju kuu; otuda: voa, savetodavac, vaspita, nastavnik. mentula (lat. mentula) anat. muki ud. mentulagra (lat. mentula, gr. agra lov, lovina) med. v. prijapizam. menuet (fr. menuet, lat. minutus siuan) nekadanji fr. ples sa laganim, odmerenim i sveanim pokretima, sveani ples; muz. komad zgodan kao pratnja za taj ples. menueto (ital. menuetto) muz. u temggu manueta. menhiri v. megaliti. menjevizam (rus. menvinstvo manjina) ideologija i politika manjine Socijalistike stranke u carskoj Rusiji, koja se 1903. razila od boljevike, a definitivno se odvojila 1912; bili su za fe-bruarsku revoluciju 1917. i uli su u privremenu vladu, ali su bili protiv

oktobarske revolucije; njihov voa i ide-olog bio je L. Martov (18731923); za vreme prvog svetskog rata nali se na poziciji socijal-ovinista. menjevici (rus. menveviki manjinai) pl. pristalice menjevizma, minimalisti. mer (fr. maire) l. predsednik optine, varoki sudija, gradski naelnik; seoski kmet. mer (eng. mayor) 2. predsednik optine; up. lordmer. meraba (arap. marhaba) v. merhaba. merak (arap. maraqi, tur. merak) strast, elja, prohtev, ef. meraklija (arap.-tur. merakh) ljubitelj neega, ovek koji voli da zadovoljava svoje prohteve i elje, koji zna i ume da uiva i da se provodi. meratrofija (gr. meros deo, atrophia nehranjenje) med. v. melatrofija. merdevine (pere. nerduban, tur. merdiven) pl. lestvice, stube. meredov (ma.) mrea na motki kojom se riba vadi iz barke. mer-emfraksis (gr. meros deo, emphrasso zapuim, zaepim) med. delimina zaepljenost ili pretrpanost. meretriks (lat. merere zaraivati, meretrix) bludnica, kurva, javna seneka. merzer (nem. Morser) l. voj. teki top za unitavanje jako utvrenih taaka; 2. avan (sud za tucanje u prah tvrdih materija). meridijan (lat. meridianus sc. circulus, od meridies podne) geogr. podnevak, krug (u stvari elipsa usled spljotenosti Zemlje) koji prolazi kroz neko mesto na Zemlji i kroz stoere, tj. severni i juni pol; to je Zemljin meridijan ili terestriki meridijan (ime otuda to sva mesta na jednom podnevku imaju podne u isto vreme); astr. najvei krug nebeskog svoda koji prolazi nebeske podove i zenit nekoga mesta na Zemljinoj povrini; fig. visina, najvii stepen, vrhunac. meridionalan (lat. meridies, nlat. meridi-onalis) podnevni, juni; junjaki. meridionalitet (nlat. meridionalitas) podnevnost, podnevni ili juni poloaj ili pravac, junost. meridrozis (gr. meros deo, idroo znojim se) med. delimino ili lokalne znojenje, znojenje samo pojedinih delova tela. meridrotian (gr. meros, idrotikos koji tera na znojenje) med. koji se znoji samo na pojedinim delovima tela. merinizacija (p. merinos) oplemenjivanje domaih vrsta ovaca ukrtavanjem s merino-ovnovima. merino (p. merinos) uvena panska ovca sa najfinijem kovrastom vunom, sviloruna ovca; vuna merinskih ovaca; tkanine od vune merinskih ovaca. merinovka (p. merinos) v. merino.

meristem

553 merkurijalizam (lat. mercurius) med. ivina bolest, lagano trovanje usled upotrebe ive. merkurijalizacija (nlat. mercurialisatio) med. leenje ivom. merkurijalija (nlat. mercurialia) pl. med. lekovi koji sadre u sebi ive. merkurijalci (lat. mercuriales se. viri) ljudi iji je zatitnik bog Merkur; naunici i pesnici; trgovci. merkurifikacija (nlat. mercurificatio) hen. jedinjenje (ili: spa janje) sa sivom, pretvaranje u ivu; izdvajanje metala pomou ive. merkurificirati (lat. mercurius iva, fa-sege uiniti, napraviti) hem. pretvoriti u ivu; pomeati sa ivom. Merlin (eng. Merlin) kit. u starobritanskim priama arobnjak, drug za trpezom kralja Artura; predmet mnogo obraivan u umetnosti. merlon (fr. merlon) voj. deo grudobrana izmeu dve pukarnice. merluki (rus.) pl. koe mladih jaganjaca, naroito sa Krima. mermer (gr. marmaros, tur. mermer) mramor. merobalneum (gr. meros deo, ud, lat. balneum kupanje) med. leenje udova i pojedinih delova tela kupanjem. Merovinzi pl. najstarija vladalaka porodica u nekadanjoj franakoj dravi (vladala od 486. do 752). meropija (gr. mros deo, brz, oroz oko) ked. delimino pomraenje vida. meropsi (gr. oi meropes ljudi) kmetovi u srednjem veku; uc. parik. merocela (gr. meros stegno, but, kele prosutost, kila) med. butna kila. mersi (fr. merci, lat. merces plata, nagrada) hvala, zahvaljujem. martrijera (fr. meurtriere) voj. pukarnica, mazgala. merula (lat. merula) zool. kos. merum (lat. merum se. vinum) isto, nepomeano vino; prav. merum ju s (lat. merum j us) isto, izrino, zakonsko pravo; mero jure (lat. mero jure) po zakonskom pravu, po slovu zakona. merhaba (arap. marhaba, tur. merhaba) pozdrav kojim se muhamedanci pozdravljaju samo meu sobom: zdravo!; meraba. mercedes pupilorum (lat. mercedes pupillorum) pl. prav. trokovi oko izdravanja i kolovanja maloletnika. mercerizovanje tehnol. postupak u industriji pamuka: ispiranje pamuka visokoprocent-nim natrijskim hidratom, da bi se pamunim vlaknima dala svilasta sjajnost (pronalazak engleskog hemiara Dona Mercera, 1844). merdan (arap. margan, tur. mercan) koral. mesa (ital. messa, p. misa, fr. messe, lat. missa) l. kod katolika: sluba boja; duhovna muzika koja se izvodi za vreme slube boje (sastoji se iz est delova);

meristem (gr. merizo delim) bog. bujno tkivo, ono koje je podlono stalnom deljenju elija, iz kojih neprestano postaju i razvijaju se nova tkiva. merit (fr. merite, lat. meritum) zasluga; vrednost, valjanost; pl. meriti zasluni ljudi. meritirati (fr. meriter) zasluiti, za-sluivati; biti zasluan, valjan; stei zasluge. meritoran (lat. meritorius) zasluan, pohva-lan; koji se uputa u samu stvar, koji se tie sutine same stvari ili predmeta, koji odgovara znaenju; bitan, sutastven, stvaran; pozvan za, struan, nadlean, zasluan, sposoban da dade svoje miljenje o emu. meritum (lat. meritum) zasluga; vrednost, valjanost. merkantilan (nlat. mercantilis) trgovaki, koji se tie trgovca, trgovinski, koji spada u trgovinu, koji se tie trgovine (merkatoran); merkantilni sistema, mer-kantilizam. merkantilizam (nlat. mercantilis) u narodnoj ekonomiji: shvatanje po kojem je trgovina jedini pravi izvor narodnog blagostanja i bogatstva; pogledi merkantilista mogu se svesti na sledee principe: izjednaa-vanje bogatstva s novcem, neposredan izvor bogatstva je promet i to spoljnotrgovin-ski, bilans spoljne trgovine mora biti aktivan; iftinstvo; v. pod merkantilan; trgovina i obrt, trgovaki poslovi sa svojim obiajima, zakonima i osobenosti-ma uopte; supr. fiziokratski sistem. merkantilno (nlat. mercantilis) pl. pristalice merkantilizma ili merkantilnog sistema. merkantilistiki (nlat. mercantilis) koji je u skladu sa uenjem merkantilizma; fig. iftinski. merkantilni sistem v. pod merkantilan, merkancija (nlat. mercantia) trgovaka pekulacija, nepotena dobit. merkaptani (lat. mercurium captans koji vee ivu) hem. organska hemijska jedinjenja, poznata i pod imenom tioalkoho-li; tenosti veoma jakog i neprijatnog mirisa; sadre karakteristinu SH grupu. merkatoran (lat. merx roba, stvar, mercatorius) v. merkantilan. merkatura (lat. mercatura) trgovina, trgovanje, promet robe. Merkur (lat. Mercurius) l. kit. rimsko ime grkog boga Hermesa, vesnik bogova, bog trgovine, simbol mira, pronalaenja, mudrosti i vetog govorenja, ali i lukavstva, prevare i krae; fig. vesnik, poslanik; 2. astr. najmanja od velikih planeta i najblia Suncu; 3. hen. iva. merkurijalan (lat. mercurialis) koji se tie Merkura; koji sadri u sebi ive, ivin, od ive.

554
2. javna prodaja ivotnih namirnice i robe, sajam, vaar. mesa (fr. message, nlat. messagium) poruka, glas; zvanian, slubeni izvetaj; poslanica. mesaerija (fr. messagerie) prevoz putni-kim kolima; putnika pota, zgrada u kojoj je putnika pota; brz prevoz; privatna ustanova za prevoz putnika brzim kolima (u Francuskoj i Belgiji); autobu-sko preduzee. mesalijanci (sir. zala, kald. zela) pl. v. masalijanci. Mesalina (lat. Messalina) zloglasna trea ena rimskog cara Klaudija, uvena sa svog razvratnog ivota, gramzivosti i vlastoljubl>a (ubijena 48. god.); otuda: bestidna, drska i sladostrasne ena uopte. mesalina vrsta veoma fine svilene tkanine u boji. mesender (eng. messenger) glasnik, vesnik (ime mnogih engleskih novina). mesender-boi (eng. messenger-boy) sluga za spoljni posao, raznosa robe. mesidor (fr. messidor, lat. messis) mesec etve, deseti mesec u nekadanjem francuskom republikanskom kalendaru, od 19. VI do 18. UP. Mesija (hebr. maschiach, maschach) pomazanik, kralj; u poznijem jevrejstvu: kralj koji e, po obeanju starozavetnih proroka, posle perioda patnji i muka doi i osnovati savreno (mesijansko) carstvo i spasti jevrejski narod: hrianstvo smatra mesijom Isusa Nazareanina; fig. do-nosilac i propovednik spasonosnih ideja, spasitelj. mesijanizam (hebr. maschiach) dostojanstvo Mesije; uenje o Mesiji; oekivanje Mesije i spasenja koje e on doneti; fig. tobonja spasiteljska, izbaviteljska uloga nekoga. mesijanitet (hebr. maschiach) bie i sutastvenost Mesije. mesing (nem. Messing) slitina, metalna masa (legura) bakra sa 40% cinka (ta razmera moe biti i drukija). mesje (fr. messieurs) pl. gospoda. meskalin Hem. alkaloid iz jedne vrste mek-sikog kaktusa, upotrebljava se za izazivanje ekstaze prilikom verskih obreda. mesmerizam med. uenje i nain leenja pomou magnetizma Franca Mesmera (1734 1815), osnivaa uenja o ivotinjskom magmetizmu. mestang (eng. mustang, i. mestengo v. mustang. mestici (p. mestizo, lat. mixtus pomean) melezi od oca belca i majke Indijanke u Americi. mesto (ital. mesto, lat. moestus tuan) muz. tuno, alosno, setno. mestozo (ital. mestoso) muz. v. mesto. met (fr. meute, nlat. movita) l. lov. opor od 50 do 60 pasa hajkaa.

metagogija

met (eng. Metropolitan Railway) 2. londonske gradska eleznice, londonska podzemna eleznice. meta (lat. meta) 1. cilj, granica, kraj za kojim se tei; kupast stub na kraju niskog zida u trkalitu. meta (ital. meta, fr. moitie, lat. medietas) 2. polovina; a meta (ital. a meta) trg. popola, na jednak dobitak i gubitak. meta- (gr. meta) 3. predlog koji se pojavljuje u mnogim sloenicama i oznaava, uglavnom, promenu mesta, reda, stanja, prirode; dalje: uestvovanje, zajedniku radnju; teenje, traenje; katkad ima znaenje: za, iza, posle, po, odgovara latinskom trzne-. metabaza (gr. meta-bamo prelazim na drugi predmet) ret. figura kojom se govornik obraa odsutnima ili kakvom mrtvom predmetu (apostrofa); metabazis e je alo genos (gr. metabasis eis allo genos) log. pogreka u dokazivanju koja se napravi kada se iz jedne oblasti najednom skoi u neku drugu. metabola (gr. metabole promena) v. metabolizam. metabolizam (gr. metabole) l. biol., hem., fi-ziol. zbivanje ili proces u jednom organizmu ili u pojedino] eliji kojom hranlji-va graa (nutritivan materijal) prelazi u ivu materiju (konstruktivan metabolizam, anabolizam), ili kojim se protopla-zma razlae na prostije tvari (supstan-ce) da vri naroite radnje, funkcije (destruktivni metabolizam, katabolizam); 2. menjanje obiaja, navika i sl.; 3. nm. premetanje slova; 4. ret. sjedinjavanje suprotnosti obrnutim redom. metabolija (gr. metabole) v. metabolizam. metabolian (gr. metabole) promenljiv, koji trpi ili preivljuje izvesno preobra-enje, koji se menja; biol., hem. koji pripada metabolizmu, koji je skopan s me-tabolizmom, koji je proizveden metaboli-zmom. metabulija (gr. meta-buleyo menjam odluku) menjanje volje, menjanje ranije odluke. metagalaksija (gr. meta, galaktos) naziv za deo prostora do kojeg dopiru astronomski instrumenti. metageveza (gr. meta, genesis postanak, raanje) biol. pravilno menjanje spolnog i bespolnog razmnoavanja kod nekih ivotinja (salpe) i mnogih biljaka, dosta esto spojeno sa razliitim nainom ivota i telesnim ustrojstvom organizama. metaglobulin (gr. meta, nlat. globulus loptica) zool. oblik proteinskih tela u ivotinjskom carstvu, tj. belanevina-stih materija koje sadri ivotinjske telo. metagnostika (gr. meta, gnostike) fil. v. metafizika. metagogija (gr. metagoge) ret. govorniko ponavljanje jednih istih rei radi izazivanja jaeg i boljeg dejstva kod slualaca.

metagra m

555

metaloterapiJa

metagram (gr. meta, gramma slovo, pismo) dodatak pismu, prilog uz pismo; prepis; prevod. metagramatizam (gr. meta, gramma menjanje slova, prepisivanje slova. metagramatika (gr. meta, grammatike) filozofija nauke o jeziku (gramatika). metadon hemijski preparat za leenje osoba koje su zahvaene manijom upotrebe opojnih droga na bazi opijuma. metazoa (gr. meta, zoon ivotinja) pl. zool. vie, mnogoelijske ivotinje, tj. one ije se telo sastoji iz elijskih kompleksa i diferenciranih tkiva, dakle sve ivotinje sem protozoa, koje se sastoje samo od jedne elije. metazomatoza v. metasomatoza. metajezik jezik lingvistike nauke, a u irem smislu jezik naune teorije uopte. metakarpijum (gr. metakdrpion) anat. ana grana, doruje, aka. metakineza (gr. metakinesis) v. metakinema. metakinema (gr. metakinema) premetanje, menjanje mesta, prelazak; med. premetanje bolesti. metakopdili (gr. meta-kondyloi) pl. anat. delovi izmeu zglavkova na prstima. metakosmije (gr. meta, kosmos vasiona) pl. meusvetovi, prostor izmeu svetova u kojima bogovi, po Epikuru, provode ivot u blaenstvu; intermundije. metakritika (gr. meta, kritike) kritika neke druge kritike, kritika na kritiku, utuk na utuk. metaksilogija (gr. metaxylogia) pravl>enje umetnutih reenica (u govoru ili pisanju), umetanje reenica. metal (gr. metallon iskopina, ruda, metallao istraujem, lat. metallum) pl. metali kovine, hemijski elementi, svi sem some vrsti na obinoj temperaturi, dobre to-plotne i elektrine provodljivosti, neprozirni, sa osobenim metalnim sjajem. metalaga (gr. metallage) v. metalaksa. metalaksa (gr. metallaxis) promena, izmena, zamena, razmena. metalan (nlat. metallicus) izraen od kovine ili metala; koji sadri metale; slian metalu; zvonak kao metal. metalepsa (gr. meta-lepsis) retorsko premetanje ili zamenjivanje kada se mesto prethodnog stanja pomene ono koje treba tek posle da doe, npr. ,,grob" mesto smrt". metalizai (gr. metallon, lat. metallum) u narodnoj ekonomiji: shvatanje po kojem treba da bude novana jedinica uvek izvesna koliina zlata i srebra, jer samo metal daje novcu, kao sredstvu plaanja, njegovu stvarnu vrednost i samo on moe da slui kao stvarno merile vrednosti; supr. nominalizam. metali zaci ja (fr. metallisation) preobra-anje u ist metal: oblaganje predmeta

tankim metalnim slojem; proimanje metalom; unovavanje, pretvaranje u novac. metalizirati (fr. metalliser) preobratiti u metal ili rudu; drvo nainiti trajnijim i otpornijim impregnisanjem, proi-manjem zelenom galicom i kalcijumhlori-dom; obloiti (ili: oblagati) predmete tankim metalnim slojem. metalni (lat. metallum) materija sastavl>ena od olova, cinka i ugljenika (slui za podmazivanje mainskih delova). metalisti (lat. metallum) pl. u narodnoj ekonomiji: pristalice metalizma; supr. nomi-nalisti. metaliferan (lat. metallifer) koji proizvodi kovine, koji ima u sebi kovina, bogat kovinama, kovinovit. metalno doba zajedniko ime za bakarno, bronzano i gvozdeno doba u istoriji oveka, doba u kome su ljudi izraivali svoja orua od metala (posle kamenog doba). metalo- (gr. metallon) predmetak u sloenicama sa znaenjem: kovina. metalogika (gr. meta, logike logika) fil. nauka o osnovima na kojima poivaju logiki zakoni. metalogian (gr. meta, logos re, govor; razum, miljenje) fil. koji je izvan oblasti logike sfere, koji se ne osniva na logici. metalografija (gr. metallon, graphia pisanje, opisivanje) opisivanje metala i le-gura s obzirom na njihova hemijska, fi-zika i tehnika svojstva; vetina izra-ivanja crtea na metalnim ploama (kao u drvorezu), metalopis, metalan urez. metalografirati v. metalografisati. metalografisati (gr. metallon, grapho piem) izraivati crtee na metalnim ploama, praviti ureze u metalu. metaloza (gr. metallon) med. oboljenje plua usled udisanja metalnog praha. metaloidan (gr. metallon, eidos oblik, vid) metalast, slian metalu, nalik na metal, kovinast. metaloidi (gr. metallon, eidos) hem. tela slina metalima, ali koja nemaju metalnih svojstava: fluor, hlor, brom, jod, kiseonik, sumpor, selen, telur, azot, fosfor, arsen, bor, silicijum, ugljenik; kod nekih hemiara: laki metali. metaloksid (gr. metallon, oxys otar, ljut) hem. spoj metala sa kiseonikom. metaloskopija (gr. metallon, skopeo posmatram) med. u metaloterapiji: vrenje ogleda sa metalom na koji je obolela osoba osetljiva; takoe: tobonje sposobnost nasluivanja i pronalaenja metala u zemlji. metalosfera (gr. metallon, sphaira lopta) kol. sloj magme, debeo oko 1400 km, u kome se nalazi, po miljenju nekih teologa, metalno plastino jezgro Zemlje. metaloterapiJa (gr. metallon, therapeia leenje) med. leenje oduzetih delova kod

metalotehnika

556

metar

histerinih i ivano bolesnih metanjem metalnih ploa na obolela mesta. metalotehnika (gr. metallon, technike) vetina preraivanja i primene metala. motalofon (gr. metallon, phone glas, zvuk) muz. udaraljka slina ksilofonu; niz e-linih ploica smetenih u kutiji; ton se dobiva udaranjem maljicama. metalohemija (gr. metallon, chemeia) hemija metala ili kovina. matalohromija (gr. metallon, chroma) galvansko bojenje metala. metalurg (gr. metallurgos) strunjak u metalurgiji; topioniar. metalurgija (gr. metallon, ergon delo) 1. nauka o procesima putem kojih se od ruda dobivaju metali i neki njihovi spojevi, topioniarstvo; 2. industrija koja proizvodi crne i obojene metale. metalurgistSa^gr. metallurgos) v. metalurg. metamatematika (gr. meta, mathematike) filozofija matematike; nauka koja posmatra i analizira osnove matematike sa dubljeg filozofsko-logikog gledita. matameri (gr. meta, meros deo) pl. zool delovi tela kod ivotinja koji se pravilno niu jedni za drugima, npr. prsteni kod prstenastih glista i zglavkara, prljenovi kod kime itd. metamerizam (gr. meta, meros deo) hem., zool. v. metamerija. metamerija (gr. meta, meros) hem. vrsta izomerije, stanje tzv. metamernih tela, tj. stanje onih izomernih jedinjenja koja i pored istog sastava i molekulske teine imaju razliita hemijska svojstva; zool. metamerno segmentovanje, podeljenost na jednake segmente. metamikroskopski (gr. meta, mikros mali, skopeo gledam) koji se ne moe videti ni pod najveim mikroskopskim uvelia-vanjem (o biima i stvarima). metamorfizam (gr. meta, morphe oblik) kol. promene u sastavu stena izazvane uticajem vulkanskih para, vode ili dodira sa eruptivnim kamenjem. metamorfoza (gr. meta-morphosis) preobraavanje, preobraaj, promena, preobraanje, pretvaranje; u grkoj mitologiji: pretvaranje ljudi u ivotinje, kamenje, drvee i dr. (esto pesniki obraivana tema, naroito kod rimskog pesnika Ovidija); zool. proces razvijanja od jajeta do zrele ivotinje. metamorfozija (gr. metamorphosis) med. v. metamorfopsija. metamorfozirati (gr. meta-morphoo preobraavam, preinaujem, preobliavam) preobraava, preobraziti, preoblii-ti, preobliavati, pretvarati, preobra-ati, preobratiti. metamorfologija (gr. meta, morphe oblik, logia nauka) viol. nauka o preobraajima organizama od samog poetka (jajeta) do zavrne, adultne faze razvitka.

metamorfopsija (gr. meta, morphe, opsis vid, vienje) med. nedostatak u oima usled koga oblik i veliina predmeta izgledaju izmenjeni, razvueno gledanje. metan hem. gas bez boje i mirisa, nalazi se u vulkanskim gasovima i rudnicima kamenog uglja, nastaje suvom destilacijom kamenog uglja i drugih organskih supstancija (ako se pomea sa vazduhom ili kiseonikom pa zapali, nastaje strana eksplozija), barski gas. metanastaza (gr. metanastasis seoba) pojedinano ili grupno preseljavanje stanovnitva u cilju promene mesta dotadanjeg stanovanja. metaneologija (gr. metanoia promena miljenja ili odluke, logia) nauka o poka--janju (ili: popravljanju, obraanju na pravi put, u pravu veru). metanisati (gr. meta-noeo menjam svoju odluku) kajati se, initi pokoru; davati izraza svoje skruenosti i pokornosti padanjem niice (pred ikonom, oltarom, episkopom itd.); fig. ropski se ponaati. metanol v. metilalkohol. metaplazija (gr. metaplasis preinaenje, preobraavanje) med. pretvaranje jedne vrste tkiva u drugu (npr. vezivnog u hrskavino). metaplazija (gr. metaplasis preinaenje, preobraavanje) fiol. menjanje tkiva, izmena tkiva. metaplazma (gr. metaplasso preobliavam, preinaujem) lingv. preinaenje, menjanje, npr. oblika jedne rei; naroito: sluaj kad se pojedini padei izvode iz druge osnove, a ne nominativne. metaplastian (gr. metaplasso preobliavam, preinaujem) preinaavan, koji prei-nauje, preobliavan, koji preobliava, koji menja, koji se tie preinaavanja (ili: preobliavanje, preobraavanja), koji je u vezi sa preinaavanjem. metapodijum (gr. meta, pus, podos noga) znat. grana stopala; geol. otisak u kamenu koji lii na otisak gorostasne ljudske noge. metapolitika (gr. meta, politike) isto filozofsko uenje o dravi. metapsihika (gr. meta, psyche dua) v. parapsihologija. metapsihoza (gr. meta, psychosis davanje due, oivotvoreno) v. metempsihoza. metapsihologija (gr. meta psyche dua, logia nauka) fil. nauka o najosnovnijim, poslednjim naelima psihikog (duhovnog i duevnog) ivota. metaptoza (gr. metaptosis preokret) med. preokret jedne bolesti u drugu; metashematizam. metar (gr. metron mera, merile, lat. metrum) l. mera za duinu i jedna od 7 osnovnih jedinica u Meunarodnom sistemu jedinica: prvobitno je definisan kao etrdesetmilioniti deo Zemljinog meridijana (ili desetomilioniti deo kvadran-

metarziologija

557

metafragma

ta tog meridijana); danas predstavlja duinu koja je jednaka 1,650.763,73 tala-snih duina svetlosti koju zrai atom kriptona 86; 2. poet. mera stiha, stopa stiha, mera kojom se raspoznaju vee zvune celine: ritamski redovi ili stihovi. metarziologija (gr. metarsios uzdignut, u vazduhu, logia) nauka o promenama i uzrocima promena u vazdunom omotau Zemlje; up. meteorologija. metarkilogram (gr. metron, chilioi,, gramma) fiz. jedinica za merenje rada u tehnikom sistemu mera, tj. rad koji je potreban da se sila od l kg savlada na putu od l m; danas u obiaj eniji naziv kllopondmetar. megarkilopond v. kilopondmetar. metarski (gr. metron) koji ima metar za jedinicu merenja, npr. metarski sistem. metasilikati (gr. meta, lat. silex, gec. silicis) soli metasilicijumove kiseline koja ima priblino sastav (H2 SiO3) H. matasivkriza (gr. meta, syn-krino sastavljam, spajam) med. poboljanje u optem stanju tela koje je dolo usled izbaci-vanja kodljivih tenosti iz koe pomou melema (flastera) za izazivanje plikova. metasinkritian (gr. meta, syn-krino) ned. koji preobraava ili poboljava opte stanje tela putem izbacivanje kodljivih tenosti iz koe. metasifilitian (gr. meta, v. sifilis) kec. izraz kojim se oznaavaju bolesti to dolaze kao posledica sifilisa (progre-sivna paraliza, suenje kimenjae i pro-irenost aorte). metasomatoza (gr. meta, soma telo) kol. pretvaranje jedne stene u drugu sasvim razliite vrste; metensomatoza. metastabilan (gr. meta, lat. stabilis postojan) koji pokazuje tenju da pree u stanje stabilnosti, u stabilnu ravnoteu. metastaza (gr. metastasis premetanje, premepggaj; preoblienje, preinaenje) med. stanje kada klice bolesti ne izazivaju bolesne promene samo na mestu zaraenja, nego se ire i po ostalim delovima tela, krvotokom ili limfnim sudovima, te se tako pojavljuju nova oboljenja na drugim mestima, npr. kod gnojenja, tumora i dr. metastatian (gr. metastatikos) premetaj-ni, koji je preao na drugo mesto. metastrofa (gr. metastrophe preokret, preokretanje) odvraanje misli od neke stvari. metashematizam (gr. metashematismos preoblienje, preobraaj) med. v. metaptoza. metataksa (gr. meta, tatto stavljam) lingv. premetanje akcenata bez promene njihove intonacije: voda voda, trava trava, vino vino i sl. metatarzus (gr. meta, tarsos lesa, splet) znat. grana stopala.

metateza (gr. metathesis) gram. premetanje slova i glasova u rei, npr. namastir mesto manastir. metatonija (gr. meta, ton) gram. izmena, promena intonacije pojedinih samoglasnika; promena prirode akcenta. metatoraks (gr. meta, thorax trup; grudni ko) zool. zadnji grudni prsten kod insekata. metatorijum (lat. metatorium sc. jus) prav. pravo smetanja, pravo logorovanja. metatropizam (gr. meta, tropos nain) neprirodan uzajamni odnos spolova u seksualnom pogledu. metafaza (gr. meta, phainomai pojavljujem se, phasis pojava) fiziol. v. mitoza. metafiza (gr. metafyomai rastem posle neega) anat. deo duge kosti, izmeu epifi-ze i dijafize, koji raste u duinu. metafizika (gr. ta meta ta physika ono to dolazi posle fizike) fil. u zbirci Ari-stotelovih dela stajale su knjige koje su se bavile naelima i uzrocima stvari posle (meta) njegove fizike (ta physika). Ovo, prvobitno isto spoljanje obeleje, upotrebljene je, docnije, kao obeleavanje miljenja koje se bavi onim to je van granica iskustva, onim to je izvan pro-stornovremenske stvarnosti; otuda: nauka o poslednjim principima i uzrocima stvari, o saznanju stvari po sebi. Tri glavna problema kojima se metafizika oduvek bavi jesu: bog, sloboda volje i besmrtnost due; u marksizmu metafi-ziki metod se tumai kao formalno-lo-giki metod koji posmatra stvari kao veno date i nepromenljive, a ne u njihovom razvoju; supr. dijalektika. metafiziar (gr. meta physika) fil. poznavalac ili uitelj metafizike, filozof koji se u svom uenju dri metafizikog pravca raspravljajui probleme metafizike. metafiziki (gr. meta, physika) fil. koji spada u metafiziku; koji se nalazi van granica iskustva, natulni, natprirodni. metafora (gr. metaphora prenoenje, prenos) poet. figura u kojoj re, mesto svoga prvobitnog znaenja, dobiva drugo, zbog toga to je govornik u svom duhu uporedio dva predmeta; skraeno poreenje u kome nije izrino kazano da je neka stvar poreena sa drugom, te je, mesto rei koja treba da se poredi, prosto dola re s kojom se ona poredi, npr. drutveni talog" (mesto olo), glava drave" (mesto vladalac), elina volja" (mesto nepokolebljiva volja) itd,', slikovit izraz, prenosio znaenje, prenosni smisao. metaforski (gr. meta-phero) slikovito, u prenosnom znaenju ili smislu. metafragma (gr. meta, phragma ograda, plot) zool. pregrada izmeu grudne i tr-bune duplje kod insekata.

metafraza

558

meteoronomi J a

metafraza (gr. metaphrasis) opisan prevod, prevod po smislu; naroito: prevod stihova u prozi. metafrast (gr. meta-phrazo) onaj koji prevodi po smislu, opisno. metahoreza (gr. metachoreo prelazim) med. menjanje mesta, premetanje ili seljenje materije koja prouzrokuje bolest. mstahromatipi (gr. meta, hroma boja, typos otisak) pl. slike u boji prenesene na hartiju pomou litografije. metahromatipija (gr. meta, chroma, typos) vetina prenoenja slika u boji, tampanih na naroitoj hartiji koja je prevuena nekim lakorastvorljivim slojem, na drvo, staklo, metal, porcelan, kou, lim i dr., poto se obratna strana hartije na kojoj je slika prethodno ovlai; up. dekal-komanija. metahronizam (gr. meta, chronos vreme) premetanje jednog dogaaja u neko poznije vreme (u kome taj dogaaj nije mogao da se dogodi); up. anahronizam. metacentar (gr. meta, kentron, lat. centrum sredite) u mehanici tenih tela i brodogradnji: granini poloaj take preseka (ili presecita) izmeu vertikale koja prolazi kroz teite plivajueg tela kad je u ravnotei i vertikale povu-ene kroz napadnu taku potiska kad je telo malo okrenuto (telo plovi stabilno dok mu je teite ispod metacentra). metempirijski (gr. meta, empeiria iskustvo) s one strane iskustva, koji prelazi granice iskustva. metempsihoza (gr. metempsychosis) fil. seljenje due iz jednog tela u drugo posle smrti (vera u metempsihozu bila je rairena kod Hindusa i Egipana, i ona sainjava sastavni deo budistike, orfi-stike i pitagorejske filozofije, zatim Platonove, Plotinove, Empedoklove i dr.). Danas su pristalice ovoga uenja teozofi; metensomatoza. metempsihoziti (gr. metempsychosis) pl. pristalice uenja o metempsihozi. metemptoza (gr. meta, emptosis upadanje) u gregorijanskom kalendaru: isputanje jednog prestupnog dana u 134 godine. metensomatoza (gr. meta, en u, soma telo) 1. geol. v. metasomatoza; 2. fil. v. metempsihoza. meteor (gr. meteoron) l. ono to lebdi u vazduhu", vazduna pojava, sve ono to se dogaa u atmosferi: talozi, duga, jutarnje rumenilo i dr.; u uem smislu: komad stene koja iz nebeskog prostora pada na Zemlju; fig. neobina (ili: udna) pojava; 2. pamuni saten; satin; gruba vetaka svila. meteoracija (nlat. meteoratio) stanje vremena, ponaanje vremena. meteori (gr. meteoron) pl. grki manastiri u Tesaliji, sagraeni na visokim, nepristupanim stenama.

meteorizam (gr. meteoron) med. nagomilavanje vazduha u elucu, nadimanje. meteorizacija (nlat. meteorisatio) med. v. meteorizam. meteorika (gr. metoron) nauka o vazdu-nim pojavama, nauka o vremenu. meteorit (gr. meteoron) stenovita ili metalna masa to pada iz neba na Zemlju; ima je dve vrste: meteorsko kamenje, koje se sastoji iz silikatnih minerala u raznim kombinacijama, i meteorsko gvoe, prosto gvoe sa neto nikla. meteoro- (gr. meteoron koji se nalazi u vazduhu, nad Zemljom) predmetak u sloenicama koji oznaava pojave i promene u vazdunom omotau Zemlje. meteorognozija (gr. meteoron, gnosis poznavanje, znanje) nauio prouavanje i poznavanje vremenskih pojava; predskazivanje vremena. meteorognost (gr. meteoron, gnostes poznavalac) onaj koji prouava vremenske pojave. meteorograf (gr. meteoron, grapho opisujem) ogdasivalac vremenskih pojava; aparat koji na jednom postolju sadri vie automatskih instrumenata koji belee vazdune promene; instrumenat koji odreuje putanju meteora. meteorografija (gr. meteoron, graphfa opisivanje) opisivanje vremenskih pojava i vazdunih promena. meteorografski (gr. meteoron, graphia) koji opisuje vremenske pojave, koji pokazuje promene u vazduhu. meteorolit (gr. meteoron, li'thos kamen) v. meteorit. meteorolog (gr. meteoron, logos) naunik koji prouava atmosferu i sve prirodne pojave u njoj. meteorologija (gr. meteoron, logia) nauka koja se bavi prouavanjem atmosfere i svih pojava u njoj: temperature vazduha, atmosferskog pritiska, vetrova, oblaka, magle, vodenih taloga, svetlosnih i elektrinih pojava i dr., a naroito ispitivanjem uzroka vremenskih pojava, uslova njihovog razvitka i preobraaja i, najzad, predvianjem (prognozom) vremena. meteoroloki (gr. meteoron, logikos) koji se tie meteorologije, koji je u vezi sa meteorologijom; meteoroloka stanica ustanova u kojoj se redovno vre posmatranja vremenskih pojava i belee njihove promene i razna stanja (temperature, vlanosti, vazdunog pritiska itd.). meteoromant (gr. meteoron, mantis prorok) onaj koji prorie kakvo e biti vreme, prorok, predskaziva vremena. meteoromantija (gr. meteoron, mantia nporicanje) proricanje vremena; proricanje dogaaja po pojavama u vazduhu. meteoronomija (gr. meteoron, nomos zakon) nauka o zakonima po kojima se vre promene u vazduhu.

meteoropatiJa

559

metonomazija

meteoropatija (gr. meteoron, pathos bolest) med. tegobe, smetnje koje nastaju kao posledice vremenskih promena (glavobol>e, reu-matini bolovi i dr.). meteoropatologija (gr. meteoron, pathos bolest, logia nauka) jedna od najmlaih grana medicine, kojoj je zadatak da tano odredi veliinu i karakter uticaja meteorolo-kih promena na oveji organizam. meteoroskop (gr. meteoron, skopeo posmatram) instrumenat koji pokazuje promene u vazduhu. meteoroskopija (gr. meteoron, skopeo) posmatranje (ili: prouavanje) vremena i vremenskih promena u atmosferi. meteorski (gr. meteoros) koji se tie meteora, vazduni; meteorsko gvoe, meteor-sko kamenje, v. meteorit; meteorski elik elik spojen sa niklom. meter (fr. metteur en pages) tip. slaga koji prelama slog u strane. metil (gr. methy opojno pie, vino, yle drvo, tvar, materija) hem. jednovalentna grupa SN3 , baza drvnog pirituse, mravlje kiseline i mnogih drugih organ-skih hemijskih jedinjenja. metilalkohol (gr. methy, yle, arap. al-koh-hlu) hem. drvni piritus, estok otrov, dobiva se suvom destilacijom drvena, upotrebljava se za rastvaranje lakova i firnajsa, za gorivo i za dobivanje ani-linskih boja, a najvie za spravljanje formalina. metilamin (gr. raethy, yle, amin = ammonia) hem. jedinjenje u kojem je jedan atom vodonika u amonijaku zamenjen metilom. metilbenzol (gr. methy, yle, nlat. bensoe) hem. v. toluol. metilbihlorid (gr. methy, yle, chloros otvorenozelen, zelenkast, utozelen, lat. bis dvaput) hem. spoj hlora sa metilom; upotrebljava se kao sredstvo za opijanje. metiletar (gr. methy, yle, aither) hem. drvni etar, bezbojan gas, postaje od metilalkoho-la sa sumpornom kiselinom; metiloksid. metilizam (gr. methy, yle) ned. trovanje metilalkoholom. metiloksid (gr. methy, yle, oxys otar, ljut) hem. v. metiletar. metilhlorid (gr. methy, yle, chloros otvorenozelen) hem. spoj hlora sa metanom, slui za pravljenje katranskih boja i ve-takog leda. metiologija (gr. methy, logia) vetina pi-jenja, nauka o pijanstvu. metistika (gr. methy) 1. v. metiologija. metistika (gr. methy, nlat. methystica) 2. pl. med. opojna sredstva. metje (fr. metier) l. struka, zanimanje. 2 tehnika sprema, radno iskustvo, struno obrazovanje umetnika, pisca. metod (gr. methodos istraivanje, ispitivanje, put i nain istraivanje, lat. methodus) smiljeno i plansko postupanje pri radu radi postignua nekog uspeha,

istine, saznanja, odreeni put i nain ispitivanja, miljenja i rada; u uem smislu: misaoni ili praktini postupak koji omoguava da se doe do znanja o predmetu istraivanje; u istraivake metode ili heuristike metode ubrajaju se: analizaili analitikimetod, sinteza ili sintetiki metod, indukcija ili induktivni metod, dedukcija ili deduk-tivni metod; dijalektiki metod v. dijalektika i metafizika; naroito: nain pouavanja i predavanja; Sokratov metod nain pouavanja u kojem se dolazi do saznanja putem veto postavljenih pitanja i odgovora. metoda (gr. methodos) v. metod. metodizam (gr. methodos) strogo utvren nain pouavanja i izvoenja nastave; naroito: uenje i nain ivota metodista. m sto dika (gr. methodike, se. techne) nauka o metodima nastave uopte (metodologija), i pojedinih nastavnih predmeta posebno (specijalna metodika). metodist(a) (gr. methodos) v. metodiar; takoe: lekar koji se u svom radu pridrava strogo nauke. metodisti (gr. methodos) pl. hrianska sekta, naroito u Engleskoj i Sev. Americi, koju su osnovali oko 1738. Con i arls Vesli u Oksfordu, nazvana po tome to se za njene lanove govorilo kako su pronali neki nov metod hrianskog ivota (danas ih ima preko 25 miliona); ranije katoliki pisci u XVH veku koji su hteli da prekrate borbu sa protestantima. metodiar (gr. methodos) nastavnik ili naunik koji se u radu strogo pridrava nekog nastavnog ili naunog metoda, koji pie o metodima uspene nastave. metodologija (gr. methodos, logia) v. metodika. metodski (gr. methodos) pril. prema utvre-nim naelima rada, po redu, po planu, planski, smiljeno; kolski, nastavio; veto, umeao, nauio; metodska jedinica kraa partija nastavnog gradiva koja se obrauje obino na jednom asu, a moe i na vie asova i predstavlja jednu celinu, tesno povezanu i sa prethodnim i sa narednim izlaganjem. Pri planiranju, gradivo jednog nastavnog predmeta obino se deli na metodske jedinice". metonimija (gr. metonymia zamena imena) poet. figura u kojoj se jedan pojam zamenjuje drugim pojmom koji s onim prvim, po svom smislu, stoji u blioj vezi, npr. hiljada puaka" (mesto hiljada vojnika), seda kosa" (mesto duboka starost). metonimski (gr. metonymia) zamenjujui jedno ime drugim ili neku re drugom iz kojih se mogu pogoditi zamenjeno ime ili zamenjena re. metonomazija (gr. metonomasia menjanje imena) menjanje jednog osobnog imena, naroito prevoenjem tog imena na neki tu

metopantralgiJa

560

metroptoza

jezik, npr. Aleksandar mesto Branko, Teo-dor mesto Boidar, Konstantin mesto Stojan k dr. metopantralgiJa (gr. metopon povije, elo, antron duplja, peina, algos bol) med. bol u eonoj duplji. metopantritis (gr. metopon, antron) med. zapaljenje eone duplje. metopantron (gr. metopon, antron) znat. eona duplja. istopi (gr. metopon) pl. arh. obino reljefi-ma ukraena polja izmeu triglifa na dorskom frizu (naroito uveni na atin-skom Partenonu). metopomantija (gr. metopon elo, manteia proricanje) proricanje (ili: vraanje) po crtama lica ili ela. metoposkop (gr. metopon skopeo posmatram) onaj koji predskazuje ili vraa po crtama ela i lica; up. fiziognom. metoposkopija (gr. metopon, skopeo) proricanje iz crta lica ili ela. metoh (gr. metecho sudelujem, uestvujem, metochos) l. zemljoradniko naselje nekog manastira u kome su iveli sami monasi i obraivali zemlju; 2. u srednjovekovne} Srbiji: mala crkva i pored nje malo zemlje sa stanom za monahe; 3. docnije: svaki manastir koji su ktitori priloili nekom veem manastiru i podloili ga njegovoj upravi; 4. danas: svako imanje jednog manastira koje je udaljeno od njega. metr (fr. maitre, lat. magister, ital. maestro) gospodar; gazda, vlasnik, sopstvenik, uitelj, nastavnik; vetak, onaj koji se usavrio u svojoj struci, majstor, vir-tuoz; majstor slobodnih zidara; metr d'o-tel (fr. maitre d'hotel) glavni kelner. metra (gr. meter, metra) med. materica. metraa (fr. metrage) merenje metrom, metrenje; broj metara. metralgija (gr. metra materica, algos bol) med. bol u materici. metralgian (gr. metra, algos) med. koji se tie bola u materici; sa bolovima u materici. metratonija (gr. metra thnesko venem, i-lim, umijam) med. umalost (ili: malaksalost) materice. metratrezija (gr. metra, a-, tresis probue-nje) med. bolesna zatvorenost materice. metrektomija (gr. metra, ek iz, tome seenje, rezanje) med. vaenje materice seenje. metremfizema (gr. metra materica, emphysema uduvina, uduvano) med. naduvenost (ili: nadutost) materice. istresa (fr. maitresse) gazdarica, domaica; ljubaznica, nalonica. metreurizma (gr. metra materica, eurus prostran, irok) med. proirenje (ili: rastezanje) materice. metrizirati (fr. maitriser) vladati, gospodariti; savladati, ukrotiti.

metrika (gr. metrike se. techne) poet. teorija pesnike blagoglasnosti ili nauka o stihovima uopte; prvi deo metrike je nauka o merenju slogova (prozodika), a drugi se bavi poetskim stopama, stihovima i stro-fama. metriopatija (gr. metrios umeren, uzdrJBIv, pathos uvstvo, oseanje, strast) umerenost u strastima, duevno spokojstvo, staloenost. metritis (gr. metra materica) med. zapaljenje materice. metriar (gr. metrike) poet. poznavalac nauke o pravljenju stihova (metrike); pesnik koji pie u stihovima. metriki (gr. metrikos) l. poet. koji se odnosi na metriku, odmeren tano po zakonima metrike; napisan u stihovima; 2. (gr. metron mera, merilo) kome je metar kao jedinica za merenje (up. "metar 1). metro (fr. metro, metropolitain) gradska podzemna ili nadzemne elektrina eleznice. metrografika (gr. metron mera, merilo, graphike) vetina pisanja stihova po zakonima metrike. metrologija (gr. metron mera, merilo, logi'a) nauka o merama. metromanija (gr. metra materica, mama pomama, ludilo, bes) 1. enska pohota; up. nimfomanija. metromanija (gr. metron mera, marna) 2. strast za pisanjem (ili: pravljenjem) stihova, preterana ljubav prema stihovima. metrometar (gr. metron) muz. v. metronom; = hronometar. metronimikon (gr. meter mati, oputa = opota ime) materino ime, ime izvedeno iz materinog imena; supr. patronimikon. metronimian (gr. meter, oputa) nazvan po imenu svoje matere. metronom (gr. metron mera, nomos zakon, pravilo) fkz. kratko fiziko klatno (sa teitem iznad take veanja) ije se trajanje treptaja (oscilacija) regulie pomeranjem jednog tega du ipke klatna, sa na pici urezanim podeljcima na kojima je oznaen broj oscilacija u minuti; upotrebljava se, u muzici, za davanje takta, esto za brojanje sekundi. metropola (gr. metro-polis) grad-matica za razliku od gradova u pokrajinama; glavni grad, prestonice. metropolip (gr. metra, polys mnogi, pus noga) med. materini polip. metropolit (gr. metropolftes) kod katolika: nadbiskup, up. mitropolit. metropolitan (gr. metropolites) kod evangelika: glavni svetenik, stareina glavne (saborne) crkve. metropolitanski (nlat. metropolitanus, nadbiskupski; metropolitanska crkva nadbiskupska, glavna crkva. metroptoza (gr. metra materica, ptosis pad) med spad materice.

metroragija

561

mecena

metroragija (gr. metra, regnymi prsnem, pucam) med. v. metrorea. metrorea (gr. metra, geb teem, curim) med. curenje (krvi, sluzi) iz materice. metroskop (gr. metra materica, skopeo posmatram) med. instrument pomou koga se vri pregled materice, materina slualica. metroskopija (gr. metra, skopeo) med. pregledanje materice, naroito pomou metro-skopa. metrotomija (gr. metra, tome seenje, rezanje) med. rezanje materice. metrocela (gr. metra, kele prosutost, kila) med. prodor materice. metrum (lat. metrum) loet. v. metar 2. Metusal (hebr. Methuschelach) mit. v. Metusalem. Metusalem (hebr. Methuschelach) mit. po St. zavetu (1 Moje. 5,2?), ovek koji je dostigao starost od 969 godina; otuda: star kao Metusalem kae se za onoga koji doivi duboku starost; pravilnije: Metusal. methemerski (gr. meta, hemera dan) med. dnevni, svakodnevni, koji se javlja svakog dana, npr. napad groznice. mefijantan (fr. mefiant) nepoverljiv; obazriv, oprezan, koji sumnja. Mefisto mit. v. Mefistofeles. Mefistofeles (gr. te ne, phos ki. photos svetlost, philos prijatelj) mit. onaj koji ne voli svetlost, koji se plai svetlosti", tj. avo, sotona; ime avola u Geteovom Faustu". mefitizam (lat. mephitis kodljiva para, kodljivo isparenje, naroito iz zemlje) med. kunost vazduha usled otrovnih isparenja; zaguljiva, zarazna, kuna mo, zaraznost, kunost. mefitizirati (lat. mephitis, fr. mephisiter) okuiti, zaraziti, opoganiti. mefitis (lat. mephitis) kodljivo, kuio isparenje, zaguljiv, zarazan vazduh. mefitian (lat. mephiticus) koji dolazi od kunih isparenja, kuan, zarazan, zaguljiv, smrdljiv, opoganjen. mehana (pere. teu pie, vino, hane kua, tur. meyhane) krma, gostionica, pivnica. mehandija (pere.-tur. meyhaneci) krmar, vinar. mehanizam (gr. mechanao vetaki radim, nlat. mechanismus) l. graa (ili: sastav, unutarnji sklop) neke maine (asovnika, puke i dr.); 2. zakonski odreen sistem kretanja ili zbivanja, kao i naprava koja izvodi te kretnje; 3. fil. v. mehanicizam. mehanizacija (gr. mechanao) l. zamena fizike (ljudske i stone) snage mainama, uvoenje i upotreba mapna u proizvodnji; 2. voj. snabdevanje vojske ubojnim oklopnim i motorizovanim vozilima (tenkovima, automobilima itd.); up. mainizacija i motorizacije. mehanika (gr. mechanao vetaki uradim, pronalazim, mechanike) deo fizike koji
36 Leksikon

se bavi prouavanjem pojava kretanja i mirovanja, tj. zakonima, silama i pomonim sredstvima koja izazivaju kretanje i ravnoteu tela, nauka o kretanju i ravnotei; deli se na statiku (hidrostatiku, aerostatiku), dinamiku (hidrodinamiku, aerodinamiku i dr.); nauka o mainama; ureenje, graa maine itd. mehanisti (gr. mechane maina, stroj) pristalice mehanikog materijalizma; posebno je tako nazivana jedna grupa sovjetskih filozofa krajem dvadesetih i poetkom tridesetih godina ovog veka (Buharin, Stjepanov, Akselrod, Sarabja-nov i dr.). mehanistiki (nlat. mechanismus) pr, fil. koji je u duhu mehanicizma, mehanizma. mehanicizam (gr. mechane maina, stroj, sprava) fil. shvatanje po kojem se sve pojave u prirodi i u drutvu svode na me-haniko kretanje materije; mehanizam 3. mehaniar (lat. mechanicus, gr. mechanikos) onaj koji se bavi mehanikom, naroito primenjenom; onaj koji pravi i opravlja maine, naune pomone alate i instrumente, mainist. mehaniki (gr. mechanikos) zanatski, runi, rukom izraen; psi*, izraen ili uinjen po navici, bez uea miljenja i svesti, mahinalan; koji se tie mehanike, koji spada u mehaniku; koji je izazvan kretanjem, prirodnim (fizikim) uzrocima; mehanike nauke delovi mehanike, nauke koje spadaju u mehaniku; mehanike vetine vetine koje se izvode rukom; mehaniki dokaz dokaz koji se izvodi pomou instrumenata. mehanografija (gr. mechane vetaka sprava, grapho piem) upotreba maina, strojeva za obavljanje kancelarijskih poslova. mehanografika (gr. mechane orue za vetako izvoenje ega, grapho opisujem) mehanike slikanje, mehanike slikarstvo. mehanologija (gr. mechane, logia) nauka o spravama koje izazivaju kretanje, tj. o mainama. mehanoterapeut (gr. mechane, therapeuo leim) vetak u leenju pomou kretanja (masae); up. mehanoterapija. mehanoterapija (gr. mechane, therapeia leenje) nauka o leenju pomou kretanja, naroito trljanjem, gnjeenjem, valjanjem i dr. miia ( = vedsko leenje gimnasti-kom, masaa); tvorac i osniva ovakvog leenja je veanin Per H. Ling. mehanurgija (gr. mechane, ergon delo, posao) 1. vetina pravljenje maina; 2. deo medicine koji obuhvata mehanike leenje bolesnika. meca (ital. mezza, lat. medius) v. meza. mecanin (ital. mezzanino) v. mezanin. mecena pokrovitelj i zatitnik knjievnika, umetnika i naunika, po Gaju Cilniju

mecenstvo

562

mizerikordiJe

Meceni (1. Maecenas, 70. pre do 8. n. e.), uglednom Rimljaninu, ljubimcu cara Avgusta, zatitniku i prijatelju naunika i pesnika, naroito Vergilija i Horacija. mecenstvo pokroviteljstvo; v. mecena. mecosopran (ital. mezzo soprano) muz. glas izmeu soprana i alta, naroito se odlikuje punoom srednjih tonova; mezosopran. mecotinto v. mezotinto. mecofant (ital.) ovek koji zna vie stranih jezika, poliglot (izraz stvoren po kardinalu uzepeu Mecofantiju, 1771-1849, koji je znao oko 60 stranih jezika. mecoforte (ital. mezzoforte) v. mezoforte. me (eng. match) sp. utakmica, takmienje, borba, dvoboj (naroito bokserski, ahov-ski); u uem smislu: trka u kojoj se takmie samo dva konja. me-bol (eng. match-ball) sp. poslednji, odluujui poen uteniskom meu. meet (arap. masgid, tur. mescid) mala muslimanska bogomolja, kao kapela. mededija v. medidija. medela (arap. magalla, tur. mecelle) rezime kodeksa erijatskog prava. medidija (tur. mecidiye) nekadanji turski novac; srebrna medidija vredela 20, a zlatna 100 groa, naziv po sultanu Mepidu (sredina XIX v.). medlis (arap. magli mesto gde se sedi, tur. meclis) u arapskim zemljama skuptina, parlament; sudski kolegijum; versko upravio telo. mialgija (gr. mys mii, algos bol) med. bol u miiima. miastenija (gr. mys mii, astheneia slabost, nemo) med. slabost (ili: nemonost) miia. miatonija (gr. mys, atonia mlitavost, klonulost) med. mlitavost miia. migma (gr. mlgma, mignymi mep!am) meanje, meavina; up. mikstura. migmatiti (gr. meigma, mlgma meanje, meavina) kol. magmatske stene stvarane za vreme tektonskih pokreta od materijala magmatskog porekla i okolnih stena kroz koje se magia probija. migmos (gr. mygmos) med. v. mihmos. migratorav (nlat. migratorius) koji se seli, pokretan, nestalan. migracija (lat. migratio) seoba, seljenje; seoba ivotinja, npr. ptica selica. migrena (gr. hemikrama, hemisys pola, kranion lubanja, lat. hemicrania, fr. migraine) med. jednostrana glavobolja. migrenin (fr. migraine) med. lek protiv mi-grene (meavina antipirina, kao i ko-feina i limunove kiseline). migren-tift (fr. migraine, nem. Stift) farm. mentol u obliku male pisaljke (lek protiv glavobolje i zubobolje, kao i sredstvo za rashlaivanje. migrirati (lat. migrare) seliti se, preseli-ti se, iseliti se, odseliti se, otii; seliti, preseliti.

midalein (gr. mydao istrulim) med. otrov koji se stvara u truloj leini. midezis (gr. mydao) med. truljenje usled sluzi ili druge neke vlage. mider (nem. Mieder) steznik, uteg, potpaaj. midi (eng. mid srednji) jedan od modernih stilova odevanja; karakterie ga umere-nost, za razliku od maksitl miii. midinetkinja (fr. midinettes) pomonica u pomodnim trgovinama u Francuskoj; mlada radnica; midineta. mi dolina tip. vrsta slova, meavina izmeu slova antikva i fraktura, tzv. akcident-na slova. midon (gr. mydao istrulim) med. truo izrataj na telu. midra (hebr.) zbirka rabinskih tumaenja Biblije. midrijazis (gr. mydriasis) med. proirenje zenice izazvane vetakim putem ili usled oboljenja. midrijatikum (gr. mydriasis) med. sredstvo koje izaziva proirenje zenica. midrijatian (gr. mydriasis) med. koji boluje od proirenje zenica. miza (fr. mise) ulog u igri; trg. kapital uloen u neki posao ili trgovako preduzee i dr. mizaletija (gr. miseo mrzim, aletheia istina) mrnja na istinu, zaziranje od istine. mizandrija (gr. miseo, aner, andrs ovek) mrnja na mukarce, strah i zaziranje od mukaraca. mizanscena (fr. mise en scene) rasporei-vanje glumaca na pozornici. mizantrop (gr. miseo mrzim, anthropos ovek) ovekomrzac; osoran i povuen ovek. mizantropija (gr. miseo, anthropos) mrnja na ljude, zaziranje od ljudi; osornost i povuenost. mizantrope (gr. miseo, anthropos) koji ima osobine ovekomrsca i osorna oveka. mizautija (gr. miseo, auts sam) mrnja na samog sebe, preziranje samoga sebe. mizdrak (arap. mizraq, tur. imzrak) koplje; mizrak. mizerabilan (lat. miserabilis) jadan, bedan, kukavan, nesrean. mizerabilitet (nlat. miserabilitas) beda, jad, kukavnost, nesrea. mizeracija (lat. miseratio) aljenje, saaljevanje; dirljiv nain govora. mizerere (lat. miserere) poetak 57. psalma: Miserere mei, Deus! Boe, smiluj se na mene; med. povraanje izmeta usled zamrenih creva. mizerija (lat. miseria) beda, nevolja, nesrea; jad; beda od oveka, olienje bede i nevolje. mizsrikordija (lat. misericordia) milosre, saaljenje, samilost; milost, pomilovanje. mizerikordije (lat. misericordiae) pl. kod katolika: stolice za stare i nemone svetenike na kojima sede za vreme bogosluenja.

563
mizet (fr. musette) muz. male gajde; francuska narodna igra ili mali muz. komad u 6/8 takta; vojniki ranac; aka torba. mizo- (gr. miseo mrzim) predmetak u sloenicama sa znaenjem: mrnja. mizogal (gr. miseo, lat. Gallus Gal) onaj koji mrzi na Francuze, francuzomrzac. mizogam (gr. miseo, gamos brak) onaj koji mrzi na brak ili zazire od braka; mator neenja. mizogamija (gr. miseo, gamos brak) mrnja na brak, zaziranje od braka. mizogamski (gr. miso, gamikos brani) neprijateljski raspoloen prema braku. mizogin (gr. miseo, gyne ena) onaj koji mrzi na ene, enomrzac. mizoginija (gr. miseo, gyne) mrnja na ene. mizokal (gr. miseo, kalos lep) onaj koji mrzi i prezire ono to je lepo i dobro. mizokapnos (gr. miso, kapnos dim) neprijatelj (ili: protivnik) puenja duvana. mizokozmija (gr. miseo, kosmesis kienje, reenje) mrnja na kienje i doterivanje, preziranje kienja i doterivanja. mizoksenija (gr. miseo, xenos tuinac) mrnja na strance (ili: na tuince). mizolog (gr. miseo, logos) onaj koji mrzi i prezire razum ili nauku. mizologija (gr. miseo, logia) mrnja na razum ili nauku (esto sluaj kod teologa); pr. mizoloki. mizoneizam (gr. miseo, neos nov) mrnja na novo, otpor protiv onoga to je novo protiv novih ideja, novih obiaja, novih ureenja itd. koje se odbacuje, bez ispitivanja i proveravanja, samo zato to je u suprotnosti sa starim i nasleenim. mizopedija (gr. miseo, paideia omladina, deca) mrnja na decu. mizopogon (gr. miseo, pogon brada) bradomrzac, onaj koji mrzi na bradu, protivnik noenja brade. mizoponija (gr. miseo, ponos trud, muka) mrnja na rad, zaziranje od rada. mizopsihija (gr. miseo, psyche dua) zasienost ivotom, mrnja na ivot. mizofobija (gr. mysos neistoa, prljavtina, phobos strah) bolestan strah od dodira, od infekcije; strah od mikroba, neistoe. miiocefalon (gr. myia muva, kephale glava) med. prodor duice (oka) kroz ronjau. mijaza (gr. myia muha, muva) med. oboljenje prouzrokovano muvama. mijazma (gr. miasma opoganjenje) med. zarazna, kuna klica u vazduhu, zaraznica, kuio isparavanje. mijazmatian (gr. miasma) med. zarazan, kuan, okuen, opoganjen, zagaen. mijelalgija (gr. myelos sr, mozak, algos bol) med. bol u lenoj modini. mijelin (gr. myelos) znat. ivana modina. mijelitis (gr. myelos) med. zapaljenje lene modine.
36*

mikotanaton

mijelo- (gr. myelos) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: sr, mozak. mijeloza (gr. myelos modina) med. 1. bujanje kotane modine; 2. postojanje veeg broja mijeloma. mijeloidan (gr. myelos, eidos vid, oblik) slian sri, srast. mijelom (gr. myelos) med. izrataj u kotano j sri, tumor, vrsta raka kotane sri. mijelomalacija (gr. myelos, malakia mekoa) med. omekanje lene modine. mijelomeningitis (gr. myelos, meninx mo-dana opna) med. zapaljenje lene modine i njenih omotaa. mijelopatija (gr. myelos, pathos bolest) med. bolest, oboljenje lene modine. mijeloplakse (gr. myelos, plax ploa) pl. zool. krupne srne elije. mijslospongus (gr. myelcs, spongos suner) med. modinski spuvasti izrapggaj. mijeloftizis (gr. myelos, phthisis suica) med. suenje kime. mijelociti (gr. myelos, kytos sud, elija) pl. zool. elije kotane sri. mijitis (gr. mys mii) med. zapaljenje miia. mika (lat. mica zrno, mrvica, neto sitno) min. liskun, maje srebro, maje zlato. mikagrafija (lat. mica, gr. graphia pisanje) podraavanje slikanja na staklu lepljenjem na staklo bojom iaranih listia liskuna. mikado (jal. mi uzvien, kado vrata, doslovno: visoka vrata) titula japanskog cara, koju naroito upotrebljavaju stranci; takoe: kratak muki zimski kaput. mikacija (nlat. micatio) med. kretanje (ili: kruenje) krvi po telu. mikaist (fr. micaschiste) geol. metamorfna stena iz grupe kristalastih gpkriljaca iji su glavni sastojci kvarc i liskuni, odnosno amfiboli i pirokseni. mikeleti (p. miqueletes, fr. miquelets) pl. ratoborni gortaci, stanovnici junih Pirineja, odlini strelci. mikimoto japanski vetaki biser (po ostrvu Mikimoto). mikoza (gr. mykes gljiva) med. glavna bolest, opte ime za sve bolesti izazvane glji-vama. mikozis (gr. mykes) med. sluzni polip, glji-vast izrapggaj na mesu, oboljenje od glji-vica. mikologija (gr. mykes, logia nauka) nauka o gljivama; poznavanje gljiva. mikoriza (gr. mykes, rhiza koren) pojava naseljavanja nekih gljivica na korenu ili u korenu viih biljaka (bukve, breze, jele i dr.). mikotanaton (gr. mykes, thanatos smrt) od sumporne kiseline i kuhinjske soli spra-vljeno sredstvo za utamanjivanje i spreavanja plesnivosti i truljenja drveta.

mikotian

564

mikropaleontologija

mikotian (gr. mykes gljiva) med. izazvan gljivama, gljiviav. mikrakustian (gr. mikros mali, akoyo ujem) koji moe da uje i slab glas, koji pojaava zvuk (naziv za instrumente koji pojaavaju mo slunog ula dovodei mu zvune treptaj e). mikro- (gr. mikros) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: mali, sitan, golim okom nevidljiv. mikroanaliza (gr. mikros, analysis razlaganje, razluivanje) v. mikrohemija. mikrobarometar (gr. mikros, barys teak, metron mera, merilo) fiz. barometar koji pokazuje stanje ive u uveanoj meri (to olakava itanje veoma malih promena u pritisnu vazduha). mikrobi (gr. mikros, bios ivot) pl. najmanja ivotinjska ili biljna iva bia; zarazne klice, bakterije; up. mikroorganizmi. mikrobiologija (gr. mikros, bios, logia nauka) nauka o mikrobima. mikroblasti (gr. mikros, blastos klica, izdanak) pl. med. sitna jezgrovite crvena krvna zrnca. mikrovaga (gr. mikros, nem. Wage vaga) hen. naroito osetljiva (do 1/10.000 g) vaga za mikroanalitika ispitivanja. mikrogram (gr. mikros, gramma mala teina) vrlo mala teinska jedinica; 1 mikrogram = 0,001 miligrama. mikrografija (gr. mikros, graphia opisivanje) 1. opisivanje malih tela posmatra-nih pod mikroskopom; 2. pisanje malim slovima. mikroskonomija (gr. mikros, oikonomia upravljanje kuom) deo ekonomije koji prouava pojedinane ekonomske pojave: cene pojedinih roba, mehanizam trite, , ponaanje individualnih proizvoaa i potroaa, raspodelu dohotka itd. mikrozom v. mikrosome. mikrokardija (gr. mikros, kardia srce) znat. slaba razvijenost srca. mikrokefalija (gr. mikros, kephale glava) nenormalno mala lubanja (lobanja). mikroklima (gr. mikros, klima) fiziko stanje prizemnog sloja atmosfere (do 2 m visine); stanje prirodnih pojava na vrlo malom prostoru. mikrokosmiki (gr. mikros, kosmos svet, vasiona) koji se tie mikrokosmosa, koji pripada mikrokosmosu. mikrokosmologija (gr. mikros, kosmos, logia uenje, nauka) uenje o malom svetu, uenje ili nauka o svetu u malome; nauka o oveku, antropologija; up. mikrokosmos. mikrokosmos (gr. mikros, kosmos) svet u malom, svet malih veliina, koji se donekle moe posmatrati kao zaseban svet, kao umanjena slika velikog sveta ili makrokosmosa, sveta u velikome; naroito, od Paracelzusa, tako se zove ovek kao centar makrokosmosa; u najnovijoj fizici: atom, molekul.

mikrokristalast (gr. mikros, krystallos) sastavljen od kristala vidljivih samo pod mikroskopom. mikrolepidopterologija (gr. mikros, lepis, lepidos ljuspa, pahulja, pteron krilo, logia nauka) zool. nauka o leptiriima. mikroliigvistika (gr. mikros, lat. lingua jezik) lingv. 1. deo nauke o jeziku koji prouava veze i uzajamne odnose pojava u jezikom sistemu; 2. lingvistika u uem smislu; supr. makrolingvistika. mikroliti (gr. mikros, lithos kamen) sitni kristali koji se mogu videti samo pod mikroskopom. mikrolog (gr. mikro-logos) cepidlaka, sit-niar, tesnogrud ovek, pedant. mikrologija (gr. mikro-logia) cepidlaenje, sitniarenje, bavljenje beznaajnim stvarima, pedanterija. mikromanija (gr. mikros, mama pomama, ludilo) psih. bolesno potcenjivanje samog sebe, naroito kod melanholije, starake izlapelosti i dr. (supr. megalomanija); uobraenje da se telo smanjilo i skupilo, ludilo smanjivanja. mikromegas (gr. mikros, megas velik) mali ovek, koji bi hteo da ga smatraju nekom veliinom. mikromelija (gr. mikros, melos ud) ned. nenormalno mali udovi. mikromerav (gr. mikro-meres) koji je sastavljen od veoma malih delova (naroito se kae za minerale iji se sastojci mogu videti samo pomou mikroskopa). mikrometar (gr. mikros, metron merilo, mera) fiz. sprava na dogledima i mikroskopima koja slui za merenje veoma malih predmeta i uglova (obino pomou mikrometarskog zavrtnja, malog zavrtnja za preciziranje fizikih, astronomskih i matematikih instrumenata). mikrometeorologija (gr. mikros, meteorologija) nauka o fizikim procesima u najniem sloju vazduha (na donjoj granici atmosfere). mikrometrija (gr. mikros, metria merenje) fiz. vetina merenja veoma malih predmeta i uglova. mikromilimetar (gr. mikros, metron mera, merilo, lat. mille hiljada) v. mikron. mikron (gr. mikron) fiz. jedinica za merenje veoma malih duina u svetlosti= 1/10.000 st= 1/1000 tt (obeleava se grkim slovom i); mikromilimetar; up. milimikron. mikroorganizmi (gr. mikros, organon orue, alatka) biol. ivotinjska i biljna bia koja se mogu videti samo pomou mikroskopa; up. mikrobi. mikropaleontologija (gr. mikros, paleontologija) grana paleontologije koja prouava male fosilne objekte (npr. alge, foraminifere).

mikroparaziti

565

mikrofon

mikroparaziti (gr. mikros, parasitos goto-van) viol. mikrobi koji ive kao paraziti i prouzrokuju bolesti. mikropetalan (gr. mikros, petalon list) bog. koji ima male latice. mikropila (gr. mikros, pyle vratnice, kapija) zool. na jajetu koljki, insekata i dr.: fini otvor na vrstoj opni oko neo-ploenog jajeta, slui za disanje, is-hranjivanje za vreme razvijanja i za prolaz semene elije pri oploavanju; vot. na semenom zametku biljinog ploda: propust koji vodi kroz integument ka nucelusu, slui za prodiranje cvetnog praha ili cvetnoprane cevi radi opraivanja ili oploavanja. mikropsija (gr. mikros, opsis vid, vienje) med. gledanje stvari u umanjenom obliku, bolest oiju koja dolazi usled slabosti nekih unutarnjih onih miia i, izvesnih oboljenja mrenjae, zbog ega izgleda da su predmeti gledanja manji i blii no to su u stvari; supr. makropsija. mikropsihija (gr. mikros, psyche dua) malodunost, klonulost duevna; sitniar-stvo, tesnogrudost. mikroptera (gr. mikros, pteron krilo) pl. zool. sitnokrilci meu insektima. mikropteran (gr. mikros, pteron) zool. koji ima mala krila, sitnokril. mikrorhija (gr. mikros, orchis mudo) ned. sitnomudost, sitni semenjaci. mikroseizmian (gr. mikros, seisms potres) koji potie od malih potresa Zemlje; koji pokazuje i belei male potrese; koji se moe videti samo na seizmografu, tj. neosetan (potres). mikrosekunda (gr. mikros, lat. secunda) milionita deo jedne sekunde. mikroskop (gr. mikros, skopeo posmatram, gledam) ont. instrumenat (uglavnom) sa dva sabirna soiva, pomou kojeg se sitni bliski predmeti mogu videti pod mnogo veim vidnim uglom no golim okom, usled ega takvi predmeti izgledaju jako uveli-ani (najnoviji mikroskopi mogu da uve-liaju predmet posmatranja nekoliko hiljada puta); mikroskopijum simpleks (lat. microscopium simplex) prosto, jednostavno uveliava jue staklo; mikroskopijum kompozitum(lat. microscopium compo-situm) aparat za uveliavanje koji se sastoji od vie soiva; elektronski mikroskopi uveliavaju daleko vie puta nego pomenuti (stotine hiljada puta). mikroskopima (gr. mikros, skopeo) upotreba aparata za uveliavanje (mikroskopa) i nauka o tome; posmatranje, ispitivanje, prouavanje pomou mikroskopa. mikroskopirati (gr. mikros, skopeo) raditi mikroskopom, uveliava. mikroskopski (gr. mikros, skopeo) koji se odnosi na mikroskop; posmatran mikroskopom; koji se moe videti samo pod mikroskopom, npr. mikroskopske ivo-

mikrosomatija (gr. mikrs, soma telo) v. mikrosomija. mikrosome (gr. mikrs, soma telo) il. fiziol. jezgrasti delii u protoplazmi elija. mikrosomija (gr. mikros, soma) patuljstvo, badavost, mala graa tela. mikrosociologija (gr. mikros, sociologija) grana sociologije koja prouava male drutvene grupe i procese koji povezuju ljude u takve grupe. mikrospore (gr. mikrs, spora setva, usev) t. vot. muki spolni organi kod bescvetnica. mikrosporija (gr. mikrs, spora) med. zarazna bolest koe i kose, koju izazivaju naroite gljivice. mikrostoman (gr. mikros, stoma usta) pr. koji ima mala usta, maloust. mikrostruktura (gr. mikros, lat. structura sklop, sastav) graa jednog tela koja se moe promatrati samo pomou mikroskopa. mikrosfiksija (gr. mikros, sphyzo uzbudim se, uzrujavam se) ned. slabo kucanje bila (pulsa). mikrotazimetar (gr. mikros, tasis napetost, zapetost, metron mera, merile) fiz. instrumenat koji pokazuje i najmanje istezanje nekog tela usled toplote vlanog vazduha i dr. mikroteka (gr. mikros, theke orman) zbirka mikrofotografija. mikrotehnika (gr. mikros, technike) sve metode za istraivanje najfinije (mikroskopske) grae tela. mikrotom (gr. mikrs, tome seenje) aparat pomou kojeg se ivotinjska i biljka tkiva rasecaju u posve tanke i providne listie (do 0,005 mm debljine), i na taj nain pripravljaju za mikroskopska ispitivanja. mikrotrofija (gr. mikrs, trophe ishrana, hrana) med. oskudna (ili: nedovoljna) ishrana. mikrofarad (gr. mikros, eng. Faraday) milionita deo jednog farada; znak: .fi F. mikrofauva (gr. mikrs, nlat. fauna ivotinjski svet) zool. deo faune koji obuhvata ivotinje koje se mogu posmatrati samo pod mikroskopom; supr. makrofauna, mikrofile (gr. mikros, phyllon list) pl. bog. biljke sa malim liem. mikrofilm (gr. mikrs, eng. film) fotografski umanjen snimak knjiga i dokumenata. mikrofiti (gr. mikros, phyton biljka) pl. vot. biljni mikrobi. mikroflora (gr. mikros, lat. flora biljni svet) sitni biljni organizmi, koji su iroko rasprostranjeni u prirodi (gljive, alge, bakterije). mikrofon (gr. mikros, r pope zvuk, glas) fiz. aparat za pojaavanje zvuka, naroito u telefoniji i rapiofoniji.

tinje; mikroskopska tehnika v. mikrotehnika.

mikrofonija

566

milijada

mikrofonija (gr. mikrs, phone) slabost glasa, slaboglasnost. mikrofotografija (gr. mikrs, phos, phots svetlost, graphia pisanje) snimanje (ili: slikanje) u uveanom obliku, pomou mikroskopa, mikroskopski malih predmeta. mikrofotoskop (gr. mikros, phos, photos, skopeo posmatram) aparat pomou kojeg se mogu itati generaltabne karte u smanjenom srazmeru i danju i nou. mikroftalmija (gr. mikros, ophthalmfa o-na bolest) med. bolesna smanjenost one jabuice, sitnookost; pr. mikroftalmi-aa. mikrohemija (gr. mikros, chemef a) deo hemi-je koji se bavi posebnim svojstvima malih i najmanjih delia, i utvrivanjem sastojaka koji se mogu nai samo pomou mikro-skopa, ultramikroskopa, mikrovage itd. mikrohrovometar (gr. mikrs, chronos vreme, metron merilo, mera) sprava za merenje veoma malih vremena, asovnik za odreivanje veoma malih razmaka vremena. mikrocefal (gr. mikrs, kephale glava) onaj koji ima mikrocefaliju, sitnoglavac. mikrocefalija (gr. mikrs, kephale) sitnoglavost, osobina ljudi koji, zbog toga to im prerano srastu kosti lubanje, imaju neobino sitnu lubanju, usled ega im se i mozak nedovoljno razvije te ostanu duhovno ogranieni. mikrociti (gr. mikros, kytos duplja, uplje telo, bokast sud) med. neprirodno sitna, loptasta krvna zrnca. miksa (gr. tuha sluz) med. nosna sluz. miksedem (gr. tuha, oidema otok)lged. sluza-sta podbulost koe, naroito na licu. mikseoliza (gr. mfgnymi meam, 1uo rastvaram) spravljanje istijih meanih boja meanjem njihovih rastvora. mikser (eng. mixer) 1. momak koji mea pie u baru; 2. aparat za meanje, seckanje, mlevenje i ceenje namirnica; 3. strunjak za meanje, pretapanje slika (video-mi-kser) ili tonova (audio-mikser) na televiziji i radiju. miksodan (gr. tuha sluz) pr. med. slian sluzi, sluzast. miksoma (gr. tuha) med. sluznik, sluzni izrataj, naroito na pljuvanim lez-dama, mudima i dr. miksomatoza (gr. tuha, soma telo) med. zarazna virusna bolest zeeva i kunia. miksomicete (gr. myxa, mykes gljiva) pl. bog. v. micetozoa. miksorea (gr. tuha, geo teem, curim) med. isticanje sluzi, izluivanje sluzi. miksosarkom (gr. gluha, sarx, sarkos meso) med. sluznomesnati izrataj, sluzni polip. miksofite (gr. myxa, phyton biljka) pl. vot. v. micetozoa. miksgum (lat. mixtum) smea, meavina.

mikstura (lat. mixtura) smea, meavina, bukuri; farm. meavina od raznih lekova, pomeano pie; muz. orguljski registar za pojaavanje tonova, meavina osnovnog tona, kvinte i oktave, ili duode-cime. miktere (gr. mykter) pl. alat. nozdrve. mikterizam (gr. mykterismcs) ruganje, izrugivanje, podrugivanje, ismevanje. mikterofovija (gr. mykter, phone glas) med. govorenje kroz nos, unjkanje.

mile (lat. mille) hiljada, tisua, npr. jedan pro mile jedan na hiljadu, dva pro mile dva na hiljadu.

miledi (eng. mylady) izraz kojim se oslovljava jedna ledi: milostiva gospoa, milostiva gospoica. milezim (fr. millesime) godina utisnuta na novcu (ili: spomenici, medalji itd.). nilenar (nlat. millenarius) v. hilijast. milenarizam (nlat. millennium hiljadu godina) uenje o buduem hiljadugodinjem carstvu Mesijinom na Zemlji; up. hilija-zam. milenijum (nlat. millennium) vreme od hiljadu godina; hiljadugodii>e carstvo. milepes (lat. millepes) zool. stonoge. mileram (nem. Milchrahm) pavlaka sa mleka. mileranizam oportunistika struja u socijalistikom pokretu koja trai uea socijaliste u buroaskim vladama; naziv po imenu fr. socijalistikog voe Aleksandra Milerana (Millerand), koji je 1899. god. uao u vladu Valdek-Rusoa; up. mini-sterijalizam. milerovanje negovanje tela jutarnjom sobnom gimnastikom po sistemu danskog inenjera J. P. Milera. milefjori (ital. millefiori) pl. hiljadu cvetova", stakleni mozaik od ivopisnih staklenih prutia umetnutih u nebojeno staklo (za olje, doze i dr.). milefolijum (lat. millefolium) bog. spori, hajduka trava, stolisnik. mili- (lat. mille, milli-) predmetak u sloenicama sa znaenjem: hiljaditi deo ega (1/1000). miliamper (lat. mille, milli-, fr. Ampere) fiz. hiljaditi deo jednog ampera. miliampermetar (lat. mille, fr. ampere, gr. metron) fiz. ampermetar pomou kojega se mogu meriti vrlo male jaine elektrine struje. miliar (lat. mille, area povrina) hiljaditi deo jednog ara, deseti deo kvadratnog metra. milibar (lat. mille, milli-, gr. baros teina, teret) dinamika jedinica za merenje atmosferskog pritiska, = hiljaditi deo jednog bara. miligram (lat. mille, gr. gramma) hiljaditi deo grama (belei se sa mg). milijada (nlat. milliada) vreme od hiljadu godina, hiljada godina.

milijarav

567

mimikrija

milijarav (lat. milium proso) sitan kao zrno prosa; milijarna tuberkuloze med. tuberkuloza sa tuberkulama sitnim kao zrno prosa. milijarde (fr. milliard) hiljadu miliona. milijarder (fr. milliardaire) bogata ije imanje predstavlja vrednost od jedne milijarde ili vie milijardi. milijarija (lat. milium proso, miliaria) med. prosica, prosasti osip; milijaris febris (lat. miliaris febris) prosasta groznica. milije (fr. milieu) l. sredina, okolina, drutvo, sve ono to okruava jedno ivo bie, pa i oveka; 2. mali stoni arav, stolnjak (vezen ili od ipaka); milje. milijum (lat. milium proso) ked. sitna bela ili ukasta zrnca koja nastaju sku-pljanjem epidermskih elija u lojnim lezdama koe, ponajee na onim kapcima. mililitar (lat. mille, gr. litra) hiljaditi deo litra. milimetar (lat. mille hiljada, gr. metron mera, merilo) hiljaditi deo metra. milimikron (lat. mille, gr. mikron mali, sitan) opt. jedinica za merenje posve malih duina = 1 milioniti deo milimetra (belei t;e sa m V-). milion (nlat. mililo, ital. milione) hiljadu hiljada = 1,000.000. milionar (fr. millionnaire) bogata ije imanje predstavlja vrednost od jednog ili vie miliona; fig. veoma bogat ovek, truli gazda. milister (lat. mille, fr. milistere) hiljaditi deo jednog etera; up. eter. militarizam (fr. militarisme) prevlast vojske nad civilnim organima dravne vlasti; sistem primenjivanja vojne sile u konanom rep!en>u spornih pitanja spoljne i unutarnje politike; politika naoruanja i pripremanje za rat; vojniki sistem, vojna uprava, vojnika vladavina. militarizacija (fr. militarisation) uvoenje vojnikog ureenja, ureivanje neke ustanove (kole, drave, drutva, stalea itd.) po vojnikom sistemu, povojniavanje, povojnienje; proirenje vojnih zakona i vojne discipline na izvesne grane narodne privrede (industrije, eleznice i dr.); uvoenje opte vojne obaveze. militarizirati v. militarizovati. militarizovati (fr. militariser) uvesti (ili: uvoditi) vojniko ureenje, povojniiti, povojniavati; uvoditi (ili: uvesti) optu vojnu obavezu. militarist(a) (fr. militariste) pristalica militarizma. milicajac (lat. militia) v. milicioner. milicija (lat. militia) 1. narodna vojska, naoruani narod (za razliku od redovne ili stajae vojske); 2. u SFRJ: oruani deo dravne ili javne bezbednosti, jedna od slubi organa unutranjih poslova,

koja titi ivot i linu slobodu graana, odrava javni red i mir, otkriva krivina dela i njihove izvrioce i obezbeuje izvrenje drugih poslova od-reenih zakonom. milicioner (lat. militia) lan milicije; milicioner. miloniti (gr myle mlin) pl. kol. zdrobljene ili potpuno samlevene stene koje postaju prilikom izvlaenja pojedinih delova stenovitih masa preko stabilne podloge. milord (eng. mylord) gospodin, milostivi gospodin; titula visokog plemstva u Engleskoj; titula raznih visokih dravnih inovnika i episkopa engleske narodne crkve. milreis (port.) zlatna portugalska novana jedinica od 1000 reisa, teine 1,77 g. miltoza (gr. miltos crvena kreda) med. ispadanje trepavica usled zapaljenja; madaroza. milja (eng. mile, lat. mille hiljada) jedinica za merenje duine (engleska milja) = 1760 jarda= 1609,3426 m u zemljama Komonvelta i 1609,3472 m u SAD; mera za povrinu u Engleskoj = 2,58 km2; morska milja u nau-tici jedinica za odstojanja; ona je jednaka lunoj minuti i iznosi 1852 t. milje (fr. milieu) v. milije. milje (ital. miglio) italijanska milja =1,48 km. mima (gr. mimos, lat. mimus) podraavanje; lakrdije, aljiva igra kod starih Grka i Rimljana koja se poglavito sastojala u kominom podraavanju raznih karaktera i tipova; mimska umetnica, baletska igraica. mimanza (sskr. mimangsa) fil. naziv jednog indijskog filozofskog sistema pantei-stikog pravca, koji smatra supstanciju kao jedino to je stvarno, a sve ostalo kao puku varku i obmanu. mimansa v. mimanza. mimar (tur. mimar) graevinski inenjer, arhitekt(a); otuda naziv neimar. mimber(a) (tur. minber, mimber) propovedaonica u damiji s koje se govori petkom i na Bajram. mimeza (gr. mimesis podraavanje) 1. podraavanje pokreta i ponaanja nekoga oveka; 2. ret. podrugljivo ponavljanje ijih rei; podraavanje uopte, npr.: On e doi, ja velim." Hm! . . . On e doi, ja velim." mimeograf (gr. mimos, grapho piem, beleim) aparat za umnoavanje pisanih stvari (pronalazak Edisonov). mimika (gr. mimos) oznaava izrazne pojave na licu ukoliko ove poivaju na pokretima miia. mimikrija (eng. mimicry od gr. mimikos podraavaki) zool., bog. stalna ili privremena slinost po obliku, boji i drugim spoljnim osobinama nekih ivotinja, u manjoj meri i biljaka, sa okolinom u kojoj

mimiar

568

mineralne soli

obino ive (sa granjem, liem, korom drvea, kamenjem i dr.), usled ega ih je teko prepoznati kada su na tim predmetima; takoe: velika slinost jednih ivotinja s drugim, tako da ih je teko razlikovati, iako izmeu sebe nemaju nikakve druge veze sem te spoljne slinosti (npr. neki leptirovi lie na osice, zbog ega se neprijatelji ne usuuju da ih napadaju). mimiar (gr. mimos) vetak u podraavanju i predstavljanju nekog drugog, glumac; aljivina, lakrdija. mimiki (gr. mimikos podraavan, podraavaki, mimos) podraavan, koji podraava, koji predstavlja pokretima nekoga drugog, podraavajui; koji spada u mimiku; mimiko predstavljanje predstavljanje podraavanjem pokreta; mimike vetine vetine podraavanja; mimiki umetnici glumci. mimograf (gr. mimos, grapho piem) pisac mimikih pozorinih komada. mimografija (gr. mimos, graphia) pisanje mimikih pozorinih komada i drama. mimodrama (gr. mimos, drama) mimiki pozorini komad, mimika drama. mimoza (nlat. mimosa, i. mimoso) bog. porodica biljaka veoma srodnih sa leptira-stim biljkama, samo sa zrakastim cvetovima; naroito je zanimljiva tzv. mimoza pudika (lat. mimosa pudica stidljiva mimoza"), iji se listii pri dodiru sklapaju. mimolog (gr. mimos, logos) podraavalac, vetak u podraavanju drugoga. mitologije (gr. mimos, logia) podraavanje govora i ponaanja drugih lica. mina (ital. mina, fr. mine) l. podzemni hodnik u rudniku i utvrenju; tamnik, lagum; rudnik, majdan, rudno okno; rudna ica; ruda; voj. elina kutija napunjena jakim razornim materijalom za unitavanje neprijateljskih objekata (utvrenja, brodova, mostova i dr.); fig. skriven plan kome je cilj unitavanje koga ili ega; grafit za pisaljke. mina (fr. mine) 2. izraz lica, izgled, lice; praviti minu izrazom lica pokazivati svoje raspoloenje prema kome ili emu. minare(t) (tur. minare) visoka uska kula uz damiju, s koje mujezin poziva vernike na molitvu. * minatoran (nlat. minatorius) pripretan, koji preti, pretilaki, opasan. minaevole (ital. minaccevole) muz. v. mina-ozo. minaozo (ital. minaccioso) muz. pretei, silno. minber(a) v. mimber(a). minder (tur. minder) duek. minderluk (tur. minderlik) vrsta dugakog otomana s jastucima; seija.

minue (tur. mengu, od pere. mengu) nakit koji se vea o uho, naunica, obo-dac. mine (nem. Minne) ljubav, udvaranje enama; up. minezengeri. minezengeri (nem. Minnesangeri) pl. nemaki lirski pesnici iz HP i H veka, nazvani po tome to je glavni predmet njihovog pevanja bila ljubav i udvaranje enama. minezingeri (nem. Minnesangeri) pl. v. minezengeri. minej (gr. meniaios meseni) u pravoslavnoj crkvi: mesenik, knjiga koja se upotrebljava na bogosluenju, a sadri tropare i sve to se peva o praznicima, rasporeeno po mesecima. minen-verfer (nem. Minenwerfer) voj. sprava za bacanje mina na neprijateljske objekte i poloaje, minobaca. miner (fr. mineur) vojnik koji slui u rodu vojske kojem je zadatak pravljenje i nametanje mina; pionir; rudar, rudarski radnik; na berzi: pekulant koji rauna sa dizanjem kursa (supr. kontra-miner onaj koji pekulie padanjem kursa). mineral (nlat. minerale, fr. mineral) ruda, svako homogeno anorgansko prirodno telo koje sretamo kao sastavni deo Zemljine kore, kao i neki proizvodi raspadanja organskih materija (ugalj, smola, petrolej i dr.). mineralan (nlat. mineralis) rudni, koji sadri u sebi rude; mineralna voda lekovita voda, voda sa znatnim sastojkom raznih soli i gasova, koja se, prema svom glavnom sastojku, zove: kisela, gorka, sumporna, gvozdena, jodna voda; mineralna teorija bog. uenje nemakog hemiara J. Libiga (18031873), po kojem se biljke hrane rastvorljivim mineralnim sastojcima koji se nalaze u tlu; mineralna fizika deo mineralogije koji prouava fizike osobine ruda; mineralna hemija nauka koja prouava hemijski sastav i hemijska svojstva minerala; mineralna ulja teni ugljovodonici izdvojeni iz nafte frak-cionom destilacijom; mineralne soli neorganska jedinjenja koja se sastoje iz kiselina delimino ili potpuno neutra-lisanih bazama. mineralizacija (fr. mineraliser) pretvaranje u mineral; menjanje sastava vode dodavanjem mineralnih sastojaka. mineralizirati (fr. mineraliser) pretvoriti (ili: pretvarati) u mineral; izmeniti vodu dodavanjem mineralnih sastojaka. mineralije (nlat. mineralia) pl. minerali, rude; kabinet mineralija zbirka ruda i raznog kamenja.

mineralna teorija v. pod mineralan.

mineralna ulja v. pod mineralan. mineralna fizika v. pod mineralan. mineralna hemija v. pod mineralan. mineralne soli v. pod mineralan.

mineralog

569

ministerijat

mineralog (nlat. mineralis, gr. logos) poznavalac minerala, naunik koji se bavi mineralogijom; mineralogist. mineralogija (nlat. mineralis, gr. logia) nauka o sastavu i svima ostalim svojstvima minerala. ineralogist(a) (nlat. mineralis, gr. logi-stes) v. mineralog. mineralurgija (nlat. mineralis, gr. ergon delo) dobivanje i prerada minerala. Minerva (lat. Minerva) mit. kod starih Rimljana: ki Jupiterova, boginja mudrosti, vetina (naroito tkanja) i nauka; takoe: boginja rata i ratne vetine (kod starih Grka Atina). minerogen (nlat. mineralis, gr. gen- koren od gignesthai nastati, postati) koji je nastao od minerala, ovako se kae za rude iji su sastojci postali ili kristaliza-cijom iz rastopljene materije ili iz ra-stvora, dakle bez saradnje organskih bia; supr organogen minerogenija (nlat. mineralis, gr. koren genod gignesthai sa dodatkom genia u znaenju naina proizvoenje, postajanja) deo mineralogije koji se bavi istorijom postanka i razvitka minerala. minerognozija (nlat. mineralis, gr. gnosis poznavanje, znanje) deo mineralogije koji se bavi opisivanjem i svrstavanjem minerala. minerografija (nlat. mineralis, gr. graphia opis) opisivanje ruda (minerala). minet v. menuet. miii (lat. minimus) pojam u novoj modi, koji oznaava veoma kratke haljine i suknje; takoe oznaka za predmete izraene u veoma malim razmerama; sulr. maksi. ini-basket (mini- od lat. minimum, eng. basket) sp. koarka koju izvode deaci m devojice (od 8 do 12 godina), deja koarka. minijator (ital. miniatore) umetnik koji radi slike u malom formatu. minijature (ital. miniatura) prvobitno: slika minijatora, obino kaluera koji su, u sred. veku, ukraavali rukopise, naroito velika poetna slova, crteima; otuda: slika izraena u malom formatu, slika u malome. minijaturav (lat. miniatus, fr. miniature) malen, smanjen, u malom ili smanjenom obliku; minijaturni slikarstvo slikanje srednjovekovnih minijatora; slikarstvo koje izrauje slike u malom formatu gumibojama. minijaturizacija (lat.) umanjivanje, usitnjavanje, cepkanje (seenje) do najmanjih delia. minijaturist(a) (fr. miniaturiste) v. minijator. minijum (lat. minium crvenilo) sloeni oksid olova (Pb3O4); crvene boje; upotrebljava se u industriji stakla, za izradu

glazura u grnarstvu, za zatitu metala od ranja i dr. minima (lat. minima) muz. mala nota, nota koja oznaava pola takta. minimalan (nlat. minimalis) najmanji, najsitniji, najnii, najneznatniji; najneop-hodniji, najpotrebniji; minimalni termometar termometar koji pokazuje samo najniu temperaturu za neki razmak vremena; supr. maksimalan. minimalisti (lat. minimum) pl. oni koji se u svom politikom programu zadovoljavaju najmanjim. minimum (lat. minimum) (ono to je) najmanje, najsitnije, najnie, najneznatnije; najmanja mera, najmanja vrednost neke veliine, najmanji iznos neega, najnii stepen neke veliine (supr. maksimum); ba-rometarski minimum oblast najnieg ili najdubljeg vazdunog pritiska; minimum egzistencije materijalna sredstva koja su neophodno potrebna za odravanje ivota i za opstanak. minimus (lat. minimus) vrlo mali, vrlo sitan, najmanji, najsitniji. minirati (fr. miner) potkopati, potkopava-ti, praviti podzemne hodnike, lagume; namestiti minu, nametati mine, praviti minske prepreke; fig. skriveno i lukavo raditi protiv koga ili ega, podrivati temelje ega. ministar (lat. minister) sluga"; najvii dravni slubenik koji, stojei neposredno pod poglavarom drave, upravlja jednom granom dravne uprave i koji je odgovoran samo po glavaru drave a, u ustavnim dravama, i narodnom predstavnitvu. Svi ministri zajedno sainjavaju ministarski savet ili kabinet, kojem na elu stoji ministar predsednik (mini-ster-prezident); ministar bez portfelja ministar koji samo uestvuje na veanjima ministarskog saveta, a nema svoga resora. ministarski (nlat. ministerialis) koji se tie ministra ili ministarstva, koji pripada ministru ili ministarstvu, koji potie od ministra ili ministarstva. ministarstvo (lat. ministerium) odsek celokupne vrhovne dravne uprave koji je pod upravom jednog ministra i njegovi slubenici; zgrada za to. ministerijalizam (lat. minister) l. politika ministara; 2. odobravanje rada ministara i dranje uz njih, tj. uz vladu; 3. oportunistika struja u socijalistikom pokretu koja trai uee socijaliste u buroa-skim vladama, ministarski socijalizam" (up. mileranizam). ministerijalitet (nlat. ministerialitas) zvanje i poloaj ministra. ministerijalni (lat. minister) v. ministarski. ministerijat (lat. minister) zvanje i poloaj jednog ministra.

ministeriJum

570
Atinjani morali da alju kao danak u krvi, svake devete godine po 7 mladia i 7 devojaka, za kaznu zbog ubistva Minosovog sina; grki junak Tezej, koji se takoe nalazio meu tih sedam mladia, ubije udovite pomou Minosove keri Ari-jadne, i tako oslobodi Atinjane te sramne i teke kazne. minster (nem. Munster, lat. monasterium) glavna crkva, stolna crkva, saborne crkva. minstrel (eng. minstrel) peva, guslar. minuend (lat. minuendus) kat. broj koji se umanjuje, od koga treba oduzeti drugi neki broj, umanjenik. minuirati (lat. minuere) smanjiti, umanjiti, suziti, ograniiti. minus (lat. minus) manje; mat. znak kojim se oznaavaju negativne veliine ( , h, u); znak za radnju oduzimanje; fiz. znak za elektricitet izdvojen na svili kojom se trlja staklo; znak za oznaku temperature ispod temperature leda koji se topi ili vode koja se mrzne pod normalnim pritiskom; kod termometra: znak kojim se obeleava stanje note ispod nule (tj. ispod take smrzavanja); kao imenica: manjak, nedostatak; to je njegov minus to je njegova mana, nedostatak, neuspeh, neto to mu ne ide u prilog. minuskuli (lat. minusculus omanji) pl. tip. vrsta veoma malih slova. minut (lat. minutum) v. minuta. minuta (lat. minuta se. pars umanjen deo) ezdeseti deo jedne celine, naroito jednog asa, stepena; geogr. ezdeseti deo jednog stepena; fig. veoma mali deo vremena, asak, trenutak; slik. mala mera za duinu ovejeg tela, etrdesetosmi deo duine jedne glave; arh. trideseti deo jednog modela; ala minuta ili al minut (ital. alla minuta, al. minuto) trg. namalo, nasitno, tj. trgovati, prodavati; minuta trgovina trgovina namalo, detalda trgovina. minuterije (lat. minuta) pl. v. minucije. minutisima (lat. minutissima) pl. sitnice, podrobnosti, najsitnije (ili: najneposred-nije) pojedinosti, npr. nekog dogaaja. minutist(a) (lat. minuere umanjiti) trgovac namalo, sitniar, detaljist. minucije (lat. minutiae) pl. sitnice, beznaajnosti, besposlice. minuciozan (fr. minutieux) koji ide do sitnica, podroban, iscrpen; veoma taan, savestan; cepidlaki. minucioznost (fr. minutieux) podrobnost, iscrpnost; tanost, briljivost, krajnja savesnost; cepidlaenje. Minhauzen (nem. Munchhausen) aljivina koji grubo uveliava svoje lovake i razne lagarije; fig. veliki laov. minjon (fr. mignon) mali i ljubak, nean, umiljat, draestan, sladak, omiljen, naj-

ministerijum (lat. ministerium) dravna uprava ili vlada; svi ministri jedne drave i njenog poglavara; resor koji stoji pod upravom jednog ministra i njegovi inovnici. minister-rezident (nlat. minister residens) opunomoeni ministar jedne drave kod vlade i vladaoca druge (po rangu, nii od ambasadora). mivistrativan (nlat. ministrativus) koji slui, posluuje, pomae, sarauje. ministrator (lat. ministrator) sluga, pomonik, saradnik; ministrator jurne (lat. ministrator juri) pravni savetnik. ministracija (lat. ministratio) sluba, posluivanje, pomaganje, saraivanje. minitator (nlat. minitator) onaj koji preti, pretilac, grozilac. minitacija (nlat. minitatio) pretnja, gronja, ugroavanje. minifon (lat. minimus najmanji, gr. phone zvuk, glas) mali aparat koji se sastoji od mikrofona za diktiranje, elektrinog ureaja za pojaavanje i slualice (ili zvunika) za sluanje. minor (lat. minor) manji, slabiji, neznatni-ji; mlai po godinama; log. druga premisau posrednom zakljuku. minorat (nlat. minoratus) pravo prvenstva mlaeg u nasleivanju; supr. majorat. minorativ (nlat. minorativus) farm. sredstvo za blago ienje. minorativan (nlat. minorativus) Ked. koji pomae blago ienje. minoracija (nlat. minoratio) smanjivanje, umanjivanje; kec. blago ienje. minore (ital. minore) muz. v. mol. minoren (nlat. minorennis) prav. maloletan, nepunoletan; supr. majoren. minorevitet (nlat. minorennitas) prav. maloletstvo, maloletnost. minorist(a) (lat. minor) katoliki svetenik nieg ina. minoritet (nlat. minoritas) manjina, manji broj glasova; supr. majoritet. minoriti (lat. fratres minores) pl. manja ili neznatnija braa, ime kojim se, iz skromnosti i skruenosti nazivaju franci-skanci (franjevci). minorka plemenita rasa kokoiju belog ili crnog perja (nazvana po panskom ostrvu Minorka ili Menorka). Minos (gr. Minos) kit. 1. sin Zevsov i Evropin, kralj i zakonodavac na Kru; uven po svojoj strogoj pravinosti, sudija u podzemnom svetu; 2. unuk prvoga, tvorac uvenog laviriita, kritski kralj koji je primorao Atinjane na plaanje tekog i .sramnog danka u krvi; up. Minotaur. Minotaur (gr. Minos, tauros bik) mit. sin Pasifaje, ene kritskog kralja Minosa, i jednog bika, udovite pola ovek a pola bik; kralj Minos sagradio je lavirint i zatvorio u njega Minotaura, hranei ga ljudskim mesom, zbog ega su mu

571
miliji; kao imenica: miljenik, ljubimac; kup. vrsta malih i veoma slatkih kolaa; tip. vrsta sitnih slova. mio- (gr. mys, myos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: mii, miica. miogeloza (gr. mys, myos mii, lat. gelare zgusnuti, stegnuti) med. mestimino otvrd-nue mipa. mioglobin (gr. mys, lat. globus, lopta, grudva) hem. sloena belanevina koja se nalazi u miiima. miograf (gr. mys, grapho piem, beleim) aparat pomou kojeg se meri snaga miia. miografija (gr. tu s, graphia opisivanje) opisivanje miia; crtanje miinih kretanja. miodinamija (gr. mys, dynamis snaga, sila) snaga miia. miodinamometar (gr. mys, dynamis, metron mera, merilo) v. miograf. miodinija (gr. mys, odyne bol) med. bol u miiima, reumatizam miia. miozis (gr. myein zatvoriti) med. suavanje zenica. miozitis (gr. mys, mycs) med. zapaljenje mi ia. * miokardijum (gr. mys, kardfa srce) znat. mii od kojeg se sastoji srce, miini deo srca. miokarditis (gr. mys, kardia) med. zapaljenje mipnog dela srca. mioklonija (gr. mys, klonos gr) med. miini gr. mio konto (ital. mio conto) trg. na moj raun, za mene; per mio. miologija (gr. mys, logia) znat. nauka o miiima. mnom (gr. mys) med. miini izrataj, obino na materici, miinjak; fibroic, miomantija (gr. mys, manteia) gatanje (ili: vraanje) pomou mieva (obino belih, dresiranih). mioparaliza (gr. mys, paralysis uzetost, oduzetost) med. uzetost miia. miopatija (gr. mys, pathos bol, bolest) med. bol u micdaima. miopatian (gr. rriys, pathos) pr. bolestan od miia, bolesnih miia. miopija (gr. myein zatvarati, ops, opos oko, vid) med. kratkovidost. miopian (gr. myein, ops) kratkovid. miopodiortotikon (gr. myein, ops, opos) med. sprava za leenje kratkovidosti. miops (gr. myein, ops, opos) med. kratkovid. miositis (gr. mys, myos mii) med. zapaljenje, upala miia. miospazmus (gr. mys, spasms gr) med. miini gr. miotomija (gr. mys, tome seenje) med. potkono seenje miia, rasecanje miia. Mirtovija (gr. mys, tonos zatezanje, zategnutost) med. napetost miia, miini gr. miofibrili (gr. mys, lat. fibrilla) bnol. vrlo tanka vlakanca u citoplazmi elija.

mirijada

miofobija (gr. mys, myos mi, fobija) bolestan strah od mieva. miofon (gr. mys, phone zvuk, glas) med. sprava za sluanje miinih umova, miina slualica. miocen (gr. meion manji, kainos nov) geol. v. pod eocen. mi-partitum (nlat. mi-partitum) moda koja je bila od XI do XVI veka, kada je bio obiaj da svaka polovina odela bude u drugoj boji, katkad i drukije saivena. mir (rus. mir svet) 1. u Rusiji nekad seoska optina sa svojim lanovima. mir (fr. mire) 2. muica (na puci); ska-zaljka za doterivanje (na dogledima). mira (lat. murrha, murra) 1. sok koji je kapao sa arabljanskog drveta mire, kojim su stari mazali kosu te je inili sjajnom i lepom. mira (gr. myron, hebr. tog) 2. izmirna, gorka, veoma mirisava i lekovita smola koja se dobiva od vie vrsta drveta Sot-miphora. mirabela (lat. mirabella) bog. sitna crvenkastomrka ili uta ljiva, piskor, pisko-rua, danarika (po fr. gradu Mirabo, lat. Mirabella). miraz (arap. mi'rat, tur. miras) naslee; imovina koju devojka donosi muu prilikom udaje, prija. mirakl (lat. miraculum) udo, udna stvar, udan dogaaj; u srednjovekovnoj franc. i eng. knjievnosti: dramatizovan dogaaj iz ivota svetaca. mirakulozan (nlat. miraculosus) udan, vredan uenja ili divljenja, koji lii na udo; udotvoran: mirakulozan ovek ovek koji izaziva divljenje. mirarh (gr. myrios deset hiljada, agsb vodim, predvodim) pukovnik u novogrkoj vojsci. mirad (arap.) praznik uzlaska Muhamedovog na nebo. mirza (pere. mlrza) sin vladalake porodice, kraljevi, kneevi; plemi. Kad mirza stoji iza imena, npr. Abas-mirza = kraljevi, kneevi iz vladajue porodice u Persiji; kad stoji ispred imena, npr. Mirza-afi = gospodin. miri-ar (gr. myrias deset hiljada, lat. agea povrina) deset hiljada ara = milion t2. Miriditi pl. albansko katoliko pleme, ivi u Albaniji, juno od Drima. mirizma (gr. myrisma miriljave mast) mirisavo ulje, pomast, balzam. mirija (tur. miri) po ranijem turskom pravu, zemlja na koju se plaao hara; porez, danak. mirijagram (gr. myrias deset hiljada, gram-ma) deset hiljada grama. mirijada (gr. myrias gen. myriados) najvei broj za koji su stari Grci imali jednu re: deset hiljada; mirijade pl. bezbrojno mnotvo.

mirijalitar

572
miro"), koje se kuva od mirisavih tvari i koje poglavar crkve osveuje na Veliki etvrtak; slui za sv. tajnu miropoma-zanja". mirolog (gr. myron, logos) poznavalac mirisavih ulja i pomasti; vetak u spravljanju mirisavih ulja, balzama, melema i sl. miroteka (gr. myron, theke ostava) posuda ili kutija za mirisavo ulje, balzam i dr. mirotecijum (gr. myron, theke ostava) posudica, kutijica za balzam i dr. mirski (rus. mir svet) svetovni; mirsko svetenstvo svetovno svetenstvo, za razliku od monaha. mirta (gr. myrtos, lat. myrtus) bog. poznato, stalno zeleno iblje ili drvee iz ar-kog pojasa, sa belim i mirisavim cvetovima i bobicama u veliini graka; kod pesnika simbol ljubavi, zato to je kod starih Grka i Rimljana, bilo posveene Veneri (Afroditi); mirtin venac sveani venac kojim se kite mlade. mis (eng. miss) gospoica; ranije: ki iz porodice nieg engleskog plemia. misa (lat. missa) sluba boja, bogosluenje kod katolika. misal (nlat. misaale) kod katolika: knjiga koja sadri molitve i pesme koje se itaju i pevaju na bogosluenju, molitvenik, trebnik; tip. vrsta velikih slova kojima se tampaju naslovi i poetni redovi kod misala. mi-sezon (fr. demi-, mi-saison) srednje doba godine; prelazio doba izmeu zime i leta, i obratno; prolena i jesenja moda, npr. apo de mi-sezon (fr. chapeau de mi-saison) proleni ili jesenji eir; demi-se-zon. misija (lat. mittere poslati, slati, missio slanje, poslanje) nalog, zadatak; poslan-stvo, izaslanstvo sa naroitim ciljem; poslanje; diplomatske predstavnitvo u nekoj dravi; drutvo ili ustanova za obraanje nevernika u pravu veru, naroito kod katolika; misio in posesionem (lat. missio in possessionem) prav. zvanino, sudsko upuivanje nekoga da primi u posed dodeljeno mu imanje. misionar (nlat. missionarius) svetenik ili kaluer koji je poslat da obraa inoverne u pravu veru; fig. propovednik neke nove ideje; pr. misionarski. misionarstvo (lat. missio poslanje) pokret za obraanje nevernika u pravu veru, naroito verska politika katolike crkve kojoj je cilj obraanje nehrianskih naroda i rasa u kat. veru; fig. propovedanje novih ideja. misioner (fr. missionnaire) v. misionar. misio (eng. missis) izraz kojim se u Engleskoj oslovljava udata ena: gospoa, madam (upotrebljava se samo zajedno sa porodinim imenom).

mirijalitar (gr. myrias deset hil>ada, Htra) deset hiljada litara. mirijametar (gr. myrias, metron) deset hiljada metara. mirijapodi (gr. myrias, pus, podos noga) pl. zool. stonoge; miriopodi. mirijarh (gr. myri-archos) zapovednik nad deset hiljada vojnika; u novogrko j vojsci: divizijski general. mirijaster (gr. myrias, fr. stere) deset hiljada etera = deset hiljada kubnih metara. miriomorfoskop (gr. myrios, morphe oblik, skopeo posmatram, gledam) fiz. ogledalo sa bezbroj slika = kaleidoskop. mirmedonija (gr. myrmex mrav) biol. insekti tvrdokrilci iz fam. Staphylinidae, ive u mravinjacima, hranei se jajima mrava ili njima samim. mirmekofilija (gr. myrmex, myrmekos, phileo volim) biol. simbioza, zajedniko ivljenje, izmeu mrava i biljaka, odnosno izmeu nekih insekata i biljaka. mirodija v. miroija. miroija (gr. mirodia) bog. jednogodinja zeljasta biljka, Anetum graveolens, iz fam. Umbelliferae, korena vretenasta; zbog aromatinog mirisa i ukusa, upotrebljava se kao zain. miropodi (gr. myrias bezbroj, mnotvo, pus, podos noga) pl. zool. v. mirijapodi. miriorama (gr. myrias, orama pogled, izgled) vetaka naprava pomou koje se pojedine slike predela mogu sastaviti tako da izgledaju kao mnogi novi predeli. miriofilum (gr. myrias phyllon list) vot. v. milefolijum. mirmekijazis (gr. rriyrmex mrav) med. v. mirmecizam. mirmekije (gr. myrmex) pl. med. mraviaste bradavice, naroito na dlanu i tabanu; mirmecije. mirmekolog (gr. myrmex; logos) prirodnjak koji se bavi prouavanjem mrava, poznavalac mrava. mirmekologija (gr. myrmex, logia) nauka o mravima. mirmekofag (gr. myrmex, phagem jesti, derati) zool. mravoder, mravojed. mirmekofili (gr. myrmex, phflos prijatelj, koji voli) pl. zool. prijatelji mrava, tj. zglavkari koji ive zajedno sa mravima; mirmekofilne biljke biljke koje su sa mravima u tenjoj vezi, tj. koje im daju stan i hranu, a mravi opet njih tite od napada drugih ivotinja (mirmekofite). mirmekofite (gr. myrmex, phyton biljka) pl. bog. v. pod mirmekofili. mirmecizam (gr. myrmex) med. mravci, oseanje kao da po telu mile mravi, mirmekijazis. mirmecije (gr. myrmex mrav) pl. med. v. mirmekije. miro (gr. myron mirisavo ulje) u pravosl. crkvi: osveene mirisavo ul>e (sveto

573
mistagog (gr. mystagogos) kod Grka: svetenik koji je upuivao u misterije; danas u podrugljivom smislu: onaj koji preteruje u uvanju tajni. mistagogija (gr. mystagogfa) pripremanje za posveivanje u misterije; uvoenje u misterije; teol. uvoenje u uenje hrianske crkve. mister (eng. mister) gospodin (skraeno u pismima: Mg.), izraz kojim se oslovl>avaju, u Engleskoj, sva gospoda koja nemaju pravo na titulu lord, sir i dr. misterija (gr. mysterion tajna, pl. mysteria) tajna; pl. misterije tajne; kod starih Grka: tajne nauke, tajne slube nekom boanstvu koje su se sastajale u tome to su pred narodom izvoeni njemu neki nerazumljivi obreda (npr. eleuzinske, orfike, samo-trakijskei dr. misterije); u sred. veku: dramska prikazivanja scena iz ivota svetaca, naroito prizora iz roenja, muka, vaskrsenja i ponovnog dolaska Hristo-va na Zemlju, najpre samo na lat. jeziku u crkvama, a posle i na narodnom na javnim mestima (up. moraliteti). misteriozan (nlat. mysteriosus, fr. myste-rieux) tajanstven, zagonetan, nerazumljiv, nejasan, mutan, mraan. misterioznost (nlat. mysteriositas) tajanstvenost, zagonetnost, nerazumljivost. misteriozofija (gr. mysterion tajna, sophi'a nauka, uenje) nauka (ili: uenje) o tajanstvenom. mistika (gr. mystikos tajni, tajanstven) prvobitno: uenje o tajanstvenom u koje su samo izabrani bili posveivani; zatim: tobonje shvatanje natulnog, transcendentnog i boanskog putem pronicanja u mrane dubine sopstvenog bia i sjedinjavanja sa boanstvom; tenja za tajanstvenim, nepoznatim i neobjanjivim, da bi se, putem neposrednog sagledanja i doivljavanje, shvatilo i pribliilo dui i srcu. mistifikator (nlat. mystificator) obmanji-va, varalica. mistifikacija (nlat. mystificatio) obmanji-vanje, obmana, prevara; zbunjivanje; knjievna prevara, knjievna preruenost. mistificirati (nlat. mystificare) iskori-avati lakovernost nekog oveka navodei ga da veruje u smene i nemogue stvari, zaluivati; obmanuti, obmanjiva-ti, varati, prevariti. misticizam (gr. mystikos tajni, tajanstven, fr. mysticisme) sklonost mistici, tj. verovanju u uda i u mogunost saznanja onoga to je tajanstveno i nedokuljivo; vera u mogunost neposrednog sjedinjenja sa boanskim biem i strasna tenja za postignuem toga sjedinjenja. mistian (gr. mystikos) odan mistici, tajan, tajanstven, neobjanjiv, taman, skriven, zagonetan.

mitlfajn

mistiar (gr. mystikos) onaj koji veruje u mistiku, koji tei za mistikom; fig. zanesenjak. mistral (fr. mistral) v. maestral. mistres (eng. mistress, fr. maitresse) domaica, gazdarica; uiteljica; gospoa, izraz kojim se oslovljavaju sve udate sene koje nemaju prava na titulu ledi; dragana, metresa. misurit (Missouri SAD) iii. vulkanska stena sastavljena od olivina, piroksena i leu-cita. miscela (nlat. miscella) odredba u zave-tanju kojom mu seni, koja ga nasleuje, zabranjuje stupanje u drugi brak. miscelaneje (lat. miscellaneae) pl. lanci, spisi razne, meovite sadrine; svati-ce, sitne vesti i saoptenje, razno. miscele (nlat. miscellae) pl. v. miscelaneje. miscirati (lat. miscere) meati, izmeati; na lekarskim receptima: misce (lat. misce) meaj; misce, da, sita (lat. misce, da, signa) meaj, podaj, oznai; misce, fi-jat, pulvis (lat. misce, fiat, pulvis) Meniaj, neka bude prah; misceatur (lat. misceatur) neka se izmeta. mig (gr. mythos) lit. bajka, pripovetke o dogaajima iz ivota natprirodnih i boanskih bia, u kojoj se ta boanska bia sputaju na Zemlju, ive i rade kao ljudi, s kojima se esto drue i zajedno s njima vre mnoge udnovate i junake podvige (najlepe primere mita imamo u staroj klasinoj, naroito grkoj mito-logiji); mitos. mitariti se zool. menjati perje (o pticama). mitacizam (gr. tu, mytakismos) pogreno nagomilazanje slova m", tj. izgovaranje glasa m" mesto drugih glasova. mitela (lat. mitra, mitella) povezaa za glavu; med. poveska. miteser (nem. Mitesser) bubuljica, lojavica, sujed, sujedica. mitigantan (lat. mitigans) v. mitigativan. mitigancija (lat. mitigantia) med. lek za ublaavanje bola; prav. razlog za ublaavanje kazne, olakavajua okolnost. mitigativan (nlat. mitigativus) ublaavan, ublaavajui, utoljavan, ugodan, utoljava-jui; mitigantan. mitigacija (lat. mitigatio) ublaavanje, utoljavanje; mitigacio pene (lat. mitigatio roepae) prav. ublaavanje kazne. mitilizam (gr. mytilos, lat. mytilus puica, koljka) ned. trovanje koljkama. mitilotoksizam (gr. mytilos, toxikon otrov) med. v. mitilizam. miting (eng. meeting) skup, skuptina, sastanak, zbor; javni narodni zbor. mitificirati (gr. mythos mit, lat. facere uiniti, nainiti) uiniti priom, pretvoriti u priu ili bajku, napraviti neto da bude mit. mitlfajn (nem. mittel-fein) koji je srednje finoe, srednje fini (naroito hartija).

mitograf

574
mitraljezac (fr. mitrailleur) vojnik koji slui u mitraljeskom odeljenju, vojnik koji rukuje mitraljezom. mitraljirati v. mitrajirati. Mitras (pere.) mit. u staroiranskoj religiji: bog dana i sunca, iji je kult naroito bio razvijen za vreme prvih vekova hrianstva. mitridat protivotrov, sredstvo protiv trovanja, lek koji sadri opijum i jo 54 razne supstancije, upotrebljava se protiv najraznovrsnijih bolesti, nazvan po pont-skom kralju Mitridatu (oko 120. pre n. e.) koji je, da bi se sauvao od trovanja, privikao svoje telo na razne vrste otrova. mitridatizam privikavanje organizma na otrov; up. mitridat. mitropolija (gr. meter mati, polis grad) crkvena oblast koja stoji pod upravom pravoslavnog mitropolita; zgrada u kojoj stanuje i radi mitropolit. mitropolit (gr. meter, polites graanin) posle patrijarha najvii arhijerejski in u pravoslavno] crkvi. mitski (gr. mythikos) koji spada u oblast pria (ili: mita), basnoslovan, stvoren matom, izmiljen. miurian (gr. mys mi, ura rep, myuros miorep) koji ima miji rep, slian mijem repu; etr. kratkorep", tj. stih iji metar na kraju nije potpun. miurus pulzus (gr. myiiros zatubast, lat. pulsus bilo) ned. slab ali veoma brz puls (bilo). Mihl (nem. Michel) podrugljivo olienje Nemaca i njihovih slabih strana, naroito sporosti i tromosti. mihmos (gr. mychmos) med. stenjanje, jeanje; migmos. mihrab (arap. mihrab, tur. mihrab) oltar u damiji sa koga imam, okrenut prema Meki, ita molitvu; prostran trem. micetozoa (gr. mykes gljiva, zoon ivo bie, ivotinja) pl. bot. vrsta najniih biljnih organizama koji su u mnogo emu slini izvesnim ivotinjskim organi-zmima. micetologija (gr. mykes, logia) v. mikolo-gija. micetofag (gr. mykes, phagein jesti, derati) gljivojed, gljivoder. mi-ma (nem. Mischmasch) smesa, meavina, zbrka, nered; up. pel-mel. Mina (hebr. Mischnah) prvi deo Talmuda, sadri sve zakonske odredbe koje su stvorene do kraja P veka n. e. mjuzik-hol (eng. music-hall) muzika dvornica, muzika dvorana, varijete. mnema (gr. mneme pamenje) psih. opti naziv za sve sposobnosti organizma za primanje i zadravanje spoljnih utisaka, nadraaja; te se sposobnosti sastoje u tome da nadraaji izazivaju u ivim biima trajne promene (engrami), koje meusobno stoje u izvesnoj sreenoj vezi i

mitograf (gr. mythos mit, graphos pisac) pisac pria ili bajki, naroito o junacima, natprirodnim pojavama, vilama, bogovima i dr. mitografija (gr. mythos, graphia pisanje) pisanje pria ili bajki. mitoza (gr. mitos nit osnove) znat. deoba jedra elije na niti. mitolog (gr. mythologos) pripoveda pria ili bajki, skuplja bajki, poznavalac i prouavalac bajki (mita). mitologizirati (gr. mythologeo) obraditi (ili: obraivati) neto kao priu ili bajku, tumaiti ili smatrati neto kao priu ili bajku. mitologije (gr. mythologia) naziv za mnogoboake religije, uenje o bogovima i herojima, naroito staroga veka; grko-rimska, germanske, slovenska mitologije. mitoloki (gr. mythologikos) koji spada u oblast pria i bajki o bogovima, herojima, vilama i udima. mitopeja (gr. mythos, poieo inim, pravim) prianje, stvaranje pria ili bajki, pesniko obraivanje bajki. mitos (gr. mythos) lit. v. mit. mitoteologija (gr. mythos mit, theos bog, logia nauka) spajanje mitologije sa uenjem o bogu. mitofobija (gr. mythos, phobeomai bojim se) strah od izmiljenih pria, strah od lai. mitra (gr. mitra, lat. mitra) prvobitno: pojas, povezaa; vrsta turbana kod starih naroda prednje Azije, naroito kod njihovih vladalaca, koji su ga nosili kao znak svog dostojanstva; u hri. crkvama: kruna pravoslavnih episkopa; kapa katolikih biskupa koju nose kad slue; mitra Hipokratis (lat. mitra Hippocratis) med. Hipokratova kapa", zavoj oko glave. mitraizam (pere.) kult staroiranskog boga Mitrasa, zatitnika istine i pravde, koji se, od I veka n. e., bio jako rairio po celom Rimskom Carstvu, ali ga je docnije potisnuo kult prema Hristu, koji mu je umnogome slian. mitrajada (fr. mitraillade) voj. kartena vatra, gaanje karteom. mitrajirati (fr. mitrailler) voj. zasipati neprijatelja karteom, tui (ili: gaati) karteom. mitralan (nlat. mitralis) kapast, u obliku kape, dvoperni, dvokrilni, dvolisni; mi-tralna valvula (nlat. valvula mitralis) med. v. mitralis. mitralis (nlat. mitralis) med. dvoperni zali-stak, dvolistak. mitraljez (fr. mitrailleuse) voj. brzometno vatreno oruje sa mecima kalibra vojnike puke i automatskim punjenjem i paljenjem, izbacuje u minutu do 350 metaka, a neki specijalni mogu izbacivati i do 1.800; up. mainengever

mnemoveutika

575

modalitst mobilitet (lat. mobilitas) pokretnost; mogunost kretanja, pokretljivost; fig. nepo-stojanost, promenljivost. movevs (lat. movere kretati, pokrenuti, to-vens pokretan, koji kree, koji pokree) sredstvo koje izaziva kretanje, pokretna sila, uzrok kretanju; spiritus movens (lat. spiritus movens) duhovni (ili: glavni) pokreta neke delatnosti. movencije (lat. moventia) pl. delovi imanja koji mogu sami da se kreu, npr. stoka (za razliku od mobilija, stvari koje treba drugi da krene). movimento (ital. movimento) nuz. mera za vreme, tempo. moviola (lat. movere kretati) u filmskoj tehnici, sto na kojem se montiraju filmovi i kopira tonska vrpca. mog (eng. mogg) engleska pamuna materija, slina pikeu. moget (fr. moguette) pliu slina vunena tkanina sa utkanim figurama, upotrebljava se za ilime. mogigrafija (gr. mogis s mukom, jedva, graphia pisanje) ked. pisarski gr, bolesni ili nervozni poremeaji miia i ivaca ruku i prstiju (usled prekomernog pisanja ili nepravilnog dranja pera pri pisanju); grafospazmus. iogila (rus. mogila) stari mongolski nadgrobni breuljak, u stenama june Rusije; humka, grob. mogilalija (gr. mogis s mukom, jedva, lalia eretanje) teko govorenje, mucanje, zamuckivanje. mogovi (lat. magavisium) danak koji su stari Dubrovani plaali trebinjskim i humskim knezovima za vinograde izvan gradskog bedema. mogul prvobitno naziv za Mongole, docnije naziv za sve muslimanske vladare u Indi-ji; veliki mogul titula mongolskih osvajae Timurida, koji su vladali musliman-skim delom Indije 15261803. godine. moda (fr. mode, lat. modus nain) ud, ukus, obiaj, nain nonje i odevanja nekog vremena; a la mod (fr. a la mode) po modi, u modi, po sadanjem obiaju, po najnovi-jem ukusu. modalan (nlat. modalis, modus nain) koji je uslovljen prilikama ili koji zavisi od prilika; gram. nainski. modalitet (nlat. modalitas) fil. nainstvo, put i nain na koji neto postoji, zbiva se ili zamilja; kategorije modaliteta su: mogunost nemogunost, stvarnost nestvarnost, nunost sluajnost; log. svojstvo suda da se u njemu iskazuje odnos kao mogu (problematian), stvaran (asertoran) ili nuan (apodiktian sud); neposredno zakljuivanje modalitetom: Ako je istina da S mora biti R, onda je istina da S jeste R, i istina je da je S moguno kao R. - Ako S jeste R, sleduje da je S kao F moguno, a ne sleduje da S mora

koje se mogu ponoviti im slini na-draaji ponu da deluju; pamenje, seanje. mnemoneutika (gr. mnemoneutos to se pamti, ega se ovek moe setiti, to se moe pamtiti) v. mnemonika. mnemonika (gr. mnemon koji pamti, koji se sea, mnemonikos koji se tie pamenja, koji je u vezi sa pamenjem) vetina pamenja, tj. vetina da se mogunost pamenja potpomogne izvesnim pomonim sredstvima; sastoji se poglavito u tome da se stvari koje treba zapamtiti asocijaci-jom dovedu u vezu sa drugim stvarima, obino po mehanikoj shemi, ime se olaka seanje na one prve. mnemoniar (gr. mnemonikos pamtljiv) pamtljivac, onaj koji dobro pamti, vetak u pamenju. mnemoniki (gr. mnemonikos) u vezi sa vetinom pamenja, putem pamenja. mnemotehnika (gr. mneme pamenje, seanje, technike) v. mnemonika. mnestiki (gr. mneso seam se, pamtim)pete. koji se tie pamenja, koji je u vezi sa pamenjem; mnestiki poremeaja poremeaji u pamenju. moalakat (arap. al-mualakat) ime sedam arabljanskih pesama iz VI veka n. e. koje se smatraju najboljim ostvarenjima poezije iz vremena pre Muhameda. moare (fr. moire preliv, sjaj) vrsta svilene ili vunene tkanine, glatke i sjajne, s prelivima nepravilnih oblika i razliitih veliina. moarirati (fr. moirer) dati emu, npr. tkanini, ili metalu, prelivni sjaj, plameni ili mramorast izgled. moatje (fr. moitie, ital. medieta, lat. medietas) polovina, polutka; praviti moatje deliti s kim dobitak i gubitak, npr. u igri; preuzeti u zajednica s nekim posao na osnovi jednake deobe dobitka i gubitka. mob (eng. mob) prost svet, svetina, olo. mobilan (lat. mobilis) pokretan, pokretljiv, pomian; voj. gotov, spreman za pokret; za polazak u rat; v. perpetuum mobile. mobilizacija (fr. mobilisation) voj. injenje pokretnim, pokretanje, stavljanje u pokret; prevoenje jedne vojske iz mirnodopskog stanja u ratno stanje po ranije pripremlje-nom mobilizacionom planu. mobilizirati voj v. mobilisati. mobilijar (vlat. mobiliare) pokretnost, pokretnina, pokretna imovina, naroito kuni nametaj. mobilije (lat. mobilia) pl. pokretnosti, pokretnina, pokretna imovina; pokustvo; up. mebl. mobilisati (fr. mobiliser) voj. nainiti (ili: uiniti) pokretnim, pokrenuti, staviti u pokret, stavljati u pokret, prevesti jednu vojsku iz mirnodopskog stanja u ratno po mobilizacionom planu; mobilizirati.

modeartikl

576

modler

biti R. Ako S jeste moguno kao R, ne sleduje niti da S jeste R, niti da S mora biti R; muz. tonski red; fig. sluajna razlika, sporedna razlika. modeartikl (fr. mode, lat, articulus) trg. roba koja odgovara najnovijoj modi, pomodna roba. modedama (fr. mode dame) ena koja se odeva po najnovijoj modi, pomodarka. model (ital. modello, fr. modele, lat. modulus) l. v. modul; 2. obrazac, uzorak, mustra; 3. um. potpuno ili delimino gola osoba prema kojoj umetnik radi sliku ili kip; 4. u graevinarstvu i tehnici: uzorak predmeta koji treba izvoditi, izraen od jevtinog materijala i, obino, u smanjenom obliku; 5. kalup po kome se to izrauje, npr. liju se u pesku mainski delovi i dr.; fig. ugled, primer, uzor. modelar (fr. modeleur) v. modeler. modelarstvo (fr. modele) grana sportskog vazduhoplovstva koja organizovanim radom na izradi minijaturnih leteih mo-dela u omladine razvija ljubav i smisao za vazduhoplove i vazduhoplovnu tehniku. modelacija (ital. modellare, fr. modeler) izrada lika prema odreenom modelu. modeler (fr. modeleur) izraiva uzoraka, uglednih primeraka, stolar izraiva . modela od drveta po kojem e se predmet liti u pesku. modelirati (ital. modellare, fr. modeler) raditi (ili: izraditi) po izvesnom uzor-ku; izraditi u malom obliku, predstaviti u manjim razmerama; izraditi (ili: izraivati) modele (od ilovae, gipsa, voska i dr.). modelisati v. modelirati. modelist(a) (fr. modelliste) izraiva uzoraka, uglednih primeraka, modela. modelovati v. modelirati. moderan (fr. moderne, nlat. modernus) sadanji, dananji, koji je u duhu novog vremena, savremen, koji ima obeleje neega novog, koji odgovara najnovijem ukusu ili shvatanju; u knjievnosti i umetnosti: koji nosi obeleje novijeg doba (supr. antiki). moderantizam (nlat. moderantismus) umerenjatvo, duh umerenosti; umereni sistem vladanja. moderantist(a) (fr. moderantiste) umerenjak, pristalica umerenosti, naroito u politikim stvarima. moderatan (lat. moderatus) umeren, skroman; ravnoduan; jevtin. moderato (ital. moderato) muz. umereno. moderator (lat. moderator) upravlja, rukovalac; na mainama: deo koji usmerava kretanje, regulator. moderacija (lat. moderatio) umeravanje, umerenje; umerenje, umerenost; blaenje, ublaavanje, obuzdavanje.

moderirati (lat. moderare, moderari) umeri-ti, umeravati, blaiti, ublaiti, smanjiti, stiati, umiriti. moderna (fr. moderne) raniji izraz kojim su se oznaavali svi najnoviji knjievni i umetniki pravci. modernizam (nlat. modernismus) l. malo slobodniji pravac u katolikoj teologiji, koji se upravljao po modernoj teoriji saznanja i istorijskoj kritici (papa Pije H osudio je ovaj pravac); 2. ukus novog vremena i sklonost takvom ukusu (u knjievnosti, umetnosti, modi i dr.). modernizacija (fr. modernisation) preinaavanje (ili: udeavanje) po najnovijem ukusu (ili: nainu, shvatanju). modernizovati (fr. moderniser) preinaiti po novom, na nov nain prekrojiti, udesiti po najnovijem, vladajuem ukusu ili modi. modernist(a) (fr. moderne) pristalica ukusa i duha novog vremena. modestan (lat. modestus) umeren, trezven, razborit; skroman, poten, edan. modestija (lat. modestia) umerenost, trezvenost, razboritost, skromnost, smernost, estitost, ednost. modi (lat. modus nain, modi naini) pl. od modus. modijon (fr. modillon, ital. modiglione) vrh. glava kao ukras ispod krovnog venca. modijus (lat. modius) stara rimska mera za ito. modikus (lat. modicus) umeren, koji vodi rauna o potrebno j meri, o onome koliko je potrebno. modiskinja (fr. modiste) trgovkinja pomod-nom robom; radnica koja izrauje pomodnu robu (enske eire, fino rublje i dr.). modist(a) (fr. modiste) trgovac pomodnom robom. modifikacija (lat. modificatio) preinai-vanje, preinaenje, predrugojaavanje, predrugojaenje, izmena; preinaenje, preinaenost, predrugojaenost; odreivanje mere; blie odreivanje npr. jednog pojma; ograniavanje, ublaavanje. modifikovati v. modificirati. modificirati (lat. modus nain, lacere nainiti, initi, modificare) preinaiti, preinaavati, predrugojaiti, predrugo-jaavati, izmeniti, izmenjivati; drukije ili blie odrediti, ograniiti; odmeriti kako treba, svesti na pravu meru, uo-bliiti. modicitet (nlat. modicitas) umerenost, neznatnost, malenkost. modl (nem. Model, lat. modulus mera, merilo) metalan ili drven kalup za pravljenje kolaa, slatkia. modler (lat. modulus mera, merilo, fr. modeleur) l. umetnik koji vaja kipove, statue i reljefe; vajar koji je sposoban da svaki oblik izradi, do sitnica, u najsavr-enijim i najivljim nijansama (npr.

molo

577

molekul

Roden); 2. radnik koji izrauje modele; 3. fabrikant statueta; trgovac statuetama; up. modeler. modo (lat. modo) pril. odmah (na trg. priznanicama, raunima i dr.). modul (lat. modulus mera, merile) arh. mera za odreivanje veliine pojedinih delova stubova i svodova graevine; jedinica za meru, merilo; prenik metalnog novca, medalje i dr.; figura ili slika kod krojaica i tkalja; kalup za pravljenje metaka; fiz. modul elastinost, moduo elastinost reciprona vrednost koeficijenata elastinost; model. modulator (lat. modulari umeriti, odmeriti skladno pevati) 1. prilagoava, usklai-va, regulator; 2. sprava za izvoenje modulacije. modulacija (lat. modulatio) muz. pravilno odmeravanje ili menjanje glasa, izvijanje glasom, prelaz iz tona u ton ili iz skale u skalu; nain sviranja ili pevanja; fig. raznolikost (stila). modulirati (lat. modulari) muz. menjati, izvijati (glasom), praviti prelaze, imati melodine prelaze, menjati ton u melodiji i harmoniji. modus (lat. modus mera; nain) mera, merilo; put i nain nekog zbivanja ili postojanja; kuz. vrsta tona, tonski red, skala; gram. glagolski nain (modus indikati-vus = odreeni nain, modus konjunkti-vus = savezni nain, zavisni nain) u grkoj, latinskoj, francuskoj i nemakoj gramatici; modus optativus = zapovedni nain; modus imperativus = zapovedni nain); pl. modi; fil. nain postojanja (Spinoza). modus vivendi (lat. modus vivendi) nain ivljenja, snoljiv ivot u zajednici protivnikih strana, po naelu: iveti i dati drugome da ivi. modus major (lat. modus major) muz. velika ili dur-skala. modus minor (lat. modus minor) muz. mala ili mol skala. modus ponens (lat. modus ponens) log. hipotetian zakljuak u kome druga premisa potvruje pogodbu izraenu u prvoj premisi. modus procedendi (lat. modus procedendi) nain postupanja, metod rada. modus tolens (lat. modus tollens) log. hipotetian zakljuak u kome druga premisa odrie pogodbu izraenu u prvoj premisi. mozaizam (nlat. mosaismus) v. mojsijevstvo. mozaik (fr. mosaique, p., port. mosaico, ital. musaico, lat. opus musivum, gr. museion) slika ili ornamenat, na zidu ili podu, izraeni od kamiaka, mramornih ili staklenih paria u boji. mozaist(a) (fr. mosaique) umetnik koji radi slike i ornamente u mozaiku.
37 Leksikon

moire (gr. Moira) pl. t. boginje sudbine, suaje kod starih Grka; kod starih Rimljana parke. Mojsije (hebr. Moscheh, maschah onaj koji je spasen iz vode") po predanju oslobodi-lac, osniva vere, prorok, vo i zakonoda-vac Izrailjaca, iveo oko 1500. pre n. e. mojsijevstvo (hebr. Moscheh) skup svih propisa i uredaba, religioznih i socijalno--politikih, koji se pripisuju Mojsiju, Mojsijevo uenje, jevrejstvo; Mozaizam. mok (eng. mock) nepreraeni elik, gvoe slino eliku. moka vrsta najbolje kafe (iz Moke, grada i luke u Jemenu). mokasin (indijan. moccasin) opanak severoamerilkih Indijanaca izraen od netav-ljene koe; danas vrsta plitke cipele bez vezica. meket (fr. moquette) ranije: briselski ilim; somotasta vunene ili pamuna tkani-na; danas, obino, tepih koji se postavlja od zida do zida. mokirati se (fr. se moquer) podsmevati se, aliti se na iji raun. mol (fr. toNe, lat. mollis mek) 1. skala ili mol lestvica, tonovi koji odgovaraju crnim dirkama na klaviru; naziv nema nikakve veze sa mekotom tonova, ve stoji u vezi sa uglastim i oblim oblikom znakova tf i J>, to jest V durum (tvrdo be) t* V molle (meko be) srednjovekovnog pisanja nota (Helmholc); supr. dur. mol (nlat. molecula masica, mala masa) 2. fiz. gram-molekul, u Meunarodnom sistemu jedinica predstavlja jedinicu za koliinu supstance (mol); jednak je onoj koliini strukturnih estica (atomi, molekuli, joni 12i dr.) koliko ima atoma u 0,012 kg nuklida S. mol (ital. molo) 3. luki nasip; gat. mola (lat. mola) med. izrodila, plodina. mol-akord (lat. mollis mek, ital. accordo) muz. trozvuk u molskoj skali. molaran (lat. molaris mlinski kamen, rvanj) koji slui za mlevenje. molari (lat. molaris mlinski kamen, rvanj)
anat. kutnjaci (zubi).

molasa (fr. mollasse, lat. mollis) kol. gli-novit i peskovit krenjak, naroito izmeu Alpa i ure. molekil (fr. molcule) fiz. v. molekul. molekul (fr. molecule, nlat. molecula masica, mala masa, od lat. moles masa) fiz. najsitniji deli jednog tela koji jo zadrava sva svojstva svoje prvobitne celine; svako telo sastoji se od molekula, a svaki molekul iz atoma; molekulska masa zbir atomskih masa svih atoma prisutnih u molekulu; broj koji pokazuje koliko je puta masa jednog molekula vea od 12 mase 1/12 atoma ugljenikovog izotopa S; ekvi-valentna je molekulskoj teini; molekul-ske sile, molekularne sile privlane i

molekularna biologija

578

moment-fotografija

odbojne: sile molekula; fig. veoma mali deo, deli. molekularna biologija (gr.) podruje biologije koje se bavi prouavanjem osnovnih biolokih fenomena na nivou molekula. molekularna genetika (gr.) grana biologije koja prouava procese nasleivanja, muta-cije, promene naslednik osobina i evolu-cije na osnovu fiziko-hemijske grae elijskog jezgra. molekularni (nlat. molecula masica, mala masa) koji se tie (ili koji potie od) molekula, koji se osniva na (ili koji je u vezi sa) molekulima. moler (nem. Maler) v. maler. moleraj (nem. Malerai) slikarstvo kao zanat; neumetniki ivopis; up. maleraj. moles (lat. moles) teret, masa, teko telo, npr. velika graevina, kolos; napor, tekoa, muka, trud, nevolja. moleskin (eng. moulskin krzno od krtice) gusta i teka pamune tkanine slina jelenjoj koi. molestan (lat. molestus) teak, muan, dosadan, neprijatan, nelagodan. molestirati (lat. molestare) dosaivati, zlostavljati, uznemiravati. moleta (port. moleta, fr. molette, lat. mola-ge) slik. tuak za rastrljavanje boja; mali elini valjak za snimanje mustre na katun. moletirati (fr. moleter) snimati mustru pomou elinog valjka na bakar; glaati ogledala. molibden (gr. mclybdos olovo) hen. elemenat, metal, atomska masa 95,94, redni broj 42, veoma dragocen u pravljenju elika. molibdenit (gr. molybdos) t. glavna ruda molibdena. molibdomantija (gr. molybdos, manteia proricanje) proricanje po istopljenom olovu. molijencije (lat. mollientia) pl. med. omekav-na sredstva, sredstva ili lekovi za omek-avanje. moliment (lat. mollimentum) med. lek za umekavanje ili ublaavanje bola. molifikativan (nlat. mollificativus) umek-avan, umekavajui, ublaujui, umi-njujui. molifikacija (nlat. mollificatio) umekavanje, ublaavanje, uminjavanje. molo (ital. molo, lat. moles) nasip, kamena brana na ulazu u pristanite. molovati (nem. malen) raditi kao mazalo ili slikar zanatlija, naroito sobe. molops (gr. molops) med. masnica, maznica, oiljak. molosus (gr. moloss6s, se. pus) etr. stihovna stopa od tri duga sloga ( -------------- ), nazvana po epirskoj oblasti Molosiji. Moloh (hebr. molech kralj) mit. boanstvo, kumir starih Feniana, Amonita i Moa-bita u kome su potovali Sunce i kome su, prinosili decu na rtvu; poznat je njegov

mesingani kip sa volovskom glavom i rairenim rukama; fig. neto to zahteva velike i teke rtve, npr. Moloh gladi, Moloh rata i dr. mol-skala (lat. mollis, scala) muz. tonska lestvica u molu; melodijska mol-skala ona kojoj se pri penjanju i esti stupanj povi-ava za polustepen, a pri sputanju esti i sedmi stupanj sniavaju za polustepen; harmonijska mol-skala ona koja i pri penjanju i pri sputanju ima podjednak razmak stupnjeva. molski (lat. mollis) muz. koji je u molu. molskin (eng. moleskin) fina pamuna tkanina sa utkanim arama od fine vune. molto (ital. molto) muz. mnogo, vrlo; molto alegro (ital. molto allgro) vrlo brzo; non molto (ital. pop molto) ne previe, ne prejako. molton (fr. molleton) mekana i topla vunena tkanine, vrsta finog flanela. moluske (nlat. mollusca) v. malakodermi. momenat (lat. momentum za movimentum od movere kretati, pokretati) trenut, trenutak, as, asak, magnovenje; vreme za poinjanje nekog posla; odsudan, odluan trenutak; razlog, povod, ono to pokree, podstie na neki rad; bitni sastojak, bitna okolnost, bitna taka; fiz. momenat inerciji ili momenat lenivosti zamiljena masa koja, postavljena na odstoja-nju=1 od obrtne ose, pri istoj uglovnoj brzini, ima istu energiju koju ima i stvarno telo koje se obre (zbir proizvoda iz materijalnih taaka i njihovih kvadrata odstojanja od obrtne ose mr2); mag-netni momenat jednog magneta: proizvod iz jaine jednog pola toga magneta i rastojanja oba pola; mehanikim statiki momenat proizvod iz jedne sile R i rastojanja g neke take od pravca sile zove se (statiki) momenat sile u odnosu prema toj taci. moment v. momenat. momentalan (lat. momentum) v. momentan. momentan (nlat. momentaneus, fr. momentape) trenutak, magnoven; iznenadan, letimian, brz, prolazak. momentativum (nlat. momentativum) gram. trenutni glagol (koji oznaava radnju koja se u jednom trenutku zbiva). moment-aufname (lat. momentum trenutak, nem. Aufnahme snimanje; snimak) fot. snimanje trenutnih slika; trenutno snimanje slika. momevt-bild (lat. momentum, nem. Bild slika) fot. trenutno snimljena slika. momentulum (nlat. momentulum) muz. esnaestina jedne pauze. momentum (lat. momentum) muz. osmina jedne pauze. moment-fotografija (lat. momentum, gr. phos, photos svetlost, graphia pisanje) izraivanje trenutnih slika; takoe mo-ment-bild.

momomanij a

579

monere

momomanija (gr. momos kuenje, mama pomama, ludilo) strast za grenjem (ili: za kuenjem), dankavost. mona (ital. topla, skr. za madona) gospoa. monada (gr. monas, monados jedinica) fil. jedinica, jednostavno bie, prosto bie, nedel>ivi sastojak materije; Lajbnic: mo-nade nisu delovi, ve osnove pojava; zool. veoma sitna jednoelina ivotinjica iz roda Flagellata, biara; hen. elemenat ili radikal koji ima mo jedinjena jednog atoma vodonika. monadelfija (gr. monos jedini, adelphos brat) vog. jednobratstvo, svojstvo biljaka kod kojih su pranici svojim prani-kim koliima srasli u jednu cev, npr. kod slezova (u Lineovom sistemu biljaka XVI klasa). monadologija (gr. monas jedinica, logfa) fil. uenje o monadama; po ordanu Brunu, sve stvari sastoje se od telesnih i oduho-vljenih monada; pravi osniva nauke o monadama je Lajbnic, po kome su monade, iz kojih se sastoje sve stvari, bestelesne, jednostavne, vene, oduhovljene jedinice sile, sposobne da stvaraju predstave i da tee; one su metafizike take, psihiki atomi, entelehije; Monadologija delo Lajbnicovo, u kome je on izneo svoj pogled na svet. monandrija (gr. monos ak, jedini, aner, andros mu, ovek) bog. svojstvo koje imaju jednomuevne biljke, tj. one iji cvetovi imaju samo jedan pranik (I klasa u Lineovom sistemu). monartrizam (gr. monos, arthron zglob) med. jednozglobni reumatizam. monarh (gr. monarchos) vladalac, samodrac, samovladar. monarhizam (gr. monarchfa) sistem monarhijske vladavine, samovlada; privre-nost monarhijskom sistemu. monarhizirati v. monarhizovati. monarhizovati (gr. monarcheo sam i neogranieno vladam) jednu dravu ili republiku pretvoriti u monarhiju. monarhija (gr. monarchia) oblik vladavine u kojoj je na elu drave stalno neka osoba (monarh), vlada jednog oveka; apsolutna monarhija drava u kojoj vladalac ima neogranienu vlast; konstitucional-na monarhija ustavna monarhija, drava u kojoj je vlast vladaoeva odreena i ograniena ustavom. monarhijski (gr. monarchikos) osnovan na monarhijskom sistemu vladavine, koji se tie monarhije ili joj pripada; carski, kraljevski, vladarski. monarhista) (gr. monarchia) pristalica monarhistinog sistema vladavine. monarhistian (gr. monarchikos) koji je odan monarhiji ili monarhu. monarhomah (gr. monarchos, machomai borim se) protivnik monarhijskog sistema
37*

vladavine, protivnik vladanja jednog oveka. monarhomahi (gr. monarchos, machomai) pl. oni koji se bore protiv monarhije", ovako su nazivani pisci koji su se, u XVI i XVII veku, borili protiv apsolutne monarhije i dokazivali da je nosilac vlasti narod. monarhofaizam (gr. monarchfa, ital. fascismo) faizam koji se tesno vezuje za monarhiju i dinastiju i oslanja se na njih (npr. nekad u Italiji). monarhofaist(a) pristalica i sledbenik monarhofaizma. monastir (gr. monasterion, lat. monasteri-um) mesto gde se ivi samakim ivotom", samostan (kod nas odomaen nepravilan oblik: manastir). monastiav (gr. monastikos) usamljenike, manastirski, samostanski; kaluerski, monaki. monauralan (gr. monos sam, jedan, lat. auris uvo) koji ima samo jedno uvo. monah (gr. monos, monachos) onaj koji ivi sam", tj. usamljenik, kaluer. monahizam (gr. monachos) kaluerski red, kaluerstvo, duh kaluerstva. monahinja (gr. monache) kaluerica, opatica, asna sestra. monahologmja (gr. monachos, logfa) uenje o kaluerstvu i kaluerskom ivotu, izlaganje sutine kaluerstva. monahomahija (gr. monachos, mache boj, borba) borba protiv kaluerstva i sutine kaluerstva. monacidan (gr. monos, lat. acidum kiselina) e. koji ima mo zasienja jednog molekula monobazne kiseline. monaki (gr. monachos) koji se tie kaluerstva, kaluerski. mongolizam (nlat. mongolismus) patoloka anomalija kod koje oboleli izgleda kao Mongolac, a pokazuje i znake duevne zaostalost. mond (fr. monde, lat. mundus) svet, vasiona, vaseljena; ljudski rod, ljudi; svet, drutvo; fini svet, dobro drutvo, odabrano drutvo; svetska mudrost, fin nain ivota. monden (fr. mondain) svetski ovek, ovek koji odlazi u via i otmenija drutva, ovek koji hoe i ume da uiva u zadovoljstvima ovog sveta. mondenka (fr. mondaine) svetska dama, svetska ena; up. monden. mondenski (fr. mondain) svetski, svetovni, ovosvetski; visokodrutveni, koji ivi ili koji se ume dobro snalaziti u veliko-drutvenom ivotu. monepigrafian (gr. monos sam, jedini, epigrapho piem na, napiem na) o novcu: koji ima samo slova ili natpis, bez lika. monere (gr. moneres) pl. zool. po Heklovu shvatanju najprostije iva bia koja bi

Moneta

580

monogra m

trebalo da se sastoje samo od protoplazme bez jedra, ali takva iva bia nisu naena; delii protista bez jedra nisu sposobni za ivot. Moneta (lat. Moneta se. Juno, moneo opominjem) mit. ona koja opominje", nadimak boginje Junone, zbog dobrih saveta koje je davala Rimljanima; u blizini njenog hrama, na Kapitolu, bila je kovnice novca (up. toneta). moneta (lat. moneta) novac, naroito: kova-ni novac. monetalni (lat. monetalis) koji se odnosi na novac, novani. monetarni (lat. monetalis, fr. monetaire) v. monetalni. monetizacija (lat. moneta, fr. monetisation) kovanje novca; unovavanje, unovenje, pretvaranje u novac. monetizirati (lat. moneta, fr. monetiser) kovati novac, iskivati novac; pretvoriti (ili: pretvarati) u novac, unoviti, unov-avati. monecije (gr. monos sam, jedini, oiki'a kua, dom) pl. bog. jednodomne bil>ke sa odvojenim mukim i enskim cvetovima na jednom stablu (u Lineovom sistemu biljaka XXI klasa). moni (eng. money) v. mani. monizam (gr. monos sam, jedini) fil. filozofsko shvatanje koje sve pojave svodi na jedan jedini princip, bilo u pogledu njihove supstance, bilo u pogledu zakona koji u njima vladaju, bilo u pogledu morala, po kojem, dakle, telesne i duhovno imaju isto poreklo i u sutini su isto; up. dualizam, pluralizam. moni-meking (eng. money-making) pravljenje novca, zaraivanja novca. movirati (lat. monere) opominjati, podsea-ti, upuivati, pouavati; koriti, ukoriti, kazniti. monist(a) (gr. monos sam, jedini) fil. pristalica monizma. monistiki (gr. monos) koji posmatra i-vot i svet u duhu monizma, koji smatra da se duhovno i telesne mogu odvajati, poto SU U sutini jedno. monitaa (fr. monitage) prskanje vinograda. monitor (lat. monitor) l. savetodavac, opominja; uenik koji pouava svoje drugove; pravni savetnik; 2. voj. manji ubojni brod za operacije uz morsku obalu, reni ubojni brod; 3. aparat u televizijskom studiju na kojem se proverava ispravnost slika na televizijskom prijemniku; 4. slubenik koji stalno prati strane radio-emisije i izvetava o njima. monitorij(um) (nlat. monitorium) opomena, naroito pismena opomena. monitum (lat. monitum) podseanje, opomena, prekor, prekorna napomena; pl. monita. moniha (gr. mcnos, opuh nokat) pl. zool. v. mononiha.

monmorilonit (po mestu Montmorillon u Francuskoj) mineral, hidratisani sili-kat aluminijuma; slian kaolinu; sadri i kalcijuma i magnezijuma. mono- (gr. monos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: sam, jedan, jedini. monoacidne baze (gr. monos jedan, lat. aci-dus kiseo, gr. basis) xea. jedinjenja iji molekuli mogu primiti jedan protok, odnosno iji jedan molekul reaguje s jednim molekulom monobazne kiseline. monobazne kiseline (gr. monos, basis) hem. jedinjenja iji molekuli mogu odati jedan proton, odnosno u kojima vodonikov atom moe biti zamenjen nekim drugim jednovalentnim jonom ili radikalom. monovalentan (gr. monos, lat. valere vredeti) hem. jednovredan, tj. elemenat iji se jedan atom spaja s jednim atomom vodo-nika (ili: vo dika), ili moe da zameni jedan njegov atom (hlor, brom, jod, fluor, kalijum, natrijum, srebro i dr.). monogame (gr. mnos, gamos brak) vot. biljke sa sraslim pranicima u prostim cvetovima. monogamija (gr. monos, gamos) brak izmeu jednog mua i jedne ene, jednoenstvo; zool. ivot u parovima; supr. poligamija. monogamski (gr. monos, gamos) sa jednom enom ili sa jednim muem; bog. koji ima srasle pranike; zool. koji ivi sparen. monogen (gr. monos, gen. od gignesthai nastati, postati) koji potie samo od jednog roda ili stabla, jednovrstan; monogene stene kol. stene koje se sastoje samo od jednog minerala. monogeveza (gr. monos, genesis postanak, raanje) zool. samozaee, bespolno mnoenje. monogenizam (gr. monos, gignomai postajem, nestajem) u biologiji i antropologiji: shvatanje da sve ljudske vrste vode poreklo samo od jedne vrste koja je nastala na jednom geografskom mestu; supr. poligeni-zam. monogin (gr. monos, gyne ena) bog. v. monoginian. monotonija (gr. monos, gyne) jednoenstvo; bog. svojstvo biljaka sa cvetovima iji tukovi imaju samo po jedan stubi (I red u klasama IHLineovog sistema biljaka). monoginian (gr. monos, gynaikeios enski) bog. jednoen, tj. cvet iji tukovi imaju samo po jedan stubi; monogin. monotonija (gr. monos, gonefa raanje, stvaranje) zool. bespolno mnoenje (deljenjem, pupljenjem, klicinim telacima, delovima tela, ili sporama). monogram (gr. monos, gramma slovo) jednim potezom napisana poetna slova jednog imena, ili imena i prezimena; jednostavan, samo linijama nainjen crte; figura koja predstavlja marku neke trgovake kue ili nekog artikla; znak koji stavlja umetnik na svoje radove mesto imena.

ionogramisti

581

monomani]a

ionogramisti (gr. monos, gramma) pl. u istoriji umetnosti: umetnici, poglavito slikari, o kojima se ne zna neto podrobnije i koji su poznati samo po svojim monogramima. monografije (gr. monos, graphfa pisanje) knjievna ili naune rasprava koja se podrobno bavi samo jednim predmetom neke nauke, ili ivotom i radom samo jednog pisca, umetnika, filozofa, istorijske linosti itd. monodaktilav (gr. monos, daktylos prst) zool. koji ima samo jedan prst, jednoprst. monodija (gr. monodfa) pevanje pojedinca, solo-pevanje; pesma u jednom tonu, monolog u stihovima. monodontan (gr. monos, odus, odontos zub) zool. koji ima samo jedan zub, jednozub. monodrama (gr. monos, drama radnja, pozorini komad) pozorini komad u kojem nastupa samo jedno lice. monoze v. monosaharidi. monozof (gr. monos, sophs mudrac) onaj koji misli da je samo on pametan, uobraeni mudrac. monozofija (gr. mnos, sophfa mudrost) uobraena mudrost onoga koji misli da je samo on pametan. monoidejizam (gr. monos, ideia misao, predstava) la ogranienost svesti koja je obuzeta samo jednom jedinom milju ili predstavom; supr. polidejizam. monokarpan (gr. monos, karpos plod) bot. jednoplod, koji ima samo jedan plod; monokarpne biljke biljke koje za vreme svog ivota samo jednom cvetaju i donose plod, pa posle toga uginu. monokeros (gr. monkeros) zool. v. monoceros. movokefalan (gr. monos, kephale glava) koji ima samo jednu glavu, jednoglav. monokini (gr. monos, bikini po ostrvu u Tihom okeanu) vrsta enskog kupaeg kostima bez grudnjaka;ust. toplis. monokl (gr. mnos, lat. oculus, fr. monocle) naoarsko staklo samo za jedno oko; supr. binokl. moiokliniav (gr. monos, kline krevet) bog. koji ima i pranike i tukove u istom cvetu. movoklinski sistem (gr. monos, klin naginjem) u kristalografiji: sistem u kome su tri nejednako duge ose, od kojih se dve seku pod otrim uglom, a trea je na njima upravna. movokolov (gr. monkolos jednostran, jednolik, jednovrstan) poet. pesma koja se sastoji samo od jedne vrste stihova; supr. bikolon. moaokolor (gr. monos, lat color) filmska tehnika u jednoj boji; up. polikolor. movokord (gr. monchordon, mnos jedini, chorde ica, struka) sprava pomou koje se ispituju zakoni treperenja (oscilova-nja) ica; slui za matematika odrei-

vanje muzikih intervala (dugaka kutija od tankog suvog drveta, na kojoj su razapete, i pomou tegova zategnute, jedna ili vie ica). movokordav (gr. monos, chorde) jednoian, sa jednom icom, sa jednom strukom. monokotiledone (gr. monos, kotyledon kli-cin listi) pl. bot. biljke koje imaju samo jedan klicin listi; pr. monokotiledon-ski. movokrat (gr. monos, kratos j anina; vlast) samovladar, samodrac, monarh. movokratija (gr. monos, kratos) samovlada, monarhija. movokristal (gr. monos, krystallos) kristalno telo sastavljeno od samo jednog kristala. movokromatski v. monohromatski. monoksilon (gr. monos, xylon drvo) amac izraen, izduben od jednog stabla, oranica. movokularav (gr. monos, lat. oculos oko) koji ima samo jedno oko, jednook; monokularno gledanje gledanje samo na jedno oko; supr. biiokularan. movokultura (gr. monos, lat. cultura gajenje) aip. obdelavanje samo jedne vrste useva u nekoj zemlji, koja je njena glavna privredne grana (npr. gajenje kafe u Brazilu). Nezgoda ovog sistema je u tome to, u sluaju rave etve, narod ostaje bez izvora za podmirenje svojih potreba; podizanje i negovanje samo jedne vrste nasa-da, npr. bukova uma, hrastova uma i sl.; supr. polikultura. monokulus (gr. monos, lat. oculus oko) v. monoftalmus. monolajn (eng. monoline) tip. maina slaga-ica koja slae i lije cele redove. monolema (gr. monos, lemma primljeno, uzeto) log. polovini zakljuak, zakljuak u kojem nedostaje jedna premisa. monolit (gr. monos, Ifthos kamen) delo izraeno od jednog kamena, npr. spomenik ili stub (obelisk) od jednog jedinog kamena. monolitan (gr. mnos, Uthos) izraen iz-jedna, iscela, jedinstven, celinski po sklopu. monolog (gr. monos, Igos govor, razgovor) razgovor sa samim sobom; lit. deo drame u kome neko lice samo sa sobom govori i upoznaje sluaoce sa svojim duevnim stanjem i pobudama. movologisati (gr. monos, Igos) govoriti monolog; govoriti sam sa sobom. movom (nlat. monomius sa jednim izrazom) mat. jednolan izraz (tj. izraz iji delovi nisu vezani sa plus ( + ) i minus ()', mononom; up. vinom, polinom. monomav (gr. mnos, manfa ludilo) med duevni bolesnik koji je uvrteo sebi u glavu samo jednu bolesnu misao (fiks-ideju). monomanija (gr. mnos, mama) med. naziv za izvesne bolesne nagone koji se smatraju kao samostalni duevni poremeaji, kao

monomatian

582

monosilabian grau stihova (supr. dipodija); bog. jednononost. monopodijski (gr. monos, r us, podos) ketr. koji se sastoji od istih stopa, napisan u jednakim stopama; monopodijsko grananje bog. jednonono grananje. monopol (gr. monopolion pravo samotrgovi-ne, samoprodaje, od monos, poleo prodajem) iskljuivo pravo trgovanja nekom vrstom robe (naroito kad drava zadri za sebe pravo na proizvoenje i trgovinu nekom vrstom robe, npr. solju, ibicama, duvanom, petroleumom, raznim obrascima i dr.); kapitalistika udruenja (karteli, sindikati, trustovi) kojima je cilj da bez konkurenata zavladaju nekim granama privrede radi dobijanje vitka vrednosti, jedan od najviih stupnjeva udruivanja kapitalistikih preduzea, karakteristian za epohu imperijalizam. monopolizirati (gr. monopolion) uvesti za neku vrstu robe monopol; fig. zadrati (ili: zadravati) samo za sebe pravo na neto.

jednostrano ludilo (npr. kleptomanija, piromanija, bolesni nagon za ubijanje, megalomanija i dr.); sad je dokazano da su ovakve pojave znaci opteg duevnog obol>enja. monomatian (gr. monos, omma oko) koji ima jedno oko, jednook. monomah (gr. monomachos) pojedinani borac, borac u dvoboju (kod Rimljana = gladijator); nadimak Vladimira P, kijevskog kneza (11131125). monomahija (gr. monomachia) pojedinana borba, dvoboj. monomsran (gr. monos, meros deo) sastavljen iz jednostavnih, prostih delova, jednode-lan, jednolan; supr. polimeran. monomerija (gr. monos, meros) sastavljenost iz prostih delova, jednostavnost, jedno-lanost; supr. polimerizam. movometalizam (gr. monos, metallon) u narodnoj ekonomiji: sluaj kada je novana jedinica neke drave odreena kao izvesna koliina nekog metala (zlata ili srebra), kada se, dakle, obavezno novac sastoji od jednog metala; up. bimetalizam. monometar (gr. mnos, metron mera, merile) metr. stih koji se sastoji od istih stopa, npr. dvostopni jampski ili trohejski stih. monometrian (gr. monos, metron) ketr. koji se sastoji iz istih stopa, istostopni. monomorfan (gr. monos, morphe oblik) koji ima isti oblik, jednooblian. monomorfija (gr. monos, morphe) isti oblik, istooblinost, jednooblinost. moioniha (gr. monos, onyx, onychos nokat, kopito) pl. zool. lihoprsti papkari (konji, nosorozi i dr.). moionom (nlat. mononomium) mat. v. monom. mononukleari (gr. monos, lat. nucleus jedro) ,, fiziol. bela krvna zrna, krupna i sa velikim okruglim jedrom. mononukleoza (gr. monos, lat. nucleus) med. poveali broj monocita u krvi. monopatija (gr. monos, pathos bolest, bol) med. oboljenje samo jednog dela tela, oboljenje samo due, oboljenje samo tela. monopetalan (gr. monos, petalon list) bog. jednolist, sa jednim cvetnim listiem; up. polipetalan. monopirenian (gr. monos, pyren kotica) bog. koji ima samo jednu koticu, jezgru. movoplan (gr. mnos, lat. planum ravan) aeroplan koji ima sa svake strane trupa samo po jedno krilo (za razliku od bipla-na, triplana i multiplana). monoplastida (gr. monos, plastos uoblien, obrazovan) pl. zool. jednoelijske ivotinje, protozoe. monoplegija (gr. monos, plege udarac, rana) med. uzetost samo jednog uda ili samo jedne grupe miia. monopodija (gr. monos, piis, podos noga, stopa) ketr. istostopnost s obzirom na

monopolisati v. monopolizirati.
monopolist(a) (gr. monos, poleo prodajem) imalac iskljuivog prava proizvodnje i trgovine nekom vrstom robe; slubenik monopola, radnik u monopolu. monopsihizam (gr. monos, psyche dua) fil. uenje Averoesa, po kome su pojedine due samo modifikacije jedne univerzalne, opte due. monopson (gr. monos, opson trite) trg. situacija na tritu kada se pojavljuje samo jedan kupac. monopteran (gr. monos, pteron krilo, pero) zool. jednokrilni, sa jednim perajem; arh. sa jednim redom stubova, u obliku okrugle graevine sa jednim redom stubova. monopteron (gr. monos, pteron) zool. jednokrilac, jednoperajac. monopteros (gr. monos, pteron) arh. okrugla graevina koja lei samo na jednom redu stubova (antiki hram). monorema (gr. monos, geta re) lingv. jednolan izraz (kada se jednom reju obuhvati cela misao, npr. u dejem govoru). monorima (gr. monos, fr. rime slik) poet. pesma sa jednom vrstom slikova, ili sa istim slikovima. monorhidija (gr. mnos, orchfdion mudace) anat. uroeni nedostatak jednog muda, jednomudost, lihomudost; jednostrani kriptor-hizam. monorhizam (gr. monos, orchis mudo) anat. v. monorhidija. monorhit (gr. monos, orchis) anat. lija, jednomudac, onaj koji se rodio samo sa jednim mudom. monosaharidi (gr. monos, sakchar eer) hen. jednostavni ugljeni hidrati, naroito laktoze. monosilabian (gr. monos, syllabe slog) jednosloan, koji ima samo jedan slog; mono-

monosilabum

583

monohromi]a

silabini jezici jezici kod kojih se rei sastoje samo od jednog sloga (npr. kineski, tibetanski i dr.). monosilabum (gr. monos, syllabe) gram. jednoslona re. monosimptomatian (gr. monos, symptoma sluaj, dogaaj) koji pokazuje samo jedan simptom. monositija (gr. monos, si'tos jelo, hrana) osobina onoga koji voli da jede sam; uzimanje hrane samo jedanput dnevno; mono-fagija. monospermija (gr. monos, sperma seme) fi-ziol. postojanje samo jedne semene elije; prodiranje samo jedne semene elije. monospermian (gr. monos, sperma) jednosemeni, sa samo jednom semenom elijom. monostihov (gr. monos, stihos red, stih) poet. pesma od strofa sa po jednim stihom. monosciji (gr. monos, skia senka) pl. geogr. jednosenani", tj. stanovnici umerenih pojaseva kojima senke, u toku cele godine padaju u podne samo u jednom pravcu: u severnom umerenom pojasu ka severu, u junom ka jugu. monoteizam (gr. monos, theos bog) vera u postojanje jednog boga, jednobotvo; supr. politeizam. monoteist(a) (gr. mnos, theos) onaj koji veruje u postojanje samo jednog boga, jednoboac; supr. politeist. monoteistiki (gr. monos, theos) jednoboaki, koji veruje samo u jednog boga; koji je u vezi sa uenjem o postojanju samo jednog boga; supr. politeistiki. monoteleti (gr. monos, thlo hou) teol. pristalice uenja o dve prirode, ali samo jednoj volji Isusa Hrista (na VI crkvenom saboru, u Carigradu 680, oni su, nasto-janjem protivnika, tzv. dioteleta, prokleti). monoteletizam (gr. monos, thelo) teol. uenje o postojanju samo jedne volje u Isusu Hristu; up. monoteleti. monotip 'gr. monos, typos otisak) 1. tip. maina slagaica koja slae i lije pojedina slova (up. monolajn linotip); 2. slik. samo jedan otisak slike prethodno izraene uljanim bojama na bakarno j ploi; mo-notipija. monotipija (gr. monos, typos) slik. v. monotip 2. monotian (gr. mnos, us, nar. otos uvo) med. koji uje samo na jedno uvo. monotom (gr. monos, tome seenje, rezanje) mineral koji ima samo jednu cepljivost. monoton (gr. monos, tonos naglasak, ton) u jednom glasu (ili: zvuku); jednolik, jednoobrazan, dosadan. monotonija (gr. monos, tonos) jednolikost, jednoobraznost, dosada. monotreme (gr. monos, trema rupa, otvor) pl. zool. ivotinje koje imaju samo jedan otvor za izbacivanje izmeta, mokrae i semena, kljunari.

monotriglif (gr. monos, triglyphos) apx. na fasadama dorskih hramova: trostruki razrez izmeu dva stuba, kada su stubovi blizu jedan drugom. monotropan (gr. monos, trpos obrt, pravac) mm. naziv za mineralne tvari koje mogu prei iz jedne modifikacije u drugu, ali iz ove ne mogu prei u onu prvu. monofagija (gr. monos, phagefn jesti) v. monositija. monofazi (gr. monos, phagem) ivotinje koje se hrane samo jednom vrstom hrane: biljnom ili ivotinjskom. monofazija (gr. monos, phasis iskaz, tvrenje) med. poremeaj u sposobnostima govora koji obino dolazi posle kaplje ili kod duevnih bolesti, a sastoji se u tome to bolesnik moe da izgovara samo jednu re ili najvie nekoliko rei, dok je ostale rei ili zaboravio ili ne moe da ih izgovara. monofiziti (gr. monos, physis priroda) pl. pristalice uenja carigradskog arhiman-drita Eutihesa o samo jednoj boanskoj prirodi Isusa Hrista; prokleti na crkvenim saborima u Kalcedonu (451) i Carigradu (553). monofilan (gr. monos phyllon list) bog. jednolist, koji ima samo jedan list; supr. polifilan. monofiletizam (gr. monos, phyle pleme) biol. uenje da sva iva bia (ljudi,'ivotinje, biljke i mikroorganizmi) vode poreklo od zajednikog pretka najnieg organizma, tj. od elije; lei u osnovi darvinizma i savremene biosistematike; supr. polifiletizam. monofilija v. monofiletizam. monofobija (gr. monos, phbos strah) med. strah od samoe. monofon (gr. monos, phone glas, zvuk) pr. jednoglasan; jednozvuan; supr. polifon. monofonija (gr. monos, phone) jednoglasnost; jednozvunost. monoftalmija (gr. monos, ophthalmos oko) posedovanje samo jednog oka, jednookost. monoftalmian (gr. monos, ophthalmos) jednook, koji ima samo jedno oko. monoftalmus (gr. monos, ophthalmos) onaj koji ima samo jedno oko, jednooki. monoftong (gr. monos, phthongos zvuk, glas) gram. dug samoglasnik, jednoglasnik. monoftongiranje (gr. monos, phthongos) gram. pretvaranje dvoglasnika (diftonga)u jednoglasnik (monoftong). monohroizam (gr. monos, chros boja koe) jednobojnost. monohroian (gr. monos, chros) u jednoj boji, jednobojan. monohrom (gr. monos, chroma boja) slika u jednoj boji. monohromatski (gr. monos, chroma) koji ima samo jednu boju, jednobojan. monohromija (gr. monos, chroma) jednoboj-

movohronian

184

monter

monohronian (gr. monos, chronikos vre menski) jednovremen, istovremen. monoceros (gr. monos, keras rog) zool. jednoroac, narval, morska ivotni," slina kitu i delfinu, sa zubom u gornjo; gllici koji je esto dui od 3 t. motocikl (gr. monos, kyklos *TUG, toak) velosiped samo sa jednim tokom (na kome artisti izvode svoje produkcije); supr. bicikl. monociti (gr. monos, kytos upljina) vrsta belih krvnih zrnaca. monroizam v. Monroova doktrina. monroist(a) pristalica Monroove doktrine. Monroova doktrina shvatanje Demsa Monroa (James Monroe, 17581831), petog predsednika SAD, po kojem treba odbiti svako meanje evropskih drava u poslove nezavisnih amerikih drava, i obratno, i po kojem SAD treba smatrati zatitnikom drava Srednje i June Amerike, a energino odbijati svako dalje irenje evropskih drava na tlu Amerike; Menroova doktrina. mons (lat. mons, fr. mont, ital., p. monte) breg, planina, gora; mons Veneris (lat. mons Veneris) znat. Venerin breuljak. monsenjer (fr. monseigneur) milostivi gospodin; u Francuskoj: titula kojom se oslovljavaju lanovi vladalakog doma (visoanstvo, vaa visost, vaa milost), sem cara i kralja, i crkveni velikodostojnici (preosvetenstvo, visokopreosve-tenstvo). monsinjor (ital. monsignore) titula kat. crkvenih velikodostojnika: preosvetenstvo, visokopreosvetenstvo. monstr (eng. monster, fr. monstre, lat. monstrum) v. monstrum; u sastavljenim reima oznaava neto grdno veliko, neizmerno, npr. monstr-adresa predstavka sa vrlo mnogo potpisa; monstr-koncert koncert u kojem su svi instrumenti zastupljg-ni u velikom broju; monstr-miting zbor sa ogromnim brojem uesnike; monstr-peti-cija molba sa velikim brojem potpisa; monstrproces parnica sa veoma velikim brojem optuenih, svedoka i brani laca. monstranca (lat. monstrare pokazivati, nlat. monstrantia) u katolikoj crkvi: bogato zlatom i srebrom ukraena posuda u kojoj se dri osveene hostija (radi pokazivanja vernima da bi joj se mogli pokloniti), darohranilnica, pokaznica. monstrativan (nlat. monstrativus) koji se osniva na pokazivanju ili neposrednom opaanju, opaajni. monstracija (lat. monstratio) iskazivanje, prikazivanje; up. demonstracija. monstrozan (lat. monstrosus, monstruosus, fr. monstrueux) udovian, nakazan, nagrdan; uasan, strahovit; grdan, ogroman, strano velik; monstruozan.

Jonstrozitet (nlat. monstrositas) udovi-nost, nakaznost, nakaradnost; neuven postupak; neovenost, gadost. monstrum (lat. monstrum) udovite, neman, ala; nakaza, nakarada, nagrda, grdoba, rugoba; grdosija; udovite od oveka, neovek; neuveno delo, neuvena stvar. monstruozan (lat. monstruosus) v. monstruozan. monstruoznost (nlat. monstruositas) v. monstruozitet. monsun (eng. monsoon, fr. mousson) vetar koji redovno duva, u odreeno doba godine, usled nejednakog zagrevanje kopna i mora, na Kineskom moru i Indijskom okeanu: od maja do septembra sa jugozapada, od oktobra do aprila sa severoistoka; pri menjanju pravca duvanja vladaju estoke bure; muson. montaa (fr. montage) l. postavljani neke sprave na mesto upotrebe; nametanje, sklapanje, sastavljanje (maina, puaka, topova i dr.); 2. voj. punjenje metaka, granata itd.; 3. odabiranje pojedinih odlomaka, delova, crtea, slika i dr. i sastavljanje u jednu skladnu umetniku celinu (u knjievnosti, muzici, filmu, grafici, fotografiji i dr.). montan (fr. montant) trg. iznos, veliina jednog rauna. montanist(a) (lat. montanus brdski, planinski) poznavalac umarstva i rudarstva, strunjak za umarstvo i rudarstvo. montanistaka (lat. montanus) nauka o rudarstvu i rudnicima. montanistiki (lat. montanus) v. montanski. montanski (lat. montanus) brdski, gorski, planinski; branski, gortaki; rudar-stveni, koji se tie rudarstva, rudarski. montanja (ital. montagna) planina, brdo, gora. montanjar (fr. montagnard) gortak, bra-nin, planinac; naziv tzv. montanjara ili brdske partije", ekstremni republikan-ci u francuskoj nar. skuptini (1792. i 1848 1849), nazvani zato to su u skup-tinskoj dvorani, koja je imala stepenaste uzviena sedita, zauzimali najvia sedita na krajnjoj levici, za razliku od umerene stranke irondista (g. 1792), koji su zauzimali nia sedita i zbog toga nazivani parti de la plen (parti de la plaine), tj. stranka ravnice ili stranka doline. monte (ital. monte) fin. zajam uzet na podlogu nepokretnog imanja. montekopter (fr. monter peti se; sklopiti, gr. helix spirala, ptern krilo) novo vozilo (konstruisano u SAD) koje je istovremeno helikopter, motorni amac i automobil. Montenegro (ital. monte negro) Crna Gora. monter (fr. monteur) sastavlja (ili: skla-pa) maina, asovnika i dr.; optoilac dragog kamenja; sklapam puaka, topova.

montir

585

morbidan
ralu, govoriti o moralu, propovedati moral; fig. korita, karata koga, popovati kome. moralisati (nlat. moralisare) v. moralizirati. moralist(a) (fr. moraliste) uitelj, propo-vednik morala, pisac koji pie o moralu; sudija u pitanjima morala. moralitet (lat. moralitas) ono to je u skladu sa zahtevima morala (pomiljenje na srcu, radnja, postupak), svojstvo slaganja sa najviim zakonom odranja ljudskog drutva, celine ljudskog roda (supr. lega-litet svojstvo slaganja sa zakonima ili pravnim poretkom jedne drave), ono to je u moralnom pogledu dobro, moralno ponaanje nekog oveka; vrlina, krepost, istota i etika vrednost nekog postupka. moraliteti (fr. moralites) pl. u poznijem srednjem veku: vrsta pobonih drama koje su, za razliku od misterija, predoavale, u izmiljenim primerima, pojedine moralne pouke. moralne pedagogija vaspitanje u duhu shvatanja ivota koje se oslanja na filozof-sku i naunu, a ne na religijsku etiku. moralne statistike statistike izvesnih, u moralnom pogledu znaajnih, pojava i radnji u ljudskom drutvu koje se dogaaju po nekoj pravilnosti, npr. zloini, samoubi-stva, sklapanje i razvodi brakove itd. moralne teologija po Kantu, pokuaj da se, na osnovu uroene tenje razumnih bia da ive u skladu sa izvesnim moralom, zekljui o postojanju boga i njegovih osobina.

montir (fr. monture) optok od nakita. montiranje (fr. monter) v. montaa. montirati (fr. monter) l. penjati, podii, podizati, uzdii; 2. sklopiti, namestiti mainu na mestu upotrebe iz gotovih delova; namestiti (ili: optoiti, uglaviti) dragi kamen; spremiti, snabdeti kuu nametajem; snabdeti brod posadom; voj. uglaviti puku u drvo; sastaviti top i uiniti ga sposobnim za dejstvo; puniti puane i topovske metke; supr. demonti-rati; up. montaa. montisti (ital. monte) pl. fiz. davaoci zajmo-va na podlogu nepokretnih imanja. montura (fr. monture) vojniko odelo, oprema; mundir jednoobrazno odelo posluge; podloga vlesulje (perike). monumen(a)t (lat. monumentum) umetniki izraen predmet koji neposredno ili simbolino slui kao uspomena na koga ili to, spomenik. monumentalan (lat. monumentalis) koji pripada spomeniku ili se tie spomenika; kao spomenik, tj. velikolepan, velianstven, znatan, koji ima svojstva onoga to se ne moe zaboraviti. monumentomanija (lat. monumentum spomenik, gr. mama pomama, ludilo) pretere-nost u elji za podizanjem spomenika. mope (fr. mops, nem. Mops) Zool. rasa pasa kratke dlake i male, zatupaste njuke, mala doga. mora (ital. toga) 1. omiljena italijanska i dalmatinska igra prstima u kojoj uestvuju dva igraa: jedan brzo prua jednu ruku ili obe pokazujui izvestan broj prstiju, a protivnik odmah mora, takoe prstima, da pogodi koliko je onaj prstiju pokazao; ala mora (ital. alla mora). mora (lat. toga) 2. oklevanje, odlaganje, otezanje. mora (lat. mora) 3. fon. jedinica glasovne (fonetske) duine koja otprilike odgovara kratkom glasu, odnosno polovini dugog glasa. moral (lat. mos gen. mori obiaj, moralis) fil. skup obiaja, naroito dobrih obiaja, onih koji omoguuju povoljan i skladan opstanak i razvitak pojedinca i drutva, vrlina, krepost, najvii zakon odranja ljudskog drutva; misao kojoj je cilj da poui, pouka (npr. neke prie, basne); fig. duevno raspoloenje, duh, hrabrost, npr. vojniki moral; up. etika. mora lan (lat. moralis) v. moralni. moralizam (lat. moralis) priznavanje i strogo zahtevanje jednog moralnog shvatanja dunosti; supr. amoralizam, imoralizam. moralizacija (nlat. moralisatio) potpoma-ganje (ili: unapreivanje) morala i njegovih propisa; up. moralizirati. moralizira (nlat. moralisare) initi (ili: uiniti) moralnim, popravljati koga ili to u moralnom pogledu; uliti moral, ulivati moral; razmiljati o mo-

moralne filozofija v. pod moralni.

moralni (lat. moralis) koji se tie morala i njegovih propisa, koji pripada moralu; moralni zakon unutarnji zakon po kojem niko ne treba da ini ono to ne bi eleo da se njemu uini (v. kategoriki impera-tiv); moralna osoba pravio lice, juri-stiko lice, ono to ima sva zakonska prava a stvorio ne postoji kao osoba, npr. neko zavetanje; moralni princip moralni zakon: moralni filozof filozof koji moralne i etika pitanja sistematski prouava i obrauje; moralna filozofija uenje o moralu, praktine filozofija, etika; up. etiki. moralnost (lat. moralis) v. moralitet. morendo (ital. morando) iuz. oteui, razvlaei, zadravajui. moratorijum (nlat. moratorium od lat. mora-ri oduiti, odugovlaiti) odlaganje roka plaanja nekog duga, bilo pristankom pojedinih poverilace ili putem zekone; odlaganje plaanje do izvesnog roka, koje odreuje vlada ked nastupe izuzetne okolnosti i prilike, npr. rat i dr. morbidan (lat. morbidus) bolestan, boleljiv; slik. mekan, nean.

morbiditet

586

morozan

morbiditet (nlat. morbiditas) med. bolesno stanje, bolesnost; brojni odnos bolesnih prema zdravim. morbile (nlat. morbilli) pl. med. ospe, ospice, mrase, sipanice. morbilitet (nlat. morbilitas) med. v. morbili-tet. morbilozan (nlat. morbillosus, fr. morbi-leux) med. ospini, koji spada u ospice. morbicid (lat. morbus bolest, caedere ubijati) hen. formaldehidni sapunski preparat (dezinfekcijsko i antiseptino sredstvo). morbozan (lat. morbosus) bolestan; nezdrav, boleljiv, slabunjav. morbozitet (lat. morbositas) bolesnost, boleljivost, slabunjavost. morbus (lat. morbus) med. bolest. Morgana (Morgana Le Fay) mitoloke bie, prvobitno keltsko polu boanstvo, vila ili zla volebnica, zavisio od vremena u kojem se oivljava; sestra kralja Artura, u kasnijim legendama zlobna zavodnica: fata morgana (nlat., ital. fata Morgana vila Morgana) opsena u Mesinskom moreu-zu, pripisivana njenim arolijama, zato nazvana po njoj. morganatika (nlat. morganatica) jutarnji dar, koji je, ranije, mladoenja davao eni posle prve brane noi. morganatski brak (nlat. matrimonium ad morganaticam, stvnem. morgan jutro) neprilian brak, tj. brak to ga sklopi lan neke vladalake kue ili visokog plemstva sa enom koja mu po roenju nije ravna; deca iz takvog braka nasleuju samo materino ime i imanje. mordacitet (lat. mordacitas) mo i sposobnost nagrizanja; fig. zajedljivost. mordeksin (fr. mordexin, p. mordechin) med. azijska kolera. mordente (ital. mordente) muz. polutrilo-vanje, ukraavanje sviranja ili pevanja time to se iz glavnog tona brzo prelazi u najblii nii ton, pa se opet vraa u glavni; osnova (grund) za pozlaivanje i posrebravanje. morela (ital. morello, fr. moreau, lat. mau-rus) vot. odlina vrsta krupnih, crnih ili mrkocrvenih treanja. morel inseniti (eng. moral insanity) med. moralno ludilo, bolesni poremeaj u duhovnoj delatnosti koji dolazi do izraaja u nedostatku moralnih (etikih) oseanja i pojmova, u slabosti volje i u sklonosti nemoralnim i zloinakim radnjama (obino uroena, ali dolazi i kao posledica odanosti piu i sl.). merena (fr. moralne) geol. sa obronaka i proplanaka, ispod kojih se nalaze ledni-ci (gleeri), pada na lednike krupno i sitno kamenje i zemlja; lednik, kreui se polako nanie, nosi sobom taj kameni materijal, koji se lagano slae uz njegove bokove u dugake redove; sav taj materijal

zove se bona morena; kada se dva lednika sa svojim morenama sastanu i spoje u jedan, onda se i njihove bone morene spoje u jednu, tzv. sredinju morsku. morendo (ital. morendo) muz. izumirui, gubei se, sputajui ton toliko da se jedva uje; morijente. mores (lat. mos, mori) pl. v. pod mos. moreska (ital. moresca, fr. moresque) ,,mavarska igra", igra s maevima u 3/4 takta, naroito bila omiljena u XV i XVI veku (kod nas i danas postoji i izvodi se svake godine u gradu Koruli, o prazniku gradskog zatitnika sv. Todora, 28. avgusta, i prikazuje borbe sa Mavrima i pobedu nad njima); moriska, moreka. moreske (ital. moresco, p. morisco) pl. v. arabeske, groteska. Morzeov aparat ureaj koji je 1832. izumeo severnoameriki slikar i pronalaza Samjuel Morze (17911872) kojim se ot-premanje telegrama vri runo, pomou tastera, a primanje na sluh (akustiki) ili optiki, prenoenjem znakova na traku; u upotrebi od 1844. god. Morzeova azbuka, Morzeovi znaci azbuka (pismo) koju je sastavio ameriki pronalaza Samjuel Morze; pismo se sastoji od taaka i crtica, a slui za telegrafi-sanje i signalizaciju; up. Morzeov aparat. Morzeovo pismo v. Morzeova azbuka. moribundus (lat. mori, moribundus) med. koji je na smrt oboleo, samrtnik. morija (gr. topa) med. v. moroza. morijente (ital. moriente) muz. v. morendo. Morlaci (ital. Moriacchi) vlasi s mora", Sloveni (Hrvati i Srbi) sa ist. obale Jadranskog mora, tj. sa Hrvatskog primor-ja i iz Dalmacije, do Splita. mormonizam mormonstvo, vera i shvatanja sekte mormonaca. mormonci pl. sveci poslednjih dana" (eng. Latter-day Saints), religiozna sekta koju je, 1827, osnovao u Sev. Americi D. Smit (18051844), koji je 1830. izdao knjigu nekog tobonjeg proroka Mormona, pisanu 420. n. e., punu izmiljenih pria o biblijskim plemenima u Sev. Americi, uda i otkrivenje; mormonska vera doputa i propoveda mnogoenstvo, inae sadri hrianske i moderne nehrianske ideje. mormorando (ital. mormorando) muz. uborei, kao da ubori. mormorevole (ital. mormorevole) muz. v. mormorando. mormorozo (ital. mormoroso) muz. v. mormorando. morodohijum (gr. moros budala, luda, docheion prihvatite) luda kua, ludnica; morokomijum. moroza (gr. moria) med. tupoglavost, ludost, ludilo; morija. morozan (lat. morosus) mrgodan, nabusit, namorast, osoran, mrzovoljan.

morozofija

587

morfometrija

morozofija (gr. moros luda, sophia mudrost) med. vrsta mranog ludila. morokomijum (gr. moros, kome selo) v. morodohijum. moromoro (tl. togotogo) zool. vrsta lame, arena, crne i bele boje, samo vea od obine lame. more (lat. mors) smrt; more aparens ili more spurija (lat. mors apparens, spuria) med. prividna smrt; more civilne (lat. mors civilis) prav. graanska smrt. morsele (nlat. morsuli, merselli) pl. farm. duguljaste i etvrtaste ploice od eera u koje se, dok su rastopljene, stavljaju razne lekovite supstancije. Morseovo pismo v. Morzeova azbuka. mort (nem. Mortel) lep, malter, buka. mortadela (ital. mortadella) debela bolonj-ska kobasica od jednog dela svinjskog mesa sa slaninom i dva dela govedine, sa bibe-rom i dr. zainima. mortalitet (lat. mors smrt, mortalitas) smrtnost, umiranje; zbir sluajeva umiranja u jednom odreenom vremenu, za razliku od sluajeva raanja (fertiliteta); tablice mortaliteta tablice iz kojih se vidi broj smrtnih sluajeva u izvesnom vremenu. mortisdonacija (nlat. mortis donatio, donatio mortis causa) prav. poklon u sluaju smrti, zavetanje. mortifikacija (nlat. mortificatio) izumi-ranje, umrtvljenje, izumiranje pojedinih delova; muenje, umrtvljivanje (tela); ukrivanje, umekavanje, npr. mesa, time to se dri na vazduhu; trg. unitavanje, ukidanje, npr. potraivanja nekog duga; prav. proglaenje izgubljene isprave za nevaeu ili nekog duga da se ugasio; fig. poraenost, unienje; amortizacija. mortificirati (nlat. mortificare) izumira-ti; kinjiti, muiti (svoje telo); prigui-vati, npr. prohteve, strasti; ukrivati, umekavati meso time to se ostavlja na vazduhu; prav. ponititi, oglasiti da ne vai (ugovor, testament); med. umrtviti; ft. poraziti, poniziti; teko uvrediti; takoe: amortizirati. mort-sezov (fr. morte-saison) mrtva sezona, doba godine kad nastupa veliki zastoj u trgovakim poslovima, obino za vreme letnjih meseci; sezon-mort. mortuarijum (nlat. mortuarium) u feudal-nom sistemu: pravo gospodara da, u sluaju smrti nekog njegovog kmeta-podanika, trai za sebe neto od njegove ostavti-ne; takoe: manus mortua. mortuus (lat. mori umreti, mortuus) mrtav, umro, mrtvac; manus mortua (lat. manus mortua mrtva ruka) prav. svojina koja je, putem zavetanja, postala neotuiva, imanje koje je, putem zavetanja, prelo u svojinu crkve i time postalo za dravu takorei mrtvo (takoe: mortuarijum); de mortuis nil nizi bene (lat. de mortuis nil

nisi bene) posl. o mrtvima ne treba govoriti nita nego samo ono to je dobro. morula (lat. morula dudinja, plod od duda) biol. zaetni stadijum u razvitku sivog organizma (skup elija slian plodu duda). morum (gr. moron, lat. morum) bog. dudinja, dud; med. dudasti ir. moruna (gr. muraina, lat. murena) zool. vrsta vrlo krupne ribe iz fam. jesetri, Acipen-ser huso. morus (lat. morus) bog. dudovo drvo. morf (gr. morphe oblik) lingv. morfoloka jedinica kao fizika pojava. morfea (gr. morphe oblik) med. bela kona pegavost (predznak gube). Morfej (gr. morphe, lat. Morphoeus) mit. po Ovidiju, sin boga spavanja Somnusa, bog sna, nazvan zbog toga to se njegovom pomou, u dui onoga koji spava, stvaraju razne slike i oblici (morphe = oblik). morfema (gr. morphe) najmanji deo rei koji je nosilac nekog znaenja seman-tikog ili gramatikog; npr. re voda sastoji se od dve morfeme: vod-i -a; prva ima semantiko znaenje, a druga grama-tiko: oznaava da je to imenica enskog roda i ujedno nominativ jednine. morfij(um) (gr. morphe, lat. Morphoeus) hen. v. morfin. morfin (gr. morphe, lat. Morpxoeus) hen. glavni sastojak opijuma, sasuen mleni sok to curi iz zaseenih aura nezrela maka, kristalie bezbojno, u manjoj koliini uspavljuje i utoljava bolove, a u veoj otrovan (mnogo se upotrebljava u medicini); morfij(um). morfinizam (gr. morphe) med. trovanje usled stalne upotrebe morfijuma, ispoljava se u tekim nervnim poremeajima i oboljenjima; strasna i neodoljiva odanost ui-vanju u morfijumu. morfinist(a) (gr. morphe) onaj koji je strasno odan uivanju u opijumu. morfinoman (gr. morphe, mania pomama, strast) v. morfinist. morfinomanija (gr. morphe, mania) strast uivanja u morfijumu; up. morfinizam. morfo- (gr. morphe) predmetak u sloenicama sa znaenjem: oblik. morfogeneza (gr. morphe, genesis postanak, postanje) fnziol. ontogenetski i filogenet-ski razvitak oblika ivih bia (organi-zama). morfografija (gr. morphe, graphia opis) opisivanje prirodnih tela, s obzirom na njihove oblike. morfoza (gr. mrphosis) uoblienje, postajanje oblika, razvijanje oblika, oblik. morfologija (gr. morphe, logia) nauka o postanku i razvitku oblika; organskih tela (ivotinja i biljaka), Zemljine kore, rei itd. morfometrija (gr. morphe, metron merilo, mera) merenje oblika.

morfonomija

588

motoskaf

morfovomija (gr. morphe, nomos zakon) nauka o zakonima postojanja i razvijanja oblika prirodnih tela. morfosintaksa (gr. morphe, syntaxis) lingv. deo gramatike koji prouava morfeme zajedno s njihovim funkcijama, slubama. morfotika (gr. morphe, nlat. morphotica) pl. delovi iz kojih su sastavljena prirodna, naroito organska tela. morfotomija (gr. morphe, tome seenje, rezanje) nauka o rastavljanju i razuivanju organskih tela = anatomija. morfotropija (gr. morphe, tropos) u kristalografiji: slinost morfolokih i fizikih svojstava jedinjenja koja hemijski nisu znalo gna. mos (lat. mos ki. mori) obiaj, navika, nain ivota. mosje (fr. monsieur) u Francuskoj: titula koja se, iz utivosti, daje svakoj mukoj osobi; pl. mesje. moskitero (p. mosquitero) zavesa na krevetu za zatitu od uboda moskita i drugih dosadnih insekata; muvobran. moskito (p. mosca, mosquito, lat. musca muha) komarac nekoliko raznih vrsta roda Culex, ija senka dugakom rilicom probada kou ivotinja i ljudi i sie krv, komarac malariar. moskovada (fr. moscouade, ital. moscovato) nepreien eer; up. kasonada. moso (ital. mosso) nuz. sa malo ivljim kretanjem, pokretljivo. most (nem. Most) v. mot. mostard (ital. mostarda) slaica. moshata (nlat. moschata) pl. stvari koje imaju mousa ili mousovog mirisa. mosholatrija (gr. moschos tele, latreia oboavanje) mit. oboavanje teleta, kome su se klanjali Izrailjci dok su bili u pustinji. motacile (lat. motacillae) pl. zool. red ptica pastirica (u koji spadaju slavuj, vrabac, grmua i dr.). motel (od eng. Motorists Hotel) hotel na autoputu sa garaom i servisnom stanicom namenjen onima koji putuju motornim vozilima. moteta (nlat. motetum, fr. motet, ital. mottetto) iuz. crkvena pesma u vie glasova, bez instrumentalne pratnje, obino sa tekstom iz Biblije; predstavnici: Pale-strina, Laso, Bah i dr. motiv (nlat. motivum, ital. motivo, fr. motif) pobuda, povod, podstrek, podsticaj, razlog; u lepim vetinama: izvorno za-snovana umetnika misao koja preovlauje celokupnim umetnikim delom ili celokupnom umetnikom radnjom; muz. figura od vipJe tonova iz ijeg se ponavljanja, menjanja i meanja sa drugim motivima razvijaju vee tonske celine. motivacija (nlat. motivatio) obrazlaganje, obrazloenje, izvoenje pobuda ili razloga za neto.

motivirati (fr. motiver) v. motivisati. motivisati (fr. motiver) obrazloiti, obrazlagati, navesti (ili: navoditi) pobude ili razloge za neto. motilitet (lat. movere kretati, motus kretanje, pokret, nlat. motilitas) pokretlji-vost, pokretnost, sposobnost za svojevoljno kretanje. moto (ital. motto, fr. mot, nlat. muttum, lat. muttire zucnuti, zuckati) jezgrovita misao, poslovica ili navod (citat) iz nekog pisca koji se stavlja na elo nekog spisa, rasprave ili veeg dela, obino odmah posle naslova, a koji treba da naznai i nagovesti sadrinu, smisao ili svrhu onoga o emu se pisalo. moto-kros (eng. moto-cross) sp. takmienje u vonji motociklom kroz teke terene s prirodnim zaprekama (uzbrdica, klizav teren, vodeni prelazi i sl.). motonautika (lat. motus kretanje, gr. nautes) sp. takmienje sportskih amaca s motornim pogonom. motor (lat. motor) pokreta, pokretna sila, pokretalo; pogonski mehanizam kod maina (pokretan snagom vode, vetra, pare, gasa, benzina ili elektriciteta); motocikl. notorna (lat. movere kretati, pokretati, nlat. motoria) pl. zool. organi koji proizvode kretanje. motorizacije (lat. movere kretati, nlat. motorisatio) zamenjivanje ljudskog i ivotinjskog rada motornom energijom (npr. u poljoprivrede); motorizacija vojske upotreba automotora za snabdevanje i brzo transportovanje trupa i vojnog materijala, za vuu artiljerije i dr.; up. mehaniza-cija. motorizirati v. motorizovati. motorizovati (lat. movere kretati, motor pokreta) snabdeti, snabdevati motorom; uvesti motore i motorna vozila u transport, poljoprivredu, vojsku; voj. motorizo-vana divizija ona koja je pomou automobila i traktora za artiljeriju sposobna za brzo pokretanje; motorizovana peadija ona koja se pomou automobila i motoci-kala moe brzo prebacivati s mesta na mesto. motorist(a) (eng. motorist) rukovalac motorom; tera kola sa motorom, voza na motociklu. motorni (lat. motorius) pokretan, koji pokree, koji proizvodi kratanje, npr. motorni ivci; koji je u vezi sa motorom, koji se zasniva na motoru, koji pripada motoru; motorna kola kola koja tera motor; motorni toak v. motocikl; motorni amac amac koji se tera motorom. motosikl (fr. motocycle) v. motocikl. motoskaf (ital. motoskafo) voj. veoma brz ubojni amac, sa 3 lana posade, naoruana malim topom i torpedom.

motocikl

589

muzika

motocikl (lat. motor, gr. kyklos toak) toak (ili: velosiped) koji se tera motorom; motosikl. motociklizam (lat. motus kretanje, gr. kyklos) sport u kome se takmienja odravaju na motociklima. motu proprio (lat. motuproprio iz vlastite pobude) poslanica, bula ili naredba koju izdaje papa po sopstvenom nahoenju, tj. bez podstreka sa strane. motus (lat. motus kretanje, pokret) kretanje, pokret; duevni pokret, pokret due, jako oseanje, duevna radnja, strast; kon mato (ital. con moto) muz. sa kretanjem, ivo; mato preedente (ital. moto precedente) muz. v. medesimo tempo; motu proprio (lat. motu proprio) iz vlastite pobude, po sopstvenom nahoenju (up. motu proprio). motus peristaltikus (nlat. motus peristalti-cus) fiziol. v. peristaltika. mofeta (ital. mofetta) kol. izbijanje kunog ili otrovnog gasa iz pukotine zemlje; pukotina iz koje izbija kuan ili otrovan gas. mohatra (arap. muhatarah, nlat. contractus mohatrae, mohatrae pactum) prav. tobonji ugovor, zelenaki ili kaiarski ugovor koji dve strane prividno sklapaju, obino da bi izvrile kakvu nezakonitu radnju. mohel (hebr. mohel) lice koje vri obrezi-vanje novoroene dece kod Jevreja. moher (eng. mohair) kostret angorske koze; materija za odela od angorske vune; vrsta materije koja sem kostreti sadri vunu i lan. Mohikanci pl. izumrlo pleme Indijanaca u Sev. Americi, istoni ogranak Irokeza; poslednji Mohikanac, po naslovu uvenog romana D. F. Kulere, poslednji iz svog plemena, poslednji iz svoje vrste. mohlija (gr. mochleia nametanje polugom) med. nametanje iaenih zglobova pomou istezanja. moceta (ital. mozzo, mozzetta) kaput bez rukava visokog katolikog svetenstva u Italiji. mocija (lat. motio) kretanje, pokretanje tela, gibanje, menjanje, promena; usmeno podnesen predlog na skuptini; duhovni podsticaj. moak v. mous. moeja (arap. masdd, ital. moschea) muhamedaleka bogomolja, turski hram drugog reda; up. damija. mot (nem. Most) nov, tek isceen groani sok sa 1230% eera, slatko vino, ira. moti (stsl.) kosti nekog sveca. mous (nlat. moschus, lat. muscus, arap. muck) sekret mujaka mokavca, dok je sve predstavlja meku, crvenkastomrku masu, jakog mirisa i gorkog, otrog ukusa; osuen postaje crnomrk i moe da se pretvara u prah; slui za spravljanje

parfema, a ranije se uti rebljavao i kao lek; bizam. mramor (lat. marmor) vrsta kristalasta stena sastavljena od zrnaca kalcita ili dolomita, postala metamorfozom krenjaka; obino bele boje; slui kao dekorativni graevinski materijal i u vajar-stvu; mermer. mrmot(a) zool. mali glodar srodan neverici (Arctomys marmota); odlikuje se time to provodi u spavanju 810 meseci, u dubokim jamama koje sam iskopa; ivi u Karpatima, Pirinejima i Alpima. mu 1. (mow) kineska jedinica za merenje povrine, koji iznosi: obian mu 6,250 ari, angajski mu 6,144 ari, razne vrste mu od, 6,13 do 7,67 ari; 2. (too) burmanska jedinica za merenje mase (ili teine), koji iznosi: 2,04 g. muazil (tur.) prvi doglavnik jednog turskog pae. muderiz v. muderis. muderis (arap.) uitelj na vioj koli, nastavnik, profesor; muderiz. mudir (arap. mudir) upravnik grada ili neke oblasti, uggravitelj kole. mueda (port. mueda, lat. moneta) novana jedinica u Portugaliji. muik (rus. muik) seljak u Rusiji; fig. mukarac, mukarina, grub ovek. muza (gr. Musa) pl. muze mit. keri Zevsa i Mnemosine, boginje i zatitnice uenosti i lepih vetina, naroito pesnitva i muzike. Broj muza bio je najpre tri ili etiri, dok najzad nije utvren na devet, i to: Kaliopa, zatitnica epskog pesnitva; Klio, muza istorije; Melpomena,muza tragine i lirske poezije; Talija, muza komedije i komine poezije; Euterla,muza lirskog pesnitva; Erato, muza ljubavne (erotine) poezije; Uranija, muza astrono-mije; Polihimnija, bogata pesmom", muza sveane pesme i reitosti; Terpsihora, muza vetine igranja; fig. pesnitvo, pesma, spev, vetina, umetnost, nauka. muzej (gr. muselon) kod Grka i Rimljana: mesto posveeno muzama, hram posveen muzama; od renesansa: mesto gde se uvaju zbirke predmeta iz oblasti umetnosti, etnografije, istorije, tehnike itd; zbor-nik, nauni asopis, razliite sadrine. muzeografija (gr. musefon, graphia opis) opisivanje umetnikih i prirodopisnih zbirki i njihovih retkosti. muzeolog (gr. musefon, logos) onaj koji se struno bavi muzejskim pitanjima i poslovima. muzeologija (gr. muslon, logi'a) nauka ili uputstvo o sastavljanju i odravanju prirodopisnih zbirki itd. muzeum (gr. musefon, lat. museum) v. muzej. muzika (gr. musike se. tehne, lat. muica) tonska umetnost, iji su osnovni tehniki elementi ritam, melodija i harmonija; kod starih Grka obuhvatala, za razliku od

muzikalan

590

multa

gimnastike, sve one umetnosti koje su uticale na obrazovanje duha i srca, a tek u hrianskom periodu dobila ue znaenje kao isto tonska umetnost. muzikalan (gr. musiks, ital. musicale) koji odgovara zakonima muzike umetnosti; koji poznaje muziku; koji ima smisla i dara za muziku, koji ima dobar sluh; blagozvu-an, milozvuan. muzikalije (nlat. muscalia) pl, stvari koje spadaju u muziku ili se tiu muzike, naroito: sveske sa notama. muzikant (ital. muscante) onaj kome je sviranje stalno zanimanje, svira. muzikologija (gr. musike, logia) nauka o muzici (bavi se poglavito teorijom i istorijom muzike). muzirati (fr. mousser) v. musirati. muzicirati (ital. musicare) proizvoditi muzike tonove; baviti se muzikom; svirati; pevati. muziar (lat. musicus) umetnik u muzici, izvoa; kompozitor. muziki (gr. museios) posveen muzama, koji se tie muza; koji se tie muzike, koji pripada muzici (npr. muziki koncerat, instrumenat, muziko obrazovanje itd.); muzike vetine kod starih Grka: sve ono to spada u vie duhovno i umetniko obrazovanje (za razliku od gimnastikog). muzomanija (gr. musa, mania pomama, strast) strasna ljubav prema umetnosti, naroito prema muzici, oduevljenje za muziku. mujaa (fr. mouillage) krtavanje vina", dodavanje ukiseljenom vinu piritusa, eera i vode da bi se napravilo upotreb-ljivim. mujezin (arap., tur. miiezzin) hoda koji sa minareta poziva verne na molitvu. mukago (nlat. mucago) med. v. mukus. mukadem (arap. muqaddam probrani, vredni) poglavica, stareina, zapovednik, gospodar, gospodin; mukadem pojas gospodski pojas. mukajet (tur. mukayyet) zainteresovan, obazriv, paljiv; biti mukajet povesti, voditi rauna o neemu, obraati panju na neto, mariti, eleti; ni mukajet ni najmanje ne obraa panju, ni brige ga nije. mukati (lat. mucus sluz, nlat. mucata) pl. nek. sluzaste soli. mukoza (nlat. mucosa se. membrana) znat. sluzokoa. mukozan (lat. mucosus) sluzast, balast, sli-nast, sluzav, balav, slinav; mucilagino-zan. mukozitet (nlat. mucositas) sluzavost, bala-vost, slinavost. mukoidi (lat. mucus sluz, eidos vid) hem. belanevinaste materije iz grupe gliko-proteina.

muktar (tur. muhtar) stareina mahale u gradu, seoski stareina, upravni inovnik. mukta (tur. muft) onaj koji hoe sve badava, mukte, koji hoe da se asti na tu raun. mukte (pere. muft) pril. besplatno, badava; mufte. mukulentan (nlat. muculentus) sluzast, balast, slinast, slinav, sluzav, balav. mukulencija (nlat. muculentia) balavost, sluzavost, slinavost. mukus (lat. mucus) med. sluz, slina, bala. mu l (eng. muli) 1. tanak i fin muslin (poreklom iz Indije). mul (fr. moule) 2. vrsta malih koljki za jelo: klapavica, klapunica, puica. mula (arap. mawla, tur. mlilla) l. gospodin, gospodar, sudija u velikoj varoi; bog. mula (lat. mulus) 2. zool. mazga, mazgov. mulaa (fr. moulage) kalupljenje, pravljenje kalupa, livenje u kalupu, izlivanje; uzimanje otiska, otisak; kolorisan anatom-ski preparat od voska. mulat (p., port. mulato, lat. mulus mazga) prvobitno: mazga (od drepca i magarice); posle: polucrnac (roen od oca crnca i bele sene, ili obratno); za ene: mulat-kinja. mulatkinja (p. mulata) v. pod mulat. mulac (lat. mula) zool. mazgov. mulzum (lat. mulsum se. vinum) vino pomeano s medom, medovina. mulijebrije (lat. mulier ena, muliebria) pl. nsenske stvari, enski spolni organi; med. ensko meseno ienje. mulijebritet (nlat. muliebritas) enska priroda, enskost, enstvenost. mulinaa (fr. moulinage) predenje svile i sve to je potrebno za taj posao (maine i DR-)muline (fr. moulinet, ital. mulino lat. mulina) mali mlin, vodeniica; okret u plesu; sprava za merenje brzine renog toka; okretni krst (na prolazu za peake); vrsta konca od dve raznobojne niti; sukno tkano od tog konca; u maevanju: kruno vitlanje maem da bi se istovremeno odbili udarci vie protivnika. mulinirati (fr. mouliner) presti u dve boje (na toku), npr. svilu. mulir (fr. moulure) apx. venac na kui, pervaz, gesims. mulirati (fr. mouler) liti u kalup, saliti u kalupu; uzeti otisak, otisnuti, tampati, odtampati. mulkta (lat. mulcta) prav. v. multa 1. mulktirati (lat. mulctare) prav. kazniti novano, kanjavati novano. mulomedicina (lat. mulomedicina) nauka o leenju ivotinja. multa (lat. multa) l. prav. novana kazna, globa (mulkta). multa (lat. multa mnoge stvari, mnogo) 2. d*-. mnogo (u kvantitativnom pogledu), mnoge stvari, mnogo toga; non multa, sed multum

multeka

591

mundharmonika multipotentan (lat. multipotens) koji mnogo moe, veoma moan. multifaran (lat. multifarius) koji ima mnogo redaka, mnogored. multifloran (lat. multiflorus) bog. sa mnogo cvetova, mnogocvetan, koji ima vie od pet cvetova. multiforman (lat. multiformis) mnogooblian, koji ima mnogo oblika, raznooblian, raznolik, mnogolik. multum (lat. multum) mnogo; v. pod multa. multus (lat. multus) mnogi, mnogobrojan,

(lat. pop multa, sed multum) ne mnogo stvari (kazati, uiniti), nego od jedne kazati ili uiniti mnogo, tj. malo ali temeljno, bolja je kakvoa nego koliina rada. multeka (arap.) = liturgika (islamska). multi- (lat. multum) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: mnogo, vie. multiangularan (nlat. multiangularis) mnogougli, mnogougaon, mnogokutan. multivalentan (nlat. multivalens) hem. elemenat koji ima vie valencija; mnogovre-dan. multivitamin (lat.) preparat koji sadri vie vrsta vitamina. multivitaminski (lat.) koji sadri mnogo (ili: vei broj) vitamina. multigenerian (lat. multigeneris) raznovr-stan, raznorodan. multikoloran (lat. multicoloris) mnogobojan, raznobojan, aren. multilateralan (nlat. multilateralis) mnogostran, viestran. multilateralizam (lat. multilateralis) ekon. odnos vie drava koji se regulie sporazumem o raznim pitanjima (o plaanju, trgovini, carinama itd.). multimodan (lat. multimodus) na mnogo naina, mnogostran. multinuklearan (nlat. multinuclearis) sa mnogo jezgri, mnogojezgreni, mnogojedreni. multipara (lat. multipara) sena koja je mnogo puta raala, dobra rotkinja. multipl (lat. multiplus) pr. mnogostruk, mnogogub; sloen; kao imenica; kat. broj koji sadri drugi neki broj vie puta bez ostatka, sadritelj. multiplan (lat. multus, planum ravan) aeroplan sa vie redova krila; up. monoplan. multipleks (lat. multiplex) mnogostruk, mnogogub. multiplikand (lat. multiplicandus) mat. broj koji treba pomnoiti drugim brojem, mnoenik; up. multiplikator. multiplikativan (nlat. multiplicativus) umnoavan, umnoavajui, mnoan, koji izraava mnoenje ili umnoavanje. multiplikator (lat. multiplicator) kat. broj kojim se mnoi drugi broj (multiplikand), mnoitelj, mnoilac. multiplikacija (lat. multiplicatio) mat. mnoenje; umnoavanje. multiplicirati (lat. multiplicare) umnoi-ti, umnoava; mat. mnoiti. multiplicitet (nlat. multiplicitas) mnotvo, mnoina, raznovrsnost. multiplum (lat. multiplum) mnogubo, mnogu-ba veliina; mat. sadratelj, broj koji sadri u sebi drugi broj vie puta bez ostatka (npr. 9 je multiplum od 3) sadratelj. multipolaran (nlat. multipolaris) mnogostoerni, koji ima mnogo stoera, polo-va, sa mnogo stoera, polova.

obilan; up. multa.

mumija (pere. mumia, fr. momie) kod starih Egipana: lep! oveka oien od svih mekanih delova, ispunjen smolom, asfaltom ili gumom, obmotan naroitim likom i premazan smolom; fig. preiveo starac, starkelja; mrav ovek; mineralna mumija vrsta veoma skupocenog persijskog bal-zama, prijatna mirisa i za rane vrlo lekovitog, koji su stari Egipani upotre-bljavali pri mumificiranju leeva. muiin (tur. mumin) vernik, musliman. mumifikacija (nlat. mumificatio) balzamovanje, pretvaranje u mumiju, pravljenje mumija; fig. smravljenje. mumificirati (nlat. mumificare) pretvarati (ili: pretvoriti) u mumiju, balzamova-ti; fig. smraveti, doi mrav i suv kao pruta. munara (tur. minare) v. minaret. mungo (lat. mungos ichneumon) 1. zool. v. ihnevmon. mungo (eng.) 2. vrsta sukna; predivo od stare, raijane tkanine. mundanizam (lat. mundus svet) svetovnost, duh ovoga sveta. mundanitet (nlat. mundanitas) v. mundanimundanski (lat. mundanus) koji je u vezi sa svetom, svetski, svetovni. muvdijal (lat. mundus svet) sportske takmienje na kojem uestvuju predstavnici zemalja iz celog sveta. mundijum (nlat. mundium) pravo mua nad enom, staraoca nad tienikom i dr. mundir (fr. monture) VOJ. v. montura. mundifikancije (nlat. mundificantia) med. sredstva za ienje. mundifikativa (nlat. mundificativa) pl. med. v. mundifikancije. mundus (lat. mundus) svet, vasiona; oveanstvo, ljudi; mundus inteligibilis (lat. mundus inteligibilis) razumni svet, svet razuma; mundus senzibilis (lat. mundus sensibilis) ulni svet, priroda; mundus vult decipi, ergo deoipijatur (lat. mundus vult decipi, ergo decipiatur) posl. svet (ljudi) hoe da bude obmanjivan, prema tome da se obmanjuje, treba ga obmanjivati. mundharmonika (nem. Mundharmonika) muz. instrument sa elinim jezicima na kojem se zvuk proizvodi duvanjem.

mundtik

592

muskulatura

mundtik (nem. Mundstlick) mutikla, ci-garluk; muz. pisak, deo koji se mee u usta (na duvakim instrumentima). muniment (lat. munimentum) zapggitno sredstvo, tvrava, utvrenje; prav. dokazno sredstvo, okolnost koja jednoj parninoj strani ide u prilog. municija (lat. munitio utvrivanje, utvrenje, lat. munire utvrditi, zatititi, obezbediti, fr. munition) voj. zaira, debana, tj. puani meci, granate, rapneli, bombe i dr.; municioni delo smestite municije, slagalite municije; municio-na kolona odeljenje vojske koje snabdeva operativnu vojsku municijom. municipalizirati (lat. municipium) dati nekom gradu, nekoj varoi, optinski sud ije lanove biraju graani. municipalitet (nlat. municipalitas) gradski odbor, optinske vee, sud optine, gradsko poglavarstvo, gradska uprava; slubenici (ili: slubenitvo, inovnici, inovnitvo) gradskog odbora ili optine, optinske asnitvo. municipalni (lat. municipalis) koji se tie gradskog odbora (ili: samostalne gradske uprave), gradski, varoki, optinski; municipalni inovnik slubenik gradskog odbora ili optine. municipija (lat. munus capere, municipium) grad u Italiji ili van Italije pod vrhovnom rimskom vlau, ali sa svojom samoupravom, ustavom i zakonima (graani ovakvih slobodnih gradova dobili su docnije i rimsko graanske pravo, ak i pravo glasa). murale (lat. murus zid, murales) pl. biljke koje rastu po zidovima. muratori (lat. murus zid, nlat. muratores) pl. slobodni zidari. murdar (pere. murdar) neuredan, neist, prljav, aljkav. murdarluk (pers.-tur. murdarhk) neurednost, neistoa, prljavtina, aljkavost. murid (arap. murid) pristalica islamske religiozno-mistine sekte na Kavkazu, koju je osnovao amil; mirid. murija (lat. muria salamura, raso, nlat. muriata) pl. hem. hloridi. murijatikum (nlat. muriaticum se. acidum, lat. muria salamura, raso) hem. eona kiselina, hlorovodonina kiselina. murijatiav (nlat. muriaticus) hem. koji sadri sonu kiselinu; murijatini prah barutu slina smesa koja, mesto alitre, sadri hlorno-kiseo kali. murijacit (lat. muria) hem. v. anhidrit. murmur (lat. murmur) uborenje, romorenje; med. krkljanje, utanje. murus (lat. murus) zid, bedem; pl. muri. Musaget (gr. Musegetes) voa, proelnik muza", nadimak Apolona i Herakla; fig. prijatelj muza, zatitnik i pokro-vitelj nauke i umetnosti.

musaka (arap. musaqqa, tur. musaka) jelo od tanko izrezanog uprenog krompira ili plavog patlidana posutog samlevenim mesom, u slojevima, i zapeene u penici. musafir (arap. musafir) putnik, stranac, namernik, gost. musafirhana (tur. misafirhane) u islamskim zemljama kua, odaja za goste i putnike-namernike. muse (fr. mousseux) penuavo vino; kao pridev: penuav, koji se penui, npr. ampanjsko vino. muselim (arap. musallim) sreski sudija. muselin (fr. mousseline, ital. mussolino) fina pamuna tkanina (nazvana po ira-kom gradu Mosulu, gde se najpre poela izraivati). musirati (fr. mousser) praviti penu, peniti se, penuati se (kod nas uobiajeno muzi-rati). muska (lat. musca) zool. muva. muskade (fr. muscadet) belo vino od muskatskog groa, tamjanike. muskarin (lat. musca) hem. otrovni alkaloid koji sadri otrovne gljive muhomor (Aga-ricus muscarius). muskarinizam (lat. musca) med. trovanje gljivama; up. muskarin. muskat (fr. muscade, p. moscada, nlat. muscatum) mousov oraak, orai. muskatel (nlat. muscatellum se. vmum, ital. moscatello) muskatsko groe, tamjanika; vino od toga groa. muskatelka (nlat. muscatellum) kruka mirisavka. musketa (ital. moschetto, fr. mosquet, nlat. muscheta) stara vojnika puka u XVI i HUP veku, koja se palila fitiljem; mu-keta. musketar (fr. mousquetaire) vojnik naoruan musketom, peak; muketir. musketon (eng., fr. mousqueton, nem. Musketon) runo vatreno oruje jahaih i drugih jedinica, kojima je puka smetala zbog svoje duine. muskozan (lat. mouscosus) mahovinovit, obrastao mahovinom. muskoze (lat. muscosae) pl. bog. mahovinaste biljke. muskozitet (nlat. muscositas) mahovinovi-tost. muskul (lat. mus mi, musculus mali mi, mii) pl. muskuli anat. miii, mesnati delovi ovejeg i ivotinjskog tela koji ga, skupljanjem i ispruanjem, ine sposobnim da izvodi svojevoljne kretnje. muskularitet (nlat. muscularitas) snaga mi-ia, sposobnost i delatnost miia. muskularni (nlat. muscularis) anat. miini; muskularni sistem sastav i raspored svih miia u jednom telu. muskulatura (nlat. musculatura) anat. miini pribor, svi miii jednog tela, sistem miia.

muskulozan

593

muf

muskulozan (lat. musculosus) miiat, razvijenih miia, jakih miia, snaan, jak. muskuloziost (nlat. musculositas) miia-tost, razvijenost miia, telesna snaga (usled jakih miia). muskus (lat. muscus) l. vot. mahovina. muskus (lat. muscus, fr. musc) 2. zool, v. mou s i bizam; mousov miris. musliman (arap. muslim, tur. musliman) onaj koji ispoveda islam, tj. muhamedovac; Musliman pripadnik jedne etnike zajednice u SFRJ. muslin (fr. mousseline) v. muselim. musloman (arap. muslim) v. musliman. muslomanstvo (tur.-pers. musulmanlik) prava vera, muhamedanstvo. muson (fr. mousson, arap. mausim) v. monsun. mustang (eng. mustang, p. mestengo stoarski) 1. poludivlji konj u amerikim prerijama; 2. mustang" tip severoamerikog vojnog aviona mestang. musta (fr. moustache, ital. mostaccio, gr. mystax) brk, brkovi. muster one vert (nem. Muster ohne Wert) trg. mustre bez vrednosti", natpis na posve maloj koliini robe koja se alje besplatno na ogled. mustija ki belca i mulatkinje; up. fustija. mustik (fr. moustique) v. moskito. mustiker (fr. moustiquaire) komarnik, muvarnik; moskitero. mustra (nem. Muster) uzorak, predmet koji slui za ugled; fig. osoba koja ne moe posluiti za ugled. muscide (lat. musca) pl. zool. muve, kao porodica insekata. muta (lat. muta se. littera) gram. stariji naziv za mukli (ili: bezvuni) suglasnik: k, p, s, t, , f, h, c, , . mutabilan (lat. mutabilis) promenljiv, kolebljiv, nestalan, nepostojan. mutabilitet (lat. mutabilitas) promenlji-vost, kolebljivost, nepostojanost. mutap (pere. muytab) materija od kozje dlake (za prostirke, prekrivae samara, zobni-ce, dakove itd.); strunar, onaj koji pravi pojaseve za konje. mutard (fr. moutarde, ital. mostarda, lat. mustrum, nem. Most) kuv. slaica (goruica) zainjena slatkim vinom ili vinskim siretom. mutaskop (lat. mutare menjati, gr. skopeo gledam) v. mutoskop. mutatis mutandis (lat. mutatis mutandis) poto se izmeni to se mora izmeniti, kad se izvre potrebne izmene. mutacizam (nlat. mutacismus) svojevoljna nemost, namerna nemost. mutacija (lat. mutatio) promena, menjanje; gram. pomeranje, pometanje glasova; menjanje glasa kod deaka u doba spolnog sazre-vanja (puberteta); iznenadna pojava novih svojstava kod biljnih i ivotinjskih vrsta.
38 Leksikon

mutacioni (lat. mutatio promena) koji je u vezi sa mutacijom; mutaciona teorija biol. oblik neodarvinizma koji je osnovao hol. biolog Hugo de Friz: organske vrste ne razvijaju se jedna iz druge neprimetno, tj. u postupili prelazima, ve naglo, bez malih postupnih prelaza, putem mutacije. mutekarib (arap.) Poet. arapski jedanaesterac koji se sastoji iz 4 ba(k)hijske stope sa kataleksom na kraju. mutesarif (arap. mutasarrif) upravnik, guverner jednog sandaka u Turskoj. muteselim (arap. mutasallim) privremeni upravnik jednog sandaka u Turskoj. mutizam (nlat. mutismus) nemost, nemoa; utanje. mutilacija (lat. mutilatio) sakaenje, bogaljenje, obogaljenje, krnjenje, oskrnjivanje, kvarenje; osakaenje, osakaenost, obogal>enje, obogaljenost. mutilirati (lat. mutilare) osakatiti, obo-galjiti, okrnjiti, kvariti, pokvariti. mutirati (lat. mutare) menjati, zamenjivati, promeniti; naroito: menjati (deaki) glas pri nastajanju doba spolnog sazre-vanja (puberteta). mutograf (lat. mutare menjati, gr. grapho piem, beleim) aparat za fotografske snimanje predmeta u kretanju. muton (fr. mouton) ovan, ovnujsko meso; podrugljiv naziv za francuske tajne policajce. mutoskop (lat. mutare, gr. skopeo) aparat za iskazivanje prizora snimljenog mutogra-fom. mutualan (nlat. mutualis) uzajamni, meusobni, obostran. mutualizam (lat. mutuus uzajmljen; uzajamni) utopijskosocijalistiko uenje Pjera ozefa Prudona, po kojem se kapitali-zam moe preobraziti u socijalizam putem osnivanja udruenja za uzajamnu pomo, za davanje beskamatnog kredite i sl.; biol. slabija ili jaa uzajamnost izmeu ivotinja, ili izmeu biljaka razliite vrste, ili izmeu ivotinja i biljaka (up. mutualisti i simbioza), mugualisti (lat. mutuari uzajmiti) pl. 1. lanovi jednog tajnog udruenja, osnova-nog 1833. u Lionu, kome je bio cilj borba za jednakost u pravima; 2. lanovi drutva kome je cilj uzajamno osiguranje; 3. zool. vrsta parazita (gotovana) koji ivotinji, od koje i na kojoj ive, ine znatne usluge. mutualitet (nlat. mutualitas) uzajamni odnos, uzajamnost. mutuacija (lat. mutuatio) uzajmljivanje, pozajmica, zajam. mutuum (lat. mutuum) zajam, pozajmica, dug u novcu. muf (nem. Muff) l. greja za ruke u obliku torbice s obe strane otvorene, koji se pravi od toplog krzna, kolak.

muf

594

mutuluk

muf (nem. Muffe) 2. teh. naglavak za vezivanje (ili: spajanje) dveju cevi koje se dodiruju. mufete (fr. moufette) pl. geol. v. mofeta. mufl (fr. moufle, eng. muffle, nlat. muffilla) hem. posuda od peene ilovae u kojoj se mogu jako zagrejati predmeti koji ne smeju doi u dodir ni sa gorivom ni sa gasovima to ih razvija vatra (npr. porcelan). muflon (fr. mouflon, ital. muffo, nem. Muff) zool. divlja ovca (sivi po bregovima Sar-dinije i Korzike, u Sibiru i severozapad-noj Americi); argali. mufte (tur. muft) besplatno, dabe; mukte. mufti (tur. muftii) v. muftija. muftija (tur. muftu) pravoznalac Korana, tuma zakona na osnovu Korana; turski vrhovni svetenik i vrhovni sudija; ministar prosvete u Turskoj (koji se zove i veliki muftija). muhabet (arap. mahabba, tur. mehabbet) razgovor radi zabave, askanje; l>ubav, prijateljstvo. Muhamed (arap. .Muhammed) onaj koji je dostojan slave, hvaljeni, slavljeni; osniva muhamedanske religije, roen u Meki oko 570. umro 632. god. muhamsdanizam uenje Muhamedovo, islam. muhamedanci v. muhamedovci. muhamedovci pripadnici vere koju je osnovao Muhamed, muslimani, muhamedanci. muharem (arap. muharrem) prvi mesec u muhamedanskom kalendaru (ima ZO dana), nazvan po tome to je u njemu zabranjen rat i borba (harama = zabraniti). muhafeza (arap. muhafaza, tur. muhafaza) tvrava, utvreni grad. muhafis (arap. muhafiz, tur. muhafiz) zapovednik tvrave (muhafeze); garnizonski vojnik, straar, uvar; muhafiz. muhadiri (tur. muhacir) pl. pristalice Muhamedove koje su se u Medini skupljale oko njega; iseljenici, izbeglice.

mucescirati (lat. mucescere) pretvarati se u sluz, postajati sluzav. Mucije Scevola (lat. Mucius Scaevola) rimski plemi koji je, kad su Etruani 507. pre n. e. bili opseli Rim, otiao u logor kralja Porzene da ga ubije, a kad su ga uhvatili, da bi dokazao svoju neustrai-vost, sagoreo je svoju desnu ruku, zbog ega je dobio nadimak Scaevola, tj. Levak. mucilaginoza (lat. mucilaginosus) med. sluzava sredstva, lekovi biljnog ili ivotinjskog porekla koji sadre dosta sluzi. iucilaginozan (nlat. mucilaginosus) v. mu-kozai. mucilago (nlat. mucilago) med. v. mukus; mucilago gumi arabici (nlat. mucilago gum-mi arabici) guma rastvorena u etiri dela vode, gust gumeni rastvor. mucini (lat. mucus sluz) sluzaste belanevinaste materije iz grupe glikoproteina koje izluuju kone lezde. muema (arap. muBamma, tur. musamma) votano (ovoteno) ili gumirano platno. mueta (fr. mouchette) arh. nadstrenica, nadnesen deo na zidu sa lebom pozadi da se ne bi voda slivala niza zid. mukatl(a) (nlat. muscatellum), v. pelargo-nija. muketa (fr. mousquet) v. musketa. muriki (arap. musrik, tur. musrik) pl. mnogoboci, politeisti, nagani, ime kojim muhamedanski teolozi nazivaju hriane, zato to veruju u tri lica boja. murikluk (arap. musrik, tur. musrik) mnogobotvo, politeizam, paganstvo. muterija (arap. mutari) kupac, stalan kupac u jednoj trgovini; klijent. mutuluk (pers.-tur. mu^tuluk) povoljan, prijatan glas; nagrada koja se daje onome koji prvi javi kakvu dobru, radosnu vest. .

A E I O U
595<h boo/608/Gila 6f?o.

N
N, n esnaeste slovo nae irilice, devetnaeste nae latinice (N, p); kao skraenica: p. = pomen, numerus, neutrum, nomi-nativus (na rim. natpisima i rukopisima); N meunarodna skraenica za: sever (eng. North, fr., nem. Nord) N. V. ili NB. = Hora bene; N. S.=nuovo ili nostre konto (ital. nuovo, nostro conto) No., Nr., Nro.=numere; lot.=nominativus; N. T.= Novum testamentu*!; tLo. = neto; trg. novi raun, na raun; fiz. N=njutn; hem. ~=nitrogenijum; Na = natrijum; Nd= neodim; Ne = les?; Np= neptunijum; N1= nikl; 1$z=nilsborijum; tfb=HHo6njyM; No = nobelijum. nabob (arap. nuwwab, eng. nabob) prvobitno oblasni namesnik u carstvu velikih mogu-la; docnije upravnik, guverner, komandant u Indiji; inovnik nekadanje Englesko-istonoindijske kompanije koji je stekao bogatstvo u Indiji; fig. veliki bogata, bogati gavan, truli gazda. naval (lat. navale) cena za najam broda ili za prenos robe, pomorska vozarina. navalije (lat. navalia) pl. graa za brodove; brodske oprema, sve to pripada brodu; brodarska radionica. navalvi (lat. navali) morski, pomorski, plovidbeni, koji se tie pomorstva; na-valni rat pomorski rat. navar (re napravljena od rei navigacija i radar) aparat za regulisanje vazdunog saobraanja, slian radaru (upotrebljava se u Americi). navigabilan (lat. navigabilis) plovak; sposoban za plovljenje. navigator (lat. navigator) brodar, mornar, moreplovac; plovilac. navigacija (lat. navigatio) l. plovljenje, plovidba, moreplovstvo; brodarenje; brodar-stvo, nautika; 2. plovljenje vazduhom, vazduhoplovstvo. navigacijski satelit vetaki Zemljin sa-telit koji dostavlja podatke vane za navigaciju i aeronavigaciju (v.). navikularni (lat. naviciilarius) brodarski. nagajka (rus.) debeo kozaki bi sa kratkim bialjem, knuta.
38'

nagana vet. vrsta stone bolesti od koje najvie stradaju goveda (u Junoj Africi). nagari (ind.) naziv za najmlau staroindij-sku azbuku, kojom se obino tampa san-skrt. nagit (eng. nugget) grudva nekog plemenitog metala, naroito zlata. nagor zool. vrsta afrikih antilopa. nadir (arap. nadir) geogr. taka koja lei suprotno od zenita a nalazi se na donjoj nevidljivoj polovini nebeskog svoda; nadir i zenit su podovi horizonta i za po 90 od njega udaljeni; nazir. nazal (nlat. naali) gram. nosni glas (koji se izgovara proputanjem daha kroz nos); kuz. nosni registar na orguljama. nazalan (nlat. naali) nosni, npr. nazalni suglasnik= nosni suglasnik. nazalizacija (nlat. nasalisatio) izgovaranje kroz nos. nazalizirati (fr. nasaliser) v. nazalirati. nazalije (nlat. nasalia) med. sredstva za umrkivanje u nos. nazalirati (nlat. naali nosni) govoriti kroz nos, izgovarati kroz nos; nazalizirati. nazarevi pl. pristalice pijetistiko-bap-tistike sekte, koju je osnovao kalvinski pastor Henrih Frelih, u vajcarskoj (oko 1830); sva njihova uenja svode se samo na Sveto pismo, ne potuju krst i njegovo znamenje, a od crkvenih tajni priznaju samo krtenje i priee po kalvinskom obredu, a ne priznaju svetenstvo, svetitelje, ikone, hramove i crkvene obrede; odbacuju sve gozbe i veselja, ne sviraju i ne igraju, ne piju vina i ne pue, protivnici su zakletve i svakog ubistva, stoga ni kao vojnici nee da polau zakletvu ni da nose oruje; odbacuju nacionalizam i propovedaju internacionalizam. Kod nas ih ima u Vojvodini, gde ih zovu jo i novovercima i bugerima (sirotinjom). nazarenizam slik. v. pod nazareani 3. nazareani pl. 1. hriani, pristalice hrianske vere (ime kojim su protivnici nekada nazivali hriane po Nazare-tu, mestu u kome su iveli Hristovi roditelji; 2. hrianska sekta u Palesti-

Nazareaniv

596

Napoleon

ni, iz II veka, koja je smatrala da treba spojiti jevrejski ceremonijal sa propisima Hristovim; 3. slik. pristalice religij-skog pravca (nazarenizma) u novijem nemakom slikarstvu, na elu sa Overbekom, Kornelijusom i dr. Nazareaniv (gr. Nazarenos, Nazoraios, hebr. ben nezer) ovek iz galilejskog grada Nazareta, nadimak Isusa Hrista. nazir (arap. nazir, tur. nazir) turski vip inovnik, nadglednik, nadzornik, inspektor. naivan (fr. naif, nlat. naivus, lat. nativus) priroen, prirodan, bezazlen, prostodu-an, neskuen, otvoren, neiskusan, de-tinjast; fig. priglup. naivitet v. naivnost. naivka (fr. naive) pl. glumica koja igra uloge mladih i bezazlenih devojaka. naivnost (fr. naivete) prirodnost, bezazlenost, prostodunost, iskrenost, neisku-snost, detinjastost; esto i u znaenju: priglupost, ogranienost. naidion (gr. naos hram) nadgrobni spomenik u obliku crkvice. najada (gr. Naias) mit. rena nimfa, vodena nimfa, vila brodarica; zool. rena koljka. najide (gr. nais, naias) pl. zool. male slatkovodne prstenaste gliste, ive na vodenim biljkama. .najkvirc (nem. neues Gewiirz, Neugewurz) novi zain"; trg. bobice tropske mirte Pimenta officinalis, imaju ukus biberast i slue za zain; dolaze iz Meksika, Anti-la i Jamajke; pimeit. najlon (eng. nylon) sintetika gradnja, he-mijski proizvod proteinasta sklopa koji se sastoji od polimernih amida, dobiva se iz uglja, vazduha i vode, pogodak za uobli-avanje u konce krajnje ilavosti, jaine i elastinost; upotrebljava se za tkanine, arape, padobrane, etkice i dr. najt (eng. knight) vitez (u Engleskoj); najtof dgarter (knight of the garter) vitez ordena podvezice. najt-klab (eng. night-club) noni lokal, bar. nakere (ital. nacchere) pl. koturii od drveta koji se nataknu na prste pa se udaraju jedan o drugi, kao neka muzika pratnja uz ive i vesele melodije; kastanjete. Nal (sskr. Nala) junak u jednoj epizoda Mahabharate, kralj koji je u kocki izgubio svoju dravu, u umi napustio i svoju vernu enu Damajantu, s kojom se, tek posle mnogih patnji i muka ponovo sjedinio. ialune (arap. pa'1eup, tur. nalin) v. nanule. namaz (pere., sskr. namas) molitva, klanjanje koje su muslimani duni da obavljaju pet puta dnevno. namor (pere. tap hleb, kur slep) nezahvalnik, onaj koji ne vidi, koji zaboravlja dobro koje mu je uinjeno; nabusig, prek, nevaljao, dandrljiv.

nava (arap. na'ne) l. bog. poznata lekovita

biljka, metvica. nana (tur. nine) 2. majka; baba; baka, stara ena; uspavanka; nanuka. nanizam (gr. nannos kepec, patuljak) med. neprirodnost u razvitku ovejeg bia koja se sastoji u preterano maloj, kepea-stoj razvijenosti tela u odnosu prema obinom oveku istih godina i iste rase, patuljavost; nanosomija. nankin prvobitno kineska, veoma gusta i jaka pamuna tkanina, obino ute boje (po kineskom gradu Nankingu). nanking v. nankin. nankinet nankingu slina gusta i jaka, samo fini j a pamuna tkanina. nanomelija (gr. nannos kepec, patuljak, melos ud) ned. neprirodnost u razvitku koja se sastoji u preterano] kratkoi celih udova ili samo njihovih pojedinih delova. nanosomija (gr. nannos kepec, patuljak, soma telo) v. nanizam. nanocefalija (gr. nannos kepec, patuljak, kephale glava) med. neprirodnost u razvitku oveka koja se sastoji u sitnoi cele glave ili samo pojedinih delova, sitno-glavost. Nansenov paso (Certificat Nansen) potvrda identiteta i putna isprana; poela se davati posle I svetskog rata izbeglicama i drugim emingrantima ime im je utvren pravni poloaj do eventualnog sti-canja dravljanstva neke zemlje. nanule (tur. nalin) vrsta papua s drvenim onom i malim kaiem odozgo; nalune, nalule. iaos (gr. naos) starogrki hram, naroito unutranjost hrama gde je stajao kip boanstva kome je hram posveen. nana (po kalifornijskom gradu Napa) pre-parirana jagnjea ili jarea koksa koja se upotrebljava za izradu rukavica. napali (skr. od naftenat palmitat) vrlo zapaljiva smesa koja pri sagorevanju dostie visoku temperaturu uz snaan plamen; slui za punjenje plamenih bombi i bacaa plamena; napalm-bomba, plamena bomba, bomba napunjena napalmom koja pri eksploziji razvija plamen do 2.000, sagoreva jui sve unaokolo; upotrebljene prvi put na pacifikom ratitu 1944, a masovno u korejskom ratu (1950-1953). napeza (fr. nappeuse) parom zagrevana maina koja sui vunu i pravi od nje vatu. napeja (gr. napaios sa gorovitim dolinama, sa umovitim dolinama, pare umovita dolina, gota) mit. dolinske vila, dolinske nimfa. napirati (fr. parre) kup. preliti, prelivati jelo sokom ili sulcom. Napoleon (gr. napos, pare umovita dolina, leon lav) lav iz doline"; ime velikog i pobedonosnog fr. cara (17691821); napoleon francuski zlatnik od 20 franaka sa likom Napoleona I i III.

napoleondor

597

nasciturus

napoleondor (fr. Napoleon, d'og zlatan) zlatnik = napoleon. napoleovizam (fr. napoleonisme) naela kojih se Napoleon I, kao vladalac pridravao, i odobravanje tih naela. napoleonist pristalica Napoleona I, bona-partist. napoleoiomanija (fr. Napoleon, gr. tata pomama, ludilo) strasno potovanje francuskog cara Napoleona I. napolitanke (ital. Napoli Napulj) vrsta okolade; kocke od nekoliko listia testa premazane obino okoladom. napoliten (fr. napolitaine, ital. Napoli) glatka tkanina vunene osnove i potke, esto meana i sa pamukom (upotrebljava se za ogrtae i odela). nar (tur. epag, nar) bog. ipak. naranda (tur. pageps) bog. voka slina limu-nu, s okruglastim, sonim plodom, Citrus aurantium; pomorande. narata (dat. paggage priati, narrata) pl. stvari koje se priaju; prie ili ispri-ane podrobnije okolnosti nekog dogaaja. narativan (nlat. narrativus) pripovedan, pripovedaki, koji je u obliku prie. narator (lat. narrator) pripoveda, pria-lac. narackja (lat. naratio) pria, pripovetke, pripovest; prianje, pripovedanje. narval (v. narhval, eng. narwhale) zool. jednorog, zuban, kljovan (Monodon monoceros) sisar iz roda delfina u Sev. ledenom moru, do 5 m dug, beo sa mrkim pegama; mujak ima do 3 m dug, savijen zub u gornjoj vilici, slian slonovom. nargila (pere. nargile) istonjake lula kod koje duvanski dim pomou duge gumene cevi prolazi kroz sud sa vodom, tako da puau dolazi u usta rashlaen dim. narda (gr. nardos, lat. nardus, hebr. nerd) pl. narde, bog. mirisni podanci (rizomi) veeg broja biljaka, naroito iz porodice odoljena (Valerianaceae), u starom i sred. veku veoma cenjeni; od njih se dobivaju skupoceno nardovo ulje i nardova mast. parka (gr. narke ukoenost, gr) ned. ukoenost, opijenost; zool. riba drhtulja. narko- (gr. narke) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: ukoenost, gr. narkoza (gr. narkosis ukoenje, nesvest) med. opijenost, neosetljivost usled upotrebe narkotinih sredstava. narkolepsija (gr. narke, lepsis napad) med. iznenadan napad elje za spavanjem. narkologija (gr. narke, logia) med. nauka o ublaavanju, uguivanju i pritajivanju bolova opojnim sredstvima. parkom (rus. narkom, narodnv komissar) zvanje lanova vlade u SSSR do 1947, kada je zamenjeno zvanjem ministar". narkoman (gr. narke, mania pomama, strast) med. onaj koji je odan narkomaniji. narkomanija (gr.) med. strast za uivanjem u opojnim sredstvima.

narkotizam (gr. narke) med. stanje opijeno-sti, uspavanost ula, neosetljivost za bolove; narkoza. narkotizacija (gr. narke, nlat. narcotisatio) opijanje narkotinim sredstvima. narkotizirati (gr. narke) med. pomou narkotinih sredstava uiniti neosetljivim za bolove, dovesti u stanje narkoze, opiti, uspavati. narkotin (gr. narke) farm. jedan od alkaloi-da opijuma, sredstvo za uspavljivanje (lek protiv malarije i glavobolje); opijan, opijanin. narkotikum (gr. narke, nlat. narcoticum) med. sredstvo za uspavljivanje, za uminjavanje bola; opojna sredstva; pl. narkotici. narkotici (gr. narke, nlat. narcotica) pl. med. v. narkotikum. narkotian (gr. narkotikus opojan, oamu-tan) koji opija, opojan, koji uspavljuje, koji uminjava bol; narkotina sredstva opojna sredstva, sredstva za uspavljivanje, za uminavanje bola. narteks (gr. narthex) v. nartecijum. nartecijum (gr. narthex, lat. narthecium) kutijica za belilo i rumenilo, masti i meleme; med. daica za leenje preloma kostiju; vrh. uzano, etvrtasto predvorje kod bazilika i crkava; bog. lekovita biljka iz porodice ljiljana. narisino (ital. narcissino) poz. karakterna uloga glupaka u italijanskoj mimikoj komediji. narcein (gr. narke) hen. jedna od biljnih baza koju sadri opijum. narcizam (gr. Narkissos Narcis) sklonost zaljubljivanju u samog sebe, uivanje u samom sebi, samodopadanje. narcis (gr. narkissos) vot. sunovrat. Narcis (gr. Narkissos) mit. sin Kefiza i Lariope, veoma lep mladi koji se, videvi svoj lik u potoku, toliko sam u sebe zaljubio da je od enje za samim sobom umro; njegov le su posle bogovi pretvorili u cvet koji nosi njegovo ime; fig. ovek zaljubljen u samog sebe, lep mladi. narcitin (gr. narkissos) med. materija koja goni na povraanje, a dobiva se iz lukovi-ca vodenih narcisa. nasta (gr. nastos) med. veliki mesnat izrataj, naroito na vratu. vascentav (lat. nasci rodi se) koji se upravo stvara, nastaje; nascentno stanje Hem. ak-tivno stanje neke materije (elementa) u trenutku oslobaanja iz jedinjenja. vascencija (lat. nasci roditi se, nascentia) roenje, raanje; postajanje, postanak. nasciturus (nlat. nasciturus) onaj koji tek ima da se rodi, dete koje je jo u utrobi materinoj; iasciturus pro jam nato habe-tur (lat. nasciturus pro jam nato habetur) prav. onaj koji ima tek da se rodi, tj. dete u utrobi, smatra se, s .obzirom na njegova prava, kao da je ve roen.

natales

598

natura naturans

natales (lat. natales se. dies) pl. v. natali-cije. natalitet (lat. natalis koji se tie raanja, fr. natalite) zbir sluajeva raanja u jednom odreenom vremenu (u nekom narodu, dravi), odnos broja raanja prema broju stanovnitva, rodnost; supr. mortalitet. natalicija (lat. natalicia) proslava roen-dana. natalni (lat. natalis) koji se tie roenja, rodni, roeni, zaviajni; dies natalis (lat. dies natalis) roendan. Natan (hebr. Nathan) izrailjski prorok koji je, svojom mudrom priom, prekorio cara Davida to je muki oteo Urijinu enu, i pomogao Solomonu da doe na presto. notaro (lat. notarius) seoski belenik, notar. natatores (lat. natatores) pl. zool. ptice plo-vue, plivaice. nativan (lat. nativus) uroen, priroen, dobiven roenjem, prirodan. nativizam (lat. nativus uroen, priroen) fil. uenje po kome su izvesni pojmovi, neke istine, neka naela i opte ideje oveku uroeni (za razliku od onih do kojih se dolazi tek putem iskustva); pol. svhatanje po kome domorocima pripada prednost. nativistiki (lat. nativus uroen, priroen) koji je zasnovan na nativizmu, sa gledita nativizma. nativitet (lat. nativitas) u astrologiji: roenje, as roenja, srena zvezda jednog oveka, poloaj zvezda u asu roenja nekog oveka i proricanje njegove sudbine po poloaju zvezda, horoskopkojk se odnosi na roenje nekog oveka; otuda: itati nekome nativitet proricati sudbinu po poloaju zvezda u asu njegovog roenja. natir mort (fr. nature morte mrtva priroda) um. slika neivih predmeta (cvea, voa, povra, divljai, mrtvih riba i dr.), sli-kana ne u slobodnoj prirodi nego u ateljeu. NATO skr. od eng. North Atlantic Treaty Organization Severnoatlantski savez (sainjavaju ga: SAD, Velika Britanija, Francuska, Kanada, Belgija, Danska, Island, Italija, Holandija, Norveka, Luksemburg, Portugalija, Grka, Turska i Zapadna Nemaka). natrij(um) (nlat. natrium) xe x. elemenat, atomska masa 22,997, redni broj 11, znak Na, nalazi se poglavito u kuhinjskoj (kamenoj) soli, morskoj vodi, slavim izvorima, ilskoj alitri, mnogim silikati-ma i dr.; natrijum sulfat ili natrijum sulfurikum v. Glauberova so; natrijum--hlorid kuhinjske so. natron (fr., eng. natron, arap. natrun, lat. nitrum, gr, nitron) hem. natrijumov oksid, pored kalija najjaa od svih baza. natura (lat. nasci roditi se, natura) priroda (osobina, sutina, narav, karakter, temperament); priroda (kao svet, vasiona,

red u svetu), sve ono to je samo sobom postalo, nezavisno od ljudi i vetakih uticaja. naturalan (lat. naturalis) prirodan (a ne vetaki). naturalia (lat. naturalia) pl. prirodne stvari, prirodne potrebe, prirodnosti. naturalizam (nlat. naturalismus) fil. pogled na svet koji smatra prirodu kao jedino to stvarno postoji, i duh i njegove tvore-vine svodi pod pojam prirode (stojici, Epikur, . Bruno, Spinoza, Gete, Hekl i dr.); po Kantu, objanjavanje celokupnog zbivanja prirodnim uzrocima i zakonima; u etici: zahtev da se ivi u skladu sa prirodom (Ruso); u teologiji: ojvanja-vanje i idealizovanja (Zola); u religiji= evnosti i umetnosti: pggo vernije podraavanje prirode i prikazivanje ivota onakvog kakav je, bez ikakvog ulepavanje i idealizovanje (Zola); u religiji = paiteizam. naturalizacija (nlat. naturalisatio) priro-enje, primanje u dravljanstvo, u graanstvo, nacionalizacija; bog. presaivanje, prilagoavanje biljaka drugom tlu i podneblju; zool. punjenje ivotinja. naturalizirati (fr. naturaliser) prirodi, primiti u dravljanstvo, u graanstvo, nacionalizirati; primiti koga u porodicu i proglasiti ga da ima pravo nasledstva, usvojiti; bog. neku biljku priviknuti na drugo podneblje, odrati biljku u prirodnom stanju; zool. puniti, ispuniti ivotinju. naturalije (lat. naturalia) pl. prirodna tela koja nisu vetakim putem izmenjena, naroito u zbirkama kabinetima natura-lija izloene ivotinje, biljke, minerali, fosili; zemaljski proizvodi, ivotne namirnice, sirovine, prirodna tela; prav. prirodne posledice i osobine jednog ve postojeeg prava. naturalist (fr. na tura! iste) l. prirodnjak, onaj koji se bavi prouavanjem prirode; 2. fil. pristalica naturalizma; 3. onaj koji ispoveda prirodnu religiju a ne priznaje otkrovenje; 4. prirodan ovek, ovek koji tei da ivi u skladu sa prirodom i njenim zahtevima; 5. um. knjievnih i umetnik koji tei da u svojim delima prikae prirodu onakvom kakva je, bez ulepavanje i idealizovanja; 6. zool. ispunjava ivotinja. naturalistiki (lat. naturalis prirodan) u duhu naturalizma; koji je u skladu sa prirodom, koji posmatra sa gledita prirodnih nauka i uzima prirodu za ugled, ili samo nju smatra merodavnom; koji smatra prirodu, prirodne injenice i prirodna zbivanja kao jedinu osnovu svega. natura naturans (lat. natura naturans) fil. tvorna priroda, stvaralaka priroda, priroda koja stvara (izraz pod kojim filozof Spinoza zamilja prirodu kao i-

natura naturata

599

nacionalnom

votvorno jedinstvo koje, u svojoj stvara-lakoj delatnosti, proizvodi iz sebe natura naturata); sinonim za boga. natura naturata (lat. natura naturata) fil. stvorena priroda, skup svega onoga to sainjava prirodu. natura non facit saltus (lat. natura pop facit saltus) fiz. priroda ne pravi skokove (princip kontinuiteta, po kome se celo-kupni razvitak u prirodi vri organski i postepeno). naturizam (lat. natura priroda) 1. shvatanje po kojem su se primitivni religije sastajale u oboavanju pojava i predmeta u prirodi; med. metoda leenja prirodnim lekovima; 2. v. nudizam. natus (lat. natus) pr. roen; im. sin. nauzeja (lat. nausea, gr. nausie) ned. morska bolest; muka, povraanje, bljuvanje; gaenje. nauzeoza (lat. nauseosa) pl. med. sredstva koja teraju na povraanje. nauzeozan (lat. nauseosus) gadan, koji izaziva gaenje, odvratan; koji tera na povraanje. naumahija (gr. naumachia) bitka na moru, pomorske bitka. nauskop (gr. naus brod, laa, skopein posmatrati) kor. sprava za pronalaenje udaljenih brodova. nauskopija (gr.) kor. vetina pronalaenja udaljenih brodova. naut (pere. nohud) bog. rogaica, slani grah (od koga se pravi leblebija). nautika (gr. naus brod, laa, nautike se. techne vetina plovidbe, brodarstvo) 1. pomortvo, skup svih teorijskih i praktinih znanja koja su potrebna mornaru da bi bezbedno mogao prevesti, najkraim putem, brod preko mora; navigacija; 2. pomorska kola ili: akademija). nautil (fr. nautile) kor. pojas za odravanje na vodi, pojas za spasavanje. nautilit (gr. nautilos, lithos kamen) geol. okamenjeni nautilus. nautilus (lat. nautilus, gr. nautilos) zool. laica, morska ivotinja iz porodice etvorokrnjaka. nautiar (gr. nautikos) moreplovac, pomo-rac, poznavalac pomorstva; nastavnik vetine moreplovstva. nautiki (gr. nautikos) pomorski, plovid-beni, koji je u vezi sa moreplovstvom; nautiki instrumenti sprave koje su potrebne moreplovcu (kompas, kvadrant, sek-stant i dr.). nautomanija (gr. naus brod, laa, mania pomama, ludilo) med. strah od vode. nautofobija (gr. nautes mornar, phobos strah) med. bolestan strah od vonje brodom. naufragij(um) (lat. naufragium) brodolom; fig. stradanje, propast.

nafora (gr. ana-phero, ana-phoreo uznosim) u pravoslavno] crkvi: osveeni hleb koji predstavlja u prieu telo Hristovo. nafta (hald. naphtha, arap. naft) hen. kameno ulje, sirovi petrolej (mrka, zejtinjava i lako zapaljiva tenost, jaka mirisa i laka od vode). naftalin (hald. naphtha) hem. ugljovodonik koji nastaje suvom destilacijom organ-skih tela, a dobiva se i iz katrana kamenog uglja; upotrebljava se za utamanjivanje moljaca, za pravljenje vetakih boja i smola, eksplozivnih materija i dr. nafteni (gr. naphtha) zasieni ciklini ugljovodonici; glavni sastojci galicijske i kavkaske nafte. naftiferan (hald. naphtha, lat. ferre nositi) naftonosan, koji sadri naftu. naftoli (gr. naphtha) hem. organska jedinjenja formule Ci0H7OH; nalaze se u katranu kamenog uglja, a spravljaju se i od naftalina; slue za proizvodnju vetakih organskih bojenih materija. nahija (arap. nahiya, tur. nahiye) okrug, srez; naija. nahname (nem. Nachnahme) pouzee, povuka, doplata; per nahnaepreporueno, sa pouzeem, na povuku, na doplatu. naci~.skraeni oblik izraza naiionalsoci-jalist. nacizam skraeni oblik izraza nacionalsocijalizam. nacija (lat. nasci roditi se, natio) narod, drutvena zajednica ljudi koji govore istim jezikom, koji su zajedniki proiveli politiki i kulturni razvoj i koji su proeti sveu o uzajamnoj pripadnosti i celovitosti u odnosu prema drugim kapijama. nacional (nlat. nationale) spisak svih ljudi koji se nalaze u sastavu neke vojne jedinice (sa podacima, za svakog ponaosob: ime, prezime, mesto roenja, godine, veroispo-vest itd.); obrazac (formular) sa linim podacima koji ispunjavaju studenti pri upisu na univerzitet; lini podaci o jednom oveku uopte; narodno obeleje, znaka, kokarda. nacionalan (nlat. nationalis) narodni, narodski, koji pripada nekom narodu, koji se tie jednog naroda, koji je svojstven jednom narodu, otaestven, zaviajan; nacionalni karakter skup svih onih osobina kojima se jedan narod naroito izdvaja od drugih naroda; nacionalna ekonomija narodna privreda, nauka kojoj je cilj si-stematsko prouavanje pojava i zakona privrednog ivota naroda. nacionalizam (fr. nationalisme) narodnja-tvo, rodoljublje; drutveno, politiko i kulturno delovanje sa nacionalnog stanovita koje se ispoljava u razliitim oblicima: 1. kao drutveno-politiki i kulturni pokret graanske klase u cilju buenja nacionalne svesti, osloboenja,

nacionalizacija

600

ujedinjenja i stvaranja nacionalne drave; 2. kao ideoloki i politiki izraz zatvaranja, samodovoljnosti i kulta sopstvene nacije kojeg karakterie ovini-stiki odnos (v. ovinizam) i potcenjivanje prava i vrednosti drugih nacija i nacionalnosti, narodni egoizam. nacionalizacija (fr. nationalisation) primanje u dravljanstvo, priroenje, pretapanje; podravljivanje, podravljenje, proglaavanje ega narodnom, tj. drutvenom, dravnom svojinom. nacionalizirati (fr. nationaliser) primiti (ili: primati) dravljanstvo, prirediti, priroavati, pretogdati pripadnika jednog u lana drugog naroda tako da se smatra sa ovim jedno; podraviti, po-dravljivati, proglasiti neto svojinom naroda. nacionalizovati (fr. nationaliser) v. nacionalizirati. nacionalist (fr. nationaliste) narodnjak, rodoljub, patriota; pl. narodnjaci, rodoljubi, pristalice politikih struja i stranaka koje poglavito vode rauna o interesima svoje zemlje i svoga naroda; v. ovinist. nacionalitet (fr. nationalite) narodnost, narodna osobenost, pripadnost jednom narodu; princip nacionaliteta naelo savremenog politikog shvatanja po kome svaki narod ima pravo da se samostalno opredeljuje i da, nezavisno od drugih drava, sam reava svoja ivotna pitanja. nacionalsocijalizam Hitlerov faistiki poredak u Nemakoj (19331945) i njegova ideologija. Nacionalsocijali-stika partija osnovana 1918, naglo uzela maha u godinama velike krize (1929 1933), koja je najjae pogodila Nemaku. U otrom klasnom sukobu, koji se razgarao, uspela je, poduprta krupnim kapitalom, da privue u svoje redove velike mase upropaene sitne buroazije a delom i proletarijat, sluei se demagokim parolama socijalizma", kontrole kapitala", nacionalizma". Pobedila i zbog oportunizma socijal-demokratije i sektatva nemake komunistike partije, koje nisu umele da iskoriste krizu kapitalizma u interesu radnike klase. Teror, guenje svega demokratskom i najagresiv-niji imperijalizam odlike su njene politike na vlasti. Pobedom nacional-socija-lizma (1933) finansijski kapital je reio krizu u svoju korist, ali u obliku razvijanja najteroristikije i najzverskije forme dravnog kapitalizma. Propovedajui svoju pseudonaunu, u stvari mizantropsku, teoriju o istoti germanske rase i golemaki nacionalizam, ovaj sistem je uspeo da zavede i opije znatan deo nemakog naroda i ideoloki ga pripremi za osvajaki rat. Za filozofsku podlogu svoje imperijalistike politike

hitlerovci su uzeli Nieovu misao: Slabi i netvorni neka uginu, a prvi znak nae milosti prema njima bie da im pomognemo da to pre dou do propasti". Izazvavi drugi svetski rat i pregaziv-i, u munjevitom naletu, gotovo celu Zapadnu Evropu, Jugoslaviju, Grku i veliki deo SSSR, Hitlerovi Nemci su primenji-vali Nieovu misao nemilosrdnim masov-nim ubijanjem i pljakanjem podjarmljenih naroda, ostvarujui tako svoj zloglasni ivotni prostor" (Lebensraum). Ovaj pakleni nasrtaj na oveanstvo izazvao je opravdan revolt celog naprednog i demo-kratskog sveta i udruio ga protiv Nemake i njenih saveznika, Italije i Japa-na, tzv. Osovine BerlinRimTokio". Rezultat ovoga revolta bio je potpun vojni, moralni i politiki poraz osovin-skih sila, iji je logian epilog bio Meunarodni vojni sud u Nirnbergu, koji je glavne voe nacionalsocijalizma osu-dio kao ratne zloince, na smrt; nacizam, hitlerizam; up. faizam. nadak (pere. naah, tur. nacak) eki; mala ubojna sekira. nadak-baba (tur.) svaalica, prznica. neartroza (gr. neos nov, arthron zglob) med. stvaranje novog zgloba, ali ne na pravom mestu. ne bis in idem (lat. ne bis in idem) prav. naelo u kaznenom pravu po kome se jedno lice ne moe osuivati dvaput za isto krivino delo. nebula (lat. nebula magla; oblak) nabula kornee (nlat. nebula corneae) med. mrlja u ronjai (oka), nefelijum; astr. mamina, neko nebesko telo gledano golim okom ili durbinom nalik na oblak. nebulist (lat. nebula) um. slikar oblaka. nebulistiki (lat.) maglovit, oblaan; mutan, nejasan; crtati nebulistiki crtati tako da se likovi i crte veoma nejasno naziru. nebuloza (lat. nebula) maglina u vasioni u kojoj se nalazi bezbroj zvezda; maglovi-tost, zamagljeno1, nejasnoa. nebulozan (lat. nebulosus) maglovit, oblaan, mutan; fig. maglovit, nejasan, nerazumljiv. nebulozitet (nlat. nebulositas) oblanost, natutenost; fig. natmurenost; maglovi-tost, nejasnost, nerazumljivost. nebuloznost (nlat. nebulositas) v. nebulozitet. nevra- (gr. neuron ivac) v. pod neura-. vevro- (gr. neuron ivac) v. pod neuro-. nevus (lat. naevus) med. mlade, made:. negando (lat. negando) odriui, odricanjem, putem odricanja. negativ (lat. negativus) u fotografiji: negativna slika, fotografske ploa na kojoj mesta gde je svetlost jae dejstvovala jae pocrne, mesta gde je slabije dejstvovala pocrne slabije, a mesta na koja nije nika-

601
ko dejstvovala ostanu sasvim providna (negativ se, u dal>em radu, mora fiksirati, tj. uiniti da svetlost na njega vie ne dejstvuje). negativa (fr. negative) gram. odrena reenica; odricanje, odrean stav, odreno miljenje; odrean odgovor, odrena izjava i DRnegativan (lat. negativus) odrean; log. negativan sud odrean sud (supr. afirmativan sud); negativan odgovor odrean, nepovoljan odgovor (supr. pozitivan odgovor); negativna veliina veliina sa znakom minus ( ); negativan zigznak minus ( ); negativni brojevi mat. brojevi ispod 0, sa znakom minus(); v. elektricitet negativan; supr. pozitivan. negativizam (lat. negativus) psih. strast za odricanjem, bolesna sklonost izvesnih duevno poremeenih lica da svemu proti-vree i da uivaju kad rade suprotno onome to treba. negativitet (nlat. negativitas) odrenost, protivan stav ili odnos. negativo (p. negativo) za vreme panske inkvizicije; jeretik"koji nije hteo pred inkvizitorskim sudom da prizna nita od onoga za ta je optuivan (ovakve jeretike inkvizicija je, posle temeljnog muenja, spaljivala na lomai kao nepo-pravljive grenike). negatorijska tuba (lat. actio negatoria, negativa) prav. tuba kojoj je cilj obesnaenje polaganja prava ili zahteva drugog nekog lica na stvarno pravo onoga koji podie tubu. negatron fiz. negativni elektron, elementarna estica negativnog elektriciteta. negatur (lat. negatur) odrie se, porie se, tvrdi se da neto nije; odbija se, ne prima se. nsgacija (lat. negatio) odricanje; gram. odrena re; supr. afirmacija; fih. Hegel: ,, . . . da se protivreno ne razreava u nulu, u apstraktno nita, nego u negaciju svog odreenog sadraja". Zakon negacije negacije kao jedan od triju zakona dijalekti-ke: jedinstvo protivrenosti i jedinstvo suprotnosti. Istina bia kao i niega jeste otuda jedinstvo oboga; ovo jedinstvo je nastajanje" (Hegel). neger (p., ital. negro, fr. negre, lat. niger) pripadnik crne rase, crnac. negirati (lat. negare) odricati, odrei; poricati, govoriti ili tvrditi da neto nije bilo ili da ne postoji. negligentan (lat. negligens) nemaran, neha-tan, aljkav, lakouman. negligencija (lat. negligentia) nemarnost, aljkavost, nehatnost, zanemarivanje. neglidjente (ital. negligente) muz. nemarno, nehatno, bez velike panje. neglie (fr. neglige) domaa haljina (nona ili jutarnja); u neglieu u domaoj haljini, neobuen propisno, nedoteran.

nekrograf

negosijabilan (fr. negociable) koji se moe prodati, koji se moe preneti na drugog (npr. menice, hartije od vrednosti i dr.). negosjater (fr. negociateur) posrednik, pregovara (naroito u politikim stvarima). negocijanizam (nlat. negotianismus) trgovaki duh. iegocijant (lat. negotians) trgovac, onaj koji trguje naveliko. negocijator (lat. negotiator) trgovac naveliko; naroito: trgovac novcem, bankar. negocijacija (lat. negotiatio) trgovaki posao, trgovina, trgovanje; pregovaranje, ugovaranje, posredovanje (naroito u politikim stvarima); prodaja menice kojoj jo nije dospeo rok plaanja, prodaja nedospe-le menice, prenoenje menice na drugog. negresa (fr. negresse) crnkinja. negreti (p. negretti) pl. vrsta panskih ovaca sa gustom i jakom vunom (nazvana po nekom grofu Negreti, koji je, kau, drao takve ovce). negrilo (p. negrillo, lat. niger crn) vrsta crnog holandskog burmuta. nsgrit (p.) pripadnik crne rase, crnac. negroid (lat. niger, p. negro, fr. negre, gr. efdos) pripadnik negroidnih naroda; ovek koji ima crnaka rasna obeleja. negroidan (pot. negro crnac, gr. eidos oblik, vid) slian crncu, kao crnac, poput crnca. negrofil (p., ital. negro crnac, gr. philos prijatelj, koji voli) prijatelj crnaca, onaj koji eli osloboenje crnaca od robovanja belcima. negus (etiop. negus) krunisani", titula abisinskog cara. negusa nagast (etiop.) ,,kralj kraljeva", zvanina titula abisinskog cara, potie jo iz IV veka, iz vremena kada su Abisinci primili hrianstvo. ne (fr. neige sneg) vunena tkanina poprskane belim takicama, tako da izgleda kao posuta snegom. nezologija (gr. nesos ostrvo, otok, logia) nauka o ostrvima (deo fizike geografije). neimar (arap. mi'mar, tur. mimar) graditelj, graevinski inenjer, arhitekt. nekacija (lat. pesage ubiti, necatio) ubijanje, usmrivanje. nekiomantija (gr. nekys le, manteia proricanje) v. nekromantija. nek-plus-ultra (lat. nec plus ultra) v. non-plus-ultra. nekro- (gr. nekros mrtav; le) predmetak u sloenicama sa znaenjem: mrtav; lepi, leinski. nekrobioza (gr. nekros, bios ivot) med. postepeno kvarenje, izumiranje ivih delova organskih tela, a da pri tom ti delovi ne prelaze u truljenje. nekrograf (gr. nekros, grapho piem) pisac istorije umrlih (ili: mrtvih).

nekrografija

602
neksum (od lat. nectere vezati) sklapanje zajma (u starom rimskom pravu); eks neksu (lat. eh nexu) van obaveze. neksus (lat. nexus) sveza, veza; pravni odnos, pravna obaveza; neksus kauzalis (lat. pe-xus causalis) uzrona veza, uzrona po-vezanost. nsktar (gr. nektar) mit. boansko pie, vino koje su, po verovanju starih Grka, pili olimpski bogovi; fig. odlino pie, osveavajue pie; uveno grko vino sa ostrva Skio od suvarka (polusuvog groa) bog. mednik, mednica (u cveu). nektarijum (gr. nektar, nlat. nectarium) bog. mednik, mednica (u cveu). nektarski (gr. nektareos) sladak i osveavajui kao nektar, boanski. nekton (gr. nektos koji pliva) u okeanogra-fiji: ivi svet koji samostalno pliva vodama; up. plankton, bentos. nelikvidan (lat. liquidus) koji ima aktivu veu od pasive, ali ne raspolae potreb-nom gotovinom da bi odgovorio svojim novanim obavezama; supr. likvidan. nel tempo (ital. nel tempo) muz. u tempu, u taktu. nematelmintes (gr. nema konac, nlat. nemathelminthes) pl. zool. v. nematoidi. nematoidi (gr. nema konac, nit, eidos vid, oblik) pl. zool. oble gliste. Nemeza (gr. Nemesis) mit. v. Nemezis. Nemezis (gr. Nemesis, peto dodelim, dosu-dim, dosuujem) mit. boanstvo u kome je oliena boanska pravinost, koja na-grauje dobro a kanjava zlo, naroito nepravde i nasilja uinjena iz obesti. nemejade (gr. ta Nemeia) pl. v. nemejske igre. Nemejske igre viteke utakmice starih Grka koje su se, u ast Zevsa, odravale u Nemeji svake tree godine. nemejski lav mit. ogromni lav koji je pusto-io okolinu argolidskog sela Nemeje sve dok Herkul nije uspeo da ga ubije. nemet (ma.) plemi, vlastelin. nemo (lat. peto, gen. neminis) niko; nemo judeks, nemo testis idoneus in proprija kauza (lat. nerno judex, peto testis idoneus in propria causa) prav. niko ne moe u sopstvenoj stvari, tj. gde je lino zainteresovan, biti ni pravi sudija ni svedok. nemolit (gr. nemos panjak, gaj, lug, lithos

nekrografija (gr. nekros, graphia pisanje) pisanje istorije mrtvih, istorija mrtvih. nekrodermitis (gr. nekros, erma koa) ned. zapaljenje koe spojeno sa truljenjem, ko-no izumiranje. nekroza (gr. nekrosis izumrlost) med. izumiranje delova tkiva kod ivih bia usled nedovoljne ishrane krvlju, dejstva raznih klica, opekotina, otrova i sl. nekrokaustija (gr. nekros, Kaio spaljujem) spaljivanje mrtvih. nekrolatrija (gr. pekgoz, latreia oboavanje, potovanje) potovanje mrtvih. nekrolog (gr. pekgoz, logos re, govor) lanak napisan povodom smrti nekoga tek umrlog pokojnika (sa podacima o njegovom ivotu, radu i zaslugama); spisak umrlih, itulja; zbirka ivotopisa umrlih. nekrologija (gr. nekros, logia) ivotopis pokojnika, zbirka ivotopisa pokojnika. nekromanija (gr. nekros, mania pomama, strast) v. nekrofilija. nekromant (gr. nekromantes) onaj koji priziva duhove da bi od njih doznao ono to je bilo i to e biti, volebnik, priziva duhova umrlih. nekromantija (gr. nekromantia) prizivanje duhova umrlih da bi se od njih doznalo ono to je bilo ili to e biti, voleb-nitvo. nekropola (gr. nekros, polis grad) v. nekropolis. nekropolis (gr.) grad mrtvih, podzemna grobnica, groblje; mesto gde su stari, naroito Grci i Egipani, sahranjivali mrtve. nekropompa (gr. nekros, pompe sveana povorka) pratnja mrtvaca, sprovod. nekropsija (gr. nekros, opsis vid, vienje, gledanje) v. nekroskopija. nekrosilija (gr. nekros, sylao pljakam) pljakanje mrtvaca. nekroskopija (gr. nekros, skopein posmatrati, gledati) pregled mrtvaca (ili: lea); nekropsija. nekrotizija (gr. nekros, thysis) ned. obamiranje, npr. nekog mesta u telu usled delovanja bacila. nekrotian (gr. nekros) ned. koji je u zapaljenju, izumro (naroito o kostima i hrskavicama). nekrotomija (gr. nekros, tome seenje, rezanje) prav. otvaranje lea da bi se mogao utvrditi uzrok smrti; ned. odstranjivanje izumrle kosti operativnim putem. nekrofag (gr. nekros, phagein derati) 30ol. strvoder. nekrofilija (gr. nekros, philein voleti, philia sklonost, naklonost) sklonost vrenju nemoralnih, naroito seksualnih postupaka sa umrlim, obljuba mrtvaca, mrtvoskrnavljenje; nekromanija. nekrofobija (gr. nekros, phobos strah) strah od mrtvaca, strah od lea.

kamen) min. v. dendrit.

nemoralije (lat. nemoralia) pl. umske, dubravske sveanosti kod starih Grka i Rimljana. nemorozan (lat. nemorosus) umovit, bogat umom; sa gustim drveem. nemoroze (lat. nemorosae) pl. bot. umske biljke, biljke koje rastu po umama. venija (lat. nenia) naricaljka, alopojka, tubalica (koju su, kod starih Rimljana, na pogrebima pevale naroite ene slavei pokojnika); uspavanka. veo- (gr. neos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: nov, novo.

neovitalizam

603

neoplatovizam dvoboj, kiobran, kolodvor, olovka, palidrvce, znatieljan itd. neologija (gr. neos, logia izgovaranje, govor) upotreba starih rei u novom znaenju, pravljenje novih rei, novotvorina, kovanica. veologistiki (gr. neos, logos re, govor) pr. sklon uvoenju novotarija i novotvorina, naroito u jeziku i stvarima vere; novostvoren, novoskovan. neomaltuzijanizam Soc. v. pod maltuzijani-zam. neomicin (gr. neon novo, mykes gljiva) hen. antibiotik izolovan 1949. iz gljivice Streptomyces fradiae; deluje protiv bacila tuberkuloze i crvenih bakterija. neomutacija (gr. neos, lat. mutatio promena) biol. nasledna promena kod ivih bia usled pojave nekog novog naslednog i-nioca. veov (gr. neon novo) hen. elemenat, spada u plemenite gasove zato to se ne spaja sa drugim elementima, ima ga u vazduhu, atomska masa 20,183 redni broj 10, znak Ne. neonacizam (gr. neos, nacizamoc nacionalsocijalizam) naziv za krajnje reakcionar-na strujanja u Zapadno] Nemakoj koja tee vaskrsavanju nacionalsocijalisti-kog, tj. nacionalfaistikog pokreta. veonomisti (gr. neos, nomos zakon) pl. pristalice nekog novog zakona. ieopagavizam (gr. neos, lat. paganus seljak) novo neznabotvo, pokuaj da se stara neznaboake verovanja obnove i da zamene hriansku religiju; up. paganizam. neopedagog (gr. neos, paidagogos) onaj koji se, kao vaspita, slui novim vaspitnim metodama. neopitagorejizam fil. obnova i, pod uticajem istonjake religije, modifikacija pitagorejizma, spojenog sa elementima raznih grkih filozofema, koja predstavlja teozofsku spekulaciju. neoplazma (gr. nos, plasma tvorevina) med. normalno ili bolesno nagomilavanje novih tkiva u telu, novo tkivo, novoraslica, izraslica, izrataj. neoplastija (gr. neos, plassein uobliiti, obrazovati) ied. obnova povreenih ili izgubljenih delova tela prirodnim putem, novorastenje. neoplasticizam (gr. neos nov, plasso uobliavam, obrazujem) slik. jedan od pravaca apstraktnog slikarstva u kojem preovla-uju geometrijski elementi. neoplatonizam fil. stapanje Platonovih, Aristotelovih, stojikih i dr. uenja sa istonjakim religiozno-spekulativnim elementima, u jedan jedinstven pogled na svet, uz jaku primesu mistikih i teozof-skih crta; posle propasti antike kulture, neoplatonizam je imao jakog uticaja na izgradnju hrianske filozofije.

neovitalizam (gr. neos, lat. vitalis ivot-ni) fil. moderni oblik vitalizma, spajanje mehanikog pogleda na svet sa vitali-zmom. veogen (gr. neos, gen- koren od gignesthai postati, nastati) kol. mlai odeljak terci-jarnog perioda u razvitku Zemljine kore; deli se na dva pododeljka: pliocen i miocen. veograf (gr. neos, grapho piem) pisac koji se ne dri propisanog pravopisa, novotar u pisanju. neografizam (gr.) strast za uvoenjem novotarija u pisanju, naroito u pravopisu. geografije (gr. neos, graphia pisanje) nov nain pisanja, odstupanje od propisanog pravopisa. neogrek (gr. neos, fr. neo-grec) stil koji je teio da razvije klasicizamdo bogatijih grkih umetnikih oblika; naroito cvetao za Napoleone . veodarvivizam evolucionistika teorija nemakog biologa A. Vajsmana (Weismann August, 18341914) u kojoj je Darvinov princip prirodnog odabiranja proiren i na procese u samom organizmu. neodim (gr. neos nov, didymos dvojni, dvostruk) hem. elemenat iz grupe retkih zemalja; atomska masa 144,27; hem. znak Nd; mineral ukastobele boje. veozoik (gr. neos, zoon ivotinja) kol. v. kenozojski period. neoimvresvonizam (gr. neos, lat. impressio utisak) slik. v. poeitilizam. ' neokantijanizam filozofski pravac koji se, sredinom prolog veka, javio u Nemakoj, kao reakcija na spekulativni ideali-zam Fihteov, elingov i Hegelov, i koji je istakao kao polaznu taku vraanje Kantu p njegovoj kritikoj filozofiji. neoklasicizam (gr. neos, lat. classis) knjievni pravac na Zapadu, od 1905. god., koji, oslanjajui se na klasinu knjievnost, naroitu vanost polae na to vee savrenstvo oblika. neolitik (gr. neos, lithos kamen) kol. mlae kameno doba, doba glaanog kamena (trajalo u Evropi od 100003000. god. pre n.e.), kada su ljudi upotrebljavali kamen za svoje potrebe (oruje, orue, zidanje i dr.), podizali gradove, naselja i bavili se ve zemljoradnjom i stoarstvom. nvolitski (gr. neos, lithos kamen) kol. koji pripada novijem, mlaem kamenom dobu; neolitik. neolog (gr. neos, logos re, govor) onaj koji unosi novotarije u neko starije uenje; naroito: onaj koji uvodi nove rei i konstrukcije u jezik. neolognzam (gr. neos, logos re, govor) novina u nekom starom uenju ili religiji, novotvorina; strast za uvoenjem novotvorina; gram. nova re napravljena po ugledu na strane jezike, kovanica, stara re s novim znaenjem, npr. brzojav, vodovod,

neopren

604

neranda
oaskih krugova, poglavito u Italiji i Nemakoj, koji tei oivljavanju bive faistike vladavine. neofilolog (gr. neos, philos, logos) poznavalac i istraiva novijih jezika i knjievnosti, naroito slovenskih, roman-skih i germanskih. neofobija (gr. neos, phobos strah) strah (ili: zaziranje) od uvoenja novotarija. neohegelijanizam fil. pravac u modernoj filozofiji koji, oslanjajui se na nemakog filozofa Hegela, razvija dalje njegove misli. neohumanizam prosvetiteljski pokret 18. veka u Nemakoj kojem je ideal bio ostvarenje harmoninog oveka po uzoru na stare Grke. nepentes (gr. nepenthes) med. sredstvo za ublaavanje bolova; sredstvo za osveavanje i razvedravanje, razbibriga; bog. vrsta bubojedih biljaka iz tropske Azije i Australije, iji su listovi u vidu kan-tica. neper fiz. jedinica za merenje akustinih i elektrinih vibracija; skr. N (naziv po kotskom matematiaru Donu Neperu, 15501617); up. bel.

neopren sintetiki kauuk dobiven polimerizacijom hlorbutadijena. neopurizam (gr. neos nov, lat. purus ist) liitv. jeziko istunstvo koje se osea kod nekih savremenih jezikih strunjaka. neorama (gr. neos, orama pogled, prizor) kombinacija panorame i diorame, aparat koji prikazuje sliku unutranjosti neke graevine, hrama i sl. neorganska hemija v. anorganska hemija (pod anorganski). neorealizam (gr. neos nov, lat. realis stvaran) 1. umetniki pravac, nastao najpre u italijanskoj umetnosti posle drugog svetskog rata, iji su predstavnici, suprotno subjektivnim ekspresionistima, teili za realnim prikazivanjem sveta; 2. fil. jedan od pravaca u savremeno] idea-listikoj filozofiji, iji predstavnici smatraju da su oseaji (oseti) osnovni, odnosno jedini elementi sveta. neoromantizam v. neoromantika. neoromantika (gr. neos, fr. romantique) pravac u novijoj knjievnosti koji se javio oko 1890. kao suprotnost naturali-zmuk pozitivizmu. neosalvarzan med. spoj salvarzana sa formaldehidnatrijumsulfoksilatom, slui kao lek protiv sifilisa i drugih spiro-hetnih oboljenja. neoslavizam noviji pravac panslavizma, kome je cilj da sve Slovene ujedini, ostavljajui^svakom slovenskom plemenu i narodu to puniju samostalnost; ova ideja uzela je naroito maha posle 1908, kada je AustroUgarska nasilno i iznenadno anektirala Bosnu i Hercegovinu. neosocijalizam (gr. neos, lat. socius drug) pokuaj nekih francuskih socijaliste (Renodela i Markea) da stvore oportunistiku struju u socijalistikom pokretu, stvaranjem nekog dravnog socijalizma (kombinacija sa faizmom). neospinozizam filozofski pravdi kojima slui kao polazna taka Spinozina filozofija, naroito njegov monistiki pogled na svet. neosholastika (gr. neos nov, schole kola) pokret, nastao sredinom XIX v., u okviru katolicizma, za oivljavanje srednjovekovne sholastike; pokret se esto naziva i neotomizam, zbog naslanjanja na uenje sholastiara Tome Akvinskog. neotenija (gr. neos nov, tenem produiti) biol. sposobnost ivih bia da se raz-mnoavaju i pre nego to se razviju. neoterizam (gr. neoterizo novotarim, uvo-dim novine) tenja za novim, ljubav prema novotarstvu; upotreba novih rei i konstrukcija. neoterian (gr. neoterikos mladalaki) novovrstan, koji je po novom uskusu, koji tei za novim. neofaizam (gr. neos nov, lat. fascus sveanj, snop) pokret reakcionarnih bur-

Neperov broj v. pod E. e.

nepotizam (lat. nepos, nepotis neak) povlaivanje roaka u davanju poloaja i zvanja na raun drugih zaslunijih ljudi koji bi, s obzirom na svoje zasluge i sposobnosti, trebalo da imaju prvenstvo; uvlaenje roaka na unosne i uticajne poloaje; prvobitno: uticaj papinih roaka na dravne poslove. Neptun (lat. Neptunus) l. kit. bog mora kod starih Rimljana (kod Grka Posejdon); 2. astr. planeta u naem sunanom sistemu iza Urana. neptunizam kol. shvatanje nekih teologa, tzv. neptunista, iio kome je Zemljina kora, u svom sadanjem obliku, postala uticajem vode (supr. vulkanizam, po kojem je vatra jedini uzrok sadanjeg oblika Zemljine kore, i plutonizam, shvatanje po kojem je unutranja toplota Zemlje uticala na stvaranje oblika njene kore). neptunij(um) (lat. Neptunus) hem. radioakti-van element (transuran), redni broj 93, znak Np; u prirodi ne postoji, nego dobiven vetakim putem 194344, kada je prirodni uran bio bombardovan neutroni-ma; raspadajui se radioaktivno, on se pretvara u drugi transuranski hem. element plutonijum. neptunisti geol. pristalice neptunizma. Nentunov .. . (lat. Neptunius) Neptunov pojas med. mokar oblog oko tela, preko kojeg se stavlja vunena tkanine; Neptunova pota davanje vesti u staklenim bocama koje se, u sluaju opasnih nepogoda na moru, putaju u more. neranda (pere.) v. naranda.

nerv

605

neto-registar-tona

nerv (lat. nervus, gr. neuron) znat. ivac; nervni sistem ivani pribor; fig. snaga, mo, jaina; ivac, dua, glavni pokreta neega, npr. nerv drutva =dua, stub drutva; nervus probandi (lat. nervus probandi) log. glavni osnov dokazivanje. nervatura (nlat. nervatura) bog. v. nervacija. nervacija (nlat. nervatio) bog. rebra, ilice na listu, lisna rebra. nerviva (nlat. nervina) pl. med. sredstva za pojaanje i umirenje ivaca. vervirati (lat. nervus ivac) razdraiti, razdraivati, uzrujati, uzrujavati. nervna supstancija fiziol. tvar (materija) od koje se sastoje ivci. nervni sistem fiziol. v. nerv. vervoza (lat. nervus ivac) ned. bolest ivaca, slabost ivaca; razdraljivost, uzbu-dljivost. nervozan (lat. nervosus) koji se tie ivaca, ivani; danas obino u znaenju: ivano oboleo, razdral>iv, lako uzbudl>iv, oslabelih ivaca. nervozitet (nlat. nervositas) v. nervoza. nervus probandi (lat. nervus probandi) log. v. pod nerv. nervus rerum (lat. nervus rerum ivac stvari) glavna stvar, ono to je stvarni, bitni osnov neega. Nerej (gr. Nereus) mit. sin Okeanov i Gejin, mu Daridin, bog mora i otac pedeset keri (nerejida) koji stanuje s njima u dubinama mora. nerejide (gr. Nereides) pl. 1. mit. keri Nerejeve, morske nimfe (meu kojima su najpoznatije: Tetida, Kalipso i Amfi-trita). nerejide (gr. nereides) 2. zool. morske ivotinje iz porodice glista ekinjara. ne recipijatur (lat. ne recipiatur) prav. ne prima se, odbija se. nero antiko (ital. nero antico) crni egipatski mramor. neroli (ital., fr. neroli) eterino ul>e od pomorandinog cveta, veoma jakog i prijatnog mirisa. Neron (lat. Nero) zloglasni rimski car (54 68. god. n. e.) uven sa svoje svireposti i strahovitog gonjenja hriana koje je optuivao da su zapalili Rim (64. god.), ubica svoje matere, ene i mnogih drugih uglednih Rimljana; otuda: svaki svirep i krvoloan gospodar i vladalac. neronski (lat. Neroneus) svirep i okrutan kao Neron. ners (eng. nurse) dojkinja, dadilja, vaspita-ica, uvarica. nerterologija (gr. nerteros, enepteros donji, logia) nauka o telima koja se nalaze pod zemljom. nerteromorfija (gr. nerteros donji, morphe oblik) stvaranje podzemnih tela i oblika. nerc (nem. Nertz, Nortz) zool. vrsta male vidre severnih zemalja; krzno te ivotinje.

neseser (lat. necessarius, fr. necessaire) ono to je nuno, potrebno; naroito: putnika kutija ili torba sa onim to je oveku najpotrebnije (pribor za toaletu); alatsko sandue, torba sa alatom; najpotrebniji lekarski instrumenti. iestijatrija (gr. nesteia poenje, iatreia leenje) med. leenje gladovanjem. Nestor (gr. Nestor) mig. sin Nelejev, kralj u Pilu, uven sa svoje mudrosti i velikog iskustva; u dubokoj starosti uestvovao u Trojanskom ratu i svima sluio kao odlian savetodavac; otuda: mudar, iskusan i astan starac, najstariji i najiskusniji meu sebi ravnima. nestorijanizam teol. uenje carigradskog patrijarha Nestorija, koje je hrianska crkva proglasila i osudila kao jereti-ko; v. nestorijanci. nestorijanci pristalice carigradskog patrijarha Nestorija koji je 431. god., zbog svog uenja o dvema odvojenim prirodama Isusa Hrista, boanskoj i oveanskoj, kao jeretik svrgnut sa svog poloaja i proteran. nestoterapija (gr. nesteia poelje, therapeia leenje) med. v. nestijatrija. nescijencija (nlat. nescientia) neznanje. nescio (lat. nescio) ne znam. nescire (lat. nescire) ne znati; a nescire ad non ese (lat. a nescire ad pop esse) log. nepravilno zakljuivanje iz neznanja o nepostojanju", tj. misliti da se neto zna a u stvari to ne znati, pa na osnovu takvog neznanja zakljuivati da to neto ne postoji. net (nem. nett, fr. net, ital. netto) l. lep, zgodan, pristao, doteran. net (eng. net) 2. mrea, naroito mrea kod tenisa koja stoji izmeu igraa protivnika. ietivz (eng. natives) pl. oni koji su se rodili u Americi, roeni Amerikanci; lanovi politike stranke u Sjedinjenim Amerikim Dravama koja se organizovala u cilju odbrane prava prvenstva roenih Amerikanaca u odnosu prema strancima i doseljenicima, i koja trai da se rok za naturalizovanje produi od 7 godina na 21 godinu. nego (ital. netto) trg. izraz, u obiaju od poetka HUD veka, koji oznaava istu teinu (neto-teina) neke robe, tj. kad se odbije od ukupne bruto-teine ono u emu roba stoji (dak, bure, sanduk i dr.), ili ist prihod (neto-prihod) od nekog posla, tj. kad se odbije iznos svih rashoda itd. neto-investicije (ital. netto isto lat. investitio) ekon. celokupne drutvena ula-ganja iz narodnog dohotke. neto-regastar-tona (eng.) mera za zapreminu i nosivost broda (korisni prostor); skr. nrt.

neto tara

606

neurospazme

nego tara (ital. netto tara) trg. odbitak stvarne, a ne priblino teine onoga u emu roba stoji, npr. daka, bureta, sanduka i dr. neuma (gr. neuma mig, znak) znaci za be-leenje nota u srednjem veku; nisu odrei-vale apsolutnu visinu tonova, nego melo-dijsko kretanje; u pravoslavnoj i katolikoj crkvenoj muzici zadrale su se dugo posle uvoenja notnog sistema. neur- (gr. neuron ivac) predmetak u slo-enicama sa znaenjem: ivac, koji se tie ivaca, ivani. neuralgija (gr. neuron, algos bol) ned. bolest ivaca koja se, u nastupima, pojavljuje u odreenom delu tela, a nije izazvana nekim vidljivim anatomskim promenama; pr. neuralgian. neurastenija (gr. neuron, astheneia slabost) med. slabost ivaca. neurastenik (gr. neuron, asthenikos slabunjav) med. onaj koji pati od slabosti ivaca. neurastenini (gr. neuron, astheneia slabost) med. koji pati od slabosti ivaca, ivano oboleo. neurastian (gr. neuron) med. v. neurastenian. neureksereza (gr. neuron, exa'resis vaenje) operativne odstranjenje obolelog ivca. neurektomija (gr. neuron, ek iz, tome ceenje, rezanje) med. delimino isecanje jednog ivca. neuri- (gr. neuron) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: ivac, koji se tie ivaca, ivani. neurilema (gr. neuron, eilyma omot, obvoj) alat. v. neurilima. neurilima (gr.) inat. ivana opna, iva-nica, vanova opna; pogreno: neurilema, neurolema. neurin (gr. neuron) med. veoma otrovan proizvod koji dolazi usled truljenja leeva. neurit (gr. neuron ivac, nerv) anat. ivano vlakno. neuritikum (gr. neuron, nlat. neuriticum) med. sredstvo za leenje i ojaavanje ivaca. neuritis (gr. neuron) med. zapaljenje ivaca. neuritian (gr.) med. koji se tie (ili: dolazi od) zapaljenja ivaca; koji utie na ivce, koji jaa ivce. neuro- (gr. neuron) predmetak u-sloenica-ma sa znaenjem: ivac, koji se tie ivaca, ivani. neurobat (gr. neuron, baino koraam, idem) igra na konopcu. neuroblasti (gr. neuron, blastos klica, izdanak) pl. anat. elije koje stvaraju ivce, elije ivorodnice. neurovegetativan (gr. neuron ivac, lat. vegetus) koji pripada vegetativnom nerv-nom sistemu. neurogamija (gr. neuron, gamos brak) spajanje ivane delatnosti=ivotinjski magnetizam.

nefograf (gr. nephos oblak, grapho piem) naroita vrsta fotografskog aparata za snimanje oblaka. neurografija (gr. neuron, graphia opis) opisivanje ivaca. neurodinija (gr. neuron, odyne bol) med. bolest ivaca, neuralgija. neuroza (gr. neuron) med. nervoza. neurolema (gr. neuron, eilyma omot, obvoj) anat. v. neurilima. neuroleptici (gr. neuron ivac, lepsis hvatanje) med. sredstva za umirivanje ivaca. neurolog (gr. neuron, logos re, odnos) naunik, biolog koji se bavi prouavanjem ivaca; lekar strunjak za ivane bolesti. neurologija (gr. neuron, logia) nauka koja prouava ivce. neurom (gr. neuron) med. ivani izrataj, ivanik. neuroma (gr. neuron) med. v. neuron. neuromalacija (gr. neuron, malakia mekoa) med. omekanja ivaca. neuron (gr. neuron) anatomska i fiziolo-ka jedinica ivanog sistema, osnovni element ivanog (ili: nervnog) tkiva, nervna elija, ivana elija. neuronal (gr. neuron) med. lek za umirenje ivaca i uspavljivanje. neuroparaliza (gr. neuron, paralysis, uze-tost) med. uzetost ivaca. neuropat (gr. neuron, pathos bolest) med. onaj koji pati od ivanih bolesti. neuropatija (gr. neuron, pathos bolest) med. bolest ivaca. neuropatolog (gr. neuron ivac, pathos bolest, logos re, govor) med. lekar specijalist za neuropatologiju. neuropatologija (gr. neuron, pathos, logia) med. nauka o ivanim bolestima; poznavanje ivanih bolesti. neuropira (gr. neuron, pur vatra) med. ivana groznica. neuropsihijatrija (gr. neuron ivac, psy-che dua, iatreia leenje) nauka koja obuhvata neurologiju (nauku o nervnim obo-ljenjima) i psihijatriju (nauku o psihi-kim oboljenjima). neuropeihoze (gr. neuron, psyche) pl. med. ivano-duevne bolesti koje se javljaju bez anatomskih promena. neuroptera (gr. neuron, pteron krilo) pl. zool. mreokrilci, kukci sa etiri prozirna i mreaste krila. neuroretinitis (gr. neuron, nlat. retinitis zapaljenje mrenjae) med. zapaljenje vidnog ivca i mrenjae. neuroskop (gr. neuron, skopeo gledam) aparat za ispitivanje i merenje karaktera i talenta (pronalazak ukrajinskog lekara dr Viskija). neurospazme (gr. neuron sila, vrpca, spasmos gr) pl. lutke koje se kreu pomou ice ili konca; marionete.

neurostenija

607

nefrit

neurostenija (gr. neuron, sthenos jaina, snaga) med. odvie velika ivana delatnost. neurotikum (gr. neuron, nlat. neuroticum) med. v. neuritikum. neurotian (gr. neuron) ivani, koji se tie ivaca; koji dolazi kao posledica oboljenja ivaca. neurotomija (gr. neuron, tome seenje, rezanje) med. seenje, prerez ivaca. neurotonija (gr. neuron, teino zateem) med. zatezanje ivaca. neurofibrili (gr. neuron ivac, lat. fibrilla) vlakanca ivanog sistema. neurohirurgija (gr. neuron, cheir ruka, eg-gon rad) med. leenje hirurkim putem bolesti ivanog porekla, kao i raznih oboljenja mozga i modane (deo moderne medicine). neutra (lat. neutra) pl. gram. v. neutrum. neutralac v. neutralist. neutralan (lat. neutralis) nepristrasan, koji ne pripada ni jednoj stran(c)i, koji ne uestvuje u ratu; gram. ni mukog ni enskog roda, srednjeg roda; hen. koji ne reagu-je ni kiselo ni alkalno; neutralne drave drave kojima je, iz meunarodnih razloga, zajemena neutralnost, npr. vajcarska; fiz. neutralna zona magnata onaj deo magneta koji ne pokazuje magnetno dejstvo; bez + ili naboja. neutralizam (lat. neutralis) nepripadanje nijednoj odreenoj religiji ili nijednom filozofskom pravcu, slobodno miljenje. neutralizanpija (nlat. neutralisantia) pl. med. sredstva za uklanjanje kiseline u elucu. neutralizacija (nlat. neutralisatio) dovoenja u stanje nepripadanja nijednoj strani, izjednaenje suprotnih stanja, potiranje, otklanjanje dejstva, injenje nekodljivim; hem. zasiavanje, spajanje kiseline sa ba-zom u so, u kojoj su izgubljena svojstva i kiseline i baze. neutralizovati (nlat. neutralisare) uiniti neutralnim, dovesti u stanje nepripadanja nijednoj strani, uiniti bezuticajnim, otkloniti uticaje neke radnje ili stvari, osujetiti; hen. jednu kiselinu sa bazom ili neku bazu sa kiselinom tako pomeati da ta meavina vie nije ni kisela ni alkalna, nego neutralna. neutralizirati (nlat. neutralisare) v. neutralizovati. neutralisati (nlat. neutralisare) v. neutralizovati. neutralist (lat. neutralis) neopredeljen ovek, onaj koji ne zastupa nijednu od sukob-ljenih strana, onaj koji ne pripada nijednoj religiji ili nijednom filozofskom pravcu, slobodni mislilac; nepristra-stan posmatra. neutralitet (nlat. neutralis) nepristrasnost, nepripadanje ni jednoj strani, nemeanje u raspre i sporove drugih; oruani neutralitet ako se jedna drava naoruava

da bi po svaku cenu mogla odrati i odbraniti svoj neutralitet. neutralnost (lat. neutralis) v. neutralitet. neutrino (lat. neutrum nijedno od oboga) fiz. neutralna materijalna estica manje mase od mase neutrona. neutron (lat.) fiz. materijalna praestica (Chadwick) koja se javlja u zracima i koja je bez naboja (v. elektrini elementarni kvantum) mase vee od mase protona; pored jednake mase sa masom vodoninog atoma, razlikuje se od neutralnih vodoninih atoma mnogo manjom zapreminom, ime se objanjava jaka prodirna mo njihova; up. neutrino. neutrofili (lat. neutrum, gr. philos koji voli) pl. med. bela krvna zrnca koja primaju neutralne boje. neutrum (lat. neutrum) nijedno od obadvoga; gram. srednji rod kod imenica, zamenica, prideva i brojeva; re srednjega roda (pl. neutra); verbum neutrum (lat. verbum neutrum) neprelazni glagol. iefelijum (gr. nephele, nlat. nephelium) med. v. nefelion. nefelinit (gr. nephele oblak, magla) min. bazaltni eruptivni kamen, sastoji se od augita, magnetnog gvoa i nefelina. nefelion (gr. nephelion oblai, maglica) med. maglica, oblai u ronjai (oka) i u mokrai; bela pega na noktima. nefsloidan (gr. nephele oblak, magla, eidos vid, oblik) oblaan, maglovit, mutan, sumoran. nefelologija (gr. nephele, logia) nauka o postajanju oblaka. nefeloformetar (gr. nephele, phoreo nosim, odnosim, metron mera, merilo) aparat za merenje oblanosti i kretanja oblaka. nefograf (gr. nephos oblak, grapho piem) naroita vrsta fotografskog aparata za snimanje oblaka. nefologija (gr. nephos oblak, logos re, govor) nauka koja prouava oblake. nefometar (gr. ne^os, metron mera) instrument kojim se odreuje pravac i brzina kretanja oblaka. nefoskop (gr. nephos, skopeo gledam) v. nefometar. nefralgija (gr. nephros bubreg, algos bol) med. bol u bubrezima. nefratonija (gr. nefros bubreg, reino zate-em) med. uzetost bubrega, slabost bubrega. nefrektomija (gr. nephros, ektome isecanje) med. vaenje bubrega, celoga ili samo jednog njegovog dela, operativnim putem. nefridije (gr. nephros bubreg) alat. mokra-ni organi. nefridij(um) (gr. nephros, nlat. nephri-dium) med. bubrena mast. nefrit (gr. nephrites bubreast) min. ,,bu-breni kamen", mineral koji se upotrebljava za pravljenje peata, balaka na maevima, a u preistorijskom dobu od njega su izraivali kamene sekire.

nefritika

608

nigromant

nefritika (gr. nephros, nlat. nephrotoca) pl. med. sredstva protiv stvaranja kamena u bubrezima. nefritis (gr. nephrites) med. zapaljenje bubrega. nefritian (gr. nephros bubreg) bubreni; nefritian bol bol u bubrezima; nefri-tina sredstva sredstva protiv bolova od kamena u bubrezima. nefro- (gr. nephros) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: bubreg, u vezi sa bubre-gom, bubreni. nefrografija (gr. nephros, graphia opis) med. opisivanje bubrega. nefrodian (gr. nephros, eidos vid, oblik) bubreast, slian bubregu. nefroza (gr. nephros, nysos bolest) med. bolest bubrega, oboljenje bubrega. nefrolitijaza (gr. nephros, lithos kamen) med. bolesno stanje usled kamena u bubregu, u bubrenoj karlici, usled taloenja sastojaka inae normalno rastvorenih u mokrai (mokrana kiselina, oksalna kiselina, fosfa^ti). nefrolog (gr. nephros, logos govor, re) med. lekar koji se bavi prouavanjem i leenjem bubrega. nefrologija (gr. nephros, logia) nauka o bubrezima i njihovim radnjama, funkcija-ma, prouavanje bubrega, poznavanje bubrega. nefron (gr. nephros) znat. osnovna anatom-ska i funkcionalna jedinica bubrega. nefropatija (gr. nephros, pathos bolest) med. opti naziv za sve bolesti bubrega. nefropeksija (gr. nephros, pexis privrena) med. v. nefrorafija. nefropijelitis (gr. nefros, puelos valov, korito) med. zapaljenje bubrenog levka ili bubrene karlice. nefropioza (gr. nephros, pyosis gnojenje) med. gnojenje bubrega. nefroragija (gr. nephros, pag- koren od pagregnymi prskam, pucam) med. krvarenje bubrega. nefrorafija (gr. nephros, raphe av) med. operativne privrivanje (ili: prii-vanje) bubrega; nefropeksija. nefroskleroza (gr. nephros, skleros) med. bolest bubrega, prouzrokovana patolo-kim promenama na bubrenim arterijama. nefrotomija (gr. nephros, tome seenje, rezanje) med. vaenje kamena iz bubrega operativnim putem. nefroftizis (gr. nephros, phtisis suica) med. tuberkuloza bubrega. nec (nem. Netz) mrea; prea. necesitet (lat. necessitas) nunost, nuda, potreba. necssitirati (nlat. necessitare) primorati, primoravati, prisiljavati, prisiliti, prinuditi, prinuivati, naterati, nag-nati.

neerel silekn (eng. natural selection) biol. prirodno odabiranje u borbi za opstanak (po uenju Darvinovom). Nibelungenlid (nem. Nebelungenlied) Nibelunka pesma, najznaajniji nemaki srednjovekovni junaki ep, koji potie s poetka H v. od nepoznatog pesnika; obrauje mitoloke motive o Sigfridu, Brunhildi i Krimhildi, i bajke o propasti Burgunda na Atilinom dvoru. Nibelunzi (nem. Nibelungen) pl. u nemakoj mitologiji: pleme patuljaka, sopstvenika tzv. nibelunkog blaga. nivelacija (fr. niveler ravnati, izravnati) 1. izravnavanje, izjednaavanje, doterivanje neega u vodoravan poloaj; uklanjanje razlika izmeu neega; 2. me-renje visinske razlike raznih taaka na Zemlji pomou naroite sprave, nivelira. niveleta (fr. nivelette) kretati ravnomer, ravnjaa, libela. nivelir (fr. niveler) sprava za odreivanje razlike u visini raznih taaka zemljine povrine. niveliranje (fr. niveler) merenje ravnjaom (ili: ravnomerom, libelom); odreivanje razlike u visini izmeu raznih taaka Zemljine povrine; izravnavanje; porav-navanje; fig. uklanjanje razlike izmeu ega, izravnavanje, izjednaavanje, nivel-man. nivelirati (fr.) odrediti (ili: odreivati) razlike u visini izmeu raznih taaka Zemljine povrine; meriti ravnjaom (ili: ravnomerom, libelom); uvodoravni-ti, napraviti vodoravnim, izravniti, po-ravniti, sravniti; fig. otkloniti razlike, izjednaiti, izravnati. nivelisanje (fr.) v. niveliranje. nivelisati (fr.) v. nivelirati. nivelisa (fr. niveleur) onaj koji meri libelom, mera; izjednailac. nivelman (fr. nivellement) v. niveliranje. nivo (fr. niveau, lat. libella) vodoravna povrina, vodoravan, razina; morska povrina, povrina mora (morski nivo); ravnjaa, ravnomer, libela; fig. stepen visine ega, npr. obrazovanosti, kulture itd.; biti ispod nivoa biti ispod prosenosti. nivoz (fr. nivose, lat. nix, nivis sneg) sne-ni mesec", etvrti mesec u nekadanjem francuskom republikanskom kalendaru (od 21. HP do 19. I). nivoski (fr. niveau) pr. koji se tie nivoa; nivoska povrina = ekvipotencijalna povrina povrina u elektrinom ili magnetnom polju koja stoji upravio na pravac linija sile. niger (lat. niger) crn. nigrescentan (lat. nigrescens) koji crni, prelazi u crno, crnkast, nacrn. nigromant (lat. niger, crn, gr. mantis prorok) maioniar, arobnjak, onaj koji vra-a i prorie pomou zlih duhova.

nigromantija

609

nimfa

nigromantija (lat. niger, gr. manteia proricanje) tobonja crna vetina, gatanje i proricanje sudbine pomou zlih duhova. nigror (lat. nigror) med. crna ili modro siva pega na koi. nidifikacija (nlat. nidificatio) zool. pravljenje gnezda. nidologija (lat. nidus gnezdo, gr. logia) nauka o gnezdima. nidor (lat. nidor) para, miris, vonja od izgorelih ivotinjskih tela; med. miris na trulo (kod podrigivanja). nidorozav (nlat. nidorosus) koji se osea na trulo, na muak, trulean. nizam (arap.) red, pravilo, pravilnost, uredba; redovni turski vojnik; titula nekih vladalaca vazala u Indiji. nijansa (fr. nuance, lat. nubes oblak) postupak prelaz, postupno prelivanje boja, sen-enje bojama; fig. fina i neosetne razlika, jedva primetan prelaz iz jednoga u drugo; muz. prelaz; gram. finoa jezika, tananost izraza, tanina, utananost. nijansiran (fr. nuance) izraen (ili: izraen) u nijansama, u finim prelazi-ma, predstavljen u taninama, utanan. nijansirati (fr. nuancer) praviti postupke prelaze u bojama, udesiti (ili: udeavati) boje meanjem, seniti; fig. praviti ili iznositi utanane i postupke razlike. nijelirati (ital. niellare) na zlatnim i srebrnim ploama urezivati ukrase pa ih onda ispunjavati crnim emajlom; up. ni-jelo. nijelo (ital. niello, lat. nigellus) tamna masa spravljena od zajedno istopljenog srebra, bakra, olova, sumpora i boraksa; slui za ispunjavanje graviranih ukrasa na zlatnim i srebrnim ploama, crni emajl. Nikejski sabor crkveni sabor koji je sazvao, 325, u vitinijskom gradu Nikeji, Konstan-tin Veliki radi reavanja arijanskih raspri. Na njemu je arijanizamproglaen za jeres i donesen tzv. nikejski simbol vere (koga se i danas dre sve hrianske veroispovesti). nikerbokeri (eng. knickerbockers) pl. Holan-ani koji ive u Njujorku; iroke akire do kolena (kakve ovi nose). nikl (nlat. nicolum, fr. nickel, nem. Nickel) hen. element, atomska masa 58,71, redni broj 28, znak Ni; isti nikl je srebrnasto-beo metal, uglaan ima veoma lepu sjaj-nost, na vazduhu postojan, moe se kovati i legirati. niklovati gvozdene predmete prevui ni-klom galvanskim putem. nikol opt. obiniji i krai naziv za Niko-lovu prizmu. nikolaiti pl. pristalice jeretike gnosti-ke sekte u P veku hrianske crkve; pristalice ponovnog krtenja u XVI veku; katoliki svetenici koji naputaju sveteniki in radi enidbe.

Nikolova prizma opt. prizma od islandskog kristala za ispitivanje polarizovane svetlosti (nazvana po kotskom fiziaru William-y Nicol-y, 17681851). nikotin hem. veoma otrovan alkaloid, nalazi se u liu i semenu duvana vezan uz jabunu i limunovu kiselinu, inae bezbojna i uljasta tenost koja na vazduhu dobije smeu boju (naziv po Francuzu Jeap Nicot-y, koji je uneo duvan u Francusku 1560). nikotinizam (nlat. nicotinismus) med. tro-vanje duvanom. nikocijana (nlat. herba nicotiana) bot. duvan, duvanova biljka. nikocijanin (nlat. nicotiana) hem. v. nikotin. niksis (gr. nysso bodem, probadam) med. bodenje, bockanje. nikt- (gr. puh, nyktos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: no, noni. niktalopija (gr. puh, nyktos, ops vid, vienje) med. ona bolest koja se sastoji u tome to je bolesnik slep za dnevnu svetlost, a ima sposobnost da vidi nou. niktalops (gr.) ned. onaj koji je slep za dnevnu svetlost, onaj koji bolje vidi nou nego danju; supr. hemeralops. niktacija (lat. nictatio) med. treptanje, trep-kanje, mirkanje. niktegersija (gr. puh, nyktos, egersis buenje) med. buenje nou, trzanje iz sna. niktitacija (nlat. nictitatio) med. v. niktacija. niktobatezis (gr. puh, nyktos, baino idem, hodam) lutanje nou, mesearstvo. niktobatija (gr. nyktobatia) med. v. niktobaniktograf (gr. puh, nyktos, grapho piem) sprava za pisanje u pomrini. niktografija (gr. puh, nyktos, graphia pisanje) vetina pisanja nou, u pomrini. niktofite (gr. puh, nyktos, phyton biljka) pl. bot. biljke kojima se cvetovi nou otvaraju, a danju zatvaraju. niktofobija (gr. puh no, phobos strah) med. strah od noi, od mraka. nikturija (gr. puh, nyktos, uron mokraa) med. pojaano mokrenje nou. nimbus (lat. nimbus) prstenast sjaj oko glave svetitelja, svetiteljski venac (krug) oko glave; u meteorologiji: kini oblak, olujni oblak (up. kumulus, stratus, cirus); fig. sjaj koji okruuje neku istaknutu, veliku linost, veliki ugled. Nimrod jevrejske osobno ime, sin Husov, unuk Hamov, legendarni osniva Vavilon-skog Carstva i graditelj Vavilonske kule i asirskih gradova; po Starom zavetu (Moje. I, 10, 9): dobar lovac pred Gospodom"; otuda se za dobrog lovca uopte kae: lovac kao Nimrod. nimfa (gr. nymphe) mit. manje ensko boanstvo kod Grka, vila. Ima ih vie vrsta, a zovu se po mestima u kojima ive: aulonijade, oreade, leimonijade, limnade,

39 Leksikon

nimfagog

610

nitrofoska

nimfagog (gr. nymphe, ago vodim) runi dever. nimfe (gr. nymphai) pl. znat. male ruiaste usmine na enskom spolnom organu, male stidnice. nimfitis (gr. nymphe) med. zapaljenje malih ruiastih u emina (ili: malih stidni-ca); up. nimfe. nimfomanija (gr. nyraphe, mania pomama, strast) preterana pohotljivost i spolna razdraljivost ena prema mukarcima, andromanija. nimfonamija (gr. nymphe) ensko samoblu-e; up. onanija. nimfonkus (gr. nymphe, ognos masa, tele-sina) med. otok stidnice, usmina. nimfotomija (gr. nymphe, tome seenje, rezance) med. operativno odstranjivanje malih ruiastih usmina na enskom spolnom organu. Nioba (gr. Niobe) kit. ki Tantalova i Dionina, ena tebanskog kralja Amfiona. U materinske} gordosti to ima 7 sinova i 7 keri, drznula se da se poredo sa boginjom Letom, koja je imala samo dvoje dece (Apolona i Artemidu).Ca bi je kaznili za ovu drskost, Apolon i Artemida poubijaju joj pred oima svu decu strelama; bol i oajanje pretvore nesrenu majku, voljom Zevsovom, u jednu stenu. Ovaj motiv je u knjievnosti i umetnosti veoma mnogo obraivan. niobijum (nlat. niobium) hem. element, veoma redak metal belog sjaja, atomska masa 92,906, redni broj 41, znak Nb. Nipon (Nippon) l. japanski naziv za Japan; 2. najvee japanske ostrvo; zove se jo Hondo ili Honu. nirvana (sskr. nirwana) u budistike j reli-giji i filozofiji: ugasnue", stanje veitog i blaenog mira koje se nalazi s one strane sveta svesti i individualnog ivljenja. Do ovoga stanja, za kojim prosvee-ni budist tei kao za najviem i krajnjom svrhom, dolazi se potpunim uga-snuem svoga ja" i volje za ivotom, tj. potpunim osloboenom duha od materije; u docnijem budizmu: blaeni ivot u nekom Budinom svetu punom sjaja i velelepnosti. Nisa (gr. Nysa) kit. jedna od nimfi koje su odgojile Baha, nazvane po istoimenom gradu i bregu u Indiji; astr. asteroid otkriven 1857. godine. nisan (aram.) prvi mesec jevrejskog kalendara; ima ZO dana; oznaava poetak prolea (mart-april). nistagmus (gr. nystagmos klimanje glavom, dremanje) med. bolesno miganje oima, drhtanje oiju, gr u onoj jabuici ili kapcima. nietaksis (gr. nystaxis) ned. v. nistagmus.

napeje, nerejide, i oceanide, naJade i potamide, drijade i hamadrijade; fig. lepa devojka, lepotica; ljubavnica, javna enska; zool. larva insekta.

nitna (nem. Niet) teh. zakivak, zakovica, nakovica, avao. nitovati (nem. nieten) teh. zakovati, zakivati zakivcima, udarati zakivke. niton (lat. nitere sjati, svetleti se) hen. element, atomska masa 222, redni broj 86, znak Nt; plemeniti gas; up. radon. nitr- (gr. nitron) predmetak u eloenicama sa znaenjem: luna so. nitrat (gr. nitron luna so) hen. so azotne kiseline, kalijumov nitrat ili alitra u svom prirodnom stanju; natrijumov nitrat ili ilska alitra; nitrat srebra lapis, pakleni kamen. nitridi (gr. nitron) pl. hem. jedinjenja elemenata s azotom. nitrirati (nlat. nitrare) hem. praviti ali-tru; alitriti. nitriti (gr. nitron) pl. hem. soli azotaste kiseline. nitrifikacija (nlat. nitrificatio) hem. pretvaranje amonijaka u alitrenu kiselinu, obrazovanje alitre. nitro-anilini derivati benzola koji sadre jednu amino-grupu i jednu ili vie nitro-grupa; ukaste kristalne materije koje slue uglavnom za dobijanje ani-linskih boja. nitrobenzid (gr. nitron, p. benjui) hem. v. nitrobenzol. nitrobenzin (gr.) v. nitrobenzol. nitrobenzol (gr.) hem. tenost ukaste boje, dobije se ako benzol metnemo u smesu koncentrisane azotne i sumporne kiseline; mirie kao ulje gorkog badema, pa se zato njime parfimiu tzv. bademovi sapu-ni; najvie se upotrebljava u industriji anilinskih boja. nitrogenij(um) (gr. nitron, gen- koren od gygnesthai postati, nastati) hem. duik, azot. nitroglicerin (gr. nitron, glykys sladak) hem. veoma jako eksplozivne sredstvo, dobiva se preradom glicerina azotnom i sumpornom kiselinom; po pronalazau di-namita Alfredu Nobelu zove se jo i Nobelovo praskavo ulje; nitroleum. nitrozan (lat. nitrosus) hem. alitrovit, koji ima u sebi alitre; alitrast, slian alitri. nitrozitet (nlat. nitrositas) hem. alitrovi-tost; alitrastost. nitroleum (gr. nitron, lat. oleum ulje) hem. v. nitroglicerin. nitron organska boja, difenil-anilo-dihi-drotirazol, iji vodeni rastvor sulfata slui kao reaktiv za dokazivanje i odreivanje azotne kiseline. nitro-fenoli aromatina nitro-jedinjenja sa jednom ili vie nitro-grupa, vrste kristalne supstance koje predstavljaju polazne sirovine za proizvodnju boja, lekova i dr. nitrofoska sloene vetake ubrivo koje sadri jedinjenja azota (nitrogenijuma),

nitrofoefat

611

fosfora i kalijuma (odatle i naziv: ni--foska). nitrofoefat (gr. nitron, phos svetlost) hen. vetake ubre: meavina azota i fosforne kiseline. nitroceluloza (gr. nitron, lat. cella elija) hem. praskavi pamuk. nitrum (gr. nitron, lat. nitrum) hem. a-litra. nitruracija (lat. nitrum alitra) stvrdnja-vanje elinih povrina pomou azota (naroito pri izradi cilindara za avion-ske motore). nife geol. centralni deo Zemljinog jezgra za koji se pretpostavlja da je, uglavnom, sastavljen od nikla i gvoa (Ni + Fe = nikl + gvoe). Niflhajm (nem. Niflheim) u nord. mitologi-ji: hladni severni deo sveta; podzemni svet u kome vlada boginja Hela. nihil (lat. nihil) nita. nihilizam (lat. nihil nita) fil. stanovite potpunog odricanja vrednosti uopte: teorijski nihilizam odrie mogunost saznavanja istine, a etiki nihilizam vrednost moralnih zakona; u politiko--socijalnom pogledu: shvatanje da dananje drutvo i pelokupni njegov poredak ne valja nita, zbog ega bi ga trebalo potpuno unititi, pa tek na tim ruevinama graditi jedno posve novo drutvo; izraz napravljen po idejama koje je ruski pisac I. S. Turgenjev izneo kroz Bazaro-va, glavnog junaka svog romana Oevi i deca, 1862. god., koji je odluno odricao sva naela i tradicije ruske plemike kulture. nihilisti (lat. nihil) pl. pristalice nihili-zma. nihilitet (nlat. nihilitas) nitavost, nitavilo, odsustvo svake vrednosti. nihilum album (nlat. nihilum album) med. cinkovo belilo (lek za oi). nievo (rus. niego) v. njievo. nia (fr. niche) vrh. obliasto udubljenje u zidu, izdubak, slepi prozor; obino slui da se u nju stavi kip, poprsje ili drugi kakav ukras. niador (arap.-pers.) hen. amonijumhlorid (NH4C1), salmijak; ukusa je ljuto-slanog, a u vodi se rastvara; slui kao lek, za graenje amonijaka, punjenje Leklaneo-vih elemenata, pri lemljenju i kalajisanju metala itd. nian (pere. nian) znak, beleg; meta u koju se gaa (kopljem, pukom, topom); nian-ska taka. niani (pere.) streljati, gaati u cilj. nian iftihar (pers.-arap.) znak slave, poasno obeleje, turski orden koji je ustanovio sultan Mahmud P. no 1. klasina japanska lirska drama praena pesmom i igrom; 2. japanska pozo-rina maska.

nobelij(um) hem. element, aktinid, redni broj 102, znak No; dobijen vetakim putem (naziv po vedskom fiziaru Nobelu). Nobelova nagrada zavetanje koje je, svojim testamentom od 27. XI1895, ostavio pronalaza dinamita, vedski hemiar Alfred Nobel (18331896). On je odredio da se kamate od njegovog imanja (44 miliona franaka) posle njegove smrti dele, kao nagrada, onim velikanima koji su, u toku prole godine, najvee usluge oveanstvu uinili na polju hemije, fizike, knjievnosti, medicine i odranja svetskog mira. Nobelovo praskavo ulje hem. v. nitroglice-rin. nobiles (lat. nobiles) pl. plemii. nobilis (lat. nobilis) plemenit; plemi. nobilitacija (nlat. nobilitatio) davanje (ili: podarivanje) plemike titule, proglaa-vanje za plemia. nobilitet (lat. nobilitas) plemstvo, plemi-ko poreklo, plemiki stale, plemii; plemiki duh. vobl (fr. noble, lat. nobilis) plemenit; odlian, izvrstan; uzvien, sjajan, raskoan; otmen, gospodstven; plemenit po roenju, plemeniti. nobles (fr. noblesse) plemstvo, plemike dostojanstvo, plemenitost; nobles obli (fr. noblesse oblige) plemika titula, obavezuje, tj. ko je plemi taj mora plemiki i da se ponaa. nova (lat. nova) pl. nove stvari, novine, novosti; noviteti; sing. astr. nova zvezda (nekretnica). novantike (lat. novus nov, fr. antiques starine) pl. nove stvari izraene po starom, naroito klasinom ukusu. novantiki (lat. novus nov, fr. antique starinski) izraen sada, ali po starom, naroito klasinom ukusu. novator (lat. novare uvoditi novine) onaj koji uvodi nove ideje i metode rada u nekoj oblasti doprinosei time kvalitetnom i kvantitetnom unapreivanju neke vrste rada. novacija (lat. novatio) prav. obnavljanje, ponitavanje jedne zakonske obaveze time to mesto nje stupa na snagu druga; zamena jedne isprave drugom. novela (ital. novella, lat. novellus nov) mala novina" 1. lit. prvobitno: lako i prijatno isprian dogaaj koji ima dra neeg novog (veliki majstor u ovoj vrsti je Bokao sa svojom zbirkom novela Dekame-ron); danas: manja pripovetke u prozi koja se, za razliku od romana koji prikazuje obimnu i sloenu sliku vremena i ivota, ograniava na samo jedan dogaaj iz ivota glavnog junaka, ili na samo jednu crtu iz narodnog ivota i karaktera, dok se ostala radna lica i sporedne radnje samo ovla pominju i nagovetavaju; 2. prav. pl. novele (tj. constitutiones odredbe)

noveleta

612
nostian (gr. noetikos) fil. koji spada u oblast miljenja ili saznavanja. No je (hebr. Noach) mit. po Starom zavetu, jedini pravednik u grenom rodu ljudskom koji se, po Bojoj odredbi, sa svojom porodicom spasao od potopa u tzv. Nojevu kovegu, i sa svojim sinovima Samom, Hamom i Jafetom postao praotac dananjeg oveanstva; Noah. nokaut (eng. knock udarac, out ugaen, izbaen iz igre) sp. u boksu: kad od udaraca protivnikovih (obino u bradu, eludac ili srce) bokser padne, zanemogne i 10 sekundi ne moe da se digne radi pro-duenja borbe; tehniki nokaut je kada protivnik ne padne, ali nije sposoban da se dalje bori. nokautirati (eng. knock-out) sp. u boksu: pobediti protivnika nokautom; fig. onespo-sobiti koga za dalju borbu. nokdaun (eng. knock udarac, down oboriti, baciti na zemlju) sp. u boksu: udarac koji trenutno onesposobljava protivnika; bokser je u nokdaunu im padne na zemlju. noksa (lat. posege koditi, poha) teta, krivica, prestup; prav. teta koju neijem imanju nanese neko po sebi neodgovorno bie, npr. ivotinja. noktambul (lat. nox, noctis no, ambulare hodati, etati, nlat. noctambulus) med. mesear; up. somnambul. noktambulacija (nlat. noctambulatio) med. v. noktambulizam. noktambulizam (nlat. noctambulismus) med. mesearstvo; up. somnambulizam. noktua (lat. noctua) zool. sova, sovuljaga. nokturno (lat. nocturnus) muz. v. noturno. nokturvus (lat. nocturnus noni se. cantus pesma) kod katolika: nona sluba, nona pesma u manastirima, nonica. nokir (nem. Nachtgeschirr) nona posuda obino za malu nudu (mokrenje). noleo (ital. noleggio) mor. v. nolo. . l o lene volens (lat. nolens volens) hteo ili ne hteo, milom ili silom. voli me tangere (lat. noli me tangere) ne diraj me, ne dodiruj me!; slik.prikazivanje prizora kada Hristos, ustavi iz groba, kae Magdaleni: Ne dodiruj me!" (Jov. 20,17); bog. mimoza; med. naziv za rane, naroito sifilisne, koje se lokalnim leenjem pogorava ju; muz. tremulant na orguljama; fig. stvar koju je bolje ne dirati. Noli turbare cirkulos meos (lat. Noli tur-bare circulos meos) nemoj kvariti moje krugove!" Po Liniju (XXV, 31, 10) rei kojima se Arhimed, udubljen u svoja matematika razmiljanja, obratio rimskom vojniku kada je ovaj provalio u njegovu kuu i ubio ga. nolo (ital. nolo) mor. uzimanje lae pod zakup; zakupnina za brod; tovar lae, cena za prenos tovara.

nove odredbe ili zakoni Justinijanovi posle objavljivane drugog Kodeksa (jedan deo Korpus jurio); 3. naknadne izmene i podaci jednom zakoniku. noveleta (ital. novelletta) lit. mala pripovetke, novelica; muz. mali muziki komad izraen u sasvim slobodnom obliku (kakve ] je prvi komponovao Robert uman). novelist (ital. novellista) lit. pisac novela; ljubitelj novosti, raznosa novih vesti, abronoa. novelistiki (ital. novella) lit. napisan u obliku povele. novelti (eng. novelty) trg. novost, nov trgovaki artikl. novembar (lat. novem devet, november) deveti mesec u kalendaru starih Rimljana; danas: jedanaesti mesec, studeni (ima ZO dana). noveento (ital. nove cento devet stotina) um. izraz za umetnost XX veka (likovnu, arhitekturu i muziku). novitet (lat. novitas) novost, novina; trg. svea roba, nov trgovaki artikal; u knjiarstvu: nova, tek objavljena knjiga. novicijat (nlat. noviciatus) iskuenitvo, vreme koje onaj koji eli da stupi u neki sveteniki red mora da provede kao iskuenik ili pripravnik (novicijus), a koje obino traje jednu godinu do dve godine (kod katolika). novicijus (lat. novicius) novajlija, novak, poetnik; u katolikoj crkvi: manastir-ski iskuenik, pripravnik za kaluera. novokain (lat. novus nov, p. sosa) ned. sintetika zamena kokaina, slui za lokalnu anesteziju. novum (lat. novum) neto novo; prav. okolnost koja, posle ve zavrenog pravnog postupka, daje povoda pokretanju drugog postupka. Novum testamentum (lat. Novum testamentum) Novi zavet. iovus (lat. novus) pr. nov; im. novajlija; homo novus (lat. homo novus) novi ovek, novajlija, skorojevi. nodozan (lat. nodosus) vornat, vorovit, vornovit; zapleten, zamren. nodozitet (nlat. nodositas) vornatost, vornovitost, vorovitost, kvrgavost; med. vorasta gukavost. nodulus (nlat. nodulus) znat. vori, kvrica. nodus (lat. nodus) vor, zaplet; tekoa, smetnja; med. tvrdi otok na zglavkovima, tkivima i dr., guka; bog. kolence; nodus gordijus (lat. nodus gordius) v. Gordijev vor. noeza (gr. noesis) fil. saznavanje, miljenje, akt miljenja, svest. noema (gr. noema) fil. predmet miljenja, miljeno, misao. poetika (gr. poeo mislim, saznajem) fil. nauka o miljenju ili saznavanju.

613
voma (gr. peto pasem, pote paa) ned. licojedina, vodeni rak (opaka zarazna bolest koja se javlja u obliku rane na obrazima i drugim delovima lica, naroito kod slabunjave i boleu oronule dece). nomadi (gr. Nomades, pote paa) pl. pastirski narodi bez stalnog boravita, koji, menjajui panjake, lutaju sa svojim stadima, naroito kod Arabljana i Turaka. nomadizirati (gr. nomas, nlat. nomadisare) lutati, skitati; iveti nomadskim ivotom. nomadski (gr. nomadikos) skitaki, luta-laki, bez stalnog boravita. nomantija (lat. nomen ime, gr. manteia proricanje) proricanje sudbine iz slova od kojih se sastoji jedno ime. nom d'ger (fr. pot de guerre) Ratno ime", lano ime koje su uzimali vojnici-na-jamnici, nadimak; lano knjievniko ime, pseudonim. nom d'plim (fr. pot de plume) v. nom d'rep. nomen (lat. nomen) ime, naziv; gram. re koja oznaava neku stvar (nomen substantivum) ili osobinu ili svojstvo neke stvari (nomen adjectivum); pl. nomina. nomen gentile (lat. nomen gentile) narodno ime, npr. Srbin, Francuz itd. nomen est omen (lat. nomen est omen) ime je znamenje, predznak, tj. esto ve samo ime sadri veliko znaenje, pokazuje bitnu osobinu onoga koji ga nosi, npr. kad se neko zove Vinko a voli vino itd. nomenklator (lat. nomenclator) kod Rimljana: rob koji je svom gospodaru kazivao imena onih koje bi sretali; otuda: spisak imena bez ikakvog daljeg objanjenja, registar imena. nomenklatura (lat. nomenclatura) zbirka tehnikih izraza, skup uobiajenih imena i naziva u nekoj nauio j oblasti; bog. zool. utvren nain davanja imena biljnim i ivotinjskim vrstama sa latinskim ili latiniziranim reima, koje iskljuuju promenljivost ivih jezika a razumljive su i zajednike svim narodima. nomen materijale (lat. nomen materiale) gram. gradivno ime, gradivna imenica, npr. voda, kamen, zlato, drvo itd. nomen patronimikum (nlat. nomen patronymicum) oevo ime, prezime napravljeno po oevom imenu, npr. JoBaHoenh po imenu oca Jovana. nomen proprijum (lat. nomen proprium) gram. vlastito ime (zemlje, osobe itd.). nomina (lat. nomina) pl. imena, nazivi; nomina sunt odioza (lat. nomina sunt odiosa) citat po Ciceronovu govoru Za Seksta Roscija": imena su mrska, imena treba izbegavati (tj. kad se govori o moralu i kude mane, poroci i sl. bolje je i uggutni-je, navodei primere o tome, ne pominjati imena).

nomokratija

nominala (lat. nomen ime, nominalis imen-ski) v. pod nominalan. nominalan (lat. nominalis) koji se tie imena, imenski; po imenu; nominalna vrednost ili nominala fin. imenska, nazivna, oznaena vrednost, tj. vrednost natampa-na ili utisnuta na novcu, hartijama od vrednosti i dr. (supr. stvarna realna vrednost); nominalna definicija log. de-finicija koja, pored istog objanjenja rei, ne zamenjuje samo tu re drugom, nego daje i znaenje rei; nominalna distink-cija razlikovanje znaenja rei; nominal-ni iznos naznaeni iznos; nominalni ka-talog spisak knjiga po azbunom redu imena pisaca. nominalizam (lat. nomen ime) 1. fil. shola-stiko shvatanje po kome su opti pojmovi (univerzalija) samo rei, imena, koja slue kao znaci za stvari i njihova svoj-stva i, sem toga apstraktnog i misaonog, ne oznaavaju nita stvarno (supr. realizam); 2. u narodnoj ekonomiji: gledite po kojem novana jedinica nije izvesna koliina vrednog metala, nego izvesna koliina, apstraktne kupovne i platene moi, koja moe biti predstavljena i predmetom koji, sam po sebi, nema nikakve naroite vrednosti, kao to je na primer papirni novac (supr. metalizam). nominalisti (lat. nomen) pl. pristalice nominalizma u filozofiji i narodnoj ekonomiji; supr. realisti. nominat (lat. nominatus) imenovani, naimenovani, novopostavljeni. nominativ (lat. nominativus se. casus) gram. prvi pade, nazivni pade, pade koji u reenici pokazuje gramatiki podmet ili prirok (ako je taj prirok ime). nominatori (lat. nominatores) prav. lica koja nadlenoj vlasti predlau jednog oveka za staraoca maloletniku koji je ostao bez staraoca primajui u isto vreme na sebe i odgovornost za njega. nominacija (lat. nominatio) kazivanje, imenovanje, naimenovanje: nominacio aukto-ris (lat. nominatio auctoris) u graanskom procesnom pravu: pravo optuenog da odredi svog zastupnika. nomo- (gr. nomos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: zakon. nomograf (gr. nomos, grapho piem) pisac zakona, sastavlja zakona, zakonodavac, skuplja zakona. nomografija (gr. nomos, graphia pisanje) pisanje zakona, zakonodavstvo. nomodidakt (gr. nomos, didaktos uen) poznavalac zakona, pravnik. nomokanon (gr. nomos, kanon pravilo, propis) zbirka dravnih i crkvenih zakona; u grko-pravoslavnoj crkvi: runa knjiga crkvenog prava koju je, oko 883. god. izradio patrijarh Fotije. nomokratija (gr. nomos, kratia vladavina, vlast) vladavina zakona, dravno ureenje

iomokratska vladavina

614

non paseran

u kome vladaju zakoni, kao kod starih Izrailjaca.

vomokratska vladavina v. nomokratija.

nomologija (gr. nomos, logia nauka) vetina donoenja zakona; fil. nauka o zakonima zbivanja. vomomah (gr. nomos, machomai borim se) onaj koji se bori protiv zakona, koji napada zakon. nomomahija (gr. nomos, machomai borim se) borba protiv zakona, napadanje zakona. nomos (gr. nomos) zakon, uredba, odredba, obiaj; kuz. melodija, napev, muziki komad kod starih Grka koji se izvodio na kitari ili flauti. nomotezija (gr. nomothesia, nomos zakon, tithemi postavljam, stavljam) donoenje zakona, zakonodavstvo. nomoteletika (gr. nomos, telos izvrenje) nauka o odravanju i primenjivanju zakona; crkvena disciplina. nomotet (gr. nomothetes) onaj koji donosi zakon, zakonodavac. nomotetika (gr. nomothetike) donoenje zakona, zakonodavstvo, vetina donoenja zakona. nomotetiki (gr. nomothetikos) zakonodavstveni, koji se tie zakonodavstva, zakonodavni; po Vindelbandu, prirodne nauke su nomotetike, zato to one obuhvataju u prirodne zakone" dogaaje u prirodi koji se stalno ponavljaju na isti nain (supr. idiografski). nomofilaks (gr. nomos, phylax uvar) uvar zakona, onaj koji se stara da se zakoni primenjuju kako treba. non (lat. pop, fr. pop) ne. nova (lat. popa) 1. huz. deveti ton po redu (poevi od osnovnog tona). nova (nlat. norma, fr. nonne) 2. kod katolika: kaluerica, opatica; zool. duvna, noni paunovac (vrsta nonog leptira, ija gusenica pustoi borove i omorikove ume). nova (ital. popa) 3. ned. neodoljivi nagon za spavanjem, koje moe trajati po nekoliko dana, pa i nedelja (obino dolazi kao posledica gripa). nonagevarijus (lat. nonagenarius) devedesetogodinjak, ovek od 90 godina. nonagon (lat. nonus deveti, gr. gonia ugao) geom. poligon sa 9 uglova, devetougaonik. nonandria (lat. nonus deveti, gr. apeg, ap-dros mu, ovek) pl. bog. biljke sa devet praninih niti na mukom cvetu; pr. nonandrian. nov bis iv idem (lat. pop bis in idem) prav. v. ne bis in idem. nonvalencija (nlat. nonvalentia) trg. nesposobnost plaanja. nonvaler (fr. nonvaleur) nevrednost; stvar ili imanje koje ne donosi prihoda; nepri-nosnost, neunosnost; hartije od vrednosti koje ne donose nikakvih prihoda. none (lat. popae) pl. u starorimskom kalendaru: peti dan u svima mesecima, osim u

martu, maju, julu i oktobru (u kojima je bio sedmi dan); nazvane po tome to su vazda bile devet dana pre ida. nonegzistencija (nlat. nonexistentia) fil. nepostojanje, nestvarnost. nonev-akord (lat. popa deveta, ital. accordo) muz. petozvuk, tj. istovremeno zvuanje pet tonova jedne skale, i to: osnovnog tona, njegove terce, kvinte, septime i none. nonens (nlat. nonens, lat. pop ens) fil. ne-stvar, nita, stvar koja ne postoji niti moe postojati; non entis nula sunt pre-dikata (nlat. pop entis nulla sunt praedi-cata) ono to ne postoji nema nikakvih oznaka. noventitet (nlat. nonentitas) fil. nebinost, nepostojanje, nitavost, nita. nonet (ital. nonetto) muz. kompozicija za devet glasova. noneto (ital. nonetto) muz. v. nonet. nonidi (lat. nonus deveti, dies dan) deveti dan dekade u nekadanjem francuskom republikanskom kalendaru; up. dekada. nonijus po Portugalcu Pedru Nonijusu (Pedro Nunez, 1492-1577) nazvano merilo podeljeno na delove metra (obino na milimetre), du koga se moe pomerati drugo merilo, na koje je prenesena duina od devet podelaka prvog merila, i ona (tj. duina) podeljena na deset jednakih delova te se moe neto izmeriti tano na desete delove milimetra; isto merno naelo primenjuje se i na merenje desetih delova i kod merenja uglova, du limbusa pomera se pomoni nonijusni luk (stvarni pronalaza ovoga instrumenta je R. Ver-nier, 1631, pa ga esto zovu i po njemu: vernije). nonkonformizam (lat. pop ne, conformare saobraziti, prilagodi) nesaglasnost, blaa forma protesta protiv nekog u drutvu vladajueg religioznog, politikog ili nekog drugog shvatanja; supr. kon-formizam. vonkonformisti (lat. pop ne, conformis caglasan, jednoobrazan) pl. engleski prote-stanti koji ne pripadaju vladajuoj epi-skopalnoj crkvi; disenteri, prezbiteri-janci, independenti. non likvet (lat. pop liquet) v. likvet.
nov multa, sed multum posl. v. pulta.

nonopstancija (nlat. nonobstantia) povelja (ili: akt) o ponovnom postavljanju ili o ponovnom uspostavljanju. iovparej (fr. nonpareille) bez premca, bez ravnog sebi; tip. vrsta najsitnijih tam-parskih slova od tipografskih taaka (nonparel); uopte naziv za sve stvari koje se odlikuju svojom naroitom vrednou, npr. krupan brilijant, vrsta uzanih svilenih traka itd. nonparel (fr. nonpareille) tip. v. nonparej. vov paserav (tl. pop paseran) nee proi" lozinka panskih revolucionara koji su

non-plus-ultra

615

normiranje
normala (lat. normalis) kom. okomica, upravna ili linija pod pravim uglom sputena na neku pravu ili na ravan. normalan (lat. normalis) koji odgovara pravilu, pravilan, propisan, redovan, prirodan; uzoran, za ugled, ugledan, primerak; mat. upravan, ortogonalan; fig. duevno i telesne zdrav, npr. normalan ovek. normalizacija (lat. normalis) l. sreivanje, dovoenje u normalno stanje; 2. v. standardizacija. normalije (lat. normalia) pl. osnovni oblici; uzorni crtei, uzorne skice, uzorni obrasci. normalitet (nlat. nornialitas) stanje koje odgovara propisima ili pravilima, redovno stanje; stanje potpunog duevnog i telesnog zdravlja. normalna (lat. normalis) ned. v. normalna kola; takoe: osnovna kola. normalna brzina teh. srednja brzina jedne maine. normalna mera propisana mera, osnovna mera. normalna teina tano utvrena i propisana jedinica teine prema kojoj se upravljaju sve ostale teine. normalna kola uzorna kola, kola u kojoj se radi po najpriznatijim i najboljim nastavnim metodama; normalka. normalni kolosek puno i propisno rastojanje izmeu eleznikih prunica (ina) od 1,435 m (za razliku od uzanog i nadnormalnog koloseka). normalno vreme jedinstveno vreme, ono koje vai za eleznice. normalno pravo prirodno pravo, pravo kome je poreklo u razumu. normalnost (nlat. normalis) v. normalitet. Normani (germ. Normannen, Nord-mannen) pl. ljudi sa severa", ime germanskih stanovnika Skandinavskog poluostrva koji su, od Vni-XI veka, u Evropi bili uveni kao gusari i moreplovci. normativ (lat. norma) veliina utroka materijala i vremena za proizvodnju jedne jedinice (sirovine, energija, gorivo itd.); izraava se u novanim ili naturalnim pokazateljima. normativan (nlat. normativus) koji slui kao pravilo, koji postavlja pravila ili propise; koji prepisuje ta treba i kako treba neto raditi (up. norma); normativ-ne nauke = logika, etika i estetika, pedagogija, pravna nauka i politika (kao primenjena sociologija), zato to se one, pored ostalog, bave i normama miljenja, htenja, umetnikog stvaranja, vaspitanja i drutvenog ivota; normativne odredbe osnovne odredbe. normiranje (nlat. normare) utvrivanje, sreivanje, regulisanje; propisivanje, odreivanje, usklaivanje sa pravilima, usklaivanje sa propisima.

se borili protiv faistike diktatura u paniji. non-plus-ultra (lat. pop plus ultra) ono to je najvie i nenadmaivo u svojoj vrsti; nekplus-ultra. non posumus (lat. pop possumus) ne moemo", formula kojom rimska kurija odbija razne zahteve svetovnih vlasti, koji su u protivnosti sa dogmama katolike crkve (ovu formulu je prvi upotrebio papa Kle-ment VII odbijajui da dade razvod braka Henriku VIII). nonsans (fr. non-sens) v. nonsens. nonsens (nlat. non-sensus) besmislica, glupost, ono to nema nikakvog smisla; nonsans. non-uzus (nlat. non-usus) prav. neuobiaje-nost primenjivanja nekog prava. nonalantan (fr. nonchalant) nehatan, nemaran; bezbrian. nonalantnost (fr. nonchalance) nemarnost, nehatnost; bezbrinost. noogonija (gr. noos razum, gone raanje) log. uenje ili nauka o postojanju pojmova. noologija (gr. noos, logia) fil. ranije: nauka o duevnom ivotu, psihologija; po Gompercu, deo filozofije koji se bavi pro-blemom miljenja. noologist (gr. noos, logos) fil. po Kantu, svaki mislilac koji smatra da saznanja, nezavisno od iskustva, imaju svoj izvor u razumu (Platon); supr. empirist (Aristo-tel). nooloki (gr.) fil. koji se odnosi na duh, koji je samostalan, aktivan, stvaralaki i napredan izvor duhovnog ivota; supr. psiholoke. noosterezis (gr. noos, steresis lienje) med. gubljenje svesti pod uticajem opojnih sredstava. noohirija (gr. noos, cheir gen. cheiros ruka) nasilni napad na neije duhovne sposobnosti, zloin izvren nad duevnim ivotom nekoga. noi (hol., por., fr. pore) upoak, vori u vunenoj tkanini (tofu, oji). nopalin (meke. nopalli) crvena bojena materija, krmez. nopovati (fr. poreg) istiti tkaninu, tof, oju od voria. No-poperi (eng. No-Popery) nikakvog papinstva", lozinka engleskih episkopala, kojom se odbija svaka pojava papinske vlasti u Engleskoj. norija (p. noria) toak, dolap za navodnjavanje polja u paniji. norki (rus.) pl. krzna mladih polarnih lisica u SSSR-u. norma (lat. norma) pravilo, propis, merilo, osnova, naelo rada, ugledni primer; utvrena mera (ili: koliina) rada; tip. skraeni naslov knjige pri dnu svakog novog tampanog tabaka; ad normam (lat. ad normam) prema pravilu, po propisu.

normirati

616

not-bremza

normirati (nlat. normare) utvrditi osnovna pravila ili propise; udesiti (ili: udeavati) prema pravilima ili propisima (npr. cene ivotnih namirnice); srediti, propisati, utvrditi, regulisati, odrediti uinak, odrediti koliinu rada koji ima da se izvri za dano, utvreno vreme. normirac (lat. normare) onaj koji proverava, kontrolie radne norme i vodi evidenci-ju o njima. norne (nord. norn) u skandinavskoj mitolo-giji: boginje sudbine, suaje (Urda Biva, Verdandi Sadanja i Skuld Budua). norvik (rus.) mlada polarna lisica ije se krzno (norki) vrlo ceni. nortes (p., eng. norther) jak, hladan severni vetar koji duva zimi na obalama Meksi-kog zaliva. noselija (gr. noseleia) med. boleljivost, slabunjavost; negovanje bolesnika; bolnica. nosema (gr. nysos, nysema bolest) net. opasna bolest odraslih pela koju izaziva goto-van Nosema apis dolazei s hranom u crevni aparat pele. nosetiologija (gr. nosos bolest, aitia uzrok, logia nauka) med. nauka o uzrocima bolesti. noso- (gr. nosos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: bolest. nosogenija (gr. nosos, gennao rodim, raam, otvaram) v. nosogonija. nosogeografija (gr. nosos, ge zemlja, graphia opis) med. prikazivanje geografskog i klimatskog rasprostranjeno bolesti, geogra-fija bolesti. nosogonija (gr. nosos, gonos roenje, poreklo) med. postanak bolesti, zaetak bolesti. nosograf (gr. nosos, grapho opisujem) onaj koji se bavi opisivanjem bolesti. nosografija (gr. nosos, graphia opis) opisivanje bolesti. nosodohij(um) (gr. nosos, docheion prihvatite) v. nosokomijum. nosokomija (gr. nosos, komizo negujem) ned. negovanje bolesnika. nosokomij(um) (gr. nosokomeion bolnica) bolnica. nosolog (gr. nosos, logos) med. naunik koji podrobno prouava pojedine bolesti; pa-tolog. nosologija (gr. nosos, logia) med. nauka o bolestima; patologija. nosoloki (gr. nosos, logikos) med. koji se tie nauke o bolestima; patoloki. nosomanija (gr. nosos, mania pomama, ludilo) med. uobraavanje bolesti. nosonomija (gr. nosos, nomos zakon) med. nauka o zakonima postanka i razvitka bolesti. nosofobija (gr. nosos, phobos strah) med. strah od bolesti, hipohondrija. nostalgija (gr. nostos povratak u zaviaj, algos bol) tuga za zaviajem, enja za

rodnim krajem; fig. enja za neim to nam je nekada bilo veoma drago i prijatno; nostomanija. nostalgian (gr. nostos povratak u zaviaj, algos bol) koji se tie tuge za zaviajem; koji tuguje za rodnim krajem nostomanija (gr. nostos povratak u zaviaj, mania pomama, strast) v. nostalgija. nostrat (lat. nostras, nostratis) nainac, zemljak. nostrifikacija (nlat. nostrificatio) usvo-jenje, primanje u red graana; davanje ravnopravnosti svedodbi neke strane kole sa svedodbom domae kole iste vrste. nostrifikovati (nlat. nostrificare) v. no-strifkcira ti. nostrificirati (nlat. nostrificare) uiniti svojim ili naim; usvojiti, prirodi, primiti u graanstvo, dati nekome graanska prava; priznati svedodbi neke strane kole ravnopravnost sa svedodbom istovrsne domae kole. nota (lat. nota) znak, oznaka, podsetnik; pismena primedba, zabeleka, napomena radi dopune i objanjenja nekog mesta u knjizi; u diplomatiji: formalno saoptenje jedne vlade drugoj; trg. kratak raun, privremena priznanice, zabeleka koja slui kao potvrda o prijemu robe; banknota; muz. odreeni znak kojim se be-lee pojedini tonovi, muziko pismo; ocena (u koli); nota karakteristika (ital. nota caratteristica) ton kojim jedan muziki komad poinje; prima nota osnovna knjiga, prvobelenica;uzep* neto ad notam (lat. ad notam) uzeti zabeleku o emu, primiti k znanju, zapamtiti. nota bene (lat. nota bene) zapamti! znaj! imaj na umu! notabene im. znak za podseanje, pribeleka koja slui kao podsetnik. notabilan (lat. notabilis) vien, ugledan, znamenit, znaajan, vaan. notabilitet (nlat. notabilitas) vienost, uglednost, uvaenost, znaaj, ugled; notabiliteti pl. najvienije (ili: najuglednije) linosti drave ili grada, prvaci. not-adresa (nem. Not nuda, fr. adresse) trg. adresa u nudi, adresa trgovake kue koja se stavlja na menicu za sluaj da menini trasat ne plati menicu. notalgija (gr. notos lea, algos bol) med. bol u leima. notar (lat. notarius) prvobitno: brzopisac, onaj koji pie pomou skraenica ili znakova (notae), pisar. notarijat (nlat. notariatus) zvanje i nadlenost notara. notat (lat. notatum) beleka, pribeleka, napomena, primedba. notacija (lat. notatio) beleenje, oznaa-vanje, primeivanje; muz. pisanje nota. not-bremza (nem. Not-bremse) na, vozovima: konica koja se upotrebljava samo u sluaju opasnosti.

617
note (lat. notae) pl. od nota; = muzikalije.
notenplan (lat. nota, planus, nem. Notenplan) kuz. pet linija na kojima se piu note. notes (lat. notitia, fr. notes pl. od note nota, pribeleka) belenica, depna knjiica za sitne pribeleke. potaje (gr. nothos vanbrani, nlat. nothia) pl. prav. delovi imanja koji se ostavl>aju u nasledstvo vanbranoj deci. notiologija (gr. notios vlaan, logia) v. higrologija. notiometar (gr. notios vlaan, metron mera, merilo) v higrometar. notirati (lat. notare) beleiti, ubeleiti, zapisati; trg. uneti u knjigu, knjiiti. notist (lat. nota)Mys. pisar nota, onaj koji iz partiture ispisuje note za pojedine glasove. notifikacija (nlat. notificatio) objavlji-vanje, obznanivanje; objava, obznana, oglas; saoptenje, izvetaj. notificetura (lat. notificetura) v. notifikacija. notificirati (lat. notus poznat, facere uiniti, notificare) objaviti, objavljivati, obznaniti, obznanjivati, oglasiti; saoptiti, saoptavati, dostaviti, dostavlja-ti, izvestiti, izvetavati. notica (lat. nota) mala beleka, kratka vest, kratko saoptenje. notograf (lat. nota, gr. graphia piem) mrz. sprava koja odmah pie note komada koji se svira na klaviru. notoran (lat. noscere upoznati, poznati, notorius) optepoznat, javan. notorijetet (nlat. notorietas) optepozna-tost, optepoznata stvar. notorno (ital. nottorno) cuz. v. noturno. notornost (nlat. notorietas) v. notorijetet. Notr-dam (fr. Notre-Dame) Bogorodica; crkva posveena Bogorodici; ime uvene Bogorodiine katedrale u Parizu. not-signal (nem. Not, nlat. signale) znak koji obraa panju na opasnost. noturnino (ital. noturnino) muz. v. noturno. noturno (ital. notturno) muz. nona ili veernja pesma; serenada, podoknica; obino: klavirska kompozicija sanjala-kog karaktera (najbolji predstavnik open). notus (gr. nothos vanbrank, nlat. nothus) l. vanbrani sin, kopile. notus (gr. notos, lat. notus) 2. juni vetar ili, tanije, jugozapadni vetar. noumevon (gr. noumenon) fil. stvar koja (ili: bie koje) se ne moe opaziti, nego samo razumom zamisliti, pojam bez predmeta koji bi mu odgovarao u iskustvu; ideja kojoj u stvarnosti ne odgovara nita; supr. fenomenon. nocio (lat. notio) log. pojam, misao. nubekula (lat. nubecula) med. oblaak, bela pega u ronjai (oka); nefelion. nubilan (lat. nubilis) stasala za udaju; sta-sao za enidbu.

nuklearna fisija

nubilitet (nlat. nubilitas) stasalost, sposobnost za stupanje u brak. nubilozan (nlat. nubilosus) oblaan, mutan, tmuran, natmuren. nuvelist (fr. nouvelliste) raznosa novih vesti; novinarski saradnik. nuvote (fr. nouveautes) pl. novosti, novine; naroito: modne novosti, stvari poslednje mode. nugat (fr. nougat, lat. pih orah) kola od oraha ili badema (kod nas poznat pod imenom francuski nugat). nugacitet (lat. nugacitas, nugax aljiv) lakrdijatvo, egaenje. nudizam (lat. nudus go, nag) 1. uenje po kome bi najbolje odgovaralo uslovima higijene, fizike i moralne, kad bi se ljudi kretali i bavili sportovima u slobodnoj prirodi potpuno ili delimino nagi; 2. kult golotinje, pokret koji tei da oslobodi oveka predrasuda i stida od golog oveijeg tela. nudisti (lat.) pl. pristalice pokreta goli-avosti, goliavci; up. nudizam. nuditet (lat. nuditas) nagota, razgolienost, golotinja; slika ili kip golog ljudskog tela, gola figura. nudl (nem. Nudel) valjuak od brana i krompira. iudla (nem. Nudel) v. nudl. nudus (lat. nudus) go, nag, razgolien. nu zla (arap. nezle) med. mehurii u ustima. nuklearan (nlat. nuclearis) bog., zool., fiz. jezgreni, jezgrin, jedreni; nuklearna fizika grana moderne fizike koja se bavi prou-avanjem svojstva atomskog jezgra; nuklearna energija jezgrena energija atoma. nuklearna bomba (lat. nucleus) bomba ije se dejstvo ostvaruje atomskom eksplozijom, tj. odreenom nuklearnom (atomskom) reakcijom pri emu se veoma brzo oslobaa ogromna koliina energije vezane u atomskom jezgru. nuklearna reakcija fiz. proces u kome jedno atomsko jezgro reaguje sa drugim atomskim jezgrom, elementarnom esticom ili fotonom proizvodei u veoma kratkom vremenu jedno ili vie drugih jezgara, a eventualno i druge estice. nuklearna tehnika fiz. metode, procesi i sredstva koja slue pri korienju nu-klearne energije. nuklearna transmutacija fiz. pretvaranje jezgara hemijskih elemenata jednih u druge pri nuklearnim reakcijama. Spontane nuklearne transmutacije otkrili su M. i P. Kiri. Prvu vetaku nuklearnu tran-smutaciju izveo je E. Raderferd (bombar-dujui azot alfa-esticama dobio je kiseonik i vodonik). Savremene nuklearne transmutacije vre se pomou akcelera-tora. nuklearna fisija (eng. nuclear fission) fiz. razlaganje, cepanje, razbijanje atomskog jezgra urana bombardovanjem neutronima

nuklearna xeiuiqa

618

numero

uz oslobaanje velike energije, tzv. nuklearne energije, koja se ispoljava uglavnom u razvijenoj toploti. nuklearna hemija grana hemije koja se bavi proizvodnjom i primenom materija koje nastaju promenama u atomskom jezgru. nuklearns elektrine (lat. nucleus) elektrine centrale (elektrane) na nuklearni pogon. nuklearni reaktor (lat. nucleus jezgro, gea-gere) fkz. ureaj za cepanje atomskog jezgra nuklearnih goriva i za dobivanje energije koja se pri tom razvija, ili za dobivanje radioaktivnih izotopa ili neutrona. nukleini (lat. nucleus, nuculeus) hem. proizvodi razgraivanja nukleoproteida s manjim sadrajem belanevine. nukleinske kiseline (lat. nucleus jezgro) sloena organska hemijska jedinjenja koja se nalaze u jezgru elija biljaka i ivotinja. nukleolus v. nukleus. nukleoni (lat. nucleus) fiz. zajedniki naziv za neutrone i protone, sastavne delove atomskog jezgra. nukleonika (lat. nucleus) fiz. i hem. nauka o atomima i drugim elementarnim esticama, nuklearna fizika. nukleoproteidi (lat. nucleus, gr. protos prvi, eidos oblik, vid) sloene belanevine ogromne molekulske teine; sasta-vljeni su od belanevine i nukleinske kiseline, a nalaze se prvenstveno u jedrima elija. nukleoprotein (lat. nucleus, proteinum) hem. organsko jedinjenje iji se molekuli sastoje od nukleinske kiseline i proteina. nukleus (lat. nucleus) l. zool., bog. jezgro (ili: jedro) elije; 2. fiz. jezgro atoma. nuks (lat. pih) orah, lenik; ii nuce (lat. in pise) zbijeno u ljusku od oraha, tj. ukratko, zbijeno, saeto; nuks vomika (lat. pih vomica) med. pasji orah, seme istonoindijskog drveta (Strychnos pih vomica) koje izaziva povraanje. nula (lat. nulla) kat. nitica, znak koji oznaava niticu ili odsustvo jednog broja; fig. vrednost ravna nitici, nitavilo. nula pena sine lete (lat. nulla poena sine lege) nikakva kazna bez zakona"; prav. naelo zakonitosti u pogledu kazne, po kome se kazna moe utvrditi samo zakonom i primeniti jedino na dela za koja je zakon unapred rekao da e biti tom kaznom kanjena. nula racione (lat. nulla ratione) ni na koji nain, nikako, nipoto. nulibisti (nlat. nullibi) pl. oni spirituali-sti koji tvrde da dua, kao bestelesno bie, ne moe postojati u jednom ogranienom prostoru kao to je oveje telo; supr. holomerijanci.

kulinara (lat. nullipara) ena koja jo nikako nije raala, nerotkinja; supr. multi-para. nulitet (nlat. nullitas) nitavost, neva-nost, nevrednost, gubitak vanosti ili vrednosti. nulifikacija (nlat. nullificatio) ponita-vanje, ponitenje, stavljanje van snage, ukidanje. nulifipirati (nlat. nullificare) ponititi, ponitavati, staviti (ili: stavljati) van snage, proglasiti nevaeim, ukinuti, ukidati; izjednaiti sa niticom, potce-niti. nulti (lat. nulla nitica) mat. koji ima kazaljku nula (tj. lan niza), npr. a, h0, u itd.; nulti meridijan nulti podnevak geogr. meridijan, podnevak, koji prolazi kroz poetak obeleavanja geografskih duina, griniki meridijan; fiz. apsolutna pulta taka temperature je na 273S. nulto-valentan (lat. nullus nijedan, valere vredeti) hem. koji se ne jedini s drugim elementima (takvi su, npr. helijum, neon, argon, kripton, ksenon i radon). numaran (lat. nummarius) novani. numen (lat. numen) izraz kojim su Rimljani obeleavali boga, silu boanstva, velianstvenu i udesnu mo boanstva; boanstvo, velianstvo. numenalan (lat. numen boanstvo) boan-stven, velianstven, udesan. numenon (gr. noumenon) fil. pogreno mesto noumenon. numera (lat. numerus, nem. Nummer) broj. numerale (lat. numerale, se. nomen) gram. broj, re koja oznaava broj; pl. numeralia. numeralia (lat. numeralia) pl. gram. v. numerale. numerativ (nlat. numerativum) gram. v. numerale. numerator (lat. numerator) mat. brojitelj, brojilac (kod razlomka); sprava za udaranje (ili: beleenje) brojeva po redu. numeracija (lat. numeratio) mat. brojenje, izgovaranje brojeva; udaranje brojeva, obeleavanje brojevima; numerisanje. Numeri (lat. Numeri) Brojevi, naziv IV knjige Mojsijeve, zato to poinje brojenjem izrailjskih plemena. numerirati (lat. numerare) brojiti; udarati brojeve, obeleiti (ili: obeleavati, oznaavati) brojevima (predmete, strane u knjizi itd.); trg. cene robi oznaiti slovima ili kakvim drugim, samo trgovcu poznatim, znacima na samoj robi. numerisati (lat. numerare) v. numerirati. numerian (lat. numerus) koji se tie brojeva, brojni; brojem izraen. numero (lat. numero) prema broju, prema cifri; sub numero (lat. sub numero) pod brojem, tj. pod rednim brojem, npr. 1, 2, Z itd.

numeroza n

619

nucelus

numerozan (lat. numerosus) mnogobrojan, est; rat. blagozvuan, harmonian, ritmi-an. numerozitet (nlat. numerositas) mnogobrojnost, velik broj, masa, gomila; Ret. ritmi-ka blagozvunost govora. numeroznost (nlat. numerositas) v. numerozit t e. numerus (lat. numerus) broj; brojna, cifra; gram. broj tj. jednina (singular), dvojina (dual) i mnoina (plural); muz. takt, melodija; ret. govorniki ritam, blagoglasnost. numerus klauzus (lat. numerus clausus) zatvoren broj", odredba po kojoj se u neko zvanje, na neku priredbu itd. moe primiti samo odreen broj slubenika ili ue-snika. numizmatika (gr. nomisma novac, lat. numisma) nauka koja se bavi prouavanjem starinskog novca i starih medalja; deli se na: staru numizmatiku, koja prouava doba do Zapadnog Rimskog Carstva, srednjevekovnu, koja poinje sa Vizantijom i sa novcima iz vremena seobe naroda, i moder-nu, koja poinje sa renesansom; pr. numizmatiki. numizmatiar (gr. nomisma novac, lat. numisma) onaj koji se bavi sakupljanjem i prouavanjem starinskog novca i starinskih medalja. numizmatograf (lat. numisma, gr. grapho piem) onaj koji se bavi opisivanjem starinskog novca i starinskih medalja, spomenica. numizmatografija (lat. numisma, gr. gra-phia opis) opisivanje starinskog novca i starinskih medalja; pr. iumizmatograf-ski. numinozan (lat. numen) v. numenalan. numofilacijum (lat. nummus novac, gr. phylatto uvam) zbirke novca, naroito starinskog. numularan (nlat. nummularis) koji ima oblik kovanog novca, pariast. numularijus (lat. nummularius) menja novca, saraf. numuliti (lat. nummus novac, gr. lithos kamen) pl. geol. naslage krenjaka, pea-ra i dr. u kojima se nalaze mnogobrojni ostaci nekadanjih organizama, naroito pueva i koljki, u obliku novca. nunkupativ (lat. testamentum nuncupativum) prav. poslednja volja nekazana usmeno. nunkupativan (nlat. nuncupativus) koji je izjavljen usmeno, usmeni, npr. nunkupa-tivno zavetanje. nunkupacija (lat. nuncupatio) sveano proglaavanje za naslednika. nunkupirati (lat. nomine capere, nuncupare) prav. izjaviti neto u zakonskom obliku,

sveano i javno izjaviti; nunkupativa voluntas (lat. nuncupata voluntas) volja nekazana jasno i odreeno. nuncijant (lat. nuncians) prav. potkaziva, dostavlja, tuilac. nuncijat (lat. nunciatus) prav. potkazani, dostavljeni, tueni. nuncijatura (nlat. nuntiatura) zvanje, nadlenost i sedite papinog poslanika na nekom stranom dvoru, pri vladi neke tue drave. nuncijacija (lat. nunciatio) objavljivanje, dostavljanje, pri j ava. nuncije (lat. nuntius) glasnik, vesnik, poslanik; naroito: papin poslanik na stranom dvoru ili pri vladi neke strane drave (potpuna mu je titula: nuncijus apostolikus). nuncijum (lat. nuntium) vest, izvetaj, izvee; poslanstvo. nupcijalitet (lat. nuptiae svadba) soc. odnos sklopljenih brakova neke zemlje prema ukupnom broju njenih stanovnika, ili prema broju lica sposobnih za brak. nupcijalni (lat. nuptialis) svadbeni, venani, brani; lakta nupcijalia (lat. pacta nuptialia) pl. brani u govori. nurija (gr. enoria) parohija, upa. nus (gr. nus um) fil. duh, intelekt; kod Anaksagore: dua sveta; kod Platona i Aristotela: dup!a koja misli, a po kojoj se ovek razlikuje od ivotinje. nutacija (lat. nutatio) klimanje, njihanje; kolebanje; astr. razne periodine nejedna-kosti u precesiji koje dolaze od privlane sile Meseca na spljotenu Zemlju, ija oca nije upravna na ravan ekliptike, a ravan Meseeve putanje nagnuta je prema Zemljinom polutaru; bog. obrtanje biljke prema Suncu. nutrija (Myocastor coypus) zool. barski da-bar, glodar dug do 90 st; ivi u Junoj Americi, a gaji se u mnogim zemljama, pa i kod nas, radi skupocenog krzna. nugrijencia (lat. nutrientia) pl. hranljive materije. autriment (lat. nutrimentum) sredstvo za ishranu, hrana. nutritivan (nlat. nutritivus) koji hrani, hranljiv, koji slui za ishranu. nutricija (nlat. nutritio) hranjenje; ishranjivanje, odgajivanje. nutricionist (nlat. nutritio hranjenje, ishranjivanje) soc. onaj koji struno prouava ishranu raznih naroda. nutus (lat. nuere, nutus) mig, dani znak. nufar (pere.) bog. morska rua, vodeni krin, kordon, lokvanj, lopo, lopuh; nenufar. nucelus bog. zametno jezgro.

nj
Nj, nj sedamnaesto slovo nae irilice, dvadeseto nae latinice (Nj, nj). njanja (rus. nnnnj uvarica male dece, dadi-lja, dojkinja; u deminutivu: njanjeka, nja-njuka. njanjuka (rus.) v. pod njanja. Njerdr (nord. Njordhr) u nordijskoj mitolo-giji: bog mora, moreplovstva, bogastva i obilja uopte. njievo (rus. niego) ne mari nita, ne kodi nita, ne znai nita; nievo. njoki (ital. gnocchi) pl. kuv. knedle, valjuci. lju (eng. new, lat. novus, nem. neu) nov, skoranji (naroito se javlja kao sastavni deo amerikih i engleskih imena mesta, npr. New York, New Orleans, New Westminster i dr.). Njuget (eng. Newgate) veliki kriminalni zatvor u Londonu, zgrada u kojoj se izvruju smrtne kazne. njukeri (eng. newkerry) vrsta surinamskog pamuka slabijeg kvaliteta. aus-boi (eng. news-boy) raznosa, prodavac novina. ljuta (skr. N) jedinica za silu u Meunarod-nom sistemu jedinica; definisana je kao sila koja masi od l kg povea brzinu za 1 m/s; naziv po engleskom nauniku Isaku Ljutnu (16421727); v. din. njufaundlender (eng. -New-Foundland) rasa velikih i snanih pasa crnosjajne dlake sa belim pegama na grudima; slui za spasavanje davljenika i odlian je uvar; poreklom je sa ostrva Nju-Faundlenda (na severoistonoj obali Amerike); ter-nev.

B V T D Z

I L L, M,
6Z8/ bZOa. 610/

noprstFhii
M / 6 J" M. 8/ I6<h 8/ 9/ 65(/ / IJU

O
O, o osamnaeste slovo nae irilice, dvadeset prvo nae latinice; kao skraenica: O = ordr (na menicama); Or. = opus; Orr. = opera (lat. opus, opera); hem. O = oksigenijum; O$ = osmijum. o (fr. eai) voda; o d'Kolonj (fr. eai de Cologne) KOLONJSKE voda, kelnska voda. oaza (gr. oasis, auasis, koptski ouahsi) plodan predeo sa vodom usred velikih peanih pustinja Afrike, kao neko kopneno ostrvo u ogromnom peanom moru; fig. udobno odmorite posle velikog i napornog rada; pr. oaski. oarion (gr. oarion jajnjak) anat. malo jaje, jajace; jajnjak; up. ovarijum. oarionkus (gr. oarion, onkos masa, telesina) med. otok jajnjaka. oaritis (gr. oarion) med. zapaljenje jajnjaka. oaskop (gr. bop jaje, skopeo posmatram) sprava za pregled jaja. obad (fr. aubade, ital., lat. alba) jutarnja pesma trubadura; koncert u zoru nekome u ast, jutarnja serenada, podoknica. obaudicija (nlat. obauditio) med. gluvost, gluvoa. obvencija (nlat. obventio) susret, sretanje, doek; prav. prihodi; dobrovoljni prilog, porez, naroito crkveni prirez. obvolencija (lat. obvolentia) pl. med. lekovi u obliku zavoja, koji razgoliena ili ranjava mesta pokrivaju lekovitim oblogom. obvolutan (lat. obvolvere, obvolutus) spolja savijen, lebast, oluast. obvolucija (lat. obvolutio) med. zavijanje, uvijanje, obvijanje, povijanje. obdukcija (lat. obductiq) u sudskoj medicini: otvaranje i pregled leine u cilju utvr-ivanja uzroka smrti; obdukcioni izvetaj zvanian izvetaj o otvaranju i pregledu leine; protokol obdukcije zvanini spisak injenica naenih i utvre-nih prilikom otvaranja i pregleda leine. obducent (lat. obducens) lekar koji vri otvaranje i pregled leine radi utvri-vanja uzroka smrti; up. obdukcija. obducirati (lat. obducere) u sudskoj medicini: otvarati i pregledati le radi utvr-ivanja uzroka smrti itd. obsdijsncija (lat. obedientia) poslunost, pokornost. obezitet (lat. obesitas) gojaznost. obelizam (gr. obelismos) obeleavanje, obelusom, oznaavanja sumnjivih mesta i izraza u starijim izdanjima klasika. obelisk (gr. obeliskos) u starom Egiptu: etvrtast, 15 do 20 m visok, obino iz jednog kamena istesan kameni stub koji se pri vrhu suava; svaki visok spomenik koji se pri vrhu suava. obelus (gr. obelos raanj) znak kojim se obeleavaju mesta i izrazi, u starijim izdanjima klasika, u iju autentinost ima razloga da se sumnja. ober (nem. Ober) v. oberkelner. oberkelver (nem. Oberkellner) u gostionicama: glavni konobar, glavni kelner, onaj koji naplauje; ober. oberliht (nem. Oberlicht) gra. otvor za putanje svetlosti u zatvorene prostorije (obino na krovu itd.), svetlarnik. Oberon (nem. Oberon, fr. Auberon) mit. vi-linski kralj, muze Titanije, zatitnik prave i iskrene ljubavi; naslov i predmet poznatog romantinog epa nem. pesnika Vilanda. oberst v. obrst. oberfeldher (nem. Oberfeldherr) voj. vrhovni zapovednik (u nemakoj vojsci). obit (nlat. obitus) sveano opelo umrlom u katolikoj crkvi; godinji parastos ili pomen; dies obitus (lat. dies obitus) dan sahrane. \ obituarij(um) (nlat. obituarium) spisak umr- \ lih, itulja. obitus (lat. obitus) propast, smrt; obitus jurijum (nlat. obitus jurium) prav. prestanak ili gubitak izvesnih prava ili polaganja prava usled zastarelost. objek(a)g (lat. objectum) predmet, stvar, ono to se vidi ili predstavlja, predmet ili osoba na koje je posmatranje upravljeno; zadatak, svrha, cilj neke delatnosti; gram. predmet, tj. ona re u reenici na koju prelazi (ili: na koju se odnosi) glagolska radnja; fil. predmet ili sadrina neke misli, bila ona stvarna (realni objekat) ili samo zamiljena (idealni objekat); supr. subjekat.

objektiv

622

oblomovtina

objektiv (nlat. objectivus) kod optikih instrumenata (dogleda, durbina, mikroskope i fotografskih aparata): dvoguboispu-peno soivo, ili kombinacija vie soiva koja skupa dejstvuju kao sabirao soivo, koje stvara od predmeta posmatranja ili snimanja (objekta) stvaran izvrnut lik. objektivan (nlat. objectivus) objektni, koji se tie objekta, predmeti; stvaran, istinski, koji nije samo zamiljen, nego odista postoji, nezavisan od subjekta i subjektivnog miljenja, prirode i od interesa subjekta, koji vai za sva razumna bia, optevaei; nepristrasan, pravedan, pravian, ni po babu ni po strievi-ma; supr. subjektivan. objektivacija (nlat. objectivatio) upredmetljavanje, upredmetljenje, pravljenje neega predmetom, objektom; psihika radnja kod koje svest projicira svoje sadraje u spoljni svet, pa ih onda smatra predmetima spoljanjeg sveta (npr. kod iluzija i halucinacija); javljanje stvari po sebi u obliku koji se moe opaati. objektivizam (lat. objectum predmet) fil. u teoriji saznanja: priznanje objektivnih, tj. optevaeih istina, vrednosti i normi, koje postoje nezavisno od subjekta koji saznaje; u etici: pravac koji, suprotno subjektivizmu, odnosno kao njegova dopuna, priznaje i tei da odredi objektivna merila i ciljeve etikog delanja; naziv za tendenciju prikrivanja drutvene odreenosti nauke i filozofije. objektivizacija v. objektivacija. objektivirati (lat.) upredmetiti, upredme-tljivati, uiniti predmetnim, tvorevinu naih ula shvatati kao neto (predmet, stvar) to postoji van nas i nezavisno od nas. objektivisati (lat.) v. objektivirati. objektivisti (lat.) pl. fil. pristalice objek-tivizma. objektivitet (lat.) predmetnost, stvarnost; nezavisnost od subjektivnih primesa i uticaja, nepristrasnost, pravinost. objektivnost (lat.) v. objektivitet. objektirati (lat. objectare) v. objicirati. objektitet (lat. objectum) fil. ono to za jedan subjekat postoji kao objekat. objekcija (nlat. objectio) primedba, napomena; prigovor, zamerka; prepreka. objicirati (lat. objicere) primetiti, prigovoriti, zameriti; odgovoriti, odvratiti, protivstaviti. obkonian (lat. ob, gr. konos kupa) koji je u obliku kupe okrenute naopako, tj. sa osnovom nagore. oblande (lat. oblata) fari. tanka ploica od neuskislog peninog brana koja slui kao omot radi lakeg gutanja lekova u praku; up. oblata. oblata (lat. oblata od offerre) prvobitno: hleb koji su stari hriani donosili na

veere ljubavi; u katolikoj crkvi: sveta priest, rtveni hleb; okrugla markica od hartije za peaenje pisama, paketa i dr.: farm. v. oblanda. oblatorije (nlat. oblatoria) pl. tampane trgovake ponude, preporuke i sl. oblacija (lat. oblatio) prinoenje, posvei-vanje komu ili emu; rtvovanje bogu ili crkvi; darivanje, dar, poklon; posvei-vanje hleba i vina za priest. oblektacija (lat. oblectatio) uivanje, zanimanje, zabavljanje, zabava. obliviozan (lat. obliviosus) zaboravan. obligatan (lat. obligatus) vezan dunou, obavezan. obligato (ital. obligato) muz. izraz koji oznaava da neki glas pripada glavnom glasu, da slui kao pratnja uz glavni glas, te se, prema tome, ne sme izostavljati; supr. ad libitum. obligatoran (lat. obligatorius) obavezan, propisan, zakonom utvren i odreen, prisilan, prinudan; supr. fakultativan. obligacija (lat. obligatio) obaveza, obavez-nost; dug; obveznica, priznanica; obliga-cio akcesorija (lat. obligatio accessoria) prav. sporedna obaveza. obligo (ital. obligo) trg. dug ili obaveznost jednog trgovca prema drugom trgovcu; jemstvo, garancija; bit-i in obligo = biti nekome obavezan (ili: duan); dati za nekoga svoj obligo = jamiti (ili: jemi-ti) za nekoga. obliantan (fr. obligeant) usluan, predusretljiv, utiv, ljubazan. oblikvitet (lat. obliquitas) kosost, kosina, nagnutost, nagib; pritvornost, neiskre-nost, okolienje, izvrdavanje, vrdanje; gran. zavisnost. oblikvum (lat. obliquum) kosost, kosina, krivina. oblikvus (lat. obliquus) kos, kriv; oracio oblikva (lat. oratio obliqua) gram. neuprav-ni govor. obliteracija (lat. oblitteratio) brisanje, prebrisavanje slova; fig. brisanje iz pamenja, predavanje zaboravu; med. zapuenost, zaepl>enost, zaguenost (krvnog suda, kanala itd.). obliterirati (lat. oblitterare) brisati, izbrisati slova; fig. izgladiti iz pamenja, predati zaboravu; med. zapuiti, zapuavati. oblokvij(um) (nlat. obloquium) v. oblokucija. oblokucija (nlat. oblocutio) protivreenje, prigovaranje; oblokvij(um). Oblomov (rus.) v. pod oblomovtina. oblomovtina (rus.) osobina oveka nepokretnog, lenjog, slabe volje, po prirodi dobrog i pitomog, ali od koga su vaspitanje i drutvena sredina uinili goto-vana (po Oblomovu, glavnom junaku istoi-menog romana ruskog pisca I. A. Gona-rova).

oblong oblong (lat. oblongum) duguljast etvorougao, pravougaonik. oblovgav (lat. oblongus) duguljast, duguljast i etvrtast. obnoksijacija (nlat. obnoxiatio) prav. potinjavanje, kojim je onaj koji nije mogao sam sebe da hrani, ili da poloi dunu krvarinu, ili da naknada to je ukrao, sebe ili svoju porodicu, jednom formalnom poveljom (lat. charta obnoxiationis), prodavao nekom treem licu. obnubilacija (nlat. obnubilatio) med. pomraen>e vida; pomraenje uma. oboa (fr. hautbois, hoboe) kuz. drveni duvaki instrument sa otrijim tokovima od tonova flaute; oboe. obovalan (nlat. obovalis) u obliku jajeta okrenutog naopako, tumbe. oboist(a) (fr. hautbois) muz. svira u obou; svira u vojnoj muzici uopte. obod (gr. obolos) starogrki sitan novac, 1/6 drahme, oko 1/2 din; od 1836. grka jedinica za merenje teine = 1/10 drahme = 1 decigram; fig. para, novi, marja, lepta. obrepcija (lat. obreptio) prokradanje, dobivanje ega na vet nain, prevarom. obrogacija (lat. obrogatio) prav. predlog da se neki zakon ukine ili izmeni. obrogirati (lat. obrogare) prav. stari zakon novim sasvim ili delimino ukinuti, nekom zakonu oduzeti punu vanost. obrst (nem. Oberst) l. u nemakoj vojsci: komandant puka, pukovnik. obrst (nem. da Oberste ono to je najgornje) 2. pavlaka (na mleku). obrst-lojtnant (nem. Oberst, fr. lieutenant) u nemakoj vojsci: zastupnik pukovnika, potpukovnik. obrusa (gr. obryzos isto zlato, lat. obrussa) preiavanje zlata pomou vatre. obe ... (lat., fr. obs . . .) v. pod ops. . . obt ... (lat., fr. obt. . .) v. pod opt. . . obumbracija (nlat. obumbratio) senenje, osenavanje, zamraivanje. obfirmirati (lat. obfirmare) uvrstiti, utvrditi, pojaati. oval (nlat. ovalis, ovale) 1. duguljastookrugla slika; jajastost, okruglastost; u ovalu, u duguljastookruglom obliku, npr. slika. oval (lat. ovum jaje) 2. geom. zatvorena kriva koju nijedna njena tangenta ne see. ovalan (nlat. ovalis) oblika jajeta, jajast, duguljastookrugao. ovaplotiti (crksl.) neem zamiljenom dati stvaran, telesni oblik, oteloviti. ovaralgija (nlat. ovarium jajnik, gr. algos bol) med. v. ovarialgija. ovarialgija (nlat. ovarium jajnik, gr. algos bol) med. ivani bol u trbuhu koji dolazi od jajnjaka. ovarijalan (nlat. ovarialis) jajnini, koji pripada jajniku, koji se tie jajnika (ili: jajnjaka), jajnjaki. ovarij(um) (nlat. ovarium) v. ooforon.

623

oglu

ovarioterapija (nlat. ovarium, gr. therapeia leenje) ned. leenje jajnjaka. ovariotomija (nlat. ovarium, gr. tome se-enje, rezanje) med. operativno uklanjanje jajnjaka. ovaritis (nlat. ovarium, jajnik, jajnjak) med. zapaljenje jajnjaka. ovatan (lat. ovatus jajolik) u obliku jajeta, jajolik (naroito u botanici). ovatifolian (lat. ovatus jajolik, folium list) bog. koji ima lie oblika jajeta. ovatooblongan (lat. ovatus jajolik, oblongus duguljastookrugao) koji je vie duguljast nego jajolik. ovacija (lat. ovatio) kod Rimljana: mali trijumf, ulazak pobedonosnog vojskovoe u grad peice ili na konju i sa mirtinim vencem na glavi, pri emu je pobednik, mesto vola, prinosio bogovima na rtvu ovcu (ovis); danas: javno i burno odobravanje ili ukazivanje poasti kome. ovidukt (nlat. oviductus) alat. jajovod. ovizam (lat. ovum jaje) zool. uenje ovista; v. ovisti. ovipara (lat. ovum, parere raati, lei; nositi, sneti) pl. zool. ivotinje koje se legu iz jaja; supr. vivipara. oviparan (lat.) zool. koji se lee iz jaja. oviparitet (lat. ovum, parere) biol. razvoj jaja u spoljanjoj sredini, van tela majke. ovisti (lat. ovum jaje) pl. zool. biolozi koji su smatrali da je prava klica jaje, a da ga spermatozoid, pri oploavanju, samo podstie da se razvije; supr. spermatisti. oviforman (nlat. oviformis) jajast, jajolik, oblika jajeta. ovovivipara (lat. ovum, vivus iv, parere raati, lei) pl. zool. ivotinje ija snese-na jaja, u normalnom sluaju, imaju u sebi vie ili manje razvijen zametak (npr. ptice, kljunari itd.). ovogeneza (lat. ovum, gr. genesis raanje, postajanje) biol. v. oogeneza. ovoidalan (lat. ovum, gr. eidos lik) jajolik; isto i ovoidan. ovoidan (lat.-gr.) u obliku jajeta, jajast. ovologija (lat. ovum, gr. logia) v. oologija. ovoskop (lat. ovum, gr. skopem posmatrati) ogledalo za pregled jaja. ovulacija (nlat. ovulatio) med. izbacivanje zrelog jajeta iz jajnjaka (kod ena izmeu dve menstruacije). ovulisti (lat. ovulum enska spolna elija, jaje) pl. zool. v. ovisti. ovulum (lat. ovulum) malo jaje, jajce; bog. semeni zametak; zool. enska spolna elija, jaje. ovum (lat. ovum) jaje; poeti ab ovo (lat. ab ovo) od jajeta, tj. sasvim od poetka, od samog osnova. ogar v. zagar. oglan (tur.) deko, mladi; egrt, sluga. oglu (tur. oglu) sin.

ogro

624

odontoterapija

i, fr. ogc^, mkal. oteo, z\km. \ Orcus) mit. vukodlak, divlji ovek, din koji ep o desetogodinjim lutanjima i neobinim jede decu, hala. doivljajima itakog kralja Odiseja, kada se, posle pada Troje, vraao morem u otadbinu; od (isl. odr) neka neobina prirodna sila koja, po nem. prirodnjaku Karlu Rajhenba-hu fig. pustolovno putovanje, pustolovine, lutanje. (17881869), strujanjem izlazi iz predmeta, oditologija (gr. hodites putnik, logia) v. naroito iz ljudi, i koju osetljivi tzv. hoditologija. senzitivni ljudi vie ili manje jako oseaju. odol (gr. odus zub, lat. oleum ulje) farm. voda ili nasta za ispiranje i dezinfikovanje zuba i oda (gr. ode pesma) 1. poet. vrsta sveane i usta (meavina alkohola, mentola, naninog uzviene pesme, pune bujnog zanosa i strasnog ulja i jednog antiseptika). oseanja u koje pesnik dolazi motrei uzviene i velianstvene pojave i stvari u prirodi i odometar (gr. odos put, metron merilo, mera) v. hodometar. ljudskom drutvu (npr. more. Bog, vera, odont- (gr. odus, odontos) predmetak u prijateljstvo, junatvo itd.). sloenicama sa znaenjem: zub, zubni. oda (tur. oda) 2. odred, eta turskih vojnika, odontagogum (gr. odus, odontos, ago vuem, naroito janiara. privlaim) med. klepgga za vaenje zuba. odabaa (tur. oda oazd) zapovednik ete turskih vojnika, naroito janiara, kapetan; odontagra (gr. odus, odontos, agra plen) med. zubna kostobolja. glavni nadzornik jednog karavanse-raja. odontalgija (gr. odus, odontos, algos bol) ned. odaja (tur. oda) odeljenje kue ili stana, soba. zubobolje, oboljenje zuba, bol zuba. odaksezmus (gr. odaxezmos ujedanje, grizenje, upanje) med. sevanje, otar i ljut bol, odontalgika (gr.) med. sredstva protiv zubobolje. odontijazis (gr. odus, odontos) med. teko naroito bol pri izbijanju zuba = odontijazis. dobivanje zuba kod dece. odaksestiki (gr. odaxo grizem) med. koji pee odontijatrija (gr. odus, odontos, iatreia od bola, koji jako boli. leenje) med. nauka o leenju zuba, zubno odaliska (tur. odalik) sluavka, bela robinja u lekarstvo. istonjakom haremu koja obavlja grublje domae poslove, sobarica; naroito: ime odontika (gr. odus, odontos) pl. med. v. odontalgika. sluavki bivih turskih sultana izmeu kojih odontin (gr.) med. lek protiv zubobolje; sredstvo on bira za sebe sedam kaduna; fig. nalonica; za odravanje zuba. vrsta vunene tkanine. odadija (tur. ' odaci) l. sobar, sobarica (u odontitis (gr.) med. zapaljenje zuba. gostionici), posluitelj; 2. podrugljiv naziv za odontoblaste (gr. odus, odontos, blastos klica, izdanak) pl. tvorne elije zubne kosti. pesnike oda. odeon (gr. odeion, lat. odeum) l. kod Grka i odontogenija (gr. odus, odontos, genesis Rimljana: zgrada u kojoj su se odravale postanak, stvaranje) obrazovanje zuba, pesnike i muzike utakmice; zbirka lir-skih stvaranje zuba. pesama; odeum. odontoglifon (gr odus, odontos, glypheion Odeon (fr. Odeon) 2. uveno pariske pozorite rezbareni no, rezaljka, duba) med. lekarski na levoj obali Sene. instrumenat za ienje zuba. odeum (lat. odeum, gr. odeion) v. odeon. odontografija (gr. odus, odontos, graphia odijum (lat. odium) mrnja, omraenost, opis) opisivanje zuba. neprijateljstvo; nenaklonost, nezadovoljstvo, odontozis (gr. odus, odontos) med. dobivanje ogorenje. zuba, nicanje zuba, obrazovanje zuba. Odin (nord. Odin, Odhinn) mit. najstariji i odontoidan (gr. odus, odontos, eidos vid, najpotovaniji bog kod svih starogerman-skih oblik) zubast, zubolik, u obliku zuba. plemena, bog pobede; Vodai, Vuotan. odontolit (gr. odus, odontos, li'thos kamen) odioza (lat. odiosa) pl. mrske (ili: odvratne, med. zubni kamen. gnusne) stvari. odontoliti (gr.) pl. kol. okamenjeni zubi sisara. odiozan (lat. odiosus) mrzak, smrznut, odvratan, odontolitijazis (gr.) med. stvaranje, pravljenje gnusan, grozan, dosadan. zubnog kamena. odiozitet (nlat. odiositas) mrskost, odvratnost, odontologija (gr. odus, odontos, logia nauka, omrznutost, mrnja. uenje) nauka o zubima, zubno lekarstvo. odioznost (nlat.) v. odiozitet. odontom (gr. odus, odontos) med. zubni odiozus (lat. odiosus) mrzak, odvratan, gnusan izrataj, zubnik. ovek. Odisej (gr. Odysseiis) mit. sin Laertov, mu odontoplastika (gr. odus, odntos, plastike vetina uobliavanja) zamenjivanje ravih verne Penelope, otac Telemahov, kralj Itake, zuba vetakim. hrabri, lukavi i dovitljivi grki junak pod odontoterapija (gr. odus, odntos, therapeia Trojom; fig. lukav i dovitljiv ovek. leenje) med. nauka o leenju i odravanju zuba.

odontotehni j a

625

oklagija

odontotehnija (gr. odus, odontos, techne vetina) vetina odravanja zuba u dobrom stanju; zamenjivanje ravih zuba novim. odontotehnika (gr. odus, odontos, technike) zubna tehnika. odor (lat. odor) miris, vonja. odorantan (lat. odorans) miriljiv, mirisan. odorata (lat. odora ta) pl. prijatni mirisi; stvari prijatna mirisa. odvratan (lat. odoratus) v. odorantan. odoriferan (lat. odor miris, f ero nosim) mirisan, miriljiv. o iva (fr. ogive) apx. iljat obluk na gotskim svodovima. oivalan (fr. ogival) apx. koji ima iljat obluk, iljatog obluka; duguljast. ozemund vrsta odlinog vedskog gvoa u ipkama, nazvana po istoimenom rudniku gvoa Osemund. ozena (gr. ozaina izrastao u nosu neprijatna mirisa) med. kijavica, katar nosa sa bala-ma runog mirisa. Oziris mit. glavni bog starih Egipana, bog Sunca, tvorac vremena, zatitnik Egipta i Nila, mu Izidin. ozokerit (gr. ozein mirisati, kerds vosak) hen. zemljani vosak (prirodna smesa vrstih ugljovodonika); upotrebljava se za pravljenje parafina i ceresina. ozon (gr. ozein mirisati) hem. koncentrisan kiseonik, postaje pranjenjem elektrici-teta u kiseoniku. Oksidie jae no kiseonik, te stoga utire biljne boje i ubija klice; ima ga u vazduhu, naroito u umskom i morskom, iji je veoma koristan sastojak, jer ga isti od kodljivih klica; upotrebljava se za beljenje (slonova kost, lan) i za ienje pijae vode od kodljivih klica. ozonizacija (gr.) hem. pretvaranje u ozon. ozonizirati (gr.) hem. pretvoriti, pretvarati u ozon. ozonometar (gr. ozein mirisati, metron mera, merilo) hem. sprava za merenje koliine ozona u vazduhu: hartija natopljena u lepak jodkalija, koja od ozona poplavi. ozostomija (gr. ozein mirisati, stoma usta) med. ruan zadah iz usta, zaudaranje iz usta. oidijum (nlat. oidium) vot. pepelnica, maa, sijer (vrsta veoma sitnih gljiva, koje se na biljkama i ivotinjskim telima pojavljuju kao uzrok pojava bolesti, naroito kod vinove loze). ojkofobija (gr. oikos kua, phobos strah) med. strah od kue, duevno-ivani poremeaj koji se sastoji u oseanju straha od sopstvenog doma. oka (tur. okka) l. ranija jedinica za merenje teine u Turskoj, Srbiji, Bosni, Grkoj, Bugarskoj, Maarskoj i Rumuniji = 1,250 1,280 kg.

oka (per., p.) 2. biljka sa hranljivim kore-nom (nlat. Oxalis tuberosa), glavna hrana Indij anaca-uroenika. okazion (lat. occasio gen. occasionis) prilika, zgoda, prigoda, povoljan sluaj; povod, razlog. okazionalizam (lat.) fil. uenje o sluajnim uzrocima, po kome bog svuda neposredno sadejstvuje sluei se voljom ljudi i nagonom ivotinja samo kao povodom za delanje: ne utiu telo i dua jedno na drugo, kako je tvrdio Dekart, nego bog stvara, u zgodnoj prilici (lat. occasio), od kretnji oseaje u ulnim organima, a od akata volje, opet u zgodnoj prilici, pokrete miia. Glavni predstavnici ovoga pravca, oka-zionalisti, su: Arnold Gelinks (1624 1669) i Nikolas Malbran (1638 1715). okazionalisti (lat.) pl. fil. pristalice okazionalizma. okazionalni sistem fil. v. okazionalizam. okazionalno (nlat. occasionaliter) pril. sluajno, zgodom, prigodne. okazionar (nlat. occasionarius) v. partizan. okalescencija (nlat. ocallescentia) zadebljavanje koe, otvrdnjavanje koe, dobivanje debele koe; fig. neosetljivost, otupelost. alica (tur. okka) posuda; boca koja sadri jednu oku. kapi zool. vrsta male irafe, velike kao konj, u praumama Srednje Afrike, veoma retka ivotinja. okarina (ital. oca, ocarina) muz. mali, pogla-vito deji duvaki instrumenat od ilovae, sa 10 rupa za tonove. Okean (gr. Okeanos) l. mit. po najstarijem grkom verovanju, mona reka koja ogggie ceo svet, praizvor svih stvari, pa i bogova; zatim: sin Uranov i Gejin, mu Teti-din, otac mnogobrojne dece (3000 sinova i 3000 keri), Ocean. okean (gr.) 2. veliko svetsko more (Atlantski, Tihi i Indijski okean); fig. more, bezbroj, sijaset, tuta i tma; ocean. Okeanija (nlat. Oceania) v. Oceanija. okeanograf (gr. Okeanos) strunjak u okeanografiji. okeanografija (gr. Okeanos) nauka koja se bavi prouavanjem mora i okeana, izuava osobine morske vode, kretanje, dubine i organski svet mora, reljef i sastav morskog dna i dr. okeanski (gr. Okeanos) v. oceanski. oker (gr. ochros bled, ukast, zelenkast) ilovaa uta od gvoa oksida; pr. oke-rast. okigrafija (gr. okys brz, grapho piem) vetina brzog pisanja; tahigrafija. okidrom (gr. okys brz, dramem infinitiv aorista od trecho trim) onaj koji brzo tri, skorotea, glasnik-peak. okipod (gr. okys brz, pus, podos noga) brzonog. oklagija (tur. oklagu, oklava) drvena oblica za razvijanje testa.

40 Leksikon

okludirati

626

oksitonon

okludirati (lat. occludere) zatvoriti, zatvarati, zakljuati; smetati, spreiti; fiz. zadrati gasove na svojoj vrstoj povrini. okluziv (lat. occlusivus) lingv. zatvorni, pregradni ili eksplozivni glas, tj. glas pri ijem izgovoru vazdune struja nailazi na prepreku, koja je potpuno zaustavlja, tako da ona ne moe nastaviti put dok se pregrada ne ukloni. okluzivan (nlat. occlusivus) koji zatvara; koji spreava; okluzivni zavoj med. zavoj koji spreava da do rane dopru spoljne ozlede i prljavtine. okluzija (nlat. occlusio) zatvaranje, spreavanje; fiz. adsorpcija gasova na povrini vrstih tela. o kontan (fr. au comptant) trg. uz plaanje u gotovom. okra (gr. ochros bled, ukast) meavina gline sa hidroksidom gvoa; up. oker. oksalati (nlat. oxalis kiseljak) pl. hem. soli oksalne kiseline, nalaze se u mnogim biljkama, naroito u kiseljaku. oksalemija (nlat. oxalis kiseljak, gr. chal-ma krv) med prisustvo oksalne kiseline u krvi vie no to treba, npr. kod eerne bolesti i dr. oksalij(um) (nlat. oxalium) hem. dvostruko kiseli kalijum. oksalis (nlat. oxalis kiseljak, kiselj) bog. cecelj. oksalit (nlat. oxalis kiseljak, gr. -ites) mineral koji se sastoji od oksalnog gvozdenog oksida i vode; humboltit. oksalna kiselina (nlat. acidum oxalicum) hem. otrovna kiselina koja nastaje oksida-cijom mnogih organskih jedinjenja, danas se dobiva od celuloze (slui u farbar-stvu i za vaenje mrlja od mastila, ienje metala i dr.). oksalurija (nlat. oxalis kiseljak, gr. uron mokraa) med. prisustvo oksalne kiseline u mokrai vie nego to treba. okser (eng. oheg) sp. vrsta sloene prepone, prepreke (u jahanju). oksi- (gr. oxys) predmetak u sloenicama sa znaenjem: otar. oksigen (gr. oxys, genos poreklo, roenje, koren gen- od gignesthai roditi se, postati, nlat, oxygenium) hem. kiseonik, kisik, najrasprostranjeniji element u prirodi, sastojak vazduha, vode, veine minerala i gotovo svih jedinjenja to sainjavaju grau biljaka i ivotinja; hem. znak O, atom-ska masa 16, redni broj 8. oksigenacija (gr. oxys, genos, nlat. oxygenatio) hem. v. oksidacija. oksigenij(um) (gr. oxys, genos) hem. v. oksigen. oksigenirati (gr. oxys, genos) hem. v. oksidi-rati. oksigon (gr. oxys, gonia ugao) geom. figura sa otrim uglovima.

oksigonian (gr.) geom. opggrougli, sa otrim uglovima. oksid (gr. oxys) hem. jedinjenje sa kiseonikom, naroito jedinjenje nekog metala sa kiseonikom, npr. oksid gvoa. oksidabilan (gr. oxys, nlat. oxydabilis) hem. koji moe da se jedini s kiseonikom, tj. koji moe da oksidie. oksidabilitet (gr., nlat.) hem. sposobnost sjedinjavanja sa kiseonikom, jedinljivost s kiseonikom. oksidabilnost (gr., nlat.) hem. v. oksidabilitet. oksidacija (gr. oxys, nlat. oxydatio) hem. sjedinjavanje nekog tela s kiseonikom, sagorevanje. oksidirati (gr. oxys, lat. oxydare) hem. jedi-niti se (ili: spojiti se, spajati se) s kiseonikom, pretvarati se u oksid. oksidisati (gr. oxys) hem. v. oksidirati. oksid-hidrat (gr. oxys, hydor voda) hemijsko jedinjenje oksida s vodom. oksikrat (gr. oxys, krasi meavina) si-retna voda, meavina sireta i vode. oksikratirati (gr.) prati, ispirati si-retnom vodom. oksikroceum-flaster (gr. oxys, krokos afran, nem. Pflaster) med. afranov flaster, crvenomrki melem od utog voska, kolofonijuma, omorikove smole, terpentina, afrana i drugih sastojaka (lek protiv reumatizma). oksimsl (gr. oxys, lat. mel med) farm. kiseli med, preparat od preienog meda pome-anog sa biljnim siretom. oksimstar (gr. oxys, metron mera, merilo) sprava za merenje jaine kiseline. oksimoron (gr. oxys, moros tup, glupav) ret. duhovita glupost, duhovita besmislica, misao koja na prvi pogled sadri u sebi neku protivrenost, a ipak oba pojma stoje jedan pored drugog i vezuju se u jedan pojam, npr. nemi glas, glasna tajna, pametna budala, reito utanje i sl. oksinitron (gr. oxys, mtron luna so) hem. alitrena kiselina. oksiopija (gr. oxys, ops gen. oroz vid) otar vid, otrovidost; fig. otroumnost. oksirodin (gr. oxys, rodon rua) sire od rue. oksisaharum (gr. oxys, sakchar eer) hem. siretni eer, meavina sireta i eera. oksitimija (gr. oxythymia) naprasitost, plahovitom1, plahost, prekost. oksitimian (gr. oxythymos) ljut, naprasit, plah, plahovit, prek. oksitonirati (gr. oxys, teino zateem) gram. jedan slog, naroito poslednji slog neke rei, izgovoriti visokim ili otrim naglaskom (akutom). oksitonon (gr. oxytonon) gram. u grkoj gramatici: re sa otrim naglaskom (akutom) na poslednjem slogu.

oksiuris

627

oktroisati

oksiuris (gr. oxys, ura rep) zool. bela glista, iljac. oksiuroza (gr.) med. opti naziv za sva oboljenja prouzrokovana belom glistom. oksifonija (gr. oxys, phone glas, zvuk) otar glas, piskav glas. oksihemoglobin (gr. oxys, haina krv, lat. globus lopta, grudva) znat. kiseonik vezan za hemoglobin, koji arterijama odlazi u tkiva. oksihidrat (gr. oxys, hydor voda) he, jedinjenje oksida i vode. oksihloridi (gr. oxys, chloros otvoreno-zelen) pl. hek. spojevi (jedinjenja) metalnih oksida sa hlornim jedinjenjima (spojevi-ma). oksford (eng. oxford) 1. vrsta tkanine; 2. u fudbalu: udarac u loptu zadnjim gornjim delom kopake, petom. oktav (lat. octavus osmi) format hartije koji je, normalno, jedna osmina obinog formata; format knjige iji tampani tabak, ima 8 listova ili 16 stranica (odstupanja u veliini nanie ili navie zovu se mali oktav i veliki oktav); in oktavo (lat. in octavo) u formatu osmine, tj. tako da se tabak presavije na osam listova. ostava (lat. octo osam, octava) kuz. osmi ton poevi od osnovnog tona; tonska grupa na kakve se deli jedan tonski plan; celokupan obim svih osam tonova; fiz. ton iji je broj treptaja u sekundi dvaput vei od broja treptaja onoga tona iji je on oktava (via oktava); u katolikoj crkvi: osmod-nevni verski obreda u proslavi nekog velikog praznika (npr. uskrnja oktava); poslednji, osmi dan takve osmodnevne svetkovine; poet. strofa od osam stihova. oktavoni (fr. octavon, p. octavo) pl. deca ?vropejca i kvarteronke. oktagon (gr. okto osam, gonia ugao) geom. v. oktogon. oktaedar (gr. oktaedron, okto osam, bedra sedite, osnova) kon. telo ogranieno sa 8 ravnostranih trouglova, pravilan osmostranac; u kristalografiji: oblik tese-ralnog, regularnog sistema. oktaedarski (gr. okto osam, hdra osnova) koji ima osam povrina. oktaeterida (gr. okto, etos godina), period vremena od 8 godina, osmogoe. oktaeterisa (gr.) v. oktaeterida. oktan (gr. okto osam) hem. bezbojna, isparlji-va i zapaljiva tenost, jedinjenje 8 atoma ugljenika i vodonika, sastojak nafte i benzina. oktangularan (nlat. octangularis) geom. koji ima osam uglova, osmougaoni. oktangulum (lat. octo osam, angulus ugao, kut) tom. osmougaonik. oktandria (gr. okto, aner, andros mu, ovek) pl. bog. cvetovi sa osam slobodnih praktinih niti (U klasa u Lineovom sistemu biljaka); pr. oktandrian.

oktanski broj merile otpornosti nekog motorskog goriva prema nekontrolisanom eksplozivnom sagorevanju (detonaciji). oktant (lat. octans) osmi deo kruga; luk od 45 stepeni (=45); astr. poloaj Meseca ili drugog nebeskog tela koji je udaljen 45 stepeni od nekog drugog poloaja, naroito od poloaja konjunkcije ili opozicije; ont., astr. instrument za merenje uglova, sa podeljenim lukom od 45 stepeni. oktapla (gr. okta-plasios osmostruk) pl. izdanje Biblije na osam jezika. oktahord (gr. okto osam, horde ice, stru-na) muz. instrument sa osam ica; oktohord. oktet (lat. octo osam) muz. komad od osam samostalnih glasova; otet. oktiduum (nlat. octiduum) rok od 8 dana, vreme od 8 dana. oktilion (lat. octo osam i nastavak -illion) l. kod Francuza i Amerikanaca: 1027, hiljada podignuta na deveti stepen, broj pred-stavljen jedinicom uz koju stoje 27 nula; 2. kod Engleza i Nemaca: 1048, milion podignut na osmi stepen, broj predstavljen jedinicom uz koju stoje 48 nula. oktifonij(um) (gr. okto, phone glas) huz. komad za osam samostalnih glasova. oktobar (lat. october) vinski .mesec, u rimskom kalendaru osmi, kod nas deseti mesec u godini, listopad, ima 31 dan.

oktobarska revolucija v. revolucija 1.

oktobristi (lat. october) pl. nekadanja monarhistiko-ustavna stranka u carskoj Rusiji, osnovana 1905. godine. oktoginia (gr. okto osam, gyne ena) pl. bog. cvetovi koji imaju osam stubia (osmi red u klasama IXIII Lineovog sistema biljaka); pr. oktogikian. oktogon (gr. okto osam, gonia ugao, kut) geom. osmougaonik; oktagon. oktogonalni (gr.) geom. osmougaoni. oktodec (lat. octodecim osamnaest) tip. format hartije sa osamnaest listova, 36 stranica, u jednom tampanom tabaku. oktoih (gr. okto osam) u pravoslavno} crkvi: osmoglasnik, bogoslubena knjiga u kojoj su pesme za veernju, jutrenju i liturgiju za svaki sedmini dan razdelje-ne na osam glasova. oktonarijus (lat. octonarius) poet. stih od osam stopa; tetrametar. oktopetalan (gr. okto, ptalon list) bog. koji ima osam kruninih listia (ili: latica). oktopoda (gr. okto, pus, podos noga) pl. zool. osmoruci.
OKTOSTILON (gr. oktO, StyloS Stub) arh. NIZ OD

osam stubova, svodova. oktofilan (gr. okto, phyllon list) bog. osmo-lisni, koji ima osam listova. oktohord (gr. okto, horde ica, struka) v. oktahord. oktroisati (fr. octroyer, lat. auctorare) dati, podariti, ustupiti, odobriti, dopustiti; dati (ili: dopustiti) slobodu trgo-

40*

oktuplum

628

oleandar

vanja; nametnuti, silom odrediti; oktroi-sati zakon ili ustav silom vladalake vlasti i autoriteta nametnuti zakon ili ustav, bez prethodnog odobrenja o saglasnosti narodnog predstavnitva. oktuplum (lat. octuplum) ono to je osmostruko, osmogubo, osmostruka (ili osmoguba) veliina (ili: koliina). okular (lat. ocularis oni) ot. soivo u durbinu, mikroskopu itd. koje je okrenuto oku i koje vri ulogu lupe za posmatranje lika dobivenog prelamanjem svetlosti kroz objekgiv.

okularan (lat ocularis) oni; vidljiv; oku-larna inspekcija pregled, smotra; oku-larni svedok prav. oevidac; okularno staklo v. okular.
okulacija (nlat. oculatio) bog. kalemljenje. okulirati (lat., nlat. oculare) bog. jedno biljno okce umetnuti u strano drvo, kalemiti; up. inokulirati. okulist(a) (lat. oculus oko) med. oni lekar. okulistika (lat. oculus oko) ned. nauka o bolestima oiju, ono lekarstvo. okulomotorijus (nlat. oculomotorius se. nervus) znat. zajedniki ivac onih miia. okulta (lat. oceulta) pl. skrivene stvari, tajne. okultan (lat. occultus) skriven, prikriven, tajni, potajni; okultna nauka =spiriti-zam; okultne bolesti potajne (ili: skrivene) bolesti. okultans (lat. occultans) farh. sredstvo za prikrivanje mirisa i ukusa. okultator (lat. occultator) prikriva, zata-jiva, naroito nekog zloina. okultacija (lat. occultatio) krijenje, prikrivanje, sakrivanje, tajenje, zatajivanje; astr. pomraenje zvezde. okultizam (lat. occultus tajni, skriven) tajna nauka, nauka o okultnom (tj. mranom, skrivenom, natulnom), o mnogim stvarima izmeu neba i zemlje, o kojima naa kolske mudrost ne moe ni da sanja", kako tvrde okultisti sa Hamletom; uenje o nekim pojavama koje se, kako kau, ne mogu objasniti neobinim putem, tj. na osnovu poznatih prirodnih zakona. Ovde razlikuju: fizike (parafizike) i psi-hike (parapsihike) pojave. U one prve ubrajaju: kucanje, pojave svetlosti, kretanja i lebdenja bez dodira (telekinezija i levitacija), pojave telesnih likova koji se mogu ak i fotografisati (materijali-zacija); u ove druge: telepatiju i vidovi-tost; up. metapsihika, parapsihologika. okultisti (lat. occultus) pl. pristalice okultizma. okulus (lat. oculus) oko; okulus elefantinus (nlat. oculus elephantinus) med. volovsko, buljavo oko; ad okulum ili ad okulos demonstrirati (lat. ad oculum, ad oculos) izneti pred oi svima, pokazati tako da svi jasno vide i uvere se, nepobitno dokazati, dokazivati.

okupatoran (lat. occupatorius) osvajaki, kome je cilj osvajanje. okupatorski (lat. occupatorius) v. okupatoran; okupatorska vojska vojska kojom se vri posedanje ili zauzimanje jedne strane zemlje ili drave. okupacija (lat. occupatio) posedanje, zauzimanje, osvajanje; voj. posedanje vojskom jedne strane zemlje u cilju prisilnog zadobijanja ili priznanj a neki h zahteva ili u slova; prav. uzimanje u posed neke stvari koja je dotle bila bez gospodara; fig. zaposlenost, zauzetost, posao, zanimanje. okupiran (lat. occupatus) posednut, zaposed-nut, zauzet, osvojen; zapremljen; zaposlen, zauzet poslovima. okupirati (lat. occupare) posesti, posedati; zauzeti, zauzimati, osvojiti; zapremiti, zapremati; drati neku stvar, doepati se neke stvari; zaposliti, zapoljavati. okurentan (lat. occurrens) koji se dogaa sluajno, koji se zbiva sluajem. okurencija (nlat. occurrentia) dogaaj, sluaj, povod, prilika; u crkvenom jeziku: padanje dva praznika u jedan isti dan; al okorenca (ital. ali' occorrenza) trg. sluajno, prema prilikama. okcident (lat. occidere zai, sesti, occidens) zalazak Sunca; zapad; supr. orijent; Okcident Zapad, drave na zapadu, kultura zapadnih naroda. okcidentalan (lat. occidentalis) zapadni, zapadnjaki; Okcidentalno carstvo Zapadno Rimsko Carstvo. okcipitalni (nlat. occipitalis) koji se tie potiljka (ili: zatiljka); koji pripada potiljku (ili: zatiljku), potiljni, zatiljni; os okcipitalis (nlat. os occipitalis) znat. potiljka kost, potiljaa, zatiljaa. okcipiciJSum) (lat. occipitium) anat. zadnji deo glave, potiljak, zatiljak. okciput (lat. occiput) alat. v. okcipicijum. olaj (ma. olaj ulje) laneno ulje, ulje od lanenog semena. olgatin vunena tkanina ukraena persijskim arama i crteima. old (eng. old) star; old Inglecd (eng. old England) stara Engleska", od 1643. naziv za Englesku kao zemlju starih predanja i stare slave (za razliku od engleskih na-seobina u Severnoj Americi); old Dek (eng. old Jack) stari Dek (britanske zastava). eld-boj (eng. old-boy) sp. drutvo starijih igraa jednog sportskog kluba koji se ne bavi vie aktivno sportom. olea (lat. oleum ulje, olea) pl. od oleum. oleaginozan (lat. oleagineus, fr. oleagineux) uljat, uljevit, koji ima u sebi ulja, zej-tinjav. oleandar (nlat. oleander, ital. oleandro, nlat. oleandrum, lorandrum) bog. junjaka zimzelena biljka sa velikim, ruiastim cvetovima, i belim, veoma otrovnim sokom u stabljici, lijander.

oleaster

629

Olimpija

oleaster (lat. oleaster) vot. divlja maslina (Drvo). oleat (nlat. oleata) l. v. oleati; 2. slika raena uljem ili na uljanom papiru.
oleati (nlat. oleata) pl. hen. soli oleinske kiseline.

olein (lat. oleum ulje, fr. oleine) hem. osobe-ni sastojak svih biljnih i ivotinjskih masti; up. elain: oleinska kiselina nezasiena masna kiselina Ci7H33COOH. olekranon (gr. olekranon strava glava lakatnjae u pregibu) ned. lakat, komolac. oleografija (lat. oleum ulje, gr. grapho piem) um. otisak slike raene uljanom bojom. oleoza (nlat. oleosa) pl. farm. naziv za sve zejtinjave lekove. oleomargariv (lat. oleum ulje, gr. margaron biser) vetaki puter. oleometar (lat. oleum, gr. metron mera, merile) sprava za ispitivanje valjanost ulja, uljomer. oleohalkografija (lat. oleum, gr. chalkos bakar, graphfa pisanje) bakrorez sa ulja-nim bojama. oleoharta (lat. oleum, gr. chartes hartija, list hartije) tapeta natopljena u ulju (tako da se moe prati). oleracee (lat. olus zeleni, povre, nlat. oleraceae) pl. bog. kuhinjske biljke, povre, zeleni. oleum (lat. oleum) ulje, zejtin. olefini (gr.-lat.) hem. nezasieni ugljovo-donici sa dvostrukim vezama. oliban (nlat. olibanum) tamjan. oliva (lat., p. oliva, fr. oliye, ital. uliva) bog. maslinka, plod maslinovog drveta; fig. ukras u obliku maslinke, metalna drka na kvaci u obliku maslinke, dugme u obliku maslinke. olivaran (nlat. olivaris) maslinov, masli-nast, u obliku maslinke. olivenit (nem. Oliven-erz maslinasta ruda, nastavak gr. -ites) min. maslinastozelena ruda bakra, prirodni arsenit bakra. o li vot (lat. olivetum) maslinjak; maslinov vrt, maslinova uma. olivil (lat. oliva maslina) hem. osobeno kristalasto telo maslinove gume. olivin (lat. oliva) rompski mineral maslinastozelene boje. oligarh (gr. oligos mali brojem, brojno malen, archos voa, glavar) lan ili pristalica vladavine malog broja plemikih porodica; up. oligokrat, oligarhija (gr oligarchia) vladavina malog broja plemikih (aristokratskih) porodica; up. oligokratija. oligarhijski (gr. oligarchikos) koji je pod vladavinom malog broja; koji ima oblik vladavine malog broja plemikih porodica; koji je pristalica ovakvog oblika vladavine; up. oligokratski.

oligemija (gr. oligos malen brojem, chaima krv) med. smanjenost koliine krvi, malokrvnost. oligo- (gr. oligos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: brojem malen, mali brojem; mali, malen. oligoklas (gr. oligos, klao lomim) t. na-trijev i kalcijev feldspat, obino mutne boje. oligokrat (gr. oligos, kratos jaina, snaga, vlast, vladavina) v. oligarh. oligokratija (gr. oligos, kratos) v. oligar-hija. oligokratski (gr. oligos, kratos) v. oligarhijski. oligomeriji (gr. oligos, meros deo) zool. ivotinje ije je telo sastavljeno od malog broja lanaka. oligopol (gr. oligos, poleo prodajem) trg. trina situacija kada nekoliko prodavaca vlada celokupnim tritem nekog proizvoda. oligopsihija (gr. oligos, psyche dua) slabost duha, siromatvo duha. oligopson (gr. oligos, opson trite) trg. trina situacija u kojoj nekoliko kupaca vlada tritem odreene robe. oligotrihija (gr. oligos, thrix, gen. trichos vlas, dlaka) med. oskudica u kosi, retkoa kose, slaba dlakavost; pr. oligotrihian. oligotrofija (gr. oligos, trophe hrana, ishrana) med. smanjeno uzimanje hrane, nedovoljna elja za jelom, post. oligofilan (gr. oligos, phyllon list) vot. koji ima malo lia. oligofrenija (gr. oligoi malo njih, fren dua) med. maloumnost, umna zaostalost. oligofrenopedagogija (gr. oligos mali, phren gen. phrenos dua, duh, um, razum, pais gen. paidos dete, ago vaspitavam, odgajim) med. nauka o vaspitanju, odgoju, prouavanju umio zaostale, maloumne dece. oligohronian (gr. oligo-chronios) koji traje malo, kratkotrajan, malovean. oligohronometar (gr. oligos mali, chronos vreme, metron mera, merilo) instrumenat za merenje malih odseka vremena. oligopen (gr. oligos, kainos nov) geol. po starosti druga po redu grupa slojeva u tercijarnoj formaciji, koja dolazi posle vodena. oligocitemija (gr. oligos, kytos duplja, uplje telo, chaima krv) med. smanjenost crvenih krvnih zrnaca (obino kao posledica gubitka krvi, duge groznice, slabe ishrane i dr.) oligurija (gr. oligos, urein mokriti) med. smanjenost mokrenja usled bolesti. Olimp (gr. Olympos) uveno brdo na granici Makedonije i Tesalije, visoko 2970 t; mit. stan, prebivalite Zevsa i ostalih bogova, po verovanju starih Grka; fkg nebo. Olimpija (gr. Olympia) predeo u Elidi, posveen bogu Zevsu, gde su odrane uvene olimpijske igre.

olimpiJada

630
om fiz. praktina jedinica za merenje elektrinog otpora, nazvana po nem. fiziaru Georgu Simonu Omu (Ohm, 17871854): otpor stuba ive dugakog 106,3 centime-tra a poprenog preseka jedan kvadratni milimetar na OS. omagra (gr. omos rame, agra plen) med. kostobolja u ramenima. omazum (lat. omasum) zool. listavac, trei odeljak u elucu preivara. omalgija (gr. omos rame, algos bol) med. bol u ramenima; up. omoalgija. omama (ma. 6 star) baka, baba. omartritis (gr. omos rame, arthron zglob) med. zapaljenje ramena. ombrograf (gr. ombros kia, grapho piem) v. ombrometar. ombrologija (gr. ombros, logia nauka) grana meteorologije koja ima za predmet ispitivanja kiu. ombrometar (gr. ombros, mtron mera, merilo) kiomer, dadomer. ombrometrija (gr. ombros, metria merenje) merenje koliine kie koja padne. omega (gr. b mega) veliko, tj. dugo ili produeno o" u grkom jeziku (), poslednje, dvadeset etvrto slovo u gr. azbuci; alfa i omega poetak i kraj, sve i sva. omen (lat. omen) znak, predznak, znamenje, kob, slutnja. omentitis (lat. omentum) med. zapaljenje crevne mreice, skramice. omentum (lat. omentum) anat. skramica; trbuna maramica. omikron (gr. o mikron) malo, tj. kratko grko o" (o). omilitika (gr. homilia) v. homiletika. ominirati (lat. ominari) predskazivati, ko-biti, slutiti, nasluivati. ominozan (lat. ominosus) koban, zlokoban, koji nasluuje zlo ili nesreu. emisija (nlat. omissio) izostavljanje, proputanje, propust, prenebregavanje; omisija nasledstva prav. proputanje zakonskog roka za prijem nasledstva. omisum (lat. omissum) ono to je izostavlje-no, isputeno, izostavljena taka, reenica, stav (pl. omisa); kazus omisi (lat. casus omissi) pl. prav. u pravnim odredbama, zakonima i dr.: izostavljeni, nepomenuti sluajevi, o kojima posle, ocenivi okolnosti, reava vrhovna vlast; salvo erore et omisione (lat. salvo errore et omissione) trg, izuzevi pogreku i propust, uz ogradu od zabluda i izostavljanja", formula koja se stavlja ispod rauna i sl. emitirati (lat. omittere) propustiti, propu-tati, izostaviti, izostavljati, napustiti, naputati, mahnuti se ega, prei preko ega. omlet (fr. oeufs meles meana jaja, omelette) kajgana. (lat. omne) sve; svako; celo, potpuno; pl. omnia.

olimpijada (gr. olympias) vreme od etiri godine, tj. vreme od jednih olimpijskih igara do drugih (Grci su po njima raunali godine, poinjui od 776. god. pre n. e.); olimpijske igre; danas: meunarodne utakmice u svim glavnijim granama sporta, koje se od 1896. prireuju svake etvrte godine, sem u vreme rata; od 1924. uvedene su i zimske olimpijske igre. olimpijac uesnik u olimpijskim igrama, na olimpijadi. olimpijski (gr. olympios) koji se nalazi na Olimpu; pridev Zevsa i ostalih bogova koji, po verovanju starih Grka, borave na Olimpu; fig nebeski: olimpijske igre sveane narodne igre kod starih Grka koje su se, svake etvrte godine, odravale u Olimpiji, predelu u Elidi koji je bio posveen Zevsu; u ovim igrama uestvova-la su sva grka plemena, a sastajale su se od utakmica u borenju, tranju, skakanju, bacanju koplja i dr.; up. olimpijada. olimpski (gr. olympikcs) koji pripada Olimpu; up. olimpijski. oliteti (lat. oleum ulje) pl. mirisava ulja, tinkture i esencije koje sadre u sebi ulja; lekovi spravljeni od ulja. olitorian (lat. olitor povrtar, olitorius) koji raste u povrtnjacima, koji se tie kuhinjskog povra. olifant (fr. olifant, lat. elephantus slon) 1. rog od slonove kosti koji su nosili, o bedrima, srednjovekovni vitezi-lutalice; rog paladina Karla Velikog Rolanda; 2. hartija najveeg formata sa markom slona (za tabele i bakroreze). olofonija (gr. oloos lo, bolestan, rpbne glas) lingv. defektan glas zbog nepravilno-sti govornih organa. oltar (lat. altare) rlg. deo hrama gde se vri glavni deo bogosluenja (u pravoslavnoj crkvi odvojen ikonostasom). oluk (tur. oluk) limena cev za odvoenje vode sa krova; kanal. olfaktoietar (lat. olfactus miris, gr. te-tron mera, merilo) aparat za merenje otrine mirisa. olfaktometrija (lat. olfactus, gr. metria merenje) merenje, ispitivanje otrine mirisa. olfaktoran (nlat. olfactorius) koji se tie ula mirisa, koji pripada mirisnom ulu. olfaktorijus (nlat. olfactorius) znat. mirisni ivac. olfaktus (lat. olfactus) miris; ulo mirisa. olja podrida (nm. olla podrida) omiljeno pansko narodno jelo od raznih vrsta sitno iseckanog mesa i raznih zeleni i zaina (vrsta naeg lonca" ili papazja-nije); posuda napunjena raznim mirisnim cveem ili korenjem, poturi; lit. est naziv knjiga sa raznolikom, obino aljivom sadrinom, svatarije, sva-tice.

omne vivum eks ovo

631

onanisati

omne vivum eks ovo (lat. omne vivum eh ovo) fiziol. sve ivo razvija se iz jajeta (misao koju je formulisao Viljem Harvej, 15781657). omnia (lat. omnia) pl. od omne; omnia mea mekum porto (lat. omnia tea mecum porto) sve to imam nosim osobom (izreka grkog mudraca Bijasa, kome je najvee blago bilo u njegovoj mudrosti). omnibus (lat. omnis sav, sva; svaki, svaka; omnibus svima) za sve, svima"; u javnom saobraaju: prostrana putnika kola sa vie sedita, koja vre redovan saobraaj na odreenoj liniji; up. autobus. omnibus-filmovi (lat. omnibus svima, eng. film) umetniki filmovi sastavljeni od nekoliko razliitih pria istog ili srodnog autora, povezanih slinim motivima ili istim licem. omnivora (lat. omnivorus koji sve guta, prodire, omnivora) pl. zool. svatojeci (ivotinje, naroito neke ptice, koje uzimaju hranu i iz biljnog i iz ivotinjskog carstva). omnivoran (lat. omnivorus) zool. koji sve guta (ili: prodire), svatojed, svatoder; up. omnivora. omni ju m (lat. omnium svih, sviju) sp. trka u kojoj uestvuju svi konji (bez obzira na njihovu starost, rasu i sl.). omnikoloran (lat. omnis, color boja) svakojakih boja, raznobojan, aren. omniparentan (lat. pario rodim, proizvodim, omniparens) koji sve raa, sveproizvodan, koji sve proizvodi. omniparitet (nlat. omniparitas) svejednakost, opta jednakost. omniiotentan (lat. omnipotens) svemoan, svemoguan, svemogu. omnipotencija (lat. omnipotentia) svemo, svemogunost (kao oznaka savrenosti bia). omniprezentan (nlat. omnipraesens) svuda prisutan, sveprisutan. omniprezencija (nlat. omnipraesentia) sveprisutnost, svudaprisutnost. omnis (lat. omnis) sav, sva; svaki, svaka; ceo, cela, potpun, potpuna. omnis celula e celula (lat. omnis cellula e cellula) biol. svaka elija razvija se iz jedne elije (misao koju je izneo Rudolf Firho, 1821 1902). omniscijentan (nlat. omnisciens) koji sve zna, sveznajui. omniscijencija (nlat. omniscientia) sveznanje, sveznalost (kao oznaka savrenosti bia). omnifag (lat. omnis, gr. phagein jesti, derati) zool. svatoder, svatojed. omniforman (nlat. omniformis) koji se javlja (ili: nalazi) u svakom obliku. omoalgnja (gr. omos rame, algos bol) med. v. omometar sprava za merenje elektrinog otpora; up. OM.

omoplata (gr. mos rame, nlat. omoplata) anat. lopatica, pleka. omotokija (gr. omos nezreo, prevremen, to-kos raanje, poraanje, poroaj) med. pre-vremeni poroaj, nedonoenje. omofag (gr. omos sirov, presan, phagein jesti) onaj koji jede sirovo, presno meso. omofagija (gr. omos, phagein) hranjenje sirovim, presnim mesom. omofor (gr. omos rame, phoreo, phero nosim) u pravoslavno] crkvi: naramnik, dugaka i poiroka traka od iste vune koju arhijerej nosi na ramenima i bez koje ne moe vriti nikakvu crkvenu radnju. omfal- (gr. omphalos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: pupak, pupani. Omfala (gr. Omphale) kit. ime jedne lidij-ske kral>ice, koja je Herkula umela toliko da oara i strpa pod papuu da je, preobuen u ensku odeu, i preo na preslici; zato se kae: svaki e Herkul nai svoju Omfalu. omfalelkozis (gr. omphalos, elkosis gnojenje) med. ir na pupku, gnojenje pupka. omfalitis (gr. omphalos pupak) med. zapal>enje pupka. omfalian (gr. omphalos, omphalikos) koji se tie pupka, pupani; u obliku pupka, pupast. omfalomantija (gr. omphalos, manteia nporicanje) proricanje (ili: itanje) sudbine iz vijuga pupanog vora novoroeneta. omfaloneuron (gr. omphalos, neuron ila, vrpca) anat. pupana vrpca. omfalonkus (gr. omphalos, onkos masa, telesina) med. tvrdi otok pupka. omfaloragija (gr. omphalos, koren rag- od regnymi prskam, puknem) med. krvarenje pupka kod novoroenadi. omfalotaksis (gr. omphalos, taxis ureenje, nametanje) med. nametanje ispale pupanice. omfalotom (gr. omphalos, tome seenje, rezanje) med. instrumenat za odrezivanje pupane vrpce. omfalotomija (gr. omphalos, tome) med. odrezivanje pupane vrpce. omfaloflebitis (gr. omphalos, phleo gen. phlebos ila, vena) med. zapaljenje pupa-nih vena. omfalocela (gr. omphalos, kele prosutost) med. prosutost pupka, pupani prodor. onagar (gr. onagros, lat onagrus) zool. divlji (ili: umski) magarac; ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamenja; onager. onanizam v. onanija. onanija neprirodno zadovoljavanje spolnog nagona nadraivanjem spoljanjih spol-nih organa, samoblud, samoblue, drkanje; naziv po starozavetnom Onanu (I Moje., 38,9), koji znajui da nee biti njegov porod, kad lijegae sa enom brata svojega, prosipae na zemlju, da ne rodi djecu bratu svojemu"; up. masturbacija. enanisati vriti samoblud, drkati.

onanist(a)

632

onomatolatri] a

onanist(a) onaj koji vri samoblud, drka. ovaiit v. onanist. ombrairati (fr. ombrager) zaseniti, za-seniti, pokriti hladom ili senkom; elt. seniti, dati slici vie senke. ongstrem v. angstrem. ondatra (huronski ondatra) zool. bizamski pacov; dezman. ondeamento (ital. ondeggiamento) muz. v. ondeare. ondeare (ital. ondeggiare) muz. talasaste kretanje, drhtanje, podrhtavanje. ondulacija (fr. ondulation) talasanje, nji- | hanje, lelujanje, talasaste kretanje, valo vite kretanje; doterivanje kose da bude talasaste (ili: valovita). i ondulirati (fr. onduler) talasati se, lelu- ; jata se; talasati kosu, praviti (ili: napraviti) kosu valovitom. oneiro- (gr. oneiros) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: san. oneirodinija (gr. oneiros san, odyne bol, muka) sanjanje da te neko gui, mora. oneirokrit (gr. oneiros, krites presudilac, sudac) v. oneirolog. oneirokritija (gr. oneiros, krites) v. oneirologija. oneirolog (gr. oneiros, logos) tuma snova. oneirologija (gr. oneiros, logla) nauka o snovima; tumaenje snova, proricanje iz skova. oneiromant (gr. oneiromantis) onaj koji prorie iz snova, tuma snova. oneiromantija (gr. oneiros, mantei'a proricanje) proricanje iz snova, tumaenje snova. oneiropol (gr. oneiropolos) v. oneiromant. oneiroskopija (gr. oneiros, skopeo posmatram) posmatranje snova, prouavanje snova. onera (lat. onus teret, pl. opega) pl. v. opus; opera publika (lat. onera publica) dravni porezi, javni nameti. onerabilan (nlat. onerabilis) oporeljiv. onsracija (nlat. oneratio) tereenje, optereivanje. onerozav (lat. onerosus) teak, tegoban, teretan, muan, dosadan. oniks (gr. opuh) min. vrsta prugastog kalcedona, sastoji se od jednog crnog i jednog sjajnog sloja (upotrebl>ava se za izradu nakita); med. nagomilavanje gnoja izmeu ploica ronjae. oniomanija (gr. one kupovanje, kupovina, mama pomama, strast) med. bolesni nagon za kupovanjem svega to se stigne. oniromant (gr. oneiros san, manteia gatanje, proricanje) tuma snova. oniromantija (gr. oneiros, manteia) tumaenje snova. onihija (gr. opuh, onychos nokat) med. zapaljenje noktiju, zanoktice. onihisternon (gr. opuh, onychos nokat, ste-geo liphim, liavam) no za opsecanje noktiju.

onihitis (gr. opuh, onychos nokat) med. v. onihija. oniho- (gr. onyx, onychos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: nokat; kopito. onihograf (gr. opuh, onychos, grapho piem, beleim) med. instrument koji meri i belei kretanje krvnog pritiska u noktima. onihografija (gr. opuh, graphia pisanje, beleenje) med. merenje i beleenje kretanja krvnog pritiska u noktima pomou onihografa. onihogripoza (gr. opuh, onychos, grypos iskrivljen, kukast) med. savijenost noktiju, kandatost noktiju. onihogrifoza (gr. opuh, onychos, grypos) med. v. onihogripoza. onihokritija (gr. opuh, krino presuujem, sudim) nasluivanje (ili: pogaanje) osobina karaktera jednog oveka po obliku noktiju njegove ruke. onihologija (gr. opuh nokat, kopito, logia nauka) net. nauka o potkivanju. onihomantija (gr. opuh, manteia proricanje) proricanje sudbine po noktima. onihomikoza (gr. opuh, onychos, mykes gljiva) med. gljivina noktobolja. onihoreksis (gr. opuh, regnymi prskam, pucam) kec. krtost noktiju, lomljivost noktiju. onihofagija (gr. opuh nokat, phagem jesti) med. bolesni nagon za grienjem noktiju. Onkl Sam (eng. Uncle Sam) aljiv naziv za Amerikance kao narod, nastao od skraenice U. S. A. M. = United States of America (Sjedinjene Amerike Drave). onkologija (gr. onkos masa, telesina, logia nauka) med. nauka o bolesnim izratajima. onkotomija (gr. onkos, tome seenje, rezanje) med. seenje (ili: odstranjivanje) otoka ili izrataja operativnim putem. onkus (gr. onkos) med. tvrdi otok, izrataj. onokrotalus (gr. onos magarac, osao, krota-lon eketalo, ekrtalo) zool. v. pelikan. onolatrija (gr. onos, latrefa oboavanje) sluba magarcu, potovanje magarca (zbog ega su stari optuivali Jevreje i, docnije, hriane, verovatno zbog toga to je Hristos, jaui na magarcu, uao sveano u Jerusalim). onoma- (gr. onoma) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ime. onomastikon (gr. onoma) l. spisak imena ili rei; 2. renik koji nije sreen azbunim redom, nego po stvarnim grupama, realni leksikon; 3. pesma u slavu neijeg imendana ili roendane. onomatika (gr. onomatike) nauka o znaenju i pravljenju imena. onomatolalija (gr. onoma, lalia eretanje, blebetanje) med. nagon za ponavljanjem izvesnih rei. onomatolatrija (gr. onoma, latreia oboavanje) preterano potovanje, oboavanje imena nekog slavnog oveka.

onomatologija

633

oonin

onomatologija (gr. onoma, logfa nauka) v. onomatika; takoe: tumaenje imena, proricanje iz imena. onomatomanija (gr. onoma, mama pomama, ludilo) med. ludaki strah i zaziranje od novih rei. onomatomantija (gr. onoma, manteia proricanje) proricanje (ili: itanje) sudbine iz imena. onomatomorfoza (gr. onoma, morphosis uobliavanje, uoblienje, obrazovanje) pravljenje (ili: sastavljanje) imena, obrazovanje (ili: pravljenje, graenje) rei. onomatopeja (gr. onomatopola) ret. pravljenje (ili: graenje) imena ili rei; podraavanje zvuka, graenje rei podraavajui prirodni glas ili zvuk neke stvari ili radnje (npr. bubanj, topot, utanje, sr-kanje, bleka, rika, zveka, kukurekati itd.). onomatopejski (gr. onoma, poiem initi, praviti) v. onomatopoetski. ovomatopoetika (gr. onoma, poein) pl rei sastavljene prema prirodnom glasu ili zvuku predmeta koji oznaavaju. onomatopoetski (gr. onoma, poiem initi, praviti) podraavajui zvuk; poet. koji ritmom podraava prirodni zvuk i prirodne znakove. onomatotet (gr. onoma, tithemi meem, stavljam, thetes stavlja, meta) sastavlja rei, pronalaza novih rei, naroito novih imena. onore di letera (ital. onore di lettera) trg. v. honor di litera. onoscelit (gr. onos magarac, skelos krak, noga) onaj koji ima magaree butine. onocefalus (gr. onos magarac, kephale glava) magarea glava. ontario vrsta jabuke nazvane po svojoj postojbini, kanadskoj pokrajini Ontario; plod ove jabuke, koja se i kod nas mnogo uvodi, krupan je, gladak, okruglo-kola-astog oblika i veoma ukusan. onteizam (gr. bp gen. ontos bie, prilog glagola emai biti, postojati, theos bog) fil. izraz kojim Hekl, za razliku od panteizma, naziva predstavu o postojanju boga kao individualnog lica, koje, kao samostalan subjekat, postoji izvan prirode. ontiki (gr. emai biti, postojati, to bp, gen. tu ontos bie, stvarnost) fil. koji se tie onoga to postoji, koji se tie optih svojstava stvari i bia. onto- (gr. emai biti, postojati, to bp, gen. tu ontos bie, stvarnost) predmetak u sloenicama sa znaenjem: bie, bini, stvar-nosni. ontogeneza (gr. on, ontos, genesis postanak) biol. razvitak jedinke od oploenog jajeta pa do potpunog organizma. ontogenija (gr. on, ontos, gignomai nestajem, postajem, raam se) biol. nauka o postanku organskih bia na Zemlji, nauka o ontogenezi.

ontografija (gr. bp, ontos, graphfa opis) opisivanje stvari ili bia. ontozofija (gr. bp, ontos, sophia mudrost, nauka) fil. v. ontologija. ontologizam (gr. bp, ontos, logos razmiljanje, dokazivanje) fil. 1. zakljuivanje da postoje stvari na osnovu toga to postoje pojmovi o tim stvarima; 2. shvatanje racionalista, po kome potpuno, lo-giko miljenje sadri u sebi u isto vreme i realitet (stvarno postojanje) onoga o emu se mislilo; 3. uenje koje se osniva na Platonu, Avgustinu i Malbran-u, a po kome je bie boga istinski predmet neposrednog i isto duhovnog opaanja itd. ontologija (gr. bp, ontos, logia nauka) fil. nauka o biu, o onome to postoji, osnovna nauka, nauka o optim svojstvima stvari i bia. ontoloki (gr. on, ontos, logikos koji se tie miljenja) fil. koji se tie ontologi-je ili se osniva na njoj; ontoloki dokaz o biu ili postojanju boga dokaz postojanja boga iz pojma boga kao beskrajnog ili savrenog bia; ontoloki metod logiki postupak koji, oslanjajui se na princip protivrenosti i princip dovoljnog razloga, hoe da na osnovu postojanja pojmova zakljuuje o postojanju onoga to ti pojmovi predstavljaju; ua. kosmoloki, fizikoteoloki. ontonomija (gr. on, ontos, nomos zakon) fil. zakonitost bia, zakonitost postojanja. ontoteologija (gr. on, ontos, theos bog, logia uenje, nauka) uenje da postoji bog, sa svima svojim atributima, na osnovu toga to postoji pojam o bogu kao takvom. onus (lat. onus) teret, tovar, breme; tegoba, dosadnost; dunost, obaveznost; opus probandi (lat. onus probandi) teret dokazi-vanja. oo- (gr. bbp) predmetak u sloenicama sa znaenjem: jaje. oogamija (gr. bbp jaje, gamos brak) biol. oploavanje, sjedinjavanje jajne elije sa spermatozoidom. oogeneza (gr. bbp, genesis postanak) biol. postanak jaja iz klicinih praelija u jajnjacima; med. odreivanje spola po jajetu. oogonije (gr. bbp, gone raanje) pl. biol. klicine praelije u jajnjacima od kojih postaju jaja. oolit (gr. bbp, lithos kamen) min. ikrovac, krenjak od zrnaca slinih ikri. oolitski (gr. bbp, lithos) u obliku ikrovca, sastavljen od sitnih zrnaca slinih ikri; oolitska formacija kol. v. jura--formacija. oologija (gr. bbp, log'a nauka) biol. nauka o jajima; nauka o ptijim jajima i gnezdima. oomantija (gr. bbp, manteia proricanje) proricanje iz jaja; ooskopija. oonin (gr. bbp) belanevina, belanevina-sta materija.

ooskopija

634

operkuliti operativni (nlat. operativus) koji se tie rada, radni; operativna vojska sve jedinice i rodovi vojske koji uestvuju u izvoenju ratnih operacija; operativne lekar-stvo = hirurgija. operatika (lat. operatio) voj. teorija i vetina primene i voenja vojnih operacija. operator (nlat. operator radnik, izvrilac) 1. med. lekar koji vri operacije, hirurg (v. operater); 2. mat. simbol ili znak koji pokazuje neku operaciju (radnju) i sam predmet operacije, npr. operator za dife-renciranje d/dx. operacija (lat. operatio) delanje, rad, obavljanje, vrenje; med. leenje hirurkim putem, rezanje, seenje; trg. veto izveden posao, spekulacija; voj. ratna radnja, plan-ski izveden pokret jedinica radi postizanje izvesnog cilja: mat. raunska radnja, raunanje; fig. upotreba nekog tajnog sredstva. operacijski v. operacioni. operacionalizam (lat. operari poslovati, raditi) idealistiki, antimaterijali-stiki pravac u savremeno] fizici, koji sve pojmove o fizikim veliinama kao i same veliine, svodi na operacije koje posmatra vri pri merenju ili drugom nainu prouavanje; osniva mu je ameriki fiziar P. V. Bridmen. operacioni (lat. operatio delanje, raenje, radnja) pr. koji se tie operacije, koji je u vezi sa operacijom; operaciona baza voj. osnova, oslonac za ratna kretanje i poth-vete, naroito niz utvrenja i meste iz ijih se zaliha vri dopunjavanje utroenog ratnog meterijale; operaciona linija glavna linija ratnih operacija; operacioni osuekatcilj jedne operacije; operacioni plan plan po kome se radi u cilju postizavanje izvesnog cilja; operaciona sala med. dvornice (ili: dvorana) u kojoj se vre hirurke operacije. operacionizam (let.) stanovite u savremeno] filozofiji fizike, prema kojem osnova fizike nije pasivno iskustvo, ve ljudski izumi i proizvodnja mernih obre-zeca i mernih instrumenata, dekle lebo-ratorijska praksa. opereta (ital. operetta) mela opera, obino aljive sadrine, u kojoj se i peva i govori. operira (lat. operari delati, raditi) v. operisati. operisati (lat. operari) raditi, obavljati; dejstvovati, vriti dejstvo; med. leiti neku bolest hirurkim putem, sei, re-zati. operist(a) (ital. opera) peve u operi, oper-ski peva. operistkinja (ital. opera) pevaica u operi, operske pevaica. operkuliti (lat. operculum poklopac pue-vljeve kuice, gr. lithos kamen) pl. geol. okamenjeni puevi.

ooskopija (gr. bbp, skopem posmatrati) v. oomantija. ooforektomija (gr. bbp, rogeb nosim, ektemno iseem) kod. vaenje jajnjaka. ooforin (gr. bbp, rogeb nosim) farm. preparat izraen od jajnjaka svinja i goveda, lek protiv bolova pri menstruaciji i klimakterijumu. ooforitis (gr. bbp, rogeb) med. zapaljenje jajnjaka. ooforon (gr. bbp, rogeo) zool. jajnjak; up. ovarijum. spal (sskr. upala kamen, gr. opallios, lat. opalus) t. kvarcu slian mineral, po hemijskom sastavu silicijev dioksid sa vodom, raznobojan i preliva se (upotrebljava se naroito za ukras). opalescentan (nlat. opalescens) koji preliva boje kao opal; opalescengno staklo opalio staklo, staklo koje se preliva poput opala. opalescencija (nlat.) prelivanje boja; pr. opalescentan. opalescirati (nlat. opalescare) v. opalizi-rati. opalizacija v. opalescencija. opalizirati (nlat. opalisare) prelivati boje kao opal. opat (ital. abbate) u katolikoj crkvi: stareina (mukog) manastira; crkveni velikodostojnik uopte. opatija (ital. abbazia) samostan, manastir nekih katolikih redova. opatica (ital. abbadessa) igumanija enskog manastira; katolika kaluerice uopte, duvna. opekunski sovjet (rus. opekunskii sovet) starateljsko vee (u Rusiji). opera (lat. opera) l. delanje, raenje, delatnost; rad, trud, muka. opera (ital. opera) 2. muz. drama u kojoj se cela sadrina peva, pri emu instrumen-talna muzika dolazi delom kao pratnja pevanju, a delom samostalno (sastoji se iz uvertire, reitativa, arija, solo-partija, dueta, terceta, horova i dr.); opera bufa (ital. opera buffa) komina opera; opera lirik (fr. opera lyrique) lirska opera; opera serija (ital. opera seria) ozbiljna, velika opera. opera (lat. opus, opera) 3. pl. dela; opera omnia (lat. opera omnia) celokupne dela; opera selekta (lat. opera selecta) izabrana dela, odabrana dela. operat (lat. operari raditi) spis, pisana uredba, iscrpne pismena predstavka. operater (fr. operateur) med. lekar kome je struka hirurgija, hirurg, operator; ruko-valac nekom mainom, npr. filmskim aparatom itd.; fotograf koji vri kine-matografska snimanja. operativa (lat. operativus) 1. izvrni orga-ni neke ustanove ili organizacije koji sprovode izvrenje nekog zadatka, posla; 2. praktini radovi, praksa.

operkulum

635

oportunitet

operkulum (lat. operculum) zool. poklopac u oplecija (lat. oppletio) med. pretovarivanje puevljeve kuice; vot. poklopac. eluca. opernglas (nem. Opernglas) v. opernguker. opobalzam (gr. opobalsamon) vrsta opernguker (ital. opera, nem. Gucker dogled) skupocenog miriljavog arabljanskog balzama pozorini (operski) dogled. od soka drveta Amyris gileadensis; mekabaloperozan (lat. operosus) trudan, muan; koji se zam. mnogo bavi im, trudoljubiv. opodeldok (gr. opos biljni sok) farm. mast ili opignoracija (lat. pignus zaloga, nlat. tenost za trljanje protiv kostobolje, oppignoratio) davanje u zalog, zalaganje. sastavljena od sapuna, kamfora i amonija-ka opignorirati (lat. pignus zaloga, oppignora-ge) (kovanica Teofrastusa Bombastusa dati u zalog, zaloiti; dekretum de Paracelzusa). opignorando (lat. decretum de oppignoopozita (lat. opposita) pl. suprotne stvari, rando) prav. akt kojim vrhovna staratelj-ska protivnosti, suprotnosti, oprenosti. vlast doputa da se zaloi imanje tienika opozitum (lat. oppositum) protivno, protivnost, (maloletnika). suprotno, suprotnost, opreno, oprenost; pl. opizma (gr. opizo, opos sok) skupljanje i opozita. zgunjavanje biljnih sokova. I opozicija (lat. oppositio) suprotnost, protivnost, opijaniv (lat. opium, gr. opion makov sok) protivljenje, protivstavljanje; protivnika farm. alkaloid opijuma, sredstvo za uspastranka, obino stranka manjine koja je vljivanje, glavobolju itd.; up. narkotin. protivna vladi i njenoj veini; log. odnos opijat (lat. opium, gr. opion) far, lek koji sadri izmeu dvaju suprotnih pojmova, sudova ili opijuma'(za uspavljivanje). stavova; astr. planeta je u opoziciji sa Suncem opijum (lat. opium, gr. opos, opion makov ako je Zemlja na liniji koja spaja planetu sa sok) mleni sok koji se dobiva zareziSuncem, ili kada je razlika u duini dvaju vanjem nedozrelih makovih ahura; od nebeskih tela 180; up. konjunkcija. davnina vano sredstvo za leenje, utie na opozicioni (lat. oppositio) suprotni, pro-tivni, umirenje ivaca, umiljava bolove i pomae koji pripada opoziciji; opozicio-na partija spavanju; od srednjeg veka upotrebljava se protivna strana, politika stranka koja radi kao opojno sredstvo, naroito u Kini, protiv vladajue stranke i vlade. Engleskoj i Severne j Americi; up. laudanum, opolenije (rus. opolenie) rusko domobran-stvo, mekonijum. trei poziv. opijumomanija (gr. opion makov sok, mama opolenjec (rus. opolenec) vojnik treepo-zivac strast) strast za uivanjem u opijumu. u Rusiji, domobranac. opilacija (lat. oppilatio) med. zatvaranje, zaoponent (lat. opponens) onaj koji protivrei, puavanje. protivnik, zastupnik oprenog mi-ljenja. opinavt (lat. opinari misliti, pretpostavljati) onaj oponirati (lat. orropege) biti protivan kome ili koji daje svoje miljenje (glas), glasa. emu, staviti (ili: stavljati) nasuprot, opinion piblik (fr. opinion publique) javno protivstaviti, protivstavljati, navesti protiv, mnenje, javno miljenje. sporiti, osporavati, proti-viti se, prigovarati, opiofag (gr. opion makov sok, phagein jesti) initi napomene (ili: upadice). med. onaj koji jede opijum, koji je odan oportun (lat. opportunus) zgodan, podesan, poroku uivanja u opijumu. povoljan, koji dolazi u zgodnom trenutku, u opiofagija (gr. opion, phagein) med. jedenje dobar as, koji je s ruke. opijuma, strast uivanja u opijumu. oportunizam (lat. opportunus, fr. opportuopistenar (gr. opisthenar) alat. nadlanica. nisme) iskoriavani povoljnih prilika radi opistobranhijati (gr. opisthen pozadi, branchia postizavanje ciljeva, naroito u politici; u krge) pl. zool. puevi sa krgama pozadi radnikom pokretu: sporazu-mapggvo, srca. svoenje klasne borbe na borbu za opistograf (gr. opisthen, graphia opisivanje) pojedinane reforme u okviru buroaske rukopis ili knjiga kod koje se tekst nalazi na zakonitosti; zanemarivanje osnovnih ciljeva poleini listova. klasne borbe, izdaja u revolucio-narnim opistografija (gr. opisthen, graphia) pisanje situacijama. na zadnjoj strani lista. oportunist(a) (lat. opportunus zgodan, podesan, opistodom (gr. opisthodomos) apx. zadnji deo fr. opportuniste) ovek koji se ume snalaziti; hrama. u radnikom pokretu: sporazu-ma s klasnim opistokefalov (gr. opisthen pozadi, kepha-1e neprijateljem u svim prilikama, v. glava) alat. v. opistocefalum. oportunizam; pr. oportuni-stiki. opistokranion (gr. opisthen, krani'on lubanja) oportunitet (lat. opportunitas) zgodnost prilike, alat. potiljak, zatiljak; potiljaa, za-tiljaa, povoljnost prilike, zgodna prilika, zgoda, zatiljna kost. povoljno vreme, povoljna okolnost; opistotonos (gr. opisthen, tonos) med. ukoenost vrata, zatiljni gr. opistocefalum (gr. opisthen, kephale glava) aiat. zatiljak, potiljak.

oportuno

636

opstagiJum

podobnost, sklonost, prijemljivost, npr. za neku bolest. oportuno (lat. opportune) pril. korisno, probitano, zgodno, povoljno. opoterapija (gr. opos biljni sok, therapeia leenje) kec. leenje bolesti (izrataja, raka i dr.) organskim sokovima (prepara-tima organskih sokova); up. organotera-pija. opresivan (lat. opprimere tlaiti, ugnjeta-vati, nlat. oppressivus) ugnjetaki, nasil-niki, tlailaki; med. zaguan, zapti- j van, koji gui, zaguuje, zaptiva. opresija (lat. oppressio) pritiskivanje, ugnjetavanje, tlaenje; pritisak; potlae-nost; ned. guenje, zaguivanje, zaptivanje, teko disanje. oprimirati (lat. opprimere) pritiskivati, ugnjetavati, tlaiti; guiti, zaguivati, zaptivati. Ops (lat. Ops) kit. boginja plodnosti kod Rimljana, zatitnica zemljoradnje, plodnosti, obilja i bogatstva, sestra i ena Saturnova. opsedirati (lat. obsidere, fr. obseder) opse-dati; biti stalno uz koga, dosaivati, obletati, saletati, spopadati, spopasti, uporno moljakati, ne prestajati s molbama. opsekvije (nlat. obsequiae) pl. kod katolika: pogreb, pratnja. opsekracija (lat. obsecratio) preklinjanje, bogoraenje, moljenje boga radi. opservabilan (lat. opservabilis) koji motke biti posmatran, koji se moe posmatrati, primetan, opaljiv. opservabilije (lat. observabilia) stvari koje se mogu ulima opaati, oevidne stvari, oigledni predmeti. opservancija (lat. observantia) potovanje utvrenog reda, potovanje (ili: pridravanje) propisa (ili: pravila, zakona), pota koga ili ega; up. oservanca. opservat (lat. observatus posmatran) onaj koji je pod policijskim nadzorom, sumnji-vac. opservator (nlat. observator) posmatra, osmatra, ispitiva; posmatra na zvezdarnici. opservatorija (nlat. observatorium) v. opservatorij(um), opservatorij(um) (nlat. observatorium) posmatranica, osmatranica; naroito: astronomska osmatranica, zvezdarnica, zvezdara. opservacija (lat. observatio) opaanje, posmatranje, ispitivanje, motrenje, osmatranje; pl. opservacijeprimedbe, napomene, opaske. opserver (eng. observer) posmatra, motrilac (naslov jednog eng. lista). opservirati (lat. observare) posmatrati, ispitivati, motriti, paziti na to, opaati, vriti posmatranja.

opsesije (lat. obsessio) saletanje, navaljivanje, spopadanje, dosaivanje; spopadnu-tost, obuzetost ime (npr. milju, idejom). opsiantian (gr. opse, opsi kasno, dockan, anthos cvet, anthiks cvetni, cveni) bog. koji kasno cveta. opsigamija (gr. 6psi kasno, dockan, gamos brak) pozni brak, brak u nevreme, brak podstarost. opsignacija (lat. obsignatio) peaenje, zapeaivanje, udaranje peata; potvrivanje, overavanje (udaranje peata). opsigonian (gr. opsi dockan, kasno, gone roenje) dockan roen, dockan postao ili stvoren, pozni. opsimatija (gr. opsi, manthano uim) pozno uenje, izuavanje ega podstarost. opsiometar (gr. opsis vid, vienje, metron mera, merilo) v. optometar. opskuran (lat. obscurus) mraan, taman, zatvoren, mrk; mraan, nejasan, nerazumljiv, maglovit, neodreen; potajan, prikriven; nepoznat, neznatan; iveti in opskuro (lat. in obscuro) iveti u tiini, u povu-enosti, kao nepoznat. opskurant (lat. obscurans) mranjak, nazadnjak, neprijatelj svetlosti (ili: prosveenosti, napretka). opskurantizam (nlat. obscurantismus) mranjatvo, nazadnjatvo, mrnja na napredak, strah od prosveenosti, tenja da se razmiljanje i napredak prosveenosti sprei, da se narod odri u mraku neznanja itd. opskuracija (lat. obscuratio) sed. pomraenje, zamraenost, npr. ronjae (oka). opskuritet (lat. obscuritas) tama, pomrina; nejasnost, nerazumljivost, maglovitost, neodreenost, neizvesnost; potajnost, prikrivenost, skrivenost; nepoznatost, neznatnost. opskurnost (lat. obscuritas) v. opskuritet. opsolescirati (lat. obsolere, obsolescere) v. opsolirati. opsoletan (lat. obsoletus) zastareo, izve-tao, iznoen, otrcan, neupotrebljiv (naroito o reima i izrazima). opsolirati (lat. obsolere) zastareti, izve-tati; otrcati se, izii iz mode; izgubiti u ugledu i vrednosti. opsomanija (gr. opson kuvano jelo, na vatri zgotovljeno jelo, marna pomama, strast) preterana strast za jelima. ; opsofag (gr. opson, phagem jesti, derati) \ onaj koji jede mnogo povra (variva); tako-: e: izjelica, prodrljivac, mesoder. opsofagija (gr. opson, phagem) ljubav prema povru (varivu); prodrljivost. opstagijum (lat. obses talac, nlat. obsta-gium, ital. ostaggio) prav. jamstvo koje se sastojalo u tome to glavni dunik, ili njegovi jamci, uu u neki grad, zamak ili stan i tu ostaju, kao taoci, dok poverioe-vi zahtevi ne budu zadovoljeni; zabranjen

opstetrika

637

optometar

enevskom konvencijom od 12. avgusta 1946. god. opstetrika (lat. obstetrix babica, primalja) babitvo, primaljstvo, vetina babi-enja, vetina poraanja; opstetricija. opstetricija (lat. obstetrix gen. obstetricis babica, primalja) med. grana medicine koja se bavi normalnom i patolokom trud-noom i poroajima; opstetrika. opstinatan (lat. obstinatus) uporan, tvrdoglav, jogunast. opstinacija (lat. obstinatio) upornost, tvrdoglavost, jogunstvo, uskopiglenost. opstipacija (nlat. obstipatio) med. zatvore-nost, zapeenost, tvrda stolica. opstipiran (nlat. obstipatus) med. zatvoren, zapeen, tvrde stolice. opstipirati (lat. obstipare) med. zatvoriti, zapei (o stolici). opstipitet (nlat. obstipitas) med. iskrivlje-nost vrata. opstruencije (lat. obstruentia) pl. med. sredstva za zatvaranje. opstruirati (lat. obstruere) preiti, spreavati, smetati, ometati; koiti rad skuptine dugim govorima; med. zaguiti, zaguivati, zapuiti. opstruktivan (nlat. obstructivus) med. koji zatvara, zapuava, zagupguje. opstrukcija (lat. obstructio) spreavanje, smetanje, koenje; ometanje skuptinskog reda dugim govorima; med. zatvaranje, zatvorenost, zaguenost. opstrukcionisti (lat. obstruere zakriti, zatvoriti, eng. to obstruct) pl. lanovi stranke u eng. parlamentu, koji su sainja-vali Irci, i koja se istakla to je 1882. i 1887. god. dok jo nije usvojen stroi pravilnik o poslovnom redu, pokuala da ometa skuptinski rad raznim parlamen-tarnim smicalicama (dugim govorima, besciljnim predlozima i sl.). opscena (lat. obscena) pl. skarednosti, gadosti, odvratnosti, gnusobe, nepristojnosti; nepristojne rei. opscenav (lat. obscoenus) skaredan, gadan, odvratan, gnusan, prljav, sramotan, nepristojan. opscenitet (lat. obscoenitas) skarednost, sramotnost, nepristojnost, gnusnost. optabilan (lat. optabilis) poeljan. optant (lat. optare, optans) prav. onaj koji ima pravo slobodnog opredeljivanja u biranju otadbine ili podanike pripadnosti; up. opcija. optativ (lat. optativus) gram. nain kojim se iskazuje elja (u grkom jeziku), eljni nain. optativan (lat. optativus) eljni, koji sadri ili iskazuje neku elju. optacija (lat. optatio) eljenje, elja. optika (gr. orao vidim, gledam, optikos vidni, koji se tie vienja) fi-z. nauka o svetlosti i svetlosnim pojavama uopte; nauka o prirodi svetlosti i zakonima

vienja, gledanja; geometrijska optika nauka o pravolinijskom prostiranju svetlosti i pojavama koje su s tim u vezi; praktina ili primenjena optika bavi se soivima, kombinacijama soiva i opti-kim instrumentima; fizike ili fizikalna optika prouava opte pojave svetlosti (interferenciju, difrakciju, di-sperziju, polarizaciju, dvostruko prela-manje, fosforescenciju, fluorescenciju i dr.). optilogion (gr. optike, Igos govor, govorenje) sprava kojom se gluvonemi sporazumevaju. optimalan (lat. optimus najbolji) koji najbolje odgovara, najpovoljniji. optimat (lat. optimas) plemi, aristokrat. optimati (lat. optimates) pl. ljudi iz najboljih krugova, odlinici, plemii, aristokrati; lanovi aristokratske i konzervativne stranke kod starih Rimljana. optimati ja (nlat. optimatia) plemstvo, aristokratija. otima fide (lat. optima fide) u najboljoj veri, u najboljoj nameri. optima forma (lat. optima forma) najbolji oblik, u najboljem obliku. optimizam (lat. optimus najbolji) fil. shvatanje koje sve stvari i dogaaje u svetu posmatra sa njihove najbolje strane, u ruiastoj boji; naroito: filozofsko uenje po kome je ovaj svet najbolji od svih moguih svetova (Lajbnic); fig. sklonost da se stvari gledaju sa njihove najlepe strane; supr. pesimizam. optimist(a) (lat. optimus) fil. pristalica optimizma; ovek sklon da sve stvari i pojave u ivotu gleda u lepoj ruiastoj boji; supr. pesimist. optimistiki (lat. optime) koji odgovara optimizmu, koji je zasnovan na optimizmu, koji je u vezi sa optimizmom; fig. vedar, pun ivotne radosti. optimitet (nlat. optimitas) odlinost, izvr-snost. optimum (lat. optimum) ono to je najbolje, najpovoljnije; skup najpovoljnijih uslova. otirati (lat. optare) eleti, hteti; birati, izabrati; opredeljivati se (ili: opredeliti se) u izboru podanike pripadnosti. optiar (gr. optiks vidni, koji se tie vida, vienja, gledanja) izraiva onih stakala, naoari i optikih instrumenata. optiki (gr. optikos) koji spada u nauku o svetlosti; svetlosni, vidni, oni; optiki instrumenti razne kombinacije ogledala, soiva i prizama pomou kojih moemo dobiti, prema potrebi, uveane ili umanjene likove predmeta, pomou kojih, dakle, naoruavamo oi (lupa, mikroskop, durbin, teleskop, fotografski aparat itd.). optometar (gr. optikos, mtron merile, mera) med. vidomer, aparat za odreivanje i me-

optometriJa

638

Orbilije

renje jaine vida radi propisivanja naoara; opsiometar. optometrija (gr. optikos, metria merilo, mera) med. odreivanje i merenje jaine vida pomou optometra. optorpescirati (lat. obtorpescare) ukoiti se, utrnuti, postati neosetljivim. optofon (gr. optikos vidni, koji se tie vienja, phone glas, zvuk) slua svetlosti", aparat sastavljen od komore i telefona, pomou koga slepi mogu opaati svetlosne utiske putem sluanja (pronaen 1912. god.). optrektacija (lat. obtrectatio) prav. zlonamerno ogovaranje, kuenje, obeivanje. optruzivan (nlat. obtrusivus) nametljiv, primorljiv, prisilni, nasilan. optruzija (nlat. obtrusio) ugurivanje, umetanje; prisiljavanje, primoravanje. optuzan (lat. obtusus) tup, otupljen; bez oseaja, oamuen, opijen, onesveen; slabouman. optuzija (lat. obtusio) tupost, otupelost; bezoseajnost, neosetljivost; slaboumnost. optundencija (lat. obtundentia) pl. med. sredstva za opijanje. optundirati (lat. obtundere) otupiti, otu-pljivati, zatupljivati, zatuliti; oamu-titi, opiti, zaneti, onesvestiti, oslabiti, zagluiti, zagluivati. opturatori (nlat. obturatorii se. musculi) pl. znat. miii zatvarai, zapuai. opturacija (nlat. obturatio) hir. zatvaranje, zapuavanje, zaepljavanje. opturbacija (nlat. obturbatio) pometnja, zabuna; med. zatvaranje, zapuavanje. opturbirati (lat. obturbare) pomesti, dovesti u zabunu, zbuniti; med. zapuiti, zatvoriti, zaepiti. opturgescirati (lat. obturgescere) oticati, bubreti, nadimati se. opulentan (lat. ops, opulentus) veoma bogat; bujan, raskoan; veoma moan. opulencija (lat. opulentia) veliko bogatstvo, izobilnost, izobilje; raskonost, velianstvenost. opus (lat. opus) delo, naroito: nauio ili umetniko delo, knjiga, spis; kuz. kompozicija; pl. opera. opuskulum (lat. opusculum) delce, malo delo, mali spis, mala rasprava. opus musivum (lat. opus musivum) v. mozaik. opus postumum (lat. opus posthumum) posmrtno delo, delo koje je objavljeno tek posle smrti njegovog pisca. opcija (lat. optio) slobodno biranje, slobodni izbor, pravo biranja; naroito: pravo slobodnog opredeljivanja u biranju otadbine ili podanike pripadnosti, koje se daje, do jednog odreenog roka, stanovnicima osvojene ili prisajedinjene (anekti-rane) pokrajine; opcionis jus (lat. optio-nis j us) pravo slobodnog opredeljivanja u izboru otadbine ili podanike pripadnosti; trg. povlaenje za izvrenje ili

neizvrenje, prema izboru, u nekom odreenom roku neke trgovake transakcijepo odredbama sada utvrenim. or (fr. og, lat. aurum) zlato; or duble (fr. og double) stvari izraene od pozlaenog bakra, naroito nakit. ora (gr. hora, lat. hora) pravo, najpogodnije vreme. orada (fr. aurade) hen. kamfor od pomorandinog cveta. orakulski (lat. oraculum) pril. kao u proro-itu, tj. tajanstveno, zagonetno, nejasno, mrano, dvosmisleno. orakulum (lat. oraculum) kod starih Grka: proroite, mesto na kome su naroita svetena lica primala poruke od bogova i saoptavala ih ljudima; proroanstvo, odgovor bogova; proricanje; fig. svaka zagonetna ili dvosmislena izreka uopte. oralni (lat. os gen. oris usta, lice) usni; u smeni; oralni zakon u smeni zakon, nepi-sani zakon. orangutan (mal. orang utan umski ovek") zool. veoma snaan, oko 1,35 m visok majmun na Borneu, od koga je, po nekim priro-dnjacima, postao ovek. oran (fr. orange) narandasta boja. orana (fr. orange, ital. orancia, nlat. aurantia, p. naranja, pere. nareng) bot. po-moranda, naranda (drvo i plod). oranada (fr. orangeade) pie od narandi-nog soka, eera i vode. oranat (fr. orange) slatko od narandine kore, ueerene narandina kora. oraniselete (fr. orangelettes) sitne, nedozrele, osuene narande. oranerija (fr. orangerie) vrt sa narandama i limunovima, narandite; mesto gde se narande zimi dre. oraketa (fr. orangette) narandica, zelena naranda za slatko. oranija (tur. harani) veliki kazan. orator (lat. orator) govornik;, besednik; propovednik; lan duhovnikog reda. oratorija (nlat. oratoria) v. oratorika. oratorij(um) (lat. oratorium) l. soba za molitvu, bogomolja; 2. muz. vrsta muzike drame sa ozbiljnom sadrinom (obino iz Bi-blije), koja se ne prikazuje igrom, nego se samo muziki izvodi. oratorika (lat. orator govornik, besednik) govornitvo, besednitvo, govornika ili besednika vetina; oratorija. oratorski (lat. oratorius) govorniki, besedniki. oracija (lat. oratio) govor, beseda; oracio direkta (lat. oratio directa) gram. upravni govor; oracio indirekta (lat. oratio indi-recta) gram. neupravni govor. orbikularan (lat. orbicularis) kruan, kotu-rast, okrugao, prstenast. Orbilije (lat. Orbilius) rimski gramatiar, strogi uitelj pesnika Horacija; otuda: strog i ljut uitelj, aki tiranin; orbilski.

orbis

639

organoskopija

orbis (lat. orbis) krug; okruglina, obru. orbis piktus (lat. orbis piktus) naslikani svet, svet u slikama, prikazivanje predmeta iz prirode i umetnosti u slikama; naslov poznate knjige za decu, koju je 1657. god. izdao Amos Komenijus. orbis terarum (lat. orbis terrarum) Zeml>in ar, Zemljin svet. orbita (lat. orbita) kolosek, putanja; astr. putanja kojom se kreu nebeska tela; znat. ona duplja. orbitalni (lat. orbita ona duplja, nlat. orbitalis) znat. koji pripada onoj duplji, koji se tie one duplje. orbitet (lat. orbitas) bezdetnost, nemanje dece; nemanje roditelja, samohranost, siro-tanstvo. orgazam (gr. orgao bujam, da prsnem od zdravlja; upaljujem se) med. jako kretanje krvi i drugih sokova u telu, navala krvi (naroito u pravcu spolnih organa), zanos; bujanje, jak nagon; orgazmus venerus (nlat. orgasmus venereus) spolni zanos; up. orgoza. organ (gr. organon orue, alatka; naprava, sprava) orue; ranije: muziki instrumenat (otuda nae orgulje, nlat. organum); pomone sredstvo, lan pomaga; fiziol. deo jedne ive jedinke koja ima neku samostalnu funkciju, ud, deo tela, naroito: ulo, ulno orue; govorio orue, glas (pevaa, glumca); fig. predstavnik, npr. organ vlasti i sl.; lice po kome se neto poruuje ili koje ima za koga da obavi neki posao, posrednik; glasilo, list, asopis koji je predstavnik nekog pokreta, stalea, grupe i dr. organdin (gr. organdi) vrsta fine pamune tkanine, sline muslinu i linonu. organeli (gr. organon orue, sprava) biol. sastavni delovi tela jednoelinih organizama koji, kao organi vieelinih organizama, obavljaju pojedine ivotne radnje. organizam (gr. rganon, fr. organisme) ivo bie, iv stvor; celina, sposobna za ivot ili za neki rad, sastavljena od veeg broja razliitih delova (organa) od kojih svaki ima svoju posebnu funkciju, ali svi zajedno ipak slue odravanju te celine i stoje u uzajamnom odnosu kao sredstvo i svrha. organizator (nlat. organisator) ustrojilac, onaj koji (ume da) organizuje, ureiva, sreiva; osniva (ili: tvorac) organizacije. organizator: (nlat. organisatorius) ustrojilaki, ureivaki, sreivaki; tvora-ki, stvaralaku koji ima smisla i duha za stvaranje, za organizaciju. organizacije (nlat. organisatio) spajanje pojedinanih delova (organa) u celinu, tako da ta celina bude sposobna za ivot, orgadizovanje/ustrojstvo, ureenje; sastav, sklop; drutvo, udruenje, ustanova.

organizirati (fr. organiser) snabdeti orga-nima potrebnim za ivot, oiviti; ustrojiti, ustrojavati, stvoriti (ili: urediti) po izvesnom planu, dati emu pravilan oblik; voj. uiniti neku vojsku sposobnom za akciju; supr. dezorganizi-rati. organizovano (gr. organon, nlat. organisatio) pravljenje, stvaranje organizacije: v. organizacije. organizovati (fr. organiser) v. organizirati. organist(a) (nlat. organiste) muz. svira u orgulje, orgulja. organo- (gr. organon) predmetak u sloenicama sa znaenjem: orue, alatka, naprava, sprava, oruni, napravim, spravni. organogen (gr. organon, gen- koren od gignesthai postati, nastati, roditi se, genos poreklo) pr. koji je organskog porekla. organogeneza v. organogenija. organogenija (gr. rganon, genos) nauka o postanku organskih (ivih) bia. organognozija (gr. organon, gnosis saznanje, poznanje) saznavanje organskih tela, pravljenje razlika meu organskim telima. organografija (gr. organon, graphia opis, opisivanje) opisivanje organskih prirodnih tela; opisivanje muzikih instrumenata. organozoe (gr. rganon, zoon ivotinja) pl. gotovani (paraziti) koji ive u ivotinjskim i biljnim organima. organozoizam (gr. rganon, zoon) fil. vrsta hilozoizma, uenje koje celokupni ivot, ak i vii ivot miljenja i htenja, izvodi iz organskog ivota materije. organozoonomija (gr. organon, zoon, nomos zakon) teorija o zako'nima ivota u organskoj prirodi. organologija (gr. rganon, logia nauka) nauka o organskim prirodnim telima; med. nauka o instrumentima koji se upotrebljavaju pri vrenju poroaja. organonomija (gr. organon, nomos zakon) nauka o zakonima organskog ivota. organon (gr. organon) fil. pomono sredstvo, orue; ime kojim su izdavai nazvali logike spise Aristotelove, smatrajui ih oruem" koje pomae da se doe do istine. Za razliku od Aristotela, Fren-sis Bejkn je nazvao svoje novo uenje o metodama: Novi organon" (Novum organon). organopatija (gr. organon, pathos bolest) med. bolest organa, organska bolest. organopatologija (gr. rganon, pathos, logia nauka) med. nauka o bolestima organa. organoplastika (gr. rganon, plastikos koji pripada uoblienju, vian uobliavanju) stvaranje, postajanje organa. organoskopija (gr. rganon, skopeo gledam, posmatram) ispitivanje organa posmatranjem.

organoterapija

640

ordonans

organoterapija (gr. drganon, therapeia leenje) med. leenje izvesnih bolesti, naroito raka i izrataja uopte, preparatima od sitno iseckanih ili isceenih organa koji utiu na rastenje izrataja (slezine, jetre, eluca i dr.); up. apoterapija. organohordijum (gr. organon, chorde strune) muz. v. orhestrion. organski (gr. organikos) biol. koji je snabde-ven organima ili oruima, tj. svim onim to je potrebno za ivljenje, rastenje i razmnoavanje ivotinja i biljaka, iv; koji sainjava ivu celinu, jedinstven; koji je svojstven ili koji pripada organ-skim telima, npr. jedan organski prirodni zakon; koji se tie unutarnjeg sklopa ili unutarnjeg ivota; koji predstavlja harmoniki sreenu i za ivot i postojanje sposobnu celinu, celinski, celovit; organska hemija deo hemije koji se bavi prouavanjem sastava sloenih grupa kod biljaka i ivotinja; supr. anorganski. organcin (ital. organzino, fr. organsin) upredena svila. orgastian (gr. orgao) bujan, estok; neodoljiv, zanosan, spolno zanosan. orgijast (gr. orgiastes) mit. posveeni, koji slavi orgije. orgijastiki (gr. orgiastikos) pril. oduevljeno, zanosno; divlje, obesno, pomamno, plahovito. orgija (gr. orgiazo slavim orgije) pirove-ti, pijaniti, terati kera, praviti orgije. orgije (gr. orgia) pl. prvobitno: svaka ver-ska tajna sluba u slavu nekog boanstva, naroito pomamne none gozbe i rtve u slavu Bahusa; fig. pijanka, terevenke. orgoza (gr. orgao bujam, da prsnem od zdravlja, upaljujem se) med. v. orgazam. orgulje (gr. organon) muz. najvei muziki instrument, u kojem su sjedinjeni mnogi instrumenti na duvanje, upotrebljava se poglavito u crkvenoj muzici kod katolika i protestanata; orgulje-harmonijum spoj orgulja i harmonijuma, instrument koji esto zamenjuje orgulje. ordal (nlat. ordalium) Boji sud", vrsta sudskog dokazivanja u srednjem veku, koje se sastojalo u tome to je optueni svoju krivicu imao da dokae time to je morao da izdri izvesne, po ivot opasne probe: dvoboj, guranje ruke u vatru i dr.; pl. ordalije. ordevr (fr. hors d'oeuvre) predjele, jelo pre glavnog jela. orden (lat. ordo red) 1. stale, drutvo, udruenje, svetovno ili duhovniko bratstvo sa izvesnim (verskim ili humanim) ciljevima, znacima itd.; 2. odlije, odlikovanje; kola jna. ordija (tur. ordu) l. vojska; 2. gomila, rulja; up. horda. ordinalan (lat. ordinalis) redni; up. kardina-

ordinale (nlat. ordinale) l. gram. redni broj (prvi, drugi, itd.); pl. ordinalija redni brojevi. ordinale (nlat. ordinale, fr., eng. ordinal) 2. knjiga koja sadri pravila anglikanske crkve i svetenstva. ordinalia (nlat. ordinalia) gram. pl. od ordinale: v. ordinale 1. ordinand (lat. ordinandus) onaj koji je posveen, rukopoloen za svetenika. ordinant (lat. ordinans) kod katolika: onaj koji posveuje za svetenika, biskup koji vri rukopoloenje. ordinaran (lat. ordinarius) redovan, obian, pravilan, prosean, osrednji; prost, neo-tesan, neuljudan, nepristojan; ordinarna cena trg. pijane cena; kod knjiare: duanska, prodajna cena knjige, za razliku od neto-cene. ordinarijat (nlat. ordinariatus) kod katolika: dijecezni duhovni upravni sud pod predsednitvom biskupa; na univerzite-tima: sluba i poloaj redovnog profesora (ordinarijusa). ordinarij(um) (lat. ordinarium) kod katolika: stalni delovi mise, tj. oni koji se na svakoj misi redovno ponavljaju (npr. Kirije elejson, Glorija i dr.); u dravnom gazdinstvu: redovni, budetom predvieni prihodi i rashodi. ordinarijus (lat. ordinarius) redovni profesor univerziteta, glavni predstavnik jedne naune struke, katedre (supr. ekstra-or-dinarijus); razredni stareina; svaki svetenik, koji stoji na elu jedne crkve ili parohije; u katolikoj crkvi: biskup kao stvarni upravnik svoje biskupije (dijeceze). ordinario (ital. ordinario) muz. obino, na obian nain. ordinata (nlat. ordinata) geom. u Dekartovu koordinatnom sistemu: merni broj odstojanja ma koje take u ravni od apscisne ose; ordinatna oca prava koja ima upra-van, normalan poloaj prema apscisnoj osi u koordinatnom sistemu; aplikata. ordinacije (lat. ordinatio) med. lekarski propis, lekarska odredba; stan u kojem lekar prima bolesnike; u katolikoj crkvi: za-reivenje, rukopoloenje. ordineran (fr. ordineire) v. ordinaran. ordinira (lat. ordinare) med. propisati, prepiseti, odrediti lek; primati bolesnike na pregled i leenje; kod katolika: rukopoloiti, zarediti, posvetiti za svetenika. ordo (lat. ordo gen. ordinis red) red; poredak; sloj; odeljenje, odsek, razred, vrsta; stale. ordonans (fr. ordonnance) raspored, ureenje, red; naredba, uredba, odredba, odluka, propis, reenje; voj. nii oficir, podoficir, desetar ili redov koji je dodeljen nekom viem oficiru da izvreva

ordonans oficir

641

orijentacioni sport

njegova nareenja; slik. raspored i razme-taj predmeta na slici. ordonans oficir (fr. ordonnance-officier) voj. mlai oficir dodeljen na slubu viem oficiru (komandantu), radi izvra-vanja njegovih nareenja. ordonirati (fr. ordonner, lat. ordinare) srediti, sreivati, ureivati, urediti, ra-sporediti, rasporeivati; nareivati, prepisivati, odreivati. ordr (fr. ordre, lat. ordo) red, poredak; pravilo, propis; trg. nalog; na menicama: prenos menice na drugog; par ordr (fr. par ordre) po nareenju, po vaoj zapovesti; ordr di ur (fr. ordre du jour) dnevni red; voj, dnevna zapovest. oreada (gr. oros breg, planina, Oreias ten. Oreiados) mit. planinska nimfa, gorska vila (kod Grka); up. nimfa. o revoar (fr. au revoir) do vienja! orejon (fr. oreillon) l. kapica koja se stavlja konju na glavu; 2. (fr. oreillons) med. zauke; 3. voj. v. orijon. oreksija (gr. orexis tenja, udnja) elja, pouda; med. prevelika elja za jelom, jenost. orelin hen. v. pod orlean. oreljef (fr. haut-relief, ital. alto rilievo) uh. reljef sa jako ispupenim, gotovo punim likovima. oreola (fr. aureole, lat. aureola) svetao venac ili krug oko glave svetitelja; fig. sjaj, slava; up. aureola, nimbus. oreofite (gr. oros gora, planina, phyton biljka) pl. bog. alpske biljke, tj. biljke koje rastu na visokim planinama i na kojima se jasno vidi uticaj visinske klime, vi-sinskog podneblja. oreri (Orrery) v. orerij(um). orerij(um) (nlat. orrerium) sprava pomou koje se prikazuje kretanje nebeskih tela oko Sunca (nazvana po grofu Oggegu, kome je prva takva sprava bila posveena); up. planetarij(um). Orest (gr. Orestes) mit. sin mikenskog kralja Agamemnona i sene mu Klitemnestre. Da bi osvetio muko ubistvo svog oca, ubije majku Klitemnestru i njenog ljubavnika Egista; ali zbog ubistva matere ponu ga goniti eumenide, te sie s uma. Jedan od glavnih junaka starogrke tragedije, uven i po svom prisnom prijateljstvu sa vernim Piladom. orestijada (gr. orestias, orestiados) mit. v. oreada. orada (fr. orge jeam, orgeade) pie od jema i sluzastih biljnih materija (pije se radi osveavanja). origami japanska vepggina oblikovanja najrazliitijih figura od hartije. original (lat. origo poreklo, iskon, origina-lis prvobitni, iskonski) neto to je prvo u svojoj vrsti, to nije izraene podraavanjem, ugledanjem na druga slina dela, nego samostalno, izvorno, samoni41 Leksikon

klo; izvorno delo, izvornik, prvobitno delo, onako kako ga je izradio njegov tvorac (za razliku od prepisa, kolije i sl.; up. kompilacija); uzor, obrazac, primer; fig. ovek naroit u svojoj struci, po svom dranju i sl.; osobenjak, udak. originalan (lat. origo, originalis) izvoran, iskonski, prvobitan, samonikao, samostalan, pravi, koji nije izraen podraavanjem i ugledanjem na druge; redak, udan, koji se razlikuje od obinog, neobian, naroit, osobit; originalno izdanje izdanje jednog dela koje priredi zakoniti, ovlaeni izdava (za razliku od pre-tampanog); originalan pesnik pesnik koji peva samostalno, ne ugledajui se na druge originaliter (lat. originaliter) prav. u izvor-nom obliku, u originalu, npr. pokazati neku ispravu. originalitet (nlat. originalitas) izvornost, samoniklost, samostalnost, prvobitnost; osobenost, osobitost, neobinost, udnova-tost. originalnost (nlat. originalitas) v. originalitet. originacija (nlat. originatio) poetak, postanak, poreklo, izvor ega. orija (ma. orias) div, gorostas. orijent (lat. oriri roditi se, izai, oriens) raanje Sunca, istok; Orijent Istok; supr. okcident. orijental (fr. orientale) vrsta pamune tkanine, satin. orijentalac (lat. orientalis) ovek sa istoka, istonjak. orijentalizam (nlat. orientalismus) osobenost istonjakih jezika; poznavanje istonih naroda i knjievnosti. orijentalist(a) (fr. orientaliste) poznavalac istonih naroda i knjievnosti, naroito semitskih. orijentalistika (lat. orientalis) nauka koja se bavi prouavanjem istonjakih naroda, njihovih jezika i knjievnosti. orijentalitet (nlat. orientalitas) istoni poloaj; istonjatvo, priroda i osobenost Istoka i istonih naroda. orijentalni (lat. orientalis) istoni; istonjaki; orijentalno pitanje istono pitanje, nekada veoma vano politiko pitanje: kako potisnuti Tursku Carevinu sa Balkana; Orijentalno Carstvo Istono Rimsko ili Vizantijske Carstvo. orijentalski (lat. orientalis) v. orijentalni. orijentacija (fr. orientation) snalaenje u prostoru; odreivanje poloaja nekog mesta prema stranama sveta; fig. snalaenje, umenje da se nae put, upuivanje u, upozna-vanje, obavetavanje. orijentacioni sport takmienje po neobeleenom putu pomou geografskih karata i kompasa; od 1962. svake druge godine odravaju se takmienja za prvenstvo Evrope u orijentacionom tranju.

orijentirati se

642

ornitografija

orijentirati se (fr. s'orienter) zapravo: traiti izlazite Sunca, Istok, da bi se po tome mogle nai i ostale strane sveta i po njima se upravljati (to su morali da rade mornari pre pronalaska magnetne igle); snai se u prostoru, snalaziti se u prostoru, upoznati se sa poloajem i prilikama nekog mesta; upoznati se s neim; fig. snai se, snalaziti se, upoznati se, obavestiti se. orijentisanje (fr. orientation) v. orijenta-cija. orijentisati se (fr. s'orienter) v. orijentirati se. orijon (fr. orillon) voj. ispupenje na uglu izmeu fasade i boka utvrenja, radi zatite branitelja boka; arh. ukras na uglu zgrade; orejon. oriktogenija (gr. orykton kopano, iskopano, gen- koren od gignomai postanem) postanak kamenja. oriktognozija (gr. orykton kopano, iskopano, gnosis nauka, poznavanje) nauka o raspoznavanju prostih ili nepomeanih minerala. oriktografija (gr. orykton, graphia opis) opisivanje kamenja i ruda. oriktozoologija (gr. orykton, zoon ivo-tinja, logia nauka) nauka o okamenjenim ivotinjama (fosilima). oriktologija (gr. orykton, logia) v. mineralogija. oriktometrija (gr. orykton, metria merenje) vetina merenja kamenja, merenje kamenja. oriktohemija (gr. orykton, chemeia) hemijsko ispitivanje kamenja i ruda. orinjak (fr. orignac) zool. v. orinjal. orinjal (fr. orignal) zool. kanadski los, se-verni jelen, veoma snana ivotinja iz roda jelena. Orion (gr. Orion) mit. po Odiseji, odlian lovac, veliki junak, vanredno jak i lep ovek, ljubimac boginje Eos (Zore), posle smrti pretvoren u sazvee; astr. sazvee od 136 zvezda koje se mogu videti golim okom. orka (lat. ogsa) zool. kosatka. orkan (ital. oragano, fr. ouragan, p. huracan) re iz jezika ostrva Haiti; velika bura, naroito u arkim krajevima, vihor; fig. bura, vihor, npr. strasti, gneva, oduevljenja itd. orkestar (gr. orchestra) v. orkestar. orkestracija (gr.) v. orhestracijak instrumentacije. orkestrion (gr. orchestra) muz. vrsta mehanikog muzikog instrumenta koji podraava zvuk orkestra; pokree se rukom ili elektrinim poganom; orhestrion. orkestrirati (gr.) v. orhestrirati. Orkus (lat. Orcus) mit. prebivalite mrtvih, donji, podzemni svet kod starih Rimljana; Tartarus. orlean lepa crvena bojena materija, dobiva se od semena junoamerike biljke Bixa

orellana; sadri narannastocrvenu bojenu materiju (biksin) i jednu smeu (orelin); upotrebljava se, u farbarstvu, za izradu uljanih i vodenih boja, za bojadisanje putera, sireva, ulja, margarina, firnajsa i dr. orlon trg. vrsta sintetinog tekstilnog vlakna, dobiven polimerizacijom akriloni-trina; veoma otporan, lako se pere; pro-izveden 1946. u SAD; upotrebljava se za izradu odee, zavesa, tkanina za jedra i DRormanica (ital. armare naoruati) vei amac kao ratni brod. ormar (lat. armarium) uspravan, visok sanduk za dranje haljina, knjiga i dr. ormolju (eng. ormolu) pozlaene bronza; predmeti ukraeni takvom pozlatom. Ormuzd (pere. ahura mazda) mit. genije koji stoji na elu prvog dana stare persijske sunane godine; u uenju Zoroastrove religije: svetlost, naelo dobra, princip dobra (za razliku od Ahrimana, u kome je olieno naelo zla). ornamen(a)t (lat. ornamentum) ukras, ures, ara, nakit; naroito: ukras ili ara na graevinama, posudama i dr. ornamentacija v. ornamentika. ornamentika (lat. ornamentum) skup ukrasa; vetina ukraavanja; nauka o upotrebi i primeni ornamenata. ornamentirati (nlat. ornamentare) ukrasi-ti, ukraavati, uresiti, ureavati, ki-titi, snabdeti ornamentima. ornamentist(a) (lat. ornamentum) ukraava-lac, uresilac, onaj koji pravi ukrase, ornamente na graevinama, posudama i dr. ornat (lat. ornatus) ukras, nakit; naroito: propisno odelo, sveano odelo visokodostojnika, svetenika, svetenika odeda; u punom ornatuu propisnom sveanom odelu i sa svima znacima svoga ina i dostojanstva. ornatamente (ital. ornatamente) muz. ukraeno, izvoeno sa ukraavanjem. ornatura (nlat. ornatura) v. ornacija. ornacija (lat. ornatio) kienje, reenje, ureavanje, ukraavanje, ulepavanje, rasporeivanje ukrasa. ornitihniti (gr. ornis, ornithos ptica, ich-nos stopa) pl. kol. tragovi nogu prepotop-skih ptica (u kamenju). ornito- (gr. ornis, ornithos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ptica, ptiji. ornitogalum (gr. ornis, ornithos, gala mleko) bog. ptije mleko, vranji luk. ornitogame biljke (gr. ornis) biljke ije opraivanje vre ptice prenosei cvetni prah na tuak. ornitograf (gr. ornis, ornithos, grapho opisujem) zool. opisiva ptica, prirodnjak koji se bavi prouavanjem ptica. ornitografija (gr. ornis, ornithos, graphia opisivanje) zool. opisivanje ptica.

ornitoza

643

ortogeveza

ornitoza (gr. ornis) med. zarazno oboljenje koje prenose ptice, osobito golubovi i papagaji. ornitolit (gr. ornis, ornithos, lithos kamen) ptiji kamen, okamenjena ptica. ornitolog (gr. ornis, ornithos, logos re, miljenje) poznavalac, prouavalac ptica; pisac o pticama. ornitologija (gr. ornis, ornithos, logia nauka) deo zoologije koji se bavi prouavanjem ptica, nauka o pticama. ornitrmant (gr. ornis, ornithos, mantis prorok) onaj koji motri ptice, pa na njihovom letu i glasu prorie; ornito-skop. ornitomantija (gr. ornis, ornithos, manteia proricanje) proricanje sudbine po letu i glasu ptica; ornitoskopija. orniton (gr. ornis, ornithos) kua za ptice, kavez, krletka. orvitopter (gr. ornis, pteron krilo) vazduhoplov tei od vazduha, koji se odrava u vazduhu mahanjem krila. -ornitorinhus (gr. ornis, ornithos, rynchos njuka) zool. kljunar, kljunasta guja (vrsta neobinog sisara, slinog guji, sa kljunom kao u patke i sa 4 noge za plivanje; ivi po jezerima Njuholenda). ornitoskop (gr. ornithoskopos) v. ornito-mant. ornitoskopija (gr. ornithoskopia) v. ornitomantija. ornitoteologija (gr. ornis, ornithos, theos bog, logia) dokazivanje da postoji bog na osnovu posmatranja ptica i njihovog ivota. ornitotrofija (gr. ornithotrophia) hranjenje ptica, odgajivanje ptica. ornitofilija (gr. ornis, philia prijateljstvo) bog. opraivan>e posredstvom ptica. ornitofobija (gr. ornis, phobos strah) med. bolestan strah od ptica. ornitocefalus (gr. ornis, ornithos, kephale glava) ptija glava; zool. prepotopska okamenjena ivotinja (po Semeringu). oro- (gr. oros) predmetak u sloenicama sa znaenjem: brdo, gora, planina. orogeneza (gr. oros, genesis postojanje, postanak) kol. posta j anje (formiranje) brda i planina. orogenija v. orogeneza. orognozija (gr. oros, gnosis nauka, poznavanje) prouavanje (ili: poznavanje) brda i planina. orognostiki (gr. oros, gnostikos vian saznanju, vian poznavanju) koji se tie prouavanja, poznavanja brda i planina. orograf (gr. oros, grapho opisujem) opisi-va brda i planina. orografija (gr. oros, graphia opisivanje) opisivanje, opis brda i planina. orografski (gr. oros, grapho piem, opisujem) koje se odnosi na opisivanje brda i planina; orografska karta mapa na kojoj su predstavljene planine i brda.
41

orodermatoza (gr. orros, orros surutka, serum, erma koa) med. v. orodermitis. orodermitis (gr. orros, ors, surutka, serum, erma koa) med. vlano zapaljenje koe. oroz (tur. horoz) petao; obara na puci, okida. orolog (gr. oros, logos) naunik koji se bavi prouavanjem brda i planina. orologija (gr. oros brdo, gora, logia) l. deo geografije koji se bavi opisivanjem i prouavanjem brda i planina. orologaja (gr. orros, oros surutka, serum, logia) 2. med. deo normalne i patoloke anatomije koji ispituje i prouava sokove u organizmu (krv, limfa i dr.). orometrija (gr. oros, metria merenje) nauka koja hoe da izrazi, srednjim vrednostima, karakteristine odnose oblika i veliina planina; radi samo na osnovu karata, te je, prema tome, i njena pouzdanost po-glavito zavisna od pouzdanosti karata sa kojima radi. oronim (gr. oros, onoma ime) liitv. ime brda, planine, gore. ororea (gr. orros, oros surutka, vodnjikav deo, serum, geo teem, curim) med. vodnjikava stolica, vodnjikav proliv. oros (gr. orros, oros surutka, vodnjikav deo, serum) fiziol. vodnjikasti sastojak mleka, krvi itd. oroteologija (gr. oros, thes bog, logia) dokazivanje da postoji bog na osnovu toga to postoje brda i planine. orohezija (gr. orros, oros surutka, vodnjikav deo, serum, cheo lijem, sipam) med. vodnjikave, surutki slina stolica. orpingtonka (eng. Orpington) vrsta plemenite rase kokoiju, dobivena ukrtanjem azijske rase i drugih rasa kokoiju; moe da tei do 4,5 kg. ore (eng. oars) pl. mali amci sa dva vesla, slue za prevoz preko Temze. orsej (fr. orseille, ital. oricello, nlat. lichen rocoella) bojadijski liaj, slui za spravljanje ljubiastocrvene boje i lakmusa; up. eritrin. ortak (tur. ortak) drug u trgovini, kompanjon; drug u nekom poslu uopte. ortikon (gr. orthos ravan, pravi) katodna cev u TV kameri, usavreni tip ikono-skopa. ortian (gr. orthios uspravan; prav) kuz. visok; ortina melodija melodija koja se kree u visokim tokovima. orte- (gr. orthos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: prav; pravi, ispravan, pravilan; upravan. ortobiotika (gr. orthos, biotike vetina ivljenja) nauka o pravilnom, dobrom ivljenju. ortogeieza (gr. orthos, genesis postanak, roenje) normalni razvoj; uenje da je promenljivost ivih bia usmerena u jednom odreenom pravcu, tj. da se iz jedne vrste

ortognati

644

ortorendgenografija

mogu razviti nove jedinke u odreenim pravcima i do odreenih granica. ortognati (gr. orthos, gnathos vilica) pl. ljudi u kojih je prednji deo glave u profilu priblino upravio sa linijom donje vilice; supr. opistognati, prognati. ortogon (gr. orthos, gonia ugao, kut) geom. pravougaonik. ortogonalan (gr. orthos, gonia ugao) geom. pravougli. ortograf (gr. orthos, graphos) poznavalac (ili: nastavnik) pravilnog pisanja. ortografija (gr. orthos, graphia pisanje) pravilno pisanje, pravopis; vetina na-crtati uspravnu stranu nekog tela onako kako pada u oi. ortografika (gr. orthos, graphike) nauka o pravilnom pisanju, o pravopisu. ortografska projekcija crtanje geografske karte pri kome se zamilja da se oko nalazi na beskrajnom odstojanju od Zemlje pa vidi pojedine zemlje kao da stoje, jedna pored druge, na nekoj ravnoj ploi; up. projekcija. ortografski (gr. orthos, graphikos koji se tie pisanja, pismeni) koji odgovara pravopisu, pravopisni; ortografska greka pravopisna greka. ortodidaktika (gr. orthos, didasko poua-vam, didaktikos nastavni, pouan) pravilna, celishodna nastavka metoda. ortodijagonala (gr. orthos, dia kroz, goma ugao, kut) min. vodoravna poprena oca u monoklinskom kristalnom sistemu. ortodijagraf (gr. orthos, dia-grapho nacrtam) med. aparat za beleenje Rendgenovih slika unutranjih organa, naroito srca i eluca, u prirodnoj veliini. ortodijagrafija (gr. orthos, dia-grapho) med. metod odreivanja veliine unutranjih organa, naroito srca i eluca, pomou ortodijagrafa. ortodoksai (gr. orthodoxos) pravomeran, koji strogo veruje, pravoslavni; pravi, istinit; ortodoksna crkva istono-pravoslav-na crkva. ortodoksija (gr. orthodoxia) pravoverje, pravoslavlje, puna saglasnost sa uenjem crkve; supr. heterodoksija. ortodoksist(a) (gr. orthos, doxa miljenje, mnenje) pravoslavac, pravoslavni, zatitnik pravoverja. ortodoksografija (gr. orthodoxos pravoveran, graphia pisanje) spisateljstvo koje se strogo pridrava crkvenog uenja. ortodontija (gr. orthos, odus, odontos zub) med. ispravljanje nepravilnost zubala, tj. zuba koji stoje nepravilno. ortodroma (gr. orthos, dromos put; kretanje, tranje) najkrai put koji spaja dva mesta; najkraa udaljenost dveju taaka na povrini Zemlje (npr. avioni lete po ortodro-mi); v. i loksodroma. ortoepija (gr. orthos, epos re) v. ortoepika.

ortoepika (gr. orthos, epos re) nauka o pravilnom izgovoru rei. ortoepistiki (gr. orthos, epos) v. ortoep-ski. ortoepografija (gr. orthos, epos, graphia) nauka o pravilnom izgovoru i pisanju. ortoepski (gr. orthos, epos) koji se tie pravilnog izgovora rei. ortoklas (gr. orthos, klasis lomljenje) min. kalijev feldspat, cepa se vrlo lepo u dva, jedan na drugom upravna pravca koji idu paralelne bazi i pinakoidi; upotrebljava se za izradu porculana i raznog kamenog posua. ortokolon (gr. orthos kolon ud) med. ukoenost (ili: nepravilna ispruenost ili pravost) jednog uda. ortokromatian v. ortohromatian. ortokromatinost v. ortohromatinost. ortologija (gr. orthos, logia) pravilnost jezika, pravilan govor. ortometrija (gr. orthos, metria merenje) pravilno merenje. ortomorfan (gr. orthos, morphe oblik) fiz. za telo se kae da je ortomorfno kad se ogledanjem ili sa ogledanjem sloenom simetrijskom operacijom moe dovesti u poloaj koji se ne da razlikovati svakidanjem metodom istraivanje; a kad se moe razlikovati naziva se enantiomorfan. ortomorfizam (gr. orthos, morphe) med. v. ortomorfija. ortomorfija (gr. orthos, morphe) med. leenje iskrivljenosti kime i udova. ortonimian (gr. orthos, onoma ime) sa pravim imenom, pravilno nazvat. ortopanhromatinost (gr. orthos, pan sve, chroma boja) fot. svojstvo ploa i filmova koji su sposobni da osete i prime sve boje spektra i da ih prenose onako kako ih vidi oveje oko. ortopedija (gr. orthos, pals gen. paidos dete) deo hirurgije koji se bavi leenjem iskrivljenosti i izoblienja, deformacija ovejeg tela, naroito kostura, prvobitno samo kod dece, a posle i kod odraslih; ovo leenje se vri na hirurhim klinikama i naroitim ortopedskim institutima ili zavodima pomou gimnastike, masae, elektriciteta, bandaa, mapna i izvoenje odreenih pokreta tela. ortopedijum (gr. orthos,4 pals gen. paidos) med = ortopedski institut. ortopedski (gr. orthos, paidikos deji) koji se tie ortopedije. ortopedski institut med. v. ortopedija. ortopneja (gr. orthos, pnem disati) med. mogunost disanja samo u uspravnom stavu, najvii stepen tekoe disanja (naroito kod astme, kada bolesnik uopte ne moe da die leei). ortoptera (gr. orthos, pteron krilo) pl. zool. pravokrilci. ortorendgenografija med. v. ortodijagrafija.

ortoskop

645

orhis

ortoskop (gr. orthos ravan, pravi, skopeo gledam) pribor za proveru nianjenja pri obuavanju i gaanju streljakim orujem (pukom, automatom, pukomitraljezom i mitraljezom). ortosomatika (gr. orthos, somatikos telesni) med. ortopedija. ortotonija (gr. orthos, tonos naglaenje, naglasak) gram. pravilno naglaavanja rei. ortotoniki (gr. orthos, tonos glas) liigv. koji je naglaen, koji ima svoj akcenat. ortofonija (gr. orthos, phone zvuk, glas) pravilno izgovarane rei; up. ortoepika. ortofonika (gr. orthos, phone zvuk, glas) uputstvo za pravilno izgovaranje rei. ortofrenija (gr. orthos, fren dua) ned. nauka koja se bavi prouavanjem duevnog razvoja. ortohromatian (gr. orthos pravi, chroma boja) koji je sposoban da prima boje spektra i da ih tano prenosi; ortokromati-an. ortohromatinost (gr. orthos pravi, chroma boja) svojstvo fotografskih ploa ili filmova da tano prima i pokazuje boje spektra, odnosno njihove nijanse; ortokro-matnnost. ortocentrian (gr. orthos, lat. centrum sredite) koji ima sredite na pravil- ' nom mestu (izraz u optici). ortus (lat. oriri raati se, izai, ortus) raanje, roaj, izlazak. orfaniti (gr. orphanos siroe) pl. husiti koji su se, posle ikine smrti, odvojili, a posle spojili sa taboritima. Orfej (gr. Orpheus) kit. sin muze Kaliope i Apolona, slavni grki peva i svira u liru, koji je svojom pesmom oaravao ne samo ljude nego i divlje ivotinje, reke, potoke i vetrove, pa i same bogove, koje je na taj nain toliko odobrovoljio da su pristali da mu vrate iz podzemnog sveta enu Euridiku, pod uslovom da se, vodei je, ne osvrne na nju, to on ipak uini, te nje tako nestane. esto ime mnogih levakih drutava. orfejon (gr. Orpheus, fr. orpheon) naziv mukih levakih drutava u Francuskoj; muzika dvorana; dvorana za igranje i druge zabave; orfeum. orfelinat (gr. orphanos siroe, fr. orphelinat) dom za siroad, dom za sirotu decu. orfeonist(a) (gr. Orpheus, fr. orphoniste) lan mukog pevakog drutva; orfio-nist. orfeum (gr. Orpheus) v. orfejon. orfika (gr. orphika) muz. instrument sa icama, po tonu slian leutu, u koji se svira udaranjem maljicama. orfionist(a) (fr. orphioniste) v. orfeonist. orfici (gr. Orpheus) pl. starogrka reli-gioznamistika sekta u VII i VI veku pre n. e. koja je smatrala svojim osnivaem

legendarnog trakog pevaa Orfeja. Verovali su u seobu due i u njeno proia-vanje putem zatvaranja u telo i kazni u podzemnom svetu: telo (soma) je grob (sema) iz koga dua gleda da se oslobodi; oni su uveli kajanje i askezu u grki ivot. orfiki (gr. orphikos) koji se tie Orfeja, npr. orfiki kult, prastari religiozno--mistiki obred kod starih Grka; up. orfici. orheziografija (gr. orchesis igranje, ple-sanje, graphia opis) opisivanje plesa, igranja. orheotomija (gr. orchis mudo, semenjak, tome seenje, rezanje) med. v. orhitomija. orhestar (gr. orchestra igralite, plesa-lite) kod starih Grka: mesto gde se igralo i pevalo; prostor izmeu pozornice i gledalita gde je hor igrao i pevao; mesto na atinskom trgu gde su se prodavalo knjige; kod Rimljana: mesto ispred pozornice gde su sedeli senatori; danas: skup veeg broja sviraa i muzikih instrumenata u celinu radi izvoenje nekog muzi-kog komada; naroito: mesto u pozoriti-ma i koncertnim dvornicama za muziku kapelu; orkestar. orhestika (gr. orchestike) vetina igranja: (ili: plesanja). orhestracija (gr. orchestra igralite, plesalite) prerada i udeavanje muzi-kog komada za razne instrumente orhestra; orkestracija. orhestrion (gr. orchestra) muz. 1. orgulje sa icama, pronalazak opata Foglera, u Amsterdamu 1789 (zove se i organohordijum); 2. slian prvome muziki instrumenat sa icama i cevima, u obliku fligla, pronaen u Pragu 1791; 3. veliki automatski muziki instrumenat, pronaen 1851. u Drezdenu. orhestrirati (gr. orchestra) muziki komad preraditi i udesiti za razne instrumente orhestra; orkestrirati. orhialgija (gr. orchis mudo, algos bol) med. bol u semenjaku, mopgnicama. orhidalgija (gr. orchis, algos) med. v. orhialgija. orhideje (gr. orchis) pl. bog. porodica kauna (oko 15 hiljada poznatih vrsta). orhidektomija (gr. orchis, ektome isecanje; pgkopljenje, trojenje) med. operativno vaenje muda, kopljenje, trojenje; up. orhitomija. orhidodinija (gr. orchis, odyne bol) med. v. orhialgija. orhidopeksija (gr. orchis, pexis umetanje, privrivanje) med. priivanje monica ili muda. orhidoterapija (gr. orchis, therapeia leenje) med. leenje monica (muda). orhidocela (gr. orchis, kele prosutost, kila) med. prosutost monica, mudna kila. orhis (gr. orchis) zool. mudo, semenjak, monice; bog. kaun, gorocvet, ukundeda.

orhitis

646

osteitis

orhitis (gr. orchis) med. zapaljenje monica osmazom (gr. osme miris, zomos orba, juha) hem. V. OSMOZOM. (muda). orhitomija (gr. orchis, tome seenje, rezanje) osmanizam (po imenu Osman, osnivaa turske drave) reakcionarna, ovinistika doktrine med. seenje (ili: rezanje) muda; up. orhideknastala u turskim buroasko--spahijskim tomija. krugovima krajem XIX v.; imala je za cilj orhotomija (gr. orchis, tome) med. v. orhitomija. nasilnu asimilaciju ugnjetenih naroda Turske os (lat. os, oris) l. usta; lice; otvor, ue; per os Carevine; za vreme i posle buroaske (lat. reg os) med. kroz usta, na usta, tj. unositi revolucije (1908) postala zvanina ideologija lek, leiti. Mladotu-raka. ' os (lat. os gen. ossis, pl. ossa) 2. znat. kost. oca (lat. os ki. ossis kost, ossa) pl. kosti. Osmanlija (arap.-tur. Osmanli) Turin. osari (fr. hausser) valovita nanosi ljunka i Osmanlije naziv koji se nekad (od XIV do po. peska u severnoj Evropi, proizvodi ota-panja XX v.) upotrebljavao za Turke; naziv za gleera. dinastiju turskih sultana do 1922, prema osarij(um) (nlat. ossarium) mesto na groblju gde imenu prvog sultana Osmana. se uvaju mrtvake kosti, kosturnica; osmaguk (tur.) senica od vinove loze koja se osuarijum. penje uza stubove, odrina, ardaklija. osatura (nlat. ossatura) med. kostur, sklop osmij(um) (gr. osme miris) hem. elemenat kostiju. metal, atomska masa 190,2, redni broj 76, osein (lat. os kost) aiat. organska materija koja znak Os, slian platini, modrosiv ili crn, ini osnovnu masu kotanog tkiva. javlja se zajedno sa platanom, upotrebljava se oservanca (ital. osservanza) v. opservancija; kon za ice u sijalicama; njegov oksid odaje od oservanca (ital. con osservanza) muz. paljivo, sebe jak miris i otrovnu paru. smotreno. osmodisforija (gr. osme miris, dys-phoreo osivorian (lat. ossa kosti, vorare derati) med. teko podnosim) nemogunost podnoenje koji nagriza kosti, koji dere kosti. nekih mirisa. Osijan (kelt. Ossian) legendarni sin kelt-skog . osmoza (gr. osmos guranje, tiskanje, otheo kralja Fingala, koji je, po prii, opevao u guram, gurnem, tiskam) fiz. meanje dveju svojim bardskim pesmama slavna dela svoga tenosti difuzijomkroz pregradu, propu-stljivu oca. opnu, semipermeabilnu membranu osilegijum (nlat. ossilegium) sakupljanje kostiju; (polupropustljivu opnu), koja ih razdvaja. Ako zbirka kostiju. je jedna od ovih tenosti rastvor, onda osifikacija (nlat. ossificatio) pretvaranje rastvorena graa, poto ne prolazi kroz opnu, hrskavice u kost; okotavanje, okotanje, vri pritisak na ovu, jer ne moe da se kree, okoenje; okotalost. i to je osmozni, osmo-tiki ili osmotski osificirati (nlat. ossificare) pretvarati u kost, pritisak, koji se pokorava gasnim zakonima, okotati, okotavati. tj. osmozni pritisak nekog rastvora je isti kao oskar pozlaena bronzana figura (predstavlja pritisak koji bi vrili molekuli kad ne bi bilo viteza oslonjenog o balak maa) koju od rastvorenog sredstva, ve bi njime zauzet marta 1929. dodeljuje svake godine prostor bio na raspolaganju onim molekulima Akademija filmske umetnosti i nauke u Hou gasovitom stanju; diosmoza (up. egzosmoza, livudu (Academy of Motion Picture Arts endsmoza); osmotini postupak u fabrikaciji and Sciences) kao nagradu za najvia eera: dobivanje veeg prinosa iz melase amerika ostvarenja u filmu u prethodnoj prolaskom kroz celulozu i pergamentsku godini, za najbolju muku i ensku ulogu, za hartiju. najbolju reiju, scenario itd.; od 1956. osmologija (gr. osme miris, logia nauka) dodeljuje se i za najbolja neamerika nauka o mirisima, o mirisavim materi-jama. ostvarenja u filmu (ime prema anegdoti osmonozologija (gr. osme, nosos bolest, po tome to je prilikom prvog dodelji-vanja log'a) med. nauka o bolestima ula mirisa. nagrade zapaena sluajna slinost s nekim osram-lampa elektrina lampa (sijalica) koja producentom ije je ime bilo Oskar). daje jaku svetlost a u isto vreme tedi oskulatacija med. v. auskulatacija. struju (re osram je skraenica od prvog oskulacija (lat. osculatio) ljubljenje; geom. dodir sloga rei osmijum i drugog rei volfram). jedne krive drugom krivom u vie od jedne ostalgija (gr. osteon kost, algos bol) med. bol take, dodir drugog stepena. u kostima, kostobolja. ostalgitis (gr. osteon, oskulirati (lat. osculari) ljubiti, poljubiti; geom. algos) med. zapaljenje dodirivati u vie od jedne take. kostiju. oskultacija (lat. auscultatio) med. postupak lekara da oslukivanje! rada pojedinih ostealgaja (gr. osteon, algos) med. v. ostalgija. organa, prvenstveno srca i plua, stvara osteitis (gr. osteon) med. v. ostalgitis. zakljuke o njihovom normalnom ili nenormalnom stanju. oskulum (lat. osculum) ustaca; poljubac.

ostenzibilan

647

ostracizam

ostenzibilan (lat., nlat. ostensibilis) koji se treba ili moe pokazati, vredan da se pokae; javan, oit, oigledan, oevidan, jasan kao dan. ostenzivan (nlat. ostensivus) koji samo pokazuje a ne objanjava pojavu, npr. ostenziv-na metoda nastavka metoda koja se sastoji samo u pokazivanju bez objanjavanja; oigledan, oit, jasan. ostenzorij(um) (nlat. ostensorium) u katolikoj crkvi: pokaznica; v. monstranca. ostentativan (nlat. ostentativus) kome je cilj isticanje (ili: pokazivanje, iznoenje na videlo); razmetljiv, hvalisav. ostentacija (lat. ostentatio) iznoenje na videlo, razmetanje, hvalisanje. ostentaciozan (nlat. ostentatiosus) v. ostentativan. ostentirati (lat. ostentare) iznositi na videlo, razmetati se, hvalisati se. ostentum (lat. ostentum) znak, predznak, udno i neobino znamenje; neobina prirodna pojava (kao predznak ega). osteo- (gr. osteon) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: kost. osteoartritis (gr. osteon, arthron zglob) med. zapaljenje zglobova i kostiju. osteoblasti (gr. osteon, blastos klica, izdanak) pl. fiziol. tvorne elije kopgganog tkiva, elije iz kojih postaju kotane elije. osteogeneza (gr. osteon, genesis postanak, postajanje) postajanje kostiju, postanak kostiju. osteografija (gr. osteon, graphia opis) opisivanje, opis kostiju. osteoderme (gr. osteon, erma koa) pl. zool. hrskaviave ribe. osteoektomija (gr. osteon, ektome isecanje) med. uklanjanje jednog pareta kosti hirurkim dletom. osteoid (gr. osteon, eidos vid, oblik) med. kotani izrataj, kotanik bez krenih soli (naroito kod engleske bolesti"). osteoklazis (gr. osteon, klao lomim, slomim) med. prelom kosti. osteoklast (gr. osteon, klao lomim, slomim) hir. instrument za lomljenje iskrivljene kosti, naroito kod nepravilno izleenog preloma. osteolit (gr. osteon, Hthos kamen) geol. okamenjena kost. osteolog (gr. osteon, logos) poznavalac kostiju, prouavalac kostiju. osteologija (gr. osteon, logia) nauka o kostima, deo ana tomi je koji prouava i opisuje kosti. osteom (gr. osteon) med. kotani izrataj, kotanik. osteomalacija (gr. osteon, malakia mekoa) med. omekhpavanje kostiju. osteomijelitis (gr. osteon, mielos modina) med. zapaljenje kostne sri. osteonekroza (gr. osteon, nekros le, mrc) med. truljenje kostiju.

osteopatija (gr. osteon, pathos bol, bolest) med. oseanje bola u kostima, bolest kostiju. osteopatologija (gr. osteon, pathos, logia nauka) med. nauka o bolestima kostiju. osteopedion (gr. osteon, pais, paidos dete) med. zametak koji se pretvorio u kost; up. litopedion. osteoplastika (gr. osteon, plastike vetina uobliavanja) med. krpljenje kostiju, zamenjivanje kostiju. osteoporoza (gr. osteon, poros rupica) med. upljikavost ili razreenost kostnog tkiva; esta u starosti. osteosarkom (gr. osteon, sarkoma izrataj mesa) med. rak kotanog tkiva. osteosinteza (gr. osteon, synthesis sastavljanje) med. u operaciji kostiju, uvri-vanje delova prelomljenih kostiju metalnom icom, ploicama, klinovima i dr. osteoskleroza (gr. osteon, skleros krt, tvrd) med. otvrdnjavanje kostiju. osteotom (gr. osteon, tome seenje, rezanje) hir. testera za rezanje kostiju. osteotomija (gr. osteon, tome) med. delimino seenje kostiju. osteohemija (gr. osteon, chemeia) nauka o hemijskim svojstvima i prirodi kostiju. osteocela (gr. osteon, kele prosutost, kila) med. prelom kosti. osteofima (gr. osteon, phyma izrataj) med. mekan kostni (kotani) izrataj. ostijarijat (nlat. ostiariatus) zvanje vratare-vo; prvi od etiri najnia svetenika ina u katolikoj crkvi; up. ostijarijus. ostijarijus (lat. ostium vrata, otvor, ostia-rius) uvar vrata, vratar u manastirima; u katolikoj crkvi: lice koje je primilo najnii od 4 poetna ina (ostala tri su: lektor, egzorcist i akolut). ostaje (lat. ostia) pl. med. srani otvorii. ostinato (ital. ostinato) muz. uporno, stalno (za tonske figure koje se stalno ponavljaju, veinom u basu). ostiostenoza (lat. ostium ulaz, vrata, gr. stenosis suenje) med. suavanje (ili: suenost) sranih otvora. ostitis (gr. osteon kost) med. v. ostalgitis. ostrakizam (gr. ostrakismos) v. ostracizam. ostrakon (gr. ostrakon crep) crep od peene zemlje ili keramike koji je u starom Egiptu i u antikoj Grkoj sluio kao materijal za pisanje; na njemu su i uenici pisali kolske zadatke i vebe. ostrakon (gr. ostrakon crepi) glineni cre-pi, ploica za glasanje u staroj Atini (v. ostracizam). ostracizam (gr. ostrakismos od ostrakon crepi) kod starih Grka: progonstvo iz Atine na 10, docnije na 5 godina kakvog uglednog graanina (koga su smatrali da se toliko osilio da bi mogao biti opasan) narodnim glasanjem (sa 6000 glasova), koje se vrilo na taj nain to

ostraciti

648

otiJater

su glasai ispisivali ime kandidata za progonstvo na crepie (v. ostrakon) ili ljuture koljki. Ovakvo progonstvo nije se smatralo kao sramota, nego kao neka poast, mada neprijatna. ostraciti (gr. ostrakon crepi; ljutura, koljka, koruba) pl. geol. okamenjene koljke. ostrva (lat. ostrea) ostriga, vrsta morske koljke. ostriga (ital. otrica) vrsta morske koljke vrlo ukusna mesa, kamenica. ostrizam (lat. ostrea) med. trovanje ostrugama, koljkama. ostrolit v. osteolit. osuarij(um) (nlat. ossuarium) v. osarijum. osfialgija (gr. osphys kuk, algos bol) med. bol u kukovima osfitis (gr. osphys) med. zapaljenje bedrenog zgloba. osfreza (gr. osphresis) mirisanje, miris, vonja, vonjava. osfreziologija (gr. osphresis mirisanje, miris, logia nauka) nauka o u lu mirisa i o mirisima. osheitis (gr. osche monice) med. v. oshitis. osheonkus (gr. osche onkos masa, telesina) med. v. oshonkus. osheofima (gr. osche phyma izrataj, otok) med. v. oshofima. osheocela (gr. osche ke!e prosutost, kila) med. v. oshocela. oshitis (gr. osche) med. zapaljenje monica (semene kesice); osheitis. oshonkus (gr. osche onkos masa, telesina) med. tvrdi otok (ir) monica; osheonkus. oshofima (gr. osche phyma izrataj, otok) med. mekani otok ili ir monica; osheofima. oshocela (gr. osche kele prosutost, kila) med. prosutost monica, kila; osheocela. oscilator (lat. oscillare) fiz. 1. telo koje oscilira, koje moe da titra, da se klati; 2. aparat koji proizvodi oscilatorno kretanje. iscilatoran (nlat. oscillatorius) treptav, treptajni, koji se klati, ljulja, njiha. oscilacija (lat. oscillatio) treptaj, klaenje, njihanje; fig. kolebanje; up. vibracija. oscilirati (lat. oscillare) klatiti se, njiha-ti se, ljuljati se, trepteti, trepereti; fig. kolebati se; vibrirati. oscilovati v. oscilirati. oscilogram (lat. oscillare, gr. gramma slovo) fiz. grafiki crte, dobiven pomou oscilografa, na kome se vidi razvoj titraja. oscilograf (lat. oscillare, gr. grapho piem) instrument za beleenje oscilacija, naroito elektrinih; instrument za prikazivnje talasnih oblika promen-ljivih struja i ostalih fizikih veliina koje se mogu prikazati elektrinim, ili pretvoriti u elektrinu energiju.

osciloskop (lat. oscill-are, gr. skopeo gledam) instrument za promatranje i ispitivanje brzih promena koje nastaju oscilacijom prouzrokovanom naizmeninim strujama. oscitancija (nlat. oscitantia) v. oscitacija. oscitacija (lat. oscitatio) zevanje, dremanje; nemarnost, tromost, aljkavost; nain izraavanja otmenosti poneke gospode koja, u razgovoru sa mlaima od sebe, nemarno uestvuju u razgovoru i svaki as zevaju; otuda: potcenjivanje, gledanje s visine, izigravanje gospodstva i otmenosti. oscitirati (lat. oscitare) razjapljivati usta, zevati; biti aljkav i nemaran; praviti se otmenim. ot- (gr. us, otos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: uho, uni. otava (ital. ottava, lat octava) muz. v. oktava; al' otava (ital. ali' ottava) u oktavi, u osmini tona, ili za osam tonova vie; alta otava, alt' otava (ital. alta ottava, alta ottava) visoka otava, znak da treba svirati za jednu oktavu vie no to pie u notama. otava rima (ital. ottava rima) poet. strofa od osam stihova, ital. stanca (stihovni oblik ital. epskog pesnitva sa slikom: a b a b a b s s). otavina (ital. ottavina) muz mala oktava. otagra (gr. us, otos uho. agra plen) med una kostobolja. otakustika (gr. us, otos, akuo ujem, akustikos sluni) vepggina pojaavanja ula sluha. otakustian (gr. us, otos, akustikos) koji pojaava sluh, koji slui pojaavanju sluha. otalgija (gr. us, otos, algos bol) med. bolest uiju, uhobolja. otalgika (gr. us, otos, algos) pl. farm sredstva za ublaavanje i otklanjanje bola u uima. otalgina sredstva farm. v. otalgika. otelkozis (gr. us, otos, elkos gnojava rana) med. zagnojavanje uha. Otelo (Othello) l. lit. glavni junak istoimene ekspirove tragedije, koji je, zatrovan neopravdanom ljubomorom, udavio svoju vernu i nedunu enu Dezdemonu a potom i sebi oduzeo ivot; fig ljubomoran mu. otelo (othello) 2. vrsta vinove loze. o tempora, o mores! (lat. o tempora, o mores!) o da udnih li vremena, o da udnih li obiaja! (uzvik kojim se izraava nezadovoljstvo vremenom u kome se ivi i njegovim obiajima; navod iz Ciceronovog prvog govora protiv Katiline). otenhita (gr. us, otos, ep u, cheo levam, sipam) med. trcaljke za unoenje leka u ui. otet (ital. ottetto) muz. v. oktet. otijater (gr. us, otos, iater lekar) lekar za bolesti uiju, uni lekar.

otijatrija

649

ofiofag

otijatrija (gr. us, otos, iatreia leenje) nauka o leenju uiju, nauka o bolestima uiju. otijatrika (gr. us, otos, iatreia v. otijatrija. otika (gr. us, otos, otikos uni) pl. med. sredstva (ili: lekovi) protiv bolesti uiju. otitis (gr. us, otos) med. zapaljenje uiju. oto- (gr. us, otos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: uho, uni. otoglifis (gr. us, otos, glypho dubem, urezujem) med. v. otoglifon. otoglifon (gr. us, otos, glypho dubem, urezujem) med. kaiica za ienje uiju. otografija (gr. us, otos, graphia opis) opisivanje uiju, opis uiju. otodinija (gr. us, otos, odyne bol) ned. bol u uima. otolit (gr. us, otos, lithos kamen) med. uni kameni. otolog (gr. ys, otos logos re, govor) med. lekar specijalist za bolesti uiju. otologija (gr. us, otos, log'a nauka) nauka o uima i o unim bolestima. otoman (arap. Utman Osman, Osmanlije) tursko nisko kanabe, divan. otomikoza (gr. us, otos, mykes, gljiva) med. zapaljenje spoljnog unog kanala. oto-motori klipni motori sa unutranjim sagorevanjem, nazvani po pronalazau, nemakom konstruktoru Otu; za pogon upotrebljavaju lako gorivo: benzin, benzol i dr., po emu se nazivaju i benzinski motori. otopatija (gr. us, otos, pathos bolest) med. bolest uiju, uno oboljenje. otoplastika (gr. us, otos, plastike vetina uobliavanja) vetake pravljenje (ili: krpljenje, zamenjivanje) spoljanjeg uha. otoragija (gr. us, otos, rag- koren od regnymi puknem) med. krvarenje iz uiju. otorea (gr. us, otos, reo teem, curim) med. curenje gnoja iz uiju. otorinolaringolog (gr. us, ris nos, larynx grlo, grkljan, logos re, govor) med. lekar specijalist za bolesti uva, nosa i grla. otorinolaringologija (gr. us. ris, larynx, logia nauka) med. nauka o bolestima uiju, nosa i grla. otoskleroza (gr. us, otos, skleros krt, tvrd) med. hronino zapaljenje srednjeg uha sa otvrdnjavanjem sluzokoe bubanjske duplje, umanjivanjem pokretljivosti slu-nih koica i dr.; ima za pos ledinu ogluvljivanje. otoskop (gr. us, tos, skopeo posmatram) med. aparat (ogledalo) za pregledanje uiju. otoskopija (gr. us, otos, skopeo) med. pregled uiju pomou otoskopa. ototomija (gr. us, otos tome seenje, rezanje) med. seenje, rasecanje uva. otofon (gr. us, otos, phone zvuk, glas) aparat koji omoguava gluvima sluanje, u-na slualica.

otoento (ital. ottocento osam stotina) naziv za knjievnost i umetnost XIX veka, naroito talijansku. ofanziva (fr. offensive) voj. napad; nastu-panje; napadako i izazivako draganje; prei u ofanzivu, prei u napad, napasti; supr defanziva. ofanzivan (fr. offensif) napadni, napadaki, koji slui za napad; ofanzivna po-loaji voj. poloaji koji treba da poslue kao osnova za iznenadan napad na neprijatelja, ili da namame neprijatelja da pree u napad; ofanzivna pripreme pripreme za napad; ofanzivna rat napadni rat, napadaki rat; ofanzivni savez savez za napad; ofanzivna i defanzivni savez savez za napad i odbranu. ofenzivan (nlat. offensivus) v. ofanzivan. ofenzija (lat. offensio) navala, napad, napadanje, nasrtaj; vreanje, uvreda. oferirati (lat. offerre) trg. nuditi, ponuditi, podneti (ili: podnositi) ponudu za prodaju neke robe; prinositi, rtvovati. ofert (lat. offerre ponuditi, nuditi, fr. offert) trg. ponuda (naroito pismena) za prodaju neke robe. ofertalni (fr. offert) ponudni, koji je pod-nesen u obliku pismene ponude; ofertalna licitacija nadmetanje u obliku pismenih ponuda. ofertorij(um) (nlat. offertorium) u katolikoj crkvi: dizanje i pokazivanje, na misi, posveene hostije koja se nalazi u monstranci i pesma koja se peva uz taj obred; molitva pre i posle tog obreda; muz. komad za orgulje koji se izvodi izmeu Kredo i Sanktus. ofidizam (gr. ophis zmija) med. trovanje od ujeda zmije, trovanje zmijskim otrovom. ofidije (gr. ophis, nlat. ophidia) pl. zool. zmije. ofidiologija (gr. ophis zmija, logia nauka) deo zoologije koji prouava zmije, nauka o zmijama. ofijazis (gr. ophiasis) med. zmijasto ela-vljenje pojedinih mesta na glavi. ofijanci (gr. ophis zmija) pl. hrianska gnosistika sekta, od P do UP veka, koja je potovala zmiju, koja je navela prvog oveka (Adama) na greh; ofiti. ofikleid (gr. ophis kleis, kleidos, reza, ip) muz. duvaki instrument, od mesinga i u obliku zmije, sa est rupa za tonove; daje veoma dubok ton. ofiolatrija (gr. ophis, Iatreia oboavanje) potovanje zmija, oboavanje zmija; ofi-tizam. ofioliti (gr. ophis, lithos kamen) pl. geol. okamenjene zmije. ofiologija (gr. ophis, log'a nauka) deo zoologije koji prouava zmije. ofiomantija (gr. ophis manteia proricanje) proricanje sudbine pomou zmija. ofiofag (gr. ophis, phagein jesti) onaj koji jede zmije, zmijoder.

ofis

650

oftalmografija

ofis (fr. office, dat. officium) l. soba za stoni pribor u otmenim kuama, soba u kojoj jede posluga; kuhinjska posluga; usluga, sluba. ofis (eng. office, lat. officium) 2. poslovni-ca, kancelarija; ekspedicija, biro. ofisje (fr. officier) voj. v. oficir; ofisje di ur (fr. officier du jour) deurni oficir. ofit (gr. ophites lithos) tin. v. serpengin. ofiti (gr. ophis zmija) pl. v. ofijanci. ofitizam (gr. ophis) v. ofiolatrija. ofiuriti (gr. ophis, ura rep) pl. geol. okamenotine sline zmijinom repu. oficiirati (lat. officium) vriti slube-nu dunost; sluiti slubu boju; govoriti zvaninim tonom. oficijal (nlat. officialis) slubenik, inovnik; kod katolika: zastupnik biskupa u duhovnom sudu, duhovni sudija, naroito u branim sporovima; predsednik biskup-skog duhovnog suda (oficijalijata). oficijalan v. oficijelan. oficijalije (nlat. officialia) slubeni poslovi, poslovi koji se vre po zvaninoj dunosti. oficijalijat (nlat. officialiatus) kod katolika: biskupski duhovni sud, konzistorija; zvanje i nadlenost oficijala. oficijant (nlat. officians) sluga, posluitelj; nii inovnik, zvaninik; u katolikoj crkvi: svetenik koji slui misu. oficijelan (fr. officiel) slubeni, zvanian; vladin; oficijelne novine slubene novine, zvanine novine; oficijelni izvetaj slubeni izvetaj, zvanini izvetaj. oficij(um) (lat. officium) dunost, obavez-nost, obaveza; oseanje dunosti, vrenje dunosti; eko oficio (lat. eh officio) po slubenoj dunosti, zvanino; besplatno, badava. oficina (lat. officina, opificina) radionica, laboratorija (naroito apotekarska, tamparska). oficinalan (nlat. officinalis) lekarski, propisan; opti naziv za sve prirodne proizvode, hemikalije i dr. koje se, kao sredstva za leenje, nalaze u apotekama na slagalitu; u uem smislu: samo oni lekovi koji se nalaze u farmakopejijedne drave; oficinalne biljke sve biljke koje se upotrebljavaju u medicinske svrhe, lekovite biljke; oficnnalna formula (nlat. formula officinalis) recept sastavljen u apoteci. oficinalije (nlat. officinalia) apotekarska roba, lekarije, lekovi. oficinelan (nlat. officinalis) v. oficinalan. oficiozan (lat. officiosus) poluslubeni, polu zvanian; oficiozni list polu slubeni, poluzvanini list, nezvanian vladin list; usluan, predusretljiv, ljubazan. oficiozitet (nlat. officiositas) uslunost, predusretljivost, ljubaznost.

oficir (lat. officium dunost, sluba, fr. officier) voj. svako vojno lice koje je po inu starije od podoficira (poevi od potpo-runika pa do generala, odnosno marala, vojvode); oficiraspirant prvi oficirski in u nekim evropskim dravama, zastavnik, avantaer; oficirski kor svi oficiri jedne vojske ili vee vojne jedinice. ofrand (fr. offrande) rtva bogu; dar, prilog, poklon. ofsajd (eng. off-side) sp. u fudbalu; nepravilnost u igri koja se sastoji u tome to se igra nae izmeu protivnikih bekova i golmana, pa u tome poloaju dobije loptu; za ovu nepravilnost sudija dosuuje kazneni udarac protiv onog tima iji se igra naao u ofsajdu. ofset (eng. offset) tip. tampanje na ofset--presi. ofset-presa (eng. offset, lat. pressare tiska-ti) tip. litografska rotaciona maina za ravno tampanje sa prenosnim tiskanjem; ovde prelazi otisak sa kalupove ploe na jedan ogrta od kauuka na naspramnom valjku (cilindru), a ovaj predaje slog, koji treba odtampati, na hartiju (pronalazak Amerikanca D. V. Ru bela). oftalm- (gr. ophthalmos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: oko, oni. oftalmaltija (gr. ophthalmos, algos bol) med. bol u oima, okobolja. oftalmija (gr. ophthalmos) ned. spoljanje zapaljenje oiju. oftalmija simpatika (gr. ophthalmia sympathica) med. teko zapaljenje drugog oka koje nastaje obino 4 do 8 nedelja po oboljenju prvog oka, a moe se javiti i posle vie godina. oftalmijater (gr. ophthalmos, iatros lekar) oni lekar. oftalmijatrija (gr. ophthalmos, iatreia leenje) med. nauka o leenju oiju, ono lekarstvo. oftalmijatrika (gr. ophthalmos iatrike lekarstvo, nauka o leenju) med. v. oftalmijatrija. oftalmika (gr. ophthalmikos oni) pl. med. lekovi za oi, one vodice, one masti. oftalmitis (gr. ophthalmos) med. unutranje zapaljenje cele zenice. oftalmiki (gr. ophthalmikos) oni; koji se tie leenja oiju; oftalmika svoj-stva v. oftalmika. oftalmobiotika (gr. ophthalmos, biotikos ivotni, koji slui ivotu, bios ivot) nauka o negovanju oiju. oftalmoblenorea (gr. ophthalmos, blenna sluz, bale, geb teem, curim) med. gonorei-no zapaljenje veznice onih kapaka. oftalmograf (gr. ophthalmos, grapho piem) instrument za posmatranje pokreta oiju za vreme itanja. oftalmografija (gr. ophthalmos, graphfa opis) opisivanje oiju.

oftalmodinija

651

odaar

oftalmodinija (gr. ophthalmos, odyne bol) med. bol u oima. oftalmolog (gr. ophthalmos, logos pojmovna odredba; pouak; nauka) oni lekar, oku-list. oftalmologija (gr. ophthalmos, logi'a nauka) nauka o oima, ono lekarstvo, okuli-stika. oftalmometar (gr. ophthalmos, metron mera, merilo) instrument za merenje oblika oka i poluprenika krivine ronjae. oftalmometrija (gr. ophthalmos, metria merenje) nauka o ureenju i upotrebi oftalmometra; merenje oblika oka i poluprenika krivine ronjae. oftalmoplegija (gr. ophthalmos plege udarac) med. uzetost onog miia. oftalmoptozis (gr. ophthalmos ptosis pad) med. ispadanje one jabuice. oftalmorea (gr. ophthalmos, geb teem, curim) med. suzenje oiju, suzavost. oftalmoskop (gr. ophthalmos, skopeo posmatram) med. ono ogledalo, aparat za ispitivanje i pregled oiju. oftalmoskopija (gr. ophthalmos, skopeo) med. ispitivanje bolesnog oka oftalmosko-pom; ranije: proricanje iz oiju. oftalmoskopirati (gr. ophthalmos, skopeo) med. ispitivati oi pomou onog ogledala (oftalmoskopa). oftalmoskopski (gr. ophthalmos, skopeo) koji se tie oftalmoskopa, koji se vri pomou oftalmoskopa. oftalmospazmus (gr. ophthalmos, spasmos, gr) med. oni gr. oftalmo-spektroskop (gr. ophthalmos, nlat. spectrum spektar, gr. skopeo posmatram, gledam) med. aparat za ispitivanje onog slepila za boje; spektro-kolori-metar. oftalmostat (gr. ophthalmos, statos, postavljen, stavljen, metnut) med. instrument za privrivanje one jabuice. oftalmo-terapija (gr. ophthalmos terapeia leenje) med. vetina leenja bolesnih oiju. oftalmotomija (gr. ophthalmos tome ce-enje, rezanje) med. rasecanje oiju, operi-sanje oiju. oftalmotonometar (gr. ophthalmos, tonos zategnutost, napon, metron mera, merilo) med. instrument za merenje napona one jabuice. oftalmotonometrija (gr. ophthalmos, tonos, metria merenje) med. merenje napona one jabuice pomou oftalmotonometra. oftalmotrop (gr. ophthalmos, tropos obrt; nain, sklop) med. model koji nam predoava kretanja onih miia. oftalmotropometrija (gr. ophthalmos, tropos, metria, merenje) med. merenje (ili: odreivanje) kretanja onih miia. oftalmofantom (gr. ophthalmos phantasma pojava) med. naprave za vebanje u operisanju oiju.

of or (eng. off shore) od obale", tj. van zemlje; naziv za narudbine koje SAD daju stranoj industriji za izradu materijala (naroito ratnog), koji e, u vidu pomoi, po nalogu amerike vlade biti isporuen nekoj dravi. ohema (gr. ochema nosa) med. tean uvija za odvie suve i jake lekove. ohlokrat (gr. ochlos gomila, svetina, kratos j anina, snaga, vladavina) voa svetine (ili: onaj koji ima uticaja na svetinu); up. demagog. ohlokratija (gr. ochlos, kratos) vladavina puka, svetine (za razliku od demokratije tj. vladavine naroda u dobrom smislu). ohrana (rus. ohrana odbrana, uvanje, straa) tajna policija u carskoj Rusiji, naroito protiv naprednih drutvenih snaga. ohrijazis (gr. ochriasis) med. ukasto bledilo lica. ohropira (gr. ochros bled, bledout, rug vatra) med. uta groznica. Ocean (lat. Oceanus, gr. Okeanos) l. mit. v. Okean. ocean (lat. oceanus, gr. Okeanos) 2. v. okean. Oceanide (lat. Oceanides) mit. keri Okeana, morske nimfe; Oceanitide. Oceanija (nlat. Oceania) opte ime za sva ostrva, ostrvlje u Tihom Okeanu, zajedno sa Australijom; Okeanija, Polinezija. Oceanitide (lat. Oceanitides) mit. v. Oceanide. oceanograf v. okeanograf. oceanografija (lat. oceanus, gr. graphi'a opis) opisivanje mora, nauka koja se bavi prouavanjem oceana, hemijskih i fizikih svojstava njihove vode, faune i flore itd.; talasografija. oceanotelegrafija (lat. oceanus, gr. tele u daljinu, na daljinu, graphia pisanje) telegrafija pomou podmorskog kabla. oceanski (lat. oceanus) koji pripada oceanu ili ostrvima Junog mora; oceanski jezici jezici kojima govore stanovnici ostrva Junog mora, polinezijski jezici. ocelatan (lat. ocellatus) alat. okcat, okat, koji ima okca. ocelot (meke. oceloti, nlat. felis pardalis) zool. panteru slina ivotinja iz porodice maaka (u Ju. Americi). ocelus (lat. ocellus okce, oculus oko) okce, okance, oko. ociozan (lat. otiosus) dokon, besposlen; neiskorien,^npr. novac, graa i sl. oca (pere. hajge, tur. hoca, hace) v. hoda. odak (tur. ocak) dimnjak, ognjite; kua, porodica; versko udruenje; janiarska trupa; posada u pograninim utvrenjima; odak agalar janiarski oficir. odaklija (tur. ocakli) l. prostorija koja ima ognjite sa zidanim dimnjakom (odakom); 2. sin iz ugledne i stare porodice, kole-novi, kui. odaar (tur.) ista dimnjaka, dimniar.

A E I 3 JI H 0 R S

T UF

,51o, 681/ 6??/ 708a TOV/ "^^a ^fl-/ ?33<x >61d ?a ?ba 7fOor 770

P
P, p devetnaesto slovo nae irilice, dvadeset drugo nae latinice (R, r); kao skraenica: r. ili pag. = pagina; r. a. = pro ano; r. t. = per midaili pro mile; f. s. = procent; R. S. = post skriptum; r. t. = pro tempore ili plelo titule, premiso titule; pl. ili plur. = plural(is); praes. = prezens; praet. = preteritum; slik. r = piiksit; cuz. r. = pijano; apr. R = Zemlji-ni polovi; hen. Pd = paladijum; Pt = platina; Ri = plutonjum; Ro = poloni-jum;Rt = prazeodilg;Rt = prometijum;a = protaktinijum;R = fosfor (phosphor).

pa (fr. pas, lat. passus) korak, naroito: korak u plesu; klanac, tesnac, moreuz. pavana (p. pavana, lat. pavo) paunov ples, vrsta panskog plesa u XVI i HUD veku; iuz. pratnja uz taj ples; dostojanstven i gord hod, panski korak. pavezada (fr. pavesade) kor. oklop na ratnim brodovima. navija (fr. pavie, iim. pavia) bog. breskva ije je meso sraslo sa koticom (nazvana po ital. gradu Paviji, odakle potie); trg. vrsta finog belog lanenog platna. pavijan (fr. babouin, ital. babbuino, nlat. babovinus, papio) zool. vrsta divljeg afri-kog majmuna sa kratkim repom; mor. straar kod amca. paviljon (fr. pavillon, lat. papilio leptir; ator, nlat. pavilio) ator, batenski i logorski ator; nebo nad krevetom u obliku atora; krilo u obliku atora (palate); mali letnjikovac sa okruglim krovom, kuica sa kubetom; prostorija sa izloenim predmetima na izlobama; kruna ili gornji deo na brilijantu; okvir grba; svaka zastava sa nacionalnim bojama jednog naroda, naroito brodska; iroki deo levka na muzikim duvakim instrumentima. paviment (lat. pavimentum) aren pod (od kamiaka, zemlje i krea), pod od mozaika. panonija (lat. pavo, nlat. pavonia) vrsta korala; bog. biljka iz porodice slezova. pavor (lat. pavor) drhtanje, strah; med. trzanje od straha pri spavanju. naga (ital. paga, lat. pacare) plata, nagrada; radnika dnevnica; obraunska knjiga;

knjiga u koju se upisuju radnike zarade u nekim preduzeima. pagament (nlat. pagamentum) pomean metal, slitina, legura; staro, izlomljeno srebro (za topljenje); kovani novac, naroito sitan novac; trg. plaanje u gotovom; rok kada treba izvriti plaanje. pagan (lat. paganus neuk ovek, seljak) neznaboac; mnogoboac; paganin, poganin. paganizam (lat. paganus) neznabotvo, mnogobotvo (izraz nastao po tome to se neznabotvo najdue zadralo po selima, pagus selo). paganski (lat. paganus) neznaboaki, mnogoboaki. paganstvo (lat. paganus) v. paganizam. pagizam (fr. page) ljubavna sklonost starijih ena prema mladiima. pagina (lat. pagina) strana u knjizi, broj koji oznaava stranu knjige. paginacija (nlat. paginatio) tip. brojevi koji obeleavaju strane knjige; obeleavanje strana knjige brojevima. paginirati (nlat. paginare) obeleiti (ili: obeleavati) brojevima strane knjige (ili: rukopisa). pagoda (pere. but-kadah, port. pagode) u Evropi odomaen naziv za idolske hramove u Indiji i Kini; sam idol; idol koji klima glavom; mala figura koja klima glavom i kree rukama; zlatan novac razliite vrednosti koji se nekada upotrebljavao u Indiji. pagopleksija (gr. pagos mraz, plexis udarac) med. smrznutost, uzetost usled smrzavanja. padiah (pere., tur. padisah) gospodar nad kraljevima, samodrac, car, sultan, veliki sultan (jedna od titula bivih turskih sultana). padovana (ital. padovana) vrsta ital. plesa, pavana. padrone (ital. padrone, lat. patronus) gospodin, gospodar; gospodar lae; zatitnik, pokrovitelj. pa (fr. page, gr. paidion detence; mali rob, mlad rob, nlat. pagius, ital. paggio) ranije: mladi plemi koji se spremao da postane vitezom; mladi plemi na slubi kod vladaoca, skutonoa; tipaljka za podizanje haljine.

dajan

653

palatalizacija

pajav (gr. paian) himna u slavu nekog boanstva, naroito Apolona; sveana, radosna, pobednika pesma koja je pevana sa vie glasova; up. pean. pajaco (ital. pajazzo) v. bajaco. pajet (fr. paillette) zrnce zlata u pesku ili vodi, listi zlata; vrsta lake svilene tkanine. pajnt (eng. pint, p., port. piata) mera za tenosti i ita u Engleskoj = 0,568 1. pajon (fr. paillon) listi srebra ili drugog nekog metala. pajonizam teol. uenje o naroitoj milosti bojoj prema izabranim, nazvane po francuskom reformist Klodu Pajonu, 16261685, koji je branio to uenje. pajonirs (eng. pioneers) pl. v. pionir. pajonist (fr. pajoniste) teol. pristalica pa-jonizma. paji (eng. pipe) v. pod pila; cev. pajp-lain (eng. pipe-line) cevovod, vod gvozdenih cevi za provoenje petroleja (od izvora do trita, rafinerija), vode. pajta (ma. pajtas) drug, drugar, prijatelj. pak (nem. Pack) l. v. paket. pak (eng. pack) 2. mera za vunu u Engleskoj = 108,86 kg. pak (eng. puck) 3. sp. ploica (loptica) u hokeju. paka (port., braz. rasa, nlat. cavia rasa) zool. brazilijski pacov. pakan krzno kanadske lisice. pakaret (inn. pacaret) vrsta najboljeg panskog vina; eri. pakvon (kin. packfong) slitina, legura bakra (50%), cinka (35%) i nikla (15%), po boji veoma slina srebru i na vazduhu postojana; upotrebljava se za izradu sto-nog posua, raznih ukrasa itd.; novo srebro", argentan, pakfoig. paket (fr. paquet, ital. pacchetto, nem. Pack) rukovet, sveanj; roba sloena i uvijena u hartiju, kutija ili sandue sa robom; pak. paketirati (fr. paqueter) praviti svenje (ili: pakete); paketir-maina sprava za pravljenje paketa, naroito duvana, zai-na, aja i dr. paketni brod potanska laa, obino manja laa koja, u odreene dane, prevozi putnike i potu od jednog morskog pristanita do drugog. pako (per. raso) 1. zool. vrsta peruanske lame, manja od obine, naroito cenjena zbog veoma fine i skupocene vune, koju u Engleskoj prerauju kao kamilju dlaku. pako (ital. rasso) 2. trg. denjak robe, bala robe, zaveljaj s robom. pakovati (nem. packen) zametati (ili: spremiti) stvari radi odailjanje, udenjiti, udenjavati, praviti paket; fig. nametati karte, varati pri kartama. pakpapir (nem. Packpapier) jaka hartija za pakovanje. Paks (lat. Rah) 1. boginja mira kod starih Rimljana.

paks (lat. rah) 2. mir. pakt (lat. pacisci sporazumeti se, pactum) ugovor, pogodba, dogovor, sporazum; savez; eko pakto (lat. eh pacto) prema ugovoru, prema pogodbi; pakta dotalia (lat. pacta dotalia) prav. brani ugovor. paktirati (nlat. pactare) ugovarati, praviti ugovor, pogoditi se, pogaati se; sporazumeti se, sporazumevati se. pakung (nem. Packung) pravljenje paketa, pakovanje; nain pakovanja. pakfong (kin. packfong) v. pakvon. Palada (gr. Pallas, Palldos mit. v. Palas. paladijanizam arh. podraavanje, naroito u XVII i XVIII veku u Engleskoj, umetnikog graevinskog stila glavnog majstora ital. renesanse Andrea Palladio (15181580). paladij(um) (gr. Palladio p) 1. kit. legendarni kip Palas Atine u Troji, od koga je zavisila sudbina Prijamovog grada, jer ga nije niko mogao osvojiti dok se kip nalazio u njemu; otuda, fig. svaka stvar koja se smatra da ima zatitnu mo; okrilje, zatita; 2. hem. platini veoma slian metal koji se javlja zajedno s njom, pronaen 1803, atomska masa 106,4, redni broj 46, znak Pd. paladin (fr. paludin, lat. palatinus carski) u franc. i pan. romanima: ime viteza iz pratnje Karla Velikog, dvorski vitez; fig. otmen vitez, hrabar junak; vitez lutalica, pustolov. palamar (gr. palamari, tur. palamar) l. ue, debelo ue, naroito ono kojim se brod vee za obalu; 2. debeli gvozdeni klin. palamida (ital. palamita) zool. vrsta morske ribe iz porodice skua, Pelamys sarda. palander (ital. palandra) mor. vrsta ubojnog broda (za bombardovanje). palanka (fr. palanque, ma. palank, tur. palanka) voj. malo utvrenje od stabala, palisada; varoica. palankin (ind. palki, port., fr-, eng. palanquin) nosiljke; mor. ekrk za dizanje jedara. palan (fr. palanche) gruba tkanina od vune i lanenog konca, upotrebljava se za postavu, matroske ogrtae i dr. Palas (gr. Pallas) kit. nadimak Atine, boginje mudrosti, lepih vetina, ratnike hrabrosti i vetine itd. (kod Rimljana: Minerva); astr. planetoid otkriven 1802; ! Palada. ! palas glavna zgrada u srednjovekovnom zam-i ku, sa sveanom dvoranom i odeljenjima za stanovanje; sama sveana dvorana. j pa la ga (lat. palatiura carski dvor) velika i lepa kua, dvorac. palatal (lat. palatum nepce, nlat. palatale) gram. nepanik, prednjonepani glas , , , d, , , lj, nj, j) palatalizacija (lat. palatum nepce) lingv. umekavanje su glasnika; promena, pretvaranje zadnjonepanih suglasnika k, g i h u vezi s mekim vokalom u palatalne, meke

palatalizirati

654

paleontografija

suglasnike (junak junae, vrag vrae, duh due; junak junaci, zadruga zadruzi, duh dusi i sl.). palatalizirati (lat. palatum, palatalis) gram. umekati, umekavati (glasove); up. pala-tal. palatalni (lat. palatum, nlat. palatalis) znat. nepani; gram. nepani, tj. mek, prednjonepani (glas). palatalnost (lat. palatalis, palatum) lingv. mekoa, prisustvo elemenata palatalnih suglasnika u artikulaciji drugih sugla-snika; takvih elemenata nalazimo, npr., kod srpskohrvatskih glasova: h, , lj, i nj. palatin (fr. palatine) l. enski krzneni ovratnik (kragna). Palatin (lat. Palatinus) 2. palatinski breg i kraj u starom Rimu, gde je bio dvor cara Avgusta i njegovih naslednika (Palaci-jum); fig. palata, dvor rimskih careva. palatin (lat. palatinus) 3. prvobitno: svako ko pripada palacijumu;u sred. veku: velikodostojnik iz najblie okoline kral>eve, naroito pfal!draf;u Ugarskoj, do 1853, najvii dravni velikodostojnik, zamenik kraljeva, vicekralj; vojvoda (u Poljskoj). palatinat (lat. palatinatus) zvanje, dostojanstvo i oblast palatina, palatinstvo, voj-vodstvo; up. palatin 3. palatitis (lat. palatum nepce) med. zapaljenje nepca, upala nepca. palatogram (lat. palatum) vetake nepce kojim se eksperimentalna fonetika slui za odreivanje artikulacije govornih organa pri obrazovanju glasova. palatograf (lat. palatum, gr. grapho piem) aparat za precrtavanje ili presli-kavanje palatograma u cilju njegove analize. palatografija (lat. palatum, gr. grapho) gram. prouavanje tvorbe glasova pomou palatograma, odnosno dijagrama koji pokazuje deo nepca koji jezik dodiruje prilikom tvorbe pojedinih glasova. palatoplastika (lat. palatum, gr. plastike vetina uobliavanja) med. vetake pravljenje nepca. palatofonija (lat. palatum, gr. phone zvuk, glas) poremeaj glasa zbog rascepljenosti nepca. palatum (lat. palatum) znat. nepce. nalafiti (ital. palafitta kolje, tipovi) pl. sojenice, stanovi na sohama ili kolju radi zatite od poplava, vlage i dr. Palacijum (lat. Palatium) v. Palatin 2. palaco (ital. palazzo) v. palata. palainke (ma. palacsinta) vrsta jela od testa u kome je zavijen sir ili pekmez. palenta (ital., lat. polenta) gusto skuvano kukuruzno brano i prelivene vrelom mau, u kojoj je ispren crni luk, mlekom ili skorupom, ganjci, mamaljuga, kaamak; up. polenta.

paleo- (gr. palaios) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: stari, drevni. paleobiologija (gr. palaios, bios ivot, 1o-g'a nauka) biologija prepotrpskih ivotinja i biljaka. paleobotanika (gr. palaios, botanike) v. paleofitologija. paleogen (gr. palais, gen- koren od gignesthai postati, nastati) geol. stariji tercijar, doba u kome su se mnogi krajevi Evrope, pa i Balkanske poluostrvo nalazili pod morem. paleogeografija (gr. palaios, ge zemlja, graphia opis) nauka koja se bavi geografskim problemima i prilikama u ranijim geolokim vremenima i koja, npr. tei da rekonstruie sliku ranijih doba. paleograf (gr. palaios, graphos) poznavalac starinskog pisma, vepggak u itanju starih rukopisa. paleografija (gr. palaios, graphia pisanje, pismo) poznavanje starinskog pisma, poznavanje starinskih rukopisa, vetina itanja starih rukopisa. naleodoksija (gr. palaios, doxa miljenje, mnenje) starinsko miljenje, miljenje u starinskom duhu. paleoetnologija (gr. palaios stari, drevni, ethnos narod, logia nauka) etnologija najstarijih i preistorijskih naroda. paleozoik (gr. palaios, zoon ivotinja) geol. v. pod paleozojski. paleozojski (gr. palaios, zoon) koji se tie prepotopskih ivotinja; u nauci o planinama: koji sadri u sebi ostatke najstarijeg ivotinjskog sveta na Zemlji; geol. paleozojsko doba ili paleozoik doba u razvitku Zemljine kore koje obuhvata formacije: permsku, karbonsku, devonsku, silursku i kambrijsku. paleozoologija (gr. palaios, zoon, logia nauka) nauka o ivotinjama koje su ivele u ranijim geolokim vremenima. paleozoon (gr. palais, zoon) prepotopska ivotinja. paleolit (gr. palaios, lithos kamen) starije kameno doba, najstarije i najdue doba u praistoriji; poinje od vremena kada je ovekoliki majmun poeo da pravi prva orua i traje do neolita. paleolitian (gr. palaios, lithikos kameni) koji pripada starijim kamenim perio-dima. paleolog (gr. palaios, logos re; povesnica) 1. pristalica stare vere, staroverac 2. poznavalac, prouavalac starina. paleologija (gr. palaios, logia nauka) staro uenje (supr. neologija); nauka o starinama, poznavanje starina. paleontografija (gr. palaios, op, gen. ontos bie, ono to postoji, ono to je biti-pgue, graphia opis) opisivanje okamenje-nih ostataka biljaka i ivotinja koje su ivele u ranijim geolokim vremenima.

paleontolog

655

palindromos

paleontolog (gr. palaios, op gev. ontos, pril. od einai biti, postojati, logos nauio istraivanje) naunik koji prouava ivotinje i bil>ke iz ranijih geolokih vremena. paleontologija (gr. palaios, bp gen. ontos, od emai, logia nauka) nauka koja prouava ivotinje i biljke koje su ivele na Zemlji u ranijim vremenima i iji se tragovi i ostaci nalaze i danas u Zemljinoj kori. paleopatologija (gr. palaios, pathos bolest, logia) nauka koja ispituje oboljenja od kojih je bolovao ovek praistorijskog doba. paleoterion (gr. palaios, therion divlja ivotinja, zver) prepotopska ivotinja; vrsta prepotopskih ivotinja koje predstavljaju sredinu izmeu tapira i noso-roga. paleotipi (gr. palaios, typos otisak) pl. poetne, prve tampane stvari posle pronalaska tampe; inkunabule. paleofitologija (gr. palaios, phyton biljka, logia nauka) nauka o okamenjenim ostacima biljaka koje su ivele u ranijim geolo-kim vremenima; paleobotanika. paleofron (gr. palaiophron) onaj koji (ili: ona koja) se ponaa kao star ovek, star-mali, starmala. palestra (gr. palaistra rvalite; vebalite, vabaonica; lat. palaestra) rvalite, kola rvanja, kola za maevanje, mesto za gimnastika vebanja kod starih Grka i Rimljana. palestrika (gr. palaistrikos rvalipi, vebalini) vetina maevanja, rvanja, pesnianja i borenja uopte; up. gimnastika. palestrina-stil muz. ili a-capella-stg muzika za pevanje bez instrumentalne pratnje (nazvan po kompozitoru Giovanni Pale-strina, 1526 1594). palestrit (gr. palaistrites, lat. palaestrita) borac, rva, gimnastiar. paleta (fr. palette, ital. paletta, lat. paia aov, lopata) jajasta daica, sa otvorom za palac leve ruke, na kojoj slikar pri radu dri i mea boje. paleto (fr. paletot, p. paletoque) gornji kaput, ogrta, vrskaput. pali (sskr. pali) jedan od indijskih indoevropskih jezika, kojim su napisane svete knjige budistike religije, mlai izdanak jednog jezika slinog sanskrtu. paliditet (lat. pallidus bled, nlat. palliditas) bledilo, bledoa; up. palor. palijativ (lat. palliatus ogrnut palijumom, nlat. palliativum) med. lek ili sredstvo koje uklanja privremeno bol i spol>an>e znake bolesti, a ne njen uzrok, lek koji privremeno lei i trenutno umanjuje bol; fig. sredstvo koje samo privremeno pomae, privremena pomo, trenutna pomo.

palijativan (nlat. palliativus) koji lei samo privremeno; koji reava neko pitanje samo naoko, samo za neko vreme, koji zatakava, ublauje; palijativno leenje leenje koje otklanja prividno samo spoljanje znake bolesti, a ne samu bolest i njen uzrok (supr. radikalno leenje). palijacija (nlat. palliatio) ogrtanje, uvijanje, doterivanje ega da ima lepi izgled, ulepavanje; ned. prividno, povrno leenje, privremeno ublaavanje bolesti ili bola. nalije (fr. palier) aaij. u govoru vazduhoplovaca: krai horizontalni let (najee pri uzletanju i sletanju aviona). palij(um) (lat. pallium) omota, pokriva; ogrta, naroito grki ogrta (za razliku od rimske toge); biskupski ogrta koji su od IV veka, rimski carevi davali crkvenim velikodostojnicima kao znak njihove duhovne vlasti, fig. okrilje. palikari (ngr. palikari) pl. neredovne trupe, vojnici dobrovoljci u novogrkoj vojsci. palilalija (gr. palin opet, ponovo, lalia govor) govorni poremeaj slian mucanju; osoba sa ovim poremeajem, izgovarajui pojedine stereotipne rei, ponavlja vie puta neke slogove pre nego to pree na izgovor drugih rei. palilogija (gr. palin logos re) ret. vraanje, ponavljanje jedne rei ili vie rei na kraju i u poetku reenice, npr. Kada sutra bijeli dan osvane, / Dan osvane i sunce ograne; e si bila, e si dangubi-la, / Dangubila tri bijela dana. palimbahijus (gr. palimbakcheios) ketr. troslona stopa koja se sastoji od dva duga i jednog kratkog sloga: U; antibahijus. palimpsest (gr. palimpsestos) pergamenat sa koga je, u doba oskudice u pergamentima, prvobitni tekst izbrisan pa napisan nov; pomou hemijskih reagencija esto je mogue proitati i raniji tekst; kodeks reskriptus. palingenezija (gr. palin opet, ponovo, gene-sis roenje, postanak) ponovo raanje, preporoenje; teol. u okrenue mrtvih na dan stranog suda; uenje da e i grenici najzad ui u carstvo nebesko (apokata-staza); moralni preporod oveka; ponavljanje (ili: nasleivanje) osobina predaka. palivgeiezis (gr. palin, genesis) v. palingenezija. palingrafija (gr. palin, graphia pisanje, pismo) verno prenoenje drvoreza, bakro-reza i dr. na kamen a da se original ne pokvari. palindromija (gr. palindromia vraanje, povratak) med. povratak iste bolesti, nov napad iste bolesti; up. recidiv. palindromos (gr. palindromos koji se vraa, povratan) poet. rakovski stih (lat. versus cancrinus), tj. stih koji i spreda i odna-zad jednako glasi; re koja kad se ita

palinodija

656

palpitacija

spreda i odnazad jednako glasi a ima isto (npr. ratar, potop) ili razliito znaenje, npr. dan = dan i nad, vez = vez i zev. palinodija (gr. palinodia) opozivanje pesme, pisanje pohvalne pesme mesto ranije napisane uvredljive (kao to je Stesihor, mesto uvredljive pesme za lepu Jelenu, posle spevao pohvalnu); prav. opozivanje onoga to se ranije o kome pogrdno reklo ili nagsalo. palinodirati (gr. palinodia) opozvati (ili: opozivati) reeno ili napisano. palinologija (gr. paline sitna praina) nauka koja prouava polen i spore biljaka. Palinur (lat. Palinurus) mit. u Vergilijevoj Enejidi: verni krmar, Enejinkoji se, kad su plovili u Italiju, udavio u moru kraj jednog rta u Lukaviji; otuda: veran krmar uopte; zool. vrsta velikog morskog raka, prug (nlat. Palinurus vulgaris); mor. nauti-ki instrumenat za odreivanje skretanja (devijacija) kompasa. palir (nem. Palier, Pallier) stareina zidara i radnika na nekoj graevini i dr. koji rasporeuje rad i vodi nadzor, pomonik (ili: poverenik) glavnog preduzimae; graevinski poslovoa; polir. palisada (fr. palissade, nlat. palissata, lat. palus kolac, protac) ograda od proa (kolja); voj. kolje, u gornjem delu zailjeno, usaeno u zemlju uspravno ili ukoso, naroito kod poljskih utvrenja; bog. palisadno tkivo biljno tkivo sastavljeno od jedno-obraznih parenhimskih elija, bogatih hlorofilom (ovako nazvano zbog slinosti sa ogradom od kolja, palisadom) palisander-drvo purpurno drvo, vrsta veoma finog gujanskog i brazilskog drveta ljubiastoplave boje, koje pod uticajem vazduha menja boju (upotrebljava se za fine stolarske radove, muzike instrumente itd.). palifikacija (lat. palus kolac, protac, ip, nlat. palificatio) utvrivanje zemljita tipovima (koljem) da bi se spreilo odronjavanje i odnoenje zemlje.
palifiti v. palafiti.

palma (lat. palma, gr. palame dlan, aka) 1. dlan, aka; mera za duinu: pedalj. palma (lat. palma) 2. bog poznato tropsko drvo, visoko i golo, sa liem i plodom (urmama) samo pri vrhu; fig. palmova granica nagrada, slava, znak pobede, simbol mira. palmaran (lat. palma, palmaris) dlaneni, koji pripada dlanu; dlanast, slian dlanu; palmarna mapgulacija dodirivanje rukom (kod magnetiziranja). palmarij(um) (lat. palmarium) nagrada za uspeh ili pobedu, naroito nagrada pravozastupniku za dobivenu parnicu. palmarum (lat. palma, dies palmarum) kod katolika: nedelja pred Uskrs, dan kada se proslavlja uspomena na sveani ulazak

Hristov u Jerusalim, kada su mu bacali pred noge palmove granice, Cveti, Vrbica. palmatura (nlat. palmatura) zool. sraslost prstiju opnom, npr. kod plovua. palmer-metoda Ped. sistem uenja stranih jezika koji je izradio Harold Palmer (1877 1942), metodiar engleskog jezika u Japanu, po kome deca poinju uiti strane jezike najpre uenjem rei, zatim praksom govornog jezika, a tek potom navikama itanja tekstova i navikama pisanja. palmestrija (nlat. palmestria) gatanje u dlan, hiromantija. palmete (lat. palma, fr. palmettes) pl. arh. ukrasi na grkim svodovima u obliku palminog lia ili granica. palmin (lat. palma) preiene kokosova mast (za jelo i za spravljanje margarina). palmipedes (lat. palmipedes) pl. zool. ptice plovue, ptice sa sraslim prstima, sa opnom za plivanje. palmit (lat. palma) palmino brano, pal-mina sr. palmitin (lat. palma palma) hen. organsko jedinjenje palmitinske kiseline i glicerina, estar, sastavni deo biljnih i ivo-tinjskih masti i ulja, naroito ga ima u palminom ulju. palmona (lat. palma) margarin spravljen od kokosove masti. palmos (gr. palio vitlam, zavitlam, palmos vijanje, vitlanje; drhtanje) med udaranje, kucanje (naroito srca, bila). palmoskop (gr. palmos, skopeo posmatram) med. instrumenat za merenje kucanja bila, pu lea. palmoskopija (gr. palmos, skopeo posmatram) med. posmatranje kucanja pulsa; gatanje (ili: proricanje) po kucanju bila, pulsa. palmospazmus (gr. palmos, spasmos gr) med. gr koji izaziva drhtanje. palomantija (gr. palos dreb, kocka, man-teia proricanje) proricanje iz kocke; up. kleromantija. palor (lat. pallere, pallor) med. bledilo, ble-doa; prebledelost, mrtvako bledilo; up paliditet. palo (tur. pala, gr. pale, pala) dugaak i teak ma. palpabilan (lat. palpabilis) opipljiv; oevi-dan, oit, jasan. palpacija (lat. palpatio) dodirivanje, pipanje, opipavanje. palpe (lat. palpae, palpes) pl. zool. pipni u kukaca (insekata). palpebralni (lat. palpebralis) koji pripada onim kapcima, kapani. palpebracija (lat. palpebratio) trepuanje, mirkanje, trepkanje. palpirati (lat. palpare) blago dodirivati, gladiti rukom, pilati. palpitacija (lat. palpitatio) med. kucanje srca; kucanje bila, udaranje pulsa.

dalpitirati

657

Pandekta

palpitirati (lat. palpitare) ned. kucati, lupati; drhtati, treperiti,treptati; trzati se, mrdati. paludizam (lat. palus, gei. paludis bara) kec. barska groznica, malarija. paludozan (lat. paludosis) movaran, barovit, barski. pampa (per. ratra) velika i travom bogata ravnica u Junoj Americi. pampeiro (port. pampeiro) hladan i jak vetar sa zapada ili jugozapada koji brie preko ravnica June Amerike od Anda. pampero (i. ratrego) v. pampeiro. pamplegija (gr. rap sve, plege udarac) med. kaplja u celom telu, opta uzetost tela. pamflet (eng., fr. pamphlet) kratka nepovezana rasprava, obino o nekom spornom, politikom ili drugom predmetu, od opteg interesa; letak, mali spis ili knjiica, sa pievim imenom ili bez imena pisca, ija je svrha da nekome nanese uvredu ili ljagu (njim se obino slue politiki protivnici, naroito pred same za sebe znaajne dogaaje, npr. izvore itd.). pamfletist(a) (eng., fr. pamphlet) pisac pogrdnog spisa (pamfleta). pan (polj., e. rap) 1. gospodin; gospodar. Pan (gr. Rap) 2. itt. sin Hermesa ili Zevsa i jedne nimfe, bog polja, uma, stada i pastira, pronalaza pastirske frule, sa kozjim uima, jareim rogovima, jarijom bradom i jarijim nogama, a rutav po celom telu; smatrali su ga i izazivaem iznenadnog i neopravdanog straha, te otuda izrazi: panian strah, panika. pan- (gr. pas sav, pasa sva, rap sve) 3. predmetak u sloenicama sa znaenjem: sve. papagaja (gr. rap sve, agios svet, sveta) u pravoslavnoj crkvi: naprsnik, ikonica Hrista ili Bogorodice koju arhijerej, pored krsta, nosi o lancu na grudima; up. enkolpija. Panakeja (gr. Panakeia) mit. lenica od svake bolesti, boginja ozdravljenja, ki Eskulapova; up. panaceja. panama 1. vrsta platnene, poluvunene ili vunene tkanine kod koje se preplie isti broj niti osnove i potke, pa tako nastaju kvadratii. panama 2. letnji eir nainjen od vlakana nekih vrsta palmi. panama 3. izraz kojim se oznaava slom jednog preduzea itd., prema aferi koja je izbila za vreme izgraivane Panamskog kanala; fig. velika prevara uz podmii-vanje. panamsrikanizam (gr. rap sve) pol. opti naziv za sva nastojanja kojima je cilj ostvarenje politike i privredne zajednice svih amerikih drava pod vostvom SAD.

panarabizam (gr. rap) pol. tenja za ujedinjenjem ili za politikom saradnjom svih Arapa. panaricij(um) (lat. panaricium) med. prit na prstu, kukac. panateneje (gr. Pan-athenaia) pl. velike narodne svetkovine u Atini u ast boginje Atine (svake etvrte godine). panafrikanizam (gr. rap sve) tenja da se svi afriki narodi i drave okupe u jednoj politikoj zajednici. pana(h)ija (gr. rap) kuvano osveeno ito (penica) koje se slui kod pravoslavnih na pogrebu ili parastosu. panaceja (gr. panakeia) lek za sve, opti lek, lek od svake bolesti, udotvorni lek; up. Panakeja. panaira (fr. panacher arati, kititi) bog. pojava bledoukastih pegavih listova, zbog nedostatka hloroplasta. panairati (fr. panachure) izraditi u raznobojnim prugama. panbioma (gr. rap sve, bios ivot) fol. opte naelo ivota, opti princip ivota. panbiotizam (gr. rap sve, bios ivot) fil. shvatanje po kojem svuda u prirodi vlada ivot (A. Bergson). panvavilonizam (gr. rap) miljenje po kome se sve religije i celokupna kultura starog sveta uopte, a potom i dananje religije i kultura, svode poglavito na uticaje starih vavilonskih shvatanja. panvitalizam (gr. rap sve, lat. vita ivot) fil. v. panbiotizam. pangen (gr. rap, genos rod) biol. po teoriji De Friza: materija koju sadre elije organizama i koja, dobivena nasleem, odreuje svojstva elija. pangeneza (gr. rap, genesis postanak, postanje) shvatanje po kome se iz samih elija stvaraju nova, nasledio optereena organ-ska bia. pangermanizam (gr. rap, lat. Germani) tenja da se svi nemaki narodi duhovno i politiki ujedine, svegermanstvo. pangsrmanist(a) (gr. rap, lat. Germanus) pristalica ideje pangermanizma, borac za ideje pangermanizma. panglosija (gr. rap, glossa jezik) brbljivost, govorljivost. pandan (fr. pendant) predmet, naroito slika, koji se simetrije radi stavlja uz drugi slian predmet, uz drugu slinu sliku ili prema drugom slinom predmetu ili drugoj slinoj slici; fig. (ono to je) slino, jednako, ravno. pandantiv (fr. pendentif) vrh. deo loptastog svoda izmeu velikih lukova to dre kube. Pandekta (gr. rap, dechesthai sad.rati, pandektes koji sve sadri u sebi) pl. knjige koje sadre sve", glavni sastavni deo Corpus juri civilis, zbornik koji sadri spise starijih rimskih pravnih pisaca

42 Leksikon

pandektist(a)

658

panzofija
panegiptijanizam miljenje po kojem se u religiji starih Egipana nalaze svi elementi docnijih tzv. viih religija. panegirizam (gr. panegyrismos ontenarod-no svetkovanje) pohvalio besednitvo. panegirik (gr. panegyris skup celoga naroda, sleg svetkovanja radi) sveana beseda pred narodom, sveana pohvalna beseda u slavu i ast nekoga, pohvalni spis, odu-evljena pohvala; fig. preterano hvaljenje i veli-anje koga ili ega. panegirist(a) (gr. panegyristes uesnik u optem narodnom slavlju) onaj koji dri pohvalne besede, onaj koji u govoru slavi i velia; fig. onaj koji preterano hvali i velia koga ili to. panegiriar (gr. panegyrikcs) pisac poh-valnih spisa i beseda (panegirika). panegiriki (gr. panegyris) koji ima svoj-stva pohvalnog spisa ili pohvalne besede. panel (eng. panel, nlat. pannellus dem. od lat. pannus pare sukna) arh. udubena povrina na zidu sobe oiviena i ukraena ara-ma; isto tako izraene drvene ploe kojima su obloeni donji delovi sobnih zidova. iznela (port. panela, fr. panelle) prost nsuti eer, u obliku ploa, iz June Amerike i Antila. panel-diskusija (eng. panel) organizovana javna diskusije uz sudelovanje auditorijuma. panelirati (eng. panel) donje delove sobnih zidova obloiti iaranim drvenim ploama; up. panel. panel-ploa ploa sastavljena od slepljenih letvica, oblepljene s jedne i druge strane furniro&t, primenjuje se u stolar-stvu. panem et circenzes (lat. panem et circens'es) hleba i cirkuskih predstava!" (krilati-ca rimskog pesnika Decima Junija Juvena-la prekorno upuena svetini u starom Rimu, kasnije geslo vladajuih krugova kojim su hteli drati narod u poslunosti). panenteizam (gr. rap sve, ep u, theos bog) fil. uenje po kojem je svet sadran u bogu, tj. po kojem je sve u bogu a bog u svemu. panerotizam (gr. pan, eros ljubav) med. duevni poremeaj kod koga se spolni nagon pojavljuje u svim moguim pravcima i oblicima. nanetizam (gr. pan, ethos obiaj; uobiajeni nain miljenja i delovanje; moral) fil. uenje po kojem je moralno dobro osnova i merilo sve stvarnosti (predstavnici: Platon, Kant, Bunt i dr.). panzootija (gr. pan, zoon ivotinja) eet. opta marvena (stona) zaraza. panzootian (gr. pan, zoon) koji se tie celokupnog ivota, koji je u vezi sa ivotom uopte. panzof (gr. pan, sophos) v. pansof. panzofija (gr. pan, sophla) v. paneofija.

(koji je sastavilo, po naredbi cara Justi-nijana, sedamnaest pravnike, i koji je objavljen 16. HP 533. sa zakonskom snagom); takoe: ime koje obuhvata celokupne rim-sko graanske pravo i predavanja o njemu; up. Digesta. pandektist(a) (gr. pandektes) poznavalac Pandekta; profesor univerziteta koji predaje Pandekta i rimsko pravo. pandemija (gr. pandemios koji se tie celoga naroda, opti) med. opta bolest, bolest koja pogaa ceo jedan narod ili kraj, opta epidemija. pandemian (gr. pandemios) koji se tie celog naroda, opti, svuda rairen, u celom narodu, u celoj zemlji, na celom kontinentu, na celom svetu; supr. endemi-an, epidemian. pandemonij(um) (gr. panadaimonion) hram posveen svima demonima ili polubogovi-ma; svi zli duhovi, svi avoli; prebiva-lite svih avola, carstvo sotone, pakao. pandereta (i. pandereta) kuz. mali tambu-rmn. pandero (p. pandero) muz. v. tamburin. pandikulacija (nlat. pandiculatio) med. te-gljenje (ili: protezanje) mipv!a u celom telu, naroito kod groznice. pandil (fr. pendule) klatno, etalica; sat, asovnik s klatnom. pandit (sskr. pandita) titula indijskog, naroito bramanskog naunika koji se po-glavito bavi prouavanjem starih san-skrtskih tekstova (odgovara tituli doktora" kod nas); pundit. Pandora (gr. pan, doron dar) obdarena svim darovima"; kit. prva ena na svetu koja je stvorena na propast ljudima po nareenju Zevsa, gnevnog to mu je Prometej ukrao vatru; stvorio ju je Hefest, a ostali bogovi obdarili svima draima, darovima i lepotom. Ona je sva zla ovoga sveta nosila zatvorena u jednoj kutiji, koju je Epimetej otvorio, tako da su sva zla izletela i rairila se po Zemlji; u kutiji je samo ostala Elpis (Nada); Pandorina kutija izvor svakog zla; astr. aste-roid otkriven 1858. god. Pandorina kutija mit. v. pod Pandora. pandur (nlat. banderius sledbenik zastave, ma. pandur) prvobitno: naoruani sluga i pratilac hrvatskih i slavonskih plemia u HUP i HU veku; vojnik peak iz june Maarske; pre rata kod nas: optinski straar, sluitelj; fig. prost i neotesan ovek, bezobraznim panevropizam (gr. rap, Eugore Evropa) ekonomsko-politiki pokret, iji je osniva Austrijanac grof Coudenhove--Kalergi (1923. god.), kome je bio cilj stvaranje jednog ekonomsko-politikog saveza evropskih drava (Sjedinjene Drave Evrope") koji bi bio protivtea Sjedinje-nim Dravama Amerike.

paniberizam

659

panoptian

paniberizam (gr. rap, Iberes I berci) 1. pokret za ujedinjenjem u jednu dravu obeju drava na Pirinejskom (Iberskom) poluostrvu; 2. tenja drava tzv. Latinske Amerike (June i Srednje Amerike) za to prisnijom vezom sa panijom i Por-tugalijom u cilju da se to vie parali-zuje ekonomski i politiki uticaj SAD i panamerikanizma. panika (gr. Rap, fr. panique, eng. panic, nem. Panik) iznenadna i bezrazlona vika i galama, iznenadno i bezrazlono opte prestravljenje i zbunjenost, ijim su tvor-cem stari Grci smatrali boga Pana; kao berzanski izraz: iznenadan pad vrednosti svih dravnih hartija i hartija od vrednosti uopte, opta poremeenost i gubljenje kredite. panikografija v. panikonografija. panikonografija (gr. rap sve, eikon slika, lik, grapho param, urezujem) postupak prenoenja slika, likova nacinkane ploe za tampanje, fotocinkografija. panikulus (lat. panniculus) krpica; med. tvrda, debela koa. panir (fr. banniere, ital. bandiera, nem. Band, nlat. banderia) steg, glavna dravna zastava, vojnika zastava. panirati (fr. rapeg) Kuv. pareta mesa, ribe, hleba i dr. pre peenja umoiti u razmue-no jaje pa posuti mrvicama hleba ili branom. panis (lat. panis) hleb, hlebac, kruh. panislamizam (gr. rap, arap. islam) poli-tikoreligiozni pokret kome je svrha zdruenje svih muhamedovaca, naroito ujedinjenje sunita i pota, radi ojaanja i irenja islama i radi odbrane od svega to je upereno na slabljenje islamskih drava. panist (lat. panis hleb) onaj koji dobiva besplatno hranu. panifikacija (lat. panis, nlat. panificatio) pravljenje hleba, meenje hleba; pretvaranje u hleb, uhlebljenje. panihida (gr. pannychis, panychidos nona sveanost) u pravosl. crkvi: opelo, pomen za pokoj due mrtvima; up. vigilija i rekvijem. panian strah v. Pan 2. paniar onaj koji pravi paniku. pankalizam (gr. rap sve, kal los lepota) fil. uenje po kome je osnova svega u svetu lepota, po kome je bie i sutina svega ono to je lepo (osniva ameriki filozof i psiholog Dems Mark Bolduin). pankarta (fr. pancarte, gr. rap, chartes list hartije) objava koja se prikucava na zid; velika hartija sa carinskom tari-fom. pankosmizam (gr. rap, kosmos vasiona) fil. budistiko uenje po kome postoji samo vasiona (kosmos) a. da bog ne postoji, svet bez boga uopte.

pankratezija (gr. rap, kratesis gospodarenje, vladavina) svemo, svevlast, neogranieno gospodarstvo. pankratijast (gr. pankratiastes) gimnasti-ar koji se bavi pankracijom. pankration v. pankracija. pankracija (gr. rap sve, kratos jaina, snaga, lat. pankratium) sp. borba ili utakmica sa naponom svih sila i berbenih sredstava; vebanje u borenju kod starih Grka u kome je bilo spojeno rvanje i pesnienje, i koje je zahtevalo upotrebu celokupne telesne snage; maina sastavljena od vie tokova i pogonaca, iji se prvi toak pokree pomou jednog tega (slui za pri-kazivanje i objanjenje raznih principa koji se odnose, na utedu u vremenu i snazi). pankreas (gr. pankreas guteraa, rap, kreas meso) alat. guteraa, podeludana lezda. pankreasni (gr. rap, kreas) znat. koji se tie guterae, guterani; pankreasna lezda v. pankreas. pankreatitis (gr. rap, kreas) med. zapaljenje guterae. panlogizam (gr. rap, logos razlog) fil. uenje Hegelovo po kome je svet ovaploenje jednog apsolutnog razuma koji ima slinosti sa razumom. panmelodion (gr. rap, melos pesma) mu-j. instrumenat na kome se proizvode tonovi pomou ipaka. panmiksija (gr. rap, mixis meanje) fiziol. nesmetano meanje dobrih i ravih individualnih osobina pri razmnoavanju i nasleivanju, glavni uzrok razvitka rudimentarnih organa i drugih po organizme nepovoljnih pojava, to vodi kvarenju i propadanju rasa. pan-iacionalan (gr. rap, lat. natio narod) koji se tie celog jednog naroda, svenarod-ni, optenarodni. pan-negrizam (gr. rap, p. negro crnac) tenja da se svi afriki crnaki narodi i plemena ujedine; v. i panafrikanizam. pavo (fr. panneau) arh. udubena ili ispupe-na polja na vratima, zidovima i sl. (radi ukrasa, natpisa i dr.); svaki ukraeni deo graevine; naslikano prozorsko okno; iroko sedlo na kome vetaci u jahanju po cirkusima jau stojei. panoplija (gr. rap sve, oplon oruje) puna viteka ili vojnika oprema; zbirka oruja umetniki razmetenog po zidu. panoptikon (gr. rap, optikos vidni, koji se tie vienja, orao vidim) zavod u kome su smetene razne umetniko zbirke i nau-ni aparati, naroito figure od voska, radi oiglednog pouavanja posetilaca reju i ogledom. panoptikum (gr. rap, optikos, nlat. panopticum) v. panoptikon. panoptian (gr. rap, optikos) koji sve vidi, koji svuda gleda.

42*

panorama

660

panta re)

panorama (gr. rap, horama pogled, prizor) celokupan izgled svih predmeta u prirodi koji se mogu obuhvatiti pogledom sa izvesne take i umetniko prikazivanje takvog izgleda u obliku okrugle ili dugake slike (u novije vreme obino u naroito za tu svrhu udeenim prostorijama, gde se preteno prikazuju panorame bitaka). panoramograf (gr. rap, horama pogled, prizor, grapho piem, beleim) aparat koji izrauje slike za panoramu. panostitis (gr. rap, osteon kost) med. opte zapaljenje kostiju. panotip (lat. pannus pare sukna, krpa, gr. typos otisak) fotografske slika izraena u sloju kolodijuma koji lei na votanom platnu. panotipija (lat. pannus, gr. typos) vetina izraivanja panotipa. panotitis (gr. rap, us, otos uho) med- zapaljenje celog slunog organa, tj. srednjeg i unutranjeg uva. pavofobija (gr. rap, phbos strah) med. iznenadno trzanje iz sna usled prestravljenosti. panoftalmitis (gr. rap, ophthalmos oko) ned. gnojno zapaljenje celog oka praeno bolom. pannlegija (gr. rap, plege udarac) med. opta uzetost, potpuna uzetost. pavpneumatizam (gr. rap, pneuma dah; duhato bie) fil. uenje da svuda u svetu postoji samo duh, sveduhovnost. pannsihizam (gr. rap, psyche dua) metafizike shvatanje po kome je sve to postoji duato, oduhovljeno, odnosno po svom unutarnjem biu duhovno ili slino dui; kao to ni u jednom deliu materije nema beivotnosti, tako nigde ne postoji, u pravom smislu, potpuno umiranje i apsolutni prestanak ivota; takoe: pretpostavke o postojanju jedne opte due sveta. pavpsihisti (gr. rap, psyche) pl. fil. pristalice panpsihizma (Platon, Plotin, ordano Bruno, Lajbnic, eling, Fehner i dr.). pansatanizam (gr. rap, hebr. satan) fil. sveavolstvo, izraz kojim O. Libman naziva openhauerovu pesimistiku metafi-ziku volje; Herbart ovako naziva pantei-zam, jer bi se po njemu i sve zlo u svetu imalo pripisati bogu. panse (fr. pansee, lat. pensare) misao, miljenje, uverenje, shvatanje; bog. dan i no (cvee); ljubiasta boja koja prelazi u crvenomrku. panseksualizam (gr. rap, lat. sexus spol) fil. uenje po kome se sve duevne pojave moraju izvoditi iz seksualnog, spolnog ivota i seksualnog, spolnog nagona, po kome je, dakle, spolni nagon osnova celokupnog duevnog ivota, od najniih do najviih njegovih izraaja, gde se, u ovim

poslednjim pojavljuje kao transformiran i sublimiran. pansimbioza (gr. rap, symbiosis zajedniki ivot) fil. izraz kojim se naziva injenica da u celoj organskoj prirodi vlada naelo uzajamnog i meusobnog pomaganja, podravanja u borbi sa tekoama; ovo naelo igra u razvitku ivih bia i u kulturi istu znaajnu ulogu kao i borba za opstanak, ili, tavie, on je jedno sredstvo u borbi za opstanak. pansion (fr. pension) cena za stan i hranu; kua, ustanova gde se moe dobiti stan i hrana za novac; zavod za vaspitanje. pansionat (fr. pensionnat) v. pansion. panslavizam (gr. rap, nlat. slavismus) sveslovenstvo, tenja za ujedinjenjem svih slovenskih naroda u jednu dravu, ili za stapanjem u jedan narod. panslavist(a) (a) (gr. rap, nlat. slavismus) svesloven, pristalica i pobornik ideja i ciljeva panslavizma. pansof (gr. rap, sophos mudar, pametan) onaj koji sve zna, sveznalica. pansofija (gr. rap, sophia mudrost) svemudrost, sveznalatvo; uobraeno sveznanje. pansperiija (gr. rap, sperma seme) fil. teorija ved. fiziara Arenijusa (Arrhe-nius, 1859), po kojoj se klice ivih bia mogu prenositi sa jedne planete na drugu pomou pritiska sunanih zraka, gde se pod povoljnim okolnostima mogu potpuno razviti. panspermijum (gr. rap, sperma) osnovna materija, pramaterija, pratvar. panspermian (gr. rap, sperma) koji se sastoji od samog semenja. panstereorama (gr. rap, stereos krut, tvrd, vrst, horama pogled, prizor) un. prikazivanje nekog predmeta u jako ispupenom reljefu. pantagoga (gr. panta sve, ago odnosim) pl. med. lekovi koji potpuno iste creva. pantalone (ital. Pantalone, Pantaleone) 1. zatitnik stanovnika Venecije, koga su naroito potovali i deci na krtenju esto davali njegovo ime, zbog ega su dobili nadimak pantaloni; karakterna uloga u ital. narodnoj komediji (commedia dell'arte): mudar, bogat, as tvrdica, as ljubomoran, ponekad zaljubljen venecijanski trgovac, obino otac porodice, star i mrav ovek, u papuama koje, sem njega, niko na pozornici ne nosi; takoe: lakrdija, aljivina, zamlata. pantalone (fr. pantalone) 2. pl. do stopala duge muke akire, koje su se pojavile za vreme francuske revolucije; akire uopte. pantamorfija (gr. panta sve, amorphos bezoblian) potpuno odsustvo oblika, potpuna bezoblinost. panta rej (gr. panta rei) fil. sve tee", tj. sve je podlono veitom menjanju (izreka starogrkog filozofa Heraklita).

pantaskija

661

panhelenion

pantaskija (gr. panta sve, a- bez, skia senka) geogr. potpuno odsustvo senke. paetatipija (gr. panta sve, typos otisak) tip. pretvaranje grafikih radova, namenje-nih za litografisanje i dr., u ispupene ploe za tamparsku mainu. pantatrofija (gr. panta, a- bez, trophe ishrana, hrana) med. potpuna uvelost, potpuna klonulost, potpuna iznemoglost; v. atrofija. cantafobija (gr. panta, phobos strah) med. v. pantofobija. panteizam (gr. rap sve, thes bog) fil. uenje po kome su bog i priroda jedno isto, a, stvari i pojave. u svetu samo momenti boanskog sveivota, po kome, dakle, bog i svet ne stoje u odnosu kao tvorac i stvoreno delo; glavni predstavnici: Eleaani, Spinoza i ordano Bruno; up. deizam. panteist(a) (gr. rap, theos) fil. pristalica panteizma. pantelegraf (gr. rap, tele na daljinu, daleko, grapho piem) telegraf koji moe da prenosi i rukopis, poteze, crtee i dr. pantelizam (gr. rap, thelo hou) fil. uenje o svevolji, uenje da je vol>a osnovni i glavni inilac celokupnog postojanja i bivanja; ovim imenom je nazvana openhauerova metafizika, koja u volji gleda sutinu stvari, osnovu i razlog postojanja sveta; voluntarizam. panteologija (gr. rap, theos bog, logfa uenje, nauka) uenje o svima bogovima. Panteon (gr. rap sve, theos boanski) sav boanski"; 1. kod starih Grka i Rimljana: hram posveen kultu svih bogova; 2. ranije crkva sv. Genoveve u Parizu, a od 1791. hram asti u kome se sahranjuju veliki i zasluni Francuzi. panter (gr. panther, lat. panthera) zool. ti-gru i leonardu slina afrika i isto-noindijska grabljiva ivotinja. pantera (gr. rap sve, thera lovljenje, lov, fr. pantiere) mrea za hvatanje ptica, obino snabdevena ogledalima (u Italiji). pantljike (nem. Band, Bandel) vrpca, traka. panto- (gr. rap, pantos sav) predmetak u sloenicama sa znaenjem: sve. pantograf (gr. pas, pantos sav, grapho piem, beleim) aparat za mehanike prenoenje crtea, karata, uzoraka od tkani-na i dr., u uveanom i umanjenom obliku. pantografija (gr. pas, pantos, graphia pisanje, beleenje) vetina prenoenja crtea pomou paitografa; crte; dobiven pomou pantografa. pantozofija (gr. rap, pantos, sophi'a mudrost) v. pansofija. pantokrat (gr. pantokrator) svemogui, vladar svih stvari, svedritelj, bog. pantokratija (gr. rap, pantos, kratos jaina, snaga, vladavina) svemo, svemogunost. pantokrator (gr. pantokrator) l. svedritelj, svemogui (kod starih Grka naziv za

Zevsa, a kod hriana za Hrista); 2. u pravoslavno] crkvi: ikona koja predstavlja boga kao tvorca sveta, obino stoji u kubetu crkve. pantometar (gr. rap, pantos, metron merilo, mera) uglomer za vrenje najraznovrsni-jih premeravanja na polju i na nebu. pantomim (gr. pantmimos) onaj koji sve podraava"; glumac koji predstavlja misli, oseanja i radnje samo pokretima tela i izrazom lica, obino uz ples i muziku (a bez rei); podraavalac pokreta drugih. pantomima (gr. pas, pantos sav, rap sve, mimein podraavati) podraavanje svemu"; igra izraznim pokretima, bez rei; govor samo pokretima i izrazima lica; dramska radnja koja se prikazuje samo pokretima tela i izrazima lica, bez govora. pantomimizirati (gr. pan-to-mimem) podraavati koga, iskazivati ili prikazi-vati (misli, oseanja, radnju) samo izraznim pokretima, bez rei. pantomimika (gr. pan-to-mimein) vetina podraavanja drugih; vetina govorenja i prikazivanja samo izraznim pokretima, bez rei. pantomimist(-a) (gr. pantomimos) v. pantopantomimiki (gr. pan-to-mimem) iskazan izraznim pokretima, bez rei. pantomorfan (gr. rap, pantos, morphe oblik) sveoblian, koji se javlja u svima oblicima. pantofag (gr. rap, pants, phagem jesti, derati) zool. svatojed, svatoder. pantofagi ja (gr. rap, pantos, phagem jesti, derati) upotreba svake hrane bez razlike. pantofobija (gr. rap, pantos, phobos strah) ned. bolesni strah od svaega; strah od vode; pantafobija. panurg (gr. panurgos, rap sve, ergon delo) onaj koji moe sve da uini, svemu vian, vet za sve; lukav, prepreden ovek. panurgija (gr. panurgos svemu vian, vet za sve; lukav, prepreden) lukavost, prepredenost, dovitljivost, sposobnost snalaenja u svakoj prilici. panu s (lat. pannus) krpa, dronjak; panus kutaneus lat. pannus cutaneus) med. pega, mrlja, mrlja na koi; panus okuli (lat. pannus oculi) mrlja ili navlaka na oku. panharmonikon (gr. rap, harmonikos skladan) huz. instrumenat koji sjedinjuje u sebi vie duvakih instrumenata. panharmonian (gr. rap, harmonikos skladan) savreno skladan, potpuno saglasan. panhelenizam (gr. rap, Hellenes Heleni, Grci) tenja za ujedinjenjem svih grkih plemena u jednu narodnu dravu. panhelenion (gr. rap, Hellenes Heleni, Grci) 1. hram Zevsa Panheleniosa (tj. Zevsa koga potuju svi Grci), na Egini, kod koga su se proslavljale panhelenije; 2.

panhistorija

662

papirologija

dravni savet u Novoj Grkoj, ustanovljen 1828. godine. panhistorija (gr. pan, historia) sveznanje. panhrestian (gr. pan, hrestos upotrebljiv, koristan) koji pomae u svemu, koji lei sve, za sve koristan, za sve upotrebljiv. pavhrestum (gr. pan, hrestos) med. koji lei sve bolesti; up. panaceja. panhristijapizam (gr. pan, Christs) pokret koji tei jedinstvu hrianskih crkava; up. ekumenizam. panhromatinost (gr. pan, chroma boja) fot. osetljivost za sve boje spektra i sposobnost njihovog reprodukovanja (kod ploa i filmova). panhumanizam (gr. pan, lat. humanus oveanski, ovean) sveovenost, opteovenost. pancer (ital. panziera) l. grudni oklop od gvoa ili elika; 2 oklop ratnih brodova; 3. tenk. pancir (ital. panziera) v. pancer. panaratra (ind. pantscharatra) ime stare teistike sekte u Indiji, obnovljene u HI veku n. e.; bagavata. panan (fr. penchant, lat. pendere) sklonost, naroita ljubav prema emu. papa (lat. papa, gr. pappas tata) 1. u dejem jeziku: tata, otac. papa (lat. papa, gr. pappas tata) 2. u grkoj crkvi: naziv za sva, naroito via svetenika lica (papas); u rimokatolikoj crkvi: od V veka naziv za biskupe, a od XI iskljuivo za vrhovnog poglavara rimokatolike crkve. papabili (ital. papabili) pl. kardinali za koje se misli da bi mogli biti izabrani za papu, kandidati za papu. papaver (lat. papaver) bog. mak. papaveracee (nlat. papaveraceae) pl. bog. biljke iz porodice maka, makovi. papaverin (lat. papaver) hen. jedna od biljnih baza koje se nalaze u opijumu. papagaj (tur. papagai, pere. bapga, arap. babadha, malaj. bayan, i. papagayo, ital. pappagallo, nem. Papagei, nlat. papagallus) zool. poznata veoma mnogobrojna porodica veinom lepih umskih ptica u Aziji, Africi i Americi. papajacee (nlat. rarauaseae) pl. bog. tikve. papalizam (lat. papa) v. papizam. papalini (ital. papalini se. soldati) pl. papini vojnici, vojnici papine drave. papalitet (nlat. papalitas) papstvo, papske dostojanstvo. papalni (nlat. papalis) papski, papin; pa-palna misa sveana misa koju slui papa; papalni sistem papska vrhovna vlast u rimokatolikoj crkvi. papat (ital. papato) papstvo, papsko dostojanstvo; vlast pape kao vrhovnog poglavara katolike crkve. papatai-groznica (lat. febris pappataci) med. akutna i kratkotrajna zarazna bolest;

javlja se leti, naroito u krajevima u kojima ive mali komarci. paperta (lat. pars aperta otvoreni deo) u starim hri. hramovima: otvoreni deo ili spoljanji pritvor, mesto na kome su stajali grenici koji su bili odlueni i od crkve i oni koji su se spremali da prime hrianstvo (oglaeni). papesa (ital. papessa) ena, po imenu ova-na, za koju neki pisci i istoriari tvrde da je uspela, preruena kao muko, 885. god. da se proturi i postane papa. papeterija (fr. papeterie) radnja sa hartijom, trgovina hartijom, papirnica; fabrika hartije; izraivanje hartije; kutija od drveta ili kartona u kojoj stoji hartija i pribor za pisanje. papizam (lat. papa) papstvo; uenje rimokat. crkve o papi kao namesniku Hristovu na zemlji i o njegovoj nepogreivosti u pitanjima vere. papijota (fr. papillote) pare hartije ili lima oko koga se obmota pramen kose da bi ostao ukovren; vikler. papijotirati (fr. papilloter) kovriti kosu, praviti kovrice uvijanjem kose oko pareta hartije ili lima. palila (lat. papilla) adat. bradavica, kvrica; naroito: prsna bradavica. papilaran (lat. papillaris) bradaviast; papilario telo kvrini sloj, gornji sloj krzna sa papilama u kojima se zavruju ivci. papi li o (lat. papilio) zool. leptir. , papilionacee (nlat. papilionaceae) pl. bog. leptiraste biljke, lepirnjae. papiliforman (nlat. papilliformis) bradaviast = papilaran. papilozan (nlat. papillosus) bradaviat, kvriat, koji ima kvrice sline bradavicama. papilom (lat. papilla) med. tvrd i bezopasan, mali otok, obino na spoljnoj koi i sluzokoi grkljana, ili mekani na materici, u elucu, crevima i mokranoj beici (mehuru), gde moe da izazove jaka krvarenja. papilon (lat. papilla) med. v. papilom. papilotna (fr. papillote) v. papijota. papir (gr. papyros) biljna materija na kojoj se pie, hartija; up. papirus. papirni (gr. papyros) pergament-hartija. papirmae (fr. papier papir, mache sa-vakan) papirna masa pomeana s lepilom, kredom i dr., od koje se prave razliiti predmeti (igrake, kutije i sl.). papirograf (gr. papyros, grapho piem) sprava za umnoavanje rukopisa. papirografija (gr. papyros, grapho) kopi-ranje i umnoavanje rukopisa pomou papirografa. papirologija (gr. papyros, logia nauka) nauka koja se bavi prouavanjem grkih i latinskih tekstova na papirusu, naenim na teritoriji Egipta, a nastalim u perio-

papiroska

663

paragov

du izmeu 331. god. pre n. e. i 641. god. n. e.; starije egipatske papiruse prouava egkptologija. papiroska (rus. papiroska) cigareta. papirus (gr. papyros) staroegipatska hartija koju su pravili od tanke kore ili like jedne vrste site misirske; rukopis na papirusu, kakvi su nalaeni u Egiptu, Pompejima i drugim mestima. papist(a) (lat. papa) papinac, bezuslovni pristalica pape i njegove to potpunije vlasti; rimokatolik. papjemae (fr. papiermache) uobliljiva masa, ukalupljiva masa, napravljena od stare hartije, sa dodatkom lepka, skroba, gipsa, krede i ilovae, ukalupljena, premazana firnajsom i obojena; upotrebljava se za duvanske i dr. kutije, lutke, ivotinjske figure, geografske karte itd. papendekl (nem. Pappendeckel) olepljena, debela hartija za zavijanje, karton. papocezarija (lat. papa, Cesar) papina vr-hovna vlast; meanje pape u prava svetov-nih vladara. paprika (ma. paprika) kuv. govee, telee, svinjsko ili ivinsko meso upreno sa dosta luka i paprike. papula (lat. papula) med. bubuljica, koni mehuri. papulozan (nlat. papulosus) med. bubuljiav, bubuljiast. papua (pere. papus, od pere. ra noga, riiden pokriti) laka, plitka, otvorena obua koja se nosi u kui. papuar (tur. raris) onaj koji izrauje i prodaje papue; fig. muze kojim ena gospodari. par (lat. par) l. pr. jednak, ravan; im. dvoje. par- (gr. par-) 2. v. pod para-. para (pere. rage) 1. sitan.novac; novac uopte; stoti der dinara. para- (gr. para) 2. grki predlog, javlja se u mnogim sloenicama i oznaava: promaaj, pogreku, zabludu; prekoraenje ili premaaj, protivljenje ili suprotnu tenju; pored i, najzad, neku promenu ili preobraaj; pred samoglasnicima= par.
paraaminosalicilna kiselina v. PAS.

parabaza (gr. parabasis) l. odstupanje; 2. prekoraaj, prekraj; 3. skakanje s jednog predmeta na drugi; 4. u starogrkoj komediji: deo umetnut u sredinu komada (koji sa prikazivanim komadom nije imao nikakve veze), u kome se voa hora, u ime pisca komada, obraao gledaocima i slavio dravne bogove, a ljude i zablude svog vremena izvrgavao poru zi i ibao. parabelum (gr. para, lat. bellum rat) veliki automatski pitolj sa veoma jakim dejstvom. parablepsa (gr. parablepsis gledanje pored) med. privienje, obmana vida. parabola (gr. parabole stavljanje naporedo, uporeenje) poet. pouna pria u poreenji-ma, tj. pria u kojoj sve to se pria treba

uzimati u prenesenom znaenju, npr. Hristove prie o sejau i semenu, o bludnom sinu, o vinogradarima i dr.; kom. kriva linija drugog stepena, kupin presek ija je svaka taka podjednako udaljena od dane take, fokusa, i dane prave. parabolizirati (gr. parabole) govoriti u poreenjima, u prenesenom smislu. parabolian (gr. parabolos) iskazan u obliku poune prie u poreenjima; geom. koji ima oblik parabole; parabolino ogledalo ont. izdubeno ogledalo koje ima povrinu parabolocca; upotrebljava se u reflektorima. parabolni v. parabolian. paraboloid (gr. parabole, eidos oblik, vid) kom. telo koje nastaje obrtanjem parabole oko svoje ose. paraboloni (gr. parabolos smeo, opasan) katoliki svetenici koji su se posve-tili nezi bolesnika. paravan (fr. paravent) vetrobran; pomini zid, panski zid, zaklon. par avans (fr. par avance) unapred, na ime predujma. parageneza (gr. para, genesis postanak) postajanje (ili: raanje) u zajednici s kim ili s im; min. nauka koja prouava okolinu i prilike pod kojima su postali pojedini minerali i gleda da utvrdi zakone po kojima to biva. parageuzija (gr. para-geuomai okusim pored toga, pokuam uz to) ned. ispitivanje ukusa i sposobnosti za ukus. paragij(um) (lat. par, nlat. paragium) prav. podjednako pravo na leno; naroito, kod podele nasledstva u nekoj vladarskoj porodici: izmirenje jedne sporedne linije time to joj se odvoji jedan deo poseda na uivanje; supr. apanogijum. paragirati (nlat. paragere) odvojiti, odeli-ti; paragirana linija sporedna linija neke vladarske porodice koja je izmirena time to joj je jedan deo zemlje odvojen i predan u sopstvenost (supr. apanagirana linija). paraglas (fr. paraglace) mor. ledobran, ledo-lom, naprava na brodu koja ga titi od udara ledenih santi. paraglosa (gr. para, glossa jezik) med. zapaljenje jezinih miia. paragoga (gr. paragoge dovoenje) gram. produenje zavretka jedne rei time to se na zavretak doda jedno slovo ili dva, npr. ovdena" mesto ovde", tuna" mesto tu"; menjanje rei, promena, izvoenje; med. omekanje kostiju. paragogian (gr. par-agogos izveden) gram. na zavretku produen; izveden. paragomfoza (gr. para, gomfos klinac) med. nepotpune uglavljenost deje glave u karlici. paragon (ital. paragone, p. paragon) l. predstavnik, obrazac, tip; poreenje, sravnjenje; krupan biser, biser, dijamant bez

paragon

664

parakadutist

mane; tip. vrsta slova izmeu teksta i tercije (od 21 take odnosno 18 taaka). paragon (ital. paragone) 2. vrsta crnog mramora. paragrama (gr. para, gramma slovo, pismo) dodatak, umetak, rei ili reenice umet-nute u neki spis; ispremetana slova u rei radi dobivanja aljive igre rei; takoe = anagram. paragraf (gr. paragraphos linija ili crta sa strane sa takom iznad nje radi obeleavanja delova hora i parabazeu tragediji i staroj komediji koji odgovaraju jedan drugom) odsek, odeljak nekog teksta koji govori samo o jednoj stvari ili razvija samo jednu misao; odeljak, lan (zakona, uredbe, pravilnika i sl.); znak kojim se obeleena takav odeljak. paragrafima (gr. para, graphia pisanje) med. nesposobnost pisanja obinim pismenima (znak izvesnih oboljenja mozga). paragrafirati (gr. para-grapho napiem pored, dopiem) deliti, podeliti na odse-ke ili odeljke; obeleiti odeljke nekog teksta (spisa, zakona, uredbe i dr.) naroitim znacima, paragrafima () paragrel (fr. paragrele) top za rasterivanje gradonosnih oblaka. parada (fr. rageg, parade, lat. parata enski rod participa perfekta od ragage pripremiti, spremiti) sveanost, sveana pri-redba kojoj je cilj da se neto pokae ili istakne; voj. sveana smotra; ka. odbijanje udarca sabljom. paradentoza (gr. para, lat. dens zub) med. prevremeno ispadanje zuba bez ikakvih simptoma oboljenja. paradigma (gr. paradeigma) primer za ugled, uzor, uzorak; obrazac; gram. obrazac menjanja; model za likovne umetnike. paradigmatizirati (gr. paradeigma primer, uzor) iznositi primere za ugled, pouava-ti, objanjavati, objanjavati na prime-rima. paradigmatik (gr. paradeigma) pisac ivotopisa svetih i bogougodnih ljudi, onih koji svojim ivotom i radom mogu drugima da poslue za ugled. paradigmatika (gr. paradeigma) vetina pravljenja gipsanih figura, vajanje u gipsu. paradigmatian (gr. paradeigma) uzoran, primerak, koji moe da poslui kao obrazac; koji pouava primerom. paradijastola (gr. paradiastole stavljanje jednog pored drugog i rastavljanje) Ret. rastavljanje stvari koje inae predstavljaju celinu (radi boljeg razumevanja), objanjavanje neega pomou njegovih suprotnosti. paradirati (fr. parader) uestvovati na paradi; razmetati se im, isticati neto tako da pada u oi, iznositi na pazar. paradne (gr. paradeisos, lat. paradisus, sskr. paradesa, pardes, pere. i arap. firdaus pl.

faradis, fr. paradis, nem. Paradies) zverinjak, raskoan vrt, perivoj; kit. prebi-valite prvih ljudi dok ih bog zbog greha, nije odatle isterao; mesto u koje dolaze pravednici posle smrti, raj; aljivo: poslednja galerija u pozoritu. paradni (fr. parade) koji se tie parade, koji uestvuje u paradi, sveani; paradna kola kola za sveane prilike; paradni konj konj koji se upotrebljava samo u paradama; paradni mar voj. sveana kora-nica, sveani mar, mar kojim vojnici idu prilikom smotre, naroito kad odaju poast stareini. paradoks (gr. paradoxos protiv miljenja, protiv oekivanja, neoekivan, neverovatan) miljenje protivno optem miljenju; 1. prividna besmislica, osobenost, nastranost, neobina i udna misao ili stvar; 2. ret. podvrsta aititeze: reenica ija su dva dela na prvi pogled potpuno suprotna, a ipak stoje jedan pored drugog, npr.: Ne bojim se, ali me je strah. paradoksalan (gr. para, doxa v. paradoksan. paradoksan (gr. paradoxos) protivan optem miljenju (ili: shvatanju, oekivanju), prividno besmislen, osoben, neobian, nastran, udnovat. paradoksija (gr. para, doxa miljenje, mnjenje) osobenost u nainu miljenja i shvatanja, nastranost, neoekivano, prividna besmislenost (ili: protivrenost, neverovatnost); ljubav prema onome to je nastrano. paradoksologija (gr. paradoxologia govorenje o neverovatnim stvarima) govorenje ili pisanje u neobinim reenicama ili izrazima. paradoksomanija (gr. para, doxa, taa pomama, strast) preterana sklonost nastranom miljenju i uenju. paradokson (gr. paradoxon) v. paradoksija. parazit (gr. para-sitos) onaj koji se hrani zajedno s drugim; drug za stolom, tj. gotovan, onaj koji ivi na raun drugog. paraziti (gr. para-sitos) pl, biol. gotovani, ivotinje i biljke koje ive na ili u drugim organskim telima i hrane se na njihov raun; kod profesionalnih kockara varalica: tajni saveznici glavnog igraa. parazitizam (gr. para-sitos) gotovanstvo, ivljenje na tu raun. parazitologija (gr. para-sitos, logfa) biol. nauka o gotovanima, nauka o biljkama i ivotinjama koje ive na raun drugih (nauka o parazitima). parazitski (gr. para-sitos) gotovanski, na raun drugoga. parazol (ital. parasole, fr. parasol) tit od sunca, suncobran. parakadutist (ital. paracadutista) voj. italijanski vojnik obuen za upotrebu pado-brana, padobranac.

parakeratoza

665

paralisati

parakeratoza (gr. para, keras rog) kec. nepravilno stvaranje roine. parakinezija (gr. para, kinesis kretanje) med. poremeaj u pravilnom kretanju miia. paraklaza (gr. para, klasis loml>enje razbijanje) teol. vea tektonska pukotina ili rased. parakletikon (gr. parakletikos odobravan, podran, utean) uteni spis; grka crkvena knjiga koja sadri rei utehe. parakletian (gr. parakletikos) utean, pun utehe. parakma (gr. par-akmazo precvetam, opadam) med. v. parakma za. parakmaza (gr. par-akmazo precvetam, opadam) med. poputanje, slabl>enje bolesti (poto je ve bila dostigla vrhunac jaine). parakmastiav (gr. parakmastikos) med. koji poputa, koji pada (poto je ve bio dostigao svoj vrhunac). parakopa (gr. parakope ludilo) med. buncanje, trabunjanje u groznici. par aksidan (fr. par accident) v. per akci-dens. parakuza (gr. par-akiio ujem pored toga, ujem pritom) med. pogrean sluh; zujanje u uima. paralaga (gr. parallage) menjanje, zamenjivanje; med. duhovni poremeaj, zabuna, zbrka. paralakser (gr. parallaxis promena) ureaj kojim se odreuje paralaksa. paralaksa (gr. parallaxis menjanje, promena) astr. ugao koji prave dve razliite vidne linije prema istom predmetu, ili: paralaksa nekog predmeta jeste razlika izmeu pravaca ka tome predmetu kad se ovaj gleda iz dve razliite take. paralalija (gr. paralaleo na brzu ruku blebeem) med. poremeaj u govoru, pogreno izgovaranje rei. paralampsis (gr. paralampsis) med. bela i sjajna pega na ronjai oka. paraleksija (gr. para, lexis govorenje, izraavanje) med. nesposobnost pravilnog itanja, itanje umil>enih rei mesto onih koje su napisane. paralela (gr. parallelos naporedan, koji naporedo stoji, lei, ide itd.) poreenje, sravnjenje; lit. poreenje dvaju karaktera; voj. spojnica, saobraajnica izmeu dva rova; kom. jedna od dveju ili vie para-lelnih pravih. paralelan (gr. parallelos) naporedan, uporedan, istoga pravca, koji je, kae se, u svima takama jedan od drugog jednako udaljen; fig. saglasan, koji jedan drugom odgovara, barabar. paralelepiped (gr. parallelepipedon, parallelos naporedan, epipedon ravan) kom. telo ogranieno sa est paralelograma, od kojih su naspramni meusobno jednaki. paralelizam (gr. parallelos) istovremeno i uporedio odvijanje dvaju ili vie procesa

ili delatnosti; analogiJa; fil. odnos slinih stvari jednih prema drugima; biogenetiki paralelizam slinost i podudarnost izmeu individualnog i opteg razvitka; psihofiziki paralelizam odnos izmeu miljenja i bia, psihikog i fizikog, prema kojem ove dve grupe jedna drugoj odgovaraju, ali nisu identine; geom. naporedan tok pravih linija ili povrina, jednaki razmak linija i povrina u svim takama; teol. saglasnost, jednoobraznost, slinost pojedinih mesta u Sv. pismu, slinost pojedinih stihova u psal-mima. paralelizirati (nlat. parallelisare) poredi-ti, uporediti, uporeivati, sravnjivati, sravniti. paralelne mesta mesta u spisima koja jednako ili slino glase, naroito u Sv. pismu. paralelne prave geom.: Paralelne su one prave koje se nalaze u istoj ravni i koje se, produene u beskrajnost na obe strane, ne seku jedna s drugom" (Euklid). paralelpi krugovi uporednici, krugovi koji idu paralelne sa polutarom (ekvato-rom) a koji su sve manji to su blie stoerima; oni na Zemlji spajaju mesta iste geografske irine, a na nebu zvezde iste deklinacije. paralelnost (gr. parallelos) v. paralelizam. paralelogram (gr. parallelogrammon) geom. etvorougaonik kod koga su naspramne strane paralelne, te zbog toga i jednake; paralelogram sila fiz. rezultanta (ili: proizlaznica) dveju sila koje dejstvuju u istoj nenadanoj taci pod izvesnim uglom jednaka je, po jaini i pravcu, dijagonali paralelograma konstruisanog od datih sila kao strana. paralelograf (gr. parallelos, grapho piem, beleim) muz. v. rastral. paraleloed v. paralelepiped. paraliza (gr. paralysis uzetost, oduzetost, paralyo oduzmem, ukoim) med. potpuna uzetost, ukoenost; paralizis agitans (nlat. paralysis agitans) uzetost sa drhtanjem (naroito glave i ruku); v. i progresivna paraliza. paralizirati (gr. para-luo, fr. para-lyser) med. v. paralisati. paralipomena (gr. para-leipo propustim, izostavim) pl. stvari koje su jo ostale da se kau, stvari koje su bile isputene ili preko kojih se prelo, naknadni prilozi ili dopune nekog dela. paralipsa (gr. paraleipsis) ret. figura kojom se neto istie i podvlai ba tim to govornik izjavi kako, toboe, eli da pree preko toga; v. pretericija. paralisati (gr. paralyo oduzmem, ukoim, fr. paralyser) med. ukoiti, umrtviti; fig. slabiti, oslabiti, ukoiti, liiti snage; otkloniti, predusresti.

paralitik

666

parartroma

paralitik (gr. paralytikos) med. onaj koji je uzet, onaj koji je ukoen; onaj koji boluje od suenja mozga. paralitian (gr. paralytikos) med. uzet, ukoen; bolestan od suenja mozga; koji potie od paralize. paralogizam (gr. paralogismos) pogrean zakljuak; log. neizmerno napravljen pogrean zakljuak. paralogizirati (gr. paralogizomai) praviti pogrene zakljuke, pogreno zakljui-vati. paralogija (gr. paralogia) suprotnost razumu, besmislica, zabluda; ned. trabunjanje, govorenje bez smisla. paralogistika (gr. paralogistike) vetina namernog pravljenja pogrenih zakljuaka, = sofistika. paramagnetizam (gr. para, Magnes) fiz. svojstvo nekih tela (paramagnetina tela) da se svojom uzdunom osom (tela oblika pruga, tapa) postave paralelne sa linijama sile dvaju suprotnih magnetnih po-lova (aksijalno postavljanje, npr. hrom); supr. dijamagnetizam.
paramagnetina tela v. paramagnetizam.

paramenti (lat. ragage spremiti, pripremiti, nlat. paramenta) pl. u evangelikoj i katolikoj crkvi: crkvene utvari i dra-gocenosti, svi predmeti koji spadaju u sastavne delove crkve (pokaznice, ae, krstovi, svenjaci, odede i dr.). parametar (gr. para, metron mera, merile) mat. svaka veliina koja se sadri u nekoj funkciji pored promenljivih; kod nekog konanog preseka: duina tetive upravne u ii na glavnu osu; min. rastojanje od take u kojoj jedna kristalna pljosan preseca osu do take preseka ose. parametrij(um) (gr. para, metra materica) anat. karlino tkivo koje obavija matericu. parametritis (gr. para, metra) ned. zapaljenje karlinog tkiva (onoga to obavija matericu), koje se javlja kao posledica poroaja. paramecijum (lat. paramecium) zool. vrsta praivotinje, infuzorije, koja ivi u stajaim vodama, a kree se pomou trepetljika, trepalja na povrini tela; najpoz-natija je papuica obina (Paramecium caudatum). paramitija (gr. para-mythia) poet. vrsta parabole koja neku viu moralnu istinu odeva u izmiljen dogaaj iz ivota mit-skih bia (bogova, anela, dobrih i zlih duhova). paramnezija (gr. para mimo, uz, mimnesko seam se) pojava poremeaja pamenja u obliku razliitih deformacija zapame-nog. paramo (p. paramo) ledina, pustara, pustopoljina; pl. paramosi visoravni u Andima. paramorfizam (gr. para, morphe oblik) min. istovremeno pojavllvanje obaju oblika

jednog dimorfnog tela u istom kristalu, pseudomorfoze kod kojih se tvar samo fiziki promenila. paramorfoza (gr. para, morphe) min. v. paramorfizam. parangal (ital. ragapso konop, konopac) naprava za hvatanje riba u obliku dugake vrpce na koju su u malim razmacima na kraim uzicama privezane udice. parangon (fr. parangon) v. paragon. paranimf (gr. paranymphos, para, nymphe nevesta, mlada) onaj koji vodi mladu u kuu mladoenjinu, runi dever; upravlja svadbenim sveanostima. paravoja (gr. para-noia ludilo) med. poremeenost uma, vrsta ludila. paranomija (gr. paranomia, para, nomos zakon) rad protiv zakona, protivzakoni-tost. parapet (ital. parapetto) nizak zid, zaklon, grudobran; priruje, ograda. parapetazma (gr. parapetasma) zavesa, naroito pozorina. parapetalum (gr. para, petalon list) bog. sporedna latica. parapitek (gr.) najstariji poznati fosilni ovekoliki majmun, iveo u oligocenu. paraplazma (gr. paraplasma) nakaza, izrod. paraplegija (gr. paraplegia) med. uzetost odgovarajuih delova gornje i donje polovine tela, npr. obeju nogu, obeju ruku, oba oka (kao posledica oboljenja lene modane ili mozga). parapleksija (gr. para-plexia) med. v. paraplegija. paraplektian (gr. paraplektikos) med. uzet u jednoj strani ili u jednom delu tela usled kaplje. parapleroma (gr. para-pleroma) ret. suvi-nost, suvina upotreba rei u govoru, tj. rei koje nisu potrebne ni radi smisla ni radi kakve gramatike veze, npr.: dakle, elem, znate, more i dr. parapleuritis (gr. para, pleuritis zapaljenje plune maramice, zapaljenje porebrice) med. malo zapaljenje plune maramice. parapsihologija (gr. para, psyche dua, logia nauka) fil. posebna grana psihologije koja kritiki ispituje pojave izvan delo-vanja prirodnih zakona kakvi su zasad poznati, tj. spiritizam, telepatiju, tele-kinezu, materijalizaciju, vidovitost i druge okultne pojave; up. okultizam. pararitmian (gr. pararythmos) koji neprirodno (ili: neobino) bije, npr. bilo, puls. pararitmus (gr. pararythmos) med. neprirodno bilo, neprirodan puls. parartreza (gr. par-arthresis uganue, iaenje) med. malo, nepotpuno uganue zgloba. parartrema (gr. par-arthrema zglob) med. v. parartreza. parartroma (gr. para, arthron) med. v. parartreza.

paraselena

667

parafonian

paraselena (gr. para, selene Mesec) metar. pamesec, sporedni Mesec, vazduasta slika Meseca; svetli krug oko Meseca. parasilabian (lat. par jednak, ravan, gr. syllabe slog) gram. koji ima isti broj slogova, jednakosloan. parasimpatikus (gr. para, nlat. symphati-cus) deo vegetativnog ivanog sistema koji upravlja organima iji se rad odvija bez sudelovanja nae volje (srce, eludac, creva). parasit v. parazit. parasifilitian (gr. para, v. sifiliti-an) med. opti naziv za bolesti koje, istina, ne pokazuju simptome samog sifi-lisa, ali se smatraju kao njegove posledice. paraspadija (gr. para-spao odvuem, otrgnem) med. neprirodan razvitak mukog spolnog uda, koji se sastoji u tome to mokrana cev ima bono otvor za putanje mokrae. paraspadijaza (gr. para-spao) med. v. paraspadija. parastati (gr. para-states) pl. ark. sporedni stubovi, podupirai. parastatian (gr. parastatikos) koji pomae; pomoni; koji samo prividno pomae. parastos (gr. parastasis stajanje uz koga) u pravoslavno j crkvi: sluba za pokoj due umrlog, panihida;kod. katolika: rekvijem. parastih (gr. para-stichos) Poet. v. akrostih. parascena (gr. para, skefhe skela, pozornica) sporedna scena, sporedan dogaaj. parascenij(um) (gr. para, skene) poz. soba do pozornice (u kojoj se glumci oblae). parataksa (gr. para-taxis metanje pored, stavljanje pored, metanje prema, stavljanje prema) gram. naporednost, usporednost; ret. knjievna figura kojom se iskazuje neko uporeivanje, npr.: ovek snuje, a bog odreuje; koordinacija. parataktiki (gr. para-taxis) gram. napore-dan, usporedan. paratan (lat. ragage, paratus) spreman, gotov, pripremljen. parateza (gr. para-thesis) pridodavanje, dodavanje, dometanje; poreenje, sravnjenje; suprotnost, protivnost. parateizam (gr. para, theos bog) izraz kojim neki istraivai religije oznaavaju budizam, poto ovaj i nije religija u pravom smislu, nego neka vrsta ivotne filozofije Hindusa, koja im zamenjuje religiju; up. pankosmizam. paratimija (gr. para, thymos dua, srce) med. neraspoloenje, bolesna seta. paratifus (gr. para, typhos) med. zarazno oboljenje trbuha, slino tifusu, samo znatno manje opasno od ovoga. paratonija (gr. para, tonos zategnutost, napon) med. bolesno napinjanje, bolesna napetost.

paratrima (gr. paratrimma) med. ojedenost zadnjice, ojed. paratrihoza (gr. para, trix, trixos vlas, dlaka) med. izbi j anje (ili: rastenje) dlaka na mestima gde nije prirodno da rastu. paratropija (gr. para-trepem odvratiti, skrenuti) med. nepravilan (ili: neprirodan) poloaj nekog dela tela. paratrofija (gr. para, trophe hrana, ishrana) med. bolest usled loe ili nepovoljne ishrane. paraf (fr. paraphe, nlat. paraphus, gr. paragraphos) potez pera pri potpisu, skraen potpis, obino poetna slova imena i prezimena, npr. na nekom aktu (ime se oznaava da je nadleni slubenik imao akt u ruci i upoznao se sa njegovom sadrinom). parafernalije (lat. paraphernalia srednji rod mnoine prideva od parapherna osobina", zasebno imanje udate sene, od gr. para i pherne miraz, prija) pl. prav. lina svojina, lino imanje supruge, koje ne spada u miraz i nad kojim je ona zadrala neogranieno pravo slobodnog raspolaganje . parafernalno imanje prav. v. parafernalije. parafiza (gr. paraphysis sporedan izdanak) bog. u plodonosnom telu izvesnih gljiva: sterilna vlakna koja stoje pored vlakana u kojima su spore; sporedno biljno vlakno, mladica, izdanak. parafimoza (gr. para, phimoo uveem, stegnem) med. otok i, usled toga, suavanje gornje koice mukog spolnog uda; panska kragna. parafin (fr. paraffine, lat. parum malo, affinis srodan; naziv dao nem. hemiar K. von Reichenbach) hem. meavina vrstih ugljovodonika, nalazi se kao sastojak petroleja, dobiva se naroito destilacijom nekih vrsta mrkog uglja, treseta i bituminoznih kriljaca (parafinski krilj-ci); upotrebljava se za izradu svea, votane hartije, votanog platna, voska za mazanje poda, za natapanje iica i za izolovanje kao dielektrikum. parafini (fr.) hem. naziv za ceo niz organ-skih hemijskih jedinjenja, zasienih ali-fatinih ugljovodonika, opte formule
SN2p+2-

parafinski kriljci pl. v. parafin. parafinsko ulje ulje koje sadri parafin. parafirati (fr. parapher) nainiti mesto punog potpisa svoj uobiajeni znak, skraeno se potpisati, staviti paraf. parafonija (gr. para, phone glas) med. poremeaj u glasu koji se sastoji u tome to se, pored pravog glasa, uje jo jedan sporedan glas. parafonist(a) (gr. para, phone glas) sape-va, horski peva; prvi peva, predvodnik u pevanju. parafonian (gr. para, phone) koji ima ruan, neskladan zvuk.

parafora

668

paremija

parafora (gr. para-phero, paraphoreo prinosim) kec. ludilo u malom stepenu, suludost, sumanutost. parafraza (gr. paraphrasis) ret. opisno iskazivanje neega u cilju bolje razumljivosti, prepriavanje; iskazivanje neke predstave ne jednom njenom reju, nego sa vie drugih rei koje jasno iznose njena najglavnije svojstva, npr. preselio se u venost mesto umr'o, dobro gleda i pukom i okom mesto dobro niani itd.; peri-fraza. parafrazirati (gr. paraphrazomai) opisati, opisivati, prepriava, objanjavati, razviti, razgranato neku misao; peri-frazirati. parafrast (gr. paraphrastes) opisiva, prepriavalac, onaj koji objanjava neki tekst opisno uproavajui ga prepria-vanjem. parafrastian (gr. paraphrazomai) opisan, koji objanjava, koji prepriava; peri-frastian. parafrenezija (gr. para, phren preaga, vetrila) med. v. parafrenitis. parafrenitis (gr. para, phren) med. zapaljenje preage (dijafragme) i besnilo kao posledica toga oboljenja. parafroneza (gr. paraphronesis) med. poremeenost, pomuenost uma, ludilo. parafronetian (gr. para-phroneo lud sam) pomuena uma, bezuman. parafrosins (gr. paraphrosyne) med. v. parafroneza. parahidroza (gr. para, hydor znoj) med. abnormalno izluicanje znoja. parahroza (gr. para, chrosis bojenje) med. menjanje boje, gubljenje boje; neistoa boje. parahroja (gr. para, chroia boja koe) med. menjanje boje lica usled bolesti. parahroma (gr. para, chroma boja) obmana vida kad oko vidi druge boje a ne one to stvarno postoje. parahromatopsija (gr. para, chroma, opsis vienje) med. slepilo za boje, nesposobnost pravilnog raspoznavanja boja. parahromoblepsija (gr. para, chroma boja, blepsis vienje) med. pogreno gledanje boja. parahronizam (gr. para, chronos vreme) pogreka u odreivanju vremena kad se desio neki dogaaj. parahronian (gr. para, chronos) pogreno odreen s obzirom na vreme, koji se ne slae sa raunanjem vremena, koji ne odgovara vremenu. paracenteza (gr. para-kenteo probodem pored, probodem sa strane) hir. ubadanje u duplju tela, naroito u trbuh ili grudi, radi vaenja tenosti koja je u njoj. paracentezirati (gr. para-kenteo probodem pored, probodem sa strane) ned. ubosti, ubadati; up. paracenteza. paracentrian (gr. para, lat. centrum sredite) koji lei nejednako oko sredita; koji se kree oko sredita.

paracijeza (gr. para, kyesis trudnoa, bremenitost) med. vanmaterina trudnoa. parait (fr. parachute) ada/ padobran, sprava u obliku velikog otvorenog kiobrana za sputanje iz aviona i balona; rud. mehanizam koji spreava da kabina (u oknu) padne, u sluaju da se prekine konopac dizalice. paraitizam (fr. parachute) teorija i praksa upotrebe i iskoriavani pado-brana; padobranski skok. paraitist(a) (fr. parachute) ada/ padobra-nac, onaj koji skae iz aviona ili balona pomou padobrana (paraita). parveni (fr. parvenir, parvenu) skorojevi, skoroveernjak, kupikrastavi, novajlija, neznatan ovek koji je najednom izbio na povrinu. parder (gr. pardos, lat. pardus) zool. v. panter. pardon (fr. pardon) oprotenje, oprotaj; oprotaj kazne, pomilovanje; molba za izvinjenje, za oprotaj; kao usklik: pardon! = izvinite, molim oprostite! pardonabl (fr. pardonnable) oprostljiv, koji se moe, kome se moe oprostiti. pardonirati (fr. pardonner) pratati, oprostiti; pomilovati od kazne, pokloniti ivot; izviniti; gledati kroz prste, trpeti koga ili to. parsgorikum (gr. paregorikos obodravan, koji odobrava, osokolan, koji sokoli, ubla-avan) med. lek koji ublaava i uminjuje bol. paregorian (gr. paregoros odobravan, osokolan, utean) koji ublaava, koji uminjuje bol. pareza (gr. paresis poputanje, slabljenje) med. nepotpune uzetost, poluuzetost, uze-tost za kretanja (a ne i za oseaje). parezija (gr. parresia) otvorenost, prostosrdanost, prostodunost, iskrenost; prolivenoga, bezobzirnost u govoru. parski (gr. paroikoi) pl. pridolice, doljaci (bez graanskih prava). parekija (gr. par-oikia) stanovanje u nekom mestu u svojstvu doljaka ili tuinca, bez graanskih prava. par ekselans (fr. par excellence) prkl. osobito, izvrsno, izvanredno, po prevashodstvu; up. kategzohen. parektoza (gr. par-ektemo isteem pored, proteem pri tom) med. prekomerno rai-renje. parelipsa (gr. par-elleisis izostavljanje) gram. isputanje jednog slova ili samoglasnika. parembola (gr. par-embole umetanje) gram. umetak, umetnuta reenica; up. parenteza. paremija (gr. paroimia poslovica) poslovica, izreka; paremija jurne (alat. paroemia juri) zakonsko pravilo koje je postalo poslovica.

paremiograf

669

pariziJanizam

paremiograf (gr. paroimia, graphos pisac) skuplja poslovica, pisac poslovica, izreka. paremiografija (gr. paroimia, graphia) skupljanje poslovica, pisanje poslovica (ili: izreka). paremiologija (gr. paroimia logi'a) poznavanje poslovica, objanjenje poslovica; zbirka poslovica. paremptoza (gr. paremptosis upadanje pored, dospevanje pored, pridolazak) med. prodiranje krvi u delove tela gde joj nije mesto, to izaziva razna zapaljenja. pareneza (gr. paramesis obodravanje, sokoljenje, opominjanje) opomena, preporuka, savet, podsticanje i bodrenje na vrlinu, govor kojim se bodri. parenetian (gr. parainetikos koji pripada obodravanju, sokoljenju, opominjanju, koji ume da obodrava) koji (ume da) savetuje (ili: opominje, preporuuje), pouan. parenije (gr. para, omos vino, par-oinia) pl. pesme uz vino, vinske pesme. parentalije (lat. parentalia) pl. sveano prinoenje rtava u ast umrlih roditelja i srodnika kod Rimljana, dae. parenteza (gr. parenthesis) umetanje, umetak; gram. umetnuta reenica, oznaena time to je stavljena u zagrade: ( ) ili [ ], ili izmeu crtica: ------- ; zagrada; fig. udaljenje od predmeta o kojem se govori; mat. znak da se sa veliinama koje se nalaze u zagrada-ma ima raunati kao sa celinom; in pa-rentezi (nlat. in parenthesi) u zagradi, u zagradama; ret. figura koja postaje upotrebom suvinih i za razumevanje nepotreb-nih rei, npr.: Privlai se od grma do grma, /i utee, vesela mu majka./Vi odnese dva banova sina (ua. parapleroma); v. pa-rentetian. narentela (lat. parentela) rodbina, srodstvo, rod, svi potomci zajednikog pradede, rodbinska loza (ili: linija). parenteral (gr. para, enteron creva, utroba, drob) ned. lek koji se ne unosi kroz eludac, nego putem injekcija, trljanja i dr. parenteralni (gr. para, enteron) med. koji se unosi u organizam putem vakcinacije, injekcija, trljanja i sl., a ne kroz eludac; supr. enteralni. parentetian (gr. parenthesis umetanje, umetak) umetnut, stavljen u zagrade, u zagradama; sporedan, uzgredan, udaljen od predmeta o kome je re (i zbog toga stavljen u zagrade); up. parenteza. parevtirzus (gr. para, en, thyrsos) ret. izraz lanog oduevljenja, preterivanje u izvetaenom zanosu, strasno preterivanje u govoru ili predavanju. parenhim (gr. parancheo ulijem pored, dolijem pored, par-enchyma uliv pored, do-liv pored) fiziol. biljno i ivotinjske elino tkivo bez netaknutog naroitog oblika, delom sa donekle ravnomerno ispruenim elijama (<upr. prozenhim);

med. bitni sastojak utrobe, meso od koga se sastoje lezde. parenhimatian (gr. par-enchyma) fiziol. koji se sastoji od parenhima. parenhimatozan (gr. par-enchyma, lat. rarenchymatosus) fiziol. koji se tie parenhima, sadran u parenhimu. parencefalis (gr. para, eg-kephalos mozak) znat. mali mozak. parencefalitis (gr. para, eg-kephalos) med. zapaljenje malog mozga. parerga (gr. par-ergon sporedno delo) pl. ovako su, prvobitno, nazivani oni Herku-lovi prdvizi koje mu Euristej nije bio naredio da ih izvri, koje je on, dakle, izvrio pored svojih 12 glavnih podviga; otuda: sporedna dela, sporedni radovi, sporedne stvari, sporedne figure, manji spisi. parergon (gr. par-ergon) v. parerga. parere (ital. ragege) trg. pismeno struno miljenje o nekom trgovakom sporu; med. lekarske miljenje koje se, po zvaninoj dunosti, izdaje o obdukciji lea i svemu to je pri tome naeno (parere medikum). parere medikum (nlat. ragege medicum) med. v. pod parere. pares (lat. par jednak, pares jednaki) pl. jednaki, podjednako jaki, dorasli jedan drugom; po poloaju ili staleu jednaki; otuda: judicijum parijum (lat. judicium parium) sud koji sudi lanovima jednog stalea, u kome optuenom sude samo njemu ravni. parestezija (gr. para, aisthesis oseaj) med. neobian, izopaen oseaj (npr. kao da mile mravi po telu), izazvan abnormal-nim unutarnjim nadraajima. par et impar (lat. par et impar) parno i neparno, liho i tako (hazardna igra). paretian (gr. paretos omlitaveo, oslabeo, malaksao) ed. nepotpuno uzet, poluuzet, oduzet za kretanja ( a ne i za oseaje); up. pareza. pareheza (gr. parechesis podraavanje tona ili glasa) podraavanje zvuka; stajanje rei koje slino zvue. parehetian (gr. parechetikos) koji podraava zvuk. pari (ital. pari, lat. par ravan jednak) trg. v. alpari; iznad pari iznad nominalne vrednosti; ispod pari ispod nominalne vrednosti. paria (lat. paria se. vota jednaki glasovi) pl. isti broj glasova, jednakost u glasovima (kod izbora). paride (nlat. paridae) zool. senice, ptice sline senicama. parizer (nem. Pariser-wurst) vrsta kobasica od teleeg i svinjskog mesa. pariziJanizam (fr. parisianisme) izraz i re iz pariskog nareja; pariski obiaj; pa-risizam.

parizjen

670

parkirati

parizjen (fr. parisienne), tip. vrsta sitnih tamparskih slova od 5 taaka; vrsta najfinijeg katuna. parija (ind. paharija) najsiromanija drutvena klasa u Indiji; vie drutvene klase smatrale ih neistima" (prvobitno pleme prastanovnika Indije koje su sanskrtska plemena pobedila i oterala u planine); fig. siromaan, odbaen, potlaen, prezren ovek. parijambus (gr. para, iambos) poet. v. imptthijus. parijacija (nlat. pariatio) izmirenje duga; plaanje u gotovom; prav. usvojenje tueg deteta sa uvoenjem u sva detalja prava. parijetalvi (nlat. parietalis) zidni; anat. te-meni; os parijentale (nlat. os parientale) temena kost, temenjaa. parik (gr. paroikos koji je pored kue) u srpskoj srednjovekovne j dravi: zemljoradnik podloan crkvi ili vlastelinu, kmet, merops. parimija (gr. paroimia) u pravoslavno] crkvi: pria, izabrana mesta iz starozavetnih i novozavetnih knjiga koja se odnose na dogaaj koji crkva toga dana slavi (itaju se na veernji). parir (fr. parure) ukras, nakit; kraenje, kienje, reenje. parirati (lat. ragage, fr. rageg) 1. odbiti, otkloniti, spreiti, zaustaviti, predu-prediti; ma. odbiti udarac sablje, izmai udarcu sablje. parirati (lat. ragege) 2. sluati, pokoravati se, povinovati se. parirati (nlat. pariare, fr. parier) 3. kladi-ti se, opkladiti se. Paris (gr. Pari) mit. sin trojanskog kralja Prijama i Hekabe, u sporu izmeu boginje Here, Atine i Afrodite oko toga koja je od njih najlepa, on dosudi nagradu za lepotu (Eridinu zlatnu jabuku) Afroditi; odveo je Jelenu, enu kralja Menelaja, i time izazvao trojanski rat, ubio Ahila, a njega je ubio Filoktet. parisizam (fr. Pari) v. parizijanizam. parisilaban (lat. par jednak, gr. syllabe slog) gram. sa istim brojem slogova, jedna-kosloan. paristmije (gr. paristhmia krajnici) med. krajnici i njihova oboljenja (zapaljenja). paristmitis (gr. paristhmia) med. oboljenje krajnika, angina. paritet (lat. paritas jednakost) jednakost, ravnopravnost (naroito pripadnika raznih veroispovesti pred sudom i u dravnoj upravi); fin. utvreni odnos izmeu vrednosti novca pojedinih drava; metalni paritet stalni odnos izmeu metalnih, tj. zlatnih i srebrnih, novanik jedinica pojedinih drava, po kome je, npr. nova-na jedinica teka jedan gram zlata ravna svim novanim jedinicama drugih drava koje imaju istu teinu.

paritetian (lat. paritas) zajedniki, ravnopravan, ravnomerno sastavljen iz raznih partija, npr. paritetina crkva = crkva na koju imaju jednako pravo pripadnici raznih veroispovesti; paritetkni iz-borni sud sud u kome su poslodavcu i radnici zastupljeni jednakim brojem lanova. parifikacija (nlat. parificatio) izjednaa-vanje, izjednaenje. paricida (lat. pater otac, caedere ubiti, parricida) prav. ubica roditelja, ubica oca, matere ili roaka; takoe: veleizdajnik. paricidijum (lat. parricidium) prav. ubistvo roditelja, ubistvo oca, matere ili roaka; veleizdaja. park (eng. park, fr. rage, nem. Park, ital. ragso, nlat. parcus, parricus) etalite, naroito: gradsko etalite, umica pretvorena u etalite, gradski vrt za-saen cveem i drveem; voj. povorka kola, municiono odeljenje; topovi, mesto gde stoji artiljerija (artiljerijski park); plov-ni park brodovi i tegljenice; automobilska park sva automobili nekog preduzea; tenkovski park svi tenkovi neke vojske ili vee vojne jedinice. Parke (lat. Ragsae) lit. mit. prvobitno: boginje poroaja Parka, Nona i Dekuma kod Rimljana (docnije izjednaene sa grkim Moirama, trima boginjama sudbine, suajama, koje, kao Zevsove sluavke, upravljaju ovejim ivotom i predu mu nit, i to: Kloto dri preslicu i poinje nit, Lahezis nastavlja i prede konac, a trea, Atropos, preseca). parkeziv hem. tvar slina gumi, sastavljena od pamuka za pravljenje baruta i ricinu-sova ulja, lako prima boju, slui za pravljenje tkanina, zamenjuje kauuk i materijal za izolovanje telegrafskih ica. parket (fr. parquet) 1. pod (ili: patos) sastavljen od naroito impregnisanih drvenih daica; 2. poz. prednji redovi sedita u pozorinoj dvorani; 3. u reformi-stikim crkvama: prostor u lai" u kome sede crkveni oci; 4. u franc. sudu: mesto u sudskoj dvorani izmeu sedita sudija i mesta za advokate; 5. u pariskoj berzi: odvojeno mesto za menjae i mesto sa koga posrednici objavljuju kurseve. parketar (fr. parqueteur) majstor koji pravi i nameta parket. parketirati (fr. parqueter) nametati (ili: namestiti, udarati) pod od parketa. parking (eng. parking) parkiralite (za automobile). parkirati (fr. parquer) praviti etalite, neko mesto pretvoriti u etalite (u park); po gradskim ulicama i trgovima poreati vozila (automobile, fijakere) na za to odreenim mestima; voj. smestiti, namestiti, postaviti park, navui, navesti; biti (ili: leati, stajati) u parku

parlamen(a)t

671

parol d'oner

(artiljerijskom, plovnom, automobilskom, tenkovskom i dr.). parlamen(a)t (nlat. parlare, govoriti, parlamentvim, fr. parlement, eng. parliament) danas u svim ustavnim dravama izborni najvii zakonodavni organ, narodno predstavnitvo; kod nas narodna skuptina, sabor, sobranje; u Francuskoj pre revolucije: najvii sud jedne pokrajine koji je imao udela i u najvioj vlasti. parlamentar (fr. parlementaire) voj. pokli-sar, izaslanik ovlaen za pregovaranje s neprijateljem (o uslovima primirje i dr.). parlamentarni (fr. parlamentaire) saglasan sa obiajima i redom parlameita; fig. pristojan, utiv; up. parlamentarni. parlamentarac (fr. parlementaire) skupti-nar, pristalica skuptine i reda u njoj uobiajenog, onaj koji se ume snai u skuptini i njenom radu. parlamentarizam (nlat. parlamentarismus) ustavni politiki sistem koji smatra da potrebama naroda ponajbolje odgovara parlamentarna vladavina '(parlamentarni reim); takoe: meanje parlamenta u prava vladara. parlamentarni (fr. parlamentaire) koji se tie narodne skuptine, koji pripada narodnoj skuptini, skuptinski; koji odgovara obiajima i propisima parlamenta; fig. koji potuje red, pristojan, utiv (npr. to nije parlamentarni izraz); parlamentarni reim vlada koja upravlja dravom u saglasnosti i uz potporu veine lanova parlamenta, dakle reim u kome je parlament stvarni nosilac celokupne dravne vlasti.
parlamentarni reim v. parlamentarni.

parlamentirati (fr. parlementer) voditi pregovore, biti u pregovorima, pregovara-ti; raspravljati. parlando (ital. parlando) muz. govorei, kao kad se govori, tj. vie govoriti nego pevati. parlante (ital. parlante) muz. v. parlando. parlatorij(um) (nlat. parlatorium) soba za razgovor, za prijem; soba za razgovor u manastirima. parlatorij(um) (nlat. parlatorium) soba za razgovor, za prijem; soba za razgovor u manastirima. parlograf (fr. parler, gr. grapho) aparat koji, poput fonografa, prima rei (diktat) i moe da ih ponovi kad god zatreba, tako da stenogram uopte nije potreban; diktafon. parmak (tur. parmak) prst; palac u toku; grubo otesana daska ili letva za ogradu. parmezan (fr. parmesan) fin i ukusan polumastan italijanski sir, koji se izrauje u Parmip oko Milana. Parnas (gr. Parnass, lat. Parnasus) kit. breg muza, breg u Fokidi koji je bio posveen Apolonu i muzama, na ijem su podnoju bili grad Delfi i izvor Kastalija; otu-

da: sedite pesnika, carstvo pesnike umetnosti; popeti se na Parnasposvetiti se pesnitvu; sin Parnasa sin muza, tj. pesnik. parnaside (gr. Parnasos) pl. v. muze. parnasovci (fr. parnassiens) pl. lanovi franc. pesnike kole koji su izdavali (1866, 1869. i 1876) antologiju Le Parnas-se contemporain", kojom su zajedniki izlazili pred itaoce. Mada su se razlikovali jedni od drugih u ciljevima, ipak ih je opajala tenja za jasnim i istim formama. parnes (hald.) stareina verske zajednice (optine) kod Jevreja. parodija (gr. parodia) poet. pesma kojoj je cilj da neku ozbiljnu pesmu napravi smenom time to, podraavajui njen spoljanji oblik i ton, pria druge stvari koje nemaju veze sa sadrinom one ozbiljne pesme; smeno ili podrugljivo podraavanje ozbiljnog dela; up. trave-stija. parodirati (gr. parodeo pevam pesmu sa smenim izmenama) pisati parodiju; izigravati, predstavljati nekoga ili neto u smenoj boji, rugati se podraavanjem. parodist(a) (gr. parodia) pisac parodija; ismeva. parodont (gr. para, odus gec. odontos zub) inat. sva tkiva oko zuba (desni, pokosnica, j amida, vilica i dr.). parodontide (gr. para, odus) med. boginje na desnima koje izazivaju jak bol. parodontitis (gr. para, odus) med. zapaljenje, upala desni. parodos (gr. par-odos) izlazak na pozornicu hora, i pesma koju on pritom peva (u starogrkoj tragediji); u starogrkom pozoritu: vrata s leve i s desne strane, koja su vodila u orkestar. paroksizam (gr. paroxysmos ogorenje, pootrenje) zaotrenost, pootrenost; ned. pojaavanje karakteristinih simptoma neke bolesti, koja se javlja u nastupima, do krajnjih granica (npr. kod neuralginih, epileptinih i dr. nastupa); fig. najvii stupanj bola, strasti, gneva, oajanja, uzbuenosti uopte. paroksizmalan (gr. paroxysmcs, nlat. raroxysmalis) koji se javlja u estokim napadima, napadni, nastupni. paroksitonon (gr. paroxytonon) u grkoj gramatici: re koja ima otar akcenat (akut) na pretposlednjem slogu, npr. lego, phaino. parola (fr. parole, ital. parola, lat. parabola, gr. parabole) prvobitno: pouna izreka; zatim: re, govor; krilatice, lozinka, geslo; obeanje, asna re; voj. ugovorena re koja slui za raspoznavanje, lozinka, odziv, doziv.
parol d'oner (fr. parole d' honneur) asna re.

paromeoz a

672

partenokarpi j a

paromeoza (gr. par-omoiosis upodobl>enje) retorska figura: izjednaavanje delova jedne besede koji dolaze jedan za drugim. paromologija (gr. paromologia) prividno priznanje, prividno poputanje, pritvorio slaganje. paronim (gr. para, oputa = bpota ime) gram. re koja je isto izvedena kao neka druga re, izvedena re, npr. govoriti, govor, govornik, dogovor, razgovor; re koja isto glasi, ali se razlikuje po poreklu, pravo-pisu i znaenju, npr.: grad grad, duga duga, mlade mlade, zelen zelen, sedeti sedeti, gore gore itd. paroniman (gr. para, oputa) koji je izveden od istog korena, srodan po korenu koji isto glasi, ali se razlikuje po poreklu, pravopisu i znaenju; jednakozvuan (o reima). paronimika (gr. para, oputa) gram. nauka o paronimima. paronihija (gr. para, opuh, gen. onyxos nokat) med. v. panaricjum. paronihoza (gr. para, opuh) med. rastenje nokata gde ne treba da rastu. paronomazija (gr. par-onomasia) jednakozvunost razliitih, po znaenju esto suprotnih rei, zdruivanje takvih rei u jednu retorsku figuru, npr. prevareni varalica; igra rei koja se osniva na slinosti njihovog zvuka; anominacija. paropsija (gr. para, opsis vienje) med. poremeaj u vienju usled oboljenja oiju. paropteza (gr. paroptesis peenje na povrini) med. preznojavanje u vruem pepelu ili pesku. paroptika (gr. para, optikos vidni, koji se tie vida) med. nauka o poremeajima u sposobnosti vienja. paroptian (gr. para, optiks) med. koji spada u paroptiku. paroraza (gr. parorasis pogreno vienje) med. pogreno vienje (ili: gledanje) obmana vida. par ordr (fr. par ordre) po naredbi, po zapovesti. paroreksija (gr. para, orexis tenja, prohtev) med. poremeaj u volji za jelom koji se sastoji u izopaenosti prohteve za jelom ili u bolesnoj jenosti. parorhidija (gr. para, orchis mudo) med. zaostalost muda u preponi, otok prepone. parosmija (gr. para, osme miris) med. poremeaj u moi mirisanja usled bolesti. parotie (gr. para, us, otos uho) aiat. velika una pljuvaka lezda, zaunica. parotitis (gr. para, us, otos) med. zaunjaci, zauke. paroftalmija (gr. para, ophthalmos oko) med. zapaljenje onih kapaka. paroh (nlat. parochus) svetenik koji je stareina jedne parohije. parohija (nlat. parochia, gr. par-oikia stanovanje kao tuinac na nekom mestu bez prava graanstva) tuina"; izraz kojim

su hri. optine same sebe kazivale smatrajui se tuincima u ovome svetu; oblast koja se nalazi pod upravom jednog svetenika, paroha, a ima bar jednu svoju crkvu (parohijska crkva). parohijalni (nlat. parochialis) v. parohij-ski. parohijani (nlat. parochiani) pl. verni koji pripadaju jednoj parohiji. parohijani (nlat. parochialis) koji pripada parohiji, koji se tie parohije; parohijska crkva glavna crkva jedne parohije; parohijski svetenik v. paroh. par preferans (fr. par preference) pre, radije, prvenstveno. par renome (fr. par renommee) po uvenju. pare (lat. pars gen, partis) deo, udeo. Parsi pl. potomci starih Persijanaca koji su ostali verni uenju Zaratustre (par-sizmu), oboavaoci vatre; Gebri. parsizam uenje Zaratustrino, kome su Parsi ostali verni. pareki mramor po vanredno] lepoti uveni beli mramor sa ostrva Parosa u Arhipe-lagu. pare litigans (lat. pars litigans) prav. zavaena strana, stranka koja je u sporu. pare pro toto (lat. pars pro toto deo za celinu) ret. figura u kojoj se upotrebljava deo mesto celine, npr. glave" mesto ljudi", oruje" mesto vojska" itd. partaa (fr. partage, lat. pars deo) deljenje, deoba, podela; deo, udeo, naslee; parta-ni traktat sporazum (ili: ugovor) o podeli, npr. zemlje, nasledstva i dr. partairati (fr. partager) deliti, podeliti; deliti to s kim, zajedniki posedovati to s kim, imati uea. partajian (fr, partie, nem. parteisch) stranaki, koji pripada nekoj stranci; pristrastan. parte (ital. parte) muz. uloga u operi; glavni glas. partenija (gr. partheneia) med. devianstvo, devianska nevinost. partenios (gr. parthenios devianski, devojaki) med. devianska bolest: bledoa i malokrvnost. partenogamija (gr. parthenos devica, devojka, gamos brak) biol. razvitak embriona (zametka) bez uea mukog jedra. partenogeveza (gr. parthenos, genesis postanak, postanje, raanje) biol. razvijanje jaja ili raanje ivih mladunaca bez prethodnog oploenja (poglavito kod ljuskara, krgonoaca, zatim kod kukaca, npr. li-snih oca, oca iarua i, donekle, kod pela); kod bilja ova osobina je utvrena samo kod nekih alga; teol. bezgrene zaee Isusa Hrista. partenogenetian (gr. parthenos, genesis) neoploen, koji je postao bez oploavanja. partenokarpija (gr. parthenos karpos plod) bog. obrazovanje i razvie ploda bez oploenja jajeta (semena), u kome je sluaju plod

Partenon

673

partimento

najee bez semena (kod nekih vrsta groa, narani, banaka, krastavaca, bundeva, patlidana, bostana, kruaka, smoka-va i dr.). Partenon (gr. Parthenon) hram u antiko-dorskom stilu devianske boginje Atine Partenos na Akropol>u u Atini, sazidan u doba Periklovo (435. god. pre n. e.) i ukraen plastinim delima Fidijasa i njegovih uenika; u sred. veku pretvoren u hri. crkvu, za vreme Turaka u moeju; poruen 1687. god. partenofilija (gr. parthenos, philia ljubav, prijateljstvo) duhovna ljubav ena prema devojkama, bez ikakve seksualne podloge. parter (fr. par terre, parterre) najdonji sprat kue, prizemlje (Francuzi ovo nazivaju rezde-chaussee); cvena, travna gradine, vrtna leja; poz. zadnji deo gledalita koji se nalazi u dvorani (za razliku od balkona i galerija); svi gledaoci koji sede u tome delu; sp. u rvanju: poloaj kada se rva nalazi na zemlji, ali jo nije pobeen; vrsta damasta sa utkanim cvetovima. partes (lat. pars deo, partes) pl. delovi, npr. nekog modela itd. partecetl (fr. partir otii, umreti, nem. Zettel listi, cedulja) posmrtna lista. parti blan (fr. partie blanche) u bilijaru: obina igra u kojoj uestvuju samo dva igraa sa dve lopte (otuda uzvik parti!" znai to i dobivene igra"). partizan (fr. partisan pristalica) 1. ime kojim su Napoleonovi zavojevai, 1812. god., nazivali grupe ruskih seljaka i rodoljuba koje su se samostalno organizovale i, orujem otetim od neprijatelja, napada-le i uznemiravalo pozadinu francuske vojske; 2. borac, uesnik u narodnooslo-bodilakom ratu Jugoslavije. Od pojedi-nanog partizanskog odreda, koji su od 1941. godine poveli nemilosrdan rat protiv svih okupatora i domaih izdajica, stvorena je Narodnooslobodilaka vojska, koja oslobaa Jugoslaviju i obezbeuje pobedu nove, narodne vlasti; 3. pristalica neke stranke ili linosti. partizana (nem. Partisane, fr. pertuisane) vrsta koplja sa irokim iljkom na dva reza (nazvana, verovatno, po tome to je to oruje nekada davano partijskim pristalicama). partija (fr. partie, eng. party, ital. partita, nem. Partei, lat. partiri podeliti) 1. stranka, grupa ljudi istog miljenja, naroito u politikom smislu, koji se udruuju da bi mogli da predstavljaju to jai front prema onima to ne misle kao oni; 2. stranka, protivna strana, protivnika strana, vie lica ili jedno, lice u pravnom sporu sa drugima, parniar; 3. deo, npr. jedne slike i dr.; 4. izvestan broj ili izvesna koliina, npr. neke robe; 5. drutvo; 6. zabava, jedno putovanje ili etnja radi zabave; 7. jedna cela igra (npr. bili43 Leksikon

jara, aha, sansa i dr.); 8. enidba, udaja (dobra ili slaba partija); 9. kuz. note ispisane, iz kompozicije, za jedan glas; 10. stav u raunu, raun; drati nekome partiju biti pristalica, drati uz nekoga. partijac (fr. partie stranka) lan partije (stranke), naroito politike. partijski (fr. partie) koji se tie partije, koji pripada nekoj partiji. partikula (lat. particula) deli, komadi, parence; gran. reca, nepromenljive re (prilog, predlog, veznik). partikularan (lat. particularis delimian) koji se tie samo jednog dela, delimian, odvojen, zaseban; naroit, osobit; opiran, taan; partikularna akceptacija trg. samo delimino primanje na sebe obaveza po jednoj menici; partikularna istorija istorija pojedinih drava; partikularno pravo obiajno pravo jedne pokrajine, pravo jedne od nemakih saveznih drava da ima svoje zasebno zakonodavstvo zasnovano na obiajima i posebnim prilikama zemlje; partikularan sud log. delimian sud: neki S jesu (ili nisu) R. partikularizam (lat. particularis delimian) sklonost odvajanju, uvanju pojedi-nanih interesa; 1. miljenje Jevreja po kome su oni izabrani narod Gospodnji", tj. da bog daje prvenstvo njima nad svima ostalim narodima i da e samo oni imati udela u venom blaenstvu; 2. uenje o nekoj naroitoj milosti, naime da je Hristos umr'o samo nekih radi, i da e samo neki doi u carstvo nebesko; 3. u politici: shvatanje da povlastice ili samostalnost jednog dela ne treba podreivati niti rtvovati interesu neke vee celine; tenja za to veom samostalnou drava sastavnica u nekoj saveznoj dravi. partikularizacija (fr. particularisation) potanko izlaganje, opirno prikazivanje; posebno izdvajanje, upojedinjenje, upoje-dinjavanje. partikularizirati (fr. particulariser) izdvojiti, izdvaja, odvojiti, odvajati; potanko iznositi, opirno izlagati, u pojedinostima prikazivati. partikularist(a) (lat. particularis) pristalica (ili: pobornik) partikularizma. partikulariteti (nlat. particularitas) pl. pojedinosti, podrobnosti, posebnosti, pojedinanosti, poblie vesti, okolnosti i sl. partikulacija (nlat. particulatio) razdelji-vanje, rastavljanje, rasparavanje. partimenti (ital. partiment) pl. ouz. komadi za vebanje u izvoenju oznaenih kolora-tura. partimento (ital. partimento) kuz. oznaeni bas; pratnja po pravilima general-basa.

parti mort

674
giji: ponovni dolazak Hristov o stranom sudu. parfe (fr. parfait) ku. krem s leda. parfim (fr. parfum, lat. per, fumus dim) miris, mirisava vodica. parfimer (fr. parfumeur) prodavac mirisa; fabrikant mirisa. parfimerija (fr. parfumerie) prodavnica (ili: trgovina) mirisa; fabrika mirisa, radionica mirisa. parfimerijska roba roba koja se prodaje u parfimeriji: mirisave vodice, mirisavi sapuni, puder i sl. parfimirati (fr. parfumer) namirisati; okaditi, nakaditi. parfimisati (fr. parfumer) v. parfimirati. par fore (fr. par force) silom, nasilno, usiljeno; parfors lov hajka; parfors pas hajkaki pas. par-forfe (fr. par forfait) sp. kazna za nedolazak na zakazanu utakmicu ili zbog prekida utakmice (po kojoj se protivnikoj strani priznaje i bez borbe, pobeda sa rezultatom 3:0 u fudbalu, 6:0 u hazeni). parhet (nlat. barracanus, nem. Barchent) s jedne strane gruba pamuno-lanena tkani-na (za zimsku odeu, naroito za zimsko rublje). parcela (nlat. parcella) komadi, deli celine, npr. zemlje, gradilita. parcelacija (nlat. parcellatio) raspara-vanje, deljenje na parad, naroito zemljita; parcelisanje. parcelirati (nlat. parcellare) deliti na komadie, rasparava; vee zemljite podeliti na pravilne parcele. parcelisanje (nlat. parcellare) v. parcelacija. parcelisati (nlat. parcellare) v. parcelirati. parcijalan (nlat. partialis) l. delimian; parcijalni topovi fiz., muz. prosti tonovi koji zvue zajedno sa osnovnim tonom i ine boju tona; gornji parcijalni tonovi
ONI KOJI Su VII OD OSNOVNOG TONa; astr.

parti mort (fr. partie morte) voj. pasivan zaklon, mesto koje nije izloeno neprijateljskoj vatri, mrtvi ugao. partipri (fr. partipris) unapred utvreno miljenje i gledite, unapred doneseno reenje. partitiv (nlat. partitivum) gram. deona re, npr.: as as, sad sad. partitivan (nlat. partitivus) deoni, koji deli, koji izraava delimian pojam, kome je cilj deljenje. partito (ital. partito) iuz. podeljen na glasove. partitura (nlat. partitura) muz. pregledno napisane note za sve glasove jednog vieglasnog muzikog komada. particija (lat. partitio) deljenje, deoba, podela; log. deljenje jednog pojma prema njegovoj sadrini, npr. drvo = koren + stablo + kruna. particip (lat. participium) gram. glagolski pridev; particip preterita aktivnog glagolski pridev proli; particip preterita pasivnog glagolski pridev trpni. participant (lat. participans) uesnik, udeo-niar. participacija (lat. participatio) l. uee, sudelovanje; 2. u novijoj ekonomsko-politikoj praksi, uvoenje radnika u poslove odluivanja i upravljanja privatnim i dravnim preduzeima; 3. deo sume kojim korisnik kredita uestvuje u ukupno j sumi njemu odobrenog kredita. participirati (lat. participare) imati u emu uea ili udela, dobiti deo, uestvovati u delu. participni (lat. participium) gram. koji se tie participa ili pripada participu, npr. nastavak. partner (engl. partner, fr. partenaire) uesnik, drug u plesu, u igri karata itd. partnerip (eng. partnership) vrsta orta-tva izmeu radnika i poslodavaca, udeo-nitvo radnika u dobiti jedne fabrike. partu-bileta (fr. partout-billet) karta koja vai kao ulaznica za sve predstave jednog pozorita. partu-karta (fr. partout-carte) v. partu-bileta. parturicija (nlat. parturitio) poroaj, raanje; zool. koenje. partus (lat. ragege, partus) raanje, roenje; vreme raanja; novoroene. paravska strela fig. napad iz potaje, neoekivan (zato to su Parani, po Herodotu, beei odapinjali strele na neprijatelje koji su ih gonili). parulis (gr. para, ulon desni) med. zapaljenje eljusne pokosnice usled gnojnog zapaljenja koice zubnog korena. parurija (gr. para, uron mokraa) med. nepravilnost kod mokrenja usled oboljenja. parusija (gr. parusfa) prisustvo, prisutnost; fil. prisustvo ideja u njihovim pojavama (po Platon}?); u hrianskoj teolo-

parcijalno pomraenje pri kojem je samo deo svetlog nebeskog tela pokriven ili pomraen (supr. totalno pomraenje); 2. pristrastan. parcijalist(a) (lat. pars deo) onaj koji dri nekom stranu, pristrastan ovek. parcijalitet (lat. pars deo, fr. partialite) stranarstvo, pristrasnost. pare (pere. pare) deo neeg, komad, komadi. pas (lat. passus, ital. passo, fr. pas, nem. RaV) putna isprava koju izdaju vlasti za slobodno putovanje, paso; tesnac; korak, osobito u igri, plesu; nepravilan hod konja, koji se sastoji u tome to konj, poput kamile, obe noge jedne strane die istovremeno, tj. u isto vreme obe desne pa obe leve, ravan, trupkalica; u kartanju: izjava da igra ne seli dalje uestvova-

PAS

675

pasija

ti u tom krugu igre; ma. skok, ispad prema protivniku; sp. dodavanje, dobaaj lopte suigrau. PAS (skr. paraaminosalicilna kiselina), beli kristalni prah bez mirisa, kiselog ukusa, teko se topi u vodi; spreava razvoj tuberkuloznih bacila, te se primenjuje u leenju tuberkuloze. pasabl (fr. passable) prilian, poprilian, podnoljiv, osrednji. pasavan (fr. passavant) propusnica; carin-ska propusnica; kor. most za prelazak iz prednjeg dela broda u zadnji. pasada (fr. passade) prolazak, kratko bavljenje u jednom mestu pri putovanju, obda-nica; kratak prohtev, prolazna l>ubav; ma. pokret u pravcu napred; jah. jahanje tamo-amo stalno na istoj, jednako dugoj liniji. pasa (fr. passage) prolazak, prelazak, prelaenje; prelaz, prolaz; naroito: pokriven prolaz, pokrivena ulica, galerija; kretanje gore-dole, jahanje i vonja na istom mestu; stav ili mesto u knjizi ili muzikom komadu, pasus; uz. melodian niz tonova; jah. odmeren i propisan hod konja; tzv. panski korak" (izvedeno od ital. passeggio etnja) tj. koraanje po taktu. pasaer (fr. passageur) putnik, prolaznik; naroito: onaj koji je prispeo potan-skim kolima, vozom, parobrodom itd. pasa-instrument (fr. passage, lat. instrumentum) astr. vrsta dogleda koji slui za posmatranje prolaska (pasaa) zvezda kroz meridijan. pasakalja (ital. passacaglia) kuz. kompozicija umerenog tempa, u trodelnom taktu; razvila se krajem HUP v. iz istoimenog starin-skog plesa; poreklom verovatno iz pa-nije. pasan zool. vrsta divlje koze (antilope) u persijskim planinama. pasant (fr. passant) putnik u prolasku, prolaznik; pasanti pl. gajtani kroz koje se provlae oficirske epolete. pasaport (fr. passeport) putna isprana za slobodno putovanje, paso. pasarile (fr. passarilles, i. uva pasa) pl. suvo groe u paniji i Francuskoj. pasati (fr. passer, ital. passare) l. proi, minuti, npr. vreme je pasalo (u Hrvatskoj i severnoj Dalmaciji). pasati (ital. passare) 2. pl. stalni prizemni vetrovi koji duvaju na svima morima, od 30 severne i june geografske irine prema ekvatoru i imaju na severnoj polu-lopti severoistoni, a na junoj jugoi-stoni pravac; njihovu pojavu izaziva stalno postojanje visokog pritiska na geo-grafskim irinama oko 30. pasato (ital. passare, passato) trg. proli, minuli mesec, npr. 6 passato = 6. prolog meseca.
43*

pasend (nem. passen, passend) zgodan, podesan, pogodak; prikladan, shodan. pasibilan (nlat. passibilis) osetljiv, sposoban za osete, prijemljiv za radosti i alosti. pasiv (lat. pati trpeti, patiti, passivum) gram. trpio stanje (kod glagola); supr. aktiv. pasiva (lat. passiva) trg. dugovi koji imaju da se plate, teret, obaveze, skup svih dugo-vanja nekog preduzea; supr. aktiva, pasivan (lat. pati trpeti, patiti, passivus) koji trpi, koji samo prima utiske a ne odgovara na njih, koji samo posmatra a ne uestvuje lino, koji ne radi, nedelatan, nedejstven; duan; gram. trpni; pasivan dug v. pasiva; pasivna legitimacija prav. op-tuljivost; pasivna trgovina ona koja radi podmirivanja potreba jednog naroda mora da u vozi iz inostranstva; pasivna rezistencija borba protiv nadmonog neprijatelja bez upotrebe sile i formalno g krenja postojeih zakona, koja se obino sprovodi sistematskim uzdravanjem od saradnje u svim javnim poslovima; pasivno birako pravo pravo biti biran za narodnog poslanika. pasivizam (lat. passivus) stanje nerada, nedelatnosti, neprotivljenja, neotpornosti; fil. shvatanje da ivot pojedinca, naroda i celog oveanstva ne zavisi od volje pojedinaca i grupa, poto ga smatra proizvodom neke vie sile, prirodnih zakona i dr.; supr. aktivizam. pasivirati (lat. pati, passus) prevesti u stanje trpljenja, nedelatnost posmatranja, uiniti neradnim, umrtviti; supr. aktivi-rati. pasivist(a) (lat. pati, passus) pristalica pasivizma. pasivitet (nlat. passivitas) ponaanje ili stanje nerada, nedelatnost, nedejstvenost, nerad, neprotivljenje; hea. pasivitet gvoa stanje gvoa kad ga zagnjurimo u ali-trenu kiselinu pa se pokrije slojem oksi-da i posle toga postaje nepristupano uticaju kiseline. pasivna rezistencija v. pod pasivan. pasivnost (lat. pati, passus) v. pasivitet. pasigrafija (gr. pas sav, graphfa pisanje, pismo) pismo za sve", vetina iskazi-vanja misli izvesnim svim narodima razumljivim znacima ili pismenima. pasigrafika (gr. pas, graphikos pismen) v. pasigrafija. pasigrafski (gr. pas, grapho piem) pismenima ili znacima svima razumljivim. pasija (lat. pati trpeti, patiti, passio patnja) 1. patnja, muenje, trpljenje, telesni bol; naroito: muke i stradanja Hri-stova, i vreme posveeno uspomeni na ta stradanja; dramsko ili muzike prikazi-vanje tih stradanja; up. oratorijum. pasija (lat. passio, fr. passion, ital. passione) 2. strast, ljubavna strast; esti-na, ar, toplina; vatrena elja, velika

pasi]ane

676

pasterizacija

sklonost emu, neodoljiva za to; uzbuenje, uzbuenom1, uzrujanost. pasijans (fr. patience) v. pasjans. pasilalija (gr. pas sav, lalia brbljanje) opti jezik, svetski jezik, koji bi sjedinja-vao u sebi ono to je najbolje u svim jezicima. pasilingva (gr. pas, lat. lingua jezik) v. pasilalija. pasilogija (gr. pas, logos re) v. pasilalija. pasim (lat. passim) pril. ovde-onde, na sve strane, ratrkano; bez razlike. Pasional 'nlat. Passionale) zbirka hrianskih srednjovekovnih legendi koje opisuju, poglavito, muke i stradanja Hri-stova (lat. passio stradanje), zatim i prie o Bogorodici, apostolima i svetiteljima--muenicima. pasionato (ital. passionato) muz. strasno, sa uzbuenjem; kon pasione. pasioniran (fr. passione) strastan, oduevljen, jako zagrejan za to, strasno zauzet im (npr. pasioniran lovac, italac romana, sportist itd.). pasiovirati se (fr. se passionner) oduevi-ti se, zanositi se ime. pasions-pile (lat. passio, nem. Passions-spiele) pl. pobone igre u kojima se dramatski prikazuju muke i stradanja Hri-stova (najpoznatije su one to se svake godine odravaju u Oberamergau i Erlu). pasirat (lat. psssus korak, ital. passare, fr. passer) proi, prolaziti, proputova-ti; protei, proticati; preleteti, provesti se, projedriti, projahati; dogoditi se, dogaati se, desiti se, deavati se, zbiti se, zbivati se; dobro stajati (npr. odelo), biti za to zgodan ili podesan, pasovati, npr. taj klju ne pasira (ne pasuje) za bravu kuv. procediti, cediti kroz sito, tako da mekani deo proe a tvrdi delovi (ljuske, seme) ostanu, npr. pasirati para-dajs, ipkove, ljive i dr.; sp. dodati loptu jednom od svojih drugova (u fudbalu). pasitelegrafija (gr. pas sav, tele na daljinu, daleko, graphia pisanje) telegrafija iji bi znaci imali da budu razumljivi svima narodima. pasiflora (nlat. passiflora) al. bog. porodica junoamerikih ukrasnih biljaka, ima ih oko 300 vrsta, od kojih se mnoge taje kao sobne biljke; tu spada i tzv. Hristovo cvee". pasifrazija (gr. pas, phrazo govorim, phra-sis govorenje) v. pasilalija. pasjans (lat. patientia strpljenje, fr. patience) igra karata sa mnogo varijacija za jednu osobu (sastoji se u tome da se karte dvostrukog ili samo jednog pila karata slau po izvesnom redu, jedne pored drugih ili jedne na druge, sa ciljem da se sve karte pokriju). paskvila (ital. pasquillo) podrugljiv spis na raun nekoga, javna uvreda ili kleveta

putem spisa, slika i sl. iji je pisac nepoznat. paskvilant (ital. pasquillo) pisac paskvile. paskvilantski (ital. pasquillo) u obliku paskvile, tj. uvredljiv, klevetniki (a nepotpisan). paskvilirati (ital. pasquillo) pisati (ili: sastavljati) paskvile. pasma (gr. pasma, passo posipam) ned. lek koji se posipa po obolelom mestu. pasmanterija (fr. passementerie) radnja, trgovina gajtanima (iritima); fabrika gajtana (irita); gajtanska, iritska roba. pasovati (nem. passen, ital. passare) v. pasirati. pasometar (lat. passus korak, gr. metron merile, mera) instrumenat za brojenje koraka. paso (nem. RaV, fr. passeport) v. pasaport. pasparol (fr. passe-parole) voj. usmena zapovest koja se izda na elu pa ide, od usta, do usta, do kraja jedinice. paspartu (fr. passe-partout) l. glavni klju, klju koji otvara vie brava; 2. besplatna, stalna karta za sve predstave jednog pozorita; 3. okvir (ram) od bakra ili kartona u koji se mogu stavljati figure i slike razne veliine; 3. tip. tapi koji slui kao ukras nekog slova. paspel (vr. passepoil) porub, ispust na haljinama; v. paspoal. paspelirati (fr. passepoil) opiti uzanim trakama (gajtanima), porubiti, praviti ispuste. paspoal (fr. passepoil) porub, ispust na haljini; areni gajtan na akirama (kod uniformi i livreja). paspoalirati (fr. passepoil) v. paspelirati. pasim (lat. passim) razasuto, ratrkano; na vie mesta u nekom delu (knjizi). lasta (gr. paste jemena kaa, nlat. p., ital. pasta, fr. pate) l. biljni ekstrakt zgusnut u itku masu; testo, preraevina od testa; 2. otisak starog bruenog kamenja u smesi od peatnog voska, sumpora, gipsa ili stakla; 3. meso, sardine itd. isitnjeno u kaastu masu koja se mae na hleb. pastel (ital. pastello) pisaljka u boji; slika izraena takvom pisaljkom, slika izraena suvom bojom; an pastel (fr. en pastel) u pastelu", tj. pisaljkom u boji, suvom bojom (slikati). pastelirati (fr. pasteler) raditi pisaljkom u boji, slikati suvom bojom. pastelist(a) (fr. pastelliste) slikar koji radi pisaljkom u boji, tj. pastelom. pasterizacija (fr. pasteurisation) Hem. ubijanje toplotom u tenostima vinu, pivu, mleku i dr. gljivica i klica koje izazivaju vrenje, da bi se due vremena ouvale u ispravnom stanju i bile bezopasne po zdravlje; naziv po francuskom nauniku Luju Pasteru (1822 1895).

pasterizirati

677

patentizirati

pasterizirati (fr. pasteuriser) Hem. zagre-vanjem tenosti (mleka, vina, piva i dr.) do 55 i 60 ubijati u njima gljivice i klice koje izazivaju vrenje, i na taj nain uiniti ih odrl>ivijim; v. pasteriza-cija. pasterizovati (fr. pasteriser) v. pasterizipastila (lat. pastillus loptica) loptica od brana, nonog soka, eera itd.; koluta-sta mirisava bombona; med. vrst kolai, u obliku loptice ili kolutia, od eera, okolade, gume ili traganta, u koji je umean praak neke lekovite tvari, sup-stancije (ta bleta); loptica ili sveica za kaenje. pastinaka (lat. pastinaca) vot. pastrnjak. pastio (ital. pasticcio) v. pasti. pasti (fr. pastiche) pageta, smea, pomeano jelo; slik. podraavanje manira nekog uvenog slikara; muz. operska muzika sastavljena od kompozicija raznih kompozitora (kvodlibet); obmana, prevara, izda-vanje za neto to nije. pastozan (ital. pastoso) testav, gnjecav, mek kao testo, u obliku paste. pastor (lat. pascere pasti, pastor pastir, obanin) protestantski, evaneliki svetenik. pastorala (lat. pastorale) loet. pastirska pesma; poz. komad sa pevanjem iz seoskog ivota, pastirska igra; muz. komad pastirskog, idnog karaktera. pastorale (lat. pastorale) biskupski tap. pastoralije (lat. pastoralia) pl. svepggeniki poslovi i svetenike dunosti. pastoralna pisma pl. pastirska pisma apostola Pavla (Novi zavet) Titu i Timoteju, koja sadre uputstva o upravljanju crkve-nom optinom. Pastoralna simfonija muz. Betovenova esta simfonija (F-Dur), koja velia poeziju seoskog, pastirskog ivota. pastoralna teologija nauka o vrenju svetenikih dunosti. pastoralni (lat. pastoralis pastirski, obanski, seoski) koji se tie svetenika i njegove dunosti, sveteniki, propoved-niki. pastoralni prsten prsten koji dobivaju biskupi i opati (kao simbol njihovog duhovnog venanja sa crkvom) prilikom po-sveenja u in. pastorat (nlat. pastoratum) parohija, parohijalno zvanje, poloaj i stan protestant-skog pastora. pastorela (tl. pastorela, fr. pastourelle) pastirska pesma aljive sadrine i vesele melodije. pastrma (tur. pastirma, basdirmak pritisnuti) usoljeno i osueno meso. pasulat (nlat. passulatum) med. zgusnuto sok od groa, groani med. pasus (lat. passus) korak; stara mera za duinu: dvostruki korak =5 stopa; mesto

u knjizi ili spisu, mali odeljak; sluaj in hok pasu (lat. in hoc passu) u ovom sluaju, za ovaj sluaj. Pasha (hebr. pesach, pasach) glavni jevrejski praznik, proslavljanje uspomene na izlazak Jevreja iz Egipta i dogaaj kada je aneo smrti, ubijajui po kuama prven-ad misirsku, potedeo samo jevrejske domove ( Moje. 12, 23, 27); slavi se 14. pisana, tj. prvog prolenog punog meseca. pat (ital. patto, fr. echec pat) u ahu: stanje kada kralj" treba da se mie a ne moe, poto su ova polja oko njega ili zauzeta ili u ahu; ah-pat. patavinitst (lat. Patavium, patavinitas) na-reje kojim govore stanovnici italijanskog grada Padove; naroito: nain pisanja rim. istoriara Livija, roenog u Padovi, koji je odstupao od uobiajenog naina pisanja ostalih rimskih pisaca. patagij(um) (nlat. patagium) zool. koica za letenje, letna koica. patareni (ital. patareni) pl. 1. podrugljivo ime kojim su nazivali protivnike braka katolikih svetenika (celibata), u vreme pape Gregora UP, u Milanu, nazvani po jednom zlo glasnom kvartu Milana; 2. pristalice bogumilske jeresi; v. bogumili. patati (ital. p. patati) pl. bog. krompiri; batati. pate (fr. pate) l. pateta. pate (fr. pate, pates) 2. pl. srebrne ipke koje neigosane krijumarenjem izvoze iz panskih poseda u Americi. patela (lat. patella) anat. trouglasta kost na kolenu, aica; zool. zdelasti pune, ini-jasti pu. pateliforman (nlat. patelliformis) koji ima oblik tanjira, tanjirast. patema (gr. pathema patnja, jad) patnja, nesrea, naroito duevna patnja; strast. patematologija (gr. pathema, logia nauka) nauka o strastima. patent (lat. patere biti otvoren, patens) javno pismo, otvoreno pismo; obnarodova-na naredba vlasti (lat. litterae patentes); povelja o postavljenju na neki slubeni-ki poloaj; zatitno pismo kojim se nekome zakonski obezbeuje pravo prven-stvenog ili iskljuivog izraivanja neke robe; naroito: akt kojim se tvorcu nekog korisnog pronalaska daje iskljuivo pravo iskoriavanja toga pronalaska za izvestan niz godina; majstorsko pismo; porez na radnju; priznanice o plaenom porezu na radnju. patentan (lat. patens) u studentskom jeziku: ist, pristojan, po modi, pomodan. patente nega (ital. patente netta) uverenje koje se daje putnicima da su sa polaznog mesta krenuli zdravi (naroito bez ikakve zarazne bolesti, ili za robu da je sa polaznog mesta upuena ispravna. patentizirati (fr. patenter) v. patentirati.

patentirati

678

patoloki

patentirati (fr. patenter) dati ili dobiti prvenstvo ili iskljuivo pravo iskori-avanja ega, naroito nekog pronalaska, zatititi patentom; fig. ponaati se kao da ima iskljuivo pravo na neto, npr.: Taj misli da je patentirao mudrost. pateit-licencija (lat. patens, licentia) dozvola za izraivanje i iskoriavani nekog natenta. pater (lat. pater, gr. pater otac) crkveni otac, crkveni uitelj (u prvim vekovima hrianstva); kaluer, lan katolikog kaluerskog reda. pater adoptivus (lat. pater adoptivus) prav. otac usvojitelj, pooim. paternalizam (lat. pater otac) shvatanje po kome se pojedine drutvene grupe, pa i cele nacije i rase, tretiraju kao maloletne, tj. nesposobno da se same razvijaju, ve im je potrebna oinska briga" i pomo nekoga ko je od njih razvijeniji. paternitet (lat. paternitas) oinstvo, pravni poloaj oca prema detetu. paternoster (lat. pater noster) 1. oena; svaka vea loptica u brojanicama, kod koje treba oitati oena; 2. dizalica sa kotaricama ili kabinama postavljenim u jednakim razmacima, elevator. pater patrije (lat. pater patriae) otac otadbine, poasna titula zaslunih ljudi, a docnije i rimskih careva. pater familijas (lat. pater familias) domain, otac porodice (pod ijom su vlau, po rimskom pravu, bili deca i robovi). patetizam (gr. pathos uvstvo, oseanje, fr. pathetisme) vetina razbuivanja strasti, vetina uzbuivanja; lani patos. patetika v. patos. patetikamente (ital. pateticamente) kuz. v. patetiko. patetiko (ital. patetico) kuz. sveano, dostojanstveno, uzvieno. patetian (gr. pathetikos) strastan, osea-jan; dirljiv; ganutljiv, uzbudljiv, potre-san; koji izaziva uzviena oseanja, uzvien; snaan i dostojanstven, svean; koji izraava patos. patibilan (lat. pati trpeti, patiti, patibilis) koji se moe trpeti, podnoljiv, snoljiv; osetljiv, sposoban da osea. patik (gr. pathikos lat. pathicus) ovek koji se dade navesti na protivprirodan blud; up. kined. patika (gr. pathike) protivprirodan blud, spolni nagon prema deacima. patina (lat. patina) zdela, inija; lepa zelena ili mrka navlake (ra) na antikim bakrenim ili tuanim novcima, kipovima i dr. umetnikim delima, koja se, hemij-skim sredstvima moe i podraavati. patine (fr. paten, ital. pattino) pl. klizalj-ke, tociljae; litue. pativet (fr. petinette) v. trotinet.

patinirati (lat. patina) bakru ili tuu vetakim putem dati mrku ili zelenu boju, kakvu imaju antika umetnika dela; up. patina. patira (p. patira) zool. bizamsko prase. patirati (fr. patter) povlaiti notne linije notnim lenjirom (rastrolom). patirisa (gr. pater otac) u pravoslavnoj crkvi: taka, palica, patarica, skiptar koji arhijerej dobiva, odmah posle po-sveenja za episkopa, na liturgiji; kao znak duhovne vlasti, ona treba da opominje arhijereja da oinski (pater=oTau) upravlja poverenim mu stadom. patipanj (ital. pan di Spagno panski hleb) kup. peeno testo od brana, jaja i eera. patlidan (pere. badingan, tur. pathcan) paradajz, rajica, Solanum lycopersicum. patoa (fr. patois, lat. pagus selo) seljaki govor, pokvaren govor, pokrajinsko nareje. patogeneza (gr. pathos bolest, genesis postanak) med. v. patogenija. patogeni (gr. pathos bolest, gen- koren od gi'gnesthai roditi se, nastati, postati) za-razan, koji izaziva bolesti; patogeni mikroorganizmi siuni gotovani koji u ivotinjskom i ovejem telu izazivaju zarazna oboljenja. patogenija (gr. pathos genesis postanak, postanje) med. nauka o postanku bolesti. patogenian (gr. pathos, genikos koji se tie raanja, stvaranja) v. patogeni. patognomika (gr. pathos bolest, gnome saznanje, uvianje) med. nauka o znacima (simptomima) bolesti i o njihovom pravilnom procenjivanju. patognomian (gr. pathos, gnome) koji odreuje (ili: utvruje) bolesti; koji je karakteristian za neku bolest. patognostian (gr. pathos, gnostikos saznavan, koji je vian saznavanju, uvianju) v. patognomian. patografija (gr. pathos, graphfa opis) 1. med. opisivanje raznih oblika oboljenja; 2. opis bolesti, istorija neke bolesti; 3. prouavanje uticaja neke bolesti na izvesnu radnu sposobnost bolesnika, npr. al-koholizma, tuberkuloze i dr. patolog (gr. pathos, logos razum, uvianje) poznavalac znakova i uzroka bolesti. patologija (gr. pathos, logia nauka) poznavanje bolesti, nauka o bolestima i raznim oblicima u kojima se one javljaju; deli se na: fizioloku patologiju, koja prouava podobnosti za bolesti, etiologiju, koja ispituje uzroke bolesti, patogenezu ili patogeniju, koja istrauje postanak bolesti, i semiotiku, nauku o znacima bolesti. patoloki (gr. pathos, logos) koji spada u nauku o bolestima, koji se tie nauke o bolestima; bolestan; patoloka anatomi-ja nauka o promenama bolesnih tkiva i organa.

patomimija

679

patronaa

patomimija (gr. pathos, mimeomai podraavam) med. neobina sklonost ponekog oveka da se namerno pravi bolesnim od neke bolesti, nalazei bolesno uivanje u tome da zavarava svoju okolinu. patopeja (gr. pathos strast; bolest, nevolja, poieo inim, izazivam) izazivanje, razbuivanje strasti. patopsihologija (gr. pathos bolest, psyche dua, logfa nauka) nauka o bolesnoj dui; up. psihopatologija. patos (gr. pascho patim, pathos patnja, bolest) patnja, bolest; bolesno stanje, naroito due; strast, strasna uzbuenost; strasna uzvienost i dirljivost u izrazu i govoru, velika oseajnost govornika ili pesnika, uvstvenost, toplina, ar, polet, zanos; strastan i zanosan govor u drami, naroito u tragediji; svaki vii nain izraavanja; takoe: naduvenost. patofiziologija (gr. pathos, fiziologije) med. grana medicine koja se bavi proua-vanjem poremeaja funkcije tkiva, organa i celog organizma, koji nastaju usled bolesti; patoloka fiziologija. patofobija (gr. pathos, phobos strah) strah od bolesti; hipohondrija. patres (lat. patres) al. od pater oci. patres apostolici (nlat. patres apostolici) pl. neposredni uenici apostola i njihovi spisi. patrija (lat. patria) otadbina, domovina; in patrija (lat. in patria) u otadbini, u zaviaju. patrija potestas (lat. potestas patria) prav. v. potestas patrija. patrijarh (gr. patriarches otac plemena, patria rod, pleme, loza, archos voa, glavar) praotac jednog plemena ili naroda, naroito izrailjskog (Avram, Isak, Jakov); od V veka titula episkopa rimskog, konstantinopoljskog, aleksandrijskog, an-tiohijskog i jerusalimskog; docnije: titula i dostojanstvo vrhovnih poglavara pravoslavnih hrianskih crkava; fig. asna starina, uvaena starina. patrijarhalan (nlat. patriarchalis) starinski, miran i skroman, koji se pridrava starinskih obiaja i shvatanja. patrijarhat (gr. patria rod, pleme, loza, archos voa, poglavar) 1. dostojanstvo i oblast (patrijarija) vrhovnog poglavara hrianske pravoslavne crkve; 2. oevo pravo, stanje u kome dete ne pripada materinske j, nego oevoj lozi; Supr. matrijarhat. patrijarija (gr. patriarchla) oblast kojom upravlja patrijarh, npr. srpska patrijarija; dvor u kome stanuje patrijarh i gde su njegove kancelarije; patrijarijska crkva glavna, saborna crkva u seditu patrijarha. patrimonijalan (nlat. patrimonialis) oevin-ski, koji pripada oevom imanju, od oca nasleen, batinski.

patrimonij(um) lat. patrimonium) oevine, imanje nasleeno od oca, batina. patrinus (nlat. patrinus) krteni kum. patriomanija (lat. patria otadbina, gr. ta-nia pomama, strast, ludilo) preterana ljubav prema otadbini. patriot(a) (nlat. patriota, gr. patribtes zemljak od patrios ocima ili precima svoj-stven, narodski) onaj koji voli otadbinu, rodoljub. patriotizam (nlat. patriota) ljubav prema otadbini, rodoljublje; lokalni patriotizam ljubav ograniena samo na najui zaviaj ili mesto roenja. patristika (lat. pater) v. patrologija. patristiar (lat. pater) v. patrolog. patrica (lat. pater otac, nem. Patrize) tip. kalup iz koga se liju matrice. patricijat (lat. patriciatus) dostojanstvo plemia, plemstvo. patricije (lat. patricius) kod Rimljana: ple-mi, lan nekih porodica koje su, zbog svog porekla, u ranijim vremenima stare rimske drave imale znatne povlastice i preimustva; pl. patriciji; supr. plebejac. patricijski (lat. patricius) plemiki. Patroklo (gr. Patroklos) sin Menetijev, drug i prijatelj Ahilov, koga je Hektor pred Trojom ubio (Ilijada, XVI). patrola (fr. patrouille) voj. straa, izvidnica, odred samo od nekoliko vojnika, ija je dunost da izvia poloaj ili kretanje neprijatelja; mali vojniki odred koji obilazi neko mesto radi nadzora i odra-vanja mira i reda. patrolirati (fr. patrouiller) obilaziti straom, krstariti, izviati. patrolog (gr. pater otac, logos) poznavalac ivota, spisa i uenja crkvenih otaca; poznavalac i prouavalac stare hrianske istorije. patrologija (gr. pater, logia) deo istorijsko teologije koji se bavi ivotima, spisima i uenjima crkvenih otaca; filozofija crkvenih otaca (Irineja, Tertulijana, Klementa, Origena, Avgustina i dr.) koja spaja hriansku dogmatiku sa antikom filozofijom. patroldije (fr. patrouille) noni straar; vojnik iz patrole. patroi (lat. patronus) svetac kao zatitnik doma ili porodice, slava; gospodar broda; ef industrijskog ili trgovakog preduzea, gazda; branilac, advokat; zatitnik pokrovitelj, npr. neke sveane priredbe i sl.; metak za puku ili revolver (up. patrola 2). patrona (lat. patrona) l. zatitnica, pokroviteljica; svetiteljica (kao zatitnica osobe, doma ili ustanove). patrona (fr. patron) 2. obrazac, kalup, po kome se neto izrauje, ablon; naroito: metak za puku ili revolver. patronaa (fr. patronage) zatitnitvo, zatita, okrilje, pokroviteljstvo.

patronanciJa

680

pahimeninks

patronancija (lat. patronantia) v. patro-naa. patronar (fr. patronneur) crta slikarskih obrazaca; izraiva ara, mustara u fabrici tofova. patronat (lat. patronatus) pokroviteljstvo, dostojanstvo ili nadlenost patrona; lanovi pokroviteljskog odbora neke ustanove. patronesa (fr. patronnesse) pokroviteljica, zatitnica; prireivaica zabave u dobrotvorne svrhe. patronimikon (gr. pater otac, oputa ime) ime po ocu, ime izvedeno iz oevog imena, plemensko ime, npr. Heraklidi po Hera-klu, Nemanjii po Nemanji, Petrovii po Petru itd.; pl. patronimika. patronimikum (lat. patronymicum) v. patronimikon. patronimian (gr. pater, oputa) nazvan po oevom imenu, nazvan po plemenskom imenu. patronga (fr. patron, nem. Patronentasche) v. fieklija. patrocinancija (nlat. patrocinantia) v. patrocinacija. patrocinacija (lat. patrocinatia) zatia-vanje, branjenje, potpomaganje.

patrocinij(um) lat. patrocinium) pokroviteljstvo, zatita, pravna pomo; primanje na sebe voenja neke parnice; zatitno sredstvo.
patrocinirati (lat. patrocinari) zatiava-ti, uzeti pod okrilje, braniti, potpoma-gati. patrueli (lat. patrueles) pl. braa i sestre po stricu, strievii. pat sir pat (fr. pate sur pate) glaziran porculan u boji, sa ispupenim (reljef-nim) belim i providnim ukrasima. pauerlum (eng. powerloom) mainski razboj za tkanje. pauza (gr. paiisis prestajanje, raib zaustavim, lat. pausa) l. privremen mali prekid u nekom radu, poinka, stanka, odmor, naroito u muzici; znak za utanje, znak za mirovanje; med. zastoj, prestanak, poputanje, smirivanje neke bolesti. pauza (lat. pausa) 2. kopija crtea snimljena pomou providne hartije. pauzirati (lat. pausare) praviti (ili: napraviti) prekid u poslu, zastati; muz. praviti, napraviti stanku (ili: poivku); odmarati se; biti bez posla, ne raditi. nauke (nem. Pauke) kuz. instrument sa razapetom koom koja se moe pomou zavrtnja udeavati i tako dobivati potreban ton; talambas, go. paulinizam (lat. Paulus) teol. istinske uenje apostola Pavla, za razliku od tzv. jevrejohrianstva, a naroito od uenja apostola Petra i Jovana. paulicijani pl. gnostiko-dualistika sek-ta u Jermeniji, osnovana oko 650, koja je zahtevala od svojih lanova ivot skro-

man i jednostavan, kakvim su nekada iveli apostoli. paund (eng. pound) funta; kao avoardipoa-paund (avoirdupois-pound) = teg od 16 unca = 453,593 g; kao troi-paund (troypound) = 12 unca = 372,242 g; takoe: funta sterlinga (v. funta). paundid (eng. poundage) trg. naziv za cari-nu na svu robu koja izlazi u trgovinu (u Engleskoj). pauper (lat. pauper siromaan) siromaan, neimuan; skuen, ogranien. pauperizam (lat. pauper, fr. pauperisme) osiromaenje; u klasnom drutvu propadanje seljatva; u kapitalizmu: osiromaenje proletarijata usled kapitalistike eksploatacije, koja jaa sa razvojem kapitalistikih proizvodnih snaga. Naroito veliko u doba ekonomskih kriza, kada nezaposlenost zahvata velike mase radnika. pauperijes (lat. pauperies siromatvo; potra, potrica, teta koju napravi etvoro-nona ivotinja) prav. teta kojom je oteeni postao siromaniji, naroito: teta koju je nekom priinila tua stoka. paupertet (lat. paupertas) siromatvo, nematina, oskudnost. paus-papir (nem. Paus-papier) providna plava, ili ugljena hartija za precrtavanje i umnoavanje rukopisa. paual (nlat. pauschale) prosena, proraunska, predraunska svota; svota koja se plaa odsekom, uturica. paualiranje (nlat. pauschale) pravljenje predrauna; plaanje odsekom. paualno (nlat. pauschale) pril. preseno, po predraunu, odsekom, uture. pafta (tur. pafta, pere. bafte otkan) 1. ovea metalna kopa kojom se zakopava enski pojas; 2. vrsta pojasa, tkanine kojom se opasuju ene i svetenici; 3. metalna karika (na puci), grivna. pahi- (gr. pachys) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: debeo, odebljao, zgusnut, zgruan, stvrdnut. pahidermi (gr. pachys, erma koa) zool. debelokoci, ivotinje debele koe, npr. slonovi, svinje i dr. pahidermija (gr. pachys, erma koa) med. zadebljavanje i otvrdnjavanje koe. pahidermian (gr. pachys, erma koa) koji ima debelu kou, debelokoac pahiemija (gr. pachys, haima krv) med. zgusnue krvi, zgusnuta krv. pahiemian (gr. pachys, haima krv) med. koji ima zgusnutu krv, zgusnute krvi. pahimenija (gr. pachys, hymen koksa, opna, koica) med. zadebljavanje koica. pahimeningitis (gr. pachys, meninx opna, modana opna) ned. zapaljenje tvrde modane opne, zapaljenje (ili: upala) podlub-nice. pahimeninks (gr. pachys, meninx) znat. tvrda modana opna, podlubnica.

pahintika

681

pegomantija

pahivtika (gr. pachyno odebljavam, inim da postane debeo, ugojim) pl. med. sredstva koja pomau odebljavanje. pahintian (gr. pachynein odebljavam, inim da postane debeo, ugojim) ked. koji odebljava, koji izaziva odebljavanje. pahisomija (gr. pachys, soma telo) med. zadebljavanje mekanik delova tela. pahitrop (gr. pachys, tropos obrt, pravac; nain) fkz. naprava koja omoguava brze veze elemenata da bi se dobila najpovoljnije veza koju zahteva Omov zakon: ona veza daje najveu jainu struje kod koje je unutranji otpor to blii danom spoljanjem otporu. pahlavi (pere.) v. pehlevi. pahometar (gr. pachos debljina, metron merilo, mera) ot. instrument za merenje debljine stakla za ogledala. pac (nem. Baize) kuv. salamure za ukruivanje mesa (od divljai, svinjskog i dr.). pacijent (lat. patiens) onaj koji pati, koji boluje, bolesnik. pacijencija (lat. patientia) strpljenje, strpljivost; istrajnost. paciscenti (lat. paciscor sporazumem se, pogodim se, paciscentes) prav. oni koji zakljuuju ugovor, koji se poravnjavaju, ugovorne strane, strane ugovornice. paciscentne strane prav. v. paciscenti. pacifizam (lat. pacificari napraviti mir, zakljuiti mir, rah, . pacis mir, facio inim, uinim, pravim, pacificus miro-tvoran) kulturno-etiki i politiki pokret u svetu (nastao u Zapadnoj Evropi krajem HU i poetkom XIX veka) koji je protiv svakog rata i trai: reavanje meunarodnih sporove mirnim putem i odravanje veitog mira meu narodima. Pacifik (lat. pacificus mirotvoran, miran) Tihi ili Veliki okean; Pacifik-e-leznice velike severoamerike eleznice koje spajaju obale Tihog okeana sa Atlantskim okeanom. pacifikale (lat. pacificus, nlat. pacificale) u kat. crkvi: ostava za svetinje, kutija u kojoj se uvaju hostije. pacifikator (lat. pacificator) uspostavlja mira, posrednik za mir, mirilac, miro-tvorac. pacifikacija (lat. pacificatio) uspostavljanje mira, vraanje jedne zemlje, koja je u ratu ili u kojoj vladaju unutarnji nere-di, u stanje mira, umirenje, umirivanje, izmirenje, pomirenje. pacifist(a) (lat. pacificus mirotvoran, koji miri, miran) prijatelj reavanja meunarodnih sporova mirnim putem, protivnik rata, miroljubiv ovek, pristalica paci-fizma. pacifistiki (lat. pacificus mirotvoran, miran) koji je u duhu pacifizma, naklonjen miru, protivan ratu, mirotvoran, miroljubiv.

pacificirati (lat. pacificare) uspostaviti mir, stiati zaevice, namiriti. pacifiki (lat. pacifikus) mirotvoran, miroljubiv, miran, tih; koji se tie Paci-fika; Pacifika obala obala Tihog okeana; Padifike drave zapadne dra-ve Sjedinjenih Amerikih Drava, koje lee na obali Tihog okeana. paavra (pere. pare-i ure, tur. pac'avra) krpa, sudopera; stvar bez ikakve vrednosti. paariz (pere. epu-rast, tur. papariz) teta, kvar, nered skopan sa pravljenjem tete; onaj koji nanosi tetu. pauli (fr. patchouli, ind. patch) biljka veoma jakog mirisa, Plectranthus graveo-lens, koja raste u tropskim krajevima Azije i Okeanije; vrsta jakog mirisa koji se spravlja od te biljke. paa (pere. badian, basa, tur. pasa) upravnik pokrajine u Turskoj; dravni savetnik; ugledan vojskovoa, vojvoda; uopte titula velikodostojnika u Turskoj; kod nas, u prenesenom smislu: samovlastan i bezobziran gospodar, koji radi ta hoe. paaluk (tur. pagalik) oblast kojom upravlja paa; in i zvanje pae. paovati (tur.) biti paa, upravljati pa-alukom; fig. raditi bezobzirno i samo po svojoj volji, biti samovlastan, ponaati se kao paa. pateta (nlat. pastata, fr. pate) kola od testa u koje je uvijene: meso, riba, sir itd. pean (lat. raeap, gr. paian) pesma zahvalni-ca za pobedu (prvobitno upravljena Apolonu); pesma pohvalnica, pesma u slavu, pesma radosnica. peanizam (lat. raeap, gr. paian) ret. oduevljen pokli, uzvik. Pegaz (gr. Pegasos) l. kit. krilati konj koji je postao iz krvi Meduze kad joj je Persej odsekao glavu; od udara njegovog kopita postao je izvor Hipokrena, ija je voda nadahnjivala pesnike; u novije vreme: konj muza; fig. pesniko nadahnue; uzjahati Pegaza posvetiti se pesnitvu, pisati pesme; 2. astr. sazvee na Sev. nebu sa dve promenljive zvezde druge, 4 tree, 8 zvezda etvrte veliine i sa mnogobrojnim slabijim zvezdama koje se mogu videti i golim okom. pegel (nem. Pegel) letva podeljena na stupnjeve za merenje vodostanja, vodomer. pegijatrija (gr. pege izvor, iatreia leenje) med. leenje mineralnim vodama. pegma (gr. pegma skela, postolje) skela, naroito na pozornici. pegmatiti (gr. pegma, pegmatos vrsta veza) pl. min. vrsta stena iz novijeg razvoja Zemljine kore. pegnija (gr. paizo, paignion) mala, laka i aljiva lirska pesma. pegologija (gr. pege izvor, logla nauka) nauka o lekovitim, mineralnim vodama. pegomantija (gr. pege, manteia proricanje) proricanje iz izvorske, bunarske vode.

pedagog

682

pediometar

pedagog (gr. pais, paidos dete, deak, ago vodim, paidagogos koji vodi deake; kao imenica: rob koji je deake iz roditeljske kue vodio u kolu ili na vebalite i natrag kui, vaspita, uitelj muke omladine) vaspita, uitelj; ovek koji se struno bavi pitanjem kole i nastave. pedagogarh (gr. pais, ago, archo vladam, upravljam) upravnik vaspitanja, upravi-telj kole. pedagogija (gr. paidagogia voenje, upravljanje, pouavanje i vaspitavala mlada oveka) nauka o vaspitanju, vetina vaspitanja, nauka koja istrauje i prouava zakone i sredstva pomou kojih se najbolje mogu postii vaspitan ciljevi. pedagogijom) (gr. paidagogeion boravite pedagoga, kola) naziv kola koje su i vaspitan zavodi. pedagogika (gr. paidagogike vetina vaspitanja) v. pedagogija. pedagogist(a) (gr. paidagogefn) vaspitanik, pitomac pedagogijuma. pedagogiar (gr. paidagogikos vaspitan, nastavni) poznavalac sredstava i ciljeva vaspitanja. pedagogomanija (gr. paidagogos vaspita, uitelj, manfa ludilo, pomama) strast (ili: sklonost) nekoga da, u odnosu i dodiru sa drugima, stalno zauzima nekakav vaspitaki stav. pedagoki (gr. paidagogikos) vaspitan, koji je u skladu sa zakonima i ciljevima vaspitanja, koji spada u pedagogiju, koji je u vezi sa pedagogijom. pedal (lat. pedalis stopni, noni, ital. pedale) podnonik, podnonica, podnoje; daica na orguljama, harfi i klaviru koja se pritiskuje nogom i menja karakter zvuka; podnonik kojim se kree bicikli dr. pedant (fr. pedant, ital. pedante, prvi deo, moda od gr. paidagogos) ovek koji preteruje u tenosti, koji i najbeznaajnijim sitnicama pridaje vanost kao da su najkrupnije stvari, cepidlaka, sitniar. pedantan (fr. pedant) preterano taan, dosadan zbog predavanja vanosti sitnicama, cepidlaki, sitniarski. pedanterija (fr. pedanterie) preterana tanost, polaganje velike vanosti i najbeznaajnijim sitnicama, cepidlaenje, sitniarenje. pedantizam (nlat. pedantismus) v. pedanterija. pedantnost (fr. pedant) v. pedanterija. pedanhone (gr. pais, paidos dete, anchone uguenje, udavljenje) med. krajnici kod dece. pedatrofija (gr. pais, atrophia suica) med. deja suica. pedezis (gr. pedesis skakanje, skakutanje) med. kucanje srca; pedetmos.

pedel (nlat. pedellus, nem. Pedel, fr. bedeau) sluga, sudski posluitelj; univerzitetski posluitelj. pederast (gr. pais, paidos deak, epastes ljubitelj, ljubavnik) ovek koji osea spolni nagon prema osobama istog spola; up. homoseksualac. pederastija (gr. paiderastfa ljubav prema deacima) bolesna i protivprirodna spolna strast prema istom spolu, naroito mukarca prema mukarpu; up. homo-seksualitet. pedetmos (gr. pedethmos skakanje) ned. v. pedezis. pedeutika (gr. paideutike) fil. izraz kojim je Pitagora nazvao pouavanje u nauci o dobrom i lepom, tj. o vrlini. pedeutiki (gr. paideutikos) vaspitan, popravni, koji se moe upotrebiti radi popravljanje vrline. pedeuterij(um) (gr. paideuterion obrazovalipgge) vaspitni zavod, obrazovalite, kola za deake. pedi (eng. paddy) 1. u Indiji: pirina u ljuskama, neoljuten pirina. pedi (eng. paddy) 2. podrugljivo ime kojim u Engleskoj i Sev. Americi zovu Irce (re postala kvarenjem imena St. Patric, zatitnika Iraca). pedialgija (lat. pes, pedis stopalo, noga, gr. algos bol) med. bol u stopalima, tabanima. pedigri (eng. pedigree rodoslov) rodoslov, rodoslovlje, rodoslovno stablo, rodovnik, loza, genealogija; u racionalnom stoarstvu: matina zapatna knjiga o domaim ivotinjama (sa podacima o poreklu, teini, proizvodom)j sposobnosti i dr. o svakom pojedinom grlu); ot poreklo (rodoslov) trkakog konja. pedijater (gr. pais gei. paidos dete, iater lekar) deji lekar, lekar za deje bolesti. pedijatrija (gr. pais, paidos, iatrela leenje) 1. nauka o dejim bolestima; 2. nauka koja prouava sva pitanja i pojave u vezi sa zdravim i bolesnim detetom. pedijatrika (gr. pais, paidos, iatrefa) med. v. pedijatrija. pedikacija (lat. paedor smrad, neist) spolni odnos preko mara (anusa) kod homoseksualaca. pedikir (fr.. pedicure) negovanje nogu, seenje i ienje nokata i rezanje uljeva; lice koje taj posao struno obavlja. pedikuloza (nlat. pediculosis) med. valji-vost, uljivost, bolest dobivena od va-iju. pedikulozan (lat. pediculosus) uljiv, valjiv. peding (eng. padding) vunena tkanina slabije kakvoe; peding-maina sprava za pranje i tirkanje tkanina. pediometar (gr. paidion detence, metron mera, merilo) med. vaga za merenje teine, duine tela i veliine glave kod novoroeneta.

pedler

683

Pekila

pedler (eng. pedlar) trgovi koji prodaje po kuama, torbar. pedo- (gr. pais, paidos) 1. predmetak u sloenicama sa znaenjem; dete, deji. pedo(gr. pedon) 2. predmetak u sloenicama sa znaenjem: zemlja, tlo. pedobaptizam (gr. pais, paidos, baptismos krtenje) krtenje dece. pedogeneza (gr. pais, paidos, genesis postanak, raanje) zool. vrsta partenogeneze kod nekih ivotinja koje ne postaju odmah u potpuno razvijenom obliku, npr. kod lar-vi nekih muva iarua. pedograf (lat. pes ki. pedis noga, gr. grapho beleim) pribor za mehanike crtanje trase puta preenog peke ili na konju. pedok (eng. paddock) ograda u kojoj se dre konji; ograen prostor za ivotinje u zverinjacima. pedologija (gr. pedon tle, zemlja, logia nauka) 1. nauka koja prouava fizika, hemijska i bioloka svojstva zemljita, tla. pedologija 2. (gr. pais, paidos dete, logia) nauka o detetu (prouava zakone dejeg razvitka u razna doba detinjstva, kao i patoloke pojave kod pojedine dece). pedometar (lat. rez gen. pedis noga, stopalo, gr. metron mera, merilo) aparat za me-renje prevaljenog puta, putomer. pedopatologija (gr. pais, paidos dete, deak, patologija) nauka o psihikim nedostaci-ma i manama dece i omladine; n auka o nenormalnoj deci uopte. pedopeja (gr. paidopoiia) raanje dece. pedotizija (gr. pais gen. paidos dete, thysla rtva, rtvovanje) rtvovanje dece, prinoenje dece na rtvu. pedotrib (gr. paidotrfbes) uitelj dece u gimnastici, kome je, naroito kod starih Grka, bila dunost da gimnastikim vebama uini da deca budu lepa, zdrava i jaka. pedotribija (gr. paidotribia vetina pouavanja deaka u rvanju ili u gimnastici) vetina zabavljanja dece. pedotrofija (gr. paidotrophia) ishranjivanje, negovanje i podizanje dece. pedofil (gr. pais gen. paidos dete, philos prijatelj, koji voli) 1. prijatelj dece, ljubitelj dece; 2. ovek sklon pedofiliji. pedofilija (gr. pais, paidos, phileo volim) ned. kod uroene i starake slaboumnosti: postojanje spolnog nagona prema deci protivnog spola. pedocentrizam (gr. pais, paidos, lat. centrum) shvatanje da je dete centar celokupnog obrazovno-vaspitnog procesa i jedini kriterijum pri izboru sadraja i metoda nastave i vaspitanja. pedum (lat. pedum) starorimska pastirska palica; pedum episkopale (lat. pedum episcopale) episkopski, biskupski tap. peorativan v. pejorativan.

pezada (fr. pesade, ital. pesare, lat. pensare) jah. propinjanje konja u mestu, bez kretanja zadnjih nogu; up. levada. pezan voj. vrsta dugih pomorskih merzera (naziv po pronalazau, fr. marinskom pukovniku Pezanu Paixhans). pezantan (fr. pesant) teak, trom, nezgrapan, npr. stil nekog pisca. pezante (ital. pesante) muz. teko, veoma lagano i dostojanstveno. pezeta (nm. peseta) v. peseta. pezo (nm., ital. peso) l. trg. teret, teg. pezo (p. peso) 2. v. peso. pejabl (fr. payable) koji treba (ili: ima) da se plati; sa dospelim plaanjem, platljiv, plativ. pejeracija (nlat. pejeratio) prav. krivo zaklinjanje, krivokletstvo. pejza (fr. paysage) predeo; slika predela. pejzaist(a) (fr. paysagiste) slikar koji radi pejzae. pejirazmologija (gr. peirasmos pokuavanje, logia nauka) v. pejiramologija. pejirama (gr. peirao pokuam, okuam, ogledam) pokuaj, ogled; opit, proba; ono do ega se dolo ogledom, opitom, iskustvom. pejiramologija (gr. peirao, logia nauka) nauka o pravljenju opita (ogleda); uputstvo o pravljenju ogleda, eksperimenata. pejorativ (lat. peior gori, fr. pejoratif) re kojom se kazuje neko pogrdno znaenje, obrazovana pomou naroitih nastavka (glavonja, nourda, selendra i sl.). pejorativan (lat. peius, fr. pejoratif) koji daje rav ili ruan smisao, pogrdan, koji pogorava. pejoracija (lat. peius, nlat. pejoratio) pogoranje, pogoravanje, pogoranost. pejsa (fl. paysage) v. pejza. pejsmejker (eng. rase maker) l. davalac brzine, davalac tempa, onaj koji odrava tempo; kod trka: konj vodi, koji svojom brzinom podstie ostale da ga stignu; 2. med. aparat koji pomae srcu da normalno funkcionie; 3. fig. voa. pejus (lat. malum ravo, peius gore) gore, ravije; osuditi koga in pejus ili in durijus (lat. in peius, in durius) prav. osuditi koga tee no to ga je osudio nii sud. pek (eng. peck) etvrtinska, anglosaksonska mera za ito i dr. = 9,0919 1 (skr. pck ili pk) u Engleskoj, i 8,8096 1 (skr. US pck ili pk) u SAD. pekav zool. kuna belica i njeno skupoceno krzno (u Kanali). pekari zool. vrsta malih, do ZO kg tekih, divljih svinja sa jednom lezdom na leima koja lui tenost veoma jaka mirisa (u arkim krajevima Amerike); tajasu. pekatifobija (lat. ressage greiti, gr. fobeomai bojim se) med. bolestan strah od greha. Pekila (gr. Poikfle) uvena galerija u staroj Atini, ukraena slikama Polignoto-

684
vim, Mikonovim i Panenovim (bitka Atinjana i Spartanaca kod Eneje, boj amazonki, zauzimanje Troje, bitka kod Maratona i dr.). pekmez (pere. begmaz, tur. pekmez) raskuvano pa nagusto ukuvano voe, naroito ljive, kajsije, ipci i dr. peksijan (tur.-pers.) pogan, neist, rav ovek. peksimit (gr. pexamadion, tur. peksimet) hleb dvaput peen, dvopek. peksis (gr. pexis zgrugpavanje, smrzavanje) med. zgrugpavanje, zgruanost, progrua-nost. pekten (lat. pecten egpalj; greben; grablje) zool. gpkoljka kapica; aiat. bruke, stidne dlake; kost preponjaa. pektin (gr. pektos zgruen, gust) hen. osobe-na biljna tvar koja ini da se ukuvani bilni sok moe spihtijati. pektorale (lat. pectus prsa, grudi, nlat. pectorale) u katolikoj crkvi: naprsnik koji nose vii inovi (opati i biskupi), u obliku malog tita, krsta ili kakve relikvije. pektoralije (lat. pectoralia) med. lekovi za grudi, sredstva koja pomau izbacivanje sluzi (lajma). pektoralni (nlat. pectoralis) grudni, prsni. pektorilokvija (nlat. pectoriloquia) med. govor iz grudi (kod grudobolnih). pektus (lat. pectus gen. pectoris) grudi; srce, dua.

pelikan

pekulijarno imanje v. peku li ju m.

pekulij(um) (lat. peculium) prav. odelito, lino imanje, imanje koje je lino stekao sin, rob, itd., i u kojem otac, odnosno gospodar, nema nikakva udela. pekunijaran (lat. pecuniarius) novani, koji se sastoji u novcu. pekus (lat. pecus ten. pecoris) stoka; ovek glup kao stoka. pelagizam (gr. pelagos more) med. morska bolest. pelagijal (gr. pelagos) l. podruje otvorenog mora; 2. zool. ili pelagijske ivotinje ivotinjski organizmi koji ive u otvorenom moru (do dubine od 300 ga). pelagijanizam uenje kaluera Pelagijusa iz V veka; up. pelagijanci. pelagijanci pl. pristalice engleskog kaluera Pelagijusa (umro posle 418), koji je, od 410, u Kartagi i Rimu propovedao da ne postoji nasledni greh i da su prirodne sile ovekove dovoljne pa da stekne veno blaenstvo; ovo uenje je osueno kao jere-tiko na crkvenom saboru u Efezu, 431. godine. pelagijski (gr. pelagios) morski, koji je postao ili se nalazi u moru; pelagijski slojevi kol. slojevi koji su se staloili na morskom dnu; pelagijske ivotinje zool. puinska fauna, morske ivotinje koje nalazimo u moru do 300 m dubine.

pelagoskop (gr. pelagos more, skopeo posmatram, gledam) aparat za gledanje u morsku dubinu. pelagra (lat. pellis krzno, koa, ital. pelle, gr. pelma taban, a'gra plen) med. endemino oboljenje koe, naroito u sev. Italiji, ju. Francuskoj i paniji; hronino zapaljenje koe sa ljuskanjem i otpadanjem koe sa lica i ruku, praeno poremeaji-ma u varenju i ivanim bolovima; vraa se svakog prolea u sve teim oblicima i, ako se zapusti, svrava se, izmeu tree i sedme godine, smru. pelagrozan (lat. pellis, ital. pelle, gr. agra) med. koji boluje od pelagre. pelada (p. pelada, fr. pelade) l. luenjem s koe skinuta a ne striena vuna, oupana vuna. pelada (fr. pelade) 2. med. kosopasica, proli-sina, mestimino elavljenje. Pelazgi (gr. Pelasgoi) pl. deo najstarijih stanovnika Grke, koji su se, postupno, pretopili u Helene; oni su, po predanju, podigli kiklopske bedeme. pelami pl. kineske i istonoindijske svilene ili atlasaste tkanine. pelargonija (gr. pelargos roda) bot. ukrasna biljka s lepim cvetovima iji su plodovi nalik na ptiije kljunove. pelvimetar (lat. pelvis karlica, gr. metron mera, merilo) med. v. pelikometar. pelekan (gr. pelekan, lat. pelecanus) zool. v. pelikan. peleng (hol. peling) ugao izmeu pravca kompasne igle i pravca u kome se vidi neki predmet; v. pelengator. pelengator (hol.) mor. naprava na kompasu pomou koje se odreuje peleng raznih taaka na obali ili predmeta na moru; up. radiopelengator. pelengire (hol.) 1. mor. odrediti ugao izmeu pravca kompasne igle i pravca na vidljivi predmet; 2. pomou radiopelenga-tora odreivati mesta gde se nalazi emi-siona radiostanica; 3. odreivati mesto izvora zvuka pomou hvatanja zvukova. pelencia (lat. pellentia) pl. farm. sredstva koja pomau pobacivanje, pobaajna sredstva. pelerina (lat. peregrinari putovati, fr. pelerine) putniki ogrta bez rukava i sa kapuljaom; ogrta uopte. pelivan (pere. pehlewan) borac, junak, rva, atleta, artist, akrobata. pelidnoma (gr. pelidnos crnkast, nacrn) med. v. pelioma. pelidnus (gr. pelidnos) med. vrsta konog crnila (melanoze). pelikan (gr. pelekan, lat. pelicanus) zool. nesit, gem, najvea ptica plovua koja ima izmeu grana donjeg dela kljuna konu kesu za rezervnu hranu; med. instrument za vaenje zuba; voj. vrsta starog topa; hen. staklena posuda za destilisanje; stolarska pritegaa.

pelikometar

685

penetrancia

pelikometar (gr. pelux, pelike sud za crpenje, metron merilo, mera) med. aparat za merenje enske karlice; pelvimetar. pelioza (gr. peliosis nasedanje krvlju, modrica, pelios crnkast, nacrn) med. krvna pegavica, hronino oboljenje,sa mnogobrojnim malim izlivima krvi (petehijama) u kou i sluzokou, usled pokidanosti naj-tananijih krvnih sudova; purpura. pelioma (gr. pelioma krvlju naselo mesto olovne boje, pelios) med. pega na koi od uboja, olovne boje, zelena, uta ili modra; pelidnoma. politi pl. kol. mehaniki sedimenti sasta-vljeni od praha i mulja. pel-mel (eng. pall-mall) l. igra sa kuglama i drvenom maljicom (obiniji naziv kro-ket); igralite za ovu igru. pel-mel (fr. pele-mele) 2. pomeano, bez reda, kako koji stigne; meavina, zbrka, dar-mar; up. mi-ma. pelo (ital., p. pelo) v. pel-svila. Pelops (gr. Pelops) mit. sin Tantalov, koga je otac, kao deka, zaklao i dao bogovima za ruak, ali su ga ovi ponovo oivili. Docnije je preao iz Frigije u, po njemu nazvani, Peloponez i, oenivi se Hipo-damijom, dobio oblast Elis i uveo olim-pijske igre; njegovi sinovi su bili Atrej i Tijest, a unuci Agamemnom i Menelaj. pelorion (gr. pelorios gorostasan, ogroman) med. preterano razvijen i velik neki deo tela. peloron (gr. peloron udovite, neman) med. v. pelorion. pelota (fr. pelote, p., port., nlat. pelota, lat. pila) ned. loptasti deo pojasa protiv kile koji pritiskuje prosuto mesto i ne da mu da ispada; krojako jastue za zabadanje igala; bela pega na konjskoj glavi; mali trkaki brod. pelotaa (fr. pelotage) fina kamilja dlaka; prosta vigonjska vuna za pravljenje eira; u bilijaru: nepravilno keenje lopte. pel-svila (ital., i. pelo, lat. pilus vlas, dlaka) svila od grubih konia koji se dobivaju od neispravnih aura svilene bube. pelucidan (lat. per-lucidus, pellucidus providan) providan, prozraan. pelc (lat. pellis krzno, koa, nem. Pelz) praraeno ivotinjske krzno; odelo napravljeno od preraena krzna, naroito bunda. pelcer (nem. Pelzer) kalem, mladica. pelcmantl (nem. Pelzmantel, lat. pellis mantellum) ogrta od krzna, bunda. pelcovati (nem. pelzen) med. kalemiti protiv bolesti; bog. kalemiti mladice, ceniti, navrnuti. pelcfuter (nem. Pelzfutter) postava od krzna. pemekin v. pemikan. pemikan sueno i stucano koncentrisano meso bizona, kojim se hrane lovci i putnici na krajnjem severu Sev. Amerike.

pemptejos (gr. pemptaios) med. petodnevka, petodnevna nastupna groznica. pemfigus (nlat. pemphigus, gr. pemphix plik) med. izbijanje plikova (klobuia) po telu, plikovica. pemfiks (gr. pemphix) med. v. pemfigus. pena (lat. poena, gr. poine) l. kazna, odmazda, naknada; sub pena (lat. sub poena) prav. pod kaznom, uz kaznu, pod pretnjom kazne. pena (lat. reppa) 2. pero, pero za pisanje. pena kapitalis (lat. poena capitalis) prav. smrtna kazna. penal (lat. poenalis kazneni) svota novca koja se plaa u sluaju neispunjenja ili krenja ugovora, npr. u sluaju zakanjenja preduzee e na ime penala za svaki mesec zakanjenja odbiti po 10% autorskog honorara; u fudbalu: kazneni udarac koji se bije sa 11 metara pravo ka golu kanjene strane. penalizam (nlat. pennale) na nem. protestantskim univerzitetima, naroito u XVH veku (do 1662): zlostavljanje i despot-sko postupanje starijih studenata prema studentima-novajlijama, u emu se ilo dotle da je moralo biti ak i zakonom zabranjeno. penalitet (lat. poena kazna, fr. penalite) prav. kanjivost; kazneni sistem; kazna. penalni (lat. poenalis) koji se tie kazne, koji spada u kaznu, kazneni, krivini. pevati (lat. penates) mit. bogovi zatitnici drave i svake porodice ponaosob kod Rimljana, domai bogovi koje je svaka porodica potovala i prinosila im rtve u samoj kui; fig. dom, stan, domae ognjite. pendakulum (lat. pendere visiti, biti obeen, nlat. pendaculum) arobna amajlija koja se, kao zatita od zla i nesree, nosi o vratu. pene agravacio (lat. poenae aggravatio) gram. pootrenje kazne, povienje kazne. Penelopa (gr. Penelope) mig. sena Odisejeva, mati Telemahova, uvena sa svoje vernosti muu; dok se Odisej bavio pod Trojom i 20 godina lutao morima, nju su saletali mnogobrojni prosci, ali ona ih je, navodei vete izgovore, uporno odbijala sve dok joj se nije vratio mu; fig. verna i odana ena. penetrabilan (lat. penetrabilis) pojmljiv, shvatljiv, prozriv; probojan, prohodan. penetrabilitet (nlat. penetrabilitas) poj-mljivost, shvatljivost, prozrivost; pro-bojnost, prohodnost. penetrantan (lat. penetrans) prodiran, koji prodire, proiman, koji proima (miris, hladnoa itd.); proziran, koji prozire, pronicljiv (pogled); otar, bistar (razum). penetrancia (lat. penetrantia) pl. med. lekovi koji prodiru, koji proimaju; v. penetra-cija.

penetraciJa

686

pentakrostih

penetracija (lat. penetratio) prodiranje; prodirna snaga, pronicljivost, otrou-mnost, sposobnost pronicanja i shvatanja sutine stvari; kulturno ili ekonomske nadiranje jedne drave (naroda) u drugu. penetrirati (lat. penetrare) prodreti, prodirati, probiti; prozreti, proniknuti, dokuiti, shvatiti; ispitati, istraiti. penzija (lat. pendere obesiti, meriti; platiti, pensio plaanje) prestanak aktivne slube radnika ili slubenika, mirovi-na; primanje radnika ili slubenika kad prestane aktivno suiti, koje se, po posebnim propisima, prenosi i na planove porodice umrlog penzionera. penzionat v. pansion. penzioner (lat. pensio plaanje, fr. pensionnaire) radnik ili slubenik koji je prestao aktivno sluiti i koji prima nove, penzijske prinadlenosti, umirovljenik. penzionisan! (fr. pensionner) prevesti (ili: prevoditi) iz aktivne slube u mirovinu, staviti u penziju. penzum (lat. pendere meriti po teini, izmeriti, pensum dnevni posao, dnevni rad* zadatak) ono to je nekome odmereno, dodeljeno, odreeno; zadatak, naroito aki. peni (eng. reppu) ranije srebrni, potom bakarni, danas bronzani sitan novac u Vel. Britaniji. peni-bank (eng. penny-bank) tedionica za siromane u Londonu. penibilan (lat. poena muka, tegoba, patnja, nlat. poenibilis) muan, teak, nevoljen, tegoban. penid-eer (nlat. saccharum penidium) preieni eer u obliku ipki; je-meni eer. penikulus (lat. peniculus etka; kiica) zool. etkica (na zadnjim nogama u pele na unutarnjoj strani prvoga stogog lanka). peninzula (lat. paeninsula) poluostrvo, polu otok. peninzularni (nlat. paeninsularis) poluostrvski, poluotoni, koji pripada poluostrvu (ili: poluotoku), koji se tie poluo-strva (ili: polu otoka). peni-post (eng. penny-post) pota po peni", gradska pota u Londonu, koja vri samo lokalni promet. penis (lat. penis) znat. muki spolni organ, muki ud. penitencija (lat. poenitentia) kajanje, pokajanje; ispatanje; crkvena kazna. penitencijar (nlat. poenitentiarius) svete-nikispovednik kod katolika; naroito: papin predstavnik, obino kardinal, koji, u izuzetnim sluajevima, daje, u ime papino, dispenzacije. penitencijarija (nlat. poenitentiaria) papski sud u iju nadlenost spadaju stvari koje se tiu penitencije, koji daje dispenzacije i odreuje crkvene kazne, pokoru, pokajanje,

penicil (lat. penicillum kiica) ked. kiica, naroito kiica za rane. penicilin (nlat. penicillium) med., farm. tvar koja se dobiva kristalizacijom iz tene kulture plesni Penicillium notatum. Deluje antibiotiki na stafilokoke, strepto-koke i neke druge bakterije, te se s uspehom primenjuje kao lek protiv meningiti-sa, zapaljenja plua i drugih gnojnih zapaljenja; unosi se u organizam putem intramuskularnih injekcija, tableta za sisanje i gutanje, masti za rane i oi, praka za posipanje; otkrio ga engleski lekar i bakteriolog A. Fleming (1881 1955). penologija (lat. poena kazna, gr. logia) nauka o sredstvima za kanjavanje. pene (eng. repse) pl. od peni. pensa (lat.) u srednjovekovnoj Hrvatskoj, raunska jedinica ( = 40 denariusa). penseta (fr. pincette) hir. v. pincete. pensirati (fr. pincer) mlade izdanke na vokama vie treeg ili etvrtog lista odsecati, potkresivati; zalamati vinograd. penta- (gr. pente) predmetak u sloenicama sa znaenjem: pet. pentaginije (gr. pnte, gyne ena) pl. vot. peti red u klasama I-H u Lineovom sistemu biljaka. pentaginian (gr. pente, gyne ena) bog. naziv za biljku iji cvet ima pet stu bia; up. pentaginije. psntaglota (gr. pente, glotta jezik) knjiga na pet jezika, naroito Biblija tampana u jednoj knjizi na pet jezika. pentagon (gr. pente, gony ugao, kut) 1. kom. petougaonik; 2. (Pentagon) zgrada vojnog ministarstva Sjedinjenih Amerikih Drava koja ima oblik petougla; milita-ristiki krugovi koji se oko tog ministarstva okupljaju. pentagonalni (gr. pente, gonia ugao, kut) petougli, petougaoni. pentagram (gr. pente, gramma slovo) prvobitno: figura koja se dobije kad se sve strane pravilnog petougla toliko produe dok produeno linije jedna drugu ne dodirnu; petokraka zvezda. pentada (gr. pentas letina, pet) celina sastavljena od pet delova, period vremena od pet godina. pentadaktil (gr. pente, daktylos prst) koji ima pet prsta, petoprst. pentadekagon (gr. pente kai deka petnaest, gonia ugao, kut) geom. petnaestougaonik. pentadika (gr. pentadike) sistem brojeva iji je osnovni broj pet. pentaedar (gr. pente, hedra osnova, strana, sedite) kom. telo ogranieno sa pet strana ili povrina, petostranac. pentakrostih (gr. pente, akrostichis, akrostichon) pesma od pet stihova ija poetna, ponekad i krajnja slova, sainjavaju neko ime ili neku re.

pentalema

687
pentafonij(um) (gr. pente, phono glas) kuz. komad udeen za pet glasova. pentahord (gr. pente, chorde ica, struka) mu zi ki in stru men at sa p et ica (struna), petostruna lira. pentekosta (gr. pentekostos pedeseti, tj. emera pedeseti dan, pentekoste) pedeseti dan po Uskrsu, tj. Duhovi. pentemeron (gr. pente, emera dan) vreme od pet dana. pentemimeris (gr. pente, emipola-, polu-, meros deo, emimeres od polovina, prepolovljen) ketr. deo stiha koji se sastoji od pet polustopa ili dve i po cele stope; naroito: cezura iza druge i po ili u treoj stopi heksametra. Pentesileja (gr. Penthesilefa) kit. ki boga Aresa i amazonske kraljice, kao saveznica trojanske junaki se borila protiv Grka, dok je Ahil nije ubio; fig. ratnike, ratoborna sena. Pentikostar (gr. pentekostos pedeseti) u pravosl. crkvi: Cvetni triod, bogoslu-bena knjiga koja se, poevi sa prvim danom Uskrsa, upotrebljava za vreme sv. Pedesetnice, tj. od Uskrsa do Duhova. I pentir-mat (fr. peintureraate) slikanje ter-pentinskim bojama na negrundiranom platnu. pentoze (gr. pente pet) hen. ugljeni hidrati sa pet ugljenikovih atoma. penultima (lat. paenultimus pretposlednji, paenultima tj. syllaba pretposlednji slog) gram. pretposlednji slog jedne rei. penultimus (lat. paenul pretposlednji (npr. ak u razredu). penumbra (lat. nlat. penumbra) polusenka koja se neprimetno gubi u svetlost; sumrak. peningbal (eng. punchingball) sp. visea krukasta lopta od koe na kojoj bokseri vebaju pesnice. penn (eng. puncheon) engleska mera za tenosti = 381,661 1. pender (pere. pengere, tur. repsege) prozor. penje (fr. peigne) tkanina od eljane vune, kamgarn; pl. (peignees) eljana svila u boji. penjer (fr. peigneur) maina za grebenanje vune i kudelje, grebenara. penjoar (fr. pegnoir, lat. pectinare eljati) enski ogrta koji se upotrebljava pri eljanju, puderisanju i kupanju; vrsta iroke i udobne enske jutarnje i veernje haljine. peon (gr. paion) 1. etr. stih-igra, etvoroslona stihovna stopa u kojoj su 3 sloga kratka a 1 dug, pojavljuje se u 4 razna oblika, koji se nazivaju prema mestu duine: peon: iii, drugi peon: i -ii,, trei peon: ii i, etvrti peon: iii. peon (p.) 2. seljak-nadniar u Latinskoj Americi koga nemilosrdno iskoriava-ju veleposednici.

pentalema (gr. pente, lemma dobit, dobitak) log. sud koji se sastoji od pet lanova. pentalfa (gr. pente, alpha) v. pentagram. oentametar (gr. pente, metron mera) etr. petostopni, odnosno tanije, estostopnida-ktilski stih, koji se sastoji od polovina odvojenih nepromenljivom cezurom, a upotrebljava se samo sa heksametrom; shema: -OD I-UU I-IIUU I-^UU I-. pentan (gr. pente) hen. najlaki parafin C5Hi2, bezbojna tenost, kljua na 36; ra-stvara. pentangularni (gr. pente, lat. angulus ugao, kut) petougli, petougaoni. pentagulum (gr. pnte, lat. angulus ugao, kut) v. pentagon. pentandrija (gr. pente, aner gen. andrs ovek, mu) pl. bog. biljke iji cvetovi imaju pet slobodnih praninih niti (peta klasa u Lineovom sistemu biljaka). pentapetalan (gr. pente, petalon list) bog. koji ima pet cvetnih listia. pentapolis (gr. pente, polis grad) 1. u staroj Grkoj, savez pet gradova; 2. (Pentapolis) u srednjem veku, vizantijski posed pet primorskih gradova u Italiji (Rimini, Pesaro, Fano, Senigavlija i Ankona). pentapteran (gr. pente, ptern krilo) koji ima pet krila, petokrilan. pentaptoton (gr. pentapttos sa pet padea) gram. imenica sa pet padea. pentarh (gr. pentarchos, pente pet, archo vodim, upravljam) lan vlade petorice. pentarhat (gr. pente, archo) vlada od pet lanova, vlada petorice. pentarhija (gr. pente, archo) v. peitarhat. pentasilabum (gr. pente, syllabe slog) gram. re od pet slogova. pentasperman (gr. pente, sprma seme) bog. koji ima pet semenki, petosemeni. pentastilon (gr. pente, stylos stub) ark. zgrada sa pet redi stubova. pentastihon (gr. pente, stfchos red) pesma od pet stihova. Pentateuh (gr. pente, teuchos sveska, knjiga) grko-aleksandrijski naziv za tzv. pet knjiga Mojsijevih koje se zovu: Tenezis (Stvaranje"), Eksodus (Izlaz"), Levit (zakoni koji vae za Lezite"), Numeri (Brojevi", tj. brojenje naroda), Deuteronomijum (Ponavljanje zakona"). pentatlist (gr. pentathlos) kod starih Grka: onaj koji se veba u petoboju, u petostru-koj borbi (pentatlonu). pentatlon (gr. pentathlon) petoboj (alma skakanje, dfskos hitanje diskosa, dromos tranje, pale rvanje, pygme pesnianje); up. kvinkvercij(um). pentatonon (gr. pente, tonos ton) muz. razmak od pet celih tonova, mala septima. pentafarmakon (gr. pente, pharmakon lek) petostruk lek, petogub lek. pentafilan (gr. pente, phyllon list) bog. koji ima pet listova, petolist.

peonija

688

perdicija

peonija (gr. Paionia) bog. bour, nazvan po staroj pokrajini Peonijiu sen. Makedoni-ji, odakle je donesen. pepazmus (gr. pepasmos) med. v. pepaazis. pepanzks (gr. ppansis sazrevanje, sazrelost) med. dozrevanje jedne bolesti; vare-nje; probavl>anje. pepastikum (gr. pepainS sazrevam, drzrevam) far, sredstvo (ili: lek) koje pomae sazrevanju bolesti. pepastian (gr. pepaino sazrevam) med. koji pomae sazrevanju bolesti, koji proba-vlja, vari. peperon (ital. reregope) v. feferon. pepita (p. pepita) krupnije zrno ili grumen istog zlata. pepsin (gr. pepto kuvam, varim, pepsis kuvanje, varenje) hem. ferment eluca koga ima u eludanom soku i koji, rastvarajui belanevine, pomae varenje i proba-vu hrane. pepsis (gr. pepto) ned. kuvanje, varenje, probava hrane. peptika (gr. peptikos koji slui za kuvanje ili varenje, probavu) pl. med. sredstva koja pomau varenje hrane, peptian (gr. peptikos) koji vari, koji pomae varenju, probavi. peptogen (gr. pepto kuvam, varim, gennao rodim, stvaram) med. opte ime za sve hranljivo tvari, supstance koje pomau stvaranje pepsina u eludanom soku. pepton (gr. pepto) med. hranljiva tvar koja se usled varenja preobrazila; azotna je-dinjenja koja postaju od belanevinastih tela uticajem eludanog soka. peptonizirati (gr. pepto) hen. rastvarati belanevine. peptonurija (gr. pepto, uron mokraa) med. luenje peptona sa mokraom (kod grozni-avih zaraznih oboljenja, trovanja itd.). per (fr. pair, eng. reeg, lat. par jednak) 1. ranije: nadbiskupi, hercozi, grofovi, ba-roni itd. koji su, kao sa vladaocem rav-norodni krunski vazali, bili meusobno jednaki i ravnopravni lanovi u najviim dravnim telima; lan Gornjeg doma u Engleskoj; velika; pir. per (lat. reg) 2. kroz, preko, po, u, kod; pred; za, za vreme, u toku; pomou, putem ega; zbog, radi; trg. per kilo = po kilogramu, za kilogram itd. per abuzum (lat. reg abusum) zloupotrebom, putem zloupotrebe. peragracija (lat. peragratio) putovanje, proputovanje, prelaenje. per akcidens (lat. reg accidens) sluajem, sluajno; par aksidan. perakcija (lat. peractio) zavretak, zavrna radnja, zavrni in. per aliud (lat. reg aliud) fil. v. pod per se. perambulator (nlat. perambulator) v. hodometar.

per anum (lat. reg annum) za godinu, na godinu, godinje \up. pro ano.

per aspera ad astra (lat. reg aspera ad astra) posl. kroz trnje do zvezda, tj. kroz borbu ka pobedi (citat po Vergiliju i Seneki). per bako! (ital. reg bacco) kao formula zakletve: tako mi Baha! perverzan (lat. pervertere pokvariti, unititi, perversus) izopaen, pokvaren; ne-prirodan (spolno); u uem smislu: homo-seksualan. perverzija (lat. perversio) izopaenost, izopaenje, pokvarenost, protivprirodnost (spolna), anomalnost u seksualnom ivotu oveka koji se sastoji u odstupanju od normalnog seksualnog cilja. perverzitet (lat. perversitas) izopaenost, pokvarenost, pokvarenjatvo, protivprirodnost; u psihijatrije izopaenost prirodnih oseanja i nagona, naroito spolnih. perverznost (lat. perversio) v. perverzitet i perverzija. pervertirati (lat. pervertere) izopaili, kvariti, pokvariti. pervestigacija (lat. pervestigatio) traganje, istraivanje, pretraivanje. per nota majora (lat. reg vota majora) veinom glasova. pervulgacija (nlat. pervulgatio) objavlji-vanje, iznoenje na glas; na javnost. psrgamen(a)t (lat. pergamena) hartija iz azijskog grada Pergamona, gde su je, u st. veku, izraivali kao zamenu papirusa; neuinjena, samo od dlaka oiena i kreom luena i uglaana ivotinjska (magarea, ovija, ili telea) koa; upotrebljava se za doboe i povezivanje knjiga, a pre pronalaska hartije sluila je, pored papirusa, za pisanje; spis ili povelja napisana na takvoj koi. pergamen(a)t-papir veoma jaka, koasta i providna hartija koja se dobiva ako netutkalisanu hartiju podrimo malo u hladnoj meavini od 8 delova koncentrisane sumporne kiseline i jednog dela vode, pa je potom dobro isperemo vodom (slui za dokumente, planove, povezivanje boca, pakovanje itd.); vegetabilni pergament. pergamentska koa koi slina pergament-ska hartija za povezivanje knjiga. pergola (ital. pergola, lat. pergula) vinova loza koja raste uz drvene ili kamene stubove; hodnik u zelenilu po vrtovima, zgradama itd., osmanluk. perde (pere. perde) zavesa, zastor (na prozoru, vratima, krevetu); pregrada, zaklon; platneni tit od sunca (na duanskim izlozima) i dr. perdendo (ital. perdendo) muz. gubei se, postupno nestajui. perdendozi (ital. perdendosi) muz. v. perdendo. perdita (ital. perdita) trg. gubitak. perdicija (lat. perditio) propast; veno prokletstvo, vena smrt.

pereant

689

periegeza

pereant! (lat. perire propasti, pereant) neka propadnu, dole s njima! pereat! (lat. perire propasti, pereat) neka propadne, dole s njim, dole! peregrinacija (lat. peregrinatio) bavljenje u tuini, putovanje po tuim, dalekim zemljama. peregrinitet (lat. peregrinitas) tuinstvo, tuintina, tui obiaj. peregrinoman (lat. peregrinari iveti u tuini, putovati, gr. manfa pomama, ludilo, strast) ovek koji ima strast da putuje. peregrinomanija (lat. peregrinari, gr. mama) strast za putovanjem. peregrinus (lat. peregrinus) tuinac, stranac. perekvator (lat. pereaquator) prav. poravna-lac, izborni sudija. peremptorav (lat. peremptorius) koji ne trpi pogovora, odluan, presudan; bezuslovan, neodloan; supr. dilatoran. perempcija (lat. peremptio) unitavanje; prav. zastarevanje, prestanak vanosti neke tube; konana odluka. peremtoran (lat. peremtorius) v. perempto-ran. perene (lat. perennis trajan, stalan) pl. u cvearstvu: viegodinje biljke trajni-ce, tj. one koje, jednom zasaene, mogu godinama ostati na istom mestu, gde izdravaju zimu i svake godine listaju i cvetaju, irei se i razmnoavajui bez naroite nege. perenitet (lat. perennitas) trajnost, dugotrajnost, nepresunost. peresa (fr. pauresse) ena francuskog pera; plemikinja; piresa. pereta (fr. perette, ital. rega) bog. vrsta sitnih, bledoutih i slatkih limunova u obliku kruke. pereterion (gr. pereterion burgija, svrdlo, regab probijem, probodem) hir. burgija, naroito za buenje lubanje; .up. trepan. perzer v. persijanac. perzijaner v. persijanac. peri (gr. peri oko, okolo) grki predlog koji se pojavljuje u mnogim sloenicama i oznaava: okolinu, rasprostranjenost, izvrenje nekog krunog toka; nadmaivanje, prevazilaenje, prekoraavanje, uveavanje ili pojaavanje. perialgija (gr. peri, algos bol) med. veoma jak bol u celom telu. perialgian (gr. peri, algos bol) kad. koji boluje od perialgije, koji je doao kao posledica perialgije. periama (gr. periamma) v. amulet. periantijum (gr. peri, anthos cvet) bog. ocvee, cvetni omot. periastrum (gr. peri, astron zvezda) aor. kod dvojnih zvezda: taka na putanji pratioca kada je ovaj najblie glavnoj zvezdi, slino perkhelu, plavetne putanje.
44 Leksikon

periblepsis (gr. peri, blepsis gledanje, blepo gledam) med. plaljivo gledanje oko sebe (kod ludaka.) peribola (gr. peribole) obim, opseg; ret. govorniko ukraavanje jedne misli; zaokrugljene reenica; opisivanje nadugako i nairoko; anat. v. perikardijum. peribrozis (gr. peri, brosis jedenje, bibrosko jedem, razjedam) ned. iravost onih kutova. peribronhitis (gr. peri, ta bronchia kraj dunika koji ulazi u plua) med. zapaljenje opne koja obavija dunice. perivjen (fr. peruvienne) jaka svilena tka-nina ukraena cvetovima. perigej (gr. peri, ge) astr. taka na putanji Meseca u kojoj je on najblie Zemlji; takoe: taka na putanji planete u kojoj je ova najblie Zemlji; supr. apogej. periginije (gr. peri, gyne ena) bog. biljke kod kojih se spolni delovi cveta nalaze na aici. periginian (gr. peri, gyne ena) bog. naziv za cvet iji pranici i oplodni listii stoje na istoj visini, kao npr. kod trenje. periglotis (gr. peri, glotta jezik) znat. koni omota jezika. perigov (gr. peri, gone rod) bog. unutranji cvetni veni, ocvee. perigonijalije (gr. peri, gone rod) bog. listii koji grade unutarnji cvetni veni ili ocvee. peridentitis (gr. peri, lat. dens, dentis zub) med. zapaljenje koice zubnog korena. periderma (gr. peri, erma koa) bog. zatitno kono tkivo koje je sastavljeno iz dva tkiva: tvornog, koje se naziva pluta kambija ili felrgen, i trajnog, koje je poznato pod imenom plugo; zool. vrst hi-tinski, ree krenjaki omota u hidro-zoa. peridesmijum (gr. peri, desmos veza, okov) zool. koni omota iliastih tvorevina (veza), pomou kojih se veina delova kostura dri u vezi. peridesmitis (gr. peri, desmos veza; okov) ned. zapaljenje peridesmijuma, peridot (fr. peridot) min. v. olivin (ukastozelena vrsta hrizolita). peridotit (fr. peridot, gr. Hthos) stena sastavljena od olivina i rompskih i monoklinskih piroksena. peridrom (gr. peridromos ono to opkoljava, hodnik, galerija) arh. hodnik sa stubovima, hodnik izmeu stubova i zidova; vrsta igre na konopcu. periegeza (gr. peri-egesis voenje unaokolo i iskazivanje) voenje stranca po okolini i pokazivanje znamenitosti; opisivanje mesta i zemalja; periegeze pl. spisi, knjige u kojima se nabrajaju i opisuju umetniki spomenici i sl.

derieget

690

periodian

perieget (gr. perf-egetes) onaj koji vodi strance i pokazuje im znamenitosti; opi-siva gradova i zemalja. periergija (gr. perf-ergfa) preterana revnost, sitniarenje, cepidlaenje; odvie izvetaen i naroito traen nain pisanja (stil). periereza (gr. periafresis) ned. uklanjanje (ili: odsecanje) ireva. perizozis (gr. perizosis) med. opisivanje, obvezivanje, podvezivanje. perizoma (gr. perizoma) pojas; pregaa; znat. preaga (dijafragma). perija (fr. pairie) perstvo, zvanje i dostojanstvo jednog pera; perov posed, feud; lan-stvo u eng. Gornjem domu; up. per 1. perijant (gr. peri oko, okolo, anthos cvet) bog. spoljni deo cveta koji titi delove za oploavanje, a sastoji se od aice i venia, ocvee. perijeki (gr. peri-oikos) pl. v. peri jeci. perijen (eng. parian) porcelanska masa koja izgleda kao persijski mramor, upotrebljava se za izradu malih kipova i svih vajarskih radova. perijeci (gr. peri-oikos) pl. okolni stanovnici, susedi; geogr. svi oni koji ive na istom stepenu geografske irine; u staroj Sparti; pokoreni seljaci, starosedeo-ci koji nisu imali graanskih prava. perika (fr. perruque, ital. perruca, lat. pilus vlas, dlaka) lana, tua kosa, vlasulja. perikardijski (gr. peri, kardia srce) anat. osrni, koji se tie osra (ili: osrja), koji pripada osru, npr. perikardijske arterije, vene i dr. perikardijum (gr. peri, kardfa srce) anat. osre, osrje, srana kesa. perikarditis (gr. peri, kardia srce) med. zapaljenje (ili: upala) osra. perikarp (gr. peri, karps plod) vot. semeni omota; med. koni lek koji se stavlja oko tanog korena. perikistitis (gr. peri, kystis) med. zapaljenje (ili: upala) trbune maramice. periklazis (gr. peri-klasis prelamanje, zalamanje) med. prelom, naroito kosti. perikopa (gr. perikope opsecanje; spoljni ocrt oblika; ukras, ures) odsek, odeljak; naroito: odeljak iz evanelje, apostol-skih poslanica, dela apostolskih i St. zaveta, koji se, nedeljom i praznikom, ita u crkvi i objanjava: etr. sistem nejednakih strofa; R et. mali reenini deo. perikohlion (gr. perikchlion) teh. navrtanj, gajka. perikranion (gr. kranion lubanja, pert-kra-nios koji obvija lubanju) anat. koa koja obvija lubanju. perikulozai (lat. periculosis) opasan, nezgodan; smeo, drzak. perikulum (lat. periculum) pokuaj, ogled; opasnost.

perimadarian (gr. peri, madars go, ogoljen, nag) ned. koji unitava, koji razjeda kou. perimetar (gr. perfmetron) mat. obim, opseg. perimetarski (gr. perimetros koji meri unaokolo, perfmetron obim, opseg) obimni, opseni, koji se tie obima (ili: opsega), koji pripada obimu (ili: opsegu). perimetralan (gr. peri, metron) mat. v. perimetarski. perimetrijum (gr. peri, meter materica) anat. trbuna maramica koja obvija matericu, materinica. perimetritis (gr. peri, meter) med. zapaljenje trbune maramice koja obvija matericu, zapaljenje (ili: upala) materinice. perimetrian at. v. perimetarski. perimizijum (gr. peri, mys mi; mii) anat. kockasti omota miia, miina navlaka. perimorfoza (gr. peri, morphosis uobliavanje, uoblienje) min. kristalni omota, ponekad tanak kao hartija, koji obvija agregat nekog posve drugog minerala kao kakvo jezgro. perineoreksis (gr. perinaion, rexis) med. ras-cep meice; v. perineum. perineocela (gr. perinaion meica, kele kila) med. prodor meice (perineuma). perineum (gr. perinaion, peri neon) anvt. meica, spona izmeu stidnice i mara. perineurijum (gr. peri, neuron ivac) anat. tkivni omota koji obvija pojedina iv-ana vlakna a i ceo ivac. perinefritis (gr. peri, nephrs bubreg) med. zapaljenje (ili: upala) bubrene opne (bubrenice). period (gr. peri, ods put, periodos hod unaokolo; obilaenje, obilazak, lat. periodus) obilaenje, ophod; astr. vreme za koje planeta izvri svoj put oko Sunca; ponavljanje nekog zbivanja ili dogaaja i sl. u pravilnim vremenskim razmacima; doba, odsek, deo vremena; fiz. trajanje jednog treptaja; poet. umetniki zaokrugljen odeljak, umetniki zaokrugljena reenica; gram. sloena reenica; med. v. perioda. perioda (gr. periodos) v. period; med. redovno meseno pranje kod ena; up. menstruacija. periodizirati (gr. periodos) deliti (ili: podeliti) na periode, utvrditi (ili: odrediti) periode. periodinija (gr. peri, odyne bol) med. jak bol u celom telu. periodist(a) (gr. periodos, fr. periodiste) saradnik u povremenim asopisima. periodicitet (gr. periodos, nlat. periodi-citas) pravilno vraanje u odreenim razmacima vremena izvesnih pojava (zbivanja, seanja, raspoloenja, psihoza pojava koje prate raste,nje individue, roenja, smrti i dr.), povremenost. periodian (gr. periodiks) koji se vraa u pravilnim razmacima vremena; povremeni, koji se povremeno menja; nastupim,

periodni sistem

691

perisodaktila

prolazak; periodina kontrole nadzor (ili: pregled) u odreenim razmacima vremena; periodkna reenica gram. sloena reenica, ona koja je sastavljena iz dva nerazdvojno povezana dela (protaze i apodoze); periodine bolesti povremene (ili: nastupne) bolesti; periodian spisi asopisi (ili: urnali) koji izlaze pe-riodino; periodian vetrovi vetrovi koji duvaju u odreenim razmacima vremena. periodni sistem hen. raspored hemijskih elemenata prema njihovim atomskim masama kako rastu poev sa vodonikom (N, Ne, Li, Ve, V, S... do Th, Ra, U), onda u vodoravnomredu (periodu) pokazuje se stupnjevitost promene svojstava elemenata; a svojim svojstvima meusobno slini (homologi) elementi stoje uspravno jedni ispod drugih (grupa); ovaj raspored je izvrio ruski hemiar Mendeljejev; prirodni sistem. periodinost (gr. perfodos) v. periodici-tet. periodologija (gr. perfodos, logfa) gram. nauka o pravljenju sloenih reenica (peri-oda). periodontitis (gr. peri, odtis, odontos zub) med, zapaljenje pozubnice (cementa). periopa (gr. peri-orao gledam unaokolo) osmatranice, zvezdarnica, zvezdara. perioptrika (gr. perf-orao) fiz. nauka o prelamanju svetlosnih zraka na povrinama tela. periorama (gr. peri, rama pogled, izgled) slika razglednica; up. panorama. periorbita (gr. peri, lat. orbita ona duplja) anat. koni omota one duplje. periost (gr. peri, osteon kost) anat. pokosni-ca, koni omota kostiju. periostitis (gr. peri, osteon) ned. zapaljenje pokosnice. periostoza (gr. peri, osteon) med. zadebljavanje kosti. ^ perioha (gr. perioche) obim, celina; kratka i salveta sadrina (npr. neke knjige); takoe: ogranien odeljak, deo koji sainjava zasebnu celinu. peripateza (gr. peripatesis) etanje, etnja; ozbiljan razgovor, ozbiljna zabava. peripatetizam (gr. perf-pateo etam se i pritom raspravljam) fil. uenje i nain uenja peripatetika; Aristotelova filozofija, peripatetika filozofija. peripatetici (gr. peripatetikos filozof peripatetik, peripatetiki filozof, re-ri-pateo etam se i raspravljam) fil. sta-rogrki filozofi koji su izili iz kole Aristotela, koji je svoje uenje izlagao uenicima etajui se hodnicima (peripatoi) liceja u Atini. peripatetika filozofija v. peripatetizam.

peripatetiki (gr. perf-pateo etam se) etajui; fil. koji pripada uenju i koli Aristotelovoj, aristotelski. peripatologija (gr. peri oko, okolo, patolo-gija, v.) nauka i vetina razvijanja preostalih ula slepih. peripetije (gr. peripeteia obrt, preokret) preokret u sudbini glavnog junaka drame; neoekivana, iznenadna promena u nekom stanju; rasplet vora u drami; obrt, preokret, prelom. peripijema (gr. peri, ruop gnoj) med. zagnojavanje, stvaranje gnoja. peripleuritis (gr. peri, pleur rebra) med. zapaljenje tkiva koje obvija grudnu maramicu, pogrudnicu. periploka (gr. periploke obavijanje, obuhvatanje; zapetljavanje, upetljavanje, zamrivanje) vetako uvijanje stvari; uvijen, prikriven govor. peripneumonija (gr. peri-pneumonla) med. zapaljenje grudve maramice. peripsiksis (gr. peripsyxis ohlaenje, rashlaenje) veliki nazeb; med. oseanje hladnoe u celom telu. peripterijum (gr. peri, pteron poloaj stubova krilne zgrade glavnih vratnica) arh. spoljanji hodnik, dvorana sa stubovima. peripteros (gr. peri, pteron) arh. zgrada sa svih strana opkoljena hodnikom sa stubovima, naroito takav starogrki hram; up. dipteros. periptoza (gr. perfptosis sluaj, prigoda) med. odsudan preokret u razvoju neke bolesti. perirea (gr. perf-reo optiem, periroroia) med. opticanje, isticanje na vie mesta ili na svim mestima. perireksis (gr. perirrexis krunjenje unaokolo kostiju) med. otkidanje, odvajanje (npr. kosti). perisistola (gr. peri, systellc skulim, stegnem) med. zastoj srca, vreme izmeu stezanje i rairenja srca, tj. izmeu dva udara bila. periskop (gr. perf-skopeo gledam unaokolo, posmatram unaokolo, obazirem se) kod sumarena (podmornice): optiki aparat pomou koga se moe motriti vidik iznad vode: vie metara duga elina cev, 10-20 st u preniku, koja se, pri zagnjurivanju sumarena, moe teleskopski toliko produiti da gornji kraj, na kome se nalazi jedna totalno-reflektirajua staklena prizma, ostane iznad povrine vode. periskopski (gr. peri-skopeo gledam unaokolo) opt. koji gleda unaokolo, koji vidi unaokolo; periskopska stakla izdubenoi-spupena ili ispupenoizdubena stakla za oi koja pokazuju slabije sferno odstupanje nego dvoguboispupena i dvoguboiz-dubena stakla, te stoga omoguuju jasnije gledanje i na ivicama. perisodaktila (gr. perisss preko broja, preko obine mere, neparan, daktylos prst)

perisologiJa

692

per kasa

al. zool. lihoprsti papkari (konj, nosorog, tapir itd.). perisologija (gr. perissos preko broja, preko obine mere, prekomeran, logos re, govor), bujica rei, suvinost izraza; pleonazam. perisoma (gr. perissos prekomeran, suvian) v. peritoma. perisomeran (gr. perisss, meros deo) zool. koji ima prekobrojne udove. perispermijum (gr. peri, sperma seme) vot. semeni omota; up. perikarp. perispomenon (gr. perispomenon) u grkoj gramatici: re koja ima izvijen akcenat (cirkumfleks) na poslednjem slogu, tj. na prvom od kraja zdesna nalevo, npr. andron, skias, tois. perisprit (gr. peri, lat. spiritus duh, dua) po shvatanju spiritista, neka sredina izmeu due i tela, oduhovljeno telo. peristaltika (gr. peristaltikos obuhvatan i stiskan, peri-stello) fiol. gmizanje, crva-sto kretanje bezvoljnih miia crevnog kanala u cilju pomeranja napred i izbaci-vanja crevne sadrine (izmeta); motus pe-ristaltkkus, peristaltiko kretanje. peristatian (gr. peristasis, peri-istemi postavljam unaokolo) zametak, dugotrajan, podroban, opiran. peristil (gr. peristylon) ark. slobodan prostor okruen stubovima i pokriven; hodnik sa stubovima. peristola (gr. peri-stello obuhvatim) fkziol. crvasto kretanje creva; up. peristaltika. peristom (gr. peri, stoma usta) zool. ivica usta, obue. perisfera (gr. peri, sphalra lopta) spoljanji deo lopte. perisciji (gr. periskios krunosenani, koji baca senku unaokolo) pl. geogr. stanovnici u polarnom pojasu kod kojih Sunce po vie dana ili meseci nikako ne zalazi, tako da njihova senka u 24 asa oko njih obie. periscitizam (gr. periskythismcs) etn. obiaj deranja koe s glave (koji je nekada vladao kod Skita); skalpiranje. peritiflitis (gr. peri, typhlcs slep) med. zapaljenje trbune maramice koja obvija slepo crevo. peritoma (gr. perithos prekomeran, suvian) ono to preostaje, suvinost; med. ostatak hrane koji preostaje posle varenja u elucu, pogan; ostatak od bolesti. peritonealan (gr. perf-tnaion) alat. koji pripada trbunoj maramici, koji se tie trbune maramice. peritoneitis (gr. peri-tnaion trbuna maramica) med. zapaljenje trbune maramice. peritonejski (gr. peri-tnaion) v. peritonealan. peritoneum (gr. peritonaion) znat. trbuna maramica.

peritonitis (gr. peri-tnaion trbuna maramica) med. v. peritoneitis. perihel(ijum) (gr. peri, helios Sunce) astr. poloaj neke planete kada se u svom kretanju, najvie priblii Suncu, npr. Zemlja se nalazi u perihelijumu oko 1. januara; supr. afelijum. periholija (gr. peri, chole u) med. prekomernost ui. periholus (gr. peri, cholos u) med. onaj koji boluje od utice. perihondrijum (gr. peri, chondros rskavica) zool. hrskavina opna, pohrusnica. perihondritis (gr. peri, chondros) med. zapaljenje hrskavine opne. perifakitis (gr. peri, phake soivo) med. v. perifacitis. perifacitis (gr. peri, phake soivo) med. zapaljenje onog soiva. periferan (gr. periphereia obim, opseg) v. periferijski. periferija (gr. peripherefa) geom. obim, opseg; fig. deo grada koji je najudaljeniji od sredita (centra), predgrae; kraj, ivica. periferijski (gr. periphereia) koji se nalazi na periferiji, krajnji, ivini, najudaljeniji od sredita; periferijski ugao ugao koji grade dve tetive, a ije teme lei na periferiji (supr. sredini ugao). periflebitis (gr. peri, phlepsos ila, vena) med. zapaljenje spoljanje opne vene. perifraza (gr. periphrasis opisivanje) ret. v. parafraza. perifrazirati (gr. periphrazo opisujem) v. parafrazirati. perifrastian (gr. periphrastikos opisan) v. parafrastian. perifriksis (gr. periphrfsso ceptim, drhtim jako) med. jeza od hladnoe, drhtavica. pericement (gr. peri, lat. caementum kamen lomljenik) zool. koni omota zubnog korena. pericementitis (gr. peri, lat. caementum) med. zapaljenje pericementa. pericentar (gr. peri, lat. centrum) astr. taka na putanji nebeskog tela u kojoj je ono najblie telu oko koga se okree. pericistitis (gr. peri, kystis) med. v. perikistitis.

aerjurant (lat. perjurans) krivokletnik. perjuracija (nlat. perjuratio) prav. krivo zaklinjanje, krivokletstvo. perjurijum (lat. perjurium) prav. kriva zakletva, krivokletstvo. perjuriozan (lat. perjuriosus) krivokletan; neveran, laljiv. perjurus (lat. perjurus) prav. krivokletnik, nevera, laljivac. perkal (fr. percale) gusto tkana istonoin-dijska pamuna tkanina, finije od mit-kala. per kasa (ital. reg cassa) trg. uz plaanje u gotovom.

perkvizitor

693

derniciozan

perkvizitor (lat. perquisitor) istraivalac, istraitelj. perkvizicija (nlat. perquisitio) sudska istraga, istraivanje; prekvizicio dome-stika (nlat. perquisitio domestica) premetaine, pretres kue ili stana. perkvizicioni protest prav. protest menice koji se ini ako se trasat, u vreme plaanja, ne moe nai u mestu plaanja. perkelt (ma. porkolt) kuv. maarski paprika od goveeg ili teleeg mesa. perkolacija (lat. percolatio) hen. procei-vanje, preiavanje, razbistravanje. per kontakte (ital. per contante) trg. uz plaanje u gotovom. per kovto (ital. per conto) trg. na raun. perkurzija (lat. percursio) preletanje, pretravanje; letimino prelaenje ega, promiljanje na brzu ruku. perkurirati (lat. reg-stege) pretrati letimino, povrno pregledati. perkusija (lat. percussio) udaranje, sudar, udar, potres; med. kucanje, opkucavanje, ispitivanje kucanjem. perkusioni (lat. percussio) udarni, koji biva pomou udara; perkusiona maina fiz. sprava za ispitivanje brzine tela pokre-nutih udarom; perkusiona puka puka ije se punjenje pali udarom ekiastog oroza u kapelu; perkusiono paljenje paljenje udarom. perkusor (lat. percussor) sprava za razbijanje, za lomljenje. perkustiki instrument (lat. percutere udarati, kucati, lupati) muz. udaraljka. perkutanski (lat. per, cutis koa) krosko-ni, koji deluje kroz kou (lek). perkutirati (lat. percutere) ned. kucati, ispitivati kucanjem, vriti perkusiju, npr. grudi, eluca. perkutorij(um) (lat. percutere, nlat. percutorium) med. lekarska kucaljka, uk. kerl (nlat. perla, fr. perle) tip. posle dija-manta najsitnija tamparska slova (od pet tipografskih taaka). perla (nlat. perla, fr. perle) biser; ned. kao mleko bela, biseru slina pega na ronja-i (oka). perlmuter (nem. Perlmutter) unutarnji bise-rasti sloj u koljke, sedef. perlustracija (lat. perlustratio) razgledanje, pregledanje; otvaranje i itanje tuih pisama bez znanja adresata (u cilju policijskog nadzora). peri (po Permskoj oblasti u SSSR) kol. v. permski period. permanentan (lat. permanens) trajan, istrajan, stalan, postojan, neprestan, neprekidan; permanentni gasovi hen. postojani gasovi (koji se ranije nisu mogli pretvoriti u teno stanje); permanentno belilo trajna vodena boja koja se dobiva od barijum-sulfata.

permanentnost (nlat. permanentia) v. permanencija. permanencija (nlat. permanentia) neprekidno trajanje, postojanost, istrajnost; stalno zasedanje, npr. zakonodavnog tela, do okonanja izvesnih pitanja; teol. neprestano prisustvo tela Hristovog u prieu. permeabilan (lat. permeabilis) probojan, propustljiv. permeabilitet v. permeabilnost. permeabilnost (lat. permeabilitas) propustljivost, probojnost. permeacija (nlat. permeatio) prodiranje dvaju tela jednog u drugo, meanje. permen (eng. pearmain) vrsta jabuke koja ima ukus kruke, parmenka. per mile (lat. per mile) na hiljadu, po hiljada, za hiljadu (komada); pro mile. permisiv (lat. permissio) liigv. dopusni nain, nain doputanja. permisija (lat. permissio) doputenje, dozvola, odobrenje. permisionar (nlat. permissionarius) imalac dozvole, besplatne karte; vojnik na odsustvu; kod putujuih cirkusa i pozorita: poslovoa koji putuje ispred trupe da na vreme izvadi dozvolu za prireivane predstava i pripremi sve to je potrebno. permisiovisti (lat. permissio doputenje, odobrenje) pl. stranci koji imaju dozvolu, da borave u nekom gradu. permiscibilan (nlat. permiscibilis) koji se moe pomeati, izmeljiv. permocija (lat. permotio) pokretanje, pobuivanje, pobuda; razdraena, afekt. permska formacija geol. v. permski period. permski period geol. period u razvitku Zemljine kore koji se nalazi izmeu karbon-skogk trijaskog perioda (nazvan po ruskoj oblasti Permu, gde su njegovi slojevi vrlo dobro razvijeni i prvo proueni); perm. permutabilan (nlat. permutabilis) zamenljiv, razmenljiv, premestljiv. permutabilitet (nlat. permutabilitas) zamenljivost, premestljivost. permutacija (lat. permutatio) promena, razmena, razmenjivanje, zamenjivanje; mat. premetanje, menjanje mesta u nizu izvesnog broja datih elemenata. permutirati (lat. permutare) razmenjivati, zamenjivati, promeniti; razmepggati, premestiti, premeta. pernambuk crveno brazilsko drvo ija se strugotina upotrebljava za bojadisanje i pravljenje crvenog mastila (nazvane po brazilskoj pokrajini Pernambuko); fernambuk. pernioni (lat. pernio, perniones) pl. med. pri-tevi na nogama od zime, ozebice, smrzotine. perniciozan (lat. perniciosus) ubitaai, ra-zoran, kodljiv, opasan; perniciozna groznica nastupna groznica.

perniciozna anemija

694

persekutirati

perniciozna anemija (lat. perniciosus opasan) med. naroita vrsta teke malokrv-nosti. perodinija (gr. pera torba, odyne bol) med. bol eluca; up. kardialgija. perozis (gr. perosis ozleda, povreda) ed. sakaenje, naroito udova i ula. peroksid (lat. reg, gr. oxys otar) hem. oksid sa veom razmerom kiseonika nego drugi oksidi istog niza. peroksidirati (lat. reg, gr. oxys) hen. pretvoriti, pretvarati u peroksid. peroma (gr. peroma uzetost, osakaenost) med. osakaenost, oteenost ulnih organa. peron (fr. reggop) slobodan trem (terasa) pred kuom; mesto na stanicama sa koga se ulazi u voz i na koji se izlazi iz voza. nerona (gr. perone bica) aiat. linjaa, cevanica. peroneji (nlat. musculi peronei) pl. aiat. li-njani miii, cevanini miii. peronbspora (gr. regbpe izrataj na kosti, spora setva) obol>enje lista i bobica vinove loze koje izaziva prisustvo parazitne gljivice Peronospora viticola; suzbija se prskanjem rastvorom plavog kamena i dr. peroralni (lat. reg, os usta, peroralis) koji se uzima kroz usta, npr. lek. per os (lat. reg os) med. kroz usta. perotina (fr. perrotine) maina za bojadi-sanje tkanina, koja moe istovremeno da bojadie u tri boje: nazvana po pronala-zau Perou (Perrot). per pedes (lat. reg pedes) nogama, tj. peice. per pedes apostolorum (lat. reg pedes apostolorum) nogama apostola", tj. peke (kao to su putovali apostoli). perpendikl (lat. perpendiculum) visak; klatno na satu, pendel. perpendikularan (lat. perpendicularis) uspravan, odvesan, okomit; vertikalan. perpendikularitet (nlat. perpendicularitas) uspravnost, odvesnost, okomitost; vertikalnost. perper (gr. hiperpyron) nekadanja novana jedinica Crne Gore (=100 para), kovan od 1909. god. perpetracija (nlat. perpetratio) izvrenje, izvoenje, sprovoenje. perpetuana (lat. perpetuus neprekidan, neprestan, stalan) vrsta veoma jake vunene tkanine sline seru. perpetuacija (nlat. perpetuatio) neprekidno trajanje, ovekoveavanje. perpetuelan (fr. perpetuel) stalan, nepre-stan, doivotan, vean. perpetuirati (lat. perpetuare) neprekidno nastavljati ili odravati, pustiti da neto neprekidno traje, ovekoveiti, ove-koveavati. perpetuitet (lat. perpetuitas) neprestanost, stalnost, veitost, doivotnost, neprekidno trajanje, npr. slube, zvanja itd.

perpetuiteti (lat. perpetuitates) pl. neprekidnosti, zadubinska imanja. perpetuum mobile (lat. perpetuum mobile veito pokretno) fiz. opti naziv za sredstvo koje bi trebalo da samo od sebe stvara energiju bez korienja nekog drugog izvora energije, npr. maina ili sprava koja bi, jednom pokrenuta, obavljala neprekidno mehaniki rad bez ikakvog spoljnog uticaja to je nemogue prema osnovnim zakonima fizike o odranju energije. perpetuus (lat. perpetuus) neprestan, neprekidan, stalan, vean. perpleksan (lat. perplexus) zbunjen, smeten, smuen; nereljiv. perpleksitet (nlat. perplexitas) zabuna, zbunjenost, smetenost, nereljivost. per posta (ital. reg posta) potom, preko pote, putem pote. per primam intencionem (lat. reg primam intentionem) prvim naprezanjem"; med. leenje rane neposrednim strastanjem ivica rane, za razliku od leenja per sekundam intencionem (drugim naprezanjem"), kod koga se rana zatvara putem drugih zbivanja, procesa, npr. stvaranjem granula-cionog tkiva. per prokura (ital. reg procura) prav. preko punomoi, preko punomonika. per prokuratorem (lat. reg procuratorem) prav. preko punomonika. per prokuracionsm (lat. reg procurationem) v. per prokura. per rikapito (ital. reg ricapito) trg. v. pod rikapito. per saldo (ital. reg saldo) trg. za obraunavanje, za izravnanje; pro saldo. persan (fr. persan persijski") arh. kip kao stub koji dragi svod. per se (lat. reg se) fil. po sebi, sobom, to postoji samostalno, samo za sebe, samo sobom, npr. to je, kod sholastiara, supstancija, za razliku od akcidencije, koja postoji samo per aliud, tj. preko drugog, pomou drugog. perseveracija (lat. perseveratio) fil. postoja-nost, naroito: predstava u svesti, injenica da sve to je ikada ulo u svest i postalo delom njene sadrine izaziva u njoj jae ili slabije promene i ostavlja neki trag. perseverirati (lat. perseverare) istrajati, biti istrajan, ostajati pri svome. Persej (gr. Perseys) 1. kit. sin Jupitera i Danaje, argivski heroj, ubio gorgonu Meduzu (iz ije krvi je postao Pegaz); 2. astr. sazvee na Severnom nebu sa 134 zvezde, koje se mogu videti i golim okom. per sekundam intencionem (lat. reg secun-dam intentionem) med. v. pod per primam intencionem. persekutirati (fr. persecuter) prav. sudski progoniti, tuiti, terati, goniti, progo-niti; persekvirati.

persekutor

695

perspektiva

psrsekutor (nlat. persecutor) gonilac, progonitelj, dosadan ovek, nasrtljivac. persekucija (lat. persecutio) gonjenje, progonjenje, proganjanje. persening (eng. persenning) mor. jako, teram premazano platno za pokrivanje. per si (lat. reg, nem. sie) na vi"; biti s nekim per si govoriti nekome vi"; supr. per tu. persijanac 1. veoma fino crno jagnjee krzno iz Buhare (u SSSR = karakul); 2. vrsta porcelanskih valjaka. persijen (fr. persienne) vrsta finog persij-skog cica; rebrenice, roletne, aluzine. persijski koji pripada Persiji, koga ili ega ima u Persiji, koji potie iz Persi-je; persijska zemlja engleska mrkocrvena boja; persi joko plavetnilo (fr. bleu de Perse) zelenoplava ili tamnoplava boja; persijsko crvenilo koralnocrvena boja; persijski poredak arh. poredak stubova u kome kipovi robova zamenjuju stubove. persiko (fr. persicot) liker od kotica bresaka, breskovaa. persistevtan (lat. persistens) istrajan, postojan, stalan, izdrljiv, uporan. persistencija (nlat. persistentia) istrajnost, postojanost, stalnost, izdrljivost, upornost; tvrdoglavost. persiflaa (fr. persiflage) ismevanje, izrugivanje na fin nain. persifler (fr. persifleur) ismeva, podsme-va, podrugljivac. persiflirati (fr. persifler) ismevati se, praviti koga ili to smenim na fin nain. perskripcija (lat. perscriptio) trg. knjienje, unoenje u knjigu rauna; pismena uputni-ca za isplatu, doznaka. persona (lat. persona) osoba, lice, pojedinac, linost, svako bie obdareno sposob-nou slobodnog i razumnog htenja i delanja (fizika persona); prav. svako lice koje ima sposobnosti da stie izvesna prava i prima na sebe obaveze, pravio lice (juristika persona); in persona (lat. in persona) osobno, lino. persona grata (lat. persona grata) omiljena osoba, osoba koja je kod pretpostavljenih u milosti; persona non grata nepoel>na osoba. personal (lat. personalis lini) osoblje, svi nametenici i slubenici nekog preduzea ili nadletva; broj svih osoba koje sainjavaju jedan kolegijum. personalac (lat. personalis lini) onaj u iju nadlenost spada staranje o osoblju nekog preduzea, nadletva, neke ustanove. personalizam (lat. persona) fil. uenje da se svet sastoji od jedinki koje su sive, koje svesno tee cilju i koje su svesne svoje vrednosti (Lajbnic, Loce, Bostrem, Renuv-je, L. V. tern); shvatanje oveje lino-

sti i osobenosti kao najvie vrednosti (Kant); teol. vera u boga kao linost. personalizirati (fr. personnaliser) navodi-ti (ili: oznaavati) linosti ili line podatke; oliavati, sliiti; zadirkivati, zadevati, peckati. personalije (lat. personalia) pl. blii podaci o starosti, imovnom stanju, zanimanju itd. neke osobe. personalist (lat. persona) onaj kome je priznate neko pravo samo u odnosu prema njemu lino. personalitet (nlat. personalitas) linost, osobnost, ono to je lino, osobno, osobina jedne linosti; svest o svojoj linosti, samosvest; personalitet pl. line uvrede, lina zadirkivanja. personalna akta pl. akta o linim prilikama, sposobnostima, delima i dr. nekog slubenika. personalna zamenila gram. lina zamenica (ja, ti, on, ona, ono). personalna unija ujedinjenje dveju ili vie inae samostalnih drava pod jednim vladaocem ili jednom vladalakom porodicom, dravnopravni odnos kakav je, npr., postojao do 1918. god. izmeu Austrije i Ugarske i, od 1102. god., izmeu Hrvatske i Ugarske. personalki (lat. personalis) lini, osobni, koji se tie osobe ili osoblja. personalki konto trg. raun koji se pojedincima otvara i, kao takav, vodi. personalki kredit trg. veresija koja se osni-va na linom poverenju. personalki poveritelj trg. poveritelj koji za svoja potraivanja nema nikakve podloge. personalki porez lini porez, glavarina, porez po poreskim glavama. persona publika (lat. persona publica javna osoba) osoba koja stoji u javnoj slubi, dravni slubenik, javni radnik, pisac, glumac, umetnik; podrugljivo: javna ena. personifikacija (nlat. personificatio) oliavanje, olienje, prikazivanje neke stvari kao ivog bia; ret. vrsta metafore kojom se neive stvari i pojmovi zamiljenih predmeta prikazuju kao bia sa svim znacima ljudskog ivota, koja ne samo to rade, misle i oseaju kao ljudi, nego i govore s njima, npr.: nesrea koraa brzo, sama knjiga caru besedila, drumovi e poeljet Turaka itd.; prozopopeja. personifikovati (nlat. personificare) oliavati, oliiti, pretvarati, preobraava u osobu; opte pojmove, osobine, mrtve stvari ili ivotinje prikazivati da rade i misle kao razumna bia (kao osobe). personificirati v. personifikovati. perspektiv (nlat. perspectivus, lat. perspec-tare uoavati) mali dogled. perspektiva (nlat. perspectiva) nauka o prikazivanju predmeta na datoj ravni onako kako ih, sa odreene take posmatranja,

perspektivizam

696

perfidnost

nae oko vidi; slika predmeta u daljini; fig. pogled u budunost; izgledi za budunost; poljska perspektiva kad taka oka lei u visini oveka iznad vidika; ptija perspektiva slikanje (ili: crtanje, pogled) na neki predmet sa visine ptijeg leta, tj. ukoso i odozgo; ablja perspektiva slikanje (ili: crtanje, pogled) ukoso i odozdo. perspektivizam (nlat. perspectiva) fil. uenje po kome mi stvarnost vazda shvatamo samo sa gledita naih potreba, interesa i ciljeva, i po kome nae saznanje ima vanost samo u tom smislu, a nikako u apsolutnom; predstavnici: Nie i dr. perspektivna projekcija crtanje geografske karte pri kome se zamilja da oko stoji u sreditu Zemlje i odatle gleda i prikazuje zemlje koje oko sebe vidi; centralna projekcija. perspektivni (nlat. perspectivus) crtan (ili: slikan, gledan) u daljini, onako kako se vidi izdaleka, u perspektivi; fig. koji je u izgledu, u budunosti. perspiracija (lat. perspiratio) odisanje, znojenje, kono disanje. perstvo (fr. pairie) v. perija. persuazija (lat. persuasio) nagovaranje, nagovor; nagovorenost; uveravanje, ubeivanje; uverenost, ubeenost. persuazio doloza (lat. persuasio dolosa) prav lukavo (ili: zlonamerno) nagovaranje. persuazorije (nlat. persuasoria) pl. prav. sredstva kojima se vri nagovaranje. per subrepcionem et obrepcionem (lat. reg subreptionem et obreptionem) prav. putem obmane i preutkivanja (istine). pertinentan (lat. pertinere dopirati, ticati se koga) pripadan, prikladan; nadlean. nertinencija (lat. pertinere) pripadnost; stvar koja slui nekoj drugoj (glavnoj) stvari (npr. poljoprivredni alat je perti-nencija poljoprivrednog dobra). pertinencije (lat. pertinentia) pl. prav. pribor; pripadajui delovi, npr. imanja, zemlje, koji se, pri otuivanju glavne stvari, podrazumevaju uz nju. per tu (lat. reg, tu) na ti"; biti s nekim per tu govoriti nekome ti"; supr. per si. perturbacija (lat. perturbatio) poremeaj, poremeenje; pometenost, zbrka, zabuna, nemir; perturbacije pl. astr. poremeaji, odstupanja u putanjama nebeskih tela, ili odstupanja od Keplerovih zakona koja pokazuje tok jednog tela Sunanog sistema, planete, komete ili meseca, naroito naega Meseca, usled istovremenog privlaenja ostalih tela. perturbacio kritika (nlat. perturbatio criti-sa) med. uznemirenost koja prethodi krizi neke bolesti. perturbiran (lat. perturbatus) uznemiren, pometen, poremeen, pobrkan, zbunjen, doveden van sebe.

nerturbirati (lat. perturbare) pomesti, poremetiti, remetiti, uznemiriti, pobrka-ti, zbuniti, zastraiti, dovesti nekoga da bude van sebe. pertusis (lat. pertussis) ned. veliki kaalj, rikavac, hripavac. peru-balzam v. peruvijanski balzam. peruvijanska kora far, kora junoameri-kog kina-drveta (jedan od najvanijih lekova protiv groznice). peruvijanski balzam (nlat. balsamum peruvianum) smolast sok, mrkocrven i pri-jatnog vanilijskog mirisa, dobija se od kore peruanskog balzamovog drveta Mi-roxylon pereirae; mae se kao lek na otvorene rane, a upotrebljava i za spravljanje raznih pomada; peru-balzam, indijski balzam. perula (lat. pera torba, uprtljaa, perula vreica, dai) bog. koasti ili korasti omota jednog dela biljke, npr. pupoljke. peru-srebro novo srebro. peru-alitra ilska alitra. perfekt (lat. perfectum) gram. prolo vreme (npr. od raditi: radio sam, od biti: bio sam), gradi se od sadanjeg vremena glago-la biti, obino u kreem obliku, i radnsJg prideva glagolskog trajnih i svrenih glagola. perfektan (lat. perfectus) gotov, svren, potpun; savren, usavren. perfektibilizam (nlat. perfectibilis usavr-ljiv) fil. uenje o sposobnosti oveka i oveanstva za usavravanje. perfektibilist (nlat. perfectibilis) fil. pristalica perfektibilizma. perfektuirati (lat. perficere, perfectum) izvriti, izvesti, privesti kraju, okonati; zakljuiti neki posao, ostvariti neto. perfekcija (lat. perfectio) svretak; savrenstvo, odline osobine. perfekcionizam (lat. perfectio) fil. uenje po kome je usavravanje oveka svrha moralnog htenja. perfekcionirati (nlat. perfectionare) yca-vriti; svriti, dovriti. perfekcionisti (lat. perfectio) pl. fil. pristalice perfekcionizma; lanovi hrianske sekte u Sev. Americi koji tee potpunoj zajednici porodice i imanja, biblijski komunisti". perfeto (ital. perfetto) kuz. potpuno. perfeto mogo (ital. perfetto moto) muz. potpuni tempo (naziv za trotakt, jer se 3 ne moe deliti parnim brojem bez ostatka). perfeto moto (ital. perfetto moto) kuz. tro-delni takt. perfidan (lat. perfidus) neveran, veroloman, izdajniki; zloban, podmukao. perfidije (lat. perfidia) neverstvo, verolomstvo, izdajstvo; zloba, podmuklost. perfiditet (nlat. perfiditas) v. perfidija. perfidnost (lat. perfidia) v. perfidija.

perforativ

697

pestilencija

perforativ (nlat. perforativum) med. v. perforatorijum. perforativ-trepan (nlat. perforativum, fr. trepan) hir. burgije kojom se kosti samo otvaraju, a koja ne izbacuje ono pare koje seivom obrezuje. perforator (lat. perforare probuiti) bu-ilica, buile; probojac, zumba. perforatorijum (nlat. perforatorium) hir. burgija za buenje kostiju ili lubanje. perforacija (nlat. perforatio) buenje, probuenje; 1. med. provaljivanje pgupljih organa ili vena usled oboljenja, npr. perforacija ira u elucu i dr.; 2. hir.vetake otvaranje upljine u telu; 3. zupanje hartije, potanskih maraka i dr. pomou perforacione maine. perforaciona maina sprava za pravljenje rupica na hartiji, npr. na potanskim markama itd. perforacioni ig ig koji bui rupice. perforiran (lat. perforare) izbuen, snab-deven rupicama; perforirana hartija u knjigovetvu: hartija sa rupicama, da bi se listovi lake mogli otkidati. perforirati (lat. perforare) buiti, probuiti, vrteti, provrteti. perfrigetorijum (lat. perfrigetorium) med. oseanje zime u velikoj meri kod grozni-nih bolesti, velika zimljivost (ili: zimogroljivost). perfrikcija (lat. perfrictio) promrzlost, ukoenost od zime. perhidrol (lat. reg, gr. hydor voda) far. 30procentni rastvor vodonikovog super-oksida (za dezinfikovanje i sl.). perhorescentna zakletva prav. tvrenje pod zakletvom da se neki sudija ili svedok ne mogu smatrati kao nepristrasni. perhorescevcija (nlat. perhorrescentia) prav. strah od pristrasnosti (sudije, svedoka i dr.) i traenje izuzea. perhorescirati (lat. perhorrescere) uasnu-ti se, uzdrhtati od; zgaditi se na to, odbiti to od sebe; prav. ne primiti, ne priznati, odbiti, traiti izuzee, npr. sudije ili svedoka, zbog pristrasnosti. percent (lat. reg centum) v. procent. perceptibilan (nlat. perceptibilis) opaljiv, primetljiv osetom, shvatljiv, pojmljiv, osetljiv. perceptibilitet (nlat. perceptibilitas) opaljivost, primetljivost osetom, osetljivost, sposobnost za percepcije. perceptivan (nlat. perceptivus) opeen, koji opaa, koji prima spoljne utiske. perceptivitet (nlat. perceptivitas) psih. opanost, sposobnost opaanja, sposobnost primanja utisaka spolja. percepcija (lat. perceptio) psih. opaanje, opaaj, svi oni duevni procesi koji (ili: sva ona duevne zbivanja koja) se neposredno izazivaju ulnim nedraaji-ma (up. apercepcija); prav. naplaivanje,

kupljenje, primanje (prihoda, novca, plodova itd.). percepcionalizam (lat. perceptio opaanje) fil. uenje da celokupne miljenje i znanje vodi poreklo iz percepcije, tj. opaanja, i da su opaanja same opaene stvari (Aristotel, Hamilton). percipijent (lat. percipiens) onaj koji prima, prima lac. percipirati (lat. percipere) primati, primiti, dobiti; opaati, shvatati, poimati, uiti. pereronski konj (fr. cheval percheron) vrsta tekih i brzih konja, poreklom iz pokrajine Per (Severna Francuska). perin v. perun. per-ub (fr. pair, nem. Schub) jednovremeno imenovanje veeg broja lanova prve komo-re (perova), da bi se time osigurala vladi potrebna veina. perun (lat. petroselinum) bog. batenska dvogodiglnja biljka iz porodice titarki, Petroselinum hortense; gaji se zbog mesnatog korena i miriljavog lia. Izr. idi u perun/ublaeno umesto idi do avola! per up (lat. reg, nem. Schub) putem straarnog proterivanja, straarno. pes (lat. pes ten. pedis) l. noga, stopa; stara rimska mera za duinu (0,29 t); ketr. sti-hovna stopa. pes (eng. rase, fr. pas, lat. passus) 2. korak, hod; tranje iz sve snage, trka, utakmica u tranju; kao jedinica za duinu = 2Va engleske stope = 0,762 t. pesar (gr. pessos) ked. v. pesarijum. pesarijum (gr. pessos kocka, lat. pessarium) med. materini prsten, prstenasta naprava od mekane ili tvrde gume koja spalu matericu dri u normalnom poloaju; takoe: duguljasta i okrugla sveica od vune, svile i dr. umeena sa smolom ili voskom, i lekovitim sredstvima, koja se mee u matericu ili stranjicu. peseta (p. peseta) novane jedinica u paniji od 1868. god., deli se na 100 sentimo-sa; pezeta. pesimizam (lat. pessimus najgori) fil. pogled na svet koji smatra da su ovaj svet i ivot, u svojoj sutini, nepopravljivo ravi, i da je, prema tome, bolje ne iveti no ovako iveti; sklonost da se stvari uzimaju sa najgore strane; supr. optimizam. pesimist (lat. pessimus) fil. pristalica pesimizma; ovek sklon da sve stvari i pojave u ivotu uzima s najrunije strane; supr. OPTIMIST. peso (p. peso) novane jedinica u Argenti-ni, Gvineji Bisau (pezo), Dominikanskoj Republici, Kolumbiji, Kubi, Meksiku, Urugvaju, Filipinskoj Republici i i-leu, deli se ne 100 sentavose. pestilencija (let. pestilentia boletina, zareze) kuge, uma.

pestilencijalan

698

petre getca

pesgilencijalan (nlat. pestilentialis) kao kuga, slian kuzi, kuast; izloen kuzi; kuan, okuen, zaraen. pesulum (lat. pessulum) med. v. pesarijum. petalizam (gr. petalon) izgnanstvo na pet godina iz Sirakuze, pri emu se o onome koga je trebalo prognati glasale liem od maslina (petalon=list); up. ostrakizam. petaloidan (gr. petalon list, eidos vid, oblik) slian listu, latici, kruninom listiu. petaloi (gr. petalon) b:t. v. petalum. petalosome (gr. petalon list, soma, telo) zool. ribe sa telom slinim listu, listovi. petalum (gr. petalon list, nlat. petalum) bog. latica, cvetni listi, krunini listi. petarda (fr. petard, ital., nni. petardo) voj. starinski eksplozivni naboj (XVIXIX v.) za ruenje mostova, bedema i drugih objekata; danas kartonski cilindar s barutom za oznaavanje eksplozija pri mane-vrima; takoe: pucal>ka za zaustavljanje voza u sluaju opasnosti, i neopasna bomba za izazivanje pucnjeva. petaurist (gr. petayron sedalo, motka) igra na konopcu, akrobat. petenoteologija (gr. peteins, petenos koji leti, krilat, pernat, theos bog, logia) teol. pobono razmiljanje o pticama; dokaz o postojanju boga na osnovu postojanja ptica. petent (lat. petens) molilac, molitelj, podnosilac molbe. petehe (nlat. petechia) pl. med. v. petehije. petehijalva groznica ned. groznica pri kojoj izbijaju po telu sitne crvene pege; v. petehije. petehije (fr. petechie, nlat. petechia) pl. med. crven(kast)i peati, sitne crvene pege na koi, obino znak neke vrste ivane groznice, znak kuge. petinoteologija (gr. petenos krilat, theos, logi'a) v. petenoteologija. petiolaran (nlat. petiolaris, petiolus petelj-ka) bog. koji pripada peteljci, koji potie od peteljke, peteljin. petiolus (lat. petiolus den. od pes) bog. petelj-ka (kod lista). petiotizirati umnoavati vino time to se na ve isceeno groe (kominu) sipa zaeerena voda, pa se onda pusti da ponovo prevri, od ega se dobije tzv. ko-minjak; naziv po burgundijskom vinogra-daru Petiot-u, koji je, 1859, prvi poeo ovako raditi. petirati (lat. petere) moliti, traiti; up. petent. petit (fr. petit mali) top. vrsta tampar-skih slova od osam tipografskih taaka (izmeu borgisa i kolonela). petitor (lat. petitor) molilac, naroito za neko mesto; prav. tuilac u civilnim (graanskim) stvarima. petitoran (lat. petitorius) prav. koji se tie tube (ili: koji spada u tubu) za dobijanje izvesnog prava, tubeni.

petitorijska tuba prav. v. petitorijum. petitorijum (nlat. petitorium) prav. tuba ili pravni spor ija je svrha dobijanje izvesnog prava uopte (za razliku od posesorijuma, gde je prethodno posredi samo raspravljanje pitanja o posedovanju ili pravu sopstvenosti neke stvari). petitum (lat. petitum) molba, traenje; fil. naelo ije se usvajanje pretpostavlja. peticija (lat. petitio) molba, naroito: pismena molba, molbenica; traenje, zahte-vanje. peticionar (nlat. petitionaris) molilac, podnosilac molbe nekom viem mestu. peticionirati (fr. petitionner) prav. podnositi (ili: podneti) molbu (molbenicu), moliti. peticio principii (lat. petitio principi! traenje principa, moljenje naela) log. pogreka u zakljuivanju i dokazivanju koja postaje kada se stav koji tek treba da se dokae uzme kao premisa, kao razlog dokaza; drugi naziv ove pogreke je cir-kulus in probando (lat. circulus in proban-do krug u dokazivanju). peto (ital. petto, lat. pectus) grudi, srce, dua. petrarkizam poseban pesniki stil po ugledu na italijanskog pesnika Franeska Petrarku (13041374). petraevci lanovi tajnih kruoka u Rusiji (184549), nazvanih po organizatoru, socijalisti utopisti Mihailu Vasiljevi-u Butaevi-Petraevskom (1821 1866); pobornici unipggenja samodravlja i1 kreposnog prava; pripadao im i F. M. Dostojevski. petrel (fr., eng. petrel, lat. petrellus, Petrus) zool. mala burnica, ptica sv. Petra (najmanja vodena ptica). petrefakt (gr. petra kamen, lat. factum nainjeno) okamenotina, okamenjak, okamenjena ivotinja ili biljka; nauka o petrefaktima v. paleontologija. petrefaktan (gr. petra, lat. factus) v. petrificiraa. petrinizam (nlat. petrinismus) uenje prvobitnog jevrejo-hrianstva, iji je predstavnik apostol Petar. petrifikacija (gr. petra, nlat. petrificatio) skamenjivanje, okamenjivanje, okamenjenje; pretvaranje u kamen, okamenjenost, skamenjenje, skamenjenost; okamenotina. petrificiran (nlat. petrificatus) skamenjen, skamenjen, pretvoren u kamen; petrefaktan, fosilan. petrificiran (nlat. petrificatus) okamenjen, skamenjen, pretvoren u kamen; petrefaktan, fosilan. petrificirati (nlat. petrificare) skameniti, okameniti, okamenjivati; pretvoriti u kamen, u stenu; fig. ukoiti, okameniti. petrogenija (gr. petra stena, kamen, gen-koren od gfgnonai postanem, nastanem) deo geologije koji izuava rezultate rada geo-

petrogenska geologija

699

pigmentum vigrum

lokih sila s pogledom na stvaranje i pretvaranje glavnog gradiva Zemlje, tj. stena.
petrogenska geologija v. petrogenija.

petrografija (gr. petra stena, kamen, grap-hia opis) deo petrologije koji opisuje minerale. petrografska mineralogija nauka o mineralima i stenama. petrografski (gr. petra stena, kamen, grap-ho opisujem) koji opisuje stene; petro-grafske karte geografske karte na kojima su oznaene vrste planina s obzirom na njihov stenski sastav i njegove granice. petrodolar (nlat. petroleum, eng. dollar) dolar zaraen prodajom petroleja, tj. prihod ostvaren iskoriavanjem nalazita nafte. petrolej (nlat. petroleum) v. petroleum. petrolet (fr. petrolette) automobil koji se kree pomou petroleja. petroleum (gr. petra stena, kamen, lat. oleum ulje, nlat. petroleum) kameno ulje sastavljeno od smesa i otopina gasovitih, tenih i vrstih ugljovodonika; nalazi se u pukotinama i podzemnim slojevima gde natapa porozno kamenje, a sluha! kao odlino sredstvo za osvetljenje; nafta. petroleum-benzin benzin koji se spravlja od petroleuma. petroleum-spiritus deo petroleuma koji se, pri preiavanju, najpre pretvara u paru; upotrebljava se kao zamena terpentin-skom ulju. petroliferan (nlat. petrolifer) petrolejono-san, petrolejovit, koji ima u sebi petroleuma, petroleumski. petrologija (gr. petra stena, kamen, logia nauka) nauka o sastavu, strukturi i postanku stena i minerala; u sovjetskoj mi-neralogiji sinonim za petrografiju. petrofiti (gr. petra, phyton biljka) v. li-tofiti. petunija (nlat. petun, petunia)6or. junoamerika ukrasna biljka iz porodice pomo-nica, slina duvanu. peucedan (gr. peykedanon, lat. peucedanum) bog. silj, siljevina. peucedanin (gr. peykedanon silj, siljevina) hen. veoma gorka tvar, materija, koja se dobija iz korena peucedana, silja, silje-vine. peh (nem. Res) smola; fig. nevolja, nesrea, baksuzluk, maler. pehar (nem. Becher) l. vea posuda za pie u obliku visoke ae; vr, krag, pokal; 2. posuda, vaza (obino od skupocenog materijala) koja se daje pobedniku na sportskom takmienju; up. kup. pehblevda (nem. Pechblende) min. uranski smolinac, mineral mutan i smolasta masna sjaja, veoma vaan u nauci i tehnici, poto se iz njega dobija najvie radioak-tivnih materija.

pehiagra (gr. pechys lakat, agra plen) med. giht u laktu. pehist (nem. Pech smola; baksuzluk) ovek koji nema sree u poslovima, baksuz, malerozan ovek. pehlevi ime persijskog jezika u doba Sasa-nida, kojim su preteno govorili zapadni Persijanci, meavina persijskog i semit-skog jezika u kojoj je preovlaivala per-sijska gramatika; pahlavi. pehlivan v. pelivan. peci (ital. pezzi) pl. novac, vrste novca. pedo (ital. pezzo) komad, pare (u svakom smislu). pedo di bravura (ital. pezzo di bravura) muz. komad sa tehnikim tekoama. peco koiertato (ital. pezzo concertato) muz. koncertni komad. pe (pere. pi, tur. re) prednji deo haljine. eikan (ital. pescecane) morski pas, aj-kula. Peito (sir. Peschito) naziv najstarijeg si-rijskog prevoda Starog i Novog zaveta (iz II veka). peke (pere. pike) gar, poklon. pekir (pere. piglr)"y6pyc, runik, marama. pi (gr. 7, R) grko ime slova p"; mat. skraenica rei periphereia (obim): Ludolfov broj, tj. odnos prenika kruga prema obimu=3,1415926. piartroza (gr. ruop, gnoj, artron zglob) med. gnojenje zgloba. pibrok (eng. pibroch) ratna pesma, ubojna muzika, kotskih gortaka (za gajde). Pigmeji (gr. Pygmaioi, pygme pesnica; arin, lakat) legendarni narod patuljaka, koji je, po Homeru, iveo na Okeanosu, a po docnijim predanjima na Nilu ili u Indiji; danas nauni naziv za tzv. narode patul>aka; fig. pigmej: kepec, patuljak, mali, siuan ovek, duevno i telesne zaostao ovek, nitavilo. pigmejski (gr. pygmios) kepeji, patuljast, kao kepec, kao patuljak; mali, siuan. pigment (lat. pigmentum boja) fiziol. bojena materija u ivotinjskim i biljnim elij-skim tkivima, koja se nalazi u naroitim pigmentskim elijama (hromatoforama); bojena materija, boja, minka; adjektivni pigment bojeve materije koje ne mogu same, bez posrednog sredstva, da prionu za tkaninu na koju treba da se prenesu; supstakgivni pigmenta bojene materije koje same neposredno prijanjaju. pigmevtacija (lat. pigmentatio) obrazovanje pigmenata, prisustvo pigmenata; bojenje pomou pigmenata. pigmentirati (nlat. pigmentare) bojiti pomou pigmenata; bojadisati, minkati. pigmentum indikum (lat. pigmentum indicum) v. indigo. pigmentum vigrum (lat. pigmentum nigrum) ono crnilo na unutranjoj povrini sudovnjae.

pignorativan

700

pijetizam

pignorativan (nlat. pignorativus) zaloni, u obliku zaloga. pignorator (lat. pignorator) onaj koji prima u zalog. pigioracija (lat. pignoratio) zalaganje, davanje ili primanje u zalog. pignus (lat. pignus) prav. zalog; ugovor o zalogu, zaloio pravo; pignus imperiji (lat. pignus imperij.) dravna zaloga, dravna podloga. pijezis (gr. rue81z)lged. gnojenje, zagnojavanje. pijekhiza (gr. ruop gnoj, ekchysis izlivanje) med. izliv gnoja. pijelitis (gr. pyelos valov) med. gnojno zapaljenje bubrega i bubrenog levka. pijelonefritis (gr. pyelos valov, nephros bubreg) med. v. pielitis. pijemezis (gr. ruop gnoj, emesis povraanje) med. povraanje gnoja, bljuvanje gnoja. pijemija (gr. ruop, halma krv) med. trovanje krvi usled zagnojavanja, sepsa, bolest koja nastaje usled prodiranja u krvne sudove izazivaa gnojenje (stafilokoka i strep-tokoka). pijemian (gr. ruop, a!ta)med. bolestan od trovanja krvi usled gnojenje. piama (pere.) odea za spavanje: duge akire i kaput; pidama. pion (fr. pigeon, lat. pipio) golub; vrsta finih jabuka; vrsta hartije malog formata; ples slian otiu. pijade (pere. piyade, tur. piyade) vojnik-pe-tak; peak u ahu. nija mater (lat. pia mater) pobona mati"; znat- mreasta opna modane. lija mater spinalis (lat. pia mater spinalis) znat. mreasta opna modinska. pijanevole (ital. piangevole) kuz. tuno, tuei, plano, setno. pijanino (ital. planino) uz. mali pijano kod koga su ice uspravno. pijanino droa (fr. planino AgoI)muz. -v. pijanino. pijanisimo (ital. pianissimo) kuz. sasvim tiho, veoma blago. pijanista) (fr. pianiste) kuz. svira u pijano, u klavir. pijanistkinje (fr. pianiste) ,ita. sviraica u pijano, u klavir. pijano (ital. piano) l. muz. tiho, lagano, blago, slabo. pijano (ital. piano) 2. muz. v. pijanoforte 2. pijanola (lat. pianola) klavir-automat, kod koga se, pomou podnonika ili elektri-citeta, izaziva udaranje maljica. pijanotip (ital. piano, gr. typos otisak) pit. maina-slagaica; up. secmaina. pijanoforte (ital. pianoforte)iw>-3. l. umereno jako, srednjom jainom. pijanoforte (ital. pianoforte) 2. muz. instrumenat sa icama na kojima se proizvodi zvuk pomou ekia ili maljica; forte-pijano, klavir, fligl. pijaristi oevi pobonih kola" (lat. patres scholarum piarum), katoliki du-

hovni red, osnovan 1591. u Rimu, iji se lanovi zavetuju da e omladinu besplatno pouava; u Poljskoj =pijarci. pijarci pl. v. pijaristi. pijasava (ital. piasava) vrsta rogoza sa An-tila, upotrebljava se naroito za metle i sl.; takoe: lina vlakna junoam. palme Attalea funifera Mart., koja slue za izradu metli, etaka i dr. pijaster (ital. plasira, nlat. plastra) metalna ploa"; nekada novana jedinica u raznim zemljama (npr. Italiji, paniji, Turskoj), danas stoti deo novanik jedinica u Egiptu, Libanu, Siriji i Sudanu; pjaster. pijafa (fr. piaffe) odmeren i po taktu izvo-en kas konja u mestu; pijafa koja se izvodi kretanjem napred zove se panski korak". pijafirati (fr. piaffer) gordo, ponosno koraati, naroito kada konj, stojei u mestu, prednje noge izbacuje veoma visoko i sputa ih ustro na zemlju, odravajui se u ravnotei samo pomou zadnjih nogu. pijaca (ital. piazza, lat. platea ulica) trg, trite ;up. pjaca, plac. pijedestal (fr. piedestal, ital. piedestallo) podnoje, postolje, podloga; arh. stopa, podnoje, cokla; u cirkusu: stub na ijem gornjem kraju akrobata izvodi svoje vetine. pijezoelektricitet (gr. piezo pritiskujem, elektron ilibar) fiz. svojstvo nekih kristala, naroito kvarca, da se pod pritiskom ili vuom naelektriu na svojoj povrini. pijezometar (gr. piezo, metron mera, merilo) fiz. sprava za merenje stiljivosti (kompresivnosti) tenosti. pijelografija (gr. pyelos korito, valov, grapho piem) med. rendgensko snimanje (pomou kontrastnih sredstava) bubrene karliice. pije istorije (lat. piae memoriae) blaene uspomene, svetle uspomene (pokojnik, pokojnica). pijesa (fr. piece, ital. pezza) v. podd/es. pijeta (ital. pieta) pobonost; smernost, milosre; u likovnoj umetnosti posle XIV veka: umetniko kompozicije koje prikazuju Bogorodicu, as samu as okruenu apostolom Jovanom i trima Marijama, kako na rukama ili kolenima dri i oplakuje telo svog sina skinutog s krsta. pijetet (lat. pietas) pobonost; detinjska ljubav, uspomena puna potovanja i ljubavi prema kome ili emu, zahvalna ljubav, odanost i uopte neno oseanje prema roditeljima, dobrotvorima, otadbini itd., naroito prema milim pokojnicima. pijetizam (nlat. pietas pobonost) pobonjatvo, smirenost, ednost; sklonost da se religija prvenstveno shvata oseanjem i da se odravaju naroiti tajni sastanci radi vebanja u pobonosti i

pijetist(a)

701

pikrin

vrenju dobrih dela; bolesna religiozna oseajnost kojoj oveja priroda izgleda potpuno pokvarena i koja smatra svako dobro to ga uine ljudi kao neposredno delo i izliv boanske milosti. pijetist(a) (nlat. pietista) pobonjak; u Luterovoj i reformiranoj crkvi, od Filipa Jakoba Spenera 1675: vernik koji, pored ostalog, naroito polae na odravanje sastanaka radi vebanja u pobonosti. pijetistiki (lat. pietas) pobonjaki; u duhu pijetizma. pijetozo (ital. pietoso) uz. pobono, sveano; izazivajui sauee. piju (ital. piu, lat. plus) muz. vie. pijum korpus (lat. pium corpus) dobrotvorna ustanova, zadubina. pijus (lat. pius) poboan, bogobojaljiv; poten, savestan, bogougodan. pik (fr. pique) 1. koplje sa dugakim kopljiP1tem; u kartama: crni list. pik (fr. pique, nem. Pik) 2. potajna srdba, prikrivena mrnja, elja za osvetom u prvoj zgodnoj prilici; imati pik na koga ili to eleti da se kome osveti ili da ti padne aka u prvoj zgodnoj prilici itd. pik (fr. pic) 3. iljat vrh planine; uglasti prostor u krmi i kljunu broda. nika (lat. pia) svrake; ed. prohtev trudnih ena za stvarima koje inae nisu za jelo, izopaavanje ukusa, drnost na stvari koje nisu za jelo (kao to je sluaj kod svrake). nikada (p. picar) prosecanje puta kroz praumu. pikador (nm. picadore) borac na konju, naoruan kopljem, u borbama s bikovima u paniji. pikantan (fr. piquant) koji drai, koji izaziva prohtev, nadraljiv, slan" (npr. pikantna pria); duhovit, zanimljiv, primamljiv, dopadljiv, privlaan; zajedljiv, peckav. pikanterija (fr. piquant) ono to drai, to izaziva prohtev; duhovitost, zanimljivost, primamljivost; dvosmislena, slana" napomena, pria i sl. pikaro (tl. picaro nitarija) lopov, lopua, ugursuz, nitkov; pikarski roman vrsta romana u kojem se opisuju ivot i doivljaji pustolove, probisveta, vrago-lana (poev od Lazarilja de Tormesa", iz 1554. godine). pikarski roman v. pod pikaro. pikacija (lat. pix smola, picatio) smoljenje, mazanje, premazivanje smolom. piker (fr. piqueur) psar, lovac na konju koji upravlja psima; jaha koji obuava konje; poznavalac vina, okualac vina, proba vina. piket (fr. piquc) 1. trg. vrsta pamune tkanine. piket (fr. piquet) 2. koi za premeravanje zemljita; voj. odeljenje vojnika, obino 50, koje je uvek u pripravnosti, naroito

radi osmatranja neprijatelja da ne bi izvrio iznenadan napad; igra karata u kojoj uestvuju dva igraa sa 32 karte. pikiran (fr. piquer) darnut, uvreen, ujeden, koga neto titi, pee. pikirati (fr. piquer) bosti, ubosti; pecka-ti, pecnuti, uvrediti; razdraiti; ciknu-ti (za vino);aaed. velikom brzinom poleteti pravo zemlji ;muz. (ital. piccare) jednim prevlaenjem gudala jedno za drugim ukratko proizvesti vie tonova ;kuv. nade-vati meso slaninicom; u batovanstvu: ee presaivati mlade biljke da bi bile to bolje; pikirati se smatrati neto za ast, ponositi se im, iznositi to na velika zvona. piknik (fr. pique-nique) zajednika gozba, izlet u kome svaki uesnik doprinosi ili plaa svoj deo; etvrtasta korpa za hladna jela. piknit (gr. pyknos gust, vrst, zbijen, lithos kamen) min. vrsta topaza. piknozis (gr. pyknosis) zgunjavanje, zgusnue, zadebljavanje. piknometar (gr. pykncs gust, zbijen, metron mera, merilo) fkz. sprava za odreivanje specifine teine; sprava za merenje gustoe; u fabrikaciji hartije: sprava za merenje debljine. piknoskop (gr. pykncs, skopeo posmatram) v. piknometar. piknostilan (gr. pykncs, stylos stub) arh. koja je sa gustim stubovima. piknostilon (gr. pykncs, stylos stub) arh. graevina sa stubovima nagusto, u kojoj razmak izmeu dva stuba, iznosi jednu i po debljinu stuba. piknotika (gr. pykncs) pl. ned. lekovi koji pomau zgunjavanje. nikoli (ital. piccolino) muz. v. pikolo 1. nikole (ital. piccolo) l. kuz. drveni instrumenat za duvanje: manja vrsta flaute, sa tokovima za oktavu viim od tonova flaute. pikolo (ital. piccolo) 2. stari novac u Veneciji, i Siciliji; piiolo. pikolo (ital. piccolo) 3. mali konobarski uenik, mali kelnerski egrt. pikoti (fr. picots)mr. fino izraene take, takice, zupii na ipkama ili opavi-ma; uzani konani opavi na tkaninama. pikotiran (fr. picoter) poprskan, pokropljen takicama (kod grbova). pikotirati (fr. piquer, picoter) bockati, izbockati; zaglavljivati (ili: udarati) klinove u; praviti zupie (na koi, ipkama i dr.). pikrati (gr. pikrs ljut, otar) pl. hen. soli pikrinske kiseline (melinit, ekrazit, lidit), koje mnogo lake eksplodiraju nego ona. pikrin (gr. pikr6s)xeM. gorka tvar, materija, koja se dobiva iz Digitalis rigrigea;doggtalin.

pikrinska kiselina

702 pretvorio u manje otar ugljinokiseli alkal. pilozan (lat. pilus vlas, dlaka, pilosus dlakav, kosmat) kosmat, dlakav, rutav. pilokarpin hem. alkaloid iz listova junoamerike biljke Pilocarpus; upotrebljava se u medicini za leenje onih bolesti, za negu kose itd. pilon (gr. pylon velike vratnice, portal) kapija, velika vrata; naroito: visoka, kuli slina graevina na ulazu u staro-egipatske palate i hramove, spolja obino pokrivena likovima i slikama u boji. pilori (vlat. pilorium, fr. pilori) mesto na kome su zloinci bili vezani i izlagani javnom prezrenju, sramni stub. pilorirati (fr. pilorer) privezati za sramni stub, izloiti javnoj poruzi. pilorus (gr. pyloros) znat. vratarnik, eludani izlaz. pilot (fr. pilote, ital. pilota) prvobitno: krmar, krmano, prevodilac lae kroz nesigurna i opasna mesta, loc; voa (ili: upravlja, rukovodilac) vazdune lae, aeroplana, balona. pilotaa (fr. pilotage)ali/ upravljanje (ili: vetina upravljanja) vazdunom laom, aeroplanom, balonom; mor. upravljanje laom, krmarenje; plata (ili: nagrada) onome to provodi lau kroz opasna mesta \rpai>. pobijanje ipova. pilot-baloni mali vazduni baloni koji se putaju radi odreivanja pravca i brzine vetra. pilotirati (fr. piloter) rukoveti, upravljati (vazdunom laom, avionom, balonom); sprovoditi brod kroz nesigurna i opasna mesta; gra. udarati ipove, pobijati ipove. pilule (lat. pila lopta, dei. pilula loptica) lek u obliku loptice, obino u veliini grakovog zrna. pimeloza (gr. pimele mast) med. sklonost gojenju, gojaznost. piment (fr. piment, nlat. pigmentum) biberu sline bobice istonoindijskog drveta Myrtus pimenta (upotrebljava se za zai-ne); najkvirc. pimsntiranje (lat. pigmentum) v. pigmenta-cija. pimpinela (nlat. pimpinella) vot. dinjica, bedrenik (aromatina lekovita biljka). nina (lat. pinna) l. vilo, brno pero, brje pero; 2. vrsta sitnih klinaca bez glave; klinac u kompasu na kome stoji magnetna igla; 3. mali, iljasta tapovi (u geodeziji); 4. vrsta duguljastih koljki (nlat. Pinna marina) ije se okamenotine zovu piniti. pinakes (gr. pinax, pfnakos ploica) u staroj Grkoj, ploice (drvene, glinene, mermerne) za pisanje. pinakl (fr. pinacle)apx. iljak, naroito na gotskim graevinama.

pikrinska kiselina hen. postaje uticajem sumporne kiseline na mnoge organske materije, a tehniki od fenola i alitrene kiseline; upotrebl>ava se za uto bojenje svile i vune i kao jako eksplozivno sredstvo; trinitrofenol. pikrit (gr. pikrs ljut, otar) mineral koji po mineralnom sastavu odgovara pe-ridotu. pikroholan (gr. pikrocholos sa gorkom u-i, pikrs ljut, otar, chlos u) sklon jarosti, uan, naprasit, nabusit. niks (lat. pix) smola; piks alba (lat. pix alba) bela smola; piks likvida (lat. pix liquida) tena smola, katran ter; piks navalio (lat. pix navali) laarska smola; piks nigra (lat. pix nigra) crna smola. piksa (gr. pyxis) kutija od drveta, naroito imirovog; ua. piksis. piksis (gr. pyxis) kutija od imirova drveta; kod katolika: kutija u kojoj se uva posveena hostija i relikvije. piksla (nem. Buchse, gr. pyxfs kutija od imirovine) kutija. piktogram (lat. pictus slikan, naslikan, gr. gramma pisano, pismo) slika, crte, koji prikazuje neki predmet, radnju ili dogaaj. piktografija (lat. pictus slikan, naslikan, gr. graphf a pisanje) umnoavanje rukopisa ili tampanog sloga pomou preslika-vanja. pila (lat. pila) lopta, kugla. pilav (pere. pilaw, tur. pilav) pirina sku-van sa mesom nagusto. pilada (lat. pila) drveni stub oko koga konj, vezan za konopac, optrava radi vebanja u kasanju. Pilades (gr. Pylades) kit. sin Strofijev, sestri Agamemnonov, veran prijatelj i pratilac Orestov, za koga je hteo i ivot da rtvuje i iju je sestruElektru uzeo za enu; fig. uzoran i portvovan prijatelj. pilar (p. pilar) stub u talama, koji stoji izmeu dva konjska mesta; pilari pl. u cirkusima: dva jaka stuba, udaljena po dva metra jedan od drugog, izmeu kojih se vri obuavanje konja. pilaster (ital. pilaster) etvrtast stub. pilatski (po Pokciju Pilatu, rimskom namesniku Judeje, 2636. god.) u frazili-latski prati ruke znai skinuti sa sebe odgovornost; ii od Poncija do Pileta ii od nemila do nedraga, obijati pragove. pilverizater (fr. pulverisateur) sprava za pretvaranje vrstih tela u prah, avan; sprava za pretvaranje tenosti u prah, raspriva, prskalica, trcaljka. pileus (lat. pileus kapa od pusta, filcana kapa) bog., med. klobuk. pilirati (fr. piler) tucati, istucati, stuca-ti; pilirani sapuii fini toaletni sapu-ni koji se, pri fabrikaciji, istucaju (piliraju) da bi se, pod uticajem vazdune ugljine kiseline, alkal koji je u njima

pinakoteka

703

pionir

akoteka (gr. pinakotheke dvornice sa slikama, pfnax, pfnakos daska, tabla, tablica tithemi metnem, meem) slikama ukraena prostorija u atinskim Propi-lejima; kod Riml>ana: prostorija sa slikama; danas: zbirka slika, dvorana sa umetnikim slikama; naroito: uvena galerija umetnikih slika u Minhenu. pinas istonoindijska tkanina od like ili vlakana ananasovog lia. pinasa (ital. pinassa, eng. pinnace, lat. pinus bor) vrsta ajke sa najmanje 6 vesala; dugaak i uzan manji brod, korveta; mala laa sa dve katarke; po veliini drugi amac na ratnim brodovima, naoruan malim topom. pingvin (lat. pinguis mastan, debeo, kelt. rep gwyn) zool. ptica iz porodice gnjuraca, ispod koe ima debeo sloj masti koja ga uva od hladnoe, ivi po morima June polulopte. ping-pong (eng. ping-pong) sp, tenis koji se igra na stolu, stoni tenis. pindarizam (gr. Pindaros) podraavanje Pindarovog naina pisanja. pindarski kao Pindar, Pindarovim stilom i jezikom, tj. zanosno, oduevljeno, naduveno, neprirodno. pinenm bezbojna, optiki aktivna i prijatna mirisa tenost (S10N1b), glavni sa-stojak terpentinskog ulja, zbog ega je tehniki veoma vaan. pinija (lat. pinea smrina iarka) 1. kod vulkana: stub od vodene pare i ostalog eruptivnog materijala koji se penje do velikih visina, pa se onda rasturi na sve strane (izraz koji je upotrebio Plinije Mlai u opisu erugije Vezuva, 79. god. n. e.). pinija (nlat. Pinus pinea) bog. 2. etinar koji raste samoniklo u zemljama oko Sredozemnog mora i u Dalmaciji; gaji se kao ukrasna biljka, zbog krunice koja je visoka i slina titu; njen plod (pinjol) slian je bademu i dobar za jelo. pinika (gr. pino pijem) re napravljena u aljivom smislu: nauka o piu i pijenju, uturologija; pr. tatki, pinin (lat. pineus smrin, omorikov) omori-kova smola. pininska kiselina hem. kiselina omorikove smole, jedan od sastojaka kolofonijuma; v. pinin. pinipedi (lat. pinna nepaja, nepaje, pes re pedis noga) zool. sisari koji ive u vodi (npr. morski konj i morski lav), perajari. pink-koler (eng. pink-colour) karanfilasta boja, crvena porculanska boja, mineralni lak. pinksit (lat. pingere slikati, naslikati, pinxit slikao, naslikao) na slikama, pored imena umetnikovog (obino skraeno pinx): slikao crtao. pinolin (lat. pineus smrin, omorikov, oleum ulje) ulje od smole, alkohol od

smole, smolina esencija; otvorenouta tenost, jako miriljave, dobiva se od ulja omorikove smole i upotrebljava za osvetljavanje i kao firvajs. pinseta (nem. Pinzette, fr. pincette) v. pin-ceta. ninta (p. mal de los pintos) med. kona bolest u Srednjoj Americi, sa raznobojnim pegama koje se ljuskaju i sevaju. pintado (p. pintar, pintado) istonoindijska pamuna ili lanena tkanina sa arama i slikama u raznim bojama. pincete (nem. Pinzette, fr. pincette) male i tanke hirurke matice za ienje rana, kletice (za upanje dlaka), tipalj-ice; pinseta, penseta. pinbik (eng. pinchbeak) v. pinbek. pinbek (engl. pinchbeck) uti bakar, bakar-na bronza, slitina od bakra, cinka i eleza (nazvane po pronalazau, engleskom mehaniaru Pinbeku); pinbik, tombak. piner (eng. pincher) rasa engleskih pasa, inteligentnih, ivahnih, pouzdanih, izdrljivih, glatke ili hrapave dlake. pinjon (fr. pignon) vrh. kalkan, zabat, trouglasti zavretak zida pod krovom. pio- (gr. ruop) predmetak u sloenicama sa znaenjem: gnoj, gnojni. piogeneza (gr. ruop, genesis postanak, postanje) med. stvaranje gnoja, zagnojavanje. piogenija (gr. ruop, gen- koren od gignomai postanem, nastanem) med. v. piogeneza. piogenian (gr. ruop, gen-, gignomai) med. koji stvara, koji izaziva zagnojavanje. piodermija (gr. ruop, erma koa) med. v. piodermitis. piodermitis (gr. ruop, erma) ed. gnojavo zapaljenje koe. pioemija (gr. ruop, haima krv) ned. prisustvo gnoja u krvi, trovanje krvi usled zagnojavanja. piozis (gr. prosi) med. gnojenje, zagnojavanje. piokarcinom (gr. ruop, karkinoma rak, rakrana) med. bolest raka praena zagnojzvanjem obolelog mesta. piokenozis (gr. ruop, kenosis ispranjava-nje) med. ienje gnoja. piometra (gr. ruop, metra materica) med. skupljanje gnoja u materici. pioi (fr. pion) l. u ahu: peak, bauer; u dami: zrno. pion (gr. ruop) 2. gnoj. pionefroza (gr. pyon, nephros bubreg) med. zagnojavanje bubrega. pionir (fr. pionnier) prvobitno: vojnik-pe-ak; danas: kopa rovova, vojnik koji radi i opravlja vojne putove; fig. onaj koji kri nove putove, koji u neemu prednjai, koji utire put, krilac, zaetnik neega novog; pionira pl. voj. odredi koji rade tehnike poslove: mostove, putove, poljska utvrenja, miniranje raznih objekata itd.; u Sev. Americi: prvi naseljenici u jednoj jo nenaseljenoj oblasti (koji su docnijim

pionirati

704

piretion

doseljenicima, moe se rei, prokrili put); kod nas: aktivistika organizacija najmlae omladine. pionirati (fr. pionner) u ahu: uzimati to vie liona; u damama: gubiti pion za pionomJu. kopati rovove;FJI-, kriti put, prednjaiti. pioplanija (gr. pyon, planao lutam) irenje (ili: rasprostiranje) gnoja po telu. piopneumotoraks (gr. pyon, pneuma dah, disanje, thorax trup; grudni ko)med. nagomilavanje vazduha i zagnojavanje u oblasti porebrice. piopoezis (gr. ruop, poisis pravljenje, stvaranje) med. v. piogeneza. pioptizis (gr. ruop, ptyo pljujem) med. pljuvanje gnoja. pioragija (gr. ruop, rag- koren od regnymi prsnem, puknem) med. pojava, poetak gnojenja. piorea (gr. ruop, teo teem, curim) med. isticanje gnoja, kuljanje gnoja. piosalpinks (gr. ruop, salpinx truba) ned. zagnojavanje jajovoda. pioseptihemija (gr. ruop, septos koji izaziva trule, ha'ma krv) med. v. piemija. pioskop (gr. ruop mastan, debeo, skopo posmatram) sprava za merenje masnoe mleka, mlekomer. piotoraks (gr. ruop, gnoj, thorax trup; grudni ko) mad. nagomilavanje gnoja u grudnoj duplji. pioftalmija (gr. ruop, ophthalms oko) med. gnojavo zapaljenje oiju. piohezija (gr. ruop, cheo lijem, sipam) med. proliv s gnojem. piocela (gr. ruop, kele prosutost, kila) med gnojna kila. piocijanin (gr. ruop gnoj, kyaneos zagasitoplav) med. bojena tvar (CUH14NO2) u plavom gnoju. piocistis (gr. ruop, kystis mehur; kesa)med. gnojni mehur, gnojna kesica. piociti (gr. ruop, kytos duplja, upljina) pl. med. elije gnoja. pipa (p., port. pipa, ital. pippa) l. dugako i uzano bure u kome se alje vino i zejtin, naroito u paniji i Portugaliji; 2. (eng. pipe) jedinica za merenje tenosti u Engleskoj (izg. paji) = 572,491 1; 3. lula, lua. piperazin Hem. organska baza C4H10N2; upotrebljava se u industriji gume kao ubrziva pri vulkanizaciji i u medicini kao sredstvo protiv glista u crevima. piperidin (lat. piper biber) hen. materija koja se nalazi u biberu, kao sastojak piperima: bezbojna tenost koja mirie kao biber. piperin (lat. piper) hen. slaba organska baza koja se dobiva od belog bibera (slui za pravljenje zaina za kobasice). pipeta (fr. pipette) lulica, lua; hen. cr-pica, staklena cev sa valjkastom proi-

renjem u sredini ili na zailjenom kraju (za crpenje tenosti, tekuina). pips (nem. Pips, nlat. pipita) kataralna bolest kod ptica, naroito kokoaka, u vezi sa oticanjem vratnih lezda i zae-pljenjem nosnih otvora; lei se premazi-vanjem obolelih mesta hlornom vodom). pir (eng. reeg) v. per 2. piramida (gr. pyramis gen. pyramfdos, eg. piromi) velianstvena grobnica starih egipatskih kraljeva: ogromna kamena graevina, u osnovi etvrtasta, ije se etiri strane pri vrhu zavravaju u zajednikom temenu; graevina, naroito spomenik, u obliku piramide; geom. poliedar ija je osnova slika sa tri strane ili vie strana a druge strane, ili plosni, jesu trougli. piramidalan (gr. pyramis) koji ima oblik piramide, kao piramida;fig. ogroman, dinovski, velianstven, gorostasan. piramidion (gr. pyramis) mala piramida, piramidica; zavretak obeliska il,a-stog oblika. piramidon (gr. pyramis) farm. dimetilami-noantipirin, lek protiv groznice, glavobolje i neuralgije. Pirai i Tizba st. mladi vavilonski ljubavnici (po osnovnoj ideji, mitoloki prethodnici Romea i Julije) koji su se, zbog protivljenja roditelja, tajno nou sastajali. Kada ih je jednom iznenadio lav, oni se razbegnu; Piram, mislei da je Tizba rastrgnuta, izvri samoubistvo, a zatim i Tizba. Tema mnogo obraivana u umetnosti i knjievnosti. piranometar v. solarimetar. pirargmrit (gr. rug vatra, argyros srebro) min. zatvorenocrvena ruda srebra, sulfid antimona i srebra. pirat (lat. pirata, gr. peirates) morski razbojnik, gusar; fig. razbojnik, lupe; pr. piratski. piraterija (fr. piraterie) v. piratika. piratika (lat. piratica) razbojnitvo na moru, gusarstvo; pljaka, iznuivanje; knjievna kraa. pirg (gr. pyrgos) v. pirgos. pirgos (gr. pyrgos) toranj, toranj tvrave, kula; kula sagraena uz manastir za odbranu od gusara i dr.; pirg. pire (fr. puree) kup. kaa od kuvanog graka, krompira i plodova raznih mahuna-stih biljaka. pireksija (gr. pyresso u vatri sam od groznice, hvata me groznica) ed. napad groznice, groznica. pireterij(um) (nlat. pyreterium) ognjite; deo hemijske pei u kome stoji vatra. piretika (gr. pyretcs groznica) t. med. sredstva (ili: lekovi) protiv groznice (vru-ice). piretin (gr. rug vatra)dge.. smola za gorenje. piretion (gr. pyretos groznica, vruina vatra) med. laka groznica.

piretian

705

pirol

piretian (gr. pyretcs) ned. grozniav, koji izaziva groznicu; koji odgoni groznicu. pmretogenezija (gr. pyretcs, genesis postanak, postae) med. postanak groznice. piretogenija (gr. pyretos, gen- koren od gfgnomai postanem, nastanem) med. v. piretogenezija. piretografija (gr. pyretcs groznica, groz-nina vatra, graphia opis) med. opisivanje groznice. piretolog (gr. pyretcs, logos nauio istraivanje) lekar koji se naroito bavi prouavanjem groznice, poznavalac groznice. piretologija (gr. pyretcs, logla nauka) deo medicine koji se bavi uzrocima, pojavama i leenjem groznice. piretoteraiija ''r. rug vatra, pyretcs, the-rapefa leenje med. leenje (sifilisa i dr. zaraznih bolesti) vetaki izazvanom groznicom. piridin (gr. rug vatra) hen. isparljivo, bezbojno organsko jedinjenje (taka klju-anja 115), mea se s vodom, nastaje pri destilaciji azotnih organskih tela, glavni sg.stojak kotane masti; slui za in-halacije kod sipnje, astme, i sranih oboljenja. pirija (gr. rupa) med. kupatilo u toplom va vduhu za preznojavanje, kupatilo u pari, u ruem pesku. pirina (pere. piring, biring) ria, oriz. pirit (gr. pyrites bakarna ruda)min. disul-fid gvoa, javlja se najee u icama, veoma rasprostranjen; slui poglavito za dobivanje sumporne kiseline. piritian (gr. rug vatra, pyretos groznina vatra) koji daje vatru, koji proizvodi (ili: izaziva) vatru. piritologija (gr. pyrftes kremen, logla nauka) iii. opisivanje belutka (ljunka); nauka o belucima. pirihijus (gr. pyrrfche) ples u oruju i pesma koja se uz to pevala; u grko j i rimskoj metrici: stopa od dva kratka sloga: U U; up. dibrahis. pirian (gr. rug vatra) vatreni, ognjeni, koji se tie vatre, koji dolazi od vatre, ognja. pirjan (pere. biryan, tur. ruguap) meso peeno u pari. piro- (gr. rug) predmetak u sloenicama sa znaenjem: vatra, oganj. pirobalistika (gr. rug vatra, balio bacim) vetina bacanja vatre; vatrometna vetina. pirobolika (gr. rug vatra, bole bacanje, hitac) v. pirobalistika. Pirova pobeda pobeda zadobivena sa ogromnim gubicima, pobeda koja vie oslabi pobednika nego pobeenog; nazvana po pobedi epirskog kralja Pira (306272. pre n. e.) nad Rimljanima, kod Askuluma, iz koje je iziao oslabljeniji nego Rimljani.
45 Leksikon

piroga (fr. pirogue, p. piragua) amac junoamerikih Indijanaca od izdubenog stabla, drveta, vei i vii od naeg obinog amca. pirogalna kiselina (gr. rug vatra, lat. galla iarka) lii bela, lisnata i bezmi-risna masa koja se dobiva sublimacijom iz ekstrakta dobro osuenih iarki; upotrebljava se u fotografiji za rastvaranje soli srebra. pirogalol (gr. rug, lat. galla) hem. trova-lentni fenol, dobiva se zagrevanjem sumporne kiseline; u alkalnom rastvoru jako redukciono sredstvo, lako apsorbuje kiseonik iz vazduha, zbog ega se upotrebljava u gasnoj analizi, takoe i u bojadisanju kose i fotografiji (kao izaziva). pirogen (gr. rug, gen- koren od gfgnomai postanem, nastanem) koji je postao iz vatre, vulkanski. pirogenezija (gr. rug, genesis postanak, postanje) postanak (ili: stvaranje, proizvoenje) vatre. pirogenetian (gr. rug, gennetikos vian stvaranju) koji proizvodi vatru, koji stvara vatru. pirogenian (gr. rug, gen- koren od gigno-mai postanem, nastanem) v. pirogen. pirografija (gr. rug, graphfa pisanje) proizvoenje (i postupak pri proizvoenju) crtea na drvetu vrelim gvoem. pirodinamika (gr. rug, dynamis snaga, sila) nauka o snazi vatre. piroelektricitet (gr. rug, elektron ilibar) fiz. elektricitet izazvan toplotom, npr. kad se kristal turmalin zagreva, onda se njegova povrina na jednom kraju ose naelektrie pozitivno, a na drugom negativno, i obrnuto pri hlaenju; isto tako ponaaju se drugi hemimorfni kristali ;up. pijezoelektricitet. piroelektrian (gr. rug, elektron ilibar) fiz. koji ima svojstvo naelektrisavanja na povrini usled zagrevanje ili hlaenja, koji je naelektrisan na svojoj povrini usled zagrevanje ili hlaenja. piroza (gr. pyrosis zagrevanje, grejanje, ar) med. goruica, garavica, ljutina, oseaj peenja koji se od eluca protee uz jednjak, i grlo, obino praen podrigi-vanjem kiseline; vatreno rumenilo lica. pirozija (gr. pyrosis) v. piroza. piroka (fr. pirogue) v. piroga. piroksen (gr. rug, xenos) min. v. augit (nazvan po tome to se u vatri = rug ponaa kao tuinac = xenos). piroksilin (gr. rug vatra, hu Ion drvo) he, praskavi pamuk, trinitrat celuloze, izgleda kao pamuk, samo je od njega pod prstima otriji; zbog jake eksplozivne moi nalazi veliku primenu u tehnici eksploziva; dobiva se obradom celuloze a-litrinom kiselinom. pirol (gr. pyrrcs boje vatre, crvenout kao vatra, lat. oleum ulje) hem. bezbojna te-

pirolater

706

pirueta

nost, nalazi se u smrdljivom ivotinjskom ulju, naroito onome koje je dobivene iz kostiju kojima je oduzeta mast. pirolater (gr. rug vatra, latreiio oboavam, potujem) potovalac vatre, oboavalac vatre. pirolatrija (gr. rug, latreia oboavanje, potovanje) potovanje vatre, oboavanje vatre. pirolejin (gr. rug, lat. oleum u lje) hen. alaj kuvan sa oksidom olova. piroliza (gr. rug, lysis razlaganje) hen. razlaganje (ili: razluivanje) toplotom. piroloja (gr. rug, logla nauka) nauka o vatri. piroluzit (gr. rug, lu kupam, perem; kvasim)min. manganov oksid, crn kao gvoe, veoma mek, ostavlja na prstima mrk trag, poput grafita; upotrebljava se za dobivanje kiseonika i za ienje stakla od boje. piromanija (gr. rug, mama pomama, strast, ludilo) strast za paljenjem, bolesni nagon za izazivanjem poara. piromant (gr. rug, mantis prorok) onaj koji prorie iz vatre. piromantija (gr. rug, manteia proricanje) proricanje po nainu gorenja vatre. pirometar (gr. rug, metron merile, mera) fiz. aparat za merenje temperatura pomou termoelektriciteta (termoelektrini pirometar) ili aparat za vrlo tano odreivanje temperature na osnovu zavisnosti svetlosti od temperature (optiki pirometar). pirometrija (gr. rug, metria merenje) fiz. merenje temperatura neodredljivih obinim termometrima. piromorfit (gr. rug, morphe oblik) min. olovni fosfat koji je postao uticajem fosforne kiseline nagalenit; ima ga kod nas u Bosni, oko Ljubije. pironizam (gr. Ruggbp) fil. uenje Piroia iz Elide (360/5270/5. pre n. e.), osnivaa starije skeptike kole, po kome nita u svetu nije ni lepo ni runo, ni pravino ni nepravino, u svemu ima i jednog i drugog, zavisi samo od toga kako i s koje se strane neto uzima; stvari su naem saznanju nepristupane, i zbog toga pravi mudrac treba da se uzdrava od donoenja odreenog suda ma o emu; .up. skepticizam. pironovac fil. pristalica pironizma; onaj koji sumnja u sve i sva; skeptik. pirotski u duhu pironizma, kao Piron, tj. sumnjajui u sve; skeptiki. pirop (gr. pyropcs plamena lica) min. zatvorenocrveni granat, magnezijski granat u kome redovno ima poneto gvoa, a ponekad p hroma (ima ga u ekoj, zbog ega se zove i eki granat). piroskaf (gr. rug vatra, oganj, skaphos brod, amac) brod teran vetrom, tj. parobrod.

piroskop (gr. rug, skopeo posmatram) fiz. v. pirometar. pirosome (gr. rug, soma telo) pl. zool. svet-lee morske ivotinje sa hrskaviastim, gotovo providnim telom. pirosfera (gr. rug, sphaira lopta) geol. usijana sfera koja, po miljenju veine geo-loga, postoji ispod vrste Zemljine kore (litosfere). pirotehnika (gr. rug, technike) vetina upotrebe vatre, primenjena nauka o toplo-ti (prouava i obrauje procese paljenja, loenja, topljenja, arenja, izrade baruta, zapaljivih i eksplozivnih smesa, raketa, signalnih vatara itd.); takoe: vatromet-stvo. pirotehniar (gr. rug, technikos) onaj koji se bavi pirotehnikom. pirotika (gr. pyrotikcs gorui, palei) pl. ned. sredstva za paljenje ili nagrizanje; adurencia. pirotikum (gr. pyrotikcs) med. lek koji pali ili nagriza, npr. zeleni babak. pirotin (gr. pyrrctes boja crvena, guta kao vatra) mineral kovna sjaja, neproziran i ute bronzane boje sa prelazom u smeu; vaan za dobivanje nikla, a ako ovoga ne sadri, onda se upotrebljava za dobivanje zelene galice. pirotipija (gr. rug vatra, oganj, typos otisak) utiskivanje u drvetu rel>efnih ukrasa pomou usijanih graviranih val>aka. oirotian (gr. pyrotikcs) koji pee, koji pali, koji nagriza, nagrizan. pirofag (gr. rug vatra, oganj, phagem jesti, derati) tobonji guta vatre, vatro-der. pirofagija (gr. rug, phagem) gutanje vatre, vatroderstvo. pirofan (gr. rug, phaino si j am) opal koji usisavanjem istopljenog voska postaje proziran \up. hidrofan. pirofob (gr. rug, phbos strah) med. onaj koji boluje od pirofobije. pirofobija (gr. rug, ph6bos strah) med. bolestan strah od vatre. pirofan (gr. rug, phone glas, zvuk) muz. instrumenat na kome se proizvode tonovi pomou vodonikovog gasa. pirofor (gr. rug, phero nosim, donosim) vatronosac; vazduni upalja, materija koja se na vazduhu sama pali, npr. fosfor. piroforan (gr. rug, regb) koji proizvodi vatru ili svetlost; koji se sam od sebe pali, samozapaljiv. pirofotografija (gr. rug vatra, phos gei. phots svetlost, graphia pisanje) izrada fotografija na topllvoj osnovi i toplji-vim bojama. piroke (rus. pirook) pl. ruske pastete punjene iseckanim mesom, ribom, jajima, sirom i sl. pirueta (fr. pirouette) vrteka, okretaljka; u plesu: okret oko sebe na jednoj nozi i na

pirheliometar

707

piurija

vrhu prstiju; jah. okret konja na zadnjim nogama; okret jahaa koji stoji na konju. pirheliometar (gr. rug vatra, helios Sunce, metron merilo, mera) fiz. aparat za me-renje iznosa energije koji Sunce dozrai povrini Zemlje; up. aktinometar. pisasfalt (gr. pfssa smola, asphaltos zemljana smola) brdska smola. pisela (fr. pucelle) nevina devojka, devica. piseleum (gr. pissa smola, lat. oleum ul>e) spoj smole i ulja, ter. pisoar (fr. pissoir) nunik za mokrenje. pisotjera (fr. pissotiere) mesto gde se mokri, nunik za mokrenje; mali vodoskok; esma koja slabo curi. pista (fr. piste, p. pista) trag konja, trag divljai; ograda trkake staze u cirkusu; staza ;avij. letilite (deo aerodroma odreen za uzletanje i sletanje, ili za sletanje na vodu, vazduhoplova). pistacija (gr. pistake, lat. pistacium) le-niku i bademu slian plod drveta Pistacia vera, uljevit i veoma ukusan, trilja, trialj, morski lenik; raste na Istoku i u junoj Evropi. pisteologija (gr. pistis vera, thes bog, logfa uenje) nauka o veri, veronauk. pistil (lat. pistullum) l. fark. apotekarski tuak (pistila), avanski tuak; 2. bog. tuak, plodnica (enski spolni organ u cvetovima biljaka, koji se sastoji iz Z dela: ovarijuma, stubia i iga). pistila (lat. pistillum) fark. v. podpistil 1. pietole (fr. pistolet) v. pitolj; par pistole (fr. par pistolet) u bilijaru: iz slobodne ruke, tj. ne naslanjajui ruku na bilijar udarati loptu. piston (fr. piston) teh. klin (kod mrka, pumpe); na pukama kapislarama: kli-pi na koji se mee kapsla;muz. mehani-ka naprava kod duvakih instrumenata pomou koje ovi nisu upueni samo na prirodne tonove. piscina (lat. piscina) ribnjak; bazen za vodu u rimskim termama; krstionica u baptisterijugou; u katolikoj crkvi: udubljenje pored oltara u koje otie voda. pita (gr. petta, tur. pite, pide) slatko ili slano jelo koje se pravi od tanko razvije-nog testa i raznog drugog prehrambenog materijala (meso, sir, povre, voe). pitagorejizam (gr. Pythagoras) fkl. uenje grkog filozofa, matematiara i astro-noma iz Samosa Pitagore (580tg-500. pre n. e.) i njegovih uenika, religiozno i eti-kopolitiko udruenje sa strogo ure-enim nainom ivota (uzdrljivost, utanje, vernost, autoritet uitelja); inae od njih potie: uenje o brojevima kao naelima svega to postoji, o harmoniji sfera i dr. pitagorovci (gr. Pythagcreioi) fil. uenici Pitagore, osnivani i pristalice pitago-rejizma.

Pitagornno pravilo u pravouglom trouglu kvadrat nad hipotenuzom jednak je zviru kvadrata nad obema katetama. pitanologija (gr. pithans uverljiv, ube-dljiv, logfa) nauka o ubeivanju, vetina ubeivanja. pitekantropus (gr. plthekos majmun, anthropos ovek) zool. prelaz izmeu majmuna ka oveku, majmun-ovek iji su ostaci naeni 1891/92. u diluvijumu Jave (najstariji, prelazim tip u razvitku oveka). Litija (gr. Pythia, Fytho) kit. svetenica Apolonova koja je u Delfima ili, po najstarijem imenu, Pitu, uvenom grkom gradu na Parnasu, proricala; njena proricanja" sastojala su se iz rei bez veze i reenica zagonetnih i dvosmislenih; otuda figosoba koja pravi nejasne i dvosmislene zakljuke; otuda se zove i pitijska svetenica. pitije (gr. ta Pythia) pl. v. pod pitijski. pitijski (gr. pythios) 1. koji se tie Apolona, posveen Apolonu; pitijske igre sveane igre i utakmice starih Grka u ast Apolonovu, koje su se (od 590. pre do IV veka n. e.) svake 4 god. odravale kod Delfa (pitije); 2. nerazumljiv, dvosmi-slen. pitirijazis (gr. pityriasis od pftyron mekinje) med. zarazna bolest koe praena perutanjem. pitometar (gr. pithos bure, metron mera, merilo) sprava za merenje zapremine sudova, buradi i sl. pitometrija (gr. pithos, metria merenje) merenje zapremine sudova i buradi. piton (gr. Python adaja koju je Apolon ubio i dobio naziv pitijski, Python naziv predela kraj Parnasa u Fokidi, gde je bio grad Delfi) 1. zool. rod velikih, neotro-vnih zmija u Africi i Indiji, srodan sa boa; udav, zmijski car. piton (fr. piton) 2. zavojit, spiralni ip u asovniku. pitonisa (gr. Python, fr. pythonisse) proro-ica, gatarica, vraara. pitoreskan (ital. pittoresco, lat. pictor slikar) ivopisan, ivopisno lep, slikarski, zgodan za slikanje, npr. predeo; koji sadri ivopisno izlaganje ili opisivanje (pria, putopis i sl.). pitoreske (ital. pittoresco) pl. ivopisni opisi, ivopisna ocrtavanja. pituita (lat. pituita)* sluz, itka tenost u telu. pituitozan (lat. pituitosus) sluzav, pun sluzi. piulkija (gr. pyulkcs koji izvlai gnoj, ruop gnoj, elko vue, odvuem) ed. iscei-vanje gnoja, isputanje gnoja. piulkon (gr. pyulkcs koji izvlai gnoj, ruop gnoj, elko vuem, odvuem) kd. cev za isputanje gnoja. piurija (gr. ruop gnoj, urem mokriti) med. izluivanje gnoja sa mokraom, posledica

piut

708

plazmogonnja taka u koncertom programu; kratka pesma, kratak sastav u prozi (pijesa); u ahu: svaka figura sem liona; sudski dokaz, dokument, diplomatska nota; soba, odeljenje, npr. stan od 6 pjesa. pju (ital. piti) muz. v. pod piju. pjusijizam teol. uenje religiozne stranke iji je osniva oksfordski teolot Pjusi (Pusey, 18001882), koja tei (priznavi predanje, ponovno zavoenje posta, crkvenog pokajanje, mise i dr.) da priblii englesku crkvu katolikoj i da suzbije racionalistiki protestantizam; ritua-lizam. plaga (lat. plaga, gr. plege) udar, rana; ned. otok usled udarca, pada itd. plagiedar (gr. plagios poprean, kos, hedra osnova, baza) geom. telo ogranieno kosim povrinama. plagijarizam (lat. plagiarius lopov ljudi, dueprodavac; uenjak lopov) sklonost knjievno] krai i nedoputenom prisva-janju tue duhovne svojine uopte. plagijat (lat. plagium kraa ljudi, duepro-daja) knjievna kraa, prepisivanje iz tuih dela, nedoputeno prisvajanje tue duhovne svojine. plagijator (lat. plagiarius, plagiator lopov ljudi, dueprodavac) knjievni kradljivac, onaj koji prepisuje iz tuih dela, onaj koji prisvaja tuu duhovnu svojinu. plagioklasi (gr. plagios poprean, kos, klao lomim) pl. min. glinenci ili feldspati kod kojih pravdi stoje meu sobom koso; supr. ortoklasi. plagiostoma (gr. plagios, stoma usta) zool. krivoustica", vrsta okamenjenih koljki; plagiostome pl. ribe iljoglavke sa kosturom skroz hrskaviavim, bez kr-nih poklopaca, sa spoljanjim krnim otvorima koji su kao prorezi, usta ozdo i popreko poloena, npr. ajkule, kamenice i dr. plagiocefalija (gr. plagios, kephale glava) med. krivoglavost, deformacija lubanje koja se javlja kao posledica rahitisa ili kakvih mehanikih uzroka. alagoskop (gr. plagos strana, skopeo posmatram) sprava koja pokazuje strane sveta; sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. pladarozis (gr. pladars mokar, vlaan)med. v. pladaroma. pladaroma (gr. pladaros mokar, vlaan) med. otok onih kapaka. plaa (fr. plage) obala (rena, jezerska, morska) pogodna za kupanje, kupalite, alo. plazma (gr. plasso obrazujem, uobliim, plasma tvorevina^ tvorevina, umetniko delo; med. tenost krvi i limfe (proto-plazma); zeleni jaspis, vrsta bojadisanog kalcedona; fiz. materija u jonizovanom stanju. plazmogonija (gr. plasma tvorevina, gone raanje, stvaranje) biol. postanak organ-

zapaljenja mokranog mehura ili bubre-nog zagnojavanja. piut (hebr., gr. poietn) religiozne pesme i molitve sinagogalnog kulta (u Jevreja). piferino (ital. pifferino) muz. poprena svi-ralica na orgulji. pifero (ital. piffero) muz. duduk, frula, svirala; registar na orgulji. picikando (ital. pizzicando) muz. proizvo-dei zvuk upkajui prstom mesto gudalom (na violini). picikato (ital. pizzicato) muz. v. picikando. piiolo (ital. picciolo) v. pikolo 2. pipajn (eng. pitchpine) drvo amerikog bora, crvenkastouto, odlino za grau. pidama (pere.) v. tokama. pipen-ingli (eng. pigeon-, pidgin-english) kinesko-engleski jezik kojim se govori u kineskim primorskim mestima i pristanipggima. piman (pere. peiman, tur. pisman) onaj koji se kaje. pimanluk (pere.-tur. pismanlik) kajanje, odustajanje od ugovora. pitolj (fr. pistolet, ital. pistola) runo vatreno oruje sa magacinom za metke koji se moe brzo zamenjivati (naziv po ital. gradu Pistoja). pjaster (ital. piastra) v. pijaster. pjati (ital. piatti) pl. muz. dve metalne ploe kojima se udara jednom o drugu, sanovi, tasovi. pjatiljetka (rus. pntiletka) petoletka, petogodinji plan i program SSSR za razvoj privrede; u vremenu od 5 godina izvoenje tano utvrenog programa rada u oblasti industrije i poljoprivrede, po kome se mora postii odreena koliina itari-ca i industrijskih artikala, sprovesti potpuna kolektivizacija sela, izvriti podizanje fabrika, zidanje kua, kopanje kanala, graenje brodova itd. pjaca (ital. piazza, lat. platea, gr. plateia irok put) u Italiji: trg, trite; iroka ulica ;up. pijaca, plac. pjaevole (ital. piacevole) muz. usrdno, ugodno, prijatno. pjaevolmente (ital. piacevolmente) muz. v. pjaevole. pjaere (ital. piacere) muz. po volji, prema dopadanju; kako se hoe. pjaimento (ital. piacimento) muz. v. pjaere. pjedestal (fr. piedestal) v. pijedestal. pjedu (fr. piedouche) malo podnoje za poprsja, akvarijume, vazne i dr. pjekse (fine.) pl. sp. naroite cipele za skijanje sa vrhovima uzvijenim, savijenim nagore. pjene (ital. pieno) muz. punim glasom. pjereta (fr. pierrette) ena obuena u karnevalsku haljinu, slinu kostimu glupog Avgusta. pjes (fr. piece, ital. pezza, nlat. pecia) deo, komad, pare; komad novca, novac, para; top; pozorini komad; muziki komad;

plazmodij(um)

709

planira

skih tvornih materija bez zaea i oploavanja, to je danas, posle pronalaska mikroskopa i Pasterovih ^garia o bakterijama, samo joni hipoteza o postanku najprostijih ivih bia. plazmodij(um) (gr. plasma tvorevina, nlat. plasmodium) med. klica, uzronik mala-rije. plazioliza (gr. plasma tvorevina, lysis razluenje, rastvaranje) rastvaranje elije u rastvoru gue koncentracije, npr. u jaem rastvoru eera, pri emu spoljni gui rastvor izvue iz elije vodu, usled ega se protoplazma odvaja od elij-ske opne i skuplja u sredini elije kao lopta. plajvaz (nem. Bleiweis) olovka, pisaljka. plana (fr. plaque) ploica, tablica, list; metalna ploica koju, kao znak, nose milicajci, policajci, nosai i dr. plakata (fr. placage) oblaganje finih stolarskih radova listovima nekog finijeg drveta, furnir. plakar (fr. placard) drveni ukras vie vrata; ormar u zidu, dolap; tip. slog u koloni; takoe plakat. plakardirati (fr. placarder) saoptiti neto javnosti putem objava, proglasa i sl.; lepiti (ili: zalepiti) objave (ili: proglase); tkaninu luiti i sna bdeti arom, mustrom; up. plakatkrati. plakat (nlat. placare, placatum) oglas, objava, proglas na zidu i drugim javnim mestima da bi ga mogao svako videti i proitati. plakatirati (nlat. placatum) objaviti, saoptiti javnosti putem plakata; lepiti ili prikucavati plakate na javnim mestima. planeta (fr. plaquette) ploica, naroito reljefna ploica, spomenica, umetniki izraena mala ploa (obino od bronze, nikla, srebra itd.) ukraena malim figurama; plaketna umetnost umetniko izra-ivanje ovakvih ploica; zbirka plakata odeljenje muzeja u kome se uvaju ovakvi predmeti. plakirati (fr. plaquer) obloiti (ili: oblagati, oblepljivati, oslepiti, prevu-i) listiima; naroito: pozlatiti ili posrebriti oblaganjem zlatnim ili srebrnim listiima. plakoidi (gr. plax gen. plakos ploa, tablica, povrina, ravan, eldos oblik, vid)zool. hrskaviave ribe (keiga, moruna, jesetra i dr.). plav (lat. planum) l. ravnica, povrina, ravan prostor, ravno zemljite; 2. nacrt, crte graevine; kartografsko prikazi-van>e neke manje oblasti; 3. plan u ekono-mici svesno regulisane raspodele ukupnog proizvodnog rada na razne oblasti proizvodnje; oblik regulisanja i ostvarivanja ukupne reprodukcije, koji odgovara socijalizmu (komunizmu).

planar (nlat. planarius) ont. fotografski objektiv koji nadmauje alaetiliag, naroito veom jainom i otrinom svetlosti, zbog ega vai kao najbolji objektiv za veoma kratka, trenutna snimanja (kinematografske slike), jaka uvelia-vanja i za pojedinostima bogate reprodukcije. planer (fr. planeur) l. onaj koji glaa; 2. lice koje priprema ekonomske planove; 3. avij. avion bez motora, jedrilica; avion koji planira. planerizam (fr. planeur) l. vetina letenja i upravljanja planerima; 2. planerski sport, jedriliarstvo. planerist(a) (fr. planeur) onaj koji leti planerom, jedriliar. planeta (gr. planaomai lutam, zalutam, planetes koji luta, tj. aster zvezda) 1. astr. tamno nebesko telo koje dobiva toplotu i svetlost od Sunca, vidljivo stoga to odbija Sunevu svetlost, mirnog i retko treperavog sjaja, obre se oko svoje ose (rotacija) i u isto vreme optie oko Sunca (revolucija) u pravcu zapad istok; u Sunevom sistemu ima ih devet: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton. planeta (gr. planetes) 2. u katolikoj crkvi: dugaka svetenika odeda. planeta r (nlat. planetarium) spisak planeta: model pomou koga se predoava kretanje planeta oko Sunca. planetarij(um) (nlat. planetarium) model Sunevog sistema (planetar). plavetarni (gr. planets) v. planetski. planetoid (gr. planetes koji luta, eidos vid, oblik) astr. nebesko telo koje optie oko Sunca izmeu Marsove i Jupiterove putanje; dosad ih otkriveno preko 1200, do kojih mnoga imaju u preniku jedva 10 km; imaju razliita imena, ali se oznaavaju rednim brojevima, po redu kako su otkriveni; asteroid. planetski (gr. planetos) koji luta naokolo; koji pripada planetama;planetska godina vreme koje je potrebno da jedna planeta optee oko Sunca. planiglob (nlat. planiglobium) kogr. karta koja pokazuje Zemljinu ili nebesku loptu, upravo obe Zemljine ili nebeske polulop-te u ravni; planisfer, astrolabijum. planimetar (lat. planum ravnica, ravan, gr. metron merile, mera) sprava za me-renje ravnih povrina. planimetrija (lat. planum ravnica, ravan, gr. metrfa merenje) merenje ravnih povrina; ko. nauka o prostornim veliina-ma koje lee u ravni; ravna geometrija. planirati (lat. planum ravnica, ravan, pla-page poravniti, poravnjivati, fr. planer) 1. ravnati, poravnjivati, glaati; 2. smi-ljati, snova ti, namerava ti; 3. praviti nacrt (plan) privrednog razvoja; 4. avij. prekinuti rad motora i elise, pa se avio-

planir-hemer

710

plastine limfa

nom postepeno, lagano, pribliava Zemlji; sputati se jedrilicom (planerom) lagano. planir-haier (fr. planer glaati, nem. Hammer eki) eki kojim zlatari, kujundije i oni to rade s bakrom glaaju metal. planisfer (lat. planus ravan, gr. sphaira lopta) geogr. v. planiglob. plavkoveksan (lat. planus, convexus ispupen) ont. ravnoispupen, koji je ravan i ispupen; plankonveksno staklo ravnoispupeno staklo. plankonkavan (lat. planus, concavus izduben) opt. ravnoizduben, koji je ravan i izduben; plankonkavno staklo ravnoizdubeno staklo. planktov (gr. planktos koji luta tamo-amo, koji vrlja tamo-amo, plankton) biol. svet koji tumara", zajedniko ime za sve biljne i ivotinjske organizme koji ive u slobodnoj vodi na povrini ili ispod same povrine, a sami nemaju dovollo pokret-ne snage da se'opiru vodenim strujama nego ih ove nose; planktonska ekspedicija putovanje po moru radi prouavanje ivota i prirode ivota u moru; up. bentos i nek-ton. planografija (lat. planus ravan, gr. grapho piem) tamparski proces kojim se izvesni uzorak tampa sa ravne povrine. plavparalelan (lat. planus ravan, gr. parallelos) ravan i iste debljine. plantagineje (nlat. plantagineae)mr. vot. porodica bokvica, bokvice. plantago (lat. plantago) bog. bokvica. plantaa (fr. plantage) saenje, zasaivanje; naroito: industrijskim i trgovakim biljkama zasaeno i racionalno obraiva-no zemljite u Americi, Indiji i dr. zemljama (kafom, eernom trskom, pamukom, ajem, duvanom itd.). planta pedis (lat. planta pedis) anit taban. plantarij(um) (nlat. plantarium) poljopri-vredna kola, rasadnik. plantarni (lat. plantaris) znat. koji se tie tabana, tavanski. plantacija (lat. plantatio saenje, zasaiva-nje) v. plantaa. planteza (fr. planteuse) maina za saenje krompira. planter (fr. planteur) sadilac, zasaiva; sopstvenikplantae u kolonijama; vrtar, gradinar, bapggovan. plantigrada (nlat. plantigrada)mi. zool. ivo-tinje koje idu tabanima, tabanai (npr. medvedi). plantigradan (nlat. plantigradus) koji ide na tabanima. plantirati (lat. planta sadnica, m ladica, plantare) saditi, zasaditi. planurija (gr. planos koji luta, koji vrlja, uron mokraa) ned. izluivanje mokrae neprirodnim putevima.

platna (fr. planche, nem. Planke) ploa, metalna ploa u kovnici novca i medalja; bakrorez, bakrene ploa. planeta (fr. planchette) daica; geome-tarska sprava, stoli za premeravanje; drveni ili kotani pruti u stezniku (mideru). plas (fr. place, ital. piazza) svaki slobodan, otvoren prostor, naroito trg, trite; up. plac. plas d'arm (fr. place d'armes) stalno vojno vebalite. plasiranje (fr. placer) v. plasman. plasirati (fr. placer) namestiti, postaviti koga ili to, nai kome slubu; ulagati, uloiti, dati novac na priplod ili u neko preduzee; prodavati, prodati, nalaziti prou. plasman (fr. placement) nametanje, sme-tanje u slubu; davanje (ili: ulaganje) novca na priplod ili u neko preduzee; uloeni novac; prodaja, proa (neke robe); imati dobar plasman imati dobro mesto, imati dobru prou, dobro se prodavati;^. plasiranje. plastelin v. plastelina. plastidi v. hromatofori. plastidul (gr. plasso pravim, tvorim) biol. najmanji organski deli ivota, osetljivi organski molekul (Hekl). plastike (gr. plasso uobliavam, oblikujem, obrazujem, plastike se. techne) 1. pravljenje likova od neke mekane tvari, materije (ilovae, gipsa, voska itd.), vajanje, vajarstvo, vajarska dela. plastika (gr. plasso uobliavam, oblikujem, obrazujem, lat. plastica) 2. pl. med. v. plastine sredstva. vlastelin v. plastelina. plastilina (gr. plasso, ital. plastilina) vetaka zamena ilovae u vajanju: staklar-skom kitu slina masa od voska, oksida cinka, sumpora, ilovae i olivinskog ulja (kod nas u pogrenoj upotrebi: plastelin). plastiiitet (nlat. plasticitas) uobliljivost, sposobnost uzimanje raznih stalnih oblika pod dejstvom izvesnog pritiska; ivo prikazivanje, ivogsnost, slikovitost, oiglednost. plastian (gr. plastikos, lat. plasticus) stvaralaki, tvoraki; uobliavan, oblikovan, obrazovan, koji daje oblik; uobli-ljiv, sposoban da primi i zadri dani oblik (supr. elastian), koji se upotrebljava za pravljenje lika, oblika, npr. pla-stina ilovaa; koji deluje lepotom linija i oblika, ivo opisan, prikazan kao da je iv, ivopisan. plastiar (gr. plasso uobliavam, oblikujem) vajar, likovni umetnik. plastine limfa ed. tenost koja izlazi usled zapaljenje ili kod rene, zgruava se i prima organski oblik.

ilastina sredstva

711

platforma

plastine sredstva (lat. plastica) med. sredstva koja pomau hranjenje i obnavljanje tkiva. plastine umetnost likovna umetnost, plastike 1. plastine hirurgija opti naziv za operacije u cilju pokrivanja ili uklanjanja raznih telesnih nedostataka (kod koe, kostiju, itavih delova tela itd.). plastine operacije v. plastina hirurgija. plastini ugalj trg. ugalj u obliku kocke, jajeta i sl. plastinost (nlat. plasticitas) v. plastici-tet. plastograf (gr. plasso pravim, tvorim, plastos, grapho piem) krivotvorilac, falsifikator spisa. plastografija (gr. plastos, grapho) falsifikovanje spisa; takoe: postupak pri izraivanju reljefa pomou hemijskog dejstva svetlosti. plastolog (gr. plastos izmiljen, laan, neprav, Igos re, govor) laac, laov. plastron (fr. plastron, nlat. plastra) grudni oklop; grudnjak od koe koji nose oni koji se ue maevanju; iroka mana za vezivanje; na enskim haljinama: u metak koji pokriva otvor na grudima; nian, predmet podsmeha. plata (i. plata, gr. platyc irok) 1. srebro, srebrn novac (za razliku od belela, tj. bakrenog novca). plata (fr. plat, plate, gr. platys irok) 2. peskovita povrina, pesak i kamenje pred pristanitima i uima reka. platan (lat. platanus, gr. platys irok, platanos) bog. visoko i lepo drvo sa glatkom korom, koja se listato ljuspa i irokim, dlanastim liem, slino javoru, istoni javor (Platanus orientalis L.). plateja (gr. platys irok, r1a1e!a).ied. irokolana ojadjelica, trakulja. platen o titr (fr. platin au titre) slitina ili legura platine i srebra (upotrebljava se za izradu ukrasa i nakita). platana (p. platina dei. od plata srebro, od gr. platys irok) 1. srebarce", malo srebro"; hen. metalni elemenat, redak, atomska masa 195,09, redni broj 78, znak Pt, boje kalajnobele ili elinosive, veoma duktilan i kovan, teko topljiv, spe-cifina teina 21,45, zbog postojanosti upotrebljava se za izradu hemijskog posua; pronaena 1736. u Brazilu, ima je naroito u Uralu. platana (fr. platine) 2. ploa na koju se oslanja ju svi delovi sata; metalna ploa kroz koju prolazi klju u bravu. platinin amalgam hen. platinina iva, jedinjenje platine i ive pomou kojeg se vri oblaganje pl atinom. platinirata (p. platina, fr. platiner) poplatiniti, oblagati platinom, popla-tinjavati.

platinit (p. platina) slitina ili legura nikla i eleza, slui kao zamena platine za tehnike svrhe. platinoid (p. platina, gr. eidos vid, oblik) slitina ili legura nikla, cinka, bakra i volframa (za ice elektrinih otpora). platnnotipija (p. platina, gr. typos otisak) u fotografiji: izrada pozitiva na hartiji natopljenoj kalijum-platin-hlo-ridom i gvozdenim oksid-oksalatom. ilatinski metali mi, retki metali koji se javljaju pomeani s platinom: rodijum, rutenijum, paladijum, osmijum, iridijum. platneno ogledalo metalna ploa prevuena platinom. platirata (fr. plaquer, nem. plattieren) v. plakirati. plate (fr. plateau) l. plitica ili tas na terazijama; 2. posluavnik; Z.geogr. omanja visoravan. platonizam (gr. Platon) fil. sistem Plato-nove filozofije, koja predstavlja vrhunac grkog filozofskog miljenja, naroito u pojmu ideje, u znaenju hipoteze, logike pretpostavke koja slui kao osnova shvatanju, uvianju, te je i Galilej poao od nje, nasuprot Aristotelu, u traenju prirodnih zakona; ideja je lo-gika pretpostavka koju iskustvo ili potvruje (ogledom, eksperimentom) ili odbacuje, takoe eksperimentom, merenjem. Merenjem proverena ideja jeste prirodni zakon. Po drugom shvatanju Platonove ideje one su transcendentna bia, tj. bia koja postoje van prostora i van vremena. platonizirati (fr. platoniser) sledovati Platonovom uenju; voleti istom duhovnom ljubavlju bez ikakvih ulnih pobuda; up. platonizam. platononovci fil. uenici i pristalice uenja (platonizma) grkog filozofa Platona (427 347. pre n. e.). platonska ljubav ljubav o kojoj Platon govori i koju preporuuje u svom deluSimpo-zion" (Gozba"): natulna ljubav, ona koja je izazvana isto duevnom lepotom, a ne telesnim odlikama ljubljenog bia, ideal-na ljubav. platonska republika drava sa savrenom upravom kakvu je zamiljao i preporuivao Platon. platonski (gr. Platon) fil. koji se tie Platona, koji potie od Platona, koji je u skladu sa njegovim uenjem; natulni, savren, idealan; fig, praktino nemogu, neostvarljiva platonska ljubav, platonska republika. platforma (fr. plat-forme) ravan krov na graevini;voj. mesto na kome su nameteni topovi za uspeno dejstvo; odeljenje izmeu spoljnog ulaza i ulaza u kupe (kod vagona, tramvaja, trolejbusa i autobusa); visoravan, zaravnjen vis; u vrtovima i parkovima: vetaki napravljena zarav-njena uzviica sa koje je lep izgled na

platfus

712

pleziosaurus plaidamente (ital. placidamente) muz. v. plaido. plaido (ital. placido) kuz. mirno, spokojno, blago. ile (eng. play) igra, zabava (npr. tenis, trke); kocka, kockanje; pozorini komad, predstava. plebejac (lat. plebs narod, plebeijus) l. graanin, puanin, ovek iz nieg stalea u starom Rimu, onaj koji ne pripada sta-leu senatora i plemia; supr. patricije; 2. docnije, u srednjem veku: ovek iz reda varalike sirotinje. plebejski (lat. plebejus) graanski, puki, puanski, neplemiki, prost, niskog porekla. nlebiscit (lat. plebis scitum, plebiscitum odluka naroda) kod Rimljana: zakon donesen narodnim glasanjem; narodno glasanje, opredeljivanje naroda putem opteg glasanje;.^, referendum. plebiscitarni (lat. plebiscitarius) donesen optim narodnim glasanjem. plebokratija (lat. plebs narod, puk, gr. kratos j anina, snaga; vlada, vlast) vlada puka (ili: svetine); ohlokratija. plebs (lat. plere, plebs, plebis, gr. plethos mnotvo, gomila) ono ega ima mnogo", svetina, gomila, puk, puani, narod; graanski stale (u Rimu). pled (fr. plaid) 1. odbrambeni govor pred sudom koji dri advokat. pled (eng. plaid) 2. ogrta od areno karira-ne vunene tkanine koja spada u kotsku narodnu nonju; velik debeli al; putniki pokriva uopte. pleder (fr. plaideur) branilac, zastupnik, advokat kao glavni govornik u ime jedne parnine strane. pleding (eng. plaiding) grubo ebe za ogrtanje sa belim i crnim kockama, naroito vuneno. pledirati (fr. plaider, nlat. placitare) voditi parnicu, braniti pred sudom (kao advokat), zauzimati se za, govoriti u prilog, govoriti za, zastupati. pledoaje (fr. plaidoyer) odbrambeni govor advokata na sudu; zavrni govor, zavrna re dravnog tuioca i branioca u jednoj parnici. pledoajirati (fr. plaidoyer) v. pledirati. plezavtan (fr. plaisant) prijatan, zanimljiv, zabavan, smean, aljiv. plezanterija (fr. plaisanterie) ala, zabava na iji raun, zadirkivanja; plezantri a par (frplaisanterie a part) ala nastra-nu, bez ale, sasvim ozbiljno. pleziopija (gr. plesfos blizak, susedan, brz gen. oroz oko) med. v. pleziopsija. pleznopsija (gr. plesfos, psis vid) med. kratkovidost. pleziosaurus (gr. plesfos, sauros guter)gal. ivotinja bliska guteru", zmija-gu-ter, fosilni gmizavac, dug 35 t, du-

bliu ili dalju okolinu; grac. uravnjeno mesto za temelj; fig. osnova ega, polazna taka, misao ili pobuda kao pokreta i osnova neke delatnosti; up. pletform. platfus (nem. Plattfufi) med. ravan taban; v. dustaban. plaido (ital. placido) kuz. v. plaido. plauzibilav (lat. plausibilis) vredan plje-skanja, zasluan javnog odobravanja; prih-vatljiv, usvojljiv, verovatan, verodosto-jan. plauzibilitet (nlat. plausibilitas) zaslu-nost javnog odobravanja (pljeskanja); prihvatljivost, usvojljivost, verovatnost, verodostojnost. plafon (fr. plafond) l. tavanica; slike na tavanici, ukrasi na tavanici; 2. najvii ili najvei iznos (npr. plate); 3. avij. najvea visina do koje moe doi avion, vrhunac". plafovaha (fr. plafonnage) tavanisanje, pravljenje tavanice; ukraavanje tavani- , ce slikama; ukrasi na tavanici. plafonirati (fr. plafonner) tavanisati, praviti tavanicu; ukraavati tavanicu slikama i figurama. plac (nem. Platz mesto; prostor, lat. platea) 1. mesto gde se prodaju namirnice, trg, trite, pijaca, 2. slobodno mesto za zidanje, gradilite. plac-angst (nem. Platzangst) ked. strah ivano slabih od praznog prostora i od prelaenja preko ulica, trgova itd.; up. agorafobija. placebo (lat. placere uiniti po volji) pseudolek, obino neka bezazlena pilule koja se daje neobavetenom pacijentu umesto pravog leka, da bi se postigao autosuge-stivno delovanje. placenta (gr. plakus kola, lat. placenta kola) znat. posteljina kod porodilja; bog. semenik, ono mesto na plodnom listiu odakle izlaze semeni zameni. placentalija (lat. placenta kola) biol. si-savci koji u embrionalnom stanju imaju placentu. placentalni (nlat. placentalisjaasr. koji pripada posteljici, posteljini. placenta savgvinis (lat. placenta sanguinis) ned. krvava gruavica. placenta uterina (lat. placenta uterina) anat posteljice kod porodilje. placentacija (lat. placentatio) bog. nametanje semenih zametaka u plodnici. placet (lat. placere, place t) dopada se, prima se, usvaja se, odobrava se; kao imenica: odobravanje, usvajanje, potvrda. placiditet (lat. placiditas) mirnoa, tihost, blagost. placitum (lat. placitum) ono to se dopada, to se voli, to je omiljeno; miljenje, nahoenje, smatranje. plac-komandant (nem Platz-kommandant) voj. komandant mesta.

plezir

713

pleomastija

taka vrata, male glave, kratka repa i sa perajima mesto nogu. plezir (fr. plaisir) zadovoljstvo, uivanje, zabava, prijatnost, udobnost; mon plezir (fr. top plaisir) moje uivanje, moje veselje (est naziv letnjikovaca i mesta za provodnju). pleistocen (gr. pleistos veoma mnogi, kains nov) kol. onaj koji sadri veoma mnogo sadanjih oblika", = diluvijum; naziv uveo 1830. engleski geolog arls La jel (Lyell, 17971875). Plejade (gr. Pleiades)*nn-. 7 keri mavritanskog kralja Atlanta i Plejone, ljubimice bogova i ljudi; kad su doznade da im otac Atlas mora drati na leima itav nebeski svod, oajne zbog njegove patnje izvrile su samoubistvo, posle ega ih je Zevs pretvorio u zvezde, tzv. Vlaie"; astr. Vlaii (sazvee gledano golim okom izgleda kao da ima sedam zvezda, ali se jaim teleskopom vidi preko 2000. plejada (gr. Pleiades) grupa od 7 slavnih ljudi (knjievnika, filozofa i dr.), na-zvana po 7 Atlantovih keri (Plejade); naroito: 7 traginih pesnika koji su se, u veku pre n. e., javili u Aleksandriji za vreme Ptolomeja filozofa; grupa od 7 francuskih pesnika, u XVI veku, koja je radila pod vostvom Ronsara i Di Belea, i teila da uvede u pesnitvo antiki duh i antike oblike; danas: skupio ime za grupu najboljih ljudi u nekoj struci, pokretu i sl.; fiz. grupa izotopnih elemenata. plej-bek (eng. play gluma, igra, back natrag, odostrag) u kinematografiji, naroito kod muzikih filmova: snimanje slika uz istovremeno reprodukovanje ranije snimljenog tona. plejboj (eng. play igrati, zabavljati se, boy mladi) mladi, dobro materijalno situi-ran, kome je provod glavno u ivotu. plejistocen (gr. to plelston ono to je najvee, kainos nov) geol. gornji, najmlai sloj pliocena. plekseoblaste (gr. plexis pletenje, tkanje, blastos klica, izdanak) pl. bog. biljke sa dvostrukim kotiledonima. pleksiglas (gr. plexis, nem. Glas staklo) trgovaki naziv za tvrdo, otporno, prozirno, teko lomljivo staklo od polia-krilne smole; up. akrilna kiselina. pleksus (lat. plexus) zool. splet ivaca ili krvnih sudova. pleksus solaris (lat. plexus solaris) zool. sunani splet", splet ganglijskih ivaca u srednjem trbuhu ili u oblasti eluca. plektognati (gr. plekts pleten, sukan, gna-thos vilica) zool. ribe ploare. clektopode (gr. plekts, pus, podos no ga) zool. ribe sa sraslim zadnjim perajima. plektron (gr. plektron) v. plektrum.

plektrum (gr. plesso udaram, lat. plectrum) pero, trzalica, terzijan (od slonove kosti, drveta ili metala) kojim su stari udarali u ice citre, harfe. plemirija (gr. plemmyris priliv, plima, bujica) ned. obilje sokova, prisustvo sokova u telu vie no to treba. plemirian (gr. plemmyro prelivam se) koji ima puno sokova, koji potie od obilja sokova. plena potestas (lat. plena potestas) v.plenipotencija. plena proprijetas (lat. plena proprietas)npas. potpuna svojina (sopstvenost). plenarija fides (lat. plenaria fides) puna vera, potpuna vera. plenarij(um) (lat. planerium) zbirka biblij-skih odeljaka iz evanelja (evangelijari-jum) i apostolskih poslanica (epistola-rijum) koji se itaju na katolikoj misi; kutija u obliku knjige u kojoj se uvaju relikvije. plenarna sednica v. plenum. plenarni (nlat. plenarius) potpun, pun, sa punim brojem. plener (fr. plein air vani, na otvorenom, u prirodi) J. slika raena pod vedrim nebom, obasjana sa svih strana svetlou; plenerslikarstvo prikazivanje predmeta na slici u punoj svetlosti, obasjanih sa svih strana sunanom svetlou i bez senke. plenerkzam (fr. plein air) v. plener. plenerist(a) (fr. plain-airist) slikar koji radi slike pod vedrim nebom, na punoj sunanoj svetlosti. plenipotencija (nlat. plenipotentia) puna vlast, neograniena vlast; punomo, puno-mostvo, akt kojim se nekome daje punomo. plenist(a) (lat. plenus pun) fil. pristalica uenja da u prirodi ne postoji prazan prostor. pleno jure (lat. pleno jure) s punim pravom. pleno titule (lat. pleno titulo) sa punim naslovom, s punom titulom; kao skraenica, na adresama: p. t. pleno horo (lat. pleno choro) kuz. sa punim horom, sa svim glasovima. plenpuvoar (fr. plein pouvoir) v. plenipotencija. plenum (lat. plenum) puna sednica, puno zasedanje, sednica u kojoj uestvuju svi lanovi (za razliku od odborske i komisijske sednice); in pleno (lat. in pleno) u punoj sednici, sa punim brojem lanova. pleo- (gr. pleon) predmetak u sloenicama sa znaenjem mnogo, vie-. pleogamija (gr. pleon, gamos brak) bog. javljanje raznopolnih cvetova na jednoj biljci, ili na raznim primercima iste vrste. pleomastija (gr. pleon, mastos sisa) med. v. polimastija.

pleomorfizam

714

pliocen

pleomorfizam (gr. pleon, morphe oblik) vieoblinost, mnogolikost, vielikost, raznolikost; up. polimorfizam. pleonazam (gr. pleonasmos suviak, pretek) ret. upotreba suvinih rei u govoru ili pisanju, suvino obilje rei (tj. kad se uz re irega znaenja upotrebi i druga ije je znaenje sadrano ve u prvoj rei), npr. siromah prosjak, stara baba, mali ovei itd.; med. preterana razvijenost ili prekobrojnost jednog dela tela, npr. est prstiju na ruci. pleonastian (gr. pleonazo preobilujem, imam suvie) suvian, pretrpan izrazima istog znaenja. pleorama (gr. pleo plovim, horama pogled, izgled) slika plovljenja, slika obale koja polako prolazi ispred oiju gledaoca, dok ovome izgleda kao da plovi amcem pored predmeta prikazanih na slici. pleohroizam (gr. pleon vie, chrosrea chromatos boja koe, boja)fiz. svojstvo bojenih dvoosnih kristala da u svima anizotrop-nim pravcima pokazuju drugaije boje i sem toga za razliite boje na razliit nain. pleroza (gr. plerosis) med. punjenje, jaanje tela posle bolesti. plerotizam (gr. plerotes punoa, potpunost) fil. uenje o stalnoj ispunjenosti prostora materijom; supr. atomizam. plerotika (gr. pleroo punim, ispunjavam, nlat. plerotica) pl. med. lekovi koji pomau popravljanje i jaanje tela posle prelea-ne bolesti; up. sarkotika. plerofonija (gr. pleres pun, phone glas, zvuk) muz. bujnost tona, punoa tona, snaga tona. plesigraf (gr. plesso udaram, grapho piem, beleim) sprava koja opisuje prostor iz koga dopire jek (kod perkusionih ispitivanja). plesimetar (gr. plesso, metron mera, meri-lo) med potuk, ploica koja se upotrebljava kod perkusionih ispitivanja. pletizmograf (gr. plethos irina, veliina, grapho piem, beleim) med. instrumenat koji belei kolebanje zapremine jednog organa. plet-maina (nem. Platmaschine) sprava za glaanje (peglanje) rublja. pletomerija (gr. plethos mnotvo, meros deo) med. prekobrojnost delova tela, npr. est prstiju itd. pletere (gr. plethore punjenje, zasienje) med. prepunost sokovima, punokrvnost. pletorian (gr. plethore prepunost) koji ima suvie krvi, punokrvan. pletform (eng. platform) uzvieno mesto sa koga govornik dri govor, tribina; otuda: programska odluka (stranke, skupti-ne); narodna odluka; politiki program stranke;^, llatforma.

pleumodan (gr. pleumodes bolestan od plua, pleumn plue) med. koji boluje od grudi, grudobolan. pleumodes (gr. pleumon = pneumon plue) med. onaj koji boluje od grudi, grudobolni. pleumonija (gr. pleumonia = pneumonia) med v. pneumonija. pleura (gr. pleura) anat. grudna maramica, pogrudnica, porebrica, pluna maramica. pleuralgija (gr. pleura pogrudnica, algos bol) med. bol pogrudnice, bol porebrice. pleurezija (gr. pleura) med. v. pleuritis. pleuritis (gr. pleura) med. zapaljenje pogrudnice (porebrice, grudne maramice). pleuritian (gr. pleura) bolestan od zapaljenja grudne maramice. pleurodinija (gr. pleura, odyne bol) med. reumatian bol u visini meurebarnog mipa. pleuropijeza (gr. pleura, ruop gnoj) med. zagnojavanje plune maramice. pleuropneumonija (gr. pleura, pneumon plue) med. zapaljenje plua i plune maramice. pleurotomija (gr. pleura, tome seenje, rezanje) med. rasecanje grudne maramice, porebrice radi odstranjivanja kodlji-vih tenosti koje su u njoj nakupljene. pleurotonus (gr. pleura, tnos zategnutost, napon) med. v. pleurototonus. pleurototonus (gr. pleurothen bono, sa strane, tnos zategnutost, napon) med. bo-ni tetanus, iskrivljenost tela na jednu stranu (vrsta tetanusa). pleh (nem. Blech) lim. plivioz (fr. pluviose) peti mesec u novom kalendaru Prve francuske republike (1793), od 20. I 18. P. pliding (eng. pleading) prav. voenje parnice; odbrana na sudu. ili jeza (fr. plieuse) maina savij zlica, previjaica. plijirati (fr. plier) savijati, previjati, borati, praviti nabore; voj. poputati, povlaiti se; jah navikavati konja da se lako obre desno i levo. plika (nlat. plia, polonica, fr. plique) med. poljaka kika, bolest kose usled neistih sokova (u Poljskoj dosta esta, po emu i dobila ime). plikarija (nlat. plicaria)<5br. obina preica (kao tobonji lek protiv poljake kk-> ke"); up. plika. plimaa (fr. plumage) perje; ukras od perja na eiru i lemu, perjanica. plimut rok (eng. plymouth rock) vrsta amerike oplemenjene kokoi. plinta (gr. pHnthos) apx. etvrtasta ploa (kao podnoje kipova, stubova, spomenika); deo zida kue od zemlje pa do visine poda prizemlja, stopa, crkla". pliocen (gr. pleion vie, kains nov) geol. drugi, mlai pododeljak neogena ili mlaeg tercijara, u ijim se okamenotinama nalazi najvie novih organskih vrsta.

pliocenska formacija

715

plus-elektricitet

pliocenska formacija kol. v. pliocen. plise (fr. plisse) pravilni nabori na enskim haljinama, nabor, bora. pliseza (fr. plisseuse) maina za pravljenje nabora na tkaninama. plisirati (fr. plisser) nabirati, praviti nabore na enskim haljinama. pli (nem. Plisch, eng. plush, lat. pilus vlas, dlaka) somot, kadifa od pamuka, lana, jute ili vune, polusomot, polukadifa. ploajirati (fr. ployer, lat. plicare) saviti, savijati, prenijeti, slagati; voj. izvesti (ili: izvoditi) pokret u cilju obrazovanje smaknute kolone. plombe (fr. plomb olovo, lat. plumbum) olovni peat ili znak na paketima, vratima, sanducima, vagonima i dr.; masa kojom se puni upalj zub (kod nas se esto uje pogreno: blomba). plombaa (fr. plombage) zalivanje olovom; udaranje olovnog peata (plombe); ispunjavanje upljih zuba olovom ili drugom kakvom smesom. plomberija (fr. plomberie) livnica olova; livenje i preraivanje olova; izrada olova; peaenje olovom. plombira (fr. plomber) zapeatiti olovom, udariti plombu na pop!iljku, vrata, sanduk i dr.; zaliti (ili: zalivati, ispuniti) olovom; upalj zub ispuniti olovom ili drugim metalom, nekom smesom (pogreno: bloibirati). plonirati (fr. plonger) gnjurati, zagnjuri-ti, roniti, zaron>avati;doj. otvor topovske cevi oboriti nanie, pucati nadole. plotun (fr. peloton, ital. plotone) voj. eta polueta ili vod peaka koji po komandi, istovremeno okidaju puke; plotunska paljba istovremeno okidanje puaka jednog odreda vojnika (peaka), istovremeno ispaljivanje vie vatrenih oruja (i topova). pluvijale (lat. pluvia kia, pluviale) ogrta protiv kie; ogrtau slina odeda kat. svetenika koju nose na popodnevnim bogosluenjima i drugim nekim sveanim crkvenim priredbama. pluviograf (lat. pluvia kia, gr. grapho piem, beleim) pluviometar sa registrom. pluviozai (lat. pluviosus) kian, kiovit; koji donosi kiu. pluviometar (lat. pluvia kia, gr. metron merilo, mera) kiomer, sud koji se postavlja radi hvatanja atmosferski taloga, da bi se posle moglo izmeriti koliko bi bio visok sloj vode na Zemljinoj povrini kada se od koliine koja je pala ne bi nita upilo u zemlju, niti oteklo, niti isparilo; obrometar, hijetometar. pluderhozne (nem. Pluderhose) pod. iroke akire do kolena, obino u boji za izlete i planinarenje. plumbago (lat. plumbago) t. v. grafit.

plumbati (lat. plumbum olovo) he, spojevi (ili: jedinjenja) superoksida olova sa ba-zama. plumbatura (nlat. plumbatura) v. plumbacpja. plumbacija (nlat. plumbatio) zalivanje olovom; udaranje olova (plombe). plumbizam (lat. plumbum olovo) med. trovanje olovom, tj. parama i prainom olova. plumbum (lat. plumbum) olovo; olovni peat; olovna lopta; olovna cev. plumozan (lat. plumosus) pernat, perjan; maljav. plumula (lat. plumala) bog. pupolji. plural (lat. pluralis se. numerus) gram. mnoina; supr. singular. plurale tantum (lat. plurale tantum) gram. jednobrojna imenica, koja ima promenu i koja se upotrebljava samo u mnoini, npr. ljudi, naoari, gae, gusle, makaze, grudi, prsa, vrata, kola, Karlovci itd. pluralizam. (lat. pluralis mnoinski, u mnoini) fil. postojanje mnoine, prisutnost mnoine; metafizike pravac koji shvata stvarnost kao mnotvo odvojenih i samostalnih naela, principa. pluralis majestatikus (lat. pluralis majestaticus) mnoina velianstva", kad jedan vladalac o sebi govori samo u mnoini (mi" mesto ja"). pluralis modestatis (lat. pluralis modesta-tis) mnoina skromnosti", kada neki pisac, iz skromnosti, govorei o sebi i u svoje ime upotrebljava mnoinu mesto jed-nine (mi" mesto ja"). pluralisti (lat. pluralis mnoinski, u mnoini) 1. fil. pristalice i sledbenici pluralizma: Demokrit, Lajbnic, Herbart, Loce, Dems, Simel i dr.; 2. sopstvenici veeg broja imanja koja pripadaju poloaju. pluralitet (lat. pluralitas) mnoina, veina; pluralitas votorum (lat. pluralitas votorum) veina glasova. pluralni (lat. pluralis) gram mnoinski. pluralni votum (lat. pluralis, votum od vove-ge sveano obeati, eleti) vrsta nejednakog izbornog prava prema kojem pojedini birai (prema poloaju, imovnom stanju itd.) uivaju vie glasova. pluralni izborni sistem sistem biranja po kome jedan biran (prema svojim godinama, imanju, poloaju i obrazovanju) moe da ima pravo na vie glasova. plus (lat. plus) vie; kat. znak za sabiranje ( + ); znak kojim se oznaava pozitivan broj ( + );fiz. znak za oznaavanjestozitav-nog elektriciteta, pola; viak, preostatak, vei iznos; nadmonost, prednost; supr. minus. plus-elektricitet (lat. plus, gr. elektron) fiz. elektricitet koji se izaziva na staklu kad se ono tare svilom, pozitivna elektricitet, oznaava se znakom

pluskvamperfek(a)t

716

pneumatolitski

plus ( + ), za razliku od minus-elektrici-teta, tj. elektriciteta koji se izaziva u ovome sluaju na svili i to u podjednako} koliini, ili na ebonitu i smo-lama kada se taru krznom, i koji se zove negativan elektricitet i oznaava znakom minus ( ). pluskvamperfek(a)t (lat. plus-quam-perfectum) gram, glagolski oblik koji znai radnju koja se izvrila u davnoj prolosti: davno prolo vreme. plutokrat(a) (gr. plutos bogatstvo, kratos j anina, snaga, vlast) onaj koji vlada, koji se odrava na vlasti pomou bogatstva (novca). plutokratija (gr. plutokratia) vladavina bogatih (pomou novca i kapitala), vlada novca; bogati ljudi, plutokrata. Pluton (gr. Pluton, lat. Pluto) l. mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka i Rimljana, vladalac carstva mrtvih; 2. astr. 12. marta 1930. pronaena transneptunska planeta, udaljena od Sunca oko 5920 miliona km, a vreme njene revolucije iznosi 248,4 godina. plutonizam (lat. Pluto) kol. teorija po kojoj se stvaranje stena, pa i svih ostalih geolokih pojava, ne pripisuje samo dej-stvu vode, nego i uticaju Zemljine unutranjosti koja se jo nije ohladila (za razliku od teorijeneltunizma, po kojoj su svi vrsti sastavni delovi Zemlje postali jedino uticajem vode ili uz njenu pomo). plutonij(um) (nlat. plutonium) hen. radioak-tivni elemenat (transuran), redni broj 94, atomska masa 238 i 239, znak Ri; u prirodi ne postoji, ve je dobiven vetaki putem 194344. god. prilikom radioaktivnog raspadanja takoe vetakim putem dobi-venog hem. elementa neptunijuma; ima iskljuivo vanu primenu u dobivanju nuklearne energije. plutonisti (lat. Pluto) kol. pristalice plu-tonizma. plutonistiki (lat. Pluto) koji je postao uticajem i dejstvom usijane Zemljine unutranjosti. pnevma- (gr. pneuma dah) v. pod pneuma-. pneuma (gr. pneuma dah) dah, vazduh, eterina vatra; ivotna snaga, duh ivota, duh, dua; fil. kod gnostkara: boanska klica ivota u svetu; u hrianskoj teologiji: sveti Duh. pneumat (gr. pneuma dah, teko disanje) med. ovek kratka daha, tesnih grudi. pneumatemija (gr. pneuma dah, halma krv) med. prodiranje vazduha u krv. pneumatizam (gr. pneuma dah; duhovito bie, duato bie) fil. shvatanje da u svetu stvarno postoji samo duh, a da je materija samo prividnost pojava; spkri-tualizam. pneumatika (gr. pneuma) l. unutarnja guma sa zbijenim vazduhom (na toku velosipe-da, automobila itd.); 2. fiz. nauka o kreta-

nju vazduha, nauka o teini, pritisku i kretanju vazduha i gasova, aeromehanika. pneumatiari (gr. pneuma) fil. 1. pristalice uenja o ivotnom dahu (Hipokrit i dr.); 2. po gnostiarima: oni koji su ispunjeni hrianskim duhom, za razliku odhiliara (u!e=tvar, materija) tlpsi-hiara (rzuse=dua). pneumatina eleznica, obino podzemna, koja se kree pomou vazdunog pritiska i slui poglavito za prenoenje paketa i sl. pneumatina kada hem sandue ispunjeno vodom ili sivom u kome se, pri hemijskim radovima, hvataju i dre gasovi u staklenim valjcima. pneumatina maina vazduni mrk. pneumatina pota pota koja se prenosi kroz cev vazdunim pritiskom. pneumatini (gr. pneumatikos) koji se tie vazduha, vazduni; nastao usled vazdunog pritiska, zasnovan na zakonima pneu-matike ili aeromehanike. pneumatini duek duek, obino od gume, koji se puni vazduhom. pneumatini telegraf brzojav u obliku zamotuljka koji se alje dejstvom vazdunog pritiska kroz cevi. pneumatino leenje leenje planinskim vazduhom ili udisanjem zbijenog vazduha (u pneumatinom kabinetu). pneumatino og&ilo fiz. sastoji se od jedne cevi sa pokretnim k lipom; kad se klip naglo gurne u tu cev, u kojoj ima vazduha, savijeni vazduh se toliko zagreje da se komad truda, koji se nalazi iznutra na klinu, zapali, jer kad se jedna vazdune masa od 20 sabijeadiuabath* na polovinu svoje zapremine, njena temperatura se popne za 96; kompresivno ognjilo. pneumato- (gr. pneuma) predmetak u sloenicama sa znaenjem dah, disanje; duh. pneumatograf (gr. pneuma, grapho piem, beleim) med. v. pneumograf. pneumatod (gr. pneuma) med. v. pneumat. pneumatodan (gr. pneumat6des).rw. naduven; koji ima tesne grudi, koji kalje. pneumatoza (gr. pneumatosis nadimanje) med. skupljanje vazduha ili drugih gasova, naroito u organima i tkivima u kojima ih, normalno, ne bi trebalo da bude, naduvenost, nadam. pneumatoliza (gr. rpepa dah, duvanje, vetar, lysis razlaganje, razluivanje) geol. razlaganje minerala i stena pod uticajem vrelih gasova, koje se vri u blizini vulkana i vrelih izvora. pneumatolitski (gr. pneuma, lytos raz-loljiv, razluljiv, rastvorljiv) koji je postao iz gasova i para, uticajem hemij-skih reakcija; pneumatolitske rude one koje su postale iz gasova i para, uticajem hemijskih reakcija, meajui se ili same meu sobom ili sa rudama u okolnom kamenju.

pneumatomahiJa

717
pveumovogastrian (gr. rpepop, gaster eludac) koji se tie plua i eluca, plunoeludani. pneumonografija (gr. rpepop, graphia pisanje, opis) opisivanje plua. pneumonologija (gr. rpepop, logfa nauka, uenje) nauka o pluima. pneumonomantija (gr. rpepop, manteia proricanje) proricanje, gatanje iz plua. pveumonometar (gr. rpepop, metron mera, merile) med. v. pneumometar. pneumonopatija (gr. rpepop, pathos bolest) med. oppggi naziv za sve bolesti plua. pneumonopatian (gr. rpepop, pathos) koji boluje od plua, grudobolan. pneumonosnazmus (gr. rpepop, spasmos gr) med. gr u pluima. pneumonofteja (gr. pneumon, phthlo padam, stradam, iezavam, ilim)med. -a.pneumonoftizis. pneumonoftizis (gr. pneumon, phthlsis suica) med. tuberkuloza plua. pneumonocela (gr. rpepop, kele prodor,
PROSUTOST) med. PLunI Prodor.

pneumatomahiJa (gr. pneuma dah; duato bie, mache borba, boj) fil. odricanje postojanja duha uopte, odricanje postojanja duhovnog u oveku. pneumatoraks (gr. pneuma, thorax trup, grudni ko) med. v. pieumotoraks. pneumatoterapija (gr. pneuma, therapefa leenje) ned. leenje zgusnutim ili razreenim vazduhom. pneumatofor (gr. pneuma, phero, phoreo nosim) zool. vazduna komora u cevastih meduza. pveumatohemija (gr. pneuma, chemefa) hemijska prerada gasova i vazduha. pneumatohord (gr. pneuma, chorde ica, struka) Bolova harfa, kutija sa tankim bokovima na kojoj je razapeto vie ica udeenih za isti glas, koje, kad se stave na vetar, trepere i proizvode zvuk. pneumatocela (gr. pneuma, kele prodor, prosutost) med. otok nastao usled prodi-ranja vazduha; vazduni prodor u pluima. pneumaturija (gr. pneuma, uron mokraa) med. luenje vazduha ili gasova sa mokraom. pveumo- (gr. pneuma, rpepop plue) predmetak u sloenicama sa znaenjem plua. pneumograf (gr. pneuma, grapho piem, beleim) med. aparat koji grafiki belei kretanje grudnog koa pri disanju. pneumokoka (gr. pneuma, kokkos, lat. coccus zrno, bobica) med. loptasta klica, najei izaziva zapaljenja plua. pneumokonioze (gr. pneuma, konis prah, praina) med. oboljenja koja nastaju udisanjem praine i njenim taloenjem u pluima. pneumoliza (gr. pneuma, lysis razlaganje, razluivanje) med. operativno odstranjenje srasle plune maramice. pneumolit (gr. rpepbp, Hthos kamen) med. kamenu slian sloj krea u pluima, pluni kamen. pneumometar (gr. rpepop, metron mera, merilo)med. aparat za odreivanje kapaci-teta plua za primanje vazduha u zdravom i bolesnom stanju, odnosno snage kojom se vri udisanje i izdisanje vazduha. pneumometrija (gr. rpepop, metrfa mere-nje) ed. merenje plua s obzirom na veliinu prostora za primanje vazduha. pneumov (gr. rpepop) aaat. plue. pneumonalgija (gr. rpepop, algos bol) med. bolest plua, grudobolja. pneumonektazija (gr. rpepop, ektasis istezanje, irenje) ed. proirenje plua. pneumonija (gr. rpepop) med. zapaljenje plua, upala plua. pveumonika (gr. pneumonikos pluni) pl. med. lekovi za bolesti plua. pneumonitis (gr. rpepop) med. v. pneumonija. pneumonian (gr. pneumonikos) pluni; pneumonina sredstva v. pneumonika.

pneumoperikardij(um) (gr. rpepop, perikardion osre, osrje)med. skupljanje vazduha u osru. pneumopiotoraks (gr. rpepop, ruop gnoj, thorax trup, grudni ko) med. skupljanje vazduha i gnoja u grudnom kou. pneumopleuritis (gr. rpepop, pleuron bok, rebro) med. istovremeno zapaljenje plua i plune maramice. pneumoragija (gr. rpepop, rag- koren od regnymi lomim, kidam, prolomim)ed. krvarenje iz plua, pljuvanje krvi. ineumotifus (gr. pneOmon, typhos)w<w. tifus sa zapaljenjem plua. lneumotomija (gr. rpepop, tome seenje, rezanje) med. operacija plua u cilju uklanjanja nakupljenog gnoja, stranih tela, izumrlih delova plua, gotovana (parazi-ta) i dr. pneumotoraks (gr. rpepop, thorax trup, grudni ko) med. ucrpllvanje (ili: upumpavanje) vazduha u plua tuberkuloznih bolesnika da bi se oboleli deo plua stisnuo i na taj nain prestao da radi; pneuma toraks. pnigalion (gr. pnigaUon) med. mora. pnigma (gr. pnigma uguenje) med. izliv krvi koji oveka ugui. pnigmus (gr. pnigmos uguenje, zadavljenje) med. guenje, davljenje. poal d'len (fr. poil de laine) trg. fina nojeva pera. poal d'evr (fr. poil de chevre) kozja dlaka; vrsta tkanine od vune i pamuka. poali d'Orjan (fr. poilu d'Orient) upavko s Istoka", popularan naziv za francuskog vojnika koji se, u prvom svetskom ratu, borio na Solunskom frontu (19151918), solunac". poavta v. poenta.

718
poganin v. pagan(in). pogonijaza (gr. pogon brada, pogonias bradat) med. bradatost; rastenje brade u ena. pogonologija (gr. pogon, logfa) nauka o bradi, o bradatosti. pogonofil (gr. pogon, philos koji voli, prijatelj) prijatelj, ljubitelj brade. podagra (gr. pus gen. podos noga, agra plen, lat. podagra)jfCT. kostobolja u nogama, ulozi, giht. podagrik (lat. podagricus) onaj koji pati od podagre, kostobolje u nogama. podagrist(a) (lat. podagra) v. podagrik. podagrian (lat. podagricus) koji boluje od podagre, kostobolje, kostobolan u nogama. podagrozan (lat. podagrosus) v. podagrian. podalgija (gr. pus gen. podos noga, stopalo, algos bol) med bol u tabanima; takoe: podagra. podartritis (gr. pus. gen. podos, arthron zglavak) med. v. podagra. poderbrod (hol. poderbrood) trg. vrsta eera, izmeu prostog i rafiniranog. podest (gr. pus, podos noga) arh. odmorite na stepenicama, iri stupanj stepenica. podesta (ital. podesta, lat. potestas mo, vlast; nadletvo; glavar, poglavar) vlastodrac; namesnik, upravnik pokrajine; gradski sudija, gradski naelnik u Italiji. podestat (ital. podesta) v. podesta. podij(um) (gr. podion, lat. podium) uzvieno mesto (za govornika, glumca, i dr.); podnoje, postolje; prednji deo pozornice (onaj ispred zavese). podozoa (gr. pus gen. podos noga, zoon ivotinja) pl. zool. rod u koji spadaju zglavkari, ljuskari, pauci i dr. podolatrija (gr. pus ge, podos, latreia oboavanje, potovanje) potovanje nogu, oboavanje nogu (idola, kumira). podologija (gr. pus gen. pod6s, logf a uenje, nauka) nauka o nogama. podometao (gr. r gen. podos, metron mera, merile) sprava koja broji korake peaka ili konja, broja koraka, vrstahodometra. podoreuma (gr. pus gen. podos, reuma tok, teenje, bolesna tvar koja eta po telu) med. reumatizam nogu. poezija (gr. pofesis) pesnika umetnost, pesnitvo; pesma, pesme; fig. divota, ar; supr. proza. poema (gr. poiema) vea pesma,, pesniko delo (najee epsko) spev. poen (fr. point, lat. punctum) taka; deo, odeljak; oko na kockama i kartama, vrednost pojedine karte, bod; u kocki i sportu: bod, jedinica koja se pri ocenjivanju rauna u uspeh; pobediti na poene na kraju borbe ili utakmice imati vei broj bodo-va (tj. taaka koje se, pri ocenjivanju, raunaju kao uspeh i, na zavretku, sabiraju).

pozamenterija

poev d'Vniz (fr. points de Venise)jM. venecijanske ipke, mletake ipke. poseta (fr. pointe, lat. puncta bod) lit. glavna misao, cilj, aoka (dosetke, epigrama ili anegdote). poenter (eng., fr. pointer) 1. lovaki pas kratke dlake: ptiar, prepeliar. poenter (fr. pointeur) 2. onaj koji utvruje i belei poene; proverava rada, lice koje u radionici belei podatke o radu koji obave radnici, normirac; voj. onaj koji niani topom, niandija; u kartama: protivigra bankarov, onaj to mee na neku kartu neku svotu. poentilizam (fr. point taka) pravac u slikarstvu koji, udaljujui se odimpresioni-zma, tei da na slici ouva prvobitnu jasnou i istotu boja, i zbog toga ne stavlja na platno meane, nego iste boje u odgojenim takama ili crticama, tako da se, gledane sa izvesnog odstojanja, u mrenjai oka same meaju u tonove koji se ele stvoriti; neoimpresionizam. poentiran (fr. pointer) naglaen, podvuen, naroito istaknut; zaotren. poentirati (fr. pointer) istakati, praviti take, snabdeti takama, punktirati; istai (ili: isticati, naglasiti) to i time obratiti panju na vanost toga; udariti taku, obeleiti takom, oznaiti takom (svretak ega); upraviti, upe-riti, nanianiti; fig. smerati, ciljati, nanianiti, pucati na, teiti; u'kartama: staviti ulog na kartu. poet (lat. poeta, gr. poietes) pesnik. posta laureatus (lat. poeta laureatus) lovorovim vencem ovenani pesnik, nagraeni pesnik. poetaster (nlat. poetaster) nadripesnik, stihoklepac. poetizirati (lat. poeta, fr. poetiser) praviti stihove, pisati pesme; baviti se pe-snitvom; dati (ili: davati) emu pesni-ki karakter (ili: pesniko obeleje); izlagati (ili: prikazati, izneti, prika-zivati) to na pesniki nain. poetika (lat. poetica, gr. poietike) nauka o pesnitvu, teorija pesnitva. poetian (lat. poeticus, gr. poietikbs) pesniki, pesniki lep, pesniki vredan, zanosan, poletan;.rp. poetski. poetiar (lat. poetica) uitelj pesnike umetnosti, poznavalac poetike. poetski (lat. poeticus, gr. poietikos) pesniki, koji se tie pesnitva; zanosan, pun poleta ;u. poetian. poza (fr. pose) 1. telesni stav, poloaj, dranje; stav modela u kome ga radi slikar ili vajar; 2. neprirodno, izvetaeno draganje, neprirodan, izvetaen stav. pozamenterija (nem. Posamenterie, fr. passementerie) 1. izrada gajtana, irita, traka i dr. za porube, opivenih dugmeta, rojti, resa itd.; 2. radionica u kojoj se izrauje ovakva roba.

pozauna

719
svean ili zvanian stav i sveano ili zvanino dranje, pripremiti se, biti u pripravnosti. pozicija (lat. positio) poloaj, raspored, stanje; sluba, mesto, nametenje; voj. poloaj, utvren poloaj za odbranu ili napad; trg. stavka, rauna stav, bupetski stav; u plesu: poloaj noge (prvi, drugi, trei poloaj noge); muz. ^aplikatura; u maevanju: osnovni stav maevaoca; poet. produavanje jednog samoglasnika time to iza njega dolaze dva ili vie sugla-snika, usled ega, u grkom i latinskom, slog postaje dugim; raspored figura (u ahu i dr.). pozicijski rat v. pozicioni rat. pozicijski top teki, dalekometni top. pozipiones kapcioze (lat. positiones captio-sae) pl. prav. zapleteni, zamreni, tugalji-vi stanovi, zapletena, zamrena, tugalji-va pravna pitanja. pozicioni rat voj. rat koji se vodi sa ranije utvrenih poloaja, rovovski rat, odbrambeni rat. pozicioni ugao ont. vidni ugao tj. ugao koji sklapaju prave povueno od krajnjih taaka lika spoljanjeg predmeta na mrenja-i do odgovarajuih taaka predmeta ;astr. pravac komponenata (sastavnica) dvojnih zvezda rauna se od severa (0) preko istoka (90), juga (180) i zapada (270). poivt-les (eng. point-lace) ipka raena rukom, ipkane trake. pokal (nem. Pokal) 1. posuda za pie u obliku visoke ae, obino s drkom, bokal; 2. v. pehar 2. poker (eng. poker) hazardna igra karata sa dva do est igraa s ulozima, u kojoj se karte igraa ne cene prema vrednosti pojedinih karata, nego prema broju istih karata, broju uzastopnih karata, npr. du-plum, triplum itd. pokisimo (ital. pochissimo) muz. vrlo malo. poko (ital. roso, lat. paucum) muz. malo, neto; un ito (ital. un roso) neto malo. poko alegro (ital. roso allegro) muz. malo bre, malo ivlje. poko a poko (ital. roso a roso) muz. malo-pomalo, postepeno. poko largo (ital. roso largo) muz. neto malo laganije. poko lento (ital. roso 1etAo)muz. malo sporije, ne odvie sporo. poko meno (ital. roso tepo) muz. malo manje, neto manje. poko pjano (ital. roso piano) muz. neto tie. poko pju (ital. roso piu) muz. malo vie, vie, neto vie. poko presto (ital. roso presto) muz. malo bre. poko forte (ital. roso forte)*^. malo jae. pol (lat. polus, gr. polos stoer, osa, osovina, Zemljina osa, nebeska osa) stoer;astr.,

pozauna (nem. Posaune, lat. buccina, gr. bukane) muz. duvaki muziki instrumenat slian trubi samo sa savijenom cevi, iji se pokretni delovi pomeraju navie i nanie, i time proizvode razlike u tokovima; ima tonove snanije od tonova trube. pozdentalan (nlat. postdentalis)jpaf. zazubni, npr. glas. \ pozer (fr. poseur) ovek izvetaena dranja, onaj koji daje sebi vaan izgled, koji hoe da obrati na sebe panju neprirodnim dranjem i nainom izraavanja (up. loza 2). poziranje (fr. roze) stajanje (ili: sedenje) kao model (slikaru, vajaru i dr.); izvetaeno, neprirodno dranje; predavanje sebi vanosti zamlaivanjem. pozirati (fr. poser) stajati (ili: sedeti itd.) kao model (slikaru, vajaru); izvetaeno se drati, praviti se vaan, zamlaivati se. pozitiz (lat. positivus) gran. prvi poredbeni stepen, prvi stepen poreenja; prideva, npr. dobar, lep, visok, star, sit itd. (up. komparativ, superlativ); muz. male sobne orgulje; fot. slika, otisak, kopija (supr. negativ). pozitivan (lat. positivus) utvren, odreen, siguran, poznat; stvaran, izvestan, koji se osniva na injenicama, injenini; potvrdan (supr. negativan); trezven (duh); koristan; koji postoji, stvarno dat; fiz. pozi-tivni elektricitet plus-elektricitet. pozitivan broj kat. broj koji je vei od nule, belei se znakom +, plus. pozitivizam (lat. positivus) fil. pravac u filozofiji i nauci kojem je polazna taka samo ono to je pozitivno, inje-nino i iskustvom dato, i koji svoja potraivanja i izlaganja vri samo u ovim granicama, odbacujui svaki meta-fiziki put kao potpuno nepotreban i nekoristan; ovim se imenom naroito zove filozofski i socioloka kola O. Konta (17981857), tvorca ovoga izraza, koja, odbacujui metafiziku, ograniava ljud-sko znanje samo na odnose i zakone, na pozitivne nauke: matematiku, astronomi-ju, fiziku, hemiju, biologiju i sociolo-giju. pozitivisti (lat. positivus)n#. fil. pristalice i sledbenici pozitivizma. pozitivnost (nlat. positivitas) odreenost, izvesnost, pouzdanost, injeninost, tanost, utvrenost; potvrdnost;fz. pozitiv-noelektrino svojstvo. pozitivno pravo utvreno, razumno pravo; pravo koje je sada u vanosti; supr. prirodno pravo. pozitron (lat. positivus, gr. elektron) fiz. elementarna estica pozitivnog elektri-citeta, pozitivni elektron. pozitura (lat. positura) poloaj tela, dranje tela, stav; zauzeti pozituru uzeti

720
geogr., kosmogr. stoer, obe krajnje take na simetrino] osi lopte, npr. Zemlje, oko koje se okree: krajnja taka Zemljine ose prema severu zove se severna ili arkti-ki pol (lat. polus arcticus), a prema jugu juni ili antarktiki pol (lat. polus antarcticus); nebeski polovi krajnje take nebeske ose oko koje se prividna nebeska lopta u 24 asa jedanput obrne; fiz. take ili mesta koja su sedite suprotnih sila ili svojstava, npr. magnetni polovi su mesta na magnetu koja tee suprotnim pravcima i u kojima je njegova privlana sila najjaa; Zemljini magnetni polovi ne poklapaju se sa njenim geografskim polo-vima (v. deklinacija). polaka (ital. polacca) v. polka. polarizator (nlat. polarisator) fiz. deololarizacionog aparata koji daje polarizova-nu svetlost, prva Nikolova prizma kroz koju proe prirodna svetlost ppolarizuje se, tj. treperi u odreenoj ravni; up. pola-riskop. polarizacija (nlat. polarisatio) fiz. davanje ili primanje polariteta; polarizacija svetlosti svojstvo koje dobiva prirodni svetlosni zrak prelamanjem, naroito kod tela sa dvojnim prelamanjem (islandski kristal), koje se pokazuje u tome to se takav polarizovani zrak razliito ponaa u raznim pravcima (za razliku od prirodne svetlosti). I svaka odbijena, reflektovana svetlost je polarizovana, to znai da se treperenja takve svetlosti vre u odreenoj ravni, treptajnoj ravni; v. dielektrina polarizacija. polarizacioni aparat fiz. aparat koji slui za posmatranje providnih tela u polarizovanoj svetlosti; \ up. Nikolova prizma. polarizirati (nlat. polaris, fr. polariser) fiz. davati ili primati polaritet. polarizovan zrak fiz. zrak koji se u raznim pravcima ponaa razliito. polarizovati (fr. polariser) fiz. v. polarizirati. polarimetar (nlat. polaris, gr. metron mera, merilo) fiz. v. polariskop. polarimetrija (gr. polos oca, osovina, metron) fiz. merenje skretanja polarizova-ne svetlosti. polariskop (nlat. polaris, gr. skopeo posmatram) fiz. deo polarizacionog aparata (za ispitivanje polarizovane svetlosti). polaristrobometar (nlat. polaris, gr. stro-bos vrtlog, metron) ha, aparat za odreivanje mogunosti optikog obrtanje (obrt-nog ugla), naroito kod eernih rastvo-ra i drugih optikih aktivnih tenosti, tj. onih koje obru polarizacionu ravan. polaritet (nlat. polaritas) teenje ili pravac dvaju slobodnih magneta prema mag-netnim polovima Zemlje; u irem smislu: svojstvo pozitivnog i negativnog postojanja, posedovanje dva pola ili dva potpu-

polemograf

no suprotna mesta sa suprotnim (privlanim ili odbojnim) svojstvima, otuda magnetni i elektrini polaritet; uopte: cepanje jedne sile na dve suprotne delatnosti koje tee ponovnom sjedinja-vanju, suprotnost dvaju svojstava ili dveju sila koje stoje u meusobnom odnosu. polarna distancija astr. odstojanje jedne zvezde od Severnog nebeskog pola. Polarna zvezda (lat. Alpha Ursae Minoris) astr. Severna zvezda, Severnjaa, poslednja zvezda u repu Malog Medveda, u ijoj se blizini nalazi Severni nebeski stoer ili pol. polarna lisica lisica u zemljama oko Severnog pola, veoma cenjena zbog svog krzna, koje je inae kao sneg belo, a leti postane sivo. polarna svetlost treperava tinjava svetlost koja se vidi nou u krajevima oko Zemljinih polova, zvana aurora borealis, severna zora, aurora australis juna zora. polarne zemlje zemlje koje se nalaze izmeu pola i polarnog kruga. polarne koordinate v. koordinate. polarne struje morske struje koje idu od polarnih oblasti ka umerenim pojasevima i, nosei sobom ledene bregove, ugroava-ju moreplovstvo. polarni (nlat. polaris) koji se tie ili potie od polova, stoerni; suprotni, suprotnog dejstva, suprotnih svojstava. polarni krugovi stoernici, polarnici, uporednici (ili: paraleli) od 66V2 severne (severni polarni krug") i june (juni polarni krut") irine, koji odvajaju tzv. polarne pojaseve od umerenih pojaseva. polarnici (lat. polus, gr. polos stoer) geogr. stoernici; v. polarni krugovi. polarnost (nlat. polaritas) fiz, v. polaritet. polemizirati (gr. polemos rat; prepirka, fr. polemiser) boriti se, prepirati se, voditi polemiku, naroito o raznim nau-nim shvatanjima. polemike (gr. polemos) vetina prepiranja, vetina voenja naune prepirke; prepirka izmeu predstavnika dvaju razliitih naunih shvatanja, koja se sastoji u odbrani svoga i napadanju protivnikog shvatanja; rat perima. polemisati (gr. polemos) v. polemizirati. polemiar (gr. polemikos ratni; ratoboran) vetak u voenju naune prepirke; onaj koji voli da se prepire (naroito o nau-nim i umetnikim pitanjima i shvatanjima); pisac polemike. polemiki (gr. polemik6s) koji pripada polemici; koji se prepire, koji napada, napadni; polemiki spisi spisi koji sadre odbranu jednog i napadanje protivnog shvatanja. polemograf (gr. polemos rat, grapho piem, opisujem) opisiva rata, pisac o ratu, ratni istoriar.

polemografija

721
poliblenija (gr. poly, blenna sluz, bale) med. jako nagomilavanje (luenje) sluzi, laj-ma. polivipil-hlorid tehnol. sintetina vlakna koja se dobivaju iz acetilena nizom poli-merizacionih hemijskih procesa; neosetljiva su prema dejstvu vode, a znatno otporna i postojana prema dejstvu alkali-ja i kiselina, ali su nepostojane prema povienoj temperaturi; polivinil sluzki za izradu cedila, ribarskih mrea, predmeta za tehniku upotrebu, kinih ogrtaa, odela za zatitu radnika u hemijskoj industriji itd. polivitaminski (gr. poly, lat. vita ivot) biol. koji sadri vie vitamine. poligalaktija (gr. poly, gala gen. galaktos mleko) med. obilje mleka, punomlenost. poligalaktian (gr. poly, galare. galaktos) bogat mlekom, koji ima puno mleka. poligalija (gr. poly, gala mleko) med. v. polkgalaktija. poligamia (gr. poly, gamos svadba, brak, udaja, enidba, lat. polygamia) pl. bog. HH klasa u Lineovom sistemu biljaka: biljke koje, sem hermafroditnih cvetova, imaju i bilo muke bilo enske cvetove, ili i jedne i druge u isto vreme. poligamija (gr. poly, gamos) mnogoenstvo, brana veza jedne jedinke sa vie jedina-ka protivnog spola, u uem smislu: sveza jednog mukarca sa vie ena. poligamist(a) (gr. poly, gamos) pristalica mnogogkenstva. poligamian (gr. poly, gamos) koji ivi sa vie ena; bog. v. poligamia. poligenizam (gr. poly, gen- koren od gfgno-mai postanem, nestanem) biol. shvatanje da sve ljudske rase ne vode poreklo samo od jedne vrste, nastale na rodnom geograf-skom mestu, nego da su postale na raznim geografskim takama; supr. monogenizam. politika (gr. poly, gyne sena, nlat. polyginia) pl. bog. dvanaesti red u klasama IH Lineovog sistema biljaka: biljke iji cvetovi imaju mnoto tuaka. poliginija (gr. poly, gyne) brak izmeu jednog mukarca i vie ena, mnogozkenstvo;^/. poligamija. poliglobulija (gr. poly, lat. globulus loptica) med. preterano veliki broj (ili: nagomilanost) crvenih krvnih zrnaca. poliglot (gr. poly, gldtta jezik) ovek koji zna vie jezika; pisac koji pie na vie jezika; delo koje sadri istu sadrinu na vie raznih jezika (naroito izdanja Bi-blije, kod kojih su osnovnom tekstu doda-ni, u paralelnim stupcima, prevodi na vie jezika). poliglotan (gr. poly, glotta jezik) mnogojezini, koji zna mnogo jezika; na mnogo jezika; poliglotni leksikon renik vie jezika. poligon (gr. poly, gonfa ugao, kut) 1. geom. geometrijska slika (ili: figura) ograni-

polemografija (gr. polemos, grapho piem, opisujem) opisivanje rata, opis rata. polemografika (gr. polemos, grapho) vetina opisivanja rata. polemoskop (gr. polemos, skopeo gledam, posmatram) ratni i pozorini dogled (operituker), polen (lat. pollen paspalj) vrlo sitno brano, prah; bog. cvetni prah na praninim nitima. poleniv (lat. pollen paspalj) hen. bil>ni sa-stojak koji se spravlja od cvetnog praha; up. polen. , polenta (ital., lat. polenta) omiljeno italijansko jelo: kaa od kukuruzaog brana ili kestenje, prelivena puterom, zeitinom ili mau i posuta parmezanom (slina ganjcima ili kaamaku);^p. palenta. poleografija (gr. polis grad, graphia opis) opisivanje gradova, opis gradova. poli- (gr. poly) predmetak u sloenicama sa znaenjem: mnogo, vie-. poliadelfia (gr. poly mnogo, adelphos brat, sestra) ,, bog'. HU klasa u Lineovom sistemu biljaka: biljke sa cvetovima ije su pranine niti srasle u tri ili vie snopia. poliakantian (gr. poly, akantha bodlja, trn) koji ima mnogo trnja, sa mnogo bodljika. poliangije (gr. poly, angos sud) genj biljke sa mnogo pregrada u plodniku. poliandria (gr. poly, aner gei. andros mu, ovek) pl. bog. H klasa u Lineovom sistemu biljaka: biljke iji cvetovi imaju vei broj slobodnih praninih niti. poliandrija (gr. poly, aner gen. andr6s) mnogomutvo, brana veza ili odnos jedne ene sa vie mueva; vot. svojstvo biljaka sa 20 do 100 slobodnih praninih niti u cvetu. polianteja (gr. poly, anthos cvet) zbirka cvea; zbirka raznovrsnih odabranih be-letristikih stvari. poliantian (gr. poly, anthos cvet) bog. mnogocvetni koji ima mnogo cvea. poliartritis (gr. poly, arthron zglob) kec. akutno zapaljenje veeg broja zglobova. poliarhija (gr. polyarchia) vladanje mnogih u jednoj dravi; .ri. monarhija. poliarhijski (gr. polyarchia) naziv za dravno ustrojstvo u kome vlada vie lanova; up. monarhijski. poliautografija (gr. poly, autos sam, gra* phia pisanje, crtanje) vetina umnoava-nja crtea, spisa i sl. putem otiskivanja na mramornim ploama; \up. litografija. poliblastija (gr. poly, blastos izdanak) velika razgranatost, obilje ogranaka, obil-nost rasta. poliblastian (gr. poly, blastos izdanak) koji ima mnogo ogranaka, koji je mnogo razgranat.

46 Leksikon

poligonalni

722

polimenoreJa

nena sa vite dui, mnogougaonik; 2. voj. utvrenje, anac zatvoren sa vie strana; artiljerijske strelite; veliki nena-seljen prostor ili naroito ureena prostorija, za ispitivanje tehnikih vojnih sredstava i za vebanje u tehnikim radovima vojske, npr. ininjerijski poligon, hemijski poligon i dr. poligonalni (gr. poly, gonia)i mnogougli, mnogokutni, mnogougaoni, koji se tie mnogougaonika. poligonija (gr. poly, gfgnomai nastanem, postanem, rodim se) velika sposobnost raanja, velika plodnost. poligonometar (gr. poly, gonia ugao, kut, metron mera, merilo) geom. sprava za merenje mnogougaonika. poligonometrija (gr. poly, gonfa, metria merenje)gesas. merenje mnogougaonika, nauka o premeravanju pravolinijskih figura sa vie od tri strane. poligram (gr. poly, gramma crta, linija) figura ograniena sa mnogo strana; pre-tampana stvar umnoena kopiranjem. poligramatski (gr. poly, gramma slovo) koji ima mnogo slova, sa mnogo slova. poligraf (gr. poly-graphos) mnogopisac, pisac koji pie mnogo i o svemu i svaemu maina za kopiranje. poligrafija (gr. poly-graphfa) pisanje o svemu i svaemu (obino na tetu vrednosti i dubine). poligrafski (gr. poly-graphikos) koji mnogo pie; izraen na maini za kopiranje. polidakrija (gr. poly, dakryon suza) ned. preterano luenje suza, preterano suenje. polidaktilan (gr. poly, daktylos prst) koji ima mnogo prstiju, mnogoprst, estoprst. polidaktilizam (gr. poly, daktylos) mnogoprstost, pojava estog prsta na jednoj ruci ili na obe ruke, ili na rukama i nogama. polidaktilija (gr. poly, daktylos) v. polidaktilizam. polidemonizam (gr. poly, dafmon duh) vera u postojanje velikog broja dobrih i zlih duhova (demona). polidinamija (gr. poly, dynamis sila, snaga, mo) obilje snage, velika jakost. polidipsija (gr. poly, dfpsa e) med. mnogo eica, velika, prekomerna protivpri-rodna e, naroito kod eerne bolesti. poliedar (gr. poly, hedra osnova, baza) geom. telo ogranieno sa vie strana. poliemnja (gr. poly, haima krv) med. obilnost krvi, punokrvnost. poliemian (gr. poly, haima) koji ima mnogo krvi, punokrvan. poliencefalitis (gr. polios siv, beliast, ep- u, kephale glava) med. zapaljenje sive modane supstancije. poliestezija (gr. poly, aisthesis oseaj, oseanje) ned. pojava kod bolesnika koji pate od ivaca i kimene (lene) modine

da jedan prost spoljni dodir osete kao da je izvren vie puta. poliidejizam (gr. poly, idea predstava, misao) pete. obilnost misli i celokupne duevne delatnosti; supr. monoidejizam. poliidrija (gr. poly, idris vian, iskusan, obaveten) v. polihistorija. iolijater (gr. polis grad, iatros lekar) gradski lekar, gradski fizikus. polijelej (gr. poly, elaion maslinovo ulje) u pravosl. crkvi: 1. pevanje 134. i 135. psalma na praznino j jutrenji; 2. veliki svenjak sa mnogo svea koji visi nasred crkve. polikarpian (gr. poly, karpos plod) bog. koji ima mnogo plodova, sa mnogo ro d ova. polikefalan (gr. poly, kephale glava) v. policefalan. polikladija (gr. poly, klados izdanak, mladica) bog. umnoeno, uveano stvaranje izdanaka i pupoljaka kod biljaka. poliklinika (gr. polis, klinikds koji lei u postelji) leenje ili negovanje bolesnika; zdravstvena ustanova u kojoj se bolesnici preteno ambulantno lee; bolnica u kojoj se vebaju kliniki pripravnici; opta bolnica gde se lee razne bolesti (u Engleskoj); .up. klinika. polikotiledone (gr. poly, kotyledon kliin listi) bog. biljke u kojih klica ima vie od dva kliina listia. prliksen (gr. poly, xenos tuinac, stranac) min. platinina ruda koja sadri gvoa; platana pomeana sa drugim meta lima. polikultura (gr. poly, lat. cultura gajenje) 1. agr. obdelavanje pod priblino podjedna-kim uslovima raznih vrsta useva i rastinja u nekoj zemlji, vrlo podesne zbog toga to, ako jedan usev svojim prinosom podbaci, narod moe da se koristi ostalim; 2. rastenje raznih vrsta drvea na jednom kompleksu (sluaj sa svakom prirodnom umom, meavinom raznovrsne vegetacije); supr. monokultura. polilema (gr. polylemma) log. kod disjunktivnog silogizma: sluaj kad disjunkcija prvepremise sadri vie mogunosti ;up. dilema, trilema. polilog (gr. poly, 16gos re) razgovor vie lica; dijalog u kome uestvuje vie lica. polilopca (gr. poly-logfa) razgovornost, govorljivost, priljivost. polimastija (gr. poly, mastos sisa, dojka) med. prisustvo katalakih lezda vie no to treba. polimat (gr. poly-mathes) onaj koji je puno uio, ovek pun znanja. polimatija (gr. poly-mathla) velika uenost, velika naitanost. polimelija (gr. poly, melos ud) med. preko-brojnost delova tela, npr. est prstiju itd.; pletomerija, polidaktilija. polimenoreja (gr. poly, men mesec, rheo teem) med. uestale menstruacija.

polimeran

723

polipragmatian

polimeran (gr. poly, meros deo) koji ima mnogo delova, sa mnogo lanova, mnogolan. polimernzam (gr. poly, meros) mnogodelnost, mnogolanost. poliierizacija (nlat. polymerisatio) xea. proces stvaranja polimernih hemijskih jedinjenja; v. polimerija. polimerija (gr. poly, meros deo) mnogodelnostJmag. pojava razliitih oblika hemijskih elemenata ili hemijskih jedinjenja, zasnovanih na razliitom broju ili rasporedu istih a toma u njima. polimeriai (gr. poly, meros) v. polimeran. polimetalan (gr. poly, metallon kovina) koji sadri nekoliko metala. polimetar (gr. poly, metron mera, merilo) u klimatologiji: sprava koja predstavlja spoj termometra i higrometra. polimetodizam (gr. poly, methodos) sluenje raznovrsnim nastavnim metodama u procesu uenja. polimetrija (gr. poly, metria merenje) mu. ritmika mnogostrukost jedne melodije. polimitija (gr. poly, mythos kaa, pria) lit. nagomilavanje (ili: nagomilanost) pe-snikih izuma (epizoda); pretrpanost zapletenih dogaaja u pozorinim komadima. polimorfan (gr. poly, morphe oblik) mnogooblian, koji se javlja u mnogo oblika, u razliitim oblicima. polimorfizam (gr. poly, morphe) v. polimorfija. polimorfija (gr. poly, morphe) mnogooblinost;dmn. svojstvo nekih kristala da se javljaju u razliitim kristalnim oblicima, a imaju isti hemijski sastav (up. hemimorfija, holiedrija); zool. u vezi sa podelom rada: razliitost telesnog sastava lanova iste ivotinjske zajednice (npr. kod cevastih meduza) ili ivotinjske drave (kod pela, mrava, termita); bog. lie razliitog oblika na jednoj istoj biljci. polinacija (nlat. pollinatio) bog. oprai-vanje. Polinezija (gr. poly, nesos ostrvo, otok) zemlja sa mnogo ostrva" (Australija). polinezijski (gr. poly, nesos) koji pripada ili ivi na ostrvima Junog mora;loli-nezijski jezici oceanijski jezici. polineuritis (gr. poly, neuron ivac) med. istovremeno zapaljenje veeg broja ivaca. polinktura (nlat. pollinctnra) pranje mrtvaca; premazivanje mrtvih tela uljem. polinom (gr. poly, lat. nomen ime, naziv) kat. brojna veliina sa vie lanova, v i e l a n a l g e b a r s k i i z r a z , n p r . a + b-c+d. polinoman (gr. poly, lat. nomen ime, naziv) koji ima mnogo delova, mnogo lanova, vielan.

poliozis (gr. pollosis seenje, poliog sed) med. osedelost, sedoa kose. ' poliomielitis (gr. polios, myelos sr, modina, mozak) med. zapallnje i degenera-cija sive modinske supstancije kod dece, bolest koja dovodi do uzetosti. polioniman (gr. poly, oputa ime) mnogoi-men, koji ima vie imena, koji je sa mnogo imena. polionimija (gr. poly, oputa) mnogoime-nost, vieimenost. poliopija (gr. poly, 6psis vienje) med. mnogostruke vienje, dvostrukovidost. poliopsis (gr. poly, opsis) v. poliopija. poliopter (gr. poly, ogab vidim, gledam) opt. v. polioptron. polioptron (gr. poly, orao), ot. staklo za umnoavanje. poliorketika (gr. poliorketikos opsadni, poliorkeo opsaujem)vo/. nauka o opsedanju, o opsadnom ratovanju. polip (gr. polypus koji ima mnogo nogu) 1. ned. mesnat i bradaviast izrataj u ili na ovejem telu (na srcu, u nosu, jednjaku, elucu, mokranoj cevi, materici i dr.); 2. zool. vrsta morskih ivotinja koje provode ivot privrene na jednom mestu; od njih se, bespolnim putem ili pu-pljenjem, razvijaju meduze, a od meduza spolnim putem, tj. iz oploenih jaja, nastaju polipi. polipar (nlat. polyparium) zool. mesto u vodi na kome su utvreni polipi; v. polip 2. polipatija (gr. poly, pathos bol, patnja) med. mnogi bolovi, mnogostruki bol. polipatian (gr. poly, pathos)^. koji pati od vie bolesti. polipedija (gr. poly, pais gec. paidos dete) mnogodetnost, mnotvo dece, obilje u deci; politekiija. polipetalan (gr. poly, petalon list) bog. koji ima mnogo, tj. vie od est latica. polipilan (gr. poly, lat. pilus dlaka, vlas) koji ima mnogo dlake (kose), kosmat. polipionija (gr. poly, pion mastan, gojazan, debeo) med. gojaznost, pretilost, sklonost gojenju. poliplazijazam (gr. poly-plasios) umnoavanje crtea, spisa, i dr.;^p. poliautogra-fija. poliplav (gr. poly, lat. planum ravnina) aeroplan sa vie od tri krila, koja su rasporeena jedno ispod drugog. polipozan (lat. polyposus) slian polipu, polipast; bolestan od po lipa. polipozija (gr. poly, posis pijenje; pie) prevelika sklonost piu, elja za piem. polipol (gr. poly, poleo prodajem) prodaja na veliko; supr. monopol. polipragmatik (gr. poly, pragma delo, rad) ovek mnogo zaposlen, vrednica koji se bavi im stigne, svatar. polipragmatian (gr. poly, pragmatikos delatan; iskusan u poslovanju, poslen) mnogo

46*

poliptera

724

politika

zauzet, mnogo zaposlen, nemirna duha, koji se stalno neim bavi.

poliptera (gr. poly, pter6n krilo) pl. zool. mnogokrilci (zglavkari sa vie pari krila); mnogoperajari (ribe sa vie le-nih pera ja). poliptihon (gr. poly-ptychon) 1. vie slika meusobno povezanih tako da predstavljaju izvesnu celinu (naroito na oltarima); 2. knjiga sa mnogo listova, antika knjiga sa vie od tri tablice; 3. spisak crkvenih dobara (nlat. Polyptichon eccle-siasticum). poliptoton (gr. poly, ptosis pade) esto ponavljanje jedne rei sa promenjenim zavretkom. polir (nem. Polier) v. palir. poliratk (lat. polire, fr. polir) gladiti, glaati, uglaati, napraviti sjajnim, us-jajiti trljanjem (npr. metal); popraviti, doterati, napraviti lepim; izobraziti, profiniti. poliritmika (gr. poly, rythm6s mera vremena, takt) nuz. istovremena upotreba razliitih ritama u raznim glasovima; supr. izoritmika. polis (gr. polisj grad, grad koji je u isto vreme i zasebna drava (npr. kod starih Grka). polisaa (fr. polissage) glaanje, glaenje, s jaj anje; sjaj. polisarkija (gr. poly, sarx gen. sarkos meso) ned. mesnatost, velika razvijenost miia, gojaznost. polisarkoza (gr. poly, zaghgel. sark6s)Me^. v. polisarkija. polisaharidi (gr. poly, saharidi, v.) hen. sloeni ugljeni hidrati iji molekuli sadre vie od deset molekula monosaha-rida. polisemija (gr. poly, semeion znak) tv. vie znaenja u jedne rei, kod kojih postoji semantika veza (npr. pun ima znaenja: ispunjen i debeo). poliser (fr. polisseur) glaalac, gladilac (kod zlatara, kamenorezaca itd.). polisijalija (gr. poly, sfalon pljuvaka) med. preveliko luenje pljuvake. polisilabian (gr. poly, syllabe slog) gram. mnogosloni, koji ima vie slogova. polisilabum (gr. poly, syllabe) gram. mnogoslona re, vieslona re. polisilogizam (gr. poly, syllogismos silogi-zam, posredni zakljuak) lot. sloen posredni zakljuak, lanac silogizama, izvoenje jednog iz vie od dva suda. polisindezija (gr. poly, syndesis veza, spoj, sveza) ret. v. polisindeton. polisindeton (gr. rogu, syndeton sveza) ret. mnogosveznost, nagomilavanje i upotreba mnogih sveza radi pojaavanja utiska, npr.: I molio sam ga, i kumio sam ga, i pretio mu, i kanjavao ga, no nita ne pomae!"; supr. asindeton.

polisinodija (gr. poly, synodla zajedniki put) esto sastajanje, esto odravanje sastanaka. polisivteza (gr. poly, synthesis sastavljanje, sklapanje, slaganje) spajanje vie delova u jednu celinu. polisintetizam (gr. poly, synthesis) v. pod polisintetian. polisintetian (gr. poly, synthetik6s koji pripada sastavljanju ili sklapanju, sla-ganju; sastavan) koji spaja u sebe mnogo delova, mnogostruke sloen; polisivte-tini jezici jezici koji razne reenine delove stapaju u jednu re s glagolom (polisintetizam). poliskop (gr. poly, skopeo gledam) opt. staklo za umnoavanje, za umnogostruavanje. polismen (eng. policement) policajac (u Engleskoj i SAD). polisomatija (gr. poly, soma telo) med. punoa tela, gojaznost. polisperman (gr. poly, sperma seme) bogat semenom, pun semena. polispermija (gr. poly, sperma) prodiranje veeg broja semenih elija u jaje; prevelik odliv semena, prosipanje. polistilan (gr. poly-stylos) vrh. mnogostub-ni, koji ima mnogo stubova, sa mnogo stubova. polistilon (gr. poly-stylon) ark. zgrada sa mnogo stubova. polistoma (gr. poly, st6ma usta) pl. zool. mnogoustice (vrsta utrobnih crva). polishematistian (gr. poly, shematiso oblikujem, uobliavam, obrazujem) mnogooblian, koji ima mnogo oblika, sa razliitim oblicima; polishematistiki stihovi poet. stihovi koji izgleda kao da imaju nepravilan oblik. politeizam (gr. poly, the6s bog) verovanje u vie bogova, mnogobotvoJJtt. monoteizam. politeist(a) (gr. poly, theos) pristalica politeizma, mnogoboac. politekvija (gr. poly, teknon dete, edo) v. polipedija. politelija (gr. poly, thele bradavica na dojci, sisi) med. pojava vie bradavica na sisi. politehnika (gr. poly, technike umetnost, vetina) raniji naziv za viu tehniku kolu; kola u kojoj se ue sve grane tehnike. politehniki (gr. poly, technikos) koji obuhvata mnoge grane tehnike i nauke; koji pripada politehnici. politizirati (nlat. politisare) baviti se politikom, govoriti o politici; bistriti politiku. politika (gr. p61is grad, drava, politikos graanski, dravniki od polltes graanin, dravni graanin, politike skraeno od episteme politike poznavanje drave, vetina upravljanja dravom) 1. kauka i vetina upravljanja dravom; nauka o ciljevima drave i o najboljim sredstvi-

politika

725

polifonian

ma i putevima koji vode ostvarenju tih ciljeva; deli se na unutarnju (trgovina, finansije, privreda, presveta, vojska) i spoljnu politiku, koja se bavi odnosima prema drugim dravama; fig. metod rada neke drave, stranke, ustanove ili pojedinca, mudrost i vetina ophoenja sa ljudima i snalaenja u ivotu, dovitljivost, snalaljivost, lukavost, preprede-nost. politika (lat. politica) pl. 2. dravni poslovi, stvari koje se tiu drave. politikavt (gr. politike politika) v. poli-tikaster. politikaster (gr. politike politika) nadripolitiar; ovek koji se bavi politikom, a nije za nju dorastao. politikologija (gr. politike, logfa nauka) .nauka o politici, prouavanje politikih pojava na naunoj osnovi; politolo-gija. politipi (gr. poly, typos otisak) pl. tip. reljefne ploe za natpise; rei koje esto dolaze u jednom komadu; takoe: vinjete, ukrasi itd. politipija (gr. poly, typos)ranr. umnoavanje tampanog sloga; tampanje ukrasa, vinjeta i dr. politirati (lat. politura) glaati, davati (ili: dati) spoljanji sjaj emu. politiar (gr. politikos javni, dravni) ovek koji se praktiki ili teorijski bavi dravnim poslovima, vetak i zna-lac upravljanja dravom, dravnik; fig. snalaljiv, vet, okretan, lukav i oprezan ovek. politika geografije deo antropogeografi-je koji se bavi geografskim posmatranjem i prikazivanjem istorijskog obrazovanja zemalja i drava, sluei se naroito statistikom. politika ekonomija nauka o zakonima ekonomskog razvoja drutva. Njen su predmet drutveni odnosi proizvodnje, koji se razvijaju i menjaju po odreenim zakonima u vezi sa razvijanjem materijalnih proi-zvodnih snaga drutva. U ljudskoj istoriji su bili odnosi proizvodnje (produkcio-ni odnosi) prvobitne zajednice, ropstva, feudalizma i kapitalizma. Sada je epoha smene kapitalizma komunizmom. politiki (gr. politikos javni, dravni) koji je u vezi s naukom o dravi, koji se tie nauke o dravi, dravni, javni; fig. mudar, snalaljiv, okretan, oprezan, prepreden, lukav. politokija (gr. poly, teknoo raam, stvaram decu) mnogo raanje dece, velika plodnost. politologija v. politikologija. politoman (gr. poly, tomos odseak, reanj) koji ima mnogo renjeva, sa mnogo renjeva. politonalnost (gr. poly, t6nos glas, zvuk) kuz. istovremeno zvuanje dvaju ili vie razliitih tonaliteta.

politop (gr. poly, t6pos mesto) kat. geometrijski oblik u prostoru od etiri di-menzije ili vie dimenzija. politopian (gr. poly, topos) koji vai za mnogo mesta, koji se nalazi na mnogo mesta; politopian asovnik sunani sat koji pokazuje vreme u vie gradova ili mesta. politrihija (gr. poly, thrixrew. trichos dlaka, vlas) med. neprirodno uveane rastenje kose ili dlake, prekomerna rutavost, dla-kavost. politropija (gr. poly, tropos obrt; nain) velika okretnost, doskoljivost, dovitljivost, lukavost; raspoloenje, ukus za mnoge stvari. politrofija (gr. poly, trophe ishrana) med. mnoga i prejaka ishrana; prehranjenost. politrofian (gr. poly, trophikos ishram-beni) uhranjen odvie, suvie uhranjen; odvie hranljiv. politura (lat. politura) glaanje; uglaanost, sjajnost, sjaj; fig. spoljanji sjaj, lep spoljanji izgled, gladac. poliurija (gr. poly, uron mokraa) med. poveano luenje mokrae. polifag (gr. poly, phagein jesti, derati) mnogoder, svatoder. polifagija (gr. poly, phagefn jesti, derati) med. preterana jenost, prodrljivosti polifarmakon (gr. poly-pharmakon).. lek sastavljen od vie lekovitih tvari; lek za mnoge bolesti. polifarmacija (gr. poly, pharmakon lek) pretrpanost lekovima, preterivanje u upotrebi lekova. polifilan (gr. poly, phyllon list) bog. mnogolist, mnogolisnat. polifiletian (gr. poly, phylon stablo, pleme, rod)biat. koji vodi poreklo od vie njih; polifiletina hipoteza hipoteza po kojoj je organski svet postao od veeg broja raznih najniih ivih bia; supr. monofiletian. polifilija (gr. poly, phflos prijatelj, poliphilla) 1. ljubav prema mnogima; obilje u prijateljima. polifilija (gr. poly, phyllon list) 2. bog. mnogolisnost, umnoenost lia ili cvetova neke biljke koja odstupa od redovnog, pravilnog broja. polifon (gr. poly, phone glas, zvuk) muz. instrumenat; vrsta aristona. polifonan (gr. poly, phone) mnogoglasan; mnogozvuan. polifonizam (gr. poly, phone) v. polifo-nija. polifonija (gr. poly, phone) muz. viegla-snost, mnogoglasnost, mnogozvunost; mnogoglasnost jednog muzikog stava, pri emu svaki glas ima svoju punu melodinu samostalnost; istovremeno izvoenje dveju, triju i vie raznih melodija. polifonian (gr. poly, phone) v. polifo-

polifrazija

726

poltronstvo

polifrazija (gr. poly, phrasis govorenje, nain izraavanja) velika govorljivost, brbljivost) (naroito kod nekih duevno bolesnih). polihezija (gr. poly, cheo lijem, sipam) med. stalan proliv. polihidrija (gr. poly, hidroo znojim se) ned. prekomerno znojenje. polihilija (gr. poly, chylds sok) ed. obilje hranljive materije koja daje mnogo mle-nog soka, dakle hrane. polihilian (gr. poly, chylos sok) soan, bogat sokom, pun soka, odvie hranljiv. polihimija (gr. poly, chym6s sok) sonost, bogatstvo sokom, obilje sokova. Polihimnija (gr. poly, hymnos pesma) teg. bogata pesmom", jedna od devet muza, muza lirske poezije i muzike; asgr. ime jednog planetoida. polihistor (gr. poly, historeo znam, poznajem; upoznajem, iskusim) nauenjak koji vlada celokupnim znanjem svog vremena; onaj koji poznaje sve nauke ali, obino, nijednu temeljno, sveznalac, svatar. polihistorija (gr. poly, historla znanje, poznavanje) velika uenost, velika naitanost iz oblasti svih nauka. poliholija (gr. poly, chole u) med. jako luenje ui. polihord (gr. poly, chorde ica, struna)muz. instrumenat sa vie ica, pronaen 1799, pretea klavihorda. polihrestan (gr. poly, chrest6s upotrebllv) upotrebljiv za mnoge stvari, upotrebllv u mnogim sluajevima, npr. polihrestna so. polihroman (gr. poly, chroma boja) koji ima vie boja, mnogobojan. polihromatian (gr. poly, chroma) v. polihroman. polihromemija (gr. poly, chroma, hafma krv) med. preterano poveanje krvnog crvenila. polihromija (gr. poly, chroma) mnogobojnost; bojadisanje delova graevine i plastinih umetnikih dela raznim bojama (naroito bilo u obiaju u starom i srednjem veku; u novije doba ponovo ulazi u modu). polihromografija (gr. poly, chroma, gra-phia pisanje, beleenje) istovremeno tampanje u vie boja. polihron (gr. poly, chronos vreme) koji dugo traje, dugotrajan. polihronian (gr. poly, chronos) v. polihron. polisa (eng. policy, nni. poliza, fr. police) isprava (ili: pismeno, povelja) o osiguranju linosti ili stvari sa tanim i podrobnim spiskom osiguranih stvari i sa uslovima pod kojima je osiguranje pogoeno. policajac ^lat. politia, gr. politeia dravna uprava; ustav; drava) lice koje je u slubi javnog poretka i bezbednosti, re-dar, straar.

policefalan (gr. poly, kephale glava) koji ima mnogo glava, mnogoglav. policija (gr. politela dravna uprava; ustav; drava, lat. politia) ogranak dravne vlasti koji se stara o odranju javnog poretka, line i imovne bezbednosti; delatnost te vlasti i osoblje u njenoj slubi; zgrada u kojoj se nalazi ta vlast; redarstvo. policijezija (gr. poly, kyesis trudnoa, kyeo zatrudnim) med. viestruka trudnoa. policijski (lat. politia) koji se tke policije, koji dolazi od policije, koji pripada policiji, redarstveni. policist(a) (lat. politia) v. policajac. policitapija (lat. policitatio) prav. jednostrano obeanje, obricanje. policitemija (gr. poly, kytos uplje telo; opna, omot, hafma krv) med. preterano namnoavanje crvenih krvnih zrnaca. poliinel (fr. polichinelle) aljivina, lakrdija; komina figura u nekim za-padnoevropskim pozoritima lutaka; up. pulinela. polka (polj. polka) Poljakinja"; ivahan poljski ples u 2/4 takta;polaka, poloneza. polka-mazurka (polj. polka-mazurek) okretna igra u 3/4 takta. pelo (eng. iz tibetanskog pulu lopta 1. igra slina hokeju u kojoj dve ekipe (sa po etiri jahaa) na konjima pokuavaju dugakim tapovima da ubace drvenu loptu u protivniki gol, rairena naroito u Engleskoj, SAD, Indiji, Pakistanu i Ar-gentini. pole 2. andaluzijski narodni ples; pleu ga Romi uz kastanjete. polografija (gr. polos stoer, graphla opis) geogr. opis stoera, opisivanje podova; v. pol. poloveza (fr. polonaise) poljska okretna igra i njena melodija u 3/4 takta (polaka, polka); vrsta enskog krznenog ogrtaa; haljina slina redengotu. polonizirati (nlat. Polonia) napraviti Po-ljakom, popoljaiti. polonij(um) (nlat. polonium od Polonia Poljska) hen. radioaktivni elemenat (koji su otkrili u pehblendi suprunici Kiri), atomska masa 210, redni broj 84, znak Ro. polonika (lat. Polonia Poljska) literatura o Poljskoj (bilo da se tampa u Poljskoj bilo u inostranstvu). polos (gr. p61os stoer) vrsta sunanog sata. poltron (fr. poltron, ital. poltrone, nem. Polster jastuk) plaljivac, kukavica; junak na jeziku, razmetljivac; kod nas i u znaenju: ulizica, puzavac, beskimenjak, podrepa, liisahan. poltronerija (fr. poltronnerie) kukavitvo, plaljivost; junatvo na jeziku, razmetljivost; kod nas: puzavost, podrepatvo. poltronstvo (fr. poltron) v. poJpronerija.

Poluks

727
pongozool. vrsta antropoidnih majmuna, kojima pripada i orangutan. pond (lat. pondus teina) jedinica za me-renje sile i teine; skr. r; up. kilopond. ponderabilan (nlat. ponderabilis) teljiv, teinski merljiv, koji se moe meriti po teini. ponderabilije (nlat. ponderabilia) teljiva tela, tela teinski merljiva, tela ija se teina moe meriti; supr. imponderabi-lije. ponderabilitet (nlat. ponderabi'itas) te-ljivost, mogunost merenja teine, tein-ska merljivosg. ponderacija (lat. ponderatio) merenje, odmeravanje; ravnotea, ravnomerna i odgovarajua podela tereta; u vajarstvu: ravnomerna podela teine tela na pojedine udove koji imaju da je nose; snig. ravnotea u poloaju i kretnji jedne figure. ponderozan (lat. ponderosus) teak; vaan, znaajan; vredan razmiljanja, ozbiljan (s obzirom na svoju vanost). ponderozo (ital. ponderosoJMys. sa puno vanosti, sa naglaskom. ponderometar (lat. pondus, gec. ponderis teina, teret, gr. metron merile, mera) sprava za merenje tereta. iondmetar (lat. pondus teret, gr. metron mera)fet. rad koji izvri sila od 1 ponda na putu od 1 t (skra. rt). pondus (lat. pondus) teina; teg; ad pondus omnijum (lat. ad pondus otit)mad. isto toliko od svih drugih delova koji dolaze u jedan lek. pondus medipinale (nlat. pondus medicinale) apotekarska mera (teg). ponente (ital. ponente) mesto gde zalazi Sunce, zapad; supr. levante. ponerologija (gr. poneros trudan, muan; rav, poroan, logf a) uenje o zlu, naroito o zlu u ovejoj prirodi. poni (eng. ropu) vrsta mali* kotskih konja za jahanje i prezanje, koji su obino visoki samo 85100 st, a najvie do 140 st. ponirati (lat. ropege) metnuti, metati, staviti, stavljati. ponlevi (fr. pontlevis, lat. pons levaticus) pokretni most za dizanje i sputanje (pred starim dvorovima). poklon (fr. rotre, rotrop) svileni cvetovi proarani zlatom ili srebrom (kao ukras za glavu kod ena), kita, resa (npr. na vojnikoj kapi). ponseta (fr. poncette) kesica sa ugljenim prahom za prevlaenje izbockanih crtea koje treba prenositi. ponsirati (fr. ropseg, lat. pumpex plovu-ac) gladiti (ili: glaati) plovucem ili plovcem; izbockane crtee prevui bojom u prahu, ai, i tako ih prenositi, prevaliti. ponta (ital. punta) vrh brda, rt (u Dalmaciji).

Poluks (lat. Pollux, gr. Polydeiikes)*oT. sin Tindarejev ili Zevsov i Ledii, nerazdvojni brat Kastorov; astr. ime zvezde prve veliine, jedna od dveju glavnih zvezda u sazveu Blizanci. polucija (lat. polluere ukaljati, uprljati, pollutio kaljanje, prljanje) obesveenje, os-kvrnjenjej med. nehotine nono prosipanje semena usled spolne nadraenosti u snu, ili slinih duevnih nadraaja po danu. poludio templi (lat. pollutio templi) prav. oskvrnjonje (ili: obesveenje) hrama ili crkve. polucirati (lat. pollutio) oskvrnaviti, obesvetiti;mvd. prosuti (ili: prosipati) seme usled spolnih nadraaja, prosuti se, prosipati se. poa (gr. pdma poklopac) 1. poklopac; zool. krni poklopac (u riba). poma (lat. pomum voka, t. rota voe) . pl. voe. pomada (fr. pommade, igal. pomata) 1. mirisava mast za negu lica i kose. pomada (fr. pommeau, pommade) Z.jax. skok preko konja, pri emu se skaka pridrava za jabuku sedla. pomeridijanski (lat. pomeridianus) popodnevni; pomeridijanske biljke biljke koje samo posle podne cvetaju. pomodar (fr. mode) onaj koji se, u odevanju i dr., upravlja po modi, kico, gizdavac; za senu: pomodarka. pomolog (lat. pomum voka, gr. 16gos) strunjak, poznavalac voa i voarstva, voar. pomologija (lat. rotp voka, gr. logia) poznavanje voa, nauka o vou, voarstvo; nauka o poznavanju voa. pomorana v. pomorande. pomorande (ital. pomarancia, pomo rancio, sskr. narangas narana drvo) zlatna jabuka", narana. pompa (lat. rotra, gr. rotre) sjajna sveanost, sjaj, rasko; sveana povorka, sveani pohod. pompadur (fr. pompadour) 1. stil nametaja i enskih haljina; vrsta torbica koju dame nose na ruci (nazvani po markizi Pompadur, ljubaznici Luja XV); 2. francuski salonski ples u XIX veku; 3. ime jedne junoamerike ptice lepog perja. pompezan (lat. pomposus, fr. pompeux) sjajan, raskoan, velikolepan, velelepan, velianstven, svean; visokoparan, npr. stil. pompozan v. pompezan. pompozo (ital. pomposo) muz. sjajno, velelep-no, sveano. pomum (lat. rotp) voka, plod drveta; naroito: jabuka. pomum Adami (lat. rotp Adami)asar. ispupeni deo grkljana, Adamova jabuica". pom frig (fr. pommes frites) kup. krompir iseckan na prutie i pren u masti ili ulju.

ponta de' sospiri

728

populisti

povte de' sospiri (ital. ponte Ae' sospiri) most uzdisaja" u Veneciji preko koga su nekada vodili na smrt osuene. tirati (fr. ponter) u farau: stavljati novac na jednu kartu, igrati protiv ban-kara; poevtirati. povtifeks (lat. pontifex) svetenik u starom Rimu kome je bila dunost da vri nadzor nad svima verskim stvarima; prvosvetenik, biskup, vladika. pontifeks maksimus (lat. pontifex maximus) vrhovni prvosvetenik kod starih Rimljana; u katolikoj crkvi, od V veka, slubeni naziv pape. Pontifikale (lat. Pontificale) zbirka liturgijskih obrazaca koji sadre prava i dunosti katolikog biskupa (izdana 1485, 1595. preraena i dopunjena pod papom Klementom VHI, i propisana za celu katoliku crkvu). pontifikal (lat. pontifex) 1. katolika liturgijska knjiga za obrede koje vri biskup; 2. sveana misa koju slui biskup ili ovlaena prelat. pontifikalije (lat. pontificalia) pl. sveteni obredi koje moe da vri samo biskup; delovi odede koje nosi samo biskup i naroiti znaci biskupskog dostojanstva; svetenika odeda; sveane haljine. pontifikalni (lat. pontificalis) prvosve-teniki; papski: biskupski, vladian-ski, arhijerejski. pontifikat (lat. pontificatus) in i zvanje pontifeksa; prvosvepggenstvo, papstvo, dostojanstvo i vlast pape; vladianstvo, biskupstvo. pontielo (ital. ponticello mosti) kuz. uprijica, kobilica (na gudakim muzikim instrumentima). ponton (fr. ponton) 1. amac za most, amac optoen bakrom ili limom, kao podloga za tzv. pontonske mostove, naroito u ratu; pontonski most; 2. barka sa plosnatim dnom na kojoj stoje sprave za vaenje zlato-nosnog peska; 3. buretu slina elina sprava koja slui pri dizanju brodova. pontonir (fr. pontonnier) voj. v. pontonjer. pontonski lim vrsta najjaeg eleznog lima. pontonski most most sastavljen na podlozi od amaca; v. ponton 1. pontonski tren voj. povorka kola, voz, komora koja prevozi amce i sve to je potrebno za postavljanje pontona. pontonjer (fr. pontonnier) onaj koji gradi i postavlja mostove; vojnik iz pontonske (mostovne) ete. pontus (lat. pontus, gr. pontos) more. Pontus Euksinus (lat. Pontus Euxinus) Crno more. pono (p. poncho) vrsta grubog ogrtaa koji se sastoji od etvrtastog komada tkanine sa jednim otvorom u sredini kroz koji se provlai glava; naroito se nosi u Argen-tini, Peruu i ileu.

pop-art (skra. od eng. popular art popularna umetnost) jedan od savremenih likovnih izraza; idejno blizak dadaizmu, nastao je oko 1955. istovremeno u SAD i Engleskoj kao reakcija na apstrakciju, obnovivi oseaj za figurativan predmeti sveg, koristei odbaene predmete masovne po-tronje (konzerve, stare automobile, flae koka-kole) koji se ugrauju u slike; dela istovremeno veliaju i kritikuju savremenu potroaku civilizaciju. popliv (fr. popeline) polusvilena sjajna tkanina, slina taftu; puplin. poplitini (lat. poples gen. poplitis koleni zglob; potkolenjak) znat. potkoleni, pot-kolenini. pop-muzka (ror skra. od eng. popular) vrsta zabavne muzike, koja se izvodi na elektrinim gitarama i udaraljkama uz upotrebu razliitih tehnikih sredstava (zvunici, maine za umove, svetlosni efekti). popelo (ital. popolo, lat. populus) narod. popularan (lat. popularis, eng. rorag, fr. populaire) narodni; narodski; pisan za narod, pristupaan i razumljiv irim slojevima; omiljen u narodu, koji nalazi odziva u narodu. ularizacija (nlat. popularisatio) irenje u narod, rasprostiranje u narod; injenje pristupanim narodu, injenje razumljivim irokim narodnim slojevima, npr. neke nauke; omiljavanje narodu; omiljenost u narodu. popularizirati (nlat. popularisare) uiniti da neto bude opte razumllvo i pristupano irim narodnim slojevima; iriti u narod, rasturati u narod; omiliti narodu; popularizirati se stei ljubav i naklonost naroda, omileti narodu; iriti se u narodu. popularizovati v. popularizirati. popularisati v. popularizirati. popularitet (lat. popularitas) omiljenost u narodu; naklonost narodu, snishodljivost; razumljivost za svakoga, pristupanost irim narodnim slojevima. popularnost (lat. popularitas) v. popularitet. populacija (nlat. populatio) naseljavanje, nastanjivanje; stanovnitvo, ljudstvo. populacionisti (nlat. populatio) ljt. protiv' nici uenja engleskog ekonomisteDGaJpusa o prenatrpanosti stanovnitva, pristalice mnoenja stanovnitva. populacionistika (nlat. populatio) nauka o stanovnitvu, o nastanjivanju; statistika stanovnitva. populizam (lat. populus narod, fr. populis-me) lit. pokret u novijoj francuskoj knjievnosti kome je cilj da, rukovoen i nadahnut ljubavlju prema narodu, prikazuje narodni ivot i njegovu sutinu. populisti (lat. populus narod) lit. pristalice populizma; takoe: proleterski pisci

populus

729

portikus

u Francuskoj koji u svojim delima izraavaju revolucionarni duh svoje klase. populus (lat. populus) narod, rimski narod (i patriciji i plebejci); populus romanus (lat. populus Romanus) rimski narod. pore (gr. poros prolaz; otvor, cev, pl, pdroi, lat. rogiz)ll. mali meuprostora otvori ili upljiice na koi; rupice kroz koje se lui znoj;fiz. meumolekulski prosto-ri, nevidljive upljike. porencsfalija (gr. poros, en- u, kephale glava) ned. uroena ili boleu oteena upljikavost mozga, esto spojena sa blesavou (idiotijom) i uzetou. porigo (lat. porrigo) med. kraste, kona bolest; pitirijazis. porizma (gr. porisma) zakljuak iz neega to je ve dokazano, dodatak, korolar, npr. u matematici; pl. porizmata. poriomanija (gr. poreia idenje, put, mania pomama, ludilo, strast) med. bolesni nagon za putovanjem (naroito kod epilepti-ara). poristika (gr.: poristikos dobavan, pronalazak, poristike) log. nauka o pravljenju zakljuaka, o zakljuivanju. poristian (gr. poristikos) koji je po pravilu, pravilan; up. poristika. pornija (gr. porneia) kurvanje, preljuba, blud. pornograf (gr. pornem, grapho piem) pisac ili slikar bestidnih, skarednih dela, razvratnih, naroito iz ivota bludnica. pornografija (gr. porneia, graphia pisanje) P1irenje u narod bludnienje knjievno-u; bestidna knjievnost i umetnost. porpografski (gr. porneia, grapho piem) bestidno i skaredno napisan ili nasli-kan; koji spada u pornografiju, koji ima karakter pornografije. pornokratija (gr. porneia, kratos jaina, snaga, vladavina) vlada bludnica, doba najvee pokvarenosti papstva, u H veku, kada su ljubavnice papa potpuno njima vladale, upravljale crkvenom dravom i, kao po nekom pravu nasledstva, bile stvarni gospodari Svete stolice. porozan (nlat. porosus) nevidljivo uplji-kav, pun malih nevidljivih otvora, snab-deven porama, propustljiv. porozis (gr. porosis otvrdnue) okorelost; med. sraslost preloml>enih kostiju. porozitet (nlat. porositas) nevidljiva upljikavost. porozvost (nlat. porositas) v. porozitet. poromfalov (gr. poros otvrdnue, otvrdli-na, omphalos pupak) ned. prosutost pupka, pupana kila. poromfalocela (gr. poros) otvrdnue, otvr-dak, omphalos pupak, kele prodor, prosutost) med. v. poromfalon. poropeja (gr. poros otvor, cev, poieo pravim, inim) med. otvaranje, pomou raznih lekova, konih pora ili upljiica za znoj.

porotikum (gr. rogbb otvrdnem, nlat. rogoticum) med. sredstvo za zaleivanje, za sraivanje. porotiav (gr. poros otvrdnue) koji stvrdnjava; koji pomae sraivanje. porocela (gr. poros kele prosutost) med. tvrda prosutost, lanena prosutost (koja nastaje usled otvrdnjavanja). porpezit (po mestu Porpez) min. brazilska ruda koja se sastoji od istog zlata sa 4% srebra i 10% paladijuma. port (lat. portus) morska luka, pristanita; utoite, pribeite, mesto mira i sigurnosti; uzan brdski prolaz, tesnac (naroito u Pirinejima). porta (lat. porta) 1. vrata, kapija, ulaz; 2. prostor oko crkve, crkvene dvorite (kod pravoslavnih crkava). Porta (ital. Porta) ime kojim su ranije, u Evropi, zvali tursku vladu; Visoka porta. portabilan (nlat. portabilis) nosi, noljiv, koji se moe nositi, koji je za noenje. portabilitet (lat. portabilitas) noljivost, nosivost. portabl (fr. portable) 1. v. portabilan; 2. mala pisaa maina zgodna za noenje, putnika maina. portal (lat. porta vratnice, kapija, nlat, portale, fr. portal) glavna vrata, glavni ulaz, sveana vrata sa ukrasima, naroito na crkvama, zamkovima itd.; prednja strana. pergament (ital. rog1atep!o)muz. kod pevanja i sviranja na gudake instrumente prelaenje iz jednog tona u drugi. portamento di voe (ital. portamento di voce) muz. v. portament. porta (ital. portata) pl. trg. u pomorskim lukama i trgovakim gradovima: spiskovi robe koja svakog dana stie sa imenima onih kojima je upuena. portativ (nlat. portativum) knjiga za dep, priruna knjiga. portativav (nlat. portativus) v. portabilan. port-boner (fr. porte-bonheur) donosilac sree, batlija. port-epe (fr. porte-epee) kaii za vep!anje maa o kai oko pasa; temnjak, ukrasna resa na balaku sablje. porter (fr- porteur) nosilac; nosa (prtljaga); trg. sopstvenik menice ili obvezni-ce, donosilac; menice glasi na portera = na donosioca; o porter hartije (au porteur) hartije od vrednosti koje glase na donosioca. portijera (fr. portiere) vratarka, portirka; vrata (na kolima, fijakeru); zavesa na vratima. portik (lat. porticus) v. portikus. portikus (lat. porta vratnice, kapija, porti-cus) dvorana (ili: dvornica), galerija, hodnik na stubovima, hodnik sa svodovima (gr. stoa).

portilan

730

posesorij(um)

portilan (fr. portulan, ital. portolano) mor. knjiga sa podacima o poloaju obala i pomorskih luka. portir (fr. portier, nlat. portarius) uvar vrata, vratar; hotelski nametenih koji uva kljueve od soba. portirka (fr. portiere) zratarka. portland cement (Portland, poluostrvo Dorsetshire) cement po boji slian portlandskom kamenu (portlendstonu), ukasto belom krenjaku. portlendston (eng. portlandstone) portland-ski kamen, vrsta oolitskog krenjaka sa ostrva Portlanda. portmone (fr. port-monnaie) novanik. porte (ital. portare nositi, porto) 1. taksa za pisma, potarina. porto 2. uveno portugalsko crveno vino iz grada Porto. portolano (ital. portolano) mor. v. portilan. portofraj (ital. porto potarina, nem. frei slobodan) v. portofraiko. portofranko (ital. porto-franco) 1. slobodan od potarine, slobodno od potarine; 2. (ital. porto franco) slobodno pristanite koje ima pravo da izvozi i uvozi robu bez plaanja carine. portret (fr. portrait) slika, naroito po-prsje neke osobe; fig, veran opis neke linosti, suta slika. portretirati (fr. portrait) slikati, raditi sliku neke linosti; opisati, opisivati nekoga. portretist(a) (fr. portraitiste) slikar koji radi portrete. portfelj (fr. portfeuille) lisnice, buelar; torba, slubena torba (naroito jednog ministra), otuda: ministarstvo, ministarsko mesto, resor, npr. primiti portfelj prosvete postati ministar prosvete; trg. novanik, lisnica za novac; mesto gde novane ustanove dre hartije od vrednosti; hartije od vrednosti, menice. portfolio (eng. portf olio) v. portfelj. porus (lat. porus, gr. poros otvrdnue, otvrdak)led izrataj na kosti, nauljeno mesto. porfir (gr. porphyra) 1. min. purpurni kamen, grimizni kamen, meavina raznih stenovitih masa sa kristalima feldspata i dr.; 2. grimiz, skerlet, purpur; skerlet-na odea, grimizna haljina (purpur). porfiran (gr. porphyreus) grimizan, skerletan, grimizne boje; purpuran. porfirizma (gr. porphyra) med. v. arlah. porfiristian (gr. porphyra) med. koji se tie ili potie od arlaha. porfirit (gr. porphyra) mramor sa purpur-nim prugama. porfirogenet (gr. porphyrogennetos, porph-^ra purpur, skerlet, gennao rodim) onaj koji se rodio u purpurnoj dvorani", nadimak nekih vizantijskih careva, zakoniti car" (izraz doao od obiaja da se vizan-

tijske carice poraaju u purpurnoj dvorani" carske palate). porfirogenit (nlat. porphyrogenitus u pur-puru roen) v. porfirogenet. porhet (nlat. baraccanus, nem. Barchent) tehnol. jaa tkanina koja je na naliju raupavljena. porcija (lat. portio) deo, udeo, obrok, sledovanje, naroito hrane; vojnika limena posuda za jelo; prav. deo nasledstva. porcio virilis (lat. portio virilis) prav. jednak deo nasledstva koji pripada deci. porcio gracijalis (lat. portio gratialis) prav. deo imanja ili novca koji se daje dragovoljno, iz milosti. porcio legitima (lat. portio legitima) prav. deo koji nekome pripada po zakonu, zakoniti deo. porcio statuarija (lat. portio statuaria) lrav. deo koji ena, po zakonu, nasleuje posle smrti mua, udoviki deo. porcio hereditarija (lat. portio heredi-taria) prav. deo koji se nasleuje, nasledni deo. porculan (ital. porcellana) fina smesa od kaolina i sitno istucanog feldspata, od koje se grade posude i dr. predmeti; nazva-na po porculanskom puu" (lat. porcella-na, concha cypraea), zbog svoje glatkoe i mlenog sjaja, ili pio se verovalo da se izrauje od takvih pueva; porculanske slike prozirne reljefne slike od tankog porculana. Posejdon (gr. Poseidon) kit. bog mora kod starih Grka, sin Kronov i Rejin, mlai brat Zevsov, mu Amfitritin; kod Rimljana: Neptun. posesivni (lat. possessivus) posedni, koji se tie poseda, posedovanja; gram. prisvojni, koji oznaava posedovanje. posesivum (lat. possessivum sc. pronomen) gram. zamenica koja oznaava neko posedovanje, pristojna zamenica, npr. moj, tvoj, na, va itd. posesija (lat. possessio) posedovanje, priteavanje; svojina, posed, imanje, dobro; teo, opsednutost neastivim silama, besomunost. posesio preskripta (lat. possessio praescrip-ta) prav. zastarela dravina, osnov za sticanje prava svojine putem zastarelosti. posesor (lat. possessor) prav. priteavalac, dralac; posednik, vlasnik. posesoran (lat. possessorius) dravin-ski, koji se tie dravine, koji spada u dravinu, posedniki, posedni. posesor bone fidei (lat. possessor bonae fidei) prav. astan priteavalac, onaj koji misli da po zakonskom pravu dri u posed^vanju neku stvar. posesorij(um) (lat. possessorium) prav. tuba ili pravni spor u kojima je re samo o raspravljanju pitanja o posedovanju ili pravu sopstvenosti neke stvari (supr. peti-torijum).

aosesor male fidei

731

postsinhronizacija

posesor male fidei (lat. possessor malae fidei) prav. neastan priteavalac, onaj koji zna da nema zakonskog prava na pose-dovanje neega. posesorna tuba prav. v. posesorijum. posesorni proces prav. v. posesorijum. posibilan (lat. possibilis) moguan, mogu. posibilizam (lat. posse moi, possibilis mogu) 1. reformistika struja u socijalistikom pokretu, poreklom iz Francuske, koja je protiv toga da socijalizam ostvaruje svoje ideje revolucionari! metodama, nego hoe politiku mogunosti", tj. seli da postie svoje ciljeve postepeno, malo-pomalo, i da ini ono to je mirnim putem mogue; 2. prilagodljivost, udeavanje rada prema prilikama i sredini; oportunizam. posibilisti (lat. possibilis mogu) pristalice posibilizma. posibilitet (lat. possibilitas) mogunost. posologija (gr. posos koliki, logfa) nauka o koliini u kojoj se mogu i smeju davati lekovi. post (lat. post) 1. predmetak u sloenicama sa znaenjem: pozadi, ostrag, posle, docnije, zatim. post (eng. post) 2. direk, stub, kolac (naroito na trkalitu, sa strane). postalije (ital. posta pota) potanske stvari. postament (nlat. postamentum) postolje, podnoje, podloga (stuba, spomenika); temelj, osnova. postdatirati (lat. post posle, datum oznaka vremena) na pismu ili aktu staviti docniji datum, a ne onaj koga je pisano; up. antedatirati. post-debi (fr. poste, debit) odailjanje novina potom uz povlaenu, snienu po-tarinu. postdentalan (lat. post posle, densrar. dentis zub) gran. koji se stvara iza zuba na taj nain to prednji deo jezika dodiruje zadnju stranu prednjih zuba, izazubni. postdiluvijumski (lat. post, diluvium potop) poslepotopni, koji se dogodio, postojao ili postao posle potopa; supr. antediluvi-jumski. postegziegencija (nlat. post-existentia) budue postojanje, budui ivot (supr. preegzistencija). poster (eng. poster) plakat obino sa slikom veeg formata; velika umnoena fotografija. posteri (lat. posteri) pl. potomci. posterijus (lat. posterius) pozniji, docniji, kasniji. posterioran (lat. posterior) docniji, kasniji, pozniji, koji se dogodio posle neeg drugog. posterioritet (nlat. posterioritas) zaostalost u inu, manji poloaj, poloaj koji iziskuje potinjenost; supr. prioritet.

posteritet (lat. posteritas) potomstvo, potomci. posterus (lat. posterus) pr. idui, sledei, naredni, budui. postala (lat. post illa sc. verba) kod katolika: knjiga sa propovedima o nedeljnim i prazninim evaneljima. postiljon (fr. postillon) potanski momak, potanski koija, sprovodnik potanskih kola; jaha na jednom od prednjih zapregnutih konja. postioplastika (gr. posthe kapica na udu, plastike vetina uobliavanja) med. stvaranje kaline na mukom udu vetakim putem. postarati (fr. poster) postaviti, postavljati, namestiti, nametati. postigne (gr. posthe kapica na udu) med. zapaljenje kapice na mukom udu. postian (fr. postiche) docnije nainjen i dodat, laan, vetaki, pravljen, npr. postina kosa, zubi itd. postliminij(um) (lat. postliminium) povratak kui, povratak u zaviaj; jus postli-minii (lat. jus postliminii) prav. ponovno stupanje u raniji posed, pravo koje nekome ponovo pipada kada se vrati iz zarobljenitva ili iz tuine u zaviaj; vraanje ranijih pravnih odnosa u jednoj zemlji posle njenog osloboenja od neprijateljske vlasti. postmeridijanski (lat. postmeridianus) popodnevni; v. pomeridijanski. postnumerando (nlat. postnumerando) plaajui unazad (ili: naknadno). postnumerirati (nlat. postnumerare) platiti posle, plaati naknadno; supr. prenume-rirati. postonkus (gr. posthe kapica na udu, onkos masa)lged. otok kapice na mukom udu. postpliocenski (lat. post, gr. pleion, kain6s)recr. koji je postao posle pliocenskih tvorevina. postpozicija (nlat. postpositio) zaposta-vljanje; gran. predlog koji ne stoji ispred imenice koju treba blie da odredi, nego posle nje, npr.: Mojoj kui preko puta"; mnogi neindoevropski jezici imaju samo postpozicije. postremitet (nlat. postremitas) poslednjost, stanje poslednjega, poloaj poslednjega. postremum (lat. postremum) (ono to je) poslednje; prav. poslednja re pred sudom, pravo na zavrnu re koje optuenom pripada. postremus (lat. postremus) najzadnji, poslednji, krajnji. post restavt (fr. poste restante) pismo, nov-ana uputnica ili druga potanska poiljka koja se ne nosi primaocu u stan, nego eka da on sam doe po nju; potanski alter za takve poiljke. postsinhronizacija (lat. post posle, gr. syn sa, chronos vreme) u kinematografiji: naknadno ozvuavanje filma, u dvorani za

postskribirati

732

potencijalna energija

tonska snimanja, kada glumci govore svoje uloge pratei slike na platnu ;up. sinhronizacija. postskribirati (lat. postscribere) napisati iza ega, pismu dodati jo neto pri dnu, ispod potpisa. postskriptum (lat. postscriptum) dodatak pismu (upotrebljava se obino kao skraenica: P.S.). postcenij(um) (lat. post posle, iza, gr. skene pokrivena drvena skela) prostor iza pozornice; supr. proscenijugl. postulant (lat. postulans) onaj koji trai neko mesto, molilac; onaj koji trai da bude primljen u manastir. postulat (lat. postulatum) zahtev; log. zahtev koji se logiki ne moe dokazati, ali koji je nuan za razumevanje izvesnih injenica, pretpostavka;mag. pretpostavka istinitosti nekog stava bez dokaza; up. aksiom. postulacija (lat. postulatio) zahtevanje, traenje, el>enje; naroito: proizvoenje nekog lica u sveteniki in u koji ono, po panonskom pravu, zapravo ne bi moglo biti postavljeno. postulirati (lat. postulare) iskati, traiti, zahtevati, pretpostavljati kao uslov, eleti; pretpostaviti (ili: pretpostavljati) kao istinito bez dokaza; postaviti koga za biskupa izuzetno. postumat (nlat. postumatus) poslednje mesto, najnii stepen, najnii in. postumum (lat. postumum) v. posthumum. postumus (lat. postumus) v. posthumus. post urben konditam (lat. urbem conditam) od osnivanja grada", tj. Rima, po emu su stari Rimljani raunali godine. post faktum (lat. post factum) posle svre-nog dela (ili: ina). post festum (lat. post festum) posle sveanosti", tj. dockan, prekasno, posle boja kopljem u trnje. postformacija (nlat. postformatio) zool. v. epiteneza. post hominum memorijam (lat. post hominum memoriam) otkako ljudi pamte, od pamtiveka, oduvek, odiskoni. posthuma (lat. posthuma) posmre, ensko dete roeno posle oeve smrti. posthumvi (lat. posthumus) posmrtni, ostao u rukopisu posle pieve smrti, objavljen posle pieve smrti. posthumum (lat. posthumum) knjievno ili nauio delo objavljeno posle pieve smrti; rukopisna zaostavtine; opus posthumum. posthumus (lat. posthumus) dete roeno posle oeve smrti, posmre; liberi posthu-mi (lat. liberi posthumi) al. deca roena posle oeve smrti, posmrad. pot (hol. Pott) 1. jedinica za merenje tenosti u Holandiji = 0,96612 1. pot (eng. pot) 2. velika svota novca, ulog svih igraa (u kartanju); opklada.

pota (fr. potage, nlat. potagium) supa, orba; francusko jelo sa mnogo vrsta zeleni, slino papazjaniji. potamide (gr. potamos reka) kdt. vodene nimfe kod starih Grka, vile vodarice. potamograf (gr. potamos, grapho piem, opisujem) opisiva reka. potamografija (gr. potamos, graphia opisivanje) opisivanje reka. potamologij a (gr. potamos, logia nauka) nauka o rekama i vodenim strujama. notasij(um) (nlat. potassium) hen. v.kalijum. potatorij(um) (lat. potatorium) med. sklonost piu, odanost piu. potaa (eng. potash, fr. potasse) hen. kalijumkarbonat, ranije dobivan iz pepela kopnenih biljaka, naroito iz pepela drveta, a docnije iz melase i dr.; upotrebljava se za proizvoenje stakla, sapuna i uopte kalijevih jedinjenja, kao i pri pravljenju kolaa. Potemkinova sela opsene, stvari naroito udeene samo da naoko izgledaju dobre i lepe; po ruskom eneralu i ministru J1. A. Potemkinu (17391791), koji je po pustim stenama june Rusije dao sagraditi pored puta vetaka sela, sa seljacima, pastirima i stadima, samo da bi carica Katarine P, prolazei tuda (1787), videla kako Rusija, pod njegovim ministrovanjem, cveta i napreduje. potentan (lat. potens) moan, snaan, jak; med. sposoban za vrenje snoaja. potentat (nlat. potentatus) onaj u ijim je rukama sila i vlast, samodrac, apsolutni vladar, car, kralj, knez. potencija (lat. potentia) mo, sila, snaga, jaina; med. snoajna mo, sposobnost oploavanja; fil. snaga, sposobnost, podobnost koju neka stvar sadri u sebi; mogunost; oivljavajua sila, ivotvorna sila, pokretna sila;at. stepen jednog broja. potencijal (lat. potentialis moan) 1. fiz. kolinik rada izvrenog pri kretanju nekog tela i mase tog tela u gravitacio-nom polju, odn. naelektrisanja tog tela u elektrinom polju. 2. ono to ima moguu mo ili skrivenu, latentnu mo; ono to se moe zbiti, dogoditi, npr. ratni potencijal, svi industrijski izvori jedne zemlje koji su potrebni i korisni za voenje rata mogu se smatrati kao ratni potencijal; 3. gram. moguni nain, glagolski oblik kojim se ukazuje da je neto moguno ili verovatno, ili da se eli da vri ili izvri. aotencijalan (nlat. potentialis) 1. koji moe, koji ima snage, koji dejstvuje, koji ima delatnu snagu; naroito: koji ne deluje neposredno, nego posredno, skriveno, npr. potencijalni lekovi (za razliku od aktuelnih); 1. gram. moguni, pogodbeni. potencijalna energija fiz. energija poloaja, nagomilana sposobnost za vrenje rada; supr. kinetika energija.

potencijalna koturaa

733

praksa

potencijalna koturaa fiz. maina sa izvesnim brojem pominih koturova kojom se moe dizati teret silom koja je onoliko puta manja od tereta, koliko je broj koji se dobije kad se 2 uzme onoliko puta kao inilac koliko ima pominih koturova; ako ih npr. ima tri, onda 2-2-2 = 2 3 = 8, dakle, osam puta slabijom silom moe se dizati teret (bez uzimanja u obzir trenja). dotencirati (lat. potentia) dati mo, ovla-stiti, opunomoiti; poveati, pojaati, dati veu snagu; mat. podii (ili: podizati) na stepen, stepenovati. potestas (lat. potestas) mo, snaga, sila, vlast; in potestate (lat. in potestate) u vlasti, u rukama. potestas imperii (lat. potestas imperii) snaga drave, mo drave. potestas patrija (lat. potestas patria) prav. oinska vlast, pravo ili ugled oca u odnosu prema deci. potiomanija (fr. potiche sud od kineskog ili japanskog porcelana, gr. manfa pomama, strast) vetina da se sudovima od obinog stakla dade izgled pravih japan-skih i kineskih porcelanskih sudova le-pljenjem arene hartije, crtea, cvea i dr. poto (fr. poteau, nlat. postellum, lat. postis) stub, direk; sp. polazna ili dolazna taka na trkalitu. potografija (gr. poton napitak, pie, gra-phia opis) opis (ili: opisivanje) raznih vrsta pia. potologija (gr. poton, logfa) nauka o piima. potomanija (gr. poton, mania pomama, strast) odanost piu, strast za piem, pijanstvo. potpuri (fr. potpourri)jny3. komad sastavljen iz vie poznatih komada, niz vie ili manje razraenih tema ovla meu sobom povezanih, smea;luv. paprika od raznog mesa; fig. meavina. pohovati (nem. backen pei, priti) gys. v. panirati. pocior kreditor (lat. potior creditor) prav. poverilac koji ima prvenstveno pravo naplate svog potraivanja. pocolana (ital. pozzolana) v. pucolana. potada (fr. pochade) prvi nacrt jedne slike, slika izraena na brzu ruku, u nekoliko poteza kiicom, nacrt, skida; delo napisano na brzu ruku. poeta (fr. pochette) mali dep, depi, depe; depna violinica sa 3 do 4 ice, bila u modi od XVI do HU veka. poirati (fr. roseg)luv. ulupati jaja, skuvati jaja bez ljusaka, tj. poto se razbiju, pa kuvaju u puteru ili vodi. pota (ital., p., port. posta, fr. la poste, lat. ropege metnuti, staviti, postaviti) javna, najee dravna ustanova za prenos pisama, paketa i osoba; fig. vest, glas. pragma (gr. prasso ili pratto uradim, delam, obavljam, vrim, pragma delo) ono to je

uinjeno, delo, radnja, in, posao, stvar, preduzee; pl. pragmata. pragmatizam (gr. pragma delo) \.fil. savremeni filozofski pravac, iji je zaet-nik . S. Pire, po kome celokupne nae saznanje treba meriti i ceniti samo po njegovoj praktinoj vrednosti i koristi za ivot, i po kome je samo ono istinito" to moe imati i praktine vrednosti; istina je ono to pomae odranju. Istina ili istinitost nekog suda sastoji se u tome to je koristan", to uspeva, polazi za rukom", to zadovoljava" (u Sev. Americi ovo uenje zovu -l humanizam); 2. nain pisanja i izlaganja istorije u kome je prianje dogaaja praeno razmatranji-ma o stvarnim uzrocima i posledicama prikazivanih dogaaja. pragmatika (gr. pragma, pragmatikos delatan, delotvoran; koji se tie dela, poslova, naroito dravnih) poslovna delatnost, poznavanje i raspored poslovanja, nauka o redu u poslovnom prometu, poslov-nik; ono to je od opte koristi. pragmatian (gr. pragmatikos delatan, delotvoran; koji se tie dela, naroito dravnih poslova, poslovni) stvaran, koji se tie delanja, koji slui delanju; optekoristan, pouan, koji daje pouio objanjenje o emu (npr. pragmatino pisanje istorije, je ono koje prouava uzroke i posledice dogaaja, pa iz toga izvodi poune zakljuke). pragmatina sankcija optekorisna dravna uredba. nepovredljiv osnovni dravni zakon koji je odreen da bude stalno u vanosti a za dobro svih (vane su: francuska, iz 1438, i nemaka pragmatina sankcija, iz 1439, kojima se ograniava mo pape, kao i austrijska, koju je izdao Karlo VI 1724. kojom se pravo naslea prenosi i na ensko potomstvo). prado (p. prado, lat. pratus) livada"; etalite, park, perivoj; ime glavnog etalita i muzeja u Madridu. prazeodim (gr. prasinos zelen, dldymos dvostruk) kem. elemenat iz grupe retkih zemalja, atomska masa 140,92, redni broj 59, znak Rt. prajs (nem. Preis) vrednost neke stvari izraena u novcu, cena. prajs-kurant (nem. Preis cena, fr. eourant tekui) trg. cenovnik. prakrit (sskr. prakrita) naziv izvesnog broja starijih dijalekata Indije, kojima se pisalo i govorilo, pored sanskrta, od vremena Budila (500 god. pre n. e.) pa do kraja 1000 god. n. e. prekriti (sskr. prakriti) fil. ono to je prvobitno: elementi iz kojih sve potie: priroda, tvar, materija. praksa (gr. praxis radnja, delo) rad, vrenje, obavljanje nekog rada; vinost, izvebanost, iskusnost (supr. teorija); sve muterije nekog trgovca; svi pacijenti

prakseologija

734

preventivan

jednog lekara; svi kli]enti jednog advokata; prav. uobiajeni nain rada u sudu; in praksi (nlat. in praxi) u radu, u praktino] primeni. prakseologija (gr. praxis, logla nauka) nauka o ljudskoj praksi posmatrano] sa stanovita psihologije, sociologije, politike ekonomije i kibernetike. praktika (gr. praktikos delatan, radan, preduzetan; koji se tie radnje ili delanja, prasso delam, uradim, obavljam, vrim, nlat. practica) vrenje po pravilima neke vrste rada, neke vetine (obinije: praksa); nain postupanja; u kalendarskom jeziku: nauka o vremenu, predskazivanje vremena; astroloko tumaenje nebeskih pojava. praktikabilan (nlat. practicabilis) izvr-ljiv, izvodljiv, uinljiv, obavljiv; upotrebljiv, primenljiv; prohodan, prolazan. praktikabilitet (nlat. practicabilitas) izvrljivost, izvodljivost, obavljivost, ui-nljivost; upotrebljivost, mogunost pri-menjivanja. praktikant (nlat. practicans) slubeniki (ili: inovniki) vebe nik, pripravnik; lekarpripravnik; vebenik, pripravnik uopte. craktikovati (nlat. practicare) v.praktici-rati. prakticirati (nlat. practicare) raditi, oba-vljati, vriti neki posao, vritilrahsu (kao lekar, advokat i dr.). praktian (gr. praktikos delatan, radan, preduzetan; koji se tie radnje ili delanja, prasso delam, uradim, obavljam, vrim) iskusan, izveban, vian; podesan, zgodan; primenjen, primenljiv, izvodljiv; opitan, ogledan, isproban; koji ume mudro da se koristi svima prilikama, koristan po ivot; praktina filozofija filozofija koja se bavi ljudskim de-lanjem; praktine nauke nauke iji je neposredan predmet neka praksa, neko delanje; supr. teorijski. praktiar (gr. praktikos delatan, radan, delotvoran, preduzetan) onaj koji vri neki posao, ovek vian i iskusan u poslu; ovek koji se lako i umeno snalazi u poslovima; supr. teoretiar. praktina teologija v. pastoralna teolo-gija. praline (fr. praline) pl. bademi peeni u eeru; okolada punjena bademom, mar-cipanom, sokom od voa i dr. prangije (fr. Franc Franak, i arap.-pers. sufiks -i, tur. frengi, firengi evropski) vrsta malog topa, iz kojega se puca prilikom veselja; upotrebljava se i za razbijanje gradonosni* oblaka; fig. tvrdoglav ovek. praka (ital. pratica) dozvola za pristajanje u lukama ili za trgovanje, naroito ako laa ili roba dolazi iz zemlje u kojoj vlada kakva zarazna bolest.

pre (lat. rgae) predmetak u sloenicama sa znaenjem: pred, ispred, pra- (s obzirom na mesto, vreme, poloaj, preimustvo ili prednost). preadolescencija (lat. rgae napred, spreda, adolescencija) dve godine pre puberteta; tzv. pozno detinjstvo"; uzrasni period od 1012 god. starosti. preambulacija (lat. praeambulare praviti ubod, pripremati, okoliiti)led. priprema, odnosno uvoenje u nastavku temu. preambulirati (nlat. praeambulare) praviti predgovor, ili uvod, pripremiti, okoliP1ITI.

preambulum (nlat. praeambulum) predgovor, uvod, uvoenje, npr. u govor; fig. predigra, okolienje, opirnost. preanimizam (lat. rgae, animus duh, dua) u uporednom prouavanju religija: shvatanje po kome u stvarima ne postoje due, nego samo sile; dinamizam. preaprehenzija (nlat. praeapprehensio) unapred stvoreno miljenje, predrasuda. prebenda (nlat. praebenda) prihodite, crkveno imanje koje pripada poloaju; godinji prihod od takvog imanja; zvanje kome pripada prihod od takvog imanja. prebendar (nlat. praebendarius) katoliki svetenik koji uiva prihod od nekog crkvenog imanja; up. prebenda. prebendat (nlat. praebendatus) v. prebendar. prevalacija (nlat. praevalatio) trg. naknada tete, povuka. prevalentan (lat. praevalens) nadmoan, pretean, koji ima prevagu, vredniji, vaniji, jai. prevalencija (nlat. praevalentia) nadmonost, pretenost, prevaga. prevalirati (lat. praevalere) biti nadmoan, imati prevagu, vie vredeti, vie vai-ti; preovladati, preovlaivati; prevalirati se trg. izvlaiti korist, koristiti se. prevarikacija (lat. praevaricatio) prekr-enje dunosti, povreda dunosti, nesa-vesnost u vrenju slube, izdajstvo. prevarikirati (lat. prevaricare) v.prevari-cirati. prevaricirati (lat. praevaricari) ne ii pravim putem dunosti; prekriti dunost, ogreiti se o dunost, raditi nepoteno, zloupotrebljavati poverenje ili poloaj. preveniran (lat. praevenire) ranije (ili: prethodno, na vreme) obaveten. prevenirati (lat. praevenire) pretei, preduprediti, predupreivati, spreiti, preduhitriti, doskoiti; predvideti, predviati; rakije obavestiti, skrenuti panju na vreme. preventivan (nlat. praeventivus) predohran-beni, predohranski, koji slui za predo-hranu, predupredan, koji predupreuje, koji spreava, zatitni.

preventivna medicina

735

predikabilije

preventivna medicina grana medicine koja se bavi merama za spreavanja bolesti (poboljanjem higijenskih prilika, uvoenjem zatitnih cepljenja, karantinom i DR-)preventivna sredstva sredstva koja spreavaju zarazu; sredstva koja spreavaju oploenje. preventivna cenzura pregled knjige, spisa, novina i dr. u rukopisu ili u prvim tampanim otiscima, da bi se, po potrebi, mogli zabraniti pre objavljivane. preventivni rat rat kome je cilj da se preduhitri napad neprijatelja koji se jo priprema da zarati. prevencija (nlat. praeventio) preduprei-vanje, predupreenje, spreavanje, preduhi-trivanje; pobijanje primedaba za koje se pretpostavlja da bi ih suprotna strana mogla navesti; predubeenje, predrasuda; ranije uinjena opomena; prav. stavljanje u pritvor, pretvaranje, pritvor. prevenciona teorija prav. teorija koja pravo dravne vlasti da kanjava krivce osni-va na pravu i dunosti drave da spreava ponavljanje krivice time to e kazna na izvrioca i ostale imati zastraujue dejstvo. preverbacija (lat. rgae napred, spreda, ver-bum) lingv. tvorba perfektivnih (svre-nih) glagola od imperfektivnih (nesvr-enih) pomou prefiksa. previgilije (nlalt. praevigiliae)jw. kod katolika: dan pre predveerja kakvog velikog praznika \up. vigilije. previzija (nlat. praevisio) predvianje, nasluivanje onoga to e se dogoditi. previo egzamine (lat. praevio examine) prav. po prethodnom ispitivanju. pretjera (igal. preghiera) ouz. molitva. preglacijalni (nlat. praeglacialis) zool. koji je postojao pre ledenog doba. pregnantan (lat. praegnans) trud an; skotan, steon; plodan; vaan, koji mnogo kazuje, duboko misaon, pun smisla, veoma znaajan. pregnantnost (nlat. praegnantia) v.pregnanckja. pregvancija (nlat. praegnantia) trudnoa; skotnost; plodnost, obilnost; fig. bogatstvo misli, bogatstvo smisla ili pojmova, dubina i saetost misli. pregnacija (lat. praegnatio) zatrudnjavanje, oploavanje; trudnoa; skotnost. pregravacija (nlat. praegravatio) preoptereenje, pretrpavanje teretom. pregustirati (lat. praegustare) okuati jelo i pie pre iznoenja na sto (da bi se videlo da nije otrovano). predamnapija (nlat. praedamnatio) osuda unapred, prokletstvo unapred. predeizam (lat. rgae, deus bog) doba pre postojanja vere u boga, kada su bogovi bili jo samo numina; v. numen.

predela (ital. predella) donji deo krilnog oltara u katolikoj crkvi, obino ukra-en slikama ili reljefima; na j gornja stepenica pred oltarom, na kojoj svetenik stoji dok slui. predeliberacija (nlat. praedeliberatio) prethodno dogovaranje, prethodno savetovanje. predelikvent (lat. rgae, deliquere pogreiti) prav. maloletnik koji nije izvrio odreene godine starosti, a ini krivina dela; po naem krivinom zakoniku to su deca ispod 14 god. starosti a izvrila su krivina dela. predelikvencija (lat. rgae, delinquere pogreiti) prav. pojava vrenja krivinog dela od strane dece ispod 14 god. ivota i prema kojima se ne mogu primenjivati vaspitne mere ili mere bezbednosti propisane krivinim zakonikom. predestinacija (lat. praedestinatio) teol. uenje da je oveku sudbina unapred odreena; unapred utvreno reenje boije, po kojem e jedni imati veno blaenstvo, a drugi veno prokletstvo (uenje sv. Avgustina); sudba, sudbina. predestinapijanac (nlat. praedestinatianus) pristalica uenja o predestinaciji i predeterminizmupredestiniran (lat. praedestinatus) unapred odreen, predodreen, predopredeljen; namenjen venom blaenstvu ili proklet-stvu. predestinirati (lat. praedestinare) unapred odrediti; predodrediti veno blaenstvo ili veno prokletstvo. predeterminacija (nlat. praedeterminatio) teol. predopredeljenje ljudske volje i sudbine. predeterminizam (lat. prae-determinare) fil. uenje o predopredeljenosti, po kome je oveku, bez obzira na to to on sam eli i hoe, unapred odreeno hoe li biti srean ili nesrean, dobar ili poroan, hoe li doekati veno blaenstvo ili veno prokletstvo. predeterminirati v. predeterminisati. predeterminisati (lat. prae-determinare) unapred odrediti, predodrediti, unapred opredeliti ljudsku volju. predeterminist(a) (lat. prae-determinare) pristalica (ili: pobornik) uenja o predopredeljenju ljudske volje i sudbine (AvJustin, Anzelm, Kalvin i dr.). pre-decesor (lat. prae-decessor) prethodnik na nekom poloaju, u nekom zvanju. predigestija (nlat. praedigestio) med. prerano varenje, prevremeno varenje, prerana probava, prevremena probava. predikabilije (lat. praedicabilia) pl. fil. 1. kod Porfirija i po njemu kod svih shola-stiara: pet klasa predikata: rod, vrsta, razlika, svojstveno, sluajno (zvane takoe quinque voces i modi praedicandi); 2. kod Kanta: svi pojmovi a priori koji se mogu

lredikabilitet

736

prezens

izvesti iz kategorija, npr. iz kategoriJe uzronosti sila, radnja, patnja. predikabilitet (nlat. praedicabilitas) fil. sposobnost pridavanja ili pripisivanja neke osobine ili nekog svojstva, izriclji-vost. predikament (lat. praedicamentum) osobina, svojstvo, ono to se o nekome moe rei ili navesti kao njegova osobina, npr. nekoga hvaliti ili kuditi svima predika-mentima = nekome predavati sve mogue dobre ili rave osobine; fil. = kategorija. predikant (lat. praedicans) propovednik, protestantski svetenik. predikat (lat. praedicatum) gram. prirok, tj. onaj deo reenice koji kazuje neto o predmetu; log. ono to se o jednom subjektu iskazuje, kao njegovo svojstvo (u formalnoj logici oznaava se sa R); poasno ili slubeno ime, titula, naziv. predikativni (lat. praedicativus)ipav. v.predikatski. predikatni (lat. praedicatum) gram, priro-ni, npr. predikatni dodatak. predikatski (lat. praedicativus)ipajir. priro-ki, npr. predikatska reenica. predikacija (lat. praedicatio) javno objavljivanje; propovedanje, propoved; log. pridavanje (ili: odricanje) predikata subjektu. predikaciona teorija log. teorija suda po kojoj je sud sastavljen iz dva lana, subjek-ta i predikata, od kojih u prostom sudu svaki predstavlja samo jedan pojam; sutina ovoga suda sastoji se u predavanju (ili: odricanju) predikata subjektu, tj. u predikaciji. predikcija (lat. praedicere, praedictio) predskazivanje, proricanje, gatanje. predilekcija (nlat. praedilectio) osobita ljubav, osobite naklonost, povoljna predrasuda o koma ili emu. predispozicija (nlat. praedispositio) nastrojenost, prirodna sklonost, primljivost (npr. za neku bolest); prirodna sposobnost za to (za muziku, filozofiju itd.). predisponirati (lat. praedisponere) unapred rasporediti, pripremiti; uiniti sklonim, osposobiti, osposobljavati, pripremati unapred za. predicirati (lat. praedicare) objaviti, objavljivati, isticati neto s pohvalom; dokazivati, iskazati, tvrditi, pridati (ili: pridavati, pripisivati, pripisati) neko svojstvo ili neku osobinu. predominantan (nlat. praedominans) nadmoan, koji ima prevlast. predominantnost (fr. predominance) v.predominacija. predominacija (nlat. praedominatio) nadmo nadmonost, prvenstvo, prevaga, prevlast. predominirati (nlat. praedominare) preovlaivati, biti nadmoan, imati prvenstvo, imati prevagu.

preegzistencija (nlat. praeexistentia) ranije postojanje, raniji ivot; naroito: postojanje due pre postanka tela;.^. metempsi-hoza. preegzistencijanizam (nlat. praeexistentia) fil. uenje po kome su due postojale pre postanka tela. preegzistencijanci (nlat. praeexistentia) pl. oni koji tvrde da su oveje due postojale i pre roenja ljudi. areegzistirati (lat. rgae, existere postojati) ranije postojati, pretpostojati. preeminentan (lat. praeeminens) izvrstan, odlian, istaknut, nadmoan. preeminencija (nlat. praeeminentia) prednost, nadmonost, prvenstvo (u inu, do-stojanstvu, pravu). preemcija (nlat. praeemtio)/jpau. ranija kupovina; pree pravo kupovine. prezbidohij(um) (gr. presbys star, doche prijem, ugoenje) dom za siromane i iznemogle starce. prezbiopija (gr. presbys, opsis vid) med. dalekovidost, daljnovidost (starake). prezbit (gr. presbys) med. onaj koji daleko vidi, daljnovid ovek (koji ne vidi izbliza); supr. MIOPS. prezbiter (gr. presbyteros stariji, najstariji) u najstarijoj hri. crkvi: crkveni slubenik svetovnjak koga je birala verska zajednica; u evanelikoj crkvi: svetovnjak kao lan uprave crkvene optine; svetenik; ua. prezviter. prezbiterijanizam (gr. presbyteros) uenje i crkvene ustrojstvo prezbiterijanaca. prezbiterijanci (gr. presbyteros) pristalice prezbiterijalnog crkvenog ustrojstva, naroito u Engleskoj i Sev. Americi, koje ne priznaje nikakve biskupe, nego hoe da njihovom crkvom, kao u prvim vremenima hrianstva upravljaju samo svetenici. prezbiterijat (gr. presbyteros) uprava crkve; in i zvanje stareine crkve. prezbiterij(um) (gr. presbyterion vee starijih) crkvene vee (savet), crkvena uprava. prezbiterofilija (gr. presbyteros stariji, philia prijateljstvo, naklonost) med. sklonost osoba oba pola da se seksualno povezuju sa partnerima koji su stariji od njih. prezbitizam (gr. presbys) med. v. prezbiopija. prezbitija (gr. presbytes starac) med. v. prezbiopija. prezviter (gr. presbyteros sgariji) u pravoslavno] crkvi: sveteno lice koje sme svravati sve crkvene obrede, naroito sv. tajne, sem tajne svetenstva. prezviterat (gr. presbyteros) u pravoslavnoj crkvi: in, nadlenost jednog svetenika i oblast (parohija) koja spada u nadlenost njegovu; JP. prezbiterijat. prezens (lat. od rgae, i sum jesam, praesse, praesens) gram. sadanje vreme (glagolski oblik koji znai radnju koja se vri

prezens historikum

737

prekaucida

naporedo sa govorom govornog lica); lino prisutan, koji je sada tu. prezens historikum (lat. praesens histori-cum) gram. pripovedaki prezent, istorijsko sadanje vreme (glagolski oblik koji kazuje radnju iz prolosti kao da se dogaa u sadanjosti). prezent (fr. present) 1. dar, poklon. prezent (lat. praesens) 2. gram. v. prezens. prezentabilan (nlat. praesentabilis) predstavljiv, prikaljiv; preporuljiv. prezentan (lat. praesens) prisutan; sadanji. prezentant (lat. praesentans) imalac, sopstvenik menice; onaj koji nekoga predlae ili preporuuje (za neko zvanje, neki poloaj). prezentacija (nlat. praesentatio) podnoenje, predavanje, pokazivanje, npr. menice; predlog, predlaganje, pravo predlaganja kandidata za neko upranjeno mesto (lat. jus praesentandi); predstavljanje, prikazi-vanje. prezentira (lat. praesentare) podneti, podnositi, nuditi, ponuditi; pokazati, pokazivati; predstaviti, predstavljati, uvesti, uvoditi (u drutvo); pruiti, pruati, predati, predavati; izloiti, izlaga-ti; dati poklon, darivati, darovat; prezentirat se predstaviti se, pokazivati se, pokazati se, praviti se, pojaviti se, praviti dobar ili rav utisak, imati dobar ili rav izgled. prezencija (lat. praesentia) prisustvo, prisutnost; in prezencija (lat. in praesentia) u prisustvu, pred. prezervativ (nlat. praeservativum) predohranbeno sredstvo, sredstvo za predohra-nu, zatitno sredstvo; naroito: navlaka od fine gume koja uva muki ud pri snoaju od spolne bolesti (up. kondom). prezervativan (nlat. praeservativus) koji uva, koji vri predohranu, zatitan. prezervacija (nlat. praeservatio) uvanje, zatiivanje, predohrana. prezervirati (nlat. praeservare) izbei, zatiti, predohraniti. prezident (lat. praesidens) predsednik; stareina, najstariji lan jednog kolegijuma; najvii predstavnik izvrne dravne vlasti u Sjedinjenim Dravama Amerike. prezidentura (nlat. praesidentura) predsednitvo, zvanje i dostojanstvo predsednika. prezidijalni (nlat. praesidialis) predsedni-ki, koji pripada predsednitvu, koji potie od predsednitva. prezidij(um) (lat. praesidinm) predsedni-tvo, sva lica koja su izabrana da rukovode nekom skuptinom, zasedanjem, ustanovom i dr.; predsedniko zvanje; u SSSR je Prezidijum Vrhovnog sovjeta kolegijalni organ umesto predsednika republike.

prezis (gr. presis) med. zapaljenje, otok sa zapaljenjem. prezma (gr. presma zapaljenje, otok, pretho zapalim; nadujem) med. v. prezis. preistorija (lat. rgae, gr. istoria) v.prehistorija. p e R JUDIkat (lat. praejudicare) prav. ranija sudska presuda po nekom pravnom pitanju koja vai kao norma za sve docnije sline sluajeve. prejudicijalna stvar prav sporna stvar koja se mora reiti pre poetka reavanja glavne stvari, a koja ima presudan uticaj na glavnu stvar. prejudicijalna tuba prav. tuba kojoj je cilj da se utvrdi izvestan pravni odnos, ije je postojanje od presudne vanosti po donoenju odluke o svima ostalim zahtevima. prejudicijalni predlog u parlamentarnom ivotu: predlog ijim usvajanjem svi drugi predlozi sami sobom moraju otpasti. prejudicij(um) (lat. praejudicium) prethodan sud, prethodno reenje, odluka donesena unapred; unapred donesene miljenje, predrasuda; prav. teta koju podnosi jedna strana zbog neispunjavanja sudskog propi* sa; presuda po jednom pravnom pitanju koja vai kao obrazac i norma za budue sline sluajeve; trg. teta koja moe proi-zii od primanja neke obaveze. prejudicirana menica menice koja je izgubila vrednost zbog zastarelost ili ne-podnoenja protesta na vreme. prejudicirati (lat. praejudicare) prethodno suditi, doneti prethodnu odluku; stvoriti miljenje o emu unapred, praviti pretpostavke bez stvarnog osnova; nanositi tetu; jednim predlogom ostale gurnuti ustranu. prekambrij(um) (nlat. praecambrium) kol. geoloko doba pre kambrijskog doba ili kambrijskog perioda (naziv po Kambrijp, keltskom imenu Velsa, gde su kambrijski slojevi prvi put proueni). prekaran (lat. precarius) izmoljen, ispro-en, dat privremeno, zavisan od ije volje ili milosti; opozivljiv, privremen, nestalan, nesiguran, prolazan. prekarij(um) (lat. precarium) prav. besplatno ustupanje neega po molbi s tim da to ustupanje vai do samovlasnog opozivanja od strane onoga koji je ustupanje izvrio; neto to je dato iz milosti na privremeno uivanje; opozivljivost, pravio stanje koje se moe uvek opozvati. prekativ (nlat. precativus sc. modus) gram. glagolski oblik kojim se iskazuje neka molba. prekativan (nlat. precativus) izmoljen, dat ili ustupljen iz milosti, privremeno stavljen kome na raspolaganje. prekaucija (nlat. praecautio) obazrivost, opreznost; mera predostronosti.

47 Leksikon

prekeran

738

premija

prekeran (fr. precaire) nesiguran, neizvestan, nestalan, opozivan. irekludirati (lat. praecludere) zakljuati, zatvoriti, iskljuiti; prav. odbiti zauvek, proglasiti nekoga lienim prava ili polaganja prava na to, pretenzija. arekluzivai (nlat. praeclusivus) iskljuan, koji iskljuuje, koji odbija potpuno ;pre-kluzugvii rok iskljuan rok, iskljuujui rok, rok posle ijeg isteka neko gubi ono na to polae pravo; prekluzivna presuda presuda kojom se neko odbija ili iskljuuje od nekog traenja. prekluzija (lat. praeclusio) iskljuivanje, odbijanje od nekog traenja. prekoks (lat. rgaesoh) prerano zreo, pre vremena zreo. prekonzumcija (nlat. praeconsumtio) troenje unapred, primanje unapred. prekonizirati (RJ at praeconisare) hvaliti, slaviti, obas: tti pohvalama; predloi-ti nekog za biskupa. prekoncept (nlat. praeconceptum) miljenje o emu stvoreno unapred, predrasuda, uobrazilja. prekoncipirati (nlat. praeconcipere) uobra-ziti neto unapred, stvoriti predrasudu, stvoriti miljenje o neem unapred. prekordijalni (nlat. praecordialis) laini, koji pripada udubljenju ispod grudi a iznad trbuha, koji je u vezi sa laicom; prekordijalni strah med. jako oseanje straha koje je u vezi sa stezanjem srca, pritiskom na srce. prekordij(um) (nlat. praecordium)air. lai-ca, udubljenje ispod grudi a iznad trbuha. nrekocitet (nlat. praecocitas) prerana zrelost; prevremenost. prekurzija (lat. praecursio) prethoenje, predgredenje. prekurzor (lat. praecursos) prethodnik; pre-tea (npr. Jovan Krstitelj kao pretea Hristov). prekurzoran (lat. praecursorius) prethodni, uvodni. prelat (lat. praeferre pretpostaviti, dati prvenstvo, prelatus izvrstan, odlian) 1. visoki crkveni dostojanstvenik u kat. crkvi, koji ima i sudsku vlast, visoko-preasni (kardinal, nadbiskup, biskup, opat); visoki crkveni dostojanstvenik u evangelistikoj i protestantskoj crkvi; crkveni dostojanstvenik koji stoji na elu sekulariziranih manastira i za-vetanja; 2. vrsta crkvenog vinskog likera sa raznim zainima, naroito sa ek-straktom od ljuske narane i limuna; prelatske arape ljubiaste svilene arape koje nose katoliki velikodostojnici. prelatura (nlat. praelatura) dostojanstvo, nadlenost i sedite prelata. prelacija (lat. praelatio) izvrsnost; preimustvo, prednost, prvenstvo, pravo prvenstva.

prelevman (fr. prelevement) posebna taksa koja ima svrhu poskupljenje jeftinije uvozne robe do visine domaih cena. prelegat (lat. praelegatum) prav. zavetanje napravljeno unapred, neto unapred zavetano. prelegatum dotis (lat. praelegatum dotis) prav. zavetanje kojim primalac miraza ostavlja ono to je primio kao miraz u nasledstvo eni. prelegatum dotis restituende (lat. praelega-tum dotis restituendae) prav. v. prelegatum dotis. prelegirati (lat. praelegare) prav. zavetati unapred, zavetavati unapred. prelibacija (lat. praelibatio) kuanje unapred, okuanje unapred; pravo prelibaci-je pravo prve noi. prelibirati (lat. praelibare) kuati unapred, okusiti unapred, probati unapred. preliminiri (nlat. praeliminaria) pl. v. preliminarije. preliminarije (nlat. praeliminaria) pl. uvodi, pripreme, prethodni stanovi, prethodne take sporazuma; mirovne preliminarije pl. pripreme za zakljuenje mira, prethodne, osnovne take za sklapanje mira. preliminarna konvencija prethodni sporazum; prethodne take sporazuma. preliminarni (lat. rgae limine, nlat. praeliminarius uvodni, prethodni. preliminirati (nlat. praeliminare) prethodno utvrditi u glavnim potezima, ne ulazei u pojedinosti. prelogian (lat. rgae, gr. logikos) izraz kojim Levi-Bril oznaava nain miljenja primitivnih naroda, koje ne osea potrebu da izbegava protivrenosti. preludij(um) (nlat. praeludium) huz. uvodna pesma, uvod u neko muzike delo, uvodni komad; fig. uvod, predznak, prvi znak, poetak. preludirati (lat. praeludere) svirati to kao pripremu ili kao uvod; fig. raditi to sitnije pre prelaska na krupnije stvari, nagovetava to. preluzija (lat. praelusio) predigra. promaturan (lat. praematurus) preran, prevremen, koji pre vremena sazreva. prematurirati (nlat. praematurare) prera-niti, prerano dozreti pre vremena se pojaviti. prematuritet (nlat. praematuritas) prera-nost, prevremenost, prevremena zrelost. premeditacija (lat. praemeditatio) predumiljanje, predumiljaj, umiljaj, namera, prethodno razmiljanje. premija (lat. praemium) nagrada, nagrada kao znak priznanja za iskazani uspeh (u koli, na utakmici i sl.); u spoljnoj trgovinskoj politici: pomo koju drava daje u obliku uvoznih i izvoznih premija; glavni zgoditak u lutrijskim vuenjima;

premijant

739

preparirati

kod osiguranje: iznos koji osiguranik ima da plaa osigurau za primanje rizika. premijant (nlat. praemians) nagraeni, primalac poasne nagrade. premijat (nlat. praemiatus) v. premijant. premijer (fr. premier prvi, lat. primarius) onaj koji je prvi, najglavniji, najbolji, najstariji; naroito: prvi ministar, tj. predsednik ministarskog saveta; u novinarstvu: prvi, uvodni lanak. premijere (fr. premiere) prvo prikazivanje pozorinog komada, muzikog dela, filma i dr. premijske obligacije obveznice premijskog zajma, snabdevene brojem, sa mogunou dobivanja lutrijeke premije. premijske hartije v. premijske obligacije. premijski zajam (vrsta dravnog zajma kod kojeg mamac za upisivanje nije u visini interesa koji zajam donosi, nego u mogunosti dobitka lutrijeke premije; lutrijski zajam. premijski posao berz. terminski posao kod kojeg je jednoj strani slobodno da, uz plaanje izvesne naknade (premije) do odreenog roka odustane od toga posla. premijsko pismo pismeni ugovor o zaklju-enju premijskog posla. premisa (lat. praemissa tj. propositio ili sententia ranije postavljen sud) neto to je napred istaknuto, pretpostavljeno; log. jedan od dva suda u silogizmu, posrednom zakljuku; gornja premisa (lat. propositio maior) ili donja premisa (lat. propositio minor), koje sadre vei" i manji" pojam i srednji pojam (lat. terminus medius) iz kojih se izvlai konkluzija, zakljuak ili zakljueni sud. premiso titule (lat. praemisso titulo) sa napred stavljenom titulom; obino kao skraenica; R. T. premolari (nlat. praemolares sc. dentes) pl. znat. prednji kutnjaci. premonstrator (nlat. praemonstrator) pokaziva, prednjak (naroito kod telesnih vebanja i sporta). premonstracija (nlat. praemonstratio) pokazivanje pred drugima, prednjaenje. premunicija (lat. praemunitio) predohrana, obezbeenje; prethodno utvrivanje, naoruanje. preper (fr- preneur) kupac menice; kladi-lac na trkama. prenomen (lat. praeriomen) ime. prenotacija (nlat. praenotatio) prav. sudska prethodna napomena, blagovremena opomena poverioca u sluajevima namernog bankrotstva. prenotirati (lat. praenotare) prethodno zabeleiti, napomenuti ranije. prenumeravdo (nlat. praenumerando) plaajui unapred, putem pretplate; supr. postnumerando.
47*

prenumerant (nlat. praenumerans) onaj koji plaa neto unapred; abovent, pretplat-nik. prenumeracija (nlat. praenumeratio) pretplaivanje, pretplata; abonman. prenumerirati (lat. praenumerare) platiti unapred, plaati unapred, pretplaivati, pretplatiti, poslati pretplatu; aboni-rati. preokupatorav (nlat. praeoccupatorius) prav. preduhitran, koji preduhitrava, preduhitravajui; naziv za predstavku jednoga koji je tuen viem sudu pre no to je pozvat da se brani pred tim sudom. preokupacija (lat. praeoccupatio) ranije zauzimanje nekog mesta; zauzetost neim; briga, zabrinutost; zaokupljenost; predrasuda, predubeenje. preokupaciona libela prav. odbrana koju optueni podnosi pre no to mu je sud to i traio. preokupirati (lat. rgaeossirage) ranije zau-zati, ranije zauzimati, unapred zadobiti, obuzeta, npr. neiji duh; zadavati brigu, zabrinjavati, uliti nekome predrasude; biti preokupiran ve unapred biti zauzet nekom stvari, imati ranije stvoreno miljenje o emu, imati predrasude. preoant (nlat. praeopinari) onaj koji prvi glasa ili daje miljenje o emu. preparand (lat. praeparandus) pripravnik, onaj koji se sprema za uitelja, tj. ak uiteljske kole. preparandije (lat. praeparare) pripremna kola; uiteljska kola. preparat- (lat. praeparans) farm. spravlja lekova. preparat (lat. praeparatum) neto pripremljeno, spravljeno, prireeno, npr. pripremljen lek i dr.; naroito: anatomski preparati vetaki uinjeni delovi o-vejeg ili ivotinjskog tela za odravanje i iskazivanje acima itd.; mikro-skopski preparat tanko odseeno pare neke materije radi stavljanja pod mikro-skop u cilju posmatranja i prouavanje. preparator (lat. praeparator) onaj koji se bavi prepariranjem, onaj koji priprema preparate. preparatorni (nlat. praeparatorius) pri-pravni, pripremni, prethodni. preparatura (lat. praeparatura) pripremanje, pripravljanje, spravljanje. preparacija (lat. praeparatio) pripremanje, pripravljanje, spremanje (kolskog zadatka); pripremljenost, pripravljenost, pripremanje zakonfirmacnju (kod katolika); sveska u kojoj se pripremaju zadaci za kolu; gotovljenje, spravljanje. preparirati (lat. rgaeragage) spremati, spremiti, pripremiti, pripremati, izraditi, zgotoviti; izraivati anatomske preparate; med. v. secirati; preparirati se spremati se, spremiti se za to, pripravljati se, spremiti se.

prepozitura

740

prestante

prepozitura (nlat. praepositura) mesto i dostojanstvo pretpostavljenog (stareine); naroito kod katolika: mesto i dostojanstvo stareine jednog kaluerskog reda. prepozicija (lat. praepositio) gram. predlog, re koja pokazuje odnos jednog predmeta prema drugom (npr. bez, blizu, do, kod, na, od itd.). preponderavtan (lat. praeponderans) vaniji, preteak, nadmoan. preponderancija (nlat. praeponderantia) prevaga, pretenost, nadmonost. preponderirati (lat. praeponderare) prete-zati, pretegnuti, imati prevagu, biti nadmoan. preponirati (lat. rgaeropege) staviti na elo, uiniti nekoga pretpostavljenim, postaviti za stareinu. preposteritet (nlat. praeposteritas) naopa-kost, izvrnut red, naopak red. prepotentan (lat. praepotens) vrlo moan, nadmoan; ohol, drzak, nasilniki, siledijski, nadmen. prepotentnost (lat. praepotentia) v. prepotencija. prepotencija (lat. praepotentia) nadmonost, vea sila, vea vlast, vea sposobnost; oholost, drskost, nadmenost, samovolja. prepucij(um) lat. praeputium) anat. kapica na mukom udu. prerafaeliti pl. grupa engleskih slikara, koja se pojavila 1850. god., koji su se ugledali na ital. slikare pre pojave Ra-faela (1483 1520); osnovna crta njihove umetnosti je jednostavnost i iskrenost, a motivi esto mistine sadrine; glavni predstavnici: Roseti, Hant, Mile i drugi. prerija (fr. prairie, nm. praderia, lat, rga-tum livada) livada; naroito: ogromna, travom obrasla ravnica, bez drvea, u Severnoj Americi. prerijal (fr. prairial) trei proleni mesec, a deveti mesec u novom kalendaru Prve francuske republike (od 20. V 18. VI). prerogativ (lat. praerogare) v. prerogativa. prerogativa (lat. praerogativa) povlastica, preimustvo, prvenstveno, iskljuivo pravo, npr. vladaoca da vri pomilovanje itd.; kod Rimljana: pravo centurije da glasa prva. pres (eng. press, fr. presse) tampa, novinarstvo, novine, listovi; presa 2. presa (fr. presse, nem. Presse) 1. maina za pritiskivanje; sprava za gnjeenje i ce-enje groa, mu ljana; tamparska maina; 2. v. pres. presantan (fr. pressant) hitan, neodloan, preko potreban; dosadan, nasrtljiv, nametljiv. presbiro (fr. presse tampa, bureau kancelarija, nadletvo) novinsko preduzee, privatno ili dravno, koje se bavi organizacijom obavetajne slube, prima vesti iz celog sveta od svojih naroitih

dopisnika i daje ih pretplatnicima u svojim biltenima, naroito dnevnim listovima; korespondencbiro. presedan (fr. precdent) preanji sluaj, raniji sluaj, sluaj koji se ranije bio dogodio i koji docnijim slinim sluajevima slui kao primer. presepe (lat. praesaepe jasle, tala) sdik. scena koja prikazuje roenje Hristovo u tali; astr. grupa zvezda u sazveu Raka. presse (lat. praeses kp. praesidis) v. prezident. presi (fr. precis) kratak sadraj, izvod iz neeg; kratak pregled. presignifikacija (nlat. prae-significatio) prethodan oglas, prethodna objava, predobjava, pre dokazivanje. presija (fr. pression) pritisak, prisilja-vanje, primoravanje, prinuda; nagonjenje, pourivanje. presivg (eng. pressing hitan, vrlo potreban) sp. naziv za iznenadan prodor, neoekivanu navalu igraa koji se inae veim delom igre samo brane; u koarci igra ovek na oveka. presirati (lat. pressare) pritiskivati, stezati; goniti, napadati, juriti; primora-vati, prinuditi, prinuavati, prisiljava-ti, prisiliti; uriti, ubrzati, ne dopu-tati odlaganje; biti dresiran imati hitna posla, biti pritenjen, biti u kripnu. pres-konferencija (fr. presse, lat. confe-rentia) konferencija za tampu. preskribiran (lat. praescribere, praescrip-tus) prav. zastareo. preskribirati (lat. praescribere) propisati, prepisivati, odrediti (ili: narediti) pi-smenom naredbom; prav. proglasiti zastarelim, traiti na osnovu zastarelost^ polagati pravo zastarelou. preskriptibilav (nlat. praescriptibilis) koji moe zastareti, zastarljiv. preskriptibilitet (nlat. praescriptibilitas) prav. zastarljivost. preskripcija (lat. praescriptio) propis, pravilo, pismena naredba; prav. zastarelost, sticanje prava na osnovu zastarelost; osloboavanje na osnovu zastarelost. prestabilizam (nlat. praestabilare) fil. uenje o predodreenosti, miljenje da je sve to se dogaa u svetu i ivotu prethodno odreeno. prestabilirana harmonija (nlat. harmonia praestabilata) fil. ranije odreena sklad-nost koja, po Lajbnicu, ishodi od boga i odrava u skladnosti sve stvari na svetu; ta skladnost upuuje sve stvari istom cilju, a njome se objanjava i zajednica due i tela. prestabilirati (nlat. praestabilire) ranije odrediti, prethodno utvrditi. prestante (lat. praestantes) pl. muz. prednje velike svirale od kalaja na orgulji; up. principal.

prestacio damni

741

pretura

prestacio damni (lat. praestatio damni)npas, naknada za pretrpljenu tetu. prestacio doli (lat. praestatio doli) prav. naknada za tetu zlonamerno uinjenu. prestacio evikcionis (lat. praestatio evictionis)npaB. naknada za jemstvo. prestaciones avue (lat. praestationes anuae) pl. prav. godinja plaanja, godinje kama-te; godinji nameti, obavezna godinja plaanja podanika ili zakupaca. prestaciones publice (lat. praestationes publicae) pl. prav. javni dravni nameti, porezi i prirezi. prestigijator (lat. praestigiator) opsenar, maioniar. presti (fr. prestige) uticaj, ugled, naroito politiki; via vrednost neke linosti, dravne, zajednice i sl. prestisimo (ital. prestissimo) muz. v. pod presto. prestita kaucione (nlat. praestita cautione) prav. poto se poloi jemstvenina, po izvrenom jemstvu. presto (ital. presto) muz. vrlo brzo; presto asai (ital. presto assai) ili prestisimo (ital. prestissimo) to bre, vrlo brzo. presumabilan (nlat. praesumabilis) pretpostavljiv, koji se moe pretpostaviti, verovatan. presumirati (lat. praesumere) ranije uzeti u sebe; pretpostaviti, pretpostavljati, drati, smatrati za, nasluivati; imati dobro miljenje o emu, precenjivati, uobraavati to. presumptivan (nlat. praesumptivus) verovatan, koji se moe pretpostaviti ili oekivati, npr. presumptivni predsednik onaj koji ima izgleda da e biti izabran za predsednika. presumcija (lat. praesumtio) pretpostavka stvorena na razlozima verovatnosti, slutnja, nasluivanje, verovatnost; sumnja, podozrenje; uobraavanje, precenjivanje. presumcio juridika (lat. praesumtio juridi-sa) prav. pravna slutnja, pravna sumnja, tj. smatranje, na osnovu zakonskog propisa, da se neto moe smatrati kao dokazano sve dotle dok se ne dokae protivno. presumcio jurne (lat. praesumtio juris) v. presumcio juridika. presupozicija (nlat. praesuppositio) pretpostavljanje, pretpostavka. presuponirati (nlat. praesupponere) pretpostaviti, pretpostavljati, smatrati kao istinito. prescijencija (nlat. praescientia) predznanje, uroeno znanje, znanje koje prethodi iskustvu; poznavanje budunosti. pretekst (lat. praetextus) izgovor, izlika, tobonji uzrok, prividan izrok ili povod; sub pretekstu jurne (lat. sub praetextu juris) pod pravnim ili zakonskim izgovorom, navodei kao razlog toboe pravo ili zakon.

preteksta (lat. praetexta) purpurom opervaena gornja haljina starih Rimljana, rimska narodna tragedija. pretekstirati (lat. praetextus) izgovarati se, navoditi kao razlog ili povod, uzimati za izgovor, opravdavati. pretendent (lat. praetendus) trailac, po-laga prava na neto, onaj koji polae pravo na neto; princ koji polae pravo na presto. pretendirati (lat. praetendere) zahtevati, traiti, teiti za neim, polagati pravo na to. pretendovati (lat. praetendere) v. pretendirati. pretenzija (nlat. praetensio) zahtevanje, traenje, polaganje prava na to; uobraenje. pretenciozni (fr. pr&tentieux) koji polae neka uobraena prava na to, koji ima o sebi preterano lepo miljenje, uobraen, naduvan. pretenciozitet (nlat. praetentiositas) uobraenost, naduvenost, nadmenost, drskost; polaganje uobraenih ili preteranih prava na to. pretencioznost (nlat. praetentiositas) v. pretenciozitet, preterit (lat. praeteritnm) gram. proasto vreme, glagolski oblik koji pokazuje radnju u prolosti. preteritoprezent (lat. praeteritopraesens) gram. prolo sadanje vreme. pretericija (nlat. praeteritio) prividno prelaenje, preutkivanje, nespominjanje; ret. figura koja se sastoji u tome to neko tobo kae kako nee neto da pominje, a ba time obrati naroitu panju na to (paralipsa); prav. izostavljanje, obilaenje jednoga koji ima pravo na nasledstvo. pretermisija (lat. praetermissio) izostavljanje, proputanje, propust, prelaenje preko neeg, obilaenje. preternaturalan (nlat. praeter-natnralis) protivprirodan, neprirodan, vetaki. pretor (lat. prae-ire prethodi, prae-itor, praetor) stareina, pretpostavljeni; kod Rimljana: zapovednik vojske, vojvoda; takoe: najvia slubena linost posle konzula, vrhovni sudija; upravnik pokrajine. pretorijanstvo (lat. praetorianus) vladavina vojnika, vladavina vojske; up, pretori-janci. pretorijanci (lat. praetoriani) vojnici telesne garde starorimskih careva, koji su se isticali svojom obeu i nasiljima, tako da su igrali veliku ulogu u dvorskim prevratima i ubijali i same careve i druge dovodili na presto; fig. trupe koje slue kao potpora i daju podrku svakoj nasilnikoj vladavini. pretorstvo (lat. praetor) v. pretura, pretura (lat. praetura) zvanje, in i nadlenost pretora (kod Rimljana); sud, sudnica.

prefacio

742

preciJum

prefacio (lat. praefari unapred govoriti, praefatio) predgovor, uvod; kod katolika: molitva zahvalnica (izmeu prinoenja rtve i pretvaranja u telo i krv Hri-stovu). prefekt (lat. praefectus) pretpostavl>eni, stareina, naelnik; naziv raznih graanskih i vojnih zvanja u starom Rthu;muz. prvi peva, voa hora; danas: upravnik grada, policije, npr. u Parizu; vaspita (u vaspitnim zavodima, konviktima i sl.). prefektura (lat. praefectura) stareinstvo, naelstvo, uprava grada, uprava policije; in, zvanje, nadlenost i sedite (kua) prefekga. preferavs (fr. pr6ferance) vrsta igre karata za 32 karte i tri igraa; sans. vreferevcija (nlat. praeferentia) pretpostavljanje, davanje prvenstva, davanje prednosti; vea ljubav prema emu; u kartama: jaa boja, boja koja ima prvenstvo (kuler). preferevcijalan (nlat. praeferentialis) povlaen, koji ima prvenstvo; preferei-cijalni ugovor ugovor izmeu dveju drava kojim daju jedna drugoj vee povlastice od onih koje se priznaju treoj dravi. preferirati (lat. praeferre) pretpostavljati kome ili emu, dati prvenstvo, davati prvenstvo, vie ceniti, vie voleti. prefiguracija (nlat. praefiguratio) prethodno uobliavanje, prethodno stvaranje, prethodno obrazovanje. prefiks (nlat. praefixum) gram. slog koji se jednoj rei dodaje spreda, predmetak, npr. predgovor, saradnik, zaraditi itd.; (supr. sufiks); trg. plaanje kod koga ne vai poek. prefiksacija (lat. praefixio) lingv. tvorba rei pomou prefiksa. prsfiksija (nlat. praefixio) metanje ispred, dodavanje spreda; odreivanje, utvrivanje, ugovaranje (npr. roka). prefivicija (lat. praefinitio) odreivanje unapred, prethodno utvrivanje, propis. prefiso (ital. prefisso, lat. praefixum) trg. plaanje menice bez odlaganja, plaanje po vienju. prefokacija (lat. praefocatio) ned. davljenje, uguenje. preformacija (nlat. praeformatio) prethodna uoblienost, prethodno obrazovanje; biol. uenje po kome se delovi tela potpuno obrazuju ve u samom jajetu ili u semenoj eliji, samo to su toliko mali da ih je nemogue opaati; sam dalji razvitak, po ovoj teoriji, nije nita drugo nego postepeno poveavanje i ogrubljivanje tih ve postojeih delova; supr. epigeneza ili postformacija. preformirati (lat. praeformare) ranije uo-bliiti, prethodno stvoriti ili prethodno obrazovati. prehenzija (lat. prehensio) med. ukoenost, koevnica; katalepsija.

prehistorija (lat. rgae, gr. istorfa) praisto-rija oveka, nauka koja prouava ivot i kulturu oveanstva onih vremena iz kojih nema pisanih spomenika; ispitivanja samo na osnovu ostataka materija l ne kulture. precedentni sluajevi v. precedencije. precedentno pravo (lt. jus praecedentiae) pravo prvenstva, prvenstveno pravo. vrecedencija (nlat. praecedentia) prethod-nost; prvenstvo, preimustvo, nadmonost, prevaga, pretenost. precedencije (lat. praecedentiae) pl. prav. prethodni sluajevi, raniji sluajevi (presude itd.) koji su, po svom nainu reavanja, obrasci prema kojima se reavaju svi docniji slini sluajevi; up. presedan. precedirati (lat. praecedere) prethoditi, prednjaiti, nadmaavati, imati prvenstvo, imati prevagu. precentor (lat. praecentor) svira, peva; voa hora i uitelj pevanja crkvenih i kolskih horova; up. kantar. precept (lat. praeceptum) uenje, pouka, propis, pravilo; naredba, zapovest; sudska naredba, nalog. precepta (lat. praecepta) al. od precept. vreceptivav (lat. praeceptivus) pouan, koji savetuje, opominje, upuuje. preceptor (lat. praeceptor) domai uitelj, vaspita, pouavalac. precesija (lat. praecessio) prethoenje, rgaecedere prethoditi) prethodnost, prednja-enje; zar. precesija ravnodnevikih taaka, ekvinocija, jeste lagano pomeranje prolene i jesenje take na zapad i ono iznosi 50", 2 za godinu dana ili priblino 1 za 70 godina. Ta promena dolazi od kretanja nebeskog polutara (ekvatora), a ovo kretanje jeste posledica promene pravca Zemljine ose, odnosno nebesne ose. U stvari, precesija se sastoji u vrlo laganom krunom kretanju pola ekvatora oko pola ekliptike i vreme jednog punog opticaja iznosi 26000 godina. vrecesor (lat. praecessor) prethodnik u slubi, na nekom poloaju; antecesor. vrecizav (lat. praecisus) taan, tano odreen, pravilan; jasan i razgovetan (npr. stil); precizna mehanika izroda veoma finih i tanih aparata, instrumenata i sl. vrecizija (lat. praecisio) tanost, odree-nost, opredeljenost; tano odreivanje, tana odreenost pojmova; kratkoa, jasnost izraavanja, izlaganja. precizirati (lat. praecisio, fr. preciser) tano odrediti, tano odreivati, tano utvrditi, tano utvrivati, tano izloiti, tano se izraziti. preciznost (lat. praecisio) v. precizija. precijum (lat. pretium) vrednost, cena; nagrada.

precioza

743

privilegija

precioza (fr. precieuse) otmena i uglaene ena; fig. sena izvetaenog i neprirod-nog naina odevanja, ponaanja i govora; up. precioza 1. preciozav (lat. preciosus) skupocen, dragocen, skup, vredan; fig. izvetaen, nepri-rodan, usiljen. precioze (lat. precieuses) \.pl. u Francuskoj, u prvoj polovini HUP veka: dame koje su teile da profine drutvo, a to su mislile postii pretjerivanjem u nainu odevanja, ponaanja i govora; otuda: precioza. precioze (fr. preciouses, lat. pretium) 2. pl. skupocenosti, dragocenosti, adiari, nakit i sl. preciozitet (lat. pretiositas) skupocenost, dragocenost; fig. nakinurenost, izvetaenost, usiljenost. precipirati (lat. praecipere) unapred uzeti, ranije dobiti; propisati, prepisivati, narediti, zapovediti. precipitalna mast farm. bela ivina mast za kone bolesti. precipitavdo (lat. praecipitandojMpa. v.preipitando. precipitans (lat. praecipitans) hem. sredstvo koje izaziva taloenje; med. sredstvo koje unitava eludanu kiselinu. precipitavcia (lat. praecipitans, praecipitantiaJiM. or, precipitans. precipitat (lat. praecipitatum) hem. talog, ono to je palo na dno; naziv za neka jedinjenja ive (oksid, aminohlorid). precipitacija (lat. praecipitatio) prenaglje-nost, brzopletost; hem. taloenje. precipitiran (lat. praecipitatus) koji se sta-loio (na dno); prenagljen, prebrz. precipitirati (lat. praecipitare) hem. ta-loiti, staloiti; taloiti se, sta-loiti se; padati na dno; fig. nagliti, prenagliti, prenagljivati, biti brzoplet, srljati. precipuum (lat. praecipuum) prav. pravo prvenstva pri deobi nasledstva (up. prelegat); pravo prvenstva pri deobi prihoda; deo koji se, pri deobi, unapred uzima, tj. pre poetka deobe. preipitando (ital. precipitando) kuz. urei, ubrzavajui, sve bre i brise. pri (fr. prix, nem. Preis, ital. prezzo, lat. pretium) vrednost ega izraena u novcu, cena; a pri fiks (fr. a prix fixe) po utvreno j ceni; a tu pri (fr. a tout prix) po svaku cenu, ma i po najmanju cenu; gran pri (fr. grand prix) velika, glavna nagrada. privado (i. privado, lat. privatus) milo-snik, ljubimac, poverenik; prvi ministar u paniji. privatan (lat. privatus) koji nije dravni, koji pripada jednoj linosti, lini, vla-stit, domai, kuenik; nesluben, nezva-nian; poverljiv, skriven; privatan i-

vot lini, domai ivot jedne osobe (koji nema veze sa njegovim slubenim radom). privativan (lat. privativus) liavan, koji liava, odrie, iskljuuje;)J>am. koji oznaava lienje, iskljuenje, nemanje, odrean; alfa privatum slovo a (a) koje ozna-uje lienje, odricanje (u grkom jeziku); privatno pravo iskljuujue pravo. privatizacija (nlat. privatisare) svojatanje, shvatanje da je neka javna funkcija privatna stvar pojedinca kome je poverena. privatizirati (nlat. privatisare) iveti kao slobodan ovek, tj. bez slube, bez nekog stalnog zanimanja; shvatati svoju javnu funkciju kao privatnu stvar, svojatati. privatisime (lat. privatissime) pril. posve sam, sasvim za sebe, najprisnije, najintimnije. privatist(a) (lat. privatus) slobodan ovek; ak koji ne pohaa kolu kao redovan uenik, nego se sprema kod kue i na kraju godine polae ispit. privatje (fr. homme prive, privatier) privatan ovek, slobodan ovek, onaj koji nije ni u kakvoj, naroito ne u dravnoj slubi, ovek bez stalnog zanimanja i poziva, rentijer. privatna audijencija nezvanian prijem, poverljiv prijem, razgovor sa vladaocem. privatna biblioteka domaa, lina knji-nica jednog oveka. privatna korespondencija lina, prisna prepiska jedne osobe. privatna nastava domaa, kuna, pojedinana nastava. privatna tuba prav. lina, graanska tuba, zakonsko progonjenje kanjivih radnji od strane lica koje je tim radnjama lino oteeno. privatan docent ovek od nauke koji je, na osnovu habilitacije, dobio od fakulteta univerziteta odobrenje da dri predavanje, a nije obavezan i ne prima za to nikakvu nagradu, sem to se moe nadati da e, poto se istakne u struci, biti izabran za stalnog docenta. privatno pravo deo dravnog zakonodavstva koji priznaje pojedincima prava koja ih ovlauju da mogu vriti izvesne radnje ili ih ne vriti u cilju zadovoljenja svojih ivotnih potreba, i koja im priznaju izvestan poloaj (statua) u porodici, drutvu i dravi. privacija (lat. privatio) liavanje, lienje; lienje, lienost; oduzimanje, nemanje, oskudica u najpotrebnijem; gubitak, oduzetost, lienost; odsustvo, nepostojanje (nekog svojstva ili neke osobine). privilegija (lat. privilegium, privus, lex) zakon koji se odnosi samo na pojedinu linost (kod Rimljana); naroito, izuzetno, iskljuivo pravo, povlastica; prednost, prvenstvo, preimustvo; prirodni dar; kum privilegio (lat. sit privilegio)

privilegij(um) prioritatis

744

primarna kola

sa doputenjem, sa dozvolom, sa povlaenjem. privilegij(um) prioritatis (lat. privilegium prioritatis) pravo prvenstva, prioritetno pravo. drivilegirati (lat. privilegium) povlastiti, povlaivati, dati (ili: davati) povla-sticu, Davati prvenstvo, dati prvenstveno, izuzetno (ili: naroito) pravo; naroito obdariti. privilegisan (nlat. privilegiatus) povla-en, koji ima prvenstveno pravo; naroito obdaren. privilegisati (lat. privilegium) v.privile-girati. privilegovan (nlat. privilegiatus) v. privilegisan. privilegovati (lat. privilegium) v. privile-girati. priz (fr. prise pl en) ai/ sva privatna imovina neprijateljskih brodova koja se, za vreme blokade, zapleni na moru, kao i brodovi neprijateljskih zemalja, zajedno sa tovarom, kad pokuaju da prebiju liniju blokade pa pritom padnu u ruke zarae-noj strani koja je objavila blokadu. prizis (gr. prfsis testerenje, prisis odonton krgutanje zubima) med. testerisanje, buenje lubanje; takoe: grevito krgutanje zubima. krizma (gr. prisma) kom. poliedar ogranien sa dva paralelne i podudarna poligona, kao osnovama, i paralelogrami* kao bokovima; optika prizna providno telo takvog oblika, od stakla, kristala itd. obino sa trougaonim osnovama, upotrebljava se za refrakciju ili disperziju svetlosti; v. Nikolova prizma, polariza-cija. prizmatian (gr. prisma) koji ima oblik prizme; svojstven prizmi, proizveden prizmom; prizmatini barut barut preso-van u obliku prizama (za punjenje tekih topova). prizmatoid (gr. prlsma ge, prismatos, eidos vid, oblik) v. prizmoid. prizmoid (gr. prisma, eidos)reoM. telo nalik na prizmu koje ima sline osnove ali koje nisu jednake. Prijam (gr. Priamos) mit. kralj trojanski, sin Laomedonov, mu Hekabin, imao 50 sinova, meu kojima Hektora, iji je le otkupio od Ahila, i Parisa, ijom je krivicom dolo do trojanskog rata; prilikom zauzimanja Troje ubio ga Ahilov sin Neoptolem. Prijap (gr. Prlapos) mit. bog oploavanja i plodnosti, vrtova, polja i vinograda, sin Dioniza i Afrodite; prikazivan kao bra-dat ovek sa velikim mukim udom (fa-lusom), kao simbolom oploavanja; fig. pohotljivac, razvratnik. prijapeje (gr. Piiapos, lat. priapeae) pl. poet. vrsta epigramskih razvratnih pesama kod Rimljana, neznanih po Prijapu.

prijapizam (gr. Rp'aro5)med. bolom praena trajna ukruenost mukog uda (kod trovanja kantaridinom, bolova u kimi i nekih duevnih bolesti). prijapitis (gr. Prlapos) med. zapaljenje mukog uda. prijapski (gr. Priapos) koji se tie Prijana; fig. razvratan, bludan, pohotljiv;lrtg-japske pesme = prijapeje; prijapski stih poet. stih kojim su pisane prijapeje (sastojao se iz jednog glikonejskog i jednog fe-rekratejskog stiha). prijapus (gr. Priapos, lat. rpariz)lged. suvie velik muki ud. prim (lat. prima od primus prvi) 1. muz. instrumenat udeen za prvi, vodei glas; a prim a sa crticom = a'; 2. fin. viak koji se plaa, na neki novac, devizu, hartiju od vrednosti preko nominalne vrednosti ili zakonom utvrenog kursa, aija; 3. u kat. manastirima: prvi jutarnji as za molitvu, u 6 asova, ili drugi kanonski as; 4. u maevanju: prvi boraki stav; up. prima. prima (lat. prima od primus prvi) \.trg. prva, najbolja ili najfinija vrsta neke robe (prima sorte); . muz. prvi ton jedne oktave, prva partija, prvi glas; 3. prvi a i najstariji razred neke vie kole; 4. prvo izdavanje menice, prva menice; up. prim. prima balerina (tal. prima ballerina) prva igraica, prvakinja u baletu nekog pozorita i sl. prima vista (ital. prima vista) trg. po vienju, tj. platiti menicu; muz. svirati neto odmah, im se vidi, s lista, bez pripreme. primadoia (ital. prima donna) prva pevaica (opere); umetnica koja igra glavne uloge (u operi, drami, filmu). primaa (fr. primage)0p. novac nlklremi-ja koju, u izvesnim sluajevima utovara robe plaa kapetanu broda, npr. kad hoe da mu roba brate putuje. primaliteti (nlat. primalitates) pl. fil. po Kampaneli: atributi koji sainjavaju sutinu onoga to jest i onoga to nije; primaliteti onoga to jest su: sposobnost bitisanja i delanja (potentia), znanje (sapi-entia) i ljubav (atog); primaliteti onoga to nije jesu: nesposobnost (impotentia), ludost (insipientia) i mrnja (odium). prima-menica prvi primerak jedne vuene menice (za razliku od drugog primerka ili sekunda-menice). prima-nota (ital. prima nota) trg. prvobe-lenica, trg. knjiga u koju trgovac najpre unosi sve dnevne poslove; memorijal. primaran (lat. primarius) v. primarna. primarij(us) (lat. primarius) prvi, glavni lekar jednog odeljenja bolnice; kod katolika: prvi, glavni'propovednik. primarna kola osnovna kola.

nrimarne bolesti

745

principal

primarne bolesti med. bolesti koje nisu dole kao posledica drugih nekih bolesti (sekundarnih, tercijarnih), nego koje su postale neposredno, npr. sifilis. primarne pojave prve, prvobitno pojave, one koje su dole nezavisno od drugih, npr. kod bolesti. primarni (lat. primarius) prvi, osnovni, poetni, prvobitni; nepatvoren, izvorni, koji postoji onakav kakav je postao, bez ikakvih docnijih uticaja. primarni kvaliteta fll po uenju engleskog filozofa Dona Loka: kvaliteta nerazdvojni od pojma materije, koje naa ula opaaju uvek u svakom delu materije, dovoljno velikom da bude opaen: raspro-strtost, vrstoa, oblik, broj, kretanje ili mir; up. sekundarni kvalitet. primarni oblik osnovni oblik, prvobitni oblik, naroito kod kristala. primas (nlat. primas) u kat. crkvi: poasna titula arhiepiskopa jedne biskupije, koja mu pripada zbog nekadanjeg politikog ili crkvenog znaaja te biskupije; muz. v. prima. prima sorte (ital. prima sorte) trg. prva, najbolja, najfinija vrsta robe; prima. primat (lat. primatus prvo mesto, prvenstvo) fil. prvenstvo bia nad sveu, materije nad duhom; primat volje, tj. prvenstvo volje nad razumom, volja pre razuma; u kat. crkvi: prvenstvo pape nad svima ostalim velikodostojnicima crkve; nadbiskup-stvo; dostojanstvo i nadlenostprimasa: fig. prvenstvo po rangu, preimustvo, prvenstveno pravo, npr. na neki poloaj, presto itd. primati (lat. primates)njr. odprimas; zool. po Lineu: prvi red sisara koji obuhvata oveka, majmune i polumajmune (obino se pod ovim imenom podrazumevaju samo ovek i majmuni). prima (nlat. primas) nuz. prvi violinist ciganske muz. kapele; priao. prim-brojevi prosti brojevi koji se ni sa jednim drugim brojem, sem s brojem 1 i sa samim sobom, ne mogu deliti bez ostatka, npr. 7, 11, 13, 17, 19, 23, itd. primipara (lat. primipara) sena koja je prvi put rodila, prvorotkinja;.up. multipara i nultipara. primitivan (lat. primitivus) prvobitan, izvoran, osnovni; nepotpun, poetniki, koji sadri samo ono to je najnunije, jednostavan, prost, obian; duhovno slabo razvijen, nekulturan, koji je na niskom stupnju. primitivizam (lat. primitivus) 1. v. primitivitet; 2. elt. tehnika primitivaca. primitivitet (lat. primitivitas) prvobitnost, izvornost; jednostavnost, prostota, neslonost, obinost; nerazvijenost (duhovna, kulturna itd.).

primitivni ivci zool ivana stabla koja izlaze neposredno iz mozga ili lene modine. primitivci (lat. primitivus prost, nepotpun, poetniki) 1. prosti, sirovi, neuglaeni, necivilizovani, jednostrani, nekultur-ni ljudi; 2. SJOOS. naziv za italijanske slikare pre renesanse, koji su bili jo neuki i naivni, daleko od znanja velikih renesansnih majstora. prime (lat. primo) najpre, prvo, na prvom mestu, pre svega; pro prtio. primogenitura (nlat. primogenitura) prvenatvo, prvorodstvo, prvoroenje; pravo prvoroenja, naroito s obzirom na nasledstvo prestola; jus primogenigure. primodijalitet (nlat. primordialitas) prvobitnost, prapoetnost, osnovnost, bitnost. primordijalna zena kol. najdonja zona silurske formacije. primordijalva fauna kol. okamenjene ivotinje primordijalne zone. primordijalni (nlat. primordialis) prvobitni, prapoetni, glavni, bitni. primus (lat. primus prvi) 1. prvak, onaj koji je prvi, najbolji, naroito ak u razredu; 2. naprava za kuvanje na piritusu. primus inter pares (lat. primus inter pares) prvi meu jednakim po inu. prinel (eng. prunello, fr. prunelle) vrsta fine i guste svilene tkanine; vrsta vunene tkanine, lasting. princ (lat. princeps prvi, glavni, glavar, fr. prince) titula lana vladarske porodice koji nije vladar; vladarev sin, knez. princeza (fr. princesse) titula enskih lanova vladarske porodice (sem ene ranijeg ili sadanjeg vladaoca), vladare-va ki, kneginja. princeps (lat. princeps prvi, glavni) onaj koji je prvi, najugledniji, glavni; dakle: prvak, glavar, gospodar, vladar, knez. princesa (fr. princesse) v. princeza. princip (lat. principium) poetak, poreklo, poelo, izvor, praizvor; naelo, osnov, praosnov, osnovni uzrok, prabie, tvorac, zaetnik; osnovna tvar, pratvar, pramate-rija; temelj, podloga, osnovno pravilo, osnovni pojam, osnovno uenje, osnovna misao neke nauke; naelo, naroito naelo po kojem ovek ivi i radi; fil. izvor saznanja, osnov saznanja, ono to lei u osnovima stvari (princip bia), ili ono na to se saznavanje nuno oslanja (princip saznanja), ili naelo po kojem se radi (praktini princip); v. i principi. privciial (lat. principalis) glavna linost, naelnik, poglavar, upravnik, gospodar; naroito: upravitelj kole, domain kue, sopstvenik radnje, gazda, ef; opunomoenik; muz. glavna, obino spreda, svirala na orgulji; u sloenicama znai: glavni, npr. principal-bas glavni bas; principal-glas glavni glas, solo-glas;

principalan

746

pro ano

principal-dunik glavni dunik; prin-cipalpoverilac glavni poverilac itd. principalan (lat. principalis) prvobitan; otmen, odlian; glavni, poglaviti, najvaniji, najznatniji. priEcipalitet (lat. principalitas) prvenstvo, stareinstvo, upravnitvo; pravo i vlast domaina. priicipalka (lat. principalis) domaica kue, gazdarica; efovica. priidipat (lat. principatus) po Momzenu prvo doba Rimskog Carstva nasuprot do-minatu Dioklecijanovu; prvenstvo, prvo ili najvie mesto u dravi ili vojsci, zapovedniko mesto; vladarstvo, vladavina, carevanje, kraljevanje; kneevsko zvanje i vlast, kneevstvo, kneevina. principi (lat. principia) pl. poetna uenja, osnovna uenja, osnovne misli, naela; fil. poeci, osnove svega to postoji, npr. voda (Tales), vazduh (Avaksimen), vatra ili etar (Heraklit), broj (Pitagora), ato -mi (Demokrat), ideje (Platon), oblik i materija (Aristotel), dah ili pneuma (stojici), supstancija (Spinoza), monade (Lajbnic), ja (Fihte), apsolutno (eling), volja (openhauer), nesvesno (Eduard Hartman) itd. principijelan (lat. princip(i)alis) prvobitan, osnovni, poetni; koji je u skladu sa principom, naelan, dosledan. principijum ekskluzi tercii sive medii (lat. principium exclusi tertii sive medii)jor. jedan od etiri zakona miljenja, stav iskljuenja treeg" ili stav iskljuenog treeg suda" izmeu dva kontradiktorna suda, po kome svaka stvar mora ili postojati ili ne postojati, poto je neto tree nemogue; ili logiki formulisan: 1. Jednom subjektu mora se ili predati ili odrei jedan dati predikat (A mora ili biti B ili ne biti B, neto tree je nemogue); 2. Od dva protivrena suda jedan mora biti istinit, ne mogu oba biti lana. principijum identitatis (lat. principium identitatis) log. jedan od etiri zakona miljenja, stav istovetnosti" ili identinosti", po kome svaki pojam je istovetan sa samim sobom (A je A), a svaka stvar jeste ono to jeste (A=A); v. identitet. principijum kovtradikcionis (lat. princi-pium contradictionis) log. jedan od etiri zakona miljenja, stav protivrenosti", po kome: 1. Nijedan pojam nije ono to nije (A nije popA); 2. Jednom istom subjektu ne moe se i pridati i odrei jedan isti predikat (A ne moe i biti i ne biti B); 3. Nemogue je da jedna ista stvar u isto doba i postoji i ne postoji; 4. Od dva protivrena suda jedan mora biti netaan, ne mogu biti oba istinita. principijum racionis suficijentis (lat. principium rationis sufficientis)jor. jedan od etiri zakona miljenja, stav drvoljnog

razloga", koji glasi: Sve to se zamilja i sve to postoji mora imati dovoljnog razloga i opravdanja zato se tako zamilja kako se zamilja, zato tako postoji kako postoji, a ne drukije. princip kauzaliteta zakon uzronosti; v. kauzalitet. princ-regent (fr. prince, lat. regens koji vlada) lan vladarske kue koji vri vladarsku (kraljevsku) vlast do punolet-stva zakonitog vladara, knez-namesnik. privipe (ital. principe) knez vladar; naslov Makijavelijevog dela Vladar". prion (gr. prion testera) med. testera za seenje lubanje, burgija za buenje lubanje. prior (lat. prior) naelnik, nastojnik, stareina (naroito kat. manastira). priora (lat. priora) pl. ono to je ranije bilo, ranije stvari, raniji dogaaji. prioran (lat. prior) prvi, prednji (od dvojice), raniji, preanji; stariji, bolji. prioritet (nlat. prioritas) prvenstvo, preimustvo, prvenstveno pravo; stareinstvo, prvenstvo s obzirom na doba starosti. prioritetni (nlat. prioritas) prvenstveni, koji ima pravo prvenstva; prioritetne obligacije pl. obveznice zajmova i akcio-narskih drutava ije se kamate moraju ranije isplatiti ili obraunati pre no to se akcionarima isplati dividenda: prioritetno pravo pravo prvenstva pree pravo; prioritetni dugovi dugovi koji se, prilikom otvaranja steaja, moraju na prvom mestu uzeti u obzir; prioritetno reenje sudsko reenje o tome koji se poverioci imaju prvenstveno isplaivati iz steajne mase. pritan (gr. prytanis) u staroj Atini: lan odbora pedesetorice dravnih savetnika koji su upravljali narodnom skuntinom; reditelj vitekih igara kod starih Grka. pritanej (gr. prytaneion) dravna zgrada u staroj Atini u kojoj je bilo sedite dravne vlade i u kojoj su sepritani, za vreme svoje slube, hranili o dravnom troku, a zasluni ljudi doivotno; ime izvesnih vaspitnih, naroito vojnih, zavoda u Francuskoj iji se pitomci izdravaju i koluju o dravnom troku. pritaneum (lat. prytaneum, gr. prytaneion) v. pritanej. pri fiks (fr- prix fixe) trg. stalna, utvrena cena. pro (gr. rgb) 1. grki predlog, javlja se kao predmetak u mnogim sloenicama i znai: pred, ispred, napred; pre, pre toga, ranije; radije, drae, vie. pro (lat. rgo) 2. latinski predlog, javlja se kao predmetak u mnogim sloenicama i znai: za, prema, s obzirom, putem, pomou. proagogija (gr. proagogefa) zavoenje, podvoenje, provoenje bluda. pro ano (lat. rgo appo) v. per anum.

proapodoza

747

provizorij(um)

proapodoza (gr. proapodidomi pre vratim, pre ili prethodno predam) rat. figura u kojoj istom rei jedna reenica ili neki stav i poinje i svrava se. pro ara (lat. pro arrha) kao zaloga, na ime predujma, kao predujam. proba (nlat. proba) ispitivanje, ogledanje, pregledanje, kuanje; mat. ispitivanje pravilnosti i tenosti raunskog zadatka ili konstrukcije raunskim putem ili crtanjem; ispitivanje sadrine metala od kojeg se kuju novci; trg. uzorak, mustra; vebanje, priprema za izvoenje ili pri-kazivanje (muzikog i pozorinog komada); generalne proba glavna poslednja veba pre javnog izvoenje ili prikazi-vanja. probabilan (lat. probabilis) verovatan, koji se moe dokazati, dokaljiv. probabilizam (lat. probabilis) fil. stanovite verovatnoe; teorijski: shvatanje po kome nae saznanje i znanje mogu biti samo verovatni; naelo da je samo miljenje da bi neka radnja mogla biti dobra i korisna dovoljno pa da se ta radnja preduzme; pol. pravac u kat. moralno] teologiji, koji je jezuita Katrajner ovako formulisao: Ako je dopustljivost ili nedopustljivost neposredno i iskljuivo sumnjiva, onda se treba upravljati po blaem shvatanju, samo ako je ono stvarno verovatno, pa makar suprotno shvatanje bilo, nesumnjivo, vie verovatno". probabilisti (lat. probabilis) fil. pristalice i predstavnici stanovita verovatnoe, tj. probabilizma (Arkesilaos, Kar-neades, Ciceron, Hjum i dr.). probati (lat. probare) v. prebirati. probatum est (lat. probatum est) ispitan je, iskuam je, pomae sigurno (esto kao natpis na lekovima). probacija (lat. probatio) ispitivanje, pregledanje, odobravanje; ogled, opit; dokazivanje, dokaz; iskuenitvo, vreme isku-enitva. probiologija (gr. rgo, bios ivot, logfa nauka) nauka o predstepenima ivota. probionti (gr. probioo pre ivim, prethodno ivim) pl. prabia, najjednostavniji praorganizmi. prebirati (lat. probare) ispitivati, ogledati, pregledati, kuati, proveriti da li je neto onako kako treba da je; ispitati i odrediti tanu i pravu sadrinu ruda i metala. problem (gr. problema nauni zadatak, sporno pitanje, od proballo iznesem pitanje, postavim zadatak) pitanje, zadatak koji eka reenje, sporno i sumnjivo pitanje koje treba reiti; zagonetka. Kao glavni problemi ovejeg miljenja smatraju se, u filozofiji: problem odnosa duha i materije, problem istine i stvarnosti, sutina prostora i vremena, materija i sila, poreklo i sutina ivota,

poreklo i sutina due, problem sls^bod-ne volje i vrednosti, poreklo i budunost ljudskog roda. problematika (gr. problematikos zadani, koji se tie zadatka ili spornog pitanja) 1. spornost reljivosti zadatka, spornost reljivosti pitanja, zagonetnost, sumnji-vost, dvosmislenost; 2. skup svih problema u nekoj drutveno], nauio j ili umetniko j grani ili oblasti, up. tematika. problematian (gr. problematikos) koji je u pitanju, sumnjiv, nepouzdan, nepoznat; dvosmislen, zagonetan; problematian sudlog. sud ija je potvrda ili odricanje samo mogue i verovatno; up. apodiktian, aser-toran, modalitet. proboscidi (nlat. proboscidea, gr. proboskts gev. probosWdos surla) pl. zool. surlai. probrahis (gr. rgo, brachys kratak) etr. stopa koja se sastoji od jednog kratkog i etiri duga sloga: i ------------------provazal (nlat. provasallus) zamenik kletvenika (vazala). provansalski jezik jezik kojim se govori u ju. Francuskoj, danas samo nareje, ali nekada bio samostalan knjievni jezik. provansalski pesnici francuski pesnici HP i H veka iz Provanse i sev.-ist. panije, koji su opevali viteke motive; trubaduraprovenijence (nlat. provenientiae) pl. osobe koje dolaze (ili: roba koja dolazi) iz inostranstva. provenijencija (nlat. provenientia) poreklo robe uvezene (iz inostranstva). proverb (fr. proverbe, lat. proverbium poslovica) poslovica; naroito: mala komedija i manji poz. komad u kome se razvija neka poslovica (naroita vrsta francuske dramske knjievnosti). Proverbia (lat. Proverbia) pl. Prie Solomunove. proverbijalii (lat. proverbialis) poslovi-ki, poslovini. provizija (lat. provisio) trg. procenat od obavljenog posla koji se daje kao nagrada za trud posredniku u tom poslu (agentu, pediteru ili komisionaru); hrana, ivotne namirnice, zaira; snabdevanje ivotnim namirnicama; u katolikoj crkvi: postavljenje na neko crkvene zvanje ili u neku parohiju. provizionalan (nlat. provisionalis) v. provizoran; provizionalni dekret prav. reenje kojim neka sporna stvar prelazi u posed jedne od parninih strana. provizor (lat. provisor) nastojnik, upravnik (apoteke, fonda, kole i sl.). provizoran (nlat. provisorius) odreen samo za kratko vreme, privremen, probni, pomoni. provizorij(um) (nlat. provisorium) stanje privremenosti, privremeno stanje, privremeno reenje, privremenost.

provijant

748

progres

provijant (lat. providere predvideti, pripremiti, ital. provianda) hrana, jelo, ivotne namirnice; naroito: ivotne namirnice koje su potrebne i predviene za ishranu vojske (kod nas se kae i pro-fijant). provijant-kolona voj. sva prevozna sredstva i sve osoblje pomou kojih se snabdeva vojska hranom, naroito za vreme rata (deo komore). provincija (lat. provincia) kod Rimljana: osvojena ili nasleene oblast; danas: pokrajina, oblast; unutranjost; u katolikoj crkvi: oblast koja spada pod jednu nadbiskupiju. provincijal (nlat. provincialis) kod katolika: stareina manastira jednog kaluer-skog reda u nekoj oblasti. provincijalac (lat. provincialis) stanovnik pokrajine, ovek iz unutranjosti, palan-anin. provincijalizam (lat. provincialis) re koja je poznata samo u jednoj pokraj iii (provinciji) narodnoj, dijalekatska re; upotreba rei koje su poznate samo u jednom kraju (greka protiv jasnosti naroito ako postoji druga, optepoznata re). provincijski (lat. provincialis) pokrajinski, oblasni; unutranjosni, koji pripada ili se tie unutranjosti; palanaki. provitamini biol. materije iz kojih se u organizmu ivih bia stvara ju vitamini. provokando ad akta (lat. provocando ad acta) prav. pozivom (ili: pozivajui se) na sudska akta (spise). provokant (lat. provocans) prav. onaj koji poziva na vii sud; apelant. provokat (lat. provocatus)npaa onaj koga zovu na vii sud; apelat. provokater (fr. provocateur) v. provokator. lrovokativan (nlat. provocativus) izazivan, koji izaziva, izazivaki. provokator (nlat. provocator) izaziva, pod-bada; agent provokator plaeni buka, onaj koji zlonamerno navodi na akciju, na neto tetno, pomonik tajne policije. provokacija (lat. provocatio) izazivanje, draenje, ikanje; izvoenje na protivza-konito delo ili protivzakonitu radnju; izazivanje na dvoboj; prav. izazivanje na podizanje tube; pozivae na vii sud (apelacija). provocirati (lat. provocare) izazvati, izazivati, draiti, ikati, zaikavati; davati povoda, prouzrokovati; navoditi na protivzakonito delo i izjave- sa ciljem kompromitovanja i prijave. progaster (gr. rgb, gaster) zool. pracrevo. progastor (gr. progastor) med. kuljavko, onaj kome trbuh od debljine visi. progenitura (lat. progenitura) deca, potomstvo; mladunci. progerija (gr. pr6geros koji stari pre vremena) med prevremeno starenje, prerano starenje.

progimnazija (gr. rgb, gymnasion) nia gimnazija, kola koja priprema uenike za viu gimnaziju. prognati (gr. rgb, gnathos vilica) ljudi u koji su vilice isturene preko gornjeg dela lica, a zubi u njima koso usaeni; supr. ortognati. prognatizam (gr. rgb, gnathos) oblik lubanje u prognata. prognoza (gr. prdgnosis prethodno znanje, prethodno saznavanje) odreivanje ishoda nekog stanja koje je ve u toku ili u oekivanju, predvianje, predskazivanje, zakljuivanje unapred o emu, npr. o toku i ishodu neke bolesti; prognoza vremena predskazivanje, predvianje, na osnovu izvesnih podataka, kakvo e biti vreme (moe biti: opta, oblasna, mesna ili lokalna, kratkorona i dugorona). prognostika (gr. prognostikos koji se tie prethodnog znanja ili saznavanja, koji je vian prethodnom saznavanju) vetina ili sposobnost predskazivanja (predvianja), na osnovu izvesnih podataka, ishoda nekog stanja, naroito vremena, neke bolesti i dr. prognostikov (gr. prognostikos) predznak, pretea, glasnik; znamenje, znak; predskazivanje na osnovu izvesnih, obino astro-lokih, znakova; vrsta barometra koji pokazuje kakvo e biti vreme po zamuivanju tenosti kojom je napunjen (baroskop); postaviti nekome prognostikon = nekome neto predskazati, naroito sudbinu. prognostiar (gr. prognosis) onaj koji zna unapred, predvia, predskaziva. program (gr. programma) raspored po kome e se neto izvoditi; spisak muzikih dela i drugih taaka u nekoj priredbi i red po kome e se izvoditi; spisak predmeta i obim u kome e se ti predmeti uiti u jednoj vrsti kole ili u jednoj kolskoj godini; u politici: naela i ciljevi politike stranke, ministarstva, vlade. programer (gr. pr6gramma) strunjak za pripremu i obradu programa za elektronske raunare i kompjutere, programska muzika instrumentalna muzika dela u kojima kompozitor hoe tokovima da prikae izvestan dogaaj, neku misao i sl. (u ovoj vrsti naroito se istiu sim-fonije Berlioza, i simfonijske poeme Lista, Vagnera, trausa, ajkovskog i DR-)progres (lat. progressus) napredak, napredovanje, uspeh; razvijanje, irenje, uvea-vanje; pomicanje napred, prodiranje napred; fkl. tok misli koji se kree u odreenom pravcu: od uzroka ka posledi-ci, od razloga ka posledici, od optega ka posebnom, od cilja ka sredstvu; od uslova ka uslovljenom i obratno; progres moe biti konaan i beskonaan (ovaj poslednji

progresivan

749

proza

esto se zove progresus in infinitum); supr. regres. progresivan (nlat. progressivus) koji se kree napred, koji se razvija; napredak, uspean; koji pomae napredovanje; po-stepen, postupan; koji se postepeno poveava; supr. regresivan. progresivna metoda fol. miljenje koje se kree od optega ka posebnom. progresivna paraliza (nlat. paralysis rgogressiva) med. sifilitino oboljenje mozga koje se rauna u tercijarni stadijum si-filisa, a javlja se posle 1020 i vie godina od zaraze i vodi postepeno unitavanju mozga sifilitinim klicama, sve veem ludilu i smrti; zove se i: progre-sivno ludilo, suenje mozga. progresivni porez oporezivanje kod koga se poreska stopa penje u srazmeri sa penjanjem (poveanjem) prihoda i kapitala poreskih obveznika. progresija (lat. progressio) unapredno kretanje, kretanje unapred, napredovanje, postepeno kretanje; hat. niz brojeva koji se kree po izvesnom zakonu, moe biti aritmetiki, gde je razlika izmeu dva uzastopna broja stalna, npr. 1, 3, 5, 7, 9,11 itd. (aritmetika progresija), ili geometrijski, gde je kolinik izmeu narednog i prethodnog broja stalan, npr. 1, 2, 4, 8, 16, 32, 64 itd. (geometrijska progresija); kuz. ponavljanje jedne figure u raznim vrstama tonova. progresist(a) (lat. progressus) prijatelj napretka, naprednjak (est naziv lanova raznih politikih partija). progresus in infinitum (lat. progressus in infinitum) fia. v. pod progres. prodekan (lat. prodecanus) zamenik dekana (na fakultetu); v. dekan. pro domo (lat. rgo domo) za svoju kuu, tj. za svoju korist, za svoj raun, u svom interesu (govoriti, raditi). prodoto (ital. prodotto) trg. ist iznos meni-ca i robe. prodrom (gr. prodromos koji istrava, koji tri ispred) ret. uvod, predgovor; nec. predznak bolesti, nelagodno oseanje koje prethodi bolesti i nagovetava je; fig. pretea, vesnik. produkt (lat. productum) 1. proizvod, npr. zemlje, prirode (zemaljski, prirodni proizvod) ili neke vetine (vetaki proizvod), delo, plod; mag. proizvod, iznos koji se dobije mnoenjem; ham. novostvore-na sloena materija koja se dobije hemij-skim procesom (supr. edukt). produkt (lat. productum) 2. prav. protivnik producenta. produktivan (nlat. productivus) koji proizvodi, proizvodan, bogat, plodan, koji dosta donosi, prinosan; fig. plodan, npr. pisac, umetnik.

produktivnost (nlat. productivitas) proizvodnost, sposobnost proizvoenje, plodnost, stvaralaka delatnost. produktna berza berza na kojoj se trguje odreenim poljoprivrednim proizvodima i industrijskim preraevinama (itom, ljivama, jajima, petrolejom, eerom, ugljem itd.). produktna trgovina trgovina prirodnim ili zemaljskim proizvodima. produktni posao prodaja poljoprivrednih proizvoda (ivotnih namirnica). produkcija (lat. productio) predstavljanje, prikazivanje, npr. nekih vetina; trg. proizvoenje, proizvodnja; proizvod; prav. podnoenje dokaza, isprava (lat. productio documentorum); dovoenje svedoka (lat. productio testium). produkcioni termin prav. rok u kome jedna strana treba da donese dokaze. producent (lat. producens koji proizvodi, proizvodan) 1. svako lice koje svojim radom neto proizvodi, proizvoa, radnik, fabrikant, poljoprivredni* (supr. konzument); 2. prav. lice koje dovodi sudu svedoke ili podnosi dokaze, isprave i sl.; ua. produkt 2. producira (lat. producere) izvoenje, prikazivanje, iskazivanje, izlaganje; proizvoenje, izraivanje; raanje. producira (lat. producere) izvoditi, prikazivati, pokazivati, iznositi na videlo, izlagati; proizvesti, proizvoditi, izra-ivati, graditi; raati; donositi prihod; producirati se javno pokazivati svoje sposobnosti ili osobine, pokazivati se; isticati se. proegumena (gr. rgb, ago vodim) pl. med. daleki, pripremni, prethodni uzroci neke bolesti. proegumenian (gr. rgo, ago) koji slui kao priprema, pripremni, prethodni. proemij(um) (gr. pro-oimion, lat, proemium) kod starih Grka: manje homerovske himne, nazvane po tome to su itane pre recitovanja epskih pesama; docnije: predigra, uvod u neki govor ili pesmu, predgovor. proeminentan (nlat. proeminens) istaknut, odlian, vanredan; ispupen. proeminencija (nlat. proeminentia) istaknu-tost, odlinost; ispupenje. pro et kontra (lat. rgo et contra) za i protiv; pro et kontra neke stvari za i protiv neke stvari, tj. ono to se moe navesti u prilog i protiv nje. proza (od lat. prosa u izrazu prosa oratio prav govor, upravan govor, neukraen govor; enski rod od prosus postalo od prorsus od proversus pravce napred okrenut; nevezan govor) nevezan slog, govor upuen neposredno, nain izraavanja koji nije ogranien rimom ili ritmom, nain pisanja u onim knjievnim poslovima kojima je cilj prikazivanje stvarnosti onakve kakva je, bez ikakvog izmiljanje

prozaizam

750

projekcija

i odstupanja od onoga to jest ili to je bilo; fig. suvoparnost, odsustvo svega pe-snikog, lepog i uzvienog; supr, poezija. prozaizam (nlat. prosaismus) osobenost nevezanog, nepesnikog govora; fig. suvoparnost, suva trezvenost. prozaizirati (lat. prosa) pisati u prozi; fig. initi (ili: uiniti) neto suvopar-nim. prozaist(a) (lat. prosa) v. prozaiar. prozaian (nlat. prosaicus) nevezan, nepesniki; svakodnevni, suvoparan, plitak, obian, dosadan; supr. poetian. prozaiar (lat. prosa) onaj koji pie u prozi, tj. nevezanim slogom;fig. suvoparan ovek. prozekvirati (lat. prosequi) v. prosekvi-rati. prozekutor (lat. prosecutor) v. prosekutor. prozekucija (lat. prosecutio) v. prosekucija. prozelit (gr. pros-elitos) doljak, pridolica; obraenik, onaj koji je preao u DRUGU veru, onaj koji je iz jedne stranke, naroito religiozno, preao u neku drugu (izraz potie od grkog jevrejstva, kada su se, u vreme Hristovo, ovako nazivali neznaboci koji su primili jevrejsku veru). prozelitizam (gr. proselytos) manija ili pomama obraanja u neku veru pristalica druge vere, tenja onih koji gledaju da, naroito neasnim i runim sredstvima, pristalice druge religiozne stranke pridobiju za svoju stranku. prozenhim (gr. pros-enchyma) bog. oblik biljnog elijskog tkiva kod koga je elij-ska opna odrvenila a elije izduene i na oba kraja zailjene, tako da svojim vrhovima zalaze jedna u drugu i nemaju meue-lijskog prostora. Prozerpina (lat. Proserpina) mit. ena Plutonova i, po tome, kraljica podzemnog sveta (kod Grka: Perzefona); astr. ime planetoida otkrivenog 1853. god. prezimiti (gr. pro, zyme kvasac) pl. ime kojim rimokatolici nazivaju pravoslavne, zato to se ovi prieuju kvasnim hlebom; upl. azimiti. prozni (lat. prosa) napisan u prozi; prozaian. prozodija (gr. prosodia naglaavanje) deo metrike: izgovaranje rei po glasoudaru (akcentu) i duini slogova; pravila o duini i kratkoi slogova; knjiga koja sadri pravila i primere o duini i kratkoi slogova. prozodika (gr. prosodikos naglasni, koji se tie naglaavanja slogova) nauka o duini i kratkoi slogova, nauka o glasou-daru. prozodomanija (gr. prosodfa, naglaavanje; pripev, mania strast, pomama) strast za pravljenjem stihova, stihoklepetao. prozopalgija (gr. prosopon lice, algos bol)
ned. bol u licu.

prozopografija (gr. prosopon, graphf a opis) opisivanje osoba, crtanje karaktera. prozopologija (gr. prdsopon logia nauka) nauka o izgledu lica;.^. fizionomika. prozopomant (gr. prosopon, mantis prorok) onaj koji prorie sudbinu iz crta lica. prozopomantija (gr. prosopon, mantela proricanje) proricanja sudbine iz crta lica. prozopopeja (gr. prosopon, poteo pravim, inim) r-, oliavanje, prikazivanje neega neosobnog i neivog kao da je ivo, oivljavanje; personifikacija. prozopoplegija (gr. rgbzbrop plege udarac) med. uzetost lica, uzetost linog ivca. prozoposkopija (gr. prosopon, skopeo posmatram) motrenje lica, ispitivanje lica; naroito: nauka o bolesnom izrazu lica, = patoloka fiziognomika. prozopospazmus (gr. prdsopon, spasmos gr) med. grenje obraza, gr u licu. pro i kontra (lat. pro, contra) v. pro et kontra. projek(a)t (nlat. project t, nacrt, skica; predlog; nakak .-l; generalni projekt opti nac^- ,,ethodni plan, plan u glavnim crtama; specijalni projekt nacrt u pojedinostima. projektant (nlat. projectans) izumeva (ili tvorac) projekta (ili nacrta, plana), izraiva plana, nacrta. projektivan (nlat. projectivus) koji baca, bacaki, projekcioni; naziv za figure koje se pomeranjem mogu dovesti u perspek-tivni poloaj. projektivna geometrija deo geometrije koji prouava svojstva prostornih tvorevina, a koje pri projektovanju iz odreenog centra ostaju neizmenjene. projektil (fr. projectile) svako telo baeno nekom silom, naroito: topovske zrno, puane zrno. projektovati (lat. projicare) v. projicirati; nacrtati, obeleiti, praviti plan (nacrt); nameravati, smiljati. projektor (nlat. projector) bacan, sprava za bacanje, sprava bacaica; takoe: projekcioni aparat. projektura (lat. projectura) vrh. deo graevine koji ispada, streja. projekcija (lat. projectio) u mehanici: hi-tanje, bacanje, izbacivanje nekog tela; u crtanju: nacrt, predstavljanje u crteu prividnog poloaja ili oblika nekog predmeta, naroito: crtanje geografskih karata (v. centralna ili perspektivna, ortografska, stereografska, homalograf-ska ili izografska projekcija; polarna, ekvatorijalna, horizontalna, vertikalne projekcija); baeni zraci, slika baena svetlosnim zracima na neku povrinu, zid, platno; nauka o projekciji nauka o predstavljanju prostornih oblika (take, prave, ravni, tela) u ravni (upotrebljava se u geometriji, kartografiji i optici).

projekciona vetina

751

irokurant

projekciona vetina prikazivanje slika, crtea i sl. pomou skioptikona. projekcione slike slike proizvedene na zidu ili platnu pomou projekcionih aparata. projekcioni aparat ont. elektrini bacam svetlosti, bacan slika; sprava pomou koje dobivamo na platnu jako uveane slike. nrojicirati (lat. projicere baciti pred) na-crtati, praviti nacrt ili plan, predstavljati na nekoj povrini ili ravni, praviti projekciju. prokancelar (nlat. procancellarius) zamenik kancelara. prokatalepsa (gr. prokatalepsis prethodno oduzimanje, prethodno uzimanje)ret. prelazak sa taaka optube na take koje govore u prilog optuenoga. prokatarktian (gr. prokatarktikos prethodni) ed. prethodni, pripremni. pro kvota (nlat. pro quota) srazmerno, proporcionalno. prokimen (gr. prokefmenon) u pravosl. crkvi: kratak stih, izabran iz psalama Davidovih, koji se peva pred itanjem apostola i evanelja. proklama (lat. proclama) v. proklamacija. proklamator (lat. proclamator) objavljiva-lac, vika (na licitaciji). proklamacija (lat. proclamatio) proglas, objava, obznana, obnarodovanje, objavljivanje; proklama. proklamirati v. proklamovati. proklamovati (lat. proclamare) proglasiti, proglaavati, objavljivati, objaviti; obnarodovati, obznanjivati, obznaniti. proklitika (gr. pro-klino napred nagnem) gram. re koja nema svoga akcenta, nego se izgovara s reju koja dolazi posle nje (to su neki predlozi, svezice^g pni i prilog ne na koje skae akcenat rei uz koje stoje, npr. iza sna, pred zoru, ni ja, ni, ti, ul, blato, u meso, u kolo, uz brdo, ne radim itd.); pep. enklitika. prokonzul (lat. proconsul) kod Rimljana: bivi konzul i pretor koji je, po isteku svog slubovanja, dobivao na upravu neku pokrajinu, potkonzul. prokrastinacija (lat. procrastinatio)npaB. odlaganje od jednog dana do drugog. Prokrust (gr. Prokroystes) mit. nadimak legendarnog atikog razbojnika Polipemona ili Damastesa, koji je imao dve postelje, jednu kratku i jednu dugaku. Ako bi mu navratio radi prenoita kakav putnik visoka rasta, on bi ga smestio u kratku postelju i odsekao od njega toliko da moe stati u postelju; ako bi namernik bio mala rasta, odveo bi ga u dugaku postelju i istezao dok ne bi ispustio duu. Ubio ga je Tezej. Otuda: Prokrustova postelja znai neki proizvoljan oblik ili kalup u koji neko silom hoe da ugura neku stvar.

proksenetizam (gr. rgohepeb dobavim devojku za senu) trgovanje belim robljem; podvoenje. proksenija (gr. proxenia) kod starih Grka: dravno gostoprimstvo, odnos i pravo dravnog gostoprimstva prema poslaniku, uglednoj linosti ili vladaocu strane drave; ovu dunost, u ime drave, obavljao je naroito za to odreeni graanin, proksenos. proksima (lat. proxima) trg. najblii rok koji izdavalac menice odreuje. proksimitet (lat. proximitas) blizina, su-sedstvo; bliskost, blisko srodstvo. proksimo (lat. proximo sc. mense) trg, idueg, narednog, tj. meseca. proksimus (lat. proximus) najblii, najprei; proksimus sukcesor (lat. proximus successor) prav. najblii naslednik. proktagra (gr. proktos mar, trtica, agra plen) med. reumatian bol mara. proktalgija (gr. proktos, algos bol) med. bol mara, marni bol. prokt-atrezija (gr. proktos, a- bez, ne, tresis probuenje) lged. suenost mara, zaeplje-nost zadnjeg creva. proktitis (gr. rgbM8)med. zapaljenje sluzo-koe zadnjeg creva. prokt-odinija (gr. proktos, odyne bol) med. bol u maru ili zadnjem crevu. proktonkus (gr. prdktos, onkos masa) med. oticanje, otok mara. proktoragija (gr. proktos, rag-koren od regnymi slomim, prekinem, skrham)med. krvarenje mara ili zadnjeg creva. proktorea (gr. proktos, geb teem, curim) med. curenje sluzi iz zadnjeg creva. proktoreuma (gr. proktos, geb teem, curim) med. reumatian bol u maru, u zadnjem crevu. proktoskop (gr. proktos, skopeo posmatram) med. ogledalo za pregledanje zadnjeg creva. proktoskopija (gr. proktos, skopeo)^. pregled (ili: ispitivanje) mara ili zadnjeg creva pomou proktoskopa. proktospazmus (gr. proktos, spasmos gr)med. gr na zavretku zadnjeg creva (na maru). proktostenozis (gr. prokt6s, stenosis sue-nje) med. suenost zadnjeg creva. proktotomija (gr. proktos, tome seenje, rezanje)med. prosek miia stezaa zadnjeg creva. proktocela (gr. proktos, kele prodor, kila) med. spad, prosutost zadnjeg creva. prokura (nlat. procura) upravljanje nekim poslom, zastupanje, zamenjivanje, staranje o emu, preuzimanje neke stvari na sebe; pismeno punomostvo koje principal daje prokuristi; per prokura v. pod per prokura. prokurador (p. procurador) 1. v. prokura-tor; 2. lan druge komore u paniji, narodni poslanik. prokurant (lat. procurans) trg. v. prokurist.

prokurator

752

promemoriJa

prokurator (lat. procurator) poslovoa, zastupnik, opunomoenik; pravozastupnik, advokat; stareina, nadzornik, upravnik; ekonom u katolikim manastirima (kaluer); kod Rimljana: upravitelj carskih ili dravnih prihoda. prokuratura (nlat. procuratura) voenje poslova (ili: dunosti) prokuratora; javno tuilatvo. prokuracija (lat. procuratio) trg. v. prokura. prokurist(a) (lat. rgosigage starati se o emu) trg. pomonik, poslovoa, ovlaen od principala da moe, u ime njegovo, zakljuivati trgovake poslove i puno-vano potpisivati njegovu firmu; proku-rant. prolabij(um) (lat. labium usna, nlat. rijeio) anat. prednji deo usne, prednja crvena pruga na usni. irolapsus (nlat. prolapsus) ned. spadnutost, ispadnutost mekanih delova. prolapsus ani (nlat. prolapsus ani) med. ispadnutost mara ili zadnjeg creva. prolapsus okuli (nlat. prolapsus oculi) med. ispadnutost oka. prolapsus uteri (nlat. prolapsus uteri) med. ispadnutost materice. prolacija (lat. prolerre izneti, prolatio) iznoenje, prianje, spominjanje; proirenje, odlaganje; iuz. produenje tona, produavanje vrednosti jedne note. prolegat (nlat. prolegatus) papski namesnik u jednoj pokrajini nekadanje crkvene (papske) drave. prolegomena (gr. prolego kaem prethodno, kaem unapred) pl. ono to je unapred reeno, stvari koje slue kao podsetnik, prethodne napomene, predgovor veem delu, uvod, priprema za ulaenje u neku nauku; pripremna predavanja (na univer-zitetima i dr. visokim kolama). prolepsa (gr. pro-lepsis uzimanje unapred) dged. prevremeno nastupanje neke bolesti (npr. napada groznice); bog. prevremeno pupljenje (kada se pupoljci, koji treba da izbiju idue godine, razviju jo iste godine); ret. odgovaranje unapred na napomene ili prigovore za koje govornik pretpostavlja da bi se mogli uiniti (antici-pacija). proleptiav (gr. proleptikos koji preduhi-trava, koji prethodno presee) prenagljen, preran, prethodan, koji pretie, koji pre-dusreta. proletarizacija (lat. proletarius) osiroma-enje, osiromaavanje, umnoavanje sirotinje (proletarijata); poveanje broja pro-leterskog stanovnitva. proletarizirat (lat. proletarius) srozati neto na najnii red u najniu vrednost, uiniti siromakim, osiromaiti, osi-romaavati, osirotiti, obeskuiti, obe-skuavati. proletarijat (nlat. proletarius) klasa kapitalistikog drutva koja nema sredstava

za proizvodnju i ivi samo od rada u najmu; radnika klasa; osnovna proizvoaka i eksploatisana klasa kapitali-stikog drutva iji je istorijski zadatak da likvidira kapitalizam i izgradi besklasno, komunistike drutvo; antiki proletarijat klasa slobodnih graana antikog (rimskog) drutva koja je ivela na raun drave ili imunih sugraana. proleter (lat. proles potomak, dete, proleta-rius graanin najnie klase) 1. u Rimu: graanin najnieg reda, siromaak koji je koristio samo po tome to raa decu (proles); 2. u kapitalizmu: naj amni radnik. On je lien sredstava za proizvodnju, koja su vlasnitvo kapitalista. Raspolae jedino svojom radnom snagom, koju mora da prodaje kapitalisti, da se podvrgava njegovoj komandi u radu i da mu besplatno proizvodi viak vrednosti, jer samo pod tim uslovom moe da pribavi sebi nuna sredstva za ivot. Za kapital vai kao njegovo najbitnije, ivo orue; 3. Proleteri svih zemalja, ujedinite se! zavrna reenica kao gesla Manifesta Komunistike partije" od Karla Marksa i Fridriha Engelsa, koja je postala geslo meunarodnog komunistikog pokreta. proliferan (lat. proles dete, potomak, ferre nositi) biol. koji mnoi pojedine sastojke jednog elijskog tkiva, koji pupi, koji naglo raste. proliferacija (lat. proles, ferre) biol. mnoenje pojedinih sastojaka elijskog tkiva, mnoenje elije deljenjem; vot. pupljenje na delovima koji obino ne nose pupoljke, npr. kad iz sredine aice izbije nov cvet. prolifikacija (lat. proles, facere initi, nlat. rgo1sa1i>)vnalj oploavanje, raanje, proizvoenje. prolificirati (lat. proles, facere) biol. oploavati, raati. prolog (gr. pro-logos predgovor) u antikoj drami: prvi deo koji se prikazivao pre pojave hora, a cilj mu je bio da uvede sluaoce u razumevanje dramske radnje; otuda: predgovor, uvodni govor, naroito: govor sluaocima pre poetka prikazi-vanja nekog komada; predigra; supr. epilog. prolongacija (nlat. prolongatio) produa-vanje, produenje; odgaanje, odlaganje; produenje, produenost. prolongirati (nlat. prolongere) produiti, produava; odgoditi, odloiti, produiti rok; prolongirati menicu produiti menicu (tj. odreeni dan plaanja, po meusobnom sporazumu, pomeriti unapred za odreeno vreme). prolon (fr. prolonge) voj. ue koje vezuje lafet s prednjakom; municijska kara. promemorija (lat. promemoria) spis ili knjiga radi uspomene na koga ili to, spomenice; podsetnik; pismena molba.

promevada

753

pronominaci]a

promenada (fr. promenade) etnja, etanje; etalite. promesa (fr. promesse, lat. promittere obeati) obeanje, odobrenje; trg. priznanica, pismena obaveza da e se u odreenom roku izvriti plaanje. Prometej (gr. Prometheus) mit, sin gigana Japeta i okeanide Klimene, brat Epimete-jev, otac Deukalionov, najvei prijatel> i dobroinitelj ljudi; ukrao je vatru od bogova i doneo je ljudima, a njihove due naselio slepim nadama; za kaznu Zevs ga prikovao za jednu stenu na Kavkazu, a orao mu kljuvao digericu; oslobodio ga Herkul; fig. uman i vet ovek; junak u podnoenju bola. Motiv je esto obraivan u knjievnosti i umetnosti. prometejski (gr. Prometheus) koji je kao Prometej, koji je junak u podnoenju bola, velianstven, koji se ne boji neba, koji prkosi nebu, kao Prometej; koji strano trpi i pati (kao okovani Prometej), velianstven i gord u patnji. prometij(um) hen. elemenat iz grupe retkih zemalja, atomska masa izotopa sa najduim vekom 145, redni broj 61, znak Rt. promil (lat. rgo mille) v. pro-mile. pro-mile (lat. rgo mille) na hiljadu, po hiljadu=/os, 1 promile=1/10 procenta. prominentan (lat. prominens) istaknut, odlian, znatan, vodei. prominentnost v. prominencija. prominencija (lat. prominentia) istaknu-tost, znatnost, veliina. cromiskuitet (nlat. promiscuitas) meavina, pomeanost, zbrka; spolno optenje mukaraca sa svim enama jednog plemena, zajednica ena (kod primitivnih naroda). promisorai (nlat. promissorius) koji obeava, koji daje re; progoisorna zakletva prav. zakletva pre davanja iskaza kojom se obeava govorenje istine (supr. asertorna zakletva). promovirati (lat. movere, promovere) unaprediti, doi na vii stepen; na univerzitetima: dati nekome titulu doktora"; primiti titulu doktora". promovisati (lat. promovere) v. promovirati. promorfologmja (gr. rgb, morphe oblik, logfa) nauka o spoljanjem obliku ivih bia i o njihovoj stereometrijskoj osnovi. promotor (nlat. promotor) 1. dekan fakulteta univerziteta koji, po utvrenom ceremonijalu, proizvodi nekog za doktora", vri promociju; unapreiva u vii in ili vie zvanje; 2. promotori hemijske supstance koje poveavaju katalitiku mo katalizatora. promocija (nlat. promotio) unapreenje, proizvodstvo na stepen doktora" nekog fakulteta univerziteta. progagg (lat. promptus) v. promptan.

promptan (lat. promptus) gotov, spreman, pripravan; brz, okretan; otrouman, pronicljiv, dovitljiv, doskoljiv; taan, gotov (novac); neodloan; proggno plaanje plaanje u gotovom novcu, odmah. promulgator (lat. promulgator) obznanjiva, objavljiva. promulgacija (lat. promulgatio) obnarodovanje, objavljivanje, obznanjivanje. promulgirati (lat. promulgare) obnarodova-ti, objaviti, objavljivati, obznanjivati, obznaniti (zakon). pronaos (gr. pro-naos) kod antikih hramova: trem pred ulazom u glavni deo hrama (lau); aoat. prednji deo usmine. pronator (nlat. pronator) alat. mii koji okree ruku napred, obrta. pronacija (nlat. pronatio) ned. uvrtanje, npr. materine; naroito: pokret ruke i ake pri kome, kod sputene ruke, dlan stoji ostrag a palac unutra; supr. supinacija. Previjena uzda fiz. dinamometar s koenjem kod koga je primenjeno trenje radi merenja efekta maina (nazvana po pronalazau, francuskom inenjeru i matematiaru Ironiju). pronomen (lat. pro-nomen) gram. zamenica. pronomen aektivum (nlat. pronomen adjectivum) gram. pridevska zamenica. pronomen supstantivum (nlat. pronomen substantivum) gran. imenika zamenica. pronomina (lat. pronomina) pl. gran. zameni-ce; up. pronomen. pronomina demonstrativa (nlat. pronomina demonstrativa) pl. gran. pokazne zamenice (taj, ovaj, onaj, i dr.). pronogaa indefinita (nlat. pronomina indefinita) pl. gram. neodreene zamenice (neki", neka, neko itd.). pronomina knterogativa (lat. pronomina interrogativa) pl. gram. upitne zamenice (ko, koji, to itd.). pronominalan (nlat. pronominalis) gram. zamenini, zameniki. pronominalia (nlat. pronominalia) pl. gram. oblici koji, u nekim jezicima, slue za oznaavanje kvantiteta i kvaliteta, veliine i broja predmeta. pronomina personalia (nlat. pronomina regsonalia) pl. gram. line zamenice (ja, ti, on, mi, vi i oni.). pronomina posesiva (nlat. pronomina possessiva) t. gram. prisvojne zamenice (moj, tvoj, njegov itd.). pronomina relativa (nlat. pronomina relati-va) pl. gram. odnosne zamenice. pronomina refleksiva (nlat. pronomina reflexiva) pl. gram. povratne zamenice. pronominacija (lat. pronominatio) izbega-vanje pominjanje nekog imena na taj nain to se, mesto imena, pomene neka okolnost koja je s tim imenom u poznatoj vezi, npr. Frukogorska vila mesto Milica Stojadinovi-Srpkinja itd.

48 Leksikon

prononcijacija

754

proponent

prononcijacija (fr. prononciation) gram. izgovor, izgovarane; javna obznana. prononsiran (fr. prononce) jako izraen, jako oznaen, jasno obeleen ili ista-knut; uven; pronunciran. prononsirati (fr. prononcer) izgovoriti, izgovarati, izrei, izricati presudu; obeleiti; prononsirati se snano se izraziti, jasno izjaviti, odluno se izja-sniti, obeleiti se; pronuncirati. prontamente (ital. prontamente) muz. brzo, hitro. pronuncijamento (p. pronunciamento) u Italiji i Latinskoj Americi: vojniki ustanak u cilju politikog prevrata, vojniki pu; poziv na prevrat. pronuncijato (ital. pronunciato) muz. jasno, istaknuto, naglaeno. pronuncijatum jurne (lat. pronuntiatum juris) sudska odluka, pravio reenje. pronuncijacija (lat. pronuntiatio) gram. v. prononcijacija. pronuncije (nlat. pronuntius) titula nuncija koji je postao kardinal. pronunciran (lat. pronuntiatus) v. prononsiran. pronuncirati (lat. pronuntiare) v. prononsirati. propaganda (lat. propaganda) 1. delatnost kojoj je cilj da utie na najire slojeve, irenje ideja, rasprostiranje ideja; ime drutva koje je, 1623, osnovao u Rimu papa Urban U (lat. Congregatio de propaganda fide), sa ciljem da radi na irenju katolike vere; svako drutvo za irenje politikih ili religijskih uenja i naela; praviti propagandu raditi na irenju nekog miljenja, pokreta i sl.; 2. reklama. propagandizam (lat. propagare) 1. naela i nain rada neke propagande; revnost u irenju ideja, pokreta i sl.; 2. reklami-ranje. propagandist(a) (lat. propagare) irilac ideja; pristalica i pobornik neke propagande. propagator (lat. propagator) irilac, rasprostranjiva, razmnoavalac, revnostan pobornik i irilac neke ideje. propagacija (lat. propagatio) irenje, rasprostiranje, razmnoavanje. propagirati (lat. propagare) 1. iriti, rasprostirati ideje, raditi za koga ili to; obavetavati javnost o emu; 2. re-klamirati. propagulum (nlat. propagulum) bog. prah pomou koga se umnoavaju liaji, klicin prah. propanhelg. bezbojni neotrovni ugljovodonik (S3N8); nalazi se u sirotoj nafti i u zemnom gasu; upotrebljava se kao gorivni gas u domainstvu, radionicama i sl. proparoksitonon (gr. proparox^tonon) u grkoj gramatici: re koja ima otar

akcenat (akut) na treem slogu od kraja, npr. legetai, efpete. pro parte virili (lat. rgo parte virili) prema mukom udelu", tj. prema snazi, po mogunosti; prav. s glave na glavu, na ravne delove. propatija (gr. rgo, pathos bolest, patnja, bol) med. predoseanje neke bolesti. pro patrija (lat. rgo patria) za otadbinu, za domovinu. pronedevtika (gr. propaideuo prethodno pouavam) prethodno vebanje, predko-la, znanje koje slui kao uvod i priprema u neku nauku, pripremna obuka, pripremna nastava; filozofska pronedevtika nauke koje slue kao uvod i priprema za uspeno izuavanje filozofije, naroito logika i psihologija. propedevtiki (gr. propaidetio) koji slui kao prethodna veba, pripremni; propedevtiki zavod pripremna kola. propeler (lat. propellere goniti napred, terati napred, eng. propeller) fiz. Arhimedov zavrtanj; vijak, brodski zavrtanj za pokretanje brodova; vijak, vazduni zavrtanj za pokretanje aviona i vazdunih laa (elisa). properispomenon (gr. properispomenon) u grkoj gramatici: re koja ima izvijen akcenat (cirkumfleks) na pretposlednjem slogu, npr. pheuge, benai. pro persona (lat. rgo persona) na osobu, po oveku, npr. plaa se. propileji (gr. rgo, r1e vratnice, velika vrata, to propylaion predvorje, ta prop^-laia predvorja) pl. predvorje, raskoan ulaz u kakvu veliku graevinu; naroito: monumentalan i raskoan ulaz u Akropolis, tvravu stare Atine; fig. spisi koji slue kao uvod u razumevanje ega, npr. umetnikih zbirki. proplazma (gr. rgo, plasma tvorevina) uzor, uzorak, model od ilovae (prema kome umetnik radi). prope (fr. propos) v. propozitum; prigodan pozorini komad; v. a propo. propozitum (lat. propositum) govor, rei, iskaz; predlog, ponuda; namera, odluka, reenje; propo. propozicija (lat. propositio) predlog, predlaganje, ponuda; postavka, stav, tvrenje; log. sud; r-, izlaganje predmeta; sp. svi uslovi predvieni za jednu trku i druga sportska takmienja (nagrade, ulozi, teina, duina staze i dr.). propozicio major (lat. propositio maior) i-, gornja prepisa. propozicio miner (lat. propositio gpog)log, donja premisa. propolis (gr. pr6polis) predgrae"; smola-sta materija kojom pele zatvaraju rupice na konici i na sau. proponent (lat. proponens) podnosilac predloga, predlagan; onaj koji se nezvan mea u govor.

proponirati

755

proskomidIJa

proponirati (lat. rgoropege) predlagati, predloiti; predstaviti, pretpostaviti; u ekarte-u primiti, prihvatiti igru. proporcija (lat. proporito) razmer, srazmera, odnos; mat. jednakost dvaju odnosa, npr. 5:15 = 6:18, a:b=c:d; aritmetika proporcija odnosna jednaina sa jednakim ostacima, npr. 11-8 = 10-7; geometrijska proporcija jednakodeljiva odnosna jednaina, npr. 12:4=6:2; harlgonina proporcija odnos izmeu 4 veliine kada se razlika prve dve odnosi prema razlici tree i etvrte kao prva veliina prema poslednjoj. proporcionalan (lat. proportionalis) razme-ran, srazmeran, koji stoji u nekoj srazme-ri, odmeren; proporcionalne veliine pl. veliine koje stoje u nekom odnosu jedne prema drugima, npr. proporcionalne linije; proporcioialni izborni sistem izborni sistem kod koga se broj izabranih poslanika pojedinih politikih stranaka odreuje u srazmeri prema ukupnom broju svih onih to su glasali. proporcionalitet (nlat. proportionalitas) srazmerkost, jednakost odnosa. proporcioniran (fr. proportionne) srazmeran, ravnomeran, koji stoji u odnosu ili srazmeri sa im; srazmerno udeen, srazmerno skrojen, pravilno ureen ili po-del>en, tano odmeren, pravilnog rasta. proporcionirati (fr. proportionner) dovesti (ili: staviti, dovoditi, stavljati) u srazmeru, uiniti srazmernim, udesiti prema emu. proposta (ital. proposta) predlog, predla-ganje; trg. ponuda; nuz. tema. propotizam (gr. pro-potlzo) med. lekoviti napitak i njegovo davanje. propretor (lat. propraetor) kod starih Rimljana; upravnik ili vrhovni sudija jedne pokrajine. proprija auktoritate (lat. propria auctorita-te) sopstvenom silom ili vlau, samo-vlasno, samovoljno. proprija kauza (lat. propria causa) svoja stvar, sopstvena stvar, lini posao. proprija manu (lat. propria manu) sopstvenom rukom, svojeruno. proprijetet (lat. proprietas) svojina, sopstvenost; pravo svojine; svojstvenost, svojstvo, osobina; imanje, dobro. pro prodigo (lat. pro prodigo)npan. proglasiti koga rasipnikom i zbog toga staviti ga pod starateljstvo. proptoza (gr. proptosis ispadanje) med. v. procidencija. proptoma (gr. pr6ptoma ispadanje) med. v. procidencija. propulzivan (nlat. propulsivus) koji tera, koji gura napred, pogonski. propulzija (nlat. propulsio) teranje napred, guranje napred; pogon broda. pro rata (nlat. rgo rata) srazmerno, prema izraunatom udelu; pro rata temporis

(nlat. rgo rata temporis) prema vremenu, prema isteku delova vremena, npr. kod utvrivanja dividende novih akcija: 12% rgo rata temporis od 1. oktobra do kraja godine=3% od nominalne vrednosti. proratiziranje (nlat. rgo rata) prav. podela na rage, tj. na udele. prorektor (nlat. prorector) na visokim kolama: zastupnik rektora (poloaj za koji se obino bira raniji rektor). prorektorat (nlat. prorectoratus) zvanje i dostojanstvo prorektora. prorogativan (lat. prorogativus) odgodan, koji odgaa, odloan, koji odlae, pro-duan, koji produava. prorogirati (lat. prorogare) odloiti, odlagati, odgoditi, odgaati (npr. skup-tinske sednice); produiti rok, npr. neke menice; up, prolongirati. pro saldo (ital. rgo saldo) trg. v. per saldo. proseko (ital. prosecco) v. proe. prosektor (lat. prosector) ned. para lea, pomonik profesora anatomije koji, pod nadzorom ovoga, vri paranje lea; takoe: onaj koji vri ispitivanja seenjem ovejeg tela. prosektura (lat. prosectura) ustanova pri velikim bolnicama za praktino rea-vanje zadataka iz oblasti patoloke anatomije (u kome se, dakle, vre seciranja i bakterioloka ispitivanja,). pro sekunde (lat. rgo secundo) u drugom redu, drugo (pri nabrajanju); up. pro primo. prosekutor (nlat. prosecutor) pratilac, sprovodnik; sudski gonilac, tuilac. prosekucija (lat. prosecutio) nastavljanje, predu ivanje; sudsko progonjenje. proselit (gr. proselitos) v. prozelit. proseminar (lat. rgo, semen, seminis seme) seminar za studente poetnike na univerzitetu, u kome se oni osposobljavaju za docniji samostalan rad u seminaru. proseuha (gr. pro-euche bogomolja) jevrejska bogomolja pored puteva, bunara itd.; takoe = sinagoga. prosilogizam (gr. rgb, syllogismbs posredni zakljuak) log. prednji silogizam, tj. onaj iji je zakljuak gornja ili donja lreldaea sledeeg zakljuka u polisilogizmu. prosimo (ital. prossimo sc. mese, lat. proximo)ipr. idueg meseca, narednog meseca. prosimo venturo (ital. prossimo venturo) trg. za idui mesec, za naredni mesec. prosimo pasato (ital. prossimo passato) trg. prolog meseca. prosit! (lat. prosum, prosit) neka je na korist, u zdravlje, na zdravlje! proskineza (gr. pros-kynesis) tovanje nekog kao boga, klanjanje, padanje niice pred kim, npr. pred vladaocem, metani-sanje; prosternacija. proskomidija (gr. pros-komlzo prinosim) u pravoslavno] crkvi: pripremanje za liturgiju, tj. pripremanje asnih darova (hleba i vina) za priee.

48*

proskribirati

756

prosfora

proskribirati (lat. pro-scribere) staviti van zakona, stavljati van zakona, liti (ili: liavati) koga zatite zakona; osuditi na smrt bez sudskih formalnosti; goniti, progoniti, prognati, iskljuiti, isterati (iz drutva); zabraniti, ukinuti; igosati, bojkotovati. proskriptivan (nlat. proscriptivus) koji stavlja van zakona; koji goni, progoni, preteruje, proterni; koji izgoni, iskljuuje, iskljuen; koji zabranjuje, ukida; koji i-goe, bojkotni. proskripcija (lat. proscriptio) stavljanje van zakona, osuda na smrt bez sudskih formalnosti; gonjenje, proganjan; progonstvo; izgnanje, iskljuenje; zabrana, uki-danje; igosanje, bojkotovanje; izraz potie od Sulinih proskripcija u starome Rimu. proskura (gr. prosphora) v. prosfora. prospek(a)t (lat. prospectus) izgled, pogled, prizor; u likovnoj umetnosti: predstavljanje izgleda grupe graevina, ulica, trgova itd. (prospekte slikarstvo); iroka ulica (npr. Nevski prospekt u Lenjingradu); poz. slikana pozadina, dubina pozornice; nacrt, plan, skica neke zgrade prema spoljnjem izgledu; pregledan plan o ureenju nekog industrijskog, naunog, umetnikog ili prosvetnog preduzea; trg. reklama neke robe u obliku tampanog letka ili broure. arospektivan (nlat. prospectivus) koji predvia ono to e doi, dalekovidan. prosaektor (lat. prospector) ispitivalac zemljita u mineralnom pogledu, onaj koji se struno bavi istraivanjem i prona-laenjem minerala. prospekcija (lat. prospectio) ispitivanje zemljita u cilju traenje minerala, istraivanje minerala. prosperirati (lat. prosperare) uspevati, napredovati, ii od ruke, polaziti za rukom; imati sree, dospevati u povoljne prilike. prosperitet (lat. prosperitas) uspevanje, polaenje za rukom; blagostanje, uspeh, srea (u poslovima). prostazija (gr. prostasla) prvenstvo, preimustvo; stareinstvo. prestat (gr. prostates stareina, pretpostavljeni, lat. prostata) stareina, pretpostavljeni, zapovednik, poglavar; u staroj Atini: zatitnik onoga koji nije bio atinski graanin; ned. ono to stri, to izviruje. prostata (gr. prost^tes branilac, zatitnik, lat. prostata)aHBT. predstojnica, pred-stojaa (korena lezda kod mukarca, na gornjem delu mokrane cevi i ispod mo-kranog mehura, lui sok koji se mea sa spermom). prostalgija (gr. prostates, algos bol) led. bol u korenoj lezdi (prestati).

prostatektomija (gr. prostates, ektome isecanje) med. operativne vaenje prestane. prostatelkozis (gr. prostates, elkosis gnojenje) ed. gnojenje (ili: zagnojavanje) .prosta ge. prostatizam (gr. prostates).^ opti naziv za sve sluajeve uveanja (hipertrofije) korene lezde (prostate). prostatitis (gr. prostates) med. zapaljenje korene lezde (prostate). prostatian (gr. prostatik6s) koji stri, koji se istie, koji stoji na elu, odlian, izvrstan. prostatolit (gr. prostates, Uthos kamen) med. kamen u prestati. prostatovkus (gr. prostates, onkos masa) led. otok prostate. prosteza (gr. prdsthesis dodavanje)gram. dodavanje jednog slova ili sloga na poetku rei; med. naknada, zamenjivanje izgubljenih udova vetakim, nametanje ve-takog dela tela, npr. drvene noge; proteza. prosternidij(um) (gr. prosternidios koji se nalazi pred grudima, pretprsni, predgrudni)led. melem (ili: flaster) za grudi. prosternirati (lat. prcSsternere) prostreti na zemlju, oboriti; prosternirazi se baciti se pred nekim na zemlju, pasti na kolena, poniziti se. prosteta (gr. prostfthemi dometnem, prislonim) pl. med. lekovi koji se upotrebljavaju spolja. prostetis (gr. rgb, stethos grudi, prsa) med. mesnatost na prednjem delu grudi kod snanih mukaraca; mesnatost ruku i nogu, tzv. mi" na ruci i lopta pozadi nonog palca. prostil (gr. rgb, stylos stub) vrh. kapija, ulaz sa stubovima spreda; stubovi samo spreda; pr. prostilan. prostituirati (lat. prostituere) v. prosti-tuisati. prostituisati (lat. pro-stituere) navesti na blud, izvoditi na blud, javno izlagati bludu; osramotiti, obeastiti, poniziti; prostituirati se odati se bludnom ivotu, obeastiti se, prodavati se, postati javna enska, bludnica; obrukati se, blamirati se. prostitutka (lat. pro-stituere) ulina enska, javna seneka, bludnica. prostitucija (lat. prostitutio) blud, bludni ivot, bludnienje; davanje tela za novac kao poziv (profesije); fig. obeaenje, oskvrnjenje, skrnavljenje. prostracio virijum (lat. prostratio virium) med. iscrpenost, iznemoglost, klonulost, oslabelost. prosferomena (gr. pros-rbgb) al. med. sredstva koja deluju spolja. prosfiza (gr. prdsphysis prirastanje, srastanje) med. sraslost udova. prosfora (gr. pros-phora) u pravosl. crkvi: prinos", hlepi od peninog brana

proshematizam

757

protest

koji se upotrebljava za priest i deli vernima (nafora) posle liturgije. proshematizam (gr. proschematism6s) gram. produavanje jedne rei dodavanjem jednog slova ili sloga na kraju; pogreno: proematizam. proscenij(um) (gr. pro-skenion, lat. proscaenium) prednji deo antikog pozorita; u modernom pozoritu: prednji deo pozornice (izmeu zavese i orkestra). prota (gr. protos prvi) prvi svetenik; poasni in u pravosl. crkvi, iji nosilac ima prava na crkveni pojas; takoe: svetenik pod ijim su nadzorom svi svetenici iz dela jedne eparhije;lrogo-jerej, protoprezviter. protagonist(a) (gr. protagonistes) prvi borac, prvoborac, voa, glavni pobornik, glavni pokreta, glavna linost, prvak; u starogrkom pozoritu: glumac koji igra glavnu ulogu. proteza (gr. protasis) ret. u samom poetku istaknuto pitanje; gram. uvodnica, period-ski prednjak; Poz. uvodni (ili: prvi) deo drame u kome poinje dramski zaplet; supr. apodoza. protaktinij(um) (lat. protactinium) hen. radioaktivni elemenat, atomska masa 231, redni broj 91, znak Ra. protandrija (gr. protos prvi, andria mukost) biol. kod nekih ivotinja i biljaka: ranije razvijanje mujaka nego enki, odnosno mukih spolnih organa nego en-skih; supr. protoginija. protargol (gr. protos, argyrion srebro) med. jedinjenje belanevine i srebra, utie antiseptiki, upotrebljava se pri leenju rana, oiju i tripera. protee (fr. protege) tienik, ljubimac, onaj koji ima protekciju. proteirati (lat. pro-tegere, fr. proteger) tititi, zatititi, zatiivati, zaklanjati, pomagati, podupirati koga; pre-poruiti, preporuivati. proteza (gr. pro, tfthemi, pr6thesis izlaganje) v. prosteza. proteidi (gr. protos prvi) pl. hem. spojevi protekla sa organskim spojevima. proteiv (gr. protos, nlat. proteinum) hem. belanevina, glavni sastojak protoplazme biljnih i ivotinjskih grad iva, ima ga i u krvi, mesu, mleku, kostima, kosi; najvanija hrana organizma, koji bez nje ne moe da bude. proteinoterapija (nlat. proteinum belanevina, gr. therapeia leenje) med. leenje ubrizgavanjem belanevinastih materija; up. protein. Protej (gr. Proteiis) kit. morski bog starih Grka koji je imao dar proricanja i sposobnost da se pretvara u sve mogue oblike; fig. prevrtljiv ovek, prevrtljivac; u al-hemiji: iva.

protektivni (nlat. protectivus) zatitan, zap1titni, odbrambeni, potporni, pomoni. protektivsilk (eng. protective silk zatitna svila) med. smolom premazana tanka tkani-na za zatitu rana (kod antiseptikog zavoja). protektor (nlat. protector) 1. pokrovitelj, zatitnik, onaj koji nekoga preporuuje; 2. titula Olivera Kromvela posle uki-danja kraljevstva u Engleskoj; 3. drava koja uzima neku zemlju pod pokrovitelj-stvo", odn. zatitu". protektorat (nlat. protectoratus) zatit-nitvo, zatiivanje, pokroviteljstvo; u meunarodnom pravu: odnos zavisnosti koji postoji izmeu jedne drave (kao zatitnice") i druge (kao zatiene"); naziv za zemlju uzetu pod ovakvu zatitu", a u stvari okupiranu od jae drave. protektorij(um) (nlat. protectorium) ustanova za zatitu ili odbranu od ega, odbrambeni spis; tienje, zatita, pokroviteljstvo. protektura (nlat. protectura) v. protektori-jum. protekcija (nlat. protectio) zatita, zatiivanje, pokroviteljstvo; potpora, po-' '. mo, pomaganje; preporuka, preporuivanje. protekciona (nlat. protectio) .protekcio-nist. protekcionizam (nlat. protectio) sistem trgovake politike kome je cilj zatiivanje domaih proizvoda od inostrane konkurencije putem uvoenja visokih uvoznih carina na stranu robu a sniavanjem izvoznih itd. protekdionist(a) (nlat. protectio) pristalica uvoenja zatitne carine, zabrane uvoza, kontingentiranja i drugih mera u borbi protiv konkurencije inostranih poljo-privrednih i industrijskih proizvoda; tienik, ljubimac, onaj koji ima preporuku, pomo i potporu uticajnih ljudi (protee). pretenzija (lat. protensio) ispruenost, protegnutost; takoe: protaza. proteoliza (gr. protos prvi, lysis razlu-ivanje) med. varenje (ili: probava) belanevina. proteolitian (gr. protos, lytikds razluan, koji razlae) koji vari belanevine (pep-sin, tripsin, fermenti). proteroandrija (gr. prdteros raniji, andrfa mukost) biol. v. protandrija. proteroginija (gr. proteros, gyne ena) biol. v. protoginija. protest (nlat. protestus, ital. protesto) prigovor, izraz negodovanja protiv ega; u meninom pravu: akt kojim vlasnik menice izvetava trgovaki sud da menini dunik nije udovoljio ili odgovorio obavezama; trg. seoca protest (ital. senza protesto) bez prigovora, bez protesta; so-

protestant

758

protov

pra protest (ital. sopra protesto) preko protesta, tj. iz prijateljstva primiti na sebe menicu. protestant (lat. protestans koji javno posvedoava) hrianin evaneliko-luteranske veroispovesti (naziv po tome to su lugerovci uloili, kod rajhstaga u pajeru 1529, protest protiv odluka kat. crkve koje su bile uperene protiv njih); posle Vestfalskog mira ovim imenom zovu i reformiste. protestantizai (lat. protestans) naziv za sve hrianske crkvene zajednice koje su proizipe iz velikog pokreta reforma-cije u XVI veku; .up. protestant. protestacija (lat. protestatio) prigovor, sveana izjava protiv ega, javno izraavanje negodovanja. protestirati (lat. protestari) v. protesto-vati. protestovati (lat. protestari javno posvedoiti; javno iskazati, glasno objaviti) otvoreno se izjasniti protiv ega, dii se protiv ega, izraziti negodovanje zbog ega; protestovati menicu po utvrenoj formi izvestiti trgovaki sud da vlasnik menice nije mogao da izdejstvuje primanje ili plaanje menice i pored svih zakonom propisanih uslova i mera. protetika (gr. pro-tithemi postavljam ispred) med. vetina zamenjivanja izgubljenih delova tela (ruke, noge, zuba i dr.) vetaki \up. prosteza. protiiija (gr. prothymia) sklonost, pripravnost, raspoloenje za to; naklonost, raspoloenje prema kome ili emu. protiv (gr. rgb, typos otisak) uzorak, ugledni primerak, obrazac, mustra. protipografski (gr. rgb, typos, grapho piem, beleim, crtam) izraen pre pronalaska tampe. protisti (gr. protos prvi) pl. biol. izraz kojim Hekel oznaava najnie organizme, one kod kojih jo nisu potpuno razvijene razlike koje postoje izmeu viih ivotinja i biljaka; dele se na protozoe i protofite. proto- (gr. protos) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: prvi, glavni, najraniji, najvii, najugledniji. protogala (gr. protos, gala mleko) med. prvo, materinsko mleko. protogea (gr. protos, ge Zemlja) prvi, prvobitni oblik Zemlje (po Lajbnicu). protogenian (gr. protos, gen- koren od glgnomai rodim se, nastanem, postanem) koji je prvo postao, prvopostali, prvostvoreni, prvoroeni. protoger (gr. protos, geron starac) prvi starac"; seoski vika i pozivar, pomonik seoskog stareine. protoginija (gr. protos, gyrie ena) biol. kod nekih ivotinja i biljaka: ranije razvijanje enki nego mujaka, odnosno en-

skih spolnih organa nego mukih; supr. protandrija. protografija (gr. protos, graphla pisanje) prvo crtanje, prvi crte, pravljenje nacrta; vetina pravljenje nacrta, planova, skida; prvo pismo, prapismo. protozoe (gr. protos, zoon ivotinja) zool. praivotinja, mikroskopski mala jednoelijska iva bia (za razliku od meta-zoa tj. mnogoelijskih organizama); up. protisti. protozojski (gr. protos, zoon ivotinja) praivotinjski, koji se tie protozoa. protoistorija (gr. protos, historia) v.lroztohistorija. protojerej (gr. protos, iereus svetenik) v. prota. protokol (gr. protos, kolla lepak, prot6kol-lon) 1. zapisniko utvrenje neke radnje izvrene po nareenju ili slubenoj dunosti, zapisnik koji sadri odluke ili zakljuke nekog kolegijuma, zapisnik sa iskazima sasluanih lica; zapisnik sednice; 2. zapisnik diplomatske konferencije koji sadri odluke donesene na takvoj konferenciji; 3. diplomatski pra-vilnik koji sadri propise o ceremoni-jalu kojeg se valja pridrava u prepis-ci i zvaninim odnosima sa pojedinim dravama, kao i prilikom sastanaka e-fova drava ili njihovih predstavnika; 4. odeljenje pri ministarstvu spoljnih poslova koje vodi ove poslove; ef ovog odelenja zove se ef protokola; napraviti protokol v. protokolisati. protokolant (nlat. protocollum) v. protoko-list. protokolarni (nlat. protocollarius) zapisniki ;protokolarna lista spisak uglednih linosti (kod neke ustanove) koje se slubeno pozivaju na sveanosti, priredbe i kojima se upuuju estitke, izraava sauee i dr. protokolirati v. protokolisati. protokolisati (nlat. protocollum) zapisati po zvaninoj dunosti; uneti u zapisnik, napraviti zapisnik, voditi zapisnik, sasluati (ili: sasluavati) i nekazano zapisati. protokolist(a) (nlat. protocollum) zapisni-ar. protolog (gr. proto-16gos) prvi glumac, onaj koji igra glavnu ulogu. protologija (gr. protos, logf a) prva filozofija, osnovna filozofija. protoma (gr. pro-temno, protome) slika poprsja, poprsje, bista. protomus (gr. pro-temno) ned. v. prosektor. protov (gr. protos prvi)fiz. pozitivno jezgro vodonikovog atoma iji naboj ili optereenje iznosi jedan pozitivni elektrini elementarni kvantum; protoni zajedno sa neutronima nalaze se u sastavu atomskog jezgra; up. elektron.

protonotar

759

profesionalac

protonotar (gr. protos, lat. notarius belenik, pisar) prvi pisar, glavni sekretar (ili: tajnik); prvi svetenik posle patrijarha u Carigradu; u katolikoj crkvi: titula visokog svetenog lica, po rangu odmah iza biskupa, koje obavlja sve poslove koji se tiu papske stolice u katolikoj crkvi. protov pseudos (gr. proton, pseudos la) fil. prva la, prva zabluda, pogrena osnovna pretpostavka kao izvor svih doc-nijih pogrenih zakljuaka (Aristotel). protopatija (gr. protos, pathos bol) naroita naklonost emu; med. prvo oseanje bola, prvi znaci bolesti. protoplazma (gr. protos, plasma tvorevina) biol. iva belanevina, aktivna belanevina elija, osnovna tvar iz koje se sastoji svaka biljna i ivotinjska elija (ima vid polutene, bezbojne i lepljive mase); fig. prapraslika, praslika. protoplast (gr. protos, plastos uoblien, obrazovan) biol. elino tkivo bez/ opne, npr. kod biljnih elija. protoplasti (gr. protos, plast6s) pl. prvostvoreni ljudi, praljudi, prvi ljudi. protoplastian (gr. protos, plastikds oblikovan, obrazovan) prvostvoren, praove-ji, praljudski. protoprezviter (gr. protos, presbyteros stariji) v. prota. protoraks (gr. rgb, thorax trup, grudni ko) zool. prednji deo grudi u zglavkara (insekata). protorganizmi (gr. protos, 6rganon orue) biol. v. protisti. protosindik (gr. protos, syndikos zastupnik) prvi, glavni branilac, glavni sudija. protosinel (gr. protos, synklefo spojim, blisko veem) u pravoslavno] crkvi najstariji monaki in posle arhimadrita, po rangu odgovara protoprezviteru. prototeza (gr. protos, thesis tvrdnja, postav-ka) fil. nasluivanje o postojanju neke injenice koja se osniva na zakljucima po slinosti (analogiji); hipoteza (pretpostavka) koja se moe braniti i injenicama crpenim iz iskustva. prototip (gr. protos, typos otisak) prva slika, praslika, prauzorak; obrazac, ugled, uzor; prvi snimak, prvi otisak. prototipian (gr. protos, typos) koji slui kao obrazac, uzorak, ugledan.
PrOTOTIPSKI (gr. protOS, typOS) B.JIpOTOTM-

protofite (gr. protos, phytdn biljka) vot. jednoelijske biljke, prabiljke (jednoe-lijske alge, bakterije itd.), za razliku od vieelijskih i mnogoelijskih biljki (metafita); up. protisti. protohistorija (gr. protos, historia) nauka koja, na osnovu ostataka materijalne kulture, prouava vreme o kojem u drugim zemljama ve postoje pisani izvori i spomenici, ali ih jo nema u onoj zemlji u

pian.

kojoj se vre prouavanje toga vremena; prelazio razdoblje izmeu preistorijskog i istorijskog doba. protraktor (nlat. protractor) u geodeziji: uglomer za odreivanje velikih uglova; med. instrumenat za ienje rana. protuberanca (nlat. protuberantia) med. prstenasto ispupenje, jabuica, guka, micina, izrataj, grba;astr. protuberance Suneve su ruiasti ili purpurni plamenovi koji sa povrine Sunca sukljaju u vrlo velike daljine; jo u drugoj polovini XIX v. je utvreno da je to ogromna masa usija-nog vodoninoga gasa; mogu se videti i bez pomraenja Sunca. protuberanciJa okulorum (nlat. protuberan-tia oculorum) med. buljavost, izbuljenost oiju. protutela (lat. protutela) prav. zamena u starateljstvu, sastarateljstvo, sastvarala-tvo. profaza (gr. pr6phasis) izgovor, tobonji razlog, prividan povod; udaljen povod ili razlog emu; med. skriveniji uzrok neke bolesti; biol. faza u sloenoj deobi ivotinjskih elija. profan (lat. profanus) koji se nalazi van hrama", neposveen u to; nesvet, skrna-van, koji obesveuje, bezboan, bezakon; svetovni, necrkveni; neplemiki, prost, obian; prehrane graevine graevine koje slue svetovnim ciljevima; profana istorija svetovna istorija (za razliku od crkvene); profana literatura svetovna knjievnost (za razliku od biblijske i crkvene). profanator (lat. profanator) oskrnavilac, obesvetilac, bezbonik. profanacija (nlat. profanatio) skrnavljenje, oskvrnjenje, obesveenje, obesveivanje; ponienje, zloupotreba. profanirati (lat. profanere) v. profani-sati. profanisati (lat. profanare) skrnavi, obesvetiti, upotrebiti svetu ili uzvienu stvar ili sveto, uzvieno ime za niske ciljeve; izbrbljati poverenu tajnu; poniziti, zloupotrebiti. profaist(a) (lat. rgo, itz l. fascista) onaj koji je naklonjen ideologiji i politici faista. profes (lat. professus) 1. zavetovanje, zavet kaluera ili kaluericu nekom kaluer-skom redu; uiniti profes sveano se zavetovati kaluerskom redu (kod katolika); 2. lan jezuitskog reda koji je posveen u sve tajne reda, koji je zareen i ima vii in. profesije (lat. professio) 1. zanimanje, zanat, struka, struni poziv; 2. javno ispove-danje, javno priznavanje. profesionalac (lat. professio) ovek koji neki posao obavlja kao svoje stalno, osnovno zanimanje; takoe sportist kojem je

profesionalizam

760

prohibicioni sistem

sport stalno zanimanje (struka), tj. koji od sporta ivi; supr. amater. profesionalizam (lat. professio) lingv. re koju upotrebljavaju poglavito pripadnici jedne profesije; sp. bavljenje sportom za nagradu, platu, odn. u vidu zanimanja. profesionalci (nlat. proiessionalis) koji radi neto po zanatu, po struci, zanatski, struni; profesionalna tajna slubena tajna, tajna koju neko doznaje u vezi sa svojim pozivom (lekar, advokat, svetenik i dr.) i koji je ne sme odati bez odobrenja svog klijenta; profesionalne bolesti bolesti koje dolaze usled stalnog vrenja posla na isti nain i pod istim uslovima. profesionist(a) (lat. professio) onaj koji se neim struno bavi, npr. zanatlija. profesor (lat. professor javni uitelj) nastavnik srednje kole ili univerziteta koji predaje naunu granu iz koje je poloio, kao redovni slualac, diplomski ispit na univerzitetu (filozofskom ili drugom fakultetu) i, pred naroitom komisijom, profesorski ispit (profesor univerziteta se bira, a ne mora imati profesorski ispit). profesorat (nlat. professoratus) v. profe-sura. profesura (nlat. professura) nastavnitvo, nastavnikovanje; nauna katedra; profesorat. profet (gr. prophetes) prorok; verouitelj jevrejskog naroda. profetija (gr. prophetefa) proricanje, predskazivanje; prorotvo, otkrivenje. profetkinja (gr. rgbret! predskazujem, proriem) predskazivaica, proroica; up. profet. profetski (gr. prophetikos) proroki, predskazivaki, nasluivaki. profijant (ital. provianda) v. provijant. profil (fr. profil, ital. profilo, lat. filum tkivo=spoljanji oblik) vertikalan, tj. uspravan presek, poprean presek, izgled sa strane, strana; naroito: izgled ove-jeg lica kad se gleda sa strane; u graevi-narstvu: izgled neke graevine u preseku; vezovi koji se ne vezu u tkaninu nego se priivaju na tkaninu. profilaksa (gr. prophylaxis predostronost, smotrenost) ed. zatita od bolesti, predohrana od bolesti. profilaktikum (gr. prophylaktikos predohrambeni)*ged. zatitno sredstvo, sredstvo za predohranu od bolesti; pl. profilak-tika. profilantian (gr. prophylaktikds predohrambeni) med. zatitni, koji slui za predohranu od bolesti; profilaktina vakcinacija zatitno cepljenje, predohrambeno cepljenje. profilirati (fr. profiler, ital. profilare) predstaviti telo ili lik onako kako izgleda sa strane, crtati (ili: nacrtati) u

preseku, izvesti oblike ili delove graevine u preseku. profilni portre slika ovejeg lica kakvo se vidi sa strane. profilograf (fr. profil, gr. grapho piem, beleim, crtam) aparat za grafiko predstavljanje preseka povrine ulice. profit (fr. profit, ital. profito, lat. profec-tus) 1. dobitak, dobit, korist; 2. viak vrednosti koji se smatra kao plod celokupnog predujmljenog kapitala. Pojavni oblik vitka vrednosti. Cilj je kapitalistike proizvodnje. Skriva eksploataciju i mistificira kapitalistike proizvod-ne odnose; Z.profitna stopa viak vrednosti (profit) podeljen celokupnim kapitalom; zavisi od stope vika vrednosti, organskog sastava kapitala i brzine obr-tanja kapitala. Sa razvojem proizvodnih snaga ima tendenciju da pada; ^.proseni profit deo ukupne mase profita koji dolazi na jedan kapital date veliine, koji vai kao alikvotan (odgovarajui) deo ukupnog kapitala plasiranog u proizvodnju (i trgovinu). Regulator kapitalistike raspodele profita, odnosno reprodukcije drutvenog kapitala. Zavisi od organskog sastava drutvenog kapitala i njegove raspodele na pojedine oblasti proizvodnje. profitirati (fr. profiter, ital. profittare) izvui korist iz ega. profluvij(um) (lat. profluvium izlivanje) med. prekomeran, protivprirodan izliv tenosti iz tela npr. sluzi (profluvium album), iz trbuha, creva (profluvium alvi), izliv krvi (profluvium cruentum ili rgo-fluvium sanguinis), izliv semena (profluvi-um seminis), izliv mokrae kod dijabeti-ara (profluvium urinae). pro forma (lat. pro forma) po izgledu, to-bo, samo da lepe ili bol>e izgleda, forme radi. profundimetrija (lat. profundus dubok, gr. metria merenje) merenje dubine. prohibita (lat. prohibita) pl. ne d oputene, zakonom zabranjene stvari. prohibitivan (nlat. prohibitivus) koji zabranjuje, koji spreava; prohibitoran. prohibitivna dariva zatitna carina; up. prohibitivni sistem. prohibitivni sistem u spoljnoj trgovinske] politici: opti pojam koji obuhvata sve mere koje jedna drava preduzima u cilju bilo potpune zabrane uvoza ili izvoza robe, bilo to veeg oteavanja putem visokih uvoznih, odnosno izvoznih carina. prohibitoran (lat. prohibitorius) -v. prohibitivan. prohibicija (lat. prohibitio) zabranjivanje, spreavanje; zabrana proizvoenja, prodaje i upotrebe alkoholnih pia. prohibicioni sistem v. prohibitivni sistem.

drohronizam

761

psamiti

prohronizam (gr. rgb, chr6nos vreme) pogreka u raunanju vremena (kada se izrau-na da je neto bilo ranije no to se stvarno dogodilo); .ri. anahronizam. procedirati (lat. procedere) ii napred, napredovati, uspevati; raditi, postupati; non procedatur (lat. pop procedatur) prav. neka se ne ide dalje, neka se obustavi postupak. procedura (nlat. procedura) nain rada, nain postupanja, postupak; pravni put, zakonom propisan put sudskog postupka, sudski red. proceleuzmatikus (gr. prokeleusmatikos) etr. stopa od etiri kratka sloga: i i i i. procelijus (nlat. procoelius, gr. prokoilios) med. debeo trbuh, trbuh koji od debljine visi. procent (lat. rgo, centum sto, stotina) po-stotak, kamate, dobitak od stotine (oznaava se znakom %), npr. 4 ili 5% = 4 ili 5 na svakih 100. Procentualna greka relativna greka izraena u procentima. procentualan (lat. rgo centum) odreen po procentima, koji donosi procente, po-stotni. proces (lat. processus) tok, put i nain kojim neto postaje ili biva, razvitak, postupak; prav. sudski spor, parnica; med. nastavak, tok npr. bolesti, leenja. procesije (lat. processio) sveana povorka, sveani ophod, litija. procesni (lat. processus) koji se tie spora, parnini, parbeni; procesni red red po kome se vodi parnica. procesus verbalis (lat. processus verbalis) prav. usmena parnica, sudsko sasluavanje; pismeno prikazivanje nekog dogaaja, napisan iskaz. procidencija (lat. procidentia) med. ispadnu-tost, ispad jednog dela tela. proek (ital. prosecco) dezertno vino od suvog groa, obino belog (nazvane po selu Proseko (u okolini Gorice). proematizam (gr. pro-shematizo) v. proshematkzam. prudonizam uenje francuskog teoretiara radnikog pokreta Pjera ozefa Prudona (Pierre Joseph Proudhon, 18081865). U sutini, Prudonovo uenje ima utopijsko-anarhistiki karakter. prunin (lat. prunus) v. cerasin. prunus (lat. prunus) bog. ljivovo drvo, ljiva. prurigo (lat. prurigo) med. svrab koe, svr-be, eavica;fig. neodoljiv nagon, velika elja za im. pruritus (lat. pruritus) med. hronian svrab koe, naroito kod bolesnih od eerne bolesti i bolesti jetre, kod nervoznih i starih ljudi. prusofil (nlat. Prussia Pruska, gr. philos prijatelj, koji voli) prijatelj Prusa, onaj koji voli Pruse.

prusofob (nlat. Prussia Pruska, gr. phobos strah) neprijatelj Prusa, onaj koji mrzi Pruse. pruf (eng. proof) ogled, proba; naroito: probni tabak, probni otisak. psalam (gr. psalmos) v. psalm, psalenda (lat. psallere pevati uz pratnju instrumenta, psallenda) pl. ono to treba da se peva, pesme (praznina pesma u katolikoj crkvi koja se peva naizmenino). psaleta (fr. psallette) kola horskog pevanja. psaligrafija (gr. psalis makaze, graphia pisanje, crtanje) vetina izrezivanja makazama i slobodnom rukom oblika (siluete) nekog lika ili predmeta na crnoj hartiji. psalidij(um) (gr. psalidion) makazice; mali svod; med. modani svod. pealidoma (gr. psalidoma svod, lebdei svod) svod; anat. unutarnja povrina lubanje. psalis (gr. psalls) makaze, noice, kare; svod, luk, podzemni vodovod. psalm (gr. psalmos udaranje u ice, strune) pobona pesma u slavu boju; naroito: 150 pohvalnih pesama Starog zaveta koji se pripisuju caru Davidu; psalam. psalmist(a) (gr. psalmbs) pisac psalama u St. zavetu, psalmopevac; pesnik psalama uopte, pisac pobonih pohvalnih pesama. psalmograf (gr. psalm6s, graphds) v. psalmist. psalmodija (gr. psalmodfa) pevanje psalama i drugih starozavetnih tekstova u hri. bogosluenju; fig. dosadno, poetniko sricanje, na tucanje. psalter (gr. psalterion) v. psalterion. psalterion (gr. psalterion ini instrumenat) srednjovekovni muz. instrumenat sa icama, slian harfi; zbirka biblij-skih psalama (up. psaltkr), duge brojanice koje nose kaluericu u nekim katolikim manastirima; zool. listavac (trei deo eluca kod preivara). psaltir (gr. psalterion) u pravoslavno] crkvi: bogoslubena knjiga iz koje se itaju i pevajulsalapg (naziv po tome to su se nekada psalmi pevali uz pratnju psalteriona). psaltirati (gr. psalterion ini instrumenat, psallo sviram na inom instrumentu pomou prstiju) pevati psalme, itati psalme. psamizam (gr. psammos pesak) med. izbacivanje peska sa mokraom, kod bolesnih od kamena u bubrezima; takoe: kupanje (ili: parenje) u toplom pesku. psamiti (gr. psammos pesak) pl. geol. mehaniki sedimenti sastavljeni od zrnaca peska u veliini do 1 t.

psamomavtija

762

pseudoperipter

psamomantija (gr. psammos pesak, mantefa proricanje) gatanje, vraanje, proricanje iz peska. psamos (gr. psammos ) ned. pesak u mokrai (kod kamena u bubrezima). psataroza (gr. psatharos krt, sipkav, mek) med. v. psafaroza. psatiroza (gr. psathyros krt, sipkav, mek) ned. v. psafaroza. psafaroza (gr. psaphards)*, krtost, omekalost, omekanje kostiju. psevd- (gr. pseudos la) v. pseud-. pselafetika (gr. pselaphetos opipljiv, pselaphao opipam) vetina raspoznavanja stvari dodirivanjem (pipanjem). pselafija (gr. pselaphao) dodirivanje, pipanje, trljanje rukama. pselizam (gr. psellizomai mucam, tepam)l?d. mucanje, zamuckivanje, tepanje. pseud- (gr. pseudos neistina, laze, obmana) predmetak u sloenicama, oznaava neto lano, netano, pogreno, neto to sadri u sebi obmanu i sl.; pseudo-, pseudakuza (gr. pseudos, akoiio ujem) med. obmana ula sluha. pseudangelija (gr. pseudos, angelia vest) lana vest, lana poruka. pseudapostema (gr. pseudos, apistemi uklanjam, odvraam) med. lani ir, lana gnojnica. pseudartroza (gr. pseudos, arthron zglob) ned. obrazovanje lanog zgloba, naroito kod potpuno neizleenog preloma kostiju i kod uganua koje nije sasvim dovedeno u red. pseudastma (gr. pseudos, asthma teko disanje) ned. lana sipnja (usled otoka u organima za disanje). pseudafija (gr. pseudos, aphe pipanje, dodirivanje, apto dodirnem, pipam) ned. obmana dodirnog ula (ula pipanja). pseudepigrafi (gr. pseudos, epi-grapho) pl. spisi sa lanenim natpisima, podmetnuti spisi, naroito: spisi koji su objavl>eni pod imenima starih bojih ugodnika i proroka, ali ija je verodostojnost veoma sumnjiva. pseudestezija (gr. pseudos, aisthesis oseaj, oset) med. obmana oseaja, postojanje oseta koji zapravo ne moemo imati poto nam nedostaje organ koji je za njega potreban, npr. oseanje da kreemo prstima noge koja je odseena, amputirana. pseudo- (gr. pseudos) v. pseud-. pseudoblepsija (gr. pseudos, blepsis vid) med. obmana vidnog ula; svaki nedostatak u oima uopte. pseudogeuzija (gr. pseudos, geusis ukus) ned. obmana ula ukusa. pseudograf (gr. pseudos, grapho piem, beleim) krivotvorilac spisa, falsifikator spisa. pseudografija (gr. pseudos, graphfa pisanje) krivotvorenje spisa, falsifikovanje spisa.

pseudografum (gr. pseudos, grapho piem) laan, podmetnut, poturen spis. pseudodemokratiJa (gr. pseudos, demokratia) vajna, lana, tobonja demokratija. pseudodontoza (gr. pseudos, odusre. odontos zub) ned. stvaranje bolesnog zuba. peeudoepigrafi (gr. pseudos, epi-grapho)jw. v. pseudepigrafi. pseudoijater (gr. pseudos, iatros lekar) lani lekar, nadrilekar. pseudokijeza (gr. pseudos, kyesis trudnoa) ned. lana trudnoa. pseudoklasicizam (gr. pseudos, lat. classis red, razred) lit. slepo i zbog toga neuspelo podraavanje starogrkih i rimskih pisaca, naroito pesnika (kod nas najznaaj-niji predstavnici toga pravca: Lukijan, Muicki, Jovan Sterija Popovi i dr.); up. klasicizam. pseudokriza (gr. pseudos, krisis)e2r. lana, neprava, nepotpuna kriza. pseudoleukemija (gr. pseudos, Ieuk6s beo, haima krv) ned. uveavanje limfnih lezda i dr. organa, prividna belokrvnost. pseudologija (gr. pseudos, logia) laganje, la; lano uenje. pseudomavt (gr. pseudos, mantis prorok) lani prorok. pseudomedikus (gr. pseudos, lat. medicus lekar) v. pseudoijater. pseudomesija (gr. pseudos, hebr. masschiach) lani mesije, laneni prorok. pseudomnezija (gr. pseudos, mimnesko seam se, mnesis seanje) peke. obmana u seanju, kada nam se neto to prvi put vidimo uini poznato, ili kad nam se neto to smo ve ranije uli ili videli uini potpuno novo i nepoznato. pseudomorfoza (gr. pseudos, morphe oblik) min. javljanje minerala u kristalnim oblicima drugog minerala. pseudomorfom (gr. psefidos, mdrphoma oblik, lik) tih. lana, neprava ili bolesna tvorevina. pseudonim (gr. pseudos, 6nyma = 6noma ime) lano ime, izmiljeno ime; pisac koji pie pod lanim imenom. pseudoviman (gr. pseudos, oputa) sa lanenim imenom, pod lanim ili izmiljenim imenom. pseudoorgaiizmi (gr. pseudos, organon orue) pl. prirodne ili anorganske tvorevine koje, svojim oblikom, podseaju na biljke ili ivotinje, zbog ega su ih ranije smatrali okamenjenim ostacima organi-zama. pseudoparaziti (gr. pseudos, parasitos gotovan) pl. biljke ili ivotinje koje ive na drugim organskim telima, ali ne izvlae hranu iz njih; up. izraziti. pseudoperipter (gr. pseudos, peri oko, okolo, pter6n krilo) arh. grki hram sa slobodnim stubovima na prednjoj i zadnjoj strani, a na uzdunim stranama na polu-stubovima koji samo upola vire iz zidova.

pseudopetrefakti

763

psihizam

pseudopetrefakti (gr. pseudos, lat. petre-facta) pl. v. pseudoorganizmi. pseudopija (gr. pseudos, ogab vidim) ned. v. pseudopsija. pseudoplazma (gr. pseudos, plasma tvorevina) med. bolesni izrataj. pseudopleurezija (gr. pseudos, pleur6n bok, rebro) med. v. pseudopleuritis. pseudopleuritis (gr. pseudos, pleuron) med. nepravo, lano zapal>enje plune maramice. pseudopneumonija (gr. pseudos, pneuma plue) v. pseudopneumonitis. pseudopneumonitis (gr. pseudos, pneuma) med. nepravo, lano zapaljenje plua. pseudopodiji (gr. pseudos, pus gen. pod6s noga) biol. lane noice, nestalni pro-dueci protoplazme, neodreena oblika, kod praivotinja, a koji slue za pokretanje i uzimanje hrane. pseudopolip (gr. psefidos, polys mnogi,, piis noga) med. nepravi, lani polip \up. polip. pseudopsija (gr. pseudos, opsis vid) med. obmana vidnog ula koja se sastoji u tome to se nekome ini da vidi neto to ne postoji. pseudorazis (gr. pseudos, orasis vienje, vid) med. v. pseudopisija. pseud-oreksija (gr. pseudos, orexis teenje, prohtev) med. lana elja za jelom. pseudosifilis (gr. pseudos, sys svinja, phi-los prijatel>, koji voli) med. pojava koja ima slinosti sa sifilisom, ali nije sifilis. pseudoskop (gr. pseudos, skopeo posmatram) ont. sprava kroz koju posmatrani predmeti izgledaju drukiji no to su stvarno, kroz koju se npr. ispupenja vide kao udubljenje i obratno; pseudoskopske obmane nehotine optike obmane u pogledu veliine, oblika i pravca linija, figura i dr. pseud-osmija (gr. pseudos, osme miris) med. obmana ula mirisa, pogreno oseanje mirisa. pseudostoma (gr. pseudos, osteon kost) med. nepravo, lano stvaranje kosti. pseudosfrazija (gr. pseudos, osphrasfa mirisanje, miris) med. v. pseud-osmija. pseudotabes (gr. pseudos, lat. tabes) med. prividno, lano suenje kime. pseudotanatos (gr. pseudos, thanatos smrt) med. prividna, lana smrt. pseudofilozof (gr. pseudos philosophos) lani filozof, nadrifilozof. pseudoftiza (gr. pseudos, phthfsis suica) med. lana suica. psefiti (gr. psechos oblutak, ljunak) kol. mehaniki sedimenti sastavljeni od veih i krupnijih komada, bilo zaobljenih (konglomerati) bilo uglastih (breije). psefokratski (gr. psephos kamiak za glasanje, kratos jaina, snaga, vladavina) koji vlada na osnovu veine u skuptini.

isidracij(um) (gr. psidrakion) med. vodeni mehuri, naroito na w u ili vrhu jezika, nazvan po tome to se nekada verovalo da se takav mehuri stvori na jeziku kad neko neto slae (psydros = pseudes laljiv). psiksis (gr. psyxis) med. hlaenje, rashlaivanje; nazeb, prehlada. psiktika (gr. psyktikos rashladan, koji rashlauje, nlat. psyctica) pl. lekovi za rashlaivanje. psiktian (gr. psyktikds, nlat. psycticus) koji hladi, koji rashlauje. psiloza (gr. psilosis elavljenje, elavost) med. gubljenje kose ili dlaka, elavljenje. psiloma (gr. psilos elav) med. elavost. psilometrija (gr. psilometrla) herojska, ep-ska poezija kod starih Grka, koja se pevala bez muzike pratnje. psilotrian (gr. psi!6s elav, go, thrix dlaka, vlas) koji skida dlake ili kosu, koji oelavljuje. psitakozis (gr. psitak6s papagaj) med. papagajska bolest" (bolest slina tifusu). psitacizam (gr. psittakos papagaj, lat. psittacus) psih. papagajsko brbljanje, nedostatak neposrednosti miljenja, govorenje bez svesti o znaenju izgovara rei. psih- (gr. psyche) predmetak u sloenicama sa znaenjem: duh, dua, duevan. psiha (gr. psyche) dua, duh; fil. naelo ivota, osnova ivota;zool. vrsta leptira (kao olienje ivota i besmrtnosti due); mit. Amorova ljubavnica, koju su stari Grci predstavljali kao izvanredno lepu devojku sa leptirovim krilima; veliko i pokretno sobno ogledalo koje stoji na podu i u kome se moe ogledati ceo stas. psihagog (gr. psychagogeo) voa dua; dueprodavac; mit. nadimak Hermesa koji je vodio due pokojnika u podzemni svet. psihagoga (gr. psychagogeo) pl. med. sredstva, lekovi protiv nesvestice i prividne smrti; psihagogika. psihagogika (gr. psychagogeo) pl. med. v. psihagoga. psihastenija (gr. psyche dua, astheneia slabost) med. duevna slabost ili oboljenje koje se sastoji u nesposobnosti za voljne odluke, u utuenosti, u stalnoj uplaeno-sti, u tenji za samoom i u izbegavanju drutva. psihentonija (gr. psyche, entefno zategnem, napregnem) prekomerna duevna napregnutost. psihentonian (gr. psyche, entefno zategnem, napregnem) koji izaziva duevno naprezanje, koji je u vezi sa duevnim naprezanjem. psihizam (gr. psyche) filozofsko uenje po kome je dua neto materijalno ili teno; takoe: uenje da je dua neto isto duhovno i natulno; duevni ivot uopte, svesni i nesvesni; up. idealizam, spiritualizam.

psihijater

764

psihomantija

psihijater (gr. psyche, iatros lekar) ned. lekar za duevne bolesti. psihijatrije (gr. psyche, iatrefa leenje) med. nauka o duevnim bolestima, njihovim uzrocima, o njihovom razvitku i leenju. psihiki (gr. psyche, psychikos duevni) duhovni, duevni, koji se tie due;psi-hike bolesti duevne bolesti. psiho- (gr. psyche) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: duh, dua, duevni. psihoanaliza (gr. psyche, analysis ralanjavanje, razglabanje) ralanjavanje due u cilju to boljeg razumevanja i poznavanje njenih osobenosti; otkrivanje skrivenog, zaboravljenog i u podsvest potisnutog u duevnom ivotu, kao i nesve-snih elja i nagona, poglavito spolnih, koji nisu bili zadovoljeni te nesvesno tee za zadovoljenjem, izazivajui pri tom esto bolesne pojave, koje se otklanjaju time to njihovi pravi uzroci, tj. one nesvesne elje i nagoni, preu iz podsvesti u svest. Osniva ovoga psiholokog pravca je Sigmuid Frojd (Freud, 1856-1939) po kome se naziva, i frojdizam; pr. psihoanalitiki. psihobiologija (gr. psyche, bios ivot, 1o-gf a nauka) fil. biologija duevnog ivota, nauka o biolokim zakonima duevnog ivota, ili nauka o duevnim silama; biopsihologija. psihovitalizam (gr. psyche, lat. vita ivot) fil. v. psihobiologija. psihogeneza (gr. psyche, genesis postanak) razvitak due, nauka o duevnom razvitku deteta, ivotinja itd. psihogenetiki (gr. psyche, genesis) koji se tie (ili koji dolazi u toku) razvitka due; koji se prouava s obzirom na postanak i razvitak duevnog ivota. psihogeni (gr. psyche dua, gen- koren od gfgnomai postanem) koji je prouzrokovan psihikim putem, koji je psihikog porekla, koji je postao pomou predstava. psihogimnastika (gr. psyche, gymnastike vebanje) kolovanje (ili: uvebavanje) duhovnih radnji, funkcija: miljenja, oseanja i htenja (npr. antropozofsko kolovanje duha austrijskog filozofa Rudolfa tajnera, 18611925). psihognozija (gr. psyche, gnosis poznavanje, saznavanje) fil. poznavanje due, vetina upoznavanja due. psihogram (gr. psyche, gramma crta) opis duevnih osobina jedne linosti. psihograf (gr. psyche, grapho piem, beleim) spiritistiki aparat koji spi-ritiste dovodi u vezu sa duhovima": jedna ploa sa slovima, brojkama i reima koje se esto javljaju (npr. da" i ne"), na kojoj duhovi, u stvari medijumova ruka, sastavljaju rei i reenice i tako saoptavaju svoje poruke.

psihografija (gr. psyche, graphia pisanje, crtanje) predstavljanje individualnih duevnih pojava i sadraja. psihodinamika (gr. psyche, dynamis snaga) fil. dinamika duevnog ivota, nauka o duevnim silama (Herbart), o dinami-kim izraajima duevnog. psihodrama (gr. psyche, drama)noer. monoloka pesma koja prikazuje neku dramsku radnju, a od monodrame ili solo-scene se razlikuje naroito po tome, to svoje efekte postie bez ikakvog scenskog aparata. psihoza (gr. psychosis dua) 1. duevni poremeaj za razliku od neuroze, teak poremeaj linosti sa ozbiljnim posledicama po odnose jedinke sa sredinom; 2. duevno raspoloenje, opte stanje uzru-janosti, uzbuenosti, obuzetosti nekim dogaajem (npr. ratna psihoza). psihoid (gr. psyche, efdod vid, oblik) tvorevina ili sila slina dui, jedan kompleks, npr. kod niih bia, koji ba nije istovetan sa pojmom dua", ali se ipak samo psihiki moe protumaiti da bi se izvesne radnje tih bia mogle shvatiti. psiholatrija (gr. psyche, latreia oboavanje) duboko potovanje due umrlih, psiholog (gr. psyche, 16gos) ispitivalac due, poznavalac duevnih pojava i duevnog ivota uopte, onaj koji se bavi psihologijom kao strukom. psihologizam (gr. psyche, logfa) fil. shvatanje po kome je psihologija osnov celokupne filozofije, sve ostale nauke u stvari su samo primenjivanje psihologije, te je, prema tome, ona jedina nauka; shvatanje da se iz zbivanja, procesa duevnih mogu izvesti zakoni miljenja i znaenja, pojmovi; supr. logicizam, fenomenologija. psihologija (gr. psyche, logia) nauka o dui, tj. o onome to se pod pojmom dua" razumeva, o injenicama, zakonima i razvitku duevnog ivota uopte; za razliku od filozofije, odnosno metafizi-ke, ona je empkrijska nauka, tj. njen predmet su pojave tzv. neposrednog, unutarnjeg iskustva, one koje svaka svesna jedinka nalazi u sebi kao neto to joj je neposredno dato. psihologisti (gr. psyche, I6gos) pl. fil. pristalice psihologizma. psiholoki (gr. psyche, logikos) koji spada u psihologiju, koji je u vezi sa psihologijom. psihom (gr. psyche) duevni, psihiki dogaaj, psihika pojava. psihomant (gr. psyche, mantis vraar, pogaa, predskaziva) dozivam duhova, onaj koji je u vezi s duhovima; takoe: izgoni-lac duhova. psihomantija (gr. psyche, mantefa vrzmanje, pogaanje, predskazivanje) prizivanje duhova, optenje sa duhovima; izgonjenje duhova;^, nekromantija.

psihomatika

765

psoromijazma

psihomatika (gr. psyche, matheln uiti) nauka o psihikim pojavama. psihomahija (gr. psyche, mache borba) duevna, duhovna borba. psihometrija (gr. psyche, metria) pokuaj ili, zapravo, elja da se psihiko predstavi matematikim putem. psihomonizam (gr. psyche, m6nos jedini) fil. shvatanje po kome je sve to je dato i to postoji psihika prirode. psihomonisti (gr. psyche, monos jedini) pl. fil. pristalice psihomonizma (Fervorn, Cijev i dr.). psihoneuroze (gr. psyche, neuron ivac) pl. med. funkcionalna oboljenja ivanog pribora, nervnog sistema, sa telesnim simptomima, uzetostima, bolovima i dr., naroito sa neurastenijom, histerijom i epilepsijom; neuropsihoze. psihonozologija (gr. psyche, nosos bolest, logfa nauka) med. nauka o duevnim bolestima. psihonomija (gr. psyche, nomos zakon) fil. nauka o zakonima duevnog ivota. psihopat (gr. psyche, pathos bolest) onaj koji je duevno poremeen, umobolnik. psihopatija (gr. psyche, pathos) .ied. duevni poremeaj, bolest duha, umobolnost. psihopatija seksualne (nlat. psychopathia sexualis). duevni poremeaj na spolnoj (seksualnoj) osnovi, oboljenje duha kao posledica spolnog ivota obolelog. psihopatian (gr. psyche, pathos bolest) umio poremeen, duevno oboleo, umobolan. psihopatologija (gr. psyche, pathos, logfa nauka) nauka o bolesnim duevnim pojavama. psihopedija (gr. psyche, pals/ek paidos dete) ped. nauka o vaspitanju duevno bolesne dece. psihoseksualan (gr. psyche, lat. sexualis spolni) koji se tie duevnih osobina svojstvenih svakom od dva spola ponaosob. psihosociologija (gr. psyche, lat. socius drug, gr. logfa) nauka koja ispituje du-evna zbivanja, duevne procese koji igraju ulogu u postanku, razvitku i izraajima ivota drutvenih gomila i veih zajednica. psihoterapija (gr. psyche, therapeia leenje) leenje duevnih poremeaja (bolesti ivaca) duevnim uticajima na obolele, leenje uticanjem na duu, naroito sugestijom i autosugestijom. psihotehnika (gr. psyche, technike) deo primenjene eksperimentalne psihologije koji ispituje prilike i uslove ovejeg rada u granicama datih stvarnih, privrednik i tehnikih mogunosti i potreba, kako bi radnik dao to bolji rezultat za to krae vreme i sa to manje troenja svoje snage; utvruje osobine svakog radnika i upotrebljava ga na mestu za koje ponajbolje odgovara; up. tajlorizam, fordizam.

psihofizika (gr. psyche, physike) nauka o odnosima izmeu due i tela, naroito: matematiko uporeenje fizikih na-draaja sa dejstvom tih nadraaja na duu (lsihofiziki zakon, Veber-Fehne-rov: nadraaji ine geometrijsku progre-siju, oseti ine aritmetiku progresiju). psihofiziki paralelizamfg. odnos izmeu due i tela, psihikog i fizikog, koji se sastoji u tome to ovo dvoje jedno drugom odgovara i na svoj se nain dopunjuje, ali nije istovetne. psihofonija (gr. psyche, phone zvuk, glas) med. psiholoko leenje ivanih bolesti pomou gramofonskih ploa koje deluju na ivani sistem (pronalazak bekog lekara Kazimira de Radvana). psihohigijena (gr. psyche, hygfeia zdravlje) deo socijalne medicine koja se bavi pitanjima koja su ma u kakvoj vezi sa duevnim zdravljem naroda, vodi rauna o duevnim bolesnicima koji su otputeni iz bolnice, o telesne defektnoj i duevno zaostaloj deci i sl. psihrologija (gr. psychros hladan, bljutav, logfa govorenje) hladan, bljutav, neslan, glup govor; preterivanja u govoru upotrebom mnogih retorskih figura, bombasti-nost. psihroluzija (gr. psychros, luomai kupam se) med. kupanje u hladnoj vodi. psihrometar (gr. psychr6s, metron mera, merile) instrumenat koji se sastoji od dva termometra na istom postelju, od kojih jedan pokazuje temperaturu vazduha, a drugi navlaen, usled isparavanja tenosti, pokazuje niu temperaturu i to utoliko niu ukoliko je vazduh suvlji (jer je tada isparavanje jae); na taj nain odreuje se apsolutna i relativna vlanost vazduha. psihrometrija (gr. psychr6s, metrfa merenje) merenje vlanosti vazduha iz snienja temperature usled isparavanja. psihrofobija (gr. psychros, phdbos strah) strah od hladnoe, naroito od hladne vode. psoas (gr. psoa, nlat. psoas musculns) aoat. slabinski mii. psoitis (gr. ps6a slabinski mii) ned. zapaljenje slabinskog miia. psora (gr. rzbga)med. uga. psorijaza (gr. psora svrab, uga) med. hronina bolest koe; javlja se obino na laktovima, kolenima i glavi u obliku voria razliite veliine, koji se na povrini ljute. psorikum (gr. psorik6n, nlat. psoricum) med. sredstvo ili lek protiv uge. psorian (gr. psorikos) uni, koji se tie uge, ugin; koji slui kao lek protiv uge. psoromijazma (gr. psora uga, mfasma zagaenje, zaraza) med. zaraza ugom, ugin otrov.

psoroftalmija

766

puding

psoroftalmija (gr. psora, ophthalmds oko) med. ugavost onih kapaka. ptarmikum (gr. ptairo kijam, ptarmikos koji tera na kijanje, nlat. ptarmicum) med. sredstvo za kijanje. ptarmian (gr. ptarmik6s) koji izaziva kijanje. pterigij(um) (gr. pterygion) med. zadebljanje venjae (oka) u pravcu ronjae i po njoj. pteridofite (gr. pter6n krilo, phyton biljka) pl. vot. papratnjae. pteriks (gr. pteryx) krilo; med. krilo nozdrve. pteroidan (gr. pteron krilo, eidos vid, oblik) krilast, u obliku krila, slian krilu. pteroma (gr. pterdn krilo) vrh. krilo jedne graevine; takoe: portikus. pteropoda (gr. pter6n krilo, pus rea. podos noga) pl. zool. krilonoci, vrsta velikih slepih mieva (ljil>aka) u Istonoj In-diji. pteroforav (gr. pteron krilo, phero nosim) sa krilima, krilat. oti-grm (fr. petit-gris) krzno i krznena roba od sibirske, sure veverice. ptizis (gr. ptysis) pljuvanje. ptizma (gr. ptysma) med. pljuvaka, ispljuvak. ptizmagoga (gr. ptysma pljuvaka, sluz, ago izazivam, prouzrokujem)g. med. sredstva za izluivanje sluzi. ptijalgoga (gr. ptyalon pljuvaka, ago izazivam, prouzrokujem) pl. med. sredstva koja izazivaju i pomau luenje pljuvanih lezda. ptijalizam (gr. ptyalismos esto pljuvanje, ptyalfzo mnogo pljujem, usta mi puna pljuvake) med. prekomerno luenje pljuvanih lezda, esto pljuvanje; salivacija. ptijalin (gr. ptyalon pljuvaka) i. amilo-litiki ferment pljuvake. ptiloza (gr. ptilosis) menjanje perja kod ptica, mitarenje; ispadanje kose; med. gubljenje obrva i trepavica. ptipoen (fr. petit point takica) vrsta veoma sitnog i finog goblenskog veza. ptisana (gr. ptisane) med. jemena voda, aj od jema. ptozis (gr. ptosis, pad, padanje) med. 1. sputen eludac; 2. spadnutost onih kapaka; 3. takoe: = prolapsus; 4. gram. pade, kazus. ptomain (gr. ptoma let) hem. otrov koji se razvija u leinama pri raspadanju, tru-leni otrov, leinski alkaloid. pubertet (lat. pubertas) spolno sazrevanje, spolna zrelost; doba spolnog sazrevanja (kod deaka izmeu 1418 god., kod devojica izmeu 12-15 god.). pubes (lat pubes) alat. mesto gde se nalazi spolni ud, dlake oko spolnog uda, bruke; muevnost.

pubescentan (lat. pubescens) koji se nalazi u doba spolnog sazrevanja; obrastao finim dlaicama, maljav. pubescencija (nlat. pubescentia) poetak rastenja brade i dlaka oko spolnog organa, spolno sazrevanje, zamomavanje; dobivanje malja, maljavost. pubikum (nlat. pubicum) znat. preponjaa, stidna kost. pubiotomija (lat. pubis stidnik, gr. tome seenje, rezanje)med. prerez (ili: operacija) preponjae u sluajevima tekog poroaja; pubotomija. publika (lat. publicum) svet; naroito: italaki svet, itaoci, gledaoci, sluaoci, javnost, narod, ljudi. publikacija (lat. publicatio) objavljivanje, obznanjivanje, obnarodovanje, objava, obznana; izdanje, izdavanje (knjige); objavljeno delo, izdano delo. publikacio bonorum (lat. publicatio bono-rum) prav. javno konfiskovanje (ili: uzapivanje) imovine. publikovati (lat. publicare) objaviti, saoptiti, izneti u javnost, tampati (delo, lanak), izdati knjigu. publikum (lat. publicum) v. publika. publikum kolegijum (nlat. publicum collegium) javno predavanje na visokim kolama (univerzitetima); supr. privatum kolegijum. publicirati (lat. publicare) v. publikovati. publicist(a) (nlat. publicista) pisac o javnim, naroito politikim i drutvenim pitanjima i stvarima, novinar (urna-list); ranije: znalac ili nastavnik dravnog prava i nauke o dravi. publicistika (nlat. publicista) tampa koja se bavi dnevnim i aktuelnim pitanjima i dogaajima, dakle: novine, asopisi, pri-godni spisi i sve to putem tampe utie na stvaranje takozvanog javnog mnenja, javnog miljenja; .up urnalistika. publicitet (lat. publicitas) javnost, javno izlaganje, iznoenje u javnost; rasprostranjenost; ova knjiga ima veliki publicitet ova je knjiga mnogo rasprostranjena, tj. ima veliki broj italaca. pubotomija (lat. pubis stidnik, gr. tome seenje) med. v. pubiotomija. pud (rus. pud, lat. pondus teina) nekada-nja ruska jedinica za merenje teine = 16,3805 kg. pudenda (lat. pudenda) pl. stidni delovi tela, spolni organi. puder (fr. poudre, lat. pulvis gen. pulveris) branjavo belilo za lice; praak, lek u prahu; pesak za posipanje. puderisati (fr. poudrer) posuti prakom, posipati prakom; mazati lice puderom. puding (eng. pudding) omiljeno englesko jelo, povarak; ima ga vie vrsta, ali se svako, uglavnom pravi sa branom, jajima, gri-zom, pirinom, puterom ili salom, ee-

pudla

767

puls

rom, suvim groem ili drugim voem; pee se u pari. pudla (nem. Pudel) vrsta malih pasa kovra-ste dlake, kudrov. pudler (eng. puddle) sprava za preia-vanje livenog gvoa. pudlovati (eng. puddle meati) liveno gvoe preiavati oslobaajui ga uglje-nika. pudr d' ri (fr. poudre de riz) najfinije brano od pirina (za spravljanje bele minke i pudera). pudre-ga (fr. poudrette) ubre, gnojivo u praku prireeno od ljudskog izmeta; takoe: mokraa vetaki preraena u gnojivo (urata).. pudrijera (fr. poudriere) kutija za puder. pueblo (tl. pueblo narod) indijansko selo, indijansko naselje. pueralna sepsa (lat. puerilis detinji, deaki) ned. babinja groznica. puerilan (lat. puerilis) detinji, detinjski, deaki; detinjast, neozbiljan ili nezreo kao dete. puerilizam (lat. puer deak) ponaanje odraslih osoba koje lii na ponaanje deteta. puerperalni (lat. puerperalis) porodiljski; puerperalna groznica porodiljska, babinja groznica, pueralna sepsa. puadist pristalica francuskog desniar-skog poslanika Puada (Poujade), koji je oko sebe okupljao francusku sitnu trgovaku buroaziju. pul (eng. pool) trg. udruivanje vie trgovakih preduzea u pekulativne svrhe, kartel. pulard (fr. poularde, lat. pullus) utrojeno i ugojeno pile, kopun (od 35 meseci). pularderija (fr. poularderie) negovanje ivine, ivinarstvo; naroito: ivinar-nik gde se utrojena ivina (kopuni) proizvodi i goji uveliko. pulvav (polj. polowanie) ispunjeni tetreb (kao mamac u lovu na tetrebe). pulverizator (nlat. pulverisator) v. pilve-rizater. pulverizacija (nlat. pulverisatio) spraenje, pretvaranje u prah. pulverizirati (nlat. pulverisare) spraiti, stui u prah, pretvoriti u prah, pretvarati u prah, smrviti; raspriti, raspr-ivati, tenost kroz trcaljku rasipati u vrlo sitne kapljice. pulvilus (lat. pulvillus jastue) med. jastu-ast zavoj. " pulvis (lat. pulvis) v. pulfer. pulen (fr. poulain, lat. pullus drebe) 1.med. venerina micina u preponama; 2. sp. uenik, pitomac neke sportske kole (bok-serske, rvake i dr.). pulzator (nlat. pulsator) vazduni utiski-va, levkasta sprava za dovoenje vazduha i provetravanje zatvorenih prostorija,

npr. mainskih odeljenja na brodovima itd. pulzacija (lat. pulsatio) udaranje, kucanje, naroito srca; treperenje svetlosti. pulzacio aurijum (lat. pulsatio aurium) med. kucanje u uima. pulzacio kapitis (lat. pulsatio capitis) med. kucanje u glavi, naroito u slepoonicama. pulzacio kordis (lat. pulsatio cordis) ned. kucanje srca. pulzimantija (lat. pulsus bilo, gr. mantefa gatanje, proricanje) proricanje po nainu kucanja bila. pulzimetar (lat. pulsus bilo, gr. metron merile, mera) med. aparat za grafiko predstavljanje, u obliku krive linije, kretanje bila, pulsa; sfigmograf. pulzirati (lat. pulsare) udarati, kucati, biti (kao puls). pulzometar (lat. pulsus udaranje; bilo, gr. metron mera, merile) vrsta crnke za cr-penje vode pomou pare. Pulmanova kola vrsta salonskih i spavaih vagona (naziv po pronalazau, amerikom industrijalcu D. M. Pulmanu). pulmologija (lat. rto gei. pulmonis plue, pluno krilo, gr. logfa nauka) ned. v. pneumonologija. pulmoialvi (nlat. pulmonalis) pluni, koji se tie plua ili im pripada; koji lei plune bolesti. pulmovarni (lat. rto) v. pulmonalni. pulmonija (nlat. pulmonia) med. tuberkuloze plua, grudobolja; zapaljenje plua. pulmonian (lat. pulmoneus) bolestan od plua, grudobolan; pluni. pulmotor (lat. rto plue, motor pokretalo) med. sprava za vetake disanje. pulover (eng. pullover) pletena, obino vune-na muka bluza, nosi se ispod kaputa i oblai preko glave. pulomantija (lat. pullus pile, pilence, gr. manteia vraanje, gatanje, proricanje) proricanje po kokokama. pulpa (lat. pulpa krtina, krto meso) 1. med. zubna sr koja sadri ivac i krvne sudove; 2. mesnati delovi ivotinjskog tela; meso voa i povra; u apotekama i industriji vonih konzervi: upihtijano meso ili upihtijana sr korenja i plodova, kaa. pulpet (lat. pulpitum) naprava slina stolu sa kosom povrinom (za pisanje, note i sl.); up. pult. pulpitis (lat. pulpa krtina, krto meso, meso)lged. zapaljenje zubne sri; .up. pulpa. puls (lat. pulsus) zool. proirenje arterija izazvane ritminim potiskivanjem krvi iz srca, koje odgovara kucajima srca i zavisi od delatnosti srca i sastava zida arterija, bilo; fig. najosetljivije mesto neke stvari ili oveka; napipa ti nekome puls pronai nekome najosetljivije mesto;

pult

768

puplin

opipati puls na fin nain, zavijeno ispitati ta neko o neemu misli. pult (lat. pulpitum, nem. Pult) nalonj, sto sa kosom povrinom za itanje, za pisanje, za note i sl. pulfer (nem. Pulver, lat. pulvis) barut u prahu; prah, praina; praak. puma (per. rita) zool. ameriki ili crveni tigar,'kuguar (lat. Felis concolor). pumeks (lat. rpeh) plovuac, plavac kamen, upljikav kamen. pumpa (nem. Pumpe) mrk, crpka. punalua-brak grupni brak iz kojeg su isklju-eni braa ena i sestre mueva; otkrio ga je T. H. Morgan na Havajskim ostrvima. punkt (lat. punctum) v. punktum. punkta dierezeos (lat. puncta, gr. diairesis razdvajanje, deljenje) pl. gram. take koje se stavljaju iznad samoglasnika kao znak da ga treba itati kao zaseban i samostalan glas, npr. poeta = posta. punktacija (nlat. punctatio) skida, nacrt ugovora, take, uslovi sporazuma, osnovne odredbe ega; nain proricanja sudbine iz taaka. punktirati (nlat. punctare) oznaiti (ili: oznaavati) takama, stavljati (ili: staviti) znake interpunkcije; istakati, nainiti od taaka; naglaavati, podvla-iti, obeleavati; med. probosti neko mesto na telu da bi izala bolesna tenost; trg. postaviti, navesti prethodno uslove ugovora; napraviti taku, tj. obustaviti plaanja; vrana ti iz ovlano baenih taaka; verno reprodukovati u kamenu jedan model; nuz. takom oznaiti da jedna nota vredi za polovinu vie od svoje obine vrednosti. punkto homicidii (lat. puncto homicidii) prav. zbog ubistva oveka. punktuacija (nlat. punctuatio) stavljanje pravopisnih znakova; pravopisni znaci; up. interpunkcija. punktuelan (lat. punctum taka) taan, vrlo taan; takast, u vidu take. punktum (lat. punctum taka) bod, ubod; gram. znak koji se stavlja na zavretku reenice i kod skraenih rei, taka; geoh. granica, poetak i kraj linije \ret. potpuna i zaokrugljene reenica; odeljak nekog spisa koji predstavlja izvesnu celinu s obzirom na smisao i sadrinu, predmet govora, komad, stvar. punktum litis (lat. punctum \\tis) prav. predmet spora, naroito pravnog. punktum materije (nlat. punctum materiae) fiz. materijalna taka, geometrijska taka sa fizikim znaenjem, taka sa masom (pojam koji je uveo najdosledniji njutno-vac" Ruer Bokovi). punktum salijens (lat. punctum saliens taka koja odskae) ono to je bitno, sutina neega, glavna taka oko koje se sve obre, ono to je odluujue u nekoj stvari, glavna stvar, jezgro ega.

punktura (lat. punctura) med. v. punkcija. punkcija (lat. punctio) med. bodenje, ubadanje, probadanje tela radi utvrivanja prirode bolesti; lumbalna punkcija ubod iglom u slabinski prljen radi vaenja tenosti iz kime (likvora). punski (lat. punicus) koji se tie Punaca, Kartaginjana ili Feniane, njima svoj-stven, koji od njih potie ili im pripada; punski ratovi ratovi voeni izmeu Rima i Kartagine u treem i drugom veku pre n. e.; bilo ih je tri, a najvaniji je drugi punski rat (219 201); fig. laan, neveran, veroloman (punska vernost). punta (ital. punta) vrh, iljak; rt. punta d'arko (ital. punta d'arco) muz. v. a punta d'arko. punta del'arko (ital. punta dell'arco) v. a punta d'arko. punca (ital. punzone, lat. punctio) etvrtast ili okrugao elini ig pomou koga se izrauju u metalu izdubene ili ispupene figure, znaci itd; kalup za metalni novac i medalje; ig na zlatu, srebru i platili. puncirati (ital. punzone) praviti pomou elinog iga u metalu izdubene ili ispupene figure i dr.; igosati (zlato, srebro, platinu, nakit). pun (eng. punch) v. pui. pun (eng. punch, hindost. panch, pantsch, sskr. pancha, pantscha) pie koje ima pet sastojaka (panch, pancha = 5): alkohol (zrak, rum ili konjak), nakiseo sok (limunov ili kakvog drugog ploda), aroma-tian zain (aj, cimet, limunovu koru i dr.), eer i vruu vodu ili vrue vino. pun-bola (eng. punch-bowle) posuda u kojoj se spravlja pun; pun (pie). pun-ekstrakt (eng. punch, lat. extractum) svi sastojci od kojih se spravlja pun:, sem vode; pun-esencija. pun-esencija (eng. punch, lat. essentia) v. pun-ekstrakt. pui (eng. roor) zadnji deo broda, fara. punila (lat. pupilla) l.aaar. kruni otvor na duini oka sa prosenim prenikom od 2 3 mm, zenica. lupila (lat. pupilla) 2. prav. siroe, podsvoj-e; nepunoletno dete (bez oca) koje je pod starateljstvom. pupilaritet (nlat. pupillaritas) prav. maloletstvo, vreme pod starateljstvom. pupilarni (lat. pupillaris) prav. sirotni, si-roetni, koji se tie siroeta, podsvoje-ta, maloletnika, maloletniki; anat. koji se tie zenice (oka), zenini; pupilarni depozit novac maloletnika-siroeta koji lei, kao masa, u banci pod nadzorom suda. pupilni (lat. pupilla zenica) \.anat. zenini. pupilni (lat. pupilla) 2. prav. v. laksament. puplin (fr. popeline) v. poplin.

pur aki

769

putrefakcija

pur aki (fr. pour acquit) trg. primljeno, plaeno (na potvrdama o prijemu, raunima i dr.). purana (sskr. purana) vrsta staroindijskih epsko-didaktinih knjievnih dela, koja sadre mitoloke prie o stvorenju, propasti i obnovi sveta, dela bogova i junaka, propise o verskim obiajima i prazno-vanjima, odeljke o pravima i dunostima pojedinih kasta, filozofska razmatranja itd. purgavcia (lat. purgantia) pl. med. sredstva za proiavanje creva. purgavcija (nlat. purgantia) med. proiavanje creva; lek za ienje. purgativ (nlat. purgativnm) med. sredstvo (ili: lek) za ienje creva. purgativan (nlat. purgativus) koji proi-ava, koji pomae ienju (creva). purgatorij(um) (nlat. purgatorium) kod katolika: istilite, mesto gde due umrlih moraju najpre da okaju svoje grehe, pre no to dospeju u carstvo venog blaenstva; med. sredstvo za ienje. purgacija (lat. purgare, purgatio) med. ienje, proiavanje; prav. opovrgavanje pred sudom neke sumnje. purger (nem. Burger graanin) malograanin, ifta, filistar. purgirati (lat. purgare)^ istiti, oistiti, proistiti creva; prav. osloboditi se optube, opravdati se; pripravi svilu za bojadisanje. purizam (lat. purus ist) ienje jezika od nepotrebnih tuih rei i ravih kovani-ca; preteranost u tenji za istotom govora, istunstvo. Purim (hebr. pur, purim) veseli jevrejski praznik kojim proslavljaju, 14. i 15.adara (marta), uspomenu na sreno spasenje Jevreja, pomou Estere i Mordoheja, od pokolja koji im je pripremao Haman. purini (lat. purus ist) hem. grupa baza, derivati purina (kofein, teobromin, ksantin) C3H4N4; sastavni su deo nuklein-skih kiselina i nekih fermenata. purist(a) (lat. purus) onaj koji tei da oisti jezik od nepotrebnih tuih rei, onaj koji preteruje u tenji za ienjem jezika, istunac. puritanac (lat. puritas istota, nlat. purita-nus) istunac, onaj koji se strogo pridrava postavljenih naela; lan prezbi-terske crkve u Engleskoj, koja je htela da se strogo pridrava evanelske istote. puritanizam (lat. puritas, nlat. puritanus) istunstvo, preterana strogost u vernosti postavljenim naelima i obiajima; pokret meu engleskim protestantima, u XVI veku, za odranjem crkve u evanelskoj istoti (nasuprot anglikanskoj crkvi, koja se u mnogome ugledala na katoliku crkvu). purifikacija (lat. purificatio) ienje, preiavanje.
49 Leksikon

puriforman (nlat. puriformis) med. gnojast. puro (lat. purus ist)mvd. ist sok (ekstrakt) od mesa (sredstvo za okrepljenje i jaanje). purpur (lat. purpura, gr. porphyra purpurni pu; skerletna boja) najfinija ljubiastocrvena boja, koju su prvi prireivali stari Feniani od bezbojnog soka tzv. purpurnog pua", koji se tek na svetlosti oboji; skupocena tkanina ove boje; purpurna ili skerletna odea, purpurni ili skerletni ogrta, naroito kardinalski; fig. lepota, sjaj, rasko, skupocenost, dragocenost. purpura (lat. purpura) med. v. pelioza. purpurni (nlat. purpurinum) hem. trioksiantrahinon, nalazi se, pored alizarina, u brou (nlat. rubia tinctorum), vetaki se dobiva iz antracena. purpurna kiselina (lat. purpuricum acidum) hen. ivotinjska kiselina koja se spravlja od mokrae. purulenta (lat. purulenta) pl. ned. sredstva za gnojenje, za izvlaenje gnoja. purulentan (lat. pus, puris, gnoj, purulentus) med. gnojav, zagnojen. purulencija (nlat. purulentia) med. zagnoje-nost, gnojenje. purulescencija (nlat. purulescentia) med. gnojenje, zagnojavanje, stvaranje gnoja. purus putus (lat. purus putus) ist deko", tj. onaj koji poznaje samo svoju struku a o svemu drugom nema ni pojma. pusat (tur. pusat) oruje. pusta (ma. puszta) velika i travom bogata ravnica, panjak, stepa u srednjoj Maarskoj (danas veinom zasejana penicom, kukuruzom i dr.). pustula (lat. pustula). gnojava bubullca, gnojnica pustulozan (lat. pustulosus) med. bubuljiav, gnojniav. put mera za teinu, teg u Undiji = lV2 eng. funta = 680,288 g; vrsta kalajnog novca. putamen (lat. putamen) vot. jezgro u vou sa koticom, kotica. putativan (nlat. putativus) tobonji, zamiljen; koji se smatra kao zakonit a nije; putativni brak prav. brak u kome, pri sklapanju, obe strane, ili samo jedna, nisu znale da postoje zakonske prepreke sklapanju toga braka. putir (gr. poter sud za pie, aa, pino pijem) u pravoslavnoj crkvi: zlatna ili srebrna aa u koju se sipa vino, raz-blaeno vodom, i kojim se verni prie-uju. puto (ital. putto)jif. lik malog golog deteta, obino kao ukras na umetnikim graevinama, naroito esmama i slino; pl. puti, dei. putino. putrescin (lat. putrescere prelaziti u truljenje, truleti) hem. otrov koji se razvija pri truljenju mesa. putrefakcija (nlat. putrefacere) truljenje, trule, raspadanje.

putridan

770

pfifikus

putridan (lat. putridus) truo; pokvaren, smrdljiv. puf (eng. puff) preterano hvaljenje, preuznoenje, velimanje; vaarska reklama; ne-slana, preterana ala. pufer (nem. Puffer) na eleznikim vagonima: odbojnik, odbijam (elezna naprava u obliku tanjira na oprugu za ublaavanje sudara). pufva (eng. puff) prailica (ili: jastui) za puderisanje. pucolapa (ital. puzzolana) vulkanski tuf, vrsta vulkanske zemlje od koje se pravi malter koji se, pod uticajem vode, stvr-dnjava (naziv po ital. varoi Pucuoli tat Pucali, odakle se mnogo dobavlja). pu (nem. Putsch) udarac"; iznenadan oruan ustanak jednog dela naroda ili

kakve grupe koji biva, obino, brzo ugu-en; prepad, mali prevrat, pokuaj prevrata. puist(a) (nem. Putsch) uesnik u puu, prevratnik, pobunjenik. pfalc (nem. Pfalz, lat. palatium) palata"; u srednjovekovne j nem. dravi: carski dvorci, kojih je bilo po celoj dravi, i u kojima su se carevi povremeno bavili radi odravanje javnog poretka; takoe: oblast koja je bila pod neposrednom vlau carevom. pfepig (nem. Pfennig) od 1873. god. novana jedinica u Nemakoj, = 1/100 marke. pfifig (nem. pfiffig) okretljiv, dovitljiv, lukav, prepreden, npr. pfifig ovek. pfifikus (nem. Pfiffikus) okretan, dovitljiv, lukav, prepreden ovek.

E N O S U
810/

817sG

R
R, r dvadeseta slovo nae irilice, dvadeset tree nae latinice (E, t); kao skraenica: .r.=recipe (na receptima); ges. = receazent; tei.referant; mat. g = radi-jus; fiz. V=oznaka za stepen Reomirovog termometru; hen. Ka=radijum; Kp=radon; Pe=renijum; 10\=rodijum; L>=rubidi-jum; Ki=rutenijum. Rlmitod. bog Sunca u starih Egipana; praotac ljudi i bogova, predstavljan sa ptii-jom glavom. raba (tur. araba) teretna zaprena kola. rabab (arap.) arabljanska violina sa dve do tri ice najvie. rabarbara (gr. ga, nlat. rha barbarum) bog. ravel, poznata biljka Srednje Azije, iji se uti koren upotrebljava u medicini, naroito kao sredstvo za osveavanje i ienje; inae ukrasna biljka. rabarbarin (nlat. rha barbarum)xer. kiselina koja se nalazi u rabarbari. rabat (ital. rabattere oboriti, fr. rabais)ip/-. odbitak, poggust u utvreno] ceni robe, snienje cene, smanjena cena. rabatan (tur. harab, harap od. arap. harab ruenje; ruevine) koji je bez reda, nepovezan; troan, polovan, star. rabat-konto trg. raun o uinjenom popustu u ceni neke robe. rabadija (tur. arabaci) koija. ragl (arap.) izraz kojim beduini nazivaju fatamorganu. rabadija (tur. arabaci) najamni voza robe i drugog tereta, kirija, kiridija. rabdologija (gr. rhabdos prut, logia) vetina raunanja na tapie. rabdomavt (gr. rhabdos prut, mantis predskaziva, prorok) onaj koji prorie pomou tapia, naroito koji pomou arobnog tapia nasluuje rude, izvore i sl. rabdomavtija (gr. rhabdos prut, mantefa predskazivanje, proricanje) proricanje po tapiima, otkrivanje pomou tapia pod zemljom skrivenih stvari, naroito ruda i izvora. . rabdomahija (gr. rhabdomachia) borba palicama ili rapirima u borakim kolama. rabi (hebr. rab, rabbi) uitelj; u vreme Hristovo poasna titula palestinskog knji49*

evnika, koju su esto i Isusu pridavali uenici i potovaoni (u Bukovom prevodu Novog zaveta: ravi). rabijatan (ital. arrabbiato, lat. rabies bes) grub, surov, svirep, besan, pomaman. rabijes kanina (lat. rabies sapta)dged. psee besnilo. rabin (hebr. rabbi) jevrejski svetenik, jevrejski verouitelj. rabivat (hebr. rabbi) zvanje i nadlelost rabina. rabiner (hebr. rabbi) -v. rabin. rabinizam (hebr. rabbi) nauka o jevrejskom jeziku, jevrejskoj religiji. rabiniti (hebr. rabbi) pl. v. talmudisti. rabinski jezik novohebrejski jezik koji su stvorili rabini, naroito nauni jezik jevrejskih pisaca od H veka. rabulist (nlat. rabulista) rav pravnik koji naopako tumai zakone, brbljivac. rabulistika (lat. rabula) izopaavanje zakona, mlaenje gloginja. rabulistiki dokaz log. tobonji dokaz, dokaz koji je osnovan na lanim zakljucima. rabuni (hebr. rabbuni) na gospodar i uitelj (titula kojom su uenici oslovljavali Isusa). ravi (hebr. rab) -v. rabi. ravlen (fr. ravelin) voj. spoljanji deo utvrenja, u obliku polumeseca, koji se obino nalazi ispred sredinjeg bedema i izmeu dva grudobrana. ragades (gr. rhagas napuklina, pukotina)ll. med. pukotine na koi, naroito venerine na spolnim udovima i u blizini stranjice. ragadijum (gr. rhagas napuklina, pukotina, nlat. rhagadium) med. mala pukotina na koi. ragastov (ma. ragaszto) okvir vrata ili prozora. ragbi (eng. rugby) sp. igra izmeu dva tima loptom jajastog oblika, koja se baca rukom (13 odn. 15 igraa u timu). raglan (eng. raglan) dug, sportski ili kini, muki gornji kaput (mantil), kod koga rukavi nisu uiveni u ramenima, nego idu od same jake (nazvan po komandantu engle-

ragu

772

radine

ske vojske u krimskom ratu, lordu Raglanu). ragu (fr. ragout) jelo od iseckanog mesa ili ribe sa finim zainima, sosovima; fig. meavina, smeta. raguzino (ital. ragusino) srebrni novac u vrednosti 1V2 dukata, kovan u Dubrovniku do 1800. god.; violina, talaro. ragutantan (fr. ragoutant) koji izaziva volju za jelom, ukusan; fig. prijatan, umiljat, draestan. Radamant (gr. Rhadamanthys) u grkoj mitologiji sudija u podzemnom svetu. radar (eng. skraeno: radio cfetection and ranging radio koji otkriva i odreuje u prostoru) naprava koja emituje i u iu sjedinjuje jak snop talasa nadvisoke frekvencije i ustanovljava, pomou prijema i merenja vremena odbijenih talasa, odstojanje, visinu i pravac kretanja nekog predmeta na putu snopa, a da pri tom pomrina, oluja, oblaci ili magla nita ne smetaju. raderford jedinica za merenje radioaktiv-nosti, nazvana po Ernest-y Rutherford-y, a odgovara koliini ma kojeg radioaktivnog izotopa u kojem se u 1 sekundi odigra 10v raspada. radesiga (dan. radesyge) med. veoma teka bolest, slina gubavosti, u Norvekoj, vedskoj, Islandu i dr. radiestezija (nlat. radium, gr. aisthanomai oseam) noviji naziv za tobonju sposobnost da se, pomou ravaste leskove grane i drugih arobnih prutia", otkrivaju podzemne vode i druga pod zemljom skrivena tela. radiestezist onaj koji se bavi radieStezi-jom. radij (lat. radius) v. radijus. radijalan (nlat. radialis) zrani, zrakast; koji se odnosi na radijus, koji ide u pravcu poluprenika, bini, koji se tie bice ili joj pripada, npr. radijal-ne arterije, radijalni ivci, radijalni miii itd. radijan (lat. radius poluprenik) kat. luk kruga ija je duina jednaka s polupre-nikom; sredini ugao kruga koji lei pod takvim lukom. radijant (lat. radiare zraiti, radians koji zrai) ishodite, mesto isijavanja; astr. taka na nebeskom svodu iz koje prividno izviru meteori i meteorski rojevi. radijaran (lat. radiare zraiti) koji zrai. radijarije (nlat. radiaria) okamenjene zraka-ste ivotinje (zrakari). radijati (lat. radiati)mr. zool. zrakaste ivotinje, zrakari. radijator (nlat. radiator) 1. zranik, telo kao deo centralnog grejanja koje greje, zagreva: cevi od livenog gvoa ili elinog lima kroz koje prolazi vrela voda ili para u cilju zagrevanje; 2. pribor sastavljen od tankih cevica kroz koje

prolazi voda za rashlaivanje motora, hladnjak. radijacija (lat. radiatio) fiz. zraenje; brisanje, precrtavanja stava u raunu. radij(um) (nlat. ra"dium, lat. radius zrak, gadiare zraiti) ha, element koji su otkrili Pjer i Marija Kiri, profesori u Parizu, u mineralu smoljinac" (pehblenda), atom-ska masa 226,05, redni broj 88, znak Ka, radioaktivan; javlja se kao raspadni proizvod urana u svim uranovim mineralima, pri emu je koliinski odnos urana prema radijumu gotovo stalan. radijumemanacija (nlat. radium, lat. emana-tio isticanje) hen., fiz. radioaktivan gas koji se stalno razvija iz radijumovih preparata, i koji se sa svoje strane pretvara u kakav vrst radio-element. radijumterapija (nlat. radium, gr. therapeia leenje) med. v. pod radioterapija. radijus (lat. radius) zrak, zraka (Sunca ili svetlosti); adat. bica; mat. poluprenik. radijus vektor (lat. radius ues!og)mat. poteg, du koja spaja iu sa ma kojom takom krive elipse, parabole, hiperbole. radikal (nlat. radicalis od radix gen. radicis koren) 1. mat. znak koji oznaava vaenje korena iz broja ili algebarskog izraza; 2. kem. osnova baza i kiselina, jednostavna ili sloena materija koja sa drugom nekom materijom moe da obrazuje kiselinu ili bazu; 3. fig. ovek koji tei za kore-nitim menjanjem ili unitavanjem nekog stanja, napredak ovek, naroito u politici i sl. (up. radikali). radikalan (nlat. radicalis od radixre. radicis koren) korenit, ukorenjen, potpun, te-meljit, osnovan, iz osnova, prvobitan, uro-en, koji je od prirode, prirodan; mat. korenski; radikalno leenje leenje iz samog osnova bolesti, tj. leenje u potpunosti (za razliku od palijativnog leenja); radikalna propast potpuna propast; radikalno sire potpuno isto, zgusnuto, koncentrisano sire. radikali (nlat. radicalis korenit, korenski) pl. oni koji tee za korenitim menjanjem ili ukidanjem nekog stanja, napredni ljudi; u Srbiji lanovi radikalne stranke koja se zalagala za ogranienje vlasti davaoca i za ujedinjenje austrougarskih Srba sa Srbijom. radikalizam (nlat. radicalis) 1. korenitost, temeljitost, potpuna doslednost u zastu-panju nekog shvatanja ili sprovoenju nekog programa; 2. naela i ciljevi kojima tee radikali. radikalno (nlat. radicale) korenito, potpuno, iz osnova, iz korena, temeljno. radikand (lat. radicandus) mat. potkorenik, potkorena veliina, broj ili izraz iz koga treba da se izvadi koren. radine (lat. radix) koren; poreklo, stablo, osnova; mat. koren (up. potencija); gram. koren, osnova, korenski slog, onaj koji

radikula

773

radio-pelengator

slui kao praosnova cele jedne porodice rei. radikula (lat. radicula) bog. korenak. radio (nlat. radium) 1. ureaj za odailjanje beinim putem na veliku udaljenost elektromagnetskih talasa, pretvarajui ih u zvuke (slike, znake); aparat za primanje tih zvukova; 2. ustanova za organizaciju radioemisija; 3. skraenica za radio-telefon, radiotelegraf, radir-te-legram, radio-aparat. radioaktivan (nlat. radium, activus delatan) koji ima svojstva radijumovih zrakova, koji zrai; radioaktivne pojave svojstvo nekih tela da stalno zrae nevidljivim zracima, koji se ponaaju kao katodni, kanalski i Rendgenovi zraci; sve tvari, supstancije koje zrae slino kao uran i radijum, zovu se radioaktivnim, tj. koje prodiru kroz tvari svake vrste. radioaktivitet (nlat. radium activitas delatnost, dejstvenost) v. radioaktivnost. radioaktivnn elementi elementi koji su sposobni da emituju (isputaju) nevidljive estice i zrake velike energije (radioaktivne zrake kao to su alfa-, beta- i gama-zraci); takvi su: uran, radijum, polonijum i dr. elementi; ivi orga-nizmi, elije i tkiva izloeni radioak-tivnom zraenju trpe velike promene. radioaktivnost (nlat. radium, activitas delatnost, dejstvenost) hen. svojstvo elemenata da svojim zracima pocrne fotografsku plou, da jonizuju vazduh, da prodiru kroz tvari svake vrste; sem urana i radijuma to svojstvo imaju torijum, aktinijum, polonijum ("prirodna radioaktivnost); vetaka radioaktivnost radioaktivnost koja je izazvana najpre kod aluminijuma. radio-amater (nlat. radium, fr. amateur) onaj koji se radio-tehnikom i radiofoni-jom bavi iz ljubavi (a ne profesionalno, po pozivu, po zanatu). radio-aparat (nlat. radium, lat. apparatus) sprava za primanje talasa emisionih radiostanica, radio-prijemnik. radio-astronomija (lat. radium, astronomi-ja, v.) grana savremene astrofizike koja se u ispitivanju slui radarskim ureajima i metodama radio-tehnike. radioautogram (lat. radium, autos, sam, gramma slika) slika koja se dobija na osetljivoj povrini fotografske emul-zije delovanjem zrakova radioaktivne sup-stance. radioautografija (nlat. radium, gr. autos sam, grapho piem) ispitivanje nagomila-vanja radioaktivnih materija i njihove razdeobe u biljnom i ivotinjskom tkivu pomou fotografskih ploa i filmova (mnogo se primenjuje u medicini, mirko-biologiji i dr.). radiobiologija (nlat. radium, biologija, v.) grana biologije koja prouava delovanje zraenja na ivu materiju.

radio-boje kisele bojene materije za bojadi-sanje vune, odlikuju se jednostavnou i postojanou; upotrebljavaju se za bojenje raznih pletiva. radiogen (nlat. radium, gr. gennao raam, proizvodim) med. radijumov preparat sa ravnomernim i merljivim zraenjem, uzima se kao lek u raznim oblicima: u kupatilu, ubrizgavanjem, u kompresima i DRradiogram (nlat. radium, gr. gramma pismo, pisano) brzojav koji se alje beinom telegrafijom; med. slika stvorena naroitim zracima, obino slika rendgenovim zracima (rendgenogram). radiografija (nlat. radium, gr. graphla pisanje) ispitivanje pomou rendgenovih zrakova; naroito: izraivanje fotografskih slika (radiograma) pomou rend-gen-aparata. radio-difuzija (nlat. radium, difuzija, v.) planska raspodela mree radio-stanica na nekom podruju. radioestezija (nlat. radium, gr. aisthano-mai oseam, opaam) fizioloka osetljivost nekih ljudi prema zraenjima koja potiu od raznih materija i predmeta. radioizotope (nlat. radium, gr. isos isti, topos mesto) radioaktivne izotope veinom dobijene vetakim putem; pri radioaktivnom raspadanju emituju alfa-, betaili gama-zrake ili pozitrone; imaju veliku primenu u biohemiji, medicini, hemiji i dr. radio-kompas (nlat. radium, kompas, v.) elektronski instrument za navigaciju letelica. radiolog (nlat. radium, gr. logos) onaj koji se bavi radijumovim i rendgenovim zracima i njihovom primenom. radiologija (nlat. radium, gr. logia) nauka o zracima, naroito radijumovim i rendgenovim, i njihovoj praktino] primeni, poglavito u medicini. radio-lokator (lat. locare postaviti, metnu-ti, locus mesto, radius zrak)fiz. u Britaniji naziv zaradar. radio-lokacija (lat. locatio postavljanje, nlat. radium) nain otkrivanja poloaja i puta udaljenih predmeta, naroito neprijateljskih vazduhoplovnih i pomorskih snaga, pomou radioloka tora oke., radara. radio-metar (nlat. radium, gr. metron meri-lo, mera) fiz. svetlosni mlin", aparat kojim se energija toplotnih zrakova preobraa u mehaniku energiju kretanja. radio-nuklidi (nlat. radium, nucleus) padioaktivni elementi. radio-peleng (nlat. radium, hol. peiling) odreivanje mesta radio-stanice pomou radiopelenga tora. radio-pelengator (nlat. radium, hol. peiling) aparat za pelengiranje pomou elektromagnetnih talasa.

radioskopiJa

774

rajsferlus

radioskopija (nlat. radium, gr. skopeo posmatram) med ispitivanje rendgenovim zracima. radio-sonda (nlat. radium, sonda, v.) ureaj za ispitivanje viih slojeva atmosfere. radio-televizija (nlat. radium, tele na daljinu, lat. visio vienje, gledanje) 1. ustanova koja stvara i emituje informativne, obrazovne, zabavne i umetnike televizijske i radioprograme; 2. prenos audio-vizuelnih programa sredstvima radio--tehnike. radio-telegrafija (nlat. radium, gr. tele na daljinu, graphfa pisanje, beleenje) teletrafija bez ica, beina telegrafija. radio-teleskop ureaj za prouavanje kosmikih radio-talasa u radio-astrono-miji. radio-telefonija (nlat. radium, gr. tele, phone zvuk, glas) opti naziv za sve ono to obuhvata prenoenje na daljinu govora putem elektromagnetnih talasa, tele-foniranje bez ica. radio-terapija (nlat. radium, gr. therapefa leenje) nauka o lekovitom dejstvu zraka, i to: leenje svetlosnim zracima = foto-terapija, leenje rendgenovim zracima = rendgenoterapija, leenje radijumovim zracima =radijumterapija. radio-tehnika (nlat. radium, gr. technike) tehnika koja slui dejstvom elektromagnetnih talasa, tj. tehnika prenoenja na daljinu znakova, govora, muzike ili slika elektromagnetnim talasima. radiotorij hen. radioaktivni izotop toriju-ma, atomska masa 228, poluvreme raspadanja 2,02 godine; nastaje radioaktivnim raspadanjem mezotorijuma. radioficirati (nlat. radium, lat. facere) raditi) podizanje, uvoenje radio-instala-cija, radiostanica i sl. radioficirati (nlat radium, lat. facere) sprovesti, sprovodili radiofikaciju. radiofonija (nlat. radium, gr. rbpe zvuk, glas) izazivanje (ili: proizvoenje) zvuka putem svetlosnih ili toplotnih zrakova, koji se, u pravilnim prekidima, putaju na osetljivu plou. radiofor (nlat. radium, gr. phero donosim, nosim) med. aparat sa strujom visokog napona, slui za leenje bolesti ivaca, reumatizma i sl. radio-hemija (nlat. radium, hemija, v.) moderna grana hemije koja prouava delovanje radioaktivnih zraenja na materiju. radirati (lat. radere) 1. strugati, ostrugati; izbrisati, brisati struganjem ili gumom; 2. raditi crte elinom iglom na bakarno j, cinkanoj ili eline j ploi premazanoj voskom ili lakom. radirung (nem. Radierung) crte izraen radiranjem, bakropis. radicirati (lat. radicari) ukoreniti, uhvatiti koren; svesti, vratiti na osnovu, poetak ili poreklo; osnovati, zasnovati,

postaviti na vrste i sigurne osnove; mat. izvaditi koren nekog broja, korenovati. radolendo (ital. raddolcendo) muz, blago, ljupko, umiljato. radon hen. radioaktivni element, inertni, plemeniti gas, atomska masa 222, red. broj 86, znak Rn; nastaje iz radijuma njegovim radioaktivnim raspadanjem; upotrebljava se u medicini i za nauna ispitivanja. radopijamento (ital. raddoppiamento) muz. udvajanje, udvostruavanje. radopijato (ital. raddoppiato)jMj^. izraz koji znai da neto treba dvaput svirati ili pevati. raene (ital. ragione) trgovake drutvo, trgovake firma; raonska knjiga knjiga koja stoji otvorena na berzi ili u optini, po veim trgovakim mestima Italije, u koju svaka trgovake kua upisuje svoju firmu. raalovati (rus. razalovatv liiti ina, rainiti) naroito oficira i podoficira). razantav (fr- raser, rasant) voj. koji nisko kosi, koji brie, npr. razantna vatra, razantna paljba. razirati (fr. raser, ital. rasare, lat. radere) iati, oiati, ostrii (bradu, kosu); brijati, obrijati; sravniti sa zemljom, razoriti, unititi (utvrenje). razura (lat. radere grepsti, strugati, rasura struganje; ostruina) izbrisano, precrtano mesto (u spisu): upljina, praznina napravljena brisanjem; kod katolikog svetenstva: sveano postrinsenje, odse-canje kose; farm. istrugana apotekarska roba. RAI skr. od Radiotelevisione Italiana Italijanska radio-televizija. raja (arap. gaa'ua stado tur. gaua), nemuslimanski podanici u nekadanjoj Turskoj, uglavnom hriani, koji su bili podlo-ni plaanju haraa;fig. sirotinja, prezreni stale. rajber (nem. Reiber) obrtna kuka za zatvaranje vrata, prozora i sl. rajetin (arap. gaa'ua stado, tur. gaua) hrianin u bivoj Turskoj, koji je morao da plaa hara; fig. siromaan, prezren ovek; up. raja. rajsbret (nem. ReiBbrett) etvrtasta daska od mekanog, obino amovog drveta (kao podloga za crtanje). rajsnegl (nem. ReiBnagel) ekseri sa irokom glavom za privrivanje na tablu hartije za crtanje. rajspapir (nem. Reispapier) hartiji slina materija za slikanje akvarela i fabri-kaciju cvea. rajsfeder (nem. ReiJJfeder) pero za crtanje tuem. rajsferlus (nem. ReiBverschluB) zip, na-prava za brzo spajanje (zatvaranje) i razdvajanje (otvaranje) ivica tkanine povlaenjem jednog zatvaraa: dva istovrsna i

rajthozne

775

rampa

isprepletena metalna lanca (tzv. lasti-na repa") zatvaraju se ili otvaraju pomou srastog guraa (ibera). rajthozne (nem. Reithosen) pl. akire za jahanje. rajh (nem. Reich) drava; carevina. rajhsbanka (nem. Reichsbank) nemaka dravna (narodna) banka. rajhsver (nem. Reichswehr) oruane snage Nemake od 1919. do 1935. god. rajhsmarka (nem. Reichsmark) novana jedinica u Nemakoj. rajhstag (nem. Reichstag) narodna skuptina u Nemakoj, nemaki parlament. raket (nem. Racket) iuz. stari duvaki instrument, nalik na obou, u vidu cilin-drine kutije; registar na staroj orgulji koji podraava ton raketa. raketa (eng. racket, fr. raquette, od arap. rahat dlan) 1. sp. mrena maka, pala na kojoj je razapeta mrea (naroito u teni-su, za keenje, udaranje lopte). raketa (nem. Rakete, ital. rocchetto, eng. rocket) 2. cev od tvrde hartije napunjena barutom i dr. zapaljivim raznobojnim materijama koja, kad se potpali, ikne u visinu i rasprsne se pravei pri tom razne figure u razliitim bojama, upotrebljava se u vatrometima i, naroito, u ratu za davanje uputstava i signala ar-tiljeriji, kao i za osvetljivanje neprijateljskih poloaja (sialna raketa); voj. granata izraena po principu rakete koja se kree po zakonu reakcije. raketar (nem. Raketierer) izraiva i bacam raketa; v. raketa 2. raketli avion avion koji se kree pomou raketnog motora, avion na mlaz(ni pogon), mlanjak. raketli aparat sprava kojom se, pomou naroite rakete, sa morske obale ili ostrva dobacuje brodolomcima konopac za spasavanje. raketni motor motor kod koga se gasovi nastali sagorevanjem neke eksplozivne smee izbacuju velikom brzinom unazad i time odbacuju motor i spravu na kojoj se on nalazi (npr. avion i dr.) u suprotnom pravcu u kome struje gasovi; reaktivni motor. raketodrom mesto za postavljanje, pripremu i lansiranje raketa; up. raketa 2, aerodrom. rakun (eng. gassoop) zool. vrsta malih medveda iz Sev. Amerike, ukastosive boje, mogu se lako pripitomiti. ralentando (ital. rallentando) kuz. usporavajui, sve lake i lake. ram (nem. Rahm) 1. skorup, kajmak. ram (nem. Rahmen) 2. okvir (na slici, ogledalu); eref. ram (sskr. rama) 3. v. noc Rama. Rama (sskr. Kata) mit. glavni junak ind. eposa Ramajana, koga ramajiti, glavna grupa vinuita, potuju kao najvie bie; i

u dananjem narodnom govoru Indije skraeni oblik ram upotrebljava se esto mesto bog". ramadan (arap. ramadan) v. ramazan. ramazan (arap. rama4an, tur. ramazan) deveti mesec muhamedanske meseeve godine, u koji muhamedanski zakon prepisuje verni-ma strog post, uzdravanje od svih telesnih uivanja prekodan, a noi se provode u molitvi i veselju; posle ramazana dolazi praznik Bajram. Ramajana (sskr. Ramayana) ime velikog indijskog umetnikog epa, iz ili IV veka pre n. e., u 7 knjiga i sa 24 hiljade stihova; opisuje doivljaje Rame, sina kralja Da-arte, u kome se otelovio bog Vinu; otmicu njegove ene Site i borbu dok je nije ponovo zadobio. ramajiti (sskr. Nata) pl. v. pod Rama. ramapigek (Ramapithecus) fosil otkriven 1934. u Indiji; otkrivena eljust i zubi primata slini zubima i vilici oveka, po emu se ubraja u ranog ovekovog pretka; slini fosilni ostaci otkriveni su i u severoistonoj Africi. rambada (fr. rambade) mor. ograda na brodovima. rambura (fr. rambourrage) prireivane bojene vune (za arene tkanine). rambursirati (fr. rembourser) trg. vratiti, naknaditi, platiti kome trokove; pokriti, dati pokrie; rambursirati se na-platiti se, naplati potraivanja, primiti predujam. rambursman (fr. remboursement) trg. naknad-na naplata; povuka, pouzee; naknada trokova; pokrie (za vuevu menicu); rim-borzo. ramisti fil. pristalice francuskog humanistikog filozofa i filologa Petrusa Ramusa (15151572), koji je, kao izrazit protivnik Aristotelov osnovao novu logiku koja se oslanjala na gramatiku i retoriku. ramifikacija (lat. ramus grana, nlat. ramificatio) grananje, ravanje; fig. razgranatost. ramiforman (nlat ramiformis) bog. koji ima oblik grane, granast. ramozan (lat. ramosus) granat; razgranat. ramolitiv (nlat. gato11\aip)med. umekav-no sredstvo, sredstvo (ili: lek) za umek-avanje. rampa (fr. rampe) gra. nagib krovnih direka; blago nagnut prilaz, pristup (nasipu, bedemu), pristupnica; naslon, ograda; deo stepenica koji sainjava krivinu, odmorite; red svetiljki (sijalica) ispred pozornice koji osvetljava pozornicu; pregrada koja te sijalice zaklanja od gleda-lita; gvozdena, betonska ili drvena pre-prenica kod troarinskih stanica ili prelaza preko eleznike pruge, koja se die ili sputa radi otvaranja ili zatvaranja prelaza.

ramparirati

776

rapsodija

ramparirati (fr. remparer, nlat. ataragage) voj. opkopati, zatititi bedemom ili op-kopom, uaniti. ramplaa (fr. ramplage) gra. ispunjavanje, ispunjavanje; sitan kamen za ispunjavanje zidova. rampstek (eng. rumpsteak) kuv. peeno ili preno pare govee podleine. ramstek (eng. rumpsteak) kuv. v. rampstek. rana (lat. tapa) zool. aba; med. prit, mali otok ispod jezika. ranac (nem. Ranzen) vojnika torba koja se nosi na leima, teleak. rand (rand) novana jedinica Junoafrike Republike, deli se na 100 centa. rang (fr. rang) stepen u nekom drutvenom ili duhovnom redu, red, vrsta, poloaj; prvi u rangu prvi po redu (s obzirom na vrednost ili poloaj). rang-lista (fr. rang liste) spisak po redu stareinstva, redni spisak (naroito u vojsci). rang-glosa (nem. Rand ivica, gr. glossa jezik) primedba napisana sa strane, pored samog teksta na koji se odnosi, na listu knjige ili rukopisa \up. marginalije. randevu (fr. rendez-vous) zakazali sastanak (naroito ljubavni); mesto sastanka; zborio mesto, zborite. randem kabriolet ili laka kola sa dva toka, u koja su upregnute, jedan ispred drugog, tri konja;_up. tandem. randman (fr. rendement) prinos; dohodak, naroito: srazmer prinose u fabrikati-ma koji se dobije od sirovina, npr. koliko se sirovog i rafiniranog eera dobija od 100 kg eerne repe, ili npr. kad se kae da je randman dobivanja masti" 30%, to znai da se od svinje teke 150 kg ive mere dobiva 45 kg masti; dinamiki randman koristan rad (maine). ranirati (fr. ranger) urediti, ureivati. povrstati, postrojiti, postrojavati; mane-vrisati vagone; ranirati se dovesti u red, srediti prilike; ranirna stanica manevarska stanica. ranimirati (fr. ranimer) ponovo oiveti, povratiti u ivot; ohrabriti; pojaati boju, osveiti boju. rankontr (fr. rencontre) sluajni sastanak, neoekivan susret; iznenadna svaa, neoekivana svaa, neprijateljski susret, sukob, dvoboj, megdan; prilika, povoljan stapa j prilika, povoljan sluaj; trg. naznaenje, broj strane glavne trgovake knjige u drugim knjigama. rantran (fr. rentrant) voj. upadni ugao u osnovi jednog utvrenja, udubljenje; igra koji zauzima mesto onoga to je izgubio pa se povlai iz igre. ranula (lat.) ned. otok na donjoj strani jezika usled zatvorenog kanala podviline lezde. ranflman (fr. renflement) apx. izboenost, ispupenost jednog stuba.

ran (p. rancho) u Junoj Americi: majur, sala sa naroito razvijenim stoar-stvom. raneri (p. rancheros) pl. meksikanski seljaci pansko-indijanskog porekla, odlini radnici, jahai, lovci i glavni deo meksikanskih konjikih trupa. rapakivi iii. vrsta granita, crvene boje; upotrebljava se u graevinarstvu; nalazi-ta u Finskoj. rapatrirati (fr. rapatrier) vratiti u otadbinu, vraati u otadbinu. rapel (fr. rappel) opozivanje, pozivanje natrag; akt o opozivanju, naroito poslanika na strani; voj. znak trubom za skupljanje, sviranje na zbor": trg. doplata; poz. izazivanje glumaca da se ponovo pojave; slik. zgodna razdeoba svetlosti na slikama; dobiti rapel biti opozvan, dobiti opozivno pismo. rapelirati (fr. rappeler) opozvati, opoziva-ti; nanovo pozvati; izazivati glumce da se pojave ponovo; voj. svirati zbor"; slik. ravnomerno razdeliti svetlost na slici. rapert (nem. Rapert) voj. postolje sa tokovima na kome stoje brodski topovi. rapidamente (ital. rapidamente) muz. brzo, ivo; rapido. rapidan (lat. rapidus) brz, hitar; ustar, nagao, estok, prek (smrt); ivahan (nain izraavanja, stil); letimian (itanje); strm, strmenit. rapidi (lat. rapidus brz, eng. rapids) pl. brzaci, vrtlozi, virovi (u severnoameri-kim rekama). rapido (ital. rapido) muz. v. rapidamente. rapir (fr. rapiere) dug i iljat ma za udaranje bodimice (stariji naziv za flo-ret). raport (fr. rapport) izvep!taj, saoptenje, dostava, izjava (usmena ili pismena); voj. slubeni izvetaj, iskaz po zvaninoj dunosti; slubeni razgovor pretpostavljenog i potinjenog. raporter (fr. rapporteur) izvestilac, izve-ta, prikuplja i donosilac vesti za novine, reporter; fig. dostavlja; mat. uglo-mer (transporter). raportira (fr. rapporter) izvestiti, izvetavati, podneti izvetaj po slubenoj dunosti, saoptiti, dostaviti; trg. prenositi stavove iz jedne knjige u drugu. rapsod (gr. rapsodos) onaj koji pojedine pesme ili odeljke pesama sastavlja u celinu; putujui narodni peva kod starih Grka koji je stare junake pesme, naroito Homerove, spajao u vee celine i javno pevao ili kazivao narodu, slino naim guslarima. rapsodija (gr. rapsodfa) pesma koju ]erapsod pevao ili kazivao; naroito: pojedini odeljci Homerovih pesama; otuda: odlomak iz neke vee pesme; pesma potpuno slobodnog oblika ;muz, fantazija slobodnog oblika koja se naslanja na narodnu melodiju.

rapsodist

777

raudiJIzam

rapsodist (gr. rapsodla) pisac pesama ili muzikih komada potpuno slobodnog oblika i bez meusobne veze. rapsodomantija (gr. rapsodfa rapsodska pesma, manteia predskazivanje, proricanje) proricanje iz stiha koji prvi padne u oi kad se nasumce otvori knjiga pesama. rapsodski (gr. rapsod6s) istrgnut iz celine, koji je u odlomcima; potpuno slobodan po obliku, bez meusobne veze. raptus (lat. raptus) otmica, odvoenje silom; oduevljenje, zanos; izliv gneva. rara avis (lat. gaga avis) retka ptica", tj. neto retko, velika retkost, bela vrana". rarefakcija (nlat. rarefactio) med. proirenje, irenje znojnih otvora; fiz. razre-ivanje vazduha toplotom. rarefaciencia (lat. rarefacientia) pl. med. lekovi za irenje znojnih otvora. raritet (lat. raritas) retkost, skupocenom; retka stvar, neto to se retko via ili sreta. ras (arap. ra's glava) u Etiopiji, do 1974. god., vojni ili civilni zapovednik pokrajine; vojvoda, knez. rasa (fr. gase, p. gaga, ital. razza, nem. Rasse) vea grupa srodnih bia ivotinja ili ljudi sa istorodnim glavnim oznakama, podobnostima, tenjama, navikama, i sa istorodnim duevnim ustroj-stvom, pleme, loza, rod; poreklo, koleno, pasmine; biologija rasa nauka o sastavu i ustrojstvu, nainu ivota, postanku i razvitku rasa; rasna higijena v. eugenika. rasada (fr. rassade) stakleni biser ili koral, inuva, inuvica. rasizam (fr. gase, nem. Rasse) 1. uenje o nejednakosti ljudskih rasa; javlja se u politikom delanju kobnom po ljudski rod, da nie rase imaju da slue nekoj vioj rasi; svaka rasna teorija je nenau-na, jer su drutvene osobine ljudi odreene njihovim drutveno-istorijskim, a ne prirodnoistorijskim razvitkom; 2. pokret za odravanjem istote rase, naroito u nacistikoj Nemakoj, koji se, najveim delom, sastojao u borbi protiv se-mitizma, u spreavanju uticaja Jevreja na duhovni, ekonomski i politiki ivot naroda. rasisti (fr. gase, nem. Rasse)mr. pristalice i pobornici rasizma; v. rasizam. raskacija (nlat. gazsa1;)med. iskaljavanje, izbacivanje sluzi iz grla. raskol (rus. raskol) cepanje pravoslavne crkve u Rusiji, sektatvo. raskolnici (rus. raskolnik) jeretici, otpadnici od pravoslavne (dravne) vere u Rusiji, koji su se 1666. otcepili i osnovali bezbroj raznih sekta, sektai; izma-tici, staroverci, malokanci, moreljiki, stranjikk.

raspatorijum (nlat. raspatorium) hir. instrumenat za skidanje pokosnice, strugaljka, makljica; ratu la. raspatura (nlat. raspatura) med. v. raspacija. raspacija (nlat. raspatio) med. struganje, uklanjanje struganjem. raster (lat. rastrum grablje) tamp. fino sito u cikkografiji koje slui za izradu tamparskih kliea. rastral (lat. rastrum) kuz. sprava od mesinga-nog lima sa pet kukica, pomou koje se povlae ili izvlae notne linije. rastrirati (lat. rastrum) povlai linije za note pomou rastrala. rata (lat. rata sc. pars izraunati deo) obrok, srazmeran prinos ili udeo svakog pojedinca, deo plaanja, otplata;lrorata (lat. pro rata) srazmerno, u delovima, u obrocima, u ratama. ratanija (p. ratania, nlat. radix rathaniae) farm. koren jedne peruanske biljke veoma opora ukusa, iji se sok, kao tinktura, upotrebljava kao sredstvo protiv povreda i za zaustavljanje krvi. ratelje (fr. ratelier) soka u koju se ostavljaju puke; vetaka vilica, vetaki zubi, vetake zubalo. ratenendo (ital. rattenendo) muz. usporavajui, sve lake i lake. ratenuto (ital. rattenuto) v. ratenendo. ratinirati (fr. ratiner) sukna i druge vunene tkanine kovrati, praviti na njima s jedne strane vorie. ratifikacija (nlat. ratificatio) potvrivanje, potvrda da je opunomoenik postupao i radio u duhu elja i uputstava naredbodavca; u meunarodnim pravu potvrda meunarodnog ugovora koju vre najvii organi drave iji su predstavnici odn. opunomoenici zakljuili ugovor; time ugovor postaje punovaan; u graanskom pravu naknadno odobrenje posla koji je zakljuilo neovlaeno lice ili punomonik koji je prekoraio granice ovlaenja. ratifikovati (nlat. ratificare) v.ratifici-rati. ratifipirati (nlat. ratificare) potvrditi, potvrivati, odobriti, saglasiti se, izvriti ratifikaciju; usvojiti naknadno. ratihabirati (nlat. ratihabere) v.ratifici-rati. ratihabicija (nlat. ratihabitio) v.ratifikacija. raton (fr. raton) zool. v. rakun. ratula (nlat. ratula) med. v. raspatorijum. raudi (eng. rowdy, rowdies) pl. larmadije, grubijani i nasrtljivci u veim gradovima Sjedinjenih Amerikih Drava, naroito: zaludni mladii koji su vazda gotovi na pustolovine i prestupe. raudijizam (eng. rowdy) nered i uznemirenost u gradu koji izazivaju raudi svojim pustolovinama i ispadima.

raut

778

racionalizam

raut (eng. rout) sveana veera za zvanice, prijem koji ima esto i politiki znaaj. raucedo (nlat. raucedo) med. v. raucitas. raucitas (lat. raucitas) med. promuknutost, promuklost, rapavost glasa. raut (nem. Rausch) opijenost (alkoholom, opojnom drogom i sl.). raf (arap.) pregrada, pretinac, polica, stelaa. rafa (gr. raphe) znat. av, npr. lubanjski av. rafal (fr. rafale) vihor, jak i iznenadan vetar; voj. iznenadan napad brzom paljbom (rafalna vatra). rafalna vatra voj. v. rafal. rafanija (gr. raphanos) ned. ruski katar. rafija vlakno dobivene od madagaskarske biljke Raphia ruffia, slui za povezivanje u voarstvu, za pletenje korpi i dr. rafinada (fr. raffinade) preiavanje eera; preieni eer, najfiniji eer. rafinaa (fr. raffinage) v. rafinada. rafiner (fr. raffineur) preiava eera, preraiva eera. rafinerija (fr. raffinerie) tvornica za pre-radu eera; preiavanje eera, pre-rada eera; postrojenje za preiavanje i oplemenjivanje neeg, npr. bakra, mineralnog ulja, nafte i dr.; pravljenje neega finijim, prefinjenost; fig. izvetaenost, prepredenost. rafinirav (fr. raffine) preien, napravljen finijim, profinjen; prepreden, lukav, dosetljiv, dovitljiv. rafinirati (fr. raffiner) preistiti, pre-iavati (eer, petrolej i dr.); oistiti metal; praviti finijim, profi-niti. rafinoza (fr. raffinose) vrsta eera kojega ima u melasi eerne repe; melitoza. rafosimfiza (gr. raphe av, symphyo srastem) med. sraslost lubanjskih avova. rafreirati (fr. rafraichir) osveiti, ras-hladiti, okrepiti, potkrepiti; popraviti, doterati, obnoviti; voj. zastati u maru radi odmora. rafreiser (fr. rafraichisseur) sud za hlaenje pia; sprava za razbijanje osveava-juih tenosti u kapljice (radi rashlai-vanja lica). rahat-lokum (arap.-tur. rahatlokum, rahati-halkmn) najomiljenija istonjaka poslastica: pihtijasta masa od pirinanog branka, sa eerom, vonim sokovima, bademom, orahom ili lenikom; ratluk. rahi- (gr. rachis) predmetak u sloenicama sa znaenjem: lea; kima, hrptenjae. rahiagra (gr. rachis, agra plen) ned. kostobolja u kimi. rahialgija (gr. rachis, algos bol) med. bol u kimi, kimobolja, hrptobolja. rahialgitis (gr. rachis, algos bol) med. zapaljenje lene modine.

rahiokifoza (gr. rachis, kyphos kriv) med. krivljenje kime unazad. rahiolordoza (gr. rachis, lordos napred iskrivljen) med. krivljenje, iskrivljenost kime unapred. rahiomijelitis (gr. rachis, myelos sr) med. zapaljenje lene modine. rahiomijeloftiza (gr. rachis, myelos sr, phthfsis suica) med. suenje kime (hrptenjae). rahioparaliza (gr. rachis, paralysis uzetost) med. uzetost lene modine. rahioplegija (gr. rachis, plege udarac) med. uzetost ivaca lene modine. rahioreuma (gr. rachis, rheq teem, curim) med. bol u krstima, krstobolja. rahiotom (gr. rachis, tome seenje, rezanje) hir. instrument za seenje kimene (hrbat-ne) duplje. rahiofima (gr. rachis, phyma izrataj, otok) med. otok kime. rahitis (gr. gasv)med. esta bolest kostiju kod dece, sastoji se u tome to se kosti, usled nepravilne ishrane ne skreavaju nego ostaju meke i gipke, engleska bolest; krivljenje kime. rahitian (gr. rachis) med. koji boluje od engleske bolesti, mekanih kostiju. rahmetli (arap.-tur. rahmetli) pokojni, po-ivi. ranija (fr. ration) 1. odreena mera, dnevni obrok u vojsci, naroito za konje (za razliku od obroka hrane koji sleduje vojnicima, porcije). radija (arap. rgaca, rgacia) 2. prvobitno: pohod muhamedanac^ u borbu protiv nevernika; vojniki pljakaki pohod; masovna potera policije za sumnjivim osobama. racio (lat. ratio razum) raun; obzir; razmiljanje, miljenje, razum; naelo, pravilo; pravilno ureenje, put i nain, mera; razlog, uzrok, osnov. raciolatrija (lat. ratio, gr. latreia oboavanje) oboavanje (ili: preterano potovanje) razuma. racio legne (lat. ratio legis)npas. osnov zakona, zakone ki osnov; duh i cilj zakona. racionalan (lat. rationalis) fil. razumljiv, obdaren razumom; razumni, osnovan na razumu; nauniJmat. koji se moe izraunati potpuno, izraunljiv, izraen bez kore-nova znaka; izraljiv celim koliinama (supr. fil. empirijski; mat. iracionalan). racionalizam (nlat. rationalismus) primena razuma na sve to je oveku dato u iskustvu; da razum o tome sudi, ispituje i shvata; fil. pravac koji smatra razum i miljenje kao jedini, ili bar najglavniji izvor saznanja, kojim se jedino moe doi do istine (racionalistiki filozofi su: Elejci, Platon, Dekart, Spinoza, Lajbnic, Fihte, eling, Hegel, Herbart i dr.); pravac aktivistike etike koja smatra razum i nauku kao najveu snagu oveka; u reli-

racionalizator

779

read

giji: naelo da nijedno versko uenje ne treba primati bez razumnog ispitivanja i proveravanja; ubeenje da je razum najvii sudija u pitanjima vere,razumna sepafcynp. supranaturalizam); lit. doba u knjievnosti u kome su pisci radili pod uticajem ideja filozofskog racionalizma. racionalizator (lat. ratio razum) onaj koji u praktinom delanju radi po savetima razuma, onaj koji radi u duhuracionaliza-cije. racionalizacija (lat. ratio) organizacije neke delatnosti na osnovu najcelishodni-jih metoda i naina rada, usavravanje, poboljavanje, poboljanje; racionalizacija proizvodnje smiljenost u radu kojoj je cilj da se to manjim utrokom vremena i energije radnika postigne najvii proizvodni efekat. racionalist (lat. ratio) koji veruje u razum kao u jedini pravi izvor saznanja; onaj koji uenje i naela svog verovanja izvodi razumom, a trudi se da otkrivenu religiju shvati razumom (razmiljanjem); pristalica (ili: pobornik) racionalizma. racionalistiki (lat. ratio) razumni, stvoren razumom, koji je u duhu racionalizma, koji se tie racionalizma, koji je u vezi s racionalizmom, koji pripada raciona-lizmu. racionalnost (lat. ratio) fil. razumnost, obdarenost razumom, sposobnost miljenja; ivljenje i postupanje prema propisima razuma; mag. izraenost bez korenova znaka; izraljivost celim koliinama, sra-unljivost, proraunljivost. racionirati (fr. ration obrok) 1. deliti na obroke, podeliti na obroke; up. racija 1. racionirati (lat. ratio razum) 2. raditi razumno, tj. onako kako je najcelishodnije i najpraktinije. racionisati (lat. ratio) v.racionirati 1, 2. raciocinacija (lat. ratiocinatio) promi-ljanje, razmiljanje; razumno zakljui-vanje, razumni zakljuak; dokaz; retorska ili poetska figura kojom govornik ili pisac sam sebe poziva da navede razlog zbog koga je neto tvrdio. rada (eng. taja, gaja, sskr. gajap, radschan, lat. geh) kralj", titula domaih vladalaca u INDIJI;J/P. maharade. ra (eng. rash, fr. ras) 1. vrsta lake i glatke vunene tkanine. ra (eng. rush) 2. sp. tranje punom snagom, na kraju trke, da bi se pobedilo; ru. rapa (nem. Raspe, Raspel) turpija. ratel (ital. rastello) voj. izlaz iz neke tvrave u otvoreno polje; naziv nekih mesta u Hrvatskoj du bive austrougarske granice prema Turskoj. Rgveda (sskr). v. Rigveda. re (lat. ge-) 1. latinski i romanski predme-tak (u ital. ri-) koji u sloenicama znai: natrag, protiv, ponovo, opet, jo jednom. re (ital. ge) 2. ua drugi stepen C-dur skale.

reagens (nlat. reagens) stvar koja izaziva suprotno dejstvo; hen. svaka hemijska tvar, supstanca koja se, po ulno primetnim i osetnim promenama koje sama pretrpi ili izaziva pri dodiru sa drugim nekim tva-rima, supstancama, upotrebljava za utvr-ivanje postojanja ovih poslednjih supstanca u napravljenom jedinjenju; reagen-cije. reagencije (nlat. reagentia)mr. hen. v. reagens. reagirati (nlat. reagere) v. reagovati. reagovati (nlat. reagere) protivdejstvovati, protivdelati, raditi nasuprot; hemijski delovati, vriti hemijske promene; odupreti se, odupirati se, opreti se, opirati se, davati otpor, protiviti se. readopcija (nlat. readoptio) prav. ponovno primanje, ponovno usvajanje. reaktiv (nlat. reagere protivdejstvovati) med. funkcionalni duevni poremeaj koji se javlja kao posledica (reakcija) jakih duevnih potresa ili afekata. reaktivav (lat. ge-, agere raditi, nlat. reactivus) koji dejstvuje suprotno, koji ima protivno dejstvo; reaktivni motor v. ra-ketni motor. reaktivirati v. reaktivisati. reaktivisati (nlat. reactivare) vratiti u dejstvo, vratiti u raniju slubu. reaktivitet (nlat. reactivitas) obnovljena delatnost, obnovljeno dejstvo; fiz. sila koja vri suprotno dejstvo, otporna sila. reakcija (nlat. reagere, nlat. reactio, fr. reaction) suprotno dejstvo, suprotno dejstvovanje, protivradnja, protivdejstvo; fiz. zakon jednakost akcije i reakcije: dejstvo i protivdejstvo su meusobno jednaki i po pravcu suprotni (Trei zakon kretanja, Trei Njutnov zakon); med. delatnost nekog dela tela izazvana pritiskom na njega; prav. obnova nekog pravnog spora; u politici: nazadna struja, nazadan pokret, nazadnjatvo, namerno koenje napretka ka boljem u dravnom i drutvenom ivotu i unitavanje ve ostvarenog napretka da bi se, mesto toga, opet uspostavilo ono to je ranije postojalo i to je ve jednom bilo odbaeno kao zastarelo, tj. kao smetnja napretku. reakciovar (fr. reactionnaire) ovek nazad-nih i zastarelih pogleda i metoda u radu, nazadnjak. reakcionaran (fr. reactionnaire) nazadan, nazadnjaki; zastareo. real (nem. Real) 1. tip. postolje na kome stoji sanduk sa slovima \up. regal 1. real (i., port. real) 2. novana jedinica u raznim zemljama i razliite vrednosti; pl. reis. real (nlat. realis) 3. fil. kod Herbarta: elementarni faktor stvarnosti, apsolutno jednostavan, nematerijalan, nerazor-ljiv, nepromenljiv i supstancijalan princip bia (slian Lajbnicovimmo/gademaL' tako je, na primer, jedan od reala i dua.

realan

780

realno pravo

realan (lat. res stvar, nlat. realis) stvaran, predmetan (supr. personalan i verbalan); koji odista postoji, istinski, objektivan, koji postoji nezavisno od miljenja (supr. idealan). realgar (arap., fr. realgar) min. mineral, sulfid arsena, crven sa utim ilicama. realizam (nlat. realismus) fil. uenje da stvari postoje nezavisno od subjekta koji ih saznaje (supr. idealizam); oznaka za materijalizam; tenja da se stvari gledaju i prikazuju onakve kakve su u stvarnosti; u sholastikoj filozofiji: miljenje da optim pojmovima odgovara, u stvarnosti, realno postojanje; knjievni i umetniki pravac koji tei da prikae stvari i ivot onakvim kakvi su u stvarnosti; surova stvarnost, smisao za pravilno shvatanje stvarnosti; naivni realizam shvatanje po kome je svet onakav kakva ga opaamo ulima. realizator (fr. realisateur) ostvarivalac, ostvariva, izvrilac, privodilac u delo. realizacija (fr. realisation) ostvarivanje, ostvarenje, izvrenje, izvoenje, privo-enje neke ideje u delo; trg. unovavanje, unovenje. realizirati (fr. realiser) v. realizovati. realizovati (fr. realiser) ostvariti, ostva-rivati, izvravati, privesti u delo, pri-voditi u delo; trg. prodati, pretvoriti (imanje i sl.) u novac, unoviti, unovava-ti; fil. smatrati stvarnim, postojeim. realije (nlat. realia) pl. stvari koje imaju znaaja za praktian ivot, stvarnosti, stvarna znanja, stvarne nauke, stvarne injenice. realist (nlat. realista) u praktinom ivotu: ovek koji ume, ne podleui nikakvim tradicionalnim obzirima i nenim oseanjima, da vidi i prozre stvarnost kakva jest, da se u njoj na najcelishodniji nain snalazi i ide, ne obazirui se ni na to, pravo cilju koji je sebi postavio, trezven praktiar ;fil. pristalica realizma; supr. idealist i teoretiar. realistiki (nlat. realista) koji shvata stvarnost onakvu kakva je, koji se upravlja samo prema stvarnosti, koji trai u praktinom ivotu samo ono to je korisno; ulan. realitet (nlat. realitas) stvarnost, bitnost, injeninost, bie, stvarnost onakva kakva je, nezavisno od subjekta koji je doi-vljuje i saznaje; istina, istinitost; pouz-danost; pravinost karaktera; subjektiv-ni realitet ono to se zamilja da postoji, zamiljivost; objektivan realitet stvarnost, izvodljivost, izvrljivost. realiteti (nlat. realitates) pl. posedi, nepokretno imanje, zemljite. realka (nlat. realis) osmorazredna srednja kola koja, uglavnom, priprema uenike

za studiranjerealnih .nauka na univerzitetu i dr. visokim kolama. realna vrednost, stvarna vrednost, prava vrednost metala od koga je neki novac iskovan; supr. nominalna vrednost. realna gimnazija tip osmorazredne srednje kole koja tei da u svom nastavnom planu i programu spoji ciljeve i nastavka sredstva gimnazije i realke, te pored nacionalne grupe predmeta (u koju spadaju narodni jezik sa knjievnou, narodna istorija i geografija), obraa panju na sive jezike) (francuski, engleski, ruski i nemaki), latinski i matematiku. realna definicijalog stvarno, jedino pravo objanjenje neke stvari; supr. nominalna definicija. realna enciklopedija stvarni renik, re-nik stvari. realna znanja stvarna znanja; up. realne nauke. realna injurija prav. stvarna uvreda, uvreda asti nanesena delom; supr. verbalna injurija. realna kaucija prav stvarno jemstvo, jemstvo osigurano i obezbeeno davanjem u zalog neke stvari. realna nadnica po Marksu: Ali niti nominalna nadnica, tj. svota novca za koju se radnik prodaje kapitalisti, niti realna nadnica, tj. zbir robe koju on moe kupiti za ovaj novac, ne iscrpljuju odnose koje sadri u sebi nadnica." realna uvija potpuno ili stvarno stajanje dveju ili vie drava u jednu;supr. personalna unija. " realna ciganija prav. poziv na sud preko sudskog pozivara. realne nauke nauke koje se bave predmetima koji su u neposrednoj vezi sa ivotom i njegovim potrebama, npr. prirodne nauke, tehnika i dr. (za razliku od spekulativ-nih i filolokih nauka). realni indeks spisak stvari, stvarni registar. realni katalog spisak knjiga sastavljen s obzirom na njegovu sadrinu; supr. nomi-nalni katalog. realni kontrakt prav. ugovor koji stupa na snagu tek poto jedna od ugovarakih strana izvri neku stvarnu, realnu radnju, tj. ugovor koji se zakljuuje predajem neke stvari, kao to su zajam, ostava (depozit), posluga, zaloga. realni leksikon stvarni renik, renik koji sadri stvarna znanja. realni nameti nameti kojima podlee neko nepokretno imanje i koji prelaze na svakog sopstvenika toga imanja. realni novac stvarni, tj. metalni novac (za razliku od papirnog i fingiranog novca). realno (nlat. reale) neto stvarno, ono to postoji. realno pravo stvarno pravo, pravo koje se ima na neku stvar bez obzira na osobu.

reambulacija

781

reverzibilan

reambulacija (lat. reambulatio) dopunjavanje i ispravljanje geografskih karata i planova na terenu. reangaman (fr. reengagement) ponovno primanje u slubu. reapedirati (nlat. reappellare) ponovo pozvati, pozvati po drugi put. rearmirati (nlat. geagtage) ponovo nao-ruati, preoruati, preoruavati; brod ponovo naoruati. reasekurancija (nlat. reassecurantia) ponovno osiguranje, dvostruko osiguranje, obezbeenje jednog osiguranje drugim, reosigu-ranje. reasekurirati (nlat. reassecurare) ponovo osigurati, jedno osiguranje obezbediti drugim. reasumcija (nlat. reassumtio) prav. ponovno preduzimanje, obnavljanje, obnova, npr. parnice (reasumcio litis). reasumcio litis (nlat. reassumtio litis) prav. v. pod reasumcija. reat (lat. reus kriv, reatus)npan. optueni-ko stanje, optuenost; zloin, prestup, zloinaki pothvat. rebel (lat. rebellis) buntovnik, odmetnik, lice koje zakonitoj dravnoj vlasti daje oruan otpor. rebi (fr. rebut) 1. odbijanje, otkazivanje, otkaz, nepovoljan odgovor; trg. rava, pokvarena, upropaena roba koja je za odba-civanje. rebi (arap. rabfu') 2. prolee; ime treeg i etvrtog meseca u arapskom kalendaru; trei mesec = rebi-el-evel (prvi rebi), etvrti = rebi-el-aher (poslednji rebi). rebondirati (fr. rebondir) odskoiti, od-skakati (za metke i lopte). rebus (lat. res stvar, rebus stvarima, fr. rebus) zagonetka u slikama, re ili misao izraena slikama ili znacima (koje treba reiti) mesto reima. rebus sin stantibus (lat. rebus sic stantibus) kad stvari tako stoje, u takvim prilikama, pod tim okolnostima. revakcinacija (nlat. revaccinatio)Mer. ponovno cepljenje protiv boginja. revakcinirati (nlat. revaccinare) v. revakcinisati. revakcinisati (nlat. geuasstage)lged. ponovo ceniti protiv boginja. revalvacija (nlat. re-valvatio) fin. popravljanje vrednosti neke vrste novca; supr. devalvacija. revalidacija (lat. validus zdrav, krepak, snaan, nlat. revalidatio) prav. ponovno osnaenje, ponovno proglaavanje vae-im npr. zakona. revalidirati (nlat. revalidare)j7pas. osnai-ti, ponovo proglasiti vaeim. revalirati (nlat. revalere) trg. ponovo se oporaviti od nekog izdatka ili plaanja za drugog, naknaditi svoju tetu, materi-jalno ozdraviti.

revalorizacija (nlat. revalorisatio) vraanje ranije vrednosti nekom novcu ili robi koja je bila pala. revandikacija (fr. revendication) prav. v.revindikacija. revan (fr. revanche) uzvraanje, uzvrat, vraanje (u dobrom ili ravom smislu); vraanje milo za drago, osveta; uzdarje, vraanje poklona; u kocki: druga igra na koju igra koji je izgubio poziva svog saigraa da bi naknadno raniji gubitak; sp. druga utakmica, na kojoj pobeeni imaju prilike da se osvete za poraz na prvoj; politika ravana francuska politika prema Nemakoj posle poraza od 1871, kojoj je bio cilj osveta za poraz i vraanje izgubljenog Alzas-Lorena. revavizam (fr. revanche) tenja drave za osvetom zbog pretrpljenog poraza u prethodnom ratu. revanirati (fr. revancher) odmazdi, osvetiti; revanirati se osvetiti se, vratiti milo za drago, pribaviti zadovoljtinu; dati uzdarje, uzvratiti poklon. revejon (fr. reveillon) obed usred noi (posle igranke ili zabave, uoi Boia i sl.); kod slikara: jai potez kiicom ime se nekim predmetima daje vie svetlosti i izraza; ivlje obojeno, izrazitije mesto na slici. revena (pere., tur. herifane) v. refena. rever (fr. revers, lat. reversus vraen, okrenut) zadnja strana, nalije, poleina, strana kovanog novca na kojoj je grb ili simbol sa oznaenjem vrednosti (supr. zvere); posuvratak na odelu (rukavima i okovratniku), parmak na IZMIJVO/. strana bedema ili rova koja je zaklonjena od neprijateljske vatre. reverais (fr. reverence) v. reverencija. reverber (fr. reverbere) limeno ogledalo koje se stavlja iza plamena radi jaeg bacanja svetlosti ili toplote u izvesnom pravcu, odbija svetlosti. reverberacija (nlat. reverberatio) odbijanje svetlosti ili topline, odblesak. reverend (lat. reverendus) preasni, veleasni (titula katolikih i engleskih svetenika). reverevda (nlat. reverenda) duga crna gornja haljina (mantija) katolikih i evangeli-kih svetenika; up. talar, sutana. reverendisimus (nlat. reverendissimus) visokopreasni, veleasni. reverendus (nlat. reverendus) potovani, asni, preasni (naroito kao titula katolikih svetenika). reverentan (lat. reverens) pun potovanja, smeran. reverencija (lat. reverentia) potovanje; dubok poklon (naklon), klanjanje. reverzibilan (nlat. reversibilis) povratljiv, povratan; koji se moe prevrtati (tof); fiz. povratan (supr. ireverzibilan). Poto

reverzibilitet

782

revolucija

u prirodi ne postoji nijedno zbivanje (nijedan proces) koje nije spojeno sa trenjem ili provoenjem toplote, onda su sva zbivanja u prirodi u stvari ireverzi-bilna, a reverzibilna zbivanja su samo idealan granini sluaj. Tok svakog zbivanja u prirodi usmeren je tako da se zbir entropija svih tela koja uestvuju u zbivanju poveava. Kod reverzibilnog zbivanja, graninog sluaja, ovaj zbir ostaje nepromenjen. reverzibilitet (nlat. reversibilitas) prav. povratljivost, povratnost; fiz. povratnost (eupr. ireverzibilnost, ireverzibilitet). reverzija (lat. reversio obrtanje; vraanje) prav. povraaj ustupljenog dobra gospodaru; ret. ponavljanje rei u obrnutom ili ra-zliitom znaenju. reverziovo klatno fiz. klatno udeeno da se moe obesiti naizmenino i o svoju obinu taku veanja i o svoju taku oscila-cije, a da se ne promeni vreme oscilacija. revers (lat. revertere okrenuti, vratiti, reversus) pismena potvrda prijeme, priznanice na stvar uzetu na poslugu (npr. knjigu i dr.); nalije, druga strana novca; up. rever. revi (fr. revoir, revue) voj. smotra, pregled trupa (naroito kao taka programa proslave kakvog velikog narodnog ili dravnog praznika). reviviscencija (nlat. reviviscentia) zool. ponovno oivljenje, ponovno oivljavanje, npr. tokara i dr. revident (nlat. revidens) prav. onaj koji se slui praznim sredstvom revizije. revidirati (lat. revidere) pregledati, izvriti pregled, ispitati. revizije (nlat. revisio ponovno vienje, ponovno gledanje) pregled; pra, obnova spora (procesa); pregled i penjanje zakona, ugovora, ustavnih odredaba i sl.; til. poslednji pregled sloga pre ulaska u mainu radi tampanja, poslednja korektura. revizionizam (nlat. revisio) 1. pokret za menjanje ustava; 2. pravac u socijaldemokratskom pokretu koji bi hteo da dovede u sklad Marksovo uenje sa stvarnim prilikama i potrebama istorijskog razvoja, u stvari sa interesima buroazije (up. lenjinizam, marksizam); 3. traenje da se menjaju odredbe Versajskog ugovora o miru (u periodu izmeu prvog i drugog svetskog rata). revizioiist (nlat. revisio) pristalica izmene ustava; pristalicarevizionizma u socijaldemokratskom pokretu; pobornik menjanja odredaba Versajskog ugovora o miru (v. revizionizam 3). revizor (nlat. revisor) ispitiva, pregleda, raunoispita; tip. pregleda revizije (poslednje korekture). revije (fr. revue, eng. review) 1. knjievno-umetniki asopis, sa knjievnim, nau-nim, kulturnim i politikim pregledom;

2. pozorine delo sastavljeno od niza odelitih scena, epizoda i taaka sa ak-tuelnom sadrinom, sa muzikom i igrom (baletom); Z.voj. smotra trupa; 4. prikazi-vanje najnovijih primeraka mode, modne revije. revindikacija (nlat. revindicatio) prav. traenje povraaja svojine, tuba sopstveni-kaneposednika protiv nesopstvenika-po-sednika. revindicirati (nlat. revindicare) polagati pravo na neto, traiti povraaj izgubljene ili otete svojine. revir (nem. Revier, lat. ripa obala, fr. rivie-ge reka, rive obala) kraj, predeo, oblast, okrug, (npr. ugljeni revir predeo bogat mrkim ili kamenim ugljem). revirman (fr. revirement) kor. okretanje broda, obrtanje lae; trg. obraun izmeu vie dunika i poverilaca putem prenosa i poravnanja; fin. upotreba vika u jednoj partiji budeta na druge budetom nepredviene ili neodobrene izdatke. revokacija (lat. revocatio) opozivanje, poricanje; oduzimanje poloaja ili zvanja; otkazivanje, otkaz. revolver (eng. to revolve okretati, revolver) obrtni pitolj, ili sa vie cevi koje se okrenu posle svakog pucnja, ili sa jednom cevi i obrtnim magacinom za metke (obino sa 56 metaka); u irem smislu: pitolj koji bez ponovnog punjenja pali nekoliko puta; meci mu stoje uareru. revolving-kredit (eng. revolve okretati, fr. credit veresija) fin. vrsta kredita koji traje odreeno vreme, ali se u tom roku stalno obnavlja oko prvobitne visine im imalac kredita vrati o roku poveriocu bilo ceo iznos bilo samo jedan deo odobre-nog mu kredita; najee se javlja u meu-narodnom kreditnom saobraaju, obino izmeu novaninih banaka. revolt (fr. revolte) buna, pobuna, ustanak; bunjenje, jako negodovanje protiv koga ili ega. revoltirati (fr. revolter) buniti, pobuniti, izazvati, pobunu; uzbuniti, izazvati negodovanje ;revoltirati se pobuniti se, buniti se, ustati protiv koga ili ega, negodo-vati. revolucija (nlat. revolutio) 1. prevrat, preokret, naglo i nasilno menjanje postojeeg drutvenog poretka koje vre dotle priguene klase. Buroaske ili graanske revolucije 1618. v. dovele su do novog poretka u drutvu (npr. francuska revolucija); oktobarska revolucija, proleterska revolucija, koja se zbila u Rusiji 1917. god., je socijalistika revolucija. Cilj socijalistike revolucije je uki-danje kapitalistikih drutvenih odnosa i njihovo zamenjivanje komunistikim. Politiki oblik prelaska od kapitalizma ka komunizmu jeste diktatura proletarijata. Engels kae u predgovoru Ma-

revolucionar

783

regijus morbus

nifesta Komunistike partije" da je kla- i sna borba sada dostigla stupanj gde se iskoriavam i potlaena klasa (pro-letarijat) ne moe vie osloboditi klase koja je iskoriava i potlauje a da istovremeno ne oslobodi celo drutvo zauvek iskoriavani, potlaivanja i klasnih borbi ova osnovna misao jeste jedino i iskljuivo Marksova". 2. astr. kretanje ili oticanje manjeg nebeskog tela oko veeg, npr. Zemlje oko Sunca, opti-caj, opticanje, vreme opticanja; 3. potpuno menjanje ili preobraavala ega, npr. ivotinjskog organizma, Zemljine kore (usled velikih poplava, zemljotresa i sl.); 4. obrtanje, okretanje; obrt, obrtaj. revolucionar (fr. revolutionnaire) prevrat-nik, uesnik u revoluciji, onaj ije je shvatanje da se napredak u drutvu zbiva putem revolucije. revolucionara!! (fr. revolutionnaire) prevratniki, koji potie iz revolucije, koji je zasnovan na revoluciji. Revolucionarni tribunal (fr. Tribunal revolutionnaire) vanredni preki sud za vreme velike francuske revolucije, ustanovljen 10. marta 1793. u Parizu, radi suenja svima protivnicima revolucije; ukinut 23. maja 1795. godine. revolucionirati v. revolucionisati. revolucionisati (fr. revolutionner) pobuniti, dii bunu, izazvati prevrat; uzbuditi, uzrujati, uzrujavati; preobraziti iz osnova, preobraava ta iz osnova. revolucionist (nlat. revolutio) v.revolucionar, revolucionistiki (nlat. revolutio) v.revolucionaran. revocirati (lat. revocare) pozvati natrag, opozvati; oporei, oporicati, povui, npr. datu re. revulzija (lat. revulsio odvoenje) med. jako kretanje telesnih sokova; odvoenje i rasporeivanje sokova po telu; leenje izazivanjem navale krvi daleko od obolelog organa, da bi se spremila navala krvi na oboleli organ (vri se putanjem krvi, slaicom, aicama i dr.). regal (nlat. rega, ital. riga, red, vrsta) 1. polica za knjige, robu i dr.; ta. ormar gde stoje sanduci sa slovima; kuz. vrsta orguljskog registre, tzv. oveji glas" (lat. vox humana); mala orgulja, bez pedala, za prenoenje. regal (lat. regalis kraljevski) 2. v.regalija; top. kraljevsko slovo", vrsta krupnih tamparskih slova, koja po veliini dolaze posle tzv. imperkjal-slova. regal (fr. regal, p. regalo) 3. ast, gozba, goenje, uivanje; omiljeno jelo; olja crne kafe s konjakom. regalija (lat. regalia) kraljevska cigara", vrsta velikih cigara. regalije (lat. jura regalia) pl. prvobitno: suverena prava i povlastice vladaoca (u

srednjem veku); iskljuiva prava drave da vri zakonodavnu, sudsku, nadzornu i izvrnu vlast; znaci kraljevskog dostojanstva. regalitet (nlat. regalitas) pravo vladanja, pravo posedovanja regalija, regalni (lat. geh kralj, regalis) kraljevski, vladare ki. regal-papir (lat. regalis) kraljevska hartija" (hartija veoma velikog formata, za geografske karte, bakroreze i dr.). regata (ital. regatta) prvobitno: utakmica gondolama na kanalima Mletaka; docnije, naroito u Engleskoj: veslaka utakmica, trka na amcima; vrsta lake pamune tkanine za radnika, bolesnika i letnja odela. regdova (e. regdovak) eka narodna igra u 2/4 i 3/4 takta (vrsta valcera). regelacija (nlat. regelatio) ponovno smrzavanje, ponovno mrnjenje. regenerat (lat. regeneratus obnovljen) deo organizma koji je nastao putem regenera-cije. regenerator (nlat. regenerator) 1. obnovilac, preporodilac, preustrojitelj; 2. komora sa kanalima kroz koju prolazi topao dim iz pei ili topao gas posle sagoreva-nja u cilju iskorienja njihove toplote. regeneracija (nlat. regeneratio) obnavljanje, obnova, preporod, podmlaivanje, ponovno uspostavljanje; biol. obnavljanje izgubljenih delova ivotinjskog ili biljnog tela, naroito kod niih organizama. regenerirati v. regeierisati. regeverisati (lat. regenerare) obnoviti, ob-navljati, podmladiti, preporoditi, ponovo urediti i time osposobiti za nov ivot ili rad; ponovo proizvesti, ponovo uspostaviti; u hemijsko] industriji: ponovnom preradom dobiti od otpadaka dobar materijal. regent (lat. regens koji vlada, regere vladati) vrilac vladarske vlasti, onaj koji vlada u ime kralja (jo neizabranog, ma-loletnog itd.), kraljevski, vladarski na-mesnik. regeitstvo (lat. regens, regentis) namesnitvo; v. regent. regermivacija (lat. regerminatio) bog. ponovno klijanje, ponovno proklijavanje. regerminirati (lat. regerminare) bot. ponovo klijati, ponovo proklijavati. regesta (lat. regesta spisak) pl. sreeni i u sveske povezani prepisi svih vanijih spisa, povelja, pisama i dr. u kancelarijama i arhivama kraljevskih dvorova, bi-skupskih rezidencija, manastira i sl.; hronoloki sreeni spiskovi povelja sa naznaenjem sadrine, zbirke starih spisa i povelja (veoma vane za prouavanje istorije). regijus morbus (lat. regius morbus) kraljevska bolest, utica.

revolucionar

783

regijus morbus

nifesta Komunistike partije" da je klasna borba sada dostigla stupanj gde se iskoriavani i potlaena klasa (pro-letarijat) ne moe vie osloboditi klase koja je iskoriava i potlauje a da istovremeno ne oslobodi celo drutvo zauvek iskoriavani, potlaivanja i klasnih borbi ova osnovna misao jeste jedino i iskljuivo Marksova". 2. astr. kretanje ili opticanje manjeg nebeskog tela oko veeg, npr. Zemlje oko Sunca, opticaj, opticanje, vreme opticanja; 3. potpuno menjanje ili preobraavanje ega, npr. ivotinjskog organizma, Zemljine kore (usled velikih poplava, zemljotresa i sl.); 4. obrtanje, okretanje; obrt, obrtaj. revolucionar (fr. revolutionnaire) prevrat-nik, uesnik u revoluciji, onaj ije je shvatanje da se napredak u drutvu zbiva putem revolucije. revolucionaran (fr. reVolutionnaire) prevratniki, koji potie iz revolucije, koji je zasnovan na revoluciji. Revolucionarni tribunal (fr. Tribunal reVolutionnaire) vanredni preki sud za vreme velike francuske revolucije, ustanovljen 10. marta 1793. u Parizu, radi suenja svima protivnicima revolucije; ukinut 23. maja 1795. godine. revolucionirati v. revolucionisati. revolucionisati (fr. reVolutionner) pobuniti, dii bunu, izazvati prevrat; uzbuditi, uzrujati, uzrujavati; preobraziti iz osnova, preobraava iz osnova. revoluciovist (nlat. revolutio) . revolucionar. revolucionistiki (nlat. revolutio) v. revolucionaran. revocirati (lat. revocare) pozvati natrag, opozvati; oporei, oporicati, povui, npr. datu re. revulzija (lat. revulsio odvoenje) med. jako kretanje telesnih sokova; odvoenje i rasporeivanje sokova po telu; leenje izazivanjem navale krvi daleko od obolelog organa, da bi se spreile navala krvi na oboleli organ (vri se putanjem krvi, slaicom. aicama i dr.). regal (nlat. rega, ital. riga, red, vrsta) 1. polica za knjige, robu i dr.; tip. ormar gde stoje sanduci sa slovima; muz. vrsta orgulj-skog registre, tzv. oveji glas" (lat. vox humana); mala orgulja, bez pedala, za prenoenje. regal (lat. regalis kraljevski) 2. . regalija; tip. kraljevsko slovo", vrsta krupnih tamparski* slova, koja po veliini dolaze posle tzv. imperijal-slova. regal (fr. regal, p. regalo) 3. ast, gozba, goenje, uivanje; omiljeno jelo; olja crne kafe s konjakom. regalija (lat. regalia) kraljevska cigara", vrsta velikih cigara. regalije (lat. jura regalia) pl. prvobitno: suverena prava i povlastice vladaoca (u

srednjem veku); iskljuiva prava drave da vri zakonodavnu, sudsku, nadzornu i izvrnu vlast; znaci kraljevskog dostojanstva. regalitet (nlat. regalitas) pravo vladanja, pravo posedovanja regalija. regalni (lat. geh kralj, regalis) kraljevski, vladareki. regal-papir (lat. regalis) kraljevska hartija" (hartija veoma velikog formata, za geografske karte, bakroreze i dr.). regata (ital. regatta) prvobitno: utakmica gondolama na kanalima Mletaka; docnije, naroito u Engleskoj: veslaka utakmica, trka na amcima; vrsta lake pamune tkanine za radnika, bolesnika i letnja odela. regdova (e. regdovak) eka narodna igra u 2/4 i 3/4 takta (vrsta valcera). regelacija (nlat. regelatio) ponovno smrzavanje, ponovno mrnjenje. regenerat (lat. regeneratus obnovljen) deo organizma koji je nastao putem regeneracije. regeierator (nlat. regenerator) 1. obnovilac, preporodilac, preustrojitelj; 2. komora sa kanalima kroz koju prolazi topao dim iz pei ili topao gas posle sagoreva-nja u cilju iskorienja njihove toplote. regeneracija (nlat. regeneratio) obnavljanje, obnova, preporod, podmlaivanje, ponovno uspostavljanje; biol. obnavljanje izgubljenih delova ivotinjskog ili biljnog tela, naroito kod niih organizama. regenerirati v. regenerisati. regenerisati (lat. regenerare) obnovite, obnavljati, podmladiti, preporoditi, ponovo urediti i time osposobi za nov ivot ili rad; ponovo proizvesti, ponovo uspostaviti; u hemijskoj industriji: ponovnom preradom dobiti od otpadaka dobar materijal. regent (lat. regens koji vlada, regere vladati) vrilac vladarske vlasti, onaj koji vlada u ime kralja (jo neizabranog, ma-loletnog itd.), kraljevski, vladarski na-mesnik. regentstvo (lat. regens, regentis) namesni-tvo; v. regent. regerminacija (lat. regerminatio) bog. ponovno klijanje, ponovno proklijavanje. regerminirati (lat. regerminare) bog, ponovo klijati, ponovo proklijavati. regesta (lat. regesta spisak) pl. sreeni i u sveske povezani prepisi svih vanijih spisa, povelja, pisama i dr. u kancelarijama i arhivama kraljevskih dvorova, bi-skupskih rezidencija, manastira i sl.; hronoloki sreeni spiskovi povelja sa naznaenjem sadrine, zbirke starih spisa i povelja (veoma vane za prouavanje istorije). regijus morbus (lat. regius morbus) kraljevska bolest, utica.

regimenta

784

regrutirati

regimenta (nlat. regimentum, fr. regiment, ital. reggimento))/. puk (vojske);fig. veliko mnotvo, gomila sveta. region (lat. regio) predeo, kraj, oblast, pokrajina; podruje; sloj, drutveni red; med. deo tela; vazduni sloj. regionalizam (lat. regio) oblasno rodolju-blje, pokrajinski duh, tenja za pokrajin-skom samostalnou; up. partikularizam. regionalist (lat. regio) pristalica (ili: pobornik) regionalizma. regionalni (lat. regionalis) oblasni, pokrajinski, koji pripada jednom predelu; koji pripada jednom delu tela. regionar (nlat. regionarius) katoliki oblasni svetenik, oblasni biskup. regirati (lat. regere) vladati, upravljati, rukovati, voditi; gram. zahtevati odreeni pade, npr. seati se ega (gde, seati se" zahteva drugi pade); up. reirati. registar (nlat. registrum, fr. registre, ital., p. registro) spisak, popis, spisak rei ili stvari u azbunom redu (na kraju knjige), spisak sadrine, pregled, uputstvo; trg. knjiga udeena azbunim redom; muz. jedan potpun red orguljskih duvaljki koji ima za razliite tonove jednu duvalj-ku ili vie njih radi pojaanja tona; oduka na peima za topljenje; klju na peima (za udeavanje toplote). registar-papir ista hartija velikog formata (za raunske knjige). registre (nlat. registra) pl. v. regesta. registrator (nlat. registrator) slubenik koji sreuje i zavodi u registar akta koja dolaze i odlaze. registratura (nlat. registratura) mesto, kancelarija gde se vodi registar; vetina rukovanja slubenim aktima. registracije (nlat. registratio) zavoenje u spisak (uregistar), registrovanje; graan-sko venavanje. registrira (nlat. registrare) v. registro-vati. registrovati (nlat. registrare) zavesti u registar, zavoditi u registar; venati (ili: venavati) graanskim brakom. registrofon (lat. registrare, gr. phone glas) aparat za beleenje telefonskih razgovora. reglaa (fr. reglage) udeavanje, dovoenje u red (npr. motora); reglaa aviona radnja kojom se daje avionskim krilima i repnim povrinama izvestan nagibni ugao. regl-detri (lat. regula de tribus sc. numeris) kat. pravilo trojno, pravilo po kome se iz tri poznate veliine nalazi etvrta nepoznata, koja sa onima poznatim stoji u izvesnom odnosu. reglementaristi (fr. reglementer zakonom odrediti) pl. pristalice reglementacije; supr. abolicionisti. reglementacija (fr. reglementation zakonsko ureivanje) socijalni pokret koji zahteva da se prostitucija prizna kao slobodna

profesija, ali s tim da se obnavlja pod strogim nadzorom sanitetskih i dravnih vlasti. regleta (fr. reglette) tip. mesingana ploica kao umeta izmeu redaka, tamparski lenjiri. reglman (fr. reglement) u re d ba, pravilnik o vrenju slube, odredba, propis, poslovnih; egzercirni reglman voj. pravilnik o vebanju vojnika (o vojnoj obuci). regnum hominis (lat. regnum hominis) carevanje ovekovo, tj. na nauci osnovana vlast ovekova nad silama prirode (krajnji cilj nauke, koji su postavili filozofi Bekon i Hobz). regredijent (lat. regrediens) u meninom pravu: zakoniti imalac menice koji trai naplatu te menice od potpisnika (regresata). regredijentni naslednik prav naslednik koji ima pravo nasledstva u sluaju ako ono ne pripadne nekom drugom. regredijencija (nlat. regredientia) v. regres. regres (lat. regressus) povratak, povlaenje, odstupanje; pribeite; trg. naplata, naknada tete, npr. od potpisnika na meni-ci; log. vraanje od posledice uzroku, od uslovljenog uslovu, od zakljuaka pretpo-stavkama na kojima je zakljuak zasnovan (ovakav nain miljenja zove seregresiv-na ili analitika metoda). regresant (lat. regressus) v. regredijent. regresat (nlat. regressatus) u meninom pravu: potpisnik od koga se trai da plati menicu. regresivan (nlat. regressivus) unazadan, povratni, odstupni, koji dejstvuje povratio; supr. progresivan. regresivna metoda log. v. pod regres. regresija (nlat. regressio vraanje, odstupanje) 1. kol. povlaenje mora sa kopna, tako da se njegovo dno ispolji (supr. transgresi-ja); 2. u psihoanaliza vraanje spolnog nagona jednog oveka na ciljeve spolnog prohteva u ranom detinjstvu; 3. ret. v. palilogija. regresirati (lat. regredi vraati se, ii nazad) ii natrag, vraati se; povlai se, uzmicati; naknaditi; regresirati se naplatiti se, naknaditi sebi priinjenu tetu. regresni dunici drugi red meninih dunika koji su obavezni da plate menini dug u sluaju da ga ne plati glavni menini dunik. regresni naslednik v. regredijentni naslednik. regrut (fr. gesgie, ital. recluta) vojnik koji treba da izdri vojnu obuku, vojnik-no-vajlija, novak; fig, poetnik, novajlija. regrutacija (fr. recruter) v. regrutovanje. regrutirati (fr. recruter, ital. reclutare) dopuniti (ili: popuniti) novom snagom, uzimati nove vojnike vrbovati nove vojni-

regrutovanje

785

redova

ke, konaiti; fig. vrbovati, pridobijati, (nove pristalice, nove planove i sl.). regrutovanje (fr. recrutement) popunjavanje kadra novim vojnicima, uzimanje novajlija u vojsku, novaenje. regrutovati (fr. recruter) v. regrutirati. regtajm (eng. ragtime) ouz. ameriki muziki (klavirski) stil crnakog porekla sa sinkopiranim ritmom; prethodnih deza; uao je i u umetniku muziku (Stravinski i dr.). regula (lat. regula) pravilo, propis, zakon; merile; red, poredak; pravilnost; naelo koje odreuje nain rada; med. =menstrua-cija. regula jurne (lat. regula juris) pravio naelo, pravio pravilo. regularan (lat. regularis) pravilan, propisan, redovan; uredan, ureen; regularna vojska redovna vojska, stajaa vojska. regulari (lat. regulares) pl. u katolikoj crkvi: svi duhovnici svetovnog i kalu-erskog reda koji su se zavetovali da e se u ivotu pridrava izvesnih religioz-nih pravila; religiozi; supr. sekulari, regulativ (nlat. regulativum) uredba, propis, pravilnik; poslovni red. regulativa (nlat. regulativa) v. regulativ. regulativvi (nlat. regulativus) koji ureuje, koji upravlja, koji slui kao naelo, kao osnova nekog rada. regulator (nlat. regulator) uredilac, urei-va, udeava, doteriva; kod raznih maina: sprava za ujednaavanje rada neke maine; deo na asovniku (spirala) pomou koga se asovnik udeava da pravilno radi; vrsta asovnika koji radi vrlo pravilno, tako da se prema njemu doteruju drugi asovnici; u junim pokrajinama Sev. Amerike, naroito u prvoj polovini XIX veka: izvrim organ neke vrste narodnog suda za borbu protiv bezakonja, koji je u isto vreme bio sudija, andarm i izvrilac presude; fig. faktor koji ureuje i usklauje drutvene odnose. regula falzi (lat. regula falsi) nain raunanja pri kome se za traenu veliinu uzima koja bilo proizvoljna veliina, da bi se posle, iz dobivenog pogrenog rezultata, izvela prava traena veliina. regulacija (nlat. regulatio) ureenje, ureivanje, udeavanje, upravljanje; v. regulisanje. regulirati (nlat. regulare) v. regulisati. regulisanje (lat. regula) ureivanje, ureenje, dovoenje u red, u sklad sa zakonima, propisima, pravilima i dr.; regulisanje reka obuhvata ukupne radove koji se vre za poboljanje prirodnih okolnosti reka radi postizanje to izjednaenijeg oti-canja vode smanjenom koliinom visoke vode i poveanom koliinom niske vode; regulacija. regulisati (nlat. regulare) urediti, ureiva-ti, dovesti u red; ozakoniti, dovesti u
50 Leksikon

sklad sa propisima ili zakonima;re/uJIG-rati menicu u odreenom roku odgovoriti svojoj meninoj obavezi, tj. poloiti odreenu otplatu i interes na ostatak Duga. regurgitacija (nlat. regurgitatio) med. vraanje mleka kod odojadi; podrigivanje, strujanje natrag. redaktor (lat. redactor) 1. urednik, lice koje rukovodi izdavanjem stvari za tampanje i utvruje njihovu sadrinu; 2. lice koje sreuje, priprema i rediguje neki tekst za tampu i time daje izdanju konaan oblik. redakcija (nlat. redactio) skupljanje i sreivanje rukopisa za tampu; obrada, prera-da, jeziko i pravopisno ujednaavanje svih rukopisa koji treba da se objave u jednoj svesci ili knjizi, ureivanje; svi pisci koji stalno sarauju na nekom listu ili asopisu; mesto, lokal u kome se vri ureivanje lista ili asopisa, urednitvo. redakcijski (nlat. redactio) koji pripada redakciji ili potie od nje. redan (fr. redan) voj. uglasto poljsko utvrenje, izboenje. redatirati (lat. ge-, datum) pomeriti unazad datum nekog pisma i sl. redemarkacija (fr. redemarcation) ponovno stavljanje graninih znakova, na dravnoj granici. redemcija (lat. redemtio) spasenje, iskupljenje;lrav. otkupljivanje iz zarobljeni-tva, osloboenje, osloboavanje. redengot (fr. redingote, od eng. riding-coat jahaki kaput) dug muki kaput, naroito putniki i jahaki. redi (fr. reduit) voj. povlailite, unuta-rnji deo utvrenja, jako utvren i sa svih strana zatvoren (slui kao poslednji oslonac odbrane utvrenja). redigovati (lat. redigere urediti, srediti) pismene sastave sakupiti, pregledati, dovesti u red i prirediti za tampanje (u obliku knjige, asopisa itd.); urediti, ureivati, pripremiti, preraditi; urei-vati, izdavati list i sl. redintegracija (lat. redintegratio) ponovno uspostavljanje, obnova, obnavljanje. rediskontova&e (ital. re-disconto) fin. ponovno diskontovanje, tj. kad bankar ili banka daju ponovo u eskont menice koje su sami eskontovali, da bi i na taj nain doli do zarade. redistribucija (lat. ge opet, ponovo, distri-bucija, v.), preraspodela, ponovna raspo-dela (npr. dohotka, robe, sredstava i sl.). redif (arap. radif, tur. redif) rezervna turska vojska koja je pozivana samo za vreme rata; supr. nizam. redicija (lat. redditio) vraanje; izvoenje nekog razloga ili uzroka;?/, predaja tvrave. redova (e. rejdovak) eka narodna igra u 2/4 i 3/4 takta.

redovaka

786

reans

redovnika (e. rejdovak) v. redova. redondilja (p. redondilla) panska i portugalska strofa od 4 osmoslona, ree estoslona trohejska stiha, od kojih se slikuju prvi sa etvrtim a drugi sa treim (abba), ili prvi sa treim a drugi sa etvrtim (abab); upotrebl>ava se u lirici i drami. redresacija (fr. redressement) med. 1. ponovno previjanje rane; 2. zamenjivanje nekog dela koji nedostaje ili ispravljanje neke deformacije. redresirati (fr. redresser) ponovo ispraviti, ponovo uputiti na pravi put; opet uspostaviti, krenuti nabolje; osujetita, unazaditi; trg. stornirati. Red star lajn (eng. Red Star Line) Linija crvene zvezde", belgijsko parobrodarsko drutvo, osnovano 1872. god. sa seditem u Antverpenu, vri saobraaj izmeu Antverpena i severnoamerikih pristanita. redublirati (fr. redoubler) udvojiti, udva-jati, udvostruiti, umnoiti, poveati. redukovati (lat. reducere) v. reducirati. reduktor (nlat. reductor) ned. nameta, hirurka sprava za nametnje uganutih ili slomljenih udova; teh. mehanizam koji usporava, umanjuje brzinu kretanja; hek. sredstvo za osloboenje metala od kiseonika, sumpora i dr. redukcija (lat. reductio) smanjenje, smanjivanje; uklanjanje, otputanje iz slube; smanjivanje broja radnika ili slubenika; he, dobivanje istih metala oslobaajui ih kiseonika, sumpora, soli i dr.;log. svoenje jednog modusa druge, tree ili etvrte silogistike figure na odgovarajui modus prve;fil. svoenje pojedinanog saznanja na osnovno i opte, tj. na princip; mat. svoenje, skraivanje, pretvaranje jedne slike u drugu; pretvaranje, obraunavanje (mera); med. nametanje, vraanje u prirodan poloaj; fiz. vraanje u ranije stanje, vraanje u raniji poloaj; trg. smanjivanje (ili: snienje, sputanje) cena nekoj robi; umanjivanje (ili: suavanje) neke figure; muz. izvod iz partiture; prenoenje iz nepoznatije melodije u pozna-tiju. redukciona tabela tablica za obraunavanje ili sravnjivanje raznih vrsta novca, mera i tegova. redulcerirati (lat. redulcerare) med. ponovo zagnojavati, izazivati gnojenje, ponovo se otvarati (o irevima). redundantan (eng. redundant) nebitan, suvian, izlian, prekomeran, koji se moe zanemari. reduplikativ (nlat. reduplicativum) gram. reenica u kojoj se jedan od glavnih pojmova udvaja (ponavlja). reduplikativan (nlat. reduplicativus) gram. udvojan, koji udvaja, udvajajui, koji ozna-

ava udvajanje; bog. presavijen sa spoljne strane. reduplikacija (nlat. reduplicatio) udvajanje, ponavljanje; gram. udvajanje, ponavljanje rei, slogova ili slova. reduplicirati (nlat. re-duplicare) udvojiti, udvajati; gram. ponavljati rei; slogove ili slova. redut (fr. redoute, lat. reductus)?/ malo, sa svih strana grudobranima opasane poljsko utvrenje, anac. reduta (fr. redoute, ital. ridotto) zabava, balska sveanost pod maskama; ranije: mesto, dvorana za igranke i zabave, naroito u Mlecima, gde su se, za vreme karnevala, skupljale maskirane osobe radi kockanja. reducibilan (nlat. reducibilis) svodljiv, smanljiv; med. koji se moe vratiti na staro mesto; hem. oslobodljiv od kiseonika, koji se moe osloboditi kiseonika. reducirati (lat. reducere) svesti, svoditi; pretvarati, obraunati, obraunava (novce, mere i tegove); smanjiti, smanjivati, spustiti, sputati, sniavati, snizi-ti (cenu); svesti, svoditi na manju meru; ograniiti, ograniava; muz. udesiti komad (partituru) za manji broj instrumenata; hem. osloboditi metale njihovih je-dinjenja sa kiseonikom, sumporom ili drugim nekim elektronegativnim telom; pe za reduciranje pe u kojoj se metali izdvajaju iz svojih prirodnih jedinjenja; kup. ukuvati, ukuvavati; ukinuti, otpustiti iz slube. redhibicija (lat. redhibitio) prav. vraanje i uzimanje natrag neke stvari kupljene s manom koja je, pri zakljuivanju kupovine, bila prikrivena; redhibiciona tuba tuba kojom se trai vraanje plaenog novca uz povraa] kupljene robe. reegzekucija (nlat. reexecutio) prav. vraanje onoga to je sudskim putem bilo naplaeno. reedicija (lat. re-editio) novo izdavanje, novo izdanje (knjige), pretampavanje. reeksport (nlat. re-export) trg. izvoz uvezene robe, kako one koja je bila uvezena radi dorade tako i one privremeno uvezene radi prodaje na bilo kom tritu; reek-sportacija. . reeksportacija (nlat. re-exportatio) trg. v. reeksport. reeksportirati (nlat. re-exportare) trg. izvo-ziti uvezenu robu. reeskontiranje (fr. reescompt) trg. ponovno odbijanje, pokovan odbitak. reeskontirati v. reeskontovati. reeskontovati (fr. reescompter) trg. ponovo eskontovati. reans (fr. regence) namesnitvo, re-gentstvo; naroito: doba namesnikovanja Filipa Orleanskog u Francuskoj (1715 1723), uveno sa svoje razvratnosti; stilu francuskoj umetnosti ovoga vremena, koji

reiJa

787

rezidirati

pretpostavlja prelazio doba izmeu stila koji je vladao za vreme Luja XIV(baroka) i stila za vreme Luja XV (rokoko). reija (fr. regie) odgovorna i na polaganje rauna obavezna uprava koja gazduje dravnim privrednim preduzeima (umska, duvanske itd. reija); troak, ras-hodi oko podizanje ega ili oko voenja nekog privrednog preduzea; u sopstvenoj reiji raditi sam raditi kao preduzi-ma, tj. sam upravljati radovima;. upravljanje pozornicom u umetnikom pogledu^ pripremanje i konano uoblienje dramskog, operskog, filmskog, televizijskog dela ili revijsko-zabavnog programa, takoe i na radiju. reim (fr. regime, lat. regimen) upravljanje, uprava; vlada, oblik vladavine; nain vladanja i upravljanja dravom; ustroj-stvo, ureenje; nain ivota; ed. higijenski nain ishrane, dijeta. reimlija (fr. regime) slepi pristalica jednog oblika vladavine, vladin ovek, stranar. reimski (fr. regime) koji pripada rei-mu, koji dri uz vladu, vladin, reimski list. reiranje (fr. regir) v. reija. reirati (fr. regir, lat. regere) vladati, upravljati, voditi; vriti posao pozo-rinog, filmskog, televizijskog rei-sera. reiser (fr. regisseur) 1. raunski poslovoa, raunovoa; . ui. reditelj, umetniki rukovodilac pozorinog, filmskog, televizijskog izvoenja, koji usklauje i organizuje, umetniki i tehniki, sav rad na pripremanju predstave; 3. lice koje ruko-vodi pripremama i izvoenjem neke sveanosti. rezeda (lat. resedare ublaavati, reseda) bog. katanac, poznata biljka prijatna mirisa, poreklom iz Egipta; bleda sivkastozelena boja. rezerva (fr. reserve) zadrano pravo, ograda; zaliha, priuva, ono to je ostavljeno ili to se uva za sluaj potrebe; voj. vojnici koji su odsluiti stalni kadar i koji se pozivaju pod zastavu samo-u sluaju rata; vojska koja nije u prvom borbenom redu, nego na raspolaganju vrhovnom (strategijska rezerva) nli nekom drugom komandantu da je upotrebi tamo gde se ukae potreba; dopunska vojska, dopuna; fig. uzdravanje, uzdrljivost, opreznost; sa rezervom sa izuzetkom, uz ogradu, osim; bez rezerve Zez izuzetka, bez ograde, bezuslovno, potpuno. rezervaa (fr. r^servage) u bojadisanju tkanina: zatitnik koji spreava primanje boje na izvesnim mestima tkanine; v. i anlevaa. rezervat (lat. reservatum ono to je zadrano) l.npan. zadrano pravo, pravo po kojem upotreba neega pripada samo odreenim

licima; 2. spis poverljive prirode; 3. rezervacija oblast odreena za obitavanje zakonom zatienih plemena Indijanaca i Eskima u SAD i Kanadi, ili za zatitu faune i flore od izumiranja, odnosno za ouvanje prirodne sredine. rezervacija (nlat. reservatio) zadravanje prava na to, npr. na prodenu stvar, dok ne bude potpuno isplaena; kum rezerva-cione (nlat. sit reservatione) sa izuzet-kom, osim, uz ogradu. rezervacija (nlat. reservatio) v. rezervat 3. rezervacio mentalno (nlat. reservatio menta-lis) preuta ograda, lukava, podmukla ograda, npr. pri polaganju zakletve, kad neko, u mislima, svojim reima daje drugo znaenje i tumaenje no to ga one same po sebi imaju. rezervacio hovoris (nlat. reservatio honoris) prav. izuzimanje asti, po kome izreena kazna ne liava osuenog asti ili asnih prava. rezervirav (lat. reservatus) zadran, ostavljen za posle, za docniju potrebu; namenjen za posle; koji se ne opredeljuje ili ne izjanjava o emu otvoreno, uzdrljiv, oprezan, smotren; drati se rezervirano drati se po strani, ne opredeljivati se, ne izjanjavati se. rezervirati (lat. reservare) v. rezervisati. rezervisati (lat. reservare) zadrati, zadravati, imati u pripremi (za ubudue); uvati, priuvati, sauvati, tedeti; na-meniti to za docniju potrebu. rezervisan (lat. reservatus) v. rezerviran. rezervist (fr. reserviste) vojnik iz rezerve, iz priuve, priuvnik. rezervoar (fr. reservoir) spremnik, priuvi-P1te za vodu, petrolej, benzin; vododr, ubao; ribnjak. rezignacija (nlat. resignatio) skruenost, predanost volji bojoj, pomirenje sa sudbinom, tj. sa onim to je neizbeno, pripravnost na sve; up. resignacija. rezignirav (lat. resignatus) skruen, predan sudbini, pomiren sa sudbinom, pripravan na sve. rezignirati (lat. resignare) v. podresigni-rati. rezident (lat. residens) 1. opunomoeni poslanik na strani (nieg reda), otpravnik poslova; 2. graanin neke drave koji stalno ivi u drugoj nekoj dravi; 3. obavetajac koji stalno deluje u nekoj stranoj dravi. rezidencija (nlat. residentia) mesto stalnog prebivanja, boravita, prebivalita, stan; naroito: mesto stalnog boravka poglavara zemlje, prestani grad, prestonica; dvor; mesto stalnog prebivanja visokog dravnog dostojanstvenika, npr. patrijarha, episkopa, biskupa itd. kao i njegov Dvor. rezidirati (lat. residere) stanovati, boraviti, stalno prebivati.

50*

reziduum

788

reimprimatur

reziduum (lat. residuum) ostatak, preostatak; he, talog. rezil (arap. radfl, tur. rezil) sramota, poruga, uvreda, grdnja. rezilijacija (nlat. resiliatio)npaB. odustajanje od ugovora, ponitenje (ili: raskidae) ugovora. rezilirati (fr. r6siller) prav. odustati od ega, raskinuti ugovor sudskim putem. reziliti (arap.) sramotiti, grditi, ruiti, vreati. rezilja (i. resilla) svilena mrea ili traka za kosu (enski ukras). rezime (fr. rsum6) saetak, saeto ponavljanje glavne sadrine, kratak pregled, izvod; zavrna re. rezimirati (fr. r6sumer) saeti, saimati, ukratko ponoviti, saeto, ukratko izloiti, dati kratak i saet pregled neega ranije opirno izloenog. rezistentav (lat. resistere) otporan, tvrd. rezistencija (nlat. resistentia) otpor, otpornost, odupiranje, odolevanje; odbrana; protivljenje, protivstajanje; izdrljivost; pasivna rezistencija izvravanje rada tano po slovu propisa, ali ne u duhu i cilju istih, tako da se time stvarno ometa i koi uspeh rada, namerno ometanje i usporavanje rada. rezistirati (lat. resistere) protivi se, opirati se, davati otpor, protivstajati; braniti se; izdrava, podnositi to, istrajati, odolevati. rezolutan (nlat. resolutus) odluan, reen na delo, odvaan, smeo, sran; pribran, priseban. rezolutnost (nlat. resolutio) odlunost, re-enost, odvanost, smelost, sranost, po-stojanost. rezolucija (nlat. resolutio, fr. rsolution) pismeni zakljuak, odluka, reenje (na kraju neke skuptine u kome se iznosi raspoloenje i miljenje uesnika i for-muliu zahtevi); odlunost, reenost. rezon (fr. raison, lat. ratio) um, razum; razlog, povod, pobuda, uzrok; pravo, pravda, pravinost (imati rezona imati pravo, biti u pravu); trg. ime trgovakog preduzea, firma. rezonabl (fr. raisonable) razuman, uman, uviavan, pametan; umeren, pristojan (cena); dovoljan, prilian; plemenit, dareljiv. rezonantan (lat. resonans) koji odjekuje, koji se ori, koji se razlee, zvuan, snaan (glas); fiz. koji satreperava, koji sazvua-va, koji odgovara svojim treptajima u jedinici vremena kada do njega dopre isti broj treptaja u jedinici vremena; resonantan. rezonancija (lat. resonantia) odjek, odjekivanje; fiz. svojstvo satreperavanja, svojstvo sazvuavanja, svojstvo odgovaranja na broj treptaja u jedinici vremena kojom je neko telo sposobne da i samo zatreperi, prenoenje treptaja jednog zvunog izvo-

ra, kroz vazduh ili drugu neku sredinu, na drugi zvuni izvor; ovo svojstvo satreperavanja javlja se i kod elektrinih treptaja; fig. odjek, saoseanje; resonancija. rezonator (lat. resonare odjekivati, resona-tor) deo govornog aparata u kojem dolazi do rezonancije; to su rezonantske duplje koje su uvek podeene na odreeni ton i u kojima se oblikuju glasovi; fiz. sprava pomou koje se mogu uti gornji tonovi koji zvue istovremeno sa osnovnim tonom, sazvunik; resonator. rezon d-etr (fr. raison d'etre) razlog koji opravdava postojanje neega, pravo stupanja u ivot. rezonirati (lat. resonare) 1. odjekivati, ori-ti se, razlegati se; fiz. satreperavati, sazvuavati; resonirati. rezonirati (fr. raisonner) 2. v. rezonovati. rezonovati (fr. raisonner) misliti, razmiljati, umovati, posmatrati, govoriti, rasuivati i zakljuivati razumno; posmatrati i zakljuivati o emu na osnovu razumom opravdanih razloga; prezrivo: mudrijaiti, protivrei, prigovarati, praviti primedbe. rezorcin (fr. resorcine)xeM. dvobazni aromatini alkohol, derivat benzina, koji se upotrebljava u proizvodnji boja i u lekar-stvu; rezorcinol. rezultanta (lat. resultare)#3. proizlaznica, sila, kretanje, veliina i dr. koja se dobije slaganjem dveju ili vie datih sila ili upraZaljenih veliina, vektora; up. komponenta. rezultat (nlat. resultatus) ishod, iznos, kraj-\nje reenje neke raunske radnje; uspeh, ishod nekog rada, krajnji zakljuak do koga se doe ispitivanjem. rezultirati (lat. resultare) proisticati, proistei, proizii, proizlaziti, doi (ili: dolaziti) kao posledica ega. rezus (lat. Masasa rhesus) zool. uskonosi majmun iz grupe zamorci, rairen u In-diji i na Himalajima. rezus-faktor (skr. Rh-faktor), nasledio obeleje eritrocita, prisutnost posebnog aglutinogena u krvi majmuna rezusa i veine (85%) ljudi. Negativan Rh-faktor moe prouzrokovati tekoe pri trans-fuziji, a i kod poroda, ako majka ima negativan Rh-faktor, a otac pozitivan. reid (engl. raid) 1. voj. prepad, iznenadan i plahovit napad manjim konjikim, motorizovanim ili flotnim jedinicama na neprijatelja; sp. konjika utakmica na dugoj stazi da bi se pokazala istrajnost jahaa i konja. reid (hol. reide) 2. mor. deo mora blizu obale, kod ulaza u pristanita, zatien od vetrova, zbog toga zgodan za bavljenje brodova. reimprimatur (nlat. reimprimatur) neka se ponovo tampa", dozvola za ponovno tampanje, za pretamlzvanje.

reinkarnacija

789

reklama

reinkarnacija (lat. reincarnatio) po uenju o seobi dua: ponovno ulaenje due u telo (otelotvorenje) posle smrti tela u kome je dotle bila. reintegracija (lat. ge-, integratio) upotpunjavanje, dopuna;prav. povraa] oduzetih stvari, zvanja, prava i dr. reis (arap. ra'fs) glavar, stareina; zapovednik trgovakog broda. reis-efendi (arap. ra'fs poglavar, stareina, ngr. authentes gospodin, gospodar, tur. efendi) titula turskog dravnog kancelara i ministra spoljnih poslova. reis-ul-ulema (arap. ra'isu-l-'ulama, tur. reisululema) titula vrhovnog poglavara islamske veroispovesti. rejd (eng. raid) v. reid. rejdovak (e. rejdovak) eki narodni ples u 2/4 i 3/4 taktu. rejektorijum (nlat. rejectorium) prav. odbijanje priziva jedne parnine strane, presuda vieg suda kojom se odbija priziv; rejekckja. rejekcija (lat. rejectio) odbacivanje, odbijanje, neprimanje; prav. v. rejektorijum. rejon (fr. gauop, ital. raggio, lat. radius zrak) 1. srez, okrug, obim koji obuhvata neka nadlenost, deo grada pod upravom narodnog odbora; (svetlosni) zrak; poluprenik kruga; voj. podruje, oblast tvrave, gradsko polje, oblast pod domaajem topovske vatre. rejon (fr. rayonne) 2. vrsta plastine mase od koje se izrauju razni predmeti, prven-stveno odevni;^. najlon, orlon. rejs (port. reis) mala novane jedinica u Portugaliji i Braziliji. rek (nem. Reck) vratilo (gimnastike sprava). rekadencija (nlat. recadentia) prav. vraanje, povraaj nekog prava onome koji ga je ranije posedovao. rekantacija (lat. recantare poricati, vlat. recantatio)npaa poricanje, opozivanje onoga to je neko ranije govorio ili pisao \up. retraktacija. rekapitulant (nlat. recapitulans) onaj koji u glavnim crtama ponavlja sadrinu ega, ponavlja. rekapigulacija (nlat. recapitulatio) ponavljanje sadrine u kratkim crtama; ret. figura koja se sastoji u tome da se, u opirnom i iscrpnom dokazivanju, na kraju svakog dela i celine govora svi razlozi ili glavne take izlaganja ukratko i saeto ponove; trg. saeto ponavljanje glavnih stavova rauna. rekapitulirati (nlat. recapitulare) glavnu sadrinu ukratko ponoviti, saeto ponavljati, saeto izloiti; trg. raun, na kraju, ukratko ponoviti. rekvizitar (lat. requisitum potreba) lice koje dobavlja i uva stvari i sitnice potrebne pri izvoenju pozorinog koma-

da, ili sprave i opremu za sportska drutva. rekviziti (lat. requisitum) pl. predmeti koji su potrebni da bi se mogla izvesti pozo-rina predstava,rekvizite; sprave, oprema, predmeti potrebni sportistima. rekvizite (lat. requisita) poz. svi predmeti i sitnice koji su, pored dekoracije i garderobe, potrebni da bi se mogao prikazati neki pozorini komad; potrebe, potrebne stvari i orua; fig. potrebne osobine, potrebna svojstva. rekvizitorijali (nlat. requisitoriales sc. litterae) pl. prav. akt kojim jedna vlast trai neto od druge vlasti zvaninim putem; rekvizitorijum. rekvizitorijum (nlat. requisitorium) prav. v. rekvizitorijali. rekvizicija (lat. requisitio) zahtev, traenje, molba; prav. zahtev koji jedna vlast upuuje drugoj radi pomoi i saradnje u nekoj stvari; popisivanje ili uzimanje stvari za vojne ili dravne potrebe, naroito u vreme rata, koje se ne plaaju gotovim novcem, nego uzimaju na priznanicu; zabrana na neto, polaganje prava na to, npr. uzeti neto u rekviziciju staviti na neto zabranu. rekvizicionar (nlat. requisitionarius) prav. onaj koji polae pravo na neto, koji stavlja zabranu. rekvizicioni sistem voenje rata na taj nain to se vojska izdrava sredstvima pokupljenim putem rekvizicije u samoj zemlji. rekvijem (lat. requies mir, poinak; etvrti pade: requiem) u katolikoj crkvi: sveano poduje i muziki komad koji se na njemu izvodi (nazvan po poetnim reima molitve: Requiem aeternam dona eis, Domi-ne!, Veni pokoj daj im, Gospode! itd.). rekvinteron (tl. requinteron) sinkvintero-na i Evropljanke, ili obratno. rekvirevt (lat. requirens) istraivalac, isleiva; molilac, trailac. rekvirirati (lat. requirere) zahtevati, traiti, iskati, iziskivati; prav. neku drugu vlast moliti za pomo ili saradnju; zahtevati neto natrag, izlagati svoje pravo na neto; istraivati, ispitivati, isleivati;voj. popisati (ili: popisivati, uzeti, uzimati) na priznanicu za vojne ili dravne potrebe (hranu, stoku, prevozna sredstva i dr.). rekil (fr. recul)so/. ustuk, vraanje, odskok vatrenog oruja, naroito topa, pri ispaljivanju. rekla (nem. Rockel) kratka enska haljina do pojasa; ponegde se tako naziva i muki kaput. reklama (lat. reclamare glasno vikati, fr. reclame) preporuka, javno isticanje reju ili putem tampe (objava, oglasa) dobrih svojstava svoje robe i povoljnih cena u

reklamacija

790

rekoncilirati

cilju zadobijanja kupaca (muterija); trgovako hvalisanje, vaarsko hvalisanje. reklamacija (lat. reclamatio) iskanje, zahtevanje, potraivanje; usmena ili pismena prijana da poiljka upuena na vau adresu nije prispela; prav. zahtev za povraa j ega; alba protiv odluke ili reenja suda ili vlasti. reklamer (fr. reclameur) onaj koji iznosi na pazar, reklamdija. reklamiranje (lat. reclamare) v. reklamacija, reklama. reklamirati (lat. reclamare glasno vikati; glasno negodovati) javno hvaliti svoju robu, mamiti (ili: dozivati) kupce isti-canjem dobrih svojstava i povoljne cene robe; iskati, traiti, zahtevate; po-traivati; prigovarati, ulagati protest ili prigovor; podneti (ili: podnositi) prijavu da poiljka upuena na nau adresu nije prispela. reklinacija (nlat. reclinatio) naginjanje unazad, zavaljivanje, posuvraenje; med. operacija one mrene pri emu se mrena po-svrne. reklinirati (lat. reclinare) nagnuti unazad, prevrnuti, previti, zavaliti, posuvrata-ti; med. posvrnuti, potisnuti onu mrenu. rekluzija (nlat. reclusio) zatvor, zatoen>e; povuenost, usamljenost; iskljuivanje iz dosadanjeg mesta boravka. rekognicija (lat. recognitio) raspoznavanje; prav. sudsko priznanje lica, stvari ili spisa za ono za to se izdaje, priznanje identiteta (istovetnosti); pregledanje spisa radi ispitivanja i popravljanje. rekognoscirati (lat. recognoscerejnpsn. ponovo saznati; priznati, potvrditi tanost i ispravnost pregleda i ispitivanja; voj. upoznati se putem izvianja sa pravim stanjem ega, izvestiti se, ispitati, uhoditi, osmotrite. rekolirati (nlat. recolare, fr. recoler) prav. svedocima jo jednom proitati njihove iskaze; proveriti, uporediti. rekomandacija (fr. recommandation) preporuka; preporuka, preporuivanje (pisma, pot. potiljke). rekomandiran (fr. recommander) preporu-en; rekomandirano pismo preporueno pismo, pismo koje se uvodi u potansku knjigu i o kome poiljalac dobiva potvrdu. rekomandirati (fr. recommander) preporu-iti, preporuivati, davati na preporuku (pismo). rekombinacija (nlat. recombinatio) fiz. ponovno stvaranje elektrinoneutralnih molekula od jona. rekompevza (nlat. recompensa) v. rekompenzacija. rekompenzacija (nlat. recompensatio) obeteenje, odteta, naknada tete; odmazda, kazna, milo za drago.

rekompenzirati (nlat. recompensare) obe-tetiti, obeteivati, naknaditi tetu; nagraditi; odmazditi, kazniti, vratiti milo za drago. rekonvalescent (nlat. reconvalescens) med. oporavljenik, prezdravljenik, onaj koji se oporavlja od bolesti, koji je na putu potpunog ozdravljenja. rekonvalescencija (nlat. reconvalescentia) prezdravljavanje, prezdravljenje, oporavljanje od bolesti. rekonvenijent (nlat. reconveniens) prav. podnosilac protivtube. rekonvenirati (nlat. reconvenire) prav. podneti (ili: podnositi) protivtubu. rekonvevt (lat. ge-, conventus) prav. onaj protiv koga je podnesena protivtuba. rekonvencija (nlat. reconventio) prav. tuba koju optueni podnosi protiv tuioca istom sudu, protivtuba. rekovvevciona tuba . rekonvencija. rekoiverzija (lat. re-conversio obrtanje, vraanje ranijem)rekonverzija industrije vraanje industrije, po zavretku rata, od vojne proizvodnje na mirnodopsku; pretvaranje ratne industrije u mirnodopsku. rekovstitucija (nlat. reconstitutio) ponovno uspostavljanje, ponovno ustanovljena; prav. prenos nekog prihoda ili uitka, stupanje u prava nekog drugog. rekonstruirati (nlat. reconstruere) v.rekonstruisati. rekonstruisati (nlat. reconstruere) ponovo sagraditi, iznova sazidati, prezidati; iz pojedinih delova ili ostataka stvoriti sebi sliku prvobitne celine, pa onda ponovo sastaviti tu celinu, obnovite. rekonstrukcija (nlat. reconstructio) zidanje iznova, preziivanje, ponovno uspostavljanje; ponovno podizanje i obnavljanje propalih starih umetnikih spomenika, o ijem se nekadanjem obliku i izgledu zakljuuje po naenim planovima, ostacima, pismenim predanjima i sl.; u paleo-biologiji: pokuaj da se iz okamenjenih ostataka, naroito kostiju, ponovo sastavi lik neke izumrle ivotinje. rekonstrukcionalizam (lat.) idealistika teorija po kojoj vaspitanje predstavlja sredstvo kojim moe i treba da se preobrazi svet. rekonfrontapija (nlat. reconfrontatio) prav. ponovno suoenje, ponovno suoavanje. rekonfrontirati (nlat. reconfrontare) prav. ponovno suoiti, ponovno suoavati. rekoncilijacija (lat. reconciliatio) ponovno sjedinjenje, izmirenje, pomirenje; u katolikoj crkvi: ponovno primanje grenika u crkvenu zajednicu posle odrane pokore, odrana posta; sveano osveenje oskrnavljene crkvene utvari. rekoncilirati (lat. reconciliare) ponovo pridruiti, ponovo sjediniti, izmiri, pomiriti; u katolikoj crkvi: ponovo

rekopirati

791

rekuzaci]a

primiti u crkvenu zajednicu; ponovo osvetiti crkvu. rekopirati (fr. recopier) ponovo prepisati, ponovo prepisivati. rekord (eng. record, fr. record, nlat. gesogdum, lat. recordari opominjati se, seati se) sp. najvei iskazani uspeh u jednoj grani sporta, koji je, kao takav, nadlena sportska vlast priznala i zvanino potvrdila; najvee postignue, najvei uspeh, remek-delo. rekordacija (lat. recordatio) seanje, opominjanje. rekorder (eng. record) onaj koji je postigao najvei uspeh u nekoj grani sporta, onaj koji je odneo ili nosi rekord, prvak. rekreativan (nlat. recreativus) oporavak, koji oporavlja, osveavan, koji osveava, osveavajui, okrepljujui, koji slui za odmor, razonodan, zabavan. rekreacija (lat. recreatio) okrepl>enje, osveavanje, osveenje; razonoda, razonoenje, zabava; ponovno stvaranje. rekredencija (lat. credere, nlat. recredentia) prav. privremeno posedovanje ili uivanje nekog spornog imanja. rekredencijar (nlat. recredentiarius)npan. lice koje privremeno poseduje ili uiva neko sporno imanje. rekreditiv (nlat. recreditivum) pismeni odgovor koji poglavar jedne drave daje kod sebe akreditovanom predstavniku druge drave, koji mu predaje opozivno pismo svoje vlade, s tim da ga ovaj preda poglava-ru svoje drave. rekreirati (lat. recreare) oiviti, oivljava, okrepiti, okrepljivati, obodriti; razonoditi; ponovo stvoriti. rekrement (lat. recrementum) izmet, pogan; neistoa, pena, ljaka; med. tenost koja se odvaja iz krvi. rekriminacija (nlat. recriminatio) protiv-tuba, odgovor na tubu tubom, uzajamno optuivanje; odgovor na grdnje grdnjama. rekrudescentan (lat. recrudescens) med. koji se nalazi na putu pogoranja. rekrudescencija (nlat. recrudescentia) ponovno otvaranje rane;med. pogoranje bolesti u stanju prezdravljivanja. reksis (gr. rexis) med. prskanje, provaljivanje (ireva, vena i dr.). reksisti (lat. geh kralj)ll. belgijski faisti koje je vodio, pred drugi svetski rat i u toku rata, belgijski kvisling Degrel. rekta indosament (lat. recta, fr. indossement)ipr. menica na kojoj indosant, prilikom prenosa menice, stavi napomenu ne po naredbi". rekta klauzula (lat. recta clausula) trg. oznaka na menici kojom izdavalac menice naznaava da je takva menica prenosila samo u obliku i sa dejstvom obinog ustu-pljenja. rektalni (nlat. rectalis)anar. gunjani, koji pripada zadnjem crevu.

rekta menica (lat. recta) trg. menica na kojoj trasant stavl>a oznaku ne po naredbi", to znai da se menini iznos moe isplatiti samo prvom sopstveniku i da se nikome drugom ne moe ustupiti. rektangularki (nlat. rectangularis) kom. pravougaoni. rekta-papiri (lat. recta) trgovaki papiri koji se izdaju na ime izvesnog poverioca i koji se ne mogu prenositi ni na koga drugog. rektascenzija (lat. rectus prav, ascensio penjanje, uzlaenje) astr. luk na nebeskom ekvatoru koji lei izmeu prolene take i deklamacionog kruga jedne zvezde raunajui od 0 do 360 sa zapada na istok. rektitis (lat. rectum zadnje crevo) med. zapaljenje (ili: upala) gunjaka, zapal>enje zadnjeg ili pravog creva. rektifikacija (nlat. rectificatio) ispravljanje, popravljanje; mat. pretvaranje krive linije u pravu, odreivanje duine krivih linija; hen. potpuno preia-vanje tenosti ponovnom destilacijom. rektifikovati (nlat. rectificare od lat. ges-tus prav) ispraviti, ispravljati, popraviti, popravljati, poboljati, doterati, izvesti na isto; mat. odrediti duinu krive linije; hem. destilovanu tenost ponovnim destilovanjem jo vie preisti-ti i pojaati; rektifikovani spiritus potpuno preien spiritus. rektificirati (nlat. rectificare od lat. ges-tus prav) v. rektifikovati. rektor (lat. rector) upravitelj, upravnik, gospodar; kod Rimljana: titula namesnika pojedinih pokrajina koji su bili pod vlauprefekta iliegzarha; u crkvenom pravu: naelnik konventa, svetenikog kolegijuma ili zadubine (u katolikoj crkvi); upravitelj visoke kole, naroito univerziteta. rektorat (nlat. rectoratum) zvanje, nadle-nost i kancelarija rektora. rektor magkifikus (lat. rector magnificus) velianstveni upravitelj", zvanina titula rektora univerziteta. rektoskop (lat. rectum gunjak, gr. skopeo posmatram) med. ogledalo za ispitivanje gunjaka, zadnjeg creva. rektoskopija (lat. rectum gunjak, gr. sko-reb posmatram) med. pregled zadnjeg creva pomou rektoskopa. rektotomija (lat. rectum gunjak, gr. tome seenje, rezanje) med. prorezivanje zadnjeg creva. rekto folio (lat. recto folio) na prvoj ili prednjoj strani jednog lista. rektocela (lat. rectum gunjak, gr. kele prosutost, prodor) med. prosutost (ili: prodor) zadnjeg creva. rektum (lat. rectum sc. intestinum) alat. gunjak, zadnje crevo, pravo crevo. rekuzacija (lat. recusatio) prav. odbijanje, iskljuenje, izuzee (sudije, svedoka).

rekuzirati

792

relativitet

rekuzirati (lat. recusare) prav. traiti izuzee sudije, izuzeti sudiju; odbiti, ne primiti, odbaciti. rekuperator (lat. recuperator ponovni osvojilac) teh. ureaj za hvatanje korisnih sastojaka koji se nalaze u otpacima proizvodnje radi njihovog ponovnog iskoriavanja; rekuperator toplote ureaj kojim se toplota to izlazi sa ogrevnim gasovima ponovo iskoriuje za zagrevanje vazduha to se troi na gorenje. rekuperapija (lat. recuperatio dobivanje natrag) teh. 1. hvatanje i iskoriavani sporednih proizvoda proizvodnje, npr. iskoriavanja gasova koji se stvaraju pri koksovanju uglja; 2. ponovno dobivanje materija koje se troe pri raznim tehnolokim procesima. rekurvirostre (lat. recurvus savijen unazad, rostrnm kljun) zoot. sabljokljunke, ptice uzvijena kljuna, sa kljunom savijenim nagore. rekurens (lat. recurens sc. febris). povratka groznica. rekurent (lat. recurens) onaj koji trai pomo; prav. onaj koji se slui rekursom kao pravnim lekom. rekurirati (lat. gestege) opet doi, povratiti se, vraati se (na stvar ili predmet); obratiti se kome, potraiti utoite; uloiti albu. rekurs (lat. recursus) prav. alba vioj vlasti na odluku ili postupak nie vlasti, naroito u administrativnim pitanjima; takoe: regres, regredijencija. rekusija (lat. jputere odjekivati, nlat. recussio) odbijanje, odjekivanje; odskakanje, odskok. rekcija (lat. regere upravljati, rectio)rpax. u reenici: zavisnost jedne rei od druge, npr.: Seati se rado svojih roditelja (dakle, glagol seati se" zahteva drugi pade) \up. regirati. relaksancia (lat. relaxantia) pl. med. sredstva koja izazivaju slabljenje bola, mlitavost, labavost, ili poputanje. relaksacija (lat. relaxatio) med. omlitave-lost, mlitavost (ivaca);prav. osloboenje, oprotenje, oprotaj, npr. kazne. relaksacio aresti (lat. relaxatio arresti)prav. osloboenje od zatvora. relaksacio juramenti (nlat. relaxatio juramenti) prav. osloboenje od izvrenja obeanja datog pod iznuenom zakletvom. relaksacio jurne (lat. relaxatio juris) prav. neprimenjivanje zakona u sluaju koji je izuzetne prirode. relansirati (fr. relancer) divlja koja je umakla pronai i ponovo krenuti; u kartanju: vratiti, vraati, ponuditi vie, davati vie. relapsus (nlat. relapsus) padanje nazad, ponovno okliznue; onaj koji ponovo pada u staru greku, naroito koji ponovo podlee jeresi.

relata refero (lat. refero predajem, prenosim, saoptavam, relatum saopteno) priam ono to sam ili kako sam uo, poto uo poto prodajem, ne jemim za istinitost onoga to priam. relativ (lat. relativus) liti. pod ovim se terminom u srpskohrvatskoj lingvistici podrazumeva: vremensko odreivanje (od-meravanje) procesa ili stanja oznaenog glagolskim oblikom u predikatu ne neposredno prema vremenu kada se reenica izrie, nego posredno, preko nekog drugog vremenskog momenta. Od vremen-skih glagolskih oblika naeg jezika samo se prefektivni prezent upotrebljava iskljuivo u ovoj slubi; svi drugi vremenski glagolski oblici mogu biti upo-trebljeni i indikativno i relativno. relativan (nlat. relativus) odnosan, koji se odnosi na to ili prema emu, koji se tie ega, koji je u vezi sa neim, koji vai samo pod izvesnim uslovima; relativna visina, za razliku od apsolutne ili nadmorske visine, jeste odstojanje od neke take na povrini zamiljenoj paralelne sa morskom povrinom, npr. visina brega od neke take u njegovu podnoju do vrha; srazmeran; gram. relativna zamenica odnosna zamenica; relativna iliodnosna reenica ona koja se odnosi na koju re glavne reenice, pa tumai subjekt, objekt, atribut i dr. glavne reenice, npr.: Neka doe onaj koji mi je poruio; relativna vrednost vrednost koja zavisi od raznih okolnosti, te, prema tome, moe biti veoma razliita, srazmerna vrednost; relativii pojmovi log. pojmovi koji postaju tek iz poreenja jednog predmeta s nekim drugim; supr. apsolutan. relativizam (nlat. relativus) fil. pravac koji smatra da je svako saznanje samo relativno, tj uslovljeno i zavisio od odnosa u kome se nalazi onaj koji saznaje prema predmetu saznanja, i od stanovita koje on uzima s obzirom na svoju psihofiziku organizaciju; etiki relativizam shvatanje po kome su dobro" i zlo" rela-tivni. relativitet (nlat. relativitas) odnosnost, uslovljenost, srazmernost; teorija relati-viteta uenje u novijoj fizici, koje je osnovao Albert Ajntajn (18791955), po kojem su prostorno i vremenske veliine samo relativne veliine, te se ne mogu ni odreivati nezavisno jedne od drugih; specijalna teorija relativiteta: svaki opti prirodni zakon koji vai u odnosu prema koordinatnom sistemu K mora takoe nepromenjeno vaiti u odnosu prema koordinatnom sistemu Kt koji se u odnosu prema K kree jednako (uniformno) tran-slatorno. Ova teorija poiva dalje na naelu da svetlost u vakuumu ima uvek odreenu brzinu prostiranja; opta teorija relativiteta: fiziki zakoni neza-

relativno

793

remediJum

visni su od stanja kretanja koordinatnog sistema; istovremenost zbivanja u prirodi odredljiva je jedino merenjem koje je skopano sa kretanjem. relativno (nlat. relative) pril. odnosno, srazmerno. relacija (lat. relatio) odnos, veza; poslovna veza; izvetaj, izvetavanje, obavest, pria; voj. pismeni izvetaj, npr. komandanta o ratnim operacijama svojih trupa; opis ratnog podviga pri predlogu za odlikovanje; muz. razmak, interval; fil. meusobni odnos dveju ili vie stvari ili sadraja svesti. relacionalizam (lat. relatio) fil. pravac koji u svemu i svuda obraa panju na odnose meu stvarima. relacioni (lat. relatio odnos) odnosni. rele (fr. relais) v. relej. relevantan (lat. relevans) znaajan, vaan, istaknut; bitan, jezgrovit; supr. irelevan-tan. relevancija (nlat. relevantia) vanost, znaajnost, naroito vanost pravnog sredstva, sudske radnje i sl.; supr. irelevan-cija. relevacija (lat. relevatio) prav. rezreenje, osloboenje obaveze; olakanje. releve (fr. releve)ip/-. izvod iz nekog rauna; kuv. prvo jelo posle supe. relegacija (lat. relegatio) proterivanje, prognanje (iz drave, grada); udaljenje, izgnanje (sa univerziteta). relegirati (lat. relegare) udal>iti, iskljui-ti (sa univerziteta). relej (fr. relais) nova, odmorna zaprega, smena konja; stanica na kojoj ekaju svei konji radi smene, u cilju to breg prenosa putnika; voj. malo konjike odeljenje za brzo prenoenje izvetaja od jedne stanice do druge, odra veze (peak, konjanik, velosipedist, motociklist i dr.); kod elektromagnetnih telegrafa: prenosnik, sprava za zatvaranje struje u lanac kod lokalnih baterija na telegraf-skim stanicama; rage. relejni konji odmorni konji; up. relej. reli (eng. rally) 1. sastanak, skup, susret; 2. posebna vrsta automobilskih trka. religija (lat. religio) uenje koje se tie najvieg bia (boanstvo, boga); vera; veroispovest; fig. svetinja, etiko naelo kojim je neki ovek duboko proet, savest, stvar savesti. religiozan (lat. religiosus) koji je u vezi sa religijom, koji pripada religiji; po-boan, bogougodan, bogobojaljiv, smeran; savestan, duboko proet oseanjem dunosti prema sebi i prema drugima. religioznost (nlat. religiositas) verovanje u boga, ljubav prema bogu, potovanje boga, strah od boga; ivljenje u skladu sa propisima vere, pobonost. religiozitet (nlat. religiositos) v. religioznost.

reliozameite (ital. religiosamente) muz. pobono, ozbiljno, sveano, dostojanstveno. reliozo (ital. religioso) muz. v. relioza-mente. relikvija (lat. reliquiae) ono to je ostalo od nekog svetitel>a, svetinja; obino re-likvije pl. u crkvenom jeziku: moti svetitelja, svete moti. relikvijar (nlat. reliquiarium) zbirka svetih motiju; kivot, posuda ili kutija u kojoj se, u crkvama, uvaju moti svetaca. relikt (lat. relictus ostavljen) ostatak; bilj-na ili ivotinjska vrsta, ili druga kakva pojava koja u nekoj oblasti postoji kao ostatak jo iz doba kada su u njoj vladali drukiji uslovi ivota, npr. omorika, ohridska pastrmka, ohridski suner i dr.; reliktna jezera ostatak starih velikih jezera. relicitacija (lat. relicitatio) trg. ponovno nadmetanje, ponovna prodaja ili kupovina putem javnog nadmetanja. relokacija (nlat. relocatio) ponovno izda-vanje u zakup, pazakup. relvej-spajn (eng. railway-spine) eleznika bolest, potres kimene modine i ivaca kao posledica eleznike nesree. reljef (fr. relief, ital. relievo, lat. relevare podii, uzdii) um. ispupen plastian lik izraen na ravnoj povrini (u drvetu, kamenu ili metalu), vrsta vajarske umetnosti kod koje figure ne stoje slobodno u prostoru nego su vezane za povrinu (up. bareljef, oreljef); fig. isticanje, ista-knutost, sjaj, znaaj, ugled, slava; jednoj stvari dati reljef ili prikazati u reljefu = prikazati stvar tako da pada u oi, da bude u punoj svetlosti, naroito nagla-ena. reljefan (fr. relief) 1. ispupen; 2. fig. istaknut, jasan, pregledan, razumljiv. reljef-intarzija (fr. relief, ital. intarsia) um. rad u drvetu kod koga se, za razliku od intarzije, raznobojni parii drveta slau tako da ne predstavljaju ravnu povrinu, nego figure i likovi ine blaga ispupenja. reljefne karte geogr. karte na kojima su slike predela prikazane reljefno, na kojima su predeli prikazani onako kakvi su u prirodi, tj. sa svima visinama, nizina-ma itd.; takoe: karte koje pokazuju karto-grafski ili fotografski otisak jednog reljefa. rembazam (gr. rembasm6s) lutanje; med. tumaranje nou (niktobatija). remedijum (lat. remedium) sredstvo, lek;prav. pravni lek; u narodnoj ekonomiji: zakonom doputeno odstupanje od propisane finoe i teine zlata ili srebra u kovanom novcu (tolerancija); remedijum jurio (lat. remedium juris) pravio sredstvo, pravni lek.

remedura

794

rendgenovi zraci

remedura (nlat. remedura) sudski lek, otklanjanje, spreavanje neke zloupotrebe, popravljanje, poboljanje. remek-delo (iz ma.) delo vrlo velike vrednosti, savreno delo; remek. remi (fr. remis) 1. u ahu i kartama: izraz koji oznaava da niko nije dobio, nereeno, neodlueno, nereena igra. remi (eng. remmy) 2. hazardna igra sa dva pila ili vie petlova karata. remiza (fr. remise) odgaanje, odlaganje; oprotaj, popust; trg. = rimesa; staja za kola, upa za kola; los esta u koju se sitna plemenita divlja sklanja od neprijatelja ili na jakom mrazu; mesto gde su pale j arebine; poz. ponovno prikazivanje komada. remizje (fr. remisier) trg. posrednik izmeu trg. posrednika (senzala) i kupaca, naroito na Pariskoj berzi, predstavnik stranih firmi na berzi. remilitarizacija (lat. ge, fr. militarisation) ponovno uvoenje vojnikog ureenja u nekoj oblasti ili ustanovi, koja je dotle bila razoruana, u cilju da se osposobi za isto vojni napad ili odbranu. remingtoi vrsta pisae maine i voj. puke (naziv po pronalazau, amerikom fabrikantu F. Remitonu, 18161889). remininscencija (nlat. reminiscentia) opominjanje, nejasno seanje, uspomena; mesto u pesmi ili kompoziciji koje je sluajno, po seanju, uzeto od drugog autora. remis (nlat. remissus) odlaganje roka plaanja; popust u nekom plaanju, naroito od zakupnine; popust od kupovne cene, raba t. remisivan (nlat. remissivus) koji oprata, oprostan, koji poputa, popustljiv. remisija (lat. remissio) vraanje; otpust; oprotenje, rprotaj (grehova); prav. milost, pomilovanje, oprotenje kazne; uki-danje, povlaenje (zabrane); med. prolazno slabljenje, poputanje bolesti, naroito groznice. remisio juramenti (lat. remissio juramenti) prav. razreenje zakletve. remisionar (fr. remissionnaire) prav. onaj koji je pomilovan, pomilovani. remisorijales (nlat. remissoriales sc. litterae) pl. prav. akt kojim vii sud vraa niem predmet na dalji postupak. remitenda (lat. remittere poslati natrag) ono to treba vratiti, npr. neprodata knjige, novine i sl. izdavau. remitent (lat. remittens) sopstvenik menice, lice koje je, samim izdavanjem menice, ovlaeno da meninu svotu o roku naplati, a i pre roka da svoja poverilaka prava ustupi drugom. remitirati (lat. remittere) natrag poslati, povratiti; trg. dostaviti novac ili meni-cu; odobriti popust u nekom potrai-vanju.

removirati (lat. removere) ukloniti, udaljiti, smeniti. remoliencija (lat. remollientia) pl. med. umekavna sredstva, sredstva za umekavanje, ublaavna sredstva, sredstva za ublaa-vanje. remonetizirati (lat. ge-, moneta novac) fin. novac povuen iz opticaja ponovo pustiti u opticaj; up. moneta. remonstranca (nlat. remonstrare) protivpredstavka, prigovor, alba; remonstra-cija. remont (fr. remontage) 1. popravke ili prepravka sredstava za rad posle njihove due upotrebe radi osposobllvanja za dalje funkcionisanje u procesu proizvodnje. remont (fr. remonte) 2. mlad, neobuen konj za konjicu; popuna konjice novim konjima. remontirati (fr. remonter) bog. posle glavnog cvetanja jo jednom cvetati, pozno cvetati; voj. nabaviti nove konje, rashodo-vane konje jednog puka zameniti novim; teh. ponovo sklopiti, ponovo sklapati, ponovo sastaviti; ponovo spremiti, ponovo snab-deti. remontoar (fr. remontoir) teh. navija (deo asovnika za navijanje bez kljua). remorkaa (fr. remorquage) mor. vuna, vuenje, tegljenje; up. remorker. remorker (fr. remorqueur) vuni brod, vuni parobrod, vuni motorni brod, parobrod za vuu drugog; vuna kola. remorkirati (fr. remorquer) vui lau (konopcima). remotis arbitris (lat. remotis arbitris) prav. poto se uklone svedoci, bez svedoka, u etiri oka. remotis partibus (lat. remotis partibus)npas. poto se uklone stranke. remocija (lat. remotio) udaljenje, otputanje, smenjivanje sa poloaja. remocio ab oficio (lat. remotio ab officio) prav. udaljenje sa dunosti. rempstek (eng. rumpsteak) v. rampstek. ren (eng. run) navala ulagaa na blagajnu (kad se pronese glas da je banka pred padom). renalni (lat. gep bubreg, renalis) aiat. koji se tie bubrega, bubreni. rendgen (nem. R6ntgen)jinw. v.rendgenov aparat. rendgenizirati (nem. Rontgen) v. rendgenoskopirati. rendgenov aparat aparat za dobivanje (snimaka pomou) rendgenovih zraka; upotrebl>ava se naroito u medicini. rendgenovi zraci fiz. nevidljivi zraci koji se obelodanjuju time to izazivaju fluorescenciju, pokazuju hemijska dejstva, ine da vazduh provodi elektricitet, nisu podloni uticaju magnetnih i elektrinih sila, a imaju svojstvo da prolaze kroz kou, miie, drvo, hartiju i dr. i apsor-

rend -v.raid.

rendgenogram

795

rent-e-kar

buju se u debelim metalnim slojevima, kostima itd.; hovu se jo i: H (iks) zraci; nazvali po pronalazau, nemakom fizi-aru K. V. Rendgenu (18451923). rendgenogram (nem. Rontgen, gr. gramma crta) snimak koji se dobije rendgenovim aparatom. rendgenografija (nem. Rontgen, gr. graphfa beleenje, crtanje) v. radiografija. rendgenologija (nem. Rontgen, gr. logla) nauka o rendgenovim zracima i njihovoj primeni. rendgenoluminiscencija fiz. luminiscenci-ja kristala koju proizvode Reidgenovi zraci i gama-zraci. rendgenoskopija (nem. Rontgen, gr. skopeo posmatram) gledanje (ili: posmatranje) pomou rendgenovih zraka, odnosno rendgenovim aparatom. rendgenoskopirati (nem. Rontgen, gr. sko-reb) posmatrati ili snimati rendgenovim aparatom. rendgenoterapija (nem. Rontgen, gr. therapela leenje) med. v. pocradioterapija. rende (tur. rende) 1. drvodeljski alat za struganje, strug, blanja; 2. kuhinjska sprava za struganje povra i testa, ribe, trenica. rendlet (eng. rundlet) mera za tenost u Engleskoj, od 18 galona = 81,7851. renegat (nlat. renegatus) otpadnik od vere, naroito: hrianin koji je preao u islam; fig. otpadnik, odmetnik, odrodnik, izrod. renegirati (nlat. renegare) ponovo odrei (ili: oporei, porei, poricati). rener (eng. runner) 1. trka, takmiar; 2. trkaki konj; 3. krijumar; 4. trgovaki putnik. renesansa (fr. renaissance) 1. obnova, preporod, procvat, uskrs; 2. naroito: ponovno raanje, preporod klasine starine ili, tanije, slobodnog i stvaralakog ovejeg duha pod uticajem klasine knjievnosti, umetnosti i filozofije (za razliku od srednjovekovnog crkvenog jarma i vlasti crkve nad ovejim duhom). To je najvei progresivni prevrat koji je oveanstvo dotada doivelo, doba koje je trailo i raalo ninove, dinove po snazi uma, strasti i karakteru, po svestranosti i uenosti" (Engels, Dijalektika prirode"). Pokret se javio u Italiji, oko 1350, odakle se nadmono rasprostro i zagospodario duhovima celog Zapada, sadravajui se do poetka XVI veka. Glavna obeleja ovoga doba su: odbacivanje autoriteta, obraanje stvarnom ivotu i iskustvu, poverenje u sopstveni razum, disciplinovanje mate pod uticajem razvitka prirodnih nauka, itd.; arh. graevinski stil ovoga perioda sa elementima grko-rimske arhitekture. reneta (fr. reinette) vot. jabuka pegavua.

renij(um) (lat. Rhenus Rajna) hen. hemijski element, hem. znak Re, redni broj 75, atomska masa 186,22, siv, kovan metal; otkriven 1925. godine. reggentan (lat. renior protinim se emu) uporan, tvrdoglav, prkosan. renitencija (lat. renior) otpornost, neposlunost, tvrdoglavost. reniforman (lat. gepl renis bubreg, nlat. reniformis) vot. bubreast, u obliku bubrega (list). renovatura (nlat. renovatura) prav. pokovan nacrt i opis imanja. renovacija (lat. renovatio) obnova, obnavl>anje, obnovljenje, popravljanje, menjanje nabolje. renovirati (lat. renovare) obnoviti, obna-vljati, popraviti, osveiti, podmladiti; renovirati menicu staru menicu zameniti novom, tj. produiti je. renome (fr. renommee) dobar glas, dobro ime; slava, ugled, uvenost. renomiran (fr. renommee) uven, slavan, ugledan, glasovit; redak; na zlu glasu; koji uiva lep glas, dobro poseen (o gostionicama). renomirati (fr. renommer) slaviti, proslaviti; izneti na glas. renonsirati (fr. gepopseg) odrei se, odricati se, odustati; u kartama: baciti drugu boju, ne odgovoriti kartom iste boje. renta (fr. rente, ital. rendita, nlat renda) 1. u feudalizmu oblik vitka kmetovskog rada. Prola kroz tri stadijuma: radna renta, naturalna renta i novana renta; 2. u kapitalizmu oblik vika vrednosti, jedan njegov deo. Ne proizvodi je ni zemlja, niti kakva nekretnina, nego najamni rad. Monopolsko raspolaganje prirodnim izvorima (zemlja, voda, rudnik i dr.) ini da vlasnici prisvajaju deo vika vrednosti kao rentu; apsolutna renta suviak vika vrednosti preko prosenog profita; diferencijalna renta oblik ekstra profita, tj. diferencija izmeu nie indi-vidualne cene proizvodnje poljoprivrednih proizvoda i vie; monopolska renta deo vika vrednosti koji prisvaja vlasnik zemljita koje daje retke plodove i ija cena ide iznad vrednosti, do visine do koje su kupci spremni da plate (ampanj); 3. doivotne renta uvean interes koji neko doivotno prima od nekog kapitala, s tim da taj kapital, posle smrti onoga koji je primao uveani interes, pripadne davaocu interesa. rentabilan (nlat. rentabilis) koji donosi prihod, koji se isplauje, unosan. rentabilnost (nlat. rentabilitas) donoenje prihoda, isplatljivost, unosnost. rentgeno- (nem. Rontgen) v. rendgeno-. rent-e-kar (eng. rent-a-car) naziv preduzea koje se bavi iznajmljivanjem automobila.

rentijer

796

repetunde

rentijer (fr. rentier) onaj koji ivi od dohotka svog imanja ili kapitala, uiva-lac, imalac rente. rentirati se (fr. renter) isplatiti se, isplaivati se, donositi prihod. renumeracija (nlat. renumeratio) vraanje novca, doplata, doplaivanje; ponovno izdavanje. renuncijacija (lat. renuntiatio) obznanji-vanje, objavljivanje; otkaz, otkazivanje; odricanje, odustajanje od ega. renuncijacio litis (lat. renuntiatio litis) prav. ukidanje jednog npaiHor spora. renuncijacio sukcesionis (lat. renuntiatio successionis) prav. odricanje, otkazivanje nasledstva. reo (fr. rehaut) slik. svetlo, pojaano mesto na slici. reoksidacija (nlat. reoxydatio) hen. ponovna oksidacija, ponovno jedinjenje s kiseonikom. reoksidirati (lat. ge-, oxys ljut) he, ponovo jediniti s kiseonikom. reokupacija (nlat. reoccupatio) ponovno zauzee, ponovno zauzimanje (zemlje, oblasti). Reomirov termometar toplomer koji je izmeu take smrzavanja i take kljuanja vode podeljen na 80 (nazvan po pronalazau, francuskom fiziaru i zoologu R. A. Reomiru, 16831757). reorganizator (nlat. reorganisator) preustrojitelj, preureiva, preuredilac. reorganizacija (nlat. reorganisatio) ponovno ureenje, preureenje, preureivanje, preustrojstvo, preustrojavanje, npr. nekog posla, vojske itd. reorganizirati (nlat. reorganisare) .reorganizovati. reorganizovati (nlat. reorganisare) iznova urediti, preurediti, preustrojiti, preustrojavati. reosirati (fr. rehausser) slik. pojaa na slici svetlost, senku itd. i time je jae istai. reoskop (gr. rheos tok, struja, skopeo gledam, posmatram) fiz. pokaziva struje, aparat koji pokazuje prisustvo elektrine struje. reostat (gr. rheos tok, struja, od teem, istemi postavim, stavim) fiz. otpornik, naprava kojom se otpori poznate veliine mogu po volji uvoditi u kolo struje ili iz njega iskljuivati a da se struja pri tom ne prekida, bilo u cilju da se dobije eljena jaina struje, bilo radi uporeenja poznatih otpora sa nepoznatim; ago-metar. reparabilan (lat. reparabilis) popravljiv, uspostavljiv; zagladljiv, naknadljiv, nadoknadljiv. reiaratura (nlat. reparatura) opravka, popravka; naknada tete. reparacija (nlat. reparatio) opravka, popravka, popravljanje; ponovno uspostavljanje, obnavljanje, obnova; naknada, pla-

anje tete; naknada tete priinjene ratom, ratna odteta. reparirati (lat. geragage) opraviti, opra-vljati, uspostaviti ponovo; zagladiti, naknaditi, platiti priinjenu tetu; repa -rirati se okrepiti se, oporaviti se, oja-ati. reparticija (nlat. repartitio) podela, razdeo-ba; razrez, razrezivanje. repasaa (fr. repassage) ponovno prelaenje, ponovni pregled, preispitivanje, provere, doterivanje (teksta, novih asovnika i dr.), ponovno takmienje u sportu. repasirati (fr. repasser) nov asovnik pre upotrebe ili kupovine pregledati i ispitati. repatrijacija (nlat. repatriatio) vraanje u otadbinu; ponovno primanje ranijeg podanika u podanstvo. repatrirati (lat. repatriare) vratiti u otadbinu; ponovo primiti u otadbinu ili u podanstvo. repatrirac (lat. repatriare) lice koje se vraa u otadbinu, povratnik. reper (fr. gerege snalazite) u geodeziji: visinska taka, uoljiva taka. reperkusija (lat. repercnssio) fiz. odbaci-vanje, odbijanje (zvuka, svetlosnih zrakova i dr.); med. suzbijanje;*d^z. ponavljanje istog tona; ponavljanje postavljene teme u svima glasovima fuge; fig. protivdejstvo, odjek. reperkutirati (lat. repercutere) fiz. odbiti, odbijati, odudarati; protivdejstvovati na neto, odjekivati. repertoar (fr. repertoire) spisak uloga koje je glumac ili peva preuio i koje moe da izvodi; spisak komada koji se u jednom pozoritu prikazuju ili e se prikaziva-ti u odreenom vremenu, raspored, plan prikazivanja ili predstavljanje. repertorijum (nlat. repertorium) spisak udeen za zgodno i brzo snalaenje i obave-tavanje (otuda esto naslov asopisa koji sadri preglede, kratke prikaze i saoptenje o knjievnim i dr. delima); spisak stvari, registar; ureena zbirka, zbornik. repetent (lat. repetens) uitelj koji ponavlja s acima na kolskom asu preeno gra-divo, pouavalac; ak koji ponavlja razred, ponovac; repetitor. repetirati (lat. repetere) ponoviti, ponavljati, opetovati; ponavljati razred. ' repetirka (lat. repetere) puka u iji magacin staje vie metaka, brzometka. repetitor (lat. repetitor) v. repetent. repetitorijum (nlat. repetitorium) poua-vanje koje se sastoji u saetom ponavljanju preenog gradiva; knjiga koja sadri saet pregled naunog gradiva. repeticija (lat. repetitio) ponavljanje, opetovanje; proba pozorinog komada. repetunde (lat. repetundae sc. res, pecuniae) pl. prav. stvari ili novac koji se mogu traiti natrag.

repi

797

represalija

repi (fr. repit, ital. rispitto, lat. respectus) trg. odgaanje, produenje roka. repignoracija (mlat. repignoratio) prav. ponovno zalaganje, ponovno davanje u zalog. replantacija (nlat. replantatio) med. ponovno usaivanje, ponovno umetanje, npr. izvaenih zuba. replatirati (fr. replater) ponovo premaza-ti, ponovo oblepiti gipsom; fig. zamazati, zabauriti; popraviti, opravdati. repledirati (fr. replaider)npan. opet povesti spor, ponovo u sporu zastupati, ponovo braniti (pred sudom). replecija (lat. repletio) punokrvnost; preterana punoa (debljine); pretovarenost (eluca); zatrudnjavanje (sene). repli (fr. ger!1)vo/. prihvatna taka trupa koje se povlae, trupa koja je prihvatnica za potisnute odrede. replika (nlat. replica) 1. muz. ponavljanje jednog niza tonova, naroito u drugom glasu; si replika (ital. si replica) ponavlja se, treba ponoviti. replika (nlat. gersa) 2. prav. odgovor na odgovor (ekscepciju), odgovor tuioca na govor optuenog kojim je odgovorio na tubu; spis koji je odgovor na drugi neki spis; protivljenje, utuk; ponavljanje, podraavanje, kopija nekog umetnikog dela koju radi umetnik koji je izradio i original; replikacija. replikato (ital. replicato) uz. ponovo, iznova. replikacija (lat. replicatio) v. replika 2. replicirati (nlat. replicare) prav. odgovoriti, dati odgovor na govor protivne strane; protivreiti. replumbirati (lat. plumbum olovo) tehiol. izdvojiti olovo od srebra, oistiti od olova. repozitar (nlat. repositarius) sreivalac i uvar akata. repozitorijum (lat. repositorium) polica sa pregradama za spise ili knjige; ormar za spise ili knjige; spremite, magacin. repozitura (nlat. repositura) mesto gde stoji repozitorijum; sreivanje spisa ili knjiga u repozitorijum. repozicija (lat. gero8o)lged. ponovno nametanje iap!ene ili slomljene kosti; vraanje prosutog dela utrobe kroz prodor u trbunu duplju. reponibilan (vlat. reponibilis) med. name-stljiv, koji se moe vratiti na svoje mesto (iaena kost, prosuta utroba itd.). reponirati (lat. geropege) poloiti, ostaviti, smestiti u ishranu; med. prosuti deo tela (kilu) vratiti na svoje mesto; ia-enu kost namestiti. repor (fr. report) trg. razlika izmeu cene neke dravne hartije od vrednosti na kraju tekueg i cene na kraju narednog meseca ;reporni posao prodaja neke hartije od vrednosti uz obavezu da e se ta ista hartija docnije otkupiti po vioj ceni.

reportaa (fr. reportage) 1. izvetavanje, skupljanje i dostavljanje politikih i drugih novosti u dnevnim listovima; 2. knjievna vrsta koja neki dogaaj, pitanje i dr. prikazuje novinarskim stilom i nainom, tj. lako i zanimljivo. report (eng. report) izvetaj, izvetavanje; trg. prenos u trgovakim knjigama. reporter (eng. reporter) novinar, dopisnik, raporter. reportirati (lat. reportare, fr. reporter) natrag odneti, vratiti; u novinarstvu: videti neto na licu mesta i o vienom izvestiti list, doneti izvetaj, prepri-ati dogaaj; trg. uneti u knjigu, pisati na raun. reprezentand (lat. repraesentandus) onaj koga treba predstavljati (zastupati). reprezentant (lat. repraesentans) predstavnik, zastupnik, zamenik (odsutnoga); naroito: predstavnik neke pokrajine, grada ili tela u stalekoj skuptini, narodni zastupnik; sp. glavni predstavnik jedne grane sporta u nekoj dravi (reprezentativac). reprezentativac (nlat. repraesentativus) koji predstavlja, zamenjuje, zastupa; koji slui za reprezentaciju. reprezentativac (nlat. repraesentativus) sp. najbolji predstavnik nekog sporta u dravi, naroito: igra koji igra u dravnoj reprezentaciji.
reprezentativna monarhija ustavna monarhija.

reprezentativni sistem ustavni sistem, po kome je narodu data mogunost da preko svojih izabranih predstavnika (poslanika) u narodnoj skuptini, uestvuje u upravljanju dravom, naroito u dono-enju zakona. reprezentativni ustav v. reprezentativni sistem. reprezentacija (lat. repraesentatio) predstavljanje, zastupanje, zamenjivanje; gospod-stven izgled, dostojanstveno draganje, ponaanje koje odgovara zvanju koje neko ima; narodno predstavnitvo; sp. najbolji predstavnici jedne grane sporta koji uestvuju, kao celina, na utakmicama u inostranstvu kao predstavnici sporta jednog naroda, jedne drave. reprezevtaciovo pravo pravo zamenjivanja; u naslednom pravu: stupanje u prava umrlog pretka. reprezentira (lat. repraesentare predstavljati, predstaviti, izraziti) .reprezen-tovati. reprezevtovati (lat. repraesentare) zastupati ili predstavljati nekoga odsutnog; znaiti, oznaavati, predstavljati sobom (npr. gospodstvo, vlast, silu); dostojanstveno se drati, predstavljati dostojno svoje zvanje. represalija (nlat. repressalia) u meunarod-nom pravu: opravdano nanoenje neke ne-

represivai

798

republika

pravde od Jedne drave drugoj kao odmazda za nepravdu koju je ova pre toga nanela onoj prvoj; odmazda, vraanje uvrede uvredom, nepravde nepravdom i sl. represivan (fr. repressif) koji spreava, koji koi, koji obuzdava, koji suzbija. represivne mere zakonske i druge mere koje dravna vlast preuzima protiv lica ili grupa lica koja svojim radom i tenjama ugroavaju bezbednost ili opstanak drave. represija (nlat. repressio) spreavanja, uguivanje, obuzdavanje, suzbijanje. repriza (fr. reprise) ponovno uzimanje, povraanje ranije uzetog; ponavljanje, ponovno prikazivanje pozorine g komada ili predstave, priredbe; prva predstava posle premijere; nuz. ponavljanje glavnog dela nekog komada; znak za ponavljanje; u cirkusu: pauza zbog zamorenosti vetaka i jahaa, koju obino ispunjavaju klovni svojim alama. reprobacija (nlat. reprobatio) teol. odbaci-vanje, prokletstvo, veno prokletstvo; u koli: popravni ispit, popravak; prav. protivdokaz. reprodukovati (nlat. reproducere) v. reproducirati. reproduktivav (nlat. reproductivus) ponovo proizvodan, koji ponovo proizvodi, koji ponovo stvara, ponovo proizvodilaki, umnoivalakiJreprodrktivne umetnosti ili vetine, one koje ponovo proizvode neto to ve postoji (gluma, pevanje, muzika). reproduktivnost (nlat. reproductivitas) no ponovnog proizvoenje i uspostavljanja; biol. sposobnost naknaivala osakaenih ili potpuno unitenih delova tela kod biljaka i ivotinja, naroito kod crva i amfibija (vodozemaca). reproduktor (lat. ge- ponovo, producere proizvoditi) naprava koja pojaava i ponovo proizvodi govor ili muziku primljenu radioaparatom ili prenesenu tele-fonskim putem: zvunik, glasnogovornik. reprodukcija (nlat. reproductio) u ekonomi-ji: obnavljanje proizvodnje; moe biti: 1) prosta reprodukcija ako se obnavlja proizvodnja u istom razmeru; 2)lroire-na reprodukcija ako je proizvodnja u narednom periodu na viem nivou, vea po obimu nego u prethodnom; karakteristine za kapitalizam, a jo u veoj meri za komunizam; U)umanjena reprodukcija ako se obnavljanje proizvodnje "vri u manjim razmerama; obino posledica ele-mentarnih nepogoda, ratova, epidemija, a u kapitalizmu periodino zakonita u doba kriza; stvar izraena putem umnoavanja (za razliku od original a); psi*, ponovno oivljavanje u svesti ranije doivljenog sadraja; biol. popunjavanje ili naknada unitenih ili oteenih delova na ivotinjskim telima, npr. naknadno rastenje

repa kod gutera; popunjavanje ili naknada materija izluenih iz organskih tela. reprodukciona metoda nain (ili: postupak) pri umnoavanju (slika, knjiga itd.).
reprodukciona reproduktivnost. sposobnost biol. v.

reprodukcioni organi bog. spolni organi pomou kojih se vri rasploivanje organskih bia (za razliku od nespolnih organa, pomou kojih se takoe vri ras-ploavanje, npr. spore, rasplodni pupoljci, gomolje i dr.). reproducevt (nlat. reproducens) onaj koji ponovo proizvodi, koji ponovo stvara;prav. podnosilac protivdokaza. reproducirati (nlat. reproducere) ponovo proizvesti, ponovo proizvoditi, ponovo stvarati, ponovo stvoriti; ponovo izvesti, ponovo izvoditi, ponovo prikazivati, ponovo prikazati: pretampati, pre-tampavati; umio ito, umnoava; prav. navesti protivrazloge, protivdokaze, navesti svedoke koji e dokazati protivno; psih. doivljenu sadrinu ponovo oiviti u svesti, ponovo usvestiti, ponovo usve-ivati; reproducirati se ponovo se pokazati, ponovo se pojaviti, pojavljivati se ponovo; reprodukovati. reprozelit (lat. ge- opet, ponovo, gr. proselytos) onaj koji se ponovo vratio ranijoj veri ili zajednici. repromaterijal (skr. za reprodukcioni materijal) materijal (sirovine, polupreraevine, delovi) potreban za proizvodnju, izradu konanih proizvoda. reprotestirati (nlat. reprotestare)npaj>. odgovoriti na protest ili prigovor, odbiti prigovor i proglasiti ga nevaeim ili neopravdanim. reptil (lat. gerege gmizati) zool. gmizavac; fig. puzavac, ulizica, liisahan, teme-na, plaenih. reptilije (lat. gerege gmizati, reptilia) zool. gmizavci kimenjaci koji diu pluima, kreu se nogama, koje su u nekih vrsta posve iezle (npr. kod zmija), mnoe se jajima, a ree donose gotove mlade: guteri, zmije, krokodili i kornjae; fig. pu-zavci, ulizice, liisahani, udvorice, plaenici, temenai. reptilska tampa gmizavaka tampa, potkupljena tampa, plaena tampa. republika (lat. res publica drava, fr. republique) u antikom smislu: drava, naroito drava sa priznatim narodnim pravima; u novije doba: dravno ureenje u kome dravna vlast pripada narodu (narodni suverenitet"), bilo celom narodu (demokratske republika), bilo naju-glednijem staleu, kao u antiko doba (aristokratska republika); u demokratskoj republici" vlast moe da bude u rukama samog naroda (neposredna demokratija), ili u rukama od naroda izabranih predstavnika (reprezentativna demo-

republikanad

799

resolucida

kratija); fig. knjievna republika knji-evni svet, knjievnici. republikanac (fr. republicain) graanin republike; pristalica republikanskog oblika vladavine; lan stranke koja tei uvoenju republikanskog oblika drave; supr. konarhiet. republikanizam (fr. republique) privrenost republikom obliku dravnog ureenja. republikanizirati (fr. republicaniser) porepubliiti, uiniti republikom, pretvoriti u republiku; zapajati (ili: zapo-jiti) republikanskim duhom, uiniti prietalicom republike. repudijacija (lat. repudiatio) odbijanje s preziranjem, odbacivanje, neprimanje ;lrav razvod braka; poricanje duga. repudijum (lat. repudium) k. repudijacija. repudnjum voluntarijum (lat. repudium voluntarium) svojevoljan razvod braka. repudijum necesarijum (lat. repudium necessarium) pravio osnovan, opravdan razvod braka. repulzivan (nlat. repulsivus) koji odbija, odbojan; redulgana sila fiz. odbojna sila (supr. atraktivna sila privlana sila). repulzija (nlat. repulsio) odbijanje, odbacivanje, nepovoljan odgovor (na molbu). repulzoran (nlat. repulsorius) v. repulzivan. repunca (lat. ge-, ital. punzone) peat koji se utiskuje na robu izraenu od plemenitih metala (zlata, srebra, platine) kao znak da je istoa ispravna. repuncirati (lat. ge-, ital. punzone) na stvari od plemenitog metala (zlata, srebra, platine), kao potvrdu da su iste, udariti, sem obinog peata (punce), jo jedan naroiti (repuncu). repurgirati (lat. repurgare).. ponovo oistiti, ponovo proistiti. repusoar (fr. repoussoir) klin za isteri-vanje, probojac; dleto; elt. tamno obojen prednji deo slike, da bi ostali predmeti izgledali to udaljeniji. reputacija (lat. reputatio) ime, glas; naroito: dobar glas koji neki ovek uiva, ugled, uvaenje. rerna (nem. Rohre) pekulja, zatvoreni deo tednjaka (poreta) u kome se pee. res (eng. gase) 1. sp. utakmica, trka. res (lat. res) 2. stvar, predmet; stanje, poloaj, odnos, okolnost; posao, preduzee; oevidnost, stvarnost, istina; imanje, dobro, posed; gradivo, graa, sadraj; prazna stvar; zajednica, drava. resavtiian (fr. ressentiment) kivnost (skrivena), dugotrajna (esto nesvesno u sebi gajena) mrnja, zavist. res-bot (eng. race-boat) sp. trkaki amac. resekcija (lat. resectio) med. isecanje, opse-canje, vaenje (npr. kostiju, zglobova, ivaca). reserancia (lat. reserantia) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za otvaranje.

resecirati (lat. ge-8esage)lged. isecati, opse-cati, vriti resekciju. resiver (eng. receiver) hen., fiz. v. recipijent; u tenisu: igra koji se brani (up. server). resignacija (nlat. resignatio) prav. otvaranje testamenta; odricanje, odustajanje, ustupljenje, ustup; ostavka na zvanje; takoe: rezignacija. resignirati (lat. resignare) odrei se, odustati od; ustupiti, ustupati, ostaviti zvanje, dati ostavku, zahvaliti se na poloaj; prav. otpeatiti, raspeati, otvoriti, npr. testament. residencija (nlat. residentia) pl. hen. ostatak, talog koji ostaje u posudi za.destilapiju. residuum (lat. residuum) v. reziduum. resina (lat resina) smola. resinat (lat. resina smola, nlat. resinatum) hen. smolina so. resinejiv (lat. resina smola) hen smolino ulje. resinirati (lat. resina smola, nlat. resinare) nasmoliti, mazati smolom, premazati smolom; pare smole pustiti u vino. resinifikacija (nlat. resinificatio) pretvaranje u smolu, usmoljavanje. resinozan (lat. resinosus) smolast; smolni. res integra (lat. res integra) prav. stvar neokrnjena, stvar u celosti. resital (fr. tesIa1)muz. naziv za solistiki koncert ili muzike veeri posveene jednom ili dvojici kompozitora. res judikata (lat. res judicata) prav. pravovaljana odluka, stvar o kojoj je donesena zakonska presuda. reskirati (fr. risquer) v. rizikovati. res komunis (lat. res communis) opta stvar, opte dobro. reskontrirati (ital. rescontrare) trg. v. riskontrirati. reskontro (ital. rescontro) trg. v. riskontro. res kontroverza (lat. res controversa) sporna stvar. reskript (lat. rescriptum) pismeni odgovor vladara ili nekog visokog tela podree-nim telima i ustanovama na pitanja, molbe i sl., raspis; u rimskom pravu: carska naredba. reskripcija (nlat. rescriptio) zapovest, naredba; trg. pismeni nalog za podizanje ili isplatu novca. res naturales (lat. res naturales) pl. prirodne stvari. reso (fr. ressaut, lat. saltare) vrh. izbok, izboeni deo graevine. re sol (ital. ge soljjrys. promena po kojoj se posle tona d" ili g" ne peva vie ge", nego sol". resolvencia (lat. resolventia). med. sredstva za razluivanje, za rastvaranje. resolutivan (nlat. resolutivus) rastvoran, koji rastvara. resolucija (lat. resolutio) rastvaranje; poputanje, labavljenje, labavost, umrtvljenost;up. rezolucija.

resolucio domini

800

restituisati respiracioni organi organi za disanje (plua, dunjaci, krge). respirirati (lat. respirare) disati, udisati. respiro (ital. respiro) dah; trg. strpljenje, produen rok, odlaganje plaanja. respicijent (lat. respiciens) izvestilac, izveta; pregleda, nadglednik. respondent (lat. respondens) na univerzitetima: branilac disertacija. respondencija (nlat. respondentia) trg. obezbeda za zajam na robu koja se izvozi morem. respondirati (lat. respondere) odgovarati, odgovoriti, dati odgovor, davati odgovor; slagati se, podudarati se, biti nalik na; odgovarati (dunosti); biti dorastao, moi se meriti sa. responzivan (nlat. responsivus) koji daje odgovor, koji odgovara na to. responzorijum (lat. respondere) naizmenino i zajedniko pevanje svetenika i vernika. responzum (lat. responsum) pismeni odgovor, miljenje o emu izloeno u pismu, svaki pismeni odgovor neke ustanove, nekog nadletva na pitanje privatnih lica; responzum jurne (lat. responsum juris) pravio miljenje, npr. nekog pravnog tela ili pravnog fakulteta o nekom zamrenom i spornom pravnom pitanju. res publika (lat. res publica) opta stvar, opte dobro; drava, zajednica; up. republika. rest (fr. reste, lat. restare ostati) ostatak, ono to preostaje; zaostatak duga, zaostali dug; kat. ostatak koji se dobije pri oduzimanju, razlika. restant (nlat. restans) onaj koji je u zaostat-ku, dunik; zaostali dug; zaostalo po-traivanje; preostala roba, neprodata roba. restaurancia (lat. restaurantia) pl. med. sredstva za okreBenje. restaurator (nlat. restaurator) umetnik koji je strunjak za obnavljanje i spravljanje oteenih starinskih graevina, kipova ili slika\up. restorater. restauracija (lat. restauratio) ponovno uspostavljanje, obnova, obnovljenje; popravka, npr. umetnikih dela, spomenika i sl.; vraanje na presto revolucijom ili uzurpacijom svrgnute dinastije, vraanje prevratom ukinutog oblika vladavine u nekoj zemlji; gostionica, restoran. restaurirati (lat. restaurare) uspostaviti, uspostavl>ati, ponovo podii; obnoviti, obnavljati, popraviti; osveiti, krepiti, okrepiti; vratiti na presto, opet dovesti na vlast. restaurisati (lat. restaurare) v. restaurirati. restituirati (lat. restituere) uspostaviti, uspostavljati, vratiti u prvanje stanje; naknaditi, vratiti; popraviti. restituisati -v. restituirati.

resolucio domini (lat. resolutio domim)npas. ukidanje, ponitaj prava svojine. resolucio nervorum (lat. resolutio nervorum) med. rastvaranje, uzetost ivaca. resonantan (lat. resonare odjekivati, reso-nans) v. rezonantan. resonancija (lat. resonantia) v. rezonancija. resonator (lat. resonator) fiz. v. rezonator. resoniratn (lat. resonare) v. rezonirati. resor (fr. ressort) opruga, pero, feder (na bravi); podruje, domaaj, struka, oblast, obim neke nadlenosti;resor* ministar ministar kome je povereno neko ministarstvo (npr. presveta, finansije, vojska i dr.), za razliku od ministra bez port-felja. resorbencia (lat. resorbentia) pl. med. ponovo upojna sredstva, lekovi koji ponovo upiJaJUresorbirati (lat. resorbere) ponovo upiti, ponovo upijati, usisati ponovo, usisavati ponovo. resorpcija (nlat. resorptio) ponovno upijanje, usisavanje, npr. neke tenosti u kredu ili u telo. respekt (lat. respectus) obzir, prizrenje; potovanje, pota, uvaenje, ugled, poslunost, iz potovanja. respektabilae (nlat. respectabilis) koji zasluuje potovanje, dostojan potovanja, ugledan, uvaen. respektive (nlat. respective) pril. s obzirom, odnosno, prema prilikama. respektivni (nlat. respectivus) odnosni, lo-gini, uzajamni, obostrani. respektirati (lat. respectare, fr. respecter) imati obzira, potovati, uvaavati; tedeti, potedeti; trg. primati na sebe menicu i isplatiti. respektni dani trg. dani poetka, rok koji se odobrava kao poek za plaanje menice posle dana isteka roka ;diskrecioni dani, respirodani. respektus parentele (lat. respectus parente-lae) prav. zakonski odnos prema brai i sestrama ili prema neposrednim srodnicima roditelja, potovanje dece prema roditeljima. respirabilan (nlat. respirabilis) pogodak za disanje, mogu za disanje, za udisanje, diljiv. respirabilitet (nlat. respirabilitas) mogunost disanja, diljivost. respirator (nlat. respirator) pomaga disanja; sprava za omoguivanje disanja; sprava koja se stavlja na usta i nos i koja spreava neposredno prodiranje odvie hladnog ili kodljivog vazduha u plua. respiracija (lat. respiratio) disanje, udisanje; oporavljenje, odmor; isparavanje (vode). respiracioni aparat organi za disanje; sprava koja dovodi ist vazduh u radionice sa neistim vazduhom; instrumenat za ispitivanje ivotinjskog disanja.

restitupiJa

801

retirirati

restitucija (lat. restitutio) uspostavljanje, uspostavljena, povraa] u prvanje stanje, obnova; naknada, popuna, vraanje. restitupio in integrum (lat. restitutio in integrum) vraanje u prvanje stanje (posed i sl.); med. potpuno ozdravljenje. restitupio naturalijum (lat. restitutio paturalium) ozakonjenje vanbrane dece. restl (fr. reste, nem. Restlein ostai) ostatak, naroito neke tkanine i dr. resto (lat. restare ostati) ostatak u kartama, naroito u ajncu": ostajem sa kartama koje sam dobio, tj. neu da vuem vie karata. restovati (nem. rosten) priti na masti, ia ulju, npr. meso, krompir itd. restoran (fr. restaurant) mesto za okrepljenje (gostionica, livnica i sl.). restorater (fr. restaurateur) obnovilac, uspostavilac, popravlja; onaj to popravlja oteene umetnike predmete; gostioniar, krmar. restriktivan (nlat. restrictivus) ogrania-van, koji ograniava, ograniavajui. restrikcija (nlat. restrictio) smanjenje, ogranienje; log. ograniavanje pojma. restringirati (lat. restringere) smanjiti, ograniiti, ograniavati, suziti. resul (tur. resul, resulullah) boji" poslanik, svetac, prorok, apostol; (Resul) nadimak Muhameda. resumirati (lat. resumere) v. rezimirati. resumtiv (nlat. resumptivum) med. ojaavno sredstvo, lek za jaanje, okrepio sredstvo, sredstvo za okrepljenje. resumtivan (nlat. resumptivus) med. ojaavan, koji jaa, koji slui za jaanje, jaajui, krepei. resumcija (lat. resumptio) v. rezime. resupinacija (lat. resupinare, nlat. resupi-natio) bog. okrenutost cvetne stapke ili peteljke nanie. resurekcija (nlat. resurrectio) ustajanje iz mrtvih, uskrsnue;um. slika koja prikazuje uskrsnue Hristovo. resurs (fr. ressource) pomone sredstvo, izvor pomoi; izvor (privrede) iz koga se dobavljaju sirovine; mesto za razonodu; ue drutvo. resuscitacija (nlat. resuscitatio) ponovno pokretanje, obnavljanje (npr. spora). resuscitirati (lat. re-suscitare) opet probuditi, ponovo razbuktati; prav. obnoviti (parnicu, spor). res fakti (lat. res facti) istinsko stanje stvari, injenica. rescindirati (lat. ge-8snk!ege)lrav. raskinuti, oboriti, proglasiti nevaeim, ponititi, npr. testament. rescisibilitet (nlat. rescissibilitas)npaB. ponitljivost, mogunost ponitenja pravne radnje. rescisija (lat. rescissio) prav. ponitenje, ponitaj testamenta.
51 Leksikon

retablirati (fr. retablir) obnoviti, uspostaviti, vratiti u preanje stanje, ponovo osposobiti. retardacija (lat. retardatio) otezanje, oklevanje; usporavanje, usporenje, zaostajanje. retardirati (lat. retardare) usporavati, usporiti, izostajati, zadocnjavati, ii sporo (asovnik). retenuto nuz. v. ritenuto. retencija (lat. retentio) zadravanje, uskraivanje, odbijanje za sebe, npr. od neke sume; med. zadravanje, zaustavljanje, zastoj ;psih. sposobnost zadravanja doivljaja posle prestanka njegovog spoljnog povoda, tako da on, pri docnijem slinom doivljaju, neprimetno ponovo iskrsne u svesti. retencmo alvi (lat. retentio a\\)med. zadravanje u crevima, zatvor. retencio menzijum (lat. retentio mensium) med. izostanak menstruacije. retenciona kvota u jugoslovenskom devizno-monetarnom sistemu procenat konverti-bilne valute od ostvarenog deviznog prihoda kojim radne organizacije mogu slobodno raspolagati. retenciovo pravo pravo zadravanja stvari do konane isplate duga. retencio placente (lat. retentio placentae) ned. zaostajanje posteljice posle poroaja. retencio urine (lat. retentio urinae) med. zadravanje mokrae, nemokrenje. reterirati (fr. retirer) v. retirirati. retikil (fr. reticule) enska runa torbica. retakulum (lat. ge1:1sit)med. mreica JZOOD. kapura. retina (lat. retina.) anat. mreica, mrenjaa (oka), najunutarnjija koica jabuice. retinirati (lat. retinere) zadrati, zadravati; zadrati za sebe, uskratiti; uvati, sauvati u pohrani; najmiti, pogoditi, naruiti, npr. kola, mesto u pozoritu i sl.;retinirano utvrenje voj. utvreno mesto koje lei samostalno u nekoj tvravi. retinitis (lat. retina) med. zapaljenje mre-njae (oka); up. retina. retinitis pigmentoza (nlat. retinitis pig-mentosa) med. nagomilavanje crne bojene materije u mrenjai koje dovodi do sle-pila. retinitis septika (nlat. retinitis septica)*?. zapaljenje mrenjae (oka) usled trovanja krvi. retinoid (gr. retine smola, eidos vid, oblik) fark. lek sa sloenom smolastom osnovom. retinol (gr. retine smola, lat. oleum ulje) farm. lek sa jednostavnom smolastom osnovom. retipede (nlat. retipedes) pl. zool. ptice sa mreastom koice m na nogama. retiracija (nlat. retiratio) -lt. tampanje druge strane tabaka. retirirati (fr. retirer) povui, povlaiti; povui se, povlaiti se, udaljiti se, ukloniti se, skloniti se, pobei; povui se,

reticenciJa

802

retrofaringealan

povlaiti se, smiriti se, povui se u miran ivot. reticencija (lat. reticentia) preutkivanje, prelaenje utke preko ega; r-, prekid u toku reenice, apoziopeza. retl (nem. Rotel) vrsta crvene crtake boje; crte izraen tom bojom. retor (gr. rhetor) govornik, besednik. retorzija (nlat. retorsio) odvraanje istim razlozima, uzvraanje nanesenih uvreda uvredama, vraanje istom merom, upotreba istih mera prema kome. retorzione carine poveane uvozne carine kojima se optereuju strani proizvodi, kao sredstvo u borbi protiv inostrane carinske politike ili drugih trgovin-sko-politikih mera. retorziono pravo pravo odmazde (odgovara-nja istim merama); it. retorzija. retorizam (gr. rhetor govornik, besednik) nain govornikog izraavanja i izlaganja; u prezrivom smislu: prenemaganje u govoru, slatkoreivost, razmetanje reima. retorika (gr. rhetorike) vetina lepog govorenja i tehnika besednitva uopte; deo stilistike koji se bavi nevezanim govorom u rei i pismu. retoriki (gr. rhetorikos) govorniki, besedniki; krasnoreiv. retorski (gr. rhetorikos) govorniki, besedniki. retorta (lat. retorta)jcer. metalna, porculan-ska ili staklena posuda sa nadole povijenim grliem; slui pri destilaciji kao posuda za zagrevanje. retrakt (nlat. retractns) prav. stupanje u prava prekupca; prekup. retraktacija (lat. retractatio) vraanje, opozivanje, povlaenje date rei. retraktacio juramenti (lat. retractatio juramenti) prav. osporavanje vanosti zakletve zato to je bila lana. retraktirati (lat. retractare) povui, opo-rei, opozvati datu re; ispostaviti po-vratnu menicu. retraktno pravo (lat. jus retractus) pravo prekupa. retrakcija (lat. retractio) povlaenje, uvlaenje; med. grenje, stezanje, skugovanje ivaca; smeuravanje oiljaka. retrasirati (fr. retracer) ponovo crtati, ponovo nacrtati; ponovo izloiti, ponovo prikazati. retrata (ital. retratta) trg. v. ritrata. retrahent (lat. retrahens) imalac preeg prava, naroito prava prekupa. retrahirati (lat. retrahere) v.retraktirati. retribucija (lat. retributio) plaanje po zasluzi, naknada, nagrada. retro- (lat. retro) predmetak u sloenicama sa znaenjem: natrag, nazad, opet, naprotiv; ut retro (lat. ut retro) kao na prednjoj strani lista.

retroaktivan (nlat. retroactivus) koji (tei da) dejstvuje unazad, unazad dejstven; sa povratnim dejstvom, sa povratkom silom; retroaktivan zakon zakon koji ini kanjivim, ili njemu podvrgljivim, delo izvreno pre svoga stupanja na snagu. retroaktivnost (nlat. retroactivitas) povratio dejstvo, povratka sila. retroakcija (nlat. retroactio) povratio dejstvo, povratka sila. retroaurikularap (nlat. retroauricularis) anat. koji se nalazi iza donjeg mekog kraja une koljke, iza obuke. retrobulbaran (nlat. retrobulbularis)anaT. koji se nalazi u onoj duplji iza one jabuice. retrovakcinacija (nlat. retrovaccinatio) kec. obnavljanje materije za cepljenje (maje) ponovnim cepljenjem dece. retroverzija (nlat. retroversio) okrenutost natrag, zaval>enost. retroverzio uteri (nlat. retroversio uteri) med. zavaljenost materice. retrovizor (lat. retro nazad, natrag, videre videti) ogledalo na motornim vozilima u kojem voza moe videti ono to se dogaa na cesti iza njega. retrognatija (lat. retro nazad, unazad, gr. gnathos vilica) alat. prevelika zavaljenost (ili: zabaenost) gornje vilice. retrogradan (lat. retrogradus) koji ide unazad, unazadan, nazadan, zaostao. retrogradacija (nlat. retrogradatio) uzmak, uzmicanje, kretanje unazad; voj. vraanje na nii in; astr. prividno kretanje planete unazad, unazadno kretanje, tj. sa istoka na zapad. retrogradivan (nlat. retrogradivus) v. retrogradan. retrogradirati (nlat. retrogradi) ii unazad, kretati se kao rak, uzmicati; fig. nazado-vati. retrogrado (ital. retrogrado) kuz. sve sporije i sporije. retrodatirati (lat. retro-dare) na spis ili pismo staviti raniji datum, a ne onaj kada je pisano. retronazalni (nlat. retronasalis) anat. koji se nalazi iza nosa, koji pripada delu dre-la koji lei iza nosa. retroperitonealan (nlat. retroperitonealis) avat. koji se nalazi iza trbune maramice. retroraketa (lat. retro nazad, natrag, raketa, v.) reaktivni motor za koenje rakete, koji dejstvuje suprotno njenom kretanju. retrospektivan (nlat. retrospectivus) koji gleda unazad, koji se osvre, koji se podsea, podsetiti. retrospekcija (nlat. retrospectio) gledanje unazad, osvrt, podseanje, podset. retrosternalan (nlat. retrosternalis) anat. koji se nalazi iza grudne kosti. retrofaringealan (nlat. retropharyngealis) alat. koji se nalazi pozadi drela.

retrofleksija

803

refleksibilitet

retrofleksija (nlat. retroflexio) med. presavijenost materice unazad. retur (fr. retour) vraanje s puta, povratak; trg. roba vraena zbog mane; roba koja se vraa zbog toga to se ne moe prodati; roba koja se prima kao protivvrednost za robu prodanu u inostranstvu; na pismima i dr. pot. poiljkama: retur! = natrag, ne prima se!;retur-bileta povratka karta, povratka ulaznica; retur-menica v. rikambio; returpismo pismo koje se potom vraa poiljaocu; retur-raun po-vratni raun (u meninom pravu) ;retur--recepis povratni recepis. retu (fr. retouche) prerada, popravljanje, doterivanje; popravljanje slike tuem; popravljeno ili preraeno mesto na slici. retuer (fr. retoucheur) preraiva, popra-vlja, naroito fotografija. retuira (fr. retoucheur) preraditi, preraivati, doterati, doterivati, popraviti (hemijskim i mehanikim metodama i sredstvima); popraviti sliku, osveiti sliku; na fotografskim snimcima ili kopi j ama: svetle take ili druge nedostatke ponovo premazati tuem; muz. ukre-siti koloraturama. reuma (gr. rheo teem, rheuma) med. v. reumatizam. reumartritis (gr. rheuma tok, struja, erth-ron zglob) med. reumatino zapaljenje zloba. reumatalgija (gr. rheuma, algos bol) med. v. reumatizam. reumatizam (gr. rheo teem, rheuma tok, struja) med. opte ime za razna, nestalna i bolom praena oboljenja miia, zglobova, ivaca, ila i krvnog tkiva, kod kojih je zajedniko to to postaju usled hladnoe i vlage, i to se hladnoom pogoravaju, a toplotom ublauju. reumatian (gr. rheo, rheuma) koji boluje ili potie od reumatizma. reumatopira (gr. rheuma, pur vatra) ned. reumatina groznica. reunija (nlat. reunio) sjedinjenje, ujedinjenje; pomirenje, izmirenje; drutvo, udruenje; skup, zbor, sastanak; med. zatvaranje, zaraenje, zaleenje rane. reus (lat. ge)lrav. optueni, optuenik. refaktirati (fr. refaction) odobri popust u ceni za prevoz robe. refakcija (fr. refaction) trg. popust u ceni zbog slabijeg kvaliteta robe; godinji popust za prevoz = fusti; kod eleznice: popust u ceni pri veim poiljkama. refe (fr. refait) neodluena, nereene igra. refektorijum (nlat. refectorium) dvorana za ruavanje, trpezarije (u katolikim manastirima). refektura (nlat. refectura) pravo uzimanje iz ume grae za popravku kue. refekcija (lat. refectio) prepravljanje, prepravka, prerada; oporavljenje, okrepljenje;

u katolikim manastirima: obed posle posta od 24 asa. refena (pere., tur. herifene) zajednica, sloga, udruenje, ortakluk; revena. referat (nlat. referetus) izvetaj, predavanje; pismeni ili usmeni struan izvetaj o emu (npr. o knjizi, o sadrini akta, o stanju neke stvari ili pitanja itd.). referendum (lat. referendum) ono o emu treba da se izvesti", pravo naroda da optim glasanjem odlui o nekom novom zakonu; u ustavu nekih drava: optena-rodno glasanje o naroito vanim pitanjima radi primanja ili odbacivanja nekog vanog zakonodavskog akta (plebis-cit); uzeti neto ad referendum (lat. ad referendum) uzeti neto na prouavanje, da bi se posle o tome podneo struan izvetaj nadlenoj vlasti. referent (lat. referens) izvestilac; preda-va; slubenik koji podnosi usmeni ili pismeni struan izvetaj pretpostavlje-nom o sadrini akata. referenca (fr. reference, nem. Referenz) trg. izvetaj, obavetenje; preporuka od poznate i ugledne trgovake kue; podaci o slubevanju nekog lica, ocene (dobre ili rave) koje mogu posluiti nekom kao povoljna ili nepovoljna preporuka. referi (eng. referee) 1. arbitar, presuiva; 2. ot. sudija (utakmice, mea); 3. recenzent. referirati (lat. referre) v. referisati. referisati (lat. referre) izvestiti, izvetavati, podnositi izvetaj, podneti izvetaj; javiti, javljati, dostaviti, ispriati; referisati koga optuiti (po zvaninoj dunosti). refiio (p. refino) trg. najfinija panska vuna; tkanina od takve vune. reficijencia (lat. reficientia) pl. med. sredstva za oporavljenje, sredstva za okrepljenje. reflacija (lat. reflare duvati u suprotnom pravcu, nlat. reflatio) fin. umereno poveanje kontingenta novanica (papirnog novca) u opticaju da bi se spreio skok cena ekonomskih dobara (robe) koja su u prometu; ovo biva kada se pokae da na tritu ima vie robe nego novca u opticaju. refleks (lat. reflexus) odblesak, odsjaj, od-sev, odbijena svetlosne zraka; odjek; fi-ziol. nevoljna ili nehotine radnja ivaca i miia izazvana nadreajem spolja, prenesena natrag ivanom sreditu, pa onda odvodili ivcima napolje opet ka delu na koji je uticao na draa j. refleksan (lat. reflexus) fiz. odbijen; ftiol. refleksna radnja v. refleks. refleksibilan (nlat. reflexibilis) fiz. koji moe da se odbije. refleksibilitet (nlat. reflexibilitas) fiz. svojstvo odbijanja, mogunost odbijenje.

refleksivan

804

refraktor

refleksivan (nlat. reflexivus) fiz. koji odbija, odbijajui, odbijen; gram. povratak (glagol, zamenica); koji je postao na osnovu razmiljanja ili posmatranja; refle-ksivna mo mo (ili: sposobnost) razmiljanja i rasuivanja; refleksivna poezija misaone pesnitvo, ono u kojem pesnik udruuje oseanja sa razmiljanjem. refleksivum (nlat. reflexivurn sc. verbum) gram. povratni glagol. refleksija (lat. reflexio) odbijanje (talasa, svetlosti, svetlosnih zrakova, zvuka itd.); odblesak, odsev, odsjaj; fil. razmiljanje, rasuivanje, razmatranje, prenoenje panje sa objekta posmatranja na subjekt i razmatranje odnosa u kome se nalazi subjekt prema objektu; znanje radi znanja; posmatranje, zapaanje, opaska. refleksiona taka ot. taka u ogledalu sa koje zrak dospeva u oko. refleksioni goniometar uglomer za kristale koji se osniva na odbijanju svetlosti. refleksioni ugao ugao odbijanja, odbojci ugao, ugao to ga odbijeni zrak od ogledala gradi sa normalom na povrinu od koje se odbio; suir. incidentom ugao. refleksni pokret pete. pokret koji nastaje neposredno posle nekog spoljanjeg nadraaja ili oseta, bez uea volje i miljenja, npr. zatvaranje oiju kad im se naglo priblii svetlost, trzanje ruke pri iznenadnom osetu dodira itd. refleksologija (lat. reflexus, gr. logia)ucx. nauka o refleksija, noviji pravac u psihologiji, iji su osnivani ruski nauenja-ci V. Beherev i J. P. Pavlov, koji kao osnovu ispitivanja uzima samo objektivno opaljive spoljne naine ponaanja ivotinje i oveka, svodei sve to na nasleene ili tokom ivota navikavanjem ste-ene refleksno pokrete.' reflektant (lat. reflectere) onaj koji je na to bacio oko, koji polae pravo na to, koji eli da dobije neto; onaj koji namerava neto da kupi. reflektirati (lat. reflectare) odbijati, odbiti (svetlost, zvuk itd.); misliti, razmiljati, prosuivati; reflektirati na to pomiljati na to, imati to na umu, polagati pravo, hteti to (npr. kupiti, dobiti neko mesto i sl.). reflektor (nlat. reflector) opt. odbija svetlosti, baca svetlosnih zrakova; durbin u koga je objektiv izdubeno ogledalo, koje daje stvaran lik predmeta koji se posmatra okularom; up. refraktor. refont (fr. refondre pretopiti, pretapati, refonte) pretapanje, pretop, preliv; kor. opravka lae. reforma (nlat. reforma) preinaenje, prei-naka, preobraaj, promena nabolje, preu-strojstvo, izmena, popravka; popravka nekog stanja ne menjajui mu sutinu; menjanje nabolje postojeih ureenja za-konskim putem; up. agrarna reforma.

reformator (lat. reformator) preinaitelj nabolje, obnovitelj, popravlja; obnavlja crkve u duhu istog Hristovog uenja, tj. Luter, Kalvin, Cvingli. reformatorski (lat. reformator) koji se tie reformatora, koji potie od reformato-ra; popravilaki, obnavljaki, popravan. reformacija (lat. reformatio) preinaenje, menjanje nabolje, preustrojstvo, popravka; naroito: crkveni pokret iz XVI veka, upravljen protiv papstva i srednjovekovne katolike crkve, ija je posledica bila otcepljenje luteranske i reformirane crkve od Rima. reformacio in pejus (lat. reformatio in peius) prav. u krivinom postupku: prvina-avanje sudske odluke protiv koje se optueni ali na tetu optuenoga (po naem krivinom postupku zabranjeno). reformizam (lat. reformare) oportunistika struja u meunarodnom radnikom pokretu koja se odrie revolucije u korist refor-mi; up. revizioiizam. reformirana crkva protestantska crkvena zajednica koju su, u prvoj polovini XVI veka, u vajcarskoj, osnovali Cvingli i Kalvin. reformirani (lat. geogtage)pl. preinaeni nabolje, popravljeni; pristalice popra-vljenog verskog uenja Cvinglija i Kalvi-na, lanovi reformirane crkve. reformira- v. reformisati. reformisati (lat. reformare) preinaiti, menjati nabolje, izmeniti nabolje, popraviti, poboljati, ukloniti nedostatke, dati nov oblik. reformist (fr. reformiste) prijatelj (ili: pristalica) novina (reformi i refor-mizma); u Francuskoj: onaj koji tei za novinama kojima je cilj popravka drutvenog i ekonomskog poloaja radnika. reformna gimnazija v. realna gimnazija. refraktaran (lat. refractarius svadljiv) neprijemiv, otporan. refrakteran (fr. refractaire) v. refraktaran; teko topljiv; izdrljiv na vatri. refraktivan (nlat. refractivus) opt. prelo-man, koji prelama svetlost, koji izaziva prelamanje svetlosti. refraktometar (lat. refractus prelomljen, refringere prelomiti, prelamati, gr. te-tron mera, merile) opt. sprava za odreivanje koeficijenta ili indeksa prela-manja svetlosti nekog tela; med. aparat za odreivanje opte sposobnosti prelamanja svetlosti jednog oka. refraktometrija (lat. refractus prelomljen, gr. metron mera) opt. skup metoda za fizikohemijska ispitivanja na osnovu merenja indeksa prelamanja svetlosti pomou refraktometra. refraktor (nlat. refractor) opt. prelama svetlosti", dogled ili durbin iji objektiv i okular jesu soiva kroz koja se svetlost to dolazi od predmeta prelama

refrakcija

805

recidiva

i daje uvelian lik predmeta za posmatra-evo oko; dioptrini durbin; up. reflektor. refrakcija (nlat. refractio) ot. prelamanje svetlosti. refrangibilan (nlat. refrangibilis) opt. prelomljiv, koji moe da se prelama (o zracima). refren (fr. refrain) poet. stih koji se pravilno ponavlja posle svakog distiha ili strofe, napev, pripev, dopevak, svretak koji se ponavlja; fig. neto na to se ovek neprestano vraa, stalno ponavljanje, stara pesma. refrigerancia (lat. refrigerantia) pl. med. sredstva za hlaenje, hladila. refrigerativ (nlat. refrigerativum) sredstvo za hlaenje, za rashlaivanje. refrigerativan (nlat. refrigerativus) ras-hladan, osveavajui, hladei, koji slui za hlaenje. refrigerator (nlat. refrigerator) hladilica, naprava na kazanu u obliku cevi (za bre hlaenje rakije pri leenju). refugijum (lat. refugium) utoite, sklonite; pribeite. refuzija (lat. refusio) naknada trokova; prav. prenos parninih trokova. refuzns ekspenzis (lat. refusis expensis)jrpas. po odbitku trokova; takoe: ne prizna-jui trokove (za koje se ak smatra da ih treba da snosi protivna strana);^, refuzija. refundacija (lat. refundere natrag levati) povraaj novca, naknada. refutacija (lat. refutatio) pobijanje, obaranje, opovrgavanje. rehabilitacija (nlat. rehabilitatio) uspostavljanje, povraaj izgubljenih prava; vraanje u ranije stanje; vraanje dobrog glasa (asti). rehabilitirati v. rehabilitovati. rehabilitovati (nlat. rehabilitare) vraati (ili: povratiti) izgubljena prava; vratiti u ranije stanje; vratiti dobar glas, ast, ugled. recenzent (lat. recensens) ocenjiva, prikaziva, sudija o knjievnim i naunim delima, kritiar. recenzija (lat. recensio od recensere kritiki podrobno pregledati) 1. tenja da se poreenjem raznih rukopisa, naroito starih pisaca, uspostavi najbolji i najpotpuniji tekst dela jednog pisca; kritiki popravljeno izdanje; 2. ocena, kritiki prikaz (knjige, pozorine predstave, umetnike priredbe i sl.). recenzirati (lat. recensere) kritiki pregledati, struno prikazati, oceniti (knjigu, pozorinu predstavu, umetniku priredbu, izlobu itd.). recentan (lat. recens gei. recentis) nov, svene, sadanji, skoranji, nedavni. recepis (lat. recepisse od recipere prihvatiti, primiti) 1. trg. espapnica, onaj deo

smestine priznanice kojom se dokazuje svojina; 2. pismena potvrda da je pismo predato poti ;povra tni recepis potvrda primaoca potiljke da je poiljku primio. recesisirati (lat. recepisse) trg. izdati espapnicu, izdavati espapnicu (recepis). recept (lat. receptum prihvaeno, primlje-no) svaki ukratko napisan propis, formula za spravljanje neke meavine za tehnike i druge svrhe; naroito: pismeno uputstvo o spravljanju nekog leka koje lekar daje za apotekara; kratko uputstvo za spravljanje nekog jela i sl. receptakulum (lat. receptaculum) bot. cveti-te, plodnica (deo cveta u kome su srasli oplodni organi). receptar (nlat. receptarius) onaj koji se stara o lekarskim receptima (u velikim apotekama). receptator (lat. receptare) primalac; prav. utajiva, pritajiva, jatak. receptivan (nlat. receptivus) sposoban za primanje, prijemljiv, osetljiv za to. receptivitet (nlat. receptivitas) sposobnost primanja, prijemljivost; fil. sposobnost ula da uticajem spoljanjih predmeta bivaju podstaknuta da opaaju (Kant);s.upr. spontaneitet, produktivitet. receptirati (nlat. receptare) propisati lek i, po propisu, izraditi ga. receptor (lat. receptor) primalac, skuplja (poreza, carina, duga i sl.); telefonske slualica; prima na telefonu, telefonist; deo maine koji neposredno prima motornu snagu. receptum juris (lat. receptum juris) pravni propis, zakonski propis. receptura (nlat. receptura) primanje, ubi-ranje, skupljanje (poreza, duga, carine); propisivanje lekova; spravljanje i izda-vanje lekova po receptima (u apotekama). recepcije (lat. receptio) primanje, usvajanje; prijem, doek. reces (lat. recessus) prav. konaan zakljuak pregovora, naroito: sporazum naslednika o deobi ostavtine (iasledni reces), o spornim pitanjima izmeu pojedinih porodica (porodini reces); protokol ili pismeni ugovor veeg obima; trg. zastoj u plaanju, proputeno plaanje, duna suma; biti u recesu biti u zaostatku s plaanjem; u katolikoj crkvi: otpusna molitva (na kraju mise). recesija (lat. recessus, eng. recession opada-nje) izraz kojim se u novije doba, naroito u SAD, u ekonomskoj literaturi, oznaava opadanje privredne aktivnosti; blai izraz za re kriza. recidiv (lat. recidivus koji se ponovo pojavljuje) med. povratak, vraanje bolesti za koju se ve mislilo da je prola. recidiva (lat. recidiva) med. v. recidiv.

recidivizam

806

riveo

recidivizam (lat. recidere natrag pasti) prav. ponovo izvreno krivino delo, ponovo padanje u kriminal. recidivirati (lat. recidivus koji se ponovo pojavljuje) med. vraati se, povratiti se (bolest); fig. pasti (ili: padati) u istu greku. recidivist (lat. recidivus) onaj koji je ponovo uinio neku greku i prestupnu radnju. recipe (lat. recipe) na lekarskim receptima: uzmi; kao skraenica: Kr. recipijent (lat. recipiens) onaj koji prima, primalac; sud, banj; med. bolesnik koji prima transfuziju krvi; hen. posuda za primanje i skupljanje tenih materija i gasova ;fiz. stakleno zvono (kod vazdunog mrka). recipiran (lat. recipere primiti) primljen, usvojen; recipirano pravo tue, od nekog drugog (drave, naroda) primljene pravo. recipirati (lat. recipere) usvojiti, primiti (u drutvo), pripustiti, dopustiti, pristup. reciprocitet (nlat. reciprocitas) uzajamnost, uzajamni odnos; protivusluga; u spoljnoj trgovinskoj politici: naelo po kome se stranoj dravi ne moe odobriti po-vlastica bez odgovarajue povlastice od strane ove drave prvoj. reciproan (lat. reciprocus) uzajaman, meusoban, naizmenian, koji se meusobno uslovljavaju, koji stoje u uzajamnom odnosu, obostran; reciproni glagol uzajamnopovratni glagol; mat. reciprona vrednost obinog razlomka jeste taj razlomak sa razmenjenim brojiteljem i imeniteljem, npr. reciprona vrednost razlomka a/b jeste b/a; reciprona vrednost celog broja jeste razlomak iji je brojilac jedinica, a taj broj imenilac, npr. a i 1/a. recitativ (lat. recitare) muz. v. reitativ. recitativan (nlat. recitativus)jjp3. v.reita-tivan. recitator (nlat. recitator) onaj koji kazuje ili ita pesmu i drugo umetniki pravilno, ritmiki, melodino, sveano i glasno;^, deklamator. recitacija (lat. recitatio) umetniko, sveano i glasno kazivanje ili itanje pesme; pevanje kao deklamacija. recitirati (lat. recitare) v. recitovati. recitovati (lat. recitare) umetniki i glasno kazivati ili itati npr. neku pesmu; priati; muz. vie govoriti nego pevati. reitando (ital. recitando) nuz. vie govorei nego pevajui. reitativ (ital. recitativo) muz. vrsta govo-reeg pevanja pri emu se govorenje ispoljava vie nego muziki elemenat; stili-zovan govor. reitativan (ital. recitativus) muz. koji se vie govori nego peva. reitativo obligato (ital. recitativo obliga-to) muz. govoree pevanje sa instrumental-nom pratnjom.

reitativo parlante (ital. recitativo rag-lante) muz. pevanje koje se vie govori nego peva (uz pratnju samo basa). reitativo seko (ital. recitativo secco) muz. govoree pevanje pri kome se samo glavni akordi pevanja instrumentalno prate. reitativo semplie (ital. recitativo semrIse)dguz. v. reitativo seko. redeb (arap. ragab, tur. geser) sedmi mesec u muslimanskom kalendaru, ima ZO dana. repisterd (eng. registered) upisano u spisak, naroito u spisak patenata, zakonom zatieno; na potanskim poiljkama: upisano u knjigu. re (eng. rash) 1. ned. vrsta ospi koje brzo prolaze (javljaju se naroito na vruini). re (nem. rosch) 2. ispeen da vruska, vru-skav, rskavo ispeen, dobro peen. rean (fr. rechange) trg. povratka menica, iznos povratne menice. reanhi (fr. rechanges)mi. rezervni delovi (koji slue za zamenjivanje, npr. kolski tokovi, automobilske gume i dr.). reer (fr. recherche) traenje, istraivanje; sudska istraga, pretres. reit (fr. rechute) ponovni pad; med. vraanje bolesti; fig. padanje u istu greku. rema (tur. re$me, arap. raSm) okce, rupica na kleanim ilimima. reo (fr. rechaud) grejalica, naprava za kuvanje na elektrinoj struji ili gasu. ret (nem. Arrest) zatvor, hans. rz (arap. 'ird, tur. irz) ast, obraz, potenje; hrz. ri- (ital. ri-) 1. v. re 1. ri (jap.) 2. mera za duinu u Japanu: kopnena = 3,927 km; morska= 1,852 km. rias (p. rio reka) morski zaliv nastao potapanjem donjeg dela rene doline. ribaso (ital. ribasso) trg. v. rabat. ribizle (nlat. ribes, arap. ribas) bun iz fam. Grossulariaceae s grozdastim plodovima s crvenim, beliastim i crnim bobicama. riboflavin (lat. ribes struja, tok, flavus ut) vitamin V (V2), vaan za oi, kou i dr.; ima ga u mleku, kvascu, povru. riva (ital.) obala. rival (lat. rivalis suparnik, fr. rival) suparnik, takmac; naroito: suparnik u ljubavi (tj. onaj koji ima sa nekim na njivi zajedniki rivus = potok, i zbog toga potoka sa susedom dolazi u sukob). rivalizirati (fr. rivaliser) takmiiti se, nadmetati se u emu ili oko ega. rivalstvo (lat. rivalitas) nadmetanje, takmienje; suparnitvo, ljubomora. rivalitet (lat. rivalitas) . rivalstvo. river (eng. river, fr. riviere) reka, u geografskim imenima, npr. the Red River Crvena Reka. riverzo (ital. riverso) muz. obrnuto, natrake (tj. itati note i svirati). riveo (ital. rivescio) muz. -v. riverzo.

rivijsra

807

rizoto

rivijera (ital. riviera) primorski kraj, primorje; naroito: primorski krajevi na Sredozemnom moru, odlini zbog tople klime i dobra vazduha, sa uvenim vaz-dunim banjama (Nila, Monako, Manton i San Remo). rivolimento (ital. rivolgimento) muz. obrtanje glasova u udvojenom kontrapunktu. rivoltato (ital. rivoltato) muz. obrnuto, obratno. Rigveda (sskr.) najstariji spomenik indijske knjievnosti, u 10 knjiga i sa 1028 pesama (himni), veinom religiozne ' sadrine; Rgveda. Rigel astr. veoma sjajna zvezda u sazveu Orion. rigidan (dat. rigidus) krut; ukruen, ukoen; strog, neumitan, neumoljiv. rigla (nem. Riegel) reza, ip, skakavica. rigl-vand (nem. Riegelwand) slab zid, naroito pregradni (od drveta i cigle). rigol (fr. rigole) uzan jarak, odvodni ka-nali. rigola (fr. rigole) jarak, kanal (za oticanje vode); rov (iskopan aovom u vrtu ili vinogradu). rigometar (gr. rigos mraz, studen, metron mera, merilo) aparat za merenje veoma niskih temperatura. rigor (lat. rigor krutost; ukoenost) ukoenost od hladnoe, hladnoa, mraz; strogost, neumitnost, neumoljivost; ukoenost, krutost. rigore (ital. rigore) muz. v. al rigore di tempo. rigorizam (lat. rigor krutost) preterana strogost, nepopustljivost u pitanjima morala i naelnosti; potpuna vernost naelima, naroito moralnim. rigoroz (nlat. rigorosum. sc examen) na univerzitetu: strog dravni ispit, doktorski ispit, rigorozum. rigorozan (nlat. rigorosus) strog, neumitan, nepokolebljiv u naelima; taan, nepobitan; neosporan. rigoroznost (nlat. rigor) strogost, neumitnost, nesavitljivost. rigorozum (nlat. rigorosum) v. rigoroz. rigocefalus (lat. rigare kvasiti, gr. kepha-1e glava) med. sprava za rashlaivanje glave. rigsdag (dan.) danski parlament. rida (arap. rida, tur. rida) ubrus, rubac, pekir, marama; pokriva na grobu Muha-medovu. rider (eng. reader) ita", titula docenata i vanrednih profesora na engleskim visokim kolama. ridikil (fr. ridicule) mrea za kosu; enska torbica za pletivo. rido (fr. rideau, arap. rudhat) zavesa na krevetu i prozoru; zavesa na pozornici; voj. niz blagih uzviica, talasaste povrina, polje, mali vis sa koga se moe bombardrvati neko mesto; zatitni bedem.

ridoto (ital. ridotto) izdvojeno, zasebno mesto, skrovite; soba u kojoj se kockaju maskirane osobe; muz. izvod iz nekog velikog dela. za jedan instrumenat ili manji broj instrumenata; up. reduta. riel novana jedinica Kampuije (=100 sena). rizalit (ital. risalire isticati se, risalto) arh. istaknuti deo lica (fasade) graevine koji se protee kroz sve spratove. rizavteje (gr. riza koren, anthos cvet) t. vot. biljke koje cvetaju iz korena. rizi-bizi (ital. risi-pisi) kup. v. rizi-pizi. rizik (ital. risico, fr. risque) prvobitno: opasnost koja je laama pretila od hridina i stena (risco); docnije: opasnost, izlaganje opasnosti, smeo podvig; posao ili ulog skopan sa opasnou da propadne; osiguranje; trg. osigurana roba, osiguran predmet. rizikovati (fr. risquer) usuditi se, izloiti se opasnosti, staviti na kocku, stavljati na kocku, raditi ili pokuati to na sreu. rizi-pizi (ital. risi-pisi) kup. smea od pirina i zelenog graka; kod nas se obino kae: rizibizi. rizian (fr. risque) v. riskantan. rizling (nem. Riesling) vrsta vinove loze sa belim, sitnim i veoma slatkim zrnima; belo vino od ovog groa, veoma prijatna mirisa i ukusa. rizma (arap. rizma sveanj) mera za hartiju, papir ( = 100 araka). riznvele (nem. Riesenwelle) gimnastika veba na vratilu pri kojoj se veba opruenim telom i rukama obre oko vratila, veleobrtanje, velekovrtljaj. rizoidan (gr. riza koren, eidos oblik, vid) bog. korenast, slian korenu. rizoidi (gr. riza, ei&os) pl. kol. okamenotine oblika korena. rizoliti (gr. riza, lithos kamen) pl. geol. okamenjeno korenje drvea. rizolog (gr. riza, logos) poznavalac korenja, skuplja korenja. rizoluto (ital. risoluto) muz. oznaka tempa: odluno. rizoma (gr. rizoma korenska masa) bog. podanak, podzemno stablo koje je slino korenu. rizomorfan (gr. riza koren, morphe oblik) koji ima oblik korena, oblikom slian korenu. rizopode (gr. riza, pus gei. podos noga) zool. praivotinje, jednoelijske ivotinje sa protoplazmatinim izratajima (lanim noicama") koji se stalno izvlae i uvlae. rizorimento (ital. risorgimento preporod) naziv italijanskog kulturnog i politikog pokreta XIX v. za ujedinjenje Italije. rizoto (ital. risotto) pilav sa digericom od ivine, gljivama ili parmezanom.

rizotom

808

rinologiJa

rizotom (gr. riza koren, tome seenje, rezanje) prouavalac korenja; poznavalac i skuplja lekovitih bil>aka. rizotomija (gr. riza, tome) rasecanje i prouavanje korenja; skupljanje lekovitih biljaka. rizofag (gr. riza, phagein derati, jesti) ZOOJG. korenoder. rizus sardonijus (nlat. risus sardonius) capdonski smeh", usiljen, gorak i kiseo smeh; takoe: grevito razvlaenja miia lica, slino smehu, koje navodno dolazi od neke otrovne biljke u Sardiniji (Sardonia herba), od ijeg se ukusa usta razvlae; fig. podrugljiv, pakostan smeh. rijal novane jedinica Irana, Jemena i Saudijske Arabije. rijas (gr. rheo teem, curim, rhyas) ned. suenje oiju. rijenist (fr. rien nita) v. nihilist. rijeri (fr. rire smejati se, rieurs) pl. u francuskom pozoritu: ljudi plaeni da se smeju alama, smijai. rikavio (ital. ricavio) trg. ist prihod od prodate robe. rikambio (ital. ricambio) trg. povratka me-nica koja se vraa s protestom.', retur-me-nica. rikaggirati (ital. ricapitare uputiti, predati, dostaviti) trg. uputiti nalog, poruiti; primiti na sebe, isplatiti, otkupiti menicu. rikapito (ital. ricapito) trg. natpis, naslov, adresa; mesto gde se menica vue; primanje ili isplata menice; per rikapito (ital. reg ricapito) putem isporuke ili dostave. rikat (tur.) muslimansko klanjanje pri molitvi. rikecije (Rickettsiae, po amerikom patologu Rickettu) grupa mikroorganizama, manjih od bakterija, u obliku kratkih elipti-nih tapia, uzronicirJpgecioza. rikecioze med. zarazne bolesti prouzrokova-ne rikecijama, koje na oveka prenose insekti lankonoci (vai, krpelji, gri-nje i dr.). riknoza (gr. rhikn6s ukoen, rhiknosis) dobivanje bora, naboravanje, smeuravanje, smeuranost. rikovero (ital. ricovero) ponovno dobivanje; trg. obeteenje, naknada tete = regres, rekurs. rikolirati (ital. ricolare) iskopati odvodne kanale ili duboke brazde radi odvodnja-vanja polja. rikordanca (ital. ricordanza) muz. seanje. rikorzo (ital. ricorso) trg. v. rekurs, rikambio. rikoe (fr. ricochet) odskok, odskakivanje iljosnatog kamena baenog povrinom vode, abica; voj. odskok zrna (ili projek-tila) od predmeta u koji je udarilo pod malim uglom; par rikoe (fr. rag richo-chet) posredno, okolinim putem.

rika (jap., eng. ricksha) u Japanu, Kini i drugim zemljama Dalekog Istoka: ovek koji prevozi putnike na lakim dvokolica-ma koje sam vue. ril (eng. reel) ivahan kotski i irski ples. rilaando (ital. rilasciando) muz. poputajui u tempu, usporavajui. rima (fr. rime, nem. Reim)noer. slik; stih. rima glotidis (nlat. rima glottidis) alat. glasnica. rima oris (lat. rima oris) alat. usni otvor. rima palpebrarum (lat. rima palpebrarum)
znat. ONI OTVOr.

rima pudevdorum (nlat. rima pudendorum) alat. otvor, prorez stidnice. rimborzo (ital. rimborso) trg. .rambursman. rimesa (ital. rimessa) trg. domaa menica, ona koja glasi na domau valutu i isplauje se na domaem tritu. rimovati se (fr. rime) slikovati se (o stihovima); up. rima. rinalgija (gr. rhis ten. rhinos nos, algos bol) med. bol nosa, nosobolja. rinaihena (gr. rhis gei. rhinos, anchone zadavljenje) med. suenost nosa, stenje-nost nosa. ring (eng. ring, nem. Ring) prsten, kalup, alka; sp. borilite, etvorougaoni prostor ograen konopcima gde se dre borbe, naroito rvake i bokserske. ringipil (nem. Ringelspiel) vrteka, vr-tuljak, obrtaljka, okretaljka. ringofen (nem. Ringofen) pe u obliku prstena, kruna pe u kojoj se peku cigla, kre i cement. rinezmus (gr. rhis gei. rin6s nos) med. govorenje kroz nos, unjkanje, unjkavost. rinelkoza (gr. rhis, gei. rhinos, elkosis zagnojavanje) med. zagnojavanje nozdrve, dobijanje ira u nozdrvi. rinenhizija (gr. rhis rea. rhinds, encheo ulevam, usipam) med. ubrizgavanje leka u nos. rinenhit (gr. rhis gei. rhinos, encheo) med. brizgalica, trcaljke za nos. rinitis (gr. rhis gei. rhinos) med. zapaljenje nosa, kijavica. rinkonada (uni. rinconada) junoameriko zlato u prahu. rino- (gr. rhis, rhinos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: nos, nosni. rinoblenorea (gr. rhis gei. rhinos, blenna sluz, bale, rheo teem, curim) med. slina-vost nosa. rinokarcivoma (gr. rhisrea rhinos, karkinos rak) med. rak nosa. rinoknezmus (gr. rhis gei. rhinds, knesis svrab) med. svrab nosa. rinolalija (gr. rhis, lalia brbljanje) med. v. rinofonija. rinolit (gr. rhis, rhinos, lithos kamen) med. nosni kamiak. rinologija (gr. rhis gei. rhinos, logia nauka) deo medicine koji, se bavi bolestima i leenjem nosa.

rinometrija

809

risonante

rinometrija (gr. rhis, rhinos, metria merenje) med. merenje sposobnosti nozdrva za propuP1tanje vazduha. rinoplast (gr. rhis, rhinos, plasso uoblia-vam, oblikujem) popravlja oblika nosa, vetak u rinoplastici. rinoplastika (gr. rhis, rhinos, plastikos yobliavan, oblikovan, koji pripada uobliavanju) operativno popravljanje (ili: doterivanje) oblika nosa, unakaenog kakvim zapaljenjem ili povredama spolja. rinoragija (gr. rhis gei. rhinos, rhag- koren od rhegnymi slomim, prekinem) med. krva-renje iz nosa. rinorea (gr. rhis ten. rhinos, rheo teem, curim) med. luenje tenosti iz nosa, cu-renje vode iz nosa. rinoskop (gr. rhis, rhinos, skopeo posmatram) ned. ogledalo za pregled nosa. rinoskopija (gr. rhis, rhinos, skopeo) med. pregled nosa pomou rinoskopa. rinostegnoza (gr. rhis, rhinos, stegn6s zapuen) med. Zapuenost nosa, zaepljenost nosa usled mnoge sline, polipa itd. rinotomija (gr. rhis, rhinos, tome seenje, rezanje)lget. operacija nosa. rinofima (gr. rhis, rhinos, phyma izrataj) vornovitost nosa, kvrgavost nosa. rinofonija (gr. rhis, rhinos, phone zvuk, glas) med. govorenje kroz nos, unjkanje, unj-kavost. rinoceros (gr. rhis, gen. rhinos, keras rog) zool. nosorog. rinforcando (ital. rinforzando) kuz. pojaavajui, u jakom kreendu. rinforcato (ital. rinforzato)jify3. v. rinforcando. rinfranko (ital. rinfranco) trg. naknada trokova (ili: izdataka). rinfuza (ital. alla rinfusa na gomilu, uture) trg. roba, utovar robe (u vagon, lau, tegljenicu, lep) u rasutom stanju, bez omota, dakova, sanduka i sl., npr. ito, ugalj itd. rinhos (gr. rynchos) zool. njuka, surla, rilo. rinhofore (gr. rynchos rilo, phero nosim)
pl. zool. ICI.

rio (p. rio) reka. riparograf (gr. rhypards prljav, grapho crtam, slika) mazalo, rav slikar; slikar koji slika prljave predmete. riparografija (gr. rhyparos, graphia) ravo slikarstvo, ravo slikanje, mazanje, drljanje. riper (eng. ripper para, paralo, no za paranje) alatka za raskopavana zemlje, vaenje korenja i dr.; teka do 2 t; vue je traktor; primenjuje se prvenstveno pri izradi i opravci puteva. ripida (gr. rhipis gen. rhipidos lepeza) u pravoslavnoj crkvi: deo svetenik sasu-da, mahalica od pergamenta, paunovih pera ili platna kojom akoni mau nad putirom da ne padne u njega kakva buba;

sem toga: metalna ili drvena ploa, utvrena na poduoj motki, sa likom anela, koji simboliki oznaava prisustvo duhovnik nebeskih sila pri svravanju sv. tajne evharistije. ritijenist (ital. ripieno) kuz. dopunjava, onaj koji ne peva ili ne svira solo, nego samo slui kao pojaanje solisti i tano se prema ovome upravlja. ripijeno (ital. ripieno) 1. muz. popunjavanje dopunjavanje glasova. ripijeno (ital. ripieno) 2. prid. muz. svi, u punom horu; ripijeko-glas dopunjujui glas, glas koji samo prati i pojaava drugi glas; up. solo. ripileri (eng. ripealer) pl. opozivai, otkazivai; Irci, lanovi engleskog parla-menta, koji trae ukidanje jedinstva izmeu Engleske i Mrske. ripozo (ital. riposo) mir, tiina; slika beivotnih predmeta (til-lebn). riposta (ital. riposta) doskoica, brz i zgodan odgovor; u maevanju: brz protivudar maem. ripostirati (ital. riposta) na porugu ili uvredljivu alu brzo i zgodno odgovoriti, doskoiti; u maevanju: odbiti udarac i odmah zadati protivudar; .up. parirati. ripreza (ital. ripresa) muz. ponavljanje glavnog stava; poet. vrsta stance. rios (eng. ribs, nem. Rips) pamuna ili svilena tkanina sa ispupenim uzdunim ili poprenim brazdama (za haljine i prevlaenje nametaja). riptika (gr. rhypto istim)pl. med. sredstva, lekovi za ienje, npr. krvi. riptian (gr. rhyptikos koji isti) med. koji isti; naroito: koji isti krv, koji smanjuje pritisak krvi. ris (nem. Ries) deme, sveanj; ris hartije deme (sa 480, 500 ili 1000 tabaka). risveljando (ital. risvegliando) muz. sve ivahnije. risveljato (ital. risvegliato) muz. budno, ivahno, veselo. risentito (ital. risentitojjirya. sa puno izraza, izrazito, ivo. riskantan (fr. risque) smeo, opasan, skopan s mogunou neuspeha, sa izgledom i bez izgleda na uspeh; rizian; . rizik. riskirati (fr. risquer, nem. riskieren) izla-gati se opasnosti, riziku, preduzimati neto na sreu. riskontrirati (ital. riscontrare) trg. meusobno se obraunati; izravnati stanje du-govanja i potraivanja. riskontro (ital. riscontro) trg. meusobno poravnavanje, obraunavanje dugovanja i potraivanja. risolutamente (ital. risolutamente) muz. odluno, snano, krepko. risoluto (ital. risoluto) muz. v. risolutamente. risonante (ital. risonante) muz. zvuei, jeei.

risorimento

810

roba

risorimento (itzl. risorgimento) v. rizori-mento. rispedirati (ital. ri-spedire) trg. poslati dal>e, ekspedirati (robu) dalje. risposta (ital. risposta) v. riposta. rispostirati (ital. risposta) v.ripostirati. ristornirati (ital. ristornare) trg. ponovo upisati u glavnu knjigu, otpisati i odo-briti nekome neku sumu; up. stornirati. ristorvo (ital. ristorno) trg. v. ritorno. ristreto (ital. ristringere, ristretto) trg. kratak izvod, glavna sadrina rauna; naj-jevtinija cena neke robe; kuz. suavanje u futi. rit (nem. Ried) movar, barutina. ritam (gr. rhythmos) ravnomerno, odmereno kretanje; kuz. i poet. pravilno, naizmenino dizanje (arza) i sputanje (teza) glasa, naizmenina upotreba naglaenih i nenaglaenih (dugih i kratkih) slogova u reima i reenicama pesnikog stila \up. numerus, takt. ritamski (gr. rhythmikos) koji se kree odmereno, ravnomerno, po taktu, lepo ureen; ritamska jedinica poet. vezivanje dva naglaena ili nenaglaena (duga i kratka) sloga ili vie naglaenih ili nenaglaenih (dugih i kratkih) slogova u celinu; ritamski period udruivanje celih ritamskih redova", tj. stihova, u vee zvune celine (strofe); ritamski red = stih. ritardando (ital. ritardando) kuz. usporava-jui, oteui, poputajui u brzini, sporije; ritardato. ritardato (ital. ritardatojjirva. v.ritardando. ritlberger sp. vrsta skoka u umetnikom klizanju (nazvan po nemakom klizau Werner-y Ritlberger-y). ritenuto (ital. ritenuto) muz. sa zadravanjem u taktu, usporavajui. riter (nem. Ritter) vitez, plemi. ritidoza (gr. rhytis gen. rhytidos bora, rhytidosis boranje) ned. smeuranost; iljenje, nestajanje one jabuice usled suenja oka. ritmika (gr. rhytmds) nauka o ritmu, naroito u govoru i muzici, tj. nauka o vremenskoj vrednosti tonova (za razliku od metrike). ritmiki (gr. rhytmikds) v. ritamski; rit-mika gimnastika gimnastika kojoj je cilj da dovede u sklad kretanje i ritam, tj. da uini pokrete lepim i odmerenim. ritmnnost (gr. rhythm6s) postojanje ritma; dranje ritma; skladnost meu delovima reenice. ritmomahija (gr. rhythmos, mache borba) igra brojevima koja se izvodi kameniima na ahovskoj tabli. ritmometar (gr. rhythmds, metron merile, mera)lguz. sprava za merenje takta. ritmopeja (gr. rhythmos, poieo inim, pravim) kuz. nauka o ritmu u kompozicija

ritornel (ital. ritornello) kuz. povraanje, ponavljanje, svaki muziki stav koji se ponavlja, refren; svako mesto na kome sologlas zauti i pojavljuje se samo hor; poet. strofa, kita, od tri stiha od kojih se prvi i trei slikuju (potie iz talijanskog narodnog pesnitva i predstavlja osnovni oblik tercine). ritorno (ital. ritorno) vraanje, povratak; trg. otpisivanje i ponovno upisivanje jedne svote ili jednog stava u glavnu knjigu. ritrata (ital. ritratta) trg. povratka menica; povlaenje vuene menice; retrata. ritual (lat. rituale) knjiga o verskim i crkvenim obiajima i obredima (agenda); knjiga koja sadri propise o vrenju izvesnih ceremonija; svi obiaji i obredi koji su u vezi sa slobodnim zidarstvom. ritualan (lat. ritualis) koji spada u versko-crkvene obiaje i obrede; obiajni, obredni; ritualno klanje klanje ivotinja, izmenjenih za ishranu, po naroitim verskim propisima (npr. kod Jevreja); ritualno ubistvo ubistvo iz versko-ob-rednih pobuda, pripisivano, bez osnova, Jevrejima, koji, toboe, upotrebljavaju hriansku krv za hleb i vino o Pashi. Rituale romanum (lat. Rituale Romanum) knjiga koja sadri propise o vrenju verskih i crkvenih obreda u rimokato-likoj crkvi, objavljena 1614, vai i danas. ritualizam (lat. ritus) struja u anglikanskoj crkvi, naroito jaka od 1830, koja'tei ka zblienju sa katolicizmom; prusijizam, traktarijanizam. ritualist (nlat. ritualista) poznavalac ili pobornik versko-crkvenih obiaja i obreda. ritualistika (lat. ritus) uenje o vrenju verskocrkvenih obiaja i obreda. rituelan (fr. rituel) v. ritualan. ritus (lat. ritus) verski obiaj, obred, verski propis; obiaj, nain, navika. rif (ma.) stara mera za duinu, = 0,777 t. rifiormengi (ital. rifiormenti)mr. kuz. proizvoljni ukrasi (pri pevanju ili sviranju). rifondo (ital. rifondo) trg. protivpokrie za vuevu (trasiranu) menicu. ricinus (lat. ricinus) bog. krlja, protoka, skoac, arepak (biljka naroito vana to se iz njenog semena dobiva ukasto-zeleno ulje, ricinusovo ulje, koje se mnogo upotrebljava kao lek protiv glista, zatvora itd). rierkare (ital. ricercare) kuz. naroito veto izraena fuga. rierkata (ital. ricercata) kuz. v. rierkare. r i (fr. ruche) ukras na enskim haljinama (oko vrata i na rukavima). rielje (fr. richelieu) vrsta belog veza sa izrezima. roajalist (fr. royaliste) v. rojalist. roba (ital. roba) 1. a) proizvod rada namenjen za trite, tj. ide u drutvenu

roba

811

rozeta

upotrebu putem razmene. Ima dva bitna svojstva: upotrebiu vrednost, odnosno odreeno materijalno svojstvo, tlvrednost, tj. drutveno svojstvo; vrednost se pojavljuje kao prometna vrednost (u novcu cena). Oblik je svega bogatstva buroaskog drutva; b) roba radna snaga, postoji u kapitalizmu. Njena upotrebna vrednost je da za kapital proizvodi profit. U njenu vrednost ulazi vrednost ivotnih namirnica potrebnih radniku: za obnavljanje njegove radne sposobnosti, za izdravanje porodice i za sticanje kvalifikacija. Pored fizikog ukljuuje i moralni elemenat (kulturne potrebe radnika). roba (hol. rob) 2. zool. vrsta ribama slinih sisara koji ive i u vodi i na kopnu (morski pas, morsko tele, morski lav i DR-)roba (fr. robe) 3. dugaka haljina enska i deja ili komad tkanine dovoljan za takvu haljinu; zvanino odelo pravnika (advokata i sudija) u Francuskoj. Robinson Kruso (eng. Robinson Crusoe) junak slavnog romana Danijela Defoa, objavlje-nog 1719, mladi koji se posle brodoloma spasao na neko ostrvo i tu se odrao 28 godina; fig. usamljenik. robinsonade pl. romani o doivljajima promuurnih moreplovaca, naroito iz XVEH veka, pisani po ugledu na roman Danijela Defoa Robinson Kruso". Robin Hud (eng. Robin Hood) glavni junak velikog broja engleskih narodnih balada i veih pesama iz XV veka: harambae koji je, sa svojim drugovima, pljakao bogatae, a siromahe pomagao i titio, i svom kralju bio odan. roborans (lat. roborans) med. v. roborativ. roborancia (lat. roborantia) pl. med. ojaavna sredstva, lekovi za jaanje, lek ili sredstvo za okrepljenje. robot (slov.) mehaniki ovek, automat, po spoljanjem izgledu slian oveku, koji podraava ovekove pokrete i moe da zameni oveka u obavljanju izvesnih isto mehanikih poslova. roborativ (nlat. roborativum) med. ojaavno sredstvo, lek za jaanje, za okrepljenje. robustan (lat. robustus) jak, snaan, krepak, vrst. roveijamento (ital. rovesciamento) muz. promena glasova u kontrapunktu. rogacija (lat. rogatio) molba, molbenica; molepstvije za umrle; molepstvije za otklanjanje tekih nedaa (sue, poplave, bolesti i sl.); zakonski predlog. rodelejon (gr. rh6don rua, elaion ulje) ruino ulje. rodenticidi (lat. rodere gledati, occidere ubiti) heh. sredstva za trovanje tetnih glodara (mieva i dr.). rodeo (eng. rodeo, iz p.) 1. takmienje kauboja (SAD) u vetini jahanja; 2. obor, mesto gde se sakuplja stoka.

rodij(um) (nlat. rhodium)*. element, srebrnaste beo metal, otkriven 1804. u platinskim rudama, atomska masa 102,91, redni broj 45, znak Rh. rodites (gr. rh6don rua) zool. ruin i-arac (insekat koji proizvodi na rui-nim stabljikama iarke koje izgledaju kao mahovinom obrasle). rodlanje (nem. Rodeln) sankanje, vonja na niskim sankama. rododendron (gr. rhodon rua., dendron drvo) bog. porodica dbunastih biljki sa lepim levkastim cvetovima, mnoge vrste su zimzelene; gotovo sve rastu po planinama Evrope, Azije i Severne Amerike; alp-ska rua. rodologija (gr. rhbdon, logia)6or. opisivanje rua; nauka o ruama. rodomel (gr. rh6don, lat. mel med) ruin med, med od rua. rodomont (ital. rodomonte) onaj koji moe da kree s mesta i da valja brda", tj. hvalisavac (izraz stvoren po Rodomontu, hvaliti i razmetljivcu u Ariostovom epu Besni Rolando"). rodomontada (fr. rodomontade, ital. rodomontata) razmetanje, hvalisanje; up. fanfaronada". rodosaharok (gr. rh6don rua, sakhar eer, sok koji iz kolenaca bambusove trske suzi) ruin eer. rodostagma (gr. rh6don, stagma kap, tenost) ,-ruina voda. rodohrozit (gr. rh6don rua, chrosis boja) mineral, manganov karbonat (Mp So3) razne boje (crvenkast, siv, zelen, ut); javlja se u rudnim icama u Trepi, Ljubiji i dr. mestima. rodsko drvo v. rozvud. roza (lat. rosa) bot. rua; crvena boja rue, ruiasta boja; sub roza (lat. sub rosa) ispod rue", tj. u poverenju. rozalija (fr. rosalie) muz. ponavljanje jednog mesta partiture u viem ili dubljem tonu. rozarijum (lat. rosarium) ruinjak, uli-stan; ruinjak u kojem se nalaze urne na groblju. rozacee (nlat. rosaceae) pl. bog. rue. rozvud (eng. rosewood) ruino drvo, veoma fino, beliasto-ukasto drvo na ostrvu Rodu koje ima miris rue i daje skupoceno ulje; rodsko drvo. rozein (lat. rosa rua) vrsta crvene bojene materije. rozeola (nlat. gozeo1a)lged. crvene ospe, mrase (bolest koe koja dolazi u toku tifusa, sifilisa i posle uzimanja izvesnih lekova). rozeta (fr. rosette) ruica, ruiica, ukras u obliku rue; traka savijena u obliku rue; ukras u obliku rue koji se nosi u rupici od kaputa kao znak nekog odlija ili lanstva u nekom udruenju; dugme na depnom asovniku (za navijanje i

rozetirati

812

romanizam

doterivanje); dijamant kod koga su facete glaane na jednoj polulopti. rozetirati (fr. rosette ruica) opiti zlatnim ili srebrnim ruicama, ukra-avati ornamentima u obliku ruite; izbrusiti dijamant tako da pokazuje samo rompske ili trougle povrine. roziie (nem. Rosinen) pl. suvo groe. rozolna kiselina (lat. roseus ruiast, oleum ulje) lepa crvena tenost koja se pravi od katranskog ulja ili karbolne kiseline. rozoljo (ital. rosolio, rosoglio) italijanski liker od ruinog lia, naranninih cvetova i dr., nazvan po tome to se nekad slino pie spravljalo od lia suneve rose" (lat. ros solis), trave roda Drosepa. rozomak (polj. rosomak, ma. rozomak) zool. mnogoder (zver slina medvedu, ivi u Sev. Evropi). rojal (fr. royal, lat. rgalis) kraljevski; format hartije srednje veliine. rojalizam (fr. royalisme) odanost i vernost kralju i monarhiji; pripadnitvo monarhijskoj stranci. rojalist (fr. royaliste) pristalica kraljevstva, kraljevske vlasti, monarhijskog oblika vladavine; u Francuskoj: pristalica Burbona (za razliku od bonaparti-sta i republikanaca). rojalistiki (fr. royaliste) odan kralju ili kraljevstvu, kraljevski; supr. republikan-skm. Rojel sosajeti (eng. Royal Society) naziv naunih drutava (akademija) u Londonu, Edinburgu i Dablinu. rojta (ma. rojt) kita, resa (npr. na zavesama, ilimima, zastorima i sl.). rok (arap., pere.) legendarna ptica ogromne snage i veliine u arapskim priama naroito u Hiljadu i jednoj noi"; top" u ahu. rokada (fr. gos, rochade) u ahu: potez kod kojeg kralj, ako nije u ahu i ako su polja izmeu njega i topa slobodna, a dotle se nije kretao sa svog mesta, menja svoje mesto sa jednim od topova i osigurava bokove na taj nain to se pomera za dva mesta u stranu, a top zauzima mesto do njega sa druge strane. roketa (ital. rocchetta) stenovita tvrava. roketo (ital. rocchetto) kratak stihar katolikog biskupa sa donjim delom i ipkama, nosi se preko talara. rokirati (fr. roquer) u ahu: izvriti rokadu; voj, pomeriti, premestiti, prebaciti trupe sa jednog mesta (ili: poloaja) na drugo (drugi); fig. pomerati u stranu. rok'n rol (eng. rock'n roll, rock and*roll tresenje i vrenje) igra u 4/4 taktu sa otrim ritmom koji omoguava slobodne kretnje igraa. roko (ital. goso) kuz. tupo, muklo. rokoko (fr. gos, gososo) ui. stil u Francuskoj koji se za vreme namesnitva Filipa

Orleanskog i vlade Luja XV (u HU veku), razvio iz baroka; odlikuje se bogatim, izuvijanim oblicima i preteranim ukrasima, naroito u graevinskim ukrasima, u nametaju i nonji. rokfor (fr. roquefort) vrsta odlinog francuskog ovijeg ili kravljeg sira, proaranog zelenom buom, nazvana po selu Rokforu. rola (nem. Rolle) uloga u pozorinom komadu. Roland (fr. Roland, ital. Orlando) proslavljeni junak pria iz Karolinkog ci-klusa", jedan od paladina i sinovac Karla Velikog, iji su viteki podvizi i borbe protiv Mavara u paniji predmet velikog broja narodnih i umetnikih pria i pesama u franc., p. i ital. knjievnosti. roler (nem. Roller) 1. kanarinka sa Harca (po tome to pri pevanju izvija glasom); 2. sp. u fudbalu: udarac lopte tako da se lopta kotrl>a po zemlji; 3. takoe = trotinet. roletna (nem. Rollette) savitljiva drvena, metalna, plastine ili tekstilna zavesa za prozore; roleta. rolna (nem. Rolle) smotuljak, paket u obliku valjka; kotur, klupko. rolo (fr. rouleau zavijutak) drvena ili platnene zavesa koja se pri dizanju savija u svitak; metalna (limena) zavesa na duanskim izlozima, vratima i dr. rolomobil (fr. rouleau valjak, lat. mobilis pokretan) v. trotinet. rolfilm (nem. Rollfilm) fot. film namotan na kalem, predvien za vie snimaka. roltul (nem. Rollstuhl) stolica na to-kiima. rolue (nem. Rollschuh) vozaljke, nonim klizaljkama (lituama) sline sportske naprave sa tokiima (za vozanje po ravnom tvrdom tlu). Rom ime koje je kod nas prevladalo za pripadnika etnike grupe Cigana. romadur (fr. romatour) vrsta masnog mekog sira. roman (fr. roman, ital. romanzo, lat. romanicus rimski, u Rimu nainjen) prvobitno, u Francuskoj, izraz kojim su oznaavane epske pesme napisane romanskim, tj. narodnim jezikom (lat. lingua romana), za razliku od svega drugog to je pisano latinskim jezikom; danas: dui prozni tekst koji obuhvata veliki krug pojava i odnosa, obino vie linosti iji se ivotni putevi ukrtaju, a sve ini jednu umetniku celinu; neki romani su usred-sreeni na jedan glavni dogaaj i jedno glavno lice (junaka romana); fig. redak i zanimljiv doivljaj, naroito ljubavni. romaneskan (fr. romanesque) koji je kao u romanu, izmiljen, udnovat, pun dogaaja; fig. preteran, zanesen. romanizam (lat. Nota Rim) rimstvo, rimski jezik, rimska kultura, rimski duh i sve

romanizirati

813

rondel

to je s tim u vezi; u vezi sa religiJom, verom: papstvo, tj. rimokatolika religija, njeno uenje i njena naela. romanizirati (fr. romaniser) poromaniti, poromanjivati, porimljavati, dati emu karakter kakav ta stvar ima kod roman-skih naroda; privesti u krilo katolike crkve, drati se katolike crkve; dati oblik romana, priati u obliku romana, pretvoriti u roman, npr. ep ili dramu. romanika (dat. romanus rimski) romanski stil u arhitekturi ranog srednjeg veka. romanist (nlat. romanista) poznavalac romanskih jezika i knjievnosti; znalac i pobornik rimskog prava; pristalica rimokatolikog crkvenog uenja. romanomanija (fr. roman, gr. mania pomama, strast) preterana strast za itanjem romana. romavsa (fr. romance) aoet. v. romanca. romansirati (fr. romancer) pretvoriti u roman, obraditi u obliku romana ;roman-sirana biografija ivot nekog oveka napisan u obliku romana. romansijer (fr. romancier) pisac romana, romanopisac. romanski (fr. roman) 1. v. romanesk,an. romanski (lat. romanus) 2. koji vodi poreklo od starorimskog ili latinskog jezika; romanski jezici oni koji su, u sred. veku, postali od latinskog: francuski, italijanski, panski, portugalski i dr.; romanski stil stil loptastih lukova koji se, u graevinarstvu, razvio od HXV veka (= vizantijski stil). romantizam (fr. romantisme) duhovni i umetniki, naroito knjievni pravac, koji se na Zapadu pojavio pod kraj HU veka, i oznaava tenju za oslobaanjem umetnikih i literarnih mogunosti u smislu sve dublje subjektivnosti, nadmonosti nad svetom objekata, ispiranja u svet oseanja, mate i ulnih senzacija; romantika 2; Supr. antika, klasika. romantik (fr. romantique) v. romantiar. romantika (fr. romantique) 1. sklonost matanju, sanjarenju, nestvarnim sadrajima; 2. v. romantizam. romanticizam (nlat. romanticismus) v. romantizam. romantian (fr. romantique) . romantian. romantiar (fr. romantique) pristalica (ili: sledbenik)roljgantizma u knjievnosti i umetnosti. Romantina kola pesnika kola u nem. knjievnosti HU i XIX veka, iji su predstavnici pravi izvor poezije i umetnosti gledali u hrianskom srednjem veku i narodnim motivima i umotvori-nama. romantiki (fr. romantique) napisan (ili: sastavljen) na jednom od romanskih jezika; koji je u duhu romantizma (supr. antiki, klasini, moderni); koji ima u sebi pomalo vitekog ili pesnikog duha, pesniki

lep, ivopisan, ljubak i prijatan, sa puno drai, bajan, kao izmiljen, fantasti-an, matovit, nestvaran, sanjarski, a-roban. romanca (p., stfr. romans neto napisano na narodnom jeziku, ne na latinskom) u narodnom tonu spevana epsko-lirska pesma, veoma slina baladi, od koje se, u stvari, ne razlikuje ni po emu sem po tome to je neto kalja i vedrija od balade i to vodi poreklo od romanskih naroda, dakle sa juga, dok balada potie sa severa; romansa. roman-cement prirodni cement (za razliku od vetakog portland-cementa). romancero (p. romancero) knjiga romanci, zbirka manjih epsko-lirskih, naroito starih ciganskih romanci. romanco (ital. romanzo = lingua romanza) romanski jezik. Romanja (ital. Romagna) severoistoni deo nekadanje crkvene drave (sadanje pokrajine Bolonja, Ferara, Forli i Ravena). Romanjolac (ital. Romagnolet) stanovnik Romanje. romb (gr. rhombos) kom. paralelogram sa jednakim stranama sa dva otra i dva tupa ugla. romb-dodekaedar (gr. rhombos romb, dodeka dvanaest, hedra osnova) min. kristalni oblik teseralnog sistema ogranien sa 12 podudarnih rombova; granatoedar. rombian (gr. rh6mbos romb) rombni, oblika romba, koji je kao romb. romboedar (gr. rhombos, hedra osnov) telo ogranieno sa est rombova. romboid (gr. rhomboeides oblika romba, rh6mbos, eidos oblik, vid) geom. paralelogram ije su samo suprotne strane jednake i suprotni uglovi jednaki. romen (fr. romain) 1. tip. latinica u slogu antikva. romen (fr. romaine) 2. rimska vaga, brza vaga. Romeo glavni junak uvene ekspirove tragedije Romeo i Julija", mladi koji je zbog svoje velike ljubavi izgubio ivot; fig. strasno zaljubljen mladi. Romi v. Rom. romobil (fr. rouleau valjak, lat. mobilis pokretan) v. trotinet. Romul (lat. Romulus) mit. bratRemov, osniva i p rvi kr alj grad a Ri ma (v lad ao 753 716 pre n.e.), sin vestalke Reje Sil-vije i boga Marsa. romulidi (lat. romulidae) pl. potomci Romulovi, tj. Rimljani. ronda (fr. ronde) okruglina, oblina; put oko ega, kretanje u krugu; ples u krugu, jedan obilazak oko dvornice u plesu; obilaenje straa, patrola; okruglo pisanje; muz. cela nota;>h. krug; v. i runda. rondel (fr. rondel) aoet. pesma od 14 stihova u tri strofe (4-4-6), u kojoj se prva dva

rondela

814

rotonda

stiha ponavljaju na kraju druge i tree strofe. rondela (fr. la rondelle) okruglina, okrugao rad, okrugla graevina, okrugla kula; okrugao bastion u utvrenjima; okrugla cvetna leja; rundela. rondineto (ital. rondinetto) kuz. v. rondino. rondino (ital. rondino) muz. mali rondo; v. rondo 2, rondo (fr. rbndeau) 1. mala pesma, obino od 13 redaka, u dva dela i sa jednim refrenom koji se po odreenim zakonima ponavlja. rondo (ital. rondo) 2. muz. komad veselog i vedrog karaktera, obino u dva dela, u kome se glavna tema vie puta ponavlja; takoe: zavrni stav jedne sonate. rondoleto (ital. rondoletto) muz. v. rondino. ronerija (fr. rongerie) u bojenju pamunog platna (katuna): skidanje nepotrebnim boja sredstvima za nagrizanje. ronhus (gr. gp6pspo8)d. hrkanje, krkljanje. ropalian (gr. ropalon buzdovan) buzdovanast, u obliku buzdovana, koji se iri prema donjem delu; ropalini stihovi stihovi kod kojih svaka dalja re ima po jedan slog vie. rosinante (fr. rossinante) ime Don Kihoto-vog konja; otuda: konju sina, raga, kljusina. roskona (fr. rosconne) vrsta belog bretanj-skog platna. roso antiko (ital. rosso antico) antiki, crvenkasti mramor. rospija (pere. ruspi, tur. orospu) ljubaznica; nevaljalica; prostitutka. rostbif (eng. roastbeef)jiyB. govee meso peeno na garu po engleskom nainu, tj. da ostane polukrvavo. rostral (lat. rastrum) muz. v. rastral. rostfraj (nem. rostfrei) koji nije podloan ranju, koji ne ra. roshar (nem. Rosshaar) struka, konjska dlaka od repa i grive, slui prekuvana za violinske strune, naroito tkanine i za punjenje jastuka, dueka itd. rota (lat., ital. rota toak) 1. najvii papski apelacioni sud, vrhovni crkveni sud pod iju nadlenost spada ceo kato-liki svet; ruota. rota (nlat. rota, rus. rota, nem. Rotte) 2. voj. mali odred vojske, vod. rotang (p. rota, ma la j. rotan) vrsta palme ija je savitljiva stabljika sluila za batinanje, tzv. panska trska. roter (eng. rotary) lan Rotari-kluba. rotarijanac v. rotar. Rotari-klub (eng. rotary obrtni, koji je u vezi sa obrtanjem, club, Rotary Club) udruenje osnovano najpre u ikagu 1905, a zatim i po mnogim gradovima Novog i Starog sveta, kao udruenje poslovnih i profesionalnih ljudi u nekom gradu ili nekoj oblasti, od kojih svaki predstavlja poseban posao ili posebnu profesiju, biran u rotaciji, tj. uzastopno ili naizme-

nino otuda i naziv i koji se sastaju da raspravljaju o trgovini i poslovanju u gradu i da ih pomau u cilju optih poboljanja. rotarstvo (eng. rotary) pokret i osnovna naela lanova Rotari-kluba. rotatoria (nlat. rotatoria) pl. zool. tokare; rotifera. rotacizam (gr. rho slovo ro", nae r) u istorijskoj gramatici: prelazak zvunog s" u r", npr. u lat. flos ge*, florio (cvet) med. pogreka u izgovaranju izazvana tekoom ili nesposobnou izgovaranja izvesnih slova, naroito slova r". rotacija (lat. rotatio) obrtanje, okretanje, kretanje, svih taaka nekog tela oko jedne take ili oko niza taaka, tj. oko obrtne osovine, tako da svaka taka opisuje krunu putanju ija je ravan upravna na obrtnu osu, npr. okretanje, obrtanje, Zemlje oko svoje ose; u poljoprivredi: naizmenino sejanje zemljita; takoe: skraen naziv zarotacionu mainu; ua. translackja. rotaciona maina tip. maina za tampanje kod koje tamparski kalup (forma) ne lei u ravni, nego je razapet oko jednog valjka koji se obre, a beskrajna hartija", koja se odmotava s jednog valjka, prolazi izmeu dva valjka (cilindra) od kojih jedan nosi zaokrueni kalup koji se tiska na onaj drugi valjak (cilindar), i time ostavlja otisak na hartiji koja izmeu njih prolazi; moe da izbaci na sat po jedan milion otisaka; nelpresa. rotaciona osa obrtna osa;_it. rotacija. rotaciona fotografija postupak pri kome se mainskim putem sa jednog negativa moe brzo proizvesti veliki broj kopija; kilometarska fotografija. rotacioni (lat. rotatio obrtanje) obrtni, koji nastaje obrtanjem, koji poiva na obrtanju, koji je u vezi sa obrtanjem;roga.cio> telo kat. obrtao telo, telo koje nastaje obrtanjem neke povrine. rotvel (nem. Rotwelsch) nerazumljivi jezik prosjaka", jezik nem. atrovaca. rotirati (lat. rotare) obrtati se, okretati se (oko svoje osovine). rotifera (nlat. goega)ll. zool. v.rotatoria. rotlauf (nem. Rotlauf) ned. crveni vetar, grozniavo zapaljenje koe usled zaraze prouzrokovane bakterijama Streptococcus pyogenes;jrr. erizipel. rotodin (lat. rotare obrtati se kao toak, nlat. rotor, gr. dynamis sila) avij. najno-vija vrsta letelice, kombinacija aviona i helikoptera, uzlee i slee gotovo vertikalno, kao helikopter, ali ima znatno veu brzinu od ovog, od koga je i mnogo J sigurniji. rotokopija (lat. rotare, kopija, v.) otisak umnoen a rotoprinteru ili narotoru. rotonda (ital. rotonda, lat. rotunda) okrugla graevina sa kubetom, naroito letnjiko-vac, ardak s kubetom; svaka spolja i

rotor

815

ru

iznutra zaokrugljena zgrada, naroito uveni Panteon u Rimu; kod. okrugao enski ogrta. rotor (lat. rotare obrtati se kao toak, mlat. rotor) teh. deo koji se obre oko svoje osovine, pokretni deo (kod elektrinog motora, dinamomaina za naizmeninu struju, turbine i dr.); supr. stator. rotule (nlat. rotulae) pl. farh. lek u lopticama. rotulirati (nlat. rotulare) spise po redu obeleiti, srediti i povezati u sveske. rotulus testijum (nlat. rotulus testium) prav. sveanj sa iskazima svedoka. rotunda (ital. rotonda) v. rotonda. rotilj (ma. rostely, nem. dijal. roschitl) 1. gvozdena reetka za peenje mesa na aru; peenje mesa na aru; 2. reetka u loi-tu pei (za prolaz pepela). ro haana (hebr. glava godine", praznik Nove godine kod Jevreja, 1. i 2. tirija (septembra), kao dan koji treba posvetiti razmiljanju o Bojem sudu i samoposma-tranju. ro hode (hebr.) glava meseca", prvi dan u mesecu kod Jevreja. re (tur. hirs) muka snaga, mukost. rsuz (tur. hirsiz) bezobrazan, bestidan ovek; lopua, lupe; rsuzin, hrsuz. rubalj (rus. rublv) novane jedinica u carskoj Rusiji i u SSSR, deli se na 100 kopejaka; rublja. rubato (ital. rubato) muz. oteto, otrgnuto, oduzeto; tempo rubato (ital. tempo rubato) ukradeni takt", osobeni nain sviranja ili pevanja sa oseanjem pri kome je glavnom glasu, s obzirom na takt, ostavljena potpuna sloboda. rubaka (rus. rubaka) ruska studentska i radnika koulja. rubeole (lat. ruber crven) med. ospice, frus, deja zarazna bolest, slina boginjama. rubefakcija (nlat. rubefactio) . pretvaranje crne, zelene i sive boje stena, pri raspadanju, u crvenu. rubefacijencia (nlat. rubefacientia) pl. med. sredstva koja (ili: lekovi koji) izazivaju crvenilo i vruinu. rubidij(um) (nlat. rubidium, lat. ruber crven) he, elemenat, slian kaliju, srebrnasta sjaja, nazvan po dvema crvenim crtama koje pokazuje njegov spektar; atomska masa 85,47, redni broj 37, znak Rb. rubijacee (nlat. rubiaceae) pl. bog, broevi. rubijacin (lat. rubia bro) narandasto-uta bojena materija koja se dobiva od broa; up. purpurni. rubijacitin (lat. rubia) tablete kestenjaste boje, lek protiv impotencije. Rubikon (lat. Rubico) mala reka u Gornjoj Italiji kod Ravene, danas Pisatelo, koja je predstavljala granicu izmeu Italije i ovostrane Galije (tj. Gornje Italije), uvena po Cezarevom prelasku preko nje, to je bio znak za poetak graanskog rata;

otuda: prei Rubikon = kroiti poslednjim, odlunim korakom, posle koga nema vraanja; up. alea jahta est. rubin (ital. rubi.no, p. rubin, nlat. rubinus, lat. rubens crven, crvenkast) . proziran crveni dragi kamen, pored dijamanta najtvri. rubivsko staklo staklo obojeno crvenom ili utom bojom rubina pomou zlata (zlatni rubin), bakra (bakarni rubin) ili srebra (srebrni rubin). rubifikancia (nlat. rubificantia) pl. ned. v. rubefacijencia. rubifikacija (nlat. rubificatio) med. pocrvenelost, pojava crvenila, izazivanje crvenila na koi. rublja (rus. rublv) v. rubalj. rubrike (lat. ruber crven, rubrica crvena zemlja) prvobitno: naslov zakona crveno pisan; natpis, naslov (knjige, poglavlja, spisa i dr.); oznaka, odsek, odeljak, crta kao znak novog odeljka, pregrada; vrsta, struka; u katolikoj crkvi: obredna uputstva za liturgijske radnje, tampana crvenim slovima u liturgijskim knjigama; rubrum. rubrikator (nlat. rubricator) u sred. veku: pisac crvenih naslova i linija u knjigama; naroito slikar koji je izraivao velika poetna slova (iiicijale) u rukopisima i prvim tampanim knjigama. rubricirati (nlat. rubricare) snabde (crvenim) slovima; oznaiti naslov, napisati naslov; srediti po odeljcima, odsecima, strukama i sl; odeljke (ili: poglavlja) obeleiti crtama. ruvet (arap. hirfa, tur. hirfet) 'v.rufet. ruderacija (lat. ruderatio) pravljenje poda ili kaldrme od ljunka ili sitnog kamenja sa cementom. rudimentaran (nlat. rudimentarius) poetni, osnovni; biol. nerazvijen, zaostao u razvitku, zakrljao; rudimentarni organi pl. u toku istorijskog razvitka zakrljali organi biljki i ivotinja koji su izgubili svoju funkciju. rudimentacija (nlat. rudimentatio) zakrljalost, zaostalost u razvitku. rudimenti (lat. rudimentum prva nastava, vebaonica, prvi pokuaj, rudimenta) pl. osnove, poeci, prvi pokuaji, prvi pojmovi, osnovna znanja; zakrljali (ili: turi) ostaci neega. rudisti (lat. rudis) geol. koljke sa debelim ljuturama koje su ivele u periodu kre-de, donji kapak bio im je kupastog ili kao rog izvijenog oblika i utvren za morsko dno, a gornji ga je zatvarao kao kakav poklopac pomou veoma jakih zuba", koji su zalazili u upljine donjeg kapka. ru (fr. rouge, lat. rubeus) crven, rumen, rujan; pl. crvenilo, rumenilo za lice, nokte i usne, rumen puder; ru veetal (fr. rouge vegetal) biljno rumenilo, portu-galska minka.

rudiJa

816

rusifikacija

rudija (tur. riidiye) srednja kola, gimnazija. ru e noar (fr. rouge et noir) crveno i crno", franc. hazardna igra sa 312 karata sa crvenim i crnim poljima. ruirati (fr. rouge) rumeniti, mazati rumenilom, crvenilom (obraze, usne, nokte). ruzmarin (lat. ros marinus) bog. morska rosa", poznata biljka veoma prijatna mirisa (kod nas igra naroitu ulogu o svadbama, kao simbol veselja, radosti). ruina (lat. ruina) propast, nesrea, gubitak; razvalina, ruevina, ostatak od graevine koja se vremenom sama sruila; fig. ovek propala zdravlja. ruiniran (lat. ruina) sruen, razoren, uniten; upropaen, propao, oteen, pohaban; upropaena zdravlja. ruinirati (fr. ruiner) sruiti, razoriti, unititi, upropastiti, upropaivati (imanje, odelo, zdravlje, ugled itd.); pretvarati u ruevine. ruksak (nem. Rucksack) planinarska i vojnika torba koja se nosi na leima, ranac, teleak. ruktacija (nlat. ructatio) med. v. ruktus. ruktus (lat. ructus) med. podrigivanje. rulada (fr. roulade) muz. trk, tehniki sloen pasa u solo-pevanju.Jgoloragura; kup. svitak mesa. Rul Britanija engleska rodoljubiva pesma, nazvana po poetnim reima refrena, koji glasi: Rule Britannia, Britannia rule the waves! Britons never shall be slaves! (Vladaj Britanijo, Britanijo, vlada] talasima! Briti nikad nee biti robovi!"); rei od Demsa Tomsona, muzika od T. Aria (1738). rulet (fr. roulette) toak sree, obrtna okrugla ploa sa crveno i belo obelee-nim pregradama po kojoj se kotrlja loptica od slonove kosti, i broj na kome se zaustavi dobiva; izreckan toki uvren na drci, kojim se slue obuari, voskari, kolaari, bakroresci i dr.; sprava za umekavanje koa. ruler (fr. goi!eig)pl. avion koji se vie ne upotrebljava za letenje, nego slui samo u pilotskim kolama za obuku u voenju po zemlji. rulman (fr. roulement) muz. brzi triler na dobou i bubnjevima. rulo (fr. rouleau, pl. rouleaux) svitak hartije; truba (platna i dr.); valjak, oklagije; valjak za nabijanje drumova; zavesa od tapia i dr. (na prozorima ili izlozima) na izmotavanje. rum (eng. gp) vrsta fine i jake rakije, dobiva se vrenjem melase od sirovog eera (eerne trske), sadri 4060% alkohola. rumba (amer.) amerika poluritmika salonska igra u 4/4 takta. ruminancia (lat. ruminantia) pl. zool. prei-vari.

ruminacija (lat. ruminatio) zool. preivanje; fig. ponovno razmiljanje o emu. ruminirati (lat. ruminare) zool. po drugi put vakati hranu koja se vraa iz eluca u usnu duplju, preiveti; fig. ponovo razmiljati, zrelo promisliti. rumicin (lat. gpeh)hedg. ekstrakt iz korena biljke Rumex patientia, po svojstvima ravan rabarbari. rumpirati (lat. rumpere) slomiti, razbiti, raskinuti, razvaliti, rasei; provaliti, prokriti (put); ma. izbiti protivniku ma iz ruke. runda (eng. round, nem. Runde, fr. ronde) 1. ot deo borbe ili utakmice izmeu dva odmora (npr. u boksu 2 ili 3 minuta) 2. jedno naruivanje pia za sve oko stola; v. i ronda. rundela (nem. Rundell) v. rondela. rundirati (nem. runden, rundieren) zaokru-gliti, zaokrugljivati, zaobliti, zaoblji-vati; brusiti drago kamenje. rundisa (nem. Rundisse) izbruena ivica dragog kamena koja se uokviruje. rune (got. runa) pl. tajne", pravolinijska slova kojima su se sluili stari german-ski narodi dok nisu upoznali i primili latinicu; najstariji alfabet runa imao je 24 znaka. runografija (got. runa, gr. graphia pisanje) runsko pismo, rune. ruota (ital. ruota) v. roga. rupiah (hindost. rupiyah) novana jedinica Indonezije (= 100 sena). rupija (hindost. rupiyah, sskr. girua) novana jedinica u Indiji. ruptorijum (nlat. ruptorium) med. sredstvo koje nagriza kou i time otvara ir. ruptura (nlat. ruptura) prekid, prelom; pro-boj, probijanje; razbijanje, obijanje, provala; prekid pregovora ili odnosa, raskid ugovora; med. prosutost, prskanje. ruralizam (lat. rus selo, ruralis seoski) osobenost sela, ureenje sela s obzirom na karakter, potrebe i nain ivota njihovih stanovnika. ruralni (lat. rus polje, selo, ruralis) poljski, seoski, seljaki. rurizam v. ruralizam. ruristiki (lat. rus, ruris, polje, selo) v. ruralni. rusalke (slov.) pl. kit. umske i vodene vile kod starih Slovena. rusvaj (pere. rusway osramoen, ponien) udo i pokor, velika guva, mete; bruka. rusizam re ili jezika osobina koja ukazuje na uticaj ruskog jezika na na, npr. dozvoliti, izviniti, nadlenost, upra-njavati, ukaz i dr. rusifikacija (Rus, nlat -licatio, lat. facere initi, uiniti) psJruavanje, pretvaranje neega stranog u rusko, pretvaranje u Ruse.

rusificirati

817

rum

rusificirati (fr. russifier) porusiti, poru-avati, napraviti u ruskom duhu, napraviti Rusima. rusomanija (Rus, gr. mania pomama, ludilo) preterana ljubav prema Rusiji i svemu ruskom. rusofil (Rus. gr. philos prijatelj, koji voli) prijatelj Rusije i Rusa. rusofob (Rus, gr. ph6bos strah) onaj koji se boji Rusa, koji zazire od Rusa, neprijatelj Rusa. rustika (lat. rustica) graevina od kamenja otesanog samo na sastavcima. rustikale (nlat. rusticale) seljatvo, ivot i prilike sela. rustikalni (nlat. rusticalis) poljski, seoski, seljaki. rustikacija (lat. rusticatio) ivot na selu; poseljaivanje, postajae seljakom. ruga (fr. route, lat. rupta probijena sc. via staza, put) put, deo puta koji treba prevaliti, pravac putovanja ;up. mar. ruga ceza (lat. ruta caesa) prav. pokretno imanje, pokretnine. rutenij(um) (nlat. ruthenium) hen. elemenat, veoma teko topljiv metal, atomska masa 101,1, redni broj 44, znak Ru. rutil (lat. rutilus crvenkast) min. 'mineral, titanov dioksid, crvene boje, veoma tvrd (6,3); titanova ruda; kod nas se javlja u kristalastim kriljcima, u planinama Rodopskog sistema.

rutilizam (lat. rutilus crvenkast) pojava crvene, rie kose, riokosost. rutine (fr. routine) vinost u radu, izvebanost u nekoj vrsti poslovanje, spretnost, vie mehaniki nain rada, po iskustvu i navici, bez udubljivanja u samu stvar. rutiner (fr. routinier) ovek iskusan i izveban u nekom poslu na osnovu dugog rada, praktiar; oljar koji je nauio neki posao gledajui druge, a sam nema nikakvog dubljeg poznavanja stvari kojom se bavi, npr. takav lekar. rutiniran (fr. routine) vian, izveban, spretan, iskusan u nekom poslu. rutinirati se (fr. routiner) stei (ili: sticati) okretnost i vinost u nekom poslu. rufaji (tur.) pl. dervii uveni po svom verskom zanesenjatvu koje granii sa ludilom, nazvali po svom osnivau Ametu Rufaau (HP vek). rufet (arap. hirfa, tur. hirfet) zanat, poziv; zanatlijske udruenje, esnaf;rJet. rufijanstvo (ital. ruffiano) podvoenje, pomaganje bluda iz koristoljublja. ru (eng. rush) v. rat 2. rupa (tur. ru?en sjajan, blistav) mletaki dukat, cekin, zlatnik; rutpija. Rh-faktor (izg. er-ha) v. rezus-faktor. rum (pere. hiSm, tur. hisim) besan, divlji napad, napad razjarena oveka ili gomile; razbenjenost, ljutnja.

52 Leksikon

A BE IO IL M, NO PR
851 a 855a. 8556 856s

S
S, s dvadeset prvo slovo nae irilice, dvadeset etvrto nae latinice (S, &)', kao skraenica: S = jug: (eng. south, fr. sud, nem. Siid); S ili s = oznaka za subjekt suda (u formalnoj logici); sc. = scilicet; sc. ili sculps = skulisit; sq. = sekvens; Sh. = iling; sing. = singular; S. L. = sili loko; Sld. = saldo; Sterl. = ster-ling nuz- S = solo; mat. sec = seane; sin = sinus; fiz. s = sekunda; hen. Sm = samarijum; Se = selei; Si = silicijum; Sc = skandijum; Sn = stanum; Sb = stibijum; Sr = stroncijum; S = sulfur (sumpor). saba (tur. sabah, arap. sabah) sve i prijatan severoistoni vetar; up. sabah. sabaile (arap.-tur. sabahile) prid. u zoru, zorom rano; sabajle. sabat (hebr. schabbath) subota, praznik odmora kod Jevreja; abat. sabatarijci (hebr. schabbath) pl. hrianske sekte koje, drei se strogo Starog zaveta, smatraju da treba praznovati subotu mesto nedelje; sabatisti. sabatisti (hebr. schabbath) pl. v. pod sabatarijci. sabah (arap. sabah) jutro, svitanjesabejizam (hebr. zaba) oboavanje zvezda, naroito Sunca i Meseca, stara religija Arabljana, Egipana i dr. sabejci (hebr. zaba) oboavanje zvezda, naroito Sunca i Meseca; up. sabejizam. Sabinjani (lat. Sabini) staroitalijsko pleme, susedi Latina. Po kai, podanici Romulovi izvrili su, prilikom jedne sveanosti, otmicu Sabinjanki, sabinskih ena i devojaka, i iz tako nastalih bra-kova proizilo je stanovnitvo Rima; motiv je obraivan u umetnosti. sabo (fr. sabot) drvena cipela, klompe; igra; muz. ivijica od mesinga; kada u obliku drvene cipele. sabov (ma. szabo) kroja. sabon (fr. sabon) tip. vrsta velikih slova, od 68 telegrafskih taaka, za naslove. saborejci jevrejski naunici u (dravi) Vavilonu, koji su se bavili prouavanjem Talmuda. sabotae (fr. sabotage pravljenje drvenih cipela) 1. vrsta trajka koja se sastoji u tome to radnici namerno oljare pri radu, ometaju rad kvarenjem alata, mainskih delova i sl., da bi se poslodavci naterali da prihvate njihove zahteve; 2. potajni, maskirani rad, kome je cilj da onemogui, oslabi ili odui ostvarenje neega (kao to obino rade rodoljubi, za vreme rata, u okupiranim zemljama). saboter (fr. saboteur) radnik koji namerno oljari i ometa rad, onaj koji vri sabotau. sabotirati (fr. saboter) namerno oljariti i ometati rad, vriti sabotau. sabura (lat. saburra pesak, pesak za optereenje broda) optereenje broda peskom, balast; med. crevna neistoa. saburalan (lat. saburralis) med. izazvan (ili: prouzrokovan) neistoom. savana (p. savana) velika travna ravnica u Severnoj Americi i Africi, sa rastinjem slinim stepskom. Savaot (hebr. zebaoth) v. Zebaot. savoar-vivr (fr. savbir vivre) znati iveti", mudrost ivota, vetina ophoenja, fino ponaanje. savoneta (fr. savonnette) okrugao sapun za brijanje; kutija za sapun; poklopac preko stakla na depnim satovima. savornja (tur. sabur, safra) balast broda. Saga (nord. Saga, nem. Sage) mit. staronordijska boginja pria i istorije, ljubavnica Odinova; otuda: saga, kauka, priauprozi, gatka, bajka (naroita vrsta islandske literature). sagalin praak za pranje i ienje mrlja, nazvan po istonoazijskom ostrvu Sahalinu, gde se proizvodi; sahalin. saganak (tur. saganak) prekid, mah; kae se: vetar duva na saganak, tj. duva na mahove; povetarac. sagitalan (lat. sagitalis) u obliku strele, strelast, koji ide kroz sredinu tela. sago (malaj. sagu) zrnasto skrobno brano od hranljive sri sago-palme i drugih palmi. sagoma (ital. sagoma, lat. sacoma) protivteg kod brze (automatske) vage; voj. prenik zrna, kalibar; arh. prenik stuba. sade (pere.) ist, pravi, jednostavan, prost, jednolian; sade platno platno u jednoj boji, bez ara; kao prilog: samo, jedino.

sader

819
sakramentalije (nlat. sacramentalia) pl. u katolikoj crkvi: sve one svete radnje (obredi, blagoslov) koje nisu sakrament; osveeni predmeti, npr. sveta voda, brojanice, ikone i dr. sakramentalvi (nlat. sacramentalis) koji se tie svetih tajni, svet, svean. sakramevtar (lat. sacramentum) liturgijska knjiga katolike crkve, sadri sveteni-kove molitve za vreme mise. sakramentari (nlat. sacramentarii) pl. reformisti koji ne priznaju stvarno postojanje tela i krvi Hristove u prieu sakrarijum (lat. sacrarium) mesto za uvanje svetih stvari, svetilite; kapela, hram; mesto gde se uvaju hostije. sakra skriptura (lat. sacra scriptura) sveto pismo, crkvene pismo. sakrileg (lat. sacrilegus) onaj koji hara crkvu, oskvrnilac svetinje, obesvetilac; bezbonik, bogohulnik. sakrilegijum (lat. sacrilegium) pohara crkve, svetotatstvo; oskvrnjenje, povreda svetinje, bezbotvo, bogohulstvo. sakrirati (lat. sacrare) posvetiti, rukopo-loiti (episkopa); miropomazati. sakristan (nlat. sacristanus) crkvenjak (kod katolika). sakristija (nlat. sacristia) u katolikim crkvama: soba pored oltara u kojoj se svetenici oblae za slubu i u kojoj se uvaju odede i crkvene posue, crkvena riznica. sakristicijum (nlat. sacrisittium) kod katolika: zabrana vrenja bogosluenja (kao svetenika kazna). sakrificijum (lat. sacrificium) rtva; u katolikoj crkvi: misa. sakrificirati (lat. sacrificare) rtvovati, prineti na rtvu, prinositi na rtvu; fig. posvetiti. sakro egoizmo (ital. sacro egoismo) sveti egoizam", izreka italijanskog ministra Salandre (1914) koji slui kao lozinka italijanskog imperij a lizma. sakropolitika (lat. sacer svet, gr. politike) veza duhovnog i svetovnog (kao u papstvu). sakrosanktan (lat. sacrosanctus) presvet; neprikosnoven, nepovredljiv. sakrum os (lat. sacrum os) znat. krsna kost. saksifraga (lat. saxifraga sc. herba) bot. kamenika, oplanika (biljka). saksifragav (lat. saxifragus) med. koji lomi, tj. koji rastvara kamen. saksofon (gr. phone zvuk, glas) muz. metalan duvaki instrumenat sa klarinetskim pi-skom i kupastom cevi, razliite veliine (od soprana do kontrabasa); nazvan po pronalazau Adolfu Seksu (18141894). sakus (lat. saccus, gr. sakkos kesa, vrea) sakus lakrimalis (lat. saccus lacrimalis)
anat. suzNI zaton.

sader (pere. sad-dar) stotinu kapija", sveta knjiga gebara; up. gebri. sadizam (fr. sadisme) izopaena spolna pohotljivost koja nalazi zadovoljenje u telesnom muenju osoba prema kojima se osea pohota (naziv po francuskom piscu mar-kizu de Sadu, 1740-1814, koji je tu izopa-enu pohotljivost prvi opisao u svojim romanima); up. mazohizam. sadist (fr. sadiste) ovek optereen sadi-zmom, svirep pohotljivac; pr. sadistiki. sadukejizam uenje sadukejaca. sadukejci (hebr. zaddukim) jevrejska religiozna sekta iz II veka pre n. e. koja nije priznavala predanje i nije verovala u anele i besmrtnost due, nego samo u Mojsijeve zakone, konzervativci i protivnici fariseja. saibija v. sahibija. saja (tur. saya, lat. saia) vrsta debele ohe. sajan (fr. saillant, lat. salire) voj. nenadni ugao kod utvrenja. saji (fr. saillie) apx. ispust, izboina, istaknuti deo; fig. ispad, nagla ljutnja; duho-vita desetka. sajdije (arap.-tur. saatci) asovniar. sakagija (tur. sakagi) net. mrkavost, bala-vost (veoma opasno zarazno oboljenje kopi-tara, koje prelazi i na oveka, za koga je gotovo uvek smrtonosno); up. maleni, ma-leinizacija. sakada (fr. saccade) jax. jak trzaj konjskom uzdom; fig. otar prekor; muz. jak potez gudalom kojim se odsvira vie nota. sakadirati (fr. saccader) jax. cimati, cimnu-ti jako konjskom uzdom. sakat (arap. saqat, tur. sakat) oteen u nekom delu tela, bogaljast, kljast. sake japanske nacionalno pie od prevrelog pirina; sadri 12-14% alkohola. sako (ital. sacco, lat. saccus) kratak muki kaput. sakoe (gr. sakkos vrea, haljina) gornja odeda pravoslavnih episkopa od skupocene materije. sakofori (gr. sakkos vrea, dak, phero nosim) dakonosci, pokajnici koji nose haljine od dakova. sakra (lat. sacra) pl. svete stvari, svetinje; crkvene utvari; crkvene radnje. sakra konzulta (lat. sacra consulta) najvii krivini i kasacioni sud u Rimu za podanike papske stolice. sakralni (nlat. sacralis) 1. koji se tie crkvenih obreda; 2. znat. koji se tie krsne (ili: krstane) kosti kod oveka i ostalih kimenjaka. sakrament (lat. sacramentum) prvobitno: sredstvo kojim neko sebi ili drugom namee izvesnu obavezu (kapara, kaucija, zakletva i dr.); u hrianskim crkvama: sveta tajna, naroito priee. sakramental (nlat. sacramentalis) prav. onaj koji pod zakletvom dokazuje iju nedu-nost.

sal (lat. sal) hem. so; sal amarum (lat. sal amarum) gorka so; sal katartikum(lat. sal
52*

820
catharticum) gorka so (za ienje); sal kulinare (lat. sal culinare) kuhinjska so. sala (nem. Saal) velika sveana dvornica (ili: dvorana) za prijeme, igranke, kon-certe i sl. saladeros (p. saladeros) pl. klanice u Bra-ziliji, Urugvaju, Paragvaju i Argentini, u kojima se prireuje usoljeno meso za izvoz i usoljena koa; sirove koe koje odande dolaze. salama (ital. salame) slano meso", debela, tvrda suva kobasica (naroita meavina odabranog svinjskog i goveeg mesa sa zainima, veoma otporna kvarenju). salamander (gr. salamandra, lat. salamandra, sskr. salamandala) zool. dadevnjak (ivotinja o kojoj se nekada prialo da ivi u vatri); mit. vatreni duh. salamina (fr. salamine) teka jednobojna franc. svilena tkanina sa takama u boji i sjajnom povrinom. salangana zool. istonoindijska lasta, cenje-na po svojim gnezdima (tunkin) koja se jedu i smatraju kao fina poslastica (nazvana po ostrvu Salang, zapadno od poluostrva Malake). salarijum (lat. salarium) godinja plata; plata, zarada; nagrada. salata (ital. salato, fr. salade, lat. sal so) kup. hladno jelo od raznih biljaka i dr., zainjeno siretom, zejtinom i biberom. sala (ma. szallas) poljsko imanje sa potrebnim zgradama, stokom i spravama za racionalno obraivanje (u Vojvodini i Maarskoj). salva (fr. salve) pucanj u znak radosti ili poasti, pozdravljanje topovskim pucanjem; takoe: istovremeno pucanje veeg ili manjeg broja puaka ili topova, plo-tunska paljba, plotun. salvaa (fr. salvage, nlat. salvagium) mor. nagrada za spasavanje lae. salvarzan med. lek protiv sifilisa i drugih zaraznih bolesti (povratne groznice i dr.), pronaao 1910. nem. prof. Paul Er-lih i njegov asistent Japanac Hata; Erlih-Hata 606. Salvator (nlat. Salvator) Spasitelj, Hristos; vrsta uvenog i odlinog bavarskog crnog piva. salve! (lat. salve) zdravo, zdravo da si, dobro doao! (pri doeku); zbogom! (pri odlasku). salvija (lat. salvia) vot. alfija, kadulja, pelin, kalaver (lekovita biljka ije lie sadri izvesno etarsko ulje, jednu gorku materiju, tanin i smolu). salvo honore (lat. salvo honore) ne nanosei tete asti, neka je doputeno rei. salvus (lat. salvus) neoteen, u dobrom stanju; a salvo (lat. a salvo) trg. neotee-no, dobro ouvano (na tovarnim listovima); in salvo (lat. in salvo) u sigurnosti, na sigurnom mestu, siguran.

salinijski

salvus konduktus (lat. salvus conductus) sigurna pratnja, zatitna pratnja; takoe: zatitno, sprovodio pismo, isprana koja nekome osigurava bezbedan prolaz, npr. pregovaraima u ratu. saldirati (ital. saldare) trg. raune zakljuiti, izravnati, utvrditi razliku izmeu strane ulaza i strane izlaza, izmiriti ostatak duga, isplatiti dug. saldo (ital. saldo) trg. stanje nekog rauna; ostatak koji po zakljuenom raunu jo treba da se plati, razlika izmeu dugo-vanja i potraivanja u jednom raunu; takoe: zakljuak rauna; moj raun je saldo moj raun je zakljuen, tj. izveden naisto; jo sam u saldu jo sam u zao-statku, jo dugujem; per saldo, pro saldo v. pod per i pro; saldo plaanje plaanje dunog ostatka radi potpunog izravnanja jednog rauna; kasa saldo stanje blagajne. saldo-konto (ital. saldo conto) trg. raun izravnanja; up. saldo. salep (arap. sahlab, tur. saleb) u doba cvetanja iskopani, popareni pa sasueni go-moljasti koreni nekih orhideja, koji sadre skrob, sluz, eer i belanevinu; samleveni u prah i skuvani daju gusto i hranljivo pie, naroito omiljeno na Istoku. sales delikvescentes (lat. sales deliquescen-tes) pl. hem. rastopljive soli. sales fatiscentes (lat. sales fatiscentes) pl. hem. soli koje izvetravaju ili se rastva-raju. salze (ital. salse) pl. kol. blatni vulkani, mali vulkani koji mesto lave izbacuju blato i sumporni gas. salzola (nlat. salsola) bot. sonjaa (biljka od ijeg se pepela spravlja soda). saliva (lat. saliva) pljuvaka, slina, bala. salivancia (lat. salivantia) pl. med. sredstva koja pomau luenje pljuvake. salivacija (nlat. salivatio) suvino luenje pljuvake, baljenje. salivin (lat. saliva pljuvaka) hem. glavni sastojak pljuvake. saligenin (lat. salix vrba, gr. gen- koren od gignomai postajem, nastajem) hem. alkohol koji odgovara salicilnoj kiselini (u koju se moe oksidacijom pretvoriti), postaje hidrolizom od salicina; salicil. salijski zakon (lat. leges salicae) zbornik obiajnog prava nemakog plemena Salija-ca ili Salfranaka, prireen u V veku, najstariji zbornik nemakih zakona; naroito je zanimljiv l. 62 toga zakona, koji iskljuuje keri iz naslea, imanja i prestola; otuda: salijska dobra ona koja prelaze samo na muko potomstvo. silina (lat. salina) majdan soli, solana. salinijski (lat. salinus) soni, koji sadri so, kao so, koji se tie soli ili stvaranja soli; salinijske vode mineralne vode koje sadre natrijuma i magnezijuma sulfat.

salinitet

821

salcgajst

salinitet (lat. sal so) procenat soli to ga sadri neko telo, tenost i dr., slanost, sonost. salinograd (nlat. salinogradus) areometar za odreivanje koliine soli u nekoj prirodnoj slanoj vodi. salinometar (lat. salinus slan, gr. metron mera) v. salinograd. salipirin (lat. salix vrba, gr. rug vatra) far, jedinjenje antipirina sa salicilnom kiselinom; slui kao lek protiv nazeba i gripa. salitra (ital. salnitro) hem. v. alitra. salifikacija (nlat. salificatio) hem. stvaranje soli, pretvaranje u so. salificirati (nlat. salificare) hem. pretvoriti u so, pretvarati u so. salicil (lat. salix gen. salicis vrba) hem. v. saligenin. salicilizam (lat. salix gen. salicis vrba) med. trovanje salicilnom kiselinom. salicilna kiselina hem. kristalast praak, u hladnoj vodi teko rastvorljiv, spreava vrenje i truljenje, unitava mikrobe (zbog ega se upotrebljava za konzervisanje ivotnih namirnice, pia i dr.); upotrebljava se i u internoj medicini. salicin (lat. salix gen. salicis vrba) indiferentna gorka materija koja se dobija u obliku belih kristala iz kore i lia vrba. salicineje (nlat. salicineae) pl. vot. vrbe, vrste vrba. salmijak (lat. sal ammoniacum) hem. v. niador; salmijakov cvet (lat. flores salis ammoniaci) salmijak preien sublimisanjem. Saloma (hebr. Schalom) ki Irodijadina, koja je na ime nagrade traila i dobila od kralja Iroda glavu Jovana Krstitelja (Mark, 6, 21 i d.); drama od Oskara Vajlda, opera od Riharda trausa. Salomon (hebr. Sch'16moh) v. Solomon. salon (fr. salon, ital. salone) prvobitno: velika dvorana, dvornice; sada: mala dvorana, elegantna soba za prijem (i u gostionicama); dvorana sa slikama, dvorana u kojoj se prireuju izlobe, izloba slika i vajarskih radova; naroito: izloba dela ivih umetnika koja se svake godine prireuje u Parizu; fig. otmeno drutvo, otmen svet; salonska kola eleznika kola udobno nametena kao drutvena soba. salpe (gr. salpe, lat. salpa) pl. zool. vrsta meinica, prozirne morske ivotinjice koje nou svetle plavkastom svetlou. salpetr (lat. sal petrae so kamena) hem. v. alitra. salpingemfraksis (gr. salpinx truba, etrhrasso zapuim) med. zapuenost une trube. salpingitis (gr. salpinx truba) med. zapaljenje une trube (otosalpingitis); zapaljenje jajovoda.

salpingoskopija (gr. salpinx truba, skopeo posmatram, gledam) med. pregledanje une trube naroitim, za to udeenim aparatima. salgostafilinus (gr. salpinx truba, staphyle oteena resa) znat. trubnoresini mii. salpingostenohorija (gr. salpinx truba, stenochoria uzan prostor, uzina) med. suenost une trube. salpingotomija (gr. salpinx, tome seenje, rezanje) med. seenje jajovoda, vaenje jajovoda. salpingofaringeus (gr. salpinx, pharynx drelo) znat. trubno-drelni mii. salpinks (gr. salpinx) zool. vrsta morskih koljki; anat. Eustahijeva truba, una truba; jajovod. SALT (skra. za eng. Strategic Arms Limitation Talks) ameriko-sovjetski pregovori (od 1969) o ograniavanju stratekog oruja; 1972. potpisan je sporazum o ograniavanju u oblasti raketnog naoruanja. salta (lat. salta) skai"; ahu slina igra sa dva igraa sa po 15 u tri klase (Sunce, Mesec i zvezde) podeljenih kamiaka na dasci sa sto polja. saltarelo (ital. saltarello) ivahan italijanski, naroito napuljski narodni ples u 3/8 ili 6/8 takta; poskoica, rimski narodni ples u 6/8 takta uz pratnju doboa; muz. brza tonska figura. saltatoria (lat. saltatoria) pl. zool. skakavci pravokrilci. saltacija (lat. saltatio) skakanje, igranje sa podskakivanjem; med. kucanje ila kucavi-ca (arterija). salto (ital. salto skok) sa. slobodan skok sa gimnastike sprave: napred, unazad ili sa strane; salto mortale (ital. salto mortale) smrtni skok", vratoloman skok pri kome se skaka u vazduhu prevrne preko glave; fig. veoma smeo i opasan podvig. salubritet (lat. salubritas) zdravost, stanje povoljno po zdravlje (npr. vazduha), lekovitost. salus (lat. salus ge salutis) zdravlje, dobro oseanje; blagostanje, srea, uspeh, spas, spasenje; salus publika (lat. salus publica) opte dobro, dravno dobro; salus publika suprema leko esto (lat. salus publica suprema lex esto) dobro drave mora da bude najvii zakon. salutira (lat. salutare) pozdravljati, pozdraviti; naroito: pozdraviti po vojniki. salhov sp. vrsta skoka u umetnikom kli-zanju (nazvan po vedskom klizau Ulri-hu Salhovu). salcgajst (nem. Salzgeist) hem. hlorovodoni-na kiselina tehnika (Acidum hydrochlo-ricum crudum), upotrebljava se mnogo u hem. industriji, u limarskom zanatu (pri lemljenju), za ispiranje porculanskih sudova i dr.

Saljut

822

sandarak

Saljut naziv za sovjetsku svemirsku laboratoriju; Saljut 1 lansiran 1971. god. SAM-6 sovjetske protivavionske rakete za voenje borbe na malim i srednjim visinama sa svim vrstama protivnikih letelica. samadan (arap.) deveti mesec Arabljana. samar (gr. samarion, sagma tovar, tur. semer) sedlasta podloga za tovar na tovar-noj ivotinji; podloga na kojoj nosai vuku teret. samarij(um) (po rudi samarskitu iz koje je dobiven) heh, elemenat iz grupe retkih zemalja, atomska masa 150,35, redni broj 62, znak Sm. Samariani (hebr. schomron) pl. prastanov-nici Palestine; po dogaaju isprianom u Evanelju po Luki (10, 33), u crkvenom jeziku Samarianin znai: milosrdan ovek. samarianstvo samilost, milosre prema nevoljnima; up. Samariani. Samarjani v. salgarlani. samarjanski koji se tie Samarjana ili je u vezi s njima; fig. milosrdan; samarjanski teajevi Crvenog krsta na kojima se obu-avaju oni koji e u ratu vriti dunost bolniara. sambenito (p. sambenito) uta koulja i kapa sa crvenim Andrijinim (kosim) krstom i sa slikama ognja i avola, koji su nosili jeretici poganskom inkvizicijom osueni na lomau; morali ru je nositi izvesno vreme i oni koji su se odrekli svoje jeresi i bili puteni na slobodu. sambukus (lat. sambucus) vot. zova. samet (nem. Sammet, ital. sciamito, gr. eksamiros) kadifa, barun, pli, teka svilena tkanine sa dlakavom i mekom povrinom; samt, somot. samizadat (skr. za rus. samostontelBnoe izdatelvstvo) samostalno izdavanje", privatno, autorsko izdanje, knjiga, broura itd.; oblik podzemne" izdavake delatnosti u SSSR. samit (eng. summit) vrh, vrhunac; u novinarskom jeziku: konferencija na vrhu", konferencija najviih predstavnika nekih drava. Samojedi (rus.) pl. nomadski narod, altajskog plemena, ivi na krajnjem severu Rusije i Sibira. samsar (arap. simsar, tur. sansar) trgovaki posrednik, senzal. Samsov (hebr.) izrailjski narodni junak, jedan od tzv. sudija", zadavao velike jade izrailjskim neprijateljima Filistejci-ma, dok im nije, lukavou svoje ljubazni-ce Dalile, koja mu je na spavanju odsekla kosu u kojoj je bila sva njegova snaga, pao u ruke, oslepljen i zatoen; Simson. samt (nem. Sammet, Samt) v. samet. Samuilo (hebr. Sch'muel) jedan od velikih izrailjskih starozavetnih proroka.

samum (arap. samum) vreo pustinjski vetar, esto smrtonosan, u Arabiji, Siriji i severozapadnom delu istone Indije. samur (pere. semmur, tur. samur) kuna; krzno od kune; samurovina. samurovina (pere. semmur) v. samur. san (ital., p. san) skraenica od santo. savatogev (lat. sanus zdrav, gr. gen- koren od gignomai postajem, nastajem, rodim se) med. onaj koji raa zdravlje", poznati preparat za jaanje ivaca i snage uopte, sadri 95% kazeina. sanatorijum (nlat. sanatorium) zdravilite, leilite, lepo ureena bolnica na kli-matski povoljnim mestima, naroito za lake i hronine bolesnike, prezdravlje-nike, tuberkulozne i sl.; po veim gradovima: bolnica za leenje akutnih bolesti, naroito hirurke prirode. sanacija (lat. sanatio) v. saniranje. sangvina (lat. sanguis gei. sanguinis krv) 1. crvena kreda za crtanje (boje krvi ili re); 2. crte izraen sangvinom. sangvinarav (lat. sanguinarius) krvoedan, krvoloan, svirep. sangvinacija (nlat. sanguinatio) med. krvarenje, krvavljenje. sangvivik (nlat. sanguinicus) ovek bogat krvlju, tj. lako uzbudljiv, plah, ivahan ovek, usijana glava. sangvinifikacija (nlat. sanguinificatio) zool. v. sangvifikacija. savgviniav (nlat. sanguinicus) bogat krvlju, lako uzbudljiv, lako podloan za prijatno i neprijatno raspoloenje, plahovit, veoma iv (npr. temperamenat); takoe: lakomislen, lakoveran, sanjalaki. sangvinozan (nlat. sanguinosus) koji ima puno krvi. sangvinokratija (lat. sanguis) krv, gr. kra-tos jaina, snaga, vlada) vladavina krvi, krvava vlada, npr. u Francuskoj za vreme Robespjera. sangvinolevtan (lat. sanguinolentus) krvav, poprskan krvlju; boje krvi, obojen krvlju, pomean sa krvlju. sangvifikancia (nlat. sanguificatia) pl. med. sredstva koja pomau stvaranje krvi. sangvifikacija (nlat. sanguificatio) zool. stvaranje krvi u ivotinjskim telima. sandal (arap. sandal, tur. sandal) vrsta polusvilene tkanine. sandale (gr. sandalon, lat. sandalium, tur. sandal) pl. 1. proste drvene cipele kod starih Grka (samo onovi) koje su vezivali za noge kaiima; 2. danas: veoma lake muke i enske letnje cipele; 3. kratke, zlatom i dragim kamenjem bogato izvezene arape koje nosi visoko katoliko svetenstvo o sveanim prilikama; 4. proste, plitke kone cipele (onovi) nakai-e, kakve nose kalueri. sandarak (gr. sandareke, pere. sandar) 1. min. crveni sumporov arsen, realgar; 2. v. sandarah.

sandarah

823

santorin

sandarah (gr. sandarake, pere. sandarah) hem. bledouta smola od severnoafrike smreke (venje), od koje se pravi firnajs, lakovi, gitovi i dr.; branjava materija koju pele sakupljaju u sae sebi za hranu; sandarak 2. sandvi (eng. sandwich) v. sendvi. sandolina (pere. sandol, ital. sandolino) vrsta malih i lakih kupakih" amaca za jednu osobu ili dve osobe. sanduk (arap. sanduq, tur. sandik) drveni koveg, krinja. san en (fr. sans-gene) bez ustezanje, bez ustruavanja, neusiljeno; tl. neustrua-vanje, neustezanje. sanijes (lat. sanies) med. redak, krvav gnoj, sukrvica. saniozan (lat. saniosus) sukrviav. saniranje (lat. sanare leiti) izleenje; popravljanje, poboljavanje, sreivanje, ozdravljavanje (stanja, prilika, privrede); sanacija. sanirati (lat. sanare leiti) izleiti; popraviti, srediti (stanje, prilike). sanitarni (lat. sanus zdrav, fr. sanitaire) koji se tie zdravlja, zdravstveni. sanitacija (nlat. sanitatio) v. saniranje. sanitet (lat. sanitas) zdravlje; opte stanje zdravlja, zdravstvenost; rad i ustanova za uvanje i podizanje zdravlja i negovanje bolesnika koje ostvaruje drava; dravna vlast u iju nadlenost spadaju sve sanitetske ustanove; pr. sanitetski. sankilot (fr. sansculotte) gola; u vreme francuske revolucije: onaj koji ne nosi kratke akire (kakve su nosili plemii) nego duge (pantalons), naziv za pripadnike narodne garde", oruanu snagu francuske revolucije; fig. rodoljub, proleter. sankiloterija (fr. sansculotterie) v. sankilotizam. sankilotizam (fr. sansculottisme) golastvo; zanos za slobodom, odanost naelima sankilota, neobuzdanost. savija (sskr. sankhja) sistem indijske predbudistike filozofije koji ui da se ovaj svet razvio iz pramaterije, da postoji apsolutna i bitna razlika izmeu duha i materije, i da u saznanju te razlike lei sredstvo za spasenje iz sansare. sankt (lat. sanctus, sanct) sveti; skraeno: S., Sct, St, npr. St. Paulus sv. Pavle. sankta simplicitas (lat. sancta simplicitas) sveta prostota, blaena prostota (bezazlenost, naivnost, glupost). Sanktitas (lat. Sanctitas) Svetost, titula katolikih biskupa, naroito pape. sanktifikacija (nlat. sanctificatio) osvee-nje, posveenje, proglaavanje svetim. sanktuarijum (lat. sanctuarium) svetinja, najsvetije mesto u hramu starih Jevreja; unutranji hor u katolikim crkvama; prostor oko glavnog oltara; mesto gde se

uvaju relikvije i svetinje; sveto, neprikosnoveno, nepovredljivo mesto. sankcija (lat. sanctio posveenje) 1. sveana potvrda nekog zakona, ugovora i sl. koju vri via vlast ili poglavar drave, davanje zakonske sile emu; 2. prav. kazna, prisilna mera kao jemstvo za uvanje zakona, potovanje ugovora i dr.; 3. ekonomske, finansijske i vojne mere koje se preduzimaju protiv drave koja ne potuje meunarodne ugovore. sankcionirati v. sankcionisati. sankcionisati (lat. sanctus svet, fr. sanctionner) jedan zakon uiniti svetim i neprikosnovenim, potvrditi, odobriti; neto utvrditi, uiniti zakonom, dati emu zakonsku silu. san-nijans (fr. sans-nuance) vrsta teke svilene tkanine sa zlatnim cvetovima. sans (fr. sans atout bez aduta) v. preferans. savsara (sskr. sansara) fil. kruni tok ivota u indijskoj filozofiji, ivot koji se ponovnim raanjem stalno obnavlja, sa svim svojim patnjama i nezadovoljivim eljama, i od koga je u nirvani jedini spas; up. sankja. sanskrit (sskr. samskrta) v. sanskrt. sanskrt (sskr. samskrta) savren, klasini jezik", drevni jezik Indusa ili Brahmina u Hindostanu kojim su napisana njihova klasina religiozno-filozofska i pesnika dela; kao narodni jezik izumro ve u VI veku pre n. e., ali naunici u Indiji i danas njim govore i piu; sanskrit. Sansusi (fr. Sansouci) bezbrinost", ime omiljenog zamka nemakog cara Fridriha Velikog, kod Potsdama. santa (ital., tl. santa) pr. sveta; im. svetica; santa kaza (p. santa casa) sveta kua", zgrada inkvizicije u Madridu. santal-drvo (nlat. santalum, arap. sandel) fino, mirisavo drvo iz Indije i sa ostrva Junog mora: uto se upotrebljava za kaenje i umetnute radove, crveno za boja-disanje; sandel-drvo. santalin (nlat. santalum) bojena materija koja se dobiva od crvenog santal-drveta. santigram (fr. centigramme) v. centigram. santilitar (fr. centilitre) v. centilitar. santim (fr. centime) francuska i vajcar-ska novana jedinica, = 1/10o franka, para. santimetar (fr. centimetre) v. centimetar. santinela (fr- santinelle) voj. straa; straar, iljbok. santo (ital., p. santo) pr. svet; J. svetac. santonizam (nlat. santoninum) med. -trovanje glistomorom; up. santonin. santonin (nlat. santoninum) farm. gorak prah koji se dobija od biljke Arthemisia cinae, slui kao lek protiv glista, glistomor. santorin vulkanska zemlja sa grkog ostrva Santorin, upotrebljava se za pravljenje vodenog maltera i cementa.

Sano Pansa

824

sardina

Sano Pavsa (p. Sancho Pansa) trampavi titonoa Don Kihota, olienje trezve-nosti, praktinosti i snalaljivosti. sandak (tur. sancak) prvobitno: zastava; oblast koju su sultani davali na upravu svojim vojvodama; uprava nad manjom oblasti. sanjinizam shvatanje da ovek treba da ivi u slobodnom uivanju i podmirivanju svojih prirodnih potreba i prohteva, naroito erotinih (slobodna ljubav i sl.). Predstavnik ovoga prilino izopaenog epikurejskohedonistikog shvatanja je Sanjin, glavni junak istoimenog romana ruskog pisca Mih. P. Arcibaeva. saorija (lat. saoria) farm. etiopijska biljka koja sadri bornu kiselinu, upotrebljava se kao lek protiv ojaelice, pantljiare. sapa (fr. sape, nlat. sappa, ital. zappa) voj. zatien rov, podzemni hodnik koji vodi u tvravu. saparina (p. zarzaparrilla) bot. v. sarsapa-rila. saper (fr. sapeur) kopam rovova, pionir. savijene (lat. sapiens) mudar, pametan; sapijenti sat! (lat. sapienti sat) mudrom dosta! tj. pametnom ne treba mnogo (govoriti itd.). sapirati (fr. saper) voj. potkopati, potkopa-vati, praviti podzemne hodnike, kopati rovove. sapo (lat. sapo) sapun; salo amigdalinus (nlat. zaro amygdalinus) bademov sapun; sapo medicinal (nlat. sapo medicinalis) lekoviti sapun. saponarija (nlat. saponaria) bot. sapunika. sanonin (lat. zaro) hen. sapunska materija, u korenju biljki sapunika i dr. saponifikacija (nlat. saponificatio) pravljenje sapuna, vetina pravljenje sapuna; hem. usapunjavanje, usapunjenje, pretvaranje u sapun. saponificirati (nlat. saponificare) hen. usa-puniti, usapunjavati, pretvoriti u sapun, pretvarati u sapun. sapremija (gr. sapros truo, haima krv) med. trovanje krvi usled prodiranja u krv bakterija koje izazivaju truljenje. saprinum (gr. sapros, nlat. saprinum) xex. truleni alkaloid, leni alkalodi. saprogen (gr. sapros, gen- koren od gignomai nastati, postati, roditi se) koji izaziva truljenje; koji je postao truljenjem. sapropira (gr. sapros, pur vatra, silna groznica) med. trula groznica. saprostoma (gr. sapros smrdljiv, stoma usta) med. neprijatan zadah iz usta. saprofiti (gr. sapros truo, phyton biljka) med. trulene klice, biljni organizmi koji se nesposobni da asimiliu ugljenu kiselinu i, prema tome, bez biljnog zelenila hrane mrtvim organskim materi-jama, poglavito bakterije i gljivice. sarab (arap.) v. fatamorgana.

sarabanda (ital. sarabanda, p. zarabanda) umeren i ozbiljan panski ples u 3/4 takta, slian menuetu; takoe: koraanje konja po taktu. sarazina (fr. sarrasine) voj. reetke za sputanje (na tvravama). saraj (pere. seray, tur. saray) v. seraj. saraori (arap.-pers., tur. silahsor) pl. stanovnici nekih sela u Turskoj koji su bili osloboeni od plaanja poreza i dr. da-bina, ali su, u naknadu za to, vrili javne radove (odravali drumove, utvrenja i sl.). sarapa (p. zagara) areni al koji u Latinskoj Americi nose kao gornju haljinu, a i kao ukras; serapa. sarapus (gr. serapus onaj koji je irokih stopala i vue ih pri hodu, seiro metem, riz stopalo) med. onaj koji ima plosna stopala, duz-tabanlija. saraf (arap. sarraf, tur. sarraf) menja novca, trgovac novcem, hartijama od vrednosti i sl. sarafan (rus., gr. sarapis bela persijska odea sa skerletnim prugama) dugi kaput bez rukava ruskih seljanki. Saraceni (lat. Saraceni) istonjaci, orijentalni; prvobitno: ime kojim su u Evropi zvali Arabljane, a zatim sve muhamedovce, Turke i sve nehrianske narode protiv kojih su voeni krstaki ratovi; fig. grubi, surovi ratniki narodi. sara (arap. sarrag, tur. zagas) zanatlija koji pravi i prodaje razne predmete od koe (sedla, uzda, bisage, razno remenje, pletene kamdije itd.). sarada (arap. siraga, tur. siraca) med. skrofu-le, tuberkuloze limfnih lezada, najee na vratu; vrsta sakagije, konjske bolesti. sarbaz (pere.) persijski ratnik-peak. sargasum (nlat. sargassum) bot. morska trava, vrsta mrkih algi u Atlantskom okeanu, Sredozemnom i Jadranskom moru, ije delove nose morske struje. sargija (tur. sargi) gruba i retka tkanine za pokrivanje i umotavanje robe. Sardanapal (gr. Sardanapalos) ime poslednjeg asirskog kralja (667626. pre n. e.), koga su Grci smatrali olienjem raskoi, mekutva i sladostraa; otuda: fig. me-kuac, pohotljivac, sladostrastan; pr. sa-radanapalski. sardela (ital. sardella) zool. po ostrvu Sardi-niji nazvane vrsta malih heringi u Sredozemnom i Jedrenskom moru; u trgovinu dolezi usoljena, marinirana i, u zejtinu kuvana, u dobro zalemljenim limenim ku-tijeme; sardina, srela. sarder (gr. sardion) min. sardski kemen, kalcedon mrke boje, nazvan po lidijskom gradu Sardu. sardina (lat., ital., p. sardina, fr. sardine) trg. naziv za konzerviranu sardelu.

sardonski smeh

825
mesa uvijenog u list kiselog kupusa, vinove loze i dr. Sarmati (gr. Sarmatai) lat. Sarmatae) pl. nomadski slovenski narodi, stanovnici oblasti Sarmatije, u starom veku, koja se nalazila u severoistonoj Evropi i susednom delu Azije. sarong (malaj.) deo narodne nonje u Indoneziji, na Malaji i Cejlonu: platnene ili svilena tkanine koja se omotava oko tela. saros (hald.) razdoblje od 18 godina, posle kojega se priblino istim redom ponavljaju Suneva i Meseeva pomraenja. sarsaparila (p. zarzaparrilla) vot. lekoviti koren amerike vrste tetivke (nlat. Smi-lax sarsaparilla); sasaparila. sarsenet (eng. sarsenet) laka, kao platno tkana, glatka pamuna tkanina u jednoj boji; upotrebljava se za postavu i povezivanje knjiga. sartorijus (lat. sarcire krpiti, nlat. sartori-us) kroja; anat. dugaki bedreni mii. sarfalada (nem. Zervelatwurst) v. safalada. sarcidijum (gr. sarx meso, nlat. sarcidium) med. mesna bradavica, zamladak. sarcina (lat. sarcina sveanj, denjak) med. vrsta bakterija kod kojih se pojedine bakterije (koke) dele u tri pravca i tako obrazuju gomile sline unakrsno vezanim denjkovima robe; sarcina ventrikuli(lal. sarcina ventriculi) nagomilavanje ovih bakterija u elucu. sarcitis (gr. sarx gei. sarkos meso) med. zapaljenje miia; sarkitis. sasaparila (p. zarzaparrilla) bot. v. sarsaparila. sasolin hem. prirodna borna kiselina, ima je na ivicama toplih izvora kod mesta Saso (Sasso) blizu Firence. sat (arap. saa', tur. saat) asovnik, ura; sahat. satana (hebr. satan, gr. satanas protivnik, avo) buntovnik, neprijatelj; u Starom zavetu (knjiga o Jovu); aneo nesree i kazne koji stoji u slubi Boga; aneo koji se odmetnuo od Boga, zao duh, avo; fig. rav i odvratan ovek; sotona. satang stoti deo bata, novane jedinice u Tajlandu. satanizam (hebr. satan) 1. religiozno potovanje, kult satane; 2. strahopotovanje prema naelu zla u ivotu; avolstvo. satara (arap. satyr, tur. satir) sekirica sa duim seivom i kratkom drkom, mesarska, kuhinjska sekirica za seenje mesa. satelit (lat. satelles gen. satellitis) 1. pratilac, telesni straar, pomaga, ortak (u ravom smislu); 2. astr. naziv za nebeska tela koja optiu oko planeta po istim zakonima kao ove oko Sunca, npr. Mesec je satelit, pratilac, Zemlje; trabant; 3. fig. poslunik, skutonoa, npr. satelitska drava".

sardonski smeh (gr. Sardo Sardonija) v. rizus sardonijus. sarkazam (gr. sarkasmos) 1. grizenje usana od ljutine", tj. zajedljiva, pakosna tala, zajedanje; 2. ret. vrsta krajnje zajedljive i pakosne ironije, npr. Tvoj je sinak junak bio, /Ako j' umo kamen gristi,/ Mora da se ugojio (Zmaj, Tri hajduka"). sarkastian (gr. sarkazo grizem usne od ljutine, rugam se stisnutih usana) koji grize, koji ujeda, tj. zajedljiv, pakosno aljiv. sarkitis (gr. sarx meso) med. v. sarcit. sarko- (gr. sarx genj sarkos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: meso. sarkoda (gr. sarkodes mesnat, poput mesa) zool. v. protoplazma. sarkoza (gr. sarkosis stvaranje mesa) med. stvaranje mesa, obrazovanje mesa. sarkolema (gr. sarx, lemma ono to je primljene) zool. tkivni omota pojedinih miinih vlakana. sarkologija (gr. sarx genj sarkos meso, logia nauka) nauka o mesnatim delovima tela, o miiima. sarkom (gr. sarkoma izrataj mesa) med. mesni izrataj, mesna guta, mesnik; sarkoma. sarkoma (gr. sarkoma) med. v. sarkom. sarkomatoza (gr. sarx, nlat. sarcomatosa) med. sarkom koji se krivim kanalima rairio po celom telu; pr. sarkomatozan. sarkomfalus (gr. sarx, omphalos pupak) med. sarkom na pupku. sarkoplazma (gr. sarx, plasma tvorevina) zool. protoplazma miinih elija. sarkostoza (gr. sarx gei. sark6s, osteon kost) med. otvrdnjavanje mesa. sarkotika (gr. sarkotikos koji pomae rastenje mesa) pl. med. sredstva koja pomau obrazovanje mesa. sarkotian (gr. sarkotikos) med. koji pomae stvaranje mesa, koji izaziva obrazovanje mesa. sarkofag (gr. sarko-phagos koji jede meso, mesojed, mesoder) koji dere, koji nagriza meso; kod starih: mrtvaki sanduk od trojanskog krenjaka koji je imao svojstvo da brzo troi leinu; docnije: mrtvaki sanduk od kamena, naroito od mermera, luksuzan kovek; grob u obliku kamenog kovega. sarkofaga (gr. sarko-phagos koji jede meso, mesojed) pl. med. sredstva za najedanje, za nagrizanje mesa. sarkofija (gr. sarx ki. sarkos, phyo nastanem, postanem) med. mesnati izrataj, divlje meso. sarkocela (gr. sarx genj sarkos, kele prodor, kila) med. tvrdi otok semenjaka (muda) tuberkulozne, kancerozne ili sifilitine prirode. sarma (tur. sarma ono to je zamotano) vrsta jela koje se pravi od iseckanog, mlevenog

826
saten (fr. satin, ital. setino, lat. seta svila) vrsta svilene tkanine, atlas, satin; atla-su slina vunena tkanina. sati (sskr. sati, eng. suttee) dobra, prava ena"; u Indiji: ena koja posle smrti mua pristaje da bude spal>ena ili iva sahranjena s muem; ovaj in naziva se: satja; suti. satin (fr. satin, ital. satino) v. saten. satinada (fr. satin, satinade) lak polusvile-ni atlas. satinet (fr. satinette) polusvilena tkanina sa prugama, poluatlas. satinirati (fr. satiner) izraditi slino atlasu, dati emu sjaj atlasa; zlatan konac priiti na ispupen vez; glaati, sjajati, naroito hartiju. satir (gr. Satyros) 1. mit. pratilac Bahov, umski bog sa kozjim nogama, malim rogovima, konjskim ili kozjim repom i upavom kosom, simbol gruboulne poluivotinjske oveje prirode; 2. lan hora u satirinoj drami kod starih Grka; 3. zool. orangutan. satira (lat. satira, satura; satur sit, zasien) prvobitno: zdela, inija (lat. satura sc. lanx) napunjena svakojakim voem; docnije: pesma razliitog sadraja; danas: pesma, pria i sl. koja duhovito i na podrugljiv nain osuuje i iba sve to ne valja u drutvu ili kod pojedinaca; podsmeh, ruganje. satirijaza (gr. Satyros) med. bolesna pojaa-nost spolnog nagona, spolna nezajalji-vost kod mukaraca; takoe: unakaenost lica gubom. satirik (nlat. satiricus) pisac satira; duhovit podsmeva; pr. satiriki. satirska igra (gr. Satyros) parodian epilog u starogrkoj tragediji u kome su satiri sainjavali hor. satisfakcija (lat. satisfactio) zadovoljenje, u sluaju uvrede asti, dostojanstva i sl., naroito putem dvoboja; izvinjenje, opravdanje; naknada tete. satja (sskr. sutya) v. pod sati, satrap (stpers. gr. satrapes) pokrajinski namesnik u staroj Persiji; fig. velik, ugledan, ohol i raskoan gospodin, de-spot. satrapija (gr. satrapeia) 1. velika oblast na kakve je bila podeljena stara persijska drava; 1. namesnitvo (ili: upravni-tvo) persijske pokrajine; 3. fig. zemlja ili oblast u kojoj neki pojedinac samodra-ki vlada. saturancia (nlat. saturantia) pl. med. sredstva za upijanje i odvoenje eludane kiseline. saturacija (lat. saturatio) hem. zasiavanje, zasienje; zasienost; preiavanje ra-stvora eera; up. neutralizacija. saturirati (lat. saturare) hen. zasititi, za-siavati, neutralizirati.

saharat

Saturn (lat. Saturnus) 1. mit. po starorimskoj legendi, najstariji kralj Lacijuma, zatim bog useva i zemljoradnje, docnije smatran kao grki Kronos; 2. astr. posle Jupitera najvea planeta Sunanog sistema, u ravni njegova polutara lebdi sistem od tri prstena koji se sastoje od velikog broja vrlo malih pratilaca (tela koja optiu oko Saturna); 3. hem. olovo. saturnalije (lat. Saturnalia) pl. sveanosti u ast Saturna kod Rimljana, slavljene poetkom decembra, dani veselja, odmora, slobode i jednakosti, kao uspomena na zlatno doba Saturnove vladavine u La-ciji. saturnizam (nlat. saturnismus) med. trovanje olovom, olovna bolest. saturnijski (lat. saturnius) prastari, staro-drevni; jednostavan, srean; saturnijski stih starorimski stih (pre no to su primili grku metriku). saturski (nlat. saturnius) hem. olovat, koji sadri olova, olovni. saturnit (lat. Saturnus olovo, gr. nastavak ites) in. mrka olovna ruda. saura (pere. sicure) slamna kotarica, naroito za hleb; saurica. saum (arap. sawm, tur. savm) muslimanski post. sauroliti (gr. sauras guter, lithos kamen) pl. geol, okamenjeni guteri. Safa (gr. Sappho) starogrka lirska pesnikinja iz Mitilene na ostrvu Lezbosu (oko 600 pre n. e.); astr. asteroid, otkriven 1864; Sapfa, Safo. safalada (nlat. Zervelatwurst) vrsta kratkih i debelih kobasica od kae svinjskog i goveeg mesa; sarfalada. safar (arap. safar, tur. safer) drugi mesec u muhamedanskom kalendaru; safer. safizam (gr. Sappho) homoseksualnost meu enama, lezbijska ljubav (po gr. pesni-kinji Safi); up. tribadizam. safijan (polj. safian, pere. sahhtijan) vegetabilno utavljena fina crvena kozja i jarea koa, nazvana po marokanskom gradu Safi; up. maroken. safijski stih metr. stih nazvan po starogrkoj pesnikinji Safi: -U-UI-U UI-OI*-U; safijska strofe strofa od tri safijska stiha i jednog adonijskog. safir (lat. sapphirus, gr. sappheiros, arap. safir, hebr. sappir, hald. sampir) min. plavi korund (dragi kamen). saflor (fr. safran, lat. flos gec. floris cvet) osueni cvetni venii afranike; prena i obino sa peskom pomeana kobaltova ruda od koje se dobiva smalta. sahalin v. sagalin. Sahara (arap.) pustinja, ravnica; ime ogromne, preko 340 miliona hektara velike peane pustinje u Sev. Africi. saharat (nlat. saccharatum) hem. jedinjenje sirovog eera sa raznim bazama.

saharimetar

827
nemakoj: simbol nacionelsocijelisti-kog pokreta. Svebi (lat. Suebi) pl. veliko germanske pleme na obalama Baltikog mora, odakle se rasprostrlo na zapad i jug (docnije je od ove rei postala re vabe, koja se kod nas, u narodu, upotrebljavale za Nemce uopte). svedenborgovci pl. pristalice vedskog prirodnjaka, teozofa i vidovnjaka Eme-nuela Svedenborga (16881772). svelto (ital. svelto) muz., slik. lako, neusilje-no, prirodno. sveljato (ital. svegliato) muz. ivo, ivahno, krepko. sveng (eng. swing) sp. u boksu: iroki udarac izmahnutom rukom (ovim udarcem je bivi svetski ampion Siki nokautirao francuskog ampione Karpantijea). sveter (eng. sweater skuplja znoja) debela pletena vunena ili pamuna sportska koulja (za zatitu od prekomernog znojenja); kod nas se obino nepravilno izgovara: sviter. sveting sistem (eng. sweating system) sistem znojenja", vrsta radnog odnosa (najma) u kome se izmeu preduzimae i radnika pojavljuje tree lice (sveter) koje prima od preduzimae rad po utvreno] ceni, a zatim glede de mu radnici izvre taj posao to jevtinije, dakle, sistem iskori-avanja radnika. svipsteks (eng. sweepstakes) pl. vrsta kle-enje ne konjskim trkama u Engleskoj gde sopstvenici grle uleu izvesne svote koje sve dobive sopstvenik najboljeg grle; vrsta kockanja gde jedan igra dobiva sve uloge. svita (fr. suite, lat. sequi pretiti, sledo-vati) pratnja, praenje, naroito vojniko; posluga visokog gospodina; muz. kompozicija od vie delove, obino plesove, koji su bez potrebne nevezanosti (npr. kod simfonije ili sonate); tekoe: kamerna ili plesna sonate; a la svit (fr. a le suite) u pratnji, iz pratnje (o oficirima koji nemaju svoje komande, nego su u pratnji vojskovoe ili vladaoca, da bi po potrebi mogvo njime raspolagati). sviter (eng. sweater) v. sveter. svomps (eng. swamps) pl. movare u dolini reke Misisipi i na istoku Sjedinjenih Amerikih Drava. seansa (fr. seance) sedenje, zesedenje, sesija; sedenje kao model (pred slikarom, vejarom); naroito: spiritistike sednice ne kojoj medijum, tobo, vri posredovanje izmeu prisutnih i duhova. seborea (lat. sebum loj, gr. rheo teem, curim) med. perutanje koe sa preteranim luen>em masti. sevap (arep. teweb, tur. sevap) dobro delo, zadubina; nagrada ze dobro delo (od Voga); sevab.

saharimetar (gr. sakchar eer, metron merile, mera) sprava za merenje koliine eera u rastvoru pomou polarizacije svetlosti. saharimetrija (gr. sakchar eer, metria merenje) merenje koliine eera pomou saharimetra. eaharin (gr. sakchar eer, sok koji suzi iz kolenaca bambusove trske Bambuca arundinacea, lat. saccharum) xex. eerne materija; takoe: slatka materija, dobiva se iz toluola, 500 puta slaa od eera, nije hranljiva, zbog ega se preporuuje bolesnima od eerne bolesti. saharina (nlat. saccharina) pl. farm. lekovi koji sadre eera. saharifikacija (nlat. saccharificatio) pretvaranje u eer, pretvaranje skroba u eer; spravljanje eera; ueeravanje. saharoza (gr. sakchar eer) obini trani ili repni eer (up. glikoza). saharometar (gr. sakchar, metron) sprava za odreivanje koliine eera u rastvoru specifinom teinom. saharometrija (gr. sakchar, metria) merenje saharometrom. saharum (gr. sakchar, sskr. carhara) eer, eerna trska; saharum laktis (lat. saccharum lactis) mleni eer; saharum Saturni (lat. saccharum Saturni) olovni eer. sahat (arap. saa', tur. saat) v. sat. sahem poglavica severnoamerikih Indija-naca; skuptina starih indijanskih ratnika.

sahib v. sahibija.
sahibija (tur. sahib, sahip) gospodar, posednik; domain. sahija (tur. sai, arap. sai) glasnik, knjigo-noa. sacelan (nlat. sacellanus) v. kapelan. sacelar (nlat. sacellarius) uvar crkvenih dragocenosti i crkvenog novca; naroito jedan od prvih slugu papinih. sa (tur. sac) plitak metalni ili zemljani poklopac pod kojim se na ognjitu pee hleb i pita, pekva. sama (tur. zasta) sitna olovna zrna za puku; rot. sadak (pere., tur. sac ayak) gvozdeni tronoac koji stoji na ognjitu i na kome se, u nekom drugom sudu, kuva jelo. Svada (lat. suadere nagovarati, Suada) kit. boginja nagovaranja kod Rmuivana (grka Pejito); fig. reitost, dar nagovaranja, vetina izlaganja lepim prianjem; prezrivo: govorljivost, brbljivost. Svadela (lat. Suadela) kit. v. Svada. svadei (ind. swadeshi) narodni pokret u Indiji koji je imao za cilj da oivi domau industriju i da se Indija oslobodi engleske vlade. svastika (sskr. swastica srean) kukasti krst, prvobitno: znak Sunca; u Hitlerovoj

828
sevast (gr. sebastos uzvien, carski) naziv za sudiju u staroj srpskoj dravi. sevastokrator (gr. sebastos uzvien, carski, krateo zapovedam) in u staroj srpskoj vojsci: zapovednik jednog dela vojske. sejv aur soulz (eng. save our souls) spasite nae due", meunarodni radiotelegraf-ski doziv u pomo koji, kao skraenicu S. O. S. alju avioni i oni koji se nalaze na moru u ivotnoj opasnosti; SOS. sevdalija (arap.-tur. sevdah) zaljubljen, strastan ovek; ljubitelj ljubavnih pesama. sevdaliika (tur. sevda ljubav, arap. sawda crna u) ljubavna pesma puna enje i strasti. sevdah (arap. sawda, tur. sevda) ljubav, ljubavna enja i strast. sevdisati (tur. sevda, arap. sawda) goreti ljubavnom enjom, biti zaljubljen. sevicije (lat. saevus besan, svirep, saevitiae) pl. prav. surovi postupci, zlostavljanje. segve (ital. segue, lat. sequi) iuz. sledi. segidilja (i. seguidilla) vrsta ptanske pesme u strofama od asonirajuih stihova sa po sedam i pet naizmeninih stihova, peva se uz ples u 3/4 takta i uz pratnju gitare ili kastanjeta. segment (lat. segmentum od secare sei) odseak; kom. odseak, deo (krune) povrine izmeu luka i njegove tetive; deo nekog luka odseen pravom ili ravni; zool. prstenak, pl. segmenti prstenci; biol. elija obrazovana cepljenjem ili segmentacijom. segmentacija (nlat. segmentatio) deljenje ili cepanje na odseke; biol. brazdanje, obrazovanje elija cepanjem. segregat (lat. segregatum) ono to je odvojeno, udaljeno, odstranjeno. segregatorijum (nlat. segregatorium) hen. sprava za razluivanje raznih tenosti. segregacija (nlat. segregatio) odvajanje, izdvajanje iz neke celine; deoba zajednikog zemljita; rasna segregacija v. pod diskriminacija. segregirati (lat. segregare) odvojiti od stada; odvojiti, odvajati, udaljiti, odstra-niti. sedalna crkva (lat. sedes sedite) stolna (ili: saborna) crkva, katedrala. sedancia (lat. sedantia od sedare umiriti, stiati, uminugi) pl. med. lekovi za umi-njenje (ili: utiavanje, utoljenje, umirenje) bolova. sedativa (nlat. sedativa) pl. ned. v. sedancia. sedativan (nlat. sedativus ublaavan, koji ublaava) ublaavajui, umirujui, koji utoljava bol; sedativna so so za ublaa-vanje bolova, borna kiselina. sedentaran (lat. sedentarius) stalan, stalno nastanjen; koji mnogo sedi, naviknut na mnogo sedenje; sedentaran ivot (lat. vita sedentaria) ivot koji se mahom provodi u sedenju.

seizmogram

sedes (lat. sedes) sedite; stolica; stan, boravite; med. stolica, ienje; per sedes (lat. per sedes) putem stolice, putem ienja. sedes apostolika (lat. sedes apostolica) apostolska stolica, papska stolica. sedef (arap. sadaf) v. aerlmuter. sedec (lat. sedecimus esnaesti) oblik (ili: format) esnaestine (tabaka, knjige). sedilja (fr. cedille) kukica, pravopisni znak ispod francuskog slova s (s) koji kazuje da se s ispred a, o, une ita kao k, nego kao irilsko s". sediment (lat. sedimentum) talog (neke tenosti); materija izdvojena iz vode; naslaga, sloj. sedimentaran (nlat. sedimentarius) taloni, koji je postao taloenjem; sedimentarne planine kol. planine koje su postale od naslaga iz vode. sedimentacija (nlat. sedimentatio) taloenje estica mehaniki zdrobljenih materija; nataloenje. sedimentozan (nlat. sedimentosus) taloan, koji ostavlja talog. sezam (gr. sezamon, lat. sesamum) bot. orijentalska zeljasta biljka iz porodice pedalijacea (nlat. Sesamum orientale) od ijeg se utog semena dobiva bistro i slatko ulje; su sam. Sezame, otvori se! arapska arobna formula pomou koje se otvaraju vrata od blaga (iz prie Alibaba i 40 hajduka" u Hiljadu i jedna no"). sezona (fr. saison, lat. satio sejanje, setva od serere sejati) godinje doba, doba najzgodnije za neku vrstu poslova ili bavljenja (kupanja, etve, berbe, smuanja, pozorita, igranki, zabava i dr.); a la sezon(fr. a la saison) prema doba godine, u pravo vreme; or d' sezon (fr. hors de saison) u nezgodno vreme, u nevreme. sezonski (fr. saisonnier) koji se tie godinjeg doba, koji odgovara izvesnom dobu godine, koji se javlja sa godinjim dobom; sezonska industrija, trgovina, roba i dr., ona koja se obavlja, trai samo u izvesno doba godine; sezonska karta mesena, dvo-mesena, stalna karta; sezonski radovi oni koji se mogu obavljati samo u odreeno doba godine. seid (arap.) gospodin, gospodar, poglavar, vladalac, potomak Muhamedov, emir iz Prorokova plemena; ime jednog roba i fanatikog pristalice Muhamedovog koji je, nesvesno, postao oceubica; fig. slepo orue verskog zanesenjatva i sile. seiz (arap. sayis, tur. seyis) konjuar. seizmian (gr. seismos potres) trusni, koji se tie zemljotresa, zemljotresni, koji potie od zemljotresa. seizmogram (gr. seismos, gramma slovo) kol. kriva linija koju izbelei seizmograf.

seizmograf

829
4.000 godina; rastu u brdskim i planinskim vlanim predelima Kalifornije. seke (tur. seki?, ciki?) stariji ovek koji voli da se muva oko devojaka. sekirati (ital. seccare suiti) dosaivati, srditi, ljutiti, gristi koga. seko (ital. secco, fr. sec, lat. seccus) suv, osuen; slikati al seko (ital. al secco) slikati na suvoj osnovi (supr. al freske). sekret (lat. secretum) tajna; tajni peat (vladara); nunik, zahod. sekretaa (fr. secretage) alitrena kiselina u kojoj je rastvorena iva, pomou koje eirdije izrauju od dlake filc. sekretar (nlat. secretarius) 1. pisar; tajnik, delovoa; onaj koji vodi zapisnik (sednice, skuptine); 2. pisai sto; 3. zool. afrika stepska ptica grabljivica, poznata kao utamanjiva zmija. sekretarijat (nlat. secretariatum) in ili zvanje sekretara, tajnitvo; soba u kojoj radi tajnik, kancelarija tajnikova. sekretirati (lat. secretum) drati u tajnosti, preutkivati; drati pod bravom u pisaem stolu (sekretaru); luiti, izlu-ivati. sekretist (lat. secretum) onaj koji je odvojen; u industrijskim preduzeima: radnik na tajnim poslovima, uvar industrijskih tajni. sekrecija (lat. secretio) fiziol. odvajanje, lu-enje, izluivanje tenosti iz tela, npr. znoja; izluena tenost, luevina. seks (lat. sex) 1. est. seks (lat. sexus) 2. v. seksus. seksagezimalni (lat. sexagesimus) mat. ezde-setni, esetni; seksagezimalna podela podela punog ugla na 360 jednakih delova, stepena, podela stepena na 60 jednakih delova, lunih minuta, podela minuta na 60 jednakih delova, lunih sekunda; podela asa na 60 minuta, minute na 60 sekundi; seksagezimalni raun raunanje ra-zlomcima iji je imenitelj 60, 600 itd. seksagon (lat. sex est, gr. gonia ugao) v. heksagon. seksangulum (lat. sex, angulus ugao) geom. estougaonik; pr. seksangularan. seksepil (eng. sexappeal) neposredna privlana sila za osobe drugog spola, spolna (seksualna) privlanost. seksologija (lat. sexus spol, gr. logia nauka) nauka o seksualizmu. seksta (lat. sextus esti, sexta sc. classis) esti razred neke kole; muz. esti ton skale; u kartama: est karata iste boje koje dou jedna za drugom. sekstant (lat. sextans) astr. instrument sa dva ravna ogledala i durbinom, slui za me-renje uglova do veliine gotovo 2 puta po 60, rastojanja zvezda, dakle i geografske irine i duine; geom. esti deo kruga, sektor od 60 stepena (up. kvadrat; oktang). sekstet (nlat. sextetum, ital. sestetto) muziki komad za 6 glasova ili 6 instrumenata.

seizmograf (gr. seismos, grapho piem, beleim) sprava koja automatski belei zemljotres, trusomer. seizmologija (gr. seism6s, logia nauka) nauka o zemljotresima, trusovima. seizmometar (gr. seismos, metron merile, mera) v. seizmograf. seiento (ital. seicento) u istoriji italijanske umetnsosti i kulture, naziv za HUP vek. sejm (polj). 1. sastanak, skuptina, zbor; 2. (Sejm) poljska narodna skuptina. sejmen(in) (pere. segban, tur. seymen, segmen) psar; vojnik janiarskog puka; kod nas: straar, pandur. sek (fr. sec suv) vino u kojem je sav eer iz groa fermentacijom pretvoren u alkohol, suvo vino. sekans (lat. secans) geom. goniometrijska funkcija: odnos izmeu hipotenuze i na-legle katete (skraeno: sec), reciprona vrednost kosinusa. sekanta (lat. secans) geom. seica, linija koja see drugu liniju; sekanta kruga prava koja see obim u dvema takama. sekantan (ital. seccante) nervozan, dosadan, zagriljiv, svadljiv; koji zanoveta, zame-ra, prigovara. sekativ (ital. secco suv) v. sikativ. sekvenca (lat. sequi slediti, pratiti) 1. ono to dolazi posle ega, to sledi iza ega; 2. muz. ponavljanje nekog motiva na razliitim stupnjevima uzlazno ili silazio, u istom glasu; 3. u filmu: najmanja filmska celina, scena, epizoda. sekvestar (nlat. sequestrum) prav. davanje na uvanje (ili: u ostavu) neke sporne stvari po sudskom nalogu ili po sporazumu stranaka u ruke treem koji treba da je uva d<^ konanog reenja spora; uzabranjeno, uza peno dobro; staviti pod sekvestar staviti pod zabranu, uzaptiti; med. istrulela kost koja se jo dri u novostvorenoj kotanoj masi, odvojak. sekvester (lat. sequester) v. sekvestrator. sekvestrator (nlat. sequestrator) prav. dravom ili sudom odreeni upravnik ili staralac imanja i stvari koji su u sporu o svojini; sekvester. sekvestracija (nlat. sequestratio) prav. stavljanje pod zabranu spornog imanja (sekve-striranje); med. odvajanje istrulele kosti. sekvestrirati (nlat. sequestrare) prav. na imanje u sporu staviti (ili: stavljati) sudsku zabranu i dati ga nekome treem na upravu ili uvanje, uzabraniti, uzabra-njivati, uzaptiti. sekvestrotomija (nlat. sequestrum, gr. tome seenje, rezanje) med. vaenje seenjem kosti koja je u truljenju. sekvitur (lat. sequitur) sledi, sleduje, pro-izlazi. sekvoja bog. vrsta dinovskog etinarskog drveta (Sequoia), ija pojedina stabla do-stiu visinu i preko 100 t a doive i do

sekstiliJun

830

sekundira

sekstilijun v. sekstilion. sekstilion (lat. sextns esti i nastavak po slinosti sa billion) 1. kod Engleza zvi Nemaca: milion podignut na esti stepen, 10 ; 2. kod Francuza i Amerikanaca: hiljada podignuta na sedmi stepen, 1021. sekstola (nlat. sextola) muz. grupa od 6 tonova koji imaju vrednost od 4 tona. seksualan (nlat. sexualis) 1. spolni, koji se odnosi ili koji je u vezi sa spolnim ivotom; 2. koji ima jake spolne prohteve, ulan. seksualizam (nlat. sexualis) spolni ivot, stalnost; seksualitet. seksualist (nlat. sexualis) pristalica Li-neovog seksualnog sistema. seksualitet (nlat. sexualitas) v. seksualizam. seksualne biologija nauka o spolnom ivotu. seksualne etika nauka koja se bavi pitanjima spolnog ivota sa etikog gledita. seksualne patologija nauka o bolesnim naklonostima spolnih oseaja. seksualne pedagogija vaspitna naela i mere to ih primenjuju roditelji, kola i medicina da bi se omladina sauvala od opasnosti spolnog ivota, spolno pro-sveivanje omladine. seksualna psihologija deo psihoilogije koja se bavi prouavanjem spolnog nagona. seksualna higijena higijena spolnog ivota.
seksualni nagon spolni nagon.

seksualni sistem bog. podela biljaka prema njihovim spolnim delovima, Lineov sistem; takoe: svi muki ili enski spolni organi. seksus (lat. sexus) spol, pol, spolnost. sent (fr. sec, ital. secco suv) fino pansko i italijansko vino koje se cedi od suvarka, suvog groa; opti naziv za fina bela vina iz panije i sa Kanarskih ostrva, nemaki naziv za penuava vina (Sekt). sekte (lat. secta od sequi sledovati, pratiti naela kojih se neko dri; stranka, kola) manja verska stranka ili manje udruenje koje se odvojilo od neke vee, vladajue verske stranke; jeres. sekta (lat. secta) pristalica neke sekte; onaj kojij je sklon da zastranjuje i da se odvaja od grupe (npr. knjievne, politike itd.) kojoj pripada. sekteiti (lat. secta) izazivati podvojenost u nekoj iroj grupi; odvajati se iz neke ire zajednice, stvarati sektu. sektatvo (lat. secta) stvaranje sekti, podvojenost u nekoj iroj zajednci; zatvorenost i tuenost od irokih masa. sektor (lat. sector iseak) 1. geom. iseak, deo kruga izmeu luka i dva poluprenika povuena iz sredita do krajeva toga luka; 2. voj. deo ili odsek borbene ili utvrene linije; 3. u privredi: oblast proizvodnje gde se proizvodi na nain

svojstven toj oblasti (dravni sektor, zadruni sektor, privatan sektor). sekularizacija (nlat. secularisatio) posvetovljavanje, posvetovljenje, pretvaranje neega crkvenog u svetovno (mirsko); posvetovljenost, pretvorenost neeg crkvenog u svetovno (mirsko). sekularizireti (nlat. secularisare) posvetov-niti, posvetovnjavati, uiniti svetovni^ (ili: mirskim), crkvene lice ili crkvenu stvar uinti svetovnom. sekularitet (lat. saeculum vek) svetovnost, svetovno pravosue u crkvi. sekularni (lat. secularis) vekovni, stoleni, STOGODIPJNJI; svetovni, mirski, necrkve-ni; svetski; sekularna proslava proslava stogodinjice. sekulum (lat. saeculum) stolee, vek; vek, dug niz godina; ljudski vek, jedno pokolenje; u sred. veku: svet, zemaljski ivot. sekunda (lat. secundus drugi, drugi po redu, secunda od nlat. pars minuta secunda drugi umanjeni deo, pa je ostalo, kratkoe radi, samo secunda) ezdeseti deo lune minute ili vremenske minute (up. munuta); ma. drugi nain izvoenja udarca maem; muz. drugi ton posle osnovnog tona; sekunda menice druga menica (v. traga); sekunda vuna manje fina vuna, vuna druge vrste; fiz. jedna od osnovnih mernih jedinica po Meunarodnom sistemu jedinica = trajanju 9.192.631.770 perioda zraenja koje odgovara prelazu izmeu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133; oznaka s; sekundno klatno klatno ije jedno klaenje traje jednu sekundu pro sekunde (lat. pro secundo) drugo. sekundant (lat. secundans povoljan, koji pomae) pomonik, dever, svedok u dvoboju. sekundar (lat. secundarius) 1. kod katolika: svetenik po rangu drugi posle opata; kod evengelika: drugi propovednik, onaj koji dri propovedi posle podne; 2. muz. pratilac, onaj koji u orkestru na istom instrumentu svira drugi glas. sekundarni (lat. secundarius) koji zauzima drugo mesto u nekom redu, drugog reda, sporedan, uzgredan, pomoni, podreen, zavisan; sekundarne pojave med. pojave u bolesti koje su dole kao posledica prvih (primarnih) pojava, pojave docnije po postanku; sekundarni lekar pomoni lekar (u bolnicama). sekundarni kvaliteta fil. po uenju eng. filozofa Dona Loka: kvaliteta koji ne postoje onakvi kakvi su opaeni, ve su izvesna odreenja primarnih kvaliteta. sekundine (nlat. secundina) med. posteljice (opna u kojoj dete lei za vreme trudnoe); sekundina retenta (nlat. secundina retenta) zaostala posteljica. sekundira (lat. secundare) pomagati kome, podupirati koga, ii na ruku kome, povlaivati kome; prisustvovati kao svedok

sekundni

831

Sem

ili dever (u dvoboju); muz. svirati ili pevati drugi glas, pratiti. sekundni koji se tie sekunde, koji pripada sekundi, koji je u vezi sa sekundom, koji traje sekundu itd.; up. sekunda. sekundi klatno fiz. v. sekunda. sekundogenitura (nlat. secundogenitura) prav. drugo roenje, prava drugog sina i njegovih naslednika na nasledstvo; supr. primogenitura. sekundus (lat. secundus) pr. drugi, drugi po redu, sledei; prav. onaj kojo nasleuje ako prvi naslednik (primus) ne dobije nasledstvo. sekcija (lat. sectio) 1. med. seenje, paranje, otvaranje lea; 2. odeljenje, deo (knjige, geografske karte); 3. odeljak, odsek (nekog veeg nadletva); deo puta ili pruge; voj. vod. sekcio aurea, sekcio divina (lat. sectio aurea, sectio divina zlatni presek, boanstveni presek) geom. podeljenost jedne dui takom tako da se manji deo ima prema veem delu kao to se ima vei deo prema (celoj) dui; ovaj odnos dui na predmetima, slikama itd. izaziva kod posmatraa oseanje svadljivosti ili dopadanja. sekcio cezarea (lat. sectio ceasarea) med. carski rez (operativne otvaranje trbuha i materice radi vaenja ploda, u sluaju velike suenosti karlinih kostiju); kajzernit. se la ger (fr. c'est la guerre) to ti je rat, tako ti je to u ratu. selam (arap., tur. selam) turski pozdrav; vetina izraavanja misli i oseanja pomou cvea (omiljena zabava haremskih ena), govor cveem. selemet (arap.) srea, uspeh; selamet. selvasi (p. selva uma) pl. geogr. vlane tropske ume u Junoj Americi, u oblasti reke Amazona. selekta (lat. selecta sc. pars) 1. odabrano, odabrani deo, izabrano, izabrani deo; 2. lat. selecta sc. classis) najbolji razred, razred odabranih uenika (u nekim kolama). selektivan (lat. seligere odabira, fr. selectif) koji ima svojstvo odabiranja oda-biran; sposoban da tano i isto prima emisije radio-stanica (o radio-apara-tima). selektivnost (nlat. selectivitas) odabirnost, mo (ili: sposobnost) odabiranja; up. selektivan. selekcija (lat. seligere odabrati, odabirati, selectio) odabiranje, izbor; selekciona teorija po . Darvinu, borbom za opstanak izazvano prirodno odabiranje i odranje jedinaka najsposobniji za ivot, tj. onih koje se uslovima ivota mogu najbolje prilagoditi (up. darvinizam). selekcionizam v. selekcija. selen (gr. Selene Mesec) hem. elemenat, metaloid, atomska masa 78,96, redni broj 34,

znak Se, pod dejstvom svetlosti poveava mu se elektrina provodljivost; selenove elije slue kao ispravljai struje za pretvaranje naizmenine u jednosmernu struju. Selena (gr. Selene Mesec) kit. boginja Meseca kod starih Grka; ed. selena bela pega na noktu. selenati (nlat. selenium) pl. hen. soli selen-ske kiseline (H2SeO4). selenijaza (gr. Selene) med. v. selenogamija. selenijum (nlat. selenium) hem. v. selen. selenogamija (gr. Selene Mesec, gamia brak) brak s Mesecom; med. mesearstvo; up. somnambulizam. selenograf (gr. Selene, grapho piem, opisujem) opisiva Meseca, prouavlac Meseca. selenografija (gr. Selene, graphia) opisivanje Meseca, prouavanje povrine i drugih svojstava Meseca; grafiko predstavljanje Meseeve povrine. selenolabijum (nlat. selenolabium) v. lunarijum. selenolog (gr. Selene Mesec, logos) v. selenograf. selenologija (gr. Selene, logia) v. selenografija. selenostat (gr. Selene, istemi postavim, namestim) sprava za posmatranje Meseca. selenotopografija (gr. Selene, topos mesto, graphia opisivanje) opisivanje Meseevih mesta. selfaktor (eng. self sam, actor delalac) automatska maina za fino predenje (u fabrikaciji pamuka). selfgavernment (eng. selfgovernment) samouprava. selfi sistem (eng. selfish system) fil. ,,se-bini sistem", shvatanje po kojem se ove-ija priroda uglavnom upravlja po nagonu samoodravanja, a altruizam je samo prefinjena samoivost koja je postala putem uviavnosti i navike; glavni predstavnici: T. Hobz, Lametri, Helvecijus i dr. selfmedmen (eng. self-made tap) ovek koji sopstvenom snagom kri put kroz ivot, pravi karijeru, koji za sve to postie i to ima treba samo sebi da zahvali. self-fider (eng. self-feeder) samopunja, sprava koja automatski domee ugalj pri loenju kazana i dr. Sem (eng. Sam) engleska skraenica imena Samuel: ankl Sem (eng. uncle Sam) ujka Sem", aljiv naziv Severnoamerikanaca i njihove vlade. U ratu za slobodu Sev. Amerike bio je neki Elbert Anderson vojni liferant, a Samuel Wilson, poznat pod imenom ankl Sem, nadzornik liferovane, isporuivane robe, koga je vlada postavila. Na upakovani provijant stavljani su znaci E. A. (Elb. Anderson) i U. S. (United States, Sjedinjene Drave). Kada su jednom zapitali onoga to je stavljao ove znake ta znae ta slova, odgovorio je: Elbert

semazija

832
seminacija (lat. seminatio) biol. rasturanje semena prirodnim putem, sejanje; oploavanje. semiografija (gr. semeion znak, graphia pisanje) pisanje znacima, brzo pisanje; muz. nauka o muzikim znacima, vetina stavljanja tonova u note, pisanje nota; semejografija. semiologija (gr. semeion znak, logia) v. semiotika. semiotika (gr. semeiotike) fil. uenje epiku-rejca Filodemosa po kojem rei nisu slike nego samo znaci (oznake) naih predstava; ned. nauka o znacima (simptomima) bolesti; semejotika. semiotian (gr. semeiotikos koji pokazuje, koji nagovetava, pokazan, nagovetavan) koji pokazuje, koji slui kao znak (bolesti). semipermeabilan (lat. semi polu . . . , regmeabilis propustljiv) fiz. polupropustljiv (opna). semipermeabilitet (lat. semi, permeabilis propustljiv) fiz. polupropustljivost. semiplata (p. semiplata) polusrebro"; metalna smesa koja se sastoji od jednakih delova kalaja i cinka. semiplena prebacio (lat. semiplena probatio) prav. polupotpun dokaz, nedovoljan dokaz. semitestes (lat. semitestes) pl. prav. polusve-doci, tj. poluvaljani, sumnjivi, nepouzda-ni svedoci. Semiti pl. istonjaki narodi kavkaske rase koji vode poreklo od Sem-a, jednog od trojice Nojevih sinova (Jevreji, Sirci, Etiopljani, Arapi i dr.; u uem smislu samo Jevreji); semitski jezici jezici Se-mita: jevrejski, sirski, haldejski, arapski i dr. semitizam jevrejstvo posmatrano sa etnografskog gledita. semitist prouavalac, znalac semitskih jezika. semitologija nauka koja se bavi prouavanjem istorije i kulture Semita, naroito semitskih jezika, semitska filologija. semiton (lat. semitontum) muz. poluton. semitonije (lat. semitonia) pl. polutonovi. semifinale (lat. semi-, finale kraj) sp. polufinale, pretposlednja borba (ili: utakmica), posle koje dolazi finale. semifuza (nlat. semifusa) muz. 1/16 note. semnologija (gr. semnos potovanja vredan, pote dostojan; astan, dostojanstven, 1o-gia govor, govorenje) govorenje ozbiljnim i sveanim tonom. semovencije (lat. se movere kretati se) pl. pokretnosti, pokretne stvari, ija je pokretljivost posledica sile koja je u njima kao ivim biima. semons (fr. semonce) mor. opomena pucanjem iz topova sa ratnih ili patrolnih brodova kojom se pozivaju trgovaki brodovi da stanu da bi bili podvrgnuti pregledu.

Anderson i Uncle Sam. tampa je prihvatila ovu alu i raznela je po celom svetu. semazija (gr. semasia oznaavanje) davanje znaka, oznaavanje; med. nagovetaj, predznak. semaziologija (gr. semasia, logia) nauka o znaenju rei; filozofija jezika (deo gramatike); pr. semazioloki. semantema (eng. semantema) upotrebljava se kao termin novije lingvistike, prema terminima morfema i fonema, a oznaava najmanju jedinicu u sistemu sadrine jezikih znakova. semantika (gr. semantikos koji oznaava, koji znai) v. semaziologija. semafor (gr. sema znak, phero, reteb nosim) nosa znakova, telegraf znacima, pomorski telegraf; dava znakova koji se moe upotrebljava danju i nou. semafore (gr. sema, phero, rpogeb) koji daje znake u daljinu; koji se tie morskog telegrafa (semafore), ili mu pripada. sementema (gr.) lingv. re kao oznaka pojma koji prikazuje. semejografija v. semiografija. semejoza (gr. semeiosis oznaavanje, zabeleavanje) v. semioza. semejotika (gr. semeion znak) v. semiotika. semema v. semantema. semen (lat. semen) seme; pl. semina. semestar (lat. sex est, mensis mesec, semestris) pola godine, polugoe, estomeseje. semi- (lat. semi, gr. emi) pola, upola polu . . . (pojavljuje se samo kao predmetak, u sloenicama). semibrevis (nlat. semibrevis) muz. polubre-vis, cela nota. semivokal (lat. semivocalis) gram. polusamoglasnik. semidijametar (lat. semi pola, polu, gr. diametros prenik) poluprenik kruga; up. radijus. semikolon (lat. semi, gr. kolon ud, deo) gram. taka i zaleta (;); u grkom se upotrebljava kao znak pitanja (upitnik). semiluksacija (natl. semiluxatio) med. poluiaenje, poluuganue. semimetali (lat. semi-, gr. metallon) pl. polumetali. semiminima (nlat. semiminima) muz. etvrtina note. semina (lat. semen gen. seminis seme, semina semenje) pl. v. semen. seminar (lat. semen gen. seminis seme, seminarinm) rasadnik; pripravni zavod ili pripremna kola (za bogoslove, uitelje), semenite; na univerzitetima: zavod za struno usavravanje u nauci (istorijski, srpski, filoloki i dr. seminar); seminarsko rad probni pismeni sastav koji se ita i kritii pretresa u seminaru. seminarist (lat. seminarium) ak, pitomac jednog seminare; bogoslovac.

sempervivum

833

senzus

sempervivum (lat. sempervivum uvek ivo") bog. uvarkua. sempiterna (lat. sempiterna vena) veoma jaka vunena tkanina; v. perpetuaia. sempiternel (lat. sempiternus vean) vrsta grube keplovane tkanine. semplie (ital. semplice, lat. simplex prost) muz. prosto, jednostavno, bez ukrasa. sempliisimo (ital. semplicissimo) muz, sasvim jednostavno i prosto. sempre (ital. sempre, lat. semper) muz. uvek, stalno, neprestano. sempre pijanisimo (ital. sempre pianissimo) uz. uvek vrlo tiho, stalno vrlo tiho. sempre iju moso (ital. sempre piu mosso) muz. sve bre, sve bre i bre. sen (jap.) japanska novana jedinica = 1/100 jena. sepa (ital., p., arap. sena) farm. sredstvo za ienje koje se dobiva od lia drveta Cassia senna (raste u Egiptu, Siriji i dr.). separ (lat. senarius) etr. v. trimetar. senat (lat. senex ten. senis starac, senatus) vee staraca"; savet, vee; kod starih Rimljana: dravni savet; od sred. veka: optinske vee u velikim gradovima; na univerzitetima: samoupravne telo (up. senatus akademikus); sudski kolegijum; u novije doba: ime prve komore (gornjeg doma) u mnogim dravama; zgrada, dvorana u kojoj zasedaju lanovi senata. senator (lat. senator) lan senata; venik, savetnik. senatus akademikus (lat. senatus academicus) akademski senat, vee iji su lanovi redovni profesori univerziteta. senatus konzultum (lat. senatus consultum) odluka senata, reenje senata. senatus populuskve romapus (lat. senatus populusque Romanus) senat i narod rimski. sendvi (eng. sandwich) dve krike hleba, namazane buterom, izmeu kojih je umetnu-ta unka, salama, sir i dr. (naziv po grofu Conu Sendviu, 17181792); up. sendvimen; sendvi. sendvi-men (eng. sandwich-man) ili samo sendvi, ljudi koji idu ulicama nosei na grudima i leima velike reklamne plakate; sandvi-men. senega-koren koren biljke Polygala senega (lek od ujeda zmije zvearke); poligala. senegin hen. materija koju sadri senega-koren. senzal (ital. sensale, lat. censualis procen-ski) berzanski, trgovaki posrednik; up. kurtje. senzalija (ital. sensale) v. kurtaa. senzarija (ital. sensale) v. kurtaa. senzacija (nlat. sensatio) psih. oset, oseaj, utisak koji se dobiva od energije iz spoljanjeg sveta (eupr. refleksija); fig. uzbuenje, stvar ili pojava koja izaziva uzbuenje, novost koja skree optu i veliku panju, zanimljiv dogaaj.
53 Leksikon

senzacionalan (nlat. sensationalis) koji izaziva uzbuenje, uzbudljiv. senzibilan (lat. sensibilis) opaljiv, osetan, primetan, zapaljiv; osetljiv, sposoban za primanje utisaka, sposoban za osete; osetljiv, pun oseanja, nean. senzibilizatori (nlat. sensibilisatores) 1. pl. u fotografiji: bojene materije koje se dodaju elatinu bromnog srebra da bi se dobile ortohromatske ploe. senzibilizatori (lat. sensibilisatores) 2. hem, materije koje neke druge materije osposobljavaju za neku fotohemijsku reakciju (neke organske boje, jedinjenja zlata i vanadijuma). senzibilitet (nlat. sensibilitas) osetljivost, sposobnost opaanja osetom; pojaava ulna osetljivost, oseajnost, uv-stvenost, nenost oseanja. senzitivan (nlat. sensitivus) sposoban da oseti, osetan, ulan, osea j an; koji se osniva na opaanju, udnom opaaju (senzacija). senzitivitet (nlat. sensitivitas) osetljivost, sposobnost oseanja, senzibilitet. senzitometar (nlat. sensitus, gr. metron mera) aparat za merenje fotografskih emulzija. senzitometrija (lat. sensitus, gr. metron) merenje osetljivosti fotografskog materijala na svetlost seizitometrom. senzificirati (nlat. sensificare) pooseaji-ti, poosetiti, uiniti da se moe osetiti ili ulima opaziti, oigledno predstaviti, uiniti neto da bude pristupano ulima. senzoran (nlat. sensorius) osetni, oseajni, koji se tie sedita oseanja u mozgu; senzorni ivci, oni koji spoljnim na-draajem izazvani ivani pokret sprovode od jednog ulnog organa do ivanog centra, sredita. senzorijum (nlat. sensorium) psih. deo mozga u kome je sedite osetljivosti; senzorijum komune (nlat. sensorium commune) opte sedite oseaja, deo mozga u kome se susreu oseaji izazvani preko svih ula. senzualan (nlat. sensualis) ulni, putevi, telesni; sklon ulnim uivanjima, sladostrastan; senzuelan. senzualizam (nlat. sensualis ulni) fol. uenje koje celokupne saznanje svodi na ulne doivljaje, pa ipak ostavlja jednu neulnu aktivnost: panju (Kondijak); fig. sklonost ulnim uivanjima. senzualist (nlat. sensualis) pristalica senzualizma (up. epfizam, empirist); ovek sklon ulnim uivanjima, sladostrasnik. senzus (lat. sentire osetiti, oseati, sensus) oseanje, oseaj, ulo; smisao; senzus komunis (lat. sensus communis) zdrav razum; seizu bono (lat. sensu bono) u dobom smislu; seizu malo (lat. sensu malo) u ravom smislu; seizu proprio (lat. sensu proprio) u pravom smislu; senru strikciori (lat. sensu strictiori) u uem smislu; sensu

834
striktisimo (lat. sensu strictissimo) u najuem smislu. senilan (lat. senilis) staraki, oronuo, gro-nuo; izlapeo. senilnost (lat. senilis) starake slabost i nemo (duhova i telesna), gronulost. senilitet (lat. senilitas) v. senilnost. senior (lat. senex gen. senis starac, senior) stariji (za razliku od juiiora); stariji lan nekog sportskog kluba; kolegijum seniorum (nlat. collegium seniorum) vee (ili: savet, skuptina) starijih lanova. seniorat (nlat. senioratum) zvanje i dostojanstvo seniora; prav. prvenstveno pravo na nasledstvo najstarijeg u porodici (vrsta majorata). se non e vero e ben trovato (ital. ze pop vero, fe ben trovato) ako nije istinito, ipak je lepo zamiljeno. sen-simonizam socijalistiki sistem koji je osnovao grof Claude Henry de Saint-Si-mon (17601825) i njegovi uenici An-fanten i Bazar: dravom treba da vladaju privrednici, a ne plemstvo i visoko inovnitvo; drutvo treba preustrojiti u duhu naela prvih hriana, na osnovi proizvoakih zadruga, ukidanja line svojine i prava naslea proizvodnih sredstava u korist drave; simonizam. sen-simonisti pl. pristalice sen-simoniz-ma; simonisti. sen-sirac (fr. Saint-cyrien) pitomac uvene francuske Sen-sirske vojne akademije. sent (eng. cent) amerika novana jedini-ca = 1/100 dolara; up. cent. sentencija (lat. sententia) miljenje, sud, odluka; izreka, mudra izreka, povodom kakvog naroitog sluaja kazana reenica u kojoj je usredsreena kakva opaska, moralna misao i dr., te se tako optim nainom objanjava onaj sluaj, npr. to god ko ini, sve sebi ini"; sudska presuda; smisao, znaenje, pojam. sentenciozan (lat. sententiosus) pun izreka, bogat mislima, zbijen, jezgrovit, kao izreka, npr. nain pisanja, stil. sentiment (ital. sentimento, lat. sentire osetiti) oseanje; uvstvo, osetljivost; duevni pokret, afekat; sud, miljenje, na-zor; kon sentimento (ital. con sentimento) muz. sa oseanjem, oseajno. sentimentalan (fr. sentimental) podloan oseajima, osetljiv, oseajan, uvstven, pun oseanja, boleiv. sentimentalizam (fr. sentimental) 1. sentimentalnost; 2. knjievni pravac u drugoj polovini HU i u poetku XDC v. koji se istie idealizacijom radnje, preteranom oseajnou linosti, kao i tenjom za izazivanjem sentimentalnosti, boleivosti. sentimentalitet (fr. sentimentalite) v. sentimentalnost. sentimentalnost (fr. sentimental) pojaana oseajnost, pojaana osetljivost, laka

separaciJa

uzbudljivost oseanja, boleivost; u poeziji: prevlaivanje subjektivnog nad objektivnim. sentina (lat. sentina) mor. najnii deo broda u koji se skuplja voda i neistoa; fig. izmet; ljam, kaljuga, rasadnik prljavtine. sentr-fovedz (eng. centre-forwards) sp. u fudbalu: voa navale, centarfor. senf (nem. Senf, gr. sinapi) slaica, goru-ica; zain za jelo koji se pravi od mlevenog semena slaice. senca (ital. senza, lat. sine bez) senca repeticione (ital. senza repetizione) muz. bez ponavljanja; senca sordini (ital. senza sordini) muz. bez sordine, prigunice; senca tempo (ital. senza tempo) muz. bez odreenog tempa. senjer (fr. seigneur, lat. senior) gospodin, gospodar; vlastelin; gran senjer (fr. grand seigneur) veliki gospodin, ovek koji ivi na velikoj nozi. senjo (ital. segno, lat. signum) muz. znak; fin al senjo (ital. fin al segno) do znaka. senjor (port. senhor, inn. senor, lat. senior) gospodin; gospodar, vlastelin. senjora (port. senhora, p. senora) gospoa; gospodarica, vlastelinka. senjorita (p. senorita) mlada, otmena devojka, gospoica. senjorito (p. senorito) mlad, otmen gospodin. separat (lat. separatus) v. pod separatan.' separatan (lat. separatus) odvojen, odelit, razliit od drugih; separatan mir zaseban mir, mir koji sklopi jedna drava bez uea drava s kojima je dotle bila u savezu, separatan otisak zaseban otisak, naroit otisak, npr. iz nekog asopisa (separat); uputiti ad separatum (lat. ad separatum) prav. uputiti neki predmet na naroit, odvojen postupak. separativan (nlat. separativus) odvojen, koji odvaja, razdvojen, koji tei da razdvoji, odvajajui, koji izraava razdvajanje. separatizam (fr. separatisme) sklonost otcepljenju, tenja za otcepljenjem, pokret za otcepljenje iz neke zajednice (dravne, verske i sl.), otpadnitvo. separatist (fr. separatiste) onaj koji tei za cepanjem, za otcepljenjem iz neke zajednice (politike, verske), pristalica otce-pljenja; pr. separatistiki. separator (lat. separare odvojiti) centrifu-ga za spravljanje masla (butera), za vaenje meda iz saa (vrcaljka) itd. separacija (lat. separatio) odvajanje, razdvajanje, rastavljanje, izdvajanje, deljenje, npr. zajednikog imanja; razvod, rastava; neslaganje, podvojenost; separacio a toro et menza ili separacio kvoad torum et men-zam (lat. separatio a thoro et mensa, s. quoad thorum et mensam) razvod braka od stola i postelje; separacio kvoad vinku-lum (lat. separatio quoad vinculum) potpu-

separe

835

serasker

ni razvod braka; ruk. postrojena za odvajanje rude od jalovine. separe (fr. separe) zasebna soba u gostionicama i dr. (za ue drutvo, prisne sastanke i dr.). separirati (dat. separare) odvojiti, odvajati, razdvajati, izdvojiti, razdvojiti; rastaviti, razvesti, rastavlja, razvoditi. sepedogeneza (gr. sepedon trule, genesis postanak) med. nastavak truljenja, truljenje. sepedon (gr. sepedon) med. trule; zagnojeni otok, ir. eepedonian (gr. sepedonikos truleni) med. truleni. sepet (pere. seped, tur. sepet) kotarica opletena od rogoza ili prua. sepija (gr. sepia) 1. zool. sipa, morska ivotinja najsavrenija iz kola mekuaca, poznata naroito po crnoj tenosti koju puta pred neprijateljima da bi zavarala trag; crnomrka boja ove ivotinje; sepija crtei crtei raeni sepija-bojom. sepija (tur. sepi) 2. naroita mrka boja u kojoj se tavi koa; kaca ili udubljenje u zemlji za tavljenje koe. seplasijar (nlat. seplasiarius) ranije: putujui prodava lekova; danas: trgovac lekovima naveliko, drogist (po Seplasiji, ulici u Kapui gde su se prodavali mirisi i razne masti). sepsa (gr. sepsis) med. trovanje organizma zaraznim klicama, truljenje, truleno raspadanje. septana (nlat. septana) med. sedmodnevna groznica, groznica koja se vraa svakih 7 dana, sedmo d anka. septavgulum (nlat. septangulum) geom. sedmougaonik; pr. septangularan. septem (lat. septem) sedam. septembar (lat. september) jesenji mesec, sed-mi mesec u najstarijem rimskom kalendaru; danas: deveti mesec, rujan. septembrizade (fr. septembrisades) septembarski pokolji u Parizu 1792. god. septembristi (lat. september) pl. pristalice ustava od 1820. u Portugaliji (nazvani po svome pobedonosnom ustanku od 9. septembra 1836). septemvir (lat. septemvir) lan kolegijuma sedmorice (za vrenje kakvog posla); naroito: lan suda od 7 sudija. septemvirat (lat. septemviratus) zvanje i sluba septemvira; sto sedmorice". septempunktata (nlat. Coccinella septempunctata) sa sedam taaka"; zool. bubamara, pudarka. septenat (lat. septennatum) sedmogodinje trajanje, naroito: period sedmogodinjeg predsednikovanja predsednika Francuske Republike. Septentrion (lat. Septentrio) astr. naziv za sedam zvezda na Severnom nebu koje sainjavaju sazvea Velika (Mala) kola ili Veliki (Mali) medved; otuda: sever, severni vetar.
53

septet (nlat. septetum, ital. settetto) muz. komad u 7 glasova ili 7 instrumenata. septika (gr. septikos koji izaziva truljenje) pl. med. sredstva za nagrizanje, za najedanje. septikemija (gr. septikos koji izaziva trule, halrna krv) med. trovanje krvi; pr. septikemian. septilion (lat. septem, sedam, i -illion po slinosti sa million) 1. kod Engleza i Nemaca: 42 milion podignut na sedmi stepen, (10v)'=10 ; 2. kod Francuza i Amerikanaca: hiljada podignuta na osmi stepen, (103)8=1024. septima (lat. septima) muz. sedmi ton skale iji broj treptja u sekundi iznosi 15/8 broja treptaja osnovnog tona; akord septima etvorozvuk (ili: etvorozvon) koji se sastoji od osnovnog tona, terce, kvinte i septime. septimola (lat. septem sedam, mollis oznaka za mol lestvicu) muz. figura od 7 nota koje se smatraju kao 4 note jednake vrednosti; septola. septina (lat. septem sedam) poet. strofa od sedam stihova (sastoji se od jednog katrena i jedne tercine). septian (gr. septikos) truleni, zagaen, zaraen, okuen; koji izaziva truljenje, koji izaziva trovanje. septola (lat septem sedam) muz. v. septimola. septon (gr. sepein truleti) hem. trulena tvar. septopira (gr. septos truleni, pur vatra, vatrutina) med. groznica koja se javlja usled trovanja. septohimija (gr. septos, chymos tenost, sok) med. truljenje sokova, sklonost sokova truljenju. Septuaginta (lat. septuaginta sedamdeset) naziv za grki prevod Starog zaveta koji su, po prii, izradili 72 uena Jevrejina u Aleksandriji (200. g. pre n. e.) po naredbi egipatskog kralja Ptolomeja Filadelfa; aleksandrijski prevod, aleksandrijska verzija, septum (lat. saeptum ograda) med. opnasta pregrada izmeu dve telesne duplje, npr. u nosu ili izmeu polovina srca. sepulkralan (lat. sepulcralis) grobni, nadgrobni, pogrebni; fig. mrtvaki. ser (eng. sir) gospodin; izraz kojim se oslovljavaju vitezovi i baroneti i koji se stavlja pred krteno ime; izraz kojim se oslovljava svaki otmen ovek, samo bez pominjanja imena; izraz kojim se oslovlja-vaju kralj i prinevi; up. sir. svrab (arap.) v. fatamorgana. seraj (pere. seray, fr. serail) palata biveg turskog sultana; dvor istonjakog veli-kana i njegovih ena, u kome je harem samo jedan njegov deo; sara/. serapa (p. serapa) v. sarapa. serasker (pere. ser glava, arap. 'askar vojska) glavni zapovednik vojske; danas: ministar vojni (u Turskoj).

seraskeriJat

836

serpiginozan

seraskerijat (pers.-arap.) kancelarija seraskera; zgrada vojnog ministarstva u Turskoj. serafim (hebr. saraph, lat. seraphim) aneo svetlosti sa est krila; seraf. serafimski (hebr.) aneoski;" nebesni, velianstven. seraer (pers.-arap. ser 'askar) v. serasker. serbes (pere. serbest) slobodan, odvaan, bezbrian; pril. slobodno, bez straha, neusiljeno. serval (lat.) zool. vrsta velike afrike make, sline leonardu, Felis serval. server (eng. server) u tenisu: igra koji poinje igru; napadam; up. resiver. servijeta (fr. serviette) salvet, ubrus; kona torba (za akta i sl.). servilan (lat. servilis, servus rob) ropski, pokoran; podao, nizak, izmearski. servilizam (lat. servilis ropski) v. servil-nost. servilvost (lat. servilis) slugeranjstvo, puza-vost, ropski duh, ropska pokornost bez i malo dostojanstva. servirati (lat. servire, fr. servir) sluiti; sluiti, posluiti (jelom, piem), izneti na sto, iznositi na sto (ruak je servi-ran ruak je na stolu); u tenisu: poinjati igru, napadati. servis (fr. service, lat. servitium) sluba, sluenje; posluivanje; nagrada za posluivanje, napojnica, baki (npr. kelneru); steni pribor, stono posue (jednoobrazno po obliku i boji). servitut (lat. servitus) robovanje; sluenje; potinjenost; prav. stvarno pravo na neiju svojinu; teret na jednom delu imanja ili na celom imanju nekoga (npr. sloboda prolaska kroz iju kuu, dvorite i sl.). servus (lat. servus) rob, sluga (i kao pozdrav). serdar (pere. serdar) poglavica, zapovednik, vojvoda; nahijski poglavica; sirdar. sereani (lat. servire, fr. sergent) pl. andarmi u bivoj Vojnoj granici (u bivoj Austriji). serenada (fr. serenade) veernja ili nona muzika, nona pesma pod prozorom dragane, podoknica; tendhen. serenata (itzl. serenata) v. serenada. serenisimus (lat. serenus vedar, serenissimus presvetli) kao vladarska titula: pre-svetli. cepeW (ital. sereno) uz. vedro, zadovoljno. ser (fr. serge) vrsta lake vunene pamune ili svilene tkanine; slui poglavito za izradu postave. seran (fr. sergent) podoficir, podnarednik u francuskoj vojsci. serigrafija (lat.-gr.) nain tampanja uz pomo svilene tkanine. serija (lat. series) red, niz, grupa, lanac; grupa, niz predmeta koji imaju neka zajednika obeleja i namenu, npr. serija slika iz Beograda.

serijski (lat. series) koji je izraen u serijama; objavljen u serijama. serimetar (gr. serikos svilen, metron mera, merilo) svilomer, instrumenat za ispitivanje jaine i elastinosti svile. seriveta (fr. serinette) ptije orgulje, vergli,za uenje ptica pevanju. serio (ital. serio) kuz. ozbiljno, sveano. seriozan (lat. serius ozbiljan, fr. serieux) ozbiljan, svean, znaajan, vaan. seriozo (ital. serioso) muz, v. serio. sericit (gr. serikos svilen) po. mek, mastan, beliast ili zelenkast mineral svilasta sjaja. sericitisanje (gr. serikos svilen) kol. stvaranje belog, mekog liskuna iz feldspata, naroito iz ortoklasa, najvie pod uticajem orogenog pritiska, vie temperature i vode. serkl (fr. sercle, lat. circulus) krug, oblast, obim; drutvo, drutvance, drutveni krug; prednji redovi parketa u pozoritu; drati serkl na dvorskim sveanostima: razgovarati sa gostima. sermologijum (nlat. sermologium) zbirka, zbornik, propovedi. sermocinacija (lat. sermocinatio) razgovor; retorska figura po kojoj se neko govorei uvodi na pozornicu. serodijagnostika (lat. serum, gr. diagnosis razlikovanje, raspoznavanje) med- ispitivanje i utvrivanje bolesti pomou krvnog seruma. seroza (lat. serosa) anat. omota, tkivni sloj koji zastire zid telesne duplje (trbune, grudne, srane itd.). serozan (nlat. serosus) vodnjikav, sukrvi-ast, slian sukrvici; koji sadri ili lui serum. serologija (lat. serum, gr. logia) med. nauka o krvnom serumu i njegovoj terapeutskoj upotrebi. seroterapija (lat. serum, gr. therapeia leenje) med. leenje serumima. serpent (ital. serpentone) muz. zmijasto, u obliku slova S izvijen drveni duvaki instrument za najdublji bas. serpentarijum (nlat. serpentarium) zmijinjak, kavez za zmije. serpentin (lat. serpentinus zmijinji) min. mrkozelen ili otvorenozelen, veoma rasprostranjen mineral; upotrebljava se za zidanje, a moe se i glaati (nazvan po tome to je proet belim mineralnim icama vijugavim kao zmija). serpentina (lat. serpentina) vijugav put, vijugava staza, krivudava staza; zmija od hartije (za bacanje na zabavama i sl.). serpentinski stihovi stihovi iji poetak i kraj sadri iste rei. serpentist (ital. serpentone) muz. onaj koji svira u serpent. serpiginozan (nlat. serpiginosus) bog. koji se pue po zemlji, krivudav, vijugav; med. razjedljiv.

serpuliti

837

sigilaciJa

serpuliti (lat. serpula zmijica, gr. lithos kamen) geol. okamenotine iz porodice glista cevaica. sertaun (port. sertao) udal>ena, jo nekultivisana unutranjost Brazilije. serum (lat. serum) zool. tenost koju lui usirena krv, sukrvica; surutka; med. vetakim putem umnoena lekovita tvar, materija koju obolelo telo samo stvara borei se protiv zaraze (ta se materija ubrizgava bolesniku kao lek protiv dif-terije i dr. bolesti). serdade (arap. saggada, tur. seccade) mala prostirka na kojoj muhamedanci klanjaju. sesija (lat. sedere sedeti, sessio) sednica; zasedanje, skup sednica; vreme zasedanja, period zasedanja (npr. skuptine). sestet (ital. sestetto) v. sekstet. svetina (ital. sestina) poet. lirska pesma koja se sastoji od est strofa sa po est stihova i, na kraju, sa jednom strofom od tri stiha, osobita strofa od est stihova, estostih. Set (hebr. Scheth) trei sin Adamov (I Moje., 4, 25), praotac setita. set (eng. set) sp. est dobivenih igara (gemova) u tenisu. seter (eng. setter) pas ptiar duge svilaste dlake (pasmina sa tri odlike: engleski, irski seter i gordon-seter). seteentist (ital. settecento sedam stotina, settecentista) ital. knjievnik i umetnik iz HU veka. seteento (ital. settecento sedam stotina) naziv za HU vek u istoriji ital. knjievnosti i umetnosti. setiti (hebr. scheth) pl. potomci Seta; ogranak gnostike sekte ofita. setler (eng. settler) naseljenik, kolonist. setlment (eng. settlement) naselje, naseobina, kolonija; posed (npr. britanski posedi na Malajskom poluostrvu); naroito: naseobina akademski obrazovanih ljudi u naj-bednijim radnikim delovima nekog vele-grada da bi se uspostavio dodir izmeu viih i niih klasa i u materijalnom i moralnom pogledu. sef (eng. safe) u bankama: od vatre i krae osigurano sandue (pregradak) koji banke iznajmljuju privatnim licima da u njemu uvaju dragocenosti, novac, hartije od vrednosti i sl. sefardi (hebr. s'pharad) pl. panjolci, naroito panski Jevreji, koji su se, posle proterivanja iz panije, raselili po Evropi, najvie po balkanskim zemljama (po imenu nekog nepoznatog predela u paniji). sef-rum (eng. safe-room) odeljenje u banci u kojem se nalaze sefovi; v. sef. sefte (arap. istiftah, tur. sefta, sifta) prvi dnevni pazar koji napravi trgovac, poetak rada. sehir (arap. sayr, tur. seyir) gledanje, posmatranje neeg sa uivanjem, uivanje; seir.

secer (nem. Setzer) tip. slaga, slovoslaga.

secesija (lat. secessio seoba) odvajanje, politiko otcepljenje, otpadnitvo; naziv umetnikog pokreta u srednjoj Evropi na prelazu XIXXX v., koji se odvojio od starijeg pravca u izboru materije, u shvatanju i tehnici. secesionisti (lat. secessio) pl. 1. slik. pristalice (ili: predstavnici) secesije; 2. pristalice grupe (ideoloke, politike i sl.) koji su se odvojili iz neke vee celine. secirati (lat. secare) sei, rasei, razuditi, razuivati, otvarati (le). secmaina (nem. Setzmaschine) tip. maina slagaica; up. linotip, monotip. secovati (nem. setzen) tip. slagati (slova); stavljati (ili: staviti) svoj ulog radi klaenja; secovati se taloiti se, nata-loiti se, slegati se. seentizam (ital. secentismo) stil talijanskih knjievnika HUP veka, koji se odli-kovao pretrpanou i kitnjastou; kon-etizam. seentist (ital. secentista) italijanski pesnik HUP veka (seenta). seento (ital. secento) XVII vek talijanske knjievnosti; up. seentizam. Sibarit (gr. Sybarites) stanovnik starogr-kog grada Sibaris-a u Donjoj Italiji, poznatog sa svoje razvratnosti; otuda: fig. sladostrastan, razvratnik; mekuac; pr. sibaritski. sibaritizam (gr. Sybaris) sladostrae, razvrat; mekutvo; up. Sibarit. siberit t. crveni turmalin iz Sibira. siberjen (fr. siberienne) tkanina slina kalmuku (za zimske kapute). sibonktiv (fr. subjonctif) naziv za konjuk-tiv u francuskoj gramatici. Sibila (gr. Sibylla, lat. Sibylla) ime veeg broja (oko 10) proroica u starom veku (kod Grka i Rimljana); fig. babetina, matora vetica. sibilant (lat. sibilare itati, sibilans) gram. piskavac, utavac, utavi glas ( i ). sibilarizacija (lat. sibilare piskati, zvi-dati) fon. glasovna pojava promene zadnjo-nepanih suglasnika u vezi sa samogla-snicima prednjeg reda pri kojoj se menjaju u sibilante, odnosno u afrikate. sibilacija (nlat. sibilatio) med. v. sirigmus. sibilizam (lat. sibilare) med. v. sirigmus. Siva (sskr. Siwa) jedno od tri najvia boanstva u Indiji, prvobitno bog vatre, kao oiviteljice i unititeljke vaseljene; up. Brahma i Vipu. sigban fiz. jedinica za merenje duine talasa rendgenskih i gama-zrakova, oznaka: sigb XU (po K. M. G. Sigbanu Siegbahn, vedskom fiziaru). sigilacija (nlat. sigillatio) udaranje peata, peaenje.

sigilografija

838

siderni

sigilografija (laG. sigilum peat, gr. gra-phia opisivanje) opisivanje peata. sigilum (lat. sigillum) peat; lako sili (lat. loco sigilli) mesto peata. sigla (lat. sigillum, siglum) znak za skraivanje pojedinih rei i slogova, naroito u steiografiji. silna (gr. sigma) naziv za grko slovo S" (2, o, <,). sigmatizam (gr. sigma) izbacivanje glasa s iz zavrnih slogova is i us ispred sugla-snika, da bi se izbegla poloajna duina (kod starijih rimskih pesnika); med. pogreno izgovaranje glasa s", vrskanje. sigmatian (gr. sigma) gram. koji se zavrava slovom s" (osnova rei). sigmodan (gr. sigma, eidos oblik, vid) koji je u obliku srca ili polumeseca; sigmoi-dan. sigmoidan (gr. sigmoeides polumeseast) v. sigmodan. signal (lat. signum znak, nlat. signale) znak, poziv objavljen nekim instrumentom (trubom, rogom, zvonom, plamenom); voj. znak kojim se neto javlja (pomou naroitih zastava, ogledala, raketa i dr.). signalizacija (lat. signum znak) davanje signala, znakova. signalizirti (nlat. signale) dati znak, davati znak (ili: znake), objaviti znakom; signalizirati se istaknuti se, odlikova-ti se, pokazati se; pr. signaliziran. signalirati (nlat. signale) v. signalizira. signal ist (nlat. signale) davalac znakova, znaar, truba. signatar (lat. signatarius) potpisnik; sitna-tarne sile drave potpisnice nekog ugovora koje tim potpisivanjem jeme za njegovo potovanje. signatum (lat. signare udariti peat, zapea-titi, signatum) potpisano i snabdeveno peatom (na poveljama). signatura (lat. signatura) znak koji obelea-va sutinu ega; potpis, potpisivanje javne isprave, naroito skraenim potpisom; potpis umetnika, naroito slikara, na svome delu; tip. stavljanje broja na prvu stranu pri dnu svakog tabaka, broj na prvoj strani pri dnu svakog novog tabaka; u kartografiji: znak za obeleavanje izvesnih predmeta, prirode zemljita itd.; na receptima: uputstvo o nainu upotrebe propisanog leka i ime onoga za koga je lek; muz. oznaavanje nota brojkama, ciframa (naroito kod basa); takoe: predznak, klju; trg. stavljanje znaka, znak (na robi); uenje o signaturi teorija sledbenika Paracelzusovih, prema kojoj se dejstvo jednog prirodnog tela na oveji organizam moe poznati po njegovim spoljnim svojstvima (obliku, boji i dr.), npr. crvenog turinka na krv, kao sredstvo za umirivanje krvi (na ovome uenju osniva se verovanje u mnoge narodne lekove).

signet (nlat. signetum) lini, privatan peat; prsten sa urezanim grbom ili poetnim slovima imena koji slui mesto peata; znak, oznaka (u knjizi); naroito: vinjeta tampara ili izdavaa na natpi-| snoj strani knjige. | sigiirati (lat. signare) oznaiti, obelei-ti; potpisati, obeleiti skraenim potpisom (parafom); posvedoiti (potpisom, j peatom); igosati, zapeatiti. i signifijant (lat. signare) lingv. grupa gla-| sova kojom se neto oznaava; up. signifije. signifije (lat. signare) lingv. ono to je ozna-eno nekom grupom glasova, tj. signifi-jantom oznaeni pojam. signifikantan (lat. significans) oznaavan, ! koji oznaava, naznauje; znatan, zn aa-' jan, karakteristian. \ signifikativav (nlat. significativus) v. signifikantan. sigvifikacija (lat. signare) lingv. jezika strana znaenja, znaenja koje re ima kao jezika jedinica, za razliku od znaenja koje ona dobiva pri upotrebi u konkret-nim situacijama govora. signum (lat. signum) znak, belega, obeleje, oznaka; steg, zastava; znamenje, predznak; slika u peatu, peat. Sid (p. Cid, arap. sidi gospodar, knez) panski narodni junak, odlikovao se u borbi protiv panskih Mavara, ija dela jo i danas ive u narodnim pesmama (zapravo Ruy Diaz de Bivar, kastilijanski plemi i vojvoda, iveo u drugoj polovini XI veka). | sideralan (lat. sideralis) zvezdani, koji se tie zvezda, koji pripada zvezdama, koji biva pod uticajem zvezda; sideralna svetlost bela svetlost praskavog gasa, upotrebljava se za projekcione aparate i re-flektore. sideracija (lat. sideratio) poloaj zvezda; med. potpuno izumiranje jednog dela tela; sunanica, omarica. siderizam (lat. sidus ki. sideris zvezda) 1. uenje o uticaju zvezda na ovekov ivot i ovekovo zdravlje; vera u takav uticaj. siderizam (gr. sideros gvoe, elezo) 2. tobonji uticaj metala, vode i dr. na oveka; naroito: sposobnost oveka da oseti gde ima pod zemljom metala i vode. siderit (gr. sideros) min. gvozdeni karbonat, gvozdena ruda. siderian (lat. sidereus) v. siderni. siderni (lat. sidereus zvezdani, sidus gei. sideris zvezda) v. sideralan; siderni dan vreme za koje zvezda nekretnica jedanput opie svoj krug oko polarne ose na nebeskom svodu ili vreme koje protekne izmeu dveju uzastopnih gornjih ili donjih kulminaciju jedne nekretnice; siderni, siderski mesec zvezdani mesec, pravo vreme za koje Mesec optee jednom oko Zemlje (27 dana 7 h 43 min. 11,8 s); siderna godina zvezdana godina, vreme koje protee izme-

siderograf

839

sikeri

u dva uzastopna ista poloaja Suneva ' prema nekoj zvezdi nekretnici (365 dana 6 h 9 min. 9 s); v. i pod tropski. siderograf (gr. sideros gvoe, elik, gra-pho piem, beleim) elikorezac. siderografija (gr. sideros, graphia pisanje) vetina rezanja u gvou ili eliku. sideroza (gr. sideros) ned. ogvoavanje . plua, bolest koja se dobiva od udisanja | gvozdene praine (kod metalurgijskih radnika). sideroksilon (gr. sideros, xylon drvo) gvozdeno drvo, tj. neto protivreno, nemogue, neto to samo sebe iskljuuje, contradictio in adjecto. siderolit (gr. sideros, Hthos kamen) gvozdeni kamen, masa od koje se pravi posue j slino fajansu, bronzirano ili pozlaeno, prevueno lakom mesto glazurom, gleu. sideromantija (gr. sideros, manteia predskazivanje, proricanje, gatanje) gatanje u gvoe, vraanje iz iskri koje baca slamka kad se pusti da sagoreva na usijanu gvou. sideronim (lat. sidus gei. sideris zvezda) vrsta pseudonima izvedenog od pojma, odnosno izraza iz oblasti astronomije. sideroskop (gr. sideros gvoe, skopeo po- , smatram, gledam) sprava za ustanovljenje gvozdene trunke koja padne u oko (magnetna igla ije se pomeranje vidi pomou ogledala i skale; kad je pomeranje jae, onda je traeni predmet blie). siderostat (lat. sidus ki. sideris zvezda, gr. istemi postavim, stavim) opt. heliostat sa jednim vrstim i jednim pokretnim ogledalom. siderotehnika (gr. sideros gvoe, technike) izraivanje gvoa, gvozdena industrija, metalurgija gvoa i njegovih legura. siderski (lat. sidereus) zvezdani: siderski dan, siderski mesec, siderska godina, v. siderni. siderurgija (gr. sideros, ergon) v. siderotehnika. sidi (arap.) gospodin, gospodar (kao titula plemenskih poglavica, kneeva i dr.). smesta (i. siesta, lat. sexta sc. hora esti as) esti as dana", tj. popodnevni odmor, spavanje posle ruka (za vreme najvee ege u paniji i Italiji). sie (fr. sujet, lat. subjectum) predmet, sadrina (nekog govora, spisa, umetnikog dela i dr.); ouz. glavni stav, tema. sizeler v. cizeler. sizelirati v. cizelirati. sizeren (fr. suzerain, lat. sursum, susum navie, gore) u feudalizmu: vlastelin ili vladar koji je dao vazalu zemlju u feud, ili mu nametnuo svoju vlast. sizerenitet (fr. suzerainete) vlast i dostojanstvo sizerena. sizigija (gr. sun sa, zygon jaram) astr. take na Meeeevoj putanji u kojima se on nalazi

na istoj pravoj sa Zemljom i Suncem, ili kad je Mesec u konjunkciji ili opoziciji; sicigija; gram. v. konjugacija; takoe: izo-stavljanje srednjeg sloga; poet. v. dipodija. Sizif (gr. Sisyphos) mit. sin Eolov, kralj Korinta, po prii otac Odisejev, poznat kao prepreden i grabeljiv ovek; zato to je odavao tajne bogova, morao je za kaznu u podzemnom svetu veito valjati ogroman kamen uzbrdo, odakle bi se svagda opet skotrljao; otuda: Sizifov posao uzaludan teak posao, besciljan posao koji zamara i iznurava. sizmian (nlat. sismicus) v. seizmian. sizmograf (nlat. sismicus, gr. grapho) v. seizmograf. sizmometar (nlat. sismicus, gr. metron) v. seizetar. sijagonagra (gr. siagon vilica, agra plen) ned. kostobolja eljusti. sijalagoga (gr. sialon pljuvaka, ago dovodim, izazivam) pl. med. sredstva koja izazivaju luenje pljuvake; pr. sijalagogian. sijaladenitis (gr. sfalon, aden lezda) med. zapaljenje pljuvanih lezda. sijalizam (gr. slalon) med. v. ptijalizam. sijalozemija (gr. sialon, semia gubitak) med. gubitak (ili: prestanak) luenja pljuvake. sijalologija (gr. slalon pljuvaka, logia nauka) ned. nauka o pljuvaci i njenom luenju. sijalonkus (gr. slalon, onkos masa) med. otok pljuvanih lezda. sijalorea (gr. sf alon, rheo teem, curim) med. ptijalizam. sijalosirinks (gr. sialon, syrinks truba) med. pljuvaka fistula. sijalostenoza (gr. sialon, stenosis suenje) med. suenost pljuvanog kanala. sijaloshezija (gr. sfalon, schesis zadravanje) med. zadravanje pljuvake, zastoj luenja pljuvake. sijalofagija (gr. sfalon, phagein jesti, derati) med. gutanje pljuvake, esto spojeno sa aerofagijom, ima obino za posledicu razna oboljenja eluca. sijenit min. zrnasta gromadna stena sastavljena od ortoklasa i augita (ili liskuna); naziv po egipatskom gradu Sijena. smjera (tl. sierra testera) planinski lanac. sin (lat. sic) tako; sic!, tako!, tako pie, od rei do rei (obino se stavlja u prikazi-ma i dr. kod izraza i mesta na koja se eli obratiti panja). sikancia (lat. siccantia) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za zasuivanje. sikativ (lat. sicativum) hem. sredstvo za ubrzavanje suenja: od olovnog eera, lane-nog i terpentinskog ulja (kod masnih boja i lakova). sikativav (lat. siccativus) koji sui, koji zasuuje, zasuujui. sikeri (eng. seekers) pl. oni koji trae", lanovi jedne prezbiterijanske sekte u

840
XVII veku, koja je smatrala da pravu religiju treba tek traiti. sikozis (gr. sukon zrela smokva; smokvasta bradavica) med. stvaranje smokvastih bradavica; bolest smokvastih bradavica; smokvast mlade. sikoma (gr. sukon) med. smokvasta bradavica; liajasta ogrubelost onih kapaka, ija je unutarnja strana posuta grudvica-ma slinim smokvinim zrncima. sikomantija (gr. sukon, mantela gatanje, predskazivanje) gatanje, proricanje iz smokvinog lia. sikomora (gr. sykdmoron) bat. divlja misir-ska smokva i njen plod (od njenog drveta stari Egipani pravili su sarkofage). sikofant (gr. sykophantes) u staroj Atini: lice koje je dostavljalo vlastima one koji su oteivali svete smokve i, protivno zabrani, prodavali ili izvozili iz Atine smokve: fig. dostavlja, potkaziva, pi-jun, izdajnik, klevetnik, podlac, ucenji-va; pr. sikofantski. sikofantizam (gr. sykophantia) dostav-ljatvo, potkazivapggvo, klevetnipggvo, podlatvo, ucenjivatvo. sikofantija (gr. sykophantia) v. sikofantizam. sikspens (eng. sixpence) ranije: engleski srebrn novac od 6 /tea, = 1/2 ilinga. Sikstinska kapela papska kapela u Vatikanu, sagraena 1473. za vreme Siksta IV, sa freskama Mikelanelovim, raenim 15081512; udruenje muziara koje u toj kapeli izvodi, o velikim praznicima, visoku crkvenu muziku. Sikstinska Madona slik. uvena Rafaelova slika Bogorodice, nazvana po tome to je na njoj predstavljen i sv. Sikst. sikhazija (gr. sikchasia) med. gaenje, gnuanje, odvratnost. sil (eng. seal) krzno izraene od koe morskog psa; up. silskin. silabian (gr. syllabikos) slogovni, koji se sastoji iz slogova; silabini stihovipoet. stihovi koji se mere samo po broju slogova, a ne po duini i naglasku. silav (arap. silah) pojas za oruje; sila j, silah. silaa (i. silo ambar) 1. ukiseljena zelena stona hrana, ije ukiseljavanje izazivaju naroite bakterije; spravlja se od zelenih biljaka koje sadre dosta eera (zeleni kukuruz, repa, seme suncokreta, sirak, komine i dr.). silaa (fr. sillage) 2. mor. brzina broda. Silvan (lat. Silvanus) mit. starolatinski bog ume, polja i stada. Silvestrovo vee poslednje vee u godini, vee uoi Nove godine (nazvane po papi Silvestru I, koji je umro poslednjeg dana 335. g.). Silen (gr. Seilenos, lat. Silenus) kit. vaspitan i pratilac Bahov, predstavljan sa

silogistike figure;

debelim trbuhom i elav, pijan i na magarcu; simbol pijanstva. silencijari (lat. silentiarii) pl. utalice; vrsta viih slubenika na dvoru grkih careva, tajni savetnici; katoliki kalueri koji su se zavetovali da e veno utati, npr. trapista. silencijum (lat. silentium) tiina, utanje; kao zapovest: mirno! tiho! silepsis (gr. syllepsis) gram. obuhvatanje vie predmeta jednom reju; slivanje dvaju slogova u jedan; upotreba jednog predikata za vie subjekata, koji pripada samo jednom. sili novana jedinica Gvineje ( = 100 kau-risa). silikati (lat. silex gen. silicis kremen) hen. jedinjenja (ili: spojevi) silicijuma s kiseonikom i nekim mineralima, soli raznih silicijskih kiselina (pored kvarca, glavno gradivo Zemljine kore). silirati (p. silo ambar) ukiseljavati zelene biljke koje sadre dosta eera, u cilju spravljanje stone hrane; v. silaa 1. siliskin (eng. sealskin) v. silskin. silificirati (lat. silex kremen, facere uiniti, nainiti) hem. v. silicificirati. silicijati (nlat. silicium) pl. hem. v. silikati. silicijum (lat. silex kv. silicis kremen, nlat. silicium) hem posle kiseonika najrasprostranjeniji element na Zemlji (25%), atom-ska masa 28,09, redni broj 14, znak Si; silicijumbronza bronza koja je, prime-som silicijuma, dobila veu tvrdou (upotrebljava se za telefonske i telegrafske ice). silicirati (lat. silex) hem. v. silicificirati. silicifikacija (nlat. silicificatio) hem. pretvaranje u silicijsku kiselinu. silicificirati (nlat. silicium, facere) hem. pretvarati se u silicijsku kiselinu. silkin (eng. silk svila, silkeen) vrsta teke svilene manesterske tkanine. silk-nankins (eng. silk-nankeens) pl. polusvileni nanking sa arenim atlasastim prugama. silo (p. silo) trap za ito (u paniji); danas: veliki, moderno ureen, od betona izraen ambar za ito i hranu; silos. silogizam (gr. syllogismos) log. posredni zakljuak, zakljuak iz dva suda ili iz vie sudova, npr. Metali su elementi", Gvoe je metal", zakljuak: Gvoe je elemenat". silogizirati (gr. syllogizomai) zakljuiva-ti posredno, praviti (ili: izvoditi) posredne zakljuke. silogistika (gr. syllogismds posredni zakljuak) log. nauka o izvoenju silogizama. silogistike figure log. oblici kategori-iih silogizama, u kojima su premise kategorini sudovi, izlaze iz poloaja

silogistiki

841

simentalsko govee

srednjeg pojma (M) u obema premisama. Ako se pojam subjekta oznai sa S, a sa R pojam predikata u zakljuku, onda te figure glase: I P IV MR RM MR RM SM SM MS MS SR SR SR SR Prve tri figure potiu od Aristotela, a poslednja od Galena. silogistiki (gr. syllogistikos) koji ima oblik logiki pravilnog posrednog zakljuka, koji pripada silogizmu. silograf (gr. sfllos onaj koji podrugljivo prevre oima, grapho piem) pisac satirinih pesama (silosa). silometar (fr. sillage, gr. metron merile, mera) mor. sprava za merenje brzine brodova. silos (gr. sillos) 1. vrsta starogrkih sati-rinih pesama u kojima su ismevane izreke uvenih filozofa a stihovi velikih pesnika primenjivani, u podrugljivom smislu, na druge predmete. silos (p. silo) 2. v. silo. silskin (eng. sealskin) krzno izraene od koe morskog psa, ili morskog medveda; vrsta finog svilenog plia izraenog slino ovome krznu (kod nas uobiajeno: siliskin). silueta (fr. silhouette) slika oblika, lica i dr. izraena sa strane po senci, profil (kao slika), slika izrezana po ivicama makazama iz crne hartije pa zalepljena na belu, i obratno (nazvane, zbog svoje jevti-noe, po tedljivom fr. ministru finan-sija Siluetu, u HU veku); fig. senka, prilika. silur kol. v. silurski period. silurski period geol. slojevi u razvitku Zemljine kore koji su se obrazovali posle kambrijskog a pre devonskog perioda (naziv po starom britskom plemenu Silu-ri, koji su iveli u jugoistonom delu Velsa); silur. silfide pl. enski vazduni duhovi, vile; fig. nene i ljupke ene. sim- (gr. syn) predmetak u sloenicama sa znaenjem: sa, zajedno, istovremeno; v. sin-. sima (sloenica od poetnih slogova rei: silicijum i magnezijum) geol. sloj Zemljine kore koji dopire do 1200 t dubine. simahija (gr. symmachia) savez za napad i odbranu. simbioza (gr. syn sa, bfos ivot, biosis ivot, nain ivota) biol. zajedniko ivljenje, korisna, tesna i trajna zajednica dvaju ili vie raznovrsnih organizama (simbionata), ivotinje i ivotinje, ivotinje i biljke, biljke i biljke. simbionti (gr. syn, bioo ivim) pl. biol. v. pod simbioza. simblefaroza (gr. syn, blepharon oni kapak) med. v. simblefaron.

simblefarov (gr. syn, blepharon) med, sra-slost onog kapka sa onom jabuicom. simbol (gr. symbolon) znak po kome se neto moe raspoznati, saznati ili zakljuiti, oznaka, znamenje, znak koji predstavlja neto to se inae ne moe slikovito predstaviti (apstraktno, natul-no, duhovno, pojam, ideal); ugovoreni znak* usmeni znak, lozinka, ispovest, simbol vere; simvol. simbolizam (gr. symbolon) pesniki i slikarski pravac, nastao u Francuskoj krajem XIX v., koji tei da slikovitim nainom izraavanja i zvunim reima utie na stvaranje izvesnog raspoloenja i pomou simbola izrazi oseanja i apstraktne pojmove. simbolizacija (nlat. symbolisatio) predstavljanje znacima (simbolima). simbolizirati (nlat. symbolisare) prikazi-vati znacima, predstavljati znacima; prikazivati (ili: govoriti) u prenosnom znaenju; stajati u izvesnoj vezi s im, slagati se, biti srodan s im. simbolik (gr. symbolik6s) uitelj simbolike na visokim kolama; bezuslovni pristalica simbolinih knjiga, koji ih stavlja pored i gotovo iznad Biblije. simbolike (gr. symbolike) uenje ili nauka o izraavanju religijskih predstava slikovitim znacima; uenje o simbolima, uzorima; ispitivanje i tumaenje simbola vere hirianske crkve; nauka o simbo-linim knjigama neke konfesije (v. simbolian). simbolian (gr. symbolikos) slikovit, iskazan znacima, prikazan znacima, koji ima prenosio znaenje; koji se tie simbolike; simbolina logika logika koja tei da logike radnje i odnose pojmova i sudova izrazi kao matematike funkcije i jednaine, dakle, da stvori algebru logike (matematika logika); simbolina knjige veroispovedne knjige koje sadre uenje po kojima se jedna konfesija razlikuje od drugih. simboloklastika (gr. symbolon, klao lomim, skrham, prelomim) unitavanje simbola, borba protiv simbola. simbololatrija (gr. symbolon, latreia oboavanje, potovanje) potovanje simbola; preterano potovanje simbolinih knjiga. simbolologija (gr. symbolon, logia) uenje o znacima, naroito o znacima bolesti. simbolomahija (gr. symbolon, mache borba) borba protiv simbola; borba protiv simbolinih knjiga. simvol (gr. symbolon) v. simbol. simelija (gr. syn sa, melos ud) med. v. simpodija. simens (po nem. pronalazau W. Siemensu fiz. jedinica za elektrinu provodnost. simentalsko govee plemenita pasmina goveda, veoma cenjena po mleku, mesu i sposob-

simetrala

842

simploka

nosti za rad (nazvana po dolini reke Sime u vajcarskoj). simetrala (gr. syn sa, metron mera) geo. prava koja deli du, ugao na dva dela tako da se ti delovi mogu poklopiti kada se jedan deo obrne oko te prave za 180. simetrije (gr. symmetria) ravnomernost, skladnost, slaganje, ravnomeran odnos pojedinih delova neke celine, suprotna skladnost, suprotno slaganje. simetrian (gr. symmetros samerljiv; srazmeran) ravnomeran, skladan, saglasan u rasporedu delova (predmet i lik njegov u ravnom ogledalu simetrini su); geodg. simetrina je geometrijska figura prema pravoj ili ravni kad upravne iz taaka figure na pravu ili ravan produene za svoju vlastitu duinu daju opet take figure (simetrine take prve). similaran (lat. similis slian, fr. argent srebro) novo srebro i druge srebru sline slitine, legure. eimile (lat. simile) pr. slino; im. slinost, slian primer. similia similibus kurantur (lat. similia similibus curantur) slino se slinim lei, klin se klinom izbija (naelo homeo-patije). simili-gravura prenoenje fotografija na ploe radi umnoavanja. simili-dijamanti pl. lani dijamanti koji se prave od stakla sa primesom talijuma, tako da prelamaju svetlost gotovo kao pravi, samo su mnogo manje tvrdi nego pravi dijamanti. similor (lat. similis slian, fr. og zlato) lano, manhajmsko zlato, slitina od 4 dela bakra i jednog dela cinka. simiografija (gr. semeion znak, graphfa beleenje) pisanje nota i melodija kukama, crticama, lukovima i dr. znacima tzv. trilama (upotrebljava se i danas u istonim crkvama). simit (tur. simit, simid) hleb od najfinijeg peninog brana. simonizam (St. Simon) v. sen-simonizam. simonija (nlat. simonia) Simonov greh, kupovanje ili prodavanje svetih stvari, naroito crkvenih zvanja, radnja po kanonskom pravu strogo zabranjena (po haldejskom arobniku Simonu, koji je, po legendi, hteo da kupi od apostola tajnu pravljenje udesa; Dela apostolska", 8, 18-21). simonijak (nlat. simoniacus) onaj koji daje ili dobiva svete stvari za novac; up. simonija. simonisti (St. Simon) pl. v. sen-simonisti. simpazma (gr. syn sa, passo pospem, posipam) v. katapazma. simpatetian (gr. sympatheia saoseanje) koji jednako osea; koji tajno dejstvuje, koji dejstvuje tajanstvenim sredstvima, aroban; simpatetino leenje leenje tobonjom tajanstvenom silom i telima koja nisu lekovi; simpatetino mastilo tajno

mastilo koje se ne moe odmah videti, nego tek posle izvesnih hemijskih postupaka (npr. uticaja toplote ili prevla-enja kakvom tenou). simpatizer (gr. sympatheo saoseam) onaj koji s nekim saosea, koji nekoga voli, koji je nekom naklonjen. simpatizirati (gr. sympath6) biti iste naravi, istih oseanja s kim, saoseati, slagati se, biti naklonjen, voleti. simpatija (gr. simpatheia) saoseanje, sauee; prirodno slaganje u oseanjima, duhovna srodnost, potajna naklonost nekome; arobna, tajanstvena sila i tajanstveno dejstvo jednog tela na drugo; veza pojedinih delova tela; fig. naklonost, ljubav; predmet naklonosti, ljubavi (moja, tvoja simpatija). simpatikus (nlat. sympathicus) zool. simpatini ivac. simpatisati (gr. sympatho saoseam) v. stopa tizira ti. simpatian (gr. sympathes) saoseajan, jednakih oseanja, duhovno srodan; koji uestvuje u bolu ili oseanju nekog dela tela; prijatan, drag, ljubazan; simpatine bolesti one koje dolaze kao posledica drugih bolesti (za razliku od idiopatinih bolesti, koje se pojavljuju samostalno); simpatini ivani sistem deo vegetativnog (autonomnog) ivanog sistema; simpati-no bojenje zool. zatitno bojenje ivotinja, tj. bojenje ivotinje u boju predmeta na kojem ona obino ivi, ili u boju okoline u kojoj ivi, tako da je teko primetiti je i progoniti (mimikrija). simpepsis (gr. sympepsis) med. varenje, probavljanje, probava. simpetalan (gr. syn, p6talon list) bot. koji je srastao ili spojen sa laticama. simpetale (gr. syn, p6talon) bot. biljke sa sraslim laticama; monopetale. simpijezometar (gr. sympizo stiskam, obuhvatam, metron mera, merile) sprava za merenje vazdunog pritiska, vrsta baro-metra. simplegmata (gr. symplegma splet) pl. kipovi rvaa koji su se uhvatili u kotac; grupe sastavljene od vie kipova i reljefa, npr. Laokoont, Nioba; spojene glave i slike poprsja na novcu. simpleks sigilum veri (lat. simplex sigillum veri) posl. prostota je peat (znak) istine. simplifikacija (nlat. simplificatio) uproavanje, uproenje, pojednostavljenje. simplificirati (nlat. simplificare) upro-stiti, uproavati, pojednostavniti. simplicije (lat. simplicia) pl. farm. jednostavni, prosti lekovi. simplicitet (lat. simplicitas) prostota, neukraenost; jednostavnost, prostodunost, bezazlenost, prirodnost; ogranienost, glupavost. simploka (gr. symploke) isprepletenost, splet, spletenost; ee ponavljanje rei;

simpodija

843

sinagoge

post. udruene aiafora sa epiforom, npr. Veza konja za jednu jeliku, Veza hajku za drugu jeliku. simpodija (gr. syn sa, pus ki. podos noga) ned. sraslost nogu; nakaza sraslih nogu; sime-lija. simpozijum (gr. symposion gozba, nlat. symposium) sastanak ueg kruga strunjaka, najistaknutijih predstavnika jedne nauke, na kome se strogo nauio raspravlja samo o jednom pitanju iz njihove struke. simpozion (gr. symposion) gozba, pijanka (kod starih Grka); naslov Platonovog dela u kome izlae svoje misli o ljubavi, erosu. simpsihija (gr. syn sa, psyche dua) duev-na sloga, jednodunost, saglasnost. simptoza (gr. symptosis) ruenje; ned. naglo slabljenje, mravljenje, opa danje. simptom (gr. symptoma sluaj, udes) znak, obeleje; med. predznak, znak po kome se poznaje neka bolest; fig. znak, nagovetaj, pretee. simptomatian (gr. symptomatikos sluajan) koji slui kao znak ega, nagoveta-van, koji nagovetava, nagovestilaki; med. koji slui kao znak neke bolesti; simptomatino leenje ono koje lei samo simptome a ne uzroke bolesti. simptomatografija (gr. symptoma sluaj, udes, graphfa opis) med. opisivanje znakova (pojava) i sluajeva pojedinih bolesti. simptomatologija (gr. symptoma, logla nauka) med. nauka o znacima po kojima se poznaje postojanje pojedinih bolesti. sime (nem. Sims) apx. v. gesims. simulant (lat. simulans) pretvaralo, pri-tvornik, onaj koji se pravi (npr. da je bolestan), zabuant. simulacija (lat. simulatio) pretvaranje, zabuavanje; prav. prikazivanje nekog pravnog stanja drukije nego to je u stvari. simulirati (lat. simulare) praviti se onim to nije, izdavati se za to, predstavljati se; podravati koga; zabuavati. simultan (lat. simul istovremeno, u isti mah, nlat. simultaneus) zajedniki; isto-vremeni, istodobni; simultana pozornica tip pozornice na kojoj se jedno pored drugog mogu istovremeno videti mesta na kojima se odigravaju svi delovi radnje; simultana posmatranja astronomska i me-teoroloka posmatranja koja se vre jednovremeno na raznim mestima; simultana utakmica ili simultanka ahovska igra u kojoj jedan dobar majstor igra u isto vreme protiv veeg broja (ZO i vie) igraa (majstor ide od table do table, i im kojoj pristupi mora protivnik da izvri potez, na koji majstor obino odmah odgovori); simultana crkva crkva kojom se slue dve veroispovesti; simultana kola kola za uenike raznih veroispovesti.

simultaneizam (nlat. simultaneus) uh. pravac (jedna vrsta kubizma) kod koga su npr. na slici, ruke i noge umnoene (make s osam nogu") da bi dale izraza pokretu, koji je ukoen na trenutno uhvaenoj slici. simultaneitet (nlat. simultaneitas) istovremenost, jednovremenost, istodobnost. simultaneum (nlat. simultaneum) stvar kojom se istovremeno slue dve osobe; zajedniko sluenje istom crkvom od strane dveju I raznih veroispovesti. simultanka (nlat. simultaneus istovremen) v. pod simultan. simfiza (gr. symphysis) med. srastanje, sraslost kostiju. simfili (gr. syn, phflos prijatelj) pl. biol. v. pod simfilija. simfilija (gr. symphilia saprijateljstvo, uzajamno prijateljstvo) biol. sljubljenost, prijateljstvo (mravi primaju i dre u j 1svojim mravinjacima neke kukce od kojih imaju koristi; njih i njihove larve oni I neguju i hrane, jer oni lue neke slatke | sokove koji mravima prijaju; ti kukci su j tzv. gosti, prijatelji ili simfili mrava). simfonija (gr. symphonia slaganje, saglasnost) sklad; muz. orkestarska kompozicija, obino sa 4 glavna stava (alegro, adao ili andante, skerco, presto i sl.), u kojoj se pojedini instrumenti pojavljuju samostalno, a ne kao pratnja. simfonijski (gr. symphonos koji skladno zvui, skladan) koji pripada simfoniji, izraen kao simfonija; simfonijska poe-ma simfoniji slina kompozicija koja tokovima prikazuje, u slobodnoj formi, poznate pesme ili pesnike motive (List, Berlioz, Rihard traus); simfonijski orkestar orkestar u kome uestvuju svirai na duvake (drvene i limene), gudake (sa ilama) instrumente i udaraljke (doboi, triakol, sanovi, kastanjete i DR-)simfonion (gr. symphonia) muz. mehaniki instrument na kome se, umetanjem okruglih ploa, moe svirati svaki komad; ariston, melifon, polifon, orfenion, herifon. simfonist (gr. symphonia) sastavljam simfonija (Betoven, ubert, uman, Brams, ajkovski i dr.); muziar koji svira u simfonijskom orkestru. simfoniar v. simfonist. simforeza (gr. symphoresis sanoenje, sabijanje) med. nagomilavanje, naroito krvi ili drugih sokova; up. kongestija. sin- (gr. syn) predlog koji se pojavljuje u mnogim sloenicama i znai: sa, zajedno, skupa, istovremeno i sl.;=lat. sit, sop. sinagoga (gr. synago skupim, okupim, syna-goge skup, skuptina) skuptina vernih, zborio mesto; naroito: jevrejska kola, jevrejski hram.

sinaksar

844

sindezmozis

sinaksar (gr. synaxsis skupljanje, oku* pljanje, skup) pravoslavna crkvena knjiga koja sadri kratke, saete biografije svetitelja poreane po kalendarskim datumima. sinaksis (gr. synaxis) skuptina, zbor, sastanak, naroito crkveni. sinaktika (gr. synaktikos koji skuplja, stezan) pl. med. sredstva za skupljanje, za stezanje. sinaktian (gr. synaktik6s) med. koji skuplja, koji stee. sinalagmatian (gr. synallage razgovor, razmena) dvostran, obavezan za obe strane. sinalefa (gr. synaleipho dva sloga stopit u jedan) v. sinalojfa. sinalojfa (gr. synaloiphe) gram. stajanje, stapanje dvaju samoglasnika ili dvoglasnika na kraju i u poetku naredne rei; up. kraza. sin al fine (ital. sin al fine) muz. do kraja, tj. treba ponoviti do kraja. sinandrija (gr. syn, aner gen. andros ovek, muke) bog. sraslost pranikovih niti (filamenata) i pranica (antera) u izvesnih biljaka. sinanteran (gr. syn, anthos cvet) pr. bog. sraslih pranica. sinantropus (nlat. sinanthropus pekinesis kineski ovek iz Pekinga) biol. ostaci ljudskih kostiju naeni u blizini Pekinga, isti kao kosti pitekantropusa. sinanhe (gr. synanche) ned. zapaljenje grkljana, zapaljenje krajnika. sinapeleon (gr. sinapelaion) hem. slaino ulje. sinapizam (gr. sinapismos) ned. slaini oblog, oblog od slaice. sinapizacija (nlat. sinapisatio) med. privi-janje slaice na obolelo mesto. sinapizirati (gr. sinapizo) oblagati slai-com, posipati slaicom. sinapis (lat. sinapis, gr. sinapi, sinapy) bog. slaica, goruica. sinapsa (gr. synapsis sveza) med. 1. stupanj u promenama hromozoma pri sazrevanju oplodkih elija; 2. mesta dodira ogranaka dva susedna neurona i supstancije na kojoj se neuron zavrava. sinartroza (gr. syn, arthron zglob) v. koartikulacija. sinarhija (gr. synarchia) zajedniko vladanje, savlada. sinafija (gr. synaphe veza, povezanost) fiz. v. kohezija. singevezia (nlat. syngenesia) pl. vot. biljke ije su pranine niti srasle na antera-ma (XIX klasa u Lineovom sistemu biljaka). singerica ivaa maina (nazvana po amer. industrijalcu i osnivau industrije i-vaih maina Ajzaku Meritu Singeruj 18111875. god.) Singidunum (lat. Singidunum) rimske ime Beograda.

singl (eng. single pojedinaan) sp. igra samo jednog igraa, npr. u tenisu, protiv samo jednog protivnika; u veslanju: kad jedan vesla vesla sa dva vesla. singlosa (gr. syn, glossa jezik) ispitivanje veze izmeu pojmova i oblika ovejeg govora; prikazivanje srodnosti raznih jezika na osnovu slinosti korena koji slino glase i imaju isto znaenje. singl-taks (eng. single-tax) jedini porez", shvatanje fiziokrata i pristalica agrar-nog socijalizma, naroito Henri Dorda (1839 1897), po kome bi konfiskovanje zemljine rente od strane drave uinilo suvinim sve ostale poreze. singlton (eng. singleton) u vistu i bridu: izraz koji oznaava da igra ima samo jednu kartu neke boje u ruci. singrafa (gr. syn-, grapho piem) prav. pisanje isprave pred svedocima, koju sastavlja i pie tree lice, a potpisuju izdavalac i svedoci. singular (lat. singularis sc. numerus) gram. jednina; supr. plural. singularan (lat. singularis) pojedinaan, poseban; osobit, vanredan, odlian, jedinstven; osoben, svojstven; redak, neobian, udnovat; sikgularan sud log. pojedinani sud, sud iji se predikat pripisuje ili odrie samo jednoj jedinci, npr.: Milo je srpski junak; singularan ovek osobenjak; mat. koji ima svojstva u kojima ne uestvuju druge stvari iste klase. singulare tantum (lat. singulare tantum) re koja se upotrebljava samo u jednini, tj. imenica koja ima samo singular, npr. ovek, Dunav, Avala itd.; supr. plurale tantum. singularizam (lat. singularis pojedinac) fil. metafiziki pravac koji: 1. samo Boga priznaje kao uzrok sveta; 2. smatra da postoji samo jedna vasiona, jedan univer-zum; 3. mnotvo raznovrsnog izvodi iz jednog naela; 4. smatra da postoji jedinstvo ideala koji gleda u Bogu ili vasioni; 5. pretpostavlja samo kvantitatavno razliite elemente bia (atome); supr. plura-lizam. singularijum (nlat. singularium) med. naroit lek, lek koji ima naroito povoljno dejstvo protiv neke bolesti. singularitas testijum (nlat. singularitas tes-tium) prav. pojedinanost svedoka, kada za svaku injenicu koju treba dokazati postoji samo po jedan svedok; testes singuli. singularitet (nlat. singularitas) pojedinanost, posebnost; osobenost, nastranost, udnovatost. singultus (lat. singultus) med. jecanje; tu-canje. sindezis (gr. synadesis) zool. veza, spoj. sindezmitis (gr. syndesmos veza) med. zapaljenje zglobnih veza. sindezmozis (gr. syndesmos) anat. vrst spoj kostiju pomou zglobnih veza.

sindezmologiJa

845

sinergizam

sindezmologiJa (gr. syndesmos, logia) alat. nauka o vezama (iliastim tvorevinama koje dre delove skeleta). sindetizam (gr. syndeo sveem) prisustvo veznika, vezanost pojedinih reenica u s loeno j reenici odreenim veznicima. sindik (gr. syndikos) pravni zastupnik, predstavnik, punomonik, pravni savetnik (neke zajednice, ustanove, dravnog nadletva, preduzea i sl.); poslovoa, sekretar trgovake komore; opunomoeni slubenik. sindikalizam (gr. syndikos) uprava poslovima preko sindikata; oblik sindikalne organizacije, naroito radnika, kojoj je cilj da sredstva proizvodnje preu u ruke proletarijata putem direktne akcije, a kapitalistiko vlasnitvo da se ukine. sivdikalist (gr. syndikon) pristalica (ili: pobornik) sindikalizma. sindikat (gr. syndikos) zvanje ili poloaj sindika; udruenje, savez na profesionalno] osnovi: radnika jedne struke, slubenika, trgovaca, bankara (sindikat banaka), brodovlasnika (brodarski sindikat) i dr., poslovni, upravni odbor jedne profesije; radniki sindikati predstav-nitva radnika kao celine (naroito u odnosu prema poslodavcima), profesionalna udruenja radnika kojima je cilj otklanjanje konkurencije meu radnicima iste struke pri zakljuivanju ugovora o radu, a time i ublaavanje tekih ekonomsko-socijalnih posledica koje moe po radnike da ima takva konkurencija; po Lenjinu, sindikati su kole komunizma. sindikati (lat. syndicatus) prav. sindikata tuba (lat. actio syndicatus in factum) tuba radi zatite od imovinske tete koju je tuilac pretrpeo usled nepravil-nog vrenja sudijske vlasti; sindikati zloin (lat. crimen syndicatns) greenje o sudijsku dunost, sudijska pristrasnost. sindicirati (gr. sindikeo branim na sudu) kupovati i prodavati na zadrunoj osnovi, preko profesionalnih udruenja; davati pravne savete (drutvu, preduzeu i DR-)sindon (gr. sindon) fina indijska tkanina, indijsko platno, vrsta muslina. sindroma (gr. syndrome) sticaj; zajedniko dejstvo, sadejstvo vie inilaca; ned. skup simptome koji se istovremeno pojavljuju u izvesnom broju oboljenja, udruivanje znakova bolesti. sinel (gr. syn sa, lat. cella elija) onaj koji je zajedno s kim u eliji"; prvobitno: monah koga je sa sobom dovodio novoiza-brani episkop, s kojim je, i kao episkop, provodio manastirski ivot; tajni savetnik episkopa (vii monaki in u pravoslavno j crkvi); up. sincelus. sinelija (gr. synkeleo zajedno zapovedam) 1. diploma ili gramata kojom je episkop

postavljao ili utvrivao svetenika na odreenoj parohiji; 2. patrijarka diploma kojom se episkop postavljao ili utvrivao na izvesnoj eparhiji. sinegdoha (gr. synekdoche) zajedniko uzimanje"; reg. zamenjivanje znaenja jedne rei znaenjem druge po obimu i koliini, gde se mesto celine uzima deo (pars pro toto) ili celina mesto dela (totum pro parte), ili jednina mesto mnoine i obratno, npr. glava mesto ovek, grlo mesto govee; Silan vojnik polje pritisnuo, Neu tvoga hljeba pogaziti; pr. sinegdohi-an. sinedrijum (gr. synedrion) zasedanje, skuptina vea; naroito: nekadanji jevrejski visoki savet u Jerusalimu, koji je imao 72 lana. sineza (gr. synesis) mo shvatanja, razboritost; gram. red rei po smislu. sive ira et studio (lat. sine ira et studio) bez mrnje i naklonosti, tj. nepristrasno, ni po babu ni po strievima (pisati, govoriti o kome ili emu). sinekdroma (gr. synekdrome isti zavretak, isti oblik) ipatf. zajednika osnova, koren razliitih rei. sinekija (gr. syn-oikfa) zool. zajednika kua, zajedniko stanovanje, pojava kada mravi grade svoja gnezda na biljkama; ua. simbioza. sinekura (lat. sine sita bez brige, eng. sinecure) zvanje koje donosi dobar prihod a u kome se gotovo nita nema da radi, laka i unosna sluba. sinekurist (lat. sine sita) ovek, naroito slubenik koji ima dobro plaen poloaj na kome ne treba gotovo nita da radi. sinekfoneza (gr. synekphonesis) gram. spajanje slogova, spojeno izgovaranje odvojeno napisanih samoglasnika ili slogova jedne rei. sine leko et ano (lat. sine loco et anno) u bibliografiji: bez oznake mesta i godine (gde i kad je knjiga tampana). sinemaskop v. kinemaskop. sinerama (gr. kfnema pokret, okretanje, ogao gledam, fr. cinema) vrsta trodimenzionalnog plastinog filma, koji se prikazuje na konkavnom platnu, triput duek od obinog, sa tri projekciona aparata; ovaj nain stvara kod gledaoce predstavu potpune plastinosti; gleda se bez naoara. sinergetika (gr. syn sa, zajedno, ergon delo) nova nauna grana iskljuivo interdisciplinarnog karaktera; osnovni joj je cilj da prouava tzv. kooperativne pojave u veoma razliitim sistemima. sinergetian (gr. synerg6s sadelatan) koji zajedno deluje, pomoni. sinergizam (gr. syn, ergon delo) uenje o sadejstvu, uenje o slobodnom sadejstvu ljudi u tenji za svojim popravljanjem i sticanjem blaenstva.

sinergiJa

846

sinod

sinergija (gr. synergfa) zajedniko delovanje, saradnja, pomagae; fiziol. udrui-vanje vite organa (miia) radi oba-vljanja neke radnje ili nekog pokreta. sinergist (gr. syn, ergon delo) pristalica sinergizma; pr. sinergistiki. sivereza (gr. synairesis saimanje) gram. slivanje dvaju samoglasnika ili dvaju slogova; supr. dijereza. sinestezija (gr. synaisthesis saoseaj, sao-set) sposobnost jednog nenadraenog ula da oseti nadraaj drugog nekog ula, npr. da se vidi boja kad se uju tonovi, tzv. sluanje boja" (pri zvuku trube vidi se crvena boja itd.). sinehija (gr. sinecheia) veza, jedinstvo; med. neprestano trajanje neke bolesti; bolesna sraslost duice oka. sinehiologija (gr. synecheia veza, logia) f il. uenje o vezi stvari, o postojanosti stvari u prostoru, ili o jedinstvu materije (Herbart, Fehner). sinehologija (gr. synecheia, logia) fil. v. sinehiologija. sinzoian (gr. syn, zoikos ivotinjski) koji se vri saradnjom ivotinja; sinzoino rasprostranjivanje plodova bot. rasprostranjivanje semena i plodova koje vre neke ivotinje, naroito glodari (pogla-vito veverica i hrak) koji skupljaju seme i plodove kao zalihu hrane za zimu. sinija (arap.-pere. sini kineski, predmet kineske izrade, tur. sini trpeza, sofra) niska i okrugla, drvena, bakarna ili srebrna trpeza sa malim okvirom, na kojoj se prinosi jelo i sa koje se jede; velik drveni tanjir. sinister (lat. sinister levi) naopak, nespretan; nepovoljan, zlokoban; odvratan, rav; kola sinistra (ital. colla sinistra) muz. levom rukom. siniceza (gr. synizesis saimanje) stapanje u jedno; gram. izgovaranja dvaju samoglasnika u jednom slogu. sinkarpija (gr. syn, karp6s plod) bog. sraslost plodova. sinkatateza (gr. syn-katathesis) uporeenje, uporeivanje miljenja jednog sa miljenjem nekoga drugog da bi se u okladila; odobravanje, priznavanje tueg miljenja. sinkategorema (gr. syn, kategorema) ono to se u drutvu s drugim kae o kome ili emu; poet. umetnuta re, npr. da bi se ispunio jedan stih. sinklinala (gr. synklind naginjem se istovremeno, saginjem se) pol. geoloka tvorevina kada se slojevi naginju ka osi nabora, ulegnuti deo bore; supr. antiklinala. sinklonus (gr. syn, klonos gr) med. opti gr koji obuhvata sve delove tela. sinkopa (gr. synkope) 1. gram. skraivanje rei izbacivanjem iz sredine jednog sloga ili jednog samoglasnika izmeu dva sugla-snika, npr. stan'te, za nj'ga; 2. med. iznenadna duboka nesvestica usled zastoja kucanja

srca; iznenadna smrt usled oduzetosti srca; 3. muz. spa j anje u jedan ton druge polovine prvog dela takta sa prvom polovinom drugog, tj. nenaglaenog sa naglaenim, pomeranje metrikog akcenta; karakteristine je za dez-muziku. sinkopirati (gr. syn-k6pto skratim) gram. skratiti re izbacivanjem jednoga sloga ili vie slova iz sredine; med. onesvesti-ti se. sinkoptian (gr. synkoptikos koji izaziva naglu malaksalost, koji pati od iznenadne malaksalosti) med. koji je u nesvestici, malaksala srca. sinkrazija (gr. synkrasis smesa, syn, kerannymi mepham) meanje, meavina, smesa. sinkranian (gr. syn, kranion lubanja) med. vezan (ili: spojen) sa lubanjom. sinkratija (gr. synkrateo zajedno drim, vladam) savladavina, oblik dravne uprave u kome narod, preko svojih izabranika, uzima izvesnog uea u vrhovnoj upravi. sinkretizam (gr. synkretismos ujedinjenje, spajanje, proimanje) 1. ujedinjenje dveju protivnikih stranaka protiv treeg neprijatelja; 2. meanje i spajanje raznovrsnih elemenata u jedan filozofski ili verski sistem; 3. gram. formalno izjednaavanje dvaju padenih oblika i njihovo spajanje u jedan oblik; npr. u slovenskim jezicima izjednaavanje starog genitiva i starog ablativa u docniji genitiv, ili izjednaavanje dativa, instrumentala i lokativa mnoine u srpskohrvatskom jeziku (npr. kuama oblik za dativ, instrumental i lokativ). sinkretist (gr. synkretizo ujedinjujem dve protivnike stranke protiv treeg neprijatelja) tvorac ujedinjenja protivnih stranaka, ujedinjiva verskih partija; fil. lan grupe filozofa u XVI veku koji su hteli da spoje uenja Platona i Aristotela; nekritian eklektiar; up. sinkretizam. sinkretistiki (gr. synkretizo) ujedinju-jui, meajui; eklektkki; v. sinkretist. sinkriza (gr. synkrisis sastavljanje, sjedinjenje; sravnjenje) sastavljanje, meanje; poreenje, uporedio prosuivanje. sinkritika (gr. synkritik6s koji sastavlja, sastavan) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za spajanje. sin-neurozis (gr. syn, neuron ila) zool. spojenost kostiju ilastom koom i vezom. sinod (gr. synodos sastanak, skup, skuptina) skuptina, sabor, naroito sve-tenih lica radi reavanja verskih ili crkvenih pitanja, crkveni sabor; crkvena upravna vlast, crkvene vee; sveti sinod posle arhijerejskog sabora" najvia upravna vlast u pravoslavnoj crkvi, izvr-

sinodal

847

sintematografija

ilac odluka arhijerejskog sabora (tj. zbora svih arhijereja pravoslavne crkve). sinodal (gr. synodos) lan crkvenog vea, lan crkvene skuptine, lan sinoda. sinodalni (gr. synodos, nlat. synodalis) koji se tie sinoda, koji potie od sinoda; sinodalni dekret odluka, reenje crkvene skuptine ili sinoda; sinodalna pitanja pitanja koja spadaju u nadlenost crkvene skuptine; sinodalno i prezbiterijalno ustrojstvo ustrojstvo po kojem protestant-skom crkvom upravljaju sinodi i prezbi-terije. sinodian (gr. synodikos koji se tie sastanka) zborni, skuptinski; sinodian mesec vreme koje protee izmeu mla-dine i mladike, dakle, vreme posle koga Mesec doe opet u isti poloaj npeivja Suncu (29 dana, 12 . 44 m. 2 s.); up. siderski mesec; sinodian opticaj Meseca = sinodian mesec. sinolog (gr. Sinai Kinezi) prouavalac (ili: poznavalac) kineskog jezika, kineske istorije, kulture, umetnosti, knjievnosti. sinologija (lat. Sinae, gr. Sinai Kinezi, kineski narod, logfa nauka) prouavanje kineskog jezika, kineske istorije, kulture, knjievnosti, umetnosti. smionim (gr. synonymos istog imena, istog znaenja) lingv. srodica, re koja je slina po smislu, po znaenju sa drugom nekom rei, dok se po obliku od nje razlikuje, npr.: kua dom, izvor kladenac studenac, zboriti govoriti besediti, itd. sinoniman (gr. syn, oputa ime) slian, srodan po znaenju, slinog znaenja (re). sinonimija (gr. synonymia istoimenost, istoznanost) lingv. slinost znaenja, srodnost znaenja; slino znaenje. sinonimina (gr. synonimos istog imena, istog znaenja) lingv. nauka o reima slinog znaenja; zbirka i objanjenje rei slinog znaenja. sinopsa (gr. synopsis) pregled, nacrt, skica (npr. neke nauke); uporedni pregled veeg broja slinih stvari; poreenje spisa koji govore o istom predmetu; sinopsa evanelja poreenje glava iz evanelja koja isto ili slino priaju ivot Isusa Hrista, naroito iz evanelja Matije, Marka i Luke, a koja se, za razliku od Jovanovog, zovu sinoptina evanelja. sinopsis (gr. synopsis) v. sinopsa. sinoptici (gr. synopsis pregled) pl. prva tri evanelista (Matija, Marko i Luka), iji se opisi ivota Hristovog mogu srediti u preglednu celinu; up. sinopsa. sinoptian (gr. synoptikos pregledan) koji se moe istovremeno videti, tj. pregledan, ukratko izloen, u obliku nacrta, skice; sinoptina evanelja v. pod sinopsis; sinoptine karte vremenske karte, na telegrafskim izvetajima meteorolokih

stanica osnovane i izraene karte koje prikazuju, pomou naroitih znakova, istodobno stanje vremena u raznim predelima. sinorganizam (gr. syn, 6rganon orue) organsko bie koje je izilo iz ivotinjskog tela, npr. utrobna glista. sinoha (gr. synoche spoj, sticaj) med. potajna groznica koja traje nekoliko dana, sa temperaturom nas viom, nas niom. sintagma (gr. syntagma odred; sastav; spis, propis) sastavljanje, sreivanje; zbornik, zbirka spisa, napomena itd.; gram. grupa rei koje obrazuju jedan pojam, npr.: dobar ovek, zeleno drvo, krsti kume dete (biljka) itd. sintagmatik (gr. syhtagma sastav; spis) skuplja, sabira, sastavlja. sintagmatian (gr. syntagmatikos poput ili na nain sintagme) skupljen, sabran, sastavljen. sintaksa (gr. syntaxis jeziki taan ree-nini sklop) ureenje, ureivanje; trak. deo gramatike koji se bavi reenicom i njenim sastavnim delovima, tj. reima i oblicima. sintaksis orvata (lat. syntaxis ornata) ki-tnjasta sintaksa, zbirka i prikazivanje izvesnih osobenosti izraza ija upotreba daje govoru nacionalnu boju. sintaktiki (gr. syntaxis) gram. koji se tie sintakse, koji je u vezi sa sintaksom. sinteza (gr. synthesis) sastavljanje, spoj, spajanje; log. stajanje vie delova u celinu (npr. pojam je sinteza, tj. spoj vie raznih oznaka u celinu); sinteza nli sintetina metoda, progresivna metoda, jedna od istranih ili heuristinih metoda; put ili polaenje od prostijega kao poznato-ga, istinitoga, ka sloenijim istinama dovoenjem u vezu tih prostijih istina (npr. Euklidova geometrija izgraena je sintetinom metodom); put od delova ka celini; postupak kojim se od suprotnih pojmova (teze i antiteze) stvara vii pojam u kome su suprotnosti uklonjene (dijalektina metoda); hem. postupak izgraivanja neke tvari spajanjem, jedinjenjem njenih sastojaka, elemenata; supr. analiza. sintezist (gr. synthesis) onaj koji se slui sintetinom metodom; supr. analitiar. sintema (gr. synthema) ono to se osniva na nekom dogovoru; ugovoreni znak, kratka i nejasna izreka koju treba reavati gotovo kao i kakvu zagonetku; ugovor, sporazum. sintematian (gr. synthematikos u dogovorenim znacima, u ugovorenim znacima) koji je osnovan na ugovoru, na sporazumu, na dogovoru. sintematografija (gr. synthema ugovoren znak, graphia pisanje) pisanje tajnim znacima: uputstvo o iskazivanju misli ugovorenim znacima jasno kao obinim govorom.

sintetizam

848

sirena

sintetizam (gr. syntithemi sastavljam, spa-jam) sintetian sistem, sintetino uenje. sintetizirati (gr. syntithemi) sastavljati, spajati; log. postupati sintetiki, po sintetinom metodu. sintetika (gr. synthesis sastavljanje) proizvodi od vetake materije; predmeti od plastinih masa. sintetist (gr. syntithemi sastavljam) v. sin-tezist. sintetian (gr. synthetikos) spojni, sjedinjavajui; sintetina metoda v. sinteza; sintetian sud log, sud koji proiruje nae saznanje, tj. iji predikat iskazuje neto o subjektu to nije identino vezano sa subjektom, dakle, sud ije se jedinstvo osniva na opaaju; npr.: Neka tela su teka; sintetina reenica gram. reenica iji predikat nije ve sadran u subjektu, nego je samo spojen s njim; hen. sintetiki proizvodi ivotne namirnice i dr. sirovine izraene hemijskim putem. sinto (jap. sinto, shinto) v. into. sintomija (gr. syntomia) kratkoa, saetost izraavanja; kratak, saet izraz. sintonin (nlat. syntoninum) hen. materija miinih vlakana. sinuzijasti (gr. synusiastes) pl. hriani koji smatraju da su u Hristu obe prirode, boanska i oveanska. sinuitis v. sinusitis. sinumbra-lampa (lat. sine umbra bez senke) vrsta lampe koja ne baca senku. sinuozan (lat. sinuosus) sa naborima, krivu-dav, vijugav, izvijugan, talasast. sinuozitet (nlat. sinuositas) naboranost, vijugavost, krivudavost, talasastost. sinus (lat. sinus) poluokrugla povrina; nedra, grudi, krilo; zaliv, zaton; nabor na odelu; att. duplja, upljine (kosti, mekog tkiva); geom. goniometrijska funkcija: odnos izmeu suprotne katete i hipotenuze (sin). sinusitis (lat. sinus eona duplja) med. zapaljenje eone duplje. sinusna busola magnetna igla sa pokretnim provodnikom struje (za merenje galvanske struje). sinusoida (lat. sinus, gr. eidos oblik) mat. ravanska kriva ili kriva u ravni koja predstavlja promene sinusa kad se ugao ili luk menja; anat. venska mrea u tkivi-ma nekog organa. sinfonija (gr. symphonia, ital. smfonia) v. simfonija. sinfonijeta (ital). kuz. mala simfonija. sinhiza (gr. synchysis slivanje, sasipanje) razblaavanje, razvodnjavanje, meanje. sinhondroza (gr. syn, chondros hrskavica) znat. vrsta spojenost zglobova hrskavi-com. sinhron (gr. synchronos) istovremen, jednakovremen; sinhrono snimanje u filmu: istovremeno snimanje (kad se ton snima istovremeno sa slikom).

sinhronizam (gr. synchronismos) istovremenost, jednovremenost, istodobnost. sinhronizacije (gr. syn, chronos vreme) usavravanje, usavremenjenje, istovremeno obavljanje dveju radnji koje su u vezi; naroito: ozvuavanje, ozvuenje filma, tj. snimanje i tona i slike u isto vreme; up. postsinhronizacija. sivhronizirati (gr. synchronos istovremen, jednovremen) doterati (ili: uiniti) da dve radnje ili vie radnji imaju isto trajanje, da pokazuju isto vreme, da se pojavljuju istovremeno (npr. slika i ton u ton-filmu). sinhronija (gr. syn, chrdnos vreme) lingv. dananje, sadanje stanje jezika; stanje u nekom jeziku u jedno odreeno vreme, npr. prouavanje odnosa i svojstava samoglasnika u naem dananjem knjievnom jeziku; supr. dijahromija. sinhronistian (gr. synchronos istovremen, istodoban) istodoban, jednovremen; sinhronistine tablice istorijske tablice u kojima su istovremeni dogaaji pregledno stavljeni jedni pored drugih; up. sinhron. sincelus (gr. syn, lat. cella elija) sabrat (po eliji); domai svetenik; up. sinel. sinciput (lat. sinciput = semi caput pola glave) znat. gornji deo glave, teme. sinpilat (tur. sicillat, arap. sigill) sudsko potvrivanje, suenje. sindir (pere. zengir, tur. zincir) lanac. sinjo (ital. signo) muz. v. senjo. sinjor (ital. signore, lat. senior stariji) gospodin, gospodar. sinjora (ital. signora) gospoa, gospodarica. sinjorija (ital. signoria) gospodstvo; plem-stvo; kao titula: visost, svetlost. sinjorine (ital. signorina) gospoica. sinjorine (ital. signorino) mladi gospodin. Sion (hebr. zijjon) v. Cion. sipahi (pere. sipahi) konjanik; up. spahi. sir (fr. sire) milostivi gospodar (izraz kojim se oslovljava car, kralj). smrada (arap. sirat) gajtan za gunjeve. siraa (fr. cirage, lat. sega vosak) mazanje voskom, voenje; slika izraena nekom utom bojom slinom vosku. sirvant (fr. sirvente) prigodna pesma, vrsta lirske pesme starih trubadura (prvobitni u slubi svetaca i vladalaca), pohvalne ili satirine sadrine. sirdar (pere. serdar) v. serdar. sirealizam (fr. surrealisme) knjievni i umetniki pravac nastao u Francuskoj posle prvog svetskog rata koji se oslanja na psihoanalizu, nastavak dadaizma; nadrealizam. sirena (gr. Ceiren) fiz. sprava za ispitivanje postanka tonova i za merenje visine tonova; cev iz koje zgusnuti vazduh ili para puta jake i duge tonove (objavljuje u fabrikama poetak i prestanak rada, slui u moreplovstvu kao signal u magli,

sirene

849
enih delova npr. u matematici po logi-kim naelima ureena raznovrsnost matematikih tvorevina kao: jednaina, taaka, krivih, povrina; oblik ureenja i upravljanja dravom; nain rada, nain postupanja; zgrada, graevina, plan, celishodno sastavljena celina (npr. sistem sveta, Sunani sistem, notni sistem itd.); bez sistema bez veze, bez plana, nenauno. sistematizam (gr. systema sistem, celinski sastav, celinski sklop) sreivanje (ili: nagraivanje) po strogo naunim metodama; naela po kojima se ovako radi; sklonost ovakvom nainu rada. sistematizacija (gr. systema gei. systclmatos) 1. razvrstavanje, klasifikovanje i grupi-sanje predmeta i pojava; 2. utvrivanje radnikih i slubenikih mesta u pri-vrednim i drugim organizacijama prema vrsti i opsegu poslova kojima se bave. sistematizirati v. sistematizovati. sistematizovati (gr. systema celinski sastav, celinski sklop) izvoditi (ili: izvesti) neto tako da predstavlja sklad-nu celinu, srediti nauio, sreivati po loginom naelu, urediti u sistem. sistematika (gr. systematikos u celinu spojen, u celinu sreen) 1. vetina planskog i naunog izlaganja, prikazivanja; plan-sko, nauio prikazivanje; 2. razvrstavanje i grupisanje izvesnih stvari i pojava; 3. biol. grana biologije koja razvrstava i grupie organizme prema njihovoj slinosti u: vrste, redove, familije, redove, klase, odeljke i kola. sistematian (gr. systematik6s) koji je u skladu sa nekim utvrenim sistemom, koji odgovara jednom utvrenom sistemu. sistematologija (gr. systema, logfa) nauka o celishodnom i pravilnom sreivanju naunog grad iva. sistematomanija (gr. systema, mania pomama, strast) pretvaranje u tenji da se sve dovodi i sreuje u naune sisteme. sistematski (gr. systematikos u celinu spojen, u celinu sreen) ureen u obliku sistema, planski, metodian, ureen prema utvrenim gleditima (naelima, principima), nauio obraen; dosledan. Sitem jedinica (skr. SI od fr. Systeme International d'Unit6s) Meunarodni sistem mernih jedinica usvojen na XI gene-ralnoj konferenciji za mere i tegove 1960. god.; obuhvata 7 osnovnih mernih jedinica: za duinu metar (t), masu kilogram (kg), vreme sekunda (s), jainu elektrine struje amper (A), temperaturu kel-vin (K), jainu svetlosti kaidela (cd), i koliinu materije mol (mol), i sve izvedene merne jedinice. sistil (gr. syn, stylos, systylos sa stubovima sa meusobnim razmahom od dva prenika) vrh. graevina, dvorana sa stubovima izmeu kojih razmak iznosi samo dve debljine stuba, tj. sa stubovima nagusto.

daje znak za uzbunu zbog neprijateljskih aviona itd.); znak za uzbunu; zool. morska krava; med. nakaza sraslih nogu; up. sirene. sireve (gr. Seiren, lat. siren) pl. kit. morske nimfe sa arobnim glasom koje su svojom zavodnikom pesmom mamile brodare pa ih onda ubijale (prikazivali su ih kao ptice sa enskom glavom, ili kao devojke sa krilima i kandama); fig. zanosna pevaica, lepa zavodnica, ena opasna za mukarce zbog svoje lepote; sirenska pesma arobna pesma, zanosna pesma. si replika (ital. si replica) muz. ponavlja se, treba ponoviti. sirigmofonija (gr. syrigma svirka, rbpe glas, zvuk) med. piskavost glasa, piskav glas. sirigmus (gr. syrigmos sviranje, zvidanje) med. pitanje, umljenje u uima; sibila-cija. sirijaza (gr. seiriasis) med. sunani udar, sunanica, zapaljenje mozga i modane opne. Sirijus (gr. Selrios, lat. Sirius) astr. najsjajnija zvezda u sazveu Velikog psa. siringa (nlat. syringa) med. panska groznica. siringomijelija (gr. syrinx cev, muelos sr., modina) med. oboljenje poglavito vratnog dela lene modine, izraava se u postepenom i sve veem obamiranju i uzetosti miia ruke. siringotom (gr. syrinx, tome seenje, rezan>e) med. no za seenje fistule. siringotomija (gr. syrinx, tome), med. seenje fistule, rasecanje fistule. sirinks (gr. syrinx) cev, trska, svirala, pastirska frula; zool. organ za pevanje, pevalo (u ptica); med. v. fistula. siridik (pere. siraga, tur. siraca) belilo za lice, kozmetiko sredstvo (sa ivom i drugim kodljivim materijama). sirmaizam (gr. syrmaia uljana rotkva za povraanje i ienje) med. upotreba kakvog jakog sredstva za ienje. sirmeja (gr. syrmafa) med. sredstvo za povraanje i ienje, za stolicu. sirpriz (fr. surprise) iznenaenje, uenje; zgranjavanje, zgranutost. sirta (gr. syrtis) geol. sprud od pokretnog peska; naroito dva opasna peana spru-da na obali Severne Afrike. sirtu (fr. surtout) ogrta, vrskaput; srebrni i porculanski sud nasred stola sa eerom, solju, biberom i dr. sire (pere. sirke) ocat, kvasila. sirup (nlat. syrupus, ital. siroppo) gust eerni sok; gusto ukuvan biljni ili voni sok; farm. gusto ukuvan lek sa 2/3 eera koji slui za popravku ukusa toga leka. sistem (gr. systema) ono to je sastavljeno, sastav, sustav, celina; prema izvesnom gleditu ureena i od raznovrsnih stvari ili saznanja sastavljena celina, skup ure-

54 Leksikon

sistilan

850

sifraetkinje

sistilan (gr. systylos) apx. sa gustim stubovima. sistilije (gr. systylos sa gustim stubovima) pl. arh. hodnici, dvorane sa stubovima nagu sto. sistilon (gr. syn, stylos) arh. v. sistil. sistirati (lat. sistere) zadrhtati, zaustaviti, obustaviti, prekinuti, spreiti, ukinuti. sistola (gr. systole) gram. skraivanje slogova, kratak izgovor drugog samoglasnika; med. stezanje, skupljanje srca (supr. dija-stola). sistrofa (gr. systrophe) ned. otok, ir. sistrum (lat. sistrum od gr. seistron) muz. jedan od najstarijih instrumenata, slian egrtaljci; sastojao se od ruke i metalnog okvira sa privrenim zvonima ili metalnim kolutima. sitakratija (gr. sftos hrana, akratia nemogunost) med. nemogunost zadravanja hrane. siti (eng. city) grad, varo; naroito: deo Londona kao bankovno i trgovinske sredite Engleske i Britanske Imperije (the City). sitiologija (gr. sition hrana, namirnice, logia nauka) nauka o hrani; v. antologija. sitologija (gr. sitos penica, ito; hrana, logfa nauka o hrani. sitomanija (gr. sitos, tata pomama, strast, ludilo) med. bolesna elja za jelom. sitomer (fr. sitomere) optiki instrument za priblino merenje vertikalnih i horizontalnih uglova (uglovnih rastojanja) u poljskoj artiljeriji. sitometar (gr. sitos penica, ito, merile, mera) sprava za merenje ita. sitofag (gr. sftos, ito, phagem jesti) zool. itojed. sitofobija (gr. sitos hrana, phobos strah) med. bolesna odvratnost prema jelu. situacija (lat. situs poloaj, nlat. situatio) stanje, poloaj (kue, mesta); drutveni poloaj, umovno stanje; opte stanje, prilike (vojske, drave i dr.); sadanje politiko stanje (u dravi, Evropi, svetu); komedija situacija pozorini komad u kome se oseanje smenoga ne izaziva reima, nego samom radnjom i predmetom komada; situacioni plan plan npr. graevine, s obzirom na poloaj. situirati (lat. situs poloaj, fr. situer) staviti, stavljati, postaviti, postavljati, poloiti, dati poloaj; biti dobro si-tuiran biti u ekonomski povoljnom stanju, biti imuan. situs (lat. situs) poloaj; anat. prirodni poloaj nekog organa prema svojoj okolini; situs oblikvus uteri (lat. situs obli-quus uteri) kosi poloaj materice. sifilid (gr. sys svinja, syn, philos) med. mekani vor (osip) koji se, kod sifilisa, stvara na raznim organima, brzo se raspr-

skava i zasuuje; sufilidi pl. venerina oboljenja koe. sifilidoklinika (nlat. syphilis, gr. klini-kos bolestan, koji lei u postelji, lat. clinice nauka lekara kraj bolesnike postelje) bolnica za leenje bolesnih od sifilisa. sifilidolog (nlat. syphilis, gr. logos) med. specijalista za leenje sifilisa. sifilidologija (nlat. syphilis, gr. logia) deo medicine koji prouava sifilis i pronalazi mere za borbu protiv njega. sifilidofobija (gr. sys svinja, phobos strah) med. v. sifilofobija. sifilis (izraz napravljen u srednjem veku od gr. sys svinja i phflos drag, mio; naziv se, izgleda, prvi put pojavio 1530. god. u latinskoj pesmi Hijeronimusa Frakasto-ro pod naslovom Syphilis", ali kao ve odomaen naziv, koji pesnik izvodi iz imena svoga izmiljenog junaka, pastira Syphilus-a; kako se bolest najpre bila pojavila u vojsci francuskog kralja Karla U, nazvana je i francuskom boleu [morbus Callicus]) med. vrenga, belina, francuska bolest, hronina i veoma rasprostranjena zarazna spolna bolest, nastaje prenoenjem sifilitinog izaziva-a dodirom, obino putem spolnog op-tenja ili putem naslee (hereditarni ili kongenitalni sifilis); uslov za prenoenje zaraze je povreda pokoica; iza-ziva bolesti je spiroheta (nlat. spiroc-haeta pallida); primarni sifilis tvrdi ir na spolnim delovima, tvrdi ankr; sekundarii ili konstitucionalni sifilis oboljenje celokupnog tela od ove bolesti, praeno oticanjem lezda, bolestima koe i mnoenjem sluzi u grlu i ustima; tercijarni sifilis dolazi od sekundar-nog i izraava se u oboljenjima najrazli-itijih organa (jetre, mozga, plua, kostiju, creva i dr.); lues. sifilitika (nlat. syphilitica) pl. med. lekovi protiv sifilisa. sifilitian (nlat. syphilis) bolestan od sifilisa, koji se tie ili potie od sifilisa, venerian. sifiloida (nlat. syphilis, gr. eidos vid, oblik) bolest koe slina sifilisu. sifilom (nlat. syphilis) med. v. sifilid. sifilomanija (nlat. syphilis, gr. tata pomama, ludilo) med. vrsta hipohondrije u kojoj se bolesnik bez razloga smatra spol-no zaraenim. sifilofobija (nlat. syphilis, phobos strah) med. strah od spolnih bolesti. sifon (gr. siphon trubica, cev, lat. sipho) nategaa, krivi nateg; boca za penuava pia kod koje se tenost isteruje pritiskom ugljene kiseline koja se iz nje razvija. sifraetkinje (fr. suffragettes) pobornice enskog pokreta i enskog prava glasa, naroito u Engleskoj.

sifra iniverzel

851

skapular

sifra iniverzel (fr. suffrage universel) opte pravo glasa. sicilijava aoet. lirska strofa od osam stihova, poreklom sa ostrva Sicilije; sici-lijanski pastirski ples; muz. pratnja za ovaj ples. sicilijansko vee pobuna stanovnika Pa-lerma koji su ZO. marta 1282. god., u asu kad je zvonilo veernje pobili francusku posadu i time dali povoda proterivanju dinastije Anu sa Sicilije. sian (tur. sican) mi; sredstvo za trovanje mieva, miomor (trioksid arsena). sjekl (fr. siecle, lat. saeculum) stolee, vek; fen d'sjekl (fr. fin de siecle) kraj stolea", izraz kojim se oznaava najmoder-niji duhovni i umetniki pravac, vrhunac naturalizma i realizma. skabijes (lat. scabies) med. uga. skabiozan (lat. scabiosus) med. ugav. skabiv (nlat. scabinus, ital. scabino) prav. protivnik. skabinat (nlat. scabinatus) prav. zvanje porotnika, porotnitvo. skavid (eng. scavage) gradska carina, troarina (u Londonu). skadevca (ital. scadenza) trg. rok, dan dospelosti, dan plaanja menice. skadirati (ital. scadere) trg. dospeti iste-i (o roku plaanja menice). skazov (gr. skazo hraml>em) etr. v. holijambus. skaj (eng. sky, od f. skytos koa) vetaka koa (polimerna materija). skajlajt (eng. skylight) prozor na tavanici (za svetlost odozgo); up. oberliht. skaj-skrepr (eng. sky-scraper) oblakoder, vrsta veoma visokih kua u Americi. skal (eng. scull) lagani sportski amac, jednosed. skala (lat. scala) 1. lestve, stube, merdevine; muz. lestvica, niz od est uzastopnih tonova izmeu osnovnog tona i oktave, dakle, sedam stupnjeva izmeu oktave i osnovnog tona; fiz. na stepene podeljena lestvica kod barometra i slinih instrumenata; podela na stepene, merilo, razmer, mer-nik; u osiguranju: promenljive vrednost osigurane robe za vreme trajanja osigu-ranja; otuda: skala osiguranje osiguranje robe sa promenljivom vrednou. skala (ital. Teatro alla Scala) 2. zgrada opere na Piazza della Scala u Milanu, jedno od najveih pozorita u Evropi (3600 sedita). skalar (lat. scala lestve, stube) fiz. svaka veliina koja je potpuno odreena brojnom vrednou; up. vektor. ska ldi (nord.) pl. -islandski i norveki pesnicipevai, od UH veka. skalenoedar (gr. skaleiids raznostran, nejednakih strana, hedra osnova) min. kristalni oblik ogranien sa 8 ili 12 raznostranih trouglova.
54

skaliranje (lat. scala) ped. nain sastavljanja i reanja istovetnih pitanja. skalma (gr. skalmos) vet. zarazna konjska bolest, javlja se u obliku katara organa za disanje, praena slabom groznicom, bronhitisom, kaljem i baljenjem. skalp (eng. scalp lubanja) odrana koa s glave pobeenih neprijatelja, ratniki trofej severnoamerikih Indijanaca i drugih nekih naroda. skalpel (lat. scalpellum) med, manji hirurki no kod koga je seivo nepokretno usaeno u drku. skalpirati (lat. scalpere grepsti, rezati, eng. scalp lubanja) odrati kou s glave (po obiaju severnoamerikih Indijanaca i drugih nekih naroda koji su to inili, u znak pobede, pobeenim neprijateljima). skalptura (lat. scalptura) rezanje (ili: urezivanje dubaem; naroito: vetina pravljenja malih reljefa u kamenu i na peatima (razliito od skulpture). skaljola (ital. scagliola) meavina od finog gipsa i liskuna u prahu sastavljena u testo pomou tutkala; upotrebljava se za izradu kamenih slika, slinih mozaiku. skamija (lat. scamnum) klupa, naroito: kolska klupa. skamnum Hipokratis (lat. scamnum Hipocratis) med. Hipokratova klupa", sprava za nametanje iaenih udova. skandal (gr. skandalon) sablazan; bruka, sramna stvar; vika, galama, nered; ljutnja, negodovanje, srdba. skandalizirati (nlat. scandalisare) sablaz-niti, sablanjavati; izazivati jako negodovanje, srditi, rasrditi; skandalizirati se sablanjavati se, ljutiti se, negodo-vati. skandalirati (nlat. scandalum) praviti (ili: izazvati, izazivati) skandal. skandalozan (nlat. fr. scandaleux) cablanjiv, sraman, odvratan, uasan. skandijum (nlat. scandium) hem. element, atomska masa 44,956, redni broj 21, znak Sc, metal. skandinavizam (lat. Scandinavia) 1. tenja da se skandinavske zemlje (Danska, vedska i Norveka) ujedine ili bar da sklope savez; 2. knjievni pravac Bjernsona i Ibzena. skandirati (lat. scandere) metr. deliti stihove po stopama i itati ih po taktu (ritmu), bez obzira na znaenje. skanzija (lat. scansio) metr. deljenje i itanje stihova po stopama; skandiranje. skapulalgija (lat. scapula plee, gr. algos bol) med. bol u pleima. skapulodinija (lat. scapula gr. odyne bol) med. v. skapulalgija. skapular (nlat. scapularium) deo odela katolikih kaluera: dve dugake trake u boji koje se na ramenima skopavaju i vise preko plea i grudi, naplenjak; brojanice; med. naramenik.

skarabeus

852

skercozo

skarabeus (lat. scarabeus, gr. karabos) 1. zool. kotrljan, balegar (kukac); 2. amulet u obliku skarabeusa; skarabej. Skaramu (fr. Scaramouche, ital. Scaramuccio) ime pod kojim je uveni ital. glumac-komiar Tiberio Fjoreli (1608 1694) dugo vremena igrao, u Francuskoj, na istoj pozornici sa Molijerom; inae: tip razmetljivog kukavice, stalna karakterna uloga na staroj ital. i fr. pozornici (u panskoj nonji i sav u crno odeven). skardamigmus (gr. skardamytto mirkam) med. mirkanje. skaredan (rus. skarednim) ruan, gadan, nakazan, neprilian; pogan, prljav, bezobra-zan. skarifikator (nlat. scarificator) hirurki instrument za povrinsko zasecanje koe radi putanja malo krvi; poljoprivredna sprava za drljanje, drljaa s noevima (ekstirpa tor). skarifikacija (lat. scarificatio) med. mali zasek, ubod skarifikatorom radi putanja malo krvi. skarificirati (lat. scarificare) med. malo zasei, bocnuti lancetom, npr. desni, radi putanja malo krvi.

skarlatina (nlat. scarlatina) med. v. arlah.

skarlatinozan (nlat. scarlatinosus) arlah-ni, slian arlahu. skarpirati (ital. scarpare) v. eskarpirati. skartirati (ital. scartare) v. kartirati. skaska (rus. skazka) bajka, narodna pria. skatol (gr. skor gen. skatos izmet, pogan, lat. oleum ulje) hen. trula belanevinasta materija u ovejem izmetu, koja poglavito prouzrokuje njegov neprijatan miris. skatofagija (gr. skor gen. skatos pogan, izmet, phageo jedem) med. jedenje izmeta (duevna bolest). skatula (nlat. scatula) v. katula. skaurus (lat. scarus) med. v. sarapus. skaut (eng. scout) izvidnik, lan meunarodnog omladinskog saveza izvidnika (skau-tizma). skautizam (eng. scaut izvidnik) nain telesnog odgajivanja omladine kome je cilj da se gradska omladina dovede u vezu sa prirodom i da se upozna sa pojavama u prirodi putem izleta i logorovanja po umama, gde se ui razvijanju samopomoi sa lozinkom: Budi spreman"; ovaj pokret zahteva od svojih lanova trezvenost, naroito zabranjuje pie i puenje. skafa (gr. skaphe) svaki izduben predmet; valov, korito, zdela, karlica, abar, kaf; laa, amac, un; sunanik, sunani asovnik. skafander (gr. skaphe) pojas za plivanje od plute i dr.; plivako, gnjurako odelo. skafoidan (gr. skaphoeides valovast) u obliku amca, unast. sivo (eng. squaw) ena severnoamerikog Indijanca.

skvadrist (ital. squadrista) faistiki dobrovoljac (u vreme Musolinijeve diktature); faista koji je priao pokretu u samom poetku i pomogao Musoliniju da utvrdi vlast. skvamozan (lat. squamosus) krljutat, sa krljutima, sa ljuskama, ljuskav. ekver (eng. square, lat. exquadra) skupina ili blok kua u obliku etvorougaonika; naroito: etvrtast ili okrugao manji park u gradovima; mera za povrinu, = 55,3 t2. skver majl (eng. square mile) kvadratne milja. skvoter (eng. squatter) u Sev. Americi: naseljenik koji se bespravno naseli na neobraenoj zemlji; u Australiji: onaj koji uzme u zakup panjake izvan granice ve izmerenog zemljita i bavi se ovarstvom i stoarstvom. skela (lat. scala, tur. iskele) veliki amac, splav za prevoz preko vode. skelalgija (gr. skelon bedro, algos bol) med. bol u bedrima. skelet (gr. skelet6n sc. soma) isueno telo", tj. kostur, okosnica. skeletografija (gr. skeleton kostur, graphfa opis) opisivanje kostura. skeleton (eng. sleletdn) kostur, rebra (broda, kiobrana); sp. niske sanke na kojima voza lei potrbuke i tera ih nogama. skeletopeja (gr. skelet6n kostur, poieo pravim, inim) vetina pravljenje kostura. skelonkus (gr. skelos onkos masa) med. otok bedra. skenofilaks (gr. skenophylax rizniar) inovnik u starim srpskim patrijarkim i episkopskim dvorovima i manastirima koji se starao o dragocenostima, knjigama, odedama, sasudima sabornog, katedralnog hrama. skepsa (gr. skepsis posmatranje, razmiljanje) sumnja, sklonost sumnjanju, naroito s obzirom na mogunost saznavanja istine. skeptar v. skiptar. skeptik (gr. skeptikos koji nita odreeno ne tvrdi, ve samo iskazuje svoje miljenje uz dvoumljenje) fil. onaj koji sumnja u mogunost saznavanja istine, pristalica skepticizma; sumnjalica, nepoverljiv ovek. skepticizam (gr. skepsis posmatranje, miljenje) fil. shvatanje koje sumnja u mogunost saznanja, a dolaenje do istina smatra iskljuenim i nemoguim; sumnjiavost. skeptiki (gr. skeptikos) sumnjalaki. skerlet (ital. scarlato, tur. iskerlet) otvoreno crvena boja; tkanina u takvoj boji. skercando (ital. scherzando) muz. aljivo, nestano, vragolasto; skercozo. skerco (ital. scherzo, nem. Scherz) aljivo i nestano pesniko ili muzike delo. skercozo (ital. scherzoso) v. skercando.

sketing-rink

853

skolekodian

sketing-rink (eng. skating-rink) sp. klizali-te. ske (eng. sketch) nacrt, skida; kratak sastav; paz. kratka dramska igra sa jakim efektima humora i kominih sukoba; kratko muzike izvoenje. ski (norv. ski) pl. sp. smuke, drvene klizaljke 810 st iroke, do 3 t duge i na vrhu uzvijene za 1315 st; skije. skijagrafija (gr. skia senka, graphia beleenje, crtanje) izraivanje fotografskih rendgenskih snimaka; vetina odreivanja vremena prema senci, vetina pravljenje sunanika, sunanih asovnika skiografija. skijamahija (gr. skia, mache borba) borba sa senkom, borba sa ogledalima; sp. borba sa zamiljenim protivnikom, npr. u bokser-kom treningu; skiomahija. skijaskop (gr. skia, skopeo posmatram) ispitiva senki, sunanik, sunani asovnik. skijaskopija (gr. skia, skop66) med. posmatranje stvaranja senki u oku; ot-. reidgenoskopija. skijati (norv. ski) sp. klizati se na skijama, smuati se. skija (norv. ski) sp. smuar. skijatrofija (gr. skia senka, troph&j hranim) vaspitavanje u senci, tj. u sobi, bez blagotvornog uticaja spoljnog sveta, vaspitanje slabotinja; takoe: sobna uenost, kabinetska uenost, bez veze sa stvarnou. skije (norv. ski) pl. sp. v. ski. skijering (norv. skikjoring) sp. sijanje pomou konja ili motocikla koji skijae vuku o konopcu dugom desetak metara. skijeropija (gr. skieros senovit, ogab vidim) med. obmana vida kod koje bolesnik sve predmete vidi zamraene. skijetamente (ital. schietamente) muz. v. ski-jeto. skijeto (ital. schietto) muz. prosto, jednostavno, bez ukraavanja. skiografija (gr. skia senka, graphla pisanje, beleenje, crtanje) v. skijagrafija. skiomantija (gr. skia, manteia predskazivanje, gatanje) proricanje iz senke; takoe: = nekromantija. skiomahija (gr. skia, mache borba) v. skijamahija. skioptikon (gr. skia, optikon vidni, koji pripada vienju) ont. aparat za prikazi-vanje uveanih slika u mraku (usavrena arobna lampa") pred velikim brojem gledalaca (npr. u koli). skiostat (gr. skia, istemi postavim) asovnik za odreivanje sunanog vremena. skiptar (lat. sceptrum, gr. skeptron) ezlo (kao znak vladalake moi careva i kraljeva); fig. vlast, gospodarstvo. Sniti (gr. Skythai, lat. Scythae) pl. u starom veku: ime svih nomadskih naroda severne

od Crnog i Kaspijskog mora do duboko u Istonu Aziju. skitovi (gr. skutos uinjena koa) mali manastiri u kojima su siveli kalueri isposnici (naziv po tome to su bili pravi beskunici, te se zadovoljavali koama raznih ivotinja od kojih su pravili sebi atore). skif (eng. skiff) sp. dug i uzan trkaki amac, vrsta skulera, u kome vozi samo jedan vesla sa dva vesla. skica (ital. schizzo) navrzo izraen (neizve-den potpuno) crte; nacrt, osnova, glavni potezi neeg (npr. slike, kipa, graevine i sl.); lit. crtica, priica. skicirate (ital. schizzare) izraditi (ili: izraivati) u glavnim potezima, na brzu ruku nacrtati, naznaiti, napraviti nacrt ega. skicist (ital. schizzare izraditi u glavnim potezima) slikar koji se zadovljava da dade na slici karakteristine delove, a ne ulazi u briljivo izvoenje pojedinosti. sklera (gr. skleros tvrd) anat. beonjaa (oka). skleradenitis (gr. skleros, aden lezda) med. otvrdnue limfnih lezda usled zapaljenja. sklereide (gr. skleros) pl. vot. veoma tvrde i vrste elije s odebljalim opnama (membranama) kojima je zadatak da biljku uine vrem. sklerem (gr. skleros) med. stvrdnjavanje koe, naroito kod ena. sklerenhim (gr. skleros nchyma uliv, usuto) vot. odebljalo i otvrdlo tkivo elija koje biljci daje vrstou. sklerija (gr. skleros) med. ulj; skelerija-zis. skleritis (gr. skleros) med. zapaljenje beonjae, upala beonice. sklerodaktilija (gr. skleros, daktylos prst) med. otvrdnjavanje prstiju. sklerodermija (gr. skleros derma koa) v. sklerem. skleroza (gr. skleros) suenje, otvrdnjavanje, skreavanje; med. bolesno otvrdnjavanje organa i tkiva; up. arterioskleroza. sklerom (gr. skleroma otvrdnjavanje, otvrdnue) med. v. sklerem. sklerometar (gr. skleros tvrd, tegop mera, merilo) sprava za merenje tvrdoe neke tvari. sklerotika (gr. skleros tvrd) 1. v. sklera. sklerotika (gr. skleros suv, nlat. sclerotica) 2. pl. med. sredstva za zasuivanje. sklerotian (gr. skleros) tvrd, otvrdnut, zadebljan, zakreen. skolastika (gr. sholastike) v. sholastika. skolekijaza (gr. skolex glista) med. glisna bolest, bolest od glista. skolekodian (gr. skolekodes crvast, skolex glista, crv, eidos vid, oblik) kao crv, crvast.

skolekologija

854

skrofulizam

skolekologija (gr. skolex glista, logla nauka) nauka o prstenastim glistama. skolioza (gr. skoliosis krivljenje) med. bono krivljenje hrptenjae, kime. skoliom (gr. skolioma krivl>enje) med. v. skolioza. skolopendra (gr. skolopendra) zool. striga (ivotinja iz klase stonoga). skontirati (ital. scontare) trg. v. diskoiti-rati. skonto (ital. sconto) trg. v. diskonto. skontracija (ital. scontro) trg. obraunavanje meusobnih potraivanja i obaveza na taj nain to jedan plaa drugom samo razliku (skontro). skontrirati (ital. scontrare) trg. v. riskon-trirati. skontro (ital. scontro) trg. v. riskontro. skopofilija (gr. skopeo gledam, philia ljubav) med. polio zadovoljavanje gledanjem tueg golog tela, tuih polnih organa. skopci (rus. skopeglj) pl. lanovi jedne ruske religiozno sekte u H\G veku, koji su sami sebe kopili da bi se onesposobili za mnoenje. skor (eng. score) sp. broj bodova u igri, broj golova na utakmici. skorbut (nlat. scorbutus) med. zarazna bolest sa poveanim gubljenjem snage i povrin-skim krvarenjem, naroito u miiima lista (mesnatog dela gnjata) i desnima; dolazi usled nedostatka vitamina i jedno-like ishrane (nestaice sveeg mesa i povra), poljaina, gnjilac, nepomenik. skorzo (ital. scorso) trg. proli mesec = pasato; takoe: rok plaanja menice. starija (gr. skoria) troska, zgura, ljaka. skorifikacija (nlat. scorificatio) pretvaranje u trosku (ljaku). skorpija (gr. skorpios, lat scorpio) zool. raku slian zglavkar, srodan sa naukom, iji je otrovni ubod veoma opasan, jakrep, cpgu-rak; fig. ena zla i pogana jezika; korpija. skotazma (gr. skotasmos pomrina, tama) med. mrak pred oima, nesvestica koja spreava sposobnost gledanja, mrlje vidnog polja. skotizam 1. fil. filozofija franjevca Dun-sa Skotusa, najotroumnijeg od svih srednjovekovnih mislilaca, koja je smatrala volju osnovnom silom due i teila da odvoji filozofiju od teologije; u Svetoj porodici" od Marksa i Engelsa kae se: Materijalizam je jedinorodni sin Velike Britanije. Ve njen sholastiar Dune Skotus pitao se: Da li materija ne moe misliti"; supr. tomizam. skotizam (lat. Scoti) 2. osobenost kotskog jezika. statisti fil. pristalice filozofije Dunsa Skotusa; v. skotizam 1. Skotland jard (eng. Scotland Yard) naziv zgrade u kojoj se nalazi centralna uprava engleske policije u Londonu; fig. engleska politika i tajna policija.

skotograf (gr. skotia pomrina, mrak, gra-pho piem) sprava pomou koje se moe pisati u mraku. skotidinija (gr. skotia, odyne boljka) ned. v. skotazma. skotoma (gr. skotoma mrak na oima usled nesvestice) ned. v. skotazma. statomija (gr. skotfzo pomraim) med. v. skotazma. statofobija (gr. skotia mrak, phobos strah) med. strah od mraka. skrap-buk (eng. scrap-book) knjiga u koju se lepe iseci iz novina ili slike. skrejper (eng. scrape strugati, grepsti, scra-reg struga, greba) teh. maina za kopanje i prenoenje velikih koliina zemlje, upotrebljava se pri velikim zemljanim 3 radovima (skrejper od 4,6 t moe za 1 sat iskopati 84 t 3 zemlje i preneti je na daljinu od 60 t). skribeng (lat. scribens) pisar, prepisiva; kopist. skrinja (lat. scrinium) sanduk, drveni kofer, kutija; krinja. skrip (eng. scrip) privremena priznanica koja se izdaje za jo u celosti neisplae-ne ili neizraene originalne dravne hartije od vrednosti (engleski berzanski izraz, skraenica od inscription). skripta (lat. scripta) al. v. skriptum. skriptor (lat. scriptor) pisac; pomonik ku-stosa (u bibliotekama, knjinicama). skriptorijum (lat. scriptor pisac) pisarska radionica u kojoj su se u srednjovekov-nim samostanima pisala i prepisivala slubena akta. skriptum (lat. scriptum) pisano, napisano, pismeno; kolski sastav radi vebanja u prevoenju; pisano predavanje; pismena naredba; pl. skripta. skrilturist (nlat. scripturista) prouavalac Svetog pisma; lan sekte skripturista" koji su bili pristalice ponovnog krta-vanja i verovali samo u ono to jasno pie u Svetom pismu. skrlet 1. v. arlah. skrlet (ital. scarlato, tur. iskerlet) 2. v. skerlet. skrotalan (nlat. scrotalis) znat. koji pripada monicama, monini. skrotiforman (nlat. scrotiformis) moni-ast, u obliku monica, slian moni-cama. skrotocela (lat. scrotum monice, gr. kele prosutost, kila) med. prosutost, kilavost (monica). skrotum (lat. scrotum) znat. monice. skrofula (lat. scrofa krmaa, scrofula krmaica) med. tuberkulozni otok lezda, oteena i otvrdla vratna lezda, guka; krofula. skrofulizam (lat. scrofula krmaica) med. obolelost od otoka vratnih lezda, guka-vost.

skrofuloza

855
slavofob (fr. Slave, gr. phobeo bojim se) onaj koji se boji Slovena, koji mrzi na Slovene. slalom (norv.) sp. teka skijaka utakmica na kratkoj, ali strogo propisanoj i veoma krivudavoj stazi; pri oceni uzima se u obzir vreme i preciznost vonje. slam (eng. slum) deo grada nasel>en pukom sirotinjom; prljava, zabitna, uliica loe reputacije. slang (eng. slang) osobeni govor neke grupe ljudi (sportski, ribarski, studentski, vojniki, livaki, glumaki, atrovaki itd.); vulgarne rei i izrazi londonske ulice; sleng. slargando (ital. slargando) kuz. proirujui. s le (hol. Slee) sprava za izvlaenje brodova na suvo, brodske saonice (u Holandiji). sleng v. slang. slentando (ital. slentando) muz. usporavajui. slink (eng. slink) trg. krzna mladih jaganjaca iz Kine. slip (eng. slip) 1. engleska mera za konac = 1800 jardi. slip (eng. slips) 2. vrsta kratkih gaica. sliper (eng. slipper) papua; cipela od gume; grejalica za noge. sliping-kar (eng. sleeping-car) kola za spavanje (u eleznikom saobraaju). slogen (eng. slogan) stari ritmiki ratni pokli kotskih gortaka; u SAD: lo-zinka, parola, geslo, krilatice (politika, kulturne i dr.), npr. Svake nedelje kupi po jednu knjigu"; slogan. sloka (sskr.) dvostih u epskim pesmama In-dusa, koji se sastoji od dva reda sa po 16 slogova, od kojih svaki ima u sredini cezuru. slup (eng. sloop) mala, brza sportska jedri-lica sa jednom katarkom; vrsta neoklop-ljenih ratnih brodova u Engleskoj, Sev. Americi i SSSR. smalta (ital. smalto) hek. plavo staklo koje se dobiva topljenjem prenih kobaltovih ruda; stucano slui kao lepa plava boja za bojenje porculana, stakla i fajansa. smaniozo (ital. smanioso) muz. besno, zgranuto. smaragd (gr. smaragdos, sskr. marakata) po. skupocen dragi kamen, providan i kao trava zelen, vrsta berila. smegma (gr. smegma mazanje, trljanje; mast) sapun; zool. koni loj koji lue lojne lezde; med. sapunjak (sirasta materija na obrubu glavia i pored vezice). smektika (gr. smecho otrem, obriem, nlat. smectica) pl. farm. lekovi za ienje i opiranje. smektian (gr. smecho) koji isti, koji spira. stog (eng. kovanica od smoke dim i fog magla) vazduh zagaen nagomilanim produktima sagorevanja, stvara se u industrijskim centrima i veim gradovima.

skrofuloza (lat. scrofula krmaica) med. oteenost vratnih lezda, gukavost; kro-fuloza. skrofulozan (nlat. scrofulosis) med. sa oteenim, tuberkulozno bolesnim lezdama, gu-kav. skrupula 1. (lat. scrupulum) geom. deseti deo jedne linije; ezdeseti deo stepena (jedna minuta); 2. (lat. scrupulus) planja (ili: zabrinutost) zbog dunosti, bojaljivost, preterana tanost, savesnost u poslu. skrupulozan (lat. scrupulosus) preterano taan, krajnje oprezan i savestan. skrupulozitet (lat. scrupolositas) preterana tanost, krajnja savesnost. skrutator (lat. scrutator, ital. scrutatore) istraiva, ispitiva; naroito: skuplja glasova, brojilac glasova; skrutato-ri (ital. scrutatori) pl. tri skupljaa glasova pri izboru biskupa ili pape. skrutinijum (lat. scrutinium) ispitivanje, istraivanje; u crkvenom pravu: ispitivanje sposobnosti kandidata pre no to e se preneti na njega neko crkvene zvanje (kod katolika); biranje (ili: izbor) biskupa ili pape; biranje putem glasanja listiima ili kuglicama, tajno glasanje; per skrutinijum (lat. reg scrutinium) putem skupljanje glasova (naroito pri izboru pape). skul (eng. scull) sp. uski trkaki amac u kojem svaki vesla vozi sa po dva vesla, tj. sa po jednim u svakoj rupi, bez kormilara; amac kojim se obavlja prevoenje preko reka, naroito na Temzi. skulpsit (lat. sculpere vajati, izvajati, sculpsit) na bakrorezima, pored imena umetnika: izvajao, isklesao (je) N. N. skulptor (lat. sculptor) vajar, kipar; pr. skulptorski. skulptura (lat. sculptura) vajarska umetnost, vajarstvo; vajarski rad; vajarski ukras; bakrorezaka umetnost. skunk (eng. skunk) zool. ameriki tvor, smrdljivac (ivotinja iz porodice kuna, Merhitis mephitis); trg. crno krzno amerikog tvora. skurilan (lat. scurrilis) prostaki aljiv, lakrdijaki, egaki. slavizam (fr. slavisme) slovenstvo. slavizirati (fr. slaviser) posloveniti, poslovenjivati. slavistika nauka koja prouava duhovni ivot i kulturu slovenskih naroda, naroito slovenske jezike i knjievnosti; slovenska filologija. slavoman (fr. Slave Sloven, gr. manfa pomama, ludilo, strast) ovek koji se oduevljava slovenstvom. slavomanija (fr. Slave, gr. manla) preterana ljubav prema slovenstvu. slavofil (fr. Slave, gr. phflos prijatelj, koji voli) prijatelj Slovena, ljubitelj Slovena.

856
smokivg (eng. smoking) zapravo: kaput koji se nosi u sobi za puenje; kratak, duboko iseen crni kaput, opiven svilom, za sveane prilike. smorendo (ital. smorendo) muz. umirui. smorcando (ital. smorzando) muz. gasei se, sve slabije; smorcato. smorcato (ital. smorzato) muz. v. smorcando. snajper (eng. sniper) voj., sp. odlian strelac, onaj koji dobro vlada vetinom streljanja, prikrivanja i osmatranja; strelac snabde-ven optikim, snajperskim nianom na puki. snap fiz. nuklearni sistem za proizvodnju elektrine energije za pogon ureaja na zemlji, moru ili u kosmosu; projektovan je od strane Komisije za atomsku energiju SAD, a ime je dobio po prvim slovima naziva na engleskom Systems for Nuclear Auxillary Power. snast broda (rus. snast) OPPJTI naziv za jarbole i jedra s pripadajuom opremom. snekbar (eng. snack-bar) ugostiteljski objekt u kome se u svako doba moe neto na brzinu pojesti ili popiti. snob (eng. snob) onaj koji se slepo povodi za modom i obiajima i manirima tzv. vieg sveta", onaj koji hoe da izigrava gospodina a nema za to ni smisla ni sredstava, pokondirena tikva", uobraen ovek; fifiri (izraz je, verovatno, skraenica od lat. izraza sine nobilita-te = 6es plemstva, od napomene koju su, u HU veku, stavljali, u skreenom obliku s. nob., u katalozima engleskih univerziteta posle imena mladia graanskog porekla). snobizam (eng. snob) osobine kojima se odlikuju snobovi: predavanje vanosti sebi, izigravanje gospodina bez us lova za to, pokondirenost; fifiristvo. soave (ital. soave) muz. blago, ljupko, umilno; suave. soavemente (itaL. soavemente) muz. v. soave. soare (fr. soiree, lat. serus poziv, kasni) vee; veernje drutvo (ili: selo, poselo), veernja sedeljka, veernji posedak. soarija (fr. soierie) svilara; fabrika svile; svilena roba. sobranje makedonska narodna skuptina; u Bugarskoj: parlament. soverin (eng. souvereign) engleski zlatan novac =1 funta sterlinga. Sovnarkom (rus.) skraenica od rei Sovet Narodnih Komissarov (Savet narodnih komesara). sovra (arap. sufra) v. sofra. sovhoz (rus. sovetskoe hoznistvo) skraen naziv za dravno poljoprivredno gazdin-stvo u SSSR. soda (fr. soude, ital., port., p. soda, lat. salsus) 1. hen. natrijum-karbonat, veoma vaan inilac u industriji stakla, sapuna, kao i za pranje, beljenje i dr. (ranije se -dobivala iz pepela nekih morskih i pri-

solarizacija

morskih biljaka, a sada gotovo iskljuivo od kuhinjske soli); 2. voda sa rastvorenom ugljenom kiselinom, SO2 (u naroitim, jakim staklenim bocama, tzv. sifonima). sodijum (nlat. sodum) hem. v. natrijum. sodoku (jap.) ned. zarazna bolest Dalekog istoka, slina malariji; prenosi se uje-dom pacova. Sodoma (hebr.) legendarni grad u Palestini, na mestu gde je sada Mrtvo more, koji je, sa Gomorom, zbog bezbonosti i razvrata bio uniten ognjem; (I Moje. 19); fig. grad greha i razvrata. sodomija protivprirodno zadovoljavanje spolnog nagona izmeu oveka i ivotinje, skotolotvo (po gradu Sodomi, gde su, po predanju, vrili blud ove vrste). sodomit onaj koji vri sodomiju, skoto-loac. soeto (ital. soggetto) uz. stav ili tekst koji treba muziki obraditi. soj (tur. soy) porodica, pleme; rod, vrsta. soja (nlat. soja hispida) bog. vrsta pasulja u Kini i Japanu, ije se brano, mesto masla, upotrebljava za jela. sokak (arap. zuqaq, tur. sokak) kratka i uzana ulica. sokl(a) (fr. socle, nem. Sockel, lat. socculus) podloga, podnoje, postolje, stopa. sokratika nain pouavanja grkog mudraca Sokrata (470399. pre n. e.) koji se sastoji u tome da se ideje razviju iz duha samog uenika, time to ovaj, veto postavljenim pitanjima, malo-pomalo sam doe do pojma koji je uitelj hteo da mu objasni; v. majeutika. sokratovska ironija upoznavanje neijih ideja i intelektualne vrednosti na taj nain to se pred njim napravi kao da nita ne zna.

sokratovska metoda v. sokratika.

sokratovske kole fin. kole starog veka koje su proizile iz Sokratovog uenja. sokratovci fil. prijatelji i uenici Sokrata: Ksenofon, Eshil, Evklid, Fedon, An-tisten, Aristip i dr. sokslet aparat za sterilizovanje mleka (nazvan po pronalazau F. Soxhlet-y, 18481926). Sol (lat. Sol) mit. rimski bog sunca; Sunce; hem. ime za zlato. sol novana jedinica Perua ( = 100 centa-vosa). solanacee (nlat. Solanaceae) pl. bog. pomonice (vrsta biljaka koje imaju mo opijanja). solaniv (lat. solanum) hem. otrovan alkaloid u mnogim vrstama biljke solanum, npr. i u klicama starog krompira. solanum (lat. solanum) bog. pomonice, biljka porodica sa oko 1200 vrsta. solarizacija (nlat. solarisatio) sunanje, osunavanje; u fotografiji: pojava kad nastupa suprotno dejstvo svetlosti ako se ploa veoma dugo osvetljava, npr. kod sni-

solariJum

857

solicitant

maka predela: slika sunca je u negativu staklasto sjajna, a u pozitivu duboko crna. solarijum 1. (lat. solum tle, zemljite, solarium) prav. porez na zemljite; 2. (lat. sol Sunce) sunani asovnik, sunanik; asovnik uopte; mesto izloeno suncu, altan, ravan krov (za sunanje), sunano kupatilo. solarimetar (lat. solaris sunani, gr. te-tron mera) instrumenat za merenje jaine Suneva zraenja na povrinu Zemlje; pi-ranometar. solarni (lat. solaris sunani) koji se tie Sunca, sunev, sunani; solarna konstan-ta fiz. koliina toplote koju svaki kva-dratni santimetar crne Zemljine povrig ne primi zraenjem od Sunca u jednom minutu pri upravnom ozraenju na granici vazdunog okeana ili omota ( = 1,93 gram-kalorije); solarna maina mehani-ka naprava koja toplotu sunanog zraenja upotrebljava kao pogonsku snagu; solarna svetlost sunana svetlost; solarno ulje sunano ulje, koje se dobiva od mrkog uglja i ima veliku mo svetljenja. solvabilan (fr. solvable) v. solventan. solvatur (lat. solvere rastvoriti; platiti; solvatur) na receptima: neka se rastvori; na izlozima za plaanje: neka se plati, da se plati!; ua. salve. solve (lat. solvere rastvoriti; platiti, solve) na receptima: rastvori! na izlozima za plaanje: plati! solvens (lat. solvens) med. rastvorio sredstvo, sredstvo, lek zz rastvaranje; pl. solvencia. solventan (lat. solvens) koji je u stanju da plaa, platean; solvabilan. solventnost (lat. solvens koji je u stanju da plaa) sposobnost udovoljzvanja dospelim finansijskim obavezama, platenost; supr. insolventnost. solvencia (lzt. solventia) pl. v. solvens. solvencija (nlat. solventia) sposobnost plaanja, platenost. soldat (ital. soldato, nlat. soldatus) prvobitno: vojnik koji slui za platu, plae-nik; sada: vojnik. soldateska (ital. soldatesca) razuzdana vojska, nedisciplinovana vojska. soleja (gr. solea, soleion) uzvien prostor ispred oltara i ikonostasa na kome se nalaze pevnice i amvon (u pravoslavnim crkvama). solenitet (lat. solennitas) sveanost, svetkovina; prav. zzkonski oblik; solenitas testament (lzt. solennitas testamenti) oblik koji, po zzkonu, jedan testamenat treba da ima. solenoid (gr. solen cev, elclos oblik) fiz. cevzsta metalna zavojnicz koja se pri provoenju elektrine struje ponaa kao magnet; elektrodinamiki cilindar. soleito (ital. sollecito, lat. sollicitus) muz. zabrinuto, tuno, nujno.

solecizam (gr. soloikismos) jezina greka, naroito protiv pravilnog izgovora i sintakse; fig. greka protiv prirodnih zakona (naziv po kilikijskom gradu Soli gr. Eoloi, iji su stanovnici svoj atiki maternji jezik pod stranim uticajem sve vie kvarili). solid (lat. solidus trajan) naziv za staro-rimski zlatnik. solidan (lat. solidus) vrst, jedar, gust, zbijen; trajan, izdrljiv, valjan; temeljan, postojan, pravi, istinit, estit; trezven, umeren; zdrav, jak (telom). solidarni (nlat. solidaris) zajedniki, uzajamno odgovoran (po naelu: svi za jednog, a jedan za sve). solidarizam (nlat. solidaris) sistem koji se, najpre u Francuskoj, samostalno razvio, pored individualizma i socijzlizma, sa idejom o potrebi izvesnog prirodnog soli-dariteta, koji bi naao izraza u praved-nom reenju pitanja podele rada, nasled-nosti dobara i dr. solidarisati (nlat. solidaris) uiniti uzajamno obaveznim i odgovornim; solidarisati se saglasi se, sloiti se s kim, uzajamno se obavezati. solidarna patologija ned. uenje o bolesti koje smatra da su osnovne bolesti vrsti delovi tela, nzroito ivci; supr. humo-ralna patologija. solidarnost (nlat. solidaritas) zajednika obavezz, uzajamna odgovornost, svest o potrebi uzajamne odgovornosti. solidnost (lat. soliditas) gustoa, tvrdoe, vrstoz; trajnost, izdrljivost, jaina, postojanost; valjanost; temeljitost, pouzdanost, ispravnost; trezvenost, umerenost. solilokvijum (lat. soliloquium) razgovor sa samim sobom; up. monolog. solingen (nem. Solingen) opti naziv za proizvode eline i elezne industrije u nemakom gradu Solingenu (noevi, sablje, brijai, pribor za jelo i dr.). solipsizam (lat. solus sam, bez drutva, ipse sam, lino) sebinost, egoizam; fil. doktrine zasnovane na tezi da je individualno ja celokupna realnost, a dz se sve to je izvan njega svodi na osete, opazje i predstave (oblik subjektivnog idealizma). solipsist (lat. solus, ipse) fil. pristalica solipsizma; sebinjak, egoist. solist (ital. solo) peva koji peva sam, uz pratnju klavira ili orkestra. solitar (lat. solitarius) 1. usamljenik, pu-stinjak; 2. jedan brilijant uglzvljen u prstenu; 3. astr. sazvee na junom nebu, izmeu Device" i Terazija". solitaran (lat. solitarius) usamljen, povuen, nedruevzn. soliter (fr. solitaire) 1. u graevinarstvu naziv za visoku zgradu, toranj"; 2. v. solitar 2. solicitant (lat. solicitans) prav. trailac, molilac, podnosilac molbe.

solicitator

858

sonar

solicitator (lat. sollicitator) prav. vodilac parnice, teralac parnice. solicitacija (lat. sollicitatio) uznemiravanje; moljenje sa navaljivanjem; prav. voenje parnice, teranje parnice. solicitirati (lat. sollicitare) pokrenuti, pokretati; draiti, razdraiti; uznemira-vati; prav. sudskim putem goniti, traiti pravni lek. solmnzacija (nlat. solmisatio) muz. izgovor samoglasnika, pravilno naglaavanje i jasno izgovarane rei pesme koja se peva; svako vebanje glasa uopte. solmizirati (nlat. solmisare) muz. v. solfe-irati. solo (ital. solo, lat. solus) sam, bez pratnje, bez pomoi; muz. pevanje samo jednog glasa, izvoenje samo jednog instrumenta; svako izvoenje u kome uestvuje samo jedno lice; solo-partija mesto u kompoziciji koje izvodi samo jedan peva ili svira; solo--peva v. solist; solo-scena dramska ili komina scena koju izvodi samo jedan predstavlja. solokrat (lat. solus sam, bez drutva, gr. kratia vladam, gospodarim) samovladar; monokrat, monarh. solo-menica (ital. solo) sopstvena menica. Solomon (hebr. Schlomoh) legendarni kralj Izrailjaca, oko 970930. pre n. e., sin kralja Davida i Vatsebeje, uven sa svoje pravinosti i mudrosti (Premudri"); fig. mudar vladalac ili sudija. solomonski mudar poput kralja Solomona; solomonski sud otrouman sud, slian onome kojim je Solomon presudio spor dveju matera oko deteta. solsticija (lat. Sol Sunce, sistere stati, zastati, solstitium) astr. taka na eklipti-ci u kojoj se Sunce nalazi oko 22. juna (dugodnevica, letnja solsticijska ili severna povratka taka, lat. solstitium aesti-vum) i 22. decembra (kratkodnevica, zimska solsticijska ili juna povratka taka, lat. solstitium hibernum ili brumale). solsticijske take astr. v. solsticija. solubilan (nlat. solubilis) koji se moe rastvoriti, rastvorljiv; reljiv. solutiva (lat. solutiva) pl. med. v. solvens. solucija (lat. solutio) hen. rastvaranje; rastvor; fig. reenje nekog pitanja; prav. plaanje, isplate (duga). solfanarija (ital. solfo) v. solfatara. solfatara (ital. solfo, lat. sulphur sumpor) kol. izvor vrele vodene pare sa sumpora-stom kiselinom i sumpor-vodonikom, pojava koja predstavlja kod vulkana prelazak iz rada u mirovanje. solfeirati (ital. solfeggiare) muz. pevati melodijske vebe upotrebljavajui samo imena nota (sol, fa i sol, mi itd.). solfeo (ital. solfeggio) muz. melodijsko vebanje u pevanju bez rei (teksta). soman najotrovniji nervni otrov dugotrajnog dejstva, iz grupe trilona; bezbojna

tenost, slabog mirisa; pronaen 1944. u Nemakoj. somatian (gr. soma telo) v. somatski. somatoliza (gr. soma, lysis razreenje) prilagoavanje boje tela ivotinja boji okoline u kojoj ive, u cilju zatite od neprijatelja. somatologija (gr. soma, logia nauka) nauka o ovejem telu (deo antropologije). somatomimika (gr. soma, mimikos predstavljan, koji predstavlja, podraavan) predstavljanje duevnog stanja pokretima. somatotomija (gr. soma, tome seenje, rezanje) v. anatomija. somatski (gr. soma, somatikos telesni) koji se tie tela, telesni. somacija (fr. sommation, lat. summonere) prav. poziv pred sud; poslednja (pismena) opomena; takoe: ultimatum. sombrerit ivotinjske ubre slino fos-foritu, koji se dobiva sa antilskog ostrva Sombrero. sombrero (um. sombrero) panski eir sa irokim obodom; nosi se u junoj Americi i Meksiku. sombrero-fosfat v. sombrerit. somista (ital. sommista) skuplja, kompila-tor teolokih dela; prepisiva, izrai-va papskih bula. somnambul (lat. somnus san, ambulare gre-sti, etati, hodati) onaj koji eta spavajui, mesear; onaj koji je postao vidovit pomou magnetisanja; up. somnambulizam. somnambulizam (lat. somnus, ambulare) spavanju slino stanje koje nastaje ili samo sobom (prirodni somnambulizam, mesearstvo) ili hipnotikim uticajem (vetaki somnambulizam, hipnotizam u uem smislu); u popularnom smislu, somnambulizam je i vidovitost (budnoa u spavanju), stanje u kome izvesne za to podobne osobe (somnambuli) mogu da znaju dogaaje, da vide predmete itd., bez obzira da li je (nevidljivi) predmet blizu ili daleko i da li su u pitanju dogaaji prostorno ili vremenski udaljeni. somnambulirati (lat. somnus, ambulare), etati pri spavanju, biti mesear. somnambulist(a) v. somnambul. somnilok (lat. somnus san, loqui govoriti) onaj koji govori u snu. somnifera (lat. somnifera) pl. med. uspavna sredstva, sredstva za uspavljivanje. somun (gr. psomfon, tur. somun) penini hleb sa kvascem. sonant (lat. sonans) gram. glasnik, artikuli-san glas koji stoji izmeu samoglasnika (to su: v, j, l, lj, m, n, nj, r). sonante (ital. sonante) muz. zvuei, zvuno. sovar (lat. sonare zvuati) 1. aparat za merenje dubine mora; 2. u ribolovu: aparat za otkrivanje ribljih jata u morskim dubinama (pomou odailjanje u dubinu osetljivih ultrazvunih talasa).

859
sonata (ital. sonata) muz. kompozicija samo za klavir, ili uz pratnju malog broja instrumenata, sastoji se iz dva do etiri, a najee iz tri stava: jednog alegra, jednog andanta ili adaa i jednog presta ili ronda. sonata da kamera (ital. sonata da camera) muz. kamerna sonata, = svita. sonatina (ital. sonatina) iuz. mala sonata. soit (eng. song pesma, spev) englesko-ameri-ka pesma lakog, zabavnog karaktera. sonda (fr. sonde) 1. med. tanak srebrni pru-ti sa dugmetom na vrhu za ispitivanje rana, kanala i upljina tela; 2. tanka, uplja i elastina gumena cev kojom se iz upljih organa tela (eluca, bubrega i mokranih kanala) vade luevine radi ispitivanja; 3. mor. naprava za merenje morskih dubina; 4. burgija za buenje zeml>e; 5. prut za ispitivanje kojim se slue troarinci i carinici. sondaa (fr. sondage) med. ispitivanje pomou sonde; mor. merenje dubine; ispitivanje zemlje buenjem; fig, ispitivanje, ogledanje, probanje; sondiranje. sondirati (fr. sonder) ispitivati (ili: meriti) dubinu vode viskom; med. ispitivati ranu i dr. pomou sonde; fig. ispitivati, ogledati, izviati; stvarati uslove za neto, pripremati teren za to. sonet (ital. sonetto, fr. sonnet) poet. vrsta pesme, poglavito lirske, sa etiri strofe, od kojih prve dve imaju po etiri, a poslednje dve po tri stiha koji se slikuju. sonetist (ital. sonetto) pesnik soneta. sonitet (lat. sonus zvuk) liv. zvunost, zvuna sadrina glasa. sonometar (lat. sonus, gr. metron mera, merilo) fiz. zvukomer, sprava za odreivanje broja zvunih treptaja; med. sprava za odreivanje stepena gluvoe neke osobe. sonoramente (ital. sonoramente) muz. v. sonoro. sonoran (lat. sonorus) koji je prijatna i puna zvuka, zvuan, zvonak, jasan. sonoro (ital. sonoro) muz. zvuno, zvonko, jasno. sopijencia (lat. sopientia) pl. med. lekovi za uspavljivanje, ublaavanje, utoljavanje, uminjavanje. sopirati (lat. sopire) uspavati, uspavaljiva-ti, opijati, opiti, utiati, ublaiti, utoliti, utoljavati; asupirati. sopor (lat. sopor vrst san, dubok san) spavanje, dremanje; med. duboka dremljivost, elja za spavanjem. soporativan (nlat. soporativus) uspavan, koji uspavljuje, uspavljujui; fig. dosadan. soporifera (lat. sopor vrst san, dubok san, soporifera) pl. med. sredstva, lekovi za uspavljivanje. sopra (ital. sopra, lat. supra nad, iznad, preko) trg. preko, vie od ; gore; v. supra. sopran (ital. soprano) muz. najvii enski ili deji glas, diskant; peva ili pevaica koja peva ovaj glas. sopranist (ital. soprano) muz. peva koji peva sopran. Sorbona (fr. Sorbonne) prvobitno: kola za svetenike na univerzitetu u Parizu i zgrada u kojoj se nalazila (teolog Robert de Sorbon, 12011274, osnovao taj zavod 1250) docnije, do 1792, naziv za teoloki fakultet u Parizu; sada: istorijsko-fi-loloki i matematiko-prirodni fakulteta sa univerzitetskom bibliotekom u Parizu. sordamente (ital. sordamente) muz. prigueno, potmulo. sordina (ital. sordino) muz. prigunica, muziki ealj, dempfer; kon sordino (ital. con sordino) prigueno, sa prigu-nicom, npr. svirati. sordo (ital. sordo, lat. surdus potmuo) muz. potmulo, prigueno, tiho. sorites (gr. sor6s gomila, hrpa, sorites) log. verini zakljuak, lanani zakljuak (npr. svi A su V, svi V su S, svi S su D, svi D su E; dakle svi A su E; Lavovi spadaju u pleme maaka; ivotinje iz plemena maaka su zverovi; Zverovi su mesoderi; dakle: Lavovi su mesoderi). sororalan (lat. soror sestra, fr. sororal sestrinski) koji se tie sestre; sororalnk brak v. sororat. sororat (lat. soror sestra) et., prav. brak sa sestrom umrle ene, brak sa svastikom. sororijacija (nlat. sororiatio) med. razvijanje enskih dojki. sororicida (lat. sororicida) sestroubica. sorta (lat. sors gen. sortis dreb; rod, vrsta, ital. sorta, fr. sorte) vrsta (robe, novca); soj, kov (o eveku, konju i sl.). sorte (lat. sors gea. sortis dreb, kocka, abl. sorte) kockom, drebanjem; per sortem. sorti (fr. sortie) izlazak, izlaenje; izjahivanje, isplovljavanje; voj. ispad, kapija kroz koju se vri ispad (na gradu, tvravi). sortilegijum (lat. sors gen. sortis dreb, kocka, nlat. sortilegium) proricanje iz kocke. sortiment (ital. sorta vrsta, kov) zbirka (ili: zaliha) razliitih predmeta iste vrste, slagalite robe sreeno po vrstama; u knjiarstvu: zaliha tuih i stranih izdanja. sortimentar (ital. sorta vrsta, kov) knjiar koji na stovaritu ima i prodaje tua izdanja. sortira (ital. sortire) razvrstati, razvr-stavati, odabrati (ili: odabira, odvajati, odvojiti, srediti, sreivati) po vrstama (ili: po veliini, po kakvoi); upotpuniti, snabdeti (zbirku, knjinicu, radnju). sos (fr. sauce, nlat. salsa) kuv. umokac od povra sa raznim zainima; moa; fig. prpa, kripac.

860
sosisa (fr. saucisse kobasica; osmatraki balon, ital. salsiccia) kobasiica; voj. osmatraki balon. sospirando (ital. sospirando) muz. uzdiui, tuei. sospire (ital. sospiro) pl. muz. male poivke (pauze) u pevanju koje su pevau potrebne da udahne vazduh. sospirevole (ital. sospirevole) v. sospirando. sospirozo (ital. sospspiroso) v. sospirando. sosteiuto (ital. sostenuto) muz. postojano, izdrljivo, stalno. sotadian (lat. sotadicus) prl>av, razvratan, bludan; sotadini stihovi razvratni stihovi (nazvani po nekom starogrkom pe-sniku Sotadesu). Soter (gr. soter) Spasitelj; nadimak bogova (Zevs) i vladalaca; teol. Hristos (kao spasitelj, iskupitelj oveanstva). soteriologija (gr. soter spasilac, logia uenje) teol. v. soterologija. soterologija (gr. soter, logia) teol. hrianske uenje o spasenju ljudi od greha, uenje o Hristu kao soteru, tj. spasitelju i isku-pitelju oveanstva; sotirologija. sotirologija (gr. soter, logia) teol. v. soterologija. sotoar (fr. sautoir, lat. saltare) mala enska marama koja se nosi o vratu a na grudima je unakrst previjena. sotovoe (ital. sotto voce) muz. ispod glasa", tj. tihim, priguenim glasom. sotona (hebr. satan) v. satana. sofa (arap. suffa, tur. sofa) iroka klupa du zida, u sobama, pokrivena tkaninama,. na kojoj se sedi i spava. soferimi (hebr.) knjievnici", skupljai, tumai i uitelji zakona" kod Jevreja posle izgnanstva, koji su uivali vei ugled nego i svetenici. sofizam (arap.) 1. mistine uenje jedne religiozno sekte, naroito u Persiji i Indiji, po kome je sve to u svetu postoji identino, a ovek emanacija boanstva koja tei ponovnom sjedinjenju sa boan-stvom; sufizam. sofizam (gr. sophisma lukavstvo, zavaravanje) 2. neto mudro ili lukavo smiljeno; naroito: zakljuak na osnovu dvosmisle-nosti izraza za srednji pojam gde se to namerom ini radi zavoenja drugog (primer: Epimenid, Krianin, kae da svi Kriani lau; a Epimenid je sam Krianin, te, prema tome, nije istina da Kriani lau; dakle, Epimenid govori istinu; dakle, svi Kriani lau). sofizma (gr. sophisma) v. sofizam 2. sofija (gr. sophia) mudrost. sofioni (ital. soffioni) pl. hem. pare (fumaro-le) koje sadre bornu kiselinu a izbijaju iz pukotina zemlje (u Toskani), iznad kojih su bazeni s vodom u koju hvataju bornu kiselinu.

softa

sofist (gr. sophistes) onaj koji se namerno slui lanim zakljucima, prepreden mudrija; fil. u V veku pre n. e.: ovek od nauke, mudrac, narodni uitelj i prosve-titelj; docnije, malo-pomalo, sofisti su se izvrgli u ljude koji su od svog znanja napravili unosan posao, sluei se izvr-tanjem istine, zakona itd., kako je kad trebalo; najznaajniji i nauio najsolid-niji bio je Protagora. sofisterija v. sofistikacija. sofistika (gr. sophistes) filozofija prvih sofista, tj. uverenje u odnosnost (ili: relativnost) ovejeg saznanja u teo-rijskom i praktinom pogledu; namerno izvrtanje istine i pravljenje lanih zakljuaka pomou govornike vetine. sofistikacija (nlat. sophisticatio) krivo-tvorenje, patvorenje, kvarenje; krivotvore-vina, patvorina; fil. sofistikacijama istog uma naziva Kant zakljuke istog uma koji ne sadre empirijske premise i pomou kojih na osnovu neeg to znamo stvaramo zakljuke o neemu o emu nemamo ni pojma, a emu ipak pridajemo objek-tivnu realnost; to su sofistike opsene istog uma, npr. kada na osnovu toga to postoji svet, ili na osnovu celishodnosti organizama, ili na osnovu postojanja moralnog zakona u nama" zakljuujemo da postoji bog. sofistiki (gr. sophistikos) pr. namerno krivotvoren i pogrean (sud, dokaz), prevaran. sofita (ital. soffitta) vrh. izgled luka, arhi-trava ili poljima ukraene sobne tavanice kada se gledaju odozdo; poz. pokretna, visea dekoracije na pozornici koja predstavlja tavanicu, vazduh, oblake, grane drvea koje su se nadnele i dr. sofologija (gr. soph6s mudar, logos govor) ironizirajui nain, kad neki pisac ili govornik, na osnovu premisa jednog odomaenog miljenja (s kojim se on u dui ne slae), izvodi zakljuke formalno pravilne ali stvarno potpuno apsurdne, pa ih onda, drei se strogo logine dosledno-sti, sa ubeenjem" brani i zastupa. To, u stvari, ini s namerom da uini oigled-nom svu glupost toga miljenja. Sofologi-jom su se ljudi esto sluili da bi mogli, bez opasnosti po sebe, iskazati neku misao koju su vladajue drutvene sile strogo zabranjivale. sofra (arap. sufra, tur. sofra) trpeza. sofronisterijum (gr. sophronlzo opametim, pouim, nlat. sophronisterium) bolnica, dom za umobolne. sofrosine (gr. sophrosyne) razboritost, umerenost, uzdrljivost, trezvenost (jedna od etiri kardinalne vrline u staro-grkoj filozofiji). softa (pere. su^te, tur. softa) ak velike kole u Turskoj, naroito prava i bogoslovije; imam koji se na grobu umrlog

socida

861

sociologiJa

sultana svaki dan moli Bogu za njegovu Duu. socida (nlat. socida) prav. vrsta ugovora o zakupu po kome zakupac prima inventar zakupljenog imanja, naroito stoku, po proceni, dakle, zapravo ga kupuje; kontraktus socide. socijalan (lat. socialis) 1. drutveni, koji se tie drutva; socijalna demokratija oblik vladavine koji se osniva na drutveno] jednakosti i ravnopravnosti; soci-jaldemokrat pristalica socijalne demo-kratije; socijalna etika pravac u etici koji smatra predmetom etikog delovanje oveji drutveni ivot; socijalna medicina grana medicine koja prouava zdravstveno stanje naroda i pronalazi puteve i naine da se ono popravi; socijalna politika na potrebama graanskog drutva nauio zasnovan dravni sistem koji tei za ostvarenjem naela socijalizma, politika drave sa ciljem pomaganja drutveno ugroenih; socijalna reforma postepeno preobraavanje drutvenih odnosa nabolje; socijalna higijena grana socijalne medicine koja prouava higijenske prilike u narodu i radi da se one poprave, bori se protiv alkoholizma, spolnih bolesti, tuberkuloze i ostalih zaraznih bolesti itd.; socijalnikontrakt drutveni ugovor; socijalne pravo drutveno pravo; 2. drutven, drugarski, drueljubiv, druevan. socijaldemokratija (lat. socialis drutveni, demokratija) opti naziv za radnike socijalistike partije, nastale u kapitalistikim zemljama u drugoj polovini XIX veka. socijalizam (lat. socialis drutveni, od so-cius drug, fr. socialisme) filozofsko, ekonomske ili politiko uenje i pokret koji ima za cilj postizanje drutvene jednakosti ljudi na osnovu zajednice dobara, pre svega sredstava za proizvodnju. Socijalizmom se esto naziva i prelazni period od kapitalizma komunizmu, u kom vlada pravilo: svako prema sposobnostima svakom prema uloenom radu; nau-ni socijalizam v. marksizam; utopijski socijalizam opti naziv za socijalistika uenja pre Marksa (T. Mora, T. Kampanele, Sen Simona, Furijea, Ovena i dr.), koja nisu imala naunu osnovu u materijalistikom shvatanju istorije; administrativni socijalizam naziv za naj-raniju etapu prelaznog perioda do predaje preduzea pod upravu neposrednih proi-zvoaa; agrarni socijalizam politiko uenje ili pokret koji ima za cilj postizanje socijalizma putem agrarne reforme; dravni socijalizam naziv (po uenju K. Marksa) za socijalnopolitike mere u korist siromanog stanovnitva, a ponekad i za dravni kapitalizam. Uloga sprovoenja socijalizma istorijskim ra-

zvojem dodeljena je klasi proletarijata. Lenjin kae: . . . Marks izvodi neizbe-nost pretvaranja kapitalistikog drutva u socijalistike potpuno i iskljuivo iz ekonomskog zakona kretanja modernog drutva. Podrutvljavanje rada koje u tisuu vidova napreduje sve veom brzinom i za polovinu stolea od Marksove smrti naroito se ispoljava u rastenju velike industrije, kapitalistikih kar-tela, sindikata i trustova, a isto tako u cinovskom poveavanju obima i moi fi-nansijskog kapitala to je glavna mate-rijalna osnova za neizbeni dolazak socijalizma". socijalizacija (vlat. socialisatio) pretvaranje line svojine u zajedniku. socijalizirati (nlat. socialisare) podru-tveniti, podrutvenjavati, uiniti drutvenim, druevnim, drueljubivim; podrutviti, podrutvljavati, pretvarati (ili: pretvoriti) linu svojinu u optu; ureivati (ili: urediti) po naelima socijalizma. socijalisti (lat. socialis drutveni) pristalice naela socijalizma; takoe: englesko udruenje za filantropizam i ra-ciovalizam. socijalistiki (fr. socialisme) koji pripada socijalizmu; koji se tie socijalizma, koji oznaava socijalizam, koji se zasni-va na socijalizmu, koji ide na ruku socijalizmu; socijalistika demokratija v. demokratija. socijalitet (lat. socialitas) druevnost, drutvenost, drueljubivost, nagon za drutvenim ivotom, sklonost drutvenom ivotu. socijativ (lat. socius drug) gram. instrumen-tal s predlogom s kojim se oznaava drutvo, npr.: Doao sam s bratom, spremam se s drugom. socijetas Jezu (lat. societas Jesu) drutvo Isusovo, isusovci (ovako Jezuiti sami sebe nazivaju). socijetet (lat. societas) udruenje, zajednica; trgovake drutvo; nauio drutvo. socijus (lat. socius) drug, pratilac; uesnik, drug u radnji, ortak; saveznik. sociografija (lat. socius drug, gr. grapho piem) opisivanje ivotnih prilika i opteg stanja nekog naroda u jednom odreenom periodu vremena. sociolog (lat. socius, gr. logos) nauenjak, koji se bavi sociologijom. sociologizam (lat. socius, gr. logia nauka) fil. shvatanje po kome sve duhovne i kulturne injenice i pojave treba objanjavati iskljuivo drutvenim stanjem. sociologija (lat. socius, gr. logfa) nauka o osnovnim uslovima ovejeg drutva (izraz potie od O. Konta, osnivaa novije sociologije). Kao socijalna statika i morfologija, sociologija prouava oblike, sklop i razloge trajanja i vrstine

sociometrija

862

spediciJa

izvesnih stanja oveje zajednice; kao socijalna dinamika, ona prouava uslove i zakone razvitka ovejeg drutva. sociometrija (lat. socius, gr. metron mera) pravac u sociologiji koji se bavi merenji-ma i istraivanjima da bi se utvrdili razliiti odnosi u malim drutvenim grupama (porodici, koli, preduzeu). spageti (ital. spaghetti) pl. v. pageti. spagirian (gr. spao izvuem, ageiro skupim) koji je dobiven izvlaenjem, koji oplemenjava rude; spagirini lekovi lekovi dobiveni hemijskim putem, koje je prvi pravio uveni srednjevekovni lekar, hemiar i teozof Teofrastus Paracelzus, 14931541 (za razliku od galenskih lekova); spagirina vetina (lat. ars spa-girica) vetina rastvaranja i preia-vanja ruda radi tobonjeg pretvaranja u plemenite metale. spada (ital. spada sablja) v. pada. spazis (gr. spao trzam, cimam, upnem) med. upanje, trganje. spazma (gr. spasma trzaj, gr) med. gr. spazmatian (gr. spasmos trzaj, gr) med. koji pati od greva. spazmacija (gr. spasma gr) med. mali gr, lak gr. spazmodian (gr. spasmodes) med. nalik na trzaj, poput trzaja, nalik na gr, poput gra, trzajast, grast, grevit; naklonjen grevima; koji utiava greve, npr. lek (bolje: antispazmodian). spazmologija (gr. spasmos gr, logia nauka) med. nauka o grevima. spazmofilija (gr. spasmos, philos prijatelj, naklonjen) med. velika sklonost grevima. spazmus (gr. spasmos trzaj, gr) med. v. spazma. spali (ital. spalmo) loj pomean sa katranom i smolom za mazanje laa. spalmirati (ital. spalmare, fr. spalmer) premazivati lau lojem pomeanim sa katranom i smolom; up. spalm. spanemija (gr. spanios redak, oskudan, hai-ma krv) med. bolesno stanje krvi sa smanje-njem krvnih zrnaca i vrstih sastojaka. sparagmodian (gr. sparagmodes koji kida, rastrza, cima, sparagmos cimanje, kidanje, rastrzanje; jak gr) med. sklon grevima; koji pati od greva. sparagmus (gr. sparagmos) med. jak gr. sparadrap (nlat. sparadrapa) med. flaster s obe strane namazan voskom ili melemskom masom. sparaktian (gr. sparasso trgam, upam, sparaktes kida, rastrza) koji trga, koji upa (o grevima). sparganozis (gr. sparganon pelena, novoj) povijanje; zavijanje obolelog uda. spargozis (gr. spargosis bubrenje, nabreknjivanje) med. bubrenje; nabubrele dojke, nabubrelost ili oteenost dojki usled navale mleka.

sparing-partner (eng. spar) protivnik na treningu (najee u boksu). spartakijada (lat. Spartacus) utakmica naroda Sovjetske Unije i svih radnikih sportskih organizacije u svima vrstama sporta i vetina, radnika i proleterska olimpijada; naziv po Spartaku, voi po-bunjenih robova i gladijatora; up. Sparta-kus. spartakisti (lat. Spartacus) pl. lanovi grupe nemakih socijalista-leviara koja je, pod vostvom Karla Lipknehta i Roze Luksemburg, pokuala za vreme prvog svetskog rata, 1918. god., da izvri socijalistiku revoluciju i zavede diktaturu proletarijata u Nemakoj; nazvani po Spartaku, voi pobunjenik robova i gladijatora; up. Spartakus. Spartakus (lat. Spartacus) uveni rimski gladijator, poreklom Traanin, voa pobunjenih robova i gladijatora protiv Rimljana, pobedio vie rimskih voj ski, poginuo 71. pre n. e. (predmet mnogih knjievnih i umetnikih dela). Spartanci (lat. Spartanus) pl. stanovnici grada Sparte u staroj Grkoj, uveni po strogosti, otpornosti, vrlini i nainu vaspitanja omladine. spartito (ital. spartito) muz. = partitura; kod Italijana: muziki komad, kompozicija uopte. spastian (gr. spastikos trzav, koji cima, vue) med. v. spazmodian. spatula (gr. spade lopatica, lat. spatula) iroka i pljosnata drvena lopatica, npr. slikarska (za metanje i razmazivanje boja); med. metalna lopatica za mazanje melemom. snahi (pere. sipah) pl. nekada vojnici-konja-nici u slubi francuskih kolonijalnih vlasti u Aliru i Senegalu. spahija (pere. sipahi) 1. konjanik u nekadanjoj turskoj vojsci; 2. veliki posednik zemlje, veleposednik. spahiluk (pres., tur.) veliki posed, imanje spahije. spacijum (lat. spatium prostor; meupro-stor; rok) muz. prostor izmeu dveju notnih linija; tip. veoma tanke olovne ploice za ispunjavanje prostora izmeu rei. spacionirati (lat. spatium prostor meu-prostor) tip. umetati (ili: umetnuti) izmeu rei tanke ploice, prorediti slova u rei, proreivati slova u rei; pr. spa-cioniran. spedirati (ital. spedire, lat. expedire) trg. poslati, otpraviti, otpravljati, otprema-ti, otpremiti, odaslati (robu i sl.) na iji raun. spediter (ital. spedire) trg. poiljalac, ot-pravlja, otpremilac, odailja robe; carinski posrednik; pediter. spedicija (ital. spedizione) trg. slanje, otpravljanje, otpremanje, odailjanje robe; pedicija.

spektaoilan

863

spekulativan

spektabilan (lat. spectabilis) vredan da se vidi, sjajan, ugledan, uvaen. spektakl (lat. spectaculum, fr. spectacle) pogled, prizor; pozorite; gledalite; predstava, naroito: komad u kome ima mnogo ta da se vidi (rasko, ples i drugi velelepni prizori) kako bi se privuklo to vie sveta; fig. galama, prizor na javnom mestu. spektar (nlat. spectrum) avet, avetinja, utvara, sablast, privienje, priina, vizija; fiz. disperzijom bele, Suneve, iz raznih boja ili raznih svetlosti sloene svetlosti nastala traka boja crvene, narandasta, ute, zelene, otvorenoplave, zatvoreno-plave, ljubiaste, zvanih duginih boja, zove se Sunev spektar, spektar toga svet-losnog izvora dobiven, dakle, prelamanjem ili refrakcijom svetlosti; moe nastati i difrakcijom, savijanjem svetlosti; onda se zove difrakcioni spektar, savojni spektar; kontinuirani ili neprekidni spektar dobiva se razlaganjem prizmom svetlosti od belousijanih vrstih, tenih i gustogasovitih tela; ovakva tela zrae sve vrste zrakova; usijani gasovi i usijane pare zrae samo ogranien broj zrakova i njihov je spektar od pojedinih svetlih linija, to je diskontinuiraniili prekid-ni spektar; ovi kontinuirani i diskonti-nuirani spektra zovu se emisioni spek-tri. A kad svetlost polazei od svetlosnog izvora koji je usijano vrsto ili usijano teno telo prolazi kroz gas nie temperature nego to je to telo, onda gas iz bele svetlosti svetlosnog izvora apsorbuje sve one zrake koje gas inae sam izrauje, emituje; od emisionog spektra postao je apsorpcioni spektar, nastalo je obrtanje linija. spektarska analiza v. spektralna analiza. spektator (lat. spectator) gledalac, posmatra, promatra. spektatorijum (nlat. spectatorium) krug gledalaca, gledaoci, posmatrai. spektogram (lat. spectrum, gr. graphein pisati) snimljeni spektar na fotograf-skoj ploi ili filmu u spektrografu. spektralna analiza fiz. ispitivanje hemij-skog sastava nekog tela posmatranjem njegovog spektra (ako u jednom telu ima vie elemenata, pa se ono unese u Bunzenov plamen da isparava, u spektru e se videti karakteristine linije za svaki od tih elemenata, svaka na svom odreenom mestu). spektralne boje opt. boje spektra, dugine boje; v. spektar. spektralni aparati fiz. sprave za posmatranje i tanije ispitivanje spektralnih pojava. spektrogram (nlat. spectrum, gr. gramma crta, linija) fotografija spektra nekog nebeskog tela ili neke hemijske sup-stance.

spektrograf (nlat. spectrum, gr. grapho beleim, crtam) kombinacija spektralnog aparata sa fotografskom kamerom, slui za fotografisanje spektara; na mesto mrenjae osetljive na svetlost, kao kod spektralnog aparata, dolazi na svetlost osetljiva fotografske ploa. spektro-kolorimetar (lat. spectrum color, gr. metron) v. oftalmo-spektroskop. spektrometar (nlat. spectrum, gr. metron) fiz. sprava za odreivanje veliine skretanja bojenih zrakova spektra. spektroskop (nlat. spectrum, gr. skopeo posmatram) fiz. sprava pomou koje se dobiva jasna slika nekog svetlosnog izvora, jer se kod spektra, dobivene g obinom prizmom, boje meusobno meaju, dok kod spektroskopa, sastavljenog od vie soiva i prizmi, boje jasno stoje jedna pored druge i ne meaju se. spektroskopija (nlat. spectrum, gr. skoped), hen. nain ispitivanja sastava hemijskih jedinjenja prouavanjem njihovih spektara; up. spektralna analiza. spektrotelegrafija (nlat. spectrum, gr. te-le, graphia) optika telegrafira kod koje svetlosni zraci prolaze kroz jednu izbu-enu metalnu plou, koja odgovara Mor-zeovoj azbuci, i kroz prizmu raspadaju se u pojedinane spektre; primalac vesti takoe posmatra kroz prizmu. spektrofotometar fiz. aparat za merenje jaine svetlosti u spektru. spektroheliogram (nlat. spectrum, gr. he-lios, gramma) v. pod spektroheliograf. spektroheliograf (nlat. spectrum, gr. he-lios Sunce, grapho beleim) aparat tako podeen da prima samo jednu jedinu vrstu svetlosti (jedne talasne duine), a za sve ostale je neosetljiv; pomou njega se fotografie Sunce u svetlosti jedne odreene spektralne linije, radi ispitivanja podele i kretanja para koje izazivaju tu liniju, na osnovu poreenja mnogobrojnih uzastopnih fotografskih snimaka (spektro-heliograma). spektrohemija (nlat. spectrum, gr. chemeia) ispitivanje, naroito hemijskih elemenata, pomou spektralne analize. spekulant (lat. speculans) posmatra, istraiva, razmilja, teoretiar; mudri-ja; ovek preduzimljiv u trgovakim poslovima, onaj koji misli o zaradi putem kupovine i preprodaje (naroito na berzi), iardija; kod nas se esto uje i pekulant. spekulativan (lat. speculativus) 1. isto mi-sleni, do koga se dolazi putem istog miljenja, koji postaje putem spekulacije, teorijski; spekulativna filozofija filozofija Fihtea, elinga i Hegela, poto su oni, nezavisno od iskustva, stvorili sisteme kojima su mislili ostvariti apsolutno saznanje stvarnosti; supr. empi-rijski; 2. koji je u vezi sa spekulacijom,

spekulativnost

864

specijalan

koji ima karakter spekulacije (v. spekulacija 2). spekulativnost (lat. speculativus) 1. rezonovanje koje nema osnove u praktinom iskustvu, prazno umovanje; 2. fil. isto teorijsko saznanje, nasuprot akciji i praksi. spekulacija (lat. speculatio) 1. fil. ispitivanje istim miljenjem, tenja za saznanjem putem istog miljenja uz saradnju intuicije i fantazije, tenja za saznanjem koje prelazi granice iskustva; 2. trgova-ka tenja za zaradom, predvianje verovat-nog dobitka ili gubitka u nekom trgovakom preduzeu, naroito u berzanskom poslovanju; mudro zamiljen trgovaki posao; spekulacioni efekti trgovake hartije kolebljive vrednosti, koje su zbog toga zgodan predmet spekulacije. spekulirati (lat. speculari osmatrati, izgledati, gledati unaokolo) 1. udubljivati se duhom u to, razmiljati, mudrovati; 2. praviti trgovake planove, razmiljati o mogunosti zarade putem kupovine i prodaje (robe, hartija od vrednosti i dr.). spekulum (lat. speculum ogledalo) hir. instrument pomou koga se izvesni delovi tela dre otvoreni, proiruju ili pomou koga se gleda u njih, npr. spekulum ani (lat. speculum ani) marno ogledalo (za irenje i pregledanje zadnjeg creva); spekulum okuli (lat. speculum oculi) ogledalo za pregled oiju; spekulum oris (lat. speculum oris) ogledalo za pregled usta; spekulum uteri (lat. speculum uteri) ogledalo za pregled materice. speleogeneza (gr. spelaion peina, genesis postanak) deo speleologije i geomorfolo-gije koji se bavi prouavanjem nastanka i razvitka peinskih prostorija i procesa koji uestvuju u njihovom stvaranju. speleologija (gr. spelaion, logia nauka) deo geografije i geologije koji izuava peine i druge srodne pojave u kriom zemlji-tu. speleofauna (gr. spelaion, lat. fauna) ivotinjski svet koji ivi u peinama. spelin svetski jezik, izraen prema volapi-ku, samo uproeniji. spelovati (eng. spell) izgovarati, imenovati svako slovo za sebe pri itanju pojedinih rei, npr. re rad ako je napisana latinicom, speluje se: er, a, de. spelter (eng. spelter) trgovaki naziv za cink. spelunka (lat. spelunca) peina, razbojniko gnezdo; mraan i prljav stan, mrana i prljava gostionica; kod nas: pelunka. sperma (gr. sperma seme) 1. zool. ivotinjske i oveje seme, gusta i beliasta semena tenost spolno zrelih mujaka koju pri snoaju izbacuje ud i koja sadri spermatozoe; 2. vot. seme. spermatida (gr. sperma zool. zrela spolna elija iz koje postaje spermatozoon. spermatin (gr. sperma) zool. semena materija.

spermatisti (gr. sperma) pl. zastupnici uenja o preformaciji budue generacije u mukim semenim elijama; up. animalku-listi. spermatitis (gr. sperma) med. zapaljenje semenih kanala. spermatian (gr. spermatikos) semeni, koji sadri ili proizvodi seme; spermatini sudovi semeni sudovi. spermatogeneza (gr. sperma seme, genesis postanak, roenje) zool. postanak obrazovanja semena ili semenih elija; spermiogeneza. spermatozoe (gr. sperma, zoon ivotinja) pl. zool. semeglavci, semene elije, diferencirane elije u mukom semenu koje vre oploavanje. spermatozoidi (gr. sperma, zoon) pl. zool. v. sperma tozoe. spermatologija (gr. sperma, logia nauka) zool. nauka o semenu. spermatorea (gr. sperma, rheo teem, curim) med. neprekidno curenje semena (kod nekih oboljenja). spermatofite (gr. sperma, phyton biljka) pl. bog. biljke semenjake; spermofite. spermatofore (gr. sperma, phero nosim) pl. zool. semene grudvice kod beskimenjaka koje se, pri parenju (stapanju), prenose u ensko telo i tamo postepeno vre oploavanje. spermatocidan (gr. sperma, lat. caedo ubijam, cecidi) med. koji ubistveno deluje na semeglavce (spermu). spermaturija (gr. sperma, uron mokraa) med. prisustvo semenih telaaca u mokrai. spermacet (gr. sperma, lat. cetus kit, del-fin itd.) zool. itka mast u glavi uljeu-re (vrste kita). spermiji v. spermatozoidi. spermiogeneza (gr. sperma seme, genesis postanak) zool. v. spermatogeneza. spermisti (gr. sperma) pl. biolozi koji su smatrali spermatozoid za pravu klicu iz koje se razvija ivo bie, a jaje i embrio-nalnu kesicu samo kao pogodnu sredinu za razvoj muke klice. spermozoe (gr. sperma, zoon ivotinja) t. v. spermatozoe. spermolit (gr. sperma lithos kamen) geol. okamenjeno seme. spermofite (gr. sperma, phyt6n biljka) pl. vot. v. spermatofite. spes (lat. spes) nada; in spe (lat. in spe) u nadi. specija (lat. species vrsta) farm. smesa od raznih sastojaka koja slui kao lek. specijal (lat. specialis) dobar poznanik, poverljiva osoba, prisni prijatelj; vrsta velikih vinskih aa; naroito dobro pie (vino, pivo); proizvod izuzetne kak-voe. specijalan (lat. specialis) naroit, osoben, poseban; odreen, taan, poblii; struan; supr. generalan.

speciJalizaciJa

865

spirala

specijalizacija (nlat. specialisatio) posebno oznaavanje, ponaosobno oznaavanje, posebno izvoenje; struno usavravanje, struno spremanje i izuavanje (grane neke nauke, zanata i dr.); specijaliziranje. specijalizirati (lat. specialis, fr. speciali-ser) naroito (ili: ponaosob) oznaiti (ili: oznaavati, navoditi, navesti); specijalizirati se usavravati se (u grani neke nauke, zanata i dr.), struno izua-vati. specijalizovati v. specijalizirati. specijalije (lat. specialia) pl. naroite okolnosti, blie okolnosti, pojedinosti, po-drobnosti. specijalist (lat. specialis naroit) strunjak, onaj koji se posvetio iskljuivo jednoj grani (umetnosti, nauke, zanata i sl.); naroito: lekar koji se posvetio jednoj grani medicine, npr. specijalist za tuberkulozu, za unutranje bolesti itd. specijalitet (nlat. specialitas) 1. naroi-tost, osobenost, posebnost, svojstvo vrste, svojstvo rada; 2. struka, strunost; naroita grana neke umetnosti kojoj se neko (specijalist) iskljuivo posveuje; 3. naroiti proizvod neke fabrike, ija su spoljna i unutranja svojstva (sastav i oblik) uvek ista. specijalnost (lat. species) struka kojom se neko posebno bavi; posebna vetina, spretnost. specijes (lat. species) izgled, spoljanjost; pojam; predstava; izgled, vid; vrsta (nekog rada); kat. osnovna raunska vrsta; dodatak, sastojak (leka, jela i sl.); med. meavina isitnjenih biljnih delova. specijes fakti (lat. species facti) prav. izlaganje injenica, injenino stanje. specilum (lat. specillum) med. v. soida. specimen (lat. specimen) ogled, proba, ogled-ni rad, probni rad, pokus, pokuaj, dokaz. specifikaciJa (nlat. specificatio) nabrajanje pojedinosti, podroban (detaljan) opis, spisak svih pojedinanih predmeta koji spadaju zajedno; posebno oznaenje. specifikovati (nlat. specificare) v. speci-ficirati. specifikum (nlat. specificum) naroito sredstvo, osoben, siguran i celishodan lek za neku bolest. specificirati (nlat. specificare) naroito oznaiti (ili: oznaavati), posebno navoditi, posebno navesti, nabrojiti, poimence ili tano odrediti, navesti (ili: navoditi) taku po taku, oznaiti sve ponaosob, upojediniti, upojedinjavati. specificitet (nlat. specificitas) specifi-na osobina, specifino svojstvo, specifian sastav, osobenost, svojstvenost, npr. neke bolesti specifian (nlat. specif icus) svojstven samo jednoj osobi ili stvari, koji njoj iskljuivo pripada, osoben, naroit, odreen, opredeljen; specifina diferencija ra-

zlika koja sainjava vrstu ili rod; specifina teina odnos izmeu teine nekog tela i teine iste zapremine vode, teina kubnog santimetra neke grae izmerena gramovima; specifina toplota koliina toplote potrebna da se prida jedinici mase nekog tela da bi se zagrejale za 1 S, od 14,5 do 15,5; specifino sredstvo lek koji ima naroito dejstvo na neku bolest (npr. iva na sifilis, kinin na malariju itd.), ili koji naroito utie na neki organ (npr. digitalis na srce). spianato (ital. spianato) huz. prosto, jednostavno, neizvetaeno. epika (lat. spica) bog. klas. spikato (ital. spicato) muz. jasno, naglaeno, razgovetno (kod pevanja). spiker (eng. speaker) 1. govornik, predsednik Donjeg doma u engleskom parlamentu (zato to on uzima re u ime skuptine); 2. stalni govornik, objavljiva vesti i dr. na radiju i televiziji. spilom (gr. spiloma mrlja) med. mlade. spilja v. pilja. spin (eng. spin okretati se, vrteti se) sopstveni mehaniki momenat koliine kretanja elementarne estice ili atomskog jezgra. spina (lat. spina trn, bodlja) anat. (nlat. spina dorsalis) hrbat, kima, hrptenjaa. spinalni (lat. spinalis) hrbatni, kimeni, hrptenjani; spinalna iritacija nadra-enost lene modine; spinalna punkcija v. pod lumbalan; spinalni meningitis zapaljenje koaste opne lene modine; spinalni sistem sistem lene modine, lena modina i njeni ivci. spinel (fr. spinelle) min. ljubiastocrveni rubin. spinet (ital. spinetto) muz. instrument sa icama u obliku trapezoida, pretea klavira. spinozizam filozofija Baruha Spinoze (16321677), naroito njegov panteizam, po kome su bog i priroda isto, jedno (deus sive natura). spinozist fil. pristalica spinozizma. spinterizam (gr. spinther varnica, iskra) bacanje iskri, vrcanje varnica, bacanje zrakova. spinteriskop (gr. spinther, skopeo gledam) aparat za posmatranje i ispitivanje alfa-zrakova (pronalazak eng. naunika Kruksa). spinterometar (gr. spinther, metron mera, merile) sprava za merenje duine elektrinih varnica. spirala (gr. speira savijutak, vijuga, lat. spira) 1. zavojnica, loznica; 2. mat. kriva sa beskrajno mnogo zavojaka (ima: Arhimedova, hiperbolna, parabolna, logaritam-ska itd. spirala); najobinija je valjana ili cilindarska spirala ili zavojnica zvana jo i loza; teh. lozasto zavijena opruga, lozasto zajen feder; lozasto

55 Leksikon

spiralan

866 spirituoze (nlat. spirituosa) pl. pia koja sadre alkohola, alkoholna pia. spirituozo (ital. spirituoso) muz. sa duhom i arom, plameno, ivo; kon spirito. spiritus (lat. spiritus dah; duh) disanje, dah; ivotni dah, ivot; duh, dua, jak i preduzimljiv duh; hem. alkohol, piritus; spiritus agens (lat. spiritus agens) duhovni (ili: glavni) pokreta, dua pokreta; spiritus asper i spiritus lenis (lat. spiritus aspep, lenis) u grkom jeziku grubi dah, glas h (') i blagi dah (') na poetnom samoglasniku; spiritus movens (lat. spiri-tus movens) v. spiritus agens; spiritus rektor (lat. spiritus rector) oivljavajui duh, duhovna ivotvorna sila, duh upravlja, duhovni pokreta; bot. mirisava tvar u biljkama. spirometar (lat. spirare disati, gr. metron mera, merilo) sprava za merenje koliine udahnutog i izdahnutog vazduha. spirohete (nlat. spirochaeta pl. med. jednoelina iva bia iz grupe bakterija spi-rila, izazivai sifilisa (spirochaeta pallida) i dr. bolesti. spisitas (lat. spissitas) med. gustoa, zgusnu-tost tenih tela (usled ega postaju manje tena, npr. krvi). spisitudo (lat. spissitudo) med. v. spisitas. splanhnian (gr. splanchnon utroba, iznutrica, drob) utrobni, koji se tie utrobe, iznutrini, drobni. splanhnografija (gr. splanchnon) opisivanje utrobe. splanhnologija (gr. splanchnon, logla nauka) nauka o utrobi, nauka o unutranjim organima. splanhnopatija (gr. splanchnon, pathos bolest) med. bolest utrobe. splanhnoptoza (gr. splanchnon, ptosis pad) med. spadnutost utrobe. splenalgija (gr. splen slezina, algos bol) med, bol slezine; pr. splenalgian. splendidan (lat. splendidus) raskoan, sjajan, velelepan; fig. dareljiv, izdaan; tip. sa velikim proredima (slog). splenektomija (gr. splen slezina, ektome isecanje) med. operativne vaenje (ili: isecanje) slezine. splenijum (gr. splenion zavoj, lat. splenium) med. oblog, obloga; up. kompres. splenitis (gr. splen slezina) med. zapaljenje slezine, upala slezine. splenografija (gr. splen, graphia opisivanje) opis, opisivanje slezine. splenologija (gr. splen, logia nauka) nauka o slezini (deo anatomije). splenomegalija (gr. splen, megas velik, me-gale velika, Mega veliko) med. uveanje slezine, naroito kod malarije. splin (eng. spleen, lat. splen) med. mrzovolja, vrsta hipohondrije koja esto donosi oseanje dodijalosti ivota, a obino se javlja kao posledica dosade; zlovolja, neraspoloenje.

uvijena ica; 3. avaj, akrobacija koja se sastoji u tome to se avion, pri spu-tanju, obre oko zamiljene vertikalne ose. spiralan (gr. speira, lat. spira, nlat. spira-lis) lozast, uvijen kao pu ili kao zavr-tanj, zavojit, uvojit. spirant (lat. spirans) gram. strujnik, produ-ni suglasnik, suglasnik koji se moe proizvoditi sve dok nam traje daha; to su: f, s-z, -, h. spirato (ital. spirato) trg. u prolom mesecu, u proloj godini. spiriloze (lat. spirilum dei. od spira za-vojnica, loznica) pl. med. bolesti koje izaziva bakterija spirilus. spirilus (lat. spira zavojnica, loznica, dei. spirillum) med. grupa bakterija, uvojica, izazivaa raznih bolesti, naroito kolere. spiritizam (lat. spiritus duh, nlat. spiritis-mus) verovanje u duhove, verovanje da s one strane groba postoji svet duhova sa kojima se moe, pod izvesnim okolnostima (posredstvom stolia i naroitih posrednika medijuma), doi u dodir i op-titi. Spiritizam je, polovinom XIX veka, doao iz Amerike u Evropu; up. okul-tizam. spiritist (nlat. spiritista) onaj koji veruje u postojanje duhova i u mogunost optenja s njima. spiritozo (ital. spiritoso) muz. v. spirituozo. spiritualan (lat. spiritualis) v. spirituelan. spiritualizai (lat. spiritus duh) fil. metafizike shvatanje po kome je ono to postoji, u svojoj sutini, duhovne prirode, duhovna supstancija sastavljena od du-hovnih bia, a tela su samo predstave, ili prividi pojave jedne iste duhovne stvarnosti; supr. materijalizam. spiritualizacija (nlat. spiritualisatio) 1. hen. pretvaranje u alkohol, izvlaenje alkohola; 2. fig. oduhovljavanje, pripisivanje duha, tumaenje u duhovnom smislu. spiritualizirati (nlat. spiritualisare) 1. hem. pretvoriti (ili: pretvarati) u alkohol, ualkoholiti, uiniti alkoholnim, izvui iz ega alkohol; 2. fig. oduhoviti, oduho-vljavati, dati emu duhovno obeleje, tumaiti u duhovnom smislu. spiritualije (lat. spiritualia) pl. duhovne stvari, stvari vere; duhovna prava koja su vezana s nekom crkvenom slubom (supr. temporalije). spiritualisti (lat. spiritus) fil. pristalice, predstavnici spiritualizma. spiritualitet (nlat. spiritualitas) duhovnost, duhovna priroda, duhovni ivot. spirituelan (fr. spirituel) bogat duhom, duhovit, otrouman; duhovni, bestelesni, natulni; duhovniki, crkveni. spirituozan (nlat. spnrituosis) koji ima u sebi alkohola, alkoholni (o piima).

spodkju m

867

cnpej

spodijum (gr. spodion metalni pepeo) hen. kotani ugalj, ugalj koji se dobiva pougljavanjem kostiju; zbog velike upljikavosti upotrebljava se za ienje eer-nog soka; beli spodijum kotani pepeo. spodomant (gr. spodos pepeo, mantis predskaziva, vraar, prorok) onaj koji prorie iz pepela. spodomantija (gr. spodos, manteia predskazivanje, proricanje) proricanje iz pepela. spolije (lat. spolia) ia. u srednjem veku: znaci viteke asti (ma, tit, lem i dr.) koji su se nosili pri sahranama i u drugim sveanim prilikama. spolijum (lat. spolium) plen, pljaka; naroito: zaplenjeno oruje i dr. kao znak pobede; prav. oduzimanje poseda; kod katolika: prav pape na prisvajanje imanja koja ostanu iza katolikog svetenika; akcio spolni (lat. actio spolii) prav. tuba kojom se trai da se odmah vrati ili naknadi ukradena stvar. spongija (gr. spongos) zool. spuva, suner. spongioza (gr. spongos suner, lat. spongio-sus) med. sunerasta kopggana supstancija u kostima. spongiozan (gr. spongos, lat. spongiosus) sunerast, spuvast, upljikav. spovgioliti (gr. spongos, lithos kamen) pl. geol. okamenjeni sunerasti korali. spovgozoe (gr. spongos, zoon ivotinja) pl. zool. morski suneri. spondaikus (lat. spondaicus) v. spondijakus. spondej (gr. spondeios, lat. spondeus) metr. stihovna stopa od dva duga sloga: . spondijakus (lat. spondiacus) hetr. heksame-tar ija je peta stopa spondej. spondilartroza (gr. spondylos prljen, ag-thron zglob) med ukoenost zglobova kimenog stuba. spondilitis (gr. spondylos, sphondylos prljen) med. tuberkulozno zapaljenje prljena. spondiloartrokace (gr. spondylos, arthron zglob, kakbn zlo) med. zagnojavanje, truljenje prljenova. spondilozoe (gr. spondylos, zoon ivotinja) pl. zool. v. vertebrata. spondilus (gr. spdndylos, sphondylos) anat. prljen. spontav (lat. spontaneus) dobrovoljan, svojevoljan, iz sopstvenih pobuda, iz vlastitih pobuda; sam sobom postao, samonikao; iznenadan; spontano iaenje ned. ia-enje usled nekog oboljenja zgloba, bez spoljnog uticaja; v. generacio ekvivoka. spontaneitet (lat. spontaneus) svojevoljnost, dobrovoljnost, vlastita pobuenost, sopstvena pobuenost, pobuenost samim sobom, dobrovoljno odluivanje; samodelat-nost, samoodreivanje; samoniklost; pojava bez spoljnih i vidnih uzroka; fil. stvaranje (ili: obrazovanje) iz sebe (supr. receptivitet); sposobnost razuma da stvara sam pojmove (po Kantu).
55*

spora (gr. spora setva) bog. klica semena, elija koja vri umnoavanje (kod biljki bescvetnica). sporadi (gr. sporas gei. sporados rasut, ratrkan, speiro sejem) pl. razasuta ostrva i ostrvca. sporadian (gr. sporadikos rasut, ratr-kan, pojedinaan; osamljen) razasut, rasturen po raznim oblastima, pojedinaan, usamljen; sporadine bolesti one koje napadaju samo pojedince (za razliku od epi-deminih, koje napadaju itave oblasti i narode). sporadinost (gr. sporadik6s), pojedina-nost, osamljenost, pojedinano javljanje, povremeno javljanje. sporangidija (gr. spora setva, angos sud, posuda) bog. semeni sudi; plodni ovojak kod bescvetnica; matica-elija spora kod algi. sporangija (gr. spora, angos) bot, v. sporangidijasporno (ital. sporco, lat. spurcus) trg. = bruto. sporogeneza (gr. spora setva, genesis postanak, raanje) biol. umnoavanje putem spora; sporogonija. sporogon (gr. spora, gdnos roenje, raanje) bog. kod mahovina: plod koji stvara spore, a koji se razvija iz oploenog jajeta arhegonija, tj. enskih spolnih organa. sporogonija (gr. spora, gonos) biol. v. sporogeneza. siorozoe (gr. spora, zoon ivotinja), pl. zool. jednoeline praivotinje koje sive kao paraziti, gotovani, u drugim ivotinjama, a razmnoavaju se pomou spora snabdeve-nih ljuskom. sporofili (gr. spora, phyllon list) bog. listovi na kojima se razvijaju sporangije sa sporama. sporofite (gr. spora, phyton biljka) bot. sporonoe biljke koje se razmnoavaju pomou spora. sport (lat. disportare raznositi, nlat. di-sportus raznoenje, eng. sport) igra, ala, provodnja u slobodnoj prirodi; naroito: sva ona telesna vebanja za koja su potrebne snaga, smelost, izdrljivost, okretnost i umenost (npr. jahanje, veslanje, , klizanje, lov, tranje, loptanje, rvanje, vebanje na naroitim spravama itd.). sportist (eng. sport) lice koje se bavi sportom. sportsmen (eng. sportsman) onaj koji se bavi sportom, sportist; onaj koji se oduevljava sportom. sporulacija (gr. spora setva, nlat. sporulatio) biol. stvaranje spora, postajanje spora, npr. kod bakterija. sprej (eng. spray) mlaz tenosti itrcan u vazduh, gde se raspruje u vrlo sitne kapi; naprava za itrcavanje tog mlaza; raspriva; tenost u toj napravi.

sprinkler

868
to ve postoji (nasleenog), politika ustaljenost, stajanje na sigurnim nogama (stabilizam), stabilizacija. stabilnost v. stabilitet. stavrodulija (gr. stauros uspravan kolac, krst, duleia ropstvo) potovanje krsta, oboavanje krsta. stavrolater (gr. stauros, latreia oboavanje) oboavalac krsta. stavroskop (gr. staurds, skopeo posmatram) polarizacioni aparat za ispitivanje op-tikih svojstava kristalnih ploa. stavrofilaks (gr. stauros, phylax uvar) uvar krsta, ranije titula jerusalimskog patrijarha kao uvara ostataka krsta na kom je Hristos bio razapet. stavrofor (gr. staurds, phepo nosim) krstonosac; u pravoslavno] crkvi: svetenik-protoprezviter odlikovan pravom da nosi o vratu zlatan krst; stavrofori pl. nosai krstova pri katolikim crkvenim ophodima. stagnacija (nlat. stagnatio) stajanje, zastoj, zastalost, labavost, npr. u industriji, trgovakim poslovima itd. stagnirati (lat. stagnare) stajati, ne oticati (o vodi); fig. biti u zastoju, ne napredova-ti, ne razvijati se (o poslovima, radu i DR-)stad-buk (eng. stud ergela, book knjiga) u konjarstvu: matina zapatna knjiga sa podacima (poreklo, teina, sposobnost ploenja i dr.) o konjima, rodoslovnik konja; up. pedigri. stadiometrija (gr. stadion odreen deo puta, metrfa merenje) grana geodezije koja utvruje, pomou optiko-geodetskih instrumenata, na terenu, odstojanje izvesnog niza taaka od jedne osnovne take. stadijum (lat. stadium trkalip!te, gr. stadion) v. stadion 1, 2, 3. stadion (gr. stadion) 1. stara mera za duinu od 125 koraka ili 600 grkih i 625 rimskih stopa, 40 stadija=1 geogr. milja; 2. trkalite, mesto na kome su Grci odravali viteke igre; naroito ureeno mesto za sportske utakmice veeg obima; 3. fig. odsek vremena, period u neprestanom razvitku nekog dogaaja ili stanja, npr. neke bolesti (lat. stadium morbi), pitanja i sl.; stanje stvari, poloaj stvari (kod nas: stadijum). sta (fr. stage) 1. trajanje delatnosti na nekom podruju rada, posle kojeg se stiu izvesna prava (na godinji odmor, penziju, dobijanje stana i dr.); 2. pripravna sluba, pripravnitvo, vreme koje neko posle zavrenog kolovanja mora da provede u pripravnikoj slubi. stairati (fr. stage) izdrava obavezno vreme pripravi slube, sluiti kao pripravnik, kao vebenik. staist (fr. stage) pripravnik, osoba na stau.

sprinkler (eng. sprinkler kanta za zalivanje) ureaj za zatitu od poara, obino u skladitima, robnim kuama, fabrikama, brodovima. sprint (eng. sprint) sp. tranje na kratku stazu, takmienje u brzini. sprinter (eng. sprint) sp. trka na kratkoj stazi; up. sprint. sprinterice (eng. sprint) pl. naroita obua za trkae sa klincima na prednjem delu, da se trka ne bi klizao. spru (eng. sprue) med. tropska bolest koja naroito napada Evropljane, sastoji se u propadanju sluzokoe probavnog kanala, u tekoi jedenja i govorenja i u kataru creva. spumozan (lat. spuma pena, spumosus) penuav; penast. sputacija (nlat. sputatio) med. pljuvanje. sputum (lat. sputum) pljuvaka, ispljuvak.
srdela v. sardela.

srma (tur. sirma) srebro, srebrna ili zlatna ica, konac. srmajli (tur. sirmah) srmom, tj. srebrnim ili zlatnim koncem vezen, ukraen. S romanum (lat. S romanum) med. rimske S", iskrivljenost debelog creva u obliku latinskog slova S, na mestu gde prelazi u zadnje crevo. sra (tur. sirca) staklo; pril. srali. Stabat mater (lat. Stabat mater) Stajae (pored krsta) majka (Isusova)" poetne rei uvene katolike crkvene pesme, na-pisane oko 1300. god., koja se peva na Veliku subotu; muziki esto obraivana (Palestrina, Pergolezi, Astorga, Rosini, Hajdn i dr.). stabilan (lat. stabilis) postojan, stalan, tra-jan, nepromenljiv, stamen, vrst; supr. la-bilan; up. indiferentan. stabilizam (lat. stabilis) v. stabilitet. stabilizator (lat. stabilis) 1. fiz., ham. materija koja slui da se neki materijal, podloan promenama, odri stalan, postojan; 2. ureaj koji slui da se odri stalan napon struje; 3. sprava koja spreava da se karoserija automobila nagiba na zavojima. stabilizacija (nlat. stabilisatio) ustaljenje, ustaljivanje, uvrenje; stabilizacija valute fin. uvrivanje meunarodnog kursa novca jedne drave. stabilizirati v. stabilizovati. stabilizovati (lat. stabilis) ustaliti, usta-ljivati, uvrstiti, utvrditi, uiniti postojanim, stalnim, trajnim. stabilirati (lat. stabilire) v. stabilizovati. stabilist (lat. stabilis) pristalica onoga to ve postoji, tj. postojeeg stanja. stabilitet (lat. stabilitas) 1. postojanost, vrstina, stalnost, ustaljenost; 2. fiz. tenja za odravanjem postojeeg stanja, koja je tim vea to je vea teina i to je vei oslonac i to je teite dublje; 3. u politici: tenja za odravanjem onoga

869
stazis (gr. stasis) stajanje; stanovite, npr. filozofsko; med. zastoj sokova, naroito krvi (koji obino dovodi do zgruavanja). stazofobija (gr. stasis stajanje, phobos strah) tih. bolestan strah da se ne moe drati uspravno. stakato (ital. staccato) muz. odseno, nevezano; up. ligato. stalagmit (gr. stalagma kap, kaplja) min. kapljanik koji se slae na tlu kapanjem vode sa tavana peine, kupasta ledena svea; supr. stalaktit. stalaktit (gr. stalazo kapljem, stalaktos kapljav, koji kaplje) min. kapljanik (ledena svea) koji visi sa tavana ili sa strane peine, a postaje kapanjem vode; supr. stalapoit. staltika (gr. staltik6s koji skuplja, stee) pl. med. sredstva za stezanje, za ustavljanje krvi. staljinizam (po Josifu Visarionoviu Staljinu) 1. Staljinove teorijsko postavke o drutvenim pojavama i njegova inter-pretacija marksizma-lenjinizma; 2. skup drutvenih pojava i metoda upravljanja u SSSR-u vezanih za period Staljinove vlasti (jako izraen birokratski centrali-zam, dravni kapitalizam, kult linosti). Stambul tursko ime za Carigrad; zapravo Istambul, od grkog eis ten polin=y grad. stamen (lat. stamen) bog. pranina nit, pranini sud u cvetu (up. antera); fig. poetak; pl. stamina. staminodijum (nlat. staminodium) bog. sporedan pranini sud koji nema antere i koji je, zbog toga, neplodan. stampa (ital. stampa) v. tampa. standard (eng. standard) svaka zakonom utvrena mera, normalna mera, merile; zakon-ska novana stopa i sl.; neto to vai kao uzor, obrazac, to je priznate kao klasine; standard ivota (eng. standard of life) prosena mera zadovoljavanja ekonomskih potreba pojedinca, pojedinih drutvenih klasa (apstraktno naroda); standard zlato normalno, novano zlato, zlato od 22 karata; standard obrazac trg. obrazac, uzorak neke robe kome mora i isporuena roba da odgovara. standardizacija (eng. standardization) racionalizacija proizvodnje putem smenjivanja veeg broja oblika proizvodnje na manji broj tipinih obrazaca (standarda istog kvaliteta, oblika, veliine, teine itd. standardni (eng. standard) koji se odnosi na standard, koji odgovara standardu; istog tipa, tipian. standarta (eng. standard, p. estandarte) zastava, steg; konjika zastava. stanin (lat. stannum kalaj) legura koja se sastoji od kalaja, bakra, gvoa i cinka. stanirl (lat. stannum, tal. stagnuolo) kalaj razvuen u veoma tanke listie (upotreb-

stataran

ljava se za uviJanje okolade, aja, sapuna itd.). stante (ital. stante) trg. ovoga meseca, tekueg meseca. stante pede (lat. stante pede) smesta, odmah, iz ovih stopa. stanum (lat. stannum) hen. kalaj, sjajan beo metal, mekan i jako rastegljiv, atomska masa 118,69, redni broj 50, znak Sn. stanca (ital. stanza) 1. mesto prebivanja, soba, odaja; zidna slika kao sobni ukras (naroito uvene Rafaelove zidne slike u vatikanskom dvoru); 2. kitica, strofa, naroito talijanska strofa (otava rima) koja se sastoji od osam petostopnih jamp-skih stihova; 3. elini udubeni kalup za utiskivanje u lim; elini valjak za izre-zivanje metalnih pareta razliitog oblika pritiskivanjem. stapel (hol. stapel) 1. mesto na brodogradi-litu sa podijumom nagnutim prema vodi na kome se sastavljaju delovi broda i sa koga se brod sputa u vodu; 2. podijum na koji se izvlae hidroplani iz vode; 3. pomona naprava na kojoj se sklapaju avioni. star (eng. star) 1. zvezda; fig. pozorine veliina, sportska veliina, filmska zvezda", virtuoz i sl. star (nem. Star) 2. med. ime veeg broja onih bolesti koje se svravaju deliminim ili potpunim slepilom; zeleni star zelena mrena = glaukom; sivi star zamuenost i neprovidnost onog soiva, usled ega svetlosni zraci ne mogu da dopru u unutranjost oka (lei se operativnim vaenjem onog soiva); crni star neizleivo slepilo kao posledica bolesne neose-tljivosti mren-ae ili onog ivca. etarbord (eng. starboard) mor. desna strana broda. starleta (ital. starletta zvezdica) pozori-na ili filmska glumica za sporedne uloge. start (eng. start) sp. na trkakim utakmicama: polazite, linija sa koje polaze takmia-ri (trkai, peaci, velosipedisti, avija-tiari, veslai, konji itd.); poetni trenutak trke, utakmice; prvi nastup na nekom takmienju; odluan polazak na loptu koja se nalazi kod protivnikog igraa (u fudbalu). starter (eng. starter) 1. elektropokreta, v. anlaser; 2. ot. na trkakim utakmicama: onaj koji zastavicom i dr. daje takmiari-ma znak za polazak. startovati (eng. start) poi, polaziti, krenuti; pokretati motor; sp. uestvovati na utakmici (kao trka, vesla, pliva, avijatiar); krenuti sa polazne trkake take, zapoeti trku; avij. poleteti. start-stop-maina (eng. start-stop, lat. ta-china) teh. v. teleprinter. stataran (lat. statarius koji se zbiva u stajanju) koji stoji mirno, nepomian, tra-

870
jan, koji polako napredne; statarna lektira itanje sa zastajkivanjima radi objanjavanja. stativ (nlat. statiwun) stalak, postolje, naroito za geometarske instrumente; sp. u fudbalu: preka od gola; stativa. statika (gr. statike) fiz. deo mehanike koji prouava uslove pod kojima kakav mehaniki sistem ostaje u miru, nauka o ravnotei; supr. dinamika. statistkinja (lat. stare) v. pod statist. statist (lat. stare stajati) poz. lice koje se pojavljuje na pozornici samo u sporednim, obino nemim ulogama, naroito u prizorima kada nastupaju narod, vojnici i sl.; za enu: statistkinja. statistike (lat. status stanje) prvobitno: nauka o stanju u dravi izraenom u brojevima; deo sociologije kojem je zadatak da, uporeujui u brojevima injenice koje se javljaju u nekoj oblasti dravnog i drutvenog ivota, izvodi opte zakljuke i utvruje uzroke i posledice opaanjem utvrenih injenica, i da prouava metode sistematskog utvri-vanja, sreivanja i preglednog uporei-vanja tih injenica (npr. u oblasti kola, trgovine, poljoprivrede, zdravstvenog stanja nekog kraja, drave, naroda itd.), statistika je sredstvo (metod) za izua-vanje netipinih (kolektivnih) pojava". statistiar (lat. status stanje) onaj koji prikazuje stanje ega u brojevima, koji se bavi statistikom. statistiki (lat. status) koji prikazuje stanje ega u brojevima, brojni; statistiki ured dravna ustanova koja ispituje prilike u zemlji pomou podataka izra-enih u brojevima. statiki (gr. statikos) koji se tie nauke o ravnotei (statike). statmika (gr. stathmos teg) poznavanje tegova, nauka o tegovima. statmograf (gr. stathmos stanica, postaja, grapho beleim, piem) aparat koji automatski belei vreme vonje i vreme zadravanja na stanicama voza. stator (lat. stare stajati) teh. nepomini deo elektrinog generatora ili motora; pokrivnica, ono u emu se obru lopatice parne turbine; supr. rotor. statoreaktor (lat. status stanje, reagere protivdejstvovati) ali/, avion sa naroitom vrstom mlaznog pogona, male teine i jednostavne konstrukcije; razvija vrlo veliku brzinu. statoskop (lat. status, gr. skopeo posmatram) 1. sprava koja belei nagle promene u vazdunom pritisku.pri nepogoda-ma; 2. avij. sprava koja belei razlike u visini u metrima. statua (lat. statua, statuere postaviti, staviti) um. kip; fig. osoba hladna (kao kip).

stadija

statuar (nlat. statuartus) kipar, vajar. statueta (ital. statuetta) mali kip, kipi. statuirati (lat. statuere) odrediti, odreivati, opredeljivati, opredeliti, utvrditi, utvrivati; podii, rsnovati; narediti, odluiti, postaviti, reiti; dopustiti, dozvoliti. statura (lat. statura) stas, struk; rast, uzrast. status (lat. status) prav. stanje, pravni poloaj jednog lica; sastav, prilike, poloaj. status insolvencije (lat. status insolventiae) nesposobnost plaanja obaveza. status in statu (lat. status in statu) drava u dravi. status kvo (lat. status quo sc. ante) stanje koje je bilo pre, prvobitno stanje, dosadanje stanje. status kognacionis (lat. status cognationis) prav. stanje srodstva, srodstvo. status konjugalis (lat. status conjugalis) prav. brane stanje, brak. statusna prava prava koja sainjavaju pravni poloaj punopravnog lica. status vascendi (lat. status nascendi) hen. trenutak nestajanja, tj. ono veoma kratko vreme kada se atomi oslobaaju iz jedinjenja dok se jo nisu udruili u mole-kule. statut (lat. statutum) zakon, osnovni zakon; propis, odredba; naroito: pravila nekog drutva (statuti). statutaran (lat. statutum odredba) zakonski, koji je po pravilima, propisan pravilima. statuti (lat. statutum) pl. v. statut. stauro- (gr. stauros krst) v. pod stavro-. stafaa (fr. staffage) u slikarstvu: oivljavanje slike tim to joj se dodaju pojedine figure ili itave grupe ljudi, ivotinja i dr.; sami ti dodaci; dodatak emu, neto uzgredno. stafeta v. tafeta. stafilagra (gr. staphyle grozd, agra plen) med. maice za pridravanje resice (nep-ane). stafilion (gr. staphyle) med. priti na ronjai (oka) slian kotici groa. stafilitis (gr. staphyle grozd; oteena resa) med. zapaljenje resice (nepane). stafilokoke (gr. staphyle, kokkos kotica, zrnce) pl. med. loptaste, grozdaste bakteri-je, izazivai raznih vrsta gnojenja (bubuljica i ireva). stafiloplastika (gr. staphyle oteena resa, plasso uobliavam, oblikujem) med. vetake pravljenje nepca pomou sluzokoe usne duplje. stahanovac (po imenu sovjetskog radnika Stahanova) radnik koji se naroito istie u radu, udarnik. stadija (lat. stare, statio) stanica, postaja; u katolikim crkvenim ophodima: mesto na kome uesnici zastanu radi molitve.

stadiona r

871
bavi se merenjem zvezdanih mesta i kretanja zvezda, merenjem jaine njihove sjaj-nosti i ispitivanjem njihovih spektara. stele (gr. stele) uspravan stub; naroito: uspravna mramorna ploa, ukraena reljefima ili slikama, kao nadgrobni spomenik starih Grka. stelionat (lat. stellionatus) prevara, obmana, prevarna prodaja, lano bankrotstvo (lat. stellio = guter, kao simbol varalice zbog njegove hitrosti i vetine da se izvue iz kripca). stelit (lat. stella zvezda, gr. lithos kamen) 1. geol. okamenjena morska zvezda; 2. tehnol. meavina nikla, kobalta i hroma (upotrebljava se za medicinske instrumente). stelografija (gr. stele kameni stub, graphia opisivanje) izrada natpisa na stubovima; up. stele. shema (gr. stemma venac) kod starih Rimljana: venac kojim su kitili slike predaka; otuda: venac, niz predaka, rodoslov, rodoslovna tablica; pl. stemata. stematografija (gr. stemma rodoslov, gra-phia pisanje) v. genealogija. stenizirati (gr. stheno) jaati, krepiti, poveavati delatnosti ivotne snage; supr. astenizirati. stenija (gr. sthenos jaine, snaga) puna snaga, jaina, krepkost, poveana ivotna delatnost tela; supr. astenija. stenian (gr. sthenos) u punoj snazi, krepak; stenina groznica v. stenopira; pope. stenian afekt duevni pokret koji pojaava ivotne radnje organizma, npr. radost (supr. astenian). stene- (gr. stenos) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: tesan, uzan. stenogram (gr. stenbs tesan, uzan, kratak, gramma slovo, pismo) ono to je napisano stenografski, rukopis napisan stenogra-fijom. stenograf (gr. stenos, grapho piem) onaj koji pie stenografski, brzopisac. stenografija (gr. stenos, graphla pisanje) brzo pisanje pomou naroitih znakova, tako da se njim moe verno zabeleiti i najbri govor; brzopis, kratkopis. stenografirati v. stenografisati. stenografisati (gr. sten6s tesan, uzan, kratak, grapho piem) brzo pisati sluei se stenografijom. stenodaktilograf (gr. stenos, daktylos prst) onaj koji je vian stenodaktilografiji. stenodaktilografija (gr. stenos, daktylos, graphla pisanje) kombinovanje stenografi-je i daktilografije; kada stenograf sam otkucava na pisaoj maini ono to je stenografisao. stenodaktilografkinja (gr. stenos, dakty-los) ona koja je vina stenodaktilogra-fiji. stenoza (gr. stenosis suavanje, suenje) med. suenost sudova i kanala; up. stegnozis.

stacionar (lat. statio, nem. Stationar) manja zdravstvena ustanova u kojoj bolesnici mogu da lee, bolesnike prihvatilite. stacionaran (nlat. stationanus) koji miruje, stalan, nepokretan, postojan, koji ne menja mesto, utvren u svom mestu, poloaju i sl.; stalan; stacionarno leenje leenje bolesnika u bolnici, u postel>i (za razliku od ambulantnog); stacionarna struja. staciovirati (fr. stationner) namestiti, postaviti, npr. strau. stearin (gr. stear gen. st6atos loj) he. smesa stearinske i palmitinske kiseline (slui za pravl>enje raznih svea); stearinska kiselina glavni sastojak biljnih i ivo-tinjskih masti; steatin. stearodermija (gr. stear loj, derma koa) med. bolesna masnoe koe. steatin (gr. stear gen. steatos loj, dem. steation) v. stearin. steativian (gr. stear gen. steatos) lojast, koji ima loja, lojni. steatit (gr. stear gen. steatos) min. slaninac, masnik, vrsta guste i masne milovke. steatitis (gr. stear gen. steatos) med. sklonost gojenju. steatoza (gr. stear gen. steatos) med. stvaranje masti, debljanje, gojenje. steatopigija (gr. stear gen. steatos, pyge zadnjica) prekomerno razvijena zadnjica (sedalo), usled velikog nagomilzvanja sala na trtinom delu tela. steatorea (gr. stear gen. steatos, rheo teem, curim) med. luenje masti kroz izmet. steganografija (gr. steganos utljiv; pokriven, graphia pisanje) vetina tajnog pisanja, tajno pismo; nauka o igranju aha. steganopode (gr. steganos vododrljiv, pokriven, pys, podos noga) pl. sisari sa plovnim koicama, veslarice. stegnozis (gr. stegnoo zapuavam, zaepljujem) med. stezanje, zatvorenost, zaepljenost, npr. znojnih rupica; up. stenoza. stegnotika (gr. stegnos) pl. med. sredstva, lekovi za stezanje, za skupljanje. stegnotian (gr. stegnotikos koji zapuava, zaepljuje) koji skuplja, koji zatvara, stee ili zapuava. stegoptera (gr. stegos krov, pokrivalo, pte-ron krilo) pl, zool. tvrdokrilci. stezo (ital. steso) muz. otegnuto; stezo moto (ital. steso moto) laganim kretanjem, polako, razvueno, otegnuto. steirozis (gr. steirosis jalovost, neplod-nost) med. neplodnost. stek (eng. stake) 1. ulog pri igri, u opklada-ma, naroito na konjskim trkama. stek (eng. steak) 2. kup. komad mesa; biftek. stelaa (nem. stellen postaviti, Stellage) polica, orman u zidu ili uza zid bez vrata (u bibliotekama, radionicama itd.). stelarni (lat. stella zvezda, stellaris zvezdani) zvezdani; stelarna astronomija deo astronomije koji prouava grau vasione i

stenokardiJa

872

stereotipi

stenokardija (gr. stenos tesan, kardia srce) kec. stezanje srca, javlja se kao jaka zaptivenost u grudima praena tekim disanjem i jakim bolovima; angina pektor. stenopira (gr. sthenos jaina, mo, rug vatra) med. groznica usled zapaljenja; ste-nina groznica. ^tenostomija (gr. stenos tesan, uzan, stoma usta) med. grenje donje vilice. stsnotahigrafija (gr. stenos, tachys brz, graphia pisanje) uzano i brzo pisanje", jedan od sistema stenografija, objavljen 1875; Lemanova stenografija. stenotelegraf (gr. stenos, tele na daljinu, grapho piem) telegraf koji radi sistemom znakova maine za stenografisanje, u minutu moe da poalje do 400 rei. stenoterman (gr. stenos, thermos topao) biol. prilagoen odreenoj temperaturi sredine u kojoj ivi, koji teko podnosi vee promene u temperaturi (o ivim biima); supr. euriterman. stenotermija (gr. stenos, thermds) biol. osobina onih ivih bia koja mogu da ive samo na jednoj, uvek istoj temperaturi. stenotika (gr. stenos, nlat. stenotica) pl. sredstva i lekovi za stezanje, za sua-vanje. stenotip (gr. stenos, typos otisak) maina za stenografisanje koja pie slogove ili cele rei. stenotipija (gr. stenos, typos) stenografisanje, pisanje stenotipom. stevotipisati (gr. stenos, typos) pisati mainom stenotipom. stenotipist (gr. stenos, typos) onaj koji stenografigpe i stenografisano prepisuje obinim slovima na pisaoj maini, daktilograf koji zna stenografiju; za enu: stenotipistica. stenotian (gr. stenos) koji suava, suavajui; suen. stenotopan (gr. stenos, topos mesto) koji ima malu, slabu rasprostranjenost zbog toga to moe da ivi i uspeva samo pod strogo uslovljenim i veoma ogranienim klimatskim prilikama (naroito o biljkama i ivotinjama); supr. euritopan. stenotoraks (gr. stenos, thorax grudni ko) med. ovek uskih grudi. stenofilan (gr. stenos, phyllon list) koji ima gusto lie, gustog lia. stenohorija (gr. stenos, chora prostor) med. suenost nekog prirodnog otvora, naroito vagine. stenohromija (gr. stenos, chroma boja) tamp. jednovremeno tampanje svih boja na gravirama i crteima. stentando (ital. stentando) huz. oteui, razvlaei. stentato (ital. stentato) muz. bolno, tonom, koji izraava bol; slik. plaljivo, usiljeno, kruto, teko, glomazne.

Stentor (gr. Stent6r) ime jednog Grka pod Trojom koji je mogao da nadvie 50 ljudi; otuda: ovek jakog, gromkog glasa; Stento-rov glas neobino jak, gromak glas. step (eng. step) u plesu: korak. stepa (rus. stepn) velika, pusta i suva ravnica u Rusiji, sa travama i biljkama koje mogu da podnesu suu. eter (fr. stere, gr. stereos krut, tvrd, vrst) francuska jedinica za merenje zapremine suvih tela, naroito drva, = 1 kubni metar. stereo- (gr. stereos) predmetak koji se javlja u sloenicama i znai: vrst, tvrd, jak, gust, telesni, prostorni. stereoautograf (gr. stereos, autoa sam, grapho piem) aparat za snimanje terena. stereografija (gr. stereos, graphia crtanje) perspektivno crtanje vrstih tela u ravni supr. ihnografija. stereografska projekcija crtanje geografske karte pri kome se oko zamilja kao da se nalazi na jednoj taki povrine Zemljine lopte, pa kroz Zemlju obuhvata pogledom suprotnu poluloptu i ova kao da se ogleda u ravni koja polovi Zemlju; up. projekcija. stereoizomerija (gr. stereos krut, tvrd, vrst) v. izomerija. stereometar (gr. stereos, metron mera, merile) sprava za merenje zapremine mase branastih i poreznih (upljikavih) tela. stereometrija (gr. stereos, metria merenje) merenje zapremine tela; geom. nauka o prostornim veliinama za ije je predstavljanje potrebno vie od jedne ravni; (supr. planimetrija). stereoplazma (gr. stereos, plasma) fiziol. v. pod idioplazma. stereoplanigrafija (gr. stereos, grapho piem, lat. planus ravan) geogr. izrada karata sa stereografskih snimaka. stereorama (gr. stereos, horama pogled, prizor) reljefna karta. stereoskop (gr. stereos, skopeo posmatram) ont. aparat pomou koga se moe najjasnije pokazati prostornost likova; kutija sa dve pregrade, od kojih svaka ima kao okular po jedno naroito soivo, a na suprotnoj strani je zatvorena mutnim staklom. stereostatika (gr. stereos, statike) fiz. nauka o ravnotei vrstih tela. stereotelemetar (gr. stereos, tele na daljinu, u daljini, metron mera, merilo) opt. sprava za merenje odstojanja neke take od posmatraa. stereotipan (gr. stereos, typos otisak) tip. tampan ploama sa nekretnim slogom; fig. uvek isti, starokovan, nepromenljiv, u istom obliku, ukalupljen, uobiajen. stereotipi (gr. stere6s, typos) pl. tip. ploe sa nekretnim slogom; kliei; stvari tampane ovakvim ploama.

stereotipiJa

873

stigmatizaci]a

stereotipija (gr. stere6s, typos) tampanje ploama sa nekretnim slogom, klieima, matricama. stereotipika (gr. stereos, typos) v. stereotipija. stereotipirati (gr. stere6s, typos) izrai-vati ploe sa nekretnim slogom; tampati takvim ploama. stereotian (gr. stereotikos koji ini vrstim, koji ovrpgava) med. suv, sasuen, koji je postao suenjem. stereotomija (gr. stereos, temno seem, tome sek, presek) deo stereometrije koji se bavi presecima povrina onih tela koja prodiru jedna u druga delimino ili potpuno (kod kamenorezaca, maina i dr.). stereofonija (gr. stereos telesni, prostor-ni, phone glas, zvuk) kod zvunog filma: sistem kod koga zvuk, pri projiciranju filma, dolazi sa vie mesta, a ne sa jednog, kao kod obinog zvunog filma. stereohemija (gr. stereos, chemeia) nauka o prostornom rasporedu atoma u molekuli-ma, ispituje izomeriju kod jedinjenja. stereohromija (gr. stereos, chroma boja) vrsta zidnog slikarstva kod koga se na prepariranom suvom sloju maltera izrauju slike obinim vodenim bojama. sterilan (lat. sterilis) jalov, neplodan, suv, MpniaB, oskudan, siromaan; uzaludan, beskoristan, nesposoban, neodriv; med. osloboen od zaraznih klica (zavojni materijal, hirurki instrumenti i sl.). sterilizacija (nlat. sterilisatio) jalovljenje, ujalovljavanje, injenje jalovim ili neplodnim; ujalovljenje, ujalovljenost; unitavanje klica i mikroba, npr. u mleku, na hirurkim instrumentima, zavojima i dr.; unitenost klica, mikroba; up. paste-rizacija. sterilizirati v. sterilizovati. sterilizovati (fr. steriliser) jaloviti, uja-loviti, ujalovljavati, initi neplodnim; ubijati (ili: ubiti, unititi, unitavati) klice, mikrobe; takoe: dezinficira-ti; up. pasterizovati. sterilitet (lat. sterilis) v. sterilaost. sterilnost (lat. sterilis) jalovost, neplod-nost, nerodnost; fig. mravost, siroma-nost, oskudnost. sterkoracija (lat. stercus izmet, stercoratio) stvaranje izmeta; gnojenje izmetom, ubrenje izmetom. sterling (eng. sterling) ono to ima punu, pravu, utvrenu vrednost; srednjovekovni engleski srebrni novac; funta ili livra sterlinga raniji kovani novac, danas samo novana raunska jedinica = 20 eng. ilinga. sternalan (gr. sternon grudi, prsa, nlat. sternalis) znat. koji se tie trudne kosti, koji je u vezi sa grudnom kosti. sternalgija (gr. sternon, algos bol) ned. v. stenokardija.

sternodinija (gr. sternon, odyne bol) med. v. stenokardija. sternum (gr. sternon, nlat. sternum) znat. grudna kost. sternutament (lat. sternutamentum) med. sredstvo (ili: lek) protiv pijavice. sternutativan (nlat. sternutativus) koji izaziva (ili: koji drai) na kijanje. sternutatorijum (nlat. sternutatorium) sredstvo koje drai na kijanje. stetograf (gr. stethos grudi, prsa, grapho piem, beleim) aparat za grafiko predstavljanje kretanja disanja. stetografija (gr. stethos, graphia beleenje) beleenje kretanja disanja. stetodezmis (gr. stethos, desmos veza) med. zavoj za grudi. stetopoliskop (gr. stethos, poly mnogo, sko-reb posmatram) med. stetoskop na koji mogu vie njih u isto vreme auskultirati. stetoskop (gr. stethos, skopeo) med. drvena ili metalna slualica levkasta oblika za ispitivanje plunih promena (auskul-taciju). stetoskopija (gr. stethos, skopeo) med. ispitivanje plua sluanjem, auskultacijom. stehiogenija (gr. stoicheion elemenat, gen koren od gignesthai roditi se, postati) stvaranje, postajanje elemenata. stehiogonija (gr. stoicheion elemenat, gone raanje) v. stehiogenija. stehiologija (gr. stoicheion, logia uenje, nauka) uenje o pretvarima ili elementima, = hemija. stehiometrija (gr. stoicheion, metria mere-nje) merenje elemenata, hemijsko merenje, hem. uenje o proporciji, nauka o vrstim ili prostornim uslovima pod kojima se raznorodne materije hemijski spajaju u nova, jednorodna tela. stehiometrijski (gr. stoichefon, metria) koji se tie hemijskog merenja ili uenja o proporciji; stehiometrijski broj = atom-ska teina ili hemijski ekvivalenat. stibialia (lat. stibium antimon, nlat. stibi-alia) pl. med. lekovi napravljeni od antimo-ia ili sa antimonom. stibijum (lat. stibium) min. v. antimon. stigijski (gr. stygios) 1. koji pripada Stik-su i podzemnom svetu uopte; fig. uasan, grozan, straan, jeziv, paklen; 2. hem. koji nagriza, koji izjeda, kao npr. ezap (zbog vode reke Stiksa, koja je, po verovanju starih Grka, vila otrovna). stigma (gr. stigma) bod, ubod, taka, mrlja; bog. ig na tuku cveta; zool. spoljni otvor traheje (dunjaka) kod zglavkara, disaona oduka; oiljak, opekotine; ig, znamenje srama koje su stari Grci i Rimljani udarali zloincima i odbeglim robovima; f-. sram, stid; pl. stigmata. stngmatizacija (nlat. stigmatisatio) udaranje iga, igosanje; pak. obino bolom praena tobonja sposobnost uivljavanja u Hristove patnje na taj nain to se kod

stigmatizirati

874

stimulus

izvesnih osoba (stigmatizovanih) pojavljuju po telu Hristove rane (po miljenju psihopatologa, ovo stanje je slino stanjima kod nekih hipnotiziranih i histeri-nih osoba). stigmatizirati (gr. stigmatizo) obeleiti igom, igosati; fig. obediti, oklevetati; stigmatizirane osobe psih. osobe na kojima se rane sline Kristovim pokazuju bilo spolja bilo da ih one oseaju u sebi (Franjo Asisijski, Lujza Lato, Ana Eme-rih, Tereza Nojman i dr. (po miljenju psihopatologa, stanje slino stanju kod nekih sluajeva hopnotizma i histerije). stigmatograf (gr. stigma bol, ubod, taka, ig, grapho piem) onaj koji radi stigma-tografiju. stigmatografija (gr. stigma, graphla pisanje, beleenje) pravljenje malih ara, mustara u boji, npr. sitnih crvenih taaka na plavoj osnovi itd. stigmeologija (gr. stigme, log'a) gram. v. akcentuacija. Stiks (gr. Styx) mit. reka ili izvor u podzemnom svetu preko kog je Haron prevozio due umrlih i u iju su se vodu bogovi zaklinjali najsvetijem i najstranijom zakletvom (po verovanju starih Grka, koje se odralo do danas, ova voda je bila smrtonosno otrovna). stil (gr. stylos, lat. stilus) obina gvozdena rezaljke, poput dananje pisaljke, na jednom kraju zailjeno gvoe koje je paralo, tj. pisalo po votanim tablica-ma); 1. pisaljka starih Grka i Rimljana; 2. nain pisanja i izraavanja misli (pro-zni, pesniki, besedniki, poslovni, zvanini stil); 3. u likovnim umetnostima, arhitekturi, nametaju itd. umetniki ukus, oblik prikazivanja, umetniki pravac, nain davanja oblika; naroito: ist, plemenit, neizvetaen i prirodan nain prikazivanja (za razliku od manira)', 4. sp. nain upranjavanja neke vrste sporta; 5. fig. obiaj, navika; 6. stari p novi stil . pod julijanski kalendar. stilet (ital. stiletto, fr. stilet) bode s obe strane otar i sa kratkim seivom; ti-let. stilizacija (nlat. stilisatio) davanje stila, tj. pravilnog i lepog oblika nainu iskazivanje misli; um. menjanje prirodnog oblika u duhu izvesnog umetnikog shvatanja (odbacivanjem svega sporednog u predmetu prikazivanja itd.). stilizirati v. stilizovati. stilizovati (nlat. stilisare) napisati, sastaviti, prikazati pravilnim i lepim stilom; um. menjati (ili: izmeniti) prirodni oblik u duhu izvesnog umetnikog shvatanja ( npr. odbacivanjem svega sluajnog, sporednog itd.). stilist (lat. stilus rezaljka, paraljka, pisaljka) pisac koji pie dobrim stilom-,

poznavalac dobrog i pravilnog naina izraavanja pismom. stilistika (lat. stilus) 1. nauka o stilu, tj. dobrom i pravilnom pisanju; pr. s-gili-stiki. stilistika (lat. stilistica) 2. pl. stvari koje su u vezi sa naukom o dobrom i pravilnom pisanju ili se odnose na nauku o dobrom i pravilnom pisanju. stiliti (gr. stylos stub, stylites) pl. stolpni-ci, hrianski asketi u V veku koji su, ugledajui se na sirijskog kaluera Simeona, vei deo ivota provodili na platformi visokih stubova. stile (gr. stylos rezaljka, pisaljka, aralj-ka, aralica) dralja sa perom i mastilom za pisanje, nalivpero. stilobat (gr. stylobates stubno podnoje) arh. zajedniko podnoje za vie stubova. stilograf (gr. stylos rezaljka, pisaljka, grapho piem) v. stilo. stilografija (gr. stylos, graphla pisanje) rezanje ili graviranje u masi koja nije provodnik elektriciteta, radi izrade bakrenih tamparskih ploa galvanopla-stinim putem. stiloliti (gr. stylos, stub, Ifthos kamen) pl. geol. krene tvorevine u obliku stubova. stilometar (gr. stylos, metron mera, merilo) sprava za lake pronalaenje i odreivanje odnosa na stubovima, stubomer. stilometrija (gr. stylos, metrla merenje) vetina merenja stubova. stilopinakije (gr. stylopinakion, stylos, pi-pah gen. pmakos slika) pl. um. reljefi na stubovima koji prikazuju mitoloke i istorijske slike i motive. stilus (gr. stylos, lat. stilus) bot. stubi, deo cvetnog tuka. stimatoza (gr. styma ukruenost mukog uda) med. krvarenje iz mokrane cevi praeno pohotljivim kruenjem mukog uda; uretroragija. stimer (eng. steamer) parobrod. stimpot (eng. steampot) med. parni lonac za udisanje tople pare; inheler. stimulans (lat. stimulans) med. nadrano sredstvo, sredstvo za draenje, za podstrekavanje, za podsticanje. stimulantan (lat. stimulans) med. nadraan, koji drai, koji nadrauje; koji podstre-kava, koji podstie. stimulancia (lat. stimulantia) pl. med. na-drana sredstva, sredstva za nadrai-vanje; v. stimulans. stimulacija (lat. stimulatio) med. draenje, nadraivanje; podsticanje. stimulirati (lat. stimulare) pobuditi, pobu-ivati, podsticati, draiti; u ekonomi-ci: podsticati na veu proizvodnost ili intenzivnost rada, npr. sistemom plata i zarada. stimulus (lat. stimulus) dra, nadraaj, nagon, podstrek.

875
stipaa (fr. stypage) med. lokalna obamrlost, ili utrnulost usled hladnoe. stipendija (lat. stipendium od stips gen. stipis novani prilog, pendere odmeriti) kod starih Rimljana: plata, nagrada u novcu; porez, danak (tribut); danas: novana pomo, potpora za kolovanje, blagodejanje; kod katolika: zavetanje za itanje mise. stkpendist (lat. stipendium) primalac sti-peidije, blagodejanac. stipl-es (eng. steeple toranj, chase hajka, trka) prvobitno: trka preko polja kojoj je bio cilj neki crkveni toranj; danas: trka s preponama. stipsa (gr. stypho, stypsis skupljanje) 1. hen. kiseli kamen, alaun. stipsa (gr. stypho, stypsis skuplan>e, stezanje) 2. cicija, dimrija. stipsis (gr. stypsis) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje; zaustavljanje krvi; zatvor (stolice). stiptika (gr. styptikos opor, trpak, stypho skupljam, kupim, steem, nlat. stypica) pl. ned. sredstva za stezanje, naroito za zaustavljanje krvi. stipticin (gr. stypho skupljam, kupim, steem) farm. proizvod oksidacije iarkotina, utie na stezanje sudova; pije se kao sredstvo protiv krvarenja. stiptian (gr. styptikos opor, trpak) med. koji stee, koji skuplja, koji zaustavlja krv. stipulant (lat. stipulans) onaj koji sklapa pogodbu, ugovara, ugovorna strana. stipulacija (lat. stipulatio) prav. uslov, po-godba; pristanak, obeanje; ugovor; sveano priznanje u govorene obaveze. stipulirati (lat. stipulari) ugovoriti, ugovarati, utvrditi, uglaviti, uglavljivati; usloviti, sklopiti ugovor; obeati, oba-vezati se. stih (gr. stichos) poet. v. vere. stihar (gr. sticharion, stoicharion) deo odede svetenika pravoslavne crkve: dugaka i iroka haljina, slina dugakoj koulji, od bele i arene materije; nosi se ispod feloia. stihija (gr. stoicheion ono to je osnovno, elemenat, pratvar) 1. neodoljiva sila prirode; bura, oluja, poplava, poar, nepogoda; 2. fil. osnovni elemenat sveta (prema starogrkim filozofima bilo ih je 4: vatra, voda, zemlja i vazduh; 3. hen. v. elemenat; pr. stihijski. stihomantija (gr. stichos, red, vrsta, stih, manteia) ggroricanje iz stihova, sreaka, ili ceduljica kod Rimljana: stihove iz sibilskih knjiga napisali bi na ceduljice, koje bi potom izmeali, zatim ih izvlaili i itali iz njih ubudunost. stihometrija (gr. stichos, metria merenje) merenje stihova, brojenje redaka (u rukopisima). stihomitija (gr. stichos, mythos govor, razgovor) poet. govorna figura, podvrsta

stomatitis

antiteze: razvijeni stihovi (u dramama i dr.), koji su obino jedni drugima i odgovori, npr. More, Marko, ne ori drumova More, Turci, ne gaz'te oranja". stjuard (eng. steward) kelner, konobar (na brodu i avionu). stjuardesa (eng. stewardess) kelnerica, konobarica (na brodu i avionu). stoa (gr. stoa) dvorana (ili trem, hodnik) sa stubovima; naroito: arena dvorana sa stubovima (stoa poikile) u Atini, u kojoj je uio Zenon iz Kitiona i njegovi sledbeni-ci; stoika kola v. stoici. stov (eng. stove) pe, visoka pe; sunica (u fabrici eera). stoik v. stoici. stoici (gr. Stoikof, lat. Stoici) pl. fil. staro-grki filozofi iz stoike kole, pristalice stoicizma; fig. hladni, mirni, neuzbudljivi i nepokolebljivi ljudi, koji sve spoljne nedae podnose mirno i spokojno. stoicizam (nlat. stoicismus) fil. uenje Zeno-na, osnivaa stoike kole, i njegovih sledbenika, koje trai ivot u strogoj vrlini, suzbijanje mekunih i slabih oseanja, preziranje bola i ravnodunost prema svakom bolu i ivotnim nedaama; fig. duevni mir, mirnoa, ravnodunost, neuzbudljivost, neuzrujljivost, nepokole-bljivost. stoiki (gr. stoikos) miran, ravnoduan, neuzbudljiv, neuzrujljiv. stop (eng. stock) lager, koliina robe na stovaritu, koliina robe na skladitu, koliina robe na tritu; glavnica, go-tovina, osnovni kapital; naroito: dravna glavnica; udeo, ulog; dravne ob-veznice koje su u opticaju (u Engleskoj); desnica, akcija. stok-broker (eng. stock-broker) posrednik u trgovini hartijama od vrednosti. stok-eksend (eng. stock exchange) novano trite, berza hartija od vrednosti, efektna berza. stokfi (eng. stock-fish) zool. bakalar. stokholder (eng. stock-holder) sopstvenik dravnih obveznica, akcionar. stok-dobr (eng. stock-jobber) bankar koji spekulie na berzi, trgovac deonicama (akcijama), efektima, aioter. stola (gr. stole, lat. stola) duga seneka haljina starih Rimljanki; mod. iroka traka koju dame nose preko haljine oko vrata; traka sa krstiima katolikih i anglikanskih svetenika koju nose preko odede oko vrata (odgovara oraru pravoslavnih akona). stoma (gr. stoma) usta, ue; ustaca; bog. otvor na epidermisu bilja kroz koji se vri razmena gasova. stomak (gr. stomachos) zool. eludac. stomatitis (gr. stoma usta, nlat. stomatitis) med. zapaljenje sluzokoe usne duve, zapaljenje desni.

stomatitis aftoza

876

stratokumulus

stomatitis aftoza (gr. stoma, nlat. stomati-tis aphtosa) med. plikovitost usta. stomatografija (gr. stoma, graphla opis) opisivanje usta ili usne dupl>e. stomatologija (gr. stoma, logia nauka) nauka o oboljenjima usne dupl>e. stomatoplastika (gr. stoma, plasso uoblia-vam, oblikujem) med. vetake pravljenje usta. stomatopodi (gr. stoma, pus, gen. podos noga) pl. zool. vrsta rakova oklopnika u kojih samo tri para trudnih nogu slue za kretanje, a dva kao organi za hvatanje p lena. stomatoskop (gr. stoma, skopeo posmatram) med. usno ogledalo, ogledalo za osvetljavanje i ispitivanje usne i oblinjih duplji. stomahalan (gr. stomachos nseludac, nlat. stomachalis) koji se tie eluca, eludani; stomahalne kapljice kapljice za jaanje eluca. stomahalgija (gr. stomachos, algos bol) med. bol eluca. stomahale (gr. stomachos, nlat. stomachale) ned. lek za eludac, sredstvo za jaanje eluca. stomahika (gr. stomachikos eludani) pl. med. sredstva, lekovi za eludac. stop! (eng. stop!) stoj, stani, prekini!; u telegramima: taka. stopila (ital. stoppino) voj. upalja, fitilj; v. tapin. stoping (eng. stopping) asovnik za merenje veoma malih delova vremena; upotrebljava se naroito u sportu, v. toperica. stopirati (eng. stop, fr. stopper) zaustaviti, zaustavljati (brod, mainu); stati, zaustaviti se. stor (eng. store) zaliha, priuva, rezerva; stovarite robe; u Sev. Americi: duan u kojem se prodaju sve ivotne namirnice. stora (fr. store) prozorska zavesa na oprugu; naroito: zavesa ukraena bogatim motivima (za ceo prozor). storija (ital. storia, eng. story) pria, pripovest, zgoda, dogaaj. stornirati (ital. stornare stuknuti, suzbi-ti; skrenuti) trg. dovesti u red; ispraviti greku u pisanju ili raunanju) ne precr-tavanjem, nego otpisivanjem i prepisiva-njem); ispraviti greku u knjienju protivnom pozicijom (stavkom); ponititi, ponitavati (narudbinu itd.). storvo (ital. storno) trg. ispravljanje pogreno uknjiene stavke otpisivanjem i prepisivanjem, protivna pozicija, stanka (u knjigovodstvu); up. ritorno. storting (norv. stor, thing) velika narodna skuptina"; norveki parlamenat, sastoji se od latinga (prve komore) i obelstin-ga (druge komore). stohastika (gr. stochastike) vetina pogaanja, vetina pogaanja onoga to je tano; uenje o onome to je verovatno.

strabizam (gr. strabismos, strabos razrok) med. razrokost. strabitian (gr. strabon) razrok. strabo (gr. strabon, lat. strabo) med. razrok ovek. strabometar (gr. strabon razrok, metron mera, merilo) med. sprava za merenje stepena razrokosti. strabotomija (gr. strabos, temno seem, reem, tome seenje, rezanje) med. leenje razrokosti operacijom. stragl for lajf (eng. struggle for life) biol. borba za ivot, za opstanak (izraz koji Darvin esto upotrebljava izlaui svoju teoriju o prirodnom odabiranju). strajk (eng. strike) v. trajk. strakdija (nlat. extractio) tip. izdizanje rei ili redaka koji treba da se tampaju u jednoj boji ili u vie boja. stralo (ital. stralcio) trg. prijatelsko poravnanje, nagodba, sporazum. stramin (lat. stramen stelja, slama, ital. strame) fina kaneva za pravljenje ilima; takoe: gusta pamuna tkanina za papue i dr. strangulacija (lat. strangulatio) davljenje, guenje, veanje; smrt veanjem. strangurija (gr. stranguria) med. teptko mokrenje praeno bolovima. stranac (ital. strapazzo) v. trapac. strateg (gr. strategos) poznavalac vetine ratovanja, vojskovoa. strategem (gr. strategema) ratno lukavstvo; fig. lukavstvo, majstorija. strategija (gr. strategia) nauka o voenju vojske, vetina ratovanja; knjiga o vetini ratovanja. strategijski (gr. strategikos) vojskovoni, koji se tie vojskovoe; sposoban da vodi vojsku, koji se tie voenja vojske, ratne vetine. strategika (gr. strategike) v. strategija. strategist (gr. strategia) vet vojskovoa; pisac knjige o vetini ratovanja. stratigrafija (lat. stratum sloj, gr. gra-phla opis) nauka ili opisivanje odnosnog, relativnog, poloaja slojeva stena; istorijska geologija (po tome to su slojevi materijalni ostaci i predstavnici pojedinih faza Zemljine istorije). stratiot (gr. stratiotes vojnik) u staroj srpskoj dravi: vojnik, obino najamnik. stratifikapija (nlat. stratificatio) geol. obrazovanje slojeva, slaganje u slojeve; naslaganost u slojeve, slojevitost. stratificirati (lat. stratum sloj, facere nainiti) geol. uslojiti, uslojavati, slagati u slojeve, sloj na sloj. stratograerija (gr. stratos vojska, graphla opis) opisivanje vojske, istorija ratova uopte. stratokratija (gr. stratos, krateo jak sam, vladam) vladavina vojnika (ili: vojske). stratokumulus (nlat. stratocumulus) meteor. sloj okruglastih ili valjastih oblaka,

stratonaut

877

strofa

lepo poreanih u skupine, nizove ili talasaste oblike, obino sivih sa mranim delovima. stratonaut (lat. stratum sloj, gr. nautes brodar, mornar) ali/, pilot koji je strunjak za letenje u stratosferu. stratopauza (lat. stratum, pausis prestajanje) sloj vazduha na granici izmeu stratos-fere i mezosfere. stratopedija (gr. stratopedeia) voj. vepggina podizanja okola (logora), nauka o biranju mesta zgodnog za okolovanje (logorovanje) trupa i o podizanju i ureenju, okola (logora). stratoplan (lat. stratum sloj, fr. planer leteti bez mahanja krilima) avij. avion udeen za letenje u stratosferu. stratostat (lat. stratum, gr. istemi postavim, stavim) vazduni balon naroito sagraen za dizanje u stratosferu. stratosfera (lat. stratum, gr. sphaira lopta) sloj vazduha, debeo oko 1260 km, koji stoji iznad troposfere, sa tekim gaso-vima, gotovo stalnom temperaturom, bez vremenskih pojava itd. stratus (lat. stratus prostrt, razastrt od sternere sterati) meteor. visoka magla, sloj niskih oblaka slian magli, obino mesni, lokalni, oblak koji se stvara od magle. strada (ital. strazza) trg. v. traca. straikavdo (ital. strascicando) uz. v. strainando. strainando (ital. strascinando) muz. povlaei, vukui; strainando l'arko (ital. strascinando Gagso) sa pripijenim gudalom. strebloza (gr. strebloo uvinem, uganem) med. uganue, iaenje udova. strema (gr. stremma); 1. med. uganue, iaenje nekog uda. strema (gr. stremma) 2. mera za povrinu u dananjoj Grkoj = 1000 t 2 . strepigozo (ital. strepitoso) muz. sa umom, burno, larmajui; kon strepite. streptazol (gr. streptos uvijen) fark. veoma uspean lek protiv streptokoka i mnogih drugih mikroba; lei anginu, grip, zapaljenje plua, sepsu i dr. streptokoke (gr. streptos sukan, uvijen; obrtljiv, okretljiv, kokkos kotica, zrnce) pl. med. bakterije okruglasta oblika koje vezujui se obrazuju lance, izazivai gno-jenja. streptomicin (gr. streptos uvijen, mykes gljiva) farm. veoma uspean lek (antibio-tik) protiv tuberkuloze, tifusa, dizente-rije i dr. streptocid (gr. streptos, lat. caedo ubijam) farm. sredstvo za unitavanje sreptokoka. streha (ital. stretta) muz. v. pod streto. streto (ital. stretto) muz. pr. kratko, brzo, zbijeno; im. ivahni pasa na zavretku (streta). stridor (lat. stridor) med. zvuk razliitih svojstava koji se uje pri disanju (ita-

nje, zvidanje), prouzrokovan suenjem dunika. striktan (lat. strictus) strog, odseen, tano odreen, izrian; strikto jure (lat. stricto jure) po strogom pravu, tano po zakonu; strikto seizu (lat. stricto sensu) u uem smislu, strogo uzevi. striktisimo seizu (lat. strictissimo sensu) u najstroem smislu (rei). striktura (lat. strictura) stezanje, suavanje nekog prirodnog kanala, npr. crevnog kanala, mokrane cevi i dr. strinendo (ital. stringendo) muz. zbijeno, urei se, sve bre. strinjendo (ital. strignendo) muz. v. strinendo. strip (eng. strip, nem. Streifen) pruga, traka, kai (koe, hartije, zemljita); roman u stripovima roman sa posve malo teksta, u kome su glavne slike koje prikazuju radnju, dakle, niz slika koji lii na dugaak kai. strihnin (gr. strychnos) hem. veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljki strihioza; i u veoma maloj koliini deluje na ivani pribor i izaziva ukoenost miia i smrt. strihnomanija (gr. strychnos manikos velebilje, manfa pomama, ludilo) med. ludilo izazvano uzimanjem velebilja (beladone). striando (ital. strisciando) muz. razvlaei, pretapajui jedan ton u drugi. strobiloidan (gr. strobilos igra, efdos vid, oblik) igrast, iarkaet, slian igri, iarci, kao igra. strobilus (gr. strobilos) igra, zvrk; Not. iarka, iarica. stroboskop (gr. strobilos vrtlog, evrntija, skop6 posmatram) v. zootrop. stroma (gr. strdmma prostirka, stronnymi prostrem) fiziol. osnovna supstancija nekog tkiva, naroito vezanog tkiva lezda-stih organa; prostirka, pokriva, ilim. stromatika (gr. stromata prostirke, ilimi, tepisi) vetina tkanja ilima, ili-marstvo. stroncijanit (nlat. strontium) hem. bezbojan ili u boji mineral, straklasta sjaja, kar-bonat stroncijuma; slui za stroncijske preparate i u fabrikaciji eera (nazvan po prvom nalazitu Stroncijan u kotskoj). strondijum (nlat. strontium) hem. elemenat, atomska masa 87,62, redni broj 38, znak Sr, beo kao srebro; njegova jedinjenja bojadiu plamen crveno, zbog ega se mnogo upotrebljava u pirotehnici. strop (eng. strop kai) oma od konopca za vuu ili dizanje; konopac ili metalno ue za vezivanje tovara za dizalicu, gondole za diriabl ili aerostat, padobrana za oveka. strofa (gr. strophe obrtanje, okretanje) 1. prvobitno: okretanje hora, kod starih Grka, dok je igrao i pevao, za vreme toga

strofika

878

subvencioniran

okretan>a; 2. poet. ritamski period koji se dobije vezivanjem dvaju ili vie ritam-skih redova (stihova) u celinu koja se vie puta ponavlja, kitica; 3. muz. pro-menjeno ponavljanje melodije. strofika (gr. strophe) poet. podela stihova na strofe; deo poetike koji govori o pravljenju strofa; teol. odmeravanje stavova u pesnikim knjigama Starog zaveta. strofulus (gr. strophos) med. kona bolest kod male dece; javlja se u obliku kvrica i mehuria. strofus (gr. strophos) med. zavijanje u trbuhu. struktura (lat. structura) nain graenja, sklop, sastav, ustrojstvo; raspored; kol. nain kako su spojeni delovi stena i planina; tvorevina, graevina; up. konstrukcija. strukturalizam (lat. structura) pravac u savremenoj nauci (biologiji, antropologiji, lingvistici, sociologiji, psihologiji, filozofiji) koji trai da se injenice jedne naune oblasti prouavaju kao elementi zavisni od celine (strukture) u koju su ukljueni. struma (lat. struma otok lezda) med. skrofulozan otok i zagnojenje limfnih lezda, naroito na vratu, gua, krofula. strumektomija (lat. struma, gr. ektome isecanje) med. vaenje strume operacijom. strumitis (lat. struma) med. zapaljenje gue. strumozan (lat. struraosus) med. guav, krofulozan. student (lat. studens) redovni slualac univerziteta ili neke visoke kole. studija (lat. studium) tenja, stremljenje, revnost, ornost za to; ispitivanje, istraivanje, uenje, prouavanje; bavljenje nekom naukom ili umetnou; rasprava iz oblasti nauke i umetnosti; prethodan rad, nacrt nekog umetnikog dela; pro studio et lavore (lat. rgo studio et labore) za pokazanu revnost i rad. studio (ital. studio) 1. soba za rad umetnika, naroito slikara, vajara, glumca itd.; kinematografska radionica, atelje; 2. odeljenje u RTV stanici iz kojeg se daju emisije. studirati (lat. studere) nastojati da se neka stvar ispita, pomno ispitivati ili razmiljati; naroito: baviti se naukom, posvetiti se nauci, uiti, prouavati; biti slualac univerziteta, velike kole, visoke kole (radi prouavanje neke nauke). stukatura (ital. stucco) v. tukatura. stupa (sskr.) u budistikoj arhitekturi u Indiji, kupolasta graevina koja obe-leava neko sveto mesto. stupefacijencia (lat. supefacientia) pl. med. sredstva za uspavljivanje, za umrtvljavanje. stupidan (lat. stupidus) glup, tup, tupoglav, blesav.

stupor (lat. stupor) med. ukoenost, utrnu-lost, obamrlost, neosetljivost; duhovno oboljenje u kome se volja gotovo nimalo ne ispoljava; fig. preneraenost, zaprepa-enost. stuprator (lat. stuprator) prav. oskvrnilac devojake nevinosti, obeastilac. stuprum (lat. stuprum) prav. skvrnavljenje devojake nevinosti, silovanje, blud. su (fr. sou, lat. solidus) francuski bakreni novac od 5 santama, petparac (nije vie u upotrebi). suave (ital. suave) muz. v. soave. sua sponte (lat. sua sponte) v. pod sponte. sub (lat. sub) predlog, javlja se u mnogim sloenicama i znai: 1. za prostor na pitanje kuda": pod, do, u; 2. za vreme: oko, ba pred, odmah posle; 3. za stanje: pod; 4. za prostor na pitanje gde": pod, ispod; 5. za vreme: u toku, pri, oko, za vreme; pred bezvunim suglasnicima: sun-. subakutan (nlat. subacutus) med. koji se ne razvija naglo, koji se javlja sa umerenom vatrom (groznica). subakcija (lat. subactio) med. obraivanje, preraivanje, umekavanje, meanje. subalimentacija (lat. sub, alimentum hrana, nlat. subalimentatio) med. pothranjivanu, nedovoljna ishrana, nedovoljnost koliine hrane potrebne za povoljno stanje i razvitak organizma. subalteran (nlat. subalternus) koji stoji pod nekim drugim, zavisan od koga, podreen, potinjen, nii; log. posebno prema optem je subalterno; neki stoji u subalter-nom odnosu prema svima; subalterni slubenik potinjeni, nii, mlai slubenik. subalternacija (nlat. subalternatio) log. odnos podreenosti uih pojmova prema op-tijim, posebnih sudova prema optim. subarenda (nlat. subarrenda) podzakupljivanje, podzakup, pazakup. subarendator (nlat. subarrendator) podzakupac, pazakupac. subarendacija (nlat. subarrendatio) v. subarenda. subarktian (lat. sub, gr. arktos sever) koji se nalazi ispod severnog stoera, sever-nog pola, tj. u ledenom pojasu. subaciditet (nlat. subaciditas) med. slaba, umanjena koliina kiseline. subaa (tur. subai) gradski nadzornik u Turskoj Carevini, predstavnik dahijske vlasti u selima u Srbiji pred prvi srpski ustanak. subvenirati (nlat. subvenire) pomagati, pomoi, pritei u pomo (novano). subvencija (nlat. subventio) pomo, pripomo; naroito: dravna pomo u novcu (npr. pozoritu, strunim kolama, naunoj ili humanoj ustanovi itd.). subvencioniran (nlat. subventio) pomognut (novano) od drave.

subvencionirati

879

sublimatorijum

subvencionirati (nlat. subventio) v. subve-nirati. subvevcionisati (nlat. subventio) v. subve-nirati. subverzivan (nlat. subverzivus) razoran, ruilaki, prevratni, prevratniki. subverzija (nlat. subversio) prevrat, razo-renje, ruenje; subverzio stomahi (nlat. subversio stomachi) med. izokrenutost eluca, tj. jako povraanje. sub voce (lat. sub voce) pod rei . . . (kod upuivanja na neki renik); v. voks. subdermalan (lat. sub, gr. derma koa) znat. potkoni, koji se nalazi pod koom povrine tela. subditicijus infavs (lat. subdititius infans) prav. podmetnuto dete; kopile. subdominanta (ital. sub-dominante) muz. donja dominanta, ton ispod dominante, etvrti ton u dijatonskoj skali tonova. subdukcija (lat. subductio) odvoenje, uklanjanje; ned. odvoenje neistoe iz tela; ceenje, filtrovanje. suberizacija (lat. suber pluta, nlat. suberi-satio) bot. oplutavanje. suberit (lat. suber pluta) tehnol. sintetiki, vetaki proizvod od izmrvljene plute i kakvog mineralnog lepka, tvri od plute. suberozan (nlat. suberosus) plutast. subzis- (lat. subsis-) v. pod supsis-. subinvolucija (lat. sub, involutio uvijanje) med. nepravilno i nedovoljno smenjivanje i skupljanje materice posle poroaja i pobaaja. subito (lat. subito) iznenada, odjednom; muz. brzo, urno. subjekat (lat. subjectum ono to je podmetnuto) podloga, temelj; gran. podmet, osnovni pojam, predmet o kome se u reenici neto iskazuje; lice, osoba (za razliku od objekta ili stvari); fig. ovek s obzirom na sposobnost ili valjanost svoju za neki (podreeni) posao, naroito: apotekarski pomonik; upotrebljava se i u prezrivom smislu mesto: osoba, ovek; fil. nosilac doivljaja, ono to ima opaaje, predstave, oseaje i elje, tj. ja. subjektivan (nlat. subjectivus) lini, unutranji, koji se tie subjekta, koji potie od subjekta (osobe), a ne od stvari; fig. koji polazi od sebe, jednostran, pristrastan, lian; subjektivan oset, oseaj psih. oseaj koji je postao unutranjim nadraajem; supr. objektivan; z. idealizam. subjektivizam (nlat. subjectivismus) fil. 1. u teoriji saznanja: shvatanje da je celokupne saznanje subjektivno, i to: a) da svi iskazi zavise od subjekta koji ih daje, tako da jedan sud za nekoga moe vaiti kao istinit a za drugog kao laan, a opte-vaee istine su iskljueno, ili da jedna vrsta subjekta moe neto smatrati isti-nitim, a druga lanim, te prema tome apsolutne istine nema; b) da svako saznanje shvata stvari onako kako se pri-

kau subjektu koji ih saznaje, a ne kakve su u stvari (glavni predstavnici su sofi-sti, naroito Protagora sa svojom milju: ovek je merile svih stvari"); 2. u etici: shvatanje da je cilj moralnog delanja uspostavljanje subjektivnog stanja, bila to radost (hedoiizam) ili blaenstvo (eudaj-mokizam); fig. pristrasnost; supr. objekti-vizam. subjektivitet (nlat. subjectivitas) postojanje i vaenje neega samo za duh koji saznaje, lino opaanje i shvatanje; jednostranost, pristrasnost; supr. objektivitet. subjektivnost (nlat. subjectivitas) v. subjektivitet. subjekcija (lat. subjectio podmetanje) ret. pitanje koje govornik sam sebi postavlja, pa zatim sam na njega odgovara. subjunktiv (lat. subjunctivus modus) gram. v. konjunktiv. subkarbon (lat. sub, carbo ugalj) kol. donja formacija kamenog uglja. sub kondicione (lat. sub conditione) prav. pod uslovom. subkonzekvencija (nlat. subconsequentia) log. zakljuak izveden iz zakljuka. subkontraoktava (lat. sub contra octava) muz. lestvica S 2-N 2, koja je za jednu oktavu ispod kontraoktave (njen najdublji ton sa 16,17 treptaja u sekundi je najdublji ton celog tonskog sistema). subkontraran (nlat. subcontrarius) podsuprotan"; log. naziv za suprotnost izmeu delimino potvrdnih i delimino odre-nih sudova od kojih jedan ne odrie isto to drugi potvruje, npr.: Neke ptice su selice" i Neke ptice nisu selice". (Oba subkontrarna suda mogu biti istinita). subkontrariost (nlat. subcontrarius) subkontrarna suprotnost; up. kontrarnost, kontradikcija. subkutan (lat. sub, cutis koa, potkono tkivo) potkoni; subkutana injekcija med. ubrizgavanje lekovitih materija (morfijum, kinin i dr.) ili hranljivih sastojaka u potkono tkivo. sub lege libertas (lat. sub lege libertas) prav. sloboda u granicama zakona. subligakulum (lat. subligaculum) pregaa, kecelja; med. potpasa, utega (kod kile). subligacija (lat. subligatio) med. podvezi-vanje, potpasivanje. subliman (lat. sublimis) uzvien; divan, velianstven, velelepan. sublimat (lat. sublimatum) hen. vrsto telo koje je zagrevanjem pretvoreno u paru pa vraeno u vrsto stanje; naroito: hlorid ive (HgCl2), najotrovnije ivino je-dinjenje (upotrebljava se kao antiseptino sredstvo, za konzervisan^ drveta, ivo-TIN.SKIH i anatomskih preparata i dr.). sublimatorijum (nlat. sublimatorium) hem. mesto gde se vri sublimacija; sredstvo za sublimisanje.

sublimacija

880

sugestiJa subsekvens (lat. subsequor idem za kim ili za im, subsequens) sledee, naredio, koje se odnosi na neto prethodno. subsekcija (nlat. subsectio) pododeljak, podrazdeo; up. sekcija. subsemifuza (nlat. subsemifusa) muz. trideset drugi deo taktne note. subsi- (lat. subsi-) v. pod supsi-. subsonina brzina brzina kretanja manja od brzine zvuka. sub specije (lat. sub specie) pod vidom, u vidu. sub specije eternitatis (lat. sub-specie aeternitatis) pod vidom venosti, u svetlu venosti, sa gledita venosti i beskonanosti. subspecies (lat. subspecies) podvrsta. subsultus tendinum (lat. subsultus tendinum) med. poigravanje ila; trzanje miia ruke u samrtnom gru. subt- (lat. subt-) v. pod supt-, sub una specije (lat. sub una specie) pod jednim vidom, naime samo sa hlebom (kako se katolici prieuju). sub utrakve (lat. sub utraque sc. specie) pod oba vida, naime sa hlebom i vinom (kako se prieuju pravoslavni i protestanti); up. utrakvisti. sub utrakve specije (lat. sub utraque spe-cie) v. sub utrakve. subfebrilan (nlat. subfebrilis) med. podgroznini, kae se za temperature koje su blizu temperaturama groznice, izmeu 38 i 38,5S. suveren (fr. souverain, nlat. superanus, lat. super nad, iznad) neogranieni gospodar, samodrac; vladar. suvereni (fr. souverain) pr. najvei, najvii, nenadmaan; vrhovni, neogranien; neprikosnoven; suverena drava slobodna i nezavisna drava. suverenitet (fr. souverainete) vrhovna vlast, neograniena vlast; potpuna dravna nezavisnost; neprikosnovenost. sugerira- v. sugerisati. sugerisati (lat. suggerere) podmetnuti", uliti kome to u glavu, izdahnuti koga im, uplivisati, duhovno uticati na volju, miljenje ili oseanje nekoga, uticati na koga da uini to; naroito: hipnotiziranom narediti neto to e ovaj morati da izvri u toku svoga hipno-tikog sna ili tek kad se probudi. sugestibilan (fr. suggestibilite) podloan hipnozi; nagovorljiv. sugestivan (nlat. suggestivus) sposoban za vrenje sugestije, uplivan, uticajan; koji drai ulnost, privlaan; sugestivna linost linost naroito sposobna da utie na druge; sugestivna terapija med. leenje sugestijom i hipnozom (deo psihoterapije). sugestija (nlat. suggestio) ulivanje kome u glavu, uticanje na koga, uplivisanje, nadahnue nekom milju; nagovor, nagova-

sublimacija (nlat. sublimatio) hem. prelaenje vrstog tela u paru i ponovno zgunjavanje te pare u vrst oblik. sublimirati v. sublimisati. sublimisati (lat. sublimare) hem. vrsto telo zagrevanjem pretvoriti u paru, pa hla-enjem pustiti da ponovo ovrsne; fig. uzvisiti, pretvoriti u neto vie, ople-meniti, oblagoroditi (npr. ulnu poudu u potovanje itd.). sublicitacija (nlat. sublicitatio) trg. ustu-panje najjevtinijem ponuau. sublokacija (nlat. sublocatio) trg. pazakup, podzakup. subluksacija (nlat. subluxatio) med. nepotpuno iaenje. sublunaran (lat. sub, lunaris Meseev) koji se nalazi pod Mesecom, tj. zemal>ski, prolazak. submisija (lat. submissio) 1. potinjenje, pokoravanje, poniavanje; pokornost, ponienost, poslunost; 2. (fr. soumission) isporuka nekog posla po utvrenoj ili po najnioj ceni; ponuda. sub mode (lat. sub modo) prav. uz obavezu, pod uslovom (tj. da se neto izvri pa da se dobije izvesna korist, npr. kad neko nasledi imanje sub modo da ispuni kakav uslov, u protivnom gubi pravo na to imanje). subnormala (nlat. subnormalis) geom. projekcija normale na h-osu (iksnu osu). suboksid (lat. sub, gr. oxys ljut, otar) hem. podoksid, stepen oksidacije jednog metala koji sadri manje kiseonika nego baza toga metala; up. hiperoksid. subordinacije (nlat. subordinatio) 1. podreenost, potinjenost, zavisnost; poslunost, naroito u vojsci; 2. log. odnos nieg pojma prema viem; odnos vrste prema RDUsubordinirati (nlat. subordinare) podredi-ti, podreivati, potiniti, potinjavati; subordiniran pojam log. pojam iji obim lei pod obimom nekoga vieg pojma. sub pena (lat. sub repa) prav. pod pretnjom kazne. , subrepcija (lat. subreptio) prav. obmana, prevara izvrena prikrivanjem istine; su-brepciona pogreka log. pogreka u miljenju i suenju koja nastaje potkradanjem ulne obmane (nedovoljnom" panjom, ne-promiljenou i sl.). subreta (fr. soubrette) sobarica; naroito: uloga nestane i duhovite sobarice na pozornici; pevaica veselih i smenih uloga u opereti, najee sopran. subrogacija (nlat. subrogatio) prav. posta-vljanje na mesto drugoga, stupanje u ija prava. sub roza (lat. sub rosa) pod ruom" (kao simbolom utljivosti), tj. u poverenju, poverljivo, tajno.

sugilaciJa

881

suma

ranje, navoenje na to; naroito: uti-canje na onoga koji se nalazi u hipnotikom snu; up. autosugestija. sugilacija (lat. sugillatio) med. podliv krvi, naselost krvi, modrica; fig. ruganje, gr-enje. sudamina (lat. sudare znojiti se, nlat. sudamina) pl. med. znojni mehurii, znojne ospice. sudatorijum (lat. sudatorium) odeljenje u kupatilu za preznojavanje, znojilite. sudacija (lat. sudatio) med. znojenje, preznojavanje. sudra (sskr. sudra) etvrti, najnii stale (kasta) kod Indusa, koju sainjavaju zanatlije; udra. sueto (ital. suggetto) v. soeto. sui generis (lat. sui generis) svoje vrste" kae se za ljude originalno i osobenjake ili za neto jedinstveno, naroito, osobeno. suzafon muz. limeni duvaki instrument basovskog registre; upotrebljava se najvie u duvakim orkestrima, a nosi se preko ramena (ime po amerikom kompozi-toru ekog porekla Sousi, (18541932). suicid (lat. sui sebe, occidere ubiti) samoubistvo. sujeta (rus. sueta) osobina nekoga da istie svoju linost, da se otima za slavom i poastima, tatina, slavoljublje. sukaril (ital. zucchero eer) hen. sintetiki sulfamid, trideset puta slai od eera, ne ostavlja gorak ukus kao saha-rin i nema nikakvih ravih posledica; sem za dijabetiare, veoma je pogodan za gojazne ljude, poto daje mali broj kalo-rija; upotrebljava se pri izradi nonih sokova, ueerenog voa, demova i mnogih drugih slatkia. sukre novana jedinica Ekvadora (=100 centavosa). sukulentan (lat. succulentus) soan, pun soka; hranljiv, snaan, jedar. sukulente (lat. sucus sok, sr) bog. biljke iji su listovi, a esto i stablo, mesnati i soni (kakteje, uvarkue, tustike i dr.). sukulevcija (nlat. succulentia) sonost obilje soka; hranljivost. sukumbencija (nlat. sucumbentia) podleganje; prav. gubljenje parnice (spora). sukus (lat. succus) sok. sukusija (lat. succussio) drman,, ttotresanje; ned. drmanje, prodrmavanje nekog bolesnika da bi se utvrdilo postojanje bolesti ili da bi mu se olakali bolovi; farm. mukanje. sukusoran (nlat. succussorius) potresan, koji potresa, potresni, npr. sukusorno kretanje zemljotresa (za razliku od undulatornog). sukcesivan (nlat. successivus) uzastopan, koji dolazi uzastopce, koji dolazi jedan za drugim, postepen. sukcesija (lat. successio) stupanje na ije mesto; sledovanje (jedno za drugim), uza-

stopnost; prav. nasleivanje, red nasledstva; nasledstvo, zaostavtina. sukcesio ab intestato (lat. successio ab intestato) prav. zakonsko ili prirodno nasleivanje (bez testamenta). sukcesor (lat. successor) prav. sledbenik, poslenik, naslednik. sukcinati (nlat. succinatum, lat. succinum ilibar, jantar) pl. hen. soli ilibarske kiseline. Sulioti pl. hrianske pleme, meavina Ilira i Grka, na jugu pokrajine Janjine, u planinama Suli. sultan (arap. sultan, tur. sultan) muslimanski vladalac, samodrac, car; ranije: turski car. sulfati (lat. sulfur sumpor) pl. hem. soli sumporne kiseline. eulfatijazol (lat. sultur) far, lek protiv zaraza izazvanih gonokokama, stafiloko-kama, streptokokama i dr. sulfidi (lat. sulfur) pl. hem. jedinjenja (spojevi) elemenata, naroito metala, sa sumporom. sulfiti (lat. sulfur ) pl. hem. soli sumporaste kiseline. sulfozan (lat. sulfur) hem. sumpor natopljen sumporastom kiselinom, slui kao dezinfekciono sredstvo. sulfoksizam (lat. sulfur, gr. oxys otar, ljut) med. trovanje sumpornom kiselinom. sulfonal (lat. sulfur) hem. jedinjenje, nastaje oksidacijom iz merkaptola (koji se pravi od merkaptana i acetona), bezbojno je bezmirisno i bezukusno; slui kao sredstvo za spavanje i aiesteziju. sulfonalizam (lat. sulfur) sumpor med. trovanje sulfonalom. sulfur (lat. sulfur, sulphur) hem. sumpor, prosto, nemetalno telo, ute boje, atomska masa 32,064, redni broj 16, znak S. sulfurator (lat. sulfur sumpor, nlat. sul-furator) sprava za posipanje biljki prahom sumpornog cveta. sulfuracija (lat. sulfuratio) hen. sumporenje, sumporisanje; jedinjenje sa sumporom. sulfurid (lat. sulfur sumpor) hem. jedinjenje sumpora, naroito sumporni metal. sulfurirati v. sulfurisati. sulfurisati (lat. sulfurare) sumporiti, nasumporiti, zasumporiti; hen. jediniti sa sumporom. sulfurozan (lat. sulfurosus) sumporni, koji pripada sumporu; sumporast. sulc (nem. Sulze) v. ele. suma (lat. summa) zbir, iznos, ishod sabi-ranja; svota (novca); fig. mnotvo, mnoina; in suma (lat. in summa) u svemu, u celini, uglavnom, ukratko; suma kum lau-de (lat. summa sit laude) sa najveom pohvalom, sa odlinim uspehom (na kolskim diplomama); suma sumarum(pat. sum-ta summarum) zbir zbirova, svega skupa, ukupno.

56 Leksikon

suma idi

882

supernaturalist

sumandi (lat. summandus) pl. mat. sabirci, brojevi ili veliine koje treba sabrati; adendi. sumaran (lat. summa) zbijen, saet, kratak; pregledno izveden, ukratko izveden, skraen; ukupan, dobiven sabiranjem; sumaran proces prav. kratak sudski postupak, parnica kod koje se, radi ubrzanja, uzima u obzir samo to je najglavnije u jednom postupku. sumaren (fr. sous-marin) voj. ubojna laa koja plovi ispod vode, podmornica. sumacija (nlat. summatio) mat. sabiranje, zbrajanje; up. adicija. sumirati (nlat. summare) kat. sabrati, sabi-rati, zbrojiti zbrajati. sumitet (lat. summitas) vrh, vrhunac; najistaknutija linost; najvia vlast; farm. cvetna krunica. sumpor (lat. sulfur, sulphur) v. sulfur. sumptuarni zakoni (lat. leges sumptuariae) zakoni protiv preterane raskoi. sumptum (lat. sumptum uzeto") prepis, kopija (za razliku od originala). sumpcija (lat. sumptio) uzimanje; dog. pretpostavka, premisa. sumcija (lat. sumere) v. sumpcija. sunamitizam oivljavajue dejstvo to ga ima na stare, po prirodnom verovanju, blizina mladih osoba, naroito mladih devojaka (po primeru cara Davida i lepe devojke Avisage Sunamke koju su mu bili doveli da ga ostarelog i onemoalog zagreje i okrepi, I Knjiga o carevima, 1, 1 4). suner (tur. sunger) zool. spuva, Euspongia officinalis; spuva za brisanje. sunet (arap. sunna, tur. siinnet) pravilo, zakon, Prorokov propis (obavezan kao i boja zapovest); obred obrezivanja muke dece kod muslimana; suneti pl. dela i izreke Muhamedovo. suniti (arap. sunniyy, tur. sunni) pl. lanovi islamske sekte koji, sem Korana, smatraju obaveznim samo predanjem sauvana dela i izreke Muhameda i etvorice prvih kali-fa; up. iiti. sunetiti (arap. sunna) obrezati, obrezivati muku decu (kod muslimana). sunjatsenizam kineski narodnooslobodila-ki pokret, koji je osnovao kineski revolucionar-demokrat Sun-Jat-Sen (1866 1925. god.); uenje Sun-Jat-Senovo sadri tri glavna naela: a) nacionalnu nezavisnost (nacionalizam); b) uvoenje demokratske republike (demokratija); v) spro-voenje socijalnih reformi, koje olak-avaju ivot narodnih masa (narodno blagostanje). sumijski jezik (fin. Suomi) knjievni jezik naroda koji pripadaju finsko-udijskom jezinom stablu. sup- (lat. sub) v. sub-. supa (fr. soupe, nem. Suppe) juha, orba. supe (fr. souper) veera.

supedaieum (lat. sub pod, ispod, pes /et. re-dis noga, nlat. suppedaneum) med. Kaniacr oblog oko nogu. super (lat. super) predlog, javlja se u mnogim sloenicama i znai: nad, iznad, preko, vie, previe; osim. superarbitrijum (nlat. superarbitrium) prav. odluka (ili: reenje) u vioj instanciji, najvia odluka. superaciditet (nlat. superaciditas) med. neprirodna uveanost kiseline u eluda-nom soku. superacija (lat. superatio) prelaenje, prevazilaenje, preovlaivanje, prednost, nadmonost; astr. razlika u brzini kretanja planeta. euperdividenda (lat. super-dividenda) deo dividende koji se, po pokriu svih ostalih rashoda, isplauje akcionarima kao viak. superdrednot (lat. super, eng. superdreadnought) mor. vrsta najveeg ubojnog broda, po veliini i oruanju veeg od drednota, do i preko 40.000 tona. superelekta (lat. superelecta najodabranija) trg. vrsta najfinije vune. supererogirati (nlat. supererogare) ili supererogativno postupati plaati (ili: davati, initi) vie no to si duan. superimpregnacija (nlat. superimpraegnatio) fiziol. istovremeno oploavanje vie jaja. superivventar (nlat. superinventarium) umnoavanje postojeeg; ono to neki zakupac na imanju, s obzirom na poljoprivredne sprave, popravi ili umnoi. superindukt (nlat. superinductum) vanredni porez, prirez koji se razrezuje kad redov ni porezi ne mogu da podmire dravne potrebe. , superior (lat. superus, superior) pr. vii, bolji, izvrsniji, nadmoniji; im. stareina, upravnik, nastojnik (naroito u kato-likim manastirima). superioran (lat. superus, superior) nadmoan, vii, preteniji, istaknutiji; supr. in-ferioran. superioritet v. superiornost. superiornost (nlat. superioritas) nadmonost, prevaga, preimustvo; via vlast; stareinstvo, nastojnitvo; supr. infe-riornost. superlativ (lat. superlativus sc. gradus) trak. trei stupanj poreenja prideva (npr. superlativ od dobar je najbolji); ua. pozitiv, komparativ. superlativan (nlat. superlativus) koji je u superlativu; fig. krajnji, preteran, izvanredan. supernatancija (nlat. supernatantia) med. prekomernost sokova. supernaturalizam (lat. super, natura, priroda) fil. v. supranaturalizam. supernaturalist (lat. super, natura) fil. v. suprana turalist.

superoksigenian

883

suplirati

superoksigenian (lat. super, gr. oxys otar, ljut, genos roenje, raanje) hen. jedinjen sa kiseonikom prekomerno, tj. preko odreenog stepena. superoksid (lat. super, gr. oxys) xex. stepen oksidacije jednog metala koji sadri vie kiseonika nego baza, a manje nego kiselina toga metala; hiperokspd. superordinirati (nlat. superordinare) staviti u vii red, pretpostaviti; superor-diniran pojam log. pojam pod ijim obimom (ili: opsegom) lee obimi (ili: opsezi) drugih pojmova. superpozicija (lat. superpositio) stavljanje (ili: metanje) jednog preko drugog; produavanja, npr. posta. superponirati (lat. superponere) metati (ili: metnuti, staviti, stavljati, slagati) nad (ili: iznad, preko); fiz. superponirati se slagati se jedno na drugo (kod talas-nog kretanja); v. interferencija. superporta (lat. super porta iznad vrata) arh. ukras ili slika nad vratima. supervrofit v. natprofit. superpurgativan (nlat. superpurgativus) med. koji izaziva prekomerno ienje. superpurgacija (nlat. superpurgatio) med. prekomerno ienje. superrevidirati (nlat. super-revidere) ponovo pregledati, vriti natpregled. superrevizija (nlat. super-revisio) ponovan pregled, natpregled, ponovno ispitivanje i proveravanje, npr. rauna. superrojal hartija (lat. super, fr. royal) hartija veoma velikog formata, izmeu rojal- i imperijal-hartije. supersaturacija (nlat. supersaturatio) hen. prezasienost, presienost. supersaturirati (nlat. supersaturare) hen. prezasititi, prezasiavati, presititi, presiavati. supersenzibilan (nlat. supersensibilis) natulan. supersesija (nlat. supersessio) prav. obustava, odgaanje, odlaganje. supersonina brzina brzina kretanja tela posle prebijanja zvunog zida; transso-nina brzina. supersticiozan (lat. superstiosus) praznove-ran, sujeveran. superstrukcija (nlat. superstructio) nadziivanje; gornji deo graevine. supertunika (nlat. supertunica) plat; naroito: zlatotkani plat engleskih kraljeva koji nose pri krunisanju. supertvrava voj. vrsta gorostasnih aviona bombardera. superfekundacija (nlat. superfoecundatio) v. superfetacija. superfetacija (nlat. superfoetatio) fiziol. tobonje ponovno oploavanje, zatrudnjenje ve trudne sene (to predstavlja fizio-loku mogunost); bog. bujnost rastenja, bujanje; fig. suvino ponavljanje, izlino ponavljanje.
56*

superfncijalan (lat. superficialis) koji se nalazi na povrini, povrinski; fig. plitak, povran. superficijar (nlat. superficiarius) prav. obraivalac tueg zemljita, onaj koji moe, uz izvesno godinje plaanje, da obrauje tue zemljite i da se slui zgradama na njemu podignutim. superficijes (lat. superficies) povrina; spoljanja strana; prav. sve to je na povrini nekog zemljita ili tla sagraeno ili zasaeno. superfosfat (nlat. superphosphatum) hen. smesa kalcijum-sulfata i monokalcijum-fosfata, dobiva se uticajem sumporne kiseline na trikalcijum-fosfat, hemijsko ubre. supercesija (nlat. supercessio) prav. osloboenje, proglaenje nevinim. supercilijarav (nlat. superciliaris) anit. obrani, veni, koji pripada obrvama, veama. supiv (lat. supinum) gram. drugi infinitiv-ni oblik u latinskom jeziku, zapravo glagolska imenica od koje se upotrebljavaju samo akuzativ i ablativ. supinator (nlat. supinator) anat. mii koji vri supiiaciju. supinapija (lat. supinatio) leanje poleuke; naroito: okretanje dlana nagore (supr. pronacija). supir (fr. soupir, lat. suspirium) uzdah, uzdisaj; nuz. etvrtina poivke. suplantalna sredstva (lat. sub, planta taban) ned. sredstva za leenje tabana. suplement (lat. suplementum) dopuna, dodatak (knjizi, novinama); dopunska sveska (knjizi, leksikonu); kat, ugao koji dopunjuje drugi neki ugao do 180. suplementaran (nlat. suplementarius) dopunski, naknadni; suplementarni uglovi, suplementni uglovi kom. uglovi koji se dopunjuju do 180. suplevt (lat. supplens koji dopunjuje) pomoni nastavnik, nastavniki pripravnik (u srednjoj koli). supletivan (lat. supplere dodati, dopuniti, popuniti) dopunski, dopunjujui, dometni, naknadni. supletivi (dat. supplere) lingv. dopunski oblici, oblici razliitog korena ali istog osnovnog znaenja: ovek ljudi, dobar bolji, jesam biti i dr.). supletoran (nlat. suppletorius) dopunski, dopunjujui, naknadan; supletorna zakletva prav. zakletva koja se polae za drugo lice, npr. zakletva potinjenog mesto zakletve stareine; zakletva koja se daje mesto dokaza. sukant (lat. supplicans) podnosilac molbe, molilac. suplirati (lat. supplere, fr. suppleer) dopuniti, dopunjavati, popuniti, popunjavati; zameniti, zamenjivati, zastupati; dopuniti (iju misao).

supozita

884

supstancijalizam

supozita (lat. supposita) pl. prav. podmetnute stvari, poturene stvari. supoziticia (lat. supposititia) pl. v. supozita. supozitorijum (nlat. suppositorium) ned. iljati epi, sapuni koji se uvlai u mar. supozitum (lat. suppositum) ono to se pretpostavlja, to se zamilja. supozicija (lat. suppositio) pretpostavljanje, zamiljanje, nagaanje, nasluivanje; pretpostavljeni stav (hipoteza); prav. podmetanje, poturanje. suponirati (lat. supponere) podmetnuti, podmetati; pretpostaviti, pretpostavljati, uzeti kao, zamisliti, zamiljati, misliti; prav. pripisati, pripisivati, podmetnuti (kome to). supra (lat. supra) gore, iznad; na gornjoj povrini, na gornjem delu; ut supra (lat. ut supra) kao gore, kao pre (pri upuivanju, na mesta u knjizi). supranaturalan (lat. supra, naturalis prirodan) natprirodan, natulan. supranaturalizam (lat. supra iznad, gore, natura priroda) fil. vera u postojanje nekih natprirodnih sila i u natprirodno i natulno boansko otkrivenje religije; supr. naturalizam, racionalizam. supranaturalist (lat. supra, natura) fil. pristalica, sledbenik supranaturalizma. suprarenin (lat. supra, ren bubreg) v. adrenalin. sucremat (nlat. suprematum) v. suprematija. suprematizam (lat. suprematum nadmo, prevlast) klik. pravac koji je oko 1913. god. osnovao ruski slikar K. Maljevi za-laui se za prevlast oseajnog i duhovnog nad predmetnim u slikarstvu i teei na svojim slikama ka istoj bespredmet-nosti (Crni kvadrat na beloj osnovi"); znaaj mu je velik za teoriju apstraktne umetnosti. suprematija (nlat. suprematum, fr. suprematie) vrhovni nadzor, vrhovna vlast, naroito pape nad biskupima i crkvama; fig. nadmonost. supresivan (nlat. suppressivus) priguivan, priguilaki, zaustavan, zaustavljaki, obustavan, obustavljaki. supresija (lat. supressio) med. spreavanje (ili: suzdravanje) materije koje treba izbacivati; zatajivanje, preutkivanje. suprimkrati (lat. supprimere) prignjeiva-ti, uguivati, zaustavljati, zadravati; izostavljati, brisati; sakriti, preutati, zabauriti. supsignacija (nlat. subsignatio) potpisi-vanje, potpis svoga imena. supsidencija (lat. subsidentia) med. suenost, suavanje, naroito zenice; taloenje, talog. supsidijaran (lat. subsidiarius) prav. pomoni, koji prua pomo; drugostepeni, spo-redan; supsidijarna obaveza obaveza koja stupa na snagu tek kad se neko drugi ne

odazove SVOJOJ ; supsidiJarni poziv poziv koji se moe dostaviti samo pomou drugog nekog sudije ili suda; supsidijarno pravo pravo ije se odredbe poinju pri-menjivati tek kad se odredbe drugog prava pokau kao nedovoljne. supsidijum (lat. subsidium) priuva, pozadina, rezerva; pomo, potpora, pomono sredstvo; pomo u ratnom materijalu, vojsci, novcu i dr. koju jedna drava daje drugoj; dravni prirez, narodna novane pomo, npr. za voenje rata. supsistencija (nlat. subsistentia) postojanje, trajanje, ivljenje; izdravanje (ivota), izlaenje na kraj (s obzirom na potrebe); ono to postoji samo po sebi, to je supstancija (a ne akcidens). supskribent (lat. subscribens) potpisnik. supskribirati (lat. subscribere) potpisati, potpisivati, potpisivanjem svog imena obvezati se (kao supskribent) na sudelovanje u nekom preduzeu. supskripcija (lat. subscriptio) potpisivanje, potpis, primanje obaveze na uestvovanje u nekom preduzeu davanjem svoga potpisa; poziv na supskripciju poziv kojim drava ili banka javno poziva graane na upisivanje zajma, akcija i sl. supstantiv (nlat. substantivum) gram. imeni-ca; supstantivum verbale (lat. substanti-vum verbale) imenica napravljena od gla-gola, glagolska imenica. eupstantivan (nlat. substantivns) gram. imeniki; samostalan. supstantivacija (lat. substantivum) lingv. poimeniavanje, pretvaranje neke rei u imenicu: Stari ( = stari ljudi) to dobro pamte. supstantivirati (nlat. substantivum imenica) gram. napraviti imenicom, poimeni-iti. supstanca (lat. substantia stanje) v. supstancija 2. supstancija (lat. substantia) 1. ono to je osnov ega, samostalan i trajan nosilac nesamostalnih i promenljivih pojava, sutastvo; fil. po Spinozi ono ija sutina (ili: pojam) obuhvata sobom egzistenciju, postojanje, ili ono ija se sutina ne moe zamisliti do da postoji (ona ima dva atributa: miljenje i rasprostrtost); 2. tvar, celina, materija nekog tela ukoliko se posmatra kao sastavljeno iz neistovr-snih delova (vie hemijski, nego mehaniki); 3. bitnost, sutina najvanija i najglavnije sadrina ega, jezgro, glavni sastojak, ono to je najbolje i najsnanije u nekoj stvari. supstanpijalan (nlat. substantialis) bitan, sutastven, glavni; samostalan; snaan, hranljiv. supstancijalizam (lat. substantia) fil. shvatanje prema kojemu se stvarnost sastoji od nepromenljivih optih sutina (supstancija).

supstancijaliziranje

885

suspendovati

supstancijaliziranje (lat. substantia sutina) fil. upredmetljavanje; v. hipostaza. supstaicijalitet (nlat. substantialitas) bitnost, sutastvenost, samostalnost; fil. teorija supstancijaliteta a) u metafizi-ci: uenje da se stvarnost sastoji u miru-juem, trajnom, supstancijalnom, a ne u zbivanju (predstavnici: eleaani, elejci); b) u psihologiji: uenje da se duevne zbivanja osnivaju na izvesnoj supstanciji, i da je dua stvarno, jedinstveno i samostalno bie (predstavnici: Demokrit, De-kart, Lajbnic, Berkli, Herbart,, Loce i DR-)supstanciozav (nlat. substantiosus) v. supstancijalan. supstituent (lat. substituens) hen. v. pod supstitucija. supstituirati (lat. substituere) podmetnuti"; postaviti (ili: postavl>ati, metnuti) na ije mesto, zameniti, zamenjivati; prav. oznaiti, imenovati za naslednika. supstitut (lat. substitutus) zamenik, zastupnik; prav. panaslednik, lice koje nasleuje u sluaju da prvi naslednik ne moe primiti nasledstvo. supstitucija (nlat. substitutio) zamenjivanje, zastupanje; lingv. zamena jednog glasa drugim; mat. zamenjivanje, zamena; prav. posta-vljanje panaslednika za sluaj ako prvi naslednik ne primi nasledstvo; hem. zamena atoma ili atomskih grupa drugim ato-mima ili atomskim grupama (supstitu-entima); pismena supstitucija punomo. supstrat (lat. substratum od substernere podastreti) podloga, osnova, nosilac, supstancija. supstratosfera (lat. sub, stratum sloj, gr. sphaira lopta) sloj vazduha izmeu troposfere i stratosfere na visini od 913 km u kome se javlja izvesno povienje temperature. supsumirati (nlat. subsumere) podreivati emu to, podrazumeva pod im; log. (ili: podvlaiti) ui pojam pod iri. supsumtivan (nlat. subsumtivus) podredan, koji podreuje, podrazumeva, pretpostavlja. supsumcija (nlat. subsumptio) log. podreivanje posebnog pod opte, podrazumevanje; zakljuivanje iz posebnoga o optem i obratno; pretpostavljanje. suptangenta (lat. sub, tangens) mat. deo apsci-sne linije ogranien tangentom i ordina-tom za jednu taku jedne krive linije. suptilan (lat. subtilis) tanak, tanan, fin, prefinjen, nean; taan, oniTap (o ulima); vet, lukav, dovitljiv. suptilnost (lat. subtilitas) tananost, utana-nost; tanost, otrina (ula); opggrou-mnost, dovitljivost; lukavost, preprede-nost. suptilnost (lat. subtilitas) v. suptilitet. suptraktivav (nlat. subtractivus) koji se moe odbiti ili odraunati; mat. oduzi-

mljiv, izraz za veliine sa znakom suptrakcije () ili za negativne; supr. aditi-van. suptraktor (nlat. subtractor) mat. v. suptra-hend. suptrakcija (nlat. subtractio) mat. odbijanje, oduzimanje (jedna od etiri osnovne raunske radnje); ua. adicija, divizija, multiplikacija. suptrahend (lat. subtrahendus) mat. oduzimak, umalilac, umalitelj, broj koji treba oduzeti od drugog broja; up. adend, dividend, multiplikand. suptrahent (lat. subtrahendus) mat. v. suptrahend. suptrahirati (lat. subtrahere) mat. oduzeti, oduzimati (broj od broja). suptropski (lat. sub, gr. tropos okret, obrt) geogr. koji se nalazi ili javlja izmeu tropskog i umerenog pojasa, koji je blizak tropima (povratnicima), koji je neto hladniji nego arki pojas, koji se nalazi izmeu umerenog i arkog pojasa; polu-tropski; suptropski pojas prelazni pojas izmeu tropskog i umerenog. sura (arap. sura, tur. sira) glava, poglavlje, red, linija, redak u knjizi, odeljak iz Korana (kojih ima 114); u Frukoj Gori: red drva u hvatovima. surgun (tur. surgiin) prognanih, izgnanik; dati surgun-paso proterati, isterati, izagnati, najuriti, otpustiti. sur dina (fr. sourdine) muz. v. sordina. surditas nervoza (nlat. surditas nervosa) med. gluvoa usled obolelosti ivaca. surditas organika (nlat. surditas organica) med. gluvoa usled obolelosti slunih organa. surdomutitet (nlat. surdomutitas) med. gluvonemost. surduk (tur. surmek) mali brdski klanac. surzum (lat. sursum) gore, uvis, u visinu: surzum korda (lat. sursum corda) gore srca, uzdignite srca. surzumverzija (nlat. sursumversio) med. obrtanje uvis (oiju); dalekovidost (staraka). surla (arap. sur) njuka. surma (tur. surme) boja za kosu i obrve. surogat (nlat. surrogatum) zamenik; zamena, sredstvo zamene; roba koja zamenjuje drugu neku robu, ali joj nije po vrednosti i valjanosti ravna, npr. margarin mesto bu-tera, cigura mesto kafe itd.; fig. patvori-na, falsifikovani proizvod. suruntija (tur. suriintu) nevaljala ena, skitnica, suklata (izraz se upotrebljava i za mukarce). susam (arap. susam, simsim, tur. susam) bot. v. sezam. suspendovati (lat. suspendere) obesiti"; odloiti, odlagati, odgoditi, odgaati; prekinuti, obustaviti, zadrati; ostaviti nereeno; razreiti koga dunosti za

suspendirati

886

sfera

neko vreme, udaljiti od dunosti; trg. obustaviti plaanje. suspendirati v. suspendovati. suspenzivan (nlat. suspensivus) odloan, koji odlae izvrenje neega, koji zadrava, odgodan; suspenzivan pravni lek onaj kojim se zadrava izvrenje presude. suspenzija (nlat. suspensio) odgaanje, odlaganje, zadravanje, obustavljanje nekog izvrenja; privremeno u klanjanje, udaljavanje od dunosti; neizvesnost, nereljivost, sumnja, podozrenje; ostaviti to in suspenzo (lat. in suspenso) ostaviti nereeno, u sumnji, da lebdi u vazduhu; fkz. stanje kada delii lebde ili vise u nekoj sredini, npr. praak razmuen u vodi. suspenzionist (nlat. suspensio) vetak, op-senar koji se vea rukama ili nogama, naroito na trapezu. suspevzorijum (nlat. suspensorium) ned. utega u obliku kesice za pridravanje viseih delova tela (grudi ili monica); upotrebljava se i u sportu. susurando (ital. sussurando) muz. sa uborom, uborei. suscepcija (lat. susceptio) primanje svetenikog ina, rukopoloenje (kod rimokatolika). suscipirati (lat. suscipere) poduzeti, primiti se ega, preduzeti; suscipere et fi-nire (lat. suscipere et finire) primiti se ega i privesti kraju (kao lozinka). suscitacija (nlat. suscitatio) buenje, izazivanje; podbadanje, pokretanje, rasterivanje, podbunjivanje, podstrekavanje, podsticanje, izazivanje. sutana (fr. soutane, nlat. subtana) mantija katolikih svetenika; fig. sveteniki stale, svephtenstvo. sutanela (fr. soutanelle) kratka mantija katolikih svetenikih pripravnika. sutener (fr. souteneur) zatitnik javne sene koji ivi od njene zarade; up. makro. suteren (fr. souterrain, lat. subterraneus podzemni) 1. deo zgrade ispod prizemlja, podzemni sprat, podzemlje, uzemlje; 2. stan u tom delu zgrade ako nije u zemlji dublje od 1 t. suti v. sati. sutlija (tur.-pere. sutlu a?) pirina kuvan u mleku, sa eerom i cimetom. sutura (lat. sutura) aiat., bot av; zaivanje. suum kuikve (lat. summ cuique) svakom svoje, svakome ono to mu pripada. susreti (hebr. schofet, lat. sufes, sufetis) pl. sudije, dva najvia slubenika u staroj Kartagini. sufiks (lat. suffixum) gram. nastavak, dodatak (deo rei izmeu korena ili osnove i zavretka, npr. potpis-ivati, ru-i--ast, nos-i itd.); supr. prefiks, sufioni (ital. suffioni) pl. geol. vodena para i gasovi sa bornom kiselinom, vodonikom i barskim gasom koji sukljaju iz zemlje kod Sijene i dr.

suficit (lat. sufficere biti dovoljan, dostajati, sufficit) dovoljno je, dostie; im. pretek, vei iznos u raunu; svota za koju su prihodi vei od izdataka; viak u kasi; supr. deficit. sufle (fr. souffle) kuk. upalj, naduven kola od jaja (povarak), udeen tako da bude vrlo mek. sufleza (fr. souffleuse) maina za duvanje, duva lica. sufler (fr. souffleur) poz. apta; fig. dosta-vlja, potkaziva. suflirati (fr. souffler, lat. sufflare) poz. aptati; fig. doaptavati kome to. sufokacija (lat. suffocatio) davljenje, guenje, zaguivanje, zaguljivost. sufragan (nlat. suffraganeus) svaki lan jednog katolikog svetenikog kolegija koji ima pravo da mu prisustvuje i glasa; naroito: biskup koji je podreen nadbi-skupu, zastupnik nadbiskupov. sufragijum (lat. suffragium) glas, glasanje; pravo glasa (kod Rimljana). sufragistkinje (lat. suffragium glasanje) v. sifraetkinje. sufuzija (lat. suffusio) med. podlivanje, podilaenje krvi; sufuzio kornee (lat. suffu-sio corneae) pomraenost ronjae; sufuzio lentis kristaline (nlat. suffusio lentis crystallinae) pomraenost kristalnog soiva, zelena mrena; sufuzio nigra (nlat. suffusio nigra) crna mrena; sufuzio. san-gvinis (lat. suffusio sanguinis) podliv krvi. sufumigacija (lat. suffumigatio) med. v. apokapnizam. suduk (tur. sucuk) kobasica; kobasica od oraha i zgusnutog slatkog vina. su (fr. souche) trg. levi deo lista u ekov-noj knjizi, knjizi sa priznanicama, protokolu itd. koji, radi kontrole, ostaje, dok se desni deo otkida. sfacelozan (gr. sphakelos) med. bolestan od vuca (mrline). sfacelus (gr. sphakelos) med. vuac, mrlina; brand. sfen (gr. sphen klin) min. naziv za titanit, zbog kristalizacije u obliku klina. sfendona (gr. sphendone) praka; med. zavoj za glavu oblika prake. sfenoid (gr. sphen gen. sphenos klin, efdos oblik, vid) min. hemiedarski oblik tetragonalnog i rompskog kristalnog sistema. sfenoidan (gr. sphen gei. sphenos, eidos) klinast; os sfenoides (nlat. os sphenoi-des) aiat. klinasta kost. sfera (gr. sphaira, lat. sphaera) lopta; naroito: nebeska lopta; krug, putanja; fig. krug delovanja ili rada, delokrug, domaaj, oblast, podruje; obim; drutveni krug; armilarna sfera (lat. sphaera armillaris) astr. sprava za predstavljanje raznih putanja nebeskih tela; sfera uticaja teritorija ili deo teritorije neke poluzavisne drave koja se stvarno nala-

sferika

887

shedi]azma

zi pod politikim i ekonomskim uticajem neke velike, naroito imperijalistike sile; vie sfere nadzemaljski svetovi ili krajevi; muzika ili harmonija sfera po Platonu i pitagorejcima: nebeska muzika koja nastaje kretanjem nebeskih tela u vasioni. sferika (gr. sphalra lopta) v. sferologija. sferisterijum (nlat. sphaeristerium) lopta-lite. sferipitet (nlat. sphaericitas) loptastost, svojstvo nekog tela koje ima oblik lopte. sferni (gr. sphafra lopta) loptast, okrugao kao lopta; loptni, koji pripada lopti i povrini lopte; sferna ogledala opt. ogledala ija je povrina deo lopte, dakle, izdubena kad je uglaana unutranja povrina uplje lopte (konkavna), i ispupena kad je uglaana spoljanja povrina lopte (konveksna) ogledala; sferna trigonometrija ona koja se bavi rea-vanjem sfernih trouglova; sferni eksces viak zbira uglova sfernog trougla preko dva prava ugla; sferni poligon svaki mnogougaonik na povrini lopte koji je ogranien lukom najveih krugova; sferni trougao trougao zatvoren sa tri luka najveih krugova; sferni ugao ugao koji prave dva luka najveih krugova. sferoid (gr. sphaira lopta, eldos oblik, vid) telo slino lopti, telo koje je priblino lopti (Zemlja je sferoid). sferoidalan (gr. sphaira lopta, eidos vid, oblik) slian lopti, nalik na loptu. sferoidan (gr. sphaira lopta, eidos vid, oblik) loptast, slian lopti, kao lopta. sferoidicitet (nlat. sphira lopta, spha-eroidicitas) sklonost ka stvaranju lopte, tenja za primanjem oblika lopte, npr. vode. sferologija (gr. sphalra, logia nauka) nauka o lopti, nauka o Zemljinom sferoidu. sferoma (gr. sphaira) zaokrugljene, loptasto telo. sferomahija (gr. sphaira, mache boj, borba) igra lopte, loptaka utakmica. sferometar (gr. sphaira, metron mera, merilo) 1. loptomer, sprava za nalaenje prenika jedne lopte od ije je povrine dat samo mali deo; 2. opt. sprava za odreivanje oblika staklenih soiva i debljine tankih ploica. sferometrnja (gr. sphaira, metrfa merenje) merenje lopte ili kruga. sferosiderit (gr. sphaira, sideros gvoe, elezo) min. siderit oblika lopte, bubrega. sfigmian (gr. sphygmos bilo) bilno, koji se tie bila, pulsa. sfigmogram (gr. sphygmos, gramma pisano, pismo) grafiki snimak bilnih udara ili otkucaje sfigmografom. sfigmograf (gr. sphygmos, grapho beleim) instrument za merenje bila, pulsa,

za beleenje bilne krvne (ili' pulsne) krivulje. sfigmografija (gr. sphygmos, graphfa pisanje, opisivanje, beleenje) vetina upotrebe sfipaografa; prouavanje sfigmo-grafa, opisivanje pulsa. sfigmodan (gr. sphygmds bilo, eidos oblik, vid) slian pulsu. sfigmologija (gr. sphygmos, logfa nauka) nauka o bilu. sfigmomanometar (gr. sphygmos, manos labav, mtron mera, merilo) aparat za merenje krvnog pritiska. sfigmometar (gr. sphygmos, m6tron) v. sfipaoskop. sfigmoskop (gr. sphygmos, skopeo posmatram) aparat za merenje, za ispitivanje bila, pulsa. sfigmoskopija (gr. sphygmos, skopeo) ispitivanje bila, pregledanje pulsa. sfigmofon (gr. sphygmos, phoneo zvuim) prekida struje spojen sa galvanskom baterijom i telefonom, stavlja se na arteri-ju i ini da se otkucaji bila uju. Sfinga (gr. Sphinx, lek Sphingos) mit. 1. fantastina figura sa telom lava i ovejem ili ovnujskom glavom, u starom Egiptu, kao simbol boga Sunca, esto stajala pred hramovima, i u blizini nadgrobnih spomenika (uva grobove); 2. kod Grka: udovite sa telom lava a glavom i grudima devojke, na steni kod Tebe, koje je svakom putniku postavljalo jednu zagonetku i razdirale svakog koji je ne bi reio; kad je Edip uspeo da je rei, Sfinga se survala sa stene. Smatrali su je as sim-bolom plodnosti zemlje, as simbolom mudrosti i tajni u prirodi; fig. zagonetka linost. sfingodonta (gr. sphingo steem) pl. med. lekovi i sredstva koja izazivaju jako stezanje miia. Sfinks (gr. Sphinx) mit. v. Sfinga. sfinksis (gr. sphinxis) ned. stezanje, zatvaranje miia. sfinkter (gr. sphinkter od sphlngo steem) aiat. mii steza, mii zatvara. sforcando (ital. sforzando) mta. pojaano, jae, naglaeno. sforcato (ital. sforzato) muz. v. sforcando. sfragid (gr. sphragis) peatna zemlja. sfragistika (gr. sphragfs gen. sphragidos peat) pomona istorijska nauka: nauka o peatima, poznavanje peata na poveljama, naroito starim; pr. sfragistiki. sfumato (ital. sfumato) slik. nejasno, razlivene, mutno (slikane); slikanje blagim senkama (Leonardo da Vini, Koreo i DR-)shazis (gr. schasis) med. putanje krvi. shazma (gr. schasma) med. zaseeno mesto na telu na kome se puta krv, shedijazma (gr. schedfasma) kratak, na brzu ruku izraen sastav, nacrt, skica.

888
shema (gr. schema) draganje, ponaanje, oblik, forma; slika, uzor; nacrt, skida, svaki obrazac koji slui kao uzorak i uputstvo za sreivanje, istraivanje i prikazivanje ega; osnovni nacrt, pregled; gram., poet. figura. shematizam (gr. schematismos dranje, ponaanje; spoljanjost; oblik) oblik nacrta; formalizam, krut i jednoobrazan poslovni (kancelarijski, administrativni) nain postupanja; zvanian kalendar sa spiskom svih dravnih vlasti i ustanova, slubenika i sl., npr. uitel>ski, svete-niki shematizam; fil. postupak razuma sa predstavama danim u opaaju iz kojih se sintezom na osnovu vremenske sheme i transcendentalne apercepcije dolazi do saznanja predmeta (po Kantu); ematizam. shematizirati (gr. shematlzo) napraviti nacrt, izraditi u obliku pregleda, nacrta, skicirate; ematizirati. shematian (gr. shema oblik, nacrt) izraen u obliku nacrta, pregleda, u glavnim potezima; ematian. shematografija (gr. shema, grapho crtam) crtanje likova ili slika. shematopeja (gr. shema, poieo inim, pravim) vetina prikazivanja (ili: prikazivanje) neke radnje pokretima tj. pantomi-mikom. shenobat (gr. shoinobates) igra na konopcu. shenobatika (gr. shoinos konopac, bafno idem) vetina igranja na konopcu. shizogen (gr. schfzo cepam, rascepam, razdvojim, gen- koren od gignesthai nastati, postati) koji je nastao putem delanja, razdvajanja, odvajanja. shizogonija (gr. schiza cepanje, schizo cepam, gone raanje) biol. bespolno mnoenje neprestanim deljenjem celokupnog organizma (kod sporozoa, bakterija i dr.). shizotrihija (gr. schizo cepam, thrix gen. trichos dlaka) med. cepanje kose pri vrhu. shizofite (gr. schizo, phyton biljka) pl. bog. biljke (bakterije i neke alge) kod kojih se mnoenje vri iskljuivo bespolnim putem, tj. deljenjem. shizofrenija (gr. schizo, schiza cepanje, phren gen. phren6s dua) med. duevni poremeaj koji se sastoji u izvesnom cepanju duhovne linosti, ispoljava se u naglom menjanju pravca miljenja, nedostatku jedinstva htenja, nadmonosti unutranjeg ivota i u izbegavanju spoljanjeg sveta (naroito se javlja kod tzv. mladalakog ludila; up. demencija); izofrenija. sholastika (gr. sholastikos kolski; ovek kolske mudrosti, dedak; prvo znaenje: dokon, koji ima vremena da ui, sholastike) 1. fil. srednjovekovne filozofija koja je smatrala svojim zadatkom da dokae da su verske istine u isto vreme i nune istine razuma; to je, u stvari, teologija ili, kako su je zgodno nazvali, sluavka teolo-gije".

scenograf

sholastika (dat. scholastica, gr. schole kola) 2. kod katolika: opatica (kalu-erica) koja je i uiteljica. sholasticizam (gr. scholastike) fil. nazori i naela sholastiara. sholastiari (gr. schole kola, nlat. scholastici) fil. kolski naunici, kolski mudraci; hrianski filozofi sred. veka koji su pokuavali da utvrde nauno-filozofski sistem hrianske crkve (Erigena, Roscelin, Anzelm Kenter-berijski, Abelar, Albertus, Magnus, Toma Akvinski, Dune Skot, Biljem Okam i dr.); prezrivo: preklapala ija je mudrost vie za kolu nego za ivot. sholastiki (gr. scholastik6s dokon; kolski; ovek kolske mudrosti, dedak) kolski; fig. dosetljiv, mudrijaki; sho-lastiko pitanje kolsko pitanje, mudri-jako pitanje; sholastika filozofija v. sholastika. sholija (gr. scholion tumaenje, objanjenje) pl. sholije nauna izlaganja, objanjenja; napomene kao objanjenja grkih i latinskih pisaca koje su pisali stari gramati-ari. sholijast (gr. scholiastes tuma, objanjava-lac) pisac sholija, tuma nekog starogr-kog ili latinskog pisca. sholiograf (gr. scholion tumaenje, objanjenje, grapho piem) v. sholijast. scelerat (lat. sceleratus) zloinac. scelus (lat. scelus) zloin, prestup. scena (gr. skene drvena skela, drvene skele, pozornica, lat. scaena) pozornica, pozorite; prizor, pojava (deo ina pozori-nog komada); predstava, radnja, dogaaj; slika; mesto gde se dogaa neka radnja; fig. neto to obraa na sebe panju, prizor; svaa; staviti u scenu obraditi kao pozorini komad, udesiti za pozornicu; prirediti scenu prirediti prizor svetu (izazivanjem svae, nereda, loma i dr.). scenarijum (nlat. scaenarium) knjiga scena, uputstvo o promenama, pojavama i dr. u pozorinim komadima. scenario (gr. skene pozornica, ital. scenario) tekst prema kome se snima film; vrsta knjievnog dela pisanog tako da moe posluiti kao osnova za snimanje filma. scenarist (gr. skene pozornica) lice koje vodi nadzor nad pozornicom i rukovodi kretanjem glumaca na pozornici i daje znakove za scenske efekte i dr. scenarija (lat. scaena) sve ono to treba da je na pozornici u nekom pozorinom komadu, naroito nametaj; slika; predeo, okolina. sceniti (gr. skene ator; arnjevi; bora-vljenje u atoru) pl. stanovnici atora, ergari. , scenograf (gr. skene pozornica, grapho crtam, slikam) pozorini slikar; instrumenat za lake vrenje perspektiv-

scenografija

889

scifoid

nog crtanje nekog predmeta; sprava za snimanje panorama. scenografije (gr. skenographia, skene pozornica, graphfa crtanje) slikanje pozorinog dekora, pozorine slikarstvo; slikanje predmeta u daljini, perspektivno slikarstvo. scenski (lat. scaenicus) pozornini, koji se tie pozornice, koji pripada pozornici; pozorini. scibala (gr. skybalon izmet) pl. med. brabonj-ci (kod tvrde stolice). scijentizam (lat. scientia znanje, nauka) hrianska nauka", sekta koju je u Sev. Americi osnovala 1866. Meri Beker-Edi, koja smatra da se bolesti mogu leiti verom u Sv. pismo i molitvom, jer bog jedini je ono to je stvarno, a sve materi-jalno, dakle i bolesti, nestvarno je; zrnce istine i povoljnog dejstva lei u sugestivnom uticaju vere i molitve. scijevciologija (lat. scientia, gr. logfa uenje) fil. uenje o nauci, tj. nauka o metodima, osnovama, pretpostavkama i ciljevima nauke, teorija saznanja. Scila (gr. Skylla, lat. Scylla) visoka i opasna stena u Sicilskom moreuzu, kod Mesine, prema vrtlogu Haribdi; u grkoj mitologiji predstavljena kao ensko udovite koje prodire mornare koji tuda prolaze; nalaziti se izmeu Scile i Ha-ribde biti u poloaju kada opasnost preti sa dve strane, i kada se izbegne jedna doekuje druga, jo vea; fig. bliska opasnost. scilicet (lat. scire licet, scilicet) pril. naime, to jest; skraeno: sc. = tj.

scimpodijum (lat. scimpodium, gr. skimpodion) med. stolica za sklapanje, poljska stolica, poroajna stolica. scintilatori (lat. scintillatio) organske ili neorganske materije ili njihovi rastvori u kojima, pod uticajem jonizujuih (radioaktivnih) zraenja, nastaje svetlucanje (scintilacija). scintilacija (lat. scintillatio) treperenje, blistanje, sevanje, prtanje varnica; astr. treperenje zvezda. scirozan (gr. skfrros otvrdnue, nlat. scirhosus) med. tvrdo oteen, sa otvrtkom, slian raku. scirozis (gr. skirros) med. stvaranje scirusa, otvrdnjavanje. sciroma (gr. skfrros) med. raku slian otvrdak. sciroftalmija (gr. skirros otvrdnuo ir, ophthalmos oko) med. rak u oima. scirus (gr. skirros otvrdak) med. raku slian otvrdak, tvrdi otok lezde. scisalije (nlat. scissaliae, lat. scindere cepati) pl. novci koji izlaze iz kovnice sa nekim nedostatkom. scisija (lat. scissio) cepanje, rascep, odvajanje; up. izma. scisura (lat. scissura) rascep, pukotina; med. razderano mesto, raseeno mesto. scititis (gr. skytos koa) med. zapaljenje koe. scitogen (gr. skytos koa, genkoren od gignesthai nastati, postati) sredstvo za tavljenje koe, tanin. scifoid (gr. skyphos pehar, vr, eidos oblik, vid) geol. okamenotina u obliku pehara.

D Jl/U >l/&ii/&r&$
T
T, t dvadeset drugo slovo nae irilice, devetnaeste nae latinice (T, t); kao skraenica: T.= Testamentu*!, tom, tribun; 1.= titula, tu, tare; t. r.= Titule pleno; t. t. = titule toto; tab. = tabula; Test. tes-tamenat; muz. t^tenor; mat. tg ili tang= tangens; fiz. T = apsolutna temperatura; t=TOHa; hen. t P=talijum,1a = tantal; Te = telur; 1Lj = terbijum; Ts=tehnecijum; Ti = gigan; 1\l=torijum; Tt = tulijum; 1vo-donkkov izotop tricijum. tabak (arap. tabaq, tur. tabak) 1. komad hartije razne veliine sa dva lista; tamparski tabak list hartije koji ispresavijan daje 16 tampanih strana razne veliine; autorski tabak tampana hartija sa ZO 000 tamparski^ slova i drugih znakova. tabak (p. tabaco, ital. tabacco, fr. tabac, nem. Tabak) 2. biljka za puenje i umr-kivanje, duvan (nazvana po pokrajini Ta-bako u St. Domingu, gde je 1496. najpre naena; po nekima, re tabako znai, u jeziku ostrva Haiti, posudu iz koje su uroenici puili). tabakana (arap.-pers.-tur. tabakhane) koarska radionica, mesto gde se ini sirova koa. tabakera (fr. tabac duvan, tabatiere) kutija za duvan, cigarete ili burmut (kona, drvena ili metalna). tabakoza (nlat. tabacosis) med. bolest radnika u fabrikama duvana koja dolazi od udisanja duvanske praine. taban (tur. taban ravan) donja strana stopala. tabardiljo (p. tabardillo) arlahna groznica u Junoj Americi. tabela (lat. tabella) ploica, tablica, pre-gledna tablica, skrialjka, pregledno sreen spisak (grafiki ili u brojkama), npr. genealoke, istorijske, hronoloke tablice. tabelaran (nlat. tabellarius) tabliast, u obliku tablice; tablini, prikazan na tablici ili pomou tablica; pregledan, prikazan ili sreen po rubrikama. tabelirati (lat. tabella) farm. pomou eerne materije izraditi u obliku ploica, npr. okoladu. tabernakl (lat. tabernaculum) ator, paviljon, senica s kovegom kod starih Jevreja; kod katolika: koveg, povea kutija u obliku kuice u kojoj se uva monstran-ca sa posveenom hostijom (up. kivot); zatitni krov za kipove, oltare, grobove i DRtabes (lat. tabere ileti, kopneti, sahnuti, raspadati se, tabes ilenje, kopnjenje, sahnjenje, raspadanje) med. suenje, kopnjenje tela; tabes abdominalis (lat. tabes abdominalis) tuberkuloze trbuha; tabes dorsa-lis (lat. tabes dorsalis) suenje lene modine praeno poremeajima stabilno-sti i sigurnosti hoda, posledica sifili-sa; tabes pulmonalis (lat. tabes pulmona-lis) tuberkuloza plua. tabescencija (nlat. tabescentia) med. suenje, mravljenje, kopnjenje, iljenje. tabetian (lat. tabes) med. bolestan od tabesa, tabesni, koji se tie tabesa. tabetiar (lat. tabes) med. onaj koji je bolestan od tabesa, sifilisa, sifilitiar. tabian (lat. tabes) med. v. tabetian. tabla (lat. tabula) ploa; ploa za pisanje, crtanje itd.; up. tabula. tabl d'ot (fr. table d'hote) gostionika trpeza, ruak u gostionici sa istim brojem i vrstama jela i sa istom cenom za sve goste, za razliku od ruka a la kart (fr. a 1a carte), gde gost bira i plaa jela po jelov-niku. tableta (fr. tablette) 1. ploa, tablica za pisanje; 2. posluavnik za kafu, aj i dr.; 3. farm. ukalupljena, zbijena (ili: presova-na) lekovita masa u obliku etvrtastih ili okruglih ploica (pastkla). tabletirati (fr. tablette ploa) farm. od lekovite mase (smese) praviti okrugle ili etvrtaste ploice (tablete, pastile). table (fr. tableau, lat. tabula) slika; pregledno sreeno prikazivanje; spisak, lista; u pozorinom komadu: slika (izmeu ina i pojave); fig, veliko iznenaenje, zaprepaenje. tablonet (fr. tableau) omiljena drutvena igra karata u kojoj uestvuju dva ili etiri igraa sa 52 karte. tabl-rond (fr. Table-ronde) lit. drutvo okruglog stola kralja Artusa", sto za ko-

tabor

891

taksativan

jim sedi kralj Artus sa svojim vitezovima (iz kruga pria o kralju Artusu u staroj francuskoj i nemakoj knjievnosti); taflrunde. tabor (slov.) kod eha i Maara: utvreni vis, artiljerijski park; naroito: brdska tvrava, ratni logor husita koji je 1420. god. podigao Jan ika, po kome su husite nazivali taboritima; kod Turaka: odeljenje vojnika u jaini oko jednog bataljona. taboriti pl. v. pod tabor.
taboriani v. husiti,

tabu svetost i neprikosnovenost bogovima \ posveenih stvari, mesta ili osoba, jer ako se dodirnu, oni, toboe, donose veliku nesreu, bolesti i smrt (u religiji ostr-vljana Junog mora), jedan od najniih kultova demona i prirodnih predmeta; tabuizam.
tabuizam v. tabu.

tabula (lat. tabula) daska, ploa, tabla (naroito za pisanje); pl. spisi, povelje, pismena, dokumenta, rauni, raunske knjige. tabula votiva (lat. tabula votiva) spomen-ploa. tabula raza (lat. tabula gaza ploa ili tabla iji je vosak poravnjan, na kojoj dakle, nita nije napisano, jer se ranije pisalo stilom po takvim tablicama) istrugana, glatko izbrisana, neispisana tabla; otuda: glatka, prazna bakrena ili kamena ploa, neispisan list; ovaj izraz najee se upotrebljava da se oznai kako ljudska dua nema nikakvih uroenih ideja, predstava (poreklo mu je u jednom mestu Aristotelova dela O dui", , 4); napraviti tabulu razu neto potpuno ukloniti ili odstrani, potpuno rai-stiti; ft. potpuno neznanje. tabulator (nlat. tabulator) na pisaoj maini: izraiva redaka i rubrika (za pravljenje tabela). tabulatura (nlat. tabulatura) najtaniji red i pravilnost; muz. na nekim instrumentima: oznaavanje tonova slovima i brojkama mesto notama. tabulet (nlat. tabuleta) lak drveni sanduk sa pregradama koji nose na leima putujui trgovci. tabun 1. (rus. tabun) velika ergela konja u stenama Rusije. tabun 2. (eng. tabun) dugotrajni bojni otrov iz grupe trilona; ima izgled crvenomrke tenosti, iji miris podsea na miris kruaka; pronaen 1944, ali nije upotrebljen u ratu. taburet (fr. tabouret, p. taborete) stolica bez naslona; klupica za noge (pri sedenju); floretna tkanina sa arenim cvetovima. tavelirati (fr. taveler) slik. iarati pegama, poprskati. tavoleta (ital. tavoletta) slik. daica na kojoj slikar, pri radu, dri boje; up. paleta.

tavoloca (ital. tavolozza) v. tavoleta. Tagalci pl. malajski narod na Filipinima koji govori tagalskim jezikom malajskog jezikog stabla, potomci malajskih doseljenika. taze (pere. taze, tur. taze) novo, svee, mlado, tek spravljeno (jelo), tek ubrano (voe). tazimetar (gr. tasis zatezanje, napon; irenje, metron merilo, mera) sprava za me-renje irenja nekog tela usled pridavanja toplote itd. tain (arap. ta'yin odrediti, tur. tayin obrok, sledovanje) obrok; vojniki hleb, sledovanje. tajga (rus. tanga) ogromna sibirska prauma, 1.0002.500 km iroka, neprohodna i bogata ivotinjama (lisicama, kurjacima, mrkim medvedima, samurima, vidrama, se-vernim jelenima i dr.). tajlorizam (Taylor) po amerikom inenjeru Frederiku Vinslovu Tajloru (18561915) nazvani sistem naune organizacije rada koji se sastoji u tome to se, tanim aparatima i metodima, mere pojedini pokreti radnika pri radu, pa se, izbegavajui premaranje i rasipanje snage, utvruje formula najcelishodnijeg vrenja potrebnih pokreta pri radu; ovim se meto-dom postie velika uteda u vremenu i poveava proizvodnja.
Tajlorov sistem v. tajlorizam.

tajmkiper (eng. time-keeper) sp. sat za tano merenje vremena. tajfun (kin. tai-fung) v. tifon. tak (fr. taquet koi) bilijarski tap. takelaa (nem., hol. Takel) sve to slui kretanju lae pomou jedara i to dri katarke (jarboli, ueta, krstovi i jedra na brodu). taklidi-seif (tur. taklid seyif) ceremonija kad sultan pripasuje sablju (to je za-menjivalo krunisanje). takrir (arap. taqrir, tur. takrir) slubeni akt, naroito akt o ubatinjenju. taksa (lat. taxare proceniti, nlat. taxa, fr. taxe) 1. zvanino propisana cena (hleba, mesa, vonje autom itd.); 2. vrsta posrednog tarifskog poreza: dabina, pristojba, zakonom utvrena suma novca koju je potrebno poloiti u taksenim markama ili novcu da bi se neka stvar, npr. molba, mogla uzeti u postupak, ili da bi neto moglo stupiti na snagu (prenosna taksa, nasledna taksa itd.); taksa stole (nlat. taxa stolae) utvrena nagrada katolikom sveteniku za pojedine svetenike radnje. taksametar v. taksimetar. taksativan (nlat. taxativus) koji se moe taksirati, koji se moe tano odrediti ili utvrditi; taksativno nabrajanje prav. poimenino nabrajanje, npr. u nekom zakonu, svih sluajeva na koje se izvesna zakonska odredba moe primeni

taksator

892

talentovan

taksator (nlat. taxator) procenilac, odrei-va cene. taksacija (lat. taxatio) odreivanje vrednosti, utvrivanje cene; procenjivanje, pro-cena; polaganje propisane takse; stavljanje taksene marke na neku ispravu itd. taksi (fr. taxi) putniki automobil sa taksimetrom. taksi-automobil v. taksi. taksiderma (gr. taxis ureenje, derma koa) ispunjena ivotinja taksidermija (gr. taxis, derma) vetina punjenja ivotinja; uputstvo o punjenju ivotinja i o njihovom odravanju. taksidermist (gr. taxis, derma) ispunjava ivotinja. taksija (gr. taxis) biol. v. tropizam. taksimetar (fr. taxi, gr. metron mera, merilo) na automobilima: sprava koja sama, automatski, belei preeni put u kilometrima (radi odreivanja cene vonje). taksin hem. otrov koji se dobija iz lia, izdanaka i semena tise. taksiologija (gr. taxis ureenje; red, poredak, logia nauka) nauka o redu, o raspore-ivanju, o sistematisanju. taksionomija (gr. taxis, nomos zakon) v. taksiologija. taksirati (lat. taxare) odrediti cenu; utvrditi cenu; proceniti, procenjivati; poloiti (ili: platiti) propisanu taksu; prilepiti taksenu marku (na molbu). taksis (gr. taxis red, raspored) ubojni red, raspored bitke; med. nametanje (kile i DR-)taksonomija (gr. taxis, nomos zakon) lingv. poreenje slinih pojava u jednom ili u raznim jezicima koje slui kao osnova za klasifikovanje (razvrstavanje) jezikih pojava i samih jezika. taksofon (nlat. taxa, gr. phone glas, zvuk) telefon-automat. takt (nlat. tangere dodirnuti, dirati, taknuti, tactus) 1. dodir, dodirivanje, pipanje, sposobnost dodirivanja, opil; fig. smisao za fino, finoa i sigurnost ponaanja u ophoenju s drugima, oseanje za ono to prilii; 2. muz. grupa tonova dobivena ravnomernom podelom jednog niza tonova; 3. ravnomerna podela vremena, ravnomerno kretanje, npr. u plesu. taktizirati (gr. taktike) raditi, postupati po taktici; postupati pri radu i ophoenju oprezno i smiljeno. taktika (gr. taktike od tasso postavim, postrojim) voj. naukd o upotrebi trupa pre, za vreme i posle borbe, vetina voenja trupa; grana ratne vetine koja se bavi reavanjem taktikih zadataka na kartama i terenu; fig. celishodno i odmereno postupanje pri radu ili ophoenju, umetnost. taktilan (lat. tactilis) koji se tie ula pipanja, opipljiv, dodirljiv.

taktirati (lat. tactus) beleiti takt, ozna-avati takt; rukom odbrojavati trajanje nota; davati takt, udarati takt. taktian (gr. taktikos) koji se tie taktike, vet u voenju trupa; umean, koji radi po planu ili smiljeno; obazriv, paljiv, fin u ophoenju. taktiar (gr. taktik6s strojni, vian postrojavanju, vet u rasporeivanju ubojnog reda) voj. onaj koji veto primenjuje taktiku; umean, obazriv, paljiv ovek (pri radu itd.). taktmeser (lat. tactus, nem. Messer) v. metronom ili hronometar. tal (nem. Teil) deo neke celine, udeo (npr. u imanju, nasledstvu i sl.). talambas (arap. tabl bubanj, pere. baz od baljten igrati, tur. davulbaz, tulumbaz) vrsta bubnja. talamus (gr. thalamos) brana postelja; bog. semeno leite cvetova; znat. deo sive supstancije mozga koja sadri nervne elije i koja se nalazi ispod modane kore na prednjem delu modanog stabla. talant (gr. talanton) v. talent 1. talar (lat. talaris) duga sveana haljina, kraljevski ogrta; duga gornja haljina katolikih i evangelikih svetenika; slubeno odelo sudija. talasarhija (gr. thalassa more, agsb vladam) gospodarstvo na moru, pomorska nadmonost. talasografija (gr. thalassa, graphia opisivanje) v. oceanografija. talasokratija (gr. thalassokratia) v. talasarhija. talasometar (gr. thalassa more, metron mera, merilo) sprava za merenje plime i oseke; sprava za merenje morskih dubina. talasoterapija (gr. thalassa, therapeia leenje) med. leenje morem; nauka o lekovito-sti mora, nauka koja prouava uticaj morske klime na oveji organizam. talbotipija (gr. typos otisak) fotografija nazvana po jednom od pronalazaa, Engle-zu Foksu Talbot-u; up. kalotipija. galeb (arap. talib, tur. talebe) istraiva, ispitiva, naroito na polju nauke; uenik; student; naunik. taleman (v. tala, tap) govornik u ime seljakog stalea u vedskom parlamentu. talent (gr. talanton, lat. talentum) 1. kod starih Grka i Jevreja: odreena teina i izvesna svota novca (talant); u novoj Grkoj: teg od 100 mina =150 kg; 2. fig. prirodan dar, darovitost koja se vebom moe razviti u sposobnost naroito lakog, sigurnog i dobrog obavljanja poslova u nekoj oblasti, bez postojanja stvaralake snage genija; darovit, obdaren ovek. talentovan (lat. talentum) 'darovit, od prirode sposoban, obdaren za to.

taliziJanizam

893

tambur in

talizijanizam (gr. thatysia sc. iera rtve prvenice, rtve prvih plodova) v. vegetarijanizam i talizije. talizije (gr. thalysia sc. iera) pl. rtve u slavu boginje Demetre, koje su se sastajale od prvih zemaljskih plodova. Galija (gr. Thalia, Thaleia) mit. 1. jedna od tri gracije; 2. jedna od devet muza, muza zatitnica dramskog pesnitva, naroito komedije; otuda: Talijin hram = pozorite. /galija (arap. tali', tur. talih) srea, naroito: dobra srea; zvezda pod kojom se neko rodi; sudbina. talijum (gr. thallos mladica, izdanak, nlat. thallium) hem. osoben metal, u spektru pokazuje sjajnu zelenu liniju, otuda mu i naziv; atomska masa 204,37, redni broj 81, znak T1; slui za izradu optikih stakala koja jako lome svetlost. talik (arap.) vrsta poloenih persijskih slova, koja su docnije primili i Turci. talio (lat. talis takav, talio gen. talionis) uzvraanje, odmazda, vraanje istom merom; jus talionis (lat. jus talionis) pravo odmazde, po naelu: oko za oko, zub za zub; talion. talir veoma est i star naziv novca u mnogim zemljama i u raznim oblicima (taler, daler, dalder, dolar i dr.); naziv po Joahimstalu (Joahimovu) u dananjoj ehos lovake j, gde je kovan jo u XVI veku; kod nas ih kovala samo Dubrovaka Republika. talisman (fr., p. talisman, arap. tilsim, gr. telesma danak, porez, dabina, od teleein platiti; izvriti, ispuniti, telos izvrenje, ispunjenje) arobni magijski predmet koji, po veoma rasprostranjenom narodnom sujeverju, daje onome ko ga nosi arobnu mo, titi ga od zla i donosi mu sreu; amajlija. talit (hebr.) etvrtasto ebe kojim Jevreji, za vreme molitve u sinagogi, pokrivaju glavu i vrat; takoe: mrtvaka haljina, mrtvaka koulja. talk (arap, p. talco, nlat. talcus) min. mi-lovka, magnezijev silikat s vodom, lju-spast ili listast, boje ute ili crvenkaste, pod prstima mastan (upotrebljava se kao praak za mazanje maina, glaanje koe i dr.). talkist (arap., nlat. talcus) min. talkov kriljac. talmi-zlato uta slitina bakra, sadri samo do 1% zlata, kao ica ili lim upotrebljava se za izradu ukrasa i nakita (nazvan po pronalazau, fr. fabrikantu Tallois i demior = Talmior. Talmud (hebr. Talmud, rab. thalmud usmena pouka) zakonik pohrianskih Jevreja, zbirka jevrejskih predanja i zakona, pri-reena izmeu P i VI veka n. e., koja sadri celokupne uenje jevrejstva, judai-zma.

talmudisti (hebr. Talmud usmena pouka) pl. Jevreji koji priznaju Talmud, zovu se jo i rabiiiti (za razliku od karaita, koji ne priznaju ni Talmud ni predanja). talov (fr., p. talon, ital. tallone, lat. talus peta, potpetica) 1. voj. ispupenje na spoljanjem zidu bastiona; 2. u kartanju: karte (za kupovanje) koje preostanu posle podele karata igraima; 3. arh. ukras na donjem delu izduben a na gornjem ispupen; 4. muz, donji deo gudala, bica; 5. kod akcija i hartija od vrednosti: tabak s kuponima, od koga se svake godine odseca po jedan kupon radi unovavanja po utvr-enoj ceni. talofite (gr. thallos mladica, izdanak, phyton biljka) pl. bot. biljke koje nemaju ni jednog pravog biljnog organa, tj. ni korena, ni stabla, ni listova (npr. okreci, liaji, gljive itd.). talpa (tur.) velika debela daska, brvno. talpara (tur.) brvnara, kua nainjena od talpi. talus (gr. thallos mladica, izdanak, phytbn biljka) 1. bog. biljno telo na kome se ne razlikuje ni koren, ni stablo, ni list; up. talofite. talus (lat. talus) 2. zool. skona kost; kocka (za igru); nagib zemljita, nagnute zemlji-te. talcijum (nlat. talcium) hen. v. magnezijum. taman (arap. taman, tur. tamam) pril. ba, upravo, potpuno. tamandu (braz. tamandua) zool. mravojedac, junoameriki bezubi sisar. tamarind (ital., p. tamarindo, nlat. Tata-rindus indica) bot. afrika i istonoindij-ska kisela urma, od koje se pravi pekmez koji se upotrebljava kao blago sredstvo za ienje. tamariska (lat. tamariscus) bot. azijske, afriko i junoevropsko zimzeleno drvo, iji se solju bogati pepeo upotrebljava za tavljenje i bo j a disanje. tambula (arap.) crnaki dobo od drveta. tambur (fr. tambour, ital. tamburo) 1. dobo; doboar; 2. zaklon nad vratima od vetra, kie, zime i sl.; 3. arh. deo graevine oblika valjka, cilindra, ili mnogougla na kome lei kube; 4. pokrivena platforme eleznikog vagona; 5. vrsta veza. tambura (arap. tanbur, tur. tanbura) muz. poznati muziki instrument sa etiri do est metalnih ica. tamburelo (ital. tamburello) v. tamburin. tamburin (ital. tamburino) mali dobo u koji se udara dlanom i koji ima praporce u obruu, daire (upotrebljava se na Istoku, u paniji i kod nas kao pratnja narodnih plesova i pesama, naroito sevdalinki); eref za vez; iv panski i junofrancuski ples, slian gavoti, u kome igra sam sebe prati tamburinom.

tambur -maor

894
tang (jap.) 3. mera za povrinu u Japanu, u duini od 20 i irini od 15 Jgenga = 9,917 ari; tan. tavgens (lat. tangens dodiran, koji dodiruje) kom. goniometrijska funkcija: u pravouglom trouglu odnos izmeu suprotne i nalegle katete (tang) za dani ugao. tangent (lat. tangere dodirivati, tangens) ekii, maljica kod muzikih instrumenata sa ilama i asovnika to sviraju. tangenta (lat. tangere dodirivati, tangens) geok. dirka, prava koja spaja dve uzastopne (konsekutivne) take krive, krivulje. tangentni (lat. tangere dodirivati) dodiran, koji dodiruje; dodirni. tangentometar (lat. tangere dodirivati, tangens, gr. meiron mera, merilo) tahimetar za merenje visina trigonometrijskim putem. tangenckjalni (nlat. tangentialis) dirni, koji je u pravcu dirke, koji dejstvuje u pravcu dirke, koji se kree u pravcu tangente; tangencijalna sila komponente sile u pravcu tangente (supr. normalna sila); tangencijalno kretanje kod centralnog kretanja kretanje jednog tela u pravcu tangente, time to centripetalna sila u ma kojoj taci krune putanje ne deluje, tako da se telo usled inercije, lenivosti, dalje kree po pravoj liniji. tangina bog. madagaskarska otrovna, zimzelene, ljiva, Tanghima venenifera. tangara (lat. tangere) dirati, dodirivati, ticati, tai, taknuti, tai se, taknuti se; graniiti; pogoditi, pogaati, praviti utisak; ticati se. tango (p. tango) argentinski apaki ples uz pratnju narodnih instrumenata, koji se, preraen u Parizu, rairio po celoj Evropi i postao jedan od najomiljenijih drutvenih plesova; melodija mu ima teke i melanholine ritmove sa mnogo sinkopa. tandara (tur. tandir) prvarnice. tandara-mandara (tur. tandir-mandir) zbrkano, ispreturano, s brda s dola, bez reda i smisla. tandem (eng., fr. tandem) 1. lake otvorene dvokolice sa dva konja koji su upregnut jedan ispred drugog; 2. toak (ili: bicikl, velosiped) sa dva sedita jedan iza drugog; 3. teh. sistem motora sa dva cilindra jedan iza drugog. tandler (nem. Tandler, Trodler) prodavac polovne robe, starinar. tane (pere. dane, tur. tane) topovske ili puane zrno, metak iz vatrenog oruja. tanizirati (fr. tanin, taniser) d odavati vinu tanin. tanimi (hebr.) pl. velike morske nemani, zmajevi, zmije, krokodili. tanin (fr. tanin) hem. matecija koja se dobiva od iarki i kore hrasta, jasena, breze, ive i dr. bezbojan, beo ili ukast prah,

tambur-maor (fr. tambour-major) podoficir stareina doboara i trubaa u puku. tamiz (fr. tamise) uglaana vunena tkanina. tampon (fr. tampon) zapua, ep; ned. zapua od vate, gaze, arpije i dr. koji se stavlja u prirodne ili boleu nastale otvore na telu da bi se zaustavile krva-renje; tamponska drava mala drava koja se nalazi, kao kakav ep, izmeu dve velike drave. taiponada (fr. tampon) med. zatvaranje rane tamponom, stavljanje tampona. tamponaa (fr. tampon) rud. 1. svi radovi kojima je cilj da se odvoje slojevi vode od slojeva nafte i da se sprei pristup vode u izbueno mesto; 2. kod probijanje rudnog okna: vetake zapuavanje praznina i pukotina cementom, glinom, bitumenom itd. tamponacija v. tampona da. tamponirati (fr. tamponner) zaepiti, zapuiti, zatisnut; med. staviti tampon, zaustaviti krv (vatom, gazom i sl.). tamtam (kin.) gong, kineski ili indijski runi dobo od slitine bakra i belog lima, u obliku okrugle ploe, u koji se udara maljicom; fig. vaarska galama, graja, buka. tan (kin.) 1. najvea kineska i japanska trg. mera = 100 kina = 60,453 do 60,479 kg (pikul); japanska mera za povrinu = 9,917 zri. tan (eng. thane) 2. visoka plemika titula u kotskoj. tanagra (gr. Tanagra) mali ivotinjski i ljudski kipovi raeni od peene zemlje, odlikuju se gracioznou (naziv po beotijskom gradu Tanagri, gde su proizvoene u GU veku pre n. e.). tanaimi (hebr.) pl. jevrejski tumai Mojsije-vih zakona od I veka n. e. tanatizam (gr. thanatos smrt) uenje i verovanje da je dua oveja smrtna. tanatozis (gr. thandtosis usmrenje) med. umiranje jednog dela tela. tanatoide (gr. thanatos smrt, eidos vid, oblik) pl. med. bolesna stanja slina smrti, npr. obamrlost, bolest spavanja, nesvestica, tetanus i dr. tanatologija (gr. thanatos, logia nauka) nauka o prirodi i uzrocima smrti. tanatometar (gr. thanatos, metron mera, merilo) sprava za utvrivanje smrti. tanatofobija (gr. thanatos, phobos strah) med. preteran (ili: bolesni) strah od smrti. tanad (nem. Tanz) igra, ples; igranka. tang (dan. tang, isl. thang) 1. biljna vrsta iz porodice algi, bojadijska mahovina od koje se dobiva crvena boja; up. fukus. tang (ind.) 2. vrsta istonoindijskog muse-lina.

895
gorka ukusa i kupi usta, upotrebljava se u industrijske svrhe, naroito za ta-vljenje koa; up. scitogen. tank (eng. tank) voj. v. tenk. tanker (eng. tanker) v. tenker. tanpon (fr. tampon) v. tagapon. Tantal (gr. Tantalos) mit. sin Zevsov, otac Pelopa i Niobe, kralj u Frigiji; zbog toga to je odavao tajne bogova, s kojima je bio u prijateljstvu, i to je, da bi iskuao njihovo sveznalitvo, izneo pred njih na trpezu roenog sina (Pelopa) kao jelo, baen je po kazni u donji svet, gde je morao edan da stoji u vodi do vrata, koja bi mu se ispred usta izmakla im bi posegao da se napije, i gladan da gleda u divno voe vie same svoje glave, koje bi mu se odmah izmaklo im bi posegao da ga ubere; otuda: trpeti Tantalove muke = uzaludno eznuti za neim to je oveku tako rei pred samim nosom. tantal (nlat. tantalum) hen. element, metal, atomska masa 180,95, redni broj 73, znak Ta; tegljiv (duktilan), sjajnobeo, upotrebljava se za izradu tantal-sijalica, opruga (federa) za asovnike, hirurkih instrumenata koji ne raju itd. (nazvan po tome to se njegov oksid, tj. kiselina, ne rastvara u kiselinama koje ga okruuju, te se, dakle, ne moe zasititi; up. Tantal); kolumbijum. tantalit (nlat. tantalum, gr. Ifthos kamen) min. redak, kao gvoe crnosiv i veoma sjajan mineral; sadri, pored gvoa i mangana, tantal, niobijum i titan. tantal-sijalica elektrina sijalica ije su ice od tantala. tantijema (fr. tantieme) odreeni udeo u emu; dobitni deo koji pripada predsednicima, lanovima upravnog i nadzornog odbora, slubenicima i saradnicima u nekom deonikom (akcionarskom) drutvu, privrednom preduzeu (banci); naroito: postotni (procentualni) deo koji pripada dramskim pesnicima i kompozi-torima od prihoda sa predstava njihovih dela. tantuz (p., tanto, pl. tantos) novac za obraunavanje, obino od lima, kartona i sl., naroito u kafanama. ganc (nem. Tanz) igra, ples. tancati (nem. tanzen) igrati, plesati. tancmajstor (nem. Tanzmeister) uitelj igranja (ili: plesa). tancul (nem. Tanzschule) kola igranja. tanul (nem. Tanzschule) v. tancul. tanjir (arap. tannur) plitica, pladanj. tanjur (arap.) v. tanjir. tao (kin.) kod kineskog filozofa Lao-cea: apsolutno bie, nevidljivo, neujno, nepipljivo, neodreeno, pa ipak savreno; ono miruje, pa ipak je stalno u pokretu; samo sebe n e menja, a ipak je uzrok svih menjanja; ono je veno jedno, svuda prisutno, veito; ono je koren svega, majka svih

tarabit

stvari, u svemu je i sve je u njemu; ono je poreklo i svrha saznanja; to ono sazna, to je mudro, to je sveti ovek" (re tao se prevodi sa: bog, put, razum, re, smisao, lotos). taoizam (kin.) uenje Lao-cea o tao; docnije se izrodilo u zadrtu mistiku i puku praznovericu; up. tao. Tao-teh-king (kin.) Knjiga o tao i teh", tj. o logosu i vrlini, osnovna knjiga taoizma i najznaajnije delo kineske filozofije, pripisuje se Lao-ceu. taner (fr. tapeur) pijanist ili klavirist koji svira za platu, na veernjim igrankama. tapet (gr. tapes prostirka, ilim, lat. tapetum) stoni prekriva, otuda: izneti na tapet uiniti to predmetom razgovora, izneti na reavanje; biti na tapetu biti na dnevnom redu, na reavanju. tapeta (gr. tapes, lat. tapetum, ital. tappe-to) prvobitno: ilim za pokrivanje zidova, zidni tepih; sada: naroita materija (od hartije, koe ili tekstila) u arama, mustrama, za oblaganje zidova. tapetar (lat. tapetum) v. tapecirer. tapecirati (nem. tapezieren, fr. tapisser) sobne zidove obloiti (ili: oblagati, ukrasiti) ilimima, naroito bojadisa-nom hartijom, koom ili tekstilnom materijom. tapecirer (nem. Tapezierer) 1. ureiva ili ukraavalac soba tapetama; 2. majstor koji vri presvlaenje nametaja (tek-stilom, koom, skajem). tapija (tur. tapu) zvanino pismeno o svojini kakvog nepokretnog imanja. tapioka (braz. tapioca) zrnato skrobno brano koje se dobiva od krtolastog podzemnog stabla biljke manihot (Manihot utilissima). tapir (braz. tapy'ra) zool. ivotinja slina svinjetu, sivi oko reka i bara prauma Ju. Amerike i june Azije. tapiserija (fr. tapisserie) ilimarstvo; vez na retkom platnu, slian ilimskom vezu; tkanina ili hartija za oblaganje zidova; tapetarska radnja. tapsel grub istonoindijski katun sa prugama, obino plave boje. tapati (ma. taps pljesak) pljeskati rukama, aplaudirati. tara (ital., p. tara, fr. tare, arap. tarh) trg. dara, odbitak teine zavoja od ukupne teine merene robe; teina sanduka, bureta, daka i dr.; sopra tara (ital. sopra tara) odbitak koji se odobrava preko uobiajene tare; tara-raun raun o odbitku tare. taraba (pere., tur. tahta daska, perde pregrada, zaklon) plot, ograda od dasaka. tarabit (p. taravita) panski i junoame-riki visei mostovi (na lancima ili elinim konopcima).

tarabolos

896 tarlatan (fr. tarlatane) fini i laki pamuni muselin za sveane haljine. tarnkapa (nem. Tarnkappe) kit. arobni ogrta koji je onoga koji ga nosi inio nevidljivim i davao mu neobinu snagu (kod starih Germana). taro (ind.) skrobom bogat gomoljasti koren jedne istonoindijske biljke, glavna hrana stanovnika Sandvikih ostrva. tarok (ital. tarocco, nem. Tarock) igra karata, poreklom iz Egipta, u kojoj uestvuju tri igraa sa 78 karata, od kojih su 22 taroka (aduti). tarpan (rus. iz tatar.) zool. mali divlji konj ruskih stepa. Tarpejska stena (lat. saxum Tarpeium) stena u Rimu sa koje su na smrt osuene survava-li u Tibar (nazvana po Tarpeji, keri rimskog zapovednika tvrave Tarpejusa, koja je, za vreme rata sa Sabinjanima, izdala prolaz u tvravu, zbog ega su je sami Sabinjani ubili). tartan (eng. tartan) kotska vunena ili svilena tkanina iarana kockama; kotski ogrta=pled. Tartar (gr. Tartaros) kit. dubok i mraan ponor ispod podzemnog sveta, sa eleznim vratima i elinim pragovima, u koji je Zevs bacio titane kad su se bili protiv njega pobunili i gde borave grenici i zloinci; fig. ponor, bezdan, pakao. tartar (nlat. tartarus) hem. vinski kamen, stre. tartarati (lat. tartarus) hem. soli vinske kiseline. tartarizacija (nlat. tartarisatio) ienje vinskim kamenom; stvaranje vinskog kamena; up. tartar. tartarizirati (nlat. tartarisare) istiti vinskim kamenom; stvarati vinski kamen (tartar). Tartinijev ton ak. v. kombinacioni ton (nazvan po ital. virtuozu na violini i muzikom teoretiaru uzepe Tartiniju, 16921770). Tartif (fr. Tartuf) ime glavnog junaka u istoimenoj Molijerovoj komediji; fig. pretvoran ovek, licemer, farisej. tartrati (nlat. tartarus vinski kamen) pl. hem. soli vinske kiseline. tas (arap. tas, nem. Tasse) 1. plitak ovei tanjir od drveta ili metala, npr. za skupljanje priloga u crkvi itd.; 2. okrugla metalna ploa na kantaru; 3. okrugla mesingana ploa na bubnju. tasa (nem. Tasse, fr. tasse, ital. tazza, p. taza, arap. tas) olja, oljica, naroito za topla pia (kafu, aj). ' taseta (fr. tasSfette) deo oklopa koji pokriva donji deo butine, nabutnica. taslaisati (tur. taslamak) ponositi se, oholo se drati, praviti se vaan. taslak (tur. taslak) panj; neobraeno drvo od kojeg se pravi orue; ekipa, forma.

tarabolos (tur.) svileni pojas ukraen resama i arama. tarai pl, nezdrave, vegetacijom i zverinjem veoma bogate barovite ravnice na junom podnoju Himalaja. taraksakum (gr. tardsso uznemirujem, nlat. Leontodon taraxacum) vot. maslaak, veoma lekovita biljka (nazvana po tome to izaziva uznemirenosti u trbuhu i proliv ako se uzme u veoj koliini); up. taraksis. taraksis (gr. tiraxis uznemirenje) med. poremeenost (ili: uznemirenost) u trbuhu, proliv; takoe: lako zapaljenje oiju. tarana (pere. terjiane, tur. tarhana) izdrobljeno testo na mrvice u obliku zrnaca, i osuene, od ega se pravi istoimena orba. tarantas (rus. tarantas) vrsta nekadanjih ruskih putnikih kola s arnjevima. taraitela (ital. tarantola) 1. vrsta otrovnog pauka u Italiji, naroito kod grada Ta-ranto (Tarento) i u tropskoj Aziji i Americi. taraitela (ital. tarantella) 2. ivahan narodni ples u 6/8 takta i muzika pratnja, naroito na Siciliji i u Kalabriji (nazvan po gradu Taraito). tarantizam (ital. tarantola) med. ujed taran-tele i bolest igranja koja dolazi od toga ujeda. tarapana (arap.-pers., tur. darbhane) 1. kovnica novca; 2. guva, gomila, gurnjava. tarator (arap.) salata od zelenih krastavaca, belog luka, kiselog mleka, ulja i soli. taraca (ital. tarrazza) v. terasa. tardando (ital. tardando) muz. oklevajui, zateui, usporavajui. tardato (ital. tardato) muz. v. tardando. tardo (ital. tardo) muz. lagano, sporo. tarzalgija (gr. tarsos stopalo, algos bol) med. bol stopala, stopaonog korena. tarzija (ital. tarsia) v. intarzija. tarzitis (gr. tarsos rub kapka i trepavica) med. zapaljenje hrskavice onih kapaka. tarzofima (gr. tarsos stopalo; rub kapka i trepavica, phyma izrataj) med. izrataj na stopaonom korenu; izrataj na hrska-vici onog kapka. tarzus (gr. tarsos, lat. tarsus) znat. stopaoni koren; hrskavica onih kapaka. tarik (arap. tariq, tariqa put) derviki red. tarirati (ital., p. tara) trg. odrediti istu teinu neke robe pre pakovanja i izraunati taru. tarifa (arap. ta'rifa, fr. tarif) utvrena cena za obavljanje raznih poslova, npr. tarifa grafikih radnika, automobilska, nosaka itd. tarifa; cenovnik za prevoz putnika i robe (eleznika tarifa); spisak sa cenama robe; utvreni stavovi po kojima se naplauje carina na razne uvozne i dr. artikle. tarifirati (fr. tarifer) odrediti (ili: odreivati, utvrivali, utvrditi) cenu, carinski stav itd.; up. tarifa.

tasta

897

taft

tasta (nem. Taste, ital. tasto) uz. dirka (na klaviru, orguljama). tastatura (ital. tastatura) sve gornje i donje dirke na jednom instrumentu (npr. na klaviru, gsaoj maini itd.). taster (nem. Taster) dirka, tipkalo, sprava na kojoj se, pritiskivanjem i otputan>em naroitog dugmeta, otkucava telegram. tastijera (ital. tastiera) uz. v. klavijatura; sula tastijera (ital. sulla tastiera) kod gudakih instrumenata: napomena da treba prevlaiti gudalom po ilama to dalje od kobilice. tasto solo (ital. tasto solo) muz. udaranje prostih bas-tonova, bez pratnje. Tatari (pere. Tatar, tur. Tatar) pl. prvobitno: ime jednog mongolskog plemena; docnije, u sred. veku: opte ime razliitih ratni-kih plemena mongolskih, tunguskih i turskih u Srednjoj Aziji; danas: Turcima srodne pleme koje ivi u krajevima na severnom delu Crnog mora (Krim, Kavkaz, Ural i dr.); nekada u Turskoj bili uveni kao skorotee; otuda: tatarin = skorote-a, glasnik, ulak. Tatarin (pers.-tur.) v. Tatari. tatarski (pers.-tur.) koji se tie Tatara, koji pripada Tatarima; tatarska vest ne-pouzdana vest, vest kojoj se ne sme pokloniti vera (po tome to je jedan Tatarin, za vreme krimskog rata 1854. bio doneo ne-tanu vest o padu Sevastopolja). tat aham asmi (sskr. tat aham asmi) fil. v. tat tvam asi. tatersal (eng. tattersall) ustanova za gajenje i prodaju konja trkaa, obraunavanje opklada i sl., konjska berza; trkalite za konje sa seditima za gledaoce (naziv po R. Tatersalu, koji je 1777. osnovao prvu ovakvu ustanovu u Londonu; danas postoje i U Drugim velikim gradovima). tatli (tur. tatli) slatko, ukusno, blago. tatovirati (eng. tattoo) v. tetovirati. tatonirati (fr. tatonner) traiti pipanjem; slik. raditi nesigurnom rukom, plaljivo; lutati u radu. tat tvam asi (sskr. tat twam asi) to si ti!", tat aham asmi to sam ja!", izraz u ind. filozofiji kojim se izraava identitet subjekta i objekta, izmeu Ja i spoljanjeg sveta; celokupne prividna mnoina osni-va se na jednom identinom biu, atmanu. tatu (braz., port. tatu) zool. junoameriki oklopnik; armadilj. tatuirati (fr. tatouer) v. tetovirati. taumatologija (gr. thauma ten. thaumatos udo, logia nauka) nauka o udima. taumatomah (gr. thauma ten. thaumatos udo, macheomai borim se) protivnik verovanja U uda. taumatomahija (gr. thauma ten. thaumatos udo, mache borba) borba protiv verovanja u mogunost uda. taumatrop (gr. thauma udo, tropos obrt) ont. v. zootrop.
57 Leksikon

taumaturg (gr. thaumaturgbs udotvorac, opsenar) udotvorac. taumaturtja (gr. thauma udo, thaurmaturgia opsenarstvo) udotvorstvo; arolije Indijanaca. taurat (hebr.) Stari zavet (kod Jevreja). taurokola (gr. tauros bik, kolla lepak) lepak spravljen od bijih koa. tauromahija (gr. tafiros, mache borba) borba s bikovima. taurofag (gr. tauros, phagelh derati) onaj koji jede bikove, bikoder. taurofon (gr. tauros, phonetio ubijem, ubijam) onaj koji ubija bikove. tautacizam (gr. tautdn, t6 auto isto) ret. pogrena jednakozvunost bliskih slogova; nagomilavanje mesta koja jednako ili slino glase. tautogram (gr. t6 auto, gramma) poet. pesma iji redovi poinju istim slovima. tautologija (gr. tautologfa ponavljanje, reenoga) ponavljanje jedne misli istim ili razlinim reima, npr.: Oboavati idole i kumire; Uzmimo na primer, sledei primer. tautoloki (gr. tautologfa) koji iskazuje (ili znai) isto. tautomerija (gr. taut6n isto, meros deo) hei. svojstvo nekih jedinjenja da reaguju na osnovu dveju svojih izomernih formula. tautometrija (gr. tauton, metron mera) razmer, srazmera, skladnost. tautosilabiki (gr. tauton, syllabe slog) liv. koji pripada istom slogu; npr. dif-tong ai u grkoj rei tauto pripada prvom slogu (tauto) i za njega se kae da je u tautosilabikom poloaju; supr. hetero-silabiki. tautofonija (gr. taut6n, phone zvuk) stalno ponavljanje istog zvuka, neprestano ponavljanje istog tona. tautohrona (gr. tauttin, chronos vreme) gega*. istovremenica, kriva koju teka taka t opisuje u padu sa poetnom brzinom nula iz poetnoga poloaja A do krajnjeg poloaja V pri emu vreme pada T ostaje isto ma gde da se uzme poetni poloaj A na krivoj, cikloida; up. izohrona. tautohronian (gr. tauton, sgbpov) koji jednako traje, ravnotrajan; taugohronina krivulja geoh. v. tautohrona. tauirati (nem. tauschieren) plemeniti metal, obino zlato, srebro ili platinu, umetati radi ukrasa u metalnu podlogu (od gvoa, bakra, bronze i dr.); tauirano srebro = tudasrebro. tafefobija (gr. taphe pogreb, grob, phobeo bojim se) strah od groba, strah onoga koji se boji da ne bude na sahranjen. taflrunde (nem. Tafelrunde) v. tabl-rond. taft (nem. Taft, fr. taffetas, pere. tafte) laka i glatka svilena tkanina, slina platnu, izrauje se od kuvane svile; slui pogla-vito za izradu postava.

taftija

898

tevtoian

taftija (pere. sahtyan, tur. sahtiyan) uinjena koa. tahiblastija (gr. tachys brz, blastano kli-jam, niem) vot. brzo klijanje, brzo razvijanje. tahigeneza (gr. tachys, genesis postanak) biol. ubrzan razvitak jednog organizma, ili sluaj kad neka faza u razvitku izostane te se razvitak usled toga ubrza. tahigraf (gr. tachys, grapho piem) vetak u brzom pisanju; up. stenograf. tahigrafija (gr. tachys, grapho) vetina brzog pisanja, brzopis, starogrka steno-grafija. tahidrit (gr. tachys, hydor voda) hem. lako rastvorljivo prirodno jedinjenje hlorkalcijuma, hlormagnezijuma i vode. taikardija (gr. tachys, kardia srce) med. ubrzano kucanje bila (pulsa) do 200 i vie otkucaje u minuti, usled naprezanja, tranja, psihikih uzbuenja, nervoze, trovanja nikotinom itd. tahilit (gr. tachys, Ifthos kamen) min. povrinska eruptivna stena; po hem. sastavu odgovara bazaltu. tahimetar (f. tachys, metron mera, merile) 1 brzinomer; 2. sprava za brzo merenje rastojanja, brzo snimanje zemljita. tahimetrija (gr. tachys, metria merenje) brzo merenje; brzo pravljenje snimaka. tahograf (gr. tachys brzina, grapho bele-im) tahometar koji pored merenja brzine obrtanja, u isto vreme i belei, vri registrovanje. tahometar (gr. tachys brzina, metron mera) tek. mera brzine, sprava na mainama, motornim kolima i dr. koja meri brzinu obrtanja tokova, naroito kod elektrodinaminih maina. tacet (lat. tacet) muz. on (ona, ono) uti. tacite (lat. tacite) prid. utom, utke, preutno; kriom, neopaeno. tacitovski (lat. Tacitus) kratak, zbijen, saet, teak za razumevanje (kao stil ili nain pisanja rimskog istoriara Tacita, 55117. n. e.). tacitus kovsenzus (lat. tacitus consensus) preutan pristanak. taclije (nem. Tazeln) narukvice, manetne. tacna (ital. tazza) plitak tanjiri za olju, plitica. tadici (pere.) pl. sa stranom krvlju pomeani potomci starih Persijanaca, Meana i Baktrijaca u Aziji (za razliku od vlada-juih tatarskih plemena). ta (tur. ta) kamen. taizam (fr. tache mrlja) elt. nain slikanja pomou mrlja, tj. bacanje boje na platno bez upotrebe etkice; prvi put primenjen sredinom ovog veka u Francuskoj. tairati (nem. taschieren) kipove od drveta i platna prevlaiti gipsom. talih (hebr. schalach) jevrejski praznik ienja, prvog dana Nove godine.

tana (nem. Tasche, ital. tasca) torbica, naroito kona (enska i muka). taner (nem. Taschner) izraiva torbica; trgovac robom izraenom od koe i dr. tanpiler (nem. Taschenspieler) onaj koji iz jedne toboe prazne torbice vadi kao od ale razne stvari, opsenar, maioni-ar. tvid (eng. tweed) fino keplovana vunena ili poluvunena tkanina za izradu odela i ogrtaa. tvil (eng. twill) gusta i fino tkana pamune tkanina. tvist (eng. twist) 1. engleski mainski raen pamuni konac; 2. pie od rakije, piva i jaja; 3. vrsta igre (plesa); 4. ot udarac lopte tako da se ova u letu obre. teagog (gr. theds bog, dgo dovodim, prizivam) doziva, priziva bogova (duhova). teagogija (gr. the6s, ago) dozivanje (ili: prizivanje) bogova (duhova). teatar (gr. theatron) pozornica; pozorite, kazalite (zgrada); mesto, poprite neke radnje, nekog dogaaja; pozorine predstava. teatika (gr. theaomai gledam; posmatram) nauka o gledanju, nauka o vidu. teatralan (lat. theatralis) pozorini, kaza-lini; fig. slian onome kako se radi na pozornici, sraunat na efekat, nepriro-dan, udeen, izvetaen, afektiran. teatrolog (gr. theatron pozorip!te, 16gos re, govor) strunjak za pozorinu umetnost. teatromanija (gr. theatron pozorite, ta-nfa pomama, strast, ludilo) strast za poseivanjem pozorita. teatrum (lat. theatrmn) pozorite; teatrum anatoliosum (nlat. theatrum anatomicum) anatomska dvornice; teatrum mundi (lat. theatrum mundi) pozorite svete, melo pozorite u kome se prikazuju predeli, gradovi i dr. sa pokretnim figurama. tebaizam med. trovanje opijumom; up. tebain. tebain hem. otrovan alkaloid opijuma, bez boje i mirisa, rastvera se u alkoholu i etru; i u najmanjim koliinama izaziva greve (nazven po starom egipatskom gradu Teba). tebet (hebr. tebeth) etvrti mesec graanske a deseti crkvene godine kod Jevreja, odgovara naem decembru. tebecin med. fabriko ime za preparat koji se spravlja od arsenificiranih kultura bacila tuberkuloze; slui kao lek protiv tuberkuloze. tebib (arap.) lekar. tevabija (arap. tawabi', tur. tevabi) pratnja; pristalice, istomiljenici; fig. sena i deca, lanovi porodice (blii). tevtoman (lat. Teutones, Teutoni ime jednog starog germanskog naroda, Nemci, gr. ta-nfa pomama, strast, ludilo) oboavalac svega to je nemake.

tevtomaniJa

899

tekstolopca

tevtomanija (lat. Teutoni, Teutones, gr. manfa) oboavanje svega to je nemako. tevtonizam (lat. Teutoni, Teutones) oduevljenost svim onim to je nemako. tevtonski (lat. Teutonicus germanski) koji se tie Tevtonaca, staronemaki. Tevtonci (lat. Teutoni, Teutones) germanske pleme na Baltikom moru, poznato po svojim borbama s Rimljanima 103. god. pre n. e., zdruilo se sa Cimbrima, 102. godine potpuno ih porazio rimski vojskovoa Marije. teget tamnoplava boja tkanine (po Wilhelm--u Tegetthof-y, austrijskom admiralu, koji je 1866. komandovao u bici kod Visa). tegla (lat. tegula crep) posuda, obino staklena, za dranje slatkog, turije i drugih namirnice. tegument (lat. tegumentum) pokriva, zastor; zool. koa; bat. ljuskasti omota pu-poljia. Tedeum (lat. Te deum laudamus Tebe boga hvalimo) sveano blagodarenje (u katolikoj crkvi). teza (gr. thesis stavljanje, postavljanje; postavka) postavka, tvrdnja, tvrenje; fil. prvi stav u dijalektikojlgetodisamokre-tanja pojmova (up. aititeza, sinteza); stav, naroito stav koji treba dokazati, sporan stav; pismena radnja kao uslov za polaganje doktorskog ispita (doktorska diser-tacija); etr,, kuz. sputan>e glasa, nenagla-eni deo takta (supr. arza). tezauracija (gr.) v. tesaurizacija. tezaurizacija (nlat. thesaurisatio, gr. thesauros blago, riznica) v. tesaurizacija. tezaurirati (gr. thesaurfzo sauvam, nagomilam) v. tesaurirati. tezaurus (gr. thesaurds blago; riznica) v. tesaurus. tezga (pere. destgah, tur. tezgah) trgovaki, duanski sto ili klupa; zanatlijske klupa. Tezej (gr. Theseiis) nit. jedan od najveih junaka starogrke mitologije, sin Egejev, atinski kralj; poto je, pomou Arijadne, ubio na Kritu Minotaura i pobegao iz lavirinta, vratio se u Atinu i ujedinio atike oppggine u jednu dravu sa presto-nicom Atinom; sem toga, Tezej je pobedilac amazonki, uesnik u pohodu argonauta, u kalidonskom lovu, u borbi protiv kentaura i dr. teizam (gr. theos bog) vera u boga uopte (za razliku od ateizma); vera u postojanje jednog boga (za razliku od panteizma). tein he, osobena materija koju sadri aj (Thea chinensis) = kafeni. teist (gr. the6s bog) onaj koji veruje u boga; pristalica teizma. teihoskopija (gr. teichoskopfa gledanje sa bedema gradskoga zida) posmatranje sa zida", sredstvo koje se esto primenjuje u tehnici drame pri prikazivanju dogaaja, bitaka i sl., koji bi se na po zornici
57

veoma teko mogli izvesti ili se nikako ne bi mogli izvesti: na pozornici se nalazi bedem, kula, breuljak i sl. gde stoji posmatra i prikazuje onima na pozornici dogaaj koji toboe posmatra (npr. u ekspirovom Juliju Cezaru", V, Z, u Geteovom Gecu", , u tragediji J. Sterije Popovia Milo Obili", V itd.). tej (fr. the, nem. Tee, ital. te, p. te, eng. tea, rus. ai, kin. tscha) sasuene lie poznate kineske i japanske biljke Thea chine-sis ili sinesis i toplo pie od toga lia, aj. tejlorizam sistem naune organizacije rada i plaanja najamnine, nazvan po amerikom inenjeru V. F. Tejloru (Taylor, 18561915). teka (gr. theke priuva, sandue, koveg, od tithemi meem, lat. theca) kutija, sanduk, ormar; sveska, belenica (aka). tek-drvo v. tik-drvo. tekija (arap. takya, tur. tekle) muslimanski (derviki) manastir u Turskoj; turska kape la. tekila (p. tequila) vrsta estokog alkohol-nog pia u Meksiku, dobiva se destilaci-jom nekoliko vrsta agava. teksis (gr. teksis topljenje) med. suenje, kopnjenje, supca. tekst (lat. texere tkati, plesti, textus tkanje, pletivo; prikazivanje, sadraj) 1. rei, sadrina nekog dela, napisa i sl. (za razliku od slika, napomena i dr. u njemu); 2. odlomak, reenica iz Biblije (kao osnova propovedi); 3. nuz. rei pesme, opere i dr. za razliku od muzike (npr. tekst opere i dr.); 4. tip. vrsta tamparskih slova u veliini od 20 topografskih taaka. tekstil (lat. textile sc. opus) tkanina, tkivo, tkanje, sukno, platno. tekstilac (lat. textile sc. opus tkanina, tkivo, sukno, platno) radnik u tekstilnoj industriji, tkaninac. tekstilije (lat. textilia sc. orega tkane stvari, tkanine) pl. opti naziv za sve pre-divne sirovine, polupreraevine i gotove proizvode, tekstilni materijal. tekstilni (lat. textilis tkan, pleten, tkanin-ski, tkivni, sukneni, platneni, pletivni) koji se tie tkanja, koji se moe tkati, tkaki; tekstilna industrija opti naziv za razliite grane predanja, tkanja, pletenja, vezenja, bojenja, apreture itd. kojima je svrha izrada materija za ode-vanje; tekstilna hemija hemija vlaknatih materija, naroito bojarstva; tekstilne biljke biljke od kojih se dobivaju prediv-na vlakna (konoplja, lan, pamuk, itd.). tekstologija (lat. textus tkivo; sadrina, gr. logia nauka) grana filologije koja se bavi istorijom i kritikom tekstova i njihovim naunim objavljivanjem.

tekstuelan

900

telekomanda

tekstuelan (lat. textus, fr. textuel) koji se dri tano teksta, veran tekstu, doslovan, bukvalan, od rei do rei. tekstura (lat. textura) tkanje, tkanina; sklop, sastav, spoj. tektian (gr. tektikos) topan, rastopan, koji topi, koji rastapa. tektologija (gr. tekton drvodelja, tesa, te-sar, gradilac, radnik, izraiva, logla) nauka o podizanju ega, npr. jednog organizma. tekton (gr. tekton) vetaki graevni materijal, slian betonu. tektonika (gr. tektonik6s drvodeljski, te-saki, tesarski, neimarski, tektonike sc. techne vetina obrade drveta) 1. vetina crtanja i graenja alata, orua, sudova, nametaja itd. koja udruuje korisno i umetniko; 2. vetina spajanja, izvoenje i rasporeivanja materijalnih i umetnikih elemenata u umetnikom delu; 3. geol. deo geologije koji prouava sastav Zemljine kore i procese koji se u njoj zbivaju = geotektonika. tektonofizika (gr. tekton radnik, gradi-telj, umetnik, fizika) grana geofizike koja prouava oblike stena nastale delo-vanjem prirodnih sila. tektonski (gr. tektonik6s neimarski) koji je u vezi sa sastavom Zemljine kore; tektonski zemljotres zemljotres izazvan pore-meajima i pomeranjima Zemljine kore. tektura (nlat. tectura) pokrov, zavoj; isto pare hartije koje se lepi preko onoga dela u rukopisu koji se eli ispraviti, drukije stilizovati i sl. tela (lat. tela) tkanje, tkivo. telazis (gr. thelazo dojim; sisam) med. v. telazmus. telazmus (gr. thelasmos, thelazo sisam, dojim) sisanje; dojenje. telal (arap. dallal, tur. tellal) javni vika, glasnik; trgovac starim stvarima, stari-nar. telalnica (arap.-tur.) starinarnica. telamon (gr. telamon) koni kai za ma ili no; med. pojas za potpasivanje; tela-moni pl. arh. stubovi u ovejem obliku koji dre opivnicu (sime), atlanti. telautogram (gr. tele daleko, u daljini, na daljinu, autogram, v.) vest (ili poruka) poslata i zabeleena telautografom. telautograf (gr. tele daleko, na daljinu, u daljini, autograf, v.) instrument koji reprodukuje pisani tekst ili sliku, crte;, mapu itd. na daljinu. Tel Biljem (nem. Tell Wilhelm) legendarni junak vajcarske slobode u XIV veku, koji je, po predanju, ubio austrijskog namesni-ka Geslera i time poeo narodnooslobodi-laku borbu; poznat i po tome to je ustrelio jabuku na glavi svog sina; predmet vie umetnikih, knjievnih (F. iler) i muzikih dela (Rosini).

tele- (gr. tele) predmetak u sloenicama sa znaenjem: daleko, u daljinu, na daljinu, u daljini. televizija (gr. tele na daljinu, lat. visio vienje, gledanje) gledanje u daljinu"; fiz. prenoenje (transmisija) i dostavljanje slika na daljinu pomou elektromagnet-skih talasa. televizor (gr. tele, lat. visor posmatra) fiz. televizijski prijemnik, aparat sa ekranom na kojem se prikazuju preneseno slike, odnosno na kojem se prikazuje televizijski program. telegonija (gr. tele, gone raanje; potomak) uticaj prve muke jedinke na sve docnije roene jedinke (nauio nedokazan). telegram (gr. tele, gramma pisano, pismo) saoptenje putem telegrafa, brzojav, depea. telegraf (gr. tele, grapho piem, beleim) 1. svaka optika, akustika ili elektromagnetska naprava za brzo dostavljanje vesti na velika odstojanja; 2. ustanova koja alje i prima brzojave. telegrafija (gr. tele, grapho) brzo dostavljanje vesti na daljinu pomou telegrafskih aparata, brzo javljanje. telegrafika (gr. tele, grapho) v. telegrafija. telegrafira (gr. tele, grapho) v. telegra-fisati. telegrafisati (gr. tele na daljinu, u daljini, grapho piem) javljati telegrafom, javiti telegrafski, brzojaviti, depei-rati. telegrafist (gr. tele, grapho) slubenik koji alje i prima brzojave. telegrafska (gr. tele, grapho, phone zvuk) spoj prijemnog aparata sa fotografom, iji votani valjak automatski belei govor, tako da se moe ponoviti. teledirigiranje (gr. tele, lat. dirigere upravljati) v. teledirigovanje. teledirigovanje (gr. tele, lat. dirigere) da-ljinsko upravljanje, upravljanje iz daljine (npr. nekom mainom, procesom, saobraajem, svemirskom letelicom) elektro-mehanikim ili elektromagnetskim putem. teleikonografija (gr. tele na daljinu, daleko, eikon slika, grapho piem, crtam, slikam) vetina slikanja veoma udaljenih predmeta. telekamera (gr. tele, lat. camera) aparat za televizijske snimanje. telekiveza (gr. tele, kinesis kretanje) sposobnost izvesnih medijuma koji mogu, po tvrenju okultizma, neki udaljen predmet da pokreu i ne dodirujui ga, samom snagom duha". telekino (gr. tele, kino, v.) kinematograf-ska vrpca emitovana na televiziji. telekomanda (gr. tele, ital. comando) avaj. ureaj pomou koga se, sa zemlje upravlja avionom u letu posredstvom radio-talasa.

telekomunikaci)a

901

telefonika

telekomunikacija (gr. tele, lat. comunicatio saoptavanje; optenje) prenoenje na daljinu vesti, izvetaja, slika itd. icom (putem elektriciteta) ili beino (putem radio-talasa). telelal (gr. tele, 1a166 brbljam, govorim) sprava za dovikivanje na daljinu. telelalija (gr. tele, lalia govorenje, razgovor) govor na daljinu. telelog (gr. tele, logos govor) voj. vrsta poljskog telegrafa koji se upotrebljava pri vebama u artiljerijske! gaanju; pronaen 1877. godine. telematizam (gr. thelema volja) fg. v. voluntarizam. telematologija (gr. thelema, logia nauka) nauka o volji (deo psihologije). Telemah (gr. Telemachos) mit. sin Odisejev i Penelopin, nazvan (koji se bori u daljini") po tome to se rodio kad mu je otac polazio u trojanski rat. telemetar (gr. tele na daljinu, u daljini, daleko, metron mera, merilo) daljinomer, daljnomer, sprava za merenje odstojanja neke take od posmatraa (naroito kod artiljerije). telemetrija (gr. tele, metria merenje) vetina upotrebe telemetra, merenje odstojanja izmeu posmatraa i predmeta posmatranja. telemehanika (gr. tele, mechanao vetaki radim, pronalazim) upravljanje meHanizmima (ureajima, postrojenjima) na daljinu; merenje na daljinu. telemikroskop (gr. tele, mikros mali, sko-reb posmatram) sprava za uveavanje slika udaljenih predmeta. teleobjektiv (gr. tele, nlat. objectivum) ont. v. pod telefotografija. teleozis (gr. tel^o vodim k cilju) fil. usavravanje, razvijanje u pravcu jednog savrenijeg stanja, organsko usavravanje (Hekl). teleologija (gr. telos kraj, ishod; svrha, cilj, logia uenje) fil. uenje o celishodno-sti ili o svrhovnosti; uenje po kome se sve to se zbiva u svetu, u prirodi, u ivotu oveanstva upravlja nekom svrhom, nekim ciljem; posmatranje stvari i pojava sa gledita svrhovitosti, celis-hodnosti. teleoloki (gr. telos, logfa) koji se tie uenja o svrhovnosti, celishodnosti, koji se posmatra sa gledita svrhovnosti, celishodnosti; up. teleologija. teleosaur (gr. teleos potpun, sauros guter) krokodilu slian prepotopni gmizavac iz donje jure, sa dugom njukom i trbunim oklopom. telepat (gr. tele na daljinu, u daljini, pathos oseanje; zbivanje, dogaaj) ovek sposoban da vidi i oseti udaljene stvari i dogaaje, vidovit ovek, vidovnjak. telepatija (gr. tele, pathos) vanulno opaanje i oseanje na daljinu, vidovi-

tost, sposobnost da se jako udaljene stvari i veoma udaljeni dogaaji koji se zbivaju na tim udaljenim mestima osete i vide istoga trenutka kada se odigravaju, tako kao da se nalaze i zbivaju u neposrednoj blizini (ova sposobnost nije opte priznata). teleprinter (gr. tele, eng. printer tampar) maina koja tampa na daljinu"; pisaa maina koja prenosi tampane tekstove preko ica na velika rastojanja (moe preneti 6575 rei u minutu); start--stop-maina. telesitometar (gr. tele, metron mera, merilo, lat. citus brz) voj. v. telecitometar. teleskop (gr. tele, skop^o posmatram) ont. (veliki) astronomski durbin (dogled) sa ogledalom izdubenim kao objektivom, a okular mu je lupa (up. refraktor, reflektor); slui za davanje jasnih likova udaljenih predmeta. teleskopija (gr. tele, skopeo) deo optike koji se bavi durbinima, dogledima, njihovim sastavom i njihovom upotrebom. teleskopiran (gr. tele, skopeo) uvuljiv, uvlaljiv (jedan u drugi); izvlaljiv (jedan iz drugog). teleskopski (gr. tele, skop^o) koji se tie teleskopa; koji se moe videti samo pomou teleskopa. telestereoskop (gr. tele) opt. Helmholcov veliki stereoskop za posmatranje udaljenih predmeta, predela i dr. telestih (gr. telos kraj, stiehos red, stih) re ili izreka sastavljena od poslednjih slova stihova ili strofa neke pesme (obino zajedno sa akrostihom u zagonet-kama). teletajp (gr. tele na daljinu, daleko, typos otisak, pismo, eng. teletype) aparat u obliku velike pisae maine koji otkucava slova i pomou koga se moe tekst prenositi na daljinu, pri emu se primanje teksta vri mehaniki. teletipseter (eng. teletypesetter) slagaka maina; vrsta linotipa za daljinski prenos otkucanog teksta iz redakcije na li-vaku mainu (u tampariji). telefijum (gr. Telephos) med. vrsta opasnog, neizleljivog prita (po Telefosu, Heraklovom sinu, koji nije mogao da izlei ranu koju mu je zadao Ahil). telefian (gr. Telephos) teko izleljiv, neisceljiv; up. telefijum. telefon (gr. tele na daljinu, u daljini, daleko, phone zvuk) sprava za prenoenje izgovorenih rei i drugih glasova na neku udaljenu stanicu pomou elektrine struje; radio je beini telefon gde se zvuci prenose elektromagnetskim talasima; pr. telefonski. telefonima (gr. tele, phone) prenoenje tonova na daljinu pomou elektrine struje. telefonika (gr. tele, phone) v. telefonlja.

telefonirati

902

temperament

telefonirati (gr. tele, phoneo zvuim, zovem) telefonom govoriti (ili: javiti, javljati, saoptiti, saoptavati) govoriti, javljati preko telefona. telefonist slubenik na telefonu koji daje veze. telefoniskinje slubenica na telefonu koja daje veze. telefovogram (gr. tele, na daljinu, rbpe glas, zvuk, gramma slovo) vest, saoptenje, tekst i dr. koji se dostavljaju putem telefona. telefoto (gr. tele u daljini, daleko, phos gen. photds svetlost) fotografija prenesena fototelegrafijom. telefotograf (gr. tele na daljinu, phos gen. photos svetlost, grapho crtam, slikam) sprava kojom se, pomou elektriciteta, prenose i dostavljaju slike, rukopisi, crtei i dr. na udaljena mesta. telefotografija fotografija udaljenih predmeta uveana pomou naroitih ob-jektiva (teleobjektiva). telefrazija (f. tele, phrasis govorenje) vetina govorenje na daljinu. telefuvken (gr. tele, nem. Funke varnica, iskra) pl. elektrine varnice koje se upotrebljavaju za beinu telegrafiju. telecitometar (gr. tele, metron mera, meri-lo, lat. citus brz) voj. aparat za odreivanje pravca, brzine i visine leta aviona (kod nas odomaeno po fr.: telesitometar). telizam (gr. thelo hou) fil. v. voluntari-zam. telin (nord. telyn) harfi slian instrumenat staroindijskih skalda. telitis (gr. thele bradavica, dojka, sisa) med. zapaljenje prsnih bradavica, dojki. telodinamian (gr. tele na daljinu, daleko, dynamis sila) koji dejstvuje na velika odstojanja (kablovi, transmisiona postrojenja itd.). telonkus (gr. thele dojka, 6nkos masa) med. otok (ili: oticanje) dojki. telorizam v. tajlorizam. Telorov sistem v. Tajlorov sistem. telofaza (gr. telos kraj, phasis faza) biol. krajnji stupanj u deobi elija. telstar (gr. tele daleko, eng. star zvezda) Zemljin komunikacioni vetaki sate-lit; izbaen je u Zemljinu orbitu 10. jula 1962. god. iz lansirne baze u Kejp Kanave-ralu u SAD. telur (nlat. tellurium) hen. selenu slian, redak elemenat, u prirodi se obino javlja sa zlatom, srebrom, olovom i bizmutom, atomska masa 127,60, redni broj 52, znak Te. telureti (nlat. tellurium) pl. hen. jedinjenja telura sa elektropozitivnim metalima. teluridi (nlat. tellurium) pl. hen. jedinjenja telura sa elektronegativnim metalima. telurizam (lat. tellus gen. telluris Zemlja sutina, graa Zemlje) prirodna snaga

Zemlje, sistem opteg ureenje Zemlje; takoe: zemaljski magnetizam. telurijum (nlat. tellurium) sprava za predoavanje kretanja Meseca oko Zemlje (lunarijum) i ove sa njim oko Sunca. telurski (lat. tellus) zemaljski, zemni, zemaljskog porekla, koji pripada zemlji, koji je vezan za zemlju, kome zemlja daje snagu ili delatnost; telurska fizika v. geofizika. Telus (lat. Tellus) Zemlja (nebesko telo); mit. rimska boginja Zemlje i plodnosti (kod Grka: Gea). telferip (eng. telpherage) elektrina ina eleznica. tema (gr. eta stavljeno, postavljeno, tit-hemi stavim, postavim) 1. predmet, osnovna misao, glavna misao (govora, spisa itd.); 2. pismeni zadatak, predmet koji treba pismeno obraditi; 3. muz. osnovna misao (ili: glavna misao) jednog muzikog dela, motiv koji slui kao osnova za varijacije; 4. naziv za vojnoadministra-tivne oblasti, na koje je bilo podeljeno Vizantijske carstvo od poetka UP veka. temat (gr. eta) v. tema. tsmatika (gr. eta stavljeno, postavljeno) skup svih aktuelnih problema neke drutvene, naune ili umetnike oblasti; up. problematika. tembr (fr. timbre, gr. tympanon) 1. zvono bez brenceta (klatna), u koje se udara spolja ekiem; boja zvuka, boja tona, boja glasa; 2. ig; marka; 3. lem na titu grba. tembromanija (fr. timbre marka, gr. mania pomama, strast, ludilo) strast za skupljanjem potanskih maraka. tembrofil (fr. timbre marka, gr. phllos prijatelj, ljubitelj) skuplja potanskih maraka; up. filatelist. temena (arap. tamanni eleti, tur. temenna, temennah) pl. turski nain pozdravljanja, pri emu se ruka, uz mali naklon, stavi na srce pa onda na elo. temenati (arap.) praviti pred kim temena, tj. ponizno se klanjati, ropski se ponaati pred kim; metanisati. tempera (ital. tempera) slih. 1. slikanje mineralnim bojama, gde se boje vezuju umancetom, smokvinim mlekom, medom ili lepkom; bilo u upotrebi do pronalaska masnih (uljanih) boja, naroito u srednjem veku; tempera al seko (ital. tempera al secco) slikanje na suvim zidovima; 2. slika izraena ovakvim bojama. temperament (lat. temperamentum pravi odnos pomeanih stvari, valjana meavina; prava mera, umerenje) psih. narav, ud, skup sklonosti nekog oveka, oblik stanja svesti, naroito uvstvenosti ili oseajnosti, koji u nekom oveku preovlauje; po Loceu: formalne i stepenske razlike u uzbudljivosti prema spoljnim utiscima, u veoj i manjoj obimnosti s kojom izazvane

temperamentan

903

teider

predstave izazivaju druge, u brzini kojom se predstave menjaju, u jaini kojom se za te predstave vezuju oseanja radosti ili turobnosti, najzad u lakoi s kojom se za ta unutranja stanja vezuju i spoljnje radnje" (up. kolerian, melanholian, san-gvinian, flegmatian); fig. bujnost, pla-hovitost, ulnost, strastvenost. temperamentan (lat. temperamentum) pr. koji ima temperamenta; fig. bujan, plah, ulan, strastven. temperans (lat. temperans umeravan, ublaavam, koji umerava, ublaava) med. sredstvo za rashlaivanje, za ublaavanje. temperancija (lat. temperantia) uzdrljivost, umerenost, trezvenost. temperatura (lat. temperatura) ublaavanje, umeravanje; fiz. stepen zagrejanosti, stupanj zagrejanosti; stanje toplote: srednja ili prosena kinetika energija ili iva sila svih molekula jednog tela; muz. izjednaenje intervala lestvice (skale) meu sobom; v. temperirati 4. temperirati (lat. temperare) 1. ublaiti, ublaavati, umeriti, umeravati; 2 u topioniarstvu: uiniti metale otporni-jim, oduzeti im krtost, napraviti ih kov-nim; 3. umereno zagrejati; temperiranvazduh umereno zagrejan vazduh; 4. muz izjed-naiti intervale lestvica, skale; kad je interval dva susedna tona '^2~= 1,0595, onda je to ravnomerno temperirana ili tem-perovana lestvica, ili lestvica sa ravnomernom temperaturom. tempesta (ital. tempesta) nevreme, bura, meava; slih. slika koja prikazuje nevreme, buru, meavu i sl. tempestozo (ital. tempestozo) uz. neobuzdano, burno. tempirati (ital. tempo vreme) odrediti vreme; voj. pomou naroitog kljua (tempi-raa) udesiti upalja topovskog zrna (rapnela, tempirne granate, bombe) tako da u tano odreenom trenutku izazove eksploziju zrna. tempira (ital. tempo) voj. v. pod tempirati. tempirnik (ital. tempo) voj. sprava koja automatski regulie visinu i daljinu take rasprsnue topovskog zrna (granate, rapnela). templ (lat. templum hram) prvobitno: svaki posveen ogranien prostor ili mesto; zatim: zgrada, dom posveen nekom boanstvu, hram. templeri (lat. templum, nlat. templarii) pl. hramovnici, viteki red osnovan za vreme krstakih ratova (1118) u cilju zatite hadija koji putuju u Palestinu, borbe protiv nevernika i uvanja svetog groba; ukinut 1312. godine. templinsko ulje (nlat. oleum templinum) hen. eterino ulje od semena iarica jele; upotrebljava se kao terpentinsko ulje i parfem.

tempo (ital. tempo, lat. tempus vreme; pravo vreme) muz. brzina kretanja tonova, stepen brzine kojom se jedno muzike delo izvodi (largo, adao, andante, alegro, presto, vivae); u igri, plesu: brzina kretanja; a tempo (ital. a tempo) na vreme, za vremena; trg. za izvesno vreme; a tempo-udarac udarac izveden istovremeno sa udarcem protivnikovim (u maevanju); al tempo ili a l rigore di tempo (ital. al rigore di tempo) uz. strogo po taktu; templ pasati! (ital. tempi passati) prola vremena tj. prolo je! bilo pa nije! tempora (lat. tempus vreme, tempora vremena) vremena) pl. v. tempus. temporalan (lat. temporalis) 1. gram vremenski, za vreme (pridev, prilog); zemaljski, svetovni, prolazan; temporalna ili vremenska reenica zavisna reenica koja kazuje vreme kad se dogaa radnja u glavnoj reenici, npr.: Javiu ti kad budem stigao. temporalan (lat. temporalis) 2. alat. slepoo-ni, koji pripada slepoonicama. temporalije (lat. temporalia) svetovna prava i prihodi katolikih svetenika; supr. spiritualije. temporeran (lat. temporarius) vremenski, privremen, prolazak, udeen prema vremenu i prilikama. tempus klauzum (lat. tempus clausum) kod katolika: zatvoreno vreme, tj. vreme-posta (u koje se ne mogu obavljati svadbe i sl.). tempus ferijatum (lat. tempus feriatum) v. tempus klauzum. ten (fr. teint, lat. tingere bojiti, obojiti) boja; boja lica, boja i kakvoa koe. tenakl (lat. tenaculum) 1. tip. dra, napra-va za pridravanje rukopisa (kod slaga-a); 2. med. hirurka sprava, naroito za pridravanje otoka koji treba rascepiti. tenalja (fr. tenaille, ital. tanaglia, lat. tenaculum klepgga) voj. kleta, malo spoljanje utvrenje koje slui za zatitu ravelina kod stalnih utvrenja; tenaljna trasa trasa u vidu kleta, sa ispadnim i upadnim uglovima (kod stalnih utvrenja). tenaljon (fr. tenaillon) voj. utvrenje u obliku kleta. tenapitet (lat. tenacitas) upornost, izdrljivost; privrenost; krtost; ila-vost, jaina metala. tenda (ital. tenda) platneni krov za zatitu od sunca i kie. tendencija (nlat. tendentia) tenja, teenje (u odreenom pravcu, za izvesnim ciljem); sklonost; smer; stremljenje; namera, cilj (npr. knjige); na berzi: sklonost cena (skakanju ili padanju). tendenciozan (nlat. tendentiosus) upravljen u naroitom omeru, uperen naroitom cilju, nameran, sa (naroitom) tenjom, koji ima (skrivenu) tenju. tender (eng. tender) 1. deo lokomotive u kome su ugalj i voda; 2. manji brod kao pratilac

tendirati

904

teodiceja

velikog bojnog broda (za prenoenje zapovesti i izvetaja). tendirati (lat. tendere) razapeti, pruiti, ispruiti; teiti; ii za im, naginjati emu, nastojati. tendo (lat. tendo) aiat. ila. tendovapitis (lat. tendo ila, vagina) med. zapaljenje ilnice. tenezmus (gr. tenesm6s) med. naponi, napinjanje; veoma teak i muan gr u miiima stezaima drevnog kanala i mokranog mehura koji oteava ispranjavanje izmeta i mokrae. teneramente (ital. teneramente) muz. neno, s nenou. tenero (ital. tenero) muz. v. teneramente. taneta (fr. tenette) med. kletice za vaenje kamena iz mehura. tenzija (lat. tendere ispruiti, upraviti, tensio) napregnutost, zategnutost; usilje-nost, neprirodnost; fiz. napon. tenziometar (lat. tensio zategnutost, gr. metron metar) avij. vrsta dinamometra koji, u vazduhoplovstvu, slui za merenje zategnutosti ica i zatega. tenzor (lat. tensor) 1. aiat. mii oprua; 2. mat. uopten pojam vektora, ili upra-vljene veliine, za iji je opis potrebno vie od tri komponente, veliina kojom se izraava odnos u kojem se duina vektora poveava. tekija (lat. taenia), vrpca, traka oko glave ili pojas; arh. ukras u obliku ravne trake sa geometrijskim ornamentima; zool. tra-kul>a, ojaenica. tenijaza (lat. taenia) med. infekcija ovejeg ili ivotinjskog tela pantljiarom. tenis (eng. tennis) sp. vrsta igre raketom i loptama (poreklom iz Engleske); v. lan-te-nis. teniser (eng. tennis) ot. igra tenisa. tenk (eng. tank) 1. voj. borna kola, motorna, elikom sklopljene, mitraljezima i (malim) topovima naoruana kola koja se, mesto na tokovima, kreu pomou tzv. beskrajnog platna" (gusenica"); 2. veliki rezervoar za tenosti (vodu, ulje, benzin i dr.); tank. tenker (eng. tanker) brod-cisterna za prevoz nafte i dr. tenosti; tanker. tenkist (eng. tank) lan posade tenka. teno (jap. tenno) gospodar neba (zvanina titula japanskog cara). tenontagra (gr. tenon gei. tenontos ila, agra plen) med. giht sila ili miia. tenontografija (gr. t^non k t^nontos ila, graphla opis) aiat. opis ila, opisivanje ila. tenontologija (gr. tenon ila, logla) znat. nauka o ilama. tenontomija (gr. tenon ila, tome seenje, rezanje) med. prerez ile. tenor (lat. tenere drati, tenor) 1. neprekidan tok, neprekidno trajanje; uno tenore (lat. ipo tenore) neprestano, neprekidno;

smisao, sadrina nekog zakona, presude, nareenja i sl.; put i nain miljenja; kuz. glavna melodija u nekom vieglasnom muzikom komadu. tenor (ital. tenore); 2. muz. najvii muki glas; lirski tenor nean i mek tenor (za pevanje nenih i ljubavnih pesama); herojski tenor tenor za pevanje junakih melodija; tenorski klju klju na etvrtoj liniji linijskog notnog sistema, koji kazuje da se nota koja je na toj liniji zove s (ce) i da tako treba itati i ostale. tenore (ital. tenore) muz. v. tenor 2; tenore primo (ital. tenore primo) prvi, vii tenor; tenore sekondo (ital. tenore secondo) drugi, dublji tenor. tenorist (ital. tenore) muz. peva tenora. tenotom (gr. tenon ila, tome seenje, rezanje) med. no za vrenje tenontomije. tenotomija (gr. t6non ila, tome seenje, rezanje) med. v. tenontomija. tentakula (nlat. tentacula) pl. zool. ruice, lovke, pipaljke. tentamaresk (fr. tintamaresque) malo pozorite u kome igra samo lice glumca, a udovi su mu vetaki izraeni u najmanjem obliku. tentamen (lat. tentamen) predispit, meui-spit; tentamen fizikum (lat. tentamen physicum) predispit iz prirodrpisa, ana-tomije i fizike koji medicinari polau posle druge godine, a kad ga poloe postaju kandidati medicine i tek tada poinju dobivati pravo medicinsko obrazovanje. tentati (ital. tentare) kuati, probati; na-voditi na zlo, nagovarati. tenuitet (lat. tenuitas) tankoa, tananost; mravost; nenost, suvonjavost; siromatvo, malenkost. tenuta (ital. tenuta, tenere) 1. muz. ton u kome treba neko vreme izdrati; 2. poljsko imanje, sala. tenuto (ital. tenuto) muz. izdravajui, izdrano. tencona (ital. tenzone) pesma u vidu dijaloga dvojice trubadura, obino ljubavne ili aljive sadrine. teo- (gr. theos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: bog, boanski, boji. teogamija (gr. theos bog, gamos svadba) svadba bogova; svadbena pesma u slavu bogova. teognozija (gr. theos, gnosis saznanje, poznanje) poznanje boga, saznanje boga. teogonija (gr. theogonfa) postanak (ili: stvaranje) bogova, istorija bogova; naslov jedne pesme grkog pesnika Hezioda; fil. ispitivanje o psiholokom poreklu ideje o bogu. teodiceja (gr. theos bog, dike opravdanje) teol.-fil. opravdanje boga", pokuaj teologa i nekih filozofa (stoika i Lajbnica) da opravdaju boga to ima zla u svetu, jer ako je bog stvorio svet i bog je, dakle, uzrok postojanju sveta, onda otkud zlo u posledici, u svetu, kad pojmu Boga pripa-

teodolit

905

terapiJa

da da je apsolutno dobar? (a logika zahteva causa aequat effectum uzrok i posledica su jednaki). teodolit (poreklo nepoznato) opt. sprava za merenje azimuta i visine nebeskih tela, sastoji se iz jednog astronomskog durbina i dva izdeljena kruga (horizontalnog za merenje azimuta i vertikalnog za merenje visina, tj. zenitnih odstojanja zvezda); sprava za merenje uglova. teozof (gr. theos bog, sophos mudar) pristalica teozofije. teozofija (gr. theos bog, sopMa mudrost) boanska mudrost, saznanje, toboe, boga putem neposrednog duhovnog opaanja i udubljivanja u sebe i u natulni svet (sistem religiozne mistike, sastavljen od prastarih praznovernih hriansko-magijskih predstava, veruje u seobu dua i reinkarnaciju). teokratija (gr. theokratia) boja vladavina, oblik dravnog ureenja u kome bog, toboe, vlada, preko svetenstva ili nekog svetovnog poglavara kao njegovog zastupnika, npr. kod starih Izrailjaca, papska drava Vatikan itd.; pr. teokratski. teolog (gr. theologos) poznavalac uenja o bogu; onaj koji ui o bogu; bogoslov; student teologije; verouitelj, svetenik. teologija (gr. theologfa) nauka ili, tanije, uenje o bogu, o bogovima; bogoslovlje; takoe: sistem uenja hrianske crkve. teomanija (gr. theos bog, mania pomama, ludilo, strast) preteran verski zanos, versko ludilo. teomonizam (gr. theos, monos jedini) fil. monizam koji samo bogu pripisuje postojanje, a sve ostalo smatra njegovim delom (za razliku od fiziomonizma, koji smatra prirodu kao jedino to stvarno postoji). teoplegija (gr. the(5s, plege udarac) boji udar; med. kaplja koja odmah zadaje smrt. teopleksija (gr. theos, plesso udarim) med. v. teoplegija. teopornija (gr. theos, porneia kurvanje, preljuba) svepggeniki nemoral, lopovski blud. teorem (gr. theorema) pravilo, pouak, postavka koju treba dokazati, dokaljiva istina; matematika istina u iju se tanost uveravamo pomou dokaza; teorema. teoretizirati (gr. theorfa) praviti teorije, razmiljati o emu bez osvrtanja na stvarnost. teoretian (gr. theoretikos) osnovan, na teoriji, misaoni, isto nauni; supr. praktian i empirian. teoretiar (gr. theoretikos) posmatra, istraiva putem miljenja, poznavalac neke nauke koji se ne bavi njom i praktino; ovek od iste nauke; supr. praktiar. teorija (gr. theoria gledanje, posmatranje) u irem smislu: uopteno iskustvo, isto saznanje (supr. praksa); u uem smislu: sistematsko izlaganje neke nauke, izvoenje

jedne pojave iz zakona na kome se ona osniva (supr. empirija); uenje stvoreno od zakona i pretpostavki; isto nauio posmatranje bez obzira na stvarnost; kolska mudrost. teorija relativiteta Ajntajnova teorija savremene fizike o vremenu, prostoru, kretanjima i fizikom polju; v. relativi-tet. teorijski (gr. theoria) pr. v. teoretian. teofanmja (gr. theophaneia) javljanje boga ljudima (kod mnogoboaca i u Starom zavetu); u hrianstvu: Bogojavljenje (kod pravoslavnih), Sv. tri kralja, epifanija (kod katolika). teofobija (gr. theos bog, phobos strah) strah od boga. tepeluk (tur. tepelik) enski fes izvezen zlatom ili srebrom i ukraen niskama bisera i zlatnim i srebrnim novcem. tepih (lat. tapium, nem. Teppich) ilim, sag. tepsija (tur. tepsi) plitka i okrugla bakrena posuda, naroito za peenje pite. ter (nem. Teeg) katran. tera (lat. terra) zemlja. teravija (arap. tarwiha, tur. teravi) kod Muslimana: klanjanje uz ramazan. tera di Sijena (ital. terra di Siena) sijenska zemlja, jedna vrsta mrkocrvene akvarel boje. terazije (pere. terazu, tur. terazi) runa vaga, sprava za merenje koja ima dva tasa sa dve strane, koji vise. Terazije (pere. terazu, tur. terazi) ime ulice u centru Beograda i jedne mahale u Sarajevu. Za vreme turske vlasti to je bilo mesto gde se na vodovodnoj mrei nalazio rezervoar (terezija, terazije) odakle se merila, razvodile voda u raznim pravcima. tera inkognita (lat. terra incognita) nepoznata zemlja; fig. to je za njega tera inkognita on nema ni pojma o tome. teralit (lat. terra zemlja, gr. lithos kamen) grnarija (lonarska roba) slina side-rolitu, samo polirana. terakota (ital. terra cotta) kuvana, tj. peena zemlja; negleosana glinena roba crvenkaste ili ukaste boje; od nje se grade kipovi, ukrasi na kuama, ibuci, cevi, hladionice za vodu, ploe za podove i dr. teramicin (terramycin) jedan od antibioti-ka, uti kristalni prah bez mirisa; dobiva se od Streptomyces griseus; dejstvuje na mnogo bakterija. terapeut (gr. therapeutes) praktini lekar, onaj koji vri lekarsku praksu. terapeutika (gr. therapeutike) v. terapija. terapija (gr. therapefa opsluivanje, dvo-renje, negovanje; leenje) nauka o leenju uopte (opta) ili samo pojedinih bolesti (specijalna terapija); ona je ili kau-zalna (sa ciljem da otklanja uzroke bolesti), ili simptomatina (da odstranjuje bolove, vatru i sl.), i oekivna (ekspekta tivna).

terari]um

906

terirati

terarijum (lat. terrarium) zagraen prostor ili staklena posuda napunjena zemljom i kamenjem u kojoj se dre i taje tropske biljke i suvozemne ivotinje. tera rosa (lat. terra rossa) kol. crvenila, nerastvorljivi ostatak u obliku crvene gline koji ostaje pri rastvaranju krenjaka u krnim (karstnim) predelima; skuplja se u dolinama i vrtaama i predstavlja gotovo jedino plodno zemljite u kru (karstu). terasa (fr. terrasse) 1. uzvienje tla u obliku irokog stupnja, basamaka (stepenice), slino vodoravno] ili priblino vodo-ravnoj platformi, zaravni; 2. arh. plat-formast, zaravanast, otkriven ili pokriven deo graevine u visini spratova, izmeu njih ili na krovovima; ravan krov; 3. plonik, trotoar pred kafanom sa stolovima. terasirati (fr. terrasser) uzdizati, graditi u obliku terasa; fig. oboriti, udariti o zemlju, poraziti. ter-a-ter (fr. terre-a-terre) jax. galop u kratkim i veoma niskim skokovima, kod koga konj istovremeno obe prednje noge die pa sputa. teratogen (gr. t6ras gec. t^ratos nakaza) koji prouzrokuje nakaznost ploda; npr. terato-geni lekovi. teratogenija (gr. teras gen. teratos udovite, nakaza, gen- koren od gignomai postanem, nestanem, raam se) raanje (ili: posta j anje) nakaza. teratologija (gr. teras gen, teratos znamenje, udo; nakaza, udovite, logia) nauka o udima, prianje uda (naroito biblij-skih); med. nauka o nakazama; nauka o nepravilnim tvorevinama kod biljki i mi-nerala. teratom (gr. teras ki. teratos nakaza) med. uroen nakazni izrataj koji se sastoji od najrazliitijih tkiva. teratoskopija (gr. teras gen. teratos udo, skopeo posmatram) gledanje uda, vienje uda; tumaenje uda. teraco (ital. terrazzo) kamena masa za izradu terasa i sl. terbijum (nlat. terbium) hek. elemenat, jedna od retkih zemlji, atomska masa 158,924, redni broj 65, znak Tb. tergum (lat. tergum) lea, lena strana, poleina; in tergo (lat. in tergo) na leima, na poleini menice. terebra (lat. terebra) burgija, naroito kao hirurki instrumenat; up. trepan. terebracija (lat. terebratio) buenje, vrenje, npr. drveta radi vaenja soka. terezin vrsta asfalta od katrana kamenog uglja, sumpora i krea. terela (nlat. terrella) magnet oblika lopte za predstavljanje i prikazivanje zemljinog magnetizma. terev (fr. terrain) zemljite, tle, zemlja; voj. oblik zemljita, naroito s obzirom na

njegov utica] na poloaj i kretanje trupa; fig. poloaj, okolnosti; oblast gde se dejstvuje, radi; gubiti pere gubiti uslove uspeha; pr. terenski. terestrian (lat. terrestris) zemaljski, zemni; Zemljin, koji potie od Zemlje, koji se tie Zemlje; takoe: kopneni; tere-strini talozi kol. kopneni talozi (za razliku od morskih); terestrini durbin opt. zemaljski durbin, durbin kojim se vide uspravni predmeti, a ne izvrnuti kao kod astronomskog durbina. teretrum (gr. teretron) med. v. trepan. terzija (pere. derzi, tur. terzi) kroja narodnog, seljakog odela. terzijan (pere. tar ica, zene od zeden udarati, svirati, tur. taziyane, tarzene) pero kojim se udara u tamburu. Terzites (gr. Thersites) po dui i telu najruniji ovek u grkoj vojsci pod Trojom (razrok, hrom i grbav), na zlu glasu po svom poganom jeziku, koga je Odisej tukao, a Ahil zbog klevete, ubio; fig. klevetnik, ovek drzak i pogana jezika. terijak (gr. theriakon sc. antidoton) uveni protivotrov sastavljen od gotovo 70 raznih delova (meu ovima i meso otrovnih zmija), koji su stari upotrebljavali kao lek protiv ujeda otrovnih ivotinja, protivotrov. terijakalan (gr. theriakbn) koji sadri terijak. terijakologija (gr. theriakon, logfa) nauka o ivotinjskim otrovima; nauka o spravljanju protivotrova. terijaci (gr. theriak6n) pl. oni koji jedu opijum (na Istoku). terijer (eng. terrier, lat. terra zemlja, nlat. Terrarius canis) ptiaru bliska rasa pasa, srednje veliine, slui za lov pod zemljom, na mieve i pacove. teriodan (gr. theriodes) ivotinjski, zverski; med. ljut, estok, opasan. teriodeksis (gr. therion zver, divlja ivotinja, dexis ujed) med. ujed divljih i otrovnih ivotinja. teriodonti (gr. therion, odfis ki. odontos zub) pl. kol. okamenotinski (fosilni) ogromni gmizavci izmeu trijasa i jure, po lubanji i zubima slini mesoderima sisarima. terioliti (gr. therion, lithos kamen) pl. kol. okamenotine iz ivotinjskog sveta. teriom (gr. therioma) med. opasan razjedni ir, naroito u pluima. teriomorfija (gr. therion ivotinja, mor-phe oblik) stvaranje nakaza slinih ivotinji, to daje mogunost pretpostavci da takav ovek potie od ivotinje (pojava naroito kod duhovno zaostalih ovejih rasa); teromorfija. teriotomija (gr. therion, tome seenje, reza-nje) v. zootomija. terirati (lat. terrere plaiti, zaplatiti, zastraiti) hen. uzavrelu eernu masu

terisati

907

terminus miner

iznenadnim dosipanjem hladne vode razbistriti. terisati (nem. teeren) natopiti teram, namazati terom, nakatranisati (drvo, konopac, krovnu hartiju, gvoe itd.). teritorija (lat. terra zemlja, territoriiun) zemljita, okrug, oblast; u Sjedinjenim Amerikim Dravama: oblast koja jo nema dovoljan broj stanovnika da bi mogla biti priznata za dravu, te, prema tome, nema pravo glasa u saveznom Kongresu (eng. territory). teritorijalizam (lat. territorium zemljita) 1. u crkvenom pravu: shvatanje po kojem je crkva, kao jedan deo drave, u svemu podlona vrhovnoj dravnoj vlasti, po naelu: cujus regio, ejus religio (ija je vlast, onoga je i vera); 2. voj. sistem odbrane ije se ureenje u svemu osniva na podeli zemlje. teritorijalitet (fr. territorialite) 1. dra-vopravno shvatanje po kome se suvereni-tet osniva na posedovanju teritorije; 2. pripadnost dravnom zemljitu. teritorijalva politika dravna politika kojoj je cilj uveavanje sopstvenog zemljita, a spreavanje uveavanja zemljita drugih drava. teritorijalne vode delovi mora koji se smatraju kao deo neke drave ili su pod kontrolom te drave. teritorijalni (lat. territorialis) koji pripada teritoriji, koji se tie teritorije, oblasni. teritorijalni princip pravio naelo po kome su sva lica koja se nalaze u jednoj dravi podlona vrhovnoj vlasti i zakonima te drave. teritorijalni sistem v. teritorijalizam. teritorijalnost (fr. territorialitej v. teritorijalitet. terluci (tur. terlik papue) pl. obua od meke koe koja uva unutarnju obuu, slino kaljaama. terma (gr. therme toplota) topao izvor; v. terme. termazma (gr. thermasma) med. topao oblog. termalan (nlat. thermalis, gr. thermos topao, vru, vreo) koji se tie toplih izvora, banjski; termalna voda topla mineral-na voda. termanteria (gr. thermanterios podesan za zagrevanje) pl. med. sredstva za zagrevanje. termantika (gr. thermantikos podesan za zagrevanje) pl. med. v. termanteria. terme (gr. th6rmai topli izvori, pl. od therme toplota, lat. thermae) pl. topli izvori, topla kupatila, (tople) banje. termesteziometar (gr. thrme toplota, aisthesis oseaj, oset, metron mera, merile) instrument za ispitivanje sposobnosti za oseanje toplote. termidor (gr. thermds topao, fr. thermidor) mesec toplote, XI mesec u franc. revolucionarnom kalendaru (od 19. ili 20. jula

do 17. ili 18. avgusta); naroito je znaajan 9. termidor P godine (27. UP 1794), kada je sruen Robespjer, iji su protivnici, zbog toga, na zvani termidoristi. termidoristi (fr. thermidor) v. pod termidor. termika (gr. therme toplota) nauka o to-ploti. termin (lat. terminus mea, granina linija, granica; kraj) 1. granina taka u vremenu, odreeno vreme u kome neto ima da se dogodi ili obavi, rok; 2. izraz koji tano oznaava neto iz oblasti nauke ili umetnosti, struan izraz (terminus tehnikus); 3. log. glavni pojam u zakljuku; 4. mat. lan jednog algebarskog izraza, proporcije itd.; terminus. terminal (lat. terminus mea, granina linija, granica; kraj) 1. zavretak, kraj, konac; 2. poetak ili zavretak tran-sportne ili saobraajne linije na eleznici, u autobuskom ili avionskom saobraaju; postaja, stanica. terminata (lat. terminata) pl. prav. svrene stvari, zavrene stvari. terminizam (lat. terminus mea, granina linija, granica, mea; kraj, svretak) 1. postavljanje cilja, nauka o odreivanju cilja; 2. teol. uenje terminista koji su smatrali da je bog svakom oveku ostavio izvestan rok (termin) radi popravke, posle koga ne treba da se nada nikakvoj milosti; 3. fil. obnovljeni nominalizam Viljema Okama (12701347), prema kome opti pojmovi nisu slike stvari, nego samo njihovi prirodni znaci (rei). Pojam se odnosi prema predmetu kao znak (terminus) prema onome to oznaava, a ne kao slika prema svom originalu; ali pojam se moe u miljenju upotrebiti kao znak za ono to oznaava. terministi (lat. terminus) pl. teol., fil. pristalice i pobornici terminizma. terminologija (lat. terminus granica, mea, 16gos re, govor) vetaki govor, skup vetaki napravljenih (strunih) izraza (termina) neke naune oblasti. termine (lat. terminus) roni, vezan za rok ogranien rokom; terminski posao trg. roni posao, posao robom koja se mora ispo-ruiti u odreeno vreme, utvreno pri zakljuivanju posla. termintus (gr. th6rminthos vrsta ira) med. psee boginje, modrocrni krvavi ggrite-vi, naroito na bedrima. terminus major (lat. terminus maior vei lan) log. pojam koji je uvek predikat zakljuka. terminus medijus (lat. terminus medius srednji lan) log. srednji pojam, zajedniki pojam premisa u zakljuku. terminus minor (lat. terminus minor manji lan) log. pojam je uvek u zakljuku subjekat.

terminus tehnikus

908

termostabilan

terminus tehnikus (lat. terminus technicus) v. pod termin. termita (fr. termites, lat. termes gen. termitis drvomorac, potkornjak) pl. zool. narodski i pogreno zvani beli mravi" u tropskim krajevima, uveni po svojim umetnikim graevinama; u Africi ive u velikim zajednicama i grade od gline i peska, u obliku valjka, graevine 34 t visoke; strani neprijatelji uma. termiki (gr. thermos topao, th^rme toplota) toplotni. termo- (gr. therme, thermos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: toplota, toplotni, topao. termobarometar (gr. thermos topao, bartis teak, metron mera, merile) fiz. termometar sa lestvicom (skalom) podeljenom na veoma male delove stepena, slui za odreivanje vazdunog pritiska i za merenje visina (osniva se na zavisnosti take kljuanja vode od vazdunog pritiska); hipsotermometar. termogen (gr. therme toplota, koren gen- u znaenju proizvesti, roditi) telo koje proizvodi toplotu. termogeneza (gr. thermos topao, genesis postajanje) proizvoenje, stvaranje toplote u ivom organizmu. termo gram (gr. therm6s, gramma crte) crte koji se dobije na termografu. termograf (gr. therm6s, grapho beleim) aparat za automatsko beleenje temperature. termografija (gr. thermtfs, grapho) grafi-ko predstavljanje promena temperature, npr. temperature krvi kod grozniavih. termodinamika (gr. tnerme toplota, dyna-mis sila) fiz. nauka o odnosima toplote prema mehanikom radu, nauka koja se bavi odnosom izmeu toplotne i mehanike energije. termoelektricitet (gr. thermds topao, elek-tron) elektricitet izazvan ili proizve-den toplotom. termoelektrina baterija fiz. v. termo-stub. termoelement (gr. therm6s topao, lat. elementum) fiz. aparat za proizvoenje termoelektriciteta (za tana merenja temperature do 1600). termokauter (gr. therra6s, kauter sagoreva, saiva) med. v. termokoter. termokoter (gr. therm6s, fr. cautere) kec. od platine izraen upalj instrument za sagorevanje obolelih mesta na telu i zaustavljanje krvi. termolabilan (gr. therme toplota, lat. labi-lis nepostojan) nepostojan na toplota. termolampa (gr. thermos topao, nem. Lampe) tedna pe koja istovremeno zagreva, osvetljava i pokree maine. termoliza (gr. thermos, lysis razluivanje, razluenje, razlaganje) hem. razluivanje (ili: razlaganje) hemijskih jedinica putem zagrevanje.

termologija (gr. thermos, logia nauka) nauka o toplim mineralnim izvorima i banjama. termoluminiscencija (gr. thermos, luminiscencija, v.) fiz. luminiscencija kristala koja se javlja usled zagrevanje do temperatura koje su nie od crvenog usijanja. termomagnetizam (gr. thermos, Magnes magnet) magnetizam izazvan zagrevanjem. termometar (gr. thermos, metron mera, merilo) fiz. toplomer, naprava za odreivanje ili merenje temperature; Celzijusov ili centezimalni termometar podeljen je na 100; maksimalni termometar slui za odreivanje najvie, a minimalan termometar za odreivanje najnie temperature; up. kalorimetar. termometrija (gr. therm6s, metria merenje) 1. fiz. deo nauke o toplota koji se bavi odreivanjem ili merenjem temperature; 2. med. upotreba termometra za merenje temperature, naroito temperature tela kod bolesti. termometrograf (gr. therm6s, metron mera, merilo, grapho beleim) termometar za merenje najviih i najniih temperatura vazduha; takoe: aparat koji na traci od hartije automatski belei sve promene u temperaturi vazduha (termograf). termometar (gr. therme toplota, lat. motor pokreta) teh. maina koja radi pomou toplote. termomultiplikator (gr. thermos topao, nlat. multiplicator umnoilac) fiz. v. termo-stub. termonuklearan (gr. thermos, nlat. nuclea-ris koji se tie jezgra, jezgreni) fiz. koji je u vezi sa razvijanjem toplote koja nastaje pri razvijanju atomskog jezgra. termopenetracija (gr. therme toplota, lat. penetratio prodiranje) med. metod leenja elektrinom strujom visoke frekvencije a niskog napona, npr. leenje pritiska krvi, reumatizma, ishijasa i dr. termoplegija (gr. thermos topao, plege udarac) ed. omarica, udar toplote. termopodijum (gr. thermos, ptis, gen. pod6s noga) sprava za parenje nogu. termoregulapija (gr. thermos, lat. regulatio) automatsko regulisanje temperature. termos (gr. thermos topao) posuda ili boca (Djuarova-Oe\uag-boca) sa dvostrukim staklenim zidovima u metalnom ili konom oblogu, usled dobrog izoliranja odrava ono to je u njoj dugo vremena (24 asa) na priblino istoj temperaturi; termos-flaa. termosifon (gr. therm6s, siphon cev) naprava za zagrevanje staklenih bata pomou cevi u kojima tee topla voda. termoskop (gr. thermos, skopeo posmatram) fiz. instrument za pokazivanje razlika u temperaturi tela bez tanog merenja. termostabilan (gr. thermds, lat. stabilis postojan) postojan na toplota.

termostat

909

terpentin

termostat (gr. thermos, istemi stavim, postavim) aparat za podeavanje temperature automatski. termostatika (gr. thermtis, statike) nauka o odravanju toplotne ravnotee. termo-stub (gr. thermos topao) fiz. spoj bizmutovih i antimonovih stubia u cilju proizvoenje termoelektriciteta. termosfera (gr. thermbs, sphaira lopta, kugla) sloj atmosfere na visini od oko 80 km iznad sloja najniih temperatura. termos-flaa (gr. thermos, nem. Flasche boca) v. termos. termoterapija (gr. therm6s topao, therapefa leenje) leenje toplotom (toplim kupanji-ma, toplim vazduhom i sl.). termotehnika (gr. thermos, tehnika, v.) jedna od tehnikih nauka koja se bavi graenjem i iskoriavanjem toplotnih maina, aparata i postrojenja. termotika (gr. thermos) nauka o toplota. termotian (gr. thermdtes toplota) koji je postao usled toplote, koji je izazvan toplotom. termotropizam (gr. thermos topao, trope obrt, obrtanje, okretanje) biol. uticaj toplote na kretanje niih organizama; svojstvo protoplazme da reaguje na toplotu. termofagija (gr. thermds, phago jedem) jedenje toplih ili vrelih jela. termofeugoskop (gr. thermos, phetigo beim, skopeo posmatram) med. sprava koja pokazuje gubitak toplote koe. termofobija (gr. thermos, phobos strah) med. strah od pokrivanja pri spavanju i od odevanja u tople haljine, kao tobonjih uzroka nekih bolesti. termofon (gr. thermds, phone zvuk) instrument na kome se proizvode tonski zraenjem toplote. termofonija (gr. thermos, phone) v. radiofonija. termofor (gr. therm6s, phero nosim, donosim) toplonoa", aparat za trajno zagrevanje nekog dela tela, grejalica (obino kesa od gume koja se puni toplom vodom ili se metal zagreva elektrinom strujom). termohemija (gr. thermos, chemela) nauka o odnosima izmeu toplote i hemijskih pojava, tj. o toplotnim pojavama koje nastaju pri hemijskim zbivanjima. termohigroskop (gr. thermos, hygrds vla-an, skopeo posmatram) fiz. aparat koji pokazuje apsolutnu koliinu vlage u vazduhu. termohipsometar (gr. thermos, hypsos visina, metron mera, merile) fiz. v. termobaro-metar. termohroza (gr. thermds, chroma boja) fiz. svojstvo izvesnih boja da proputaju samo neke vrste toplotnih zrakova. termohroiav (gr. thermos, chroia boja) koji proputa samo neke vrste toplotnih zrakova, samo delimino dijaterman.

ternaran (lat. ternarius) od tri, trojni; tro-gub; up. binaran; ternarni period geol. tree i najmlae doba u razvitku Zemljine kore. ter-nev (fr. Terre Neuve Nova Zemlja) v. njufaundler. terno (ital. terno, fr. terne) u tomboli: tri broja (numere) izvuene u istom redu, trei dobitak. terno-vuna (fr. ternaux) vrsta fine vune (naziv po imenu jednog francuskog odgajivaa ovaca). teromorfan (gr. ther gen. theros ivotinja) 1. slian ivotinji, oblika ivotinje (teromorfni su, npr. bogovi starih Egip-ana); 2. ivotinjskim tvorevinama i osobinama slian u ljudi, npr. iljaste uvo, oblik njuke i dr.; up. antropomorfan. teromorfija (gr. ther gen. theros ivotinja, morphe oblik) v. teriomorfija. teropode (gr. ther gen. ther6s divlja ivo-tinja, zver, piis gen. pod6s noga) pl. geol. okamenotinski (fosilni) veliki gmizavci iz grupe dinosaura, slini guterima i kengurima. teror (lat. terror) uas, strah, strah i trepet; vladavina zastraivanjem, strahovlada (naroito za vreme francuske revolucije); politiko nasilje. terorizam (lat. terror uas, strah) vladavina zastraivanjem, nain vladanja uli-vanjem straha i nasiljem; politika borba putem individualnog terora. terorizirati v. terorisati. terorisati (lat. terror uas, strah, fr. terroriser) ispunjavati strahom, zadavati strah i trepet, zastraivati; vladati pomou zastraivanja i nasilja; nasilno spreavati slobodu miljenja. terorist (lat. terror) pristalica vladavine zastraivanjem; pristalica onih koji misle da e individualnom akcijom, poje-dinanom radnjom zastraivanja (ubistvima i sl. netaknutih lica suprotnog shvatanja i rada) doi do ostvarenja svojih politiko-socijalnih ciljeva. teroristika (lat. terror) zastraan, koji zastrauje, zastraujui, nasilniki; teroristika akcija delanje onih koji bi hteli da zastraivanjem (pretnjama, ubistvima i sl.) dou do ostvarenja svojih politikosocijalnih ciljeva. ter-papir (nem. Teerpapier) krovna hartija natopljena terom (katranom). terpe (hol.) pl. vetaki breuljci u ho-landskoj pokrajini Frizland koji slue stanovnitvu kao utoite od poplava. terpeni he. nezasieni ugljovodonici pri-jatnog mirisa, opte formule S10N1v, prisutni u eterinim uljima. terpentin (gr. terebinthos) hen. tena smola ili smolasto ulje, koje se prvobitno dobivalo od terpentinskog drveta na ostrvima Hio i Kipar; dobiva se i od drugih etinara, ali po vrednosti zaostaje. De-

terpodion

910
tercijus (lat. tertius) pr. trei (po redu); per tercijum (lat. reg tertium) preko nekog treeg, npr. svriti posao; tercijus gau-dens (lat. tertius gaudens sc. duobus litigan-tibus) trei koji se veseli (kad se dvojica svaaju); tercijus intervenijens (lat. ter-tius interveniens) trei koji posreduje, izborni sudija. tercina (ital. terzina) poet. strofa od tri stiha u jampskom ritmu. terciogenitura (nlat. tertiogenitura) deo imanja i prava koji pripada treem po redu roenom. terduman (arap. targXimon, tur. terciiman) tuma; takoe: posrednik kod turskih vlasti. tesarotipija nain upisivanja imena, slova i dr. na geografske karte i planove pomou tokia sa azbukom (naziv po prona-lazau, Italijanu Angelo Tessaro). tesaurizacija (nlat. thesaurisatio) skupljanje novca, gomilanje novca. tesaurizirati (nlat. thesaurisare) skupljati novac, gomilati blago, novac. tesaurirati (gr. thesaurozo skupljam, nagomilavam) v. tesaurizirati. tesaurus (gr. thesaur6s blago; riznica) blago, dragocenosti; riznica: riznica znanja" (nlat. thesaurus eruditionis) naslov velikih renika, jezikih zbornika i sl. teselaran (lat. tessellarius kockin, koji pripada kocki, tesella kockica; mozaino kamene) kockast, u kockama, iskockan. teselirati (lat. tessella kockica) raditi u mozaiku. teseralni (gr. tesseres etiri) koji ima oblik kocke, kockast. teskera (arap. tadkira, tur. tezkere podsetni-ca) pismeno, cedulja; pismena dozvola, putna isprava; potvrda; poziv. teslimiti (arap. tasllm, tur. teslim) predati, ustupiti kome to; osloboditi se ega. tesmotet (gr. thesmothetes) zakonodavac. tespijada (gr. Thespis) pozorini dogaaj; pria ili pustolovina iz pozorinog ivota, glumaka posla. Tespis (gr. Thespis) Atinjanin, savremenik Solonov, izveo 534. pre n. e. prvu tragediju, dodavi starim dionizijskim horovima i jednog glumca koji je govorio s horom, zbog ega se smatra osnivaem tragedije; svoje komade je prikazivao na jednim kolima; otuda Tespisova kola putujua pozornica. test (eng. test, lat. testari svedoiti, posvedoiti) 1. ogled, proba; odricanje od pape pod zakletvom, zakletva kojom je svaki Englez stupajui u dravnu slubu posve-doavao da nije potajni katolik. test (lat. testum zemljana zdela; sa) 2. heh. plitka i okrugla posuda od nesagorljive gline za vrenje ogleda. testa (lat. testa ljuska, ahura) bog. semena ahura, semenica.

stilacijom terpentina s vodenim parama ili bez njih dobiva se terpentinsko ulje, a u retorti ostane smola kalofonijum. terpodion (gr. terpo veselim, ode pesma) muz. instrument koji proizvodi tonove frule, roga i fagota. Terpsihora (gr. Terpsi-chora) ona koja voli da igra, plee; met. jedna od devet muza, muza plesa i horskog pevanja; astr. aste-roid otkriven 1864. godine. terca (ital. terza, lat. tertius trei) 1. muz. trei ton poev od osnovnog tona (broj treptaja u sekundi iznosi 5/4 broja trepta-ja osnovnoga tona; v. tonika); velika terca ona koja se sastoji od dva cela tona; mala terca ona koja se sastoji od jednog celog tona i jednog polutona; umanjena terca ona koja se sastoji od dva polutona; prekomer-na terca ona koja se sastoji od jednog celog tona i jednog prekomernog tonskog stepena; 2. kom. 60. deo jedne sekunde; 3. u bilijaru: udaranje lopte treom loptom koja stoji izmeu lopte igraeve i one koju eli da pogodi; 4. u kartama: tri karte u istoj boji jedna za drugom; 5. u maevanju: trei nain zadavanja udarca; 6. u katolikim manastirima: vreme molitve koje poinje od 9 asova pre podne (nlat. tertia horarum canonicarum). tercera (i. tercera) trea vrsta (vune). tercerol (ital. terzeruolo) depni pitolji. terceron (it. terceron) dete roeno od mulatkinje i Bvropljanina. tercet (ital. terzetto, lat. tertium tree) iuz. kompozicija za tri glasa; fig. drutvo od tri lana. tercija (lat. tertius trei) tin. vrsta tam-parskih slova u veliini od 16 tipograf-skih taaka; tercija menica trea meni-ca, menica u tri primerna (v. trata). tercijal (nlat. terciale) treina godine. tercijanski (lat. tertianus koji pripada treem) tercijanska groznica (lat. febris tertiana) groznica koja se vraa svakog treeg dana. tercijar (lat. tertius trei) geol. tree, novo doba u razvitku Zemlje, u kome su kontinenta i mora poeli dobivati svoj dananji izgled, i u kome je stvoren najvei deo mrkog uglja; slojevi od eocena do pliocena; tercijarna formacija. tercijarvi (lat. tertius) koji je na treem mestu, trei po redu; tercijarna formacija geol. v. tercijar. tercijarci (lat. tertius) pl. kalueri treeg reda, svetovna lica koja pristupaju nekom katolikom kaluerskom redu, naroito kod franjevaca, samo iz pobonosti i radi askeze, a ne polau glavni zavet i ne naputaju svoj poziv u graanstvu i porodini ivot. tercijum (lat. tertium) tree; tercijum non datur (lat. tertium pop datur) tree ne postoji, treega nema (sluaja, naina, izlaza).

testament

911

tetraetiJa

testament (lat. testamentum) 1. poslednja volja, zavetanje, oporuka; per testamen-tum (lat. reg testamentum) putem formalno g zavetanja; 2. zavet, naziv za dva dela Biblije: Stari i Novi zavet. testamenta? (lat. testamentarius) prav. izvrilac poslednje volje, zavetanja. testamentarni (lat. testamentarius) zave-tajni, oporuni, koji se tie zavetanja, oporuke. testantibus aktis (lat. testantibus actis) prav. prema svedoenju akata, kao to se vidi iz spisa. testat (lat. testatum) svedoanstvo, potvrda, dokaz. testato (lat. testato) prav. sa ostavljenim zavetanjem (umreti). testator (nlat. testator) onaj koji ostavlja zavetanje, zaveta. testatoran (nlat. testatorius) koji se tie volje zavetaa, koji je prema volji zave-taa. testera (pere. destere, tur. testere) pila, aga. testes (lat. testis svedok) pl. svedoci; alat. lezdani organi u kojima se stvaraju muke oplodne elije, muke spolne lezde, semnici (svedocima" su nazvane zbog toga to se kod starih, pri svedoenju, mesto zakletve, stavljala ruka na taj deo tela, jer su oplodni organi smatrali kao simbol boanske moi); testes siigu-li (lat. testes singuli) prav. v. singularitas testijum. testija (pere. desti, tur. testi) zemljani krag za vodu. testikul (lat. testiculus) anat. semenjak, monice, mudo. testimonijui (lat. testimonium) svedoanstvo, uverenje, potvrda. testirati (lat. testari svedoiti, posvedoiti; zavepggati, napraviti zavetanje) za-vetati, pismeno izloiti svoju poslednju volju, napisati zavetanje, potvrditi uredno pohaanje univerzitetskih predavanja (potpisom profesora u upisnici). testis 1. (lat. testis) prav. svedok. testis 2. (lat. testis) anat. muka polna lezda, smetena u monicama. testis klasikus (lat. testis classicus) prav. verodostojan svedok. testitis (lat. testiculus mudo) med. zapaljenje semenjaka (jaja, muda). testifikacija (lat. testificatio) svedoenje, posvedoenje, dokazivanje svedocima. testosteron med. muki polni hormon (S19N2802). testudo (lat. testudo kornjaa) ned. kornja-nik (izrataj na glavi i kolenu); vrsta zavoja koji se stavlja na povreene koleno. tetanija (nlat. tetanus intermittens) med. poglavito mladalaka bolest, ali se javlja i kod trudnih ena, dojilja, pijanica i dr.; sastoji se u obolelosti ivaca u obliku tekih i dugotrajnih greva (tetanske

kontrakcije miia) u simetrinim delovima tela, naroito gornjim ekstremi-tetima. tetanski (gr. tetan6s napet) ukoen, zgren. tetanus (gr. t^tanos napetost, od teino zategnem, napnem) med. grevita trzavica, koenje miia, sklopac, zli gr (veoma opasna zarazna bolest iji se izaziva nalazi u talskom ubretu, zemlji, praini i dr.). tetartea (gr. tetartos etvrti) ed. etvorodnevna groznica. tet-a-tet (fr. tete-a-tete) 1. tajni sastanak, razgovor na samo, u etiri oka; 2. kanabe sa dva sedita; 3. pribor za aj za dve osobe. Tetida (gr. Thetis) mit, nimfa, ena Peleje-va, mati Ahilova, koga je uinila neran-ljivim okupavi ga u Stiksu, sem u petu za koju ga je pri kupanju drala; astr. asteroid otkriven 1852. godine. tetovirati (eng. tattoo, tahit. tatan) ukraa-vati kou usecanjem (ubadanjem) ara i figura u boji, naroito kod Indijanaca, Australijanaca i crnaca, pa i kod Evropljana (mornara, zanatlija itd.). tetra- (gr. tetra) predmetak u sloenicama sa znaenjem: etiri. tetraginije (gr. t6tra etiri, gyne ena) pl. vot. etvrti red u klasama I-H Lineovog sistema: biljke iji cvetovi imaju etiri stubia; pr. tetragiiian. tetragon (gr. tetra, gonia ugao, kut) kon. etvorougao, etvorokut. tetragonalan (gr. tetra, gonfa) etvorougao-ni, etvorokutni; min. tetragonalni sistem sistem kristalisanja u kojem su tri ose pod pravim uglovima, od kojih su dve bone ose jednake a vertikalna, uspravna, je razliite duine. tetragonizam (gr. tetra, gonia), v. kvadra-tura. tetragramatov (gr. tetra, gramma slovo) re od 4 slova, naroito ime Boga, koje se u mnogim jezicima sastoji od 4 slova, npr.: gr. Theos, lat. Deus, fr. Dieu, p. Dios, nem. Gott i dr. tetradaktilan (gr. tetra, daktylos prst) sa etiri prsta, etveroprst. tetradinamia (gr. tetra, dynamis sila, snaga, mo) al. bat. XV klasa u Lineovom sistemu: biljke sa hermafroditnim cvetovima koji imaju est praninih niti, od kojih su etiri due (monije) od ostalih dveju. tetraedar (gr. tetraedron, tetra etiri, he-dra osnova) geom. telo ogranieno sa etiri podudarna ravnostrana trougla (jedno od pet pravilnih geometrijskih tela: tetraedar, heksaedar, oktaedar, dodekaedar, iko-siedar). tetraetija (gr. tetraetfa) vreme od etiri godine.

tetrakord

912

tehnikum

tetrakord (gr. tetra etiri, chorde ica) uz. dijatonski niz od etiri tona, pola dijatonske lestvice. tetralema (gr. tetra, lemma postanka) log. hipotetian zakljuak koji se sastoji od etiri suda ili etiri preiise. tetralogija (gr. tetra, logos re, govor; pria) etiri drame spojene u jednu celinu, tj. tri tragedije (trilogija) i jedna satirska igra (kod starih Grka). tetrametar (gr. tetra, metoon mera, merilo; metar) etr. stih od etiri metra (prosta ili dvostopna), odnosno etiri stope, sa cezurom u sredini, npr.: I ovaj kamen zemlje Srbije, to prete' nebu dere kroz oblak" (. Jaki). tetrandria (gr. tetra, aner, andros ovek, mu) pl. bog. IV klasa u Lineovom sistemu: cvetovi sa etiri jednako duge pranine niti. tetrapak (od gr. tetra etiri) vrsta etvorostranog omota od naroito preparira-nog papira koji slui za pakovanje tenosti (mleka, sokova i dr.). tetrapetalan (gr. tetra, petalon list) bog. koji ima etiri latice. Tetrapla (gr. tetraplus etvorostruk) etvorostruka, tj. na etiri jezika prevedena Biblija, uporedio tampanje etiri razna grka prevoda Starog zaveta. tetrapoda (gr. tetra, ptis gei. podos noga) pl. zool. etvoronoci (opti naziv za suvozemne kimenjake koji imaju dva para nogu). tetrapodija (gr. tetra, piis gen. pod6s noga; stopa) etr. stih od etiri proste stope. tetrapodoliti (gr. tetra, ptis lek pod6s noga, lithos kamen) pl. kol. okamenotine etvoronoaca. tetrapodologija (gr. tetra, ptis gen. podds noga, logla nauka) zool. nauka o etvoronocima. tetrapterije (gr. t^tra, pter6n krilo) pl. zool. etvorokrilci, ivotinje sa po dva para krila. tetrarh (gr. tetrarches) vladalac koji vlada etvrtinom neke zemlje, npr. Palestine (u starom veku). tetrarhat (gr. tetra, archo vladam) vladavina i dostojanstvo tetrarha; deo zemlje kojim on upravlja. tetrarhija (gr. tetrarchta) v. tetrarhat. tetrasilabian (gr. tetra, syllabe slog) gram. sa etiri sloga, etvorosloni. tetraspermian (gr. tetra, sperma seme) zool. koji ima etiri semene elije. tetrastilon (gr. tetra, stfllos stub) vrh. graevina sa etiri stuba. tetrastihon (gr. tetra, stychos red; stih) pesma od 4 stiha; strofa od 4 stiha. tetrastrofon (gr. tetra, strophe kita) pesma od etiri strofe, kitile. tetrateizam (gr. tetra, theds bog) verovanje da postoje etiri boga, etvorobotvo.

tetrafarmakon (gr. tetra, pharmakon lek) med. lek sastavljen od 4 tvari. tetrafilan (gr. tetra, phyllon list) bog. koji ima etiri aina listia. tetrahord (gr. tetra, chorde ica, struka) muz. instrument sa etiri ice; akord izveden na etiri ice. tetrivan (pere. taht presto, rewan pokretni, tur. tahtiravan) nosiljke, palankin. tetripon (gr. tethrippon) etveropreg, zaprega od etiri konja; kola sa zapregom od etiri konja. teurg (gr. theurg6s) udotvorac, vidovnjak, priziva duhova. teurgija (gr. theurgia ini, arolije) sposobnost injenja uda, vidovitost. teutoman (lat. Teutoni, gr. mania strast) oboavalac svega to je germanske (nemako). teutomanija (lat. Teutoni, gr. mania) oboasavanje svega to je germanske, tj. nemake (po Teutonima, germanskom plemenu na Baltikom moru, koje je, 102. god. pre n. e., sa Kimbrima upalo u junu Francusku). teferi (arap. tafarrug veseliti se, tur. teferiic) izlet u prirodu sa zabavom, razo-nodom, uivanje u prirodi; mesto gde se prireuju ovakvi izleti. tefilin (rab. thephilien) uzan crni kai sa kutijicom, u kojoj se nalaze izreke iz Biblije napisane na pergamentu (Jevreji ga, pri molitvi, obino stavljaju oko glave i ruke). tefromantija (gr. tephra pepeo, mantefa predskazivanje, proricanje) proricanje iz pepela, naroito iz pepela spaljenih rtava; up. spodomantija, tefter (gr. diftira, tur. defter) belenica, spisak, zapisnik; raunska knjiga; trgovaka knjiga primanja i izdavanja. tefterdar (gr.-pers., tur. defterdar) inovnik koji vodi knjigu primanja i izdavanja, raunovoa. tehnecij(um) hem. radioaktivni elemenat, redni broj 43, znak Te. tehnika (gr. techne vetina, mehanika spretnost; vinost, umetnost; zanat; nauka, umetnost, technikds umetnosni, umet-niki; vetaki, zanatlijski; vet, vi-an, umean) 1. umetnika i zanatska delatnost uopte; 2. nauka o pravilima kojih se valja pridravali u radu neke umetnosti, vetine ili nekog zanata, naroito s obzirom na upotrebu mehanikih sredstava (npr. tehnika slikanja, vajanja, sviranja, igranja, pisanja, graenje, bo-renja, plivanja, leenja, glumljenja, pamenja itd.); 3. oblast primenjenih nauka: matematike, fizike, hemije, radi proizvodnje dobara. tehnikolor (gr. techne vetina, lat. color boja) film u bojama. tehnikum (gr. technike, nlat. technicum) via tehnika kola.

tehnicizam

913
tibija (lat. tibia) anat. penica, golenjaa, cevanica, cvolika. tibijalni (lat. tibialis) anat. golenini, ceva-nini, golenjani. tiganj (gr. teganon, tur. tigan) plitka metalna posuda za peenje (mesa, jaja i dr.), tava. tigar (gr. tigris, lat. tigris) zool. velika zver iz porodice maaka; fig. besan i krvolo-an ovek, krvolok. tigmotropizam (gr. thingano tiem, dodirujem, tropos obrt) biol. v. pod tropizam. tigroid (gr. tigris tigar) zrnasta telaca koja se nalaze u citoplazmi ivane elije, slina krznu tigra, otuda i naziv. pijade (gr. thyades) pl. kit. v. menade. tijara (gr. tiara) 1. raskona kapa, slina turbanu staropersijskih kraljeva; 2. trospratna papina kruna, kao simbol tro-struke papske vlasti, nad duama: na zemlji, u istilitu i na nebu. tik (fr. tic) grizenje jasala (kod konja); grevito trzanje lica; grevit, nenormalan pokret miia ili nekog organa; udna, smena navika, udljivost. tik-drvo (eng. teack, malabarski theka, tek-ka) tamnomrko, teko, veoma tvrdo i istrajno indijsko drvo, koristi se u bro-dogradnji i graevinarstvu, tek-drvo. tiket (eng. ticket) listi, cedulja, biraki listi; ulazna karta, ulaznica, eleznika karta, vozna karta i sl. tiketiran (fr. tiquete) iaran pegama, pegav, poprskan. tikset (eng. thickset) trg. vrsta teke manesterske tkanine. til (fr. tulle) laka, retka i providna tkani-na od najfinijeg svilenog ili pamunog konca (nazvana po francuskom gradu Tul-1e, gde su je najpre poeli izraivati); tul. tilberi (eng. tilbury) lake otvorene engleske dvokolice sa jednim konjem i sa dva sedita. tilda (p. tilde crtica) 1. u gramatikoj i renikoj terminologiji: izvijena poloena crtica (-) na latinikom slovu n (p), to znai da ga treba itati kao nj (npr. u p. senor ita se senjor); 2. u renicima znak za ponavljanje rei (npr. kod rei izgubiti stavlja se, mesto da se re ponovi, <> glavu=izgubiti glavu). Tilerije (fr. Tuileries) nekadanja palata u Parizu, podignuta 1564. na mestu gde su dotle bile crepane (tuileries), od Luja XVI rezidencija francuskih kral>eva i careva; prilikom ustanka Komune 24. V 1871. izgorela; tilerijski kabinet francuska vlada. galija (lat. tilia) bog. lipa. tilma (gr. tyllo upam) v. arpija. tiloza nemaki trgovaki naziv za razne etre celuloze koji slue kao apreture u industriji tekstila, kao zguivai, kao

tehnicizam (gr. technike) vetina postupanja i rada, strunost. tehniar (gr. technikbs) 1. poznavalac pravila s obzirom na materijalni i mehaniki deo neke umetnosti, vetine ili zanata; vetak u svom poslu, strunjak; naroito: svreni ak srednje tehnike kole; slualac tehnikog fakulteta, student visoke tehnike kole; 2. strunjak u primeni naunih metoda na proizvodnju. tehniki (gr. technikos) umetniki, vetaki, struni, koji se tie materijalne i mehanike strane neke umetnosti ili vetine, koji je u vezi sa materijalnom i mehanikom stranom neke umetnosti ili vetine; koji se tie tehnike, koji je u vezi sa tehnikom, tj. oblau primenjenih nauka: matematike, fizike, hemije radi proizvodnje dobara; tehnika komisija odbor strunjaka; tehnika hemija deo hemije koji se bavi hemijsko-tehnikim procesima koji se izvode u hemijskim fabrikama; tehniki izrazi (lat. termini technici) struni izrazi i nazivi iz neke zanatske, umetnike ili naune i dr. oblasti, ter-mini. tehno- (gr. techne) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: vetina, vinost, ume-nost. tehnoglif (gr. techne, glypho dubem, reem, va j am) umetniki izrezak kamen. tehnografija (gr. techne, grapho opisujem) opis vetina ili zanata. tehnokratija (gr. t6chne, kratos jaina, snaga) 1. vladavina tehnike i tehniara; 2. socijalno-ekonomska teorija po kojoj bi u organizaciji privrede i ureivanju svih drutvenih odnosa trebalo primeniti merile energije", tj. utvrene i nauio mogune injenice u svim granama drutvenog ivota, ime bi se blagostanje naroda znatno uvealo; tehnokratizam. tehnolit (gr. techne, Ifthos kamen) vetaki kamen, vetaka kamena masa. tehnolog (gr. techne, 16gos nauka) struni poznavalac vetina i zanata. tehnologija (gr. techne, 16gos) nauka o vetinama i zanatima; nauio prikazivanje ljudske delatnosti kojoj je svrha prerada prirodnih proizvoda (sirovina) za ljudsku upotrebu; mehanika tehnologija se bavi preradom sirovina kod koje se menja samo njihov oblik; hemijska tehnologija se bavi preradom sirovina kod koje se menja njihov unutranji sastav. tehnoloki koji se tie tehnologije. tehnomorf (gr. techne, morphe oblik) kamen sa likom ili slikom. tece dov (gr. t6kedon kopnjenje; suica) med. suica, tuberkuloze. Tibet 1. autonomna oblast u sastavu Kine u junom delu Srednje Azije; 2. tibet trg. vrsta veoma finih gustih vunenih tkani-na; krzna kineskog jagnjeta sa belim kovricama.
58 Leksikon

914
dodaci sredstvima za pranje, lekovima, ivotnim namirnicama, kozmetikim preparatima i dr. tilozis (gr. 66 dobivam uljeve) med. zadebljalost koe, uljevitost, nauljenost. Til Ojlenpigel (nem. T Eulenspiegel) junak velikog broja starih nemakih narodnih pria o raznim podvizima jednog eret-budale, nemaki Petrica Kerem-puh. tiloma (gr. tyloma) med. ulj. tilotian (gr. tylotos) med. uljevit, nau-ljen. tim (eng. team) sp. skupina igraa, grupa igraa koja nastupa kao celina, npr. fudbalski tim". timar (pere., tur. timar) 1. negovanje stoke, naroito konja; 2. feudalne dobro koje je donosilo do 20 000 aspri prihoda, a koje su turski sultani davali odlinim vojnicima na uivanje, pod uslovom da na svakih 3 000 aspri godinjeg prihoda daju za rat po jednog konjanika i da sami idu u rat. timaristan (pere., tur. timar) turska bolnica za umobolne. timetian (gr. time vrednost) fil. koji priznaje izvesnu naim oseanjima podre-enu vrednost kao osnovu naih voljnih odluka. timitis (gr. thymos majina duica) med. zapaljenje grudne kotalane lezde. timokratija (gr. timokratfa ustav ija je osnova ast Platon, ili imetak Aristotel) vladavina bogataa, oblik drave u kome se politika prava daju i odmeravaju prema visini imetka. timologija (gr. time vrednost, logia) fil. uenje o vrednostima, teorija vrednosti. Timon (gr. Timon) ime jednog Atinjanina, savremenika Sokratovog i glavnog junaka ekspirove drame Timon Atinjanin", koji je, razoaravi se u prijatelje, postao ovekomrzac; fig. ovekomrzac, mizan-trop. timonski (gr. Timon) pr. mrgodan, zlovoljan, ovekomrzaki, mizantropski. timopatija (gr. thymos dua, pathos patnja) duevna patnja, duevni poremeaj. timorozamente (ital. timorosamente) muz. v. timorozo. timorozo (ital. timoroso) muz. plaljivo, snebivljivo, tiho. timpani (gr. tympanon runi dobo, ital. timpani) muz. v. pauke. timpanizam (gr. tympanon runi dobo, runi bubanj) med. naduvenost malog trbuha usled gasova. timpanitis (gr. tympanon runi dobo, runi bubanj) med. naduvenost trbuha usled gasova. timpanitian (gr. tympanon runi bubanj, runi dobo) med. bubnjast, naduven, nadut; koji potmulo jei, potmula zvuka.

tipizacija

timpanon (gr. tympanon talambas) 1. arh. koritasto udubljenje u zidu u kojem stoji kakav kip i sl.; trouglast, reljefima ukraen prostor iznad prozora i vrata; 2. znat. bubna opna (u uhu); muz. v. pauke. timun (ital. timone) lom. brodska krma. timuniti (ital. timone) krmaniti. timus (gr. thym6s) 1. srce, dua; strast, gnev; med. suvi kaalj. timus (gr. thymos majina duica) 2. anat. grudna lezda (zbog slinosti sa cvetnim glavicama timijana, majine duice). ting (kin.) kineski hladnjak, batenska kuica. tingltangl (nem. Tingeltangel) kafana sa pevaicama, kabaret nieg reda. tinea (lat. tinea) zool. moljac; med. krasta. tinkal (malaj. tingkai) hem. naziv za boraks u sirovom stanju. tivktura (lat. tingere bojiti, obojiti, tinctu-ga bojenje, bojadisanje) tena boja; bojenje, bojadisanje; u heraldici: heraldine boje; farm. rastvor neke tvari, ekstrakt iz biljnih ili ivotinjskih materija, obino pomean sa alkoholom ili etrom. tinta (ital. tinta) tena boja; tenost u boji za pisanje, mastilo. tintinabula (lat. tintinnabula) pl. zvonca sa razliitim zvukom na kojima se, kod orgulja, izvodi zvonjenje. tintnfi (nem. Tintenfisch) zool. sepija, sipa (glavonoac, morski mekuac sa ruicama lovkama na glavi). tioindigo (gr. theion sumpor, indigo, v) organsko hemijsko jedinjenje, iji su mole-kuli gotovo istog sastava kao i molekuli indiga; upotrebljava se kao sintetina crvena boja. tiokol (gr. thelon sumpor) naziv za neke elastine i termoplastine mase sline kauuku. tiosulfati (gr. theion, sulfati, v.) soli tiosumporne kiseline; najvanija natri-jumtiosulfat; upotrebljava se u fotografiji i u kvantitativnoj volumetrijskoj analizi. tip (gr. typos otisak; oblik; lik; uzor) 1. otisak, slika; uzor, uzorak, obrazac; pra-slika koja sadri u sebi sve bitne oznake izvesnog broja ili niza slika; karakter-ni, opti oblik, lice konvencionalnog karaktera, karakteristian primerak nekog roda, neke vrste; fig. osobenjak; prepredenjak, pokvarenjak; sumnjiv ovek; teorija tipova uenje Kivijea po kome treba u ivotinjskom svetu razlikovati etiri glavna tipa: kimenjake, zglavka-re, mekuce i zrane rizopode ili zraka-re. tip (eng. tip) 2. mig, nagovetaj, potajno obavetenje o mogunosti uspeha u emu (pri kocki, na berzi i dr.). tipizacija (gr. typos otisak; uzor, uzorak) utvrivanje jedinstvenih osobina to ih

tipizirati

915

tireotomiJa

mora imati odreeni proizvod da bi bio iznesen na prodaju. tipizirati (gr. typos) srediti (ili: srei-vati) po tipovima, tj. po vrstama ili klasama, npr. izraenu robu. tipik (gr. typos nacrt) u pravoslavnoj crkvi: crkveni ustav, knjiga koja za sva vremena odreuje kako treba vriti bogosluenja preko godine i kada se to ita i peva na bogosluenju; pravilnik o ivotu monaha u manastirima. tipika (gr. typos) v. tipologija. tipian (gr. typos) koji pripada jednom tipu, koji predstavlja neto opte i mnogima zajedniko, uzoran, bitan, znaajan, karakteristian; koji se u odreeno vreme vraa, periodian (o bolestima); tipian broj stajai broj tj. onaj koji se upotrebljava. tipkaica (gr. typos otisak) maina za pisanje; pisaica na takvoj maini. telegraf (gr. typos, grapho piem, be-leim, crtam, slikam) tampar, slovo-slaga, slaga. tipografija (gr. t^pos, grapho) tamparska vetina, tamparstvo; tamparije. tipokonian (gr. typos, konos kupa) u obliku kupe, kupast. tipoliti (gr. typos, Kthos kamen) pl. kamenje na kome se vide otisci drugih tela. tipolitografija (gr. t^pos, Ifthos, grapho piem, crtam) tampanje na kamenu. tipolog (gr. typos, 16gos) poznavalac tipo-, va, prouavalac tipova. tipologija (gr. typos, logfa) nauka o tipovima; uenje po kome su dogaaji u Starom zavetu sluili za ugled onima to su sastavljali Novi zavet. tipometar (gr. typos, tegop mera, merilo) sprava za tano merenje zapremine tamparskih slova. tipometrija (gr. t^pos, metria merenje) vetina slaganje i tampanja geografskih karata kao to se slau i tampaju knjige. tiposkop (gr. typos, skopeo posmatram) ot. kaleidoskop koji ne pokazuje samo zvezdaste figure, nego njegove figure slue kao uzorci za crtanje mustri. tipotelegraf (gr. t^pos, tele na daljinu, u daljini, grapho piem, beleim) telegraf koji odmah pie rei depee. tipotet (gr. typos, tithemi meem) slovosla-ga. tipohromija (gr. tjrpos, chroma boja) tampanje u boji. tipski (gr. typos) v. tipian. tip-top (eng. tip-top) neto najbolje, najizvrsnije, najotmenije, kruna ega. tipus (gr. t^pos) v. tip. tirada (fr. tirade) rat. podue mesto u nekom govoru koje se izgovara bez prekidanja, bujica rei; govorancije, prazno govorenje, zamlaivanje; muz. v. pasa.
58

tiraden (gr. thyreos tit, duguljast, etvrtast tit) sa mlenim eerom sasueni ekstrakt ovije titaste lezde; slui emu i tireoidin. tira (fr. tirage) vuenje; tip. tampanje; odtampana stvar; broj primeraka koji se tampaju (lista, knjige). tirajer (fr. tirailleur) voj. peak u prvom borbenom redu (koji moe da puca i bez komande), arka; strelac (vrsta peadije u francuskoj vojsci sastavljene od alirskih uroenika). tirajirati (fr. tirailler) 1. voj. pukara se, pucati bez reda, potrebe i uspeha; 2. trg. trasirati menice ovde-onde da bi se dolo do novca ili da bi se prikrila novana neprilika. tiran (gr. tyrannos) v. tiranin. tiranizira (fr. tyranniser) v. tiranisati. tiranija (gr. tyrannfs) vladavina i vlast tiranina; vlast do koje se dolo nezako-nitim i nasilnim putem; fig. svirepost, ugnjetavanje, zlostavljanje. tiranin (gr. tjrannos, lat. tyrannus) 1. prvobitno, u starom veku; vladalac, kralj, svaki samovladar u jednoj dotle slobodnoj dravi (bez prekornog smisla) koji je prevratom doao do vlasti; 2. danas: nasilnik, muitelj, zulumar, ovek koji bezobzirno sprovodi svoju volju. tiranisati (gr. tyrannos, fr. tyranniser) postupati svirepo, nasilniki, samovoljno, bezobzirno; zlostavljati, kinjiti, muiti. tiranski (gr. tyrannikos) pr. nasilniki, nasilan, svirep, nemilosrdan, bezobziran, samovoljan, despotski, samodraki. tiranja (p. tirana) panska pesmica od etiri stiha koja se peva uz igru; vrsta panskog narodnog plesa u 3/4 takta. tirasa (fr. tirasse) etvrtasta mrea za hvatanje jarebica, prepelica, eva i dr. ptica. tirata (ital. tirata) v. tirada. tir-emezis (gr. tyros sir, emesis povraanje) med. sirasto povraanje kod odojadi. tireoidea (gr. thyreos tit, eidos lik, izgled) alat. titna lezda. tireoidektomija (gr. thyreoeides titast, thyreos tit, efdos oblik, ektome isecanje) hir. vaenje titaste lezde. tireoidin (gr. thyreoeides titast) farm. sasuena ili u prah istucana tvar telee ili kopeve tiroidne lezde, titnja-e; upotrebljava se u organoterapiji protiv guavosti, gojaznosti, Bazedovljeve bolesti i dr.; up. tiraden. tireoiditis (gr. thyreos tit, efdos oblik, vid) med. zapaljenje titnjae, titaste lezde. tireonkus (gr. thyre6s, ongkos masa) med. otok titnjae, titaste lezde; gua. tireotomija (gr. thyreos, tome seenje, rezanje) med. seenje (ili: rasecanje) titaste

tireofima

916

titulisati

hrskavice (Adamove jabuice); takoe: operativne vaenje strume. tireofima (gr. thyreos, phyma izrataj) med. otok titaste lezde. tireuzis (gr. tyreusis sirenje, pravljenje sira) med. stvaranje sira, usiravanje mleka, naroito u elucu. tirkiz (fr. turquoise, ital. turchese) min. dragi kamen lepe modre boje i priline tvrdoe; najlepi dolaze iz sev. Persije, veinom okruglo uglaani (naziv po tome to su prvi doneseni u Evropu iz Turske). tiro (dat. tiro) poetnik u ratnoj vetini, regrut, novajlija, svaki mladi Rimljanin koji je u 17. god. bio proglaen sposobnim za vojnika; fig. poetnik u poslu, umetnosti, nauci. tirodan (gr. tyrodes) pr. sirast, usiren. tirozis (gr. tyros sir) med. v. tireuzis. tiroidna lezda (gr. thyreoeides titast, thyreos tit, eidos oblik, vid, nlat. glan-dula thyreoidea) znat. titnjaa, titasta lezda (krvnim sudovima veoma bogat organ vrata, ima u sebi joda koji lui neposredno u krv). tirojodin (gr. thyreos tit, nlat. jodum jod) hem. jedinjenje koje sadri joda i fosfora, ima ga u tiroidnoj lezdi. tiromant (gr. tyros sir, mantis predskazi-va, gatar) onaj koji tata u sir. tiromantija (gr. tyros, manteia predskazivanje, gatanje) gatanje u sir, proricanje iz sira. tironske note (lat. notae Tironianae) znaci za skraivanje rei u stenografiji starih Rimljana, prvi sistem stenografije (naziv po Marku Tuliju Tironu, rimskom uenjaku i ljubimcu Ciceronovom, koji ih je pronaao). tirotoksizam (gr. tyros sir, toxon otrov) med. trovanje sirom. tirocinijum (lat. tirocinium) prvo vreme vojnike slube, prvi pohod u rat; godine uenja, godine egrtovanja; ogledni rad, probni rad, udbenik za poetnike. tirs (eng. tierce) engleska mera za tenosti, = 42 galona = 190,830 1. Tirtej (gr. Tyrtaios) grki elegijski pesnik u VII veku pre n. e. koji je svojim ratnim pesmama oduevljavao Spartance i pomogao im da pobede Mesenjane; otuda, fig. tirtejski zanosan, oduevljen, koji oduevljava. tir-tet (fr. tire-tete) hir. kleta za vaenje glave deteta (kod poroaja). tir-fon (fr. tire-fond) hir. burgija za vr-enje trepanacije; drveni zavrtanj za privrivanje drvenih pragova. gigan (gr. Titan) 1. gorostas, div, ispolin; 2. hem. element, atomska masa 47,90, redni broj 22, znak Ti, upotrebljava se u industriji elika, a njegova jedinjenja za dobi-vanje utih porculanskih boja i zelenih boja za mazanje.

titanati (nlat. titanium) hem. soli titanske kiseline; up. titan 2. Titani (gr. Titan) pl. mit. preolimpski rod bogova, est sinova Urana i Geje (Okean, Kej, Hiperion, Krij, Japet i Hronos), koji su zbacili oca sa prestola i zavladali Nebom, ali ih je Hronosov sin Zevs, posle ogorene borbe (titanomahije), savladao i bacio u Tartar, gde ih uvaju hekaton-heiri. titanit (gr. Titan, nastavak -ites) 1. min. veoma rasprostranjena ruda, ima je u eruptivnom kamenu i kristalastim kriljci-ma, silikat kalcijuma i titana; 2. vrsta jakog eksploziva. titanomahija (gr. Titan, mache borba) borba Zevsova sa Titanima. tati (fr. titi) aljiv naziv prijateljice pariskih studenata, = grizeta. titotelizam (eng. teetotal trezvenjaki, koji se sasvim uzdrava od alkoholnih pia) naela i nain ivota trezvenjaka. titr (fr. titre) titula; isprava; hartija od vrednosti; finoa zlatnog ili srebrnog novca; stepen finoe svile; hem. titr nekog rastvora: teina tvari rastvorene u odreenoj zapremini rastvornog sredstva. titra (tur. titremek titrati, treperiti) jeza, drhtavica (od zime). titrirati (fr. titrer) 1. srediti, sreivati, razvrstati, razvrstavati, sortirati; naroito: sortirati svilu po finoi, tj. s obzirom na teinu i duinu njenih konaca; 2. hem. odrediti (ili: odreivati) teinu tvari rastvorene u odreenoj zapremini rastvornog sredstva. titula (lat. titulus) 1. naslov, natpis (knjige, umetnikog dela i dr.); 2. naziv, predikat, koji nekome pripada po njegovom staleu, poloaju ili zvanju, poasno ime, npr. grof, baron, ekselencija, gospodin, doktor itd; 3. prav. pravni razlog, razlog postojanja nekog prava, uzrok, izgovor; kao ti-tulo? (lat. quo titulo?) sa kakvim pravnim razlogom, iz kog razloga?; titule plelo ili toto (lat. titulo pleno, toto) sa punom ili potpunom titulom (na adresama); titu-lo premiso (lat. titulo praemisso) stavivi napred, tj. ispred imena, titulu. titular (nlat. titularius) onaj koji ima samo titulu, a ne i stvarni poloaj koji ona oznaava, titularni. titularni (nlat. titularius) koji ima samo titulu, poasni, npr. titularni predsednik poasni predsednik, tj. onaj koji ima samo taj naziv a ne vri dunost predsednika; up. titular. titulatura (nlat. titulatura) puni naslov; puni naziv, puna titula; oslovljavanje slubenim ili poasnim imenom, tituli-sanje. titulirati v. titulisati. titulisati (lat. titulus natpis, naslov; poasno ime, poasni naziv) dati titulu.

titulomanija

917
tihizam (gr. tyche udes, sudbina, srea) fil. uenje o vladavini sluaja i sree u svetu. hitler (nem. Tisehler) stolar. hitlera j (nem. Tischlerei) stolarstvo, stolarski zanat; stolarska radionica. tiri (hebr. tischri) prvi mesec graanske, a sedmi crkvene godine kod Jevreja, u kome je pet velikih jevrejskih praznika; odgovara naem septembru i oktobru. Tjudor (eng. Tudor) engleska vladarska porodica (14851603); stil Tjudora vrh. pretrpan graevinski stil pozne gotike, vladao u Engleskoj do oko 1550. godine. tmeza (gr. tmesis od temno seem, rastavljam) gram. rastavljanje sloene rei umetanjem druge rei izmeu njenih rei, npr.: ako sam i bio", mesto iako sam bio". tmetika (gr. tmetikbs koji see, rastavan, temno seem, rastavljam) pl. med. lekovi koji pomau rastvaranje. tnetopsihiti (gr. thnetos smrtan, psyche dua) pl. oni koji misle da je dua smrtna. to (jap.) mera za ito i tenosti u Japanu = 18,039 1. toalet (fr. toilette, lat. tela tkivo, tkanina; razboj) sto sa ogledalom i priborom za udeavanje pri oblaenju; ormari ili kutija sa priborom za udeavanje; soba za oblaenje; soba za umivanje; nunik, zahod; an grand toalet(fr. en grande toilette) u sveanom odelu; up. toaleta. toaleta (fr. toilette) odelo, haljine; oblaenje (sa udeavanjem i eljanjem); praviti toaletu oblaiti se i doterivati. toaline (fr. toilinet) vrsta fine vunene tkanine za prsluke. tob crnaka koulja, komad sukna koje crnci obavijaju oko tela. Tobija (hebr. Tobijjah) junak apokrifne Knjige Tobijine", jednog porodinog romana u kome se velia stroga pobonost i ednost (ova je knjiga zanimljiva naroito po tome to je u njoj izbaena ideja o potrebi uzdravanja od spolnog snoaja u prvoj branoj noi, zbog straha od zlih duhova, kojima pripada jus prima noktis; ovakve Tobijine noi, obino jedna do tri posle svadbe, nalaze se u narodnom verovanju mnogih prirodnih i kulturnih naroda); Tovija. tobogan (indijanski toboggan) 1. niske sao-nice severokanadskih i prerijskih Indi-janaca: dve uporedne daske privrene jedna za drugu kaiima; 2. sprava za klizanje. tobdibaa (tur. topcu ba?i) zapovednik artiljerije. Tovija (hebr. Tobijjah) v. Tobija. toga (lat. toga) starorimska duga bela gornja haljina od vune koju su nosili prebaenu preko levog ramena, tako da je desno rame ostajalo slobodno; noena je samo u vreme mira; fig. mir, vreme mira; toga preteksta

naimenovati, nazvati slubenim ili po-asnim imenom (pismeno ili usmeno). titulomanija (lat. titulus poasno ime, poasni naziv, gr. manfa pomama, strast, ludilo) strast za titulama, pomama za titulama. titulus posesionis (lat. titulus possessionis) prav. pravni osnov ili pravni poetak dravine, pravna radnja kojom neko stupa u pravnu dravinu (npr. nekog imanja). tiflitis (gr. typhlos slep) med. zapaljenje slepog creva. tifloza (gr. typhlosis oslepljenje, slepilo) med. slepilo. tiflolog (gr. typhlos slep, logos re, govor) strunjak u nauci o slepilu. tiflologija (gr. typh!6s, logia nauka) med. nauka o slepilu i slepima. tiflopedagog (gr. typhlos, pedagog, v.) nastavnik u koli za slepu decu. tiflopedagogika (gr. typhlos, pedagogika, v.) nauka o vaspitanju slepe dece i omladine. tiflopedija (gr. typhlos, paidefa vaspitanje, odgoj) nauka o vaspitanju dece s potpuno ili delimino oteenim vidom. tiflotipografija (gr. typhlos, typos otisak, grapho piem, beleim) ispupena, reljefna tampa za slepe. tiflotrofeum (gr. typh!6s, tropheion izdravanje, hrana, trepho hranim) zavod za slepe, dom slepih. tifozan (nlat. typhosus) med tifusni, koji pripada tifusu, vruini; slian tifu-sutifoid (gr. typhos dim, para, nesvestica, efdos vid, oblik) med. laki tifus, vruia-sto stanje. tifoidan (gr. typhos, eidos) med. vruiast, slian tifusu, sa znacima tifusa. tifomanija (gr. typhos, manfa ludilo) med. ludilo praeno zagluhnuem. tifon (gr. typhon vihor, arap. tufan opti potop) vru i veoma opasan juni vetar u kineskim vodama, naroito u velikom Indijskom moru i du june i istone obale Kine, duva od jula do novembra; tajfun.
tifotoksin (gr. typhos dim, para, nesvestica, t6xon OTrOV) med. TIfuSNI OTrOV, Vru-

ini otrov. tifoftalmija (gr. typhos, ophthalm6s oko) med. epidemino tifusno zapaljenje oiju, ona kuga. tifus (gr. typhos para, dim; vrsta bolesti po Hipokratu) med. crevna vruica, akutna zarazna bolest koju izazivaju naroiti bacili pravei u tankom crevu irie (abdominalni ili trbuni tifus), poinje jakom glavoboljom, visokom temperaturom, umornou, zatvorom, zatim sa prelivom, i traje 46 nedelja; egzantema-tini tifus pegavi tifus (v. egzantema-tian); tifus rekurens ili tifoidna groznica (nlat. typhus, febris recurrens) povratni tifus, povratka groznica.

tod

918

Toma

(lat. toga praetexta) purpurom opervaena toga koju su nosili starorimski vii slubenici i deaci do 17. godine. tod (eng. tod) u trgovini vunom: teg od 28 eng. funti =12,701 kg. tozluci (tur. tozluk) pl. dokolenice. toka (ital. tocca) kapa pripijena uz glavu koja se moe nositi ispod eira; kapa (advokatske, sudijska, trkaka); vrsta malog enskog eira. tokadila (nni. tocadillo, ital. toccatille) italijanska igra na dasci u kojoj uestvuju dva igraa sa kockama, triktrak. tokajac (ma. Tokay) najbolje maarsko vino iz varoi Tokaj. tokata (ital. toccata) muz. klavirska ili orguljska kompozicija slobodne forme u kojoj se obe ruke esto smenjuju pri izvoenju jedne notne figure. tokatina (ital. toccatina) muz. v. tokata. toke (tur. toka) pl. krupna srebrna dugmad, kao ukras na prsima dolame. tokirati (ital. toccare) slik. raditi u krupnim i punim potezima, u obliku skida. tokmak (tur. tokmak) malj, mali buzdovan; zvekir na vratima; teg obeen o ue iza vrata tako da se sama zatvaraju; velika kljusa, gvoa (za hvatanje zveradi); fig. omalen i pleat ovek; mokljan, zvrn-dov, ovek zadrt a glup. tokogenija (gr. tokos raanje, poraanje, poroaj, genos roenje) biol. postajae, raanje putem sparivanja starijih organizama (za razliku od abiogeneze), tj. da se iv organizam moe roditi samo od ivog (omne vivum e vivo sve ivo od ivog). tokogonija (gr. tokos raanje, poraanje, poroaj, gonos roenje) biol. v. tokogenija. tokograf (gr. tokos, grapho piem) ned. instrumenat pomou koga se moe tano odrediti kada e se trudna ena poroditi (pronalazak ma. lekara andora Loran-Da). tokodinamometar (gr. tokos, dynamis sila, snaga, metron mera, merilo) med. sprava za merenje napona porodilje (pri poroaju). gokologija (gr. tokos, logla nauka) nauka o poroajima. toksalbumini (gr. toxik6n otrov, lat. albu-men belance) pl. med. otrovne belanevine (javljaju se, kao proizvodi razmene materija bakterija, u zmijskom otrovu i u otrovnim biljkama). toksemija (gr. toxik6n, haima) v. toksike-mija. toksikacija (nlat. toxicatio) trovanje; otro-vanje. toksikemija (gr. toxikon otrov, haima krv) med. vrsta trovanja krvi izazvana toksi-nima. toksikofobija (gr. toxikon otrov, phobeo bojim se) strah od otrovanja. toksikolog (gr. toxik6n, logia nauka) poznavalac otrova, prouavalac otrova.

toksikologija (gr. toxikon sc. pharmakon otrov kojim su mazane strele, od toxikos koji pripada luku i streli, logfa nauka) nauka o otrovima, njihovom dejstvu, razvijanju i leenju. toksikomanija (gr. toxikon otrov, mania strast), strast za uivanjima koja sadre otrov, npr. alkohol, nikotin, opijum, ko-kain i dr. toksikonoze (gr. toxikon, nosos bolest) pl.
med. V. TOKSONOZv.

toksikum (gr. toxikon, lat. toxicum) prvobitno: otrov u koji su se natapale strele; danas: otrov. toksivi (gr. t6xon luk za strelu koja je mazana otrovom) pl. med. otrovni, po hemijskom svojstvu nepoznati proizvodi razmene materija patogenih bakterija, ivotinja vieg reda (pela, zmija i dr.) ili protozoa, izazivai tekih oboljenja. toksicitet (gr. toxikon) otrovnost. toksian (gr. toxikos) otrovan. toksodermije (gr. toxon luk za strelu namazanu otrovom, derma koa) med. toksina, otrovna oboljenja koe. toksodonti (nlat. toxodontia) kol. gorostasni sisari ije su okamenotine naene u oligocenu i plistocenu June Amerike. toksonoze (gr. toxon luk za strelu namazanu otrovom, n6sos bolest) pl. med. bolesti usled trovanja. toledo (p. toledo) enski runi rad na platnu, svili i dr., kod koga se izvlae ice i prave upljike sa raznim arama (naziv po panskom gradu Toledo). tolerantan (lat. tolerans) koji podnosi, popustljiv, trpeljiv (naroito u verskom pogledu). tolerantnost (lat. tolerantia) v. tolerancija. tolerancija (lat. tolerantia) 1. popustljivost, trpeljivost (prema tuim shvatanjima, mada se ovek s njima ne slae, naroito u pitanjima vere i dr.); 2. fin. zakonom doputen viak ili manjak u teini zlatnog ili srebrnog novca. tolerirati v. tolerisati. tolerisati (lat. tolerare) podnositi, snositi, trpeti, doputa. toluidin hen. anilinu veoma slina organ-ska baza, dobiva se od toluola kao i anilin od benzola; kristalnim u bezbojnim i sjajnim kristalnim listovima i, zajedno sa anilinom, predstavlja sirovinu od koje se izrauju anilinske boje. toluol hem. S7N8, benzolu veoma srodna ugljenovodina tvar katrana kamenog uglja: bezbojna i gorljiva tenost; upotrebljava se za izradu toluidina, vetakog bade-movog ulja i saharina. tolus (gr. th61os, lat. tholus) apx. kube, graevina s kubetom. tom (gr. tomos odsek, odseen komad, temno seem) odsek, deo; sveska (knjige), knjiga. Toma (gr. Thomas) jedan od 12 apostola, koji, po Novom zavetu, nije verovao da se

tomasu

919

tonfilm

Hristos posle smrti javio sve dok ga lino nije video i opipao mu rane; otuda: neverni Toma ovek koji teko veruje. tomasu japanska mera za tenosti i ito = 18,039 1. tomat (fr., p., port. tomate) bot. crveni patlidan. tomahavk (eng. tomahawk) ubojna sekira severoamerikih Indijanaca. tombak (malaj. tambaga, ital. tombacco) uti bakar, crveni mesing, slitina (legura) crvenkastoute boje od bakra sa oko 20% cinka. tombola (ital. tombola) poznata vrsta lutrije, poreklom iz Italije. tomizam teol. uenje dominikanca Tome Akvinskog (1225-1274) koje je papa Lav XIII proglasio, 1879. god, zvaninom filozofijom rimokatolike crkve; v. tomisti. tomisti pl. pristalice najveeg sholastia-ra i teologa Tome Akvinskog (v. tomizam};
up. SKOTISTI.

tomomanija (gr. tome seenje, rezanje, t6mos odsek, manfa pomama, strast) strast za seenjem, preterana sklonost hirurkim operacijama. tomotozija (gr. tome, tfkto rodim) med. vrp!enje poroaja pomou tzv. carskog reza". ton (gr. telno zateem ice na liri, tonos ton, lat. tonus) 1. fiz., muz. zvuk koji postaje pravilnim treperenjem elastinih tela, koje se treperenje prenosi obino vazduhom kao elastinom sredinom talasima (u muzici upotrebljavaju se tonovi izmeu 40 i 5000 treptaja u sekundi, E kontrabasa 41 i d5 pikolo flaute 4702); 2. slik. meavina i slaganje boja; glavna, osnovna boja 1 neke slike; jaina i sjaj boje; 3. fig. nain ponaanja i govora u drutvu, lif, takt 1. tona (eng. ton) ili metarska tona mera za teinu = 1000 kg (u Francuskoj i Nemakoj); u Engleskoj i SAD 1016,0475 kg; registarska tona mera za zapreminu i nosivost brodova = 100 kubnih stopa = 2,83 t3. tonadilja (p. tonadilla) vesela narodna pesma koja se obino peva izmeu inova nekog poz. komada (na panskoj pozornici). tonaa (fr. tonnage) tovarna nosivost, zapremina broda (u tonama). tonalitet (gr. tonos glas, zvuk) odnos svih tonova i akorda prema jednom osnovnom tonu u istoj lestvici. tonzile (lat. tonsillae) pl. znat. krajnici. tonazilektomija (lat. tonsillae krajnici, gr. ektome isecanje, izrezivanje) med. hirurke odstranjenje krajnika. tonzilitis (lat. tonsillae krajnici) med. zapaljenje krajnika. tonzilotomija (lat. tonsillae krajnici, gr. tome seenje, rezanje) med. operativne vaenje krajnika.

tonzura (lat. tonsura strienje, stria) kod katolikih svetenika: okruglo obrijano mesto na temenu (kao simbol predanosti bogu); fig. postrig, rukopoloenje; tonzura Pauli (lat. tonsura Pauli) obrijan prednji deo glave grkokatolikih (unijatskih) svetenika; tonzura Petri (lat. tonsnra Petri) obrijane teme rimokatolikih svetenika. tonzurirati (lat. tonsura) podstrii, obrijati teme (kod katolikih svetenika). tonika (ital. tonica) 1. uz. osnovni ton tonske lestvice; sled i nazivi pojedinih tonova lestvice jesu: tonika ili osnovni ton, sekunda, terca, kvarta, kvinta, ili dominanta, seksta, septima, oktava. tonika (gr. t6nos snaga tela, krepkost, nlat. tonica) 2. pl. med. farm. sredstva, lekovi koji osveavaju i okrepljavaju; tonina sredstva v. tonpan. tonikum (gr. t6nos, nlat. toniciun) med. v. tonika 2. tonkan (gr. tonikos naponski) okrepan, koji okrepljuje, osveavan, koji osveava; tonina sredstva v. tonika 2; up. kloniai. tono (fr. tonneau bure) avij. akrobacija pri kojoj se avion, u vodoravnom letu, obrne oko svoje uzdune ose. tonogram (gr. t6nos zatezanje, napon; ton, gramma pisano, pismo) slika krvnog pritiska dobijena na tonografu. tonograf (gr. tonos, grapho beleim, piem) 1. ak. sprava koja automatski belei tonove; 2. med. sprava za beleenje kretanja krvnog pritiska. tonologija (gr. tonos ton, logla) nauka o tonu. tonometar (gr. t6nos zatezanje, napon; dizanje; ton, metron mera, merilo) med. aparat za merenje krvnog pritiska; aparat za merenje napetosti one jabuice. tonometrija (gr. tonos, metrla merenje) muz. merenje tonova; med. merenje krvnog pritiska; merenje napetosti one jabuice; fiz. merenje napona pare kod rastvora. tonofonitet (gr. tonos, plione glas) lingv. visina glasa. tonski (gr. tonikos) muz. koji se tie tona, zvuni; poneka lestvica ili skala sled tonova poev sa osnovnim tonom ili toni-kom (v. tonika); tonski plan reanje svih tonova koji dolaze jedan za drugim, poev-i od najdubljega pa do najvieg. tovtina (ital. tontina) drutvo za uzajamno nasleivanje, kod koga udeoniari koji due ive nasleuju interes (rentu) ranije umrlih (naziv po pronalazau Lorencu Tonti, 16301695, Italijanu iz XVII veka); takoe: hazardna igra karata sa vistkar-tama, u kojoj uestvuje 12-15 igraa. tonus (gr. tonos zatezanje, napon, lat. tonus) med. normalno stanje napetosti organa ovejeg tela, naroito miia. tonfilm (gr. tonos ton, eng. t) film kod koga su slike praene odgovarajuom zvu-

920
nom pratnjom (prirodnom, govornom i muzikom). top (eng. top) 1. hor. vrh katarke, ko na katarci.

torefakcija

top (tur. top) 2. voj. artiljerijske oruje.

topaz (gr. topazos, lat. topasius, sskr. tapus) min. veoma cenjen dragi kamen, tvrdoe 8 (po Mosovoj lestvici), boje obino ukaste, ali moe biti i drukije obojen i potpuno bistar. top-vet (eng. top-weight) jax. najvei teret to ga, u handikapu, najvie optereeni konj ima da nosi. tolika (gr. topos mesto, topikos mesni, topike) 1. ret. sistematsko izlaganje izvesnih optih pojmova i stavova koji, pri izradi predavanja, slue kao smernice za pronalaenje celishodnih dokaza; gram. nauka o redu rei; teol. nauka o dokazima koji se nalaze u Sv. pismu. tolika (gr. topos, topikds, lat. topica) 2. pl. spisi u kojima su okupljeni ili izvedeni izvori za dokaze. topinaibur (braz. topinambur) bog. morska repa, iovka, nahod (severnoamerika biljka, ije su krtole podzemnog stabla dobra stona hrana). topian (gr. topik6s) mesni, poloajni, koji se tie mesta ili poloaja; topina sredstva med. lekovi koji dejstvuju na odreeno mesto, spolja ili iznutra (flaster itd.). toples (eng. topless bez gornjega dela) vrsta enskog kupaeg kostima bez grudnjaka. topognom (gr. topos mesto, gnomon pokazalo, kazaljka) pokaziva, odreiva mesta za brodove i dr. topograf (gr. topos, grapho crtam, bele-im) onaj koji predstavlja zemljite cr-tanjem. topografija (gr. t6pos, grapho) grana geode-zije koja se bavi predstavljanjem delova Zemljine povrine crtanjem; anatomska topografija (nlat. topographia anatomica) anatomsko opisivanje poloaja delova tela. topografirati v. topografisati. topografisati (gr. topos mesto, grapho crtam, beleim) snimati neki predeo, crtanjem prikazivati prirodu nekog predela. topografski koji se tie topografije; topo-grafske karte velike karte na kojima je tano i do sitnica zabeleena i oznaena priroda samo jednog kraja ili predela. topologija (gr. topos mesto, logia nauka) nauka o mestima, nauka o poznavanju mesta. toponimija (gr. topos, oputa ime) jeziko i istorijsko objanjenje porekla imena pojedinih mesta. toponomastika (gr. topos, oputa) nauka o imenima mesta; nauka koja ispituje poreklo i znaenje imena pojedinih mesta. toponomastikon (gr. topos, oputa) spisak mesta, renik mesta.

toposkop (gr. topos, skopeo posmatram) v. topognom. topuz (arap. dabbus, tur. topuz) buzdovan. Topider (tur. topcu deresi tobdijska dolina) dolina sa reicom kod Beograda, danas park. topilar-aga (tur.) artiljerijski general u Turskoj. Tor (nord. Thor) mit. bog groma u nordijskoj mitologiji, naroito potovan u Norve-niKoj; u edskoj mitologiji: sin Odina i Jerde (Zemlje), naoruan ekiem kojim oploava zemlju, pobednik u borbi s divovima itd. (kod starih Nemaca odgovara mu Donar). Tora (hebr. thorah) Mojsijev zakonik, Pentateuh, iz koga kantor u sinagogama subotom peva po jedan deo. torakodinamometar (gr. thorax ki. thorakos grudni ko, dynamis sila, snaga, metron mera, merile) sprava za merenje snage, sposobnosti udisanja. torakometrija (gr. thorax grudni ko, te-trla merenje) merenje grudi. torakoplastika (gr. thorax, plastike vetina uobliavanja) pravljenje grudnog koa; med. jedan od naina leenja plunih bolesti, naroito tuberkuloze plua: operativne odstranjivanje niza rebara u jednoj polovini grudnog koa, ime se smanjuje njegova zapremine, a tim i obolelo plune krilo obustavlja svoj rad. torakoskop (gr. thorax, skopeo gledam) med. endoskop kojim se vri pregled grudnog koa. torakoskopija (gr. thorax, skopeo) med. pregled grudnog koa pomou torakoskopa. torakotomija (gr. thorax, tome seenje, rezanje) med, operativne otvaranje grudnog koa. toraks (gr. thorax) oklop za grudi; znat. grudni ko. toracika (gr. thorax, nlat. thoracica) pl. med. sredstva, lekovi za grudi. toracici (gr. thorax, nlat. thoracici) pl. zool. ribe kod kojih se trbuna peraja nalaze ispod grupnih peraja. torba (pere., tur. torba, tobra) manja vrea koja se nosi preko ramena ili na leima (lovaka, vojnika, aka itd.). toreador (p. toreador) borac s bikovima koji se bori na konju. torero (p. torero) borac s bikovima koji se bori peke. toreumatografija (gr. toreuma rezba, rezbarija, graphia opis) opisivanje i poznavanje rezbarija. toreut (gr. toreutes) rezbar, graver. toreutika (gr. toreuma rezbarija, rezbar-ski rad, toreutike) vetina izraivanja stvari od metala ili slonove kosti (kipova, posuda, reljefa) otrim oruem, re-zbarstvom, rezbarska umetnost. torefakcija (nlat. torrefactio) suenje, prenje.

torziJa

921

totalan

torzija (nlat. torsio) uvrtanje, uvijanje, upredanje; fiz. otpor to ga uvrnuto telo daje spoljnoj sili; med. uvrtanje kraja proseene ile da bi se zaustavile krvarenje. torziona vaga sprava pomou koje se mere male sile time to im se uvrtanjem naroite ice odrava ravnotea, uvrtne terazije. torzo (ital. torso, gr. thyrsos, lat. thyrsus) gornji deo ovejeg tela (ramena, grudni ko i bokovi); um. vajarsko ili slikarske delo koje prikazuje gornji deo ovejeg tela, bez glave i ruku (npr. uveni Herku-lov torzo u Vatikanu). gori (eng. tory) v. torijevac. torizam (eng. tory) politiko-socijalna shvatanja i naela torijevaca. torijevac (eng. tory) lan aristokratske stranke u Engleskoj, pristalica starog dravnog i crkvenog ustrojstva, tzv. dvorske stranke (prvobitno: podrugljivo ime ir. tory = razbojnik, koje su im dali protivnici, vigovci); u Sjedinjenim Dravama: demokrat. torij(um) (nlat. thorium) hem. radioaktivan element, atomska masa 232,038, redni broj 90, znak Th. Torielijeva cev fiz. = barometar, nazvan po pronalazau, ital. filozofu i mate-matiaru Evangelista Torricelli (1608 1647): Torielijeva praznina bezvazdu-p:an prazan prostor u gornjem delu baro-metarske cevi; Torielijev teorem (stav): brzina kojom istie teka tenost kroz otvor na sudu ravna je onoj brzini koju bi ona dobila kad bi slobodno pala za visinu jednaku rastojanju otvora od slobodne povrine tenosti u sudu. tormento (ital. tormento) strahovita vejavi-ca u Visokim Alpima. tormentum (ital. tormentum) sprava za muenje; muenje, muka. tormina (lat. torquere, tormina) med. zavijanje (u trbuhu), trbobolja. tornado (p. tornado) veoma jak vihor na zapadno] obali Afrike i u oblasti reke Misisipi (Severna Amerika). toro (p. toro, lat. taurus bik) borba s bikovima (u paniji). toros (gr. thoros animalno seme) biol. spolno seme. torped (lat. torpedo) voj. v. torpedo. torpedika (lat. torpedo) voj. poznavanje torpeda, nauka o torpedima. torpedirati (lat. torpedo) voj. v. torpedovati. torpednjaa (lat. torpedo ukoenost) voj. v. torpiljer. torpedo (lat. torpedo utrnulost, ukoenost) 1. voj. podvodna plovee mina oblika vre-tena, kree se pomou sopstvenog mehanizma, pali se elektricitetom (elektro-tor-pedo) ili dodirom sa stranim telima (kontaktni torpedo); slui za odbranu (defranzivni torpedo) ili napad (ofanzivna torpedo) protiv neprijateljskih

plovnih objekata, a izbacuje se sa ratnih brodova (torpiljera, podmornica, krsta-rica, brzih berbenih amaca) i sa obala pomou naroitih (lansirnih) cevi; 2. zool. drhtulja (riba). torpedovati (lat. torpedo utrnulost, ukoenost) voj. napasti (ili: pogoditi, potopiti, razoriti) torpedom. torpidan (lat. torpidus) obamro, utrnuo, ukoen, neosetljiv. torpiditet (nlat. torpiditas) med. v. torpor. torpiljer (fr. torpilleur) voj. uzan i onizak ratni brod sa oko 600 tona deplasmana, brzine preko ZO milja na as, sa nekoliko lansirnih cevi za bacanje torpeda. torpiljirati (fr. torpiller) voj. v. torpedovati. torpor (lat. torpor) med. utrnulost, ukoenost, obamrlost. torta (ital., p. torta, lat. tortus uvijen, uvrnut; uvoj, vijuga) kuv. velik, obino okrugao fini kola (sa jajima, puterom, okoladom, voem, raznim likerima i dr.). tortikolis (lat. tortus uvijen, uvrnut, lat. collum vrat, nlat. torticollis) med. krivovra-tost. tortuozan (lat. tortuosus) zavojit, krivudav, vijugav, iskrivudan; fig. podmukao, pota-jan, lukav; zamren, nerazumljiv. tortura (lat. tortura) muka, muenje; nain da se stvaranjem jakih telesnih bolova dobije sudsko priznanje; muenje pitanjima (na sasluanju); tortura oris (lat. tortura oris) med. iskrivljenost usta, gr usta; tortura faciei (lat. tortura faciei) iskrivljenost lica. torus (lat. torus) jastuk, uzglavlje; postelja, krevet; brana postelja; vrh. okruglo ispupenje na bazi jonskih stubova; bog. cvetite; med. mesnati deo tela, mii; tri konscenzio (lat. tori conscensio) prav. leganje u branu postelju, tj. stupanje u brak. tost (eng. toast, lat. tostus) 1. prena krika hleba, prenica (uz aj); 2. zdravica, nazdravljanje (po nekadanjem engleskom obiaju, da onaj koji nekome nazdravlja spusti u svoj vr pare prenog hleba, zatim puta vr da ide od jednog do drugog, pa kad opet doe do njega, on ispije ostatak, a hleb pojede). tosto (ital. tosto) uz. brzo. total (lat. totalis ceo, potpun, sav) filmski termin koji znai da je glumac snimljen ceo, u prirodnoj veliini. totalan (nlat. totalis) ceo, celokupan, potpun, ukupan, sav; totalna refleksija ot. potpuno odbijanje svetlosti, pojava koja nastupa kada zrak dolazi iz sredine koja jae prelama pa naie na sredinu koja slabije prelama, onda on ne pree u ovu, ve se na razdvojnoj povrini kad dostigne granini ugao odbije kao od ogledala; totalno pomraenje astr. potpuno pomra-enje, npr. Meseca, Sunca; totalni rat rat u kome ceo jedan narod svim sredstvima

totalizator

922

tragedija

vojnim, ekonomskim i duhovnim radi na unitavanju drugog naroda, odnosno stanovnika drave s kojom je u ratu. totalizator (alat. totalisator) maina za sabiranje, sabiraica; vrsta klaenja na konjskim trkama kod koje se ukupan iznos (totalna suma) opklade srauna i potom izvri podela dobitaka; visina dobitka moe se utvrditi tek kada je pobednik poznat. totalizacija (fr. totalitaire) zbrajanje, sabiranje, sumiranje. totalitaran (lat. totus ceo, sav, potpun, fr. totalitaire) ukupan, celokupan, sav; totalitarna drava ona koja uzima na sebe kontrolne staranje o svim fazama ivota svojih podanika: kapital i rad, proizvo-aa i potroaa, trgovinu, industriju i ostale profesije, zeml>oradnju, veru, vaspitanje, umetnost, knjievnost, nauku, radio i tampu, sport, sve javne ustanove, ak i porodini ivot. Takve su, npr. drave bile, sve do svoga sloma, Musoli-nijeva Italija i Hitlerova Nemaka; to-talitarni rat v, pod totalan. totalitet (lat. totus, fr. totalite) celokup-nost, celina, ukupnost, svi. totalni reflektometar opt. sprava pomou koje se, merenjem graninog ugla, odreuje indeks prelamanja svetlosti jednog tela. totem (ind.) simbol imena, plemenski znak, vrsta ivotinje ili biljke u kojoj su potovani preci i duhovi zatitnici plemena. totemizam (ind.) jedan od najranijih oblika religije, verovanje u zajedniko poreklo i mistini odnos izmeu jednog plemena i neke vrste ivotinja, a ponekad i biljaka; takvu ivotinju ili biljku (totem) su oboavali i smatrali osnivaem svog plemena, pa se obino po njemu i celo pleme nazivalo. toto (lat. totus sav, ceo) hazardna igra pogaanja rezultata razliitih sportskih takmienja; vrsta klaenja kod konjskih trka. tofus (gr. tophos upljikav kreni kamen, lat. tophus) med. tvrdi otok, kotana kvrga, okvrak. tohubohu (hebr.) v. tohuvabohu. tohuvabohu (hebr. tohu wabohu) pusto i praznina; u I. Moje. I, 2: izraz kojim se oznaava stanje pre stvorenja sveta; otuda, fig. haos, zbrka. trabakol (ital. trabaccolo) obalska laa sa dve katarke na Jadranskom moru. trabakula v. trabakol. trabant (e. drab pandur, ital., p. tra-bante vojnik telesne garde, telohranitelj) fig. priipetlja; astr. v. satelit. trabanti (ekg. drab, ital., p. trabante) pl. telesna straa i stalni pratioci vladara, kneeva i dr. u srednjem veku; fig. odani i posluni pratioci koji stalno nsive i odravaju se, duhovno ili fizi-

ki, u senci nekog znatnog oveka; priipetlja; astr. zvezde pratilice, sateliti. trabeata (lat. trabea) lit. starorimska komedija sa motivima iz visokog rimskog drutva (nazvana po trabei, sveanoj go-rnjoj haljini rimskih vitezova i augura). traber (nem. Traber) kasa (konj). trabuko (p. trabuco) kratka puka sa irokim grliem, tuc; vrsta cigara. travada (port. travado) mor. neobuzdan i promenljiv vetar, praen sevanjem i grmljavinom. traverza (fr. traverse, lat. transversa) gra. poprenica, poprena greda, treger; voj. poprean bedem, pogfeni hodnik kod utvrenja (za zatitu od vatre s lea i bone); poprena brana, brana iskosa, poprean sprud (kod regulisanja reke); fig. odvratan sluaj, odvratnost. traverzirati (fr. traverser) prei preko, proi kroz; ispreiti se kome; jah. skakati ukoso, popreke; u maevanju: napasti, napadati s boka; izbei udarac. travertin (ital. travertino, lat. lapis Ti-burtinus) min. tvrdi tuf koji je postao od taloga iz krenjakih toplih izvora; jo od starog doba slui kao odlian graevinski materijal (od njega je sazidana Crkva sv. Petra u Rimu). travestija (ital. travestire, lat. trans pre, vestire obui) preruavanje, preoblaenje; poet. aljiva obrada ozbiljnog knjievnog dela; up. parodija. travestirati (ital. travestire) preruiti, preruavati, preobui; izokrenuto, izvrnuti (na aljivo); ozbiljno knjievno delo preraditi na komian nain. travl (eng. trawl izgovara se trbl) 1. mrea za lovljenje ribe u morskim dubinama; 2. voj. sprava za lovljenje i unitavanje morskih mina. travler (eng. trawler) 1. brod za ribolov pomou travla; 2. voj. brod za lovljenje i unitavanje morskih mina. tragala (p. tragala) panska pesma slobode. tragant (gr. tragos jarac, anthos cvet) bog. jarev cvet, kozlinina; gumasta sluz koja curi iz stabljike astragala, slui kao sredstvo za slepljivanje pastila, pilula, emulzija i poslastiarske robe. tragea (gr. trageln grickati, glockati, rumati) prislaci, poslastice: orasi, ba-demi, kolai i dr. PJTO se jede posle obeda; med. grubo istucan praak od zaina i eera (za jaanje eluca). traged (gr. tragod6s) v. tragiar. tragedija (gr. tragodfa) poet. jareve pesma", alosna igra, vrsta drame u kojoj istaknuti karakter (tragini junak), borei se za neku viu zamisao, dolazi u sukob sa interesima i shvatanjima svoje okoline; tim svojim radom stvara sebi tzv. traginu krivicu, zato to dolazi u sukob sa prilikama u kojima ivi, i u toj

tragedijant

923

tramvaj

borbi (tragini konflikt) podlee, ali zamisao za koju se borio njegovom smru, ipak pobeuje; fig. alostan, koban, nesrean dogaaj (naziv po pesmi koju je hor pevao o svetkovinama u slavu Baka, na kojima se prinosio na rtvu jarac a svi pevai u horu oblaili u jaree koe). tragedijant (gr. tragodfa) nadritragiar, rav pisac ili igra tragedija. tragema (gr. tragema prislaak, poslastica) v. tragea. tragi- (gr. tragike) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: tragedija, tragian. tragizam (gr. tragike) v. tragika. tragik (gr. tragik6s) v. tragiar. tragika (gr. tragike) potresno zbivanje, kobno zbivanje, koban sukob, sudbonosan sukob; celokupne dejstvo traginih dogaaja i tragine umetnosti. tragikomedija (gr. tragodfa, komodfa) nolualostan a poluveseo pozorini komad, drama u kojoj se tragian predmet prikazuje ili zavrava komino. tragian (gr. tragikos) koji pripada tragediji, koji ima oblik ili karakter tragedije; fig. koban, zlokoban, nesrean, alostan, dirljiv, sudbonosan, koji izaziva saaljenje. tragiar (gr. tragikos) pesnik tragedije; glumac koji igra tragine uloge. traginost (gr. tragike) kobnost, zlokob-nost, zlosrenost; v. tragika. tragomashalija (gr. tragos jarac, maschale pazuho) med. previnast smrad pod pazuhom. tragopodija (gr. tragos, ptis gen. podos noga) stvaranje nogu kao u jarca. tragofonija (gr. tragos, phone zvuk, glas) jarei veketav glas, zamuckivanje u govoRUtragus (gr. tragos) med. previna, smrad koji se stvara pod pazuhom; anat. ispust na prednjoj ivici une koljke, uni koz-lac. tradirati (lat. trans, dare, tradere) predati, predavati, izruiti, isporuiti, usmeno preneti, razneti (vest, priu, pouku); pou-avati. traditivan (nlat. traditivus) v. tradiciona-lan. traditor (lat. traditor) 1. predavalac, izdajnik, prokaziva; naroito: prokaziva svetih knjiga i utvari vlastima (u vreme gonjenja hriana pod Dioklecijanom); 2. voj. skriveni zaklon za orua poloene putanje (mitraljez, poljski top i dr.) radi iznenadnog dejstva. traditorno orue voj. orue koje se nalazi u traditoru; up. traditor 2. tradicija (lat. traditio) predavanje s kolena na koleno, usmeno irenje (pria, pouka; verovanja, obiaja, pravila ponaanja i sl.) vest; obiaj, navika; prav. predaja. tradicionalan (lat. traditio predanje) predanjski, rairen predanjem; osnovan na

predanju; uobiajen; tradicionalna knjievnost narodna knjievnost. tradicionalizam (lat. traditio) teol. uenje da je bog otkrio prvim ljudima govor i prvo saznanje, i da su oni to predanjem sauvali za potomstvo; vera u predanje. tradicionalne (lat. traditio) pristalica predanja. traducijavizam (lat. traducere) fil. shvatanje da dua deteta pri roenju izlazi iz due ili semena oevog, a da se ne stvara tek pri raanju tela, kao to shvata kreacijanizam; pristalice ovoga shvatanja (traducijanci) su stolci i epikurej-ci, Tertulijan, Lajbnic i dr. traducijanci (lat. traducere) pl. fil. v. pod traducijanizam. trajber (nem. Treiber) tera, gonilac; hajka. trajekt (lat. trajectus prelaz; prelazak) skela, prevoz (preko vode), prelaz; prelazak, prelaenje; trajektni brod brod koji prenosi eleznicu preko reke ili jednog dela mora, eleznika skela. trajektorija (nlat. trajectoria) geom. kriva koja pod stalnim uglom see krive danog skupa f (h, u;) = 0. trajekcija (lat. trajectio prevoz, prelaz); 1. gram. premetanje jedne rei iz glavne reenice u relativnu reenicu (ret. figura; 2. hem. vrsta proceivanja. trajel (eng. trial sasluanje; ispitivanje, proba) jak. probanje i ispitivanje konja koji treba da uestvuju u trci. trakt (lat. tractus) vuenje, potez, prosti-ranje u duinu; predeo, kraj; arh. krilo graevine. traktat (lat. tractatus) rasprava, spis, mala knjiga; mali spis ili letak verske sadrine koji rasturaju u narod verska udruenja radi podizanje vere i morala; prav. pogodba, ugovor na osnovu koga se sklapa meunarodni sporazum. traktirati (lat. tractare) obraivati neto, raspravljati o emu; ponaati se, postupati s kim (up. tretirati); aavati, astiti, ugostiti. traktor (lat. trahere vui, nlat. tractor) teglilac, maina motornog voza; motorni deo kod motornog pluga. traktorima (nlat. tractoria) mat. kriva od ijih tangenti, raunajui od dodirne take, jedna data kriva ili prava (direk-triks) odseca uvek jednake delove. traktoriograf (lat. trahere vui, gr. grap-ho piem) sprava kojom se tano izrau-nava duina krivih linija. traktriks (nlat. tractrix) mat. v. traktorima. trama (lat. trama, fr. trame) potka, poutka u tkanine; tram-svila svila sa potkom koja se izrauje od svilenih ahura druge klase. trambulina (ital. trampolino) v. trampolin. tramvaj (eng. tramway) ulina elektrina eleznice za gradski i prigradski saobraaj.

traminac

924

transmitirati

traminac (nem. Traminer) 1. vrsta veoma slatkog i ukusnog belog i crnog groa, poreklom iz Tramina (Juni Tirol); 2. vino visokog kvaliteta koje se dobiva od toga groa; 3. vrsta jabuke. tramontana (ital. tramontana) 1. severni vetar u Italiji; 2. severna zvezda, Seve-rnjaa; izgubiti tramontanu izgubiti pravac, zbuniti se, ne umeti se vie snai (po govoru mornara kojima zvezda Sever-njaa slui za snalaenje). tramper (eng. tramp-steamer) brod koji ne plovi prema utvrenom redu plovidbe, ve prema sklopljenom ugovoru o prevozu. trampolin (ital. trampolino) odskonica, skakaka daska, kosa pruena daska koja pojaava zamah tela kod skoka (gimnastikog, u vodu i dr.); trambulina. tran (nem. Tgap) uljana masnoe, smea glicerida masnih kiselina; riblje ulje, koje slui za predohranu od rahitisa. tranzit (ital. transito) trg. provoz (ili: prevoz) robe ili dobara kroz jednu zemlju u drugu bez carine ili po naroitoj ca-rinskoj tarifi); pr. tranzitni provozni, prevozim. tranzitivan (lat. transitivus) prelazan; tranzitivan glagol v. tranzitivum. tranzitivum (lat. transitivum sc. verbum) gram. prelazak glagol. trankvilamente (ital. tranquillamente) muz. mirno, tiho. trankvilitet (lat. tranquillitas) mirnoa, spokojstvo. trave (lat. trans) 1. predlog koji se javlja u mnogim sloenicama i znai: preko, s one strane, pre-. trans (eng. trance, lat. transire prei) 2. psi*. stanje duboke hipnotike uspavanosti spiritistikog medijuma; fig. zanos, us-hienost, ekstaza. transaktor (nlat. transactor) posrednik, pregovara; izabrani sudija. transakcija (lat. transactio) poravnanje, nagodba, sporazum; krupniji trgovaki posao. transalpivski (lat. trans-alpinus) koji lei s one strane Alpa, prekoalpski. transanimacija (nlat. transanimatio) seljenje dua, prelaenje dua. transatlantski (nlat. trans-atlantinus) koji lei s one strane Atlantskog okeana, prekookeanski. transverza (lat. transverza) v. traverza. transverzala (nlat. transversalis) ko. poprenica, linija ili povrina koja preseca sistem linija ili povrina. transverzalan (nlat. transversalis) poprean; fiz. transverzalno talasno kretanje kretanje kod kojega delii elastine sredine trepere upravio na pravac prostiranja poremeaja, tj. zraka (supr. longitudi-nalan).

transvestizam (lat. trans pre-, vestis odelo) med. bolestan nagon za oblaenjem haljina lica suprotnog pola. transvestija (lat. trans pre-, vestis) nagon za menjanjem odela, obino erotine prirode. transvestiti (lat. trans pre-, vestis) pl. osobe koje pri normalnom spolnom, seksualnom, oseanju imaju nagon da oblae haljine suprotnog spola. transgresija (lat. transgressio) prestup, prekoraenje (zakona, naredbe i dr.); kol. prodiranje mora u kopno i irenje na raun kopna (supr. regresija). transelementacija (nlat. transelementatio) hem. pretvaranje elemenata, hemijsko preobraavanje jednog elementa u drugi. transeuntan (lat. transiens, transeuntis) fil. koji prelazi preko ega (npr. pojma, stvari), koji zalazi u drugu oblast. Transilvanija (lat. trans- preko, silva uma) zemlja s one strane ume", Erdelj. transkontinentalan (nlat. transcontinenta-lis) koji prelazi preko kopna, prekokopne-ni; koji spaja ili vezuje okeane. transkribirati (lat. transscribere) 1. prepi-sati (iz jedne knjige u drugu, iz jednog oblika u drugi; drugom azbukom); 2. prav. prepisati na drugog, npr. neko istraivanje. transkripcija (lat. transscriptio) 1. prav. prenoenje na drugog prepisivanjem; 2. prepisivanje, prenoenje nekog teksta na drugu azbuku, npr. sa latinice na irilicu; 3. muz. podep!avanje jedne kompozicije za drugi glas ili drugi instrument. translatirati (lat. trans, latio) trg. prenositi = transferirati. translator (lat. translator) prevodilac, tuma. translatoran (nlat. translatorius) pomeran, pri kojem se svaka taka kree; v. tran-slacija 4; rotatoran. translacija (lat. translatio) 1. prenos, prenoenje, premetanje; 2. prevod, prevoenje (na drugi jezik); 3. prav. prenoenje, prenos (nekog prava); 4. fiz. pomerio kretanje, kretanje jednog tela kod koga sve njegove take opisuju paralelne, podjedna-ke, istoupravljene puteve. translacio juris (lat. translatio juris) prenoenje jednog prava na nekog drugog. translokacija (nlat. translocatio) menjanje mesta, premetanje. transmarinski (lat. transmarinus) koji je s one strane mora, prekomorski. transmisija (lat. transmissio) prenoenje, isporuivanje; fiz. prenoenje sile; u mainskoj tehnici: one naprave (zupanini, tokovi, vratila, kaii i dr.) koje prenose pogonsku silu sa motora na mainu radilicu. transmitirati (lat. transmittere) predati, isporuiti; fiz. preneti silu, prenositi silu (up. transmisija).

transmutacija

925

transurani

transmutacija (lat. transmutatio) preobraavanje, pretvaranje; preobraenje, pretvorena; preobraenog, pretvore-nost; sposobnost preobraavala; teorija transmutacije biol. uenje o preobraavanju ili postanku, shvatanje koje su (jo pre Darvina, up. darvinizam) postavili Lamark i drugi prirodnjaci, po kome su se sva organska bia razvila iz jednog prao-blika ili nekoliko najprostijih praob-lika=descendentna teorija. transnaturalan (lat. trans, natnralis prirodan) koji se nalazi s one strane prirode, prekoprirodan, natprirodan. transokeanski (nlat. transoceanus) koji je s one strane mora, prekookeanski. transparent (lat. transparere) 1. hartija sa debelim crnim ili crvenim linijama koja se, pri pisanju, podmee pod hartiju bez linija na kojoj e se pisati; 2. prozrana, providna slika (izraena na providnoj hartiji ili platnu natopljenom u ulju); 3. tanka gornja haljina ispod koje se vidi boja donje haljine. transparentan (lat. transparere) prozraan, providan; bistar, jasan; transparentne folije tanki, providni (transparentni) listovi izraeni od vetake plastine mase, po nainu izrade slini vetakoj svili; prodaju se pod imenom celofan, neofan, transparin i dr. a slue za zatitu ivotnih namirnice od vazduha, vlage, za zatvaranje konzervi, boca itd. transparentnost (nlat. transparentia) v. transparencija. transparencija (nlat. transparentia) prozranost, providnost. transpiracija (nlat. transspiratio) ispara-vanje, isparenje; znojenje, znoj. transpiracioni (lat. transpiratio isparava-nje) koji se tie transpiracije; transpiracioni koeficijenat bot. koliina vode koju biljke, u toku svog razvijanja, ispare (transpiriu) da bi stvorile jedinicu (jedan gram) suve materije. transpirisati (nlat. transspirare) ispariti, isparavati; znojiti se; fig. prouti se, izii na glas. transplantat (nlat. transplantare) med., bog. deo tkiva ili organ koji je presaen putem transplantacije. transplantacija (nlat. transplantatio) presaivanje, presaenje, premetanje; med., bot. zamenjivanje unitenog dela biljnog ili ivotinjskog tela drugim delom uzetim s drugog nekog mesta od istog ili drugog organizma (u plastino] hirurgiji i vrtarstvu). transpozicija (nlat. transpositio) premetanje, premetaj; mat. prebacivanje lanova jednaine s jedne strane na drugu; muz. prevoenje na drugi ton. transpolaran (lat. trans preko, s one strane, polus stoer, osa, zemljina osa) pr. koji ide preko Zemljinih podova (odnosi se na

transport koji je, u novije vreme, zapoeo preko Severnog pola i ispod njega). transponirati (lat. transponere) premestiti, premetati; mat. lanove jednaine prebaciti s jedne strane na drugu; muz. prevesti na drugi (vii ili nii) glas. transponovati (lat. transponere) v. transponirati. transport (nlat. transportus) 1. prenos, prevoz, prenoenje, prevoenje (putnika, robe i dr.); 2. roba koja se prevozi; 3. u knjigovodstvu: prenos, prenoenje zbira rauna sa zavretka jedne strane na poetak druge. transportacija (lat. transportatio) prenoenje, prevoenje; prevoenje osuenika u koloniju, deportacija. transporter (fr. transporteur) 1. teh. ureaj za prenoenje materijala koji se obrauje ili sastavnih delova neke maine od jednog radnika do drugog; 2. veliki auto za prevoz trupa i vojnog materijala; 3. lice koje se bavi prevoenjem robe; 4. straar--sprovodnik, pratilac; 5. geom. instrument za prenoenje ili merenje uglova (polukrug podeljen na 180). transportirati (lat. transportare) preneti, prenositi, prevoziti, prevesti, npr. robu, trupe, osuenike u koloniju, deportirati. transporti (lat. transportus) prenosni, prevozni, koji se tie prenosa ili preveza, koji vri prenos ili prevoz; tran-sportne maine teh. sprave koje, obino pokretane transmisijom, vre prenos materijala s jednog mesta rada na drugo, a same ostaju na istom mestu, npr. dizalice i dr. transportovati (lat. transportare) v. transportirati. transsonina brzina v. supersonina brzina. transsubjektivan (nlat. transsubjectivus) fil. koji je s one strane, tj. izvan subjektivnog, sopstvenog Ja, objektivan. transsupstancijacija (nlat. transsubstantia-tio) preobraavala jedne sutine u drugu. transtermija (nlat. trans, gr. thermos topao, vru) med. v. termopenetracija. transudat (nlat. transsudatum) med. v. pod transudacija. transudacija (nlat. transsudatio) med. luenje serozne tenosti (transudata) iz krvnih sudova u okolne tkivo usled poremeaja u cirkulaciji, poveanog pritiska u sudovima itd. transudirati (nlat. transsudare) med. izbijati, izlaziti kroz upljine, npr. znoj. transumpt (lat. transsumptum) prav. overen prepio (kopija). transurani (lat. trans, gr. uranos nebo, nlat. uranium) pl. hem. radioaktivni elementi (neptunijum i plutonijum) koji dolaze posle urana, poslednjeg hem. elementa po tablici Mendeljejeva; dobiveni su ve-

transfer

926

trapezoid

takim putem, kao rezultata reakcije atomskih jezgra. transfer (lat. transferre prenositi) 1. prav. akt kojim se prenosi pravo sopstvenosti neke rente, radnje, poseda i sl. na neko drugo lice; 2. fin. prenos izvesne sume novca iz jedne zemlje u drugu, tj. iz jedne valute u drugu; 3. prenos nominalnih hartija od vrednosti s jednog sopstvenika na drugog. transferirati (lat. transferre) preneti, prenositi, premestiti, premeta; prevesti (na drugi jezik); trg. iznos menice otpisati sa ijeg konta; transferirati ad uzum (lat. ad usum) pustiti u opticaj, u promet. transfigurator (fr. transfigurateur) fiz preobraiva, preinailac oblika, = kaleidoskop. transfiguracija (lat. transfiguratio) preobraavanje, preobraene; Preobraene Hristovo (praznik). transfigurirati (lat. transfigurare) preobraziti, preobraavati, preinaiti, pre-inaavati. transfiks (lat. transfixum) prav. naknadan dokumenat (koji se pergamentnom trakom spaja sa glavnim dokumentom). transformator (nlat. transformator) 1. fiz. sprava pomou koje se struja visokog napona moe, bez znatne promene ukupne elektrine energije, preobratiti u struju niskog napona, i obratno; 2. maioniar, vetak u tobonjem pretvaranju jednih predmeta u druge. transformacija (lat. transformatio) 1. pretvaranje, preobraavanje, preinaavanje, preobliavanje; preuoblienje, preuoblienost; 2. fiz. pretvaranje struje visokog napona u struju niskog napona, i obratno, pomou transformatora; teorija trans-formacije v. transformizam. transformizam (lat. trans, forma) biol. uenje o preobraavanju ivog sveta u toku istorijskog razvitka, = darvinizam. transformirati v. transformisati. transformisati (lat. transformare) preuo-bliiti, preuobliavati, preobliiti, preoblikovati, preobraziti, pretvoriti, preobratiti, preinaiti; mat. preinaiti, preinaavati, jednom matematikom izrazu dati drugi oblik ne menjajui mu vrednost. transfuzija (lat. transfusio) presipanje, prelivanje, pretakanje; med. pretok, presipanje krvi iz ila jedne osobe u ile druge (u sluajevima teih oboljenja koja su u vezi sa veim gubitkom krvi). transfuzor (nlat. transfusor) med. sprava za pretakanje krvi; up. transfuzija. transfundirati (lat. transfundere) sipati tenost iz suda u sud, prosipati, presuti, preliti, prelivati, pretoiti, pretakati; med. presipati krv iz ila jedne osobe u ile druge.

transcendentalan (nlat. transscendentalis) fiz. koji, posmatran logiki, lei pre svakog iskustva, koji ini moguim saznanje iskustva; transcendentalna logika (nasuprot optoj logici) bavi se oblicima miljenja u vezi sa saznanjem iskustva, predmeta, danoga u prostoru i vremenu; transcendentalna filozofija po Kantu: sistem svih principa istoga uma, sistem svih pojmova razuma i naela, ali samo ukoliko se tiu predmeta koji su dati ulima i koji se mogu dokazivati iskustvom" (njen osobeni zadatak je anali-za istog razuma, a sadri uslove i prve elemente celokupnog naeg saznanja a priori"); transcendentalni idealizam uenje Kantovo po kome se stvar po sebi ne moe saznati, i koje smatra prostor i vreme oblicima ulnog opaa j a a priori. transcendentalizam (lat. transscendere) fil. stanovite transcendentalnog ideali-zma"; u Americi: vrsta idealistike me-tafizike. transcendentan (lat. transscendens, transscendere prelaziti, prevazilaziti) 1. mat. koji se ne moe izraziti algebarski (npr. broj l odnos obima kruga prema preni-ku, broj e osnova prirodnih ili Nepe-rovih logaritama, goniometrijske funk-cije sinus, kosinus, tangens itd.); 2. fil. koji prelazi granice mogueg iskustva, koji prelazi granice prostornovremenske stvarnosti, koji je izvan ili iznad mogunosti ulnog opaanja, natulan, natpri-rodan, hiperfiziki; supr. imanentan. transcendencija (nlat. transscendentia) fil. prekoraavanje granica iskustva, nesaznatljivog iskustvom, ono to je s one strane iskustva. trant-e-en (fr. trente-et-un) trideset jedan", hazardna igra karata, kod koje igrai gledaju da u 3 karte imaju 31 poen. trant-e-karant (fr. trente et quarante) trideset i etrdeset", hazardna igra karata, slina igri ru e noar. trana (fr. tranche) 1. krika, reanj (hleba, mesa); 2. venac na kovanom novcu (sa natpisom ili ukrasom); 3. deo jednog zajma (kad se zajam ne emituje odmah ceo nego u odreenim delovima). traneja (fr. tranchee) voj. anac. tranirati (fr. trancher) sei, rasecati, razuivati (peenje). trap (nem. Trab) jax. kas, kasanje. trapez (gr. trapeza) gega*, etvorougaonik sa dvema paralelnim stranama; sp. visee vratilo (gimnastike sprava). trapezoedar (gr. trapeza, hedra osnova) telo sa 24 jednake, neravnostrane etvorouglaste povrine (kristal). trapezoid (gr. trapeza, eidos oblik, vid) kom. etvorougaonik u kome nijedna strana nije paralelne s drugom.

traper

927

tre

traper (eng. trapper) severnoameriki lovac divljai sa skupocenim krznom naroito dabrova i vidri. trapist (fr. trappiste) vrsta odlinog sira koji su izraivali do poetka drugog svetskog rata kalueri trapista na svom imanju kod Banjaluke. trapista (fr. trappistes) katoliki kalueri reda od Trape, osnovanog 1122. god, reformiranog u XVII veku, uvenog po strogosti svojih propisa, naroito po obavezi stalnog i potpunog utanja (nazva-ni po opatiji La Trappe u jednom pustom kraju Normandije). trasa (fr. trace trag, p. traza, ital. traccia trag) nacrt, obeleena, oznaena linija nekog puta, eleznike pruge i sl.; voj. crte, nacrt (utvrenja). trasant (ital. trassare) trg. izdavalac menice, lice iji je potpis bitan uslov za vrednost trasirane menice. trasat (ital. trassato) trg. lice na koje se vue menica, lice koje treba da plati menicom odreenu sumu novca. trasirati (fr. tracer) 1. obeleiti, obele-avati, oznaiti, oznaavati, odrediti liniju puta ili eleznike pruge; na-crtati, skicirati. trasirati (ital. trassare, lat. trahere vui) 2. trg. izdati, vui menicu (tragu) na neko drugo lice. trata (ital. tratta) trg. vuena menica, tj. menica koju smo potpisali i po kojoj dugujemo; sulr. rimesa. tratarela (ital. trattarella) trg. mala menica, menica sa malim iznosom. traulizam (gr. traulismos) vrskanje, tepanje, izgovaranje glasa r" iz grla (kao pogreka u izgovaranju). trauma (gr. trauma) rana, ozleda, povreda (telesna ili duevna); psihika trauma veoma jak i neizgladljiv duevni potres, kao posledica nekog stranog i po ivot opasnog doivljaja. traumatizam (gr. trauma, gen. traumatos rana, ozleda) opti poremeaj organizma prouzrokovan teom povredom. traumatika (gr. trauma, traumatik6s raneni, koji se tie rane, koji pripada rani, koji lei ranu) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za rane. traumaticin (gr. trauma rana) farm. rastvor gutaperke u hloroformu. traumatian (gr. traumatik6s) raneni, koji se tie rana, ranjav, koji je doao usled rana. traumatologija (gr. trauma, gen. traumatos rana, povreda, logos) med. grana medicine koja se bavi prouavanjem i leenjem povreda tela. trafika (nlat. trafficum, fr. trafic, ital. traffico) trgovina, trgovanje, naroito sa izraenim fabrikatima; prodaja, prodavnica, naroito duvana.

trafikant (ital. trafficante) trgovac, prodavac, naroito duvana. trahealai (gr. tracheia) dunini, koji se tie dunika. traheide (gr. trachefa dunik, eidos) biol. oblik, izgled elije nekih biljaka (cvet-njaa) koje sprovode vodu i druge mine-ralne materije od korena do lista. traheitis (gr. tracheia dunik) ned. zapaljenje dunika. traheja (gr. arteria e tracheia dunik, trachys neravan, hrapav, tracheia neravna, hrapava) anat. dunik. traheje (gr. tracheia) pl. zool. dunjaci, cevi na koje diu zglavkari, prelje, stonoge i DR-trahelagra (gr. trdchelos vrat, gra plen) med. kostobolja (giht) vrata, ije; vrsta krivovratosti. trahelizam (gr. tr^chelos) med. koenje (ili: ukoenost, gr) u vratu. trahelofima (gr. trachelos vrat, phyma izrataj) med. ir na vratu. traheoblenorea (gr. trachefa dunik, b!6npa sluz, rheo teem, curim) med. luenje sluzi iz dunika. traheobronhitis (gr. trachela, bronchia dunice) med. zapaljenje dunika i dunica. traheopioza (gr. tracheia, pyon gnoj) med. zagnojenost dunika, gnojenje dunika. traheoragija (gr. tracheia, koren rag- od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. krvarenje dunika. traheoskopija (gr. tracheia, skopeo posmatram) med. ispitivanje (ili: pregledanje) dunika pomou naroitog ogledala. traheostenoza (gr. trachela, stenosis suenje, suenost) med. suenost (ili: suavanje) dunika. traheotomija (gr. tracheia, tome seenje, rezanje) hir. rezanje, prorezivanje, otvaranje dunika. traheotomirati (gr. tracheia, tome) hir. operisati, razrezivati dunik. traheocela (gr. tracheia, kele prosutost, prodor, kila med. prosutost dunika. trahielkoza (gr. tracheia, elkos gnojava rana) med. ir ili prit u duniku. trahit (gr. trachys hrapav, neravan) min. gromadna stena porfirne strukture, boje obino svetle i hrapav; ima ga u Srbiji, Frukoj Gori i Bosni. trahifonija (gr. trachys, phone glas) med. grubost glasa, promuklost. trahoma (gr. trachoma hrapavost) med. veoma teak oblik zaraznog zapaljenja oiju, kod koga se u veznici onih kapaka i jabuica stvaraju mnoge utocrvenkaste grudvice; moe dovesti i do slepila. tra (nem. Tratsch) brbljanje, ogovaranje, olajavanje, klevetanje. tre (ital. tre, lat. tres) tri; a tre, a tre voi, a tre parti (ital. a tre voci, a tre parti) muz. za tri glasa, troglasno.

trebie

928

tref

trebie (fr. trebuchet) osetljiva vaga (za merenje zlata, srebra). treger (nem. Trager) nosa, amalin; gra. nosa, greda (elezna ili betonska). tred (eng. trade) 1. zanat, trgovina, obrt, posao, promet. tred (eng. thread) 2. engleska mera za konac razliite veliine, prema vrsti konca. tredjunion (eng. trade-union) zanatlijske, radnike profesionalno udruenje u Engleskoj; radniki sindikat. tredjunionizam (eng. trade-union) oportunistika struja u meunarodnom radnikom pokretu, nazvana po svojim glavnim predstavnicima, engleskim sindikatima. tred-mark (eng. trade-mark) trg. zatitni ig, zatitna marka (fabrike). trezne (gr. tresis) med. otvaranje burgijom, buenje. trezor (gr. thesaur6s blago, riznica, lat. thesaurus, fr. tresor) 1. blagajna, riznica, kasa, banin pretinac (sef); 2. zidna polica za ae, olje i dr.; 3. prozorska zavesa sa oprugom od ice za sputanje; trezorni bonova fin. blagajniki bokovi (vrsta papirnog novca). trek (eng. track) sp. staza za biciklistike trke ili za takmienje u tranju. trezorerija (fr. tresorerie) blagajna; dravne finansije.
trema (gr. trema) 1. gram. v. punkta dierezeos (pod diereza).

trema (gr. tremo drem) 2. drhtanje, grozniavo uzbuenje, strah (kandidata pred ispit, glumca pred izlazak na pozornicu i sl). tremando (ital. tremando) muz. drpgui, podrhtavajui. trematode (nlat. trematoda) pl. zool. pljosnate gliste, sisaice. tremolando (ital. tremolando) muz. v. tremando. tremolo (ital. tremolo) muz. drhtanje, podrhtavanje, treperenje; brzo ponavljanje istog tona. tremor (lat. tremor) med. brzo kretanje, drhtanje jedne grupe miia. tremulant (nlat. tremulans) muz. treperav (ili: drhtav) zvuk ili glas; peva koji peva drhtavim glasom; nain sviranja na orguljama koji im daje treperav ton. tren (fr. train, lat. trahere vui) voz, vlak, eleznica; voj. komora, vozarske trupe (artiljerijski, municijski, pontonski, provijantski, sanitetski tren). trend (eng. trend) opta sklonost, tendenci-ja; osnovni pravac kretanja nekog drutvenog procesa ili pojave koja preovlau-je u odreenom razdoblju. trener (eng. trainer) 1. sp. vebalac, obuavalac, onaj koji nekoga trenira. trener (fr. traineur) 2. vojnik koji zaostane za vojskom, maroder.

trenzla (hol. trense) metalni em koji se stavlja u usta tvrdoustim i nemirnim konjima. trening (eng. training) sp. veba, vebanje, sistematsko, povremeno pripremanje tela vebanjem kako bi moglo, na utakmici, biti u najboljoj kondiciji i razviti punu vetinu i snagu. trenirati (eng. train, lat. trahere vui) vui za sobom, povlaiti, razvlaiti; sp. obu-avati, sistematskim vebanjem i celis-hodnim nainom ivota (dijetom) osposo-biti telo za potpun razvitak snage (bokseri, rvai, loptai, dokeji, veslai, plivai, trkai itd.), vriti stalan trening. trenirka v. trenerka. trenodija (gr. threnodia naricanje, nari-caljka) pesma tugovanka, tuba lica. trenkot (eng. trench-coat) kaput za rovove", vrsta mukog (i enskog) lanenog ili vunenog gornjeg kaputa, koji je po materiji i kroju praktian, tako da moe dobro posluiti i za ravo vreme. trepan (gr. trypanon svrdlo, fr. trepan) hir. instrument za buenje lubanje (kojim se rukuje obema rukama). trepanacija (nlat. trepanatio) hir. otvaranje lubanje (jedna od najstarijih poznatih operacija, ranije vrena trepanom ili trefinom, danas pomou dleta, ekia ili elektrine burgije) radi odstranjivanja skupljene krvi ili gnoja, ireva, komadia kostiju ili drugih stranih tela; takoe: svaka operacija pri kojoj se otvara neka telesna duplja buenjem ili izre-zivanjem kosti itd. trepang (malaj.) v. holoturije. trepidacija (lat. trepidatio) drhtanje, bojaljivo kretanje; prezanje, kolebanje; trepidacija Zemljine ose, pored precesije, nutacije, jedno malo kretanje. tresalvo (p. tresalvo) sin jednog mestika i Indijanke, i obratno. trest (eng. trust) v. trust. tres facijunt kolegijum (lat. tres faciunt collegium) trojica ine kolegijum, trojica su potrebna pa da bude kolegijum, tj. trojica predstavljaju telo sposobne za donoenje odluke ili presude (staro pravio naelo). tretirati (fr. traiter) 1. obraivati, raspravljati (o emu); 2. ponaati se, postupati, ophoditi se s kim. tretman (fr. traitement) postupanje, postupak, nain prilaenja nekom pitanju, nain leenja. treuga Dei (nlat. treuga Dei) Boji mir, verski zakon u sred. veku koji je zabranjivao vrenje nasilja ili neprijateljstava od etvrtka, docnije od srede uvee do ponedeljka ujutru. tref (nem. Treff) 1. pogodak, zgoditak. tref (fr. trefle, nem. Treff) 2. v. trefl.

trefer

929

trigemin

trefer (nem. Treffer) onaj koji dobro gaa, dobar strelac; zgoditak, dobitak. trefina (gr. trypanon) hir. kratki trepan koji se pokree jednom rukom. trefiti (nem. treffen) zgodi, pogoditi (npr. pukom); susresti, naii na; sluajno naii; trefiti se dogoditi se, desiti se. trefl (fr. trefle, lat. trifolium) detelina; list deteline ili krst u franc. kartama za igranje, tref. treentisti (ital. trecento) ital. pesnici i umetnici XIV veka (treenta). treento (ital. trecento tri stotine) ital. n a zi v za X IV v e k kn ji e vn o s ti i umetnosti (skraenica, mesto 1300). gri- (gr. treis, tria, tri-, lat. tres, tria) predmetak u sloenicama sa znaenjem: tri, tro-. triangl (lat. triangulus trougao, trokut) muz. udaraljka, elini instrument za udaranje u obliku trougla. triangularan (nlat. triangularis) trougli, trougaoni, trokutni; trouglast, trokutast; triangularni brojevi mat. najprostiji od tzv. figuriravih brojeva, naime 1, 3, 6, 10, 15, 21, 28, 36, 45, 55, 66, 78 itd., koji se mogu izraziti takama podjednako udaljenim jedne od drugih na povrini jednog ravnostranog trougla. triangulator (nlat. triangulator) kod. lice koje se bavi iskljuivo triangulacijom (inenjer, tehniar i dr.). triangulacija (nlat. triangulatio) geod. premeravanje zemljita pomou meusobno povezanih trouglova, sa stranama ZO60 km, pri emu se temena (trigonometri) i strane odreuju i izraunavaju trigonometrij-skim putem (slui kao osnova za topo-grafsko snimanje zemljita; rad poinje sa tano izmerene baze ili osnovice). triangulirati (nlat. triangulare) 1. premera-vati (ili: premeriti) pomou trouglova, meriti trigonometrijski; 2. cepljenjem kalemiti mladicu u trouglast procep na stablu. triandrija (gr. treis, tria tri, aner gen. ap-dros ovek, mu) bot. trea klasa u Lineo-vom sistemu biljaka: tromuevne biljke iji hermafroditni cvetovi imaju tri pranine niti. triarhija (gr. tria tri, archo vladam, triarcWa) vladavina trojice, trovlada, trijumvirat. trias (gr. trias trojstvo) muz. trozvuk (u duru ili u molu). triba (lat. tribus) u starom Rimu: deo, klasa naroda u politikom i administrativnom pogledu (prvobitno ih je bilo 3, najzad 35). tribada (gr. tribas gen. tribad6s ena koja bludnii sa sobom ili sa enama, tribo tarem, trljam) ena koja ima spolnu sklonost prema istom spolu, ena homoseksua-lac; up. safizam.
59 Leksikon

tribadizam (gr. tribas) spolna sklonost ene prema istom spolu (v. tribada); up. lezbijski (lezbijska ljubav). tribina (fr. tribune) uzvieno mesto za govornika, govornice; uzvieno mesto za gledaoce, sluaoce itd.; tribuna. triboluminiscencija (nlat.) vrsta luminis-cencije koja nastaje pod mehanikim uticajem, npr. pri mrvljenju kristala eera. tribometar (gr. tribo trem, tarem, metron mera, merilo) fiz. sprava za odreivanje veliine otpora trenja, tj. sainioca trenja, koeficijenta frikcije. tribrahis (gr. tribrachys od tri kratka sloga) etr. stihovna stopa od tri kratka sloga: UUU. tribulkon (gr. tri-, elko vuem, fr. boule lopta, kugla) med. sprava za izvlaenje puanog zrna iz rana. tribun (lat. tribunus) kod Rimljana: stareina tribe (up. tribunus); stareina tri-bunata u Francuskoj (od 1799); fig. narodni voa, demagog. tribuna (fr. tribune) v. tribina. tribunal (lat. tribunal) 1. prvobitno: uzvieno mesto na rimskom Forumu na kome je sedeo pretor i sudio; 2. sudijska stolica; sudski kolegijum, sud, vii sud. tribunat (lat. tribunatus) sluba i zvanje tribuna, tribunstvo; u Francuskoj: ustanova koja je reavala o predlozima zakona (od 17991807). tribus (lat. tribus) deo gradskog teritorija u starom Rimu. tribut (lat. tributum) porez, dabina, danak koji plaa pobeeni narod pobediocu ili vazalni vladalac vladaocu gospodaru; fig. dug, oduenje. tributar (lat. tributarius) onaj koji plaa danak; poreski obveznik. trivalentan (nlat. trivalens) hem. koji ima tri valencije, npr. zlato i dr. trivijalan (lat. trivialis opte pristupaan, opte poznat, obian, trivium raskre od tri puta) koji se moe nai i na ulici, tj. obian, prostaki, svakidanji, suvie poznat, otrcan. trivijalitet v. trivijalnost. trivijalnost (lat. trivialitas) svakidanjost, otrcanost, prostatvo (u ponaanju ili izraavanju); stvar otrcana i suvie poznata, prostaki izraz, svakidanja pojava. trivijum (lat. trivium) raskre od tri puta; u sred. veku: naziv za nii stepen nastave (gramatiku, dijalektiku i retori-ku); up. kvadrivijum. triga (lat. triga) zaprega za tri konja, trojka. trigamija (gr. trigamfa trei brak, trea enidba, trea udadba) troenstvo, tromutvo, trogubi brak. trigemin (lat. trigeminus trogub, trojni) beo praak, lek protiv glavobolje i groznice,

trigeminus

930

trijumfalan

naroito protiv bolova to ih izaziva tzv. trostruki ivac". trigeminus (lat. trigeminus sc. nervus) anat. trostruki ivac (lica i vilica). triginije (gr. tri-, gyne ena) pl. vot. trei red u klasama 1-H Lineovog sistema biljaka: biljke iji cvetovi imaju po tri stubia ili iga; pr. triginian. triglif (gr. trfglyphos) apx. trorez, tri uspravna ureza na frizu dorskih stubova. triglot (gr. tri-, glotta jezik) delo napisano na tri jezika, naroito Biblija; ovek koji zna i govori tri jezika. trigov (gr. trigonon) trougao, trokut. trigonalan (gr. trigonon trougao, trokut) trougaoni, trokutni, trostran. trigonometar (gr. trigonos trougaon, trou-gli, trokutni, metron mera, merilo) kod. taka na zemljitu iji su poloaj i visina, pri triangulaciji, odreeni tri-gonometrijskim putem; slui kao osnova za telegrafske radove (oznaen je visokom drvenom piramidom i ispod nje etvrtastom, oko 1 t dugim, u zemlju usaenim kamenom koji oko 20 st viri iz zemlje). trigonometrija (gr. trigonos trougaon, trou-gli, trokutni, metria merenje) geodg. deo geometrije koji se bavi reavanjem trouglova, tj. koji pomou dovoljnog broja datih elemenata jednog trougla iznalazi, raunskim putem ili konstrukcijom, njegove ostale elemente; ravna trigonometrija bavi se reavanjem ravnih slika; sfer-na trigonometrija bavi se reavanjem sfernih trouglova. trigonometrijski (gr. trigonos, metrla) koji spada u nauku o trouglu; trigonometrijske funkcije, goniometrijske funkcija odnosi strana u pravouglom trouglu (v. sinus, kosinus, sekans, kosekans, tangens, kotangens). tridaktilan (gr. tri-, daktylos prst) tro-prst, sa tri prsta. tridens (lat. tridens) trozubac (Neptunov). trident (lat. tridens, tridentis) v. tridens. hridi (fr. tridi) trei dan dekade (u nekadanjem francuskom republikanskom kalendaru). triduum (lat. triduum) vreme, rok od tri dana; trodnevne molitva u katolikoj crkvi. triedrian (gr. tri-, hedra osnova) sa tri povrine ili strane, trostran. triekija (gr. tri-, oikos kua) bog. trodomost, trogubo izdvajanje biljaka (koje imaju muke, enske, i dvospolne cvetove). trienijum (lat. triennium) vreme od tri godine, trogoe. trieteris (gr. trieterfs) vreme od tri godine, trogodinjica; svetkovina koja se slavi svake tree godine. triecija (gr. tri-, oikos kua) bot. v. triekija. trizis (gr. trfzo kripim) med. v. trizmus. trizmus (gr. trismos) med. kripanje zubima; grenje donje vilice.

trijada (gr. trias gen. triados) trojstvo (skupina triju lica, stvari, rei itd.); hem. trovalentan element ili radikal; mat. skupina triju taaka; neodreen proizvod triju vektora. trija (fr. triage odabiranje, probiranje, prebiranje) trg. roba slabijeg kvaliteta, ona to je preostala posle odvajanja boljih komada ili zrna, npr. trija-kafa i dr. trijakontaedar (gr. triakonta trideset, he-dra osnova) mi, telo zatvoreno sa ZO jednakih povrina koje imaju oblik romba (kristali). trijalizam (gr. trias gen. triados tri, trojica, trojka, trojstvo) 1. podela na troje; 2. ravnopravna podela vlasti izmeu tri drave u jednom savezu drava; 3. psih. v. trihotomija 2. Trijanon (fr. Trianon) dva zamka za uivanje u Versajskom parku: Veliki Trijanon zamak koji je podigao Luj XIV za gospou de Mentnon (u njemu je, 4. VI 1920, potpisan ugovor o miru izmeu Antante i Ugarske); Mali Trijanon zamak koji je podigao Luj XV za groficu Dibari, omiljeno boravite Marije Antoanete; fig. paviljon ili zasebna zgrada u nekom parku. trijas (gr. trias trojstvo) geol. doba pre jure, formacija u razvitku Zemljine kore u kojoj je skoro sva Juna Evropa bila pod morem, sa slojevima poglavito od peska, liskunovitih kriljaca i dr. (trijaska formacija ili perioda). trijaska formacija geol. v. trijas. trijas harmonika (nlat. trias harmonica) muz. harmoniki trozvuk. tr pjer (fr. trieur) maina za ienje ita od kukolja, grahorice, peska i dr. trijera (gr. trieres) ratna laa starih Grka, sa svake strane sa po tri veslake klupe jedna nad drugom; trirema. trijerarh (gr. trier-archos) zapovednik ratne lae kod starih Grka; u Atini: bogati graanin koji je morao da opremi trijeru i sam njom da komanduje. trijumvir (lat. triumvir) u starom Rimu: lan trojice koji su upravljali dravom ili obavljali druge vane poslove; pl. trijumviri. trijumvirat (lat. triumviratus) sluba trijumvira; vladavina trojice, drutvo trojice. trijumf (lat. triumphus, gr. thriambos) 1. prvobitno, kod starih Grka: sveani bahovski pohod i sveana pesma koja se pri tom pevala; 2. kod Rimljana: sveani ulazak u Rim, vojvode (trijumfatora) posle zadobivene pobede, proslava pobede; otuda: sjajan uspeh, puna pobeda i radost zbog toga. trijumfalan (lat. triumphalis) pobedniki, pobedonosan, sjajan; trijumfalne kapija slavoluk.

trijumfator

931

triorhos

trijumfator (lat. triumphator) pobednik, onaj koji slavi pobedu; v. trijumf. trijumfirati v. trijumfovati. trijumfovati (lat. triumphare) potpuno pobediti, doiveti potpun uspeh; jako se radovati, klicati, likovati. trik (eng. trick, nem. Trick) obmana, opsena, veto izvedena prevara; lukavstvo, podvala, smicalica, ujdurma; doskoica, vetina, majstorija. triklinski (gr. tri-, kllno naginjem, nagi-bam) min. sa tri ose nagnute meusobno pod kosim uglom (kristalni sistem). trikloretilev v. trihloretilen. triko (fr. tricot) pletenjem izraene tkanine; pleteno odelo, pletena potkoulja; tesno pripijene pletene akire (balet-nih igraa, akrobata, gimnastiara i dr.). trikolov (gr. tri-, kolon lan) stvar sastavljena od tri lana ili dela; poet. pesma sa tri vrste stihova. trikolora (fr. tricolore) zastava od tri boje, trobojka, trobojnica. trikotaa (fr. tricotage) 1. roba od vune, pamuka i svile koja se izrauje main-skim pletenjem; 2. radionica gde se izrauje ili trgovina u kojoj se prodaje pletena roba. trikoteza (fr. tricoteuse) 1. pletilja; 2. maina za pletenje; 3. soba u kojoj se plete. triktrak (fr. trictrac) v. tokadila. trilateralan (nlat. trilateralis) trostran. trilema (gr. tri-, lemma postavka) 1. log. posredni zakljuak stvoren na osnovu pretpostavki (hipoteza) sa trolanim drugim stavom u prvoj, pogodbenoj, premi-si; 2. izbor izmeu triju stvari ili triju puteva za delanje. triler (eng. thriller) 1. jezoviti roman, detektivski ili pijunski film; triling. triler (nem. Triller, ital. trillo) 2. kuz. treperenje glasa ili zvuka usled brzog ponavljanja jednog tona. trilijarda (nlat. trillio) hiljadu triliona. triling (eng. trilling) v. triler 1. trilivgvian (lat. tri-, lingua jezik) troje-zini, na tri jezika; koji govori tri jezika. trilion (nlat. trillio, fr. trillion) kod Engleza i Nemaca: milion na trei stepen, (106)3 = 1018; kod Francuza i Amerikanaca: milion na drugi stepen, (10v)2 = 1012. trilirati (nem. trillern) istresati, treperiti glasom ili zvukom; urlikati. triliteralan (lat. tri-, littera slovo) koji se sastoji od tri slova, troslovan. trilo (ital. trillo) kuz. v. triler. trilobiti (gr. tri-, lobds mahuna, ljuska) pl. zool. okamenotinski (fosilni) lanko-noci iz reda ljuskara, sa telom podelje-nim u tri renja. trilovati (nem. Trillern) v. trilirati. trilogizam (gr. tri-, 16gos pojam) fil. nain miljenja po kome se svaki predmet saznanja svodi na tri pojma, a svet shvata i
59

objanjava trilogino", tj. troetapno, i trilogistiki", tj. tropojamno. trilogija (gr. trilogia tri tragedije sa kojima su pesnici tragiari istupali u dram-skim utakmicama) 1. govor u tri dela; 2. tri drame, sneva, romana koji svaki za sebe predstavljaju celinu, a sva tri zajedno takoe ine celinu; 3. kod starih Grka: tri tragedije jednog pisca koje su zajedno inile celinu, ili su prikazivane jedna za drugom o Dionizosovim svetkovinama (uz ove se obino, kao etvrta, prikazivala jo i jedna satirska igra, to se onda zvalo tetralogija). trilogrif (gr. tri-, logos re, grfphos zagonetka) zagonetka u tri rei. triloni nervni bojni otrovi. trilupa (gr. tria, lat. tria, fr. loupe) ot. lupa sa tri soiva. trimestar (lat. trimestris) tromeseje. trimetar (gr. trimetros) etr. stih od tri stope ili dipodije; naroito: jambski trimetar ili senar, stih grkih tragia-r a ( U - I U -IU - I U - I U - I U ). trimo (fr. trumeau) deo zida izmeu dva prozora; ogledalo na zidu izmeu dva prozora ili iznad kamila. trimorfan (gr. tri-morphos) trooblian, trolian, sa tri lika; trimorfne biljke bog. biljke kod kojih se cvetovi javljaju u tri oblika. trimorfizam (gr. trf-morphos) troobli-nost, trolinost. trimurti (sskr. tri, murti) u indijskoj reli-giji: Trojstvo, Trojica, Brahma, Vinu i iva zamiljeni i pretpostavljeni kao jedno lice. trinitet (nlat. trinitas) trojstvo. trinitrotoluol (skr. TNT), eksploziv kojim se pune granate za pomorsku artiljeriju i morske mine; trotil. trinokcijum (nlat. trinoctium) vreme od tri noi, tronoje. trinom (gr. tri-, lat. nomen ime, naziv) mat. algebarski izraz koji se sastoji od tri lana, npr. a + b+c, trolan izraz. trio (ital. trio) muz. komad za tri glasa ili instrumenta; druga polovina komada (u igri, marevima i sl.), srednji deo plesa; up. tercet. trioda (gr. tri-, odos put) trg., fiz., teh. vaku-umna cev, lampa, sa tri elektrode. triole (ital. triole) pl. kuz. tri note koje se izvode za isto vreme za koje bi se izvede dve takve note. triolet (fr. triolet) poet. pesmica od osam stihova kod koje se posle treeg stiha ponavlja prvi stih, a posle estog oba prva stiha. Trioni (lat. triones) pl. astr. sazvee Velikog i Malog medveda. triorhos (gr. tri-, orchis mudo) med. trosemenjak, ovek sa tri jajeta (muda).

ptosonata

932

tristihon

triosonata (ital. sonata a tre) kuz. barokna kompozicija za tri instrumenta (najee za gudae). grip (ital. trippa, fr. tripe de velours) polusomot, vuneni somot (od sirove svile ili vune na lanenoj ili kudeljnoj osnovi). tripalj (fr. tripoli) v. tripoli. tripanozis (gr. trypanon svrdlo, burgija) med. bolest spavanja, spavaa bolest. tripanosoma (gr. trypanon svrdlo, burgija, soma telo, nlat. Trypanosomae) biol. praivotinje iz klase biara koje ive kao gotovani u krvi i tkivnom soku ivotinje, dva do tri puta vee od crvenih krvnih zrnaca, izazivai raznih oboljenja, naroito spavae bolesti; up. tripanozis. tripanocidan (gr. trypanon, lat. caedere ubiti) koji ubija tripanosome. tripartitan (lat. tripartitus) podeljen natro-je, na tri dela, trostruk. triparticija (nlat. tripartitio) deljenje na tri dela, deoba natroje. tripe (ital. trippa) pl. kup. kembii. tripezis (gr. tripesis) med. buenje. triper (nem. triefen, tropfen, kapati, kaplja-ti, Tripper) med. kapavac, zapaljenje mo-krane cevi izazvane bakterijom gonokok, spolna bolest; gonoreja. tripetalan (gr. tri-, petalon list) bot. tro-list, koji ima tri latice. tripl (fr. triple) pr. trostruk, trogub; ih. u vistu: trostruko dobivena igra (kad protivnici imaju samo dva tiha). tripl-alijans (fr. triple-alliance) trojni savez (savez izmeu tri sile). triplan (gr. tri-, lat. planum ravan, vodoravan) avij. aeroplan sa tri reda krila. tripl-antant (fr. triple-entente) trojni sporazum, naroito sporazum izmeu Engleske, Francuske i Rusije (1904. god.), kao protivtea tzv. trojnom savezu" koji je postojao izmeu Nemake, Austro-Ugarske i Italije. tripleks staklo (lat. triplex trostruk) slo-eno staklo dobivene slepljivanjem dve staklene ploe slojem elastinog lepka. triplet (lat. triplex trostruk, trogub) opt. 1. lupa sa tri soiva; 2. spektralna linija koja se pri razlaganju raspada u tri pojedinane linije. triplika (lat. triplex, nlat. triplica) u pole-mici odgovor, utuk na dupliku. triplikat (nlat. triplicatum) izrada nekog predmeta ili dokumenta u treem primer-ku; trei primerak ega; up. duplikat. triplikacija (nlat. triplicatio) utrostrua-vanje, utrostruenje. triplirati (fr. tripler) utrojiti, utrostru-iti, utrostruavati, utrogubiti. triplicirati (lat. triplicare) utrostruiti, utrojiti, utrostruavati, utrogubiti; predati (sudu) tripliku; odgovoriti na dupliku. triplicitet (nlat. triplicitas) trostrukost, trogubost; trojstvo.

tripl-takt (fr. triple, lat. tactus) muz. tro-struki takt, trojni takt. triplum (lat. triplum) neto trostruko, tro-gubo; in triplo (lat. in triplo) u tri primerna, u tri prepisa. tripod (gr. tri-pus gen. trlpodos tronoac) v. tripus. tripodija (gr. tripodfa) etr. stih od tri stope. tripoli (fr. tripoli, nlat. terra tripolitana zemlja triprliska) eivouta ili crvenkasta zemljasta vrsta kamena, slui za gla-anje metala, kamenja i dr. (naziv po gradu Tripolisu, preko koga je dolazio u trgovinu iz Sev. Amerike); tripalj. tripsin (gr. thrypto rastarem, razmrvim) ferment guterae; rastvara belanevine i produkte njihovog nepotpunog raspadanja. tripsis (gr. tripsis) med. trenje, trljanje, masiranje, frotiranje. tripteran (gr. trfpteros, tri-, pterdn krilo) zool. trokrilan. tripterigian (gr. tri-, pteryx gen. pt^rygos peraje) zool. sa tri peraja. triptihon (gr. triptychos troslojan, od tri sloja) trostruka slika, kod koje se dve krilne slike mogu preklopiti na treu koja je u sredini. triptian (gr. trlbo tarem) izazvan trljanjem, masiranjem; up. trkps. tripudijum (lat. tripudium) 1. kod Rimljana: sveani ples salijskih svetenika u tri koraka; 2. ples pod orujem ratnika divljih naroda pri polasku u boj. tripus (gr. tri-pus) tronoac, naroito zlatni tronoac na kome je sedela i proricala delfijska Litija. trirema (lat. triremis) v. trijera. trisekcija (nlat. trisectio) mat. deljenje na tri jednaka dela, naroito ugla. trisikl (fr. trycicle) nekadanja francuska kola na tri toka; velosiped na tri toka; kolica na tri toka; tricikl. trisilabian (gr. tri-, syllabe slog) gram. od tri sloga, trosloan. trisilabum (gr. tri-, syllabe) gran. troslona re. Trismegist (gr. trfsmegistos) kit. triput najvei", grki nadimak egipatskog boga Hermesa ili Toga; tip. trismegist vrsta velikih tamparski slova. trispast (gr. tri-, spao vuem, privuem) teh. trostruki kolotur, trostruka koturaa. trispermian (gr. tri-, sperma seme) biol. trosemen, sa tri semena. tristije (lat. tristia) pl. pesme u kojima se opeva tuga; naroito: elegije koje je rimski pesnik Ovidije spevao u progonstvu. tristimanija (lat. tristis alostan, tuan, gr. manfa ludilo) med. tuno, neveselo ludilo. tristihon (gr. tri-, stichos red, stih) pesmica ili strofa od tri stiha.

tristrofon

933

trihoshiza

tristrofon (gr. tri-, stropfe kita, kitica) pesma od tri strofe. triteizam (gr. tria tri, lat. deus bog) vera u tri boga, trobotvo; pretpostavka o trima boanstvima u sv. Trojici. triteist (gr. tria, lat. deus) onaj koji veruje u tri boga, u sv. Trojicu. tritemimeres (gr. trftos trei, emi pola, meros deo) etr. u heksametru: presek (cezura) posle tree polustope. triteofija (gr. tritaiophyes tyretos vrsta groznice koja hvata svakog treeg dana) v. triteus. triteus (gr. tritams, sc. pyretos) med. groznica koja hvata svakog treeg dana. tritij(um) (gr. tritos trei) v. tricijum. triticin (lat. triticum penica) lepljiva tvar koje ima u peninom branu. triton (nlat. tritono) muz. trozvuk, prekomer-na kvarta koja se sastoji od tri cela tona. Triton (gr. Triton) mit. sin Posejdona i Amfitrite, bog mora koji duvanjem u P1koljku, die i stiava morske talase, predstavljan s likom ovejim i ribljim repom. tritoni (gr. Triton) pl. 1. mit. vie niih morskih bogova kod starih Grka, koji su bili sluge Posejdonove; 2. zool. vodenjaci. trituracija (nlat. trituratio) mrvljenje, sitnjenje, npr. hrane u zubima. trifa (fr. truffe) bog. v. trifla. trifarmakon (gr. tri-, pharmakon lek) lek koji sadri tri sastojka. trifilan (gr. trfphyllos) bog. trolist, koji ima tri aina listia. trifla (nem. Truffel, eng. truffle, fr. truffe) gomoljika, vrsta malih i okruglih, veoma ukusnih gljiva koje rastu pod zemljom. trifolijum (lat. trifolium) bog. trolist" = detelina; fig. drutvo trojice, trojica, troje, trio. trifora (lat. triforium) apx. prozor razdeljen sa dva uspravna stubia na tri dela. triforijum (nlat. triforium) vrh. hodnik na svodove sa trostrukim otvorom. trifosgen (lat. tres, fosgen, v.) bojni otrov zaguljivac, (S13SO)2SO. trifurkacija (nlat. trifurcatio) ravanje u tri grane, u tri kraka. trifonija (gr. tri-, phone zvuk, glas) kuz. troglasnost. triftong (gr. tri-, phth6ngos glas, zov, ton) gram. troglasnik, slog od tri samoglasnika. trihizam (gr. trix, trich6s vlas, dlaka) med. veoma fin, kao dlaka tanak rascep kosti. trihijaza (gr. trichfasis) med. nepravilan poloaj na ivici onih kapaka, uvrae-nost trepavica tako da nadrauju onu jabuicu i izazivaju zapaljenje. trihina (gr. trix, trich6s dlaka, vlas, trichi-nos dlani, vlasni, lat. Trichina spiralis) zool. vlasica, kao dlaka tanak, veoma mali gotovan (enka duga do 3, mujak 1,5 mm), ivi naroito u pacovima, od ovih prela-

zi u svinje i na oveka koji jede svinjsko meso zaraeno ovim gotovanom. trihiiijaza (lat. trichina) v. trihinoza. trihiioza (lat. trichina, gr. nosos bolest) med. teka, esto smrtonosne bolest onih koji jedu svinjsko meso zaraeno trihina-ma, usled toga to se ove razmnoe u crevima, prebiju crevnu sluzokou, dou u krv i odatle u miina vlakna. trihinozan (nlat. trichinosus) med. zaraen trihinom. trihinoskop (lat. trichina, gr. skopeo posmatram) projekcioni aparat za posmatranje trihina. trihitis (gr. trix gen. trichos dlaka, vlas) med. oboljenje, zapaljenje kose. trihloretilen (gr. tri-, tri, chloros zelen, etilen v.) hemijsko jedinjenje SNS1 = SS12 bezbojna nezapaljiva i u vodi nerastvo-rljiva tenost; mirie na hloroform; koristi se kao rastvara ulja i masti. trihoza (gr. trix) 1. med. v. trihijaza. trihoza (gr. trichosis) 2. dobivanje kose ili dlaka, dlakavljenje. trihoze (gr. trichoo dlakav sam) pl. med. bolesti koe usled anomalija u stvaranju dlaka; dobivanje dlaka na neobinim mestima. trihologija (gr. trix gen. trichos dlaka, vlas, logla nauka) nauka o kosi; takoe = karfologija. trihoma (gr. trix rett. trich6s dlaka, vlas, trfchoma) obraslost dlakom ili kosom, kosmatost; dobivanje dlaka ili malja, dlakavljenje; med. poljaka kika (bolest u oblasti reke Visle, tj. u Poljskoj, i podunavskim zemljama: hronino oboljenje kose, poglavito usled neistoe). trihomikoza (gr. trix gen. trichos dlaka, vlas, mykes gljiva) med. bolest kose izazvana gljivicama. trihomonas (gr. trix gen. trichos dlaka, vlas) parazit koji ivi obino u crevima, va-gini i mokranoj beici oveka; prou-zrokuje prolive i vagiiitis. trihoptera (gr. trix vlas, dlaka, pter6n krilo) pl. zool. tularci, vodeni moljci (insekti srodni sa leptirima). trihord (gr. trichordos troini, sa tri ice) muz. mala lauta ili mandolina sa tri ice; takoe: niz od tri dijatonska tona. trihorea (gr. trlx vlas, dlaka, rheo opadam) med. opadanje kose. trihoreksis (gr. trix gen. trich6s dlaka, vlas, rag- koren od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. bolest kose sa beliastim i grudviastim zadebljanjima na kojima se kosa lako kida. trihoriza (gr. trfx, rysis opadanje) med. v. trihorea. trihoshiza (gr. trlx, schfsis cepanje) med. cepanje kose.

trihotomiJa

934

trompetina

trihotomija (gr. trlx, tome razuivanje, cepanje) 1. cepkanje dlaka", tj. cepidlaenje. trihotomija (gr. tricha na tri dela, tome odvajanje, razdvajanje) 2. podela na tri (dela); razvrstanje na tri skupine, klase, kategorije; psih. deljenje oveka na telo, duu i duh (up. dihotomija). trihotomian (gr. trix vlas, dlaka, tome razdvajanje, cepanje) 1. cepidlaki; 2. (gr. tricha na tri dela) podeljen na tri dela. trihofitika (gr. trfx vlas, dlaka, rub raam stvaram, proizvodim) pl. sredstva koja pomau rastenje kose. trihofitoza (gr. trfx, phyt6n biljka) med. zarazno gnojavo zapaljenje lezda dlanih mepgia na usnama i obrazima, izazvano gljivicom kosopasicom. trihoftora (gr. trlx vlas, dlaka, phthora unitenje, razorenje) pl. sredstva za unitavanje dlaka i malja. trihroizam (gr. tri-, chros boja) trobojnost. tricenijum (lat. tricennium) vreme od ZO godina, tridesetolee. triceps (lat. tri-, caput glava, triceps) tro-glav. triceraptos (gr. trels tri, keras rog) zool. izumrli gmizavac iz krede, dug 68 t; iveo u Severnoj Americi i Kini. tricij(um) (gr. tritos trei) hem. radioakti-van vetaki izotop vodonika iji je atom tri puta tei od atoma vodonika, znak T. tricikl (gr. tri-, kyklos, lat, cyclus krug, toak) v. trisikl. tricinijum (lat. tricinium) muz. troglasna kompozicija za duvake instrumente: troglasni stav. troakar (fr. trois-quarts tri etvrtine") 1. med. cevasto ilo u obliku luka i sa tri reza za putanje tenosti iz telesnih duplja onih koji boluju od vodene bolesti, ili za ispranjivanje vazduha iz buraga preivara; 2. kaput duine tri etvrti. troa-tur (fr. trois-tour) igra utroje. troglobionti v. trogloditi. troglodit (nlat. troglodytes) zool. cari. trogloditi (gr. troglodytes stanovnik peine) pl. stanovnici peina; u starom veku: ime jednog etiopskog plemena koje je sta-novalo u peinama; docnije: naziv za kri-voverne hriane koji su se skupljali po peinama. Troilos (gr. Troilos) mit. najmlai sin kralja Prijama i Hekabe, ubijen po naredbi Ahilovoj; njegovi ljubavni doivljaji sa Hrizendom, erkom Apolonovog svetenika Hrizesa, u srednjovekovnoj knjievnosti bili su omiljen predmet obraivanje (Bokao i dr.). Troja (gr. Trola) glavni grad drave Troja-de, na Helespontu, koju je, po legendi, osnovao kralj Tros, uvena po trojanskom ratu (11931174 pre n. e.), koji su protiv Troje i kralja Prijama poveli grki vla-

dari Agamemnon, Menelaj, Diomed, Odisej, Ahil i dr., da bi se osvetili za otmicu Lepe Jelene, koju je bio odneo Parne; tek posle desetogodinje opsade Grci su uspeli da osvoje i unite Troju pomou ogromnog drvenog konja u kome su bili sakriveni najbolji grki junaci a koga su lukavstvom uvukli u grad. trojanski konj fig. lice koje se lukavou uvue u neku organizaciju i sl. da bi je iznutra oslabilo i time lake unitilo; v. pod Troja. trojka (rus. troika) ruska zaprega sa tri konja, jedan pored drugog, od kojih srednji tri ispod velikog luka. Trokadero (p., fr. Trocadero) tvravica u paniji koju su Francuzi zauzeli 1823. god; po toj tvravici nazvana uzviica u Parizu, na desnoj obali Sene, sa palatom za izlobe i muzejom. trokar (fr. trois-quarts) v. troakar 1. trokarirati (fr. trois-quarts) med. bosti tro-karom radi putanja tenosti ili vazduha; up. troakar 1. trola (eng. trolley) 1. motka sa tokiem na elektrinim kolima koja slui kao provodnik struje; 2. fabrika i rudarska kolica koja se kreu po konopcu. trolejbus (eng. trolley trola, motka, lat. omnibus svima) kola koja se kreu po slobodnom drumu, a ne po inama (tranicama), pomou elektrine energije koju dobivaju iz ica kroz dve trole kao provodnike struje, omnibus sa dve trole. tromba (ital. tromba) 1. muz. v. trompeta. tromba (ital. tromba, lat. turba) 2. keteor. vodeni stub; vihor; up. tifon. tromblon (fr. tromblon) voj. puka rasipaa; elina sprava u obliku cilindra, udeena za nametanje na puanu cev (za bacanje puanih bombi pomou puanog zrna). tromblonska bomba voj. puana bomba; up. tromblon. tromboza (gr. thrombosis zgruavanje) med. zgruavanje krvi u ivim krvnim sudovima i, kao posledica toga, zaepljenost krvnih sudova. trombon (ital. trombone) muz. velika truba, pozauna. tromboflebitis (gr. thr6mbos grudva, grumen, kap, phleps, phleb6s ila) med. zapaljenje vena usled kakve grudvice usirene krvi ili parenceta tkiva koje je zaepi-lo venu. trombociti (gr. thrombos grudva, grumen) krvna zrnca ploastog oblika. troml (nem. Trommel) dobo. troml-fajer (nem. Trommel-feuer) voj. brza paljba velikog broja artiljerijskih orua, uraganska, bubnjarska" vatra. trompeta (fr. trompette, ital. trompetta, p. trompeta) muz. truba. trompetina (ital. trompettina) muz. mala truba sa nenim tonom.

trompetist

935

rpoxej

trompetist (fr. trompetiste) truba. tromplej (fr. trompe-1'oeil) slik. u reali-stikom postupku nain da se na dvodi-menzionalnoj povrini slike stvori prividan utisak dubine i (iluzija) stvarnosti; fig. varka, prividnost. tromus (gr. tromos drhtanje, treenje) med. v. tremor. tron (gr. thronos) presto, jedan od znakova vladalakog dostojanstva. tron (gr. tr6pos, trepo obre, lat. tropus) obrt; poet. obrtanje, prenoenje rei iz pravoga znaenja u nepravo, oblik pesni-kih ukrasa koji menjaju i oblik i znaenje rei, kod kojih se, dakle, rei i reenice prenose" i dobivaju drugi smisao, te tako, mesto obine i vie misaone predstave dobivamo drugu, manje obinu, ivlju, oigledniju i lepu (npr. kamen u srcu", ratarevo zlato", grlo" = glas, klica" = poetak, itd.); u trope spadaju: metafora (sa alegorijom i personifika-ckjom), metonimija (sa eufemizmom i ironijom) i sinegdoha (sa hiperbolom i litotom). trona (p., port. tropa) karavana sa mazgama u Latinskoj Americi. tropar (gr. tropos obrt; melodija) u pravoslavnoj crkvi: pesma u slavu nekog svetitelja, himna svetitelju. tropi (gr. trope obrt, okret) 1. pl. povratni-ci: a) astr. svaki od dva kruga nebeske lopte (trop Raka i trop Kozoroga) parale-lan sa nebeskim polutarom, ekvatorom, na odstojanju oko 2328' severne i juno od ovoga, dodiruje ekliptiku u solsticijal-nim takama; b) geogr. svaki od dva uporednika na Zemljinoj povrini (koji odgovaraju nebeskim krugovima pod a) i imaju iste nazive) na odstojanju oko 2328' sever-no i juno od Zemljinog polutara koji ini granicu arkoga pojasa, tropske zone; 2. poet. v. trop. tropizam (gr. tr6pos obrt, okret) biol. nastrojenost biljaka i ivotinja vezanih za mesto da na izvesne spoljne nadraaje odgovaraju pokretima. Te nadraaje izazivaju tea (geotropizam), vazduh (heliotropizam), toplota (termotropizam), svetlost (fototropizam), hemijske materije (hemotropizam), voda (hidrotropizam), dp-dir (tigmotropizam), elektricitet (galvanotropizam). tropikal vrsta lake tkanine, pogodna da se nosi za vreme velikih (tropskih") vruina. tropikus (gr. tropik6s sc. kyklos) geogr. povratnik. tropo (ital. troppo) muz. vrlo, mnogo, jako; non tropo (ital. pop troppo) ne odvie, ne premnogo. tropologija (gr. tropos obrt, logfa nauka) poet. ret. nauka o slikovitim izrazima, o reima koje imaju preneseno znaenje, o troila.

tropon (gr. trepho hranim, trophe) hranljivi preparat koji se sastoji od rastvorlji-vih i lako probavljivih biljnih i ivo-tinjskih belanevina. tropopauza (gr. tr6pos obrt, okret, pausis) sloj vazduha na granici izmeu troposfe-re i stratosfere. troposfera (gr. tr6pos, sphafra lopta) prvi vazdupi sloj koji obmotava Zemlju, na polutaru visok do 18, oko 45 do 12, a na polovima do 8 km; posle nje poinje stratosfera. tropski (gr. tropik6s obrtni, povratni; pre-nosni, lat. tropicus) 1. ret. prenosan, sli-kovit, iskazan u tropima, figurativan; 2. astr. geogr. povratniki, koji pripada po-vratnicima, koji se nalazi na povratni-cima; tropska godina vreme koje protekne izmeu dva uzastopna prolaska Suneva kroz prolenu taku (365 dana, 5 asova, 48 min., 46 sek.; up. siderski); tropske biljke one koje se nalaze u tropskim zemljama ili izmeu povratnika, tj. u arkom pojasu (a kod nas mogu uspevati samo u staklenim batama); tropska vruina nesnosna vruina; tropske bolesti one koje poglavito vladaju u arkom pojasu i koje su uslovljene podnebljem tih zemalja; tropska zona, tropski pojas v. tropi. trot (eng. trot) sp. kratak konjski kas. trotinet (fr. trottinette) kotrlja, uzana daska sa dva tokia i rukom za upravljanje vie prvog toka (deija igraka); pati-net, roler. trotoar (fr. trottoir) peaki plonik, ulina peaka staza. trofej (gr. tropaion obrtite, tropos obrt, okret) 1. u starom veku: znak pobede koji se sastojao od ratnog plena (zastave, oruje, oprema) koji je bio vean o drvee i motke na mestu gde je neprijatelj okrenuo" da bei; 2. vrh. ukras u obliku pobednik znakova; 3. fig. pobeda, pun uspeh. trofian (gr. trophe hrana, ishrana) hram-beni, ishrambeni, koji se tie hranjenja ili ishrane. trofiki v. trofian. trofologija (gr. trophe hrana, ishrana, logfa nauka) nauka o ishrani. trofoneuroza (gr. trophe, neOron ivac) med. poremeaj u ishranjivanju usled oboljenja ivaca koji reguliu ishranu i razvijanje tkiva. trofoplazma (gr. trophe, plasma tvorevina) fiziol. nosilac radnji, funkcija ishrane, sastavni deo elije (za razliku od idio-plazme, drugog sastavnog dela, nosioca nas lea). trohanter (gr. trochanter) trka; znat, veliki i mali valjak na gornjem kraju bedrene kosti (kod oveka i sisara). trohej (gr. trochaios kolut, kotur, toak) etr. stopa od jednog dugog i jednog kratkog sloga: i.

trohiske

936

tugizam

trohiske (gr. trochfskos loptica, toki) farm. v. pastile. trohleja (dat. trochleia, gr. trochalla) koturaa, ekrk, vitlo, dizalica. trohoida (gr. trochos krug, kolut, kotur, toak, eldos vid, oblik) v. cikloida. trohometar (gr. trochos, metron mera, merile) sprava za merenje brzine brodova. trohoskop (gr. trochos, skopeo gledam) med. ureaj za pregled bolesnika rendgenovim zracima u vodoravnom (leeem) poloaju. trohotika (gr. trochos) nauka o krunom kretanju, o krunom obrtanju. trubadur (fr. troubadour, itz l. trovatore) u sred. veku: provansalski pesnik-peva; fig. ljubavni pesnik, zaljubljeni pesnik. truveri (fr. trouvere) pl. severnofrancuski pesnici-pevai u sred. veku, koji su obraivali bajke, romane i dr. truzija (nlat. trusio) trzanje; naroito: kretanje srca u trzajima. truizam (eng. truism) oigledna, optepoz-nata istina (koju je suvino dokazivati), banalnost. trun (eng. truck) tovarna kolica; teretna kola (za guranje). truk-sistem (eng. truck, gr. systema) sistem isplaivanja radnika koji se sastoji u tome to fabrikant radnike isplauje, mesto gotovim novcem, proizvodima svoje fabrike, koje radnici ili uopte ne troe ili ih ne mogu sve potroiti, nego sami moraju da ih unove kako znaju i umeju; ovaj sistem je po radnike veoma nepovoljan i u veini drava zakonom zabranjen. trupa (nem. Truppe, fr. la troupe, lat. turba gomila, mnotvo, eta) 1. voj. deo, jedinica vojske; 2. drutvo putujuih umetnika, naroito glumaca; svi lanovi jednog pozorita ili cirkusa. trust (eng. trust) udruenje velikih proizvo-aa neke vrste robe u cilju monopoli-sanja prodaje i postizanje to bolje cene; trest; up. kartel 2. trud (nem. Trotz) prkos, inat. tuaa (fr. touage, eng. towage) mor. vuenje lae pomou konopca (palamara), naroito po kanalima i rekama. tuba (lat. tuba) 1. dugaka ratna truba kod Rimljana; muz. najdublja bas-pozauna. tuba (lat. tubus, eng., fr. tube) 2. cev, crevo; naroito: limena cev u koju se pakuju kremovi, vazelini, pasta za zube, lanolin i dr. sa limenim zavrtnjem na uzanom otvoru, kroz koji se sadrina u pogrebnoj koliini dobija istiskivanjem. tuba Eustahii (nlat. tuba Eustachii) znat. una truba, Eustahijeva truba. tuba stentorea (lat. tuba stentorea) cev za govor, za pojaavanje glasa; up. Stentor. tubafon (lat. tuba cev, gr. rbpbb zvuim) muz. instrument sa dva reda hromatski zglaenih elinih cevi uvrenih na

jednom postelju, koje, kad se udaraju maljiima, daju zvonima slian zvuk. tuberkula (lat. tuber grba; guka, kvrga, dem. tuberculum guica, kvrica) med. izrataj, kvrga na kosti; siva, kao zrno prosa velika kvrica u raznim organima ove-jeg tela, naroito u pluima (lat. tubercu-la pulmonum). tuberkulizacija (nlat. tuberculisatio) med. obrazovanje tuberkuloznih bacila u telu, zaraavanje tuberkulozom. tuberkulin (lat. tuberculum) med. sredstvo (ili: lek) protiv tuberkuloze spravljeno od tuberkuloznih bacila (pronalazak dr Roberta Koha). tuberkuloze (nlat. tuberculosa) med. suila, jektika, (veoma rasprostranjena i opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. tuberkulozni bacil). tuberkulozan (nlat. tuberculosus) kvrgav, gukav; med. bolestan od tuberkuloze, suiav, jektiav; tuberkulozna kaverna med. upljine u pluima koju je napravio tuberkulozni bacil; tuberkulozni bacil (nlat. Bacillus tuberculosis) med. izaziva tuberkuloze koji je otkrio dr Robert Koh 1832. godine. tuberkulocidin (lat. tuberculum, caedere ubijati, ubiti) med. toksin spravljen od tuberkuloznih bacila, lek protiv tuberkuloze. tuberoza (lat. tuber vor) vot. biljka iz porodice sunovrati (Polyantes tuberosa), sa vrlo mirisnim belim cvetovima; gaji se' u toplim krajevima; upotrebljava se u proizvodnji mirisa. tuberozan (lat. tuberosus) kvrgav, gukast, krtolast; bolestan od tuberkuloze; koji potie od tuberkuloze. tuberozitet (nlat. tuberositas) kvrgavost, gukavost; med. izrataj. tubuliti (lat. tubus cev, gr. Hthos kamen) pl. geol. cevasta okamenotina jedne vrste biljkiivotinja; kanomiti. tubulozan (nlat. tubulosus) u obliku cevi, cevast; tubulozne lezde zool. cevaste lezde. tubus (lat. tubus) cev; dogled, durbin; gubi kapilares (nlat. tubi capillares) pl. kapilarne cevi. tug (pere. tug, tur. tug) konjski rep privezan na vrhu koplja, sa zlatnom jabukom na vrhu, koji se nosio kao zastava, pred paama kad su putovali ili ili u boj (veziri su imali pravo na tri tuga, zato su se zvali u tugli paa, paa od tri konjska repa). tugi (eng. thougs) pl. tajna bratstva zlikovaca i ubica u Indiji, iji lanovi, po propisima svoje boginje Bavani, koja zahteva ljudske rtve, napadaju i dave putnike; ta, fansigari. tugizam (eng. thougs) zlikovake metode indijskih tuga; v. tugi.

tugrik

937

turbina

tugrik novana jedinica Mongolije (1 tug-rik = 100 monga). Tuzla (tur. tuzla solana, mesto gde se vadi so) ime dveju bosanskih varoi sa izvorima soli koje su se pre dolaska Turaka zvale Soli. tuizam (eng. tu, tuism) fil. v. altruizam. tuja (lat. thuia) bot. drvo ivota, zimzeleno mirisavo drvo u Sev. Africi. tukan (braz. tucano) zool. ptica sa vrlo velikim kljunom, slina gavranu. tul (fr. tulle) v. til. tula radovi od srebra ukraeni umetnutim malim arama, mustrama, koji se izrauju u ruskom gradu Tuli; tula-srebro. tula-metal masa od srebra, belog bakra, olova i sumpora koja se umee na fino gravirane srebrne kutije (tula-doze), elegantne noeve, kaike i dr. i obrauje slino emajlu (naziv po ruskom gradu Tula, gde je pronaen). tularemija (gr. haima krv) med. zarazna zeja bolest u Tularskoj oblasti (Kali-fornija), slina kugi; na ljude se prenosi insektima. tula-srebro v. tula. tulban (pere.) v. turban. tulbe (arap. turba, tur. turbe) grobnica, ka-pela nad grobom (turskih careva i velikaa); turbe. tulijum (nlat. tullium) hem. element iz grupe obojenih retkih zemalja, atomska masa 168,93, redni broj 69, znak Tt. tulipan (nlat. tulipa, pere. diilbend) bog. lala, cvet iz familije ljiljana (nazvan zbog slinosti sa turbanom). tulipomanija (nlat. tulipa, gr. mania pomama, strast) strasna ljubav prema tulipa-nima (lalama). tulum (gr. tylemos, tur. tulum) meina, npr. za vino; fig. prazne glave, nesabran ovek. tulumba (ital. tromba, tur. tulumba) 1. mrk za crpljenje vode ili za gaenje poara; pumpa; 2. vrsta slatkih zalivenih kolaa u obliku malih krastavaca. tulumina (tur.) velika meina; takoe: porez koji su nekada spahije uzimale od vinogradara. tulus (nlat. tulus, gr. tylos) v. kalus. tumbas (pere. dum rep, kraj, krma, baz koji se igra, tur. tombaz) amac za pontonski most. tumescencija (nlat. tumescentia) med. v. tumefakcija. tumescirati (lat. tumescere) med. oticati, prelaziti u otok, u izrataj. tumefakcija (nlat. tumefactio) med. oticanje; otok, oteenost, naduvenost. tumidan (lat. tumidus) med. otekao, oteen, nateen, naduven. tumor (lat. tumor) med. otok, novostvoreni izrataj tkiva na ovejem ili ivotinjskom organizmu; benigni tumor dobroudni tumor, sastavljen od zrelih elija koje nemaju veze sa okolnim tkivom; maligni

tumor, zloudni tumor, sastavljen od ne-zrelih elija koje prodiru u okolno tkivo. tumul (lat. tumulus) gomila; grob. tumult (lat. tumultus) mete, buka, graja, guva, nemir, lom; uzbuna. tun (eng. tun bava) najvea eng. mera za tenosti=252 galona11,450 hl. tuna (gr. thynnos, lat. thynnus) zool. morska riba, cenjena zbog ukusna mesa; tunjina. tungsten hem. naziv za hemijski element volfram. tundra (rus. tundra, fin. tuntur) velika, samo mahovinom i liajima obrasla barovita ravnica u arktikim delovima Evrope, Azije i Amerike. tunel (eng. tunnel) put ili hodnik prebijen kroz breg ili ispod reke, podzemni put (naroito elezniki), podzemni prolaz. tunika (lat. tunica) kod Rimljana: donje odelo, donja haljina od bele vune (koulja) preko koje su mukarci nosili togu a rimske gospe palu; danas: vrsta enske kratke haljine. tunikata (lat. tunicata) pl. zool. platai, vrsta mikroskopski sitnih, iskljuivo morskih ivotinjice. tunicela (lat. tunicella) odeda katolikih svetenika koju nose preko albe. tunkin-gnezda v. pod salangana. tunjina (lat. thynnus) zool. v. tuna. tupe (fr. toupet) kovrast pramen kose iznad ela; smelost, drskost. tur (nlat. Sarga caucasica) 1. zool. kavkaski kozorog, veoma cenjen zbog ukusnog mesa i odlinog krzna. tur (fr. tour, nlat. turnus) 2. obrt, okret; hod, etnja, putovanje, izlet; red u nekom nizu; okret, naroito u plesu; fig. podvala, obeenjakluk, vetina. tura (fr. tour) odreen deo puta, mala etnja, izlet, putovanje. turaa (fr. tour obrt) broj obrta, npr. to ih uini jedan motor u odreenom vremenu. turacin (nlat. turacus) crvena bojena materija ivotinjskog porekla, sadri bakar, dobija se od pera tropskoafrike ptice turako (bananoder). turban (pere. dulbend, tur. tiilbent) belo platno koje muslimani obavijaju oko fesa, kao ukras; obviti turban primiti islam, poturiti se. turbe (arap. turba, tur. turbe) v. tulbe. turbijon (fr. tourbillon) raketa koja se penje vertikalno i u kovitlac. turbina (lat. turbo gen. turbinis vrtlog, vitlo, fr. turbine) vitlo, stalan toak sa izvijenim lopaticama (izmeu kojih, kao kroz kanale, protie voda koja se ozgo dovodi do jaza u jedan uspravan cilindrian rezervoar), kod kojeg voda dejstvuje bonim pritiskom na lopatice i obre ga (sprava za iskoriavani vodene energije); parne turbina vitlo koje obre, udaranjem u

turbe

938

tutenag

lopatice toka, zagrejana i jako napeta para. turbo (lat. turbo vrtlog; vitlo) teh. predme-tak koji se stavlja ispred naziva maina koje pokree parka turbina. turbogenerator (lat. turbo, gei. turbinis vrtlog; vitlo; fr. turbine) agregat za proizvodnju elektrine energije kod koga kao pogonska maina slui turbina koja pokree generator elektrine struje. turboreaktor (lat. turbo gei. turbinis, reak-tor, v.) motor na mlazni pogon. turbulentan (lat. turbulentus) nemiran, bu-ran, uzburkan, buan, neobuzdan. turgencija (nlat. turgentia) v. turtor. turgescevcija (nlat. turgescentia) v. turgor. turgor (lat. turgor nabreklost) bot. napetost biljnog tkiva koja ne doputa nedrvena-stim delovima biljke da umaju. turela (fr. tourelle kulica, tornji) voj. kruno postolje za orua (mitraljeze, topove) pomou kojih se moe gaati na sve strane, naroito iz aviona. turizam (fr. tour obilazak, putovanje, tourisme) putovanje radi zabave, zadovoljstva, razgledanja zanimljivih krajeva, leenja; turistika. turist (fr. touriste) onaj koji putuje iz zadovoljstva, radi razgledanja zanimljivih krajeva, leenja. turistika (fr. touriste) v. turizam. turkoman (ital., p. Turco Turin, gr. manfa pomama, strast) v. turkofil. turkopoli (ngr.) potomci, deca Turaka i Grkinja. turkofag (ital., p. Tigso Turin, gr. phagem derati) turkoder, onaj koji mrzi na Turke. turkofil (ital., p. Tigso, gr. phflos) prijatelj Turaka; kome je sve lepo i drago to je tursko; turkoman. turkofob (ital., p. Tigso Turin, gr. phobos strah) v. turkofag. turmalin (ital. turmalino) 1. min. dragi kamen boje zelene, mrke, crvene (rubelit), ruiaste ili bezbojan; 2. fiz. jednoosni kristal koji slui za ispitivanje pola-rizovane svetlosti; turmalinska kleta kleta u kojima se svetlost polarizuje prolaskom kroz plou turmalinskog kristala idui paralelne sa osom, a drugi zrak se upije. turmino tip. sedam srednjih pregradaka u slagakom sanduku (nazvani po tome to sadre slova ovim redom). turn-aut (eng. turn-out) v. trajk. turneja (fr. tournee) obilaenje, slubeno putovanje nekog slubenika, trgovca; putovanje od mesta do mesta nekog umetnika ili sportiste (ili: grupe umetnika ili sportista) radi prireivane predstava, utakmica ili gostovanja. turner (nem. Turner) gimnastiar. turnike (fr. tourniquet) 1. obrtni krst, na ulazima i prolazima, koji doputa da se

prolazi samo jedan po jedan; 2. hir. instru-ment za stezanje ila; slui za zaustavljanje krvi. turnir (fr. tournure) 1. obrt; zgodan, spretan nain izraavanja; sigurno dranje, okretnost; jastue to ene podmeu pod gornji deo suknje pozadi. turnir (fr. tournoi, ital., p., port. torneo, nem. Turnier) 2. viteka utakmica u sred. veku sa kopljem i titom, obino na konju; prireivali su ih na vladarskim dvorovima i u sveanim prilikama, a bile su strogo odreene propisima (pravo ue-stvovanja imali su samo plemii); danas: nadmetanje, utakmica, npr. ahista. turnira (nlat. turnare, fr. tourner) 1. okrenuti, okretati, obrnuti, obrtati; voj. obii neprijatelja, zai mu za lea. turnira- (fr. tourner) 2. uestvovati kao borac ili takmiar u turniru. turnman (fr. tournement) jax. veto izvedeno okretanje konja. turnus (gr. tornos alatka drvodelja za obeleavanje kruga, nlat. turnus) utvren red po kome vie lica jedno za drugim obavljaju neki posao, red; naizmenino menja-nje, naizmeninost, smenjivanje; per tur-num (nlat. per turnum) po redu, redom. tur-retur (fr. tour-retour) odlazak i povratak; karta tur-retur karta koja vai za odlazak i povratak, povratka karta. turtur (lat. turtur) zool. grlica. turf (eng. turf) sp. trkalite. turfiti (eng. gentlemen of the turf) prijatelj, ljubitelj konjskih trka. turija (pere. turS, turu kiselo, tur. turgu) voe ili povre ostavljeno u slanoj vodi ili siretu za zimu. tueikulacija (lat. tussiculatio) dged. suvo kaljucanje. tusis (lat. tussis) med. kaalj. Tuskulanum (lat. Tusculanum) uvena vila Ciceronova u blizini Tuskuluma (danas Fraskati), u starom Lacijumu, gde je proveo svoje najsretnije asove; otuda fig. mirno seosko boravite nekog naunika ili dravnika. tu-step (eng. two-step) u dva koraka", ples (vrsta uanstepa) u 2/4 takta. tuga la forca (ital. tutta la forza) muz. svom silom. Tutankamon (Tut-anch-Amon) egipatski kralj (oko 1350. god. pre n. e.), ija je gotovo posve ouvana grobnica sa njegovim kovegom i njegovom mumijom otkrivena 1922. u Dolini kraljeva" kod Luksora, sa bogatom i veoma dragocenom arheolokom graom. tutela (lat. tutela) prav. staralatvo, stara-teljstvo, titnitvo (maloletnika); fig. zatita, okrilje. tutelarni (lat. tutelaris) prav. staralaki, starateljski; fig. zatitniki. tutenag slitina (legura) bakra, cinka i nikla, kineske novo srebro.

tuga

939

tuirati

tuti (ital. tutti) muz. svi glasovi zajedno, ceo hor, ceo orkestar; tuti-kvanti(ital. tutti--quanti) svi koliko god ih ima, svi odreda. guti fruti (ital. tutti frutti) svi plodovi", jedno ital. jelo sa mnogo plodova (povra ili voa); fig. meavina, smesa, potpuri. tutkalo (tur. tutkal) lepilo koje upotrebljavaju stolari i obuari. tutor (lat. tutor) prav. staralac, staratelj; tutor testamentarijus (lat. tutor testamen-tarius) staralac odreen zavetanjem; fig. zatitnik, oslonac. tutorijum (nlat. tutorium) prav. sudsko postavljanje za staraoca; tutorio lomine (nlat. tutorio nomine) starateljski, putem starateljstva. tutorstvo (lat. tutor) prav. v. tukla. tutun (tur. tutiin) duvan. tuf (nem. Tuff, lat. tofus, tophus vulkanski kamen) geol. kamen koji je postao od masa razdrobljenog materijala i pepela koje je vulkan izbacio i koje su samo vodom slabije ili jae slepljene. tufegdija (pers.-tur. tufekci) pukar. tufek (pere. tufenk, tur. tufek) puka; pucanj iz puke. tuciorizam (lat. tutus bezbedan, tutior bezbedniji, nlat. tutiorismus) fil. etiko na-

elo priline sigurnosti", po kome se za dopustljivost nekog dela trae razlozi koji ga opravdavaju ne sa vie ili manje verovatnosti, nego sa dovoljnom sigurnou. tu (tur. tuc, tunc) bronza. tu (fr. touche dodir, dodirivanje) 1. muz. dir ka (na klaviru); 2. draenje, vreanje, uvreda; 3. slik. prenoenje boje kiicom; poslednji potez kiicom; naknadno stavljanje tamne boje na sliku; 4. vrsta finog kineskog crnog mastila koje se spravlja od najfinije ai, dobivene sagorevanjem kamfora; 5. sveano pozdravljanje dobo-em i trubama, naroito posle odrane zdravice. (Kod nas se pogreno upotrebljava i mesto du.) tue (fr. toucher) 1. sa. u rvanju: trenutak kada rva koji je na zemlji dodirne obema plekama zemlju, to znai da je pobeen; 2. muz. razlika u jaini udara u dirke (kod klavira). tuirati (fr. toucher) dirnuti, dodirivati; pilati, ispitivati pipanjem (npr. enu da li je trudna); dirnuti, dirati, ganuti, tronuta; vreati, uvrediti; crtati ili slikati tuem; vodene boje prenositi kiicom. (Kod nas se pogreno upotrebljava i mesto duirati.)


, dvadeset tree slovo nae irilice, peto nae latinice (S, s). aba (arap. Ka'ba koska, tur. Kabe) v. Kaba. age (pere. kagag tur. kagit) hartija; pismo. haja (pere., tur. kahya) 1. domain, stareina; zamenik, nadzornik; 2. kola sa sirom, kajmakom ili mesom. aknut (pere.) glup, sumanut, aav. ar (pere. kar, tur. kar) dobit, zarada, korist. asa (pere. kase, tur. kase) zdela, inija, posuda. atib (arap. katib, tur. katib, katip) pisar; pisac, mudrac, uenjak. afir (arap. kafir, tur. kafir) onaj koji ne priznaje boga, nevernik (naroito kao pogrda). e.. . (ital.) v. e. . . evap (arap. kabab, tur. kebap) komadi raznog mesa peeni na ranju. evapii (arap.) valjuci od seckanog mesa peeni na rotilju. ezap (tur. kezzap, pere. tizab otra voda) alitrina kiselina kao sredstvo za izdvajanje zlata i srebra. eif (arap. kayf, tur. keyif) v. ef. eifli (arap.-tur. keyifli) v. efli. elav (pere. kel, tur. kel) bez kose, sa malo kose na glavi. ele-kula (pere.) Kula od glava", straan spomenik turskog varvarstva koji su Turci podigli kod Nia od lubanja Srba poginulih 1809. god. pri opsadi Nia, kada je herojski poginuo resavski junak Stevan Sineli. elija (lat. cella soba, soba za ostavu, ostava, dem. cellula, gr kalia koliba) 1. zasebna sobica, samica, naroito kaluerske; 2. naziv za organizacionu jedinicu neke politike organizacije; 3. okce u pelinjem sau; 4. biol. osnovna jedinica ive materije, sposobna za umnoavanje. emane (pere. keman, tur. keman) violina. emer (pers.-tur. kemer, gr. kamara, ngr. kemeri) 1. muki koni pojas sa pregrada-ma za novac, potpaa; 2. bogato ukraen enski pojas. emerli (pers.-tur. kemerli) sagraeno na svod, svedeno. enar (pere. kenar, tur. kenar) obala, strana, kraj, ivica, kut; vrsta platna. enifa (arap. kanif, tur. kenef, kenif zatien od pogleda) nunik, zahod. entezimo v. entezimo. epenak (tur. kepenk) krilo od prozora; kapak ispred duana; duani. eramida (gr. cheramis, cheramisidos, tur. keremid) vrsta krovnog crepa. erana (pere., tur. kerhane) zanatlijska radionica, naroito: radionica sapuna i uarska radionica. Kerpi (tur. kerpic) nepeena cigla. ertovi (tur. kertik) pl. urezana i ukrtene grede, balvani na uglovima zgrada sagra-enih od brvana. erivo (tur. cercive) okvir, oplata, ram na prozoru. esam (tur.) srea; kupiti na pesam kupiti na sreu. esar (lat. Caesar, nem. Kaiser) car. esatluk (arap.-tur. kesatlik) nemanje novca, novana kriza, besparica. esma (tur. kesme od kesmek sei, odsei) vrsta veza na upljike. eten (arap. kattan, tur. keten) lan. eten-halva (tur. keten halva) vrsta halve, konana halva. ef (arap. kayf, tur. keyif) dobro raspoloenje, dobra volja, radost, veselje, uivanje; prohtev. efli (arap.-tur. keyifli) veseo, dobro raspoloen; pri piu. ehaja (pere. ked kua, Jjuda gospodar, vlasnik, tur. kahya) 1. poglavica, upravitelj dobara; 2. stareina obana, katunar. i ... (ital.) v. i. . . ibrit (arap. kibrit sumpor) palidrvce, i-bica sumporaa. ivot (gr. kibotos) v. kivot. iler (lat. cella ostava, soba za ostavu, nem. Keller) soba za ostavu, klet, vajat. ilibar (tur. kehruba, kehlibar, pere. kahruba ono to privlai slamu) fosil-na smola koja potie od etinare, jantar. ilim (pere. kilim, tur. kilim) zastira, arenica, za podove i zidove, sag, tepih; vrsta kecelje. ilit (gr. chleidos klju, tur. kilit brava) katanac, lokot.

iriz iriz (tur.) v. iri. iri (tur. ciris) .obuarski lepak. ispet (arap. kiswa, tur. kispet) odelo, odea; nakit. itab (arap. kitab, tur. kitab, kitap) pismo, knjiga; zakon, naredba; verska knjiga; i-

941

ufte

itap (arap.) v. itab. ifta (hebr., tur. cifit, cifut) Jevrejin; kod nas samo u znaenju: tvrdica, filistar. orav (pere. kur, tur. kor) slep na jedno oko. orda (pere. kard no, tur. gorda, ma. kard) sablja. orsokak (pere.-arap., tur. kor sokak) slepa ulica; fig. bezizlazno stanje, kritino stanje. otek (tur.) v. utek. uvik (pere. kuh, tur, kfth) breuljak. ulav (pere. kulah, tur. kulah) polukruna kapa od uvaljane vune, koja se nosi ispod fesa. ulbastija (tur. kulbasti) meso peeno na aru; ulbastija. umez (tur. kiimes) kokoinjak; mala kuica, uperila. umur (tur. kumur) drveni ugalj.

tap.

up (arap. kiib, tur- kup) velik zemljani sud (za pekmez, kajmak, turiju i dr.). upa (pere.) zemljani krag sa irim grlom. uprija (gr. gephyra, tur. koprii) most. urak (tur. kiirk) gornji zimski kaput postavljen i opiven krznom, bunda, kouh. urdija (pere. kiirte, tur. kiirde) kratak krz-neni kaput; dug enski kaput bez rukava od belog, crnog ili crvenog sukna. urta (tur.) grudnjak, prnjak. urtauk (tur.) bolest ivine koju dobiva za vreme sparivanja. urija (tur. kurkcu) krznar, kouhar, zanatlija koji pravi predmete od krzna. uskija (tur. kiiskii) gvozdena poluga; pijan kao uskija treten pijan. ustek (tur. kostek) sveza, spona kojom se sapinju noge konju, bukagije, negve. utek (tur. kotek) batina, iba, tap; udarac. utuk (tur. ktituk) panj, klada; po Vuku: gomila, buljuk, eta. ufte (pere. kufte od kuften istui, smrviti, tur. kofte) loptica od iseckanog mesa sa biberom i lukom; pl. ufteta.

U
U, u dvadeset etvrto slovo nae irilice, dvadeset sedmo nae latinice (U, i); kao skraenica: u. i. = ut infra (lat. ut in-fra) kao dole; ult. = ultimo; ung. = ungve-ntum; i. s. = ut supra (lat. ut supra) kao gore; U. S. = United States (Junajted Ste-its) Sjedinjene Amerike Drave; hem. U = uranijum (uran). uanstep (eng. onestep) okretna igra u 2/4 takta (kod nas obino: vanstep). ubi (lat. ubi) pril. gde; ubi bene, ibi patrija (lat. ubi bene, ibi patria) posl. gde mi je dobro, tu mi je otadbina (iz Cicerona); ubi leko, ibi pena (lat. ubi lex, ibi poena) gde je zakon, tu je i kazna; ubi perikulum, ibi leko (lat. ubi periculum, ibi lex) gde je (ili: gde se pojavljuje) opasnost, tu je (ili: tu se pojavljuje) i zakon (koji e je predu-prediti ili otkloniti). ubikvisti (lat. ubique svuda) pl. 1. biol. opti nazivi za tzv. kosmopolitske biljke i ivotinje koje mogu da uspevaju i ive svuda, bez obzira na klimatske i druge uslove; 2. teol. oni koji veruju u sveprisutnost tela Hristovog u prie-u, = luteranci. ubikvitet (nlat. ubiquitas) sveprisutnost, javljanje, postojanje na svakom mestu. ubikvitisti (lat. ubique) v. ubikvisti. uvea (nlat. uvea sc. membrana) alat. grozdnja-a, opna tamnoica (u oku). uvertira (fr. ouverture otvor; otvaranje; poinjanje, poetak) muz. orkestarski uvod u vee muzike delo, naroito u operu, oratorijum i dr. uvula (lat. uvnla grozdi) alat. resica (na nepcu). uvulitis (lat. uvula) med. zapaljenje resice (uvule). uvulotomija (lat. uvnla resica, gr. tome seenje, rezanje) med. odsecanje resice (uvule). ugursuz (tur. ugursuz) nevaljalac, nesrenik. uzane (lat. usus upotreba, fr. usance) trgovinski obiaj, obiaj koji je u trgovini usvojen kao zakon; up. uzo. uzanca (ital. usanza) trg. v. uzo. uzengija (tur. iizengi) stremen na sedlu. uziologija (gr. usfa bie, sutina, logfa uenje) fil. uenje o biu, o sutini. uzo (ital. uso upotreba) trg. rok meninog plaanja, meseni rok; uzo-menica menica iji je rok plaanja odreen a uzo"; a uzo (ital. a uso) prema obiaju kod menica, po uobiajenom vienju ili roku plaanja, dve do etiri nedelje; a uzo dopio (ital. a uso doppio) pe dvostrukom roku plaanja. uzukapija (lat. usucapio) prav. sticanje prava na neku stvar dugim posedovanjem, dobi-vanje neke stvari zastarevanjem prava nekoga drugog na nju. uzukapirati (lat. usu-capere) prav. prisvoji-ti neku stvar dugom, neprekidnom upotrebom ili dravinom, proglasiti je svojim vlasnitvom, koristiti se pravom zasta-relosti. uzun (tur. uzun) dug, dugaak, visok. uzur (arap. huzur prisutnost, tur. huzur smirenje) odmor, dokolica, poivanje. uzura (lat. usura) upotreba, uivanje; kamate ili interes na kapital; med. habanje, troenje, nestajanje, ojedanje (tkiva, kostiju). uzurpancija (nlat. usurpantia) obiaj, navika, predanje, tradicija. uzurpator (nlat. usurpator) nasilni i be-spravni prisvaja, otmiar (naroito vlasti, prestola); pr. uzurpatorski. uzurpacija (lat. usurpatio) protivpravno i samovlasno prisvajanje, otimaina, prigrabljivanje (npr. vlasti). uzurpirati (lat. usurpare) prigrabiti, oteti; samovlasno, bespravno i nasilno pri-svojiti neko pravo, vlast i sl. uzus (lat. usus) upotreba; obiaj, navika. uzus fori (lat. usus fori) sudski obiaj. uzusfruktuar (lat. ususfructuarius) prav. uivalac tue svojine. uzusfruktus (nlat. ususfructus) prav. upotreba, uivanje tue svojine. uzufruktuar (nlat. usufructuarius) prav. v. uzusfruktuar. uzufruktuirati (lat. usus upotreba, kori-enje, iskoriavani, fructus plod) prav. koristiti se tuim, uivati tue dobro (bez prava svojine). uj (ma. ij) nov, naroito u imenima mesta. ujdurma (tur. uydurma udeavanje, podudaranje) veto udeena stvar, smicalica, podvala.

ulak

943

ultramonarhisti

ulak (tur. ulak) skorotee, glasnik-konjanik (koji je nekada, u Turskoj, imao pravo da svog umornog konja uz put zameni odmor-nim konjem svakog konjanika koga sretne). ulalgija (gr. op desni, algos bol) med. bol u eljustima (vilicama). ulama (tur.) vrsta veza. ulan (polj. ulan, hulan, tur. oghlan) koplja-nikkonjanik, vrsta lake konjice tatar-skog porekla, najpre uvedene u Poljskoj, naoruane pitoljima, sabljama i kopljima. ulanka (polj. ulan) mundir u lana. ular (gr. eega, tur. yular) konjski povodac. ulema (arap. 'ulama, tur. ulema) pl. znalci zakona, klasa turskih pravnika koji se ujedno smatraju i kao svetenici i dobri poznavaoci i tumai teksta Korana, islamskog predanja i njihovog znaaja. ulema-medlis (arap.-tur. ulema meclisi) skup, vee ulema (upravni i nadzorni organ islamske verske zajednice). ulemoragija (gr. op desni, haima krv, ragkoren od regnymi slomim, skrham, prokinem, raskinem) med. uloragija. Ulis (lat. Ulixes) latinske ime slavnog grkog junaka pod Trojom Odiseja. ulitis (gr. op desni) 1. med. zapaljenje desni. ulitis (gr. ule oiljak) 2. med. zapaljenje oiljaka. ulkus (lat. ulcus) ed. ir, prit, rana; ulkus atonikum (lat. ulcus atonicum) iva rana; ulkus duodeni (lat. ulcus duodeni) ir u dvanaestopalanom crevu; ulkus durum (lat. ulcus durum) tvrda grizlica, tvrdi ankir; ulkus mole (lat. ulcus molle) meka grizlica, meni ankir; ulkus ventrikuli rotundum (lat. ulcus ventri-culi rotundum) okrugli ir eluca. ulna (lat. ulna) anit. lakatna kost. ulonkus (gr. op desni, onkos masa) 1. med. otok desni, izrataj na desnima. ulonkus (gr. e oiljak, onkos masa) 2. med. otok oiljka. uloragija (gr. op desni, rag-, koren od regnymi slomim, skrham, prekinem, raskinem) med. krvarenje iz desni; ulemoragija. ulotika (gr. ule zarasla rana, oiljak) pl. med. sredstva za zaraivanje rana. ulofilan (gr. oz kovrav, krecav, phy-llon list) sa kovrastim listovima. ulster (eng. ulster) dug i irok muki vrs-kaput bez postave (kakav se najpre nosio u Ulsteru, pokrajini na severu Mrske); alster. ultima (lat. ultima) gram. poslednji slog neke rei. ultima racio (lat. ultima ratio) poslednji razlog, poslednja odluka, poslednje, krajnje sredstvo.

ultimatizam (nlat. ultimativus) koji ima oblik ili prirodu ultimatuma. ultimatum (nlat. ultimatum) poslednja izjava, poslednji predlog za zakljuenje nekog sporazuma; zavrna re; poslednja re, poslednji uslovi sa ogranienim rokom, ije neprimanje znai prekid daljih razgovora o tom predmetu, a esto i prisilne mere. ultimo (lat. ultimo) berz. poslednjeg dana u mesecu; poslednji dan meseca; ultimo--menica menica iji rok pada poslednjeg dana u mesecu; ultimo-novac novac koji se pozajmljuje do ultima, dakle, za mesec dana; ultimo-regulisanje ili likvidacija regulisanje krajem meseca, meseni obraun. ultimogepitura (lat. ultimo, genitura) prav. docnije roenje; pravo ultimogeniture pravo po kome, pri deobi nasledstva, stariji deli a mlai bira. ultimum (lat. ultimum) poslednje, krajnje, krajnost, krajnji cilj. ultimus (lat. ultimus) pr. najudaljeniji, krajnji, poslednji. ultra (lat. ultra) 1. pril. predmetak u sloenicama sa znaenjem: s one strane, preko (toga), dalje, vie, jo, iznad; preko mere, preterano. ultra (lat. ultra) 2. kao imenica: onaj koji o onome to hoe ne ume (voen strau ili predrasudama) da bude umeren, zbog ega obino ne postie ni ono to bi moda mogao postii, npr. ultrarevolucionar, ultrarojalist, ultramonarhist, ultrali-beral, ultrademokrat itd. ultravioletni zraci ont. v. ultraljubiasti zraci. ultragama-zraci zraci koji dolaze iz kosmosa (iz dosad nepoznatih izvora). ultraizam (lat. ultra) miljenje i naela onih koji vole da proteruju; up. ultra 2. ultraljubiasti zraci ont. nevidljivi zraci na krajnjem ljubiastom delu Sunevog spektra koji dejstvuju hemijski (akttgski zraci) i kod nekih supstancija izazivaju fluorescenciju; supr. infracrveni, ul-tracrveni zraci. ultramarin (lat. ultra preko, marinus morski) koji je s one strane mora" (zato to se ranije dobivao iz prekomorskih zemalja, naroito iz Kine), veoma lepa i kao nebo plava boja, rakije spravljana mlevenjem prirodnog lazurnog kamena, danas se izrauje vetaki. ultramikroskop (lat. ultra, gr. mikr6s malen, skopeo posmatram) ot. mikroskop kod koga su i najsitniji delii gotovo uporno osvetljeni na pravac gledanja, usled ega ti delii, zbog savijanja (difrakcije) svetlosti na njima, postaju vidljivi. ultramonarhisti (lat. ultra, gr. monos jedini, archo vladam) strasni privrenici i potovaoci monarhijskog oblika vladavine ili neograniene vladarske moi.

ultramontanac

944

univerzalna matematika

ultramontanac (nlat. ultramontanus) pristalica neograniene crkvene vlasti papine, kurijalist. ultramontanizam (lat. ultra, mons breg, Alpi) shvatanje u rimokatolikoj crkvi po kome je Rim, tj. papa, duhovno sredite hrianske crkve i sveta uopte. ultramontanski (nlat. ultramontanus) koji je s one strane planine (Alpa); otuda: koji je u duhu papskog katolicizma. ultrafiltracija (lat. ultra, filtratio) preiavanje (filtracija) kroz porozne membrane, npr. za izolaciju belanevina i virusa. ultracentrifuga (lat. ultra, cerifuga, v.) naprava sa ogromnim brojem obrtaja (preko 150.000 obrtaja u minutu); upotrebljava se za odreivanje molekularne teine he-mijskih jedinjenja, za analizu koloida i u nuklearnoj tehnici za odvajanje razliitih izotopa istog elementa (konstruisao ju je vedski hemiar T. Svedber). ultracizam (lat. ultra) v. ultraizam. ultracrveni zraci ot. nevidljivi zraci Suneva spektra koji su manje lomljivi no crveni, a odlikuju se toplotnim dejstvom. ulus (mont.) horda, pleme, rodovski savez. ulceracija (lat. ulceratio) 1. med. zagnojavanje, izbijanje ira, obrazovanje ira; ir; 2. fig. ogorenje, ogorenost. ulcerirati (lat. ulcerare) 1. med. gnojiti, zagnojavati; 2. fig. ogoriti, ozlojediti. ulcerozav (lat. ulcerosns) gnojav, zagnojen, pun ireva; fig. ozlojedljiv. umajija (pere. humajum) vrsta jakog pamunog platna. umbela (lat. umbella) vot. tit. umbelate (nlat. umbellatae) pl. vot. v. umbelifere. umbelifere (nlat. umbelliferae) pl. vot. biljke titare, titonoe. umbilikalni (nlat. umbilicalis) alat. pupa-ni, koji pripada pupku. umbilikus (lat. umbillicus) znat. pupak; sredina ega; prav. srednji, etvrti deo Pan-dekta (od HH-HHUP knjige). umbo (lat. umbo) pupak na titu; zool. rt (na ljuturi koljke). umbra (lat. umbra senka) 1. astr. jezgro Suneve pege; 2. hen. boja slina mrkoutom okeru, od koga se razlikuje time to pri arenju pocrni; mrki mineral koji se upotrebljava u molovanju. Umbri (lat. Umbri) pl. prastari narod u Italiji koji su, oko 308. god. pre n. e., Rimljani pobedili. umformer (nem. Umformer) v. transforma-tor. una korda (ital. una corda) muz. samo na jednoj ici (svirati); up. korda. unanimizam (lat. unanimus jednoduan, sloan) lit. knjievni pokret u Francuskoj u XX veku koji tei za ujedinjenjem na osnovi zajednice i jedinstva moralnih interesa.

unanimist lit. pristalica, sledbenik unani-mizma. ungventum (lat. unguentum) mast, pomast; farm. lek prireen s mau. ungula (lat. ungula) zool. kanda; kopito. ! ungulata (lat. ungulata) pl. zool. ivotinje sa kandama ili kopitima. unda (lat. uncia) val, talas. undacija (lat. undatio) udaranje vala, kretanje talasa; talasasti srani kucaj. undulatoran (nlat. undulatorius) talasast, vijugav. Undina (nlat. Undina) 1. mit. enski vodeni duh, vila brodarica (predmet veeg broja pesnikih i muzikih dela); 2. astr. aste-roid otkriven 1867. godine. undulacija (lat. undulatio) talasaste kretanje, talasanje, lelujanje, njihanje; undu-laciona teorija opt. uenje o talasnoj prirodi svetlosti; supr. emisiona teorija, korpuskularva teorija, emanaciona teorija. undulisti (lat. undula) um. slikari koji, za razliku od karakteristiara, vole oblinu i mekou bez isticanje karaktera prikazivanog predmeta, a vijugavu liniju smatraju uzorom i simbolom lepote. undulirati (lat. undulare) talasati, leluja-ti, praviti talase, valove. univalve (lat. unus jedan, valva ljutura) pl. zool. ivotinje sa jednom ljuskom, puevi. univalvian (lat. unus, valva) 1. bog. sa jednom mahunom; 2. zool. jednom ljuskom. univaskularan (lat. unus, vasculum sudi) zool. sa jednim sudom; sa jednim levkom; bog. sa jednom aicom, jednoaini. univerzalan (lat. universalis) opti; sveobuhvatni, koji je svemu (svima) zajedniki, bez izuzetka; univerzalan sud log. sud kod koga se predikat odnosi na ceo opseg subjektovog pojma (npr.: Sva tela su rasprostrta", Nijedan sisar nema krga"); univerzalni naslednik prav. glavni naslednik. univerzale (lat. universale) v. manifest. univerzalizam (lat. universalis opti) 1. tenja za obuhvatanjem svega; 2. u etici: shvatanje da predmet etikog delanja nije u jedinci, pojedincu, nego u nekoj celini ili zajednici (porodici, dravi); 3. teol. uenje da se milost boja prostire na ceo ljudski rod. univerzalije (lat. universalia) opte stvari, opti predmeti i dr.; fil. opti pojmovi, srodni pojmovi; up. nominalizam, reali-zam, konceptualizam, nominalisti. j univerzalist (lat. universalis) pristalica univerzalizma. univerzalitet (nlat. universalitas) optost, ukupnost. univerzalna istorija opta, svetska istorija, istorija koja obuhvata sve. univerzalna matematika fil. kod Dekarta: nauka iji je zadatak pronalaenje jedne opte metode (univerzalne metode) pra-

univerzalni

945

Unkl Sem

vidnog saznavanja (nazvana po tome to je Dekart njen uzor gledao u pouzdanosti matematike). univerzalni (lat. universalis) opti. univerzijada sp. meunarodna takmienja u raznim disciplinama; odrava se svake druge godine. univerzitet (lat. universitas) velika kola, sveuilite, najvia nastavna ustanova koja u svom sastavu ima vie fakulteta; narodni univerzitet ustanova kojoj je cilj popularizovanje umetnosti, nauke itd. univerzum (lat. universum) vasiona, vaseljena, svemir, svet. univokan (nlat. univocus) koji ima jedno znaenje, jedan smisao; koji jednako glasi, ravnoglasan. unija (nlat. unio, fr. union) savez, sjedinjenje, zdruenje; sporazum; udruenje, zadruga; sjedinjenje, spajanje, spojenost; trajno spajanje vie drava u jednu veu (federativnu) dravu, npr. Sjedinjenje Amerike Drave; latinska unija ugovor (sklopljen 1865, obnovljen 1885) izmeu Francuske, Italije, Belgije i vajcarske o istovrsnom kovanju zlatnog i srebrnog novca sa stalnim odnosom vrednosti zlata i srebra od 1:15V 2 ; od ostalih drava uniji je Grka pristupila 1867, a po istom sistemu kovale su svoj novac ne pristupa-jui uniji formalno, panija, Rumunija, Bugarska i junoamerike republike. unijati (lat. unire ujediniti, sjediniti, nlat. uniare, uniati) pl. pravoslavni (u istonom delu Galicije, Hrvatskoj i Vojvodini) koji su se, pod politikim pritiskom, ponovo sjedinili" sa rimoka-tolikom crkvom tako to su priznali vlast papinu i dogmu filiokve, a zadrali svoje ranije crkvene ustrojstvo, crkveni jezik i prieivanje u oba vida (i hlebom i vinom), grkokatolici. unikat (lat. unicatum) prvi ili jedini izra-eni primerak ega; original. unikum (lat. unicus jedini) neto to je jedno u svojoj vrsti, to se samo jednom nalazi; samo jo jedan otisak neke retke knjige; novac od koga ima samo jo jedan primerak; neto jo nevieno, jedinstven sluaj, udo; udo od oveka. unilateralan (nlat. unilateralis, lat. latus gen. lateris strana) jednostran; unilateral-ni kontrakt jednostrani ugovor, po kome uglavnom samo jedna strana prima na sebe obavezu; up. bilateralni kontrakt. unilobiav (lat. unis jedan, gr. lobos ljuska, mahuna) zool. sa jednim plunim renjem. unilokularan (nlat. unilocularis, lat. unus, loculus kovei s pregradama) zool. jednopregradni, jednokesast. unilokulozan (nlat. uniloculosus) v. unilokularan. unionizam (nlat. unio sjedinjenje) tenja za jedinstvom, za ujedinjenjem.
60 Leksikon

unionist (nlat. unio sjedinjenje) pristalica jedinstva, pobornik ujedinjenja (upije). unio prolijum (nlat. unio prolium) prav. podjednako pravo dece dovedene u novi brak (pastoraka) sa decom roenom pre sklapanja toga braka. unipetalan (lat. unus, gr. petalon list) bog. koji ima samo jednu laticu. uniolaran (nlat. unipolaris) jednostoerni, koji ima samo jedan pol ili jednu vrstu polarnosti; koji se tie samo jednog pola, koji se proizvodi samo jednim polom, koji dejstvuje samo jednim polom. unisono (ital. unisono) kuz. jednozvuno, u jedan glas; jednoglasno, slono. unitamente (ital. unitamente) muz. saglasno, skladno. unitaran (nlat. unitarius) koji tei za jedinstvom ili ujedinjenjem. unitarac (nlat. unitarius) 1. onaj koji tei za jedinstvom, pristalica jedinstva; 2 onaj koji veruje samo u jedno lice boga, koji ne priznaje dogmu o trinitetu (supr. trinitarac). unitarizam (nlat. unitarismus) tenja za jedinstvom, za ujedinjenjem; tenja da u jednoj saveznoj dravi vostvo pripadne najjaoj dravi, ili da se savezna drava pretvori u jedinstvenu; supr. federalizam. unitet (lat. unus, unitas) jedinica; jedinstvo; jedinstvenost; jednakost, jednoobraz-nost; slaganje, saglasnost; zajednica, bratstvo. unifikacija (nlat. unificatio) ujedinjavanje, ujedinjenje; sjedinjavanje, sjedinjenje; ujedinjenje, ujedinjenost, sjedinjenje, sjedinjenost; izjednaenje uravnivanje. unificirati (nlat. unificare) ujediniti, uje-dinjavati, sjediniti, sjedinjavati; ujedna-iti, ujednaivati. uniforma (nlat. uniforma) jednoobrazno odelo; staleka nonja; slubeno odelo, npr. vojniko, milicijsko, elezniarsko i dr. uniforman (nlat. uniformis) jednoobrazan, jednorodan, jednolik; jedinstven, novog oblika; fiz. uniformno kretanje jednako kretanje, kretanje ija se brzina ne menja; supr. multiforman. uniformizam (nlat. uniforma) tenja da sve drave ili crkve budu jednako ureene. uniformirati (nlat. uniformare) izjednai-ti, dati jednak oblik; jednako odevati; pr. uniformiran, uniformisan. uniformisana (nlat. uniforma) izjednai-vanje, davanje jednakog oblika; zavoenje uniforme, oblaenje uniforme. uniformisati v. uniformirati. uniformisti (nlat. uniforma) pristalice (ili: sledbenici) uniformizma. uniformitet (lat. uniformitas) jednoobraz-nost, jednorodnost, jednolikost; saglasnost, slaganje; jednakost. unicitet (nlat. unicitas) jedinstvenost. Unkl Sem (eng. uncle Sam) v. pod Sem.

unkcija

946

urbanizam

unkcija (lat. unctio mazanje) pomazivanje, posveivanje; konfirmcija. un peko (ital. un roso) v. pod poko. unra (eng. UNRRA=United Nations Relief and Rehabilitation Administration) Uprava Ujedinjenih naroda za pomo i obnovu (1943 1949). unterok (nem. Unterrock) donja suknja. unter-oficir (nem. Unter-offizier) podoficir, potasnik. untercig (nem. Unterzeug donje rublje) donje toplo rublje, tople gae, potkoulja (od flanela). unus (lat. unus) jedan. unca (lat. uncia) mera za teinu; u SAD i Velikoj Britaniji iznosi 28,349 g (za droge i plemenite metale 31,103 g); uncija. uncija v. unca. uncijalan (lat. uncia, uncialis) sa jednog palca irine = 2,5 st; uncijalna slova tip. velika poetna slova. upaniada (sskr.) istina, vrlina; ime mnogobrojnih indijskih rasprava filozof-ske i ritualne sadrine, deo veda koji hoe njihovu sadrinu filozofski da obrazloi; najstarije potiu iz predbu-distikog, a mlae (sektake) iz hrianskog doba. upas (malaj.) otrov u koji stanovnici Indo-nezije natapaju strele, pravi se od soka dvaju drveta: Antiaris toxicaria., koji sadri otrov upas antiar, i Strychnos Tieute, koji sadri strihnin. ura (nem. Uhr, lat. hora) as, sat; asovnik. uragan (fr. ouragan) v. orkan. uragoga (gr. uron mokraa, ago teram, gonim) pl. ned. sredstva koja teraju na mokrenje. urakrazija (gr. uron, akrasia rava meavina) med. rava meavina (sastav) mokrae. urakratija (gr. uron, a-kratia neuzdrlji-vost, slabost) med. nemogunost zadravanja mokrae. uralit 1. t. crnozeleni, kao svila sjajni amfibol sa Urala; 2. kamena masa od azbesta, krede, stipse i silikata, moe se rezati u ploe i zakucavati ekserima; kao nesagorljiva i rav provodnik toplote slui za graevinski materijal (za po-krivanje krovova, oblaganje zidova i dr.) i za posude. Uran (gr. Uranos Nebo) mig. bog neba kod Grka, sin i mu Teje, s kojom je izrodio gigane; astr. sedma planeta, otkrivena 1781. god., po daljini od Sunca dolazi posle Saturna, po masi 14,6 puta vei od Zemlje. uran(ijum) (nlat. uranium) hem. elemenat atomske mase 238,03, redni broj 92, znak U, radioaktivni metal po izgledu slian gvou, ali znatno tei od njega; uranski smoljinac v. uranit. uranati (nlat. uranium) hem. soli uranske kiseline.

uranizam (gr. Uran6s) ned. homoseksualitet meu mukarcima, mukoblue. Uranija (gr. Urania) mit. Nebeska, ime jedne od 9 muza, muza zatitnica astronomije (v. pod muza), prikazivana sa globusom u ruci; nadimak boginje Afrodite (Venere); astr. asteroid otkriven 1854. godine. uranijum v. uran. uranikon (gr. uranos) muz. instrumenat, kombinacija dveju harfi na ijim se icama proizvodi zvuk dirkama. uranioni (gr. Uraniones) pl. stanovnici neba, nebeski, vinji (nadimak starogrkih bogova kod Homera). uraniskus (gr. uraniskos) nebece; nebo nad prestolom, baldahin; med. nepce. uranist (gr. Uran6s) med. v. urning. uraniscitis (gr. uraniskos nepce) med. zapaljenje nepca. uranit (nlat. uranium, gr. nastavak -ites) min. jedna od najvanijih uranskih ruda, veoma vana u nauci i tehnici (u njoj je naen radioaktivni elemenat, pa i danas slui za dobivanje radioaktivnih materija). uranografija (gr. uranos nebo, graphia opis) opis neba, opisivanje neba. uranolatrija (gr. uranos, latreia oboavanje) oboavanje neba i zvezda. uranoliti (gr. uranos, lithos kamen) pl. meteorsko kamenje. uranologija (gr. uranos, logia nauka) nauka o nebu i nebeskim telima. uranometrija (gr. uranos, metria merenje) merenje, premeravanje neba. uranoplastika (gr. uraniskos nepce, plastike uobliavanje) med. pravljenje vetakog nepca. uranorama (gr. igapbz nebo, orama pogled, prizor) slika zvezdanog neba. uranorafija (gr. uraniskos nepce, raphe av) med. nepani av. uranoskop (gr. uranos nebo, skopeo posmatram) posmatra neba; dogled za posmatranje neba. uravnoskopija (gr. uranos, skopeo posmatram) gledanje (ili: posmatranje, prouavanje) neba. uranoshiza (gr. uraniskos nepce, schisis med. potpuni rascep nepca. urari otrov spravljen od biljnih sokova u koji Indijanci natapaju svoje strele i oruje. urat (gr. uron mokraa) hem. so mokrane kiseline; vetake ubre od urina i gipsa. urahus (gr. urach6s mokrani vod u pupku) znat. mehurna uzica, kanal koji kod ove-jeg embrija polazi od gornjeg kraja mehura i, prolazei kroz trbunu duplju, zavrava se u pupanoj vrpci. urbanizam (lat. urbanus gradski, varoki) 1. ureenje gradova s obzirom na estetske,

urbanizacija

947

urinirati

higijenske i praktine potrebe stanovnika; 2. lingv. re (izraz) karakteristine za govor gradskog stanovnitva. urbanizacija (lat. urbs grad, urbanus gradski) naglo razvijanje gradova na tetu sela, pojava u vezi sa koncentracijom industrije po gradovima. urbanizirati (lat. urbs gen. urbis grad, varo, urbanus) uiniti po gradski, pova-roiti. urbanist (lat. urbs, urbanus) inenjer-arhi-tekt koji se bavi urbanizmomi. urbanisti-kom. urbanistika (lat. urbs, urbanus) nauka o ureenju gradova s obzirom na estetske, higijenske i praktine potrebe stanovnika. urbanitet (lat. urbanitas) pristojnost, uti-vost, uglaenost. urbanski (lat. urbanus) gradski, varoki; obrazovan, uglaen, pristojan. urbari (lat. urbum ralo, plug, urbare orati) zbornici propisa kojima su u Hrvatskoj, Sloveniji i Vojvodini ureivani odnosi izmeu feudalca i kmetova; do XVIII v, donosili su ih sami feudalni, a kasnije poela ih je dravna vlast donositi; najstarijim urbarom smatra se Vinodol-ski zakon (od 1288. god.). urbarij(um) (nem.-lat. Urbarium) zemljita knjiga, katastarske knjiga; pl. urbarije. urbi et orbi (lat. urbi et orbi) 1. gradu (tj. Rimu) i svetu (naroito kao formula papinog blagoslova koji podaruje katoli-cima o Velikoj nedelji); 2. fig. razglasiti neto celom svetu, svima i svakome. urgentav (lat. urgens) hitan, prean, neodloan. urgencija (nlat. urgentia) hitnost, prenost, neodlonost, pourivanje. urgirati (lat. urgere) navaljivati, gurati, pourivati neku stvar (ili: reenje), uporno nastojati da se to izvri. URDU jezik kojim se sada govori i pie u Pakistanu. urea (gr. uron) med. mokrana tvar, mokraevina (CON2HJ. urede (lat. uredo svrab koji pee; snet) 1. med. osip koji pee; 2. bog. snet, gara. urezis (gr. uresis) ned. mokrenje. uremija (gr. uron mokraa, hafma krv) med. trovanje organizma ostacima materija koje su se zadrale u krvi a nisu bile izbae-ne putem bubrega; ti ostaci skupljaju se u mokrai (u sluajevima tekih oboljenja bubrega). urencia (lat. urere goreti, ei, sagoreti, urentia) pl. med. sredstva za nagrizanje, za najedanje. ureter (gr. ureter) zool. mokrani sprovod-nik, mokraovod. ureteralgija (gr. ureter, algos bol) med. bol u mokraovodu. ureteritis (gr. ureter) med zapaljenje mokraovrda.

ureterolit (gr. ureter, lithos kamen) med. kamiak u mokraovodu. ureterotomija (gr. ureter, tome seenje, rezanje) hir. rasecanje mokraovoda radi vaenja kamiaka. uretika (gr. uretikos koji tera na mokrenje) pl. med. sredstva koja teraju na mokrenje. uretikalan (gr. uron, lat. ureticalis) v. uretian. uretian (gr. uretik6s) mokrani, koji se tie mokrae; koji goni na mokrenje. uretra (gr. urethra) zool. mokrana cev, mokrani kanal. uretralgija (gr. urethra, algos bol) med. bol u mokranoj cevi. uretralni (gr. urethra, nlat. urethralis) koji pripada mokranoj cevi; uretralna struktura suenje (ili: suenost) mokrane cevi. uretrizam (gr. urethra) med. gr mokrane cevi. uretritis (gr. urethra) med, zapaljenje mokrane cevi. uretroragija (gr. urethra mokrana cev, ragkoren od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. v. stimatoza. uretroskop (gr. urethra, skopeo posmatram) med. v. endoskop. uretroskopija (gr. urethra, skopeo) med. pregledanje mokrane cevi pomou endoskopa. uretrotom (gr. urethra mokrana cev, tome seenje, rezanje) hir. no za otvaranje mokrane cevi. uretrotomija (gr. urethra, tome) hir. otvaranje mokrane cevi radi proirivanja i odstranjivanja stranih tela. uridroza (gr. uron mokraa, idros znoj) v. urhidroza. Urija (hebr. Urijjah) mu Batsebin (Dani-i: Vitsaveja), vojskovoa cara Davida, koji ga je, samo da bi se doepao njegove, ene, poslao s pismom svom glavnom vojskovoi Joavu u kome mu je naredio da postavi Uriju na takvo mesto u borbi gde e sigurno poginuti (P Sam. 11, 14-17); otuda: Urijino pismo pismo koje donosi propast ili smrt donosiocu. urijazis (gr. igeb mokrim, uron mokraa) med. mokrenje. urijas (gr. uron mokraa) mokrana fi-stula. Urijel (hebr. Uriel) Boja svetlost"; mit. ime jednoga od 4 arhanela, koji je s leve strane Bojeg prestola. urikum (gr. uron mokraa) v. urea. urina (lat. urina) med. mokraa. urinal (nlat. urinale) bandaom privrena za telo boca od gume za hvatanje mokrae; sud za mokrenje bolesnika, guska". urinalan (nlat. urinalis) mokrani. urinat (lat. urina mokraa) ubre od izmeta i mokrae. urinirati (lat. urina) med. mokriti.

60*

urinozan

948

uterinalan

urinozan (nlat. urinosus) mokraevit, koji sadri mokrane materije; mokraast, koji smrdi na mokrau. urinometar (lat. urina mokraa, gr. metron mera, merilo) sprava za merenje koliine mokrae. urian (gr. uron mokraa) hem. koji ima u sebi mokrane kiseline. urma (pere. hurma, tur. hurma) plod od jedne vrste palmi, datu la. urna (lat. urna) krag za vodu; sud u kome se uva pepeo spaljenog mrtvaca; sud za izvlaenje sreaka. urnek (tur. ornek) pregledalica, obrazac, mustra; uzor, remek-delo. urning (gr. Uranos) mukobludnik, homoseksualac, pederast (po Venus uraniji, boginji nebeske, iste ljubavi) zato to su homoseksualci kod starih Grka izbegavali spolno optenje sa javnim enskinjem i zbog toga, kod neobavetenih, pravili utisak istih ljudi. uro- (gr. uron) predmetak u sloenicama sa znaenjem: mokraa, mokrani. urobilin (nlat. urobilinum) hem. crvenomrka bojena materija u mokrai, naroito kod bolesnih od groznice i utice. urobilinurija (nlat. urobilinum, gr. igeb mokrim) med. poveane luenje urobilina mokraom. urogenitalan (gr. uron mokraa, lat. genita-lis koji raa, oploava, oplodan, od genere ili gignere roditi, raati, stvoriti, oploditi) zool. koji slui luenju mokrae i razmnoavanju; urogenitalni sistem pribor mokrano-spolni (svi organi tela koji slue luenju mokrae i razmnoavanju: bubrezi, mokraovod, mokrani mehur, mokrana cev sa korenom lezdom kao i svi spolni organi). uroza (gr. uron) med. mokrana bolest. urokriterijum (gr. uron, kriterion znak za upravljanje, merilo) med. znak, simptom ega u mokrai. urokritika (gr. uron, kritikos presudan) med. pregled (ili: ispitivanje) mokrae; urokritini znaci ili urokritika znaci koji su se pokazali u mokrai. urolagnija (gr. uron, lagneia telesne uivanje) med. doivljavanje spolnog zadovoljenja u bilo kakvom dodiru s mokraom neke osobe drugog pola. urolit (gr. uron, lithos kamen) med. mokrani kamen. urolitijaza (gr. uron, lithiasis kamen u mokranom mehuru) med. oboljenje od mokranog kamena. urologija (gr. uron, logia nauka) med. grana medicine koja ispituje i prouava bolesti mokranih organa i bavi se njihovim leenjem, nauka o mokrai. uromavt (gr. uron, mantis predskaziva, prorok) onaj koji prorie po mokrai.

uromanpca (gr. uron, manteia predskazivanje, gatanje, proricanje) vraanje (ili: gatanje, proricanje) po mokrai. uropoetian (gr. uron, poieo pravim, stvaram) zool. koji se tie stvaranje mokrae; uropoetini sistem deo urogenitalnog smg stema koji slui luenju mokrae. uroskopija (gr. firon, skop66 gledam, posmatram) med. pregled, ispitivanje mokrae. urotropin (gr. uron, tropos obrt, okret) farm. lek od formaldehkda i amonijaka, utie na rastvaranje mokrane kiseline i tera na mokrenje; upotrebljava se kod gi-hta i katara mokranog mehura. urohrom (gr. uron, chroma boja) hem. bojena materija mokrae. urocela (gr. uron, kele prosutost, prodor, kila) med. mokrana kila, naduvenost mud-ne kesice usled izliva mokrae u nju. urocistis (gr. uron, kystis mehur, beika) med. mokrani mehur. urocistitis (gr. uron, k^stis) med. zapaljenje mokranog mehura. urtikarija (nlat. urticaria, lat. urtica kopriva, ara) med. koprivnjaa. urtikacija (lat. urtica kopriva, ara, nlat. urticatio) med. ibanje koprivom (kao sredstvo za razdraivanje kod uzetosti i neosetljivosti). urf (arap.) 1. na tradiciji osnovane odred-be, obiajno pravo muhamedanskih naroda; 2. okrugao turban evrekasta (kobasias-ta) oblika. urhidroza (gr. uron mokraa, idros znoj) med. luenje mnogo mokrae znojem (kod uremije); uridroza. usiologija fol. v. uziologija. ustabaa (pere.-tur. usta basi) stareina, predsednik zanatlijskog esnafa, glavni, struni majstor. ustija (lat. ustio) med. gorenje, arenje, eenje, peenje, paljenje; takoe = kauterizacija. ustilaginizam (lat. ustilago snet) med. tro-vanje sporama kukuruzne sneti. Deja bolest koja nastaje kad deca jedu hleb i kaamak od kukuruznog brana koje sadri spore gotovanske gljive Ustilago mai-dis. ustulacija (nlat. ustulatio) med nagorevanje, paljenje, saizanje. utenzilije (lat. utensilia) pl. stvari za upotrebu, pomona sredstva; poljoprivredne, kuhinjske, kune stvari; orue, pribor (za pisanje, za slikanje i dr.); lekarski instrumenti i sprave; konto utenzilija trg. raun koji se vodi u glavnoj knjizi o stvarima i priboru radnje. uteri inflacio (lat. uteri inflatio) med. nadimanje materice, oticanje materice. uterina (nlat. uterina) pl. med. sredstva protiv bolesti materice. uterinalan (nlat. uterinalis) anat. materini, koji pripada materici.

uterini

949

UUR

uterini (lat. uterini) pl. prav. deca od jedne majke a raznih oeva, polubraa, poluse-stre. uterinski (lat. uterinus) materini, koji pripada materici; up. uterus. uteroskopija (lat. uterus materica, gr. sko-reb posmatram) med. pregled materine. uterus (lat. uterus) zool. materica. utija (tur. iitii) zagrejano glatko gvoe za glaanje rublja, pegla. util (lat. utilis koristan) opti naziv za sve stvari i predmete koji su postali neprikladni za dalju upotrebu, ali zgodni da poslue kao sirovina za preradu u industriji, npr. razni otpaci, krpe, kosti, staklo, prazne konzerve, stara obua, hartija i dr. utilizam (lat. utilis) fil. v. utilitarizam. utilizacija (nlat. utilisatio) korienje, iskoriavani, upotreba; pravljenje neega upotrebljivim. utilitaran (lat. utilis koristan, fr. utilitai-ge) praktino koristan, pogodan, prikladan, upotrebljiv. utilitarizam (lat. utilis koristan) 1. fil. gledite korisnosti, etiki pravac koji smatra da je svrha ovejeg delanja korist i blagostanje, bilo pojedinca (individualci utilitarizam) bilo celine (socijalni utilitarizam). Osniva utilitarizma kao etikog sistema je Deremi Bentam (Bentham, 17481832), po kojem treba da je cilj to vea srea za to vei broj", a radei na optem dobru, radimo i na sopstvenom; 2. prav. shvatanje po kojem je pravu cilj da zatiti samo izvesne interese, a ne da ostvari neku viu pravdu; glavni predstavnik Rudolf Jering (Jhe-ring, 18181892); 3. tenja da se u svemu trai samo lina korist. utilitarist (lat. utilis) v. utilitarci. utilitarci (lat. utilis) fil. pristalice utilitarizma (Deremi Bentam, Don Stjuart Mil i dr.);, fig. ljudi koji se u radu rukovode poglavito naelom koristi i uspeha, naroito materijalnom utilitet (lat. utilitas) korisnost, probita-nost, upotrebljivost, celishodnost, korist, dobit; princip utiliteta naelo korisnosti; teorija utiliteta v. utilitarizam. Utopija (gr. i ne, topos mesto) zemlja koja ne postoji", izraz kojim engleski drav-

nik i humanist Tomas Mor (14781535) naziva, u svom istoimenom fantastinom romanu, neko zamiljeno ostrvo, na kome postoji njegovo zamiljeno ustrojstvo drave; otuda: naziv za svaku dravu sa idealnim ureenjem; takoe: neostvarljiva zamisao, sanjarija, kula u vazduhu. utopist (gr. u, t6pos) sanjalica, zanesenjak; politiki ili socijalni radnik koji se zanosi neostvarljivim planovima o popravni stanja; up. Utopija. utopistiki (gr. u, t6pos) sa ureenjem kakvo je u zemlji Utopija; zamiljen, sanja-laki stvoren, neizvodljiv, neostvarljiv, nemogu. utrakvisti umerenija stranka meu husiti-ma koji su uveli u obiaj au i putir pri prieivanju svetovnjaka i prie-ivali pod oba vida" (lat. sub utraque specie), tj. pod vidom i hleba i vina; up. kalikstinci. ut, re, mi, fa, sol, la, si (ut, ge, mi, fa, sol, la, si) uz. naziv tonova dijatonske lestvice, uobiajen u Italiji, Francuskoj i kod nas. Slogovi, kojima je poslednji (si) tek docnije dodan, zovu se aretinski ili gvi-donski slogovi, po ital. kalueru-bene-diktincu Gvidu iz Areca (Guido Aretinus, 9951052), koji ih je uzeo iz stare katolike crkvene pesme, u kojoj se sv. Jovan, kao zatitnik pevaa, moli da sauva i spase od promuklosti: Ut queant laxis Re-sonare fibris Mi-ra gestonim Fa-muli tuorum Solve polluti La-bii reatum Sancte loannes! (Da bi tvoje sluge mogle rairenim grudima da pevaju o tvojim udesnim delima, o izbrii krivicu obesveene usne, sveti Jovane!). utrijuskve jurne doktor (nlat. utriusque juris doctor) doktor oba prava, tj. kanonskog i rimskog. utrikulus (lat. utriculus) bog. mei, mali meh (biljnog soka). ukur (tur. uckur) svitnjak, ganik. utuglija (pers.-tur. iictuglu, ii?, tri, tugKOH,-ski rep) paa sa tri tuga. udera (arap. frugra tur. hucre) mala i trona kua, straara. uur (arap. 'ur, tur. 6ur) desetak, ujam, naknada za uslugu; uzeo bog od njega uur bog ga obeleio nedostatkom, tj. nije pri svoj pameti.

A E II

lp
Wt
F

RT U

F, f dvadeset peto slovo nae irilice, deseto nae latinice (F, f); kao skraenica: . = fak (lat. fac) uini; f. = futu-rum; . ili es. = fecit; . ili lem. = feminlnum; . ili fol. ili *. = folijum, folio; f*. g. = folio rekto; R. v. = folio verzo; Fasc. = fasciklu g. = franko; fr., frc. = franak (fr. franc); JCGZ. f = fa (etvrti ton od osnovnog tona S); . = forte; . = fortisimo; fiz. F. = oznaka za stepen po Farenhajtu; = oznaka za frekvenciju; hem. Fm = fermijum; F = fluor; Gt = francijum. fabijevci (eng. Fabian society) englesko socijalistike drutvo osnovano 1884. god. u Londonu koje je teilo da izvri preo-braaj postojeeg drutva u socijalistike, ograniavajui postepeno privatnu svojinu i prenosei zemlju i proizvodnju u dravnu svojinu; nazvani po rimskom vojskovoi Fabiju Maksimu Kunkta-toru (Oklevalu), koji je oklevao da se pusti sa Hanibalom u odlunu borbu. fabrika (lat. faber izraiva, spravlja, vetak, zanatlija, fabrica radionica, fr. fabrique) tvornica, obrtnika ustanova u kojoj vei broj radnika, uz znatnu pripomo mehanizama koje pokreu naroite maine, sa veom podelom rada i veim kapitalom proizvode bre, jevtinije i u velikim koliinama neku vrstu robe (tkanine, svilu, maine, staklo, eer, municiju, avione itd.); fig. mesto gde se stvaraju izmiljotine, obino u ravom smislu, npr. fabrika lai" i sl. fabrikavt (lat. fabrica radionica) vlasnik (ili: sopstvenik) fabrike, tvorniar, proizvoa fabrike robe. fabrikat (lat. fabricatum izraene, napravljeno, fabricare izraditi, spravljati) potpuno preraena roba, tj. roba koja se, po izlasku iz fabrike, vie ne prerauje. fabrikatura (nlat. fabricatura) v. fabrika-cija. fabrikacija (lat. fabricatio) proizvoenje; prerada, preraivanje (sirovina); fig. izmiljanje, kovanje (lai). fabrikovati (lat. fabricari) v. fabricirati. fabricirati (lat. fabricari) proizvoditi (ili: proizvesti, izraditi, izraivati) u

fabrici; proizvoditi naveliko; patvori-ti, npr. vino; raditi po odreenom obrascu; fig. izmiljati, kovati (vesti, lai). fabriki (lat. fabrica) koji pripada fabrici, izraen u fabrici, tvorniki; fa-brika roba roba izraena u fabrici; fabrike biljke biljke koje se prerauju u fabrikama; fabriko zlato bakar sa veoma malim procentom zlata (za nakite i dr.); vrsta zlata u listovima (za pozlaivanje). fabula (lat. fari govoriti, kazivati, fabula) 1. basna, pria u kojoj se prikazuju dogaa ji iji su junaci ivotinje, koje misle, rade, govore i ponaaju se kao ljudi, obino sa ciljem da poui ili da ismeje mane i slabosti ljudske. Kao pisci ovak vih pria uveni su: Ezop, Lafonten, Lesing, Krilov, Dositej Obradovi i dr.; 2. izmiljotina, bajka, la; 3. predmet, sadrina (drame, epa, prie itd.). fabulirati (lat. fabulari) priati prie, izmiljati, matati, askati. fabulist (lat. fabula) pisac basana, basno-pisac. fabulozan (lat. fabulosus) kao u bajci, basnoslovan, izmiljen, neverovatan. favor (lat. favor) milost, naklonost, privrenost, odanost; in favorem (lat. in favorem) prav. u korist, u prilog. favorizirati v. favorizovati. favorizovati (fr. favoriser) biti naklonjen, pozleivati kome, ii kome na ruku, potpomagati koga. favorit (ital. favorito) 1. ljubimac, milo-snik; 2. ovek koji je u milosti kod neke mone, uticajne linosti; 3. neto naj-omiljenije, naroito konj trka na koga se najvie klade i koji ima najvie izgleda na pobedu; 4. sp. fudbalski tim, bokser, rva itd. koji ima najvie izgleda da e pobediti. favoritizam (nlat. favoritismus) slabost prema ljubimcima, vlast ljubimaca. favoritkinja (fr. favorite) ljubimica, miljenica, milosnica, dragana, naroito nekog vladara. favus (lat. favus) sat, sae meda ili voska; med. vrsta kraste na glavi, strup.

fagedena

951

fakopsis

fagedena (gr. phagedaina) med. razjedan ir kod koga se raspadanje tkiva vri veoma brzo tako da se povrina ira naglo poveava. fagedenian (gr. phagedainikos) met. razjedan, koji razjeda, nagrizan, KOJI nagriza; fagedetgna sredstva sredstva protiv fagedene. fagena (gr. phagaina) med. bolesna strast za jelom, halapljivost. fago (gr. phagos, lat. phago) deronja, izjelica. f a go l iza (gr. phagein derati, lysis rainjenje, rastvaranje, slabljenje) biol. slabljenje snage elija dernjaa (fagocita). fagot (ital. fagotto) muz drven duvaki instrument sa najdubljim topovima od svih drvenih duvakih instrumenata i sa potmulom bojom tona. fagotino (ital. fagottino) muz. fagotu slian manji instrument sa viim tonom; tenor fagot. fagotist (ital. fagottista) muz. svira u fagot. fagociti (gr. phagein derati, kytos u-plje telo; koa, opna) pl. fiziol. elije dernjae, elije koje imaju sposobnost da prodiru", tj. unitavaju mikrobe i mrtve elije organizma; to su poglavito leukociti. fagocitoza (gr. phagein derati, jesti, kytos uplje telo; koa, opna) zool. svojstvo elija dernjaa (fagocita) da primaju u sebe i unitavaju bakterije i druga strana tela. fada (eg. fadda) negdanji sitan egipatski srebrn novac = 1/40 pjastera. fadem (eng. fathem) hvat, eng. mera za duinu = 2 jarca = 6 stopa = 1,828 t. Faegon (gr. Phaeton) met sin Heliosa (boga Sunca) i Klimene; na njegovu molbu dopusti mu otac da jedan dan upravlja nebeskim kolima, ali deak, preslab da rukuje vatrenim konjima, skrene s puta i zapali nebo i zemlju, zbog ega ga Zene ubije munjom da bi spreio dalju nesreu; fae-ton (fr. phaeton) laka, nepokrivena, elegantna kola na etiri toka; stariji oblik putnikog automobila sa platnenim krovom. faza (gr. phainesthai pojaviti se, pojavljivati se, phasis pojavljivanje) 1. izgled, pojava; 2. astr. mena (Meseeve faze, Vene-rine faze), naziv za razliite izglede Meseca i planeta koji zavise od njihovog poloaja prema Suncu i Zemlji; 3. oblik, stepen razvitka (uslovljen promenom vremena i prilika), promena u stanju ovejeg ivota; 4. fiz, stanje kretanja (kod oscilo-vanja) u odreenom trenutku, odreuje poloaj i pravac kretanja take; istovremeno postojanje dveju faza, tj. tenosti i vrstog tela, npr. vode i leda. fazan (gr. phasianos) zool. gnjetao, poznata ptica iz reda koka", poreklom iz Zap.

Azije, odomaena i u Evropi (nazvana po azijskoj reci Fazis), spada u nau najvaniju divlja. fazon (fr. facon, lat. factio injenje, pravljenje) rad, izrada, nain izrade; oblik, kroj, nain nonje; spoljanji izgled. fazonirati (fr. faconner) izraditi, izrai-vati, uobliiti, uobliavati, oblikovati, doterati, doterivati, udeavati, udesiti; obraditi, obdelati; ukrasiti; fazonirana pia vetaki napravljena pia, npr. konjak, rum itd.; fazonkrane tkanine tkanine sa arama, mustrama, cvetovima. faj (fr. faille) teka svilena materija krupno tkana. fajans (fr. faience, ital. porcellana di Faenza) vrsta poluporculana (nazvana po italijanskom gradu Faenca). fajda (arap. fa^a, tur. fayda) korist, dobit; vajda. fajn (nem. fein) tanak, tanan, utanan, nean, lep, fin. fajnmeker (nem. Feinschmecker) sladokusac, gurman. fajront (nem. Feierabend) prestanak s radom; naroito: vreme kad se noni lokaln (kafane i sl.) moraju zatvoriti; fajerunt, faj(e)ramt. fajta (ma. faj, fajta) vrsta, soj, pasmina, bagra. fajter (eng. fighter) sp. hrabar i otar borac, onaj koji u borbi otro i estoko napada, naroito u boksu. fajfuter (eng. fiveshooter) vrsta revolvera sa pet cevi. fakat (lat. facere initi, factum) injenica, delo, radnja, dogaaj; de fakto (lat. de facto) u stvari, stvarno, zaista; samovoljno, samovlasno; odmah, smesta, bez okoliavanja; fakt. faken (fr. faquin, ital. facchino) lutka od drveta ili slame koju konjanici, radi vebe, gaaju kopljem; up. fakin. fakin (ital. facchino, fr. faquin) mangup, hulja, nitkov, ugursuz; nosa, amalin; up. faken. f a ki r (arap. faqir, tur. fakir) siromah; muhamedanski kaluer-prosjak, dervi; u Indiji: isposnik-pokajnik (kome pripisuju sposobnost razvijanja natprirodne snage, to postie ubijanjem telesnosti i jakim usredsreenjem volje). fakodan (gr. phakodes, phakoeides) soivost, u obliku soiva. fakozis (gr. phakos soivo, lee) med. tamna pega u oku. fakoliza (gr. phakos, lysis dreenje; osloboenje) med. vaenje onog soiva. fakometar (gr. phakos, metron mera, meri-lo) sprava za meree jaine soiva. fakopalingeneza (gr. phakos, palin ponovo, genesis stvaranje) med. ponovno stvaranje onog soiva. fakopsis (gr. phak6s, dpsis vienje, oko) med. pegavost onog soiva.

fakos

952

faliment

fakos (gr. phakos) med pega na koi u obliku soiva, naroito pega od sunca. fakoskotoma (gr. phak6s, skotia tama, pomrina) med. zamraenost onog soiva. fakocistitis (gr. phakbs, kystis mehur) med. zapaljenje ahure onog soiva. faksimil (lat. fac simile uini slino) veran snimak, verna kopija ijeg rukopisa (izraena pomou bakroreza, litografije i dr.), tano podraavanje rukopisa, potpisa itd. fakt (lat. facere initi, factum injenica) v. fakat. faktaa (fr. factage) taksa za prenos robe, prenosnina; preduzee za prenoenje robe. faktis (fr. factice) laka pahuljiasta masa, zamena za kauuk; dobiva se vulkanizovanjem biljnog uglja sumporom ili nekim njegovim jedinjenjem; dodaje se gumi za brisanje, mekim gumenim valjcima i listovima. faktitiva (nlat. factitiva) pl. gram. uzroni glagoli, uinski glagoli (npr. be liti, belim initi da postane belo, za razliku od beleti, belim postajem beo); kauzativa. faktitivan (nlat. factitivus) koji stavlja u delatnost, uinski, uzroni; faktitivni glagoli gram. v. faktitiva. faktiki (lat. factum) injeniki, stvaran, pravi; osnovan na injenicama, dokazan injenicama. faktor (lat. facere initi, factor) inilac, initelj; poslovoa, nadzornik, delovoa (u tamparijama, fabrikama, rudnicima itd.); posrednik izmeu radnika koji rade kod kue i fabrikanata; disponent koji zastupa neki trgovaki posao ili upravlja nekom radnjom; upravnik faktorije; u Rusiji i Engleskoj: trgovaki agent, komi-sionar; fig. inilac, okolnost, sila koja neto stvara, injenica; uticajna linost; mat. inilac, broj kojim se mnoi. faktorija (eng. factory) 1. fabrika; 2. vee trgovake naselje u prekomorskim zemljama; mesto u udaljenim krajevima (npr. na severu Kanade) gde se vri otkup leine i snabdevanje lonaca i mesnog stanovnitva. faktotum (lat. fac totum uini sve) onaj koji sve radi, koji se moe upotrebiti za sve, glavni inilac, desna ruka, sve i sva (u nekom poslu). faktura (lat. factura) 1. trg. spisak kupljene (ili prodate) robe i raun o tome, raun o robi; 2. muz. obrada i graa muzikih komada. fakturirati (v. fakturisati). fakturisati (lat. factura) izdati podroban raun (fakturu) o prodatoj robi. fakule (lat. facula buktinjica, dei. od fax gen. facis buktinja) pl. astr. buktinje", sjajne pege, izvesna svetlija ispupenja na fo-tosferi, sjajnije od nje i zrae jae no ona.

fakultativan (nlat. facultativus) 1. neobave-zan, ostavljen slobodnom izboru onoga koga se tie; 2. koji osposobljava, koji daje pravo (na neko zvanje, posao i dr.); fakul-tativni brak brak (graanski ili crkveni) ostavljen slobodnom izboru graana; supr. obligatoran. fakultet (lat. facultas sposobnost) prirodna sposobnost, dar; odeljenje univerziteta (pravni, filozofski); med. sila koja stvara proces u ivom telu. fakultetlija (lat. facultas) onaj koji je svrio fakultet. fakh (arap.) erijatsko pravo. falake (arap. falaq, tur. falake) klade, klada s uetom u sredini kojim se veu noge krivcu pa mu se udaraju batine po tabanima. falakra (gr. phalakra) med. elavost. falakrodan (gr. phalakroeides elast, slian eli) med. elav. falakrozis (gr. phalakrosis) e davljenje. falanga (gr. phalanx) 1. zatvoren ubojni red eta; jezgro makedonske peadije, u obliku etvorougla tesno zbijen odred peadije (od 4, 8 do 16 hiljada vojnika), naoruan dugim kopljima, koji je estinom svog naleta obino reavao sudbinu bitaka; 2. u utopistikom uenju ar la Furijea (17721837) radna socijalistika optina od 15002000 lanova; 3. panska faistika stranka; falange pl. aiat. lanci nonih i runih prstiju. falangitis (gr. phalanx lanak) med. zapaljenje lanaka. falangoza (gr. phalangosis) med. v. trihijaza. falanster (nlat. phalansterium) zajedniki dom i radionica za jednu falangu, tj. za zadrugu oko 400 radnikih porodica, po sistemu francuskog socijaliste-utopiste arla Furijea (Fourier, 17721837). falarizam (gr. Phajaris) svirepa vladavina, slina onoj giranina Falarisa. Falaris (gr. Phalaris) tiranin u Akragasu na Siciliji (oko 570 554. pre n. e.), uven po svojoj svireposti i pljakanju (na smrt osuene pekao je u jednom elinom biku); ua. falarizam. falacija (lat. fallacia) prevara; log. pogreka, pogrean zakljuak; sofizam; falacija optika (lat. fallacia optica) optika obmana. falda (nem. Falte) v. falta. faldistorijum (nlat. faldistorium) biskupski sto (kod katolika). falecijski stih metr. trohejsko-daktilski stih jedanaesterac, nazvan po gr. pesniku Falekosu: '- 01 *- U UI'- UI'- UI'- 0 up. hende-kasilabus. falzet v. falset. falzi- v. falsi-. faliment (ital. fallimento) 1. trg. obustava plaanja obaveza, bankrotstvo, steaj; 2. onaj koji je pao pod steaj, bankrot.

falirati

953

fango

falirati (ital. fallire, fallere) pogreiti; popustiti; trg. obustaviti plaanje, ban-krotirati, pasti pod steaj, propasti. falian (nem. falsch) pogrean, laan, lo, rav; neiskren, lukav, pritvoran; ma-nljiv, sa manom, sa nedostatkom. falkada (p. falcado) jax. skok konja u obliku srpa. faloragija (gr. phallos napravljen muki ud, rag- koren od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. krvarenje iz mukog spol-nog uda. falorea (gr. phallos napravljen muki ud, rheo teem, curim) med. curenje, izlaenje semena iz mukog spolnog uda. falset (ital. falsetto) muz. glas iz glave (iz fistule), najvii registri ovejeg glasa pri ijem stvaranju ne pravi rezonancu grudna duplja, nego gornje upljine govor-nog organa (kod mukaraca od g do f2, g2, a kod ena za jednu oktavu vie); falzet. falsetist (ital. falsetto) muz. peva iz fal-seta (iz fistule). falsifikat (nlat. falsificatum) krivotvorena stvar, patvorena stvar, lano izdanje, lana izrada. falsifikator (nlat. falsificator) krivotvo-rilac, patvorilac, varalica. falsifikacija (nlat. falsificatio) krivotvo-renje, patvorenje. falsifikovanje {nlat. falsificatio) v. falsifikacija. falsifikovati (nlat. falsificare) patvoriti, 'Krivotvoriti, praviti lane stvari (novac, svedoanstva i dr.). falso bordone (ital. falso bordone) kuz. pogrena, jednolika pratnja, npr. u sekst-akordima, ili kad razni glasovi imaju iste note, a samo bas ide za jednu notu dublje. falta (nem. Falte) bora, nabor. faltati (nem. falten) naborati, nabirati, nabrati, praviti bore. falus (gr. phallds napravljen muki ud) muki spolni ud; naroito: muki ud napravljen od crvene koe koji se, kao simbol stvaralake sile prirode, nosio o bahovskim sveanim ophodima (sluba falusu" igrala je u prirodnim religijama Istoka veliku ulogu). falciforman (lat. faix ki. falcis srp, nlat. falciformis) srpast, u obliku srpa. falcmaina (nem. Falzmaschine) maina za savijanje hartije, savijalica. falcovati (nem. falzen) 1. previja, previ-ti, savijati tabake hartije (kod knjigove-zaca); 2. lebiti, P1ipiliti, npr. daske, crep i dr. fal (nem. falsch) v. falian. fama (lat. fama) glas, vest, kaa; govor, govorkanje; mit. boginja vesti (kod Rimljana). familija (lat. familia) 1. porodica, ukuani, domaa eljad, svojta, rod, poreklo; 2. u prirodnom sistemu biljaka ili ivo-

tinja: grupa ivotinja ili biljaka koje imaju zajedniko poreklo. familijaz v. famulus. familijaran (lat. familiaris) porodini, srodniki; koji ima porodicu (npr. familijaran ovek); slobodan, prirodan, neu-siljen (u ophoenju); prijateljski, iskren, poverljiv, prisan. familijarizirati se (fr. se familiariser) sprijateljiti se; dobro se upoznati s im, naviknuti se na to. familijarnost (lat. familiaritas) prijateljsko ophoenje, prisnost, druevnost, iskrenost. famoza (lat. famosa) vrsta karanfila koji samo na gornjem delu latice ima aru u boji, a donji deo je vazda beo. famoza akcio (lat. famosa actio) prav. tuba koja vrea ast, uvredljiva tuba. famozan (lat. famosus) uven, glasovit, slavan, o kome se mnogo govori, izvrstan; na zlu glasu, uven po zlu. famozum judicijum (lat. famosum judicium) prav. obeaavajua presuda. famulus (lat. famulus) sluga, posluitelj; naroito: kolski posluitelj. fanal (fr. fanal, gr. phanos lua, zublja) 1. kula svetilja; 2. znak (vatrom, dimom ili svetlou); 3. voj. motka sa svetiljkom (kao znak bliske opasnosti); 4. fenjer na brodu. Fanar (arap., ngr. Phanari) grki kvart u Carigradu (nazvan po kuli svetilji koja je u njemu); up. fanal. fanariot(i) (ngr. phanari) pl. stanovnici kvarta Fanar (fenjer), ugledne i veinom bogate grke porodice u Carigradu koje vode poreklo od grkih aristokratskih porodica poteenih od gonjenja pri zauzeu Carigrada; docnije: naziv za sve Grke koji su u Turskoj bili na visokim poloajima i imali velik uticaj na cari-gradsku patrijariju; kod nas: Grci koji su dolazili u Srbiju za vladike i druge svetenike predstavnike, a isticali se sebinou i lukavstvom. fanatizam (lat. fanaticus zanet, zanesen) zanos, preterana odanost ili revnost, preterana zaslepljenost (za neku ideju, narod-nost, veru, stranku itd.). favatizirati (lat. fanaticus) zaneti, zasle-piti, ludo zagrejati za to, uiniti nekog fana tanim. fanatik (lat. fanum hram, svetilite, fa-naticus zanet, zanesen, van sebe od oduevljenja) ovek do krajnosti odan nekoj ideji, nekom pokretu; poslu i dr., zanesenjak, naroito verski. fanatian (lat. fanaticus) zanet, zaslepljen, preterano zagrejan za to, mahnito odan emu, naroito veri. fango (ital. fango) glib, blato, naroito vrue vulkansko blato; fango-kupanje kupanje u mineralnom blatu (protiv reumatizma).

fandango

954

Farenhajtov termometar

fandango (p. fandango) panski narodni ples u 3/4 takta, pri kome igrai udaraju u kastanjete. fanerogame (gr. phanerds vidljiv, oit, ga-mos svadba, brak) pl. vot. cvetnjae, cveto-noe (biljke sa vidljivim spolnim organima). fanerokristalinski (gr. phaneros, Kystal-los) koji pod golim okom izgleda kao kri-stalinski (o kamenju) supr. mikro- ili kripto-kristalinski. faneromeran (gr. phaneros, m^ros deo) koji se moe raspoznati golim okom; naroito: kamen iji se pojedini sastojci mogu razaznati golim okom (supr. mikromeran ili kriptomeran, tj. koji se moe raspoznati samo pod mikroskopom). Fantaz (gr. Phantasos) kit. bog sna kod starih Grka, brat Morfejev, koji doarava ljudima u snu prijatne stvari. fantazija (gr. phantasia) 1. mata, uobra-zilja; matarija, sanjarija; 2. muz. (ital. fantasia) kompozicija bogata sadrinom, u nevezanom obliku, esto sa vie delova ili stavova koji prelaze jedan u drugi; 3. psih. svesno preobraavanje predstava i njihovo spajanje u nove spojeve predstava koji nisu u opaanju dati (delatnost kojom u dui postaju slike predmeta je repro-duktivna ukoliko ponovo predoava opaanja, a produktivna ukoliko proizvodi nove tvorevine; ona poslednja ima najvei znaaj u umetnosti); 4. pria stvorena matom; 5. privienje, utvara, tlapnja; up. Fantaz. fantazira (gr. phantazein) 1. matati, sanjariti, uobraavati, zanositi se; 2. med. biti u bunulu, buncati, bulazniti; 3. muz. svirati bez pripreme (to se hoe i kako se hoe), improvizovati. fantazma (gr. phantasma) slika stvorena matom, varljiva slika, utvara, privienje, avet; fantom. fantazmagorija (gr. phantasma priina; predstava, agora skup) vetina prikazi-vanja avetinja i dr. pomou optikih sprava; opsena, varljiva slika, utvara, arolija, halucinacija. fantazmoskopija (gr. phantasma, skopeo posmatram) psih. privienje, vrsta ludila kod koga bolesnik vidi aveti i sl. fantaskop (gr. phantazesthai pojavljivati se, skopeo posmatram) v. zootrop. fantast(a) (gr. phantasia) sanjalica, zanesenjak, onaj koji svoje matarije smatra stvarnim i koji hoe da udesi stvarnost prema njima; ovek sa preteranom i suvie razigranom matom. fantastike (gr. phantastikos mateni, uobraziljni; matav) plod fantazije, ono to je stvoreno matom, izmiljeno, udnovato, nestvarno. fantastian (gr. phantastikos mateni, uobraziljni; matav) koji je postao istom delatnou maete, bez obzira na stvar-

nost, matarski, uobraen, zamiljen, zanesenjaki; basnoslovan, neverovatan, neobian; ogroman, preterano velik. fantom (gr. phaino, fr. fantome) 1. v. fantazma; 2. ned. vetaki napravljeni delovi tela, npr. grkljan, radi vebanja u operisanju; 3. model oveka ili ivotinje u prirodnoj veliini (u muzejima, panoptikumima i dr.). fantaskop (gr. phantazein, skopeo) v. zootrop. fanto (fr. fantoche) lutka' koja pomou konca podraava ljudske kretnje. fanfara (fr. fanfare) muz. limeni duvaki instrument; komad koji izvode samo trube; vesela lovaka kompozicija; kratka i tre-tava svirka trubama (u konjici); fig. galama, buka, razmetanje, hvalisanje. fanfaron (fr. fanfaron) razmetljivac, hvalisavac, junak na jeziku. fanfaronada (fr fanfaronnade) hvalisanje, hvalisavost, razmetanje. fanon (fr. fanchon) med. laka enska povezaa, ubradaa. far (gr. Pharos, fr. phare) 1. kula svetilja, svetionik (nazvan po malom ostrvu Faru, na kome je Ptolomej Filadelf podigao 825. god. pre n. e., svetionik visok 135 t); 2. prednji fenjer na automobilu (slui za osvetljavanje puta); velika lampa, velika svetiljka. Faradejeva struja fiz. indukovana struja; v. faradizam. farad fiz. jedinica za merenje elektrinog kapaciteta, kapacitet kondenzatora izmeu ijih provodnika poraste napon za 1 volt kad se napuni koliinom elektrici-teta od 1 kulona; za merenje upotrebljava se milion puta manja jedinica zvana mi-krofarad; naziv po eng. fiziaru i hemi-aru M. Faradeju(M. Faraday, 1791-1867). faradizam fiz. indukcioni elektricitet, nazvan po Faradeju; v. indukcija, faradizacija med. leenje indukovanom, Faradejevom strujom. faradizirati med. leiti Faradejevom strujom. farandola (fr. farandole) brzi provansal-ski ples u 6/8 takta, sastavljen od pet figura. farao (gr. pharao) hazardna igra karata. faraon (hebr. paroh, gr. pharao) u Starom zavetu: titula egipatskih kraljeva. farba (nem. Farbe) boja; boja u kartama. farbati (nem. farben) bojiti, bojadisati; fig. varati, obmanjivati, lagati. farbl (nem. Farbe boja) hazardna igra karata u kojoj je glavno njihova boja. fargo belgijska mera za teinu: = oko 75 kg. Farenhajtov termometar toplomer koji je izmeu take smrzavanja i take kljuanja vode podeljen na 180 (nazvan po pronalazau, nem. fiziaru G. D. Farenhajtu, 1686 1736).

farzovi

955

farmakoterapija

farzovi (arap.) pl. strogo propisane verske dunosti muslimana. farip (lat. farina brano) sitan eer, jednom preien eer. farina (lat. far, farina) brano. faring- (gr. pharynx gen. pharingos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: grlo, drelo. faringemfraksis (gr. pharynx gen. phatingos drelo, grkljan, emphrazis zaepljavanje, zaepljenje, zapuavanje) med. zaepljenost, zapuenost drela. faringeurizma (gr. pharynx, eyrys irok) med. proirenost drela. faringizam (gr. pharynx) med. grevito skupljanje miia drela. faringitis (gr. phdrynx) med. zapaljenje drela. faringografija (gr. pharynx, graphia opis) opisivanje drela. faringolizis (gr. pharynx, lysis, malaksalost, iznurenje) med. uzetost drela; fariigoplegija. faringologija (gr. pharynx, logia nauka) nauka o drelu i njegovim bolestima. faringoparaliza (gr. pharynx, parilysis uzetost) med. uzetost drela. faringoperistola (gr. pharynx, peristole pokrivanje, oblaganje) med. suenost, suavanje drela. faringoplegija (gr. pharynx, plege) med. v. faringolizis. faringoragija (gr. phdrynx, rag- koren od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. krvarenje drela. faringoskopija (gr. pharynx, skopeo posmatram) med. pregled drela naroitim ogledalom. faringospazmus (gr. pharynx, spasmos gr) med. gr drela. faringostenija (gr. pharynx, sten6s uzan) med. suenost, suavanje drela. faringotom (gr. pharynx, tome seenje, rezanje) hir. instrument za otvaranje jedn>aka rasecanjem. faringotomija (gr. pharynx, tome seenje, rezanje) med. rasecanje drela. farinks (gr. pharynx drelo; grlo) anat. drelo (poetak jednjaka). farinograf (lat. farina brano, gr. grapho piem) aparat za ispitivanje kvaliteta i vodopivosti brana. farinografija (lat. farina, gr. grapho) ispitivanje kvaliteta i vodopivosti brana; nauka o tome. farinozan (lat. farinosus) branjav, branast; slik. beliast, bled, mutan. farinometar (lat. farina brano, gr. tetron mera, merilo) sprava za ispitivanje kvaliteta brana. farisej (hebr. parusch, lat. pharisaeus) odvojeni", lan religiozno-politike stranke kod Jevreja, od II v. pre n. e., koja je propovedala strogo ispovedanje Mojsijevog zakona, u emu je bilo mnogo pritvor-

stva; fig. licemer, pretvaran ovek; pr. farejski. farisejizam (lat. pharisaeus) licemerstvo, pretvorstvo. farisi (arap. -pere. Faris Persija, tur. farisi persijski) najamnika konjica po tvravama nekadanje Turske Carevine, koja se upotrebljavale i za kurirsku slubu. farma (eng. farm od lat. firmus vrst, ustaljen, nepokretan) ureeno poljsko imanje, sala, majur (naroito u Engleskoj i SAD). farmazon (fr. franc-macon) v. franmason. farmako- (gr. phdrmakon) predmetak u sloenicama sa znaenjem: lek. farmakognozija (gr. pharmakon, gnosis poznavanje) deo farmakologije koji se bavi drogama, tj. spoljnim, fizikim svojstvima lekova. farmakognostika (gr. pharmakon, gnosis poznavanje) v. farmakognozija. farmakografija (gr. pharmakon lek, grapho piem) 1. opisivanje lekova, 2. receptura, nauka o propisivanju lekova. farmakodinamika (gr. pharmakon, dynamis sila, snaga) nauka koja prouava dejstvo lekova. farmakokatagrafologija (gr. pharmakon, katagraphb propiem, logia nauka) nauka o propisivanju lekova; up. katagrafologija. farmakolit (gr. pharmakon, lithos kamen) otrovni kamen, arseno-kiseli krenjak. farmakologija (gr. pharmakon, logia nauka) nauka o sredstvima za leenje (lekovima) i o njihovom dejstvu na oveji organizam. farmakomanija (gr. pharmakon, mania pomama, strast) preteranost u traenju ili upotrebljavanju lekova. farmakometar (gr. pharmakon, metron merilo, mera) sprava za merenje lekova. farmakometrija (gr. pharmakon, metria merenje) merenje lekova. farmakon (gr. pharmakon) lek; arobno sredstvo, arobni napitak, otrov. farmakopeja (gr. pharamakopoiia) spravljanje lekova; zvanini spisak uputstava za apotekare o spravljanju, ispitivanju i odravanju lekova, koji objavljuje sani-tetska vlast neke drave (dispenzatorifarmakopoetika (gr. pharmakon, poietik6s vian da spravi, vet da izradi) nauka o propisivanju lekova. farmakopozija (gr. pharmakoposia) pijenje, uzimanje lekova; pijenje otrova. farmakopola (gr. pharmakon, poles prodavac) prodavac lekova, trgovac lekovima. farmakoteka (gr. pharmakon, theke priuva, koveg) kuna i putna apoteka, sanduk s lekovima. farmakoterapeutika (gr. pharmakon, therareib negujem, leim) v. farmakoterapija. farmakoterapija (gr. pharmakon, therapeia negovanje, leenje) nauka o primeni (upotrebi) lekova.

farmakohemija

956

fatigirati

farmakohemija (gr. pharmakon, chemeia) deo farmakologije koji se bavi hemijskim svojstvima sredstava za leenje (lekova). farmasoi (fr. franc-mafon) v. franmason. farmacajt (gr. pharmakeus spravlja lekova, spravlja otrova) onaj koji spravlja lekove, apotekar. farmaceum (gr. pharmakeion) v. apoteka. farmaceut (gr. pharmakeiis) 1. v. farmacajt; 2. slualac, student farmacije; 3. skraen naziv za magistra farmacije, di-plomirani apotekar. farmaceutska hemija grana hemije koja se bavi prouavanjem sastava lekovitih materija i hemijskih procesa pomou kojih se one mogu spraviti. farmacija (gr. pharmakeia davanje leka, upotrebljavanje leka) 1. nauka o spravljanju lekova i svemu to je s tim u vezi, apotekarstvo; 2. apoteka. farmer (eng. farmer) posednik poljskog imanja (farme), naroito u Americi. farnezijski um. koji pripada galeriji dela antike umetnosti u vili Farneze u Rimu, koji potie iz te galerije, npr. Farnezijski bik", Farnezijski Herkul" i dr. far njente (ital, far niente) nerad, besposlienje; dole far nijente (ital. dolce far niente) slatko je nita ne raditi. farsa (fr. farce, lat. farcire zapuiti, napuniti) manje pozorine delo vulgarne komike, ala, lakrdija, burleska. farser (fr. farceur) lakrdija, aljivina. farsirati (fr. farce) kuv. puniti, nadevati iseckanim mesom, filovati. fas (lat. fas) 1. pravo osnovano na moralnom zakonu, boansko pravo, ono to je doputeno (za razliku od jus, ovejeg prava); fas et nefas (lat. fas et nefas) pravo i nepravo, doputeno i nedoputeno; per fas et nefas (lat. per fas et nefas) svim sredstvima. fas (fr. face, lat. facies lice) 2. lice, izgled, prednja strana; an fas (fr. en face) s lica, spreda, s prednje strane. fasada (fr. facade) vrh. prednja strana, glavni izgled, lice (graevine). fasenda (port. fazenda) veliko poljsko imanje u Brazilu. faseta (fr. facette lice, malo lice) bru-enjem uglaana pljosan na dragom kamenju i finoj staklenoj robi (udeena prema zahtevima optikih zakona o pre-lamanju svetlosnih zrakova). fasetirati (fr. facetter) brusiti (ili: iz-brusiti) u kose pljosni (staklo, drago kamenje i dr.). fasovanje (nem. Fassung) sledovanje hrane (vojnike); uzimanje potrebne koliine (npr. uglja za brod, itd.). fason (fr. fa9on) v. fazon. fasonerija (fr. facon) pravljenje ara, mu-stara ili cvetova (ka tkaninama).

fastozamente (ital. fastosamente) muz. v. fastozo. fastozo (ital. fastoso) muz. raskono, sjajno, velelepno. fasung (nem. Fassung) 1. optoavanje, optoenje, uokvirivanje, uokvirenje (slike); 2. uvrivanje dragog kamenja u zlato ili srebro; 3. okov, okvir, optok, dralo; 4. v. fasovanje. fasces (lat. fascis sveanj, snop, fasces) pl. snopi prua iz koga je provirivala sekira (koji su, kao znak krivinog pravosua, liktori nosili pred konzulima kod Rimljana). fascija (lat. fascia) med. opna koja obavija miie i grupa miia; veza, traka, zavoj, povoj. fascijacija (nlat. fasciatio) med. stavljanje zavoja, zavijanje, povijanje. fascikl (lat. fascis sveanj, dem. fasciculus svenji, kitica) sveanj, sveska, sveica (spisa, akata). fascikule (lat. fasciculus svenji, kitica) v. fascikl. fascikulirati (lat. fasciculus) povezati u sveske (fascikle). srascinacija (lat. fascinatio) opinjavanje, opinjenje, opsenjivanje; opuinjenje, opinjenost, oaravanje; oaranost. fascinirati (lat. fascinare) opiniti, opinjavati, opseniti, opsenjivati, oma-ijati, omaijavati, zaslepiti, zasleplji-vati; oarati, oaravati. fata (nem. Watte, eng. wadding, fr. ouate) v. vata. fatalan (lat. fatum sudbina, fatalis sudbin-ski; sudbonosan) sudbinom odreen, sueni, sudbonosan, neizbean, koban, zlokoban, nesrean; neprijatan. fatalizam (lat. fatum sudba, sudbina) 1. vera u sudbinu i njenu neizmenljivost; 2. teol. uenje o predodreenosti za blaen-stvr ili prokletstvo (up. predestinacija). fatalist (lat. fatum) onaj koji veruje u sudbinu, pristalica fatalizma. fatalnost (lat. fatum) sudbonosnost, neizmenljiva sudbina, zla kob, nesrea; nesrean sluaj. fata morgana (nlat., ital. fata Morgana) vila Morgana", optika pojava u atmosferi, lik predela i predmeta u vazduhu usled preloma i potpunog odbijanja (total-ne refleksije) svetlosti, tera baba ko-zlie", vazdune pojava koja se esto vidi u tropskim krajevima, naroito na obalama Sicilije iKalabrije, kada je vedro a vreme toplo i mirno (naziv po tome to narodno verovanje ovakve pojave pripisuje arobnoj moi vile Morgane); Arabljani je zovu: sarab, svrab ili sirab; fig. opsena, varka. fatelin v. vatelin. fatigirati (lat. fatigare umoriti, zamoriti) 1. slik. pokvariti sliku suvinom izve-taenou, slabo, s mukom izraditi

Fatima

957

feb

sliku; 2. huv. pustiti da listovi salate malo provenu na taj nain to se malo preliju naroitim sosom i siretom raz-blaenim toplom mau. Fatima (tur. Fatime, Fatma, arap. fatam odbiti dete od sise) ime etvrte keri Muhamedovo, ene Ali-kalifa. fatirati (nem. wattieren, Watte) postaviti vatom; fig. dobro se snabdeti im, npr. potrebnim novcem i sl. fatiha (arap. fatilja otvoriti, osvojiti, tur. fatiha) ime prvog poglavlja (sure) u Ko-ranu, koje ima svega sedam stihova, glavna molitva muhamedanaca, muslimanski oena", molitva za duu umrlih. fatne (gr. phatne) znat. zubna duplja. fatum (lat. fatum) sudba, sudbina, kob, udes. fatura (ital. fattura) v. faktura. faul (eng. foul prljav, nepoten) ot. prekraj pravila u sportskom takmienju (u boksu: nedoputen udarac; u fudbalu: namerna grubost; na trkama: svaki zabranjen postupak vozaa ili jahaa). faulencer (nem. Faulenzer) hartija sa pravim linijama (kao podmeta pri pisanju). faulirati (eng. foul nepoten, prljav) sp. nepropisno, grubo napasti, prekriti propis u igri (fudbalu, boksu i dr.). Faun (lat. Faunus) mit. rimski bog uma i polja, docnije identifikovan sa grkim Papom. Pored njega je bilo, slino gr. * satirima, vie fauna (umskih demona koje su predstavljali sa krivim nosem, jareim nogama i repom), odanih udnim poudama i ljubavnim pustolovinama; otuda fig. sladostrasnik, razvratnik, veliki pohotljivac. fauna (lat. Faunus rimski bog uma i polja, nlat. fauna) ivotinjski svet jedne zemlje ili nekog kontinenta, mora ili dela mora; opis ili spisak takvih ivotinja (knjiga); up. flora. faunist (nlat. fauna) poznavalac nsivotinja; up. fauna. Faust (lat. Faustus, nem. Faust) lit. glavni junak istoimene Geteove tragedije, koji je, u elji da sazna istinu i pozna trenutak sree koji bi bio toliko lep da bi se moglo poeleti da veno traje, sklopio savez sa avolom (Mefistofelom) i, pro-avi mnoge peripetije, najzad doao do saznanja da je najvea srea u radu za dobro drugih. fautor (lat. fautor) zatitnik, pokrovitelj, pomaga; fautor delikti (lat. fautor delic-ti) prav. podbada na zloin, pomaga zloina. fah (nem. Fach) 1. struka, grana (znanja, nauke); 2. pregradak, pretinac (na poti). fahman (nem. Fachmann) strunjak, znalac, vetak u nekom poslu. facijalni (nlat. facialis) lini, koji se tie lica, koji pripada licu; facijalna linija (nlat. linea facialis) crta lica; facijal-

ni nerv znat. ivac lica, pokreta miia lica i pljuvanih lezda. facije (lat. f acies lice, izgled) pl. kol. razni izgledi i sastavi talonih stena koje postaju istovremeno, ali pod razliitim pogodbama i u razliitim sredinama. facijes (lat. facies) Spoljanjost, izgled, lice; facijes Hipokratika (lat. facies Hippocratica) med. mrtvake lice, primetna promena u licu samrtnika. facinus (lat. facinus) nedelo, zloin. facit (lat. facit ini) suma, zbir, traaseni i naeni broj; iznos, ishod, rezultat. facitis (gr. phake) med. zapaljenje onog soiva. faa (ital. fascia) traka. faanke (nem. Fasching) mesojee, poklade. faizam (lat. fascis sveanj prua iz koga je strala sekira, kao znak gospodarske vlasti, koji su liktori nosili ispred rimskih vlastodraca kada su se ovi javno pojavljivali, ital. fascismo) sistem dravnog kapitalizma i nacionalisti-ka, imperijalistika, antidemokratska, aristokratska i apsolutistika ideologija i politika, koju je sprovodio u Italiji Benito Musolini, sa ciljem da odri kapitalizam u Italiji i proiri itali-jansku imperiju. Toj svrsi stavljene su u slubu sve pojedinane oblasti javnog ivota. Jedinka je samo dravni graanin, deo nacije ovaploene u dravi; ona mora svoje miljenje, oseanje, htenje i delanje prvenstveno da posveti celini i da joj slui telom i duom, imanjem i krvlju; individualna sloboda ima da se utopi u svemoi drave i njenog voe: ne sloboda, nego red, hijerarhija i disciplina"; faistika drava hoe da bude gospodar nad svima radi dobra sviju"; simbol faizma je sveanj prua sa sekirom (vlast nad ivotom i smru); up. nacionalsocijalizam. fatina (ital. fascina, lat. fascis sveanj prua) santra, snop prua za ispunjavanje aneva (kod radova u vodi i opsada, da bi se anac pred utvrenjem ispunio i tako napravio most za opsaivae pri vrenju napada). faing (nem. Fasching) mesojee, poklade, karneval. fairati (nem. faschieren) sei, seckati (meso); fairana nicla nicla od sec-kanog mesa umeenog sa hlebom i lukom (a i krompirom). faist(a) (ital. fascista) pristalica i pobornik faizma. fe (fr. f6e, nem. Fee, ital. fata, lat. fatua) vila (u romanskom i keltskom narodnom verovanju, natprirodne seneka bia koja se, kao i kod nas, meaju u oveju sudbinu as kao prijatelji, as kao neprijatelji). feb (gr. Phoibos) mit. sjajni", isti", jedan od nadimaka Apolona, antiki bog Sunca.

feba

958

feljton

feba (gr. Phoibe) mit. sjajna", ista", jedan od nadimaka antike boginje Meseca (grka Artemlda, rimska Dijana). feblaa (fr. faiblage) zakonom doputena manja teina kovanog novca. febrilan (nlat. febrilis) med. groznini; grozniav. febrilnost (dat. febrilis) med. stanje poviene telesne temperature. febris (lat. febris) med. groznica. febrifuga (nlat. febrifuga) pl. med. sredstva, lekovi protiv groznice. febrifugijum (nlat. febrifugium) med. prestanak groznice. febronijanizam slobodoumni pokret kome je bio cilj stvaranje samostalne biskupske narodne crkve i otcepljenje od Rima u Nemakoj (po biskupu U. N. Honthajmu, koji je pisao pod pseudonimom Justus Febronius). februar (lat. februarius) veljaa, drugi mesec u godini (28 ili 29 dana), nazvan po rimskom godinjem prazniku ienja i pokajanja (februa) koji je toga meseca pro-slavljan. februacija (lat. februatio) religiozno ienje, pokajanje. fedajin (arap.: onaj koji je rtvovao svoj ivot) palestinski gerilac koji vodi ne-pomirljivu borbu protiv drave Izrael. feder (nem. Feder) pero (za pisanje); pero (kao ukras), perjanica; meh. opruga, pruglo, gibanj, pokreta. federalizam (lat. foedus gen. foederis savezni ugovor, savez, fr. f^deralisme) 1. sistem ureenja federativne (savezne) drave; 2. politika tenja za stvaranjem saveznog oblika drave, federacije; supr.: centra-lizam i unitarizam. federalist(a) (lat. foedus) pristalica (ili: pobornik) federalizma, federalni (nlat. foederalis) koji se tie saveza, savezni. federativni (nlat. foederativus) savezni; federativna drava savezna drava; federativni sistem savez drava. federacije (nlat. foederatio) savez; savez drava, savezna drava. federirati (nlat. foederare) 1. spojiti (ili: udruiti) u savez; stupiti u savez. federirati (nem. Feder) 2. istezati se i skupljati se, rastezati se i stezati, poputati pod pritiskom, ali se opet vraati u raniji poloaj. feding (eng. fading) rad. povremeno slabljenje ili potpuni prestanak prijema zvuka prilikom sluanja radio-emisija. fezer (fr. faiseur) izaziva politikih nemira, politiki smutljivac, spletka; lakta; onaj koji provodi u delo ije planove, npr. nekog ministra. fejaa (fr. feuillage) apx. ukras od lia (rezbarski ili slikarski).

fekalan (lat. faex gen. faecis talog, mutljag) izmetni, koji se tie izmeta; koji sadri izmet (pogan). fekalije (nlat. faecalia) pl. ivotinjski i oveji ekskrementi. fekul (v.) lednik (gleer) u skandinav-skim visokim planinama. fekula (lat. faecula peen vinski stre) hen. skrob, tirak. fekulentan (lat. faeculentus) talogovit, mutljagovit, sa talogom, zamuen, mutan od taloga. fekulencija (lat. faeculentio) talog, zamue-nost od taloga, neistoa. fekulometar (lat. faecula, gr metron mera, merile) sprava za utvrivanje koliine vode u skrobnom branu. fekundacija (lat. fecundatio) biol. spa j anje enske oplodne elije sa mukom, oploenje, oploavanje. fel (lat. fel) u. fela (ma. fel, fele) vrsta; pasmina, soj. felah (arap. fallah, tur. fellah) arabljanski, naroito egipatski seljak (zemljoradnik). felbebl (nem. Feldwebel) narednik (u bivoj austrougarskoj vojsci). feldmaral (nem. Feldmarschall) najvii vojniki, in u nekim vojskama, vrhovni komandant vojske; feldmaral-lojtnant (nem. Feldmarschall-leutnant) podvojvoda, podmaral. feldspat(i) (nem. Feldspat) pl. min. glinenci, veoma esti sastojci vulkanskih stena, hemijski isti su bezbojni, inae obino beli ili crveni; cepaju se u dva pravca: kod jednih ti pravdi su meusobno uprav-ni (ortoklasi), a kod drugih kosi (plagioklasi). feldcajgmajster (nem. Feldzeugmeister) artiljerijski general u bivoj austrijskoj vojsci, odgovara naem general-pukovni-ku (armijskom generalu); maral. feler (nem. Fehler) mana, nedostatak, porok; greka, pogreka. feliks (lat. felix) srean. felozan (lat. fellosus) uan, pun ui. felon (gr. phelones, phainoles debela gornja odea, ogrta) u pravoslavno] crkvi: iroka gornja svetenika odeda bez rukava, nosi se preko stihara i epitrahilja. felovija (nlat. felonia) verolomstvo, izdaja; u Engleskoj nekada: svaki zloin s ubistvom. feloplastika (gr. phellos pluta, plastike vetina uobliavanja) vetina vajanja u pluga. fels (arap.) najstariji arapski bakreni novac. feluka (ital. feluca, arap. feluqah) mala, duga i uska jedrilica s veslima. feler (nem. Feldscher) vojniki bolniar, lekarski pomonik; ranarnik, vidar. feljton (fr. feuilleton) podlistak, stalna rubrika dnevnog (politikog) lista odreena za lepu knjievnost (ro mane i

fsljtonist

959

fenomenografija

prie), umetnike i knjievna prikaze i popularnonaune lanke. feljtonist (fr. feuilletoniste) pisac podli-staka (feljtona). feljtonski (fr. feuilleton) u obliku podlist-ka, kao to se piu feljtoni, tj. lako, prijatno, zabavno. femina (lat. femina) ena. feminizam (lat. femina ena) 1. pokret ena za osloboenje od podreenog poloaja i za izjednaena u pravima sa mukarcima; enskost, enstvenost, enske drai; 2. enske osobine kod mukaraca, naroito kod homoseksualaca. feminin (lat. femininum) gram. enski rod; re enskog roda. femininski (lat. femininus) enski; gram. enskog roda. feminiranje (lat. femininum) fiziol. v. pod maskuliranje. feminist (lat. femina) pristalica emanci-pacije ena; up. feminizam 1. feministkinja (lat. femina) pobornica emancilacije ena; up. feminizam 1. femicid (lat. femina, occidere ubiti) nasilje nad enama, od batinanja do prisiljavanja na prostituciju; ubistvo sene, enoubo j stvo. femoralan (lat. femur gen. femoris stegno, butina, but, bedro, nlat. femoralis) znat. stegneni, bedreni, butinski, koji se tie stegna, bedra. fen (vajc. Fohn, lat. favonius blag zapadni vetar) 1. topao i suv vetar u Alpima; 2. teh. sprava za proizvoenje vazdune struje, elektrini aparat za suenje kose. fenakistoskop (gr. phaino iznosim na videlo, kiste sanduk, skopeo posmatram) v. zootrop. fenacetin (gr. phaino osvetljavam, lat. ase-tum sire) farm. bezbojan kristalni praak, jedan od antipiretika, lek protiv visoke temperature i glavobolje. fengofobija (gr. phengos videlo, svetlost, sjaj, phobos strah) med. strah od sjajnih predmeta, znak pseeg besnila; otuda i = hidrofobija. fender (eng. fender) odbojnik, jastuk ili lopta napunjena plugom ili kuinom koja visi na brodovima sa strane i slui za umanjivanje jaine sudara pri pristajanju brodova. fenigmus (gr. phainigmos) med. crvenilo koe; sredstvo za izazivanje crvenila koe. fenijanizam (eng. Fenians) sistem i metode borbe fenijanaca. fenijanci (eng. Fenians, staroirski fene stanovnik Irske) lanovi revolupionar-nog irskog udruenja, osnovanog 1861. u Americi, kome je bio cilj otcepljenje Irske od Engleske i osnivanje samostalne irske republike; svoje ciljeve hteli su da postignu krajnje nasilnim sredstvima (ubistvima, paljevinama i dr.).

feniks (gr. phoinix) 1. mit. sunana ptica, mitska ptica starih Egipana, koja ivi 500 godina a zatim, na lomai koju sama priredi, sama sebe spali i iz svog pepela ponovo oivi podmlaena (simbol neega veoma retkog, odlinog, neprolaznog i besmrtnog); 2. vrsta japanskih petlova koji se odlikuju neobino dugim repom, katkad do 3 t, perje im je raznobojno a naravi su mirne (dre se samo radi ukrasa); 3. vrsta mehanikog muzikog instrumenta, slinog artonu; 4. est naziv raznih osiguravajuih drutava; 5. feniks-period u hronologiji vreme od 500 godina, petstolee. fenicizam (gr. phoinix purpur, purpurna boja) med. male boginje. fenianska vatra rastvor fosfora u sul-fidu ugljenika; slui za punjenje zrna koja izazivaju poar. fenol (gr. phaino iznosim na videlo, obelodanim, pokazujem, lat. oleum ulje) hem. karbolna kiselina, deluje antiseptiki, zbog ega se njegov rastvor u vodi (15%) upotrebljava za dezinfekciju. fenologija (gr. phainomai pojavljujem se, logia nauka) biol. nauka o pojavljivanju, grana prirodnih nauka koja se bavi povremenim (periodinim) pojavama u biljnom i ivotinjskom svetu, kao i njihovim uzrocima (cvetanje i datumi u razvitku biljki u toku godine, datumi seobe ptica, zimskog sna, doba parenja itd.). fenomen (gr. phainomenon pojava, phainomai pojavljujem se) 1. svaka pojava u duhovnom i spoljnom svetu koja se prikazuje naem opaanju (ulima), naroito teko objanjiva ili retka prirodna pojava; udo; 2. sjajna pojava, retko sposobna linost; 3. fil. pojava (za razliku od stvari po sebi", noumenon-a). fenomenalan (gr. phainomenon) pojavni; veoma redak, vrlo neobian, udnovat; izvanredan (ovek, uspeh, delo itd.). fenomenalizam (gr. phain6menon) fil. pravac filozofije koji ono to je dato u iskustvu smatra pojavma" (feiomenima) nesaznatljive stvari po sebi" (Kantov kriticizam, Kontov pozitivizam, Spense-rov evolucionizam). fenomenizam (gr. phainomenon pojava) v. fenomenalizam. fenomenogenija (gr. phainomenon pojava, gen- koren od gignesthai postati, nastati, roditi se) postanem, postajanje pojava. fenomenogonija (gr. phainomenon pojava, gonos raanje, roenje, poreklo) v. fenomenogenija. fenomenogonologija (gr. phainomenon pojava, gonos raanje, roenje, poreklo, logia nauka) uenje o postajanju pojava, naroito pojava bolesti. fenomenografija (gr. phainomenon, graphia opis) opis, opisivanje pojava.

fenomenologija

960

ferula

fenomenologija (gr. phainomenon, logia uenje) fil. uenje o pojavama (za razliku od uenja o stvari po sebi"); nauka o prirodnim pojavama, kao i o pojavama, izraajima, silama itd. duha s obzirom na njihov razvitak i meusobnu vezu. fenomenon (gr. phainomenon) fil. pojava; po Kantu: predmet iskustva (supr. stvar po sebi" noumenon). fenomenoskopija (gr. phainomenon, skopeo posmatram) posmatranje pojava. feioskandija (Fenno-Scandia) opti naziv, zbog slinosti njihovog geolokog razvitka, zemalja severnog dela Evrope (Norveka, vedska, Danska i Finska). fenotip (gr. phainomenon, typos lik, oblik) u nauci o nasleu; skup spoljnih, vidljivih osobina ivih bia, za razliku od genotipa, tj. skupa unutranjih, nevidljivih osobina (oboje su samo dve strane jednog ivog bia, nikakve suprotnosti, poto se jedno bez drugog ne moe ni zamisliti). fenjer (gr. phanari, stgr. phanarion, tur. fenar) svetiljka, runa svetiljka, staklom ili na drugi nain uokvirena, u kojoj gori svea ili petrolej. fer (eng. fair) besprekoran, pristojan, astan, poten; fer plej (eng. fair play) asna, besprekorna, otvorena igra (u kla-enju, kockanju, sportskim utakmicama i
DR-)-

ferventan (lat. fervens) revnostan, usrdan, arki, vatren. fervidan (lat. fervidus) vreo, usijan; vatren, estok, ljutit; strastan. fergazer (nem. Vergaser) teh. pretvara u gas (deo na motoru koji iz pogonskog materijala proizvodi upotrebljivu gasnu smesu). ferdin (pere.) prvi mesec persijske godine. ferekratski stih etr. sedmosloni trohejskodaktilski stih ((L U UI' U), nazvan po grkom pesniku komedija Ferekraste-su (oko 430. pre n. e.). fereda (arap. farag uteha, teenje, tur. fera se) dugaka gornja haljina muslimanki. ferijalni (lat. ferialis) raspusni, odmorski koji se tie raspusta, koji pada o raspu-stu; ferijalne kolonije zajednika letovanja kolske omladine za vreme letnjeg raspusta u klimatski zdravim krajevima ili na moru; ferijalni kurs teaj u vreme letnjeg raspusta (za uenje ili usavra-vanje u emu). ferije (lat. feriae) dani odmora, odmor; ra-spust (kolski, sudski). ferit (lat. ferrum gvoe) isto gvoe (ili: elezo). feriferan (lat. ferrum gvoe, ferre nositi) koji sadri gvoe, gvoevit. ferifikacija (nlat. ferrificatio) pretvaranje u gvoe, stvaranje gvoa. ferkin (eng. firkin) engleska mera za pivo = 40,89 1.

ferlong (eng. furlong) eng. mera za duinu = 201,1662 t. ferman (pere. ferman od fermuden zapovedati, narediti) pismena naredba sultanova, carska dozvola (patent); putna isprave; postavljenje, ukaz. fermata (ital. fermata) muz. muziki znak (^ ili^) koji ukazuje da oznaenu notu ili pauzu treba due izdrati od njene obine vrednosti; nad zavrenom notom: znak zavretka komada. fermen (tur. fermen) vrsta kratkog mukog prsnika koji se ne zakopava, izrauje se od oje i ukraava gajtanima. ferment (lat. fermentum) hen. kvasac, izazi-va vrenja (mikroskopski sitna gljivica koja svojim razvojem i umnoavanjem izaziva vrenje); fermentum ventrikuli (lat. fermentum ventriculi) med. eludani sok; fermentum morbi (lat. fermentum morbi) bolesna tvar. fermentabilan (nlat. fermentabilis) hem. previrljiv, koji moe da previre, da kisne, uskinjiv. fermentativan (nlat. fermentativus) hem. koji izaziva ili pomae vrenje. fermentacija (lat. fermentatio) hem. rastva-ranje organskih supstancija u jednostavnije jedinjenja, vrenje, previranje, uski-njavanje. fermentirati (lat. fermentare) hem. vreti, previrati, kisnuti. fermentograf (lat. fermentum kvasac, gr. grapho opisujem) aparati za odreivanje sposobnosti vrenja kod brana. fermij(um) hem. radioaktivan elemenat, atomska masa 253, redni broj 100, znak Fm; ime po ital. fiziaru E. Fermaju (1901 1954). ferotipija (lat. ferrum gvoe, gr. typos lik, otisak) fotografija izraena na eleznom limu. ferocitet (lat. ferocitas) divljanost, surovost, svirepost, krvolonost. feroe (ital. feroce) muz. divlje, burno. ferster (nem. Forster) umar. fertilan (lat. fertilis, ferre) plodan, roden. fertilizacija (lat. fertilis) biol. oploenje, proces spajanja spermatozoida i jajne elije. fertilitet (lat. fertilitas) 1. biol. plodnost, rodnost; 2. u statistici: broj roenih na hiljadu ena. ferto (lat. ferre nositi, ferto neka nosi) deo imanja koji katoliki svetenik mora da ostavi zavetanjem crkvi. feruginozan (nlat. ferruginosus) gvoevit; rast, boje kao ra. feruginoze (nlat. ferruginosa) pl. med. gvoeviti lekovi, lekovi koji sadre gvoa (pomau stezanje i stvaranje krvi). ferula (lat. ferula) bat. ukva, ukovina; med. uloga, udlaga, daica; kod katolika: biskupski tap.

ferum

961

fibrinogen

ferum (lat. ferrum) gvoe, elezo. fes (tur. fes, arap. F'as, po gradu Fesu u Maroku gde je izraivana) kapa zatvorenocrvene boje sa kiankom ili bez nje, od 1826. god. u Turskoj uvedena kao vojnika kapa, umesto alme, a potom postala i narodna. festival (lat. festum, fr. festival) 1. velika sveanost sa muzikom; 2. povremena kulturna sveanost (pozorine, muzika, filmska i sl.). festivo (ital. festivo) muz. sveano. festilog (lat. festum, gr. logos) u katolikoj crkvi: spisak praznika. festum (lat. festum) svetkovina, sveanost, praznik; post festum (lat. post festum) posle sveanosti, tj. prekasno. festung (nem. Festung) voj. tvrava, utvrenje. fet akompli (fr. fait accompli) svrena stvar, gotova stvar, svren in. fetalan (lat. foetus, fetus zametak, nlat. foetalis) koji pripada zametku; embriona-lai. fetacija (nlat. foetatio) zool. stvaranje za-metka (fetusa). fetva (arap. falwa, tur. fetva) 1. pravio reenje turskog muftije o nekoj spornoj stvari, naroito o sluaju koji nije zakonom predvien; 2. pismeno miljenje muftije o tome da li je neto doputeno ili nije po islamskim verskim propisima; 3. osnaenje neke presude od strane velikog vezira, bez kojeg se ne moe izvriti smrtna kazna. feti (fr. fetiche, port. feitico, lat. facti-cius pravljen, vetaki nainjen) materi-jalan predmet za koji se veruje da u njemu prebiva duh, svaka mrtva stvar kojoj se pripisuje neka arobna snaga, npr. kamen, izrezana figura i dr.; neto emu je ovek preterano odan, to oboava. fetiizam (fr. fetiche) 1. oboavanje feti-a; u seksologiji: izazivanje i zadovolje-vanje spolnog prohteve na delovima odela i dr. voljene osobe protivnog spola; 2. oboavanje raznih predmeta kod primi-tivnih naroda; predavanje natprirodnih svojstava stvarima; 3. fetiizam robe, vezan za robnu proizvodnju, potie iz samog robnog oblika, tj. iz injenice da se: a) jednakost ljudskog rada robnih proizvo-aa javlja kao jednakost predmetnosti vrednosti njihovih proizvoda; b) vremensko merenje utroka ljudske radne snage robnih proizvoaa javlja kao veliina vrednosti njihovih proizvoda; v) drutveni odnosi proizvoaa robe javljaju kao drutveni odnosi samih proizvoda, tj. stvari. U robnom obliku, tj. kada proi-zvoai proizvode i razmenjuju robe a time stupaju u meusobne odnose proizvodnje i razdeobe, ne pojavljuju se drutveni odnosi kao odnosi lica preko stvari, nego obratno, kao drutveni odnosi stvari, proizvoda, posrednitvom ljudi. Dru61 Leksikon

tveno svojstvo robe izgleda njoj kao od prirode dato, van ljudi i njihovih odnosa. Robni proizvoai ne gospodare svojim drutvenim odnosima, niti kretanjem svojih roba, nego obrnuto, robe svojim kretanjem gospodare proizvoaima, odreuju i reguliu njihove odnose. Roba, iako proizvod proizvoaa, javlja se kao neto natulno, kao samostalno bie, koje odreuje sudbinu proizvoaa, slino feti-ima u primitivnim religijama. fetotomija (lat. foetus zametak, gr. tome seenje) med. v. embriotomija. fetus (lat. foetus) zool. dete u majinoj utrobi od trenutka kad pone u amnionu da se slobodno kree, zametak, zaetak, plod utrobe; embrio. feugidron (gr. feuno beim, beim od, izbegavam, hydor voda) med. v. hidrofobija. feud (nlat. feudum) u sred. veku: kletveni-ko dobro, leno, imanje koje su davali u naslednu svojinu i na uivanje, npr. vladari vitezovima, uz obavezu vernosti i pomaganja u ratu (osnova srednjovekovnog drutvenog ureenja). feudalizam (nlat. feudum) kletvenitvo; vlastelinstvo, vlast plemia (oblik ureenja u kome su seljaci vezani za zemlju koja nije njihova nego pripada plemstvu); privrenost ovome sistemu. feudalist (nlat. feudum) pristalica feu-dalizma; poznavalac feudalnog prava. feudalni (nlat. feudalis) kletveniki, pronijarski, vlastelinski; srednjovekovni, nazadan; feudalne pravo pravo feuda; takoe: svako pravo koje se osniva na zastarelim shvatanjima; feudalni sistem v. feudalizam. feudalci (nlat. feudum) pristalice feuda-lizma i nazadnjatva; naroito: pristalice utvrivanja vlasti i povlastice plemstva i velikih posednika. feudatar (nlat. feudatarius) kletvenik, vaze l. feferon (ital. reregope) vrsta male, obino veoma ljute paprike (Cepsicum annuum); peperon. fecit (lat. facere initi, izraditi, fecit) na umetnikim delima: izradio, napravio (skraeno: /es./ feces (lat.) izmetine (iz tela). fe (eng. fashonable, nem. fesch) lep, eleganten, gizdav (u odelu i poneanju). fibra (lat. fibra) znat. vlakno, ilica, koni; naroito: miino vlakno. fibrila (nlat. fibrila) anat. vlakance, ilice u elijskom tkivu (miinom i ivanom). fibrin (lat. fibra vlakno) fiziol. belanevina usirene ivotinjske krvne plazme. fibrinogen (lat. fibra vlakno, gr. gen-koren od gignesthai postati, nastati, roditi se) fiziol. vrsta belanevine krvne plazme od koje zgruavanjem postaje fibrin.

fibrinozan

962

fizeter

fibrinozan (nlat. fibrosus) v. fibrozan. fibrozan (nlat. fibrosus) vlaknast, ili-ast, konast; vlaknovit, vlaknav. fibroin (lat. fibra vlakno) hem. glavni sa-stojak svile i prediva insekata uopte. fibrom (nlat. lat. fibra vlakno) med. dobroudni otok miinih vlakana, vla-knenik, vezivnik. fibrosarkom (lat. fibra vlakno, gr. sarko-ma izrataj mesa) med. zloudni (maligni) tumor u organima gde ima vezivnog tkiva (javlja se kod mlaih osoba). fibula (lat. fibula) 1. kopa, spona (na haljinama); 2. znat. linjaa, cevanica. fibulacija (lat. fibulatio) v. infibulacija. figantropija (gr. phyge beanje, bekstvo, anthropos ovek) zaziranje od ljudi, nedrueljubivost. Figaro 1. ime prepredenog berberina u Bomareovim komedijama Seviljski berberin" (1775) i Figarova enidba" (1784); obradili ih kao opere Mocart (1785), Rosini (1816) i dr.; fig. okretan posrednik u ljubavnim poslovima; 2. ime velikog pariskog konzervativnog lista, osnovanog 1854. godine. figura (lat. figura) 1. lik, oblik; pojava, prilika; crte, slika; stas, rast; kip; lik (u ahu i na novcu); slika na kartama za igranje, karta sa slikom; 2. mat. slika, crte (geometrijski); 3. slik. ovek (za razliku od slike mrtve prirode" ili bezumnih stvorove"); 4. poet. predstava slike stvorena reima, slikovit izraz, izraz u slici; 5. muz. niz tonova koji brzo dolaze jedan za drugim i meusobno povezanih, tonovi koji kao ukras opisuju glavni ton, tonski ukras; 6. fil. oblik posrednog zakljuivanja (silogizma); v. silogi-stike figure; 7. kor. pokreti i slike koje izvode plesai. figuralan (nlat. figuralis) snabdeven figurama; figuralna muzika muz. komadi sa notama aritmetiki tano odmerenog tem-pa, simfonija. figurant (lat. figurans) poz. sporedni igra ili plesa, nema osoba, statist; fig. beznaajna (ili: bezuticajna) linost. figurativan (nlat. figurativus) slikovit, izraen u slici, u prenesenom smislu. figurator (lat. figura) v. figurist. figuracija (lat. figuratio) 1. uobliavanje, uoblienje, oblikovanje, davanje oblika; oblik; 2. poet. slikovito predstavljanje, izraavanje u slikama; 3. muz. meavina skladnih i neskladnih akorada; oivljavanje govora ili muzikog komada figurama. figurizam (lat. figura) v. tipologija. figurina (lat. figura, fr. figurine) figuri-ca, kipi; sporedna figura, naroito na slikama predela; mo dna lutka. figuriran (lat. figura) ukraen arama, na cvetove, na cvetie, sa cvetovima (tkanine); slikovit, predstavljen ili prika-

zan u prenosnom smislu; muz. ukraen, ulepan; figurirana muzika v. figuralna muzika pod figuralan. figurirati (lat. figurare) praviti, stvarati (figure); predstavljati, prikazivati oigledno ili slikovito; praviti figuru, tj. prikazivati se, davati o sebi sliku (dobru ili ravu); trati, isticati se, padati u oi; igrati ulogu; sluiti samo radi popunjavanja neke praznine (npr. on samo figurira"); sluiti kao ukras. figurist(a) (lat. figura) 1. crta, slikar ili prikaziva raznih likova; 2. livac kipova u gipsu; 3. slikar koji radi grupe; 4. plesa koji ukraava igru figurama. fideizam (lat. fides vera) fil. pravac iste vere" koji je odbacivao svaku vezu religije, odnosno teologije, sa filozofijom, i koji nije hteo da zna za filozofiju zasno-vanu na samom razumu; opti naziv kod V. I. Lenjina za sve one elemente u filozof-skim uenjima koji otvoreno ili prikriveno ili po logikoj doslednosti vode k religioznom shvatanju sveta. fideikomis (lat. fideicommissum ono to je dato na poverenje) prav. nepokretno imanje koje, po elji zavetavaoca, prelazi ne-razdeljeno i neotuivo s kolena na koleno u istoj porodici, ime se omoguava opstanak te porodice kroz pokolenja. fideikomisar (lat. fideicommissarius) prav. naslednik jednog fideikomisa. fideikomitent (lat. fideicommitens) prav. lice koje svojim zavetanjem ostavlja i odreuje fideikomis. fidejusiv (lat. fidejussivum) prav. pismeno jemstvo. fidejusio (lat. fidejussio) prav. jemstvo. fidejusor (lat. fidejussor) prav. jemac. fidelan (lat. fidelis) veran, estit. fider (eng. feeder od feed hraniti, snab-devati) elektrini vod za prenos elektrine energije. Fidija (gr. Feidias) najvei grki vajar iz Atine (oko 500438. pre n. e.), savremenik Periklov; pod njegovim vostvom podignut je Panteon; glavna dela: kipovi od zlata i slonove kosti Atine Partenos (za Partenon) i Zevsa (za hram u Olimpiji); fig. nedrstino velik vajar. fiducijar (lat. fiducijarius) prav. privremeni primalac zavetanja, koji ga, posle izvesnog vremena ili po ispunjenju nekog uslove, ima da preda drugom (fideikomi-saru). fiza (gr. physa) med. vodeni mehur, plik. fizagogum (gr. physa nadimanje, vetar, ago odvodni) med. lek protiv nadimanja i vetrova; karminativ. fize (fr. fus6e) voj. upalja bombe; raketa. fizezis (gr. physesis) med. v. fizema. fizema (gr. physema) med. nadim, nadimanje, naduvenost, nadutost. fizeter (gr. physeter) meh za duvanje, naroito u orguljama.

fiziautokratija

963

fizioloka psihologija

fiziautokratija (gr. physis priroda, ai-tos sam, kratos jaina, vlada) samovlada-vina prirode, lekovita mo prirode. fizijater (gr. physis, iatros lekar) prirodni lekar, onaj koji se poglavito oslanja na lekovitu mo same prirode. fizijatrija (gr. physis, iatrefa leenje) prirodno leenje, lekovita mo prirode. fizik (lat. physicus) v. fizikus. fizika (gr. physis priroda, theoria phy-sike nauio istraivanje prirode, sutine stvari) nauka o prirodi uopte; u uem smislu: nauka o zakonima prirodnih pojava ukoliko ove nisu izazvane organ-skim ili hemijskim silama, dakle, nauka o energiji i njenim razliitim vido-vima (danas je teko povui granicu izmeu fizike i hemije). fizikalni (gr. physike) koji se tie fizike, koji spada u fiziku; fizikalna tera-pija leenje prirodnim sredstvima: ku-panjem, masaom, oblozima i dr. fizikat (nlat. physicatum) nadlenost i oblast fizikusa. fizikoteologija (gr. physikos prirodni, theos bog, logia uenje) fil. prirodno uenje o bogu, pokuaj da se na osnovu celis-hodnosti u prirodi zakl>ui da postoji i prvi uzrok toga poretka, tj. bog; fiziko-teoloki dokaz o postojanju boga teol. dokaz da postoji bog na osnovu postojanja celishodnosti u prirodi, koju je mogao da stvori samo apsolutno savren um, tj. bog (up. geodiceja). fizikus (lat. physicus) lekar koga postavlja dravna vlast za nadzornog lekara (u gradu, srezu ili okrugu). fizileta (fr. fusillette) raketica. fizio- (gr. physis) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: priroda. fiziogenija (gr. physis, gen- koren od gignesthai postati, nastati, roditi se) v. fiziogonija. fiziognozija (gr. physis, gnosis poznavanje, saznanje) poznavanje prirode, prouavanje' prirode. fiziognom (gr. physiognomon koji sudi o prirodi ili o prirodnom svojstvu, koji prosuuje o karakteru oveka iz prirode njegova sklopa, naroito iz crta lica) v. fiziognomist. fiziognomija (gr. physis, gnomon poznavalac) spoljni izgled oveka (u irem znaenju i 3mqTHibe, biljke, predela i sl.) kao izraz unutranje osobenosti; naroito: crte, kroj, graa lica (ukoliko izraava trajne prirodne osobine duha), izraz lica. fiziognomika (gr. physis, gnomon) tumaenje (ili: itanje) crta lica, nauka koja po crtama lica, kretnjama, grai i dranju tela zakljuuje o duevnim osobinama ljudi.

fiziognomist (gr. physiognomon) onaj koji moe da pozna duevne osobine oveka po crtama njegovog lica. fiziognotip (gr. physis, gnomon poznavalac, typos otisak, lik) crta lica, aparat za brzo snimanje crta lica i izradu po-prsja. fiziognotipija (gr. physis, gnomon, typos) automatske snimanje prirodnih objekata. fiziogonija (gr. physis, gignomai nastanem, postanem) istorija prirode, nauka o postanku prirode. fiziograf (gr. physis, grapho piem, beleim) med. aparat koji jednovremeno belei i kontrolie rezultate devet raznih funkcija ovejeg tela: otkucaje srca, koliinu kiseonika u pluima i telesnim elijama, komplikacije u mozgu i dr. fiziografija (gr. physis, graphia opis) opisivanje, opis prirode. fiziozofija (gr. physis, sophia mudrost) prirodna mudrost. fiziokeramika (gr. physis, keramike trnarstvo) izraivanje medaljonskih slika prema fotografijama. fiziokrati (gr. physis, kratos jaina, snaga) ekonomisti fiziokratizma; po njima je proizvodan samo rad u oblasti poljo privrede, tj. samo se u njoj proizvodi viak vrednosti. U svojim teorijama (Kenej 16941774) dali su ,, . . .prvo siste-matsko shvatanje kapitalistike proizvodnje". fiziokratizam (gr. physis, kratos) 1. fil. shvatanje po kome je celokupan ivot ljudi, socijalni i politiki, potinjen zakonima koje je postavila sama priroda; 2. u nar. ekonomiji: uenje po kome jedino priroda proizvodi vrednosti, zbog ega samo one radinosti koje su neposredno vezane za zemlju (zemljoradnja, umarstvo, rudarstvo i ribarstvo) imaju proizvodni karakter; poto, dakle, jedino zemljoradnja daje ist prinos (produit net), to treba da postoji samo jedan porez, koji bi plaala ova proizvodna radinost, jer van nje nema bogatstva (fiziokratski, agrikul-turni, ekonomski sistem). fiziokratija (gr. physis, kratos) vladavina (ili: snaga, sposobnost) prirode. fiziologija (gr. physiologia) 1. prvobitno: nauka o prirodi (fizika); 2. sada: nauka o prirodnim zbivanjima, procesima u organizmima biljaka (fitofiziologija) i ivotinja i oveka (zoofiziologija); opti fiziologija bavi se pojavama svojstvenim svima ivim biima; specijalna fiziologija prouava vegetativne funkcije ivotinjskog tela koje su zajednike sa funkcijama biljke (ishrana, disanje, raz-mnoavanje), i animalne radnje svoj-stvene samo ivotinji (kretanje, oseanje, mo predstavljanja). fizioloka psihologija psihologija koja prouava duevne, psihike pojave u vezi

fiziomonizam

964

fikser

sa fiziolokim pojavama i na osnovu fiziolokih pojava; osnivai E. H. Ve-ber, G. T. Fehner i naroito Vilhelm Bunt. fiziomonizam (gr. physis, monos jedini) fil. monizam koji smatra prirodu kao jedino to stvarno postoji; supr. teomonizam. fizionomija (gr. physis, gnomon poznavalac) izgled, izraz, crte lica. fizioplastika (gr. physis, plastike) vetina uoblaavanja 1. vetako stvaranje oblika; 2. vetako zamenjivanje izgublje-nih delova tela, npr. nosa koom sa ela i dr.; 3. primitivno crtanje koje tei za gotovo fotografski vernim reproduko-vanjem predmeta crtanja (naroito kod prirodnih naroda). fizioskop (gr. pysis, skopeo posmatram) instrument koji prikazuje prirodna bia u jako uveanim slikama. fizioteleoloki (gr. physis, telos svrha, logos re) koji se osniva na celishodnom ureenju prirode; fizioteleoloki razlozi vere razlozi (opravdanja) vere osnovani na celishodnosti u prirodi; fizioteleoloki dokaz v. fizikoteologija. fizioterapija (gr. physis, therapeia nego-vanje, leenje) leenje prirodnim sredstvima (kupanjem, masaom, oblozima i DR-)fiziotip (gr. physis, typos otisak, lik) v. fiziognotip. fiziotipija (gr. physis, typos) v. fiziogno-tipija. fiziofilozofija (gr. physis, phylosophia) filozofija prirode. fiziar (gr. physis) prirodnjak koji se bavi fizikom. fiziki (gr. physikos) prirodni, osnovan u prirodi; ulni, telesni, putni, zemni, zemaljski; fizike nemogunost ono to je po prirodnim zakonima neizvodljivo; fizike potreba prirodna potreba (glad, e i dr.); supr. psihiki; fizikalan koji spada u fiziku, koji se tie fizike. fizodes (gr. physodes, physa vetar, nadimanje, nadim, eidos oblik, vid) med. v. em-fizem. fizometra (gr. physa nadim, nadutost, te-tra materica) med. naduvenost materine. fizonkus (gr. physa vetar, naduvenost, op-kos masa) med. vazduni otok. fizospazmus (gr. physa, spasmos gr) med. gr izazvan vazduhom (vetrovima). fizostigmin hem. otrov koji se nalazi u plodu kalabarskog pasulja" (nlat. Physo-stigma venenosum); u medicini se upotrebljava za suavanje zenica, protiv iva-nih bolova, naroito protiv kolika kod konja; uroenici njim truju svoje strele. fizotoraks (gr. physis vetar, naduvenost, thorax grudni ko) med. naduvenost plua i trudne duplje (usled nagomilanosti vazduha).

fizocela (gr. physa, kele prosutost, prodor, kila) med. v. pneumatocela. fizocelija (gr. physa, koilia trbuita duplja, trbuh) med. naduvenost trbuha. fizocefalus (gr. physa, kephale glava) med. skupljanje vazduha, nadim na glavi. fizharmonika (gr. physao duvam, armoni-ke) orgulji slian muziki instrument kod koga proizvode tonove metalni jezici koje pokree vetar. fijaker (fr. fiacre) koije, naroito koije u slubi ulinog saobraaja po gradovima (nazvane po svecu Fiacre, ija je slika, oko 1650, bila na kui u Parizu gde su se koije mogle uzeti u najam); fijaker--praak farm. narodski naziv poznatog sredstva za ienje pulvis liquiritiae com-positus. fijakerist (fr. fiacre) koija koji tera srijaker. fijala (gr. phiale) 1. v. fiola; 2. arh. iljata kulica na gotskim graevinama (najvaniji ukras gotskog graevinar-stva). fijasko (ital. fiasco) velik neuspeh, propast, slom, bruka (naroito nekog komada na pozornici); pretrpeti fijasko potpuno propasti u neemu, obrukati se. fijat! (lat. fiat) neka bude; pristaje se, odobrava se!; fijat mikstrura (lat. fiat mixtura) farm. neka bude smesa, neka se izmea. fijerant (ital. fiera vaar, sajam) trgovac koji prodaje svoju robu samo po vaarima. fijumara (ital. fiumara) kol. reina, na-plav, suica (suva dolina kroz koju samo povremeno protie voda). fikologija (gr. phykos okrek, alga, logia nauka) bog. nauka o algama; up. alge. fikomicete (gr. phykos, mykes gljiva) pl. bog. okrecima (algama) sline gljive, biljke ije hife nisu izdeljene poprenim zidovima, ve izgledaju kao dugake elije (plesni, krompirova peronospora i dr.). fikohrom (gr. phykos, chroma boja) zelena bojena tvar u jednoelijskim okrecima (algama). fiks (lat. fixus) vrst, privren, nepokretan, postojan, stalan; izvestan, odreen, utvren (o ceni); fiks-ideja v. fiksna ideja. fiksaa (fr. fixage) utvrivanje, uvrivanje (boja i dr.). fiksativ (nlat. fixativum) sredstvo za uvrivanje (boje, fotografske ploe, stiska). fiksativan (nlat. fixativus) koji utvruje, koji uvruje, koji odreuje. fiksatoar (fr. fixatoir) sredstvo za uvrivanje, vosak za brkove, pomada. fiksacija (nlat. fixatia) v. fiksiranje. fikser (nem. Fixer) igra na berzi koji pekulie padanjem kurseva; onaj koji se bavi terminskim poslovima.

fiksiranje

965

filatelizam

fiksiranje (nlat. fixus vrst, utvren) 1. utvrivanje, uvrivanje, odreivanje (stalne plate); 2. utvrivanje (boje, negati-va fotografskih slika; up. fiksirati 3); 3. neskidanje oiju sa koga, piljenje, upi-ljivanje, gledanje netremice. fiksirati (lat. fixus) 1. utvrditi, uvrsti-ti, odrediti, oznaiti (npr. dan, rok, cenu i dr.); 2. netremice gledati, piljiti u to, ne skidati oiju sa koga, upiljivati se u koga; 3. u fotografiji: razvijeni negativ spustiti u vodeni rastvor natrijum--tiosulfata (Na2S2O3) da bi se zaostali nerazloeni bromid srebra rastvorio i uklonio sa ploe, kako svetlost ne bi vie na nju dejstvovala. fiksna ideja psih. misao utvrena u glavu, misao koja se stalno namee bolesnom duhu, misao koja potiskuje sve druge predstave (simptom bolesnog duha). fiksum (lat. fixum) neto vrsto, sigurno, utvreno, stalno, npr. plata, prihodi. fiktivan (lat. fingere izmisliti, nlat. fictius) zamiljen, izmiljen, uobraen, tobonji; pretpostavljen; up. fikcija. fiktilan (lat. fictilis) zemljan, od zemlje, od gline. fiktilije (lat. fictilia) pl. zemljano posue, glineno posue. fikh (arap.) sastavni deo erijatskog prava, verske pravo muslimana koje se osniva na boanskim izvorima i koje je, kao takvo, neprikosnoveno i nezamenljivo; up. kanuni. fikcija (lat. fingere izmisliti, fictio izmiljanje, izmiljotina) 1. izmiljotina, zamiljena stvar; 2. u naunom miljenju: pretpostavka ija se neverovatnost i nemogunost uvia, ali je ipak od velike vanosti kao pomoni pojam ovejeg razuma, npr. prazan prostor", stvar po sebi" itd.; 3. fikcio jurne (lat. fictio }\ir\s) prav. zamiljanje neega to se nije desilo kao da se desilo (radi donoenja reenja o takvom sluaju). fikcionalizam (lat. fictio) fil. oblik prag-matizma koji smatra da je religija, odnosno pojam boga, samo jedna fikcija, ali celishodna i nuna, kao i mnogi drugi pojmovi i fikcije, npr. pojam due, besmrtnosti due, slobode, savrenstva i dr.; naziv Faingerove filozofije kao da" (Als-Ob"). fil (nem. fullen puniti, nadevati) 1. kuv. nadev, nadevak (za paprike, kola itd.). fil(gr. philos) 2. predmetak i nastavak u sloenicama sa znaenjem: prijatelj, ljubitelj, pristalica, npr. filozof, fran-kofil, srbofil itd. fila (gr. ph#le) u staroj Grkoj: pleme, plemenska zajednica. filagram (lat. filum nit, konac, gr. gramma crta) vodeni ig na hartiji. filadelfija (gr. philadelpia) bratska ljubav, ljubav prema blinjima; kod nas se

vrlo esto upotrebljava u znaenju: prepreden ovek, prepredenjak, promuuran ovek. filaa (fr. filage) predenje; predivo; predionica. filakterij (gr. philakterion) 1. straarsko mesto, straara; 2. zapis kao zatita od nesree, amajlija; 3. jevrejska amajlija sa 10 bojih zapovesti, koju nose na elu, grudima ili odelu. filaktian (gr. philaktikos) koji uva, koji titi, zatitni. filalet (gr. philalethes) prijatelj istine. filaletija (gr. philos koji voli, aletheia istina) ljubav prema istini. filament (nlat. filamentum vlakno, ilica) 1. adat. fina vlakna (u ila i ivaca); 2. bog, pranina nit, pranikov konac. filanda (ital. filanda) predionica svile, svilara. filandrija (gr. philandria) ljubav prema muu. filavtrop (gr. philanthropos) ovekolju-bac; filantropi pl. ovekoljupci, naziv pedagoga HU veka kojima je bilo osnovno pedagoko naelo slobodan prirodni razvitak, a podstrek u radu ljubav prema blinjima (filantropija). filantropizam (gr. philanthropta) zastupanje filantropije reju i delom. filantropija (gr. philantropfa) ovekoljublje, ljubav prema blinjima. filantropinizam (gr. philos prijatelj, ljubitelj, anthropos ovek) led. vaspitni i nastavni sistem Bazedoa i njegovih prijatelja (filantropa), po kome osnova vaspitanja ima da bude ista oveja priroda i prvobitni, isto oveanski odnosi, a svrha: vaspitanje pitomaca da postanu praktino korisni, vedri i blagorodni ljudi; up. filantrop. filar (tur. filar) pl. vrsta enske obue; ranije', vrsta janiarske obue. fikus (lat. ficus) 1. bog. smokva (drvo i plod); 2. med. tuka (ili: otok) na stranjici ili na enskom spolnom organu. filantropomanija (gr. philanthropos ove-koljubac, mania pomama, strast, ludilo) preterano ovekoljublje. filantropske misije (gr. pilanthropos ovekoljubiv) organi humanitarnih organizacije, koji se iz ovekoljubivih pobuda upuuju na specijalne zadatke pruanja pomoi; najee ih alju nacionalna drutva Crvenog krsta ili Meunarodni komitet Crvenog krsta. filargirija (gr. philargyrfa) ljubav prema novcu, srebroljublje. filatelizam (gr. philos koji voli, ljubitelj, ateleia osloboenost od dravnih nameta, aalfa privativum i telos dabina, pristojba) sakupljanje potanskih i dr. maraka; strast za sakupljanjem potanskih maraka.

filatelija

966

filogeneza

filatelija (gr. philos, atelela, a- privati-vum bez", telos dabina) poznavanje potanskih maraka, nauka o potanski i dr. markama, poznavanje maraka. filatelist (gr. phllos, a-, telos) sakuplja potanskih i dr. maraka; timbrofil. filatorijum (nlat. filatorium) sprava za odmotavanje i usukivanje svile. filautija (gr. philautia) ljubav prema samom sebi, samoljublje = egoizam. fil-a-fil (fr. -a-) vrsta svilene tkanine u raznim bojama (za enske letnje haljine). fild (eng. field polje) sp. svi konji koji e uestvovati u jednoj trci. fildi (arap.-tur. fildii) slonova kost, slonovaa. fildmaral (eng. fieldmarshal nem. Feldmarschall) voj. najvii oficirski in u Engleskoj; vrhovni komandant vojske u Engleskoj; v. i feldmaral. file (fr. filet) 1. mreast enski runi rad; 2. ukras od zlatnih linija na leima korica knjige; 3. kuv. peenica. Filemon i Baukida (gr. Philemon, Baukis) mit. mu i ena iz Frigije, uveni po svojoj vernoj ljubavi, kojima je Zevs, zato to su ga jednom gostoljubivo primili u svom siromanom domu i ne slutei ko je on, ispunio elju da u dubokoj starosti zajedno umru; posle smrti Filemon je pretvoren u hrast, a Baukida u lipu; fig. deda i baka koji ive u slozi i ljubavi. filen (fr. ffiin) tehnol. vrsta tkanine od eljane vune. filetirati (fr. fileter) ukraavati zlatom; up. file 2. filetian (gr. phyle pleme) koji se tie plemena, plemenski; koji pokazuje istoriju razvitka. filetski (gr. phyle) v. filetian. filigrap (fr. filigrane, lat. filum konac, nit, ica, granum zrno) 1. umetniki, obino uresni (ornamentalni) mreast rad od zlatne ili srebrne ice, kujundij-ski rad; 2. vodeni ig na hartiji, na novanici; filigran-papir fina hartija sa utisnutim mreastim arama, mu-strama. filigranirati (lat. filum, granum) raditi (ili: izraivati) filigrane. filijala (lat. filia ki) trg. podrunica, ogranak neke radnje ili banke. filijater (gr. phllos prijatelj, koji voli, iatros lekar) prijatelj lekarstva. filijacija (nlat. filiatio) 1. odnos dece prema roditeljima, detinjska obaveznost; 2. poslunost kaluera prema stareini reda; 3. prav. poreklo; filijaciona proba dokaz o istoti plemikog porekla. filing-maina (eng. filling, gr. mechane) sprava koja, pri izradi sukije, preseca svilu u odreenim duinama. filiokve (lat. filioque) teol. i sina . . .", dogma rimokatalike crkve koja iskazuje

da sv. Duh ishodi od Oca i Sina" (eh Patre et Filio), dok pravoslavna crkva veruje da ishodi samo od Boga-Oca. filipika (gr. Philippos) 1. naziv za otre govore atinskog besednika Demostena protiv makedonskog kralja Filipa P (359 336. pre n. e.), kojima je uticao na Grke da mu se ne pokore; 2. naziv za Ciceronove govore protiv Antonija; 3. fig. ustar govorniki napad. filir (ma. filler) para, potura; stoti deo krune i penga; up. heler. filira (fr. filer) 1. presti, raditi mreastu tkaninu; u fabrikaciji svile: upredati; 2. muz. jedan ton pevajui izdrati toliko koliko dah podnosi; 3. u kartama: varati, podmetnuti kartu; gusti-rati polako otkrivajui svoje karte. filistar (hebr. Plischthi) ifta, ovek ograniena duha (iji duhovni ivot ne prelazi granice njegovih animalnih potreba i sitnih zarada); u studentskom jeziku: prezrivo ime za graane i sve koji nisu studenti (izraz postao po Filistejci-ma, ratobornom nesemitskom narodu u ju-gozapadnoj Palestini, koji je dugo ratovao sa Izrailjcima). filistarstvo (hebr.) iftinstvo, malogra-anstvo; up. filistar. filiti (gr. phyllon list, lithos kamen) pl. kol. okamenjeno lie biljaka, otisci lia. filiforman (lat. filum nit, konac, nlat. filiformis) koji je kao konac, konast, vlaknast. film (eng. film) tanka i nena koica, opna; u fotografiji: 1. tanka ploa od celuloida premazana slojem elatina u kome je fino i ravnomerno rasturen prah bromida srebra; 2. dugaka traka od celuloida na koju se brzo snima, jedna za drugom, vrlo mnogo slika koje predstavljaju scensku celinu (filmski komad). filmova (engl. t) snimati za film. filmologija (eng. film koica, opna, mem-brana, gr. logia nauka) nauka o filmu, filmskoj umetnosti. filmofil (eng. film, gr. phflos prijatelj) onaj koji voli film, prijatelj filma, ljubitelj filma. filmofob (eng. t, gr. phobos strah) onaj koji ne voli film, protivnik filma, neprijatelj filma. filoblaste (gr. phyllon list, blastos klica) pl. bot. biljke kod kojih se, pri klijanju, javljaju dva (dikotiledone) ili vie (po-likotiledone) kliinih listia. filovati (nem. fiillen) kuv. puniti, nadevati, (npr. paprike). filogeneza (gr. phylon pleme; rod, vrsta; genesis postanak) biol. razvitak vrste; geo-loki razvitak biljnih i ivotinjskih vrsta, redova, familija i klasa; supr. ontogeneza.

filogenija

967

filotimija

filogenija (gr. phylon, gen- koren od glgnesthai postati, nastati) nauka o filoge-nezi, istorija razvitka biljnih i ivo-tinjskih oblika, nauka koja (na osnovu paleontologije, uporedne anatomije, onto-genije i biohemije) objanjava razvitak bil>nih i ivotinjskih vrsta. filogin (gr. philogynos) ljubitelj ena;
supr. MIZOGIN.

filoginija (gr. philogynia) ljubav, strasna naklonost prema enskom spolu; supr. mizoginija. filogonija (gr. philogynla, phflos koji voli, genos potomak, mladune) ljubav prema deci, ljubav prema mladuncima. filodoksija (gr. philodoxla) slavoljublje, astoljublje. filozoja (gr. philozofa) v. filopsihija. filozof (gr. philosophos prijatelj mudrosti) mudrac, mudar ovek, ovek koji se posvetio istraivanju istine o svetu i ivotu, koji se bavi filozofijom, koji se bavi apstrakcijama; student filozofije (na univerzitetu); fig. zamiljen, rasejan ovek, ovek ije je misli i rei teko razumeti; v. filozofija. filozofem (gr. philosophema) pitanje iz oblasti filozofije, filozofsko uenje (ili: tvrenje, miljenje, posmatranje). filozofizam (nlat. philosophismus) nadrifilozofija, vajna filozofija. filozofija (gr. philosophfa ljubav prema mudrosti) mudrost, nauni rad na izgraivanju opteg pogleda na svet i sam taj pogled na svet; prema tome: najvii oblik drutvene svesti, nauka o najoptijim zakonima kretanja i razvitka prirode, drutva i ljudskog miljenja; osnovno pitanje filozofije je pitanje odnosa izmeu miljenja i bia (subjekta i objekta), duha i materije i ispitivanje uzroka i principa stvari; up. materijali-zam, idealizam; fig. mudrovanje. filozofira (gr. philosophem) baviti se filozofijom, umovati, misliti i istra-ivati istinu o svetu i ivotu; teiti za saznanjem putem istraivanja, odreivanja i vezivanje pojmova; fig. mudrovati. filozofist (gr. philos, sophia) drveni, vajni filozof, nadrifilozof. filozofski (lat. philosophicus) koji se tie filozofije, koji pripada filozofiji; filozofska propedevtika nauke koje se smatraju kao uvod i predsprema za prouavanje filozofije (logika i psihologija); filozofska kola uenici i sledbenici nekog filozofa koji, pod njegovim posred-nim ili neposrednim uticajem, dalje rade u njegovom duhu. filoidan (gr. phyllon list, eidos izgled, vid, oblik) bog. slian listu, listolik. filokalija (gr. philokalia) ljubav prema onome to je lepo, asno, etiko. filoksenija (gr. philoxenla) ljubav prema tuincima, strancima, gostoljubivost.

filoksera (gr. phyllon list, xeros suv) zool. lozna vaica, ilodera, trena u (Philoxera vastatrix) koja unitava vinograde suei lie loze. filolog (gr. philologos) onaj koji prouava jezik, koji utvruje i opisuje jezike injenice. filologija (gr. philologia ljubav prema uenosti i knjievnosti, bavljenje time) nauka iji je zadatak da iznese i opie jezike injenice, nauka o jeziku. filoloki (gr. philologos) jeziki, koji se tie filologije, koji pripada filolo-giji. filomatija (gr. philomathfa) elja za znanjem i uenjem, ljubav prema nauci. filomela (gr. philos, melos melodija) muz. violina sa 4 eline ice (u obliku male viole). filomimezija (gr. philos, mimesis podraavanje) sklonost podraavanju drugih. filomuzos (gr. philo-musos) prijatelj muza, tj. prijatelj, ljubitelj umetnosti. filon (gr. phylon) 1. pleme, rod, vrsta. filon (gr. phyllon) 2. bog. list, naroito: aini listi. filonus (gr. philos, omos vino) ljubitelj vina, veseli brat. filopatrija (gr. phllos, patra otadbina, domovina) ljubav prema otadbini, rodoljublje. filopedija (gr. philos, pais gen. paidos deak) ljubav prema deacima i vaspitanju. filopode (gr. phyllon list, pus gen. podos noga) pl. zool. listonoci (grupa najprostije graenih rakova). filopozija (gr. philoposfa) ljubav prema piu, odanost pijanenju. filopolemian (gr. philo-polemos koji voli rat, ratoboran) koji voli da se kavi, da polemie. filopsihija (gr. philopsychla) ljubav prema ivotu, plaljivost. filoristija (gr. philoristia strast za odreivanjem pojmova, philos, orizein ogranii-ti, pojmovno odrediti) sklonost objanjavanju do tanina, cepidlaenje, sitniarenje. filosarkija (gr. phflos, sarx gen. sarkos meso) ljubav prema mesu, sklonost putnom uivanju. filosemit prijatelj Jevreja, protivnik antisemitizma. filosomatija (gr. phllos, soma gen. somatos telo) ljubav prema telu, preterivanje u nezi tela. filostorgija (gr. philostorgla) nena ljubav, zaljubljenost. filoteknija (gr. phllos, teknon dete, philoteknla) ljubav prema deci. filotehnija (gr. philotechnla) ljubav prema umetnosti. filotimija (gr. philotimia) astoljublje; takmienje.

filofagi

968

fioka

filofagi (gr. phyllon list, phagem derati) pl. zool. listoderci, naroito familija torbara. filofizik (gr. phflos, physis priroda) prijatelj prirode, prirodnjak. filtar (nlat. filtrum) cedilo, cediljka (na-prava kojom se tenost isti od vrstih delia i klica). filtrat (nlat. filtrum) proceena tenost, ceenjem preiena tenost, procedak. filtracija (nlat. filtratio) ceenje, procei-vanje, preiavanje ceenjem. filtrirati (nlat. filtrare) cediti, procedi-ti, preistiti ceenjem. filtrovati (nlat. filtrare) v. filtrirati. filtromanija (gr. phlltron ljubavni napitak, manla pomama, ludilo) ljubavno bezumlje izazvano ljubavnim napitkom. fil-feder (nem. Fullfeder) v. stilo. filharmonija (gr. phflos, harmonia sklad) 1. ljubav prema muzici; 2. udruenje muziki obrazovanih lica za negovanje muzike i za izvoenje simfonijskih i kon-certnih programa. filhelen (gr. phllos, Hellen Grk) prijatelj Grka (ime onih koji su, 1821, pomagali Grke u borbi za slobodu i samostalnost). filhelenizam (gr. phflos, Hellen) prijateljstvo, ljubav prema Grcima. filc (nem. Filz) pust, presovana materija od vlakana, dlake (zeje) i dr. za izradu eira, domaih cipela, ebadi, odela itd. fildan (pere. pingan, arap. fingan tur. fincan) oljica za crnu kafu (bez drke). fima (gr. phyma izrataj) med. svaki otok koe, naroito lezdani otok. fimata (gr. phyma) pl. med. v. fima. fimatian (gr. phyma izrataj) med. oteen, sa stokom; v. fima. fimacija (gr. phyma nlat. phymatio) med. mala guka, mala micina, iri. fimoza (gr. phimosis suenje, zatvaranje nekog otvora na ovejem telu) med. sue-nost kapice (mukog uda); fimozis femi-narum (nlat. phimosis feminarum) sue-nost materinog kanala. fin (fr. fin, nem. fein) tanan, utanan, nean; sitan; odlian, odabran, ist; prepreden. finalan (lat. finis granica, kraj, svrha, finalis) zavrni, krajnji, konani; svrhov-ni, svrhni (v. kauza finalis; up. kauza eficijens); gram. namerni; finalna kon-junkcija namerna svezica (sveza, veznik); finalna ili namerna reenica ona zavi-sna reenica koja kazuje nameru ili cilj radnje glavne reenice, npr.: Doao sam da te posavetujem. finale (lat. finale) 1. zavretak, kraj; 2. muz. zavrni komad, zavrna pesma; zavrni stav u viesatnom muzikom komadu; zavrni deo operskog ina; 3. sp. zavrna borba ili utakmica, zavrna runda u takmienju.

finalizam (lat. finis kraj, finalis) fil. uenje da je svako zbivanje, i u psihikoj i u biolokoj stvarnosti, odreeno izvesnim ciljevima i celishodnou, svrhovno-u. finalitet (lat. finalitas) fil. svrhnost, svr-hovnost, odreenje svrhe; supr. kauzalitet. finans (lat. finis granica, kraj, fr. finance) finansijski slubenik (straar) koji suzbija krijumarenje i stara se o priku-pljanju dravnih prihoda i taksa. finansije (lat. finis, nlat. financia) pl. 1. dravni prihodi, dravno gazdinstvo, dravna imovina; 2. imovno stanje pojedinaca, novane prilike, gotovila, gotov novac; 3. nauka o dravnim prihodima i dravnom gazdinstvu. finansijer (fr. financier) 1. finansijski slubenik; 2. znalac nauke o finansijama; 3. onaj koji radi s novcem, bankar; 4. onaj koji daje novac za kakvo preduzee. finansijski (fr. fmanciel) prihodni, koji se tie prihoda; koji se tie novca, novani. finansirati (fr. financer) plaati; praviti finansijske operacije; davati novac za kakvo preduzee. financ (nem. Finanz) v. finans. financije (lat. finantia granica) v. finansije. financijer (lat. finantia) v. finansijer. fingiran (lat. fingere izmisliti) izmiljen, zamiljen, pretpostavljen, prividan, tobonji, fiktivan; fingirana menice menica sa potpisima lica koja ne postoje. fingirati (lat. fingere) izmisliti, izmiljati, zamisliti, zamiljati; praviti se, lano predstavljati. fine (ital. fine, lat. finis) muz. kraj. finesa (fr. finesse) finoa, nenost, tana-nost, utananost, tanina; neto naroito fino, tanane i tano (izraene, nekazano itd.); lukavost. finizam (lat. finis kraj) fil. uenje o krajnosti sveta. finis (lat. finis) kraj, svretak; cilj, krajnji cilj, svrha. finisimo (ital. finissimo) najfinije, vrlo fino (skraeno ff.). finitizam v. finizam. finito (ital. finito) trg. zakljuak rauna. finit (eng. finish) kraj, zavretak; sp. za-vrn!ni deo trke, zavrna borba. finper (eng. finish) tehn. maina za polaganje gornjeg betonskog ili asfaltnog sloja na kolskom putu. finta (ital. finta, lat. fingere) 1. pretvaranje, pritvornost; 2. prevara, podvala, lukavstvo; 3. maevalaki trik, tobonji udarac. findan (pere.) v. fildan. fioka (ma. fiok) kutija na izvlaenje (u stolu ili ormaru).

fiola

969

fitografija

fiola (gr. phiale duboka asa) trbuasta staklena posuda sa dugim i uzanim gr-liem (upotrebljava se u hemiji, a slui za uvanje tenosti koje lako isparavaju i onih koje treba uvati od vazduha i vlage). firanga (nem. Vorhang) prozorska zavesa. firaun (arap. Fira'wn Faraon, tur. firavun) Rom, Ciganin (i kao pogrda). firer (nem. Fiihrer) voa. firma (ital. firma) ime pod kojim neki trgovac vodi svoj posao, daje potpise i pod kojim se vodi u registru suda; natpis nad radnjom; trgovake kua. firmament (lat. firmamentum) nebeski svod, zvezdano nebo. firmati (lat. firmare) kod katolika: utvrditi u veri, konfirmirati. firmirati (ital. firmare) trg. potpisati firmu, potpisivati firmu. firmitet (lat. firmitas) vrstine, jakost, trajnost; istrajnost, postojanost. firn (fr.) viegodinji planinski sneg zrnaste strukture; od njega su graeni lednici. firnajs (nem. Firnis) hem. uljasta ili smola-sta tenost koja kad se u tankom sloju namae na tvrde predmete (drvo, metal, kamen i dr.) otvrdne i titi ih od vlage i vazduha. first (nem. Furst=vorderster) knez vladar (titula). firc (ma. fercz) konac za proivanje ili prihvatanje. fircati (ma. ferczolni) ujemiti, koncem prihvatiti. firciger (nem. Vierziger etrdesetak) med. vrsta konog ekcema koji nije na zaraznoj osnovi, javlja se naroito kod male dece koja se vetaki hrane a ne sisaju majku (nazvan po tome to obino traje 40 dana). fisija (lat. fissio cepanje) u nuklearnoj fizici: reakcija, pri kojoj se jezgra tekih elemenata dele na dva priblino jednaka dela. fisilan (lat. findere cepati, fissilis) koji se daje cepati, cepljiv. fisilitet (nlat. fissilitas) cepljivost. fisk (lat. fiscus) v. fiskus. fiskal (lat. fiscalis) zastupnik dravne blagajne; dravni pravobranilac (up. fiskus); kod nas i u znaenju advokat (fikal). fiskalni (lat. fiscalis) koji se tie dravne blagajne, koji pripada dravnoj blagajni, koji ide u korist dravne blagajne; fi-skalna godina raunska godina. fiskarijus (nlat. fiscarius) dunik dravnoj blagajni; zakupac dravnog prihoda. fiskovija (gr. physkon, lat. physconia) med. nadimanje, nadutost trbuha ili nekog drugog organa. fiskultura (gr. physis priroda, lat. cultura negovanje) sportske vebe kojima je cilj razvijanje i jaanje tela kao uslov za odravanje dobrog zdravlja.

fiskus (lat. fiscus) 1. blagajna nekog nadletva; 2. u doba rimskih careva: carska privatna blagajna (za razliku od erariju-ma, dravne blagajne); 3. danas: dravna imovina, dravna blagajna; 4. drava kao privatnopravna linost, u poloaju obinog graanina. fistan (gr. phossaton, pere. fistan, tur. fistan) suknja, suknjica. fistula (lat. fistula cev; frula) 1. svirala od trske; 2. med. upalj ir, gnojni otvor u koi; 3. muz. usiljeno visok i tanak glas (kao na svirali od trske) = falzet. fistulirati (lat. fistula) govoriti ili pevati iz fistule. fistulozan (lat. fistulosus) cevast, uplji-kav; oblika fistule. fisura (lat. fissura) rascep, pukotina, pu-klina. fig (eng. fit) sp. pripravan, pripremljen (npr. konj za trku). fitalija (gr. phytalia) saenje, zasaivanje, doba saenja (biljaka). fitaurari (amh.) general (u etiopskoj vojsci). fiteumakola (gr. phyteuma sad, posaene drvo, posaen grm, kolla lepak) biljni lepak, biljno tutkalo. fitilj (arap. faffl, tur. fitil) gajtan za paljenje (mina); iak, stenjak (u svei, lampi). fito- (gr. phyton) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: biljka, biljni. fitobentos (gr. phyton biljka, benthos dubina) biol. celokupnoga biljnih organi-zama koji ive na dnu morskih i konti-nentalnih bazena. fitobiologija (gr. phyton, blos ivot, logf a nauka) nauka o ivotu (biologija) biljaka. fitogen (gr. phyton, gen- koren od glgnest-hai postati) ono to stvara biljku, biljna materija; fitogeni pl. minerali koji su postali od biljaka (kameni ugalj, treset i DR-)fitogenian (gr. phyton, gen- koren od gignesthai postati) koji je postao od biljaka, biljnog porekla. fitogeografija (gr. phyton, geographia) nauka o rasprostranjenosti biljaka na Zemlji, biljna geografija. fitoglifi (gr. phyton, glypho dubem, reem) pl. kamenje sa otiscima biljaka. fitognozija (gr. phyton, gnosis poznavanje) prirodopis bilja. fitognomonika (gr. phyton, gnomonikos uvidan, shvatljiv) poznavanje biljaka i njihove vrednosti prema njihovoj spoljanjosti i njihovom izgledu. fitograf (gr. phyton, grapho opisujem) opisivalac bilja. fitografija (gr. phyton, grapho) v. fito-logija.

fitoekologija

970

flakon

fitoekologija (gr. phyton, oikos okolina, sredina, kua, logfa nauka) bat. botanike disciplina koja prouava odnose bil>aka i biljnih zajednica prema spol>an>oj sredini, kao i uzajamne odnose biljaka i biljaka i drugih organizama. fitozoe (gr. phyton, zoon ivotinja) pl. zool. biljke-ivotinje. fitokemija v. fitohemija. fitoliti (gr. phyton, Hthos kamen) pl. biljne okamenotine. fitologija (gr. phyton, logia nauka) opisivanje bilja, nauka o bilju, = botanika. fitomorfi (gr. phyton, morphe oblik) pl. kamenje sa arama slinim biljkama. fitonimija (gr. phyt6n, onoma ime) nadevanje, davanje imena biljkama. fitonomija (gr. phyton, nomos zakon) fiziologija biljaka.

fitopaleografija (gr. phyton, palaios star, graphfa opis) opis prepotopskih biljaka. fitopaleontologija (gr. phyton, palaios star, op bie, logla nauka) v. paleofitolofitoparaziti (gr. phyton, parazit) biljni paraziti. fitopatologija (gr. phyton, pathos bolest, logia nauka) nauka o bolestima i uzrocima bolesti biljaka. fitosociologija (gr. phyton, logia nauka, lat. socius drug) nauka koja ispituje, prouava meusobne odnose biljaka. fitoterapija (gr. phyton, therapeia nego-vanje, leenje) leenje biljaka, biljno le-karstvo. fitotipoli (gr. phyton, typos otisak, lithos kamen) otisci biljaka na kamenju. fitotoksin (gr. phyton, toxon strela, otrov) otrov koji sadre u sebi neke biljke (npr. neke gljive, ricinus i dr.), biljni otrov. fitotomija (gr. phyton, tome seenje, rezanje) anatomija biljaka. fitotopologija (gr. phyton, topos mesto, logia nauka) nauka o mestima povoljnim za rastenje i razmnoavanje biljaka. fitotropija (gr. phyton, tropos obrt, okret) preobraavanje biljaka, vetina menjanja i ukrtanja biljaka. fitotrofija (gr. phyton, trophe ishrana, hrana) ishranjivanje biljaka, negovanje biljaka. fitofag (gr. phyton, phagem derati, jesti) biljoder, biljojedac. fotofiziologija (gr. phyton, physis priroda, logia nauka) nauka o zakonima biljnog ivota. fitofilacijum (gr. phyton, phylakos uvar) zimska, staklena bata, staklara. fitohemija (gr. phyton, hemija) nauka o hemijskim materijama koje se dobivaju iz biljaka. fitocenoza (gr. phyton, koinos zajedniki) vot. biljna zajednica (zajednica biljaka).
gija.

fitocenologija (gr. phyton, koinos, logos re, govor) biol. nauka o biljnim zajednica-ma ili fitocekozama. fiturgija (gr. phyton, ergon posao, delo, rad) nauka o zasaivanju biljaka. fifti-fifti (eng. fifty-fifty pedeset-pede-set) podjednako podeljeno; pola i pola; podjednaka pripadnost; koji imaju jednake izglede (anse); podeljen na jednake interesne sfere. fibajn (nem. Fischbein) riblja kost, roa-sta ploa iz usta kitova od koje se prave ipke u stezniku (mideru), epgljevi, razni sitni ukrasi i dr. fiek (pere., tur. fi^ek) naboj za puku, metak; kesa od hartije u obliku levka. fieklija (pere., tur. figekli) voj. koni pojas sa pregracima u kojima stoje naboji, fieci za puku; kona torbica za metke. fikal (lat. fiscalis) v. fiskal; fig. lukav ovek, prepredenko. fjoko (ital. fioco tmuo) muz. slabo, tiho. fjord (dan. Fjord) dugaak a uzan morski zaliv na obalama polarnih oblasti i u Norvekoj. fjoritura (ital. fioritura) muz. v. koloratura. flavescentan (lat. flavescere, flavescens) koji prelazi u zlatnouto, ukast. flagelanti (lat. flagellantes) lanovi katolikog kaluerskog reda u XIII i XIV veku koji su sebe; s vremena na vreme, javno bievali radi kazne za grehe. flagelata (nlat. flagellata) pl. zool. biari (praivotinje sa dugakim, konastim protoplazmatinim izraphtajima). flagelacija (nlat. flagellatio) bievanje. flagelirati (lat. flagellare) bievati, ibati. flagitacija (lat. flagitatio) silno moljenje, zahtevanje, opominjanje. flagicijum (lat. flagitium) prav. sramno delo, neasno delo. flagrantan (lat. flagrans) 1. koji gori, vatren, estok; 2. oevidan, oit, koji bode oi, otvoren, nesumnjiv; in flagranti (lat. in flagranti sc. delicto) na delu, tj. uhvaen. flagrantnost (lat. flagrantia) v. flagran-cija. f.pagrancija (lat. flagrantia) ar, vatra; oitost, oevidnost, oiglednost. flaolet (fr. flageolet) muz. mala uzduna flauta sa est rupica; upotrebljavana ze vreme baroka rokokoa u muzici za igru. flazis (gr. phlasis pritiskanje, gnjeenje) med. prelom neke ravne kosti. flajer (eng. flyer, flier leta") 1. -kh. na-prava na maini za predenje koja namotava konac na kalemove; 2. sp. brz trkaki konj. flakon (fr. flacon) boica za miris.

flakcescencija

971

fleksibilitet

flakcescencija (nlat. flaccescentia) laba-vost, mlitavost; flakcescencija pulmo-num (nlat. flaccescentia pulmonum) med. mlitavost, uzetost plua. flamboajan (fr. flamboyant) apx. plameni stil", oblik stila pozne gotike, u XV i XVI veku u Francuskoj i Engleskoj, sa plamenastim ukrasima na prozorima. fdamet (fr. flammette) kupica, arak (za putanje krvi, naroito konjima). flamingo (lat. flamma plamen) zool. plame-nac, crvena aplja (ptica slina rodi, u Zapadnoj Aziji i Sev. Africi). flamirati (lat. flammare) u finom stolar-stvu: na letvi, dasci i dr. napraviti plamenaste ureze. flanel (fr. flanelle) mekana vunena ili pamune tkanina, tkana kao platno, slui za izradu toplog rubl>a. flanka (fr. flanc, ital. flanco, nem. Flanke) bok, slabina; voj. bok, strana, krajnji deo krila vojske, krilo. flanker (fr. flanqueur) voj. arka (vojnik koji uznemiruje neprijatelje). flankirati (fr. flanquer) voj. udariti s boka, napadati s boka; zatiavati s boka; utvrivati bokove. flankonada (fr. flanconnade) u maevanju: boni udarac. flaster (gr. emplastron, nem. Pflaster) med. melem namazan na naroitu tkaninu (za spoljnu upotrebu). flat-res (eng. flat-race) sp. trka bez prepona. flatumentan (lat. flare duvati) med. nadiman, koji nadima; fig. prazan, nitavan. flatulencija (nlat. flatulentia) med. nadutost trbuha usled gasova. flauta (nem. Flote) muz. drven duvaki instrument, sa tokovima viim od tonova svih ostalih drvenih instrumenata na duvanje (danas preovlauje flauta od metala). flautando (ital. flautando) muz. kao na flauti. flah (nem. flach) ravan, pljosnat. flah-druk (nem. Flachdruck) tip. ravno tampanje na ofset-presi. flaa (nlat. flasco, nem. Flasche) boca, staklo. flancug (nem. Flaschenzug) tek. koturaa, dizalica koja se sastoji od jednog pomi-nog kotura ili vie pominih koturova. fleb- (gr. phl^ps gen. phlebos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ila, vena. flebektazija (gr. phleps gen. phlebos vena, ila, ektasis istezanje, irenje) med. v. flebeurizma. flebeurizma (gr. phleps, eurys irok) med. proirenje vena. flebile (ital. flebile) muz. tuno, plano, moleivo. flebitis (gr. phleps gen. phlebos) med. zapaljenje vena, upala vena. flebografija (gr. phleps gen. phlebos, grap-hia opis) opis vena.

flebodav (gr. phlebodes) ilat, venat, pun ila; ilast, venast, slian ili. flebolit (gr. phleps, lithos kamen) med. ka-menast konkrement u venama, venski kamen. flebologija (gr. phleps, logfa nauka) nauka o venama. fleboragija (gr. phleps, rag- koren od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. krvoliptanje iz vene. fleboskleroza (gr. phleps, skleros tvrd, krt) med. zadebljanje vena. flebotom (gr. phleps, tome rezanje, seenje) med. instrument za putanje krvi iz vena. flebotomizirati (gr. phleps, tome) med. putati krv iz vena. flebotomija (gr. phleps, tome) med. putanje krvi iz vena. flebotomist (gr. phleps, tome) onaj to puta krv iz vena. flebotomomanija (gr. phleps, tome, tata pomama, strast) preterana sklonost pu-tanju krvi. flegma (gr. phlegma sluz, sluzava tenost u telu) 1. kod starih hemiara: vodnjikavi ostatak destilacije neke alkoholne tenosti; 2. danas: alkoholom siromani sirovi piritus; 3. kod starih medicina-ra: tobonja sluzasta krv kao osnova flegmatlnog temperamenta; otuda: prirodna neosetljivost i tromost, hladnokrvnost, ravnodunost. flegmagoga (gr. phlegma sluz, sluzava tenost, ago odvodim) pl. med. sredstva za izbacivanje sluzi (lajma). flegmazija (gr. phlegmasla) med. zapaljenje; flegmacija alba dolens (nlat. phlegmasia alba dolens) beli otok, belo zapaljenje butine kod porodilja. flegmapira (gr. phlegma sluz, pur vatra) med. sluzava groznica. flegmatija (nlat. phlegmatia) med. vodeni ili sluzavi otok. flegmatik (gr. phlegmatikos sluzav, pun itke sluzi) ovek hladne krvi, ovek koji se teko uzbuuje, hladan, ravnoduan, neosetljiv ovek. flegmatian (gr. phlegmatikos) pun itke sluzi; hladnokrvan, neosetljiv, ravnoduan, trom, nedelatan; flegmatian tempe-rament v. flegmatik. flegmone (gr. phlegmone) bolom praeno zapaljenje elinog tkiva usled zaraze izazivaima gnojenja (obino prelazi u gnojenje i stvaranje apscesa). fledonija (gr. phledon brbljivost, eretljivost) med. ludilo. fleka (nem. Fleck) mrlja, pega, isprljano mesto (na odelu); zakrpa (na cipeli). flekice (nem. Fleckchen) kup. krpice, na parie izrezane testo (za supu). fleksibilitet (lat. flexibilitas) savitlji-vost, vitkost; gram. promenljivost.

fleksivan

972

floriferan

fleksivan (lat. flexio savijanje) gram. koji ima fleksiju; fleksivni jezici jezici koji imaju fleksiju, npr. indoevropski. fleksija (lat. flexio savijanje) gram. menjan>e, promena (brojna, glagolska, zamenika, imenika, meovita, neodreena, odreena, pridevna, sloena). fleksometar (lat. flectere saviti, kriviti, gr. metron mera, merile) sprava za me-renje savijanja (krivljenja). fleksor (lat. flexor) znat. mii savija (pregiba). fleksura (lat. flexura) kol. kolenasta bora, izvijanje vodoravnih slojeva tako da se jedna strana slojeva spusti prema drugoj ali obe strane ostaju i dalje u vezi. flektirati (lat. flectere menjati) gram. menjati (imenice, prideve, zamenice, brojeve, glagole). flek-tifus (nem. Fleck pega, gr. typhos) med. pegavi tifus, pegavac. flenkiizam (eng. flunkeyism) dodvoravanje, slugeranjstvo; osobina u karakteru eng. naroda da se strasno, ali kratkotrajno, oduevi nekom namerom, milju, nekim ovekom itd. flenkokratija (eng. flunkey slugeranja, gr. krateo vladam) vlast slugeranja, lakeje, udvorica. fleret (fr. fleuret) etvorougaoni tanak ma sa kuglicom na vrhu, slui za vebanje u maevanju; tkanina od otpadaka svile, polusvilena tkanina; floret. fleron (fr. fleuron) ukras u obliku cvea ili lia. flert (eng. flirt) zabavljate, udvaranje, aikovanje, ljubakanje, namigivanje, oijukanje, koketiranje; flirt. flertovati (eng. flirt) zabavljati se, udvarati se, aikovati, koketirati. flesibile (ital. flessibile) muz. savitljivo, teno. fle (skr. mesto flelajt od eng. flash-light) 1. magnezijumova svetlost pri fo-tografisanju; blic. fle (eng. flush pun, bogat, obilan) 2. figura u kartama kod pokera kad igra sloi sve karte jedne boje po redu. fliakografija (gr. phlyax gen. phluakos lakrdija, graphia) lakrdija. fligl (nem. Fliigel krilo) muz. v. pijanoforte. flizis (gr. phlysis) med. izbijanje plikova po koi. fliktena (gr. phlyktaina) med. bubuljica od vruine, plik (na oku). fliktenodan (gr. phlyktainoeides pliast) med. slian prostim ospicama. fliktenoza (gr. phlyktainosis) med. plikovitost koe. flint (eng. flint) kremen, ognjilo, ocilo. flinta (nem. Flinte) ena lakog morala, laka roba". flirt (eng. flirt) v. flert.

flobert (nem. Flobert-gewehr) puka gluva-ra, nazvana po pronalazau Floberu. flogistizirati (gr. phlogizo zapalim, izgorim) spojiti sa gorivom. flogistika (gr. phloglzo) nauka o sagorlji-vim, zapaljivim telima. flogistian (gr. phlox gen. phlogos plamen) sagorljiv, upaljiv; flogistina teorija v. flogiston. flogiston (gr. phlogistos sagoren, sagorljiv) gorivo, po teoriji sagorevanja (flogistina teorija) nem. hemiara G. E. tala (Stahl, 16601734) hipotetina tvar koja postoji u svima sagorljivim telima; up. antiflogistika 1. flogozis (gr. phlogosis zapaljenje) med. lo-kalno zapaljenje; trenutno porumenjavanj"e obraza. flogopira (gr. phlox gen. phlogos plamen, pur vatra) med. groznica koja dolazi usled zapaljenja. flogoskop (gr. phlox, phlogos plamen, sko-reo posmatram) 1. vrsta tednjaka (poreta) koji ne samo to zagreva nego i osvetljava; 2. instrument koji pokazuje stepen zagrejanosti. flogohemija (gr. phloglzo zapalim, sago-rim, chemela) v. flogistika. flogurgija (gr. phlogizo, ergon delo) v. flogistika. flok-buk (eng. flock stado; book knjiga) u racionalnom stoarstvu: matina knjiga sa podacima (poreklo, teina, proizvodna sposobnost) o ovcama, rodoslovnik ovaca; up. pedigri. flor (lat. flos gen. floris cvet) laka i tanka tkanina od svile, preliva od koprive ili vune; koprena, veo (nazvan po tome to je nekada raen od floret svile, ili to su u njega utkivali cvetove). Flora (lat. Flora, flos gen. floris cvet) mit. rimska boginja cvea i prolea. flora (lat. Flora) biljni svet, sve biljke koje rastu u jednoj zemlji ili nekom kraju; spisak ili opis tih biljaka. floreal (fr. floreal) mesec cvetanja (U mesec u francuskom republikanskom kalendaru, od 20. aprila do 19. maja). florescencija (nlat. florescentia) cvetanje, procvetavanje; cvat. floret (nlat. floretum) 1. zool. gornje, grubo tkivo u gusenice sviloprelje; 2. tkanina od otpadaka svile, polusvilena tkanina, floret svila; 3. vrsta maa = fleret. floridan (lat. floridus) cvetak, bogat, cveem; koji je u cvetu, sveze, mlad. florilegijum (lat. florilegium) 1. berba cvea; 2. zbirka odabranih tiva (iz dela), antologija. florimanija (lat. flos gen. floris cvet, gr. mania pomama, strast) strast za cveem. floristika (lat. flos gen. floris cvet) nauka o cveu, poznavanje cvea. floriferan (lat. florifer) cvetonosan, cve-tan, bogat cveem.

flos

973

foka

flos (lat. flos) cvet; in flore ili in floribus (lat. in flore, in floribus) u cvetu, u cvetanju, u blagostanju. floskula (lat. flosculus cveti; izreka) ret. besedniki cvet, govorniki ukras, fraza, prazna re. floskulirati (nlat. flosculare) upotreblja-vati zvune ali prazne rei. flota (ital. flotta, fr. flotte, nem. Flotte) brodovlje, mornarica (ratna, trgovaka); naroito: celokupna pomorska snaga jedne drave. flotantan (fr. flottant) lelujav, talasast; kolebljiv; flotantan dug (fr. dette flot-tante) letei dug. f l stadija (nlat. flotatio) rud. 1. mokra metoda za odvajanje dveju ruda i za njihovu koncentraciju kada su u prirodi pomeane: pena nekih tenosti (npr. mineralnog ulja, hlorbenzola), adhezijom i povrin-skim naponom, zadrava delie sitno sa-mlevene rude na povrini, dok delii druge padaju i taloe se na dnu; 2. ureaj za koncentraciju rude po ovoj metodi. flotila (fr. flotille) 1. mala flota, eskadra; 2. odred manjih renih brodova za akciju pored morske obale, po jezerima i rekama (npr. dunavska flotila"). flotirati (fr. flotter) plivati, plutati, ploviti; talasati se, lelujati se; koleba-ti se; flotirajue stanovnitvo stanovnitvo bez stalnog mesta boravljenja, koje se stalno seli, seljaka. fluvijalan (lat. fluvialis) reni, vodeni, koji raste u rekama, u vodi. fluvijatilan (lat. fluviatilis) reni, koga ima u reci, koji ivi u reci. fluviograf (lat. fluvius reka, gr. grapho beleim) sprava za merenje vodostanja. fluvio-marinski (lat. fluvius, marinus morski) od rene i morske vode, slankast. fluid (lat. fluidum) tenost, teno telo; fiz. teno telo, gasovito telo; fig. neto nestalno, prolazno. fluidan (lat. fluidus) tean, tekui; fiz. tean, gasovit; fig. lak, neusiljen, neizve-taen. fluidifikacija (nlat. fluidificatio) utenja-vanje, utenjenje, pretvaranje u tenost. fluid mit (eng. fluid meat) teno meso", preparat od krtog mesa ije su belanevi-ne pretvorene u peptone (za bolesne od eluca). fluidnost (nlat. fluiditas tenost) tenost, gasovitost; lakoa, neusiljenost (u govoru, izlaganju). fluksija (lat. fluxio) teenje; mat. v. dife-rencijal; med. navala, naviranje krvi. fluks(us) (lat. fluxus) teenje, tok; curenje, krvavljenje, odliv, proliv. fluktuacija (lat. fluctuatio) 1. med. talasanje, lelujanje, gibanje, mikanje (npr. vode ili gnoja u nekoj telesnoj duplji ili otoku pri dodirivanju); 2. kolebanje, menjanje (cena i dr.), nestalnost, nepostojanost.

fluktuirati (lat. fluctuare) talasati se, lelujati se; kolebati se, biti nestalan. fluktuozap (lat. fluctuosus) talasast, lelujav; kolebljiv, nestalan. fluor (lat. fluere tei) hem. halogen element, atomska masa 18,9984, redni broj 9, znak F, ukastozelen gas zaguljiva mirisa i veoma opasan. fluorescencija (fr. fluorine fluorit, koji pokazuje ovo svojstvo) opt. svojstvo nekih tela da pod uticajem jedne vrste svetlosti zrae svetlost druge vrste (manje talasne duine) i to samo dok ta svetlost na njih dejstvuje. fluoridi (lat. fluere) pl. hem. jedinjenja fluora. fluorit (lat. fluor, gr. nastavak -ites) min. mineral, CaF2, bledoute, ljubiaste ili zelene boje, pokazuje svojstvo fluorescen-cije. fluorografija (lat. fluor, gr. grafein pisati) fotografske snimanje na malom filmu slike koja se dobija rendgenskim prosvetljavanjem; naroito u upotrebi kod masovnih pregleda za utvrivanje tuberkuloze plua. flus (nem. FluB) v. fluksus. Fo osniva religije u Kini i Japanu, kineske ime Bude, potovan kao bog. foaje (fr. foyer, lat. focus ognjite) u pozoripJtima i sl.: hodnik ili dvorana, sa bifeom, gde se gledaoci izmeu inova etaju i osveavaju. fob (eng. fob = free op board franko brod) trg. skraenica u meunarodnoj trgovini kojom se oznaava da se roba prodaje s tim da je prodavac o svom troku utovari na brod. fobija (gr. phobos strah) med. patoloki strah, bezrazlono oseanje straha, npr. agorafobija i dr. fobodipson (gr. phobos, dfpsa e) med. strah od vode, pasje besnilo. fobur (fr. faubourg) predgrae; naroito: pariske predgrae St. ermen, na levoj obali Sene, i po njemu nazvana stara aristokratija koja tu ivi. fov (eng. fow = free op waggon franko vagon) trg. skraenica u meunarodnoj trgovini kojom se oznaava da se roba prodaje s tim da je prodavac o svom troku utovari u vagon. fod (dan. Fod) stopa, mera za duinu u Danskoj = 0,3138 t. foder (eng. fodder, fother) mera za olovo u Engleskoj = oko 990 kg. fozgen (gr. phos svetlost, gennao rodim, stvorim) hem. svetlou stvoreni gas", ugljenoksihlorid, veoma otrovan gas, mirie na trulo voe; u tehnici se upotrebljava za spravljanje raznih bojenih materija; inae opasan bojni otrov; fosgen. foizam = kineski budizam; up. Fo. foka (gr. phoke) zool. tulanj, tuljan.

fokalni

974

fonetiki

fokalni (lat. fpcus ia, arite, nlat. focalis) ini, arini; fokalna di-stancija opt. ina daljina; fokalno osvetljenje osvetljenje reflektorima. fokozo (ital. focoso) muz. v. fuokozo. fokometar (lat. focus ia, arite, gr. metron, mera, merile) sprava za merenje ine daljine. foksterijer (eng. foxterrier) vrsta engleskog psa lisiara; ivahan, snaan, glatke ili grube dlake, obino beo sa crnim ili crvenim pegama. fokstrot (eng. foxtrot) lisiji hod", ivahan salonski ples u 4/4 takta, poreklom iz Amerike, kod koga se kretanje izvodi na prstima nogu (slino unjanju lisice). fokus (lat. focus ognjite) fiz. laska, arite. folada (gr. pholas) zool. kamotoac, (morska ivotinja koja probija hodnike u najtvr-im obalskim stenama, u mraku svetli). folding (eng. falding) vrsta grubog sukna. fol ija (p. follia) 1. ludost"; ivahan panski muz. komad sa varijacijama. folija (lat. folium list, nlat. folia) 2. tanak metalni listi (obino od zlata, srebra, aluminijuma ili kalaja) kao podloga za ogledala i umetnuto drago kamenje; fig. predmet poreenja manje vrednosti koji slui da bi se to jae istakla vrednost drugoga nekog predmeta. folijant (lat. folium list) knjiga se velikim listovima (u veliini tabaka), knjiga u folioformatu. folijaran (lat. folium) koji se tie lista, liski. folijacija (nlat. foliatio) 1. bot. listanje (u prolee), izbijanje lia. folijacija (lat. folio) 2. paginacija, obe-leavanje strana knjiga (rukopisa) brojevima; ostranienje, ostraniavanje. folijirati (lat. folium) 1. listove, strane knjige oznaiti brojevima; 2. ogledalsko staklo oblagati staniolom. folijum (lat. folium) list, npr. u trgovakim knjigama. folikul (lat. folliculus) anat. kesica, me-i, npr. uni mehur, ahura i dr. folio (lat. folium list, folio) 1. format knjige u veliini tampanog tabaka; 2. strana knjige; 3. na tom i tom mestu knjige; folio meo (lat. folio teo) na mom listu, tj. na listu mojih izdataka; folio rekto (lat. folio recto) na prvoj ili prednjoj strani lista; folio verzo (lat. folio verso) na drugoj strani lista; in folio (lat. in folio) u veliini lista, tj. knjiga, = folijant; fig. budala in folio arhibudala, budala nad budalama, preispoljna buda-lina. folklor (eng. folklore) narodoslovlje, nauka o narodnom predanju (obiajima, igrama, pesmama, priama, bajkama, zagonetkama, poslovicama i dr.).

folklorist (eng. folklore) onaj koji prouava folklor. folkloristika (eng. folklore) v. folklor. folkloroidan (eng. folk narod, lore predaje, tradicija, gr. eidos vid, oblik) muz. komponovan, oblikovan u duhu i stilu narodne muzike, muzikog folklora. foment (lat. fomentum) med. oblog (topao, suv, hladan, mokar), obloga. fomentativan (nlat. fomentativus) med. zagrevan, koji zagreva, koji izaziva zagrevanje. fomentacija (lat. fomentatio) med. stavljanje obloga, parenje, utopljavanje. fomentirati (lat. fomentare) oblagati, me-tati obloge, pariti, utopljavati. fon (gr. phone glas) 1. lingv. zvuk, glas kao fizika pojava; 2. um, pucketanje (u radioprijemniku i sl.); 3. jedinica za merenje glasova i umova. fonastenija (gr. phone, asthenela slabost) med. slabost glasa. fonascija (gr. phonaskfa) vebanje u pevanju i govorenju kod starih Grka. fonautogram (gr. phone zvuk, glas, autos sam, gramma crta, linija) fiz. v. vibro-gram. fonautograf (gr. phone, autos, grapho beleim) fiz. v. vibrograf. fonacija (lat. fonatio) stvaranje, obrazovanje glasa. fond (fr. fond, lat. fundus temelj) 1. glavni-ca, suma novca kao osnova nekog preduzea, osnovni kapital; zaklada, novac koji se moe troiti samo za odreenu svrhu, ili samo u izvesnim sluajevima; inva-lidski fond novac koji slui za izdravanje invalida i njihovih porodica; di-spozicioni fond novac za poverljive svrhe, o ijem utroku vlada ne mora polagati raune parlamentu; rezervni fond u akcionarskim drutvima, glavni-ca koja se stvara redovnim odvajanjem odreenog procenta od dobitka, a slui za pokrie eventualnog gubitka i sl.; 2. u Engleskoj: dravni prihodi namenjeni plaanju kamata na dravne zajmove. fondamento (ital. fondamento) muz. osnovni bas, osnovni glas. fondirati (fr. fonder) v. fundirati. fonendoskop (gr. phone zvuk, endon unutra, skopeo posmatram) med. instrument za vrenje auskultacije; metalni dobo (rezo-nator) sa dve gumene cevi koje se stavljaju u ui onoga koji ispituje (osetljiviji od stetoskopa). fonetika (gr. phonetikos zvuni, glasni, govoril) gram. nauka o glasovima i r tvorbi glasova; eksperimentalna fonetika nauka koja ispituje kako postaju glasovi ljudskog govora i kako zvue. fonetiki (gr. phonetikos) gram. koji se tie fonetike (npr. fonetika ispitivanja); fonetiki pravopis pravopis u kojem se rei piu onako kako se izgovaraju (za razliku od istorijskog pravopisa, koji se

fonetski

975

forenzian

dri nasleenog), tj. koji se dri naela: pii kao to govori (srpskohrvatski pravopis je fonetiki pravopis). fonetski (gr. phone zvuk) gram. glasovni (npr. fonetska promena, fonetski zakon, fonetski pravopis). fonizmi (gr. phone) pase. oseti zvuka koji postaju nadraajem drugog nekog, a ne slunog, ivca; up. fotizmi. fonijatrija (gr. phone, iatrela leenje) med. nauka o leenju glasa; leenje glasa. fonika (gr. phone) ak. nauka o zvuku. foniki (gr. phonikos) zvuan, koji zvui; zvuni; foniki toak u nekim sinhro-nim mnogostrukim telegrafskim sistemi-ma jedan od dvaju tokova, jedan u prijem-noj a drugi u otpremnoj stanici, koji se sinhrono obre. fono- (gr. phone) predmetak u sloenicama sa znaenjem: glas, sluh, zvuk. fonogenian (gr. phone, gennao raam, proizvodim) pogodan za snimanje (glas), koji je (glas) na tonfilmu zvuan i lep kao to je u prirodi, ili jai, zvuniji i lepi. fonognomika (gr. phone, gnome saznavanje, uvianje) vetina da se po glasu ili govoru nekog oveka pozna njegov nain miljenja. fonograf (gr. phone, grapho beleim) ak. sprava pomou koje se oveji glas ili topovi muzikih instrumenata upisuju na jedan obrtni votani valjak ili votanu plou, tako da se posle mogu ponovo proizvoditi (pronalazak T. Edisona, 1877). fotografija (gr. phone, grapho) glasovne pisanje (naziv za stenografije Karla Faulmana, 1874, i Engleza Pitmena, 1840, sastavljene na fonetikoj osnovi); be-leenje zvunih treptaja. fonografika (gr. phone, grapho) pisanje rei onako kako se izgovaraju. fotografski (gr. phone, grapho) koji pie glasove; fonografsko pisanje koje se slae sa izgovorom. fonozofija (gr. phone, sophia znanje, nauka) nauka o zvuku. fonokampsija (gr. phone, kampsis savijanje) fiz. prelamanje zvuka. fonokamptian (gr. phone, kampto savijam) koji prelama zvuk; fonokamptiki centar kod odjeka: mesto od koga se zvuk odbija. fonoklastian (gr. phone, klao lomim) koji prelama zvuk (kod odjeka). fonola (gr. phone zvuk) mehaniki klavir. fonolit (gr. phone, Hthos kamen) . tra-hit koji sadri nefelina, sive i zelen-kastosive boje i jedar; ima ga i u blizini Beograda i na nekoliko mesta u Bosni. fono logi j a (gr. phone, logla nauka) 1. gram. nauka o glasovima; 2. med. nauka o bolestima i leenju glasa i sluha. fonometar (gr. phone, metron mera, merile) fin. zvukomer, aparat za merenje jaine (intenziteta govora).

fonometrija (gr. phone, metria merenje) 1. fiz. merenje jaine zvuka; 2. med. ispitivanje rezonancije pojedinih delova tela stavljanjem na njih zvune viljuke. fonomimija (gr. phone, mimeomai podraavam) podraavanje glasa ili govora mimikom. fonomimika (gr. phone, mimika) muz. nain vizuelnog prikazivanja tonova u lestvici pomou poloaja desne ruke. fonosinakter (gr. phone, synago skupim) skuplja zvukova", cev za sluanje, slualica. fonoskop (gr. phone, skopeo) aparat sa skalom koja pokazuje broj treptaja jednog tona. fovohromatska terapija (gr. phone, chroma boja, therapeia leenje) med. leenje duev-no bolesnih pomou svetlosti u boji. fonsir-maina (fr. foncier, gr. mechane) maina za grundiranje (u fabrikaciji arene hartije i tapeta). fontana (lat. aqua fontana) izvor, zdenac, esma, kladenac; vodoskok. fovtanela (ital. fontanella) 1. izvori, e-smica; 2. med. vetaki napravljen kanal za odvoenje kodljivih sokova (gnoja); 3. mekano mesto na temenu novoroeneta gde kosti jo nisu srasle, nego su vezane hrskavicom. fonurgija (gr. phone, zvuk, glas, ergon delo) nauka o zvuku; nauka o glasu. for (fr. fort, lat. fortis jak) voj. samostalno malo utvrenje, tvravica; forteca. foramen (lat. foramen otvor, rupa) anat. ue kanala, spojki put (u mozgu, kostima). foraminifere (lat. foramen otvor, ferre nositi) zool. grupa praivotinja srodna amebama; ive preteno u morima. foraminozan (nlat. foraminosus) izbuen, probuen. foraminulozan (nlat. foraminulosus) koji ima vidljive, opaljive pore. forve(r)d (eng. forward) sl. navala, napad; igra iz navale (u fudbalu). fordizam sistem naune organizacije rada, nazvan po svom tvorcu, amer. velikom industrijalcu Henri Fordu; uspeh nekog preduzea zavisi od tane procene potreba za nekim dobrom i organizacije rada; glavno sredstvo kojim se postie uspeh u svom preduzeu je tzv. beskrajno platno", tj. predmet izraivanja kruno! na pokretnoj tezgi od radnika do radnika i kod svakog se zadrava tano onoliko koliko je radniku potrebno da izvri odreeni i uvek isti posao; na ovaj nain nema potrebe nadzora, nego se radnik prilagoava ritmu odreenom mu kretanjem toga beskrajnog platna". forenzian (lat. forensis koji je na trgu, javni) prav. sudski; koji slui sudskom istranom i dokaznom postupku; foren-zina medicina sudska medicina.

Forin ofis

976

foronomija

Forin ofis (eng. Foreign Office) englesko ministarstvo spoljnih poslova. forinte (ital. fiorino) novac u raznim zemljama razne vrednosti; u Austro-Ugar-skoj: srebrn novac od 2 krune, srebrna dvo dinarka. forlana (ital. forlana) veseo venecijanski ples u 6/8 takta; furlana. forma (lat. forma) oblik (supr. sadrina); kroj; vid; lik, izled, spoljanja strana; kalup, uzor, obrazac, mustra, model; ure-enje, nain, propis; tip. sloene strane ta baka stegnute u gvozdeni okvir; biti (nalaziti se) u formi biti spreman za to, biti oran; sub utrakve forma (lat. sub utraque forma) teol. pod oba vida, tj. pod vidom hleba i vina (priest). formalan (lat. formalis) oblini, vidni, koji se tie oblika ili spoljanjeg izgleda neke stvari (a ne sadrine), spoljanji (supr. materijalan); pravi, pravian, potpun; izrian, odreen, taan. formaldehid (lat. forma, nlat. alcohol dehydrogenatus) hem organsko jedinjenje, gas bez boje i otra mirisa; stvara se oksi-dacijom metilalkohola i nepotpunim sa-gorevanjem mnogih organskih supstancija. formalizam (lat. forma) 1. preterano polaganje na spoljanju stranu (formu), pretpostavljanje oblika sadrini i sutini; 2. fil. pravac koji polae samo na formu, a zanemaruje sadrinu i sutinu stvari; 3. preteranost u uvanju ustaljenih formi u nekom radu na tetu sutine stvari, bukvalno shvatanje zakonskih propisa i nevoenje rauna o njihovom cilju i njiho voj sutini. formalizirati (fr. formaliser) tano se pridravati spoljanjih propisa i sl. formalin (lat. forma) hem. 40% vodeni rastvor formaldehida; slui za konzervi-sanje anatomskih, botanikih i zoolo-kih preparata i za dezinfekciju stanova od zaraznih klica. formalist (lat. forma) 1. onaj koji se mnogo dri forme i pazi samo na spoljanjost; 2. pristalica formalizma. formalno (lat. forma) upravo, potpuno, naroito, prosto, odreeno, izriito. formalnost (nlat. formalitas) uobiajenost, utvren obiaj, postupanje po izvesnom redu i propisima, koliko da se uini. formamamid hem. amid mravlje kiseline NSOKNj, bezbojna uljasta tenost; ra-stvara. formant (lat. formare, formans uobliavaju-i) lingv. 1. neodreeni glas usne upljine koji slui kao pratilac obinog glasa; 2. nastavak pri tvorbi rei, pomou koga se tvori re od njenog korena, npr. -ar u rei stol-ar itd. format (lat. forma) 1. oblik i veliina (lista, knjige), duina i irina knjige; 2.

oblik i veliina neega, npr. fotografije. formativan (nlat. formativus) uobliavan, oblikovan, koji daje ili stvara oblik, uobliavajui. formacija (lat. formatio) 1. obrazovanje, tvorenje, tvorba, stvaranje; 2. voj. sastav, ureenje (vojske); 3. geol. niz kamenih masa koje se, po redu svojih slojeva i svojim okamenotinama i dr., smatraju kao delovi jedne celine koja je postala u istom periodu vremena; 4. drutveno-ekonomska formacija (npr. kapitalistike, feudal-na) sveukupnost proizvodnih odnosa nastala na osnovu odreenog stepena razvitka proizvodnih snaga, kojoj odgovaraju odreene forme nadgradnje. formijati (lat. formica mrav) hem. soli mravlje kiseline. formika (lat. formica) zool. mrav. formikacija (lat. formicatio) med. oseaj kao da po koi mile mravi. formil (lat. formica mrav) hem. radikal mravlje kiseline. formil-hlorid (lat. formica, gr. chloros otvorenozelen) hem. v. hloroform. forminga (gr. phorminx) harfi slian, najstariji muziki instrument sa icama (starogrkih pevaa). formirati (lat. formare) dati (ili: davati) oblik, uobliavati, uobliiti, oblikova-ti; stvoriti, tvoriti, stvarati, napraviti, sklopiti, sklapati, sastavljati, sastaviti; obrazovati (odred); postroji, po-strojavati, urediti, svrstati (vojnike). formol (lat. forma) hem. v. formalin. formula (lat. formula, dem. od forma oblik) obrazac, pravilo; izraz; propis. formular (nlat. formulare) obrazac, tampan ugledni primerak (prema kome treba sve ostale izraivati). formulacija (lat. formula) jasno i odreeno izraena neka misao, zakonska odredba ili neto slino. formulirati (lat. formula) v. formulisati. formulisati (lat. formula) dati (ili: davati) odreeni oblik, tano i jasno izloiti (usmeno ili pismeno), sroiti. fornikacija (lat. fornicatio) bludnienje, kurvanje, kurvarstvo. forometar (gr. rpegb, rogeb nosim; donosim, metron mera, merile) 1. sprava za merenje sposobnosti noenja (izdrljivo-sti) mostova, svodova itd.; 2. u poljopri-vredi: sprava za merenje rodnosti; 3. med. odreiva skretanja vidne ose, stupnja he-teroforije. forometrija (gr. phero, phoreo nosim, te-tria merenje) nauka o merenju i utvrivanju tereta. foronomija (gr. phora brzo kretanje od pheresthai brzo se kretati, nomos zakon) merenje kretanja; nauka o zakonima kretanja vrstih i tenih tela.

forpens

977

fotizmi

forpens (eng. fourpence) stari engleski novac od 4 pensa. fore (fr. force) sila, snaga, mo, jaina; nasilje. forsirati (fr. forcer) 1. ubrzati posao, ubrzavati posao, zapeti, zapinjati (pa raditi); 2. prisiliti, prisiljava, nago-niti, nagnati, naterati, naterivati, primorava ti (da se neto bre uradi); 3. iznuditi, iznuavati, silom uzeti; 4. pre-terati, prenagliti; 5. u vistu: baciti kartu koju protivnik nema i time ga primorati da je see adutom; 6. voj. pod borbom zauzeti, osvojiti; forsiran mar voj. usiljen mar, ubrzan mar. fore maer (fr. force majeure) v. vis major. fortati (tur.) vui nekoga za nos, ismevati se kome; vortati. forte (ital. forte) muz. jako. fortev (fr. fortin) voj. malo, na brzu ruku napravljeno poljsko utvrenje. forte pijano (ital. forte piano) muz. 1. najpre jako, zatim slabo (tj. izvoditi); 2. forte-pijano v. pijanoforte 2. forteca (ital. fortezza) voj. v. for. fortisimo (ital. fortissimo) muz. vrlo jako. fortifikacija (lat. fortificatio) soj. 1. nauka o utvrivanju poloaja; 2. utvrenje, utvreno mesto; 3. utvrivanje, podizanje utvrenja. Fortuna (lat. Fortuna) 1. mit. boginja sree kod starih Rimljana (kod Grka: Tihe); 2. astr. asteroid otkriven 1852. godine. forum (lat. forum) trg. trite; fig. javno mesto; sud, merodavan sud, nadleno mesto; forum romanum (lat. forum Romanum) trg u starom Rimu, okruen javnim graevinama i duanima, sredite javnog ivota rimskog (politikog, sudskog i trgovakog). forcando (ital. forzando) muz. pojaavajui, naglaujui. forcato (ital. forzato) muz. pojaane, snano, naglaujui. forceps (lat. forceps kleta, klete) med. kleta za izvlaenje deteta (kod tekog poroaja). forcimer (nem. Vorzimmer) predsoblje; ekaonica. forus (nem. VorschuB) predujam, avans, akontacija. fosa (lat. fossa jama, rupa) anat. duplja, jamica, aica, udubljenje. fosgen v. fozgen. fosil (lat. fossilis iskopan) geol. okamina, okamenotina, okamenjena biljka ili ivotinja (iz ranijih geolokih perioda); fig. (neto) prestarelo, ovek zastarelih pojmova. fosilan (lat. fossilis iskopan) kol. okamenjen, skamenjen, npr. fosilne biljke i ivotinje; fig. zastareo, starovremski. fosilizacija (lat. fossilis) okamenjivanje, pretvaranje organizama u fosile. fosilist (lat. fossilis) v. mineralog.

fostin hem. bezbojan vrlo otrovan gas RNz, neprijatnog mirisa. fosfati (gr. phosph6ros koji nosi svetlost, svetlonosan, koji donosi svetlost) hem. soli fosforne kiseline. fosfidi (gr. phos svetlost, phero nosim, donosim) hem. jedinjenje fosfora sa nekim drugim elementom, metalima. fosfiti (gr. phos, phero) pl. hem. soli fos-foraste kiseline. fosfor (gr. phos, phero, phosphoros svetlonosan, koji nosi ili donosi svetlost) hem. svetlonosac", elemenat, atomska masa 31,9738, redni broj 15, znak R, na vazduhu lako oksidie (beli fosfor) i zbog toga u mraku svetli, veoma jak otrov; upotrebljava se poglavito za pravljenje iica. fosforescencija (gr. phosphoros, nlat. phosphorescentla) svetljenje bez davanja osetne toplote i sagorevanja, svojstvo mnogih tela da due vremena u mraku svetle poto su prethodno bila izloena zra-enju sunane svetlosti (naroita vrsta luminescencije). fosforescirati (nlat. phosphorescere) svet-lucati u mraku, svetleti bez davanja osetne toplote i sagorevanja. fosforeti (gr. phos svetlost, regb nosim)
hem. V. fosfidi.

fosforizam (gr. phos, phero) med. trovanje fosforom. fosforit (gr. phos, phero) vrsta fosfata krea, vrsta apatita, odlino sredstvo za ubrenje. fosforna bronza legura (slitina) bakra, kalaja i fosfora (slui za izradu delova vatrenog oruja, nakita, otpornih ma-inskih delova itd.). fosforna kiselina hem. kiselina koja se dobije jedinjenjem fosfora sa kiseonikom. fosfornekroza (gr. phos, phero, nekros le) med. bolest kostiju, naroito vilica, koja se javlja kod radnika fosforom. fosforno ulje fosfor rastvoren u bademo-vom ulju, sredstvo za utrljavanje. Fosforos (gr. Phosphdros) svetlonosac"; u starom veku: ime planete Venere (nem. Venus) kao zvezde Zornjae, zvezda Danica (kod Rimljana: Lucifer). fosforoskop (gr. phosphoros svetlonosan, skopeo posmatram) aparat pomou koga se moe videti i veoma slaba fosforescencija. fot (gr. phos gen. photos svetlost) praktina fotografske svetlosne jedinica: uticaj to ga svetlost od jedne Hefnerove svee sa odstojanja od 1 t vri na neki na svetlost osetljiv sloj. fotelja (fr. fauteuil) 1. udobna naslonjaa, poasna stolica; 2. u Francuskoj: sedite ili mesto u Francuskoj akademiji; 3. ministarski poloaj. fotizmi (fr. photismos osvetljenje, svetlost) psih. saoseti, osobeni dvojki oseti nekih osoba koje pri izvesnim zvucima

62 Leksikon

foto

978

fotoreksis

primaju tano odreene osete svetlosti ili boja. foto (gr. phos, photos) fotografske slika. foto- (gr. phos, photos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: svetlost, svetlosni. fotoamater (gr. phos, fr. amateur) onaj koji se, kao nestrunjak, bavi fotografijom iz ljubavi prema njoj. fotogalvanografija (gr. phos, graphia) izrada plonog sloga pomou fotografije i galvanoplastike. fotogen (gr. phos, gen- koren od gignesthai postati, nastati) onaj koji stvara svetlost", materija koja stvara svetlost, ve-tako mineralno ulje. fotogenian (gr. phos, gennao raam, stvaram) 1. koji je proizveden svetlou; koji proizvodi slike pomou svetlosti; 2. koji dobro utie na fotografsku plou; pogodak za fotografisanje, koji na slici izlazi lep ili lepi nego to je u prirodi. fotograver (gr. phos, fr. graveur) izrai-va slika u bakru. fotogravira (gr. phos, fr. gravure) fotomehaniko slikanje i izraivanje slika u bakru; heliogravira. fotogram (gr. phos, gramma slika) slika prema kojoj se odreuje veliina fotogra-fisanog predmeta; fotografske slika. fotogram-metar (gr. phos, gramma, metron merile, mera) aparat za snimanje foto-grama. fotogram-metrija (gr. phos, gramma, metria merenje) vetina da se prema fotografijama odredi stvarna veliina fotografi-sanih predmeta, naroito u topografiji, aerofotogram-metrija izrada geodetskih planova i karata na osnovu snimaka terena iz vazduha. fotogram-metrirati (gr. phos, gramma, me-tron mera, merilo) snimati ili izrauna-vati (odreivati) pomou fotogram--metrije. fotograf (gr. phos, grapho pip!em, slikam) izraiva (profesionalac) fotografskih slika. fotografija (gr. phos, graphia) 1. pisanje svetlou", slikanje svetlou", postupak kojim se, pomou dejstva svetlosti na materije na nju osetljive, izrauju slike predmeta koji na te materije alju svetlost; 2. slika izraena na ovaj nain, naroito na hartiji (fotogram); fig. verna slika. fotografirati (gr. phos, grapho) v. foto-grafisati. fotografisati (gr. phos, grapho piem, crtam, slikam) praviti fotografske snimke; fig. verno predstavljati ili opisati (koga ili to). fotografometar (gr. phos, grapho, metron) instrument za merenje osetljivosti na svetlost, koju pokazuju razni fotografski preparati.

fotoelektricitet (gr. phos, elektron ilibar) elektricitet izazvan svetlou. fotoelektron (gr. phos gen. photos svetlost, elektron) fiz. elektron emitovan iz neke materije pod uticajem svetlosti. fotoelemen(a)t (gr. phos gen. photos, elemenat) vrsta fotoelije; upotrebljava se za merenje jaine svetlosti, naroito u fotografiji. fotoefekat (gr. phos gen. photos, lat. effec-tus uin, uinak, posledica) fiz. svetlo-snoelektrini uin: ozrai li nad-ljubiasta svetlost metalnu povrinu, onda iz nje izlaze elektroni. fotokamlsis (gr. phos, kampsis savijanje) fiz. prelamanje svetlosti. fotoksilografija (gr. phos, xylon drvo, graphia crtanje, slikanje) izrada fototipa na drvetu. fotoliza (gr. phos, lysis razlaganje) hem. razlaganje (ili: razluivanje) pod uticajem svetlosti, naroito pod uticajem nadljubiastih zrakova. fotolitografija (gr. phos, lithos kamen, graphfa) prenoenje fotografskih slika na litografski kamen; fotolitografske karte fotografisane i litografski umnoene reljefne i gipsane karte. fotologija (gr. phos, logia nauka) fiz. nauka o svetlosti. fotoluminescencija (gr. phos, nlat. luminiscentia) fiz. zajedniko ime za fluores-cenciju i fosforescenciju. fotomagnetizam (gr. phos, Magnes magnet) magnetizam izazvan dejstvom svetlosti. fotometar (gr. phos, m^tron mera, merilo) opt. svetlomer, sprava za merenje jaine svetlosti. fotometrija (gr. phos, metria merenje) 1. fiz. merenje jaine svetlosti; odreivanje i ispitivanje jaine i promena u jaini svetlosti koju primamo od nebeskih tela; 2. merenje prema fotografskim snimcima. fotomitraljez (gr. phos, fr. mitrailleuse) avij. fotografski aparat s filmom koji se namesti na avion, mesto mitraljeza, i pri vebama u vazdunoj borbi snima protivniki avion; snimanje se vri skidanjem okidaa pravog mitraljeza i slui za kontrolisanje tanosti pogodaka koje je imao strelac u vazdunoj borbi. fotomontaa (gr. phos, fr. montage sklapanje) sastavljanje iseaka od vie raznih slika u jednu novu zajedniku sliku, koja se potom fotografie. foton (gr. phos gen. photos) fiz. svetlosni kvant, svetlosni kvantum, najmanji deli svetlosti shvatanje da je i svetlost kao energija diskontinuiranog ili diskret-nog sklopa kao i materija. fotopsija (gr. phos, opsis vienje) ned. svetlucanje pred oima (kao posledica unutranjih oboljenja oka). fotoreksis (gr. phos, rexis lomljenje) fiz. v. fotokampsis.

fotoreportaa

979

fraza

fotoreportaa (gr. phos, fr. reportage) snimanje aktuelnih dogaaja, osoba i sl. radi objavljivane u novinama i asopisima. fotoreporter (gr. phos, fr. reporter) saradnik novina ili asopisa koji vri reportau. foto-robot portret izraen na osnovu opisa; upotrebljava se u kriminalistici za pronalaenje delinkvenata. fotosenzibilitet (gr. phos gen. photos svetlost, lat. sensibilitas) svojstvo nekih materija da se menjaju pod uticajem zraenja (npr. fotografski materijali pod uticajem svetlosti). fotoseter (gr. photos, eng. setter slaga) jedna od najmodernijih tamparskih tehnika; fotoslog. fotosinteza (gr. phos gen. photos, sinteza) bog. proces u kome biljka uzima ugljen-dioksid preko svojih zelenih delova. fotoskijaterika (gr. phos, skia senka) nauka o svetlosti i senci. fotoskop (gr. phos, skopeo posmatram) sprava za posmatranje svetlosnih efe-kata. fotoskulptura (gr. phos, lat. sculptura vajarstvo) mehanika primena fotografskih snimaka u plastici (npr. za izradu poprsja, kipova i dr.), tako to se neki predmet snimi fotografski sa to vie raznih strana (obino 24), pa se dobivene konture prenesu na ilovau. fotoslog v. fotoseter. fotostat (gr. phos, istemi postavim, stavim) fotografska kopija nekog rukopisa ili dokumenta u prirodnoj veliini. fotosfera (gr. phos, sphaira lopta) fiz. bletava povrina Sunca, sa temperaturom oko 6000S. fototaksija (gr. phos, taxis nametanje) bot. kretanje biljnih organa mnogih biljaka u pravcu Sunca, kao izvora svetlosti, npr. suncokret i dr. fototahimetar (gr. phos, taxys brz, metron mera) kombinovani aparat za snimanje vrlo brdovitih i planinskih krajeva radi izrade telegrafskih karata i situa-cionih planova. fototelegraf (eng. phototelegraph) aparat za prenos vesti putem radijske ili ine veze; slui za predaju i prijem rukopisa, tampanog teksta, crtea, shema, grafikona i fotografija, koje se u prijemniku registruju na fotografskom papiru. fototelegrafija (gr. phos gen. photos svetlost, telegrafija, v.) 1. prenos fotografija telegrafijom ili radio-telegrafi-jom; 2. prenos Morzeovih signala helio-grafom. fototerapija (gr. phos, therapeia leenje) med. leenje pomou svetlosti, naroito uticajem plavih, ljubiastih i nadljubi-astih zrakova.
62*

fototehnika (gr. phos, technike) 1. vetina osvetljavanja; 2. tehnika fotografskog proizvoenje. fototip (gr. phos, typos otisak, slika) slika izraena pomou dagerotipa. fototipija (gr. phos, typos) opti naziv za reljefne ploe izraene primenom fotografije i nagrizanja. fototopografija (gr. phos, t6pos mesto, grapho crtam, slikam) snimanje predela pomou fotogram-metrije. fototropizam (gr. phos, tropos) biol. v. pod tropizam. foto-fini (gr. phos gen. photos svetlost, eng. finish) fotografski snimak kraja neke sportske trke na osnovu kojega se moe tano utvrditi kojim su redom takmiari proli kroz cilj. fotofobija (gr. phos, phobos strah) med. strah od svetlosti, nepodnoenje svetlosti (kod bolesnih od oiju). fotofoi (gr. phos, phone zvuk) instrument za prenoenje tonova pomou svetlosti. fotohalkografija (gr. phos, chalkos bakar, grapho crtam, slikam, graphia) izrai-vanje fototipa na metalu. fotohemija (gr. phos, chemela) nauka o hemijskom dejstvu svetlosti. fotohrom (gr. phos, chroma boja) fotografska slika u boji. fotohromatska terapija leenje duevno bolesnih svetlou u boji. fotohromija (gr. phos, chroma boja) fotografisanje u prirodnim bojama, reprodukcija boja fotografskim putem; heliohro-mija. fotohronograf (gr. phos, chronos vreme, grapho crtam, slikam) fotografski aparat za snimanje slika u kretanju. fotocinkografija (gr. phos, grapho crtam, slikam, nem. Zink) prenoenje fotografije na cinkanu plou. Fo-hi kineski heroj, pronalaza nauke i vetina, osniva kineskog carstva i prvi zakonodavac (oko 28522738. pre n. e.). fra skraenica ital. rei frate (brat), dolazi samo pred imenom obinih katolikih kaluera, npr. fra Vrne. fragilan (lat. fragilis) loman, lomljiv, krt; prolazak, troan, slab. fragilitet (lat. fragilitas) lomljivost, kr-tost, prolaznost, tronost. fragment (lat. fragmentum) odlomak, ulomak (naroito nekog starog knjievnog dela koje je ouvano samo u odlomcima). fragmentaran (nlat. fragmentarius) odlomani, koji je u odlomcima; koji se daje u odlomcima; sauvan samo u odlomcima; nepotpun, delimian. fragmentacija (nlat. fragmentatio) komadanje, raskomadavanje, rasparavanje. fragrantan (lat. fragrans) koji ima lep miris, miomirisan. fraza (gr. phrasis govorenje, nain kazivanja, nain izraavanja; izreka, izraz)

frazeologizam

980

frapirati

uobiajeni izraz; izraz koji lepo zvui, a po sadrini je upalj, prazna re; muz. v. motiv. frazeologizam (gr. phrasis, logos govor, re) sklonost upotrebljavanju izraza koji lepo zvue, a ne kazuju nita. frazeologija (gr. phrasis, logfa) nauka o osobenim izrazima svojstvenim nekom jeziku; zbirka takvih izraza; prazno prianje (bez vrednosti i sadrine). frazer (gr. phrasis, fr. phraseur) onaj koji voli da u govoru upotrebljava fraze, onaj koji lepo govori, a ne kazuje nita, prialo, benetalo. frazirati (gr. phrasis nain izraavanja, izraz) 1. govoriti u frazama; 2. muz. jedan komad ili neku pesmu umetniki izvoditi. fraj (nem. frei) slobodan, besplatan. frajkor (nem. Frei-korps) dobrovoljaki odred. frajla (nem. Fraulein) gospoica. frajlauf (nem. Freilauf) naprava, naroito na osovini velosipeda, pomou koje se pogonski toak moe iskljuiti; toak sa takvom napravom. frak (fr. frac, eng. frock, lat. floccus) 1. muki kaput bez leeva, poreklom iz Engleske (u Evropi u modi od 1770); 2. dvorske i galaodelo za vreme Luja XVI, a posle francuske revolucije i vojnika i inovnike uniforma; 3. danas: sveano drutveno odelo. fraktura (lat. fractura) 1. med. prelom (kosti); 2. gotica (iljasta azbuka). frakcija (lat. frangere lomiti, slomiti, skrhati, fractio lomljenje) 1. deo, odsek, odeljenje; 2. deo neke politike stranke (leviari, desniari) koji se u izvesnim pitanjima razilazi sa shvatanjem celine, krilo, grupa jednomiljenika; 3. hem. tvar izdvojena precipitacijom ili kristali-zacijom; mat. razlomak. frakciona destilacija (lat. frangere, destil-latio) hem. odvajanje tenosti s razliitim takama kljuanja. frakciona (lat. fractio lomljenje) lan frakcije; onaj koji stvara frakciju, onaj koji se ne slae sa politikom linijom partije. frakcionisati (lat. fractio razbijanje) praviti, stvarati frakcije, tj. raditi svesno ili nesvesno, na razbijanju i slabljenju jedinstva neke organizacije stvaranjem u njoj krila" (frakcija). frambezija (fr. framboise malina) med. malinaste boginje (hronina, zarazna, tropska osipna bolest, naroito kod crnaca). franak (fr. franc) osnova francuskog novanog sistema=100 santima (francuski franak); osnova vajcarskog novanog sistema=100 rapena (vajcarski franak). fraikatura (nlat. francatura) osloboenje od potarine, plaanje potarine unapred.

frankirati (ital. francare) platiti pota-rinu, prilepiti (na pismo) potansku marku itd. franklinizacija 1. proizvoenje statikog elektriciteta; 2. med. upotreba ovog elektriciteta u leenju = franklinoterapija (naziv po Bendaminu Franklinu, 1706 1790). Franklinova tabla po Bendaminu Frankli nu nazvan kondenzator za statiki elek tricitet: staklena ploa s obe strane oblepljena staniolom tako da po ivici ostane slobodna povrina stakla u iri ni od nekoliko centimetara; jedna obloga vezana je sa zemljom, a preko druge visi elektrine klatno i svojim dizanjem meri stepen elektrisanja. ^.,' franklinoterapija med. v. franklinizacija. frankmason v. mason. franko (ital. franco) slobodno od plaanja, besplatno; osloboeno od potarine; trg. plaeno; franko stanica plaeno do stanice (prenos). frankomanija (ital. Franco Francuz, gr. mania pomama, strast) preterana ljubav prema Francuzima i svemu francuskom; up. galomanija. frankofil (ital. Franco Francuz, gr. phf-los prijatelj, koji voli) prijatelj Francuske i Francuza. frankofob (ital. Franco Francuz, gr. pho-beo bojim se) onaj koji mrzi na Francuze. franmason (fr. franc-macon) slobodni zidar, frimesn, mason. franmasonerija (fr. franc-maconnerie) slobodno zidarstvo. franseza (fr. francaise) ivahan francuski ples u 6/8 takta, sa dva reda igraa. fransijada (fr. franciade) period od 4 god. u francuskom republikanskom kalendaru. fran-tirer (fr. franc-tireur dobrovoljac, slobodni strelac) borac protiv Nemaca u okupiranoj Francuskoj (u drugom svetskom ratu). francij(um) hem. radioaktivan elemenat, atomska masa 223, redni broj 87, znak Fr. francikanac v. franjevac. francuzirati (fr. franfais) govoriti francuski; ponaati se kao Francuz, ugledati se na Francuze. francuska bolest= sifilis. franiza (fr. franchise) deo tete koji na osnovu ugovora o osiguranju snosi sam osiguranik. franjevac katoliki kaluer reda koji je 1210. god. osnovao sv. Franja Asiki. frapantan (fr. frappant) koji pada u oi, upadljiv, koji pravi jak utisak, neobian, udan, koji izaziva divljenje. frapirati (fr. frapper) padati u oi, iznenaditi, iznenaivati, ubezeknuti, zauditi, zauivati; rashladiti (vino, ampanjac).

fras

981

friider

fras (nem. Frais) med. gr sa trzajem ili ukoenou, klopci, prekojas, padavica, eklampsija kod dece. fratar (lat. frater brat, ital. frate) kato-liki kaluer, redovnik. frater (lat. frater brat) v. fratar. fraternizacija (fr. fraternisation) brati-mljenje, bratske ophoenje. fraternizirati (fr. fraterniser) prijatelj-ski iveti, bratski se ophoditi; brati-miti se; pobratimiti se. fraternite (fr. fraternite) bratstvo, bra-timstvo; pobratimstvo; v. liberte. fraternitet (lat. fraternitas) v. fraternite. fratricidijum (lat. fratricidium) prav. bratoubistvo, sestroubistvo. fraudator (lat. fraudator) varalica. fraudacija (lat. fraudatio) varanje, prevara. fraudirati (lat. fraudare) varati, prevariti, obmanuti, krijumariti. fraudulentan (lat. fraudulentus) prevaran, varljiv, koji vara, lupeki, lukav. fraudulozan (lat. fraudulosus) v. fraudulentan. fraus (lat. fraus) prevara, obmana. fraus optika (nlat. fraus optica) optika obmana (varka), obmana vida. fraht (nem. Fracht) vozarina, podvoz; tovar, teret; sporovozna roba. fraht-brif (nem. Fracht-brief) tovarni list. fregata (ital. fregata, fr. fregate) 1. hor. vrsta brzih ratnih brodova sa tri katarke i sa do 70 topova (ranije zamenjivala krstaricu); 2. zool. tropska morska ptica iz reda trkova (roda), neobino laka i brza u letenju. frez (fr. fraise, fraiser) 1. crvena boja jagode; 2. enska naborana jaka; 3. voj. zatitno kolje; 4. leb i sl. ukrasi u drvetu i metalu. frez-maina (fr. fraise, gr. mechane) glodalica, maina za pravljenje razliitih povrina, lebova i drugih ukrasa u drvetu i metalu. frekventan (lat. frequens est) mnogoljudan, gusto naseljen; obilno poseen; frekventan puls med. ubrzan puls. frekventant (lat. frequentans) trgovac koji obilazi vaare. frekventativan (nlat. frequentativus) gram. uestao, uestan. frekventacija (lat. frequentatio) esto poseivanje; druenje, optenje. frekventirati (lat. frequentare) esto posetiti, poseivati, pohaati. frekvencija (lat. frequentia) 1. ee ponavljanje, uestanost, uestalost; 2. obilna poseenost, navala; broj posetilaca; 3. fiz. broj treptaja u sekundi; broj perioda naizmenine struje u sekundi; estina. frenga (tur. frengi illeti evropska bolest) med. v. sifilis. frenezija (gr. phren gen. phrenos dua, duh, razum, lat. phrenesis) med. duevni pore-

meaj spojen sa delirijumom i zapaljenjem mozga, ludilo, besnilo. frenetiav (gr. phren dua, duh, razum) 1. pomaman, besan; 2. mahnit, lud od oduevljenja, buran. frenitis (gr. phren preaga, vetrila) med. zapaljenje preage, vetrila, dijafragma. frenolog (gr. phren dua, logos) onaj koji se bavi frenologijom. frenologija (gr. phren gen. phrenos dua, logia nauka) nauka o lubanji; nauka koja po obliku i grai lubanje zakljuuje o duevnim osobinama i sposobnostima nekog oveka, polazei od misli da su duevne radnje (psihike funkcije) lokalizovane u raznim delovima velikog mozga, i da stvaranje mozga mora da uobliuje i ahu-ru u kojoj on stoji, tj. lubanju. frevopatija (gr. phren dua, pathos bolest) med. duevna poremeenost, duevne bolest. freska (ital. fresco svene) um. slika izraena vodenim bojama na jo sveem malteru zida; slikati al freske (ital. al fresco) slikati na jo sveem malteru. fresko (ital. fresco) 1. muz. svee, ivahno; 2. fresko slikarstvo v. freska; 3. vrsta vunene tkanine. freta (ital. fretta) urba, naglost; kon fre-ta (ital. con fretta) muz. urno. freter (fr. freteur) zakupac broda. fretirati (fr. freter) dati brod pod zakup, iznajmiti brod. freter (fr. fraicheur) sveina, hladovina; slik. ivahnost, sveina boja. frivolan (lat. frivolus troan; bezvredan; beznaajan) raskalaan, razvratan; lakouman, lakomislen; drzak, bezobrazan; nitavan, prazan, tat, beznaajan, bez vrednosti, bedan, siuan; frivola ape-lacio (lat. frivola appellatio) prav. lakomislen, neosnovan i zbog toga uzaludan pri-ziv viem sudu; frivola ekscepcio (lat. frivola exceptio) prav. oevidno netaan, nitavan izgovor. frivolnost (nlat. frivolus) raskalanost; lakomislenost; drskost, bezobrazluk; nitavnost, beznaajnost; frivoliteti pl. sitnice, igrake, vezene arabeske. frivolitet (lat. frivolitas) v. frivolnost. frigidan (lat. frigidus) studen, leden, hladan; ravnoduan, hladnokrvan, mlitav, bez ivota; med. spolno (seksualno) neosetljiv i hladan. frigiditet (nlat. frigiditas) 1. studen, stude-nost, hladnoa; 2. hladnoa, hladnokrvnost; med. seksualna hladnoa, odsustvo erotinih oseaja, umanjena spolna osetljivost ili potpuna ravnodunost prema seksualnom ivotu. friider (fr. frigidaire, zapravo prema na-zivu jedne fabrike) hladionik za ostavu sa aparatom koji proizvodi led automatski, obino pomou struje.

friz

982

frustracija

friz (fr. frise) 1. ark. vodoravna pruga izmeu arhitrava i glavne opivnice, kod grkorimskih hramova ukraena trigli-fima i metopima, ili reljefima (zbog ega se esto ovi poslednji takoe nazivaju friz); 2. vrsta upave i grube vunene tkanine. frizer (fr. friseur) vlasuljar, osoba koja prirodnu kosu vetaki doteruje i struno neguje, berberin; za enu: frizerka. frizeta (fr. frisette) kovrica kose, uvojak (kao ukras na elu). frizirati (fr. friser) doterivati (ili: doterati, udesiti, udeavati) kosu (e-ljanjem, kovranjem, ianjem). frizura (fr. frisure) nain eljanje, nain doterivanja (ili: udeavanja) kose; ukudravljena kosa, ukovrena kosa, vetaki doterana kosa. frikazmus (gr. phrikasmos jeenje) med. najeenost koe, oseaj hladnoe. frikandela (fr. fricandelles) kup. uftice. frikavdo (fr. fricandeau) kup. slaninom nadeveno i upirjanjeno pare govedine, tele-tine ili divljai (od buta). frikase (fr. fricassee) kup. paprika. frikasirati (fr. fricasser) kuv. omanje komadie mesa preliti zainjenim umokcem, zgotovljenim od kuvana, iseckana i proce-ena mesa. frikativ (lat. fricativus) gram. trenik (glas) = spirant. friktidor (fr. fructidor) mesec berbe (HP mesec u fr. republikanskom kalendaru, od 18. avgusta do 16. septembra). friktorijum (lat. frictorium) odeljenje u kupatilu za trljanje kupaa. frikcija (lat. frictio) trenje; trljanje; neslaganje stvarnih cena sa cenama koje su propisane; fig. trvenje, nesloga, razdor. frimer (fr. frimaire) trei mesec u nekadanjem fr. republikanskom kalendaru (od 21. novembra do 20. decembra). frimesn (eng. freemason) slobodni zidar; franmason, mason. frisoileri (eng. freesoilers) pl. stranka u Sjed. Dravama (od 1848) koja je traila da se dravna zemlja podeli onima koji je stvarno obrauju. fri-tred (eng. free trade) slobodna trgovina. friholder (eng. freeholder) nezavisan posednik zemlje (u Engleskoj). frojdizam v. psihoanaliza. frok-kot (eng. frock-coat) salonski kaput, redengot s leevima. Fronda (fr. Fronde) praka"; stranka politikih nezadovoljnika u Francuskoj koja je, za vreme maloletnosti Luja XIV, bila protiv dvora i apsolutistike vladavine kardinala Mazarena, a 16481654. izazivala u Francuskoj velike nemire. fronder (fr. frondeur) lan Fronde; politiki nezadovoljnik, onaj koji otvoreno napada i grdi vladu.

frondescencija (nlat. frondescentia) bot. teranje, pupljenje drvea, listanje. frondirati (fr. fronder) gaati iz prake"; javno i otvoreno protiv vlade govoriti, grditi, rovariti. frondozitet (nlat. frondositas) lisnatost, bogatstvo liem. fronezis (gr. phronesis) razumnost, mudrost, uviavnost, razboritost. front (fr. front, lat. frons ten. frontis elo; spoljanja strana, prednja strana; prednji stroj) 1. lice, proelje, prednja strana (graevine); 2. voj. stroj, duina postrojene vojske; bojite, prvi borbeni red; napraviti front protiv koga istupiti protiv koga, usprotiviti se otvoreno; stati u front stati u stroj, postrojiti se; fig. pridruiti se onima koji se otvoreno bore protiv koga; Narodni front FNRJ negdanja jedinstvena politika organizacije pod rukovodstvom KPJ (sada: Socijalistiki savez radnog naroda). frontalni (nlat. frontalis) 1. aiat. eoni, koji se tie ela ili mu pripada (npr. arterija, kost, reanj i dr.); 2. vrh. koji se tie prednje strane ili joj pripada; 3. voj. s lica, spreda, s fronta, u frontu; frontalna vatra vatra spreda; frontalni mar kretanje (ete, voda) u razvijenom stroju; frontalni napad napad s lica, spreda. fronta (fr. front) nekolovan oficir (koji je to postao od vojnika). frontispis (fr. frontispice) proelje, prednja strana (graevine); bakrorezom ukraen naslovni list knjige. fronton (fr. fronton) krov na kalkan, gornji kalkanski (zabatni) zid zgrade; glavni zid, zid s lica; ukras (nad vratima, prozorima). froncla (nem. Franse) kita, resa, rojta. froteza (fr. frotteuse) trljaica, maserka (u kupatilu). froter (fr. frotteur) trlja, maser (u kupatilu); onaj koji mae voskom pod (parket). frotir (fr. frotte) trt. hrapava i upava pamuna ili svilena tkanina sa kovrdi-cama po povrini (upotrebljava se za izradu ubrusa, ogrtaa za kupanje i dr.). frotirati (fr. frotter, lat. frictare) trti, trljati, istrljati, masirati. frotoar (fr. frottoir) krpa, rukavica, etka za trljanje. frugalav (lat. frugalis) umeren, skroman, malim zadovoljan; tedljiv. fruktidor (lat. izgovor za fructidor) v. friktidor. fruktoza (lat. fructus plod, rod) hem. v. levu loza. fruktuarije (lat. fructuarius plodonosan) bot. biljke koje donose plod, itarice. fruktuozan (lat. fructuosus) plodan, rodan; koristan, prinosan. frustracija (lat. frustratio) nenormalno (bolesno) stanje koje se javlja kod pojedin-

fruti

983

fulminacija

ca kada, usled objektivnih spoljnih okolnosti, nisu ostvarene njegove elje. fruti (ital. frutti) pl. plodovi. fru-fru (fr. frou-frou) 1. utanje (svile, haljine); 2. naziv jedne svilene donje suknje; 3. ime dame koja nosi takvu donju suknju (u francuskim komedijama). frutuk (nem. Friihstuck) doruak. ftaleinske boje katranske boje koje se dobivaju od ftalne kiseline. ftalna kiselina hem. benzolova ortodikar-bonska kiselina, dobiva se iz naftalina i alitrene kiseline. ftiziologija (gr. phthisis suica, logia nauka) med. deo medicine koji se bavi suicom (tuberkulozom). ftiziopneumonija (gr. phthisis, pneumonfa bolest plua) med. gnojava pluna suica sa zapaljenjem. ftizis (gr. phthfsis) med. suica, jektika; ftizis bronhijalis (nlat. phthisis bron-chialis) suica dunica; ftizis pulmona-lis (nlat. phthisis pulmonalis) pluna suica. ftiziurija (gr. phthisis suica, uron mokraa) med. v. dijabetes. ftizian (gr. phthisikos) suiav, jekti-av, tuberkulozan. ftinodan (gr. phthinodes) v. ftizian. ftirijazis (gr. phtheirfasis) med. valji-vost, uljivost. fu (kin.) administrativna oblast u Kini, izmeu pokrajine i okruga; takoe: naziv za sedite viih mandarina (dodaje se uz imena mesta, npr. Si-ning-fu); kao mera: v. king. fuga (lat., ital. fuga, fr. fugue) 1. muz. kompozicija za vie glasova u kojoj isti stav ponavlja, jedno za drugim, vie raznih glasova: (lat. fuga = bekstvo, zato to izgleda kao da glasovi jedan za drugim jure i jedan od drugog bee), najvaniji i umetniki najbogatiji kontrapunkt-ski oblik. fuga (lat. fuga) 2. beanje, bekstvo; fuge suspektus (lat. fugae suspectus) prav. pod sumnjom da e pobei. fugasa (fr. fougasse) voj. plitka, nagazna mina, koja se ukopana plitko u zemlju i eksplodira kada je neprijatelj pri prelazu nagazi; veliko razorno dejstvo nema, ali moralno vrlo jako. fugato (ital. fugato) muz. stav u obliku fuge u muzikom komadu. fugirati (ital. fugare) muz. komponovati u obliku fuge. fugna (nem. Fuge) spoj, sastavak, leb. fudbal (eng. foot-ball) sp. 1. nogometna lopta; 2. nogomet (igra); futbal, fusbal. fudbaler (eng. football) sp. igra nogometa, nogometa; fudbalist. fudroajantan (fr. foudroyant) munjevit, koji bije (ili: ubija) kao grom; med. koji na mestu, brzo, ubija (npr. kaplja, teke vrste meningitisa i dr.).

fuza (ital. fusa) muz. osmina note. fuzija (lat. fusio livenje; topljenje) 1. topljenje, meanje, livenje (metala); 2. stapanje, spajae (banaka, preduzea, politikih stranaka); 3. fiz. nuklearna reakcija u kojoj se spajaju jezgra lakih elemenata u jezgra neto teih elemenata, uz oslobaanje velike koliine energije. fuziona (lat. fusio) v. fuzionist. fuzionirati (lat. fusio livenje; topljenje) stapati, otopiti; spajati, spojiti. fuzionist (lat. fusio livenje; topljenje) pristalica fuzije, lan fuzioniranih stranaka, banaka, preduzea i dr. fukara (arap. fuqara', tur. fukara) sirotinja; nikogovii, olo. Fukoove struje fiz. vrtlone, vihorne struje, struje indukovane u masivnim provodnicima; Fukoovo klatno klatno pomou koga se dokazuje da se Zemlja obre oko svoje ose; naziv po fr. fiziaru Leonu Fukou (Foucault, 18191868). fukologija (lat. fucus lakmus-liaj, gr. logla nauka) nauka o morskim (primor-skim) biljkama. fuks (nem. Fuchs) lisica; u jeziku nem. studenata: student prve godine, bruco. fuksija bot. minuica, ukrasna biljka sa oborenim, obino tamnocrvenim cvetovima (n azvan a po botan iaru L. Fu ksu , + 1565). fuksin (nem. Fuchsin) anilinska crvena boja; slui za direktno bojenje vune i svile. fukus (lat. fucus) bot. lakmus-liaj. fular (fr. foulard) laka tanka svilena tka-nina u boji, pravi se od kuvane sirove svile (za haljine i depne maramice); mala svilena marama (za dep, za oko vrata). ful-blad (eng. full-blood) istokrvni konj, punokrvni konj. fulgentan (lat. fulgens) sjajan; blistav. fulgencija (lat. fulgentia) sjaj, blesak. fulguracija (lat. fulguratio) sevanje; med. leenje opasnih oteklina polivanjem obole-log mesta varnicama Arsonvalove struje (up. darsonvalizacija). fulgurit (lat. fulgur munja) min. cevasta, upravio u pesku pobodena tvorevina koja je postala topljenjem zrna peska usled udara groma u pesak, nebeska strela"; vrh joj je obino u obliku strele, a ponekad je visoka po vie metara. ful-dres (eng. full-dress) potpuno odelo, zvanino, sveano, gala-odelo. fulminantan (lat. fulminans) koji seva, ble-tav, sjajan, besan od gneva, plah, estok; vatren, gromovit; praskav. fulminati (lat. fulmen munja) hem. soli pra-skave kiseline. fulminatin (lat. fulmen munja) hem. eksploziv (vuna natopljena nitroglicerinom). fulminacija (lat. fulminatio) 1. sevanje i pucanje zlata u listovima ili praskavog praha; 2. benjenje, praskanje od jarosti; 3. papska anatema, prokletstvo.

fulminirati

984

furgon

fulmivirati (lat. fulminare) sevati, grmeti, praskati od gneva; rasprskava se uz jak prasak. fulminska kiselina hem. praskava kiselina. fumarole (ital. fumariolo) pl. vodnjikave pare sa sumpornim i ugljovodonikim ga-sovima koje izbijaju iz zemlje; up. so-fioni. fumigacija (nlat. fumigatio) med. nadimlja-vanje, kaenje; suenje na dimu. fumozan (lat. fumosus) dimljiv, koji se dimi, pun dima, zadimljen; maglovit. funambulist (lat. funambulus) igra na konopcu ili ici. fungibilije (nlat. fungibilia) pl. stvari koje se u prometu odreuju prema teini, broju i meri, npr. novac, ito i dr. fungirati (lat. fungi) v. funkcionirati. fungiforman (lat. fungus gljiva, nlat. fungiformis) u obliku gljive, gljivast. fungicidi (lat. fungus, caedere ubiti, ubijati) opti naziv za razna hemijska sredstva pomou kojih se suzbijaju biljne bolesti izazvane gljivicama. fungozan (lat. fungus, fungosus) gljivast, spuvast. fungozitet (nlat. fungositas) men. spuvast, upljikast izrataj. fungus (lat. fungus) gljiva; med. izrataj. fundament (lat. fundamentum) osnov, osnova, temelj; tip. ploa na tamparskoj maini na kojoj se uvruje forma. fundamentalni (nlat. fundamentalis) osnovni, temeljni, glavni, bitni, prvobitni; fundamentalni zakon osnovni zakon, ustav; fundamentalni pojmovi fil. osnovni pojmovi, naela. fundator (lat. fundator) osniva, utemelja, zaveta. fundacija (lat. fundatio) temelj; udaranje temelja, polaganje temelja; ustanovljenje; osnivanje ega, npr. zadubine; zadubina, zavetanje, zaklada. fundiran (lat. fundare osnovati; zasnovati) osiguran, obezbeen, sa pokriem; fundiran dug dug za koji ima pokria; fundira-ni prihod obezbeen, siguran prihod (od imanja). fundirati (lat. fundare) 1. udariti temelj emu, osnovati, ustanoviti; 2. uloiti, dati novac na priplod; 3. obrazloiti, potkrepiti dokazima. fuvdus (lat. fundus dno) 1. tle, zemlja; zemljite; 2. anat. dno neke telesne duplje, npr. eludano dno; 3. nepokretno imanje i prihod koji ono donosi; 4. i. celokupna imovina nekog pozorita u kostimima, dekoracijama i dr.; fundus instruktus (lat. fundus instructus) prav. poljoprivred-no imanje snabdeveno svim to je potrebno (stoka, alat, sprave za obraivanje i korienje) za racionalno voenje gazdin-stva; smatra se sastavnim delom imanja; up fond.

funehoreografija (lat. funis konopac, gr. choros kolo, igra, graphfa opis) opis igranja na konopcu. funikul (lat. funiculus) anat. organ ili deo organa u vidu vrpce. funikuler (lat. funiculus konope, tanko ue) teh. 1. ina eleznice, koja, mesto po inama, prunicama, ide po jakom elinom uetu koje je razapeto iznad gvozdenih ili drvenih stubova; o ue se veaju vagoneti kojima se prevlai ruda i dr. roba; 2. zupana eleznica, koja se kree odupiranjem lokomotive o zupanu plou privrenu na pragovima izmeu ina; slui za savlaivanje uspona. funikulitis (lat. funiculus) med. zapaljenje semenog kanala. funkcija (lat. functio vrenje; vrenje slube) rad, radnja; poziv, sluba, slubovanje, vrenje neke dunosti; dunost; zadatak; biol. rad koji obavlja neki organ; mat. promenljive veliina koja zavisi od druge neke veliine, zavisnost, odnos; za jednu veliinu kae se da je funkcija (ili: da zavisi od) druge veliine kad za svaku posebnu vrednost jedne postoji od-govarajua vrednost ili niz odgovarajuih vrednosti druge. funkcionalan (nlat. functionalis) radni, koji se tie (nekog) rada; med. funkcionalne bolesti bolesti izazvane poremeajem funkcije, a organi nisu oteeni (supr. organske bolesti). funkcionalnost (lat. functionalis) sluenje odreenoj svrsi. funkcioner (lat. functio vrenje; vrenje slube) slubenik, inovnik; namete-nik; lice kome je poverena izvesna dunost u nekom drutvu, ustanovi itd. (npr. partijski, sportski funkcioner). funkcionirati (lat. functio) v. funkcioni-sati. funkcionisati (lat. functio) raditi, dejstvovati, delati, ii (npr. sat); vriti slubu, slubovati. funkcijski (lat. functio) koji se tie funkcije, koji je u vezi sa funkcijom, koji poiva (ili se zasniva) na funkciji; log. funkcijski pojam zakonski pojam (supr. rodni pojam). funta (lat. pondus teina; teret; teg) 1. mera za teinu: u Nemakoj = 500 grama, u Engleskoj = 453,5972 grama; apotekarska funta = 358 grama; 2. eng. novac; funta sterlinga = 20 ilinga = 100 pense. fuokozo (ital. fuocoso) muz. vatreno, sa arom, strasno; kon fuoko, fokozo. fura (fr. fourrage) stona, naroito konjska hrana, krma, pia (u konjici). furaer (fr. fourrageur) nabavlja stone hrane (u konjici). furairati (fr. fourrager) nabavljati sto-nu (ili ljudsku hranu). furgon (fr. fourgon, ital. forcone, lat. furca rogulje) 1. ara za vatru; 2. zatvoren

furda

985

fuer

teretni elezniki vagon; 3. velika zatvorena teretna kola za prenos prtljaga. furda (re romansko-germanskog porekla, got. fodr, rum. furdale, ital. fodera, nem. Futter) otpaci. Furija (lat. Furia) mit. boginja osvete kod Rimljana (kod Grka: erinije i eumenide). furija (lat. furia) bes, pomamnost, jarost; aspida, zla ena, otrokona. furijant (lat. furia bes) ehoslovaka brza igra u 3/4 takta. furiozan (lat. furiosus) besan, pomaman, jarostan, mahnit. furiozo (ital. furioso) muz. besnei, burno. furir (fr. fourrure) krzno; postava od krzna; krzneni kaput, ogrta od krzna; unutranja obloga broda. furnir (fr. fournir, nem. Furnier) veoma tanka daica, debljine 0,6 3,5 mm od finog drveta (za oblaganje pokustva iz-raenog od jevtinijeg drveta). furnirati (fr. fournir) u stolarstvu: predmete od obinog drveta obloiti (oblagati) tankim daicama (listovima) od finijih vrsta drveta, naroito oraho-vog. furijerizam uenje francuskog ekonomiste i socijalnog reformatora arla Furijea (Fourier, 17721837), glavnog predstavnika utopijskog socijalizma, koji je zamiljao novi poredak zasnovan na asocija-ciji i harmoniji; up. falanster. furnologija (lat. furnus pe, logfa nauka) nauka o graenju pei. furor (lat. furor, ital. furore) bes, pomama; oduevljenje, zanos; silna elja, slepa strast; praviti furor, praviti furore dobiti burno odobravanje, napraviti, postii velik uspeh; furor poetikus (lat. furor poeticus) pesniko oduevljenje, pe-sniki zanos; furor skribendi (lat. furor scribendi) luda pisancija, pomanitalost pisanja; furor uterinus (lat. furor uteri-nus) enska pohotljivost; furor teutonikus (lat. furor teutonicus) tevtonski bes s kojim su stari Germani polazili u boj; nemaki bes, nemaka silovitost. furuna (gr. fotirnos, tur. furun, firm) pe. furunkul (lat. furunculus) med. ir. furunkulin (lat. furunculus) farm. preparat od pivskog kvasca (lek protiv prostrela i furunkuloze). furunkuloza (nlat. furunculosis) med. rairenost ireva po celom telu, iravost. furfuracija (nlat. furfuratio) med. perutanje. fus (nem. FuB, lat. rez, gr. pus noga, stopalo) 1. stopa (mera: oko ZO cm); 2. jedinica za merenje koe: povrina kvadrata ija

je strana duga 0,3048 t, a ija povrina iznosi 0,092903 t 2. fusbal (nem. Fufiball) sp. v. fudbal. fusela (ital. fussela) muz. 1/64 note. fusnota (nem. FuBnote, lat. nota beleka) beleka ili primedba pri dnu strane u knjizi, koja slui kao dopuna ili objanjenje neega u gornjem tekstu (obino se oznaava zvezdicom ili sitnom cifrom s desne strane rei u tekstu, a tampa se redovno sitnijim slovima). fusta (ital. fusta, lat. fustis) mala teretna laa na Dunavu; brza ubojna laica. fustaa (ital. fusto drveno bure) trg. posuda i dr. u emu se roba otpravlja. fustanela (fr. foustanelle) deo muke nonje u dananjoj Grkoj, tzv. bela alban-ska koulja (ide od struka do ispod kolena u irokim naborima). fusti (ital. fusti odbitak u teini) pl. trg. gubitak, sve ono to se rauna na ime oteivanja ili zagaivanja robe; peo; fusti raun obraun u gubitku ili oteenosti robe. fustija dete belca i mustije. fut (eng. foot) engleska stopa = 1/3 jarda = 0,305 t. fugbal (eng. foot-ball) sp. v. fudbal. futer (nem. Futter) stona hrana, krma, pia; postava (za odelo). futing (eng. footing) sp. tranje i peaenje na istom vazduhu (kao trening). futrola (nem. Futteral) korice, kapija. futur (lat. futurum) gram. budue vreme; egzaktni futur (lat. futurum exactum) preanje budue vreme. futurizam (lat. futurus budui) umetniko-knjievni pravac koji bi, kako smatraju njegovi pobornici, tek kod buduih, novih pokolenja trebalo da nae puno razumevanje. Program mu je izradio italijanski pesnik Filipo Tomazo Marineti (1909), po kome umetnost i knjievnost treba da veliaju mehaniku i male parobrode u kanalima Venecije namesto ljuljake za kretene" (gondole), a naroito hrabrost, drskost i buntovnost". futuristi (lat. futurus) pl. pristalice i sledbenici futurizma. futurum (lat. futurum) gram. v. futur. Fu-hi v. Fo-hi. fu (nem. Pfusch) 1. ravo, nestruno oba-vljen posao, fueraj; 2. bespravno oba-vljanje posla izvan redovnog radnog odnosa. fuer (nem. Pfuscher) oljar, eprtlja, studenklepa, ovek koji radi povrno i ravo, nadrimajstor, majstor kvari.

A V E I L O

R S T U

looio. 10^J 1oPo, lozz/1025/102.5/joZScT

H
H, h dvadeset esto slovo nae irilice, dvanaesto nae latinice (N, h); kao skraenica: h = hora; a = kektar; h. a. = hok ano ili hujus ani; . e. = hok est; \L = hektolitar; h. 1. = hok loko ili hujus loci; h. m. = hok menze ili hujus menzis; h. t. = hok tempore; muz. N = sedmi stepen di-jatonske, a dvanaesti hromatske skale; astr. N=asovni ugao; h = visina nebesnog tela i nadmorska visina take na Zemljinoj povrini; fiz. N = henzi; h = Plankova konstanta; N. R. ili NR = konjska snaga (eng. horse power); hem. Hf = hofnijum; Ne = helijum; Hg = hidrargirum; N = hidrogenijum; No = holmijum. habanera (p. Habana Kavana, habanera) vrsta panjolskog plesa, poreklom iz Ha-vane (Kuba). Habeas-korpus-akt (lat. habeas, corpus, actus) imaj telo" (slobodno), 1679. god. izdani engleski zakon po kome nijedan engleski podanik bez sudske istrage ne moe biti zadran u zatvoru, a ako nije okrivljen za zloin koji povlai smrtnu kaznu, moe, posle 24 asa, traiti, uz davanje jemstva, da bude puten na slobodu; ovaj zakon moe parlamenat, u izuzetnim prilikama, privremeno staviti van snage. habemus napam (lat. habemus papam) imamo papu! uzvik kojim se u Petrovoj crkvi u Rimu objavljuje narodu ime novog u kon-klavu izabranog pape. haber (arap. habar, tur. haber) 1. glas. vest, poruka; 2. saznanje, pojam; mar, oseaj. habernik (arap. habar, tur. haber) 1. vesnik, glasnik; 2. top, puka na uzbunu; haber-dar, habernjaa. habilitacija (lat. habilitatio) osposoblja-vanje; sticanje prava na dranje predavanja na univerzitetu; prav. sudsko priznanje pravne sposobnosti. habilitaciona rasprava v. pod habilitira-ti se. habilitet (lat. habilitas) spretnost, okretnost, sposobnost; pravo dranje predavanja; habilitet svedoka prav. zakonom priznata sposobnost svedoka da moe davati iskaze na sudu. habilitirati se (nlat. habilitare) original-nom naunom raspravom (habilitaciona rasprava) i pristupnim predavanjem dokazati svoju sposobnost za nastavnika univerziteta. habit (lat. habitus) v. habitus 3. habituelan (lat. habitus stav, fr. habituel) stalan, uobiajen, koji je preao u naviku. habitus (lat. habitus) 1. dranje tela, izgled, ponaanje; 2. odelo, nonja; 3. mantija katolikih kaluera (redovnika); 4. med. telesni sastav. habn (nem. Haben) trg. primanje, istraivanje; zol i habn (nem. Soll und Haben) dugovanje i istraivanje. habronoa (arap. habar, tur. haber) dosta-vlja, potkaziva. havana vrsta finih cigara od duvanskih listova sa ostrva Kube (nazvan po Havani, glavnom gradu Kube). havarija (nem. Havarie) v. avarija. have (lat. have, ave) v. ave. havelok (eng. havelock) vrsta mukog poluogrtaa bez rukava (nazvana po engleskom generalu Haveloku, 17951857). havlija (tur. havh) velika bela meka marama; upav runik, frotir. hagio- (gr. hagios) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: svet, sveti. hagioglipt (gr. hagios, glyptos u drvetu, tuu, kamenu izrezak) kip svetitelja. hagiograf (gr. hagios, grapho piem) pisac ivota hrianskih svetaca. hagiografa (gr. ta hagiographia) pl. knjige Starog zaveta, osim Pentateuha i Proroka. hagiografije (gr. hagos, grapho piem, opisujem) ivotopis hrianskih svetaca, itija svjatih". hagiolatrija (gr. hagos, latreia potovanje, oboavanje) potovanje svetaca, sluba svecima. hagiolog (gr. hagios, logos) v. hagiograf. hagiologija (gr. hagios, logia uenje) uenje o svetiteljima; zbir ka pria o svetiteljima; takoe = hagiografija. hagiomahija (gr. hagios, mache borba) borba protiv potovanja svetaca.

hagiotika

987

halif

hagiotika (gr. hagios) teol. uenje o nainu nestajanja boljim, o posveivanju. Had (gr. Haides) mit. grki bog podzemnog sveta; fig. podzemni svet, grob, smrt. hadis (arap. hadit, tur. hadis) muslimanska tradicija, izreke i dela koja se pripisuju Muhamedu ili njegovim najbliim saradnicima. hadum (arap. hadim, tur. hadum) ukoplje-nik, evnuh; sluga. hazan (hebr. chasan) pojac u sinagozi. hazard (fr. hasard, ital. azzardo) sluaj; srea, igra na sreu, kocka; smelo preduzee; hazardna igra igra na sreu, svaka igra u novac kartama, kockama ili brojevima iji ishod jedino ili uglavnom zavisi od sree. hazardirati (fr. hasarder) stavljati na kocku, izlagati se opasnosti, preduzimati na sreu; kockati se u novac. hazena (e. hazeti bacati) sp. seneka igra fudbalskom loptom, u kojoj sa svake strane uestvuje po sedam igraice, slina fudbalu, rukomet za ene. hazidejci (hebr.) pristalice Jude Makabi u borbi protiv Siraca; lanovi jevr. sekte, rasprostranjene po slovenskim zemljama, koja je ostala verna starom i ne priznaje rabinski zakon; hazidimi. hazidimi (hebr.) pl. v. hazidejci. hazma (gr. chasma) ponor; razjapljivanje usta, zevanje. hazmodija (gr. chasmodes koji stalno zeva) med. bolest zevanja, neodoljivo zevanje. hazmofite (gr. chasma pukotina, phyton biljka) bet. biljke koje ive u pukotinama stena. hazmus (gr. chasma) med. v. hazmodija, hazna (arap. hazina, tur. hazne) blagajna, riznica, kesa. haznadar (arap.-pere. hazinadar, tur. haznadar) blagajnik, haznadar-aga blagajnik, rizniar sultanov. hazurala (arap.-tur.) v. azurala. hajvan (arap. haywan, tur. hayvan) ivotinja, stoka. hajvar (tur. hayvar) ajvar; kavijar, posoljena ikra. Hajdpark (eng. Hyde park) uveni kraljevski zverinjak i gpetalite u zapadnom delu Londona. hajduk (arap. haydud skrenuti s pravog puta, ma. haydu vojnik) kod nas prvobitno: odmetnik koji se borio protiv turskih nasilnika; danas: odmetnik od vlasti i zakona; kod Turaka: razbojnik; kod Maara: lako naoruan peak; sluga u maar-skom narodnom odelu, glasnik, ulak. hajl (nem. Heil) zdravo, zdravo da si, iveo! haj-lajf (eng. high-life) otmeni, vii drutveni krugovi, otmen svet. hak (arap. haqq pravo, istina, tur. hak) ono to je pravo, to je pristojno; plata; porez, namet.

hakara (p. hacara, jacara) vrsta romance koja se peva; melodija za jednu takvu romancu; ples koji se izvodi po takvoj melodiji. hakik (tur.) v. akik. hakim (arap. hakim onaj koji sudi, tur. hakim) mudrac, filozof; titula lekara i sudije; up. heim. haknkrojc (nem. Hakenkreuz) kukasti krst (simbol faistike Nemake); up. sva-stika. hala (nem. Halle trem, dvorana) u fabrikama: velika dvorana obino sa staklenim zidovima, u kojoj se nalaze maine i dr. halaza (gr. chalaza) bot. mesto u semenom zametku gde ulazi sudovni snopi. halazion (gr. chalazion dem. od chalaza) med. jemiak, jamen, jamiak, miak. halazis (gr. chalasis) med. mlitavljenje, labavljenje, malaksavanje. halazozis (gr. chalaza) med. obrazovanje (ili: stvaranje) jemika na onom kapku. halastian (gr. chalastikos olabavan, koji olabavljuje) koji umekava, omekava-jui, razneavajui. halva (arap. halwa, tur. helva) orijentalski slatki od meda, niehepa, skrobnog brana, masla i dr.; eten-halva poslastica od lanenog semena i drugih sastojaka; alva. Haldejci (gr. Chaldafoi) semitsko pleme koje je, na 1000 i vie godina pre n. e., provalilo iz Ist. Arabije u Vaviloniju i dalo joj ime Haldeja; oni su stalno vladali Vavilonijom u kojoj su postali naroit sveteniki red, odlikovali se astro-nomskim znanjem, astrologijom i vetinom tumaenja snova; haldejski jezik jezik srodan jevrejskom, kojim su od vavilon-skog ropstva Jevreji govorili. halebarda (fr. hallebarde) otroperac, starinsko srednjovekovne koplje sa sekiri-com pri vrhu, ispod iljka, ubojna sekira. halebardar (fr. hallerbardier) kopljanik naoruan halebardom. haleluja (hebr. hallal) v. aliluja. halibeata (gr. chalyps elik, nlat. cha-lybeata) pl. elini preparati. halibografija (gr. chalyps gec. chalybos elik, grapho crtam, slikam) eliko-rez. haligrafija (gr. hals ki. halos so, grapho opisujem) opis, opisivanje solana. halieutika (gr. halieutikos ribarski, e chaleutike ribarski zanat) 1. vetina hvatanja riba; fig. vetina hvatanja, tj. zado-bivanja ljudi; 2. pesma o ribarenju. halikoza (gr. chalix gec. chalikos kamiak, ljunak) med. bolest plua usled udisanja praine. halkantit (gr. chalkos bakar, anthos cvet) hem. modra (plava) galica, sulfat bakra. halitozan (nlat. halitosus) parovit, pun pare; vlaan od znoja. halif (arap. aa) v. kalif.

988
halka (arap. Ijalqa, tur. halka) beoug, prsten, zvekir; viteka igra gaanja beo-uga kopljem; alka. halkar (arap. Ijalqa, tur. halka) igra halke; v. halka. halkelefantin (gr. chalkos bakar, elephas slon) masa od slonove kosti i bronze. halkionski dani vreme oko kratkodnevice kad je more posve mirno, i kada ptica vodomar (gr. halkyon) po verovanju starih gradi svoje gnezdo. halkograf (gr. chalkos bakar, grapho crtam, slikam) bakrorezac. halkografija (gr. chalkos, grapho crtam, slikam) bakrorez. halkozin (gr. chalkos bakar) min. crn i tamnometalan sulfid bakra. halkoiirit (gr. chalkos, pyrites kremen) min. sulfid bakra i gvoa, najea ruda bakra, sadri gotovo 1/3 bakra, bakarni pirit. halkotipija (gr. chalkos, typos otisak, slika) hemijsko pretvaranje crtea izra-enog na bakrenoj ploi u reljefan bakreni kalup, od koga se posle, na tamparskoj maini, moe uzeti proizvoljan broj oti-saka. halikofilit (gr. chalkos, phyllon list, lithos kamen) min. bakarni liskun. halkohemigrafija (gr. chalkos, chemeia, graphia) v. halkotipija. halma (gr. halma skok, skakanje) igra na ahovskoj tabli sa dva, tri ili etiri igraa, sastoji se u tome da jedna strana prevede svoje figure na protivnika polja. halo (gr. halos) 1. okruglina, guvno; fiz. beo ili obojen krug (prsten) oko Sunca i Meseca; med. crven krug oko bradavice na dojci. halo (eng. hallo) 2. hej! uj! sluaj! (uobiajeni nain dozivanja i oslovlja-vanja, naroito telefonom); u lovu: uzvik kojim se tutkaju psi. halo- (gr. hals gen. halos) 3. predmetak u sloenicama sa znaenjem: so. halogen (gr. hals, gen- koren od gignesthai postati, nastati) hem. elemenat, ili drugi radikal, koji gradi so u jedinjenju sa nekim metalom; halogeni elementi brom, fluor, jod i hlor (zato to oni direktno s metalima daju soli). halografija (gr. hals, grapho opisujem) opisivanje soli; opisivanje solana. haloidi (gr. hals, eidos oblik, vid) pl. hem. brom, fluor, jod, hlor i cr. = haloidni elementi; haloidne soli soli koje postaju jedinjenjem jednog haloida sa jednim metalom, npr. hlor-natrijum ili kuhinjska so. halokserofiti (gr. hals so, xeros suv) bot. biljke koje su svojom graom tela prilago-ene uslovima zaslanjenih stanita. haloksilin (gr. hals, xylon drvo) puani i minski barut od drvene strugotine natopljene u feridicijan-kalijumu. halologija (gr. hals, logfa nauka) hem. nauka o solima. halomantija (gr. hals, mantefa predskazivanje, gatanje) proricanje po soli, gatanje u so. halometar (gr. hals, metron merilo) eona vaga, areometar za odreivanje stepena slanoe slane vode (slanobare). halometrija (gr. hals, metria merenje) me-renje slanosti sonog rastvora; odreivanje koliine alkohola u pivu pomou njegove sposobnosti da rastvara kuhinjsku so. halopega (gr. hals, pege izvor) slani izvor. haloskop (gr. hals, skopeo posmatram) eona vaga, sprava za odreivanje koliine soli u slanoj vodi prema njenoj specifinoj teini. haloterme (gr. hals, thermos topao) topli slani izvori. halotehnika (gr. hals, technike) nauka o dobivanju i proizvoenju soli. halofite (gr. hals, phyton biljka) bot. biljke koje uspevaju u slanim predelima, naroito na obalama mora. halohemija (gr. hals, chemeia) hemija soli. haltere (gr. halteres) pl. olovne dralice (ulad) koje se dre u rukama pri ve-banju u skakanju; takoe: gimnastike motke za odravanje ravnotee. halurgija (gr. hals so, ergon delo) v. halotehnika. halucinacija (lat. hallucinatio trabunjanje, benetanje) privienje; tih. predstava koju smatramo za opaanje spoljnih predmeta i dogaaja koji ne postoje (posledica bolesne razdraenosti centralnog nervnog sistema, sredinog ivanog pribora); najee su halucinacije ula vida (vizije) i ula sluha, a ree ula pipanja, mirisa i ukusa; up. iluzija. halucinirati (lat. hallucinari) imati privienja, opaati predmete i dogaaje koji ne postoje. halucinogeni (lat. hallucinari, gr. genesis postanak, postajanje) materije koje izazivaju prolazne duevne poremeaje, praene halucinacijama. halucinoza (lat. hallutinatio) stanje u kojem se doivljavaju halucinacije. half (eng. half polovina; sredina) sp. igra half linije; centarhalf srednji pomaga. half-linija (eng. half-line srednja linija) linija trojice srednjih pomagaa u fudbalu (izmeu bekova i forverda, tj. navale). half-tajm (eng. half pola, time vreme, half--time) sp. 1. poluvreme, polovina igre; 2. odmor izmeu prve i druge polovine igre (utakmice). hama (gr. hamma vrpca, zamka) med. utega. hamadrijada (gr. hamadryas) kit. nimfa ume ili drveta, koja sa svojim drvetom ivi i umire. hamaza (arap.) zbirka staroarabljanskih junakih pesama.

ajlija

989

harangirati

amajlija (arap. Ijamila) v. amajlija. amalin (arap.-tur.) v. amalin. amam (arap.) v. amam. amahromija (gr. hama istovremeno, chroma boja) tip. istovremeno tampanje u vie boja. :amburgirati (nem. Hamburg) bombardovanjem (iz vazduha) do temelja sruiti. Engleski izraz kao odgovor na nemaki koventrirati, jer je nemaki grad Ham-burg silno ruen iz vazduha. ;ameleon (gr. chamaileon) zool. v. kameleon. samsfiti (gr. chamai na zemlji, phyton biljka) bog. biljke koje imaju stablo podzemno, viegodinje, a nadzemni delovi im izumiru. sametice (arap., tur. ammeten sve, sav) pril. potpuno, sasvim; potui hametice potui do nogu. Mamiti pl. potomci Hama, drugog Nojevog sina (I Moje. 10), praoci Etiopljana, Egipana, Feniane, i dr., crnci. Hamlet legendarni princ danski, iveo, po Saksu Gramatiku, 500 g. pre n.e.; glavni junak istoimene ekspirove tragedije (opera od Tomasa), tip inteligenta ali neodluna mladia. han (pere. han, hane, tur. han) kua, svratite i prenoite, gostionica. hangar (fr. hangar) staja, upa, sklonite za kola; naroito: zgrada za avione i vazdune lae. handbal (nem. Handball) sp. rukomet. handikap (eng. handicap) sp. trka sa konjima razne starosti i razliitih sposobnosti, kod koje se nejednaki uslovi i izgled na uspeh pojedinih grla izjednauju doda-vanjem veeg ili manjeg optereenja, davanjem za megdana (fore) i dr., trka s proputanjem (izraz potie od staroen-gleske igre trampljavanja hand in the sar = ruku u kapu"); pravilnije: hendi-kep. handikapirati (eng. handicap) oteati, dovesti u tei poloaj, smesti, onemoguiti; pravilnije: hendikepirati. handle (nem. Hand ruka) pl. gimnastike gvozdene buice, ruice, ulii (za jaanje ruku). Hanza (nem. Hansa) trgovinski savez severnonemakih gradova u srednjem veku. hanzabund (nem. Hansabund) savez nemakih trgovaca, zanatlija i industrijalaca, osnovan 1909. u Berlinu. hanzeati (nem. Hanseaten) pl. lanovi Hanze; stanovnici i, u uem smislu, vojnici triju nem. slobodnih hanza-gradova" (Bremena, Libeka i Hamburga). hank (eng. hank) engleska mera za duinu konca, i to: za pamuni konac = 768,08 t, za vunicu = 512,06 t, za kudeljin i laneni konac u Engleskoj = 2743,17 t, u Irskoj = 3291,81 t, za upredenu svilu = 3043,09 t.

hansvurst (nem. Hanswurst) lakrdija, pa-jac. hansem dvokolice sa koijaevim seditem pozadi i vie sedita gosta koji se vozi (naziv po pronalazau, engleskom arhitekt J. A. Hansom-y). hanuma (tur. hanim) gospoa. handar (tur. hancer) kratak ma. handija (pers.-tur. hanci) sopstvenik hana, gostioniar, ugostitelj. haomantija (gr. chaos vazduh, manteia proricanje, predskazivanje) proricanje po vazduhu i vremenskim pojavama. haos (gr. chaos) zbrka, nered; darmar. haotian (gr. chaos) zbrkan, u neredu. hapaks (gr. hapax jednom, jedanput) lingv. v. hapakslegomenon. hapakslegomenon (gr. hapax jedanput, lego kaem) lingv. samo jednom reeno", re koja se samo jednom javlja (naroito kod starih klasika). haplografija (gr. hap!6os jednostavan, prost, grapho piem) uproigeno pisanje" izostavljanjem, pri pisanju i pre-pisivanju, jednakozvunih (homonimnih) slova, slogova i rei. haploza (gr. haploo uinim razumljivim) uproavanje, uproenje. haplologija (gr. haploos jednostavan, logos re, govor) lingv. ispadanje jednoga od dva srodna glasa ili sloga, npr. zakonoa od zakononoa i sl. haploskop (gr. haploos jednostavan, prost, skopeo gledam) olt. sprava za ispitivanje binokularnog gledanja. haplotomija (gr. haploos jednostavan, tome rezanje, seenje) hir. obian, jednostavan zarez. haps (arap. habs, tur. hapis) zatvor, pritvor. haptian (gr. haptikos) opipni, koji se tie dodira (ula pipanja) ili mu pripada; haptina obmana obmana ula pipanja. harakiri (jap.) v. harikiri. karakter (gr. charakter) v. karakter. harambaa (arap.-tur. harami ba?i) voa hajduka. haramija (arap., tur. harami) razbojnik, kradljivac. haran (skra. od eng. High Range Navigation: navigacije na velikim udaljenostima) vrsta radarskog daljinomera za aeronavi-gaciju. haranga (fr. harangue) svean govor; govor pred gomilom ili vojnicima; nagovaranje, podbadanje, tutkanje, hukanje. haranger (fr. haranguer) govornik pred gomilom ili vojnicima; podbada, huka. harangirati (fr. haranguer) drati svean govor; voditi prvu re; govoriti pred gomilom ili vojnicima; otuda, kod nas: govorom raspravljati i podbadati, tutka-ti, hukati, podgovarati, npr. harangirati mase.

hara

990

harfa

hara (arap. tur. harac) glavarina; godinji danak koji su plaali nemuslimani u bivoj Turskoj; izdatak, troak. harem (arap. agat, tur. harem) 1. mesto gde nije svakom slobodan pristup (npr. hram u Meki); 2. naroito odvojeno odeljenje u muslimanskoj kui u kojem borave ene. haribda (gr. Charybdis) v. pod. Scila. harizma (gr. charisma milosni dar) dar, milota; u Sv. pismu (I Korinanima, 12): naroit duhovni dar za neko zvanje ili slubu u hrianskoj optini (besed-niki, udotvorni i dr.). harijsntizai (gr. charis blagost) oznaa-vanje ega ravog blagim izrazom; takoe: ala. harikari (jap.) v. harikiri. harikiri (jap.) vrenje samoubistva rase-canjem stomaka (japanski obiaj, naroito kod lanova tzv. vieg drutva"). haringa (eng. herring) zool. sle (Clupea harengus), morska riba iz porodice koljo-riba; vaan trg. artikal. haris (gr. charis) ljubav, ljupkost, umil-nost, naklonost; up. haritine. haristija (gr. charistfa) v. euharistija. haristikon (gr. charis) dar za dar, uzdarje. haritine (gr. Charites) pl. mit. grke boginje ljupkosti, koje ulepavaju oveji ivot; kod Rimljana = gracije. harlekin (ital. arlecchino) lakrdija, pa-jac; fig. vrdalama, prevrtljivac. harlekinada (fr. arlequinade) lakrdija, lakrdijaka gpala, pajacduk. harmatan veoma suv, topao i zaguljiv vetar u severozap. Africi, duva poglavito od decembra do februara. harmonizirati (gr. harmoma sklad) muz. melodiju obraditi prema zakonima o harmoniji, uskladiti; zglasiti; fig. saglasi-ti, sloiti. Harmonija (gr. Harmonia) 1. mit. ki Aresa i Afrodite, ena Kadmova; od ovoga dobila, kao svadbeni poklon, ogrlicu, koju je radio Hefest, a koja, onome kod koga je, donosi razne nesree; astr. asteroid otkriven 1856. god. harmonija (gr. harmonia) 2. sklad, sklad-nost, saglasnost; pravilan odnos izmeu delova neke celine; uz. spajanje razliitih tonova u skladnu celinu; svi akordi u jednom vieglasnom muzikom stavu; pravilan odnos izmeu pojedinih tonova muzikog komada; nauka o harmoniji ili harmonika nauka o zakonima po kojima se stvaraju i vezuju akordi; fig. sloga, slaganje, podudaranje. harmonija prestabilita (nlat. harmonia praestabilita) v.prestabilirana harmonija. harmonij(um) (gr. harmonia sklad) muz. instrument slian orgulji, samo od ove manji (mesto piskova ima metalne jezike koji proizvode ton svojim treperenjem). harmonika (gr. harmonike nauio poznavanje muzike) 1. muz. v. pod harmonija.

harmonika (gr. harmonfa sklad) 2. ime raznih muzikih instrumenata na kojima se proizvode tonovi razvlaenjem, duvanjem (v. mundharmonika) itd.; hemijska harmonija ton to ga proizvodi plamen vodoni-kovog gasa u staklenoj cevi kad je drimo nad njim. harmonirati (gr. harmonia) biti u skladu, biti saglasan s kim, slagati se, biti u prijateljskim odnosima. harmonist(a) (gr. harmonia) majstor u harmoniji, slikar ili muziar koji harmoniju osea i izraava u delima. harmonisti (gr. harmonia) v. harmoniti. harmoniti (gr. harmonla sklad) lanovi jedne sekte u SAD (nazvali po tome to su hteli da uspostave u ivotu harmoniju", tj. prvobitnu istotu, i to su siveli u bezbranosti i zajednici imanja). harmonian (gr. harmonikos) skladan, blagozvuan; sloan; harmonina proporcija mat. v. pod proporcija. harmoni-elo (ital. harmonicello) huz. instrumenat sa icama u obliku uspravlje-nog izvijenog klavira i sa tonom slinim tonu harmonike. harmonometar (gr. harmoma sklad, metron mera, merilo) instrumenat za odreivanje blagoglasnosti. Haron (gr. Charon) mit. vozar u donjem svetu koji je umrle prevozio na onaj svet preko (reke) Aherona, za to su mu plaali po 1 obol, koji su mrtvima metali u usta; prikazivan kao sed starac sa dugom bradom. Harpagon ime tvrdice u Molijerovoj komediji L'Avare"; fig. tvrdica. Harpija (gr. Harpyia) mit. ime krilatih, kao vetar brzih udovita (pola devojke, a pola ptice grabljivice), simboli nezasi-tljive gramljivosti, zato to su grabila sve to stignu. harpsihord (gr. harpazo zagrabim, uhvatim, chorde ica) muz. izvijen klavir forte-pijano (kod Engleza). harpun (eng. harpoon) 1,20-1,50 t dugo koplje sa gvozdenim iljkom u obliku ostvi, dugim 60-90 st, kojim se hvataju kitovi. harpunaa (eng. harpoon) lovljenje ribe ostvama. harpuna (eng. harpoon) baca harpuna. harpunirati (fr. harponner) bacati harpun; loviti ribu ostvama. harto- (gr. chartes) v. pod karto-. haruspeks (lat. haruspex gen. haruspicis) u starom Rimu, svetenik koji je proricao budunost promatrajui jetru, plua i srce rtvovanih ivotinja. haruspik v. haruspeks. harfa (strnem. harpha, nvnem. Harfe) muz. jo kod starih Egipana poznati muziki instrument sa 30-40 i vie ica, udeenih po nainu dijatonske skale; ima oblik trougla, visok gotovo kao ovek; najva-

harfist(a)

991

hegemonikon

niji instrumenat kod koga se ice zatreperavaju prstima. harfist(a) (nem.) svira na harfi. hasna (arap., tur. hasna, ma. haszon) korist, dobit. hat (ind.) mera za duinu u Indiji, = 1/2 jarda= 0,457 t. hat (tur.) v. at. hata (rus.) ukrajinska seljaka kua. hatar (arap. tur. hatir) obzir, ljubav, naklonost, milost, ef. hatierif (tur. hatti^erif, arap. hatt pismo, sarif asni, plemeniti) svojeruno pismeno nareenje sultanovo koje mora odmah da bude izvreno, najvii turski dravni dekret. hauba (nem. Haube) kapa u priboru za stavljanje trajne ondulacije; poklopac motora. haubica (e. houfnice, nem. Haubitze, ital. obizzo, fr. obus) prvobitno: drvena sprava za bacanje kamenja; voj. vrsta artiljerij-skog orua (topa) krae cevi, slinog mer-zeru, kalibra 100 i vie (305, 420) mili-metara, sa krivom i ubacnom putanjom; upotrebljava se za gaanje ciljeva koji se nalaze, npr. iza nekog brda i koje gaa ne vidi direktno; tophaubica artiljerijske orue konstruisano da moe gaati i ubacnom i poloenom putanjom. hauzmajstor (nem. Haus-meister) pazikua, nastojnik kue. hauptman (nem. Hauptmarm) kapetan. haupttrefer (nem. Haupttreffer) glavni zgoditak. haustus (lat. haustus crpenje; gutljaj) ned. lek koji treba popiti najednom. haf (dan. Hav, nem. Haff) zaliv na uu reka, odvojen od mora uzanim i dugakim obalskim jezikom (nerungom). haf-blad (eng. half-blood) sp. polukrvno grlo, polukrvan konj. haf-dolar (eng. half-dollar) novac od 1/2 dolara. hafiz (arap., tur. hafiz uvar) kod muslimana: onaj koji zna napamet ceo Koran ili druge uvene pesme; poasno ime naunika. hafnij(um) (naziv prema Hafoija, staro ime Kopenhagena) hai. elemenat, hem. znak Hf, redni broj 72, atomska masa 178,50; redak metal, haf-peni (eng. half-penny) novac od 1/2 peni ja. haf-tajm (eng. half-time) v. half-tajm. hadi (arap. hagg) v. hadija. hadija (arap., tur. haci) musliman koji je putovao da se pokloni svetim mestima u Meki; pravoslavni hrianin koji je putovao u Jerusalim o velikom postu i Uskrsu da se pokloni grobu Hristovu, hodoasnik. hadiluk (arap.-tur. hacihk) putovanje na poklonjenje sv. mestima (u Meku i Jerusalim) hodoae.

hai (arap. Ija&is, tur. hagi?) opojno sredstvo koje se spravlja od cvetova indijske konoplje; na Istoku ga piju ili pue radi izazivanja pohotljivosti. hvan novana jedinica June Koreje ( = 100 ona). heautognozija (gr. heautu sebe, gnosis saznanje) saznavanje samog sebe, samosaz-nanje, samospoznaja. heautonomija (gr. heautu, nomos zakon) v. heautontimorumenija (gr. heautu, timoreisthai kanjavati, muiti) muenje samog sebe, samomuenje. Heba (gr. Hebe) 1. kit. boginja mladosti kod starih Grka, peharnica olimpijskih bogova (pre Ganimeda); predstavljena sa ibrikom i aom od koljke (rimske Juven-tus); 2. astr. asteroid otkriven 1847. god. hebetirati (lat. hebetare) stupiti, zatuliti; zaglupiti, zaglupljivati; hebetudo vizus (lat. hebetudo visus) med. slabost vida; hebetudo mentis (lat. hebetudo mentis) med. slaboumnost, blesavost; hebetudo senzus (lat. hebetudo sensus) med. otupelost, osla-bljenost ula. hebefrenija (gr. hebe stasalost, phren gen. phrenos dua) med. mladalako ludilo (obino izmeu 16 i ZO god.). hebraizam (lat. Hebraeus Jevrejin) starija jevrejska religija (za razliku od mlae, judaizma); osobenost jevrejskog jezika; jevrejski karakter i nain miljenja. hebraicitet (nlat. hebraicitas) poznavanje jevrejskog jezika; osobenost jevrejskog jezika. hebrejist (lat. Hebraeus Jevrejin) onaj koji se bavi prouavanjem jevrejskog jezika, knjievnosti i kulture. Hevisajdov sloj (A. W. Heaviside, engleski fiziar, 18501925) sloj jonizovanih estica od 80 do 120 km iznad Zemlje koji dejstvuje kao reflektor, odbija, bei-nih talasa i primorava ih da idu oblikom Zemlje. hegelijanizam fil. uenje Hegela (1770 1831) i njegovih pristalica, ije je jezgro panlogizam, shvatanje da su miljenje i bie (postojanje) istovetni. hegelovac pristalica hegelijanizma. hegemon (gr. hegemoneuo vodim, vladam, zapovedam) neogranieni gospodar, vladar; voa. hegemonija (gr. hegemonia) voenje, upravljanje, vostvo, vrhovno zapovednitvo, nadmonost, prevlast, prvenstvo, naroito jedne mone drave nad ostalim savez-nim dravama, ili neke jae klase prema drugim klasama. hegemonikon (gr. hegemonikon) fil. kod stoika: najvia duevna sila, ije je sedite u srcu, a koja je izvor predstava, misli i htenja, kao i jedinstvene veze psihikih funkcija.
autonomija.

hegemonist(a)

992

heksarh

hegemonist(a) (gr. hegemonu6 vodim, vladam) onaj koji sprovodi hegemoniju, pristalica hegemonije. hedizma (gr. hedysma zain) farm. sredstvo za razblaivanje i zaslaivanje lekova. hedipatija (gr. hedys sladak, pathos oseanje, uvstvo) 1. oseanje slasti (prijatnosti), prijatnost, ugodnost, udobnost; 2. odanost ugodnom i raskonom ivotu, sladostrasnom. hedonal (gr. hedone zadovoljstvo, prijatnost) med. nekodljivo sredstvo za uspa-vljivanje. hedonizam (gr. hedone) fil. etiki pravac koji smatra da je ulno uivanje i zadovoljstvo najvie dobro i, prema tome, pobuda i svrha, motiv i cilj celokupnog naeg delanja; up. epikurejizam. hedonija (gr. hedone) med. bolesna veselost, bolesna razdraganost. hedonisti (gr. hedone) fil. pristalice he-donizma. hedrika (gr. hedra zadnjica, stranjica) ned. sredstvo (ili: lek) protiv bolova u zadnjem crevu. hedrocela (gr. hedra, kele prosutost, prodor, kila) med. prosutost zadnjeg creva. hezitacija (lat. haesitatio) zapinjanje u govoru, mucanje; oklevanje, ustezanje, kolebanje, neodlunost. hezitirati (lat. haesitare) zapinjati u govoru, mucati; kolebati se, oklevati, usteza-ti se, biti neodluan, premiljati se. hezihasti (gr. hesychazo mirujem) oni koji miruju", lanovi mistine sekte meu pravoslavnim kaluerima u Svetoj Gori (Atosu), u XIV veku, koji su provodili ivot po elijama u neprekidnoj molitvi i smirenosti, po ugledu na svete oce. hezihijasti (gr. hesychazo) pl. v. hezihasti. heilalgija (gr. cheilos usna, algos bol) ned. bol usne, usnobolja. heilitis (gr. cheilos) med. zapaljenje usana. heiloplastika (gr. cheilos, plastike vetina uobliavanja) vetake, operativno pravljenje (krpljenje) oteene ili nepravilne usne. heiloshizis (gr. cheilos, schisis cepanje) rnja, rascepljena usna. heimarmene (gr. heimarmene) sudbina. heirijater (gr. chefr ruka, iatros lekar) onaj koji lei rukama, tj. vidar, ranar, hirurg. heiro- (gr. cheir) v. pod hiro-. heironomija v. hironomija. heiroskopija (gr. chefr ruka, skopeo posmatram) v. hiromantija. heirospazmus (gr. chefr, spasmos gr) med. spisateljski gr u prstima ili celoj ruci (dobiva se usled dugog pisanja ili nepra-vilnog dranja ruke). heirotonija (gr. cheirotonia ispruanje ruke) glasanje dizanjem ruke; takoe = hi-rotonija. Hekaba (gr. Hekabe) kraljica trojanska, ena Prijamova, mati Hektorova.

hekatomba (gr. hekaton sto, bus gen. boos vo, hekatombe) 1. kod Grka: rtva od sto volova; 2. fig. velika i sveano prinesena rtva velikog broja ljudi. hekatonheiri (gr. hekaton, chefr ruka) pl. mit. storuki", tri divska sina Urana i Geje (Kotos, Brijarej ili Egeon, Gijes ili Giges), koji su pomagali Zevsu u borbi sa titanima i posle ove uvali u Tartaru; centimani. hekatostilon (gr. hekaton, stylos stub) arh. hodnik sa sto stubova. heklati (nem. hakeln) plesti iglom kukaom, kukiati. heklovati (nem. hakeln) v. heklati. heks- (gr. bh) predmetak u sloenicama sa znaenjem: est, esto-. heksagivia (gr. hex est, gyne ena) pl. vot. estoene biljke", biljke sa est stu-bia. heksagon (gr. hexagonon) estougaonik. heksagonalan (gr. hexagonios) estougli; min. heksagonalni kristalni sistem tri jednake, sporedne, ose koje se seku pod uglom od 60 i jedna, glavna, osa koja stoji na njima upravio; up. teseralni, tetrago-nalni, rombini, monoklinski, triklin-ski. heksagram (gr. hex est, gramma geometrij-ska slika, matematika figura) esto-traka zvezda (figura sastavljena od dva ravnostrana, jedan u drugi utisnuta trougla, znak za raspoznavanje kod pitagore-jaca). heksaedar (gr. hex, hedra osnova) geom. kocka. heksametar (gr. hexametros koji se sastoji od est stopa, to hexametron) metr. stih od est stopa, od kojih su prve etiri dakti-li ili spondeji, peta daktil, ree spondej, a pgesta spondej ili trohej; epski stih Grka i Rimljana. Pravilna shema: -SGO1 -UUl-UUi-UUI -UUI-0 heksan (gr. hex est) hem. zasien ugljovodo-nik iz reda parafina; vaan sastojak benzina. heksangularan (gr. hex, lat. angularis ugaoni, uglovni) gest. estougli, koji ima est uglova. heksandria (gr. hex, aner gen. andros ovek, muns) pl. bog. estomune biljke", biljke iji cvetovi imaju 6 slobodnih prani-nih niti (VI klasa Lineovog sistema biljaka). heksapetalan (gr. hex, petalon list) vot. sa est latica. Heksapla (gr. hexaplus estostruk) knjiga koja sadri, u 6 stubaca, prevod Sv. pisma na 6 jezika. heksapoda (gr. hex, pus gen. podos noga) pl. zool. estonoci" = kukci, insekti. heksaptera (gr. hex, pteron krilo) pl. zool. pgestokrilci, bube sa est krila. heksarh (gr. hex, archo vladam) lan vlade estorice.

heksasilabian

993
Helena (gr. Helene) mit. ki Lede (ene spartanskog kralja Tindareja) i Zevsa, sestra Kastora i Polideuka (Poluksa), ena kralja Menelaja, uvena sa svoje lepote (Lepa Jelena); od Parisa odvedena, zbog ega je dolo do trojanskog rata. Heleni (gr. Hellenes) pl. stari Grci, Jedini. helenizam (gr. Hellenes) osobenost starih Grka, naroito s obzirom na jezik, obiaje i obrazovanost; u uem smislu: period grke knjievnosti i kulture od smrti Aleksandra Velikog do cara Avgusta; up. grecizam. helenizirati (gr. hellenfzo) pogriti, poje-liniti, pogravati, pojelinjavati; ugledati se na grki jezik i nain ivota; up. grecizira ti. helenist(a) (gr. Hellen Jelin, Grk) 1. poznavalac starogrkog jezika; 2. grki Jevrejin, ili Grk koji je primio jevrejsku veru; 3. helenisti pisci u periodu od Aleksandra Velikog do cara Avgusta, koji su, roeni na Istoku, primili od Grka jezik i kulturu; 4. filolozi koji se bave staro-grkom istorijom i starogrkim jezikom (grecisti). helenofil (gr. Hellen Jelin, Grk, philos prijatelj, ljubitelj) prijatelj Grka. heler (nem. Heller) para, potura; filir. Helespont (gr. Hellespontos) Helino more" = Dardaneli; up. Hela. helidonijus (gr. helidon lasta) lastin vetar", topao vetar poetkom prolea. helidrom (gr.) mesto za poletanje i sletanje helikoptera. helijazis (gr. helfasis sijanje Sunca, sunanje) med. sunano kupanje; sunanica. helijaktian (gr. heliakos) koji se tie Sunca ili mu pripada, sunani. helijantus (gr. helios Sunce, anthos cvet) bog. suncokret. helij(um) (nlat. helium) hen. gasovit elemenat, bez boje i mirisa, atomska masa 4,0026, redni broj 2; spada u plemenite gasove (zato to se ne spaja s drugim elementima); upotrebljava se za punjenje vazdunih balona i elektrinih sijalica (jer je lak i ne gori), za gasne termome-tre. helik (gr. helix ki. helikos) v. elisa. helikoida (gr. helix gen. helikos zavojnica, spirala, loza, eidos oblik, vid) geom. povrina koja postaje kad se prava kree po spirali (zavojnici) pod stalnim uglom sa njenom osom. helikoidan (gr. helix, gen. helikos, eidos) zavojniast, lozast, u vidu zavojnice ili loze. helikometrija (gr. helix, metria merenje) deo geometrije koji se bavi spiralama. Helikon (gr. Helikon) planina u Beotiji (1749 t), po predanju sedite Apolona i muza; up. helikonide. helikon (gr. helix) kod grka: etvrtast instrumenat sa 9 ica koji je sluio za

heksasilabian (gr. hex, syllabe slog) estosloan, od est slogova (re). heksastilon (gr. hex, stylos stub) graevina (ili: dvorana) sa est stubova. Heksateuh (gr. hex, teuchos sveska, knjiga) koji se sastoji od 6 knjiga", naziv za 5 knjiga Mojsijevih (Pentateuh) i Knjigu Isusa Navina. heksafilan (gr. hex, phyllon list) vot. e-stolist, sa 6 listova. heksahord (gr. hex, chorde ica, struna) muz. = seksta; takoe: instrumenat sa est ica. heksenus (nem. HexenschuC) med. protisli, probadi u krstima, krstobolja. heksogen (gr. hex est, genos rod) brizant-ni, rasprskavni eksploziv; izrauje se od urotropina i sulfonitrine smee. heksoze (gr. hex est) eeri sa est ugljenikovih atoma (npr. glukoza i fruk-toza). hektar (gr. hekaton sto, lat. agea povrina) mera za povrinu=100 ara, 10* t.. hekgo- (gr. hekaton) kao predmetak u sloenicama znai: sto (npr. hektolitar 100 1). hektogram (gr. hekaton, gramma teina, teg) teg od 100 grama. hektograf (gr. hekaton, grapho piem) aparat za umnoavanje spisa i crtea. hektografirati v. hektografisati. hektografisati (gr. hekaton sto, grapho piem) umnoavati rukopise na hekto-grafu. hektolitar (gr. hekaton, litra mera za teinu i za tenost, lat. libra) mera za tenosti = 100 litara. hektometar (gr. hekaton, metron mera) mera za duinu=100 metara. Hektor (gr. Hektor) sin Prijama i Hekabe, muze Andromahin, najvei junak trojanski, ubio ga Ahil. Hekuba (gr. Hekabe, lat. Hecuba) kit. v. Hekaba. Hela (gr. Helle) mit. ki beotskog kralja Atamanta i Nefele. Beei od mrnje maehe Inone na zlatorunom ovnu u Kolhidu, padne s ovna i udavi se u moreuzu, koji je po njoj nazvan Helespont (Helino more). Helada (gr. Hellas) Grka, naroito stara, klasina Grka, Jelada. Helvecija (lat. Helvetia) staro latinske ime vajcarske. helebarda (nem. Helmbarte, Hellebarde) cpednjovekovno oruje: koplje sa sekirom pri vrhu, ispod iljka, ubojna sekira, brada-tica. heleborizam (gr. helleboros kukurek) med. ienje creva kukurekom. Helen (gr. Hellen) mit. sin Deukaliona i Pire, kralj u Ftiji, praotac Helena, po ijim su sinovima (Eolu, Doru, Jonu i Aheju) nazvana staro grka plemena: Eol-ci, Dorci, Jonci i Ahejci.
63 Leksikon

helikonide

994

heliferan

odreivanje tona; danas: najvei duvaki instrumenat koji svira nosi preko glave i ramena. helikonide (gr. Helikonides) pl. mit. nadimak muza (po bregu Helikonu). helikoplan (gr. helix zavojnica, spirala, fr. planer leteti bez mahanja krilima) avij. v. helikopter. helikopter (gr. helix, pteron krilo) avij. aerodin ije se odravanje u letu uglavnom postie reakcijama vazduha na dve povrine ili vie povrina koje se obru pomou motora; odlika mu je sposobnost da se uspravno, vertikalno, die, da stoji u mestu, da leti vodoravno, horizon-talno, i da se lagano sputa na eljenu taku. helio- (gr. helios) predmetak u sloeni] a-ma sa znaenjem: Sunce, sunani, koji je u vezi sa Suncem. heliobiologija (gr. helios, bios ivot, logia nauka) nauka koja prouava direktan uticaj pojava na Suncu na razne prirodne promene i pojave. heliognosti (gr. helios, gnostes) oboavaoci Sunca, heliogravira (gr. helios, fr. gravure reza-nje) v. fotogravira. heliogram (gr. helios, gramma slovo) traka od hartije na heliografu na kojoj sunevi zraci ostavljaju tragove svog zraenja; up. heliograf 2. heliograf (gr. helios, graphos) 1. instrumenat pomou koga se fotografie Sunce; 2. instrumenat koji pokazuje trajanje sijanja Sunca; 3. aparat koji pokazuje i izrauna-va jainu suneve svetlosti; 4. u vojnoj telegrafiji: aparat kojim se, pomou jednog okretljivog ogledala o koje se odbija sunana svetlost, daju znaci na velika odstojanja. heliografija (gr. helios, grapho opisujem, crtam, slikam) opisivanje Sunca, nauka o Suncu kao nebeskom telu; takoe = fo-totipija. heliografski (gr. helios, grapho crtam, slikam) nacrtan ili predstavljen uticajem sunane svetlosti. heliodor (gr. chelios, doron dar) min. vrsta berila; spada u drago kamenje; ima ga u junoj Africi. heliozis (gr. heliosis izloenost Suncu) med. v. helijazis. heliolatrija (gr. helios, latrefa oboavanje) oboavanje Sunca, sluba Suncu kao bogu. heliometar (gr. helios, metron merile) astronomski durbin sa prepolovljenim objektivom, slui za vrlo tano merenje veoma malih rastojanja i uglova na nebu, naroito prenika Sunca. helioilastika (gr. helios, plastike vetina uobliavanja) fotografisanje reljefnih slika. Helios (gr. Helios Sunce) mit. bog Sunca kod starih Grka, prikazivan kao mladi na

zlatnim kolima sa 4 konja i sa zracima oko glave (kod Rimljana: Sol). helioskop (gr. helios, skopeo posmatram) durbin sa obojenim seivom za posmatranje Sunca. heliostat (gr. helios, istemi postavim, stavim) sprava pomou koje se sunevi zraci, i pored kretanja Zemlje, uvek projektuju u istu taku. helioteoloki dokaz teol. dokaz da postoji bog na osnovu postojanja Sunca. helioterapija (gr. helios, therapeia leenje) leenje sunanim zracima. heliotermometar (gr. helios, thermos topao, metron mera, merile) naroit termometar za merenje iznosa apsorpcije Sunanog zraenja prolaskom kroz atmosferu. heliotipografija (gr. helios, typos otisak, slika, grapho piem, slikam) vrsta fotografije za odtampavanje rukopisa i dr. heliotrop (gr. helios, trepo okreem, obr-em) 1. instrumenat za proizvoenje svetlosnih signala na dalekim rastojanjima, naroito kod trigonometrijskih mere-nja (sastoji se iz jednog durbina pred kojim stoje, odvesno jedno na drugom, dva ogledala); 2. sunanik, sunani asovnik; 3. bot. posunac; 4. min. vrsta kalcedona tamnozelene boje sa crvenim mrljama. heliotropizam (gr. helios, tropos okret, obrt) bot. tenja jednog dela biljke da se okree prema Suncu (pozitivni heliotropizam) ili da se odvraa od njega (nega-tivni heliotropizam). heliotropii (gr. chelios, trepo okreem, obrem) hem. vrsta mirisa; po hemijskom sastavu aromatski aldehid piperonal. heliofob (gr. helios, phobos strah) onaj koji ne voli svetlost, ili se nje plai. hsliofobija (gr. helios, phobeo bojim se) strah od sunca, zaziranje od sunane svetlosti. heliohromija (gr. helios, chroma boja) v. fotohromija. heliocentrizam (gr. helios, lat. centrum sredite) astr., fil. uenje koje smatra Sunce kao sredino telo oko koga krue sve planete obrui se u isto vreme oko svojih osa; ovo je uenje postavio na naunu osnovu veliki poljski astronom Nikola Kopernik (14731543); supr. geocentrizam. heliocentrian (gr. helios, lat. centrum) sa Suncem u sreditu, suncosredini (naziv za shvatanje po kome je Sunce sredite sunanog sistema; supr. geocentrian; he-liocentrini sistem = Kopernikov sistem; geocentrini sistem = Ptolemejev sistem. helisa (gr. helix gen. helikos, fr. helice) v. elisa. heliferan (gr. chele tipci, makaze, lat. ferre nositi) zool. snabdeven makazama (tipcima).

heliforman

995

hematoteologiJa

heliforman (gr. chele tipci, makaze, lat. forma oblik) zool. u obliku tipaka, maka-zast. heliciti (gr. helix loza, zavojnica, spirala i nastavak -ites) geod. okamenjeni puevi. helicitian (gr. helikos) uvojit, zavojit, spiralan. helkizmometar (gr. helkysmos vuenje, tetron mera, merile) sprava za merenje privlane sile. helkozis (gr. helkosis) med. gnojenje. helkologija (gr. helkos gnojava rana, logia nauka) med. nauka o irevima i zagnojavanju. helkoma (gr. helkoma) med. rana, ir. helktika (gr. helkos rana, gnojava rana) pl. med. sredstva za stvaranje, za izazivanje ireva. helktian (gr. helkos) koji izaziva stvaranje ireva. helminti (gr. helmins gen. helminthos glista) pl. zool. gliste, naroito utrobne (drevne) gliste. helmintijazis (gr. helminthiao patim od glista) med. naziv za bolesti nastale usled drevnih glista. helmintika (gr. helmins gen. helminthos glista) pl. med. sredstva protiv glista. helmintian (gr. helmins) glisni, koji se tie glista. helmintologija (gr. helmins glista, logfa) nauka o glistama i o njihovom odnosu prema njihovim domainima ljudima i ivotinjama (grana parazitologije). helmintopira (gr. helmins glista, rug vatra, vatrutina) med. groznica usled prisustva glista u crevima. heloderma (Heloderma suspectum) zool. jedini otrovni guter, ivi po pustinjama SAD. helonijarija (gr. chelone kornjaa, eljka) kornjanjak, ribnjak za gajenje morskih kornjaa. helonofagi (gr. chelone kornjaa, phageln jesti) kornjaojedi, oni koji jedu kornjae. helopira (gr. helos bara, rug vatra, vatrutina) med. baroka groznica. helos (gr. helos klinac, avao) klin; med. ulj, kurje oko. heloti (gr. heilotes) robovi u staroj Sparti, koji su vrili poljske radove i sluili kao titonoe i lako naoruani vojnici. helotizam (gr. heilotes spartanski dravni rob) sklonost ugnjetavanju. helotija (gr. heiloteia) robovanje, ropstvo. helofiti (gr. helos movara, phyton biljka) vot. biljke koje ive u movarama. hema- (gr. haima gen. haimatos krv) kao predmetak u sloenicama znai: krv, krvni; hemat-, hemo-. hemagoga (gr. haima krv, ago teram, izazivam) pl. med. sredstva koja izazivaju menstruaciju. hemadenoza (gr. haima, aden lezda) med. bolest krvnih sudova.

hemataporija (gr. halma, aporia nedostatak, oskudica) med. malokrvnost, = adeloc'a. hematemeza (gr. haima gen. afmatos krv, hemesis povraanje) med. v. melema. hematizam (gr. haima) med. krvarenje, naroito: krvarenje iz nosa. hematikum (gr. haima, nlat. haematicum) med. sredstvo za poboljanje sastava krvi. hematin (gr. haima) crvena bojena materija krvi; boja u kampehovom drvetu. hematinon (gr. hafma) jo u starom veku za mozaik i raskone posude upotrebljavana neprovidna staklena masa crvene boje; 1846. god. ponovo pronaena. hematit (gr. haima krv i nastavak -ites: slian krvi) min. gvozdena ruda, mrkocr-ven oksid gvoa; kod nas ga ima u Vareu i Ljubiji. hemato- (gr. halma, halmatos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: krv, krvni. hematoblaste (gr. haima, blastos klica) fiziol. bojene elije od kojih postaju crvena krvna zrnca; krvne ploice. hematogen (gr. haima, gen- koren od gignesthai nastati, postati) med. krvotvoran, koji stvara krv, koji daje krv; im. lek protiv malokrvnosti. hematoglobin (gr. hafma, lat. globus lopta, grudva) fiziol. krvno crvenilo. hematografija (gr. haima, grapho opisujem) fiziol. opisivanje krvi, opis krvi. hematoza (gr. halma) fiziol. postajanje krvi, pretvaranje hranljivog soka u krv. hematozoe (gr. halma, zoon ivotinja) ivotinje koje ive u krvi kao paraziti (gotova ni). hematoidan (gr. haimatoeides krvast) boje krvi, kao krv, slian krvi. hematokratija (gr. haima, kratos vlada) vladavina koja se odrava prolivanjem krvi. hematokrit (gr. haima, krinem izdvajati) sprava za izdvajanje krvnih zrnaca. hematologija (gr. haima, logla nauka) nauka o krvi, nauka o stvaranju krvi. hematom (gr. hafma) med. izliv krvi pod kou, krvni otok. hematomantija (gr. halma, mantefa predskazivanje) med. predvianje razvitka i ishoda bolesti po sastavu krvi. hematonoze (gr. haima, nosos bolest) pl. krvne bolesti, bolesna odstupanja od normalne koliine i normalnog sastava krvi. hematopoezis (gr. haimatopoiesis) med. stvaranje krvi. hematoptizija (gr. haima, ptysis pljuvanje) med. pljuvanje krvi. hematoskopija (gr. haima, skopeo gledam, posmatram) med. pregled krvi, ispitivanje krvi. hematostatika (gr. haima, statikos koji zaustavlja, od istemi zaustaviti) pl. med. sredstva za zaustavljanje krvi. hematoteologiJa (gr. haima, theos bog, logfa uenje) etn. uenje da se bog moe umilosti-viti prinoenjem krvnih rtava.

63*

hematoterapiJa

996

hemistih

hematoterapiJa (gr. haima, therapefa leenje) med. leenje krvlju i krvnim serumom. hematofobija (gr. haima, phobos strah) strah (ili: groenje) od vienja prelivene krvi. hematohrom (gr. haima, chroma boja) krvna boja, krvno crvenilo. hematurija (gr. haima, uron mokraa) med. prisustvo krvi u mokrai, mokrenje krvi. hemendegz (eng. hem and eggs) kup. unka prena sa jajima, unka u kajgani. hemeralopija (gr. hemera dan, ops gen. opos vienje, vid) med. nono slepilo, kokoije slepilo (ona bolest kod koje se uvee ili nou ne vidi gotovo nimalo, a danju dosta dobro i normalno). hemerobaptisti (gr. hemera dan, baptlzo umoim, zagnjurim) pl. lanovi jevrejske sekte koji su svakoga dana vrili verske obrede pranja. hemerologijum (gr. hemerologion) sraunavanje na dane", brojenje na dane", = kalendar. hemeroteka (gr. hemera dan, theke priuvi-te, koveg) biblioteka stvari koje svaki dan izlaze (novine). hemi- (gr. hemi-) 1. predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: pola, polovina. hemi- (gr. cheo, chemela) 2. predmetak u sloenicama sa znaenjem: hemija, hemijski. hemialgija (gr. hemi- pola, polu-, algos bol) med. jednostrana glavobolja, migrena. hemianestezija (gr. hemi-, a-, ne-, bez-, aisthesis oseaj) neosetljivost jedne strane tela. hemianopija (gr. hemi-, a-, brz gen. oroz) med. v. hemiopija. hemiantrop (gr. hemi-, anthropos ovek) poluovek. hemiantropija (gr. hemi-, anthropos ovek) med. stanje poluoveka, ludilo u kome je ovek gotovo ravan ivotinji. hemiglifija (gr. chemefa, glypho izdubem, izreem) izraivanje kliea nagrizanjem ezapom. hemigrafija (gr. chemeia, grapho crtam) izrada reljefa, pomou ezapa, u pinku, bakru ili mesingu; = cinkografija. hemigrafirati (gr. chemeia, grapho) hemijskim putem izraivati crtee, slike, arabeske i dr. hemiedrija (gr. hemi-, hedra ravan, pljosan) u kristalografiji: pojava jednog kristalnog oblika samo sa polovinom njegovih pljosni koje se imaju oekivati po kristalnom sistemu (supr. holoedrija). hemizam (gr. chemeia) opti naziv za sve hemijske pojave u prirodi; sposobnost (npr. svetlosti) da izaziva hemijske promene, hemijska zbivanja; fil. shvatanje po kome je priroda postala hemijskim proce-som, zbivanjem. hemija (gr. cheo levam, lijem, chemeia) deo nauke o prirodi koji se bavi promenama u

materiji, TJ. pojavama pri kojima se i materija tela kao takvih menja, i zakonima po kojima se te promene dogaaju; or-ganska hemija bavi se ugljenikovim slojevima (naziv iz vremena kad se mislilo da organski spojevi mogu nastati samo uticajem tzv. ivotne snage" u organizmima biljaka i ivotinja). hemijatrija (gr. chemeia, iatrefa leenje) leenje po hemijskim naelima. hemijska kinetika grana fizike hemije koja prouava brzinu hemijskih reakcija. hemijski (gr. chemefa) koji se tie hemije ili u nju spada; hemijska tehnologija nauio opisivanje razliitih grana tehnike koje govori o hemijskoj preradi, upotrebi, trgovini i dr. sirovinama; hemijski efekt spajanje atoma i stvaranje novih molekula; hemijski proces zbivanje koje se vri pri spajanju ili jedinjenju hemijskih elemenata ili pri razlui-vanju jedinjenja na elemente; hemijski rat rat u kome se upotrebljavaju kao borbeno sredstvo bojni otrovi; hemijski spojevi, hemijska jedinjenja tela koja se mogu rastaviti na svoje elemente. kemikalije (gr. chemeia) pl. hemijski proizvodi, hemijski artikli. hemikranijum (gr. hemi-, kramon lubanja) med. v. hemialgija. hemiluminescencija (gr. chemefa, nlat. luminescentia) fiz. svetljenje uslovljeno hemijskim zbivanjima, procesima. hemimorfizam (gr. hemi-, morphe oblik) v. hemimorfija. hemimorfija (gr. hemi-, morphe oblik) u kristalografiji: pojava kada su kristali koji ne pripadaju regularnom sistemu na suprotnim krajevima ogranieni plosni-ma, povrinama razliitih oblika, tj. kada su na gornjem kraju drukije razvijeni nego na donjem. hemiolian (gr. hemiolios) koji sadri celinu i po, podrug; etr. kod Grka: ritam iji delovi stoje u srazmeri 2:3. hemionian (gr. hemf-onos mazga) koji je kao mazga, tj. trom, mlitav. hemiopija (gr. hemi-, brz gen. oroz oko) med. bolest oiju u kojoj bolesnik vidi predmete samo upola, poluvidost. hemiopsija (gr. hemi-, opsis gen. opseos vienje, vid) v. hemiopija. hemioterapija v. hemoterapija 2. hemipareza (gr. hemi-, paresis oputanje, poputanje, labavljenje) v. hemiplegija. hemiplegija (gr. hemi-, plege udarac) med. nepotpuna, jednostrana uzetost. hemipleksija (gr. hemi-, plexis udarac) med. v. hemiplegija. hemiptera (gr. hemi-, pteron krilo) pl. zool. polukrilci, riliari, rilai. hemipterologija (gr. hemi-, pteron, logfa nauka) nauka o riliarima. hemistih (gr. hemi-, stichos vrsta, red, stih) etr. polustih.

hemisfera

997

hemeriJa

hemisfera (gr. hemi-, sphaira lopta) polulopta, polukugla (nebeska, zemaljska); aiat. velikomodana polutina. hemisferan (gr. hemi-, sphatra lopta) u obliku polulopte, poluloptast. hemitipija (gr. chemefa, typos otisak, slika) pretvaranje radiranih i nagrize-nih metalnih ploa hemijskim sredstvima u reljefne ploe. hemiton (gr. hemi-, tonos) muz. poluton. hemitropan (gr. hemi-, tropos obrt, okret, trepo obrem, okreem) min. za polovinu pomeren, polupomeren (kristali). hemitropije (gr. hemi-, tropos obrt) pl. sra-sli kristali, kristali blizanci. hemifonija (gr. hemi-, phone zvuk, glas) poluglasnost, slaboglasnost, slab glas. hemicefalus (gr. hemi, kephale glava) med. nakaza roena sa pola glave. hemicikl (gr. hemi-, kyklos krug) polukrug. hemiar (gr. chemeia) onaj koji se bavi hemijom, koji prouava hemiju. hemo- (gr. haima) predmetak u sloenicama sa znaenjem: krv, koji je u vezi sa krvlju, krvni. hemoblastoza (gr. haima gen. heimatos krv) med. bolest zbog malignog bujanja elija krvotvornih tkiva. hemoglobin (gr. haima, lat. globus lopta, grudva) biol. krvni pigment, krvno crvenilo; med. sredstvo koje stvara krv. hemogram (gr. hafma, gramma slovo) med. krvna slika, slika iz koje se vidi sastav krvi s obzirom na koliinu hemoglobina, crvenih i belih krvnih zrnaca i dr. hemodinamika (gr. haima, dynamis sila, snaga) nauka o jaini kretanja krvi. hemodinamometar (gr. haima, dynamis, metron mera, merile) med. aparat za merenje snage strujanja krvi. hemozis (gr. chemosis) med. oticanje veznice onih kapaka (znak drugih onih bolesti). hemokatartika (gr. haima, kathartikos za ienje, koje slui za ienje) pl. med. sredstva za ienje krvi. hemokultura (gr. haima krv, lat. cultura negovanje) med. sterilno uzimanje krvi radi odgajivanja zaraznih klica u cilju utvrivanja dijagnoze tifusa i dr. oboljenja. hemoliza (gr. haima, lysis rastvaranje) med. rastvaranje (ili: razlaganje) crvenih krvnih zrnaca. hemometar (gr. halma, metron mera, merilo) krvomer, sprava za odreivanje gustine krvi. hemopatologija (gr. haima, pathos bolest, logia nauka) nauka o bolestima krvi (deo medicine). hemoperikardij(um) (gr. haima, nlat. pericardium osre) med. krvarenje u srcu usled prekida u sranim ilama. hemoptizija (gr. haima, ptysis pljuvanje) med. v. hematoptizija.

hemoragija (gr. haima, rag- koren od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. krvavljenje, krvoliptenje, jak izliv krvi. hemorea (gr. haima, rheo teem, curim) med. v. hemoragija. hemoroidi (gr. haimorois gen. haimoroidos, haima, rheo teem, curim) pl. med. uljevi, proirenje vena zadnjeg creva u blizini mara (spoljni hemoroidi) ili u miiu stezau (unutranji hemoroidi); stvara veinom okrugle, kao zrno pasulja velike izrataje koji s vremena na vreme prskaju i iz njih tee ista krv ili se zagnojavaju; javljaju se naroito kod osoba iji rad zahteva dugo sedenje. hemosorpcija (gr. chemeia, lat. sorbere upijati) usisavanje, upijanje jednih materija (tenosti, pare, dima, plina) od drugih usled ega dolazi do hemijske reakcije meu njima. hemostaza (gr. haima, stasis stajanje, zaustavljanje) med. zaustavljanje krvi (krvarenja) pomou raznih instrumenata i podve-zivanja zavojima i sl. hemostatika (gr. haima, istemi) pl. med. v. hema gosta tika. hemostatina sredstva v. hematostatika. hemogsrapija (gr. haima, therapeia leenje) 1. med. v. hematoterapija. hemoterapija (gr. chemeia, therapeia leenje) 2. leenje bolesti hemijskim sredstvima. hemotoraks (gr. haima, thorax grudni ko) med. izliv krvi u pleuralnu upljinu (kao posledica povrede grudnog koa, ili tuberkuloze, raka, sifilisa i dr.). hemotropizam (gr. chemefa, tropos okret, obrt, trepo obrem, okreem) biol. v. pod tropizam. hemofilija (gr. hafma, philla prijateljstvo, naklonost) med. sklonost krvavljenju, nasledna bolest tekog zaustavljanje krvi. hemofiliar (gr. haima, philia) med. onaj koji boluje od hemofilije. hemofobija (gr. haima, phobos strah) med. strah od pogleda na krv. hemoftalmus (gr. haima, ophthalmos oko) med. izliv krvi u jabuicu oka. hemohromatoza (gr. haima, chroma boja) med. taloenje pigmenta u koi i unutranjim organima zbog poremeenog metabolizma gvoa. hemociti (gr. haima, kytos uplje telo; omot) biol. krvna zrnca. hemurgija (gr. chemeia hemija, ergon delo) nauka koja iz raznih poljoprivrednih proizvoda izvlai, hemijskim putem, velik broj doskora nepoznatih, a sada veoma korisnih i unosnih industrijskih izra-evina (npr. vetaka guma, platno, pluta, vuna, tofovi, boje, ilimi, eksplozi-vi, lakovi za metale, lek penicilin i dr.). hemerija (pere. pet zajedno, sehr grad, tur. hemgeri) zemljak; fig. drug, prijatelj.

henade

998

heptarh

henade (gr. henas gei. henados jedinica) pl. fol. jedinice; po Platonu: ideje, po Pro-klusu: duhovne sile koje emaniraju na jednog"; up. monade. hendekagon (gr. hendeka jedanaest, goma ugao) kom. jedanaestougaonik. hendekasilabus (gr. hendekasyllabos, hende-ka jedanaest, syllabe slog) etr. stih od 11 slogova, jedanaesterac; hendekasilabe pl. trohejsko-daktilski stihovi (alkejski, safijski i falecijski stih), naroito kod Katula i Marcijala. hendijada (gr. hen dia dyoln jedno pomou dvoga) poet. govorka figura kada se jedan pojam izrie dvema reima od kojih prva odreuje drugu iako su vezane veznikom i: kita i svatovi (tj. kieni svatovi). hendijadioin (gr. hen dia dyoln) ret. v. hendijadis. hendijadis (gr. hen dia dyoln) ret. v. ecdi-jada. hendiksp (eng. handicap) sp. v. haidikap. hends (eng. hand ruka) u nogometu: greka uinjena zabranjenim dodirom lopte rukom: kad lopta udari igraa u ruku, ili kad je igra namerno zadri rukom. hends of! (eng. hands off) k sebi ruke (devere)! henoteizam (gr. ep jedno, theos bog) fil. potovanje jednog (glavnog) boga, koje ne iskljuuje postojanje i drugih bogova (prvi stepen monoteizma). henotian (gr. epoo ujedinjujem, sjedinju-jem) ujedinjavan, koji ujedinjuje, sjedi-njavan, sjedinjujui, kome je cilj ili koji vodi ujedinjavanju ili mirenju, naroito u verskim stvarima. henri fiz. jedinica indukovanih elektrinih struja; znak N (prema severnoameri-kom fiziaru J. Henriju). heortologija (gr. heorte praznik, sveanik, logia uenje) teol. uenje o praznicima, njihovom postanku i znaenju. hepar (gr. erag gen. hepatos) 1. aiat. jetra; 2. hen. svako u vodi rastvorljivo jedinjenje nekog alkalnog metala sa sumporom (naziv po sumpor-kaliju koji ima boju jetre). heparin (gr. erag) supstanca dobivene iz jetre koja slui za spreavanje malokrv-nosti. hepat- (gr. erag gen. heparos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: jetra. hepatalgija (gr. erag, algos bol) med. bol jetre. hepatemfraksis (gr. erag, emphraxis zapuavanje) med. zaepljenost jetre. hepatizacija (gr. erag) med. pretvaranje plua u jetrastu masu. hepatizirati (gr. erag) med. pretvarati se u jetrastu masu (o pluima). hepatik (gr. erag, hepatikos jetreni) med. bolesnik od jetre. hepatika (gr. erag gen. hepatos, hepatikos jetreni) pl. med. sredstva, lekovi protiv bolesti jetre.

hepatitis (gr. erag) med. zapaljenje jetre. hepatian (gr. hepatikos) jetreni, koji se tie jetre ili joj pripada; bolestan od jetre; hepatian vazduh sumporni vazduh, kodljiva vrsta vazduha koji zaudara na smrdljiva jaja; hepatina sredstva v. hepatika. hepatografija (gr. erag, grapho opisujem) med. opisivanje, opis jetre; rendgenski snimak jetre. hepatodinija (gr. erag, hepatos, odyne bol) med. bol jetre. hepatolit (gr. hepar, Mthos kamen) med. kamenac u jetri. hepatologija (gr. hepar, logla nauka) nauka o jetri. hepatomegalija (gr. erag, hepatos, megas velik) med. poveavanje jetre; poveava jetra. hepatonkus (gr. erag, onkos masa) med. izrataj na jetri. hepatoskopija (gr. erag, hepatos, skopeo gledam, posmatram) proricanje po jetri, gatanje po jetri. hepatotomija (gr. erag, tome seenje, rezanje) med. seenje, operacija jetre. hepatocela (gr. hepar, kele prosutost, kila) med. prosutost, kila jetre. hepatocistis (gr. erag, kystos mehur) znat. uni mehur. hepening (eng. happening dogaanje) savremeni oblik likovnog, pozorinog ili mu-zikog izraavanja zasnovan na improvi-zaciji, iznenaenju i okiranju publike; izvodi ga umetnik obino na javnom mestu (ulica) uz sudelovanje svih prisutnih; prvi hepeninzi organizovani su 1958. u Njujorku. hepiend (eng. arru srean, end kraj) u knjievnom, pozorinom i filmskom jeziku: nasilu, neoekivano izveden srean svretak (nekog romana, pozorinog komada, naroito filma). hepta- (gr. hepta) predmetak u sloenicama sa znaenjem: sedam. heptaginian (gr. hepta, gyne ena) bog. ,,sa sedam ena", naziv za sve Lineove klase biljaka koje imaju 7 stubia (kao red). heptagon (gr. hepta, gonfa ugao) geom. sedmougaonik. heptada (gr. hepta) sedmica, vreme od sedam dana u svom simbolikom i mistinom znaenju. heptaedar (gr. hepta, hedra osnova, plosan) min. kristal sa sedam plosni. heptakord (gr. hepta, ital. accordo, gr. chorde ica) muz. v. heptahord. heptametar (gr. hepta, metron mera, merile) metr. stih sa sedam stopa, sedmerac. heptandria (gr. hepta, aner gen. andros ovek, muhe) pl. bog. sa sedam mueva", biljke iji cvetovi imaju 7 praninih niti (UP klasa Lineovog sistema). heptarh (gr. hepta, archo vladam) lan vlade sedmorice.

xeirrapxnja

999

hermafroditizam

heptarhija (gr. hepta, archo) vladavina sedmorice. Heptateuh (gr. hepta, teuchos knjiga) koji se sastoji od sedam knjiga", naziv za 7 prvih knjiga Starog zaveta (5 knjiga Moj-sijevih, knjiga Isusa Navina i Knjiga o sudijama). heptafilan (gr. hepta, phyllon list) bat. sedmolist, sa sedam listova. heptahord (gr. hepta, chorde ica, struna) muz. lira sa sedam ica; takoe: = sep-tima. her (nem. Negg) gospodin, gospodar, vlasnik. Hera (gr. Nega) 1. mit. sestra i ena Zevsova i, kao takva, najstarija boginja, boginja brakova i poroaja; inae gorda, vla-stoljubiva, podmukla i ljubomorna boginja (kod Rimljana Junona). Hera (gr. Nego) 2. mit. svetenica Afrodi-tina, ljubaznica Leandrova. herakleje (gr. Hrakles) pl. pesme iji su predmet ivot i dela Heraklova. heraklit (gr.) ploe izraene od drveta, rezanog u obliku tankih pljosnatih rezanaca, i cementa; slue za graenje pre-gradnih zidova, toplotnu i akustinu izo-laciju, pokrivanje itd. heraklitizam fil. uenje grkog filozofa Heraklita, oko 500. pre n.e., po kome se sve sastoji u bivanju, dogaanju i delatnosti; up. panta rej. Heraklo (gr. Herakles) mit. najslavniji grki heroj, ideal muke snage, hrabrosti i vrline (kod Rimljana: Herkul). heraldika (nlat. heraldus) nauka o grbovima (obuhvata poznavanje, vetinu izraivanja i pravo na grbove); heraldine figure likovi na grbovima. heraldiar (nlat. heraldicus) poznavalac, prouavalac grbova. herba (lat. herba) travka, biljka, trava. herbar (nlat. herbarium) 1. bog. sveska udeena za uvanje osuenih biljaka; 2. zbirka presovanih i osuenih biljaka; slui prouavanju flore nekog kraja, drave i
DR-

herbarizacija (nlat. herbarisatio) skupljanje biljaka (trava) u zbirku. herbarijum (nlat. herbarium) v. herbar. herbarist(a) (lat. herba travka, trava, biljka) poznavalac biljaka; travar, skuplja biljaka; trgovac biljkama. herbartijanizam filozofija, psihologija i pedagogija nem. filozofa Johana Fridriha Herbarta (17761841). herbivore (lat. herba biljka, vorare derati) zool. biljoderi, biljojeci. herbicidi (lat. herba biljka, caedere ubiti, cecidi) pl. hen. preparati za unitavanje korova i drugog tetnog i nepoeljnog rastinja (odlikuju se time to njihovo veoma jako otrovno dejstvo nimalo ne kodi ostalim biljkama, npr. strnim itima, a potpuno unitava korovske biljke).

herbozan (lat. herbosus) travan, bogat travom. hergela (pere.) v. ergela. herd-buk (eng. herd staklo, book knjiga) u racionalnom stoarstvu: matina zapatna knjiga sa podacima (poreklo, teina, proizvodom sposobnost i dr.) o govedima, rodoslov goveda; up. pedigri. hereditarni (lat. hereditarius) nasledan, nasledni; nasleen; hereditarno optereenje nasledio optereenje, nasleena sklonost nekoj bolesti ili slabosti (piu, krai, zloinu i dr.). hereditet (lat. hereditas) naslee, nasledstvo; naslednost; pravo naslea. herezija (gr. hairesis) v. jeres. herezijarh (gr. hairesis jeres, archo vodim, vladam, hairesoarches) glavni jeretik, tvorac, osniva neke jeresi. heres (lat. heres) naslednik; heres eks ase ili heres univerzalna (lat. heres eh asse, universalis) jedini naslednik. herzologija (gr. chersos kopno, logia nauka) geogr. nauka o oblicima, visinskim i drugim odnosima Zemljine povrine, deli se na orografiju i hidrografiju. herihter (nem. Herrichter) prireiva koe, krojilac i proiva koe za obuu. Herkul (lat. Hercules) mit. = Heraklo; fig. vanredno hrabar i snaan ovek; astr. sazvee na severnom nebu; Herkul na raskru navod iz jedne prie sofiste Predika prema kojoj se Herkul na raskru dugo reavao: da li da poe putem uivanja ili putem vrline; Herkulovi stubovi (lat. Columnae Herculis) Gibral-tarski moreuz na ijim je obema obalama po verovanju starih, Herkul podigao po jedan stub (kao oznaku dokle je u svojim putovanjima najdalje na Zapad stigao). herkuleus morbus (lat. herculeus morbus) med. Herkulova bolest", padavica. herkulski (lat. herculeus) koji je kao u Herkula, koji pripada Herkulu; gorosta-san, divovski, dinovski. herma (gr. Hermes, lat. Herma) Hermesova i svaka bista postavljena na stubu ili etvrtastom postolju; up. herme. hermafrodizam (gr. Herm-aphroditos) v. hermafroditizam. Hermafrodit (gr. Herm-aphroditos) mit. sin Hermesa i Afrodite, koga su bogovi, na molbu karijske izvorske nimfe Salmaki-de, sjedinili s ovom u jedno dvospolno bie (pola mukarac pola ena), zato to joj nije uzvraao ljubav; up. hermafrodit. hermafrodit (gr. Hermes, Aphrodite Afrodita) dvospolac, ivo bie (ivotinja ili biljka) kod koga postoje i muki i enski spolni organi; up. Hermafrodit. hermafroditizam (gr. Herm-aphrodites) biol. istovremeno postojanje mukih i enskih spolnih organa u jednoj jedinici (pojava kod mnogih biljaka i niih ivotinja normalna, a kod kimenjaka, sem

herme

1000

herpetian

malog broja riba, i oveka nakaznost i zakrljalost spolnih organa). herme (gr. Hermai) pl. kod starih Grka: glave i poprsja (prvobitno Hermesa, kao boga puteva, a zatim i drugih bogova i znamenitih ljudi) koja su stajala na etvrtastim stubovima; stavljali su ih na vrata hramova i kua, po raskrsnicama, trgovima i ulicama. hermelin (lat. hermellina, nem. Hermelin) zool. zver iz porodice kuna (Mustela erminea), severna, velika lasica; krzno mu je na visokoj ceni. hermenevtika (gr. hermeneutike tumaenje) v. hermeneutika. hermeneut (gr. hermeneutes tuma, objanjavalac) tuma, prevodilac Sv. pisma u staroj hrianskoj crkvi. hermeneutika (gr. hermeneutike tumaenje) vetina tumaenja ili izlaganja nekog govora ili spisa, naroito biblijskog; vetina simbolikog predstavljanje nekog umetnikog dela. Hermes (gr. Hermes) mit. sin Zevsa i Maje, glasnik bogova, bog trgovine, puteva, putnika, kradljivaca, reitosti, vo dua u Had, bog spavanja i snova, pronalaza lire; prikazivan kao umiljat mladi sa putnikim eirom, krilatim cipelama i heroldskim tapom (kod Rimljana: Merkur). Hermes Trismegist (lat. Hermes Trismegi-stus) triput najvei Hermes", mitski egipatski mudrac koga su smatrali tvo-rcem svih tajnih nauka i ocem alhemije (hermetike filozofije); otuda: hermeti-ka = alhemija; hermetiar = vetak u spravljanju zlata, alhemist, zanesenjak. hermetizam (gr. Hermes) zatvorenost, nepropustljivost; lit. jedan od vidova subjektivizma, zatvaranje, povlaenje u sebe i stvaranje sveta prema sopstvenoj zamisli. hermetika v. pod Hermes Trismegistus. hermetian (gr. Hermes) zatvoren tako da ne proputa ni tenosti ni vazduh, potpuno zatvoren (po tome to je Hermesu Trismegistu pripisivana vetina da riznice, posude i dr., pomou magijskog peata, uini potpuno nepristupanim). hermetiar v. pod Hermes Trismegist. hermoglif (gr. Hermes, glypho izdubem, reem) izraiva kipova Hermesa (Merkura); va j ar, kipar. hermoglifika (gr. hermoglyphike) vajarska vetina, vajarstvo, kiparstvo. hernija (lat. hernia) med. prosutost, prodor, kila (uroena ili stepena ispadnutost utrobe jedne zatvorene telesne duplje kroz neprirodan otvor, tako da izgleda kao izrataj van duplje glave, grudi, trbuha itd.). herniografija (lat. hernia prosutost, kila, gr. grapho opisujem) opisivanje raznih vrsta prosutosti.

herniologija (lat. hernia, gr. logfa nauka) nauka o vrstama i oblicima prosutosti. herniozan (lat. herniosus) ned. prosut, kilav. herniotomija (lat. hernia prosutost, kila, gr. tome seenje, rezanje) hir. operacija hernije. heroin derivat morfijuma, beli prah, opojna droga. heroj (gr. heros) kod starih Grka: polubog, junak potovan kao bog, naroito onaj kome je otac ili mati neko vie, boansko bie (Heraklo, Tezej, Kastor i Poluks itd.); fig. junak, ovek koji se istakao hrabrou, duhovnom nadmonou ili sposobnou. herojida (gr. herois gei. heroidos) 1. poet. lirskoelegijska pesma u obliku poslanice, u kojoj neki stari junak (ili stara junakinja) iznosi svoja oseanja. herojida (gr. herois gei. heroidos) 2. v. herojima 2. herojizam (gr. heros) junatvo, vitetvo, velika duevna i telesna nadmonost. herojizirati (gr. heros) uzdizati nekog do heroja, potovati kao heroja. herojina (lat. heroina) 1. junakinja, poluboginja, sena junakinja; 2. glumica koja igra glavnu ulogu; herojida. herojski (gr. heroikos) junaki, koji se tie junaka ili junakog doba jednog naroda; junaki, viteki; herojska poezija junako, epsko, pesnitvo; herojski stih=hek-sametar (kod nas: deseterac); herojski doba doba junaka, naroito, kod Grka, doba trojanskog rata i ranije. herold (nlat. heraldus, p. heraldo, nem. Herold) u srednjem veku: nadzornik koji je, pri vitekim igrama i sveanostima, ispitivao i objavljivao grbove; poklisar, glasnik, vesnik. heromanija (gr. heros junak, tata pomama, strast) strasno ponaanje junaka i junakih dela. heroologija (gr. heros heroj, polubog, junak, logia uenje) uenje, nauka o junacima i polu bogovima. heroon (gr. heroon) hram podignut u slavu nekog heroja, grob heroja. Herostrat (gr. Herostratos) zanesenjak iz Efeza koji je hteo da mu ime poto-poto ue u istoriju i da se proslavi, te je, 356. god. pre n. e., zapalio uveni Artemidin hram u Efezu; fig. ovek koji se proslavio i postao uven, poput Herostrata, naopakim i razornim radom. heroteizam (gr. heros junak, theos bog) oboavanje heroja. herpes (gr. herpes gen. herpetos) med. kosopasica, pljuskavica, jaglina (akutno oboljenje koe koje se sastoji u obrazovanju grupa sitnih mehuria sa seroznom ili gnojavom sadrinom). herpetian (gr. herpes gei. herpetos) med. kosopasian, pljuskaviast, bolestan od herpes a.

herpetografija

1001

heteroza

herpetografija (gr. herpes gei. herpetos kosopasica, grapho opisujem) med, opisivanje raznih vrsta i oblika herpesa. herpetologija (gr. herpes, logia nauka, herpo gmiem) med. nauka o herpesu; zool. nauka o gmizavcima i vodozemcima. herpografija (gr. herpo gmiem, grapho opisujem) gmizaviko pisanje, = reptilska tampa. heruvim (hebr.) u hrianskoj crkvi: aneo, natoveansko bie sa detinjom glavom i krilima, koje se nalazi uz boga. herc (nem. Herz) 1. srce; na kartama: karta sa slikom srca, adut; erc. herc 2. fiz. jedinica za merenje frekvencije naizmeninih struja: broj treptaja u jedinici vremena, Hercov broj (naziv po pronalazau, nem. fiziaru H. R. Hercu Hertz 18571894). herceg (nem. Herzog) Vojvoda; up. hercog. hercig (nem. herzig, Herz) mio, umiljat, lju-bak, lep, krasan. hercija (nlat. hercia) trokrak crkveni svenjak. hercog (nem. Herzog, stvnem. heri vojska, zogo=^aT. dux) vojvoda (nekada vladarska i najvia plemika nasledna titula kod Nemaca). hesap (arap.) v. esap. hesonit (gr. hesson manji) mineral, vrsta poludragog kamena. Hesperide (gr. Hesperides) pl. nit. u starogrkoj mitologiji keri titana Atla-nta (na krajnjem zapadu uvaju zlatne jabuke). Hesperija (lat. Hesperia) 1. zapadna zemlja (za Grke Italija, za Rimljane panija); 2. astr. asteroid otkriven 1861. god. hesperus (gr. hesperos) vee; zapad; Hesperus Veernjaa (planeta Venus kada se pojavi po izlasku Sunca; up. Fosforos). Hestija (gr. Hestia) 1. mit. grka boginja zatitnica ljudi i dravnog ureenja, odgovara rimskoj Vesti; 2. astr. asteroid otkriven 1857. god. hetera (gr. hetafra prijateljica, drugarica) ljubavnica, bludnica; duhovita, milosnica, obrazovana i slobodna ena. heterarhija (gr. heteros drugi, archo vladam) vladavina tuinaca, tuinska vlast. heteri (gr. hetairia drutvo, prijateljstvo) makedonske rodovsko plemstvo; konjanici staromakedonske vojske. heterizam (gr. hetaira drugarica) priznate nalonitvo, priznat konkubinat; pretpostavljena ustanova zajednikog braka u plemenu. Heterija (gr. hetaiiia drugarstvo, druina) Prijateljsko udruenje", ime grkog tajnog politikog udruenja, koje je osnovao 1780. u Rumuniji pesnik Riga od Fere i obnovljeno 1814. u Odesi, kome je bio cilj osloboenje Grka i drugih balkanskih naroda od turskih vlasti.

heteristi (gr. hetairla) pl. lanovi Hete-rije. hetere- (gr. heteros) predmetak u sloenicama sa znaenjem: drugi, razni, razliit. heterobiografija (gr. heteros, bios ivot, grapho piem) ivotopis koji neko napie o nekome drugom; supr. autobiografija. heterogamija (gr. heteros, gamos brak) bog. spajanje gameta koji se razlikuje po veliini, obliku i pokretljivosti; anizoga-mija. heterogen (gr. heterogenes drugoga stabla, drugoga roda, druge vrste) koji pripada drugoj vrsti, sastavljen od raznorodnih elemenata, raznovrstan, raznorodan; up. homogen. heterogenea (gr. heteros drugi, genos rod) gram. imenice koje u istom ili razliitom znaenju imaju razliit rod u jednini i mnoini, npr. akt: akti i akta; fakat: fakti i fakta. heterogeneitet v. heterogenost. heterogenija (gr. heteros, genos) v. heterogonija. heterogenitet (tanije je heterogeneitet) v. heterogenost. heterogenost (gr. heterogenes raznorodan, raznovrstan) raznorodnost, raznovrsnost, nejednakost. heterogonija (gr. heteros, gonos poreklo) viol. oblik menjanja generacija, kada pojedine generacije pokazuju razliite oblike. heterograf (gr. heteros, grapho piem) onaj koji pie drukije od ostalih, tj. uvodi-lac novina u pravopis. heterodin (gr. heteros, dynamis snaga, sila) teh. generator naizmeninih struja visoke frekvencije; primenjuje se poglavito kod radio-prijemnika, gde slui kao lokalni oscilator. heterodinamian (gr. heteros, dynamis) bog. naziv za biljke sa prainini nitima razliite duine npr. krstaice i usna-tice. heterodoksan (gr. heteros, doxa mnenje, miljenje) koji odstupa od utvrenog ver-skog uenja, krivoveran, inoverac; supr. ortodoksan. heterodoksija (gr. h&teros, doxa mnenje, miljenje) krivoverje, jeres; supr. ortodok-sija. heterodontan (gr. heteros, odus, odontos zub) zool. naziv za zubala kimenjaka koji imaju razne vrste zuba. heteroerotizam (gr. heteros, heros spolna ljubav) psih. pojava kod odraslih koji trae drugu osobu za seksualnog partnera; supr. autoerotizam. heteroza (gr. heteroiosis izmena, promena) biol. pojava bujnijeg rasta, snanijeg i breg razvitka i vee otpornosti koja nastaje ukrtanjem biljaka i ivotinja razliitih naslednih osobina.

heterozeteza

1002

heterofonija

heterozeteza (gr. h6teros, zetezis traenje, istraivanje) sklonost postavljanju na-stranih tvrenja; log. pogreka u zakljui-vanju koja nastaje kad se iz premisa zakljuuje neto drugo a ne ono to je trebalo dokazati (metabazis e je alo genos), sofistiko, dvosmisleno pitanje. heterozigot (gr. heteros, zygon jaram) raznonasledan (melezan) organizam. heterozigotan (gr. heteros, zygon jaram) vot. koji je postao spajanjem gameta sa raznim naslednim faktorima; supr. homozigotan. heteroinseminacija (gr. he4eros, insemina-cija) vetako oploavanje ivotinje ili oveka. heterokarpian (gr. heteros, karpos plod, rod) vot. raznosemeni, koji donosi razliit rod. heteroklizija (gr. h6teros, klisis promena, heteroklisia) u grkoj gramatici; megpana promena imenica, npr. gyne gen. gynaikos. heteroklitian (gr. heteroklitos) gram. sa meanom promenom, nepravilan; neobian, nastran, udan. heterokliton (gr. heterokliton) gram. imenica sa meanom nepravilnom promenom. heterokrazija (gr. he4eros, krasis meanje) razliito meanje sokova. heterokranija (gr. heteros, kranlon lubanja) med. jednostrana glavobolja, = migrena. heterolalija (gr. heteros, lalia govorenje, eretanje) nepravilno govorenje. heteromeran (gr. heteros, meros deo) sastavljen iz razliitih delova. heteromorfan (gr. heteros, morphe oblik) drukijeg ili razliitog oblika. heteromorfizam (gr. heteros, morphe) pojava jedne iste tvari (supstancije) u dvama (dimorfizam), trima (trimorfizam) ili vie (polimorfizam, pleomorfizam) bitno razliitih kristalnih oblika. heteronomija (gr. heteros, nomos zakon) 1. zavisnost od tuih zakona; 2. fil. nesamostalnost ovejeg razuma i volje; supr. autonomija; 3. zool. osobina viih bia kod kojih telesni lanci nisu meu sobom jednaki, ve se stapaju i grade telesne oblasti (glava, vrat, grudi, trbuh i dr.). heteropatija (gr. heteros, pathos bolest, patnja) med. 1. v. alopatija; 2. bolesno promenjena osetljivost. heteroplazija (gr. heteros, plasso uoblia-vam, obrazujem) raznorodno ili nepravilno organsko obrazovanje. heteroplastian (gr. heteros, plastikos uobliavan, koji uobliava, obrazovan, koji obrazuje) biol. sastavljen od raznorodnih elija. heteroptera (gr. heteros, pteron krilo) i zool. nejednakokrilci = stenice. heteroptika (gr. he4eros, optikos vidni) laan izgled, varka, obmana, zabluda. heterorganski (gr. heteros, organon) koji pripada drugom govornom organu ili razliitim organima za govor.

heteroreksija (gr. heteros, orexis tenja, prohtev) med. neobian, neprirodna elja za jelom, naroito kod trudnih ena. heteroritmus (gr. heteros, rythmos ritam) nepravilan ritam; med. nepravilno bilo, nepravilan puls (kao posledica bolesti). heteroseksualan (gr. heteros, lat. sexualis spolni) raznospolan, spolno osetljiv i naklonjen prema drugom, suprotnom spolu; supr. homoseksualan. heteroseksualitet (gr. heteros, lat. sexus spol) spolnost koja se osniva na prirodnom oseanju i nagonu prema drugom, suprotnom spolu. heterostilija (gr. heteros, stylos stub) vot. oblik dimorfizma kod koga hermafro-ditni cvetovi iste biljne vrste imaju kod pojedinih biljaka ili dugaak stubi a kratke pranine niti, ili kratki stubi, a dugake pranine niti. heterosciji (gr. heteroskioi) od. geogr. raznosenani", stanovnici umerenih podneblja, koji svoju podnevnu senku vazda bacaju u raznim pravcima, u pravcu severa ili u pravcu juga. heterotelija (gr. heteros, telos izvrenje, ispunjenje; raj, svrha, cilj) nesamostal-nost, zavisnost, stanje bia kojima su ciljevi njihove delatnosti prirodom odreeni i pokazani; supr. autonomija. heteroterme (gr. heteros, thermos vru) pl. zool. ivotinje sa promenljivom temperaturom tela (u ove spadaju sve ivotinjske vrste sem ptica i sisara). heterotetian (gr. heteros, tithemi meem, postavim) natulan, = transcendentan. heterotomian (gr. heteros, tome rezanje, seenje) nejednako urezan ili izreckan. heterotropan (gr. heteros, tropos obrt, okret, pravac) kooji ne ide u istom pravcu, drukije upravljen, koji se nejednako prelama (zraci). heterotrofan (gr. heteros, trophe hrana, ishrana) koji uzima hranu od drugih; heterotrofne biljke bot. gotovo iskljuivo najnie biljne vrste koje nemaju hloro-fila i ne mogu izraivati biljnu materiju, te moraju da je uzimaju od drugih biljaka (za razliku od autotrofnih biljaka, biljaka koje se same hrane, tj. koje imaju biljno zelenilo i mogu da stvaraju organsku materiju iz neorganskih, mine-ralnih jedinjenja). heterotrofija (gr. heteros, trophe) biol. v. alotrofija. heterofilija (gr. hteros, phyllon list) bot. razliitost oblika lia istih biljaka u raznim pojasevima. heterofonija (gr. h6teros, phone zvuk, glas) 1. med. bolesno promenjeni glas; 2. muz. sluaj kada instrumenat prethodi uniso-noj melodiji ili kad je produava, kao npr. kod gusala; raznoglasnost; prolazno, delimino menjanje melodije jednog glasa

hetsroftalmija

1003

higrometrija

prema istovremenom izvoenju iste melodije drugim glasom. hetsroftalmija (gr. heteros, ophthalmos oko) razliitost oiju, naroito razliita boja oiju, akarastost. heteroftongija (gr. heteros, phthongos glas) drukije govorenje; govor iz trbuha. heterohroian (gr. heteros, chros boja) raznobojan, aren. heterohromija (gr. heteros, chroma boja) uroeni nedostatak: raznobojnost onih duica kod iste osobe. hstman (nem. Hauptmann kapetan) vrhovni vojni zapovednik u Poljskoj, Litvaniji i Ukrajini (XVHU v.); v. ataman. het-trik (eng. hat-trick) sp. tri pogotka istog igraa, ili tri uzastopne pobede jedne iste ekipe; izraz potie iz vremena kad je vladao obiaj da se igrau kriketa (koji bi to postigao pokloni novi eir (eng. hat eir). heim (arap. hakim mudrac, filozof, tur. hekim) lekar. heureka (gr. heurisko naem, nalazim, heureka naao sam) naao sam, pronaao sam! (Radostan uzvik Arhimedov kad je, pri kupanju, otkrio svoj hidrostatiki zakon; otuda: radostan uzvik kada se rei neko teko pitanje, napravi kakvo otkrie itd.). heuristika (gr. heurisko naem, pronaem) vetina i nauka o metodima u prona-laenju novih, naroito naunih injenica i saznanja. heuristiki (gr. heurisko) pronalazak, pronalazaki, otkrivaki; heuristiki (analitiki ili tenetiki) metod put koji vodi pronalaenju naunih istina. Hefest (gr. Hphaistos) mig. bog vatre i onih mehanikih vetina za koje je potrebna vatra, nebeski kova, sin Zevsov i Herin, mu Haritin (u Ilijadi) ili Afroditin (u Odiseji); stasom slab, hrom, ali jakih miica, ivi na Olimpu kao Zevsov pe-harnik, a tu ima i svoju kovanicu (kod Rimljana: Vulkan). heftemimeres (gr. hepta sedam, hemi- pola, polu-, meros deo) metr. od sedam i po polovina ili tri i po stope, naroito: cezura u heksametru koja se nalazi posle tri i po stope ili u etvrtoj stopi. hedira (arap.) v. hedra. hedra (arap. higra seoba, tur. hicret) preseljenje Muhamedovo iz Meke u Medinu (16. UP 622. n. e.), od koga dana muhamedanci raunaju svoje godine. hibernator (lat. hibernus zimski) med. aparat za hlaenje zuba i dr. organa^u cilju postizavanja lokalne anestezije; up. hibernizacija. hibernacija (nlat. hibernatio) 1. zool. zimski san nekih toplokrvnih ivotinjskih vrsta; 2. med. leenje nekih duevno bolesnih pomou vetaki izazvanog zimskog sna".

hibernizacija (lat. hibernus zimski) med. metod vrenja lokalne anestezije, naroito zubne: uduvavanje, pomou hibernatora, hladnog vazduha i zamrzavanje, npr. u zub koji treba leiti ili vaditi. Hibernija (lat. Hibernia) lat. ime Mrske. hibernicizam (lat. Hibernia Irska) osobenost prekog govora; karakter Iraca. hibrid (lat. hibrida melez, od gr. hybris obest, nasilje) biol. bie (biljka ili ivotinja) koje je postalo od dveju razliitih vrsta, melez, bastard. hibridan (lat. hibrida) melezni, bastardni; hibridna re gram. re sastavljena od rei raznih jezika, npr. bi-gamija. hibridacija (lat. hibrida) biol. ukrtanje, parenje raznih vrsta, proizvoenje meleza ili bastarda. hibridizacija (lat. hibrida) v. hibridacija. hibridirati (lat. hibrida) biol. ukrtati, proizvoditi meleze (bastarde). higeist(a) (gr. hygieia zdravlje) onaj koji radi na unapreenju zdravlja. higeologija (gr. hygieia, logla nauka) v. higijena. Higieja (gr. Hygieia) 1. mit. grka boginja zdravlja, ki Eskulapa (prikazivana kao devojka sa koljkom u ruci, iz koje pije jedna zmija); 2. astr. asteroid otkriven 1849. god. higijastika (gr. higiastikos lekovit, hygieia zdravlje) vetina negovanja i odravanje zdravlja. higijena (gr. hygieia) nauka o negovanju zdravlja (pojedinca i naroda, tj. lina, javna i socijalna higijena). higijeniar (gr. hygieia) strunjak za higi-jenu. higiokomija (gr. hygieia, komizo negujem, gajim) negovanje zdravlja. hitro- (gr. hygros) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: vlaga, vlaan. higrobarometar (gr. hygros, barys teak, metron mera, merilo) sprava za merenje vlanosti vazduha. higrogram (gr. hygros, gramma slovo) crte to ga ispisuje higrograf. higrograf (gr. hygros, grapho beleim) higrometar koji automatski belei promene u vlanosti vazduha. higrodermija (gr. hygros, derma koa) med. kone bolesti praene luenjem krvnog seruma. higroeudiometar (gr. hygros, eudios tih, miran, metron mera, merilo) v. eudiome-tar. hrigrokolirijum (gr. hygros, kollyrion mast za oi) med. teni lek za oi. higrologija (gr. hygros, logia nauka) nauka o vlanosti vazduha. higrometar (gr. hygros, metron mera, merilo) vlagomer, instrumenat za osmatranje promena u vlanosti vazduha; higroskop. higrometrija (gr. hygros, metria merenje) merenje vlanosti vazduha.

higroskop

1004

hidremija

higroskop (gr. hygros, skopeo posmatram) v. higrometar. higroskopan (gr. hygros, skopeo) koji privlai, upija vlagu iz vazduha i usled toga bubri, npr. dlaka od kose, riblja kost, ica od creva, drvo, kuhinjske so, potaa i dr. higroskopicitet (gr. hygros, skopeo) svojstvo materije da upija, privlai iz vazduha vodu. higrostat (gr. hygros, istemi postavim, stavim) ureaj za odravanje stalne vla-nosti vzduha u zatvorenim prostorijama. higrofile (gr. hygros, phflos koji voli) vot. v. higrofite. higrofilija (gr. hygros, philia naklonost, voljenje) bog. opraivanje pomou talasanja vode (kod nekih vodenih biljaka). higrofite (gr. hygros, phyton biljka) pl. bot. biljke kojima je potrebno vie vlage da bi mogle uspevati; up. keerofite. higrofobija (gr. hygros, phobos strah) psih. strah, zaziranje od vlage ili tenosti. hidalgo (i. hidalgo) plemi, vlastelin, titula nieg plemstva u paniji. hidartroza (gr. hydor voda, arthron zglob) med. vodena bolest zglobova. hidat- (gr. hydor gec. hydatos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: voda, vodeni, vodo-. hidatide (gr. hydor gen. hydatos) pl. med. 1. vodeni mehurii, plikovi; 2. bobice od trakulje u mesu. hidatizam (gr. hydor gen. hydatos, hydatismos um vode u telu obolelog od vodene bolesti) med. bukanje vode u grudima ili trbuhu. hidatogen (gr. hydor, hydatos, gen- koren od gignesthai postati, nastati) koji je postao taloenjem iz vode. hidatogenezis (gr. hydor, hydatos genesis postanak, postajanje) stvaranje vode, postajanje vode. hidatodan (gr. hydatodes) voden, pun vode. hidatode (gr. hydor, hydatos, hodos put) pl. vot. upljine na epidermu biljaka kroz koje biljke izbacuju suvinu vodu u vidu kapljica. hidatoza (gr. hydor, hydatos) vodena bolest. hidatonkus (gr. hydor, hydatos, onkos masa) med. vodeni izrataj. hidatoskopija (gr. hydor, hydatos, skopeo posmatram) vraanje, gatanje u vodu. hidatofil (gr. hydor, hydatos, philos prijatelj) pristalica leenja hladnom vodom. hndatofite (gr. hydor, hydatos, phyton biljka) pl. bot. v. hidrofite. hidatrian (gr. hydor, hydatos) slian vodi, kao voda. hidra (gr. hydra vodena zmija) 1. dernejska hidra mit. mnogoglava neman u jezeru Le-rin kojoj su namesto svake odseene glave izrastale po dve nove, ali koju je Heraklo ipak uspeo da ubije; 2. zool. slatkovodni polip iz kola dupljara, vrlo proste grae

i sa 68 taka oko usnog otvora; 3. fig. zlo koje biva tim vee to se vie trudimo da ga otklonimo. hidra- (gr. hydor) predmetak u sloenicama sa znaenjem: voda, vodeni, vodo-. hidragoga (gr. hydor, ago teram, odvodim) pl. med. sredstva koja teraju na mokrenje i znojenje. hidradenitis (gr. hidros znoj, aden lezda) med. zapaljenje znojnih lezda. hidraza v. hidrolaza. hidrazin (gr. hydor voda) neorgansko hemijsko jedinjenje vodonika i azota; bezbojna uljasta tenost; slui kao redukciono sredstvo u analitikoj hemiji i industriji i kao polazna sirovina za sintezu mnogih jedinjenja. hidrangije (gr. hydor, angeion sud) v. limf-ni sudovi. hidrangiografija (gr. hydor, angeion, grap-ho opisujem) opisivanje limfnih sudova. hidrangiologija (gr. hydor, angelon, logia nauka) nauka o limfnim sudovima. hidrant (gr. hydor) 1. ulina vodena slavina, naprava za uzimanje vode iz uline vodovodne cevi, naroito za polivanje ulica i gaenje poara; 2. polip pojedinac u jednoj hidropolipskoj zajednici. hidrargilit (gr. hydor, lat, argilla glina) mineral sastavljen od gline i vode. hidrargirizam (gr. hydrargyros vetaki spravljena, iz rumenice, sulfida ive, izvuena iva) med. trovanje ivom. hidrargirija (gr. hydrargyros) med. v. hidrargirizam. hidrargirum (gr. hydrargyros) hem. vodeno srebro", iva. hidrat (gr. hydor) hem. jedinjenje vode sa nekom drugom tvarju, supstancom, obino kakva neutralna so. hidratisati (gr. hydor) hem. pretvoriti (ili: pretvarati) u hidrat, spojiti (ili: spajati) s vodom. hidraulik (gr. hydraulikos koji pripada vodnim orguljama) inenjer vodenih radova. hidraulika (gr. hydraulikos) fiz. nauka o tenostima kao pokretnoj sili, nauka o praktinoj primeni i upotrebi kretanja vode (deo hidromehanike). hidraulini (gr. hydraulikos) 1. koji spada u hidrauliku; 2. pokretan vodenom snagom; 3. koji se uticajem vode stvrdnjava (npr. hidraulini kre"); 4. hidraulina pre-sa v. hidrostatina presa. hidraulon (gr. hydor) muz. vodna orgulja. hidrahne (gr. hydor, achne pleva; pena; praina) med. vodeni mehuri (plik) na koi ili ustima. hidracidum (gr. hydor, lat. acidum kiselina) hem. vodonina kiselina. hidremezis (gr. hydor, emesis povraanje) med. povraanje vode. hidremija (gr. hydor, haima krv) med. vodnjikavost krvi.

hidrencefalitis

1005

hidroidi

hidrevcefalitis (gr. hydor, enkephalos mozak) med. vodena bolest mozga (glave). hidrepigastrijum (gr. hydor, to epigastrion telo od grudi do pupka) med. spoljanja ili povrinska vodena bolest trbuha. hidridi (gr. hydor, eidos oblik, vid) je-dinjenje hemijskih elemenata sa vodonikom. hidrijade (gr. hydrias ten. hydriados) pl. mit. vodene nimfe. hidrijaziologija (gr. hydor, iasis leenje, logia nauka) med. nauka o leenju vodom. hidrijazis (gr. hydor, iasis) med. leenje vodom. hidrijatrika (gr. hydor, iatrikos lekarski) vetina leenja vodom, naroito hladnom vodom. hidriranje (gr. hydor) proces i postupak uvoenja atoma vodonika u molekule razliitih hemijskih jedinjenja, veinom organskih. hidro- (gr. hydor) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: vrda, vodeni, vodo-. hidroa (gr. hidros znoj) pl. med. bubuljice koje su postale od vruine i znojenja. hidroavijacija (gr. hydor, fr. aviation) avijacija koja ima u sastavu hidroavione. hidroavion (gr. hydor, fr. avion) avion, letilica koja se die s vode i sputa na vodu (sa amcima mesto tokova). hidroaeroplan (gr. hydor, aer vazduh, lat. planum ravan) v. hidroavion. hidroakustika (gr. hydor, akustika) grana akustike koja ispituje podvodno kretanje zvuka. hidroarheologija (gr. hydor, arheologija) grana arheologije koja se bavi ispitivanjem ostataka materijalne kulture prolih civilizacija pod vodom, prven-stveno morem. hidrobaza (gr. hydor, basis osnova) baza za uzletanje i sletanje hidroaviona. hidrobat (gr. hydor, baino idem, gredem) pliva koji moe da se dri uspravno u vodi, vetak u plivanju; zool. gazivoda. hidrobiologija (gr. hydor, bios ivot, logia nauka) nauka o vodenim ivotinjama i biljkama. hidrobionti (gr. hydor, bfos gen. biontos ivot) bog. iva bia koja ive u vodenim bazenima. hidrobus (gr. hydor, lat. omnibus) manji motorni putniki brod. hidrogamija (gr. hydor, gamos brak) bot. opraivanje biljaka posredstvom vode. hidrogaster (gr. hydor, gaster trbuh) med. vodena bolest trbuha. hidrogen (gr. hydor voda, gen- koren od gignesthai postati, nastati) hem. 1. vodonik, elemenat atomske mase 1,0079, redni broj 1, znak N, najlaki od svih gasova, gori slabo svetlim ali vrlo toplim plamenom; 2. laiki naziv za vodonik-peroksid; u medicini slui za dezinfikovanje i uklanjanje neprijatnog mirisa od gnojnih

rana, a u kozmetici za bojadisanje kose; hidrogenijum. hidrogenerator (gr. hydor lea hydatos voda, generator) elektrini generator na pogon vodenom turbinom. hidrogenizacija (nlat. hydrogenisatio) hem. jedinjenje sa vodonikom. hidrogenij(um) (nlat. hydrogenium) hen. v. hidrogen. hidrogenisati (nlat. hydrogenium) hem. jedi-niti (ili: spajati) s vodonikom. hidrogeologija (gr. hydor, ge Zemlja, logia nauka) nauka o uticaju vode na stvaranje Zemljine povrine. hidrogenska bomba vrsta nuklearne bombe kod koje se koristi proces nuklearne fuzije tekog vodonika (deuterijuma) i supertekog vodonika (tritijuma); karak-terie je snano mehanino, toplotno i radioaktivno dejstvo; vodonina ili N-bomba. hidrogliser (gr. hydor voda, fr. glisseur) sp. motorni amac, lagan i pljosnat, koji klizi povrinom vode velikom brzinom. hidroglosum (gr. hydor, glossa jezik) med. abica, izrataj (otok) ispod jezika. hidrografija (gr. hydor, grapho opisujem) opisivanje vode, deo geologije, naroito morfologije Zemljine kore, koji se bavi fizikom kopnene vode; hidrografske karte geografske karte reka, jezera i mora. hidroderma (gr. hydor, derma koa) med. vodena bolest koe. hidrodermija (gr. hidros znoj, derma) med. prekomerno stvaranje znoja. hidrodinamika (gr. hydor, dynamis sila, snaga) fiz. nauka o dinamici tenosti; nauka o upotrebi vodene snage. hidrodrom (gr. hydor, dromos) mesto na vodi odakle polaze i gde se sputaju hidroa-vioii; up. aerodrom. hidroekstrakter (gr. hydor, fr. extracteur) izvlailac vode" centrifugalna maina za suenje. hidroelektrana (gr. hydor, elektrana) v. hidrocentrala. hidroelektrian (gr. hydor, elektrik6s) vodeno-elektrian; hidroelektrina kupatila med. lekovita kupatila kod kojih se elektrina struja pomou elektroda sprovodi u vodu, a kroz ovu u bolesnika; hidroelektrina centrala postrojenje za proizvoenje elektrine energije iz meha-nikog rada dobivenog iz vodenih padova; hidrocentrala. hidroenergetika (gr. hydor, energetika) nauka o iskoriavanju vodene energije. hidroenergija (gr. hydor, energija) vodena snaga. hidrozis (gr. hidros znoj) med. znojenje. hidrozoe (gr. hydor, zoon ivotinja) pl. zool. vodene ivotinje, klasa najprostije graenih dupljara, sivi poglavito u moru. hidroidi (gr. hydor, eidos vid, oblik) pl. zool. vodeni polipi.

hidrokardija

1006

hidrosadenitis

hidrokardija (gr. hydor, kardia srce) med. hidromehanika (gr. hydor, mechanike) mehanika tenih tela. vodena bolest osra (srane kese). hidrokefal(os) (gr. hydor, kephale glava) hidronefroza (gr. hydor, nephros bubreg, nosos bolest) med. nagomilavanje mokrae u osoba koja ima veoma poveanu glavu zbog bubregu. skupljanja tenosti u lobanji. hidrokranijum (gr. hydor, kranlon lubanja) hidronike (gr. hydor, nike pobeda) pobeda vode", postupak kojim se tkanine, klobu-ine med. vodena bolest mozga. (filcovi) i koe ine da budu ne-propustljive hidrokritika (gr. hidros znoj, kritik6s preza vodu, a da ipak proputaju vazduh. sudan) pl. ned. pouzdani znaci bolesti po hidronimija (gr. hydor gen. hydatos voda, znoju. bpota ime) deo onomastike koji se bavi hidroksid (gr. hydor voda, oksid) hem. jeprouavanjem imena voda: reka, jezera, dinjenje koje sadri jednu ili vie hipotoka, mora, okeana. droksilnih ( ON) grupa u molekulu. hidroksilamin (gr. hydor voda, oxys kiseo) hidronozos (gr. hydros znoj, nosos bolest) med. groznica sa znojenjem. neorgansko hemijsko jedinjenje (NH2OH); bezbojni prozirni igliasti kristali; slui kao hidro-oksigen (gr. hydor) hem. praskavi gas; v. oksigen. redukciono sredstvo, naroito u hemijsko] hidropat (gr. hydor, pathos bolest) lekar koji analizi. lei vodom. hidrolaza (gr. hydor voda) encim koji po, sreduje pri odvajanju vode iz nekog hemiJ- hidroiatija (gr. hydor, pathos) med. leenje vodom = hidroterapija. skog jedinjenja. hidroliza (gr. hydor, lysis razlaganje, ra- hidropizija (gr. hydrops gen. hydropos) med. v. hidropsija. zluivanje) hen. raspadanje nekog sloenog hemijskog jedinjenja, pod uticajem vode, na hidropira (gr. hydros znoj, rug vatra) med. v. hidronozos. dva i vie prostijih jedinjenja; razlaganje neke tvari, supstancije pomou jedinjenja (ili: hidropian (gr. hydrops gen. hydropos vodena bolest) med. bolestan od vodene bolesti. spajanja) jednoga od njenih elemenata sa hidroplan (gr. hydor, lat. planum ravan) v. jednim od elemenata u vodi. hidroavion. hidrolit (gr. hydor, lithos kamen) 1. vodeni kamen, vetaka (sintetika) masa za hidroplanaa (gr. hydor, fr. planage) brzo kretanje hidroplana po vodi, ali bez odvajanja izradu posua. od vode i uzletanja. hidrolit (gr. hydor, lytos rastvorljiv) 2. u vodi hidropneumatian (gr. hydor, pneuina dah, rastvorljivo telo. vazduh) koji se tie vode i vazduha (gasa). hidrolog (gr. hydor, logos govor, re) hidropneumonija (gr. hydor, pneumonla strunjak za hidrologiju. pluna bolest) med. vodena bolest plua. hidrologija (gr. hydor, logla nauka) nauka o vodama s obzirom na razna strana tela s hidropoetika (gr. hidros znoj, poietikos tvo-ran, poieo pravim, izazivam) pl. med. sredstva kojima su pomeana. koja izazivaju znojenje. hidrologijum (gr. hidrologion) vodeni hidropozija (gr. Hydor voda, posis pijenje) asovnik. pijenje vode. hidromanija (gr. hydor, mania pomama, strast, ludilo) med. vodio besnilo, nagon kod hidroponik (gr. hydor, ponos rad, eng. hydroponics) u irem smislu, sistem ga-jenja bolesnika da se baca u vodu, neutolji-va e; kulturnih biljaka u zatienom prostoru preterivanje u leenju hladnom vodom. (staklenici) ili na otvorenom polju; u uem hidromantija (gr. hydor, mantefa predskasmislu, sistem gajenja biljaka u vodi u kojoj zivanje, gatanje) proricanje, gatanje po su rastvorene soli biogenih elemenata vodi. (vodena kultura). hidromel (gr. hydor, lat. mel med) medovi-na hidrops (gr. hydrops gen. hydropos) med. (pie). bolesnik od vodene bolesti. hidrometar (gr. hydor, metron mera, meri-lo) hidropsija (gr. hydrops gen. hydropos) ied. vod omer. vodena bolest. hidrometeori (gr. hydor, meteoros u visini, u hidroptika (gr. hydrops gen. hydropos vodena vazduhu, iznad Zemlje) pl. proizvodi bolest) pl. med. sredstva, lekovi protiv vodene zgunjavanja vode u atmosferi: magla, rosa, bolesti. kia, sneg, led i dr. hidrorahis (gr. hydor, rhachis hrptenjae) hidrometeorologija (gr. hydor, meteorolo-gija) med. vodena bolest hrpta. nauka koja prouava kretanje (cirku-laciju) hidrorea (gr. hydor, rh^o teem, curim) med. vode u atmosferi. isticanje vode, vodoteina. hidrometra (gr. hydor, metra materica) med. hidrorhis (gr. hydor, orchis mudo) med. vodena boles! semenjaka (muda). vodena bolest materice. hidrometrija (gr. hydor, metria merenje) hidrosadenitis (gr. hidrbs znoj) med. zapaljenje znojnih lezda, najee pod merenje vode, nauka o merenju teine, pazuhom izazvane stafilokokom. koliine, brzine, pritiska i dr. vode.

hidrosarka

1007

hiJazma

hidrosarka (gr. hydor, sarx ten. sarkos meso) med. vodena bolest koe. hidrosaharum (gr. hydor, sakeharon eer, sok iz kolenaca bambusove trske) zaeerena, eerna voda. hidroskop (gr. hydor, skopeo gledam) 1. vodeni asovnik; 2. pronalaza izvora. hidroskopija (gr. hydor, skopeo posmatram) 1. v. hidatoskopija; 2. ispitivanje vode s obzirom na njene sastojke. hidrospidometar (gr. hydor, eng. speedome-ter) sprava za merenje brzine vode; hidrotahimetar. hidrostat (gr. hydor, statos postavljen, stojei) vrsta ronilakog aparata za duboka ronjenja. hidrostatika (gr. hydor, statike) fiz. nauka o ravnotei tenih tela. hidrostatini (gr. hydor, statikos koji zaustavlja; vian merenju tetkine) koji se tie hidrostatike; prouzrokovan, izazvan pritiskom vode; hidrostatina presa maina osnovana na ravnomernom prenoenju spoljanjeg pritiska kroz tenost, slui za vrenje velikih pritisaka malom silom; hidrostatine terazije sprava za ogledno dokazivanje Arhimedovog zakona; hidrostatini paradoks ogled kojim se dokazuje da pritisak jedne tenosti na dno suda ne zavisi od oblika suda, nego samo od povrine dna i visine tenosti u sudu. hidrosfera (gr. hydor, sphaira lopta) geom. vodeni omota Zemlje, sva voda na povrini Zemlje (ije dve treine pokriva). hidrotahimetar (gr. hydor, tachys brz, me-tron, mera, merilo) sprava za merenje brzine vode; hidrospidometar. hidroteka (gr. hydor, theke kutija, ostava) zool. hitinski omota. proiren u obliku aice, oko pojedinih hidranata (poli-pa), u koji se hidrant moe uvui; v. hidrant 2. hidrotekt (gr. hydor, tekton radnik vetak) hidrotehniki ininjer. hidroterapeut (gr. hydor, therapeia slue-nje, leenje) strunjak za hidroterapiju. hidroterapija (gr. hydor, therapeia leenje) nauka o leenju vodom; leenje vodom (hladnom ili toplom, obinom ili mineralnom, pod tuem, u kadi ili basenu). hidrotehnika (gr. hydor, technike) nauka o graevinarstvu u vodi, o vodogradnji, tj. o radovima na regulisanju reka i potoka, o sprovoenju kanala u cilju melioracije zemljita (poljoprivredna hidrotehnika), o izgraivanju pristanita o osposoblja-van>u reka za saobraaj (saobraajna hidrotehnika), o uvoenju vodovoda i kanalizacije po naseljima (sanitarna hidrotehnika), o iskoriavanju vodne snage (industrijska hidrotehnika) itd. hidrotian (gr. hidrotikos) med. koji tera na znojenje.

hidrotropizam (gr. hydor, tropos) biol. v. pod tropizam. hidrotoraks (gr. hydor, thorax grudni ko) med. vodena bolest grudi. hidrofizika (gr. hydor, fizika) deo geo-fizike koji se bavi prouavanjem fizike osobine vode i pojava vezanih za hi-drosferu. hidrofil (gr. hydor, phllos koji voli) bot. naziv za biljke prilagoene ivotu u vodi, naroito za cvetnjae, ije se opra-p!ivanje vri pomou vode. hidrofilan (gr. hydor, philos prijatelj) koji voli vodu (tenost); hidrofilna vata, gaza vata i gaza koje lako upijaju znoj, gnoj i tenosti; hidrofilne biljke biljke iji se polen prenosi vodom (up. hidrofil). hidrofilidi (gr. hydor, philos koji voli) zool. veslaice. hidrofilija (gr. hydor, philia prijateljstvo) bot. opraivanje posredstvom vode. hidrofita (gr. hydor, phyton biljka) bot, , vodene biljke; hidatofite. hidrofoban (gr. hydor, phobos strah) koji se ne mea s vodom; supr. hidrofilan. hidrofobija (gr. hydor, phobos) med. strah, zaziranje od vode (bolest onih koje ujede besan pas). hidrofon (gr. hydor, phone zvuk) podvodni telefon (za javljanje na obalu o brodovima koji dolaze, a jo se s obale ne vide); aparat za oslukivanje podmornica. hidrofor (gr. hydor, phero, phoreo nosim) vodonosac", crevo za vodu. hidroftalmija (gr. hydor, ophthalmos oko) med. vodena bolest oiju. hidrohinon (gr. hydor, per. kina kora) aromatino hemijsko jedinjenje, beliasti kristali, lako rastvorljivi u vodi; slui u fotografiji za spravljanje iza-zivaa. hidroholecistis (gr. hydor, chole u, kystis mehur) med. vodena bolest unog mehura. hidrohorija (gr. hydor, horeo rasprostirem se) bot. rasprostiranje plodova i semena vodom. hidrocela (gr. hydor, kele prosutost, kila) med. vodena kila, nagomilanost vode u semenjacima. hidrocentrala (gr. hydor, lat. centralis sredini) elektrina centrala sa pogo-nom na vodu. hidrocefal (gr. hydor, kephale glava) v. hidrokefalos. Hijade (gr. Hyades) pl. mit. nimfe, keri Atlasove, koje su toliko tugovale za svojim u lovu postradalim bratom Hijantom, da su ih bogovi, iz saaljenja, pretvorili u grupu od sedam zvezda u glavi sazvea Bika". hijazma (gr. chiasma) znak H (hi) u grkom, u latinskom H, ukrtanje, ukrsnica; hijazma nervorum optikorum (nlat. chiasma

hijazmus

1008
starih Egipana; fig. teko razumljivo, neitko pismo. hijeroglifika (gr. hieros, glypho) poznavanje tajnog pisma; jezik u slikama. hijeroglifski (gr. hieros, glypho) slikovno prikazan, slikovit; nejasan, neitak. hijerograma (gr. hieros, gramma slovo, pismo) tajno svetenike pismo. hijerogramatist (gr. hierogrammateus) poznavalac svetenikog pisma (kod starih Egipana). hijerograf (gr. hieros, grapho piem, opisujem) opisivalac stvari koje se smatraju kao svete. hijerografija (gr. hieros, grapho piem, opisujem) 1. tajno pismo; 2. opisivanje i objanjenje obreda, spisa itd. hi j ero d rama (gr. hieros, drama radnja, in, delo) drama sa predmetom uzetim iz Biblije. hijerokrat (gr. hieros, kratos vlada, vlast) svetenik-vladar. hijerokratija (gr. hieros, kratos) vladavina svetenstva. hijerologija (gr. hieros, logfa) 1. opisivanje duhovnih stvari; 2. uenje o svetenim radnjama i obredima. hijeromantija (gr. hieros, mantefa predskazivanje, proricanje) proricanje iz utrobe rtvenih ivotinja. hijeroskopija (gr. hieros, skopeo posmatram, gledam) v. hijeromantija. hijeroteka (gr. hieros, theke priuvite, koveg) 1. sandue u kome se uvaju stvari koje se smatraju kao svete (u katolikoj crkvi); 2. takoe: grob svetitelja. hijerotet (gr. hieros, tithemi) ureiva ili osniva (tvorac) obreda. hijerotika (gr. hieros) uenje o posveivanju. hijerofant (gr. hierophantes) tuma i uitelj bogoslubenih obreda kod starih Grka i Egipana; naroito: prvosvetenik Demetrin i naelnik (rukovodilac) eleuzinijskih misterija. hijetografija (gr. hietos kia, grapho opisujem) opisivanje kie", spis o kiovitosti neke zemlje. hijetometar (gr. hyetos, metron mera, merilo) kiomer; up. ombrometar i pluviometar. hijetometrija (gr. hyetos, metria merenje) me,renje koliine kgape koja padne pomou hijetometra. hijetoskop (gr. hyetos, skopeo posmatram, gledam) kiomer; up. ombrometar i pluviometar. hikori (ind., eng. hickory) bog. vrsta tekog i tvrdog severnoamerikog drveta iz roda oraha (Carya alba), naroito dobro za izradu skija. hil (gr. chulos sok) fiziol. v. hilus. hila (arap., tur. hile) lukavstvo, prevara. hile (gr. hyle uma; tvar, materija, lat. silva niyMa, drvo) fol. tvar, materija, pra-

nervorum opticorum) zool. ukrsnica onih ivaca. hijazmus (gr. chiasmos) 1. oznaavanje znakom H (hi) ili krstom ( + ) da bi se upozorilo na patvorenost nekog mesta, ili sa S, da bi se obratila panja na njegovu lepotu; 2. gram. krstast poloaj etiri reenina dela, tako da odgovaraju jedan drugom prvi i etvrti, drugi i trei; 3. zool. izukrtenost vlakana, npr. iva-nih. hijalit (gr. hyalos staklasto providan kamen, lithos kamen) stakleni opal, providna i kao staklo sjajna vrsta opala; sjajnocrna, staklaste i providna masa za izradu umetnikog posua. hijalitis (gr. hyalos) med. zapaljenje onog staklastog tela. hijalografija (gr. hyalos, grapho crtam, slikam) mozaik od ilibara, providne smole i kristala; takoe = hijalotipija. hijaloidan (gr. hyaloeides) providan kao staklo, staklast. hijaloidea (gr. hyalos staklo, eidos vid, oblik) zool. staklaste opna oka. hijalotipija (gr. hyalos, typos otisak, slika) staklopis, tampanje na staklu; slikanje na staklu. hijalurgija (gr. hyalos, ergon delo) proizvoenje stakla, staklarstvo. hijat (lat. hiatus) gram. zev, susret dva samoglasnika na kraju jedne i u poetku nared-ne rei (ili sloga), obino se izbegava stapanjem oba samoglasnika ili elizijom prvog; upljina, prekid veze. hijatus (lat. hiatus) v. hijat. hijacint (gr. hyakinthos) 1. bog. zumbul; 2. u starom veku: dragi kamen boje zumbula (verovatno na safir); 3. danas: lisnati cirkon (dragi kamen). hijena (gr. hyafna) zool. vrsta zveri, poznatih naroito po tome to se hrane strvi-nom; fig. zver-ovek. hijerarh (gr. hieros svet, archo vladam, hierarches) pristalica vladavine svetaca, tj. svetenstva; prvosvetenik, duhovni stareina (poglavar) u pravoslavno! crkvi, jerarh. hijerarhija (gr. hierarchia) 1. vladavina svephtenstva; 2. stroga podela svetenika po inovima; 3. podeljenost nekog drutvenog reda po stareinstvu, npr. vojna, svetenika, inovnika hijerarhija. hijeratian (gr. hieratikos) sveteniki; koji se tie svetih obreda; hijeratino pismo vrsta kurzivnog pisma starih Egi-pana kojim su se sluili u rukopisima, poveljama pismima i dr. (za razliku od demotinog pisma). hijerentizam ret. figura u kojoj se ironija javlja pod vidom dobrog raspoloenja, npr.: Blago tebi kad si lud!" hijeroglifi (gr. hieros, glypho izdubem, reem) slikovno (u vidu figure) pismo

hilemorfizam

1009

himenoptera

tvar (naroito: tobonji kamen mudrosti"). hilemorfizam (gr. hyle tvar, materija, morphe oblik) fil. uenje o spojenosti svih oblika (formi) sa nekom tvari (materijom). hiletika (gr. hyle tvar, materija) fil. nauka o materiji, o supstanciji sveta. hilzna (nem. Hiilse ljuska, aura) 1. voj. aura metka, metalna kouljice punjena eksplozivom pomou koje se pale i izbacuju puana i topovska zrna; 2. cevica od cigarpapira koja se puni duvanom, tuljak za cigarete. hilizam (gr. hyle tvar, materija) fil. pogled na svet koji smatra materiju (hyle) kao supstanciju sveta, ne odriui ipak postojanje duha" (koji je odreeno preina-enje i komplikovana materije); supr. psi-hizam. hilijada (gr. chilias gen. chiliados) zbirka, niz ili broj od tisuu, tisuu (hiljadu) godina. hilijazam (gr. chilioi hiljadu) uenje gno-stiara i Sv. pisma (Mat. 26,29 i Otkrivenje 20,4 i d.) o nekom predstojeem carstvu da e Hristos lino sii s neba i vladati 1000 godina pre smaka sveta; fil. po Kantu: vera u napredovanje ljudi ka dalekom cilju moralnog savrenstva. hilijarh (gr. chilioi, archo vladam, zapovedam) u starih Grka i Makedonaca, zapovednik odreda od 1000 vojnika; kod Persija-naca naziv za visoku linost na dvoru. hilijast (gr. chilioi) pristalica ili pobornik hilijazma, naro. u I i P veku. hiliogon (gr. chilioi, gonta ugao) hiljadougaonik. hilifikacija (gr. chylos sok, lat. facere initi, stvarati) v. hilopoezis. hilobijci (gr. hyle uma, W66 ivim, hylobion) pl, ljudi koji ive po umama, stanovnici ume. hilogenija (gr. hyle tvar,' materija, genos poreklo) postanak i razvitak materije. hilognozija (gr. tvar, materija, gnosis saznanje, poznavanje) uenje, nauka o materiji ili pratvari. hilozis (gr. chylosis pretvaranje u sok) fiziol. v. hilopoezis. hilozoizam (gr. hyle materija, zoe ivot) fil. pravac koji smatra da je sva materija iva i da ima duevne osobine, shvatanje ,,da materija nikada ne moe postojati niti biti delatna bez duha kao ni duh bez materije" (Gete), i da svaki atom poseduje izvesnu inherentnu koliinu snage i da je, u tome smislu, oduhovljen" (Hekel). hilozoist (gr. hyle materija, zoe ivot) pristalica hilozoizma. hiloklepsis (gr. chylos sok, klepto skrivam) med. lagano gubljenje hilusa. hilologija (gr. hyle materija, tvar, logia nauka) 1. nauka o materiji.
64 Leksikon

hilologija (gr. chylos sok, logia) 2. nauka o mlenom, probavnom soku (hilusu). hilonomian (gr. hylonomos) koji u umama pase; boravi ili ivi. hilopatizam (gr. hyle materija, pathos uvstvo, oseanje) fil. uenje koje materiji kao takvoj pripisuje oseanja i strasti. hiloplastika (gr. hyle materija, plastikos uobliavan, koji uobliava, obrazovan, koji obrazuje) 1. v. hilogenija. hiloplastika (gr. cheilos, plastike) 2. v. heiloplastika. hilopoezis (gr. chylos sok, poiesis pravljenje, stvaranje) fiziol. stvaranje hilusa u elucu. hilopoetian (gr. chylos sok, poietikos, tvoran) sokotvoran, koji stvara ili daje hilus. hilopsihizam (gr. hyle materija, psyche dua) v. hilozoizam. hilorea (gr. chylos sok, rheo teem, curim) med. bolesni izliv hilusa, mleast proliv. hiloteizam (gr. hyle materija, theos bog) uenje o boanstvenosti materije. hiloteist (gr. hyle materija, theos bog) onaj koji materiju, tj. svet, smatra boanstvom. hilotoraks (gr. chylos sok, thorax grudni ko) med. izliv mlenog soka (hilusa) u grudni ko. hilofagi (gr. hyle drvo, phagem jesti) dr-vojeci, drvoderi. hiloforan (gr. chylos sok, phero, phor6 nosim) Koji vodi mleni sok (hilus). hiloftarzis (gr. chylos sok, phtharsis unitenje) med. unitavanje mlenog soka (hilusa). hilurija (gr. chylos sok, uron mokraa) med. mokrenje mlenim sokom (hilusom). hilus (gr. chylos sok) fiziol. mleni, hranljivi sok, beli sok koji se stvara od hrane putem drugog varenja i koji potom prelazi u krv. him (gr. chymos tenost, sok) fiziol. v. himus, himation (gr. himation) u staroj Grkoj, ogrta. himen (gr. hymen opna) znat. devojaki zalistak, devinjak (polumeseast nabor sluzokoe na ulazu devojake usmine, koji ga delimino zatvara). Himen (gr. Hymen) 1. mit. bog braka i svadbe kod starih Grka, predstavljan kao mladi sa svadbenom buktinjom i vencem; 2. svad-bena pesma pri izvoenju mlade iz kue. Himenej (gr. Hymenaios) mit. v. Himen. himenej (gr. hym^naios) svadbena pesma. himenitis (gr. hymen opna) med. zapaljenje utrobne sluzokoe (sluznice). himenografija (gr. hymen, graphia opis) opisivanje koice (opne). himenologija (gr. hymen, logia nauka) nauka o opni. himenoptera (gr. hymen opna, pteron krilo) pl. zool. opnokrilci.

himenopterologiJa

1010

hiperdrama

himenopterologiJa (gr. hymen, pteron, logia nauka) zool. nauka o opnokrilcima. himenotomija (gr. hymen, tome seenje) med. seenje (ili: rasecanje) opne. himera (gr. chimaira) 1. mit. legendarna, strana neman kod starih Grka (spreda lav, u sredini koza, a pozadi zmaj); 2. fig. varka, samoobmana, uobraenje, sanjarija, neizvodljiva misao, imera. himerian (gr. chimaira) neostvarljiv, nestvaran, neizvodljiv, uobraen. himija (gr. chymeia) v. hemija. himifikacija (gr. chymos sok, lat. facere uiniti, nainiti) fiziol. pretvaranje hrane u himus, prvo varenje hrane u elucu. himna (gr. hymnos) 1. kod Grka: pesma pohvalnica, pohvalna pesma, slavopojka u ast bogova ili heroja, prvobitno epska, docnije vie lirska; 2. rlg. pohvalna pesma u slavu boju, Hristovu ili svetaku; 3. slubena dravna pesma, koja se svira ili peva u sveanim prilikama. himnarijum (nlat. hymnarium) knjiga katolikih crkvenih himni. himnist (gr. hymnos) pisac himni, pesnik himni, himnopevac. himnograf (gr. hymnos) v. himnist. himnod (gr. hymnos) peva himni; u Rimskom carstvu postojali su kolegiji himnoda koji su pevanjem veliali careve. himnologija (gr. hymnos, logia) uenje o crkvenim pesmama i pesnicima. himozis (gr. chymos sok) v. himifikacija. himorea (gr. chymos, rheo teem, curim) med. isticanje kae od hrane iz rana tankog creva. himus (gr. chymos) fiziol. pristupom ui izmenjena kaa svarene hrane, koja slui ishranjivanju. hinduizam socijalno-religiozni sistem u Indiji; svi obiaji, verski obredi i shvatanja, tradicije i mitologije koje su sank-cionisane svetim knjigama (Bede i dr.) i propisima brahmana. hindustani glavni govorni jezik u severnoj Indiji i Pakistanu (dve knjievne vari-jante: hindi, sa mnogo sanskrtskih rei, danas slubeni jezik u Indiji, i urdu sa persijskim i arapskim elementima); hin-dostani. hintov (ma. hinto) koije, karuce. hipaktika (gr. hypaktikos proistan, hypa-go istim, preistim) pl. med. sredstva za blago ienje (creva). hipalgezija (gr. hypo pod, ispod, algos bol) med. umanjeno oseanje bola. hinantropija (gr. hippos konj, anthropos ovek) med. ludilo u kome bolesnik uobrazi da je konj. hipapopleksija (gr. hypo, apoplexia kap, kaplja) med. slab, mali udar kaplje. hiparh (gr. hfpp-archos) zapovednik konjice.

hiparhija (gr. hipparchia) in hiparha; odred grke konjice od 512 vojnika. hipate (gr. hypatos najvii, hypatos sc. chorde) muz. najvia ili, po dananjem kazivanju, najnie, najdublja ica starogrkog tonskog sistema. hipaciditet (gr. hypo, nlat. aciditas kise-lost) med. nedostatak kiseline. hiper- (gr. hyper) preko-, nad-, iznad (javlja se kao predmetak u sloenicama i oznaava neto prekomerno, poveano, suvie i sl.). hiperalgezija (gr. hyper, algesis oseaj bola, oseanje bola) med. uveana, pojaana osetljivost bola. hiperastenija (gr. hyper, astheneia slabost) med. potpuna malaksalost i iznurenost. hiperauksezis (gr. hyper, auxesis poveanje) med. bolesna uveanost, npr. duice oka. hiperafija (gr. hyper, apto dodirnem, pipnem) med. bolesno uveana sposobnost oseaja dodira preosetljivost pri pipanju. hiperaciditet (gr. hyper, nlat. aciditas kiselost) med. suviak kiseline, uveana kiselost; supr. hipoaciditet. hiperbaton (gr. hyperbaton od hyperbafno) premep!tanje rei iz njihovog prirodnog reda (kao gramatika figura). hiperbola (gr. hyperbole) i. geom. kriva u ravni koja ima svojstvo da je za svaku njenu taku razlika odstojanja od dve stalne take uvek ista (konstantna); up. elipsa, parabola; 2 ret. preterivanje, preterano uveavanje onoga to treba kazati ili preterano umanjivanje onoga o emu se govori, u nameri da se na to obrati to vea panja, npr.: Ljuto cvili do neba se uje", Pravi se manji od makova zrna". hiperbolisati (gr. hyperbole) ret. pretera-ti, preterivati (reju, izrazom). hiperbolian (gr. hyperbolikos) 1. geom. koji pripada hiperboli, koji se tie hiperbo-le, oblika hiperbole; 2. ret. preteran (izrazom, reima). hiperboloid (gr. hyperbole, eidos oblik, vid) kom. kriva povrina drugoga stepena sa jednim sreditem i koju izvesne ravni seku po hiperbolama; telo ogranieno takvom povrinom. Hiperborejci (gr. hyper, boreiaios severni) u grkoj mitologiji: narod koji u izobilju ivi na krajnjem severu Evrope; fig. pe-sniki naziv za Skandinavce. hiperbulija (gr. hyper, btilomai hou) prekomerno uveana snaga volje. hipergeuzija (gr. hyper, geusis ukus) med. prekomerna osetljivost ukusa. hiperglikemija (gr. hyper, glykys sladak, haima krv) med. poveanje eera u krvi. hiperdaktilija (gr. hyper, daktylos prst) prekobrojnost prstiju (ruke ili noge). hiperdrama (gr. hyper, drama radnja) drama nezgodna i teka za prikazivanje (zbog nedostatka sredstava za njeno izvoenje).

hiperduliJa

1011

hiperhedonija

hiperdulija (gr. hyper, dulia ropstvo) preterano potovanje, npr. Bogorodice. hiperemija (gr. hyper, haima krv) med. prepunjenost krvlju, presienost krvnih sudova krvlju. hiperepidoza (gr. hyper, epidosis rastenje) med. uveanost nekog tkiva ili organa. hipereretizija (gr. hyper, erethizo draim, nadraujem) v. hiperestezija. hiperestezija (gr. hyper, aisthesis oseaj, oset) med. preterana osetljivost i razdraljivost. hiperit (gr.) dubinska eruptivna stena. hiperkatalektiki (gr. hyper, katal^go navodim, po redu kazujem) metr. naziv za stih koji je za jedan slog dui od potpunog. hiperkatarza (gr. hyper, katharsis ienje) med. prekomerno ienje (creva). hiperkriza (gr. hyper, krisis odluka, ishod) med. odvie estok obrt u stanju neke oblasti. hiperkritika (gr. hyper, kritike) preterano stroga kritika; strast za kuenjem. hiperkritiar (gr. hyper, kritikos) preterano strog kritiar. hiperkultura (gr. hyper, lat. cultura) prekomerna obrazovanost (kultura). hipermangan hen. kalijev permanganat (nlat. kalium hypermanganicum), tamnoljubia-sti kristali zelenoplava metalna sjaja i opora ukusa; rastvoren u hladnoj vodi slui kao dezinfekciono sredstvo za ispiranje rana, ireva, protiv znojenja nogu i dr. hipermastija (gr. hyper, mastos dojka, sisa) med. prekobrojnost bradavica (na dojci). hipermetropija (gr. hyper, metron mera, ops gei. opos oko) med. uroena dalekovidost (nedostatak kod koga su daljina jasnog vida i daljina bliske take vee nego kod normalnog oka). hipermnezija (gr. hyper, mneme seanje, pamenje) neprirodna, poveana mo pamenja. hipernoja (gr. hyper, noos um, duh) med. svaka bolest sa uveanom delatnou duha. hiperoksid (gr. hyper, oxys) v. superoksid. hiperoksidacija (gr. hyper, oxys) hem. prezasienost kiseonikom. hiperol (gr.) farm. fabriko ime za praak ili tablete sa hidrogenovim oksidom, iji rastvor slui za dezinfekciju i za ispiranje usta, grla i uiju. hiperoni (gr. hyper) fiz. vrsta elementar-nih nuklearnih estica ija je masa vea od mase protona i neutrona. hiperopsija (gr. hyper, brz gen. opos oko) v. hipermetropija. hiperosmija (gr. hyper, osrae miris) med. bolesno uveana sposobnost mirisanja. hiperostoza (gr. hyper, osteon kost) med. prebujno rastenje pokosnice; takoe: bolesno zadebljanje cele kosti.
64*

hipsrpatija (gr. hyper, pathos uvstvo, oseanje, strast; bolest) med. prekomerna osetljivost ili sklonost bolestima. hiperplazija (gr. hyper, plasso uobliavam, obrazujem) biol. v. pod hipertrofija. hiperpopulacija (gr. hyper, populacija) prenaseljenost. hiperprodukcija (gr. hyper, lat. productio proizvodnja) proizvodnja neega vie nego to je potrebno, stanje kad se vie proizvodi nego to se moe potroiti. hipersarkoza (gr. hyper, safx gen. sarkos meso) med. prekomerno rastenje mesa, divlje meso". hipersenzibilnost (gr. hypr iznad, senzi-bilan) preosetljivost. hiperskepticizam (gr. hyper, skepsis sumnja) preterana sklonost sumnjanju. hipsrsomnija (gr. hyper, lat. somnus san) prevelika potreba za snom. hinersonina brzina nadzvuna brzina kretanja tela pri kojoj se (u atmosferi) pojavljuje toplotni zid. hiperstenija (gr. hyper, sthenos snaga, ja-ina) prevelika jakost tela; bolesno uveana ivotna snaga. hipertenzija (gr. hyper, lat. tendere, tensum napinjati, naprezati, nlat. tensio napinja-nje) med. poveanje krvnog pritiska; po-vean krvni pritisak. hiperteriija (gr. hyper, thermos topao, vru) med. povienje temperature tela iznad normale, tj. iznad 37S; poviena temperatura. ipertimija (gr. hyper, thymos dua, srce, uvstvo, strast) 1. med. duhovna bolest sa ludom hrabrou; 2. preteran spolni nagon. hipertireoza (gr. hyper, tireos tit) med. pojaane stvaranje hormona u titastoj lezdi; up. Bazedovljeva bolest. hipertonija (gr. hyper, tonos zategnutost, napon) 1. prenapregnutost, prenapetost; 2. med. poveana napetost muskulature arte-rija; povean krvni pritisak u oku (kod glaukoma). hipertonian (gr. hyper, tonos) koji ima ili koji izaziva veu napetost, vii pritisak. hipertrinoza (gr. hyper, trix gen. trichos vlas, dlaka) preterana dlakavost (kosma-tost). hipertrofija (gr. hyper, trophe hrana, ishrana) prehranjenost; biol. preterano uveavanje jednog organa rastenjem njegovih normalnih sastojaka ili njihovim umnoavanjem (hiperplazija); takoe: prekomerna uveanost celog organizma. hiperfiziki (gr. hyper, physikos) natul-ni, natprirodni. hiperflegmatian (gr. hyper, phlegmatikos sluzav) odvie trom, previe spor. hiperhedonija (gr. hypr, hedone zadovoljstvo) med. preterana uveanost pohotljivo-sti.

hiperhidroza

1012

hipokofoza

hiperhidroza (gr. hyper, hidros znoj) med. prekomerno znojenje. hipestezija (gr. urb pod, ispod, aisthesis oseaj) psih. nedovoljna, oslabljena osetljivost. hipi (eng. hip potitenost, emer, turob-nost) drutvena i kulturna grupa u SAD i zap. Evropi, iji lanovi, drutveno nea-daptirane jedinke, u znak nepristajanja na drutvenu situaciju visoko razvijenih zemalja, vode i sebe i drutvo u propast podavanjem uivanju droga i krenjem moralnih normi. hipijade (gr. hippos konj) um. kipovi ena-konjanika, npr. amazonki. hipijatar (gr. hippos konj, iatros lekar) lekar specijalist za konjske bolesti. hipijatrika (gr. hyppos, iatreia leenje) nauka ili vetina leenja konja. hipnobat (gr. hypnos san, baino idem, gredem) mesear. hipnoza (gr. hypnos san) 1. psih. uspavljivanje, vetaki stvoreno snu slino stanje svesti u kome je svojevoljna delatnost miljenja i htenja, usled izvesnog ograniavanja svesti, smanjena ili posve iskljuena, tako da je osoba dovedena u takvo stanje naroito podesan predmet za sugestije; 2. fiziol. iskljuivanje izvesnih ganglijskih elija kore velikog mozga koje, u budnom stanju, izazivaju svesne i voljne radnje. hipnolepsija (gr. hypnos, lepsis obuzimanje, napad) med. bolesna elja za spavanjem, stalna dremljivost. hipnologija (gr. hypnos, logm nauka) nauka o snu. hipnopatija (gr. hypnos, pathos bolest) med. bolest spavanja. hipnotizam (gr. hypnos) nauka o promenama u delatnosti mozga i ivaca koje u ovejem telu izazivaju sredstva za uspavlji-vanje hipnozom; bezvoljno i besvesno stanje jedne hipnotizirane osobe. hipnotizer (gr. hypnos) onaj koji druge dovodi u stanje hipnoze. hipnotizirati v. hipnotisati. hipnotikum (gr. hypnos san) med. sredstvo, napitak za uspavljivanje. hipnotisati (gr. hypnos san) 1. uspavati, uspavljivati; 2. psih. upotrebom spolja -njih sredstava dovesti nekog u stanje dubokog sna, koje ide do potpunog isklju-enja delatnosti svesti, a koje je praeno udnim obmanama i automatskim kretanjima; 3. fig. nekim potpuno svladati, opi-niti koga. hipnotici (gr. hypnotikos) sredstva za uspavljivanje. hipnotian (gr. hypnotikos) koji uspavljuje, koji liava dejstva svesti. hipnofobija (gr. hypnos san, phobos strah) trzanje od straha u snu. hilo- (gr. hypo) 1. predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: pod, ispod.

hilo- (gr. hlppos) 2. predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: konj, konjski. hipoaciditet (gr. hypo, lat. aciditas) ned. nedovoljna koliina sone kiseline u elucu; supr. hiperaciditet. hipobaza (gr. hypo, basis osnova) podloga, osnova, postolje. hipobijazam (gr. hypo, biazo svodim) mat. svoenje jedne jednaine na nii stepen. hipoblast (gr. hypo, blastos klica) zool. unutranji list u zametku (embriju). hipoblefaron (gr. hypo, blepharon oni kapak) med. 1. oteenost ispod onih kapaka; 2. vetako oko. hipovitaminoza v. avitaminoza. hipogastrijum (gr. hypo, gaster trbuh) anat. donji deo trbuha (od pupka do preponske spone). hipogej (gr. hypo, ge zemlja) podzemni prostor; podrum; grob, grobnica, = katakomba. hipoginian (gr. hypo, gyne ena) koji je ispod enskog organa"; bog. naziv za cvet kod koga su pranine niti, veni i aica dublje od plodite. hipoglikemija (gr. hypo, glykys sladak, hai-ma krv) med. nedostatak eera u krvi. hipoglosis (gr. purb, glossa jezik) med. ir pod jezikom. hipoglosus (gr. hypo, glossa jezik, pl. nervus hypoglossus) anat. ivac koji pokree jezik (dvanaesti lubanjski ivani par). kilogram (gr. hypo, gramma pismo, pisano) potpis (naroito pri dnu stubova). Hipogrif (gr. hippos konj, gryps ptica grif) krilati konj, koga je izmislio talijanski pesnik Bojardo; takoe = Pegaz. hipodam (gr. hippodamos koji ukrouje konje) ukrotilac konja. hipodermatian (gr. hypo, derma koa) koji se nalazi ispod koe, potkoni. hipodrom (gr. hippodromos) 1. mesto za odravanje konjskih trka, trkalite. hipodrom (gr. hyppo-dromos utoite) 2. pokriveno mesto za etanje, pokriveno etalite. hipokampi (gr. hyppo-kampe) pl. mit. morska udovita s konjskim telom, na kojima morski bogovi jau (est motiv na starim sarkofazima). hipokarpian (gr. hypo, karp6s plod) bog. koji se nalazi ispod plodite. hipokaust (gr. hypo, kaustos zapaljen) antiki ureaj za zagrevanje prostorija toplim vazduhom. hipokineza (gr. hypo, kineo kreem) med. umanjena sposobnost kretanja. hipokorizam (gr. hypokorismbs laskavo kazivanje, laskav naziv) laskava re; ublaujui izraz =eufemizam. hipokoristik (gr. hypokoristikon) 1. ime odmila, ime iz milote, npr. okica mesto ore; 2. takoe: deminutiv. hipokofoza (gr. hypokophos nagluv) med. nagluhost.

hipokratiari

1013

hipotetian

hipokratiari lekari-pristalice naina leenja najuvenijeg lekara st. veka Hipo-krata (460377. pre n. e.), koji se poglavito sastoji u ekanju da sama priroda pomogne izleenju (naelo: medicus curat, natura sanat lekar se stara, priroda lei). hipokrizija (gr. hipokrisis) pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. hipokrit (gr. hypokrites) licemer, pretvaralo. hipolog (gr. hippos konj, logos) poznavalac konja. hipologija (gr. hippos, logfa) konjarstvo, nauka o konjima. hipomanija (gr. hippomanla ludo voljenje konja) preterana ljubav prema konjima. hgagomantija (gr. hippos konj, manteia predskazivanje) proricanje po rzanju konja. hipomahija (gr. hippomachia) konjika bitka. hipomnezija (gr. hypo pod, ispod, mnesis seanje) med. zaboravnost, slabo pamenje. hipomnema (gr. hypomnema) seanje; dodatak, dometak (pismu, spisu); spomenica, letopis; takoe: protokol. hipomnematograf (gr. hypomnematographos) pisac spomenice, letopisac, onaj koji pie u spomenicu; takoe: protoko-list. hipomorija (gr. hypomoros sulud, luckast) psih. suludost, luckastost. Hiponaktov stih etr. stih nazvan po svom pronalazau, grkom pesniku Hiponaktu (rropah, oko 550. god. pre n. e.); v. holijamb. hipopatologija (gr. hippos konj, pathos bolest, logia nauka) nauka o bolestima konja. hipopion (gr. hypo pod, ispod, ops ki. opos oko, ruop gnoj) med. podilaenje krvi i gnoja pod oko. hipoplazija (gr. hypo, plasso obrazujem, tvorim) med. zakrljalost, nepotpuna razvijenost nekog organa usled smenjivanja broja i veliine elija u njemu. hipoileksija (gr. hypo, plexis udarac, udar) med. lak udar kaplje. hipopotam (gr. hippos konj, potamos reka) zool. vodeni ili nilski konj (u rekama Afrike). hiposkop (gr. hypo, skopeo posmatram, gledam) voj. vrsta durbina sa dva dugaka kraka (slui za osmatranje neprijatelja iz prikriveno! poloaja, rova i sl.). hipospadija (gr. hypo, spao vuem, trgnem) med. uroena nakaznost kod koje muka mokrana cev ima otvor ve pri dnu ili u sredini donje strane uda; supr. epispadija. hipospazma (gr. hypo, spasmos gr.) med. slab gr, naroito onih kapaka. hipostaza (gr. hypostasis podmetanje, stavljanje pod; stavljenost pod; podloga; talog; tvar, supstancija, materija; postojanje, stvarnost) 1. podloga, osnova; 2. bie, supstancija; 3. hen. mokrani talog; 4. med. zastajanje krvi; 5. fil. opredmetlja-

vanje, popredmetljavanje, opredmetljenje, popredmetljenje nekog svojstva, nekog pojma, uopte neeg apstraktnog. hipostazirati (gr. hypostasis) opredmetiti, opredmetljivati, popredmetiti, popredmetljivati, uiniti neto predmetom ili supstancijom, materijom, stvarnim, rzna-ku nekog predmeta posmatrati kao zaseban predmet, neto zamiljeno pretpostavljati kao da stvarno postoji. hipostatian (gr. hypostatikos koji se stavlja pod, postojan) bitan, predmetan (supstancionalan), samostalan; up. hipostaza. hipostenija (gr. hypo, sthenos snaga, jaina) med. malaksavanje, slabljenje, gubljenje snage. hipostilon (gr. hypo, stylos stub, hyposty-lon) apx. pokriven hodnik sa stubovima. hipostrofa (gr. hypostrophe okretanje; vraanje, povratak) med. 1. okrenutost (materice); 2. povratak bolesti. hiposfagma (gr. hyposphagma mesto naselo krvlju) med. podilaenje ili izliv krvi, naroito u oko. hipotaksa (gr. hypotaxis) podreivanje, podreenost; sulr. parataksa. hipotaktian (gr. hypotaktikos) koji podreuje, podredni, koji se tie hipotakse; naredni, sledei. hipotalamus (gr. hypo, thalamos) anat. deo mozga u kojem su centri vegetativnog ivanog sistema. hipoteza (gr. hypothesis) pretpostavka, pretpostavljanje; nauio: pretpostavka koja treba da dopuni oskudno empirijsko saznanje; prethodno uzimanje neizvesnog i jo nedokazanog, ali i nepobijenog, opteg pravila radi objanjenja jedne injenice ili vie injenica; eks hipo-tezi (lat. eh hypothesi) na osnovu pretpostavke, prema pretpostavci; in hipotezi (lat. in hypotesi) u primeni na dati sluaj. hipoteke (gr. hypotheke zaloga) nepokretna zaloga, zajam dat uz pribeleku na imanje, pravo poverioca na nepokretno imanje koje mu je dunik ustupio kao zalogu. hipotekar (lat. hipotecarius) davalac zajma na hipoteku. hipotekarni (gr. hypotheke zaloga) koji se tie hipoteke; hipotekarna danka banka koja daje zajmove na nepokretna imanja; hipotekarni kredit zajam dobiven na zalogu nepokretnog imanja; hipotekarni poslovi davanje zajmova na podlogu nepokretnih imanja. hipotenzija (gr. hypo ispod, lat. tensio napon) med. umanjen (slab) napon, pritisak. hipotenuza (gr. e hypotemusa) geom. strana u pravouglom trouglu koja lei nasuprot pravog ugla. hipotermija (gr. hypo, thermos topao) med. temperatura tela ispod normalne temperature. hipotetian (gr. hypothetikos) koji se osni-va na hipotezi, pretpostavljen, uslovan,

hipotetiki

1014

hiro-

nedokazan, sumnjiv; pogodbeni; hipoteti-na reenica gram. pogodbena reenica; log. hipotetian sud sud sastavljen od dva prosta suda, od kojih je prvi razlog, po-godba, a drugi izlazi iz njega kao posledica, tj. predikat R pripada subjektu S samo pod pretpostavkom da predikat R pripada subjektu Q, npr.: Ako Sunce sija, trava raste; hipotetian silogizam silogizam ije premise sadre i hipotetine sudove (ist hipotetian silogizam ako su obe premise hipotetini sudovi, onda je i zakljuak hipotetian; meani hipotetian silogizam ako je jedna premisa katego-rian sud, onda je i zakljuak katego-rian). hipotetiki (gr. hypothetikos) v. hipotetian; hipotetiki imperativ fil. v. pod imperativ. hipotipoza (gr. hypo-typosis) ret. neposredno, oevidno predstavljanje i prikazi-vanje; kratak nacrt. hipotireoza (gr. hipo, lat. thyreoidea) med. umanjena funkcija titaste lezde. hipotireoidizam (gr. hypo, thyreos tit, eidos oblik) med. smanjena delatnost tit-ne lezde. hipotonija (gr. hypo, teino napinjem) med. smanjena napetost tkiva. hipotropijazam (gr. hypotropiasmos) med. povratak bolesti. hipotropian (gr. hypotropicos) koji se rado ili lako vraa. hipotrof (gr. hypotrophos koji hrani konje) odgajiva konja. hipotrofija (gr. hippotrophfa hranjenje konja) odgajivanje konja, konjarstvo. hipofagija (gr. hlppos konj, phagein jesti) jedenje konjskog mesa. hipofiza (gr. hypophysis porast, prira-p!taj, od hypophyomai rasti posle, prira-sti) aiat. modani privesak (mala lezda u mozgu sa iskljuivo unutranjim luenjem). hipofilian (gr. hypo, phyllon list) bog. koji raste ispod lista. hipofilokarpian (gr. hypo, phyllon, kar-pos plod) bog. kome raste plod ispod lista. hipoflegmazija (gr. hypo, phlegmasia) med. malo zapaljenje. hipofora (gr. hypophora snoenje, odvo-enje dole) 1. med. ir sa fistulom; 2. ret. napomena, primedba. hipoftalmija (gr. hypo, ophthalmos oko) v. hipopion. hipoholija (gr. hypo, chole u) med. smanjene luenje ui. hipohondrialgija (gr. hypo, chondros, rskavica na donjem delu grudve kosti, algos bol) med. hipohondrian bol. hipohondrija (gr. hypochondrios koji se nalazi ispod trudne rskavice, ispod laice, hypo ispod, chondros rskavica na donjem kraju grudnjae ili trudne kosti mislilo se da je donji trbuh sedite

hipohondrije) sumornost, seta, amotinja (kao posledica ivane bolesti koja se sastoji u stalnoj zabrinutosti za stanje zdravlja svog tela ili duha); stalna, preterana i bezrazlona zabrinutost za svoje zdravlje, praena strahom od bolesti koje stvarno ne postoje; fig. nastranost; up. heautontimorumenija. hipohondrij(um) (gr. hypo ispod, chondros) aiat. deo tela ispod rebara, gde su jetra, eludac i slezina. hipohondrist (gr.) bolesnik od hipohondrije, sumoran, setan ovek; nastran ovek, samomuitelj; uobraeni bolesnik. hipohondrian (gr.) sumoran, setan, samomuiteljski; nastran. hipocentar (gr. uro, lat. centrum sredite) geol. taka u dubini Zemljine kore iz koje polaze zemljotresi i iz koje se ire ka povrini i dubini Zemlje. hipocikloida (gr. hypo, kyklos krug, efdos vid, oblik) mat. kriva koju opisuje taka na obimu kruga koji se kotrlja s unutranje strane na drugom krugu; up. epici-kloida. hipso- (gr. hypsos) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: visok; uzvien. hiisograf (gr. hypsos, grapho piem) ak. aparat koji belei jaine vazdune struje pri govoru. hipsologija (gr. hypsos uzvienost, logfa nauka) uenje, nauka o uzvienom. hipsometar (gr. hypsos visina, metron mera, merile) visinomer, aneroid za barome-tarska merenja visina. hipsometrija (gr. hypsos visina, metria merenje) merenje visina. hipsotermometar (gr. hypsos, thermos topao, metron mera, merile) fiz. v. termobarome-tar. hipsofobija (gr. hypsos, phobeomai bojim se) med. strah od visine. hipurgija (gr. hypurgfa usluga, pomo) nudiljstvo, bolniarstvo, negovanje i staranje oko bolesnika kao terapeutska disciplina. hipus (gr. hippos) med. gr duice oka sa brzim i naizmeninim suavanjem i proP1irivanjem zenice. hir (pere., tur. hire) samovolja, udljivost, jogunstvo, obest. hiragana (jap.) japanske slogovno pismo. hiragon (gr. cheir ruka, ago vodim) rukovoa, naprava pomou koje slepi piu. hiragra (gr. cheir, agra plen) med. kostobolja ruke. hirizis (gr. cheirizo vidarski postupak) med. leenje rukom; naroito: v. pod magne-tizirati 2. hirizmus (gr. cheirismos vidarsko postupanje, leenje) med. v. hirizis. hirkaj-erif (arap.) ogrta Prorokov, veoma potovana muhamedanska svetinja. hiro- (gr. cheir gei. cheiros) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ruka.

hirogramatist

1015

histeroparaliza

hirogramatist (gr. cheir gen. cheiros, gramma crta, pismo) v. grafolog. hirogramatomantija (gr. cheir, gramma, mantefa gatanje, proricanje) v. grafolo-

gija.
hirograf (gr. cheir, grapho piem) rukopis; ono to je napisano rukom, priznanica. hirolog (gr. cheir, logos govor) onaj koji govori prstima; takoe = hiromant. hirologija (gr. cheir, lego govorim) 1. govor, sporazumevanje prstima (kod gluvonemih); 2. v. hiromantija. hiromant (gr. chefr gen. cheiros, mantis prorok) gatar u dlan. hiromantija (gr. cheir, mantefa predskazivanje, proricanje) gatanje u dlan, itanje sudbine po crtama na dlanu. hironijum med. opasan i teko izleiv ir (koji bi, toboe, mogao da izlei samo uveni vidar Hiron). hironomija (gr. cheironomia kretanje ruku po izvesnim pravilima) nauka o retorskom kretanju rukama, o besednikoj gestikulaciji (deo mimike). hiropedija (gr. cheir, paideuo odgajujem, vaspitavam) vebanje radi sticanja spretnosti u rukama. hiroplast (gr. cheir, plasso uobliavam, obrazujem) rukotvorac", instrument pomou koga se ruke (prsti) dre u pravilnom poloaju pri sviranju na klaviru. hiroplastika (gr. cheir, plastike vetina uobliavanja) rukotvorstvo", izraivanje kipova od mekanih materija (voska, gline i dr.). hiroptera (gr. cheir, pteron krilo) pl. zool. ljiljci. hiroreuma (gr. cheir, rheuma) med. reumatian otok ruke. hirotezija (gr. chelr, thesis metanje) med. leenje stavljanjem ruku na obolelo mesto. hiroteka (gr. chelr, theke priuvite, koveg) hir. rukaviast zavoj (koji obvija celu ruku). hirotonija (gr. cheirotonla ispruanje ruke) posveenje, rukopoloenje (za pravoslavnog svetenika ili episkopa). hirotonisati (gr. cheirotoneo ispruim ruku) rukopoloiti, posvetiti za pravoslavnog svetenika i episkopa. hirurg (gr. cheirurgis, cheir ruka, ergon delo) med. lekar koji se bavi hirurgijom, vidar, operater. hirurgija (gr. cheimrgla) med. leenje koje se vri rukama, tj. operativnim putem. hirurki (gr. cheirurgikos) hirurgijski, koji se tie hirurgije, vidarski. hircizam (lat. hircus jarac) miris slian jareem, previna. hisar (arap.) zamak, tvrava, grad. hisarnik (arap.-tur.) gradi. hispanizam (lat. Hispania panija) osobenost panskog jezika i govora. Hispanija (lat. Hispania) panija.

histera (gr. hystera) med. materica; posteljina, plodnica. histeralgija (gr. hystera materica, algos bol) med. bol u materici. histerezija (gr. chystereo docnim, kasnim, zadocnjavam, zakanjavanje) fkz. elastine histerezija pojava da se elastine tela po prestanku delovanje sile koja je izmenila njihov oblik ne vraaju odmah, nego tek posle nekog vremena u prvobitno stanje; magnetna histerezija pojava da magneti-zam jednog eleznog tela ne zavisi samo od trenutne magnetne sile, nego i od magnetne sile koja je pre toga na njega delovala, tako da je ono zadralo neto preanjeg magnetizma. histerektomija (gr. hystera materica, ekto-me isecanje) hir. operativno vaenje mate-rice. histerergija (gr. hysteros potonji, ergon delo) med. naknadno delovanje lekova. histerija (gr. hystera materica) med. odomaen naziv za grupu duevnih poremeaja koji su ponekad praeni telesnim pore-meajima; u starom veku smatralo se da potie od poremeaja u oblasti spolnog ponaanja; karakterie je velika nesta-bilnost i neki oblici razdvojenosti linosti usled potiskivanja iz svesti jako eljenih ali zabranjenih prohteva. histerik (gr. hystera) koji je podloan histeriji, histerian ovek. histeritis (gr. hystera) med. zapaljenje mate-rice. histerian (gr. hystera) bolestan od histerije, materniav. histerolitijaza (gr. hystera, lithfasis kamen u mehuru, bolovi od kamena) med. stvaranje kamena u materici. histerologija (gr. hysteros potonji, lego govorim) poet. figura koja se sastoji u tome da se ono to dolazi docnije kazuje ranije, zato to je vanije od ranijeg, npr.: Dobro gleda i pukom i okom. histeroloksija (gr. hystera materica, loxos kos) med. iskrivljenost, iskoenost mate-rice. histeromanija (gr. hystera, manla ludilo, pomama) med. v. nimfomanija, nsenska pohotljivost na mukarce; histerino ludilo. histerov (gr. hysteron) neto to dolazi posle"; med. posteljice, plodnica. histeron-proteron (gr. hysteron-proteron kasnije-ranije") 1. ret. figura koja se sastoji u obrnutosti prirodnog reda dvaju reeninih delova, npr.: Obojica, poto ih je odgajila i rodila boanska mati" (Homer); 2. log. pogreka u dokazivanju koja nastaje kad se jedan stav izvodi iz drugog, koji bi tek pomou prvog trebalo dokazati. histeroparaliza (gr. hystera materica, ra-ralysis uzetost) med. uzetost materice.

histeroparatomija

1016

hlorisati

histsroparatomija (gr. hystera materica, paratemno uzdu odseem) hir. vaenje materice kroz trbuh. histeropatija (gr. hystera, pathos bolest) med. bolest materice, bolovi materice; takoe = histerija. histeroptoza (gr. hystera, ptosis pad, spadnutost) med. spadnutost, ispadnutoet materice. histeroskopija (gr. hystera, skopeo posmatram, gledam) med. ispitivanje materice pomou materinog ogledala (lat. specu-lum uteri). histerotomija (gr. hystera, tome seenje, rezanje) hir. prorezivanje donjeg trbuha i materice. histerotomotokija (gr. hystera materica, tome seenje, rezanje, tokos poroaj) hir. poraanje putem rasecanja donjeg trbuha i materice. histerofor (gr. hystera, phero, phoreo nosim) med. materina nosiljka (koja spadnu-tu matericu dri u pravilnom poloaju). histidin hen. aminokiselina CeH9O2N3, va-an sastojak mnogih belanevina. histiologija (gr. histion tkivo, logfa nauka) v. histologija. histo- (gr. histos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: tkivo, tkivni, tkiva (tel.). histogeneza (gr. histos, genesis postanak) v. histogenija. histogenija (gr. histos, genos raanje, postanak) proces pravilnog razvijanja tkiva u organskim (ivotinjskim i biljnim) telima. histografija (gr. histos, grapho opisujem) opisivanje tkiva organskih tela. histoliza (gr. histbs, lysis razlaganje, razluivanje) med. gnojavo razlaganje i raspadanje tkiva. histologija (gr. histos, logia nauka) nauka o elijama ovejeg, ivotinjskog i biljnog tela koje su spojene u tkiva. histonomija (gr. histos, nomos zakon) nauka o uzrocima i zakonima razvitka i odra-vanja tkiva. historija v. istorija. histotomija (gr. histos tkivo, tome seenje) aiat. rasecanje organskih tkiva. histrion (lat. histrio gei. histrionis) u starom Rimu, naziv za glumca i plesaa u pantomimi. histricizam (gr. hystrix gei. hystrichos ekinja) med. V. IHTIOZa. hit (eng. heat) 1. sl. pojedinana trka; pred-trka, predtakmienje. hit (eng. hit pogodak, udarac; uspeh) 2. muziko ili knjievno delo, kao i modna kreacija koji su postigli velik i brz uspeh i popularnost; up. lager. hitana (p. gitana ciganka) kor. ciganski ples. hitin (gr. chiton odea, haljina, oklop) zool. osobena tvar koja daje vrstou raznim konim i ljuturastim kutikularnim

tvorevinama crva, zglavkara i drugih ivotinja. hitlerizam politiko-socijalna ideologija i reim koji je bio nametnuo nemakom narodu Adolf Hitler, imperijalistiki zavojeva Evrope i izaziva drugog svetskog rata (19391945); up. nacional-soci-jalizam. hiton (gr. hiton) kod starih Grka: kratka bela, vunena ili lanena haljina bez rukava koja se nosila, slino naoj koulji, do golog tela i pasala pojasom; haljina, omota. Hitopadeza (ind. hita, upadesa) korisna pouka", zbirka pounih pria za omladinu koju su, oko 500. god. n. e., sastavili, po zapovesti kralja Sudarzane, mudraci, naunici i pesnici iz indijskih reli-gioznih i filozofskih spisa. hit parada (eng. hit, fr. parade) lista najpopularnijih melodija. hifa (gr. hyphe tkanje, tkivo) bog. dugaka, bezbojna elija u gljiva. hifen (gr. e, hyphen, hyph-, en) gram. 1. crtica, vezica (-); 2. spajanje dveju rei u sloenicu. hida (arap.) vrsta satirinih i prigodnih pesama u arapskoj knjievnosti. hlamida (gr. chlamys gei. chlamydos) starogrki vojniki kratki ogrta. hlijazia (gr. chlfasma) med. topao oblog. hloazma (gr. chloazein izgledati zelenout kao mlade klice) med. pega boje jetre, naroito kod trudnih ena. hlor (gr. chloros otvorenozelen, zelenout) hem. elemenat, ukastozelen zaguljiv gas, atomska masa 35,453, redni broj 17, znak S1; upotrebljava se za beljenje lana, pamuka, kao i krpa u fabrikaciji hartije, kao razorno sredstvo i sredstvo za dezin-fekciju. hloral (gr. chlor6s) hem. bezbojna i otra mirisa tenost, SS13SNO; slui za dobi-vanje posve istog hloroforma i kao sredstvo za uspavljivanje i umirenje. hloralizam (gr. chloros) med. trovanje hloralom. hloramini (gr. chlor6s, amini, v.) hem. organska jedinjenja koja slue za dekontaminaciju bojnih otrova. hlorat (gr. chloros) hem. so hlorne kiseline. hloracidum (gr. ch!6r6s, lat. acidum kiselina) hem. antiseptini preparat, deluje jae od svih ranijih, a nema nikakvog kodljivog dejstva na tkiva. hloremija (gr. chlor6s, haima krv) med. bledilo, bledokrvnost. hloreterid (gr. chloros, aither) narkotino sredstvo = hloroform. hlorid (gr. chlords) hem. so ili ester hlrrovodonine kiseline; jedinjenje hlora sa nekim drugim elementom ili radikalom. hlorisati (gr. chloros) dezinfikovati vodu hlornim kreom, asavelovom vodom ili hlorom.

hlornatrij(um)

1017

holecistografija

hlornatrij(um) (gr. chloros, nlat. natrium) hem. kuhinjske so, NaCl. hlorni kre ukast prah, SaOS12; slui za beljenje lana, pamuka, konoplje, hartije i dr. hlorovodonina kiselina hem. jedinjenje hlo-ra i vodonika, NS1, hlorovodonik, upotrebljava se mnogo u hemijsko] industriji. hloroza (gr. chlor6s otvorenozelen, zelenout) 1. med. bledilo, bleda boja lica usled izostale menstruacije, tzv. bela groznica; 2. bat. bolest biljaka pri kojoj lie gubi zelenilo (hlorofil) i postaje uto (hlorotkno). hlorom (gr. chloros) med. opasan zelenkasta izrataj, spada u sarkome. hlorometar (gr. chloros, metron mera, meri-lo) instrumenat za merenje koliine hlo-ra u hlornom kreu, hlornoj vodi i drugim hlornim jedinjenjima. hlorometrija (gr. chloros, metria merenje) merenje koliine hlora pomou hlorome-tra. hloroplasti (gr. chloros, plasso gradim, tvorim) bot. loptasta ili elipsoidna tela u povrinskim elijama biljaka koja biljkama daju zelenu boju. hlorofil (gr. chlor6s, phyllon list) bot. biljno zelenilo, veoma sloene organsko jedinjenje belanevinaste prirode u svima zelenim delovima biljaka, naroito u listu; postaje samo uticajem sunane svetlosti; hlorofilna asimilacija proces stvaranja organskih materija iz neorgan-skih, poglavito iz vode i ugljene kiseline. hloroform (fr. chloroforme, gr. chlor6s, lat. formica mrav) hem. bezbojna tenost eterskog mirisa i slatkog ukusa, SNS13; upotrebljava se u hirurgiji kao narkoti-no sredstvo; formilhlorid. hloroformisati med. opiti (ili: uspavati) hloroformom. hlorpikrin (gr. chloros otvorenozelen, zelenout, pikros ljut, otar) bojni otrov iz klase suzavaca. hlorcijai (gr. chlor6s, cyaneos) jedan od naj jaih kratkotrajnih bojnih otrova. hoanoragija (gr. choanos levak, regnymi kidam) med. krvarenje iz nosa. hobi (eng. hobby) omiljeno zanimanje, omilje-ni posao, najmilija razonoda, strast, pasija. hobizam fil. uenje engleskog filozofa To-masa Hobza (Thomas Hobbes, 15881679); up. belum omnijum kontra omnes i homo homini lupus. hobl (nem. Hobel) strug, strugaa, blanja, rende. hoblovati (nem. hobeln) strugati (hoblom), blanjati, rendisati. hoverkraft (eng. hover lebdeti, craft letelica) naziv za vozilo koje se kree iznad zemlje ili vode na vazdunom jastuku"

koji proizvodi naroiti motor u sredini karoserije; up. hidrogliser. hodegetika (gr. hodegetikos putokazni, koji ume da pokae put) 1. uputstvo za metodi-no izuavanje neke nauke; 2. deo pedagogije koji govori o vanosti discipline pri vaspitanju. hodometar (gr. hodos put, metron mera, merile) putomer (aparat za merenje prevaljenog puta). hodoplanija (gr. hodos, planao bludim, zastranim) skretanje, odstupanje sa pravilnog puta. hozn-tregeri (nem. Hosen-trager) pl, naramenici za pridravanje pantalona. hojst (eng. hoist) sprava za dizanje, dizalica za ljude i stvari da bi se izbegle stepenice (u hotelima itd.). hokej (eng. hockey) sp. igra loptom ili ploicom (v. pak 3) i krivim palicama (na travi ili ledu). hokuspokus (nem. Hokuspokus, eng. hocospocos) re koju maioniari izgovaraju pri izvoenju svojih vetina; fig. opsena, varka. hol (eng. hall, nem. Halle) apx. predvorje, prostran trem. holagoga (gr. chole u, ago teram, izazivam) pl. med. sredstva koja pomau luenje ui. holazma (gr. cholasma) med. uzetost. hold (ma. hold) mera za povrinu u Maarskoj, = 0,57 hektara. hole- (gr. chole) predmetak u sloenicama sa znaenjem: u, uni. holedohus (gr. choledochos, chole u, dechomai primam) znat. uni odvodnik. holein (gr. chole) hem. materija od koje se sastoji u, CSH15NO2. holelit (gr. chole, Ifthos kamen) med. uni kamen. holelitijazis (gr. chole, lithos) med. stvaranje unog kamena; oboljenje od unog kamena, kamen u ui. holelitotripsija (gr. chole, Ifthos, tripsis trenje) med. razbijanje unog kamena. holelogija (gr. chole, logfa) nauka o ui. holemezija (gr. chole, emesis povraanje) med. bljuvanje ui, povraanje ui. holemija (gr. chole, hafma krv) med. prodiranje unih sastojaka u krv. holepira (gr. chole, rug vatra) med. una groznica. holera (gr. chole, rheo teem, curim) med. isticanje ui = kolera. holesterin (gr. chole, stereos vrst, krut) hem. osobena tvar u ui, unom kamenu, umancetu, ivanom tkivu (S,,N ON + N.O). holecistitis (gr. chole, kystis mehur) med. zapaljenje unog mehura. holecistografija (gr. chole, kystis, grap-hein pisati) med. rendgenografsko ispitivanje une beike.

holecistotomija

1018

homiletika

holecistotomija (gr. chole, kystis, tome seenje, rezanje) med. rasecanje unog mehura. holizam (gr. cholos itav, potpun) 1. biol. teorija po kojoj organizam kao celina" usmerava fiziko-hemijske procese u ivom biu; 2. psih. naela da se pojedinosti psihikog ivota uvek moraju promatrati u sklopu psihike celine (strukture). holijamb (gr. cholos hrom, iambos) metr. hromi jamb, hromi stih, jampski trimetar koji u poslednjoj stopi, mesto jamba, ima trohej ili spondej, i koji tom naglom promenom takta izaziva naroito dejstvo; zove se i: skazon i Hiponaktov stih. holin (gr. chole u) hem., biol. v. holein. holmij(um) hem. elemenat iz grupe retkih zemalja, atomska masa 164,93, redni broj 67, znak No (naziv po starom imenu Stokholma Holmia). holograf (gr. cholos ceo, potpun, grapho piem) dokumenat, npr. oporuka ili zavetanje, napisan svojeruno. holografski (gr. cholos, grapho piem), svojeruno (napisan). holoedrija (gr. cholos, edra osnova, pljosan) min. svojstvo kristala sa potpunim brojem pljosni, povrp!ina; up. hemiedrija. holoze (gr. chole u) med. bolesti u vezi sa resorpcijom ui i uticom. holozis (gr. cholos hrom) v. holazma. holokaust (gr. holos ceo, potpun, kaustos spaljen) kod Grka i Rimljana: rtva spaljivanjem prinoena bogovima ili umr-lima; unitenje spaljivanjem. holologija (gr. chole u, logia nauka) v. holelogija. holometar (gr. cholos ceo, potpun, metron mera, merile) v. pantometar. holoragija (gr. chole u, rheo teem, cu-rim) med. izliv ui. holorea (gr. chole, rheo) med. stalno izli-vanje ui. holosterik (gr. holos ceo, stereos) v. ane-roid. holotonija (gr. holos, tonos zatezanje, napon) med. koenje miia, sklopac, tetanus. holoturije (gr. ta holothuria) pl. zool. trpovi, morski krastavci. holofot (gr. holos ceo, phos gei. photos svetlost) aparat za osvetljavanje kula sve-tilja. holocen (gr. cholos, kainos nov) geol. sadanje doba u razvoju Zemlje. holurija (gr. chole u, uron mokraa) med. mokrenje ui. homalografska projekcija v. izografska protekcija. homeobiotika (gr. homoios slian, bios ivot) tobonja vetina leenja pomou zdrave ivotne snage koja se nalazi u samom telu. homeografija (gr. chomoios slian, grapho crtam, slikam) brzo i tano prenoenje na

kamen i umnoavanje starih crtea i otisaka. homeoza (gr. homoiosis) poreenje; pouavanje pravljenjem poreenja. homeomerija (gr. homoios slian, meros deo) slinost delova; fil. homeomerijama naziva Aristotel Anaksagorine kvalitativne i nepromenljive elemente (spermata) stvari; broj tih elemenata je bezgranian, a sjedinjuju se delii sa telima sa kojima su istovrsni, npr. zlato sa zlatom itd. homeopat (gr. homoios, pathos uvstvo, raspoloenje) onaj koji se nalazi u istom poloaju ili raspoloenju, tj. istomi-ljenik; takoe: pristalica homeopatije. homeopatija (gr. homoios, pathos) leenje davanjem malih doza onih sredstava protiv neke bolesti koja bi, u zdravom oveku, izazvala tu istu bolest, npr. proliva sredstvima za ienje; supr. alopatija, heteropa tija. homeopatski (gr. homoios, pathos uvstvo, raspoloenje; bolest) koji je u slinom stanju, istog miljenja; homeopatsko leenje v. homeopatija. homeostaza (gr. homoios, stasis poloaj) biol. ravnotea, usklaenost razliitih fi-ziolokih funkcija u nekom organizmu. homeoteleuta (gr. homoios, teleute) pl. gram. rei sa slinim ili istim zavrecima. homeoterman (gr. homoios, thermos topao) zool. stalno topao", naziv za sisare i ptice (za razliku od ivotinja hladne krvi). homeotermi (gr. homoios, thermos topao) zool. ivotinje sa stalnom telesnom temperaturom. homeotermija (gr. homoios, therme toplota) ujednaenost i stalnost temperature nekog tela. homeotonian (gr. homoios, tonos ton) koji ima slian zvuk, koji slino zvui. homeofona (gr. homoios, phone glas) pl. gram. rei koje slino ili jednako glase. homeridi (gr. Homeridai) potomci grkog pesnika Homera; porodica pevaa na ostrvu Hiosu koja je Homerove pesme prenosila s kolena na koleno, ili u njegovom duhu sline pevala; oni koji su pevali narodu Homerove pesme. homeristi (gr. Homeros) pesnici podraa-vaoci Homera, npr. Vergilije i dr. homerski smeh smeh kojim se, kod Homera, smeju bogovi, tj. grohotan smeh. homeuzija (gr. homoios slian, usia bitnost, sutina) slinost po sutini ili bitnosti; up. homuzija. homeuzijasti teol. u istoriji hrianske crkve: pristalice miljenja da Hristos nije jedinosuan (homiisios) nego samo po bitnosti slian (homouisios) sa Bogom Ocem; up. homeuzija, homuzija. homiletika (gr. homiletike vetina ophoenja, razgovorna vetina) nauka o crkve-nom besednitvu; omilitika.

homiletiar

1019

homoseksualan

homiletiar (gr. homiletikos druevan, drueljubiv) uitel> crkvenog besedni-tva; propovednik. homilija (gr. homilia) propoved sa tumaenjem nekog mesta iz Svetog pisma. hominacija (lat. homo gei. hominis ovek) primanje ovejeg telesnog oblika, razvitak oveka iz ivotinjskog stanja, postanak oveka od ivotinje. hominidi (lat. poto gei. hominis ovek) pl. zool. najstarija ljudska bia, tj. porodica ljudi, ije su vrste i rase: homo primige-nijus, homo aurignaceazis n crni, uti i beli homo sapijens. homicidij(um) (lat. homicidium) prav. ubistvo; homicidijum voluntarijum (lat. ho-micidium voluntarium) hotimino ubistvo; homicidijum kauzale (lat. homicidium causale) sluajno, nenamerno ubistvo; homicidijum kulpozum (lat. homicidium culposum) ubistvo iz nehata, nemara; ho-micijum iecesarijum (lat. homicidium necessarium) ubistvo u nunoj odbrani. homicidoman (lat. homicidium ubistvo, gr. manfa strast, ludilo) med. ovek koji boluje od neodoljive strasti da ubija ljude. homicidomanija (lat. homicidium, gr. tata) med. vrsta ludila koje se sastoji u neodoljivom nagonu za ubijanjem. homo (lat. homo) ovek. homo- (gr. homos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: isti, jednak, slian, zajedniki. homo alijeni juris (lat. homo alieni iuris) prav. ovek koji je pod tuom vlau. homo aurignacsnzis (lat. homo aurignacensis) ovek iz diluvijalnog perioda, iji su ostaci naeni u junofranc. mestu Orinjak (Aurignac). homogamija (gr. homos zajedniki, gamos svadba, brak, udaja, enidba) bot. istovremeno razvijanje mukih i enskih spol-nih organa u nekom cvetu. homogen (gr. homogenes) 1. istoga roda, iste vrste, jednovrstan, jednorodan, istovr-stan, istorodan; 2. fiz. iste gustine; homo-geio telo telo koje i u najmanjem deliu svoga prostora ima istu masu; 3. opt. prost, nerazloljiv; homogene boje proste boje, tj. boje spektra (zato to se ne mogu dalje razlagati); 4. mat. slian po prirodi te otuda uporedljiv po veliini; istoga stepena ili istih dimenzija u svakom lanu (posmatrano u simbolima, kao homogena jednaina); supr. heterogen. homogenizirati (gr. homogenes) pritiskom veim od 200 atmosfera mast u mleku tako fino rasporediti da se iz njega vie ne moe izvaditi ni puter, ni kajmak (to mleko ini zgodnijim za transportovanje i onemoguava umanjivanje vrednosti odu-zimanjem masnoe). homogenost (gr. homogenes) istovrsnost, istorodnost, jednovrsnost, jednorodnost.

homograf (gr. homds isti, zajedniki, grapho crtam) sprava za izradu perspek-tivnih crtea. homo dupleks (lat. homo duplex) licemeran ovek koji se u javnom ivotu ponaa na jedan, a u privatnom ivotu na drugi, suprotan nain. homoerotizam (gr. homos, erds spolna ljubav) v. homoseksualizam. homoetvija (gr. hom6s, ethnos pleme, narod) jednoplemenost, pripadanje istom narodu. homozigot (gr. homoios isti, jednak, zigotos spojen) organizam nastao od roditelja istovetnih genetskih osobina; supr. hete-rozigot. homojusijasti (gr. homoiiisios po bitnosti slian) v. homeuzijasti. homologan (gr. homologeo slaem se, sagla-san sam) 1. saglasan, odgovarajui; 2. hem. koji u obliku slaganja pokazuje izvesnu podudarnost; 3. biol. homologni organi or-gani sa istom osnovom razvitka, pa ma i ne vrili iste radnje, npr. prednji udovi sisara i krila ptica. homologacija (nlat. homologatio) prav. sudsko overavanje, potvrivanje (npr. ugovora); dobivanje uverenja od neke nadlene kontrolne organizacije da neki proizvod odgovara svim zakonskim propisima. homo logi j a (gr. homologfa) 1. saglasnost, slaganje; 2. hem. slinost izvesnih organ-skih jedinjenja. homologumena (gr. homologeo priznajem, priznam) pl. opte priznati spisi Novog zaveta, oni koje svi smatraju pravim. homo-menzura (lat. homo-mensura) fl. ovek je mera svih stvari (Protagora). homomorfan (gr. homos isti, morphe oblik) istog oblika, istolik. homoniman (gr. homonymos istoimeni, homos isti, onoma ime) jednakozvuan, istoimen; dvosmislen. homonimi (gr. homos isti, onoma ime) gram. istoglasice, jednakozvune rei (koje jednako glase, a razliito znae; dvosmislene rei, npr. varljiv = koji vara, koji je sklon varanju i varljiv = koji se moe variti, kuvati; belica (penica, jabuka, trenja, ljiva), blago (stoka, novac), po-inuti (odmoriti se, umreti) itd. homonimija (gr. homos, bpota) gram. jednakozvunost (rei koje jednako glase, a razliito znae); dvosmislenost; up. antonimi-ja, sinonimina. homo novus (lat. poto novus) v. pod novus. homo primigenijus (lat. homo primigenius) prvobitni ovek, praovek iz diluvijalnog perioda, npr. krapinski ovek". homoptera (gr. homos isti, pteron krilo) pl. zool. jednakokrilci (vrsta hemiptera). homo sapijens (lat. homo sapiens) ovek obdaren razumom, tj. dananji ovek. homoseksualan (gr. hom6s isti, lat. sexualis spolni) obuzet spolnim nagonom prema jedinkama istog spola.

homoseksualac

1020

horda

homoseksualac (gr. homos, lat. sexualis) mukarac koji osea spolni nagon prema mukarcu. homoseksualizam (gr. homos, lat. sexualis) spolni nagon prema istom spolu; homoerotizam, uranizam. homoseksualnost v. homoseksualizam. homo sum jurne (lat. poto sui iuris) prav. nezavisan, samostalan ovek. homoteizam (lat. homo ovek, gr. theos bog) versko shvatanje i uenje koje zamilja svoje bogove kao ljude, sa ovejim likom, stasom, mesom, krvlju i sklonostima. homotermija (gr. homoios isti, jednak, ther-me toplota) stalno ista temperatura nekog tela. homotonian (gr. homos, tonos ton) skladan, zglaen. homofilan (gr. homos, phyllon list) bot. sa jednakim listovima. homofon (gr. homos, phone glas, zvuk) ravnoglasan; muz. vieglasni muziki komad kod koga je jedan glas glavni, a ostali slue kao njegova pratnja; up. polifon. homofonija (gr. homos, phone glas) ravnoglasnost (dva glasa ili vie glasova u muzici). homo homini lupus (lat. homo homini lupus) ovek je oveku vuk", Plautova misao, jedna od misli na kojima je eng. filozof Tomas Hobs sagradio sistem svoje pravne filozofije. homohromija (gr. homos isti, chroma boja) zool. sposobnost nekih ivotinja da boju svoje koe prilagode boji okoline u kojoj ive. homocentrian (gr. homos, k^ntron sredite) v. koncentrian. homrul (eng. home, rule) irska narodna samouprava (sa sopstvenim parlamentom), koju su Irci, posle duge borbe, izvojevali od Engleza 1922. godine. homuzija (gr. homos isti, usla sutina, bit) istovetnost, jedinosunost, jednobitnost (Hrista sa Bogom Ocem); up. homeuzija. homunkul (lat. homunculus) oveuljak; mali i bedan ovek; u Geteovom Faustu": ovek vetaki stvoren, hemijskim putem (prema Paracelzusovom spisu De genera-tione rerum naturalium, u kome je dato iscrpio uputstvo o hemijskom stvaranju komunkula). honved (ma. hon-ved) branioci otadbine", maarske domobranstvo. hondrin (gr. hondros hrskavica) hen. hrskavini lepak. hondritis (gr. hondros) med. zapaljenje hrskavice. hondrografija (gr. hondros, grapho opisujem) alat. opisivanje, opis hrskavice. hondroza (gr. hondros) zool. ohrskaviavanje. hondrologija (gr. hondros, logfa nauka) alat. nauka o hrskavicama ovejeg tela.

hondrom (gr. hondros) med. hrskaviav izrataj. hondrotomija (gr. hondros, tome seenje, rezanje) med. seenje, rasecanje hrskavice. hondrocela (gr. hondros, kele prelom) med. prelom hrskavice. honorant (lat. honorans) trg. onaj koji prima na sebe menicu za raun drugog. honorar (lat. honorarium) novana nagrada (lekarima, nastavnicima za vanredne asove, advokatima, piscima i dr.). honorat (lat. honoratus) 1. ovek na visokom poloaju; 2. vii svetenik nekog katolikog kaluerskog reda; 3. trg. lice za iji raun honorant prima na sebe ili isplauje protestovanu menicu. honoracija (lat. honoratio) potovanje, ukazivanje asti; trg. primanje na sebe i otkupljivanje neije menice. honorirati (lat. honorare) v. honorisati. honorisati (lat. honorare) 1. tovati, potovati, odavati poast; 2. platiti, primiti na sebe (menicu); 3. nagraditi novano (iji rad). honoris kauza (lat. honoris causa) iz poasti; doktor honoris kauza poasni doktor, onaj koji dobije doktorsku titulu bez polaganja ispita, u znak priznanja za nauni rad i druge zasluge. hopletika (gr. hoplon ratna oprema, oruje) nauka o oruju ili o naoruanju. hoplit (gr. hoplites) teko naoruani oklopnikpeak u vojsci starih Grka. hoplomahija (gr. hoplomachia) borba u punoj opremi; ratna vetina uopte. hoilometar (gr. hople kopito, metron mera, merile) sprava za merenje kopita, kopito-mer. hoplometrija (gr. hople, metrfa merenje) uzimanje mere kopita radi potkivanja. hoploteka (gr. hoplotheke) skladite oruja; odeljenje sa starim orujem. hor (gr. choros kolo) 1. prvobitno: igranje kola sa pevanjem, ili krug igraa i pevaa; naroito; u starogrkoj drami: grupa prikazivaa koji su, u odnosu prema glavnom junaku drame, predstavljali narod i pratili radnju samo kao svedoci, pevajui i igrajui jedino kad bi glavni predsta-vlja utao; 2. danas: pevanje u vie glasova; pevai koji takvo pevanje izvode, pe-vaki zbor; 3. uzvieno mesto u crkvama, prema oltaru, za pevae. hora (gr. hora, lat. hora) as, sat (skraeno: A, npr. 10 h = 10 sati); hore (lat. horae) pl. asovi poj anja i molitve u katolikim manastirima. horag (gr. choragos zborovoa) 1. imuan graanin u staroj Atini koji je o svom troku sastavljao i opremao hor za sveane priredbe; 2. prvi igra u horu, kolovoa = korifej. horda (tur. ordu) zajednica od po nekoliko porodica kod skitakih i levakih plemena, fig. divlja, neobuzdana rulja.

hordapsus

1021

horoloidum

hordapsus (gr. chorde crevo, apto prikaim, zapletem) med. zapletenost creva i povraanje izmeta usled toga; v. mizerere. hordeolum (lat. hordeolum) med. jemiak na onom kapku. hordija (tur. ordu) vojska, armija, veliki vojni logor; ordija. horditis (gr.) med. zapaljenje, upala glasnih ica. horea (gr. choreia igranje u kolu) med. vidovica, stanje psihike egzaltacije sa grenjem miia (neobinim kretanjem udova, glave i lica). horeg (gr. Koregos) v. korag. horej (gr. choreios) etr. v. grehe/. horendan (lat. horrendus) v. horibilan. horeograf (gr. choreia igranje u kolu, kolo, choretio igram u kolu, grapho piem, beleim) vetak u prikazivanju igre znacima, kao to se muzika prikazuje notama; koreograf. horeografija (gr. choreia, choreiio grapho) vetina prikazivanja igre znacima, kao to se muzika prikazuje notama; igranje; vetina prireivane igara, naroito ba-leta; koreografija. horeomanija (gr. choreia, tata pomama, strast, ludilo) bolesna strast za ple-sanjem, pomama za igrom; up. tarantizam. horet (gr. choretio) v. horeut. horetida (gr. choros) uesnica u grkom horu (u drami). horeus (gr. chorelos) etr. v. trohej. horeut (gr. chorelio igram u kolu, pleem) peva ili igra u horu. horeutika (gr. choretio pleem) vetina, umetnost igranja (plesanja). horibilan (lat. horribilis) uasan, straan, grozan. horibile diktu (lat. horribile dictu) strano je i kazati, strano je i spomenuti! horidan (lat. horridus) rapav, upav; divalj, surov, neotesan; jeziv, straan. horizam (gr. horismos) log. ograniavanje, odreivanje, npr. pojma, = definicija. horizmografija (gr. horisma granica, grap-ho opisujem) opis, opisivanje granica neke zemlje. horizont (gr. horizon gei. horizontos) 1. astr. prividna granica neba i Zemljine povrine (prividna horizont), vidik, obzor, krug koji ograniava vidik; 2. ravan koja je paralelna sa prividnim horizontom" i koja prolazi kroz sredite Zemlje (pravi horizont); 3. geogr. visina vode u rekama i jezerima (horizont vode); 4. grupa taloga koja se odlikuje jednim istim glavnim fosilima; 5. fig. mo shvatanja. horizontale (gr. horizo ograniavam) mat. vodoravna linija, vodoravnica. horizontalan (nlat. horisontalis) vodoravan, koji je pod pravim uglom na vertikalan pravac; horizontalna vaga v. libela 1; horizontalna sila fiz. sila koja dejstvuje sa strane.

horizontalna projekciJa mat. nacrt osnove, prikazivanje nekog tela na vodoravnoj povrini; geogr. crtanje karte pri kome zamislimo da se nalazimo na ma kojoj taki Zemljine povrine, pa crtamo okolne zemlje onako kako ih sa te take vidimo. horizontalnost (gr. horizon gei. horizontos vidik, nlat. horisontalis vodoravan) vodoravnost, vodoravan poloaj. horizonta (gr. horizd odvajam, rastavljam, horizones) pl. odvajai", grki kritiari Homera koji su odvajali Ilijadu" od Odiseje", ne smatrajui ih delima istog pesnika, a samo Ilijadu" priznavali za Homerovo delo. horijambus (gr. chorefos sc. pus trohej, tribrahis, iambos jamb) etr. etvoroslona stopa sastavljena od jednog horeusa i jam-ba, u kojoj su prvi i etvrti slog dugi, a oba srednja kratki: -i U-. horioida (gr. chorioeides) aiat. v. horioidea. horioidan (gr. chorion koa, krzno, chorioeides) koast, opnast. horioidea (gr. chorioeides) aiat. sudovnjaa oka. horioideitis (gr. chorioeides) med. zapaljenje one sudovnjae. horion (gr. chorion, lat. corium koa) zool. koast obmota embrija (zametka). horioretinitis (gr. chorioeides sudovnjaa oka, lat. retina) med. istovremeno zapaljenje sudovnjae i mrenjae oka. horipilacija (nlat. horripilatio) med. grozni-ava jeza. hormoni (gr. hormao nagonim, podstrekavam, izazovem) pl. biol. proizvodi lezda unutranjeg luenja koji su vani po ivot ostalih organa. horn (nem. Not) muz. rog. hornizirati (nem. Not rog) zgusnuti u ro-astu masu, stvrdnuti, npr. gumu. hornist (nem. Nogp) svira u rog. horograf (gr. chora zemlja, predeo, oblast, kraj, grapho opisujem) opisiva neke zemlje ili kraja; up. topograf. horografija (gr. chora, grapho opisujem) 1. opis, opisivanje neke zemlje ili kraja. horografija (gr. hora vreme, doba, godina, dan, as, grapho) 2. opisivanje asovnika; takoe = gnomonika. horok sp. u koarci bacanje (ut) lopte u luku preko glave (ime se onemoguava blokiranje sa strane protivnika). horologij (gr. hora vreme, doba, as, logeuo sabiram, logeia zbirka) v. horolagijum. horologija (gr. chora zemlja, otadbina, mesto logfa nauka) 1. nauka o rasprostranje-nosti biljaka i ivotinja na Zemlji; up. biogeografija. horologija (gr. bga vreme, logia nauka) 2. nauka o merenju vremena, ili naela i vetina graenje instrumenata za pokazi-vanje vremena. horologijum (gr. horologion) pokaziva asova, asovnik; u pravosl. crkvi: zbirka

horologiografija

1022

hrizalide

molitava za svako doba dana, asoslov, aslovac (knjiga iz koje se pevaju kanon-ski asovi). horologiografija (gr. horologion asovnik, grapho opisujem) v. horografija. horomanija (gr. horos kolo, mania pomama, strast) v. horeomanija. horometar (gr. chora zeml>a, tegop mera, merile) 1. zemljomer. horometar (gr. hora vreme, as, metron mera, merile) 2. asomer. horometrija (gr. chora zemlja, metria merenje) 1. zemljomerstvo. horometrija (gr. hora vreme, as, metria merenje) 2. merenje asova. horopter (gr. horos granica, opter uhoda, izvidnik) ona povrina u kojoj se, pri odreenom poloaju oiju, sve take vide samo jednostavne, a ne udvojene. horor (lat. horror) groza, jeza; uas, gnuanje; horor zakup (lat. horror vacui) fiz. strah prirode od praznog prostora (svojstvo koje su pripisivali prirodi stariji fiziari da bi objasnili time izvesne pojave, npr. penjanje vode u mrkovima); tih. strah od praznine, samoe, besciljnog i besmislenog ivota. horoskop (gr. bga as, skopeo posmatram, gledam) gleda asova"; 1. kod starih Egipana: svetenik koji je vrio astronomska posmatranja; 2. astrol. izrauna-vanje poloaja nebeskih tela u naroitom trenutku, osobito u asu roenja nekoga, radi predskazivanja sudbine; proricanje sudbine po poloaju zvezda u asu roenja nekog oveka (horoskopija); crte koji prikazuje takve poloaje. horoskopija (gr. hora, skopeo) v. pod horoskop. hors pauer (eng. horse power) konjska snaga (skraeno: N. R. ili NR), rad od 75 kilogramometara za sekundu. hortenzija bot. ukrasna biljka, poreklom iz Kine i Japana (nazvana po francuskinji Hortenziji Lapote). hortikultura (lat. hortus gradina, vrt, cul-tura gajenje) vrtarstvo, batovanstvo, gradinarstvo, povrtarstvo. hortolog (lat. hortus, gr. logos poznavalac) poznavalac vrtarstva, naroito cvear-stva. hortologija (lat. hortus, gr. logia nauka) nauka o vrtarstvu, vrtarstvo, cvearstvo. hosa (fr. hausse) trg. skakanje kurseva berzanskih hartija i dr.; supr. besa. hosist (fr. haussier) berzanski igra koji spekulie sa skakanjem berzanskih hartija (hosom); supr. besar i bes je. hospital (lat. hospitalis gostinski; gostoljubiv) bolnica. hospitalar (lat. hospes tuinac; domain, nlat. hospitalarius) nadzornik bolnice; ne-govalac bolesnika (u katolikim manastirima).

hospitalizacija (gr. hospitalis gostoljubiv) med. smegptanje bolesnika u bolnicu radi leenja. hospitalitet (lat. hospitalitas) gostoprimstvo; pravo gostoprimstva. hospitant (lat. hospitans) onaj koji prisustvuje predavanjima kao gost ili kao posmatra. hospitirati (lat. hospitari) v. hospitovati. hospitovati (lat. hospitari biti gost, gosto-vati) poseivati ili prisustvovati predavanjima kao gost ili kao posmatra. hospic (lat. hospitium) 1. svratite, gostionica; 2. sklonite za putnike u katolikom manastiru. hostija (lat. hostia rtva) posveeni bes-kvasni kolai kojim se katolici pri-euju. hostilan (lat. hostilis) neprijateljski. hota (i. jota) panska narodna igra u 3/8 takta; igra se uz pratnju kastanjeta i mandoline. . hotel (fr. hotel, nlat. hospitale) moderno ureena gostionica sa sobama za prenoite. hotelijer (fr. hotelier) ugostitelj, sopstvenik hotela. Hotentoti (hol. Hottentot) jedan od najstarijih naroda na junom rtu Afrike. hofirati (nem. Hof, hofieren) udvarati se. hohtapler (nem. Hochstapler) lice neodoljivo sklone vrenju prevara, onaj koji otmenim dranjem pravi utisak uglaena i otmena oveka i tako uspeva da se uvue u tzv. bolje drutvo" i da vri prevare, otmena varalica, otmeni probisvet. hohtaplerisati (nem. Hochstapler) vriti prevare na fin nain, ponaati se kao hohtapler. hoda (pere., tur. Nosa, pase) muhamedanski svetenik. hrezmolog (gr. chresmologos) predskaziva sudbine, prorok, vra. hrezmologija (gr. chresmologia) proricanje, vraanje, gatanje. hrematistika (gr. chrematistikos teevin-ski, dobitni, privredni) nauka o novcu, vetina zaraivanja novca. hrematologija (gr. chrema rea. chrematos stvar, imanje, dobro, novac, logia nauka) nauka o novcu, o novarstvu, o finansi-jama. hrematonomija (gr. chrema, ndmos zakon) nauka o celishodnoj upotrebi novca. hrematopeja (gr. chrema gei. chrematos, poieo pravim, proizvodim) pravljenje novca", tj. zarada, zaraivanje novca. hrestomatija (gr. chrestos valjan, upotrebljiv, koristan, mathesis uenje, nauka, znanje) prouavanje onoga to najvie vredi znati", izbor uzornih mesta iz raznih pisaca, uzorna itanka (naroito za uenje jezika). hrizalide (gr. chrysallis gei. chrysalidos zlatna lutka leptirova) zool. lutke lepti-

hrizanteme

1023

hromatin

ra, naroito: zlatnim pegama ukraene lutke raznih dnevnih leptira. hrizanteme (gr. chrysos zlato, anthos cvet) bat. zlatni cvet", poznato jesenje cvee: jesene, zimska rua, ivanjska rua. hrizelefantinski (gr. chrysos, elephas slon) izraen od zlata i slonove kosti; hrizelefantini grko-rimske statue u kojih su haljine bile izraene od zlata, a goli delovi tela od slonove kosti. hrizis (gr. chrisis) pomazanje, miropomazanje; krizmanje. hrizma (gr. chrisma pomazanje, premaz) miro kojim se u katolikoj crkvi pomazuju pri krtenju, potvrdi (u veri) i dr.; krizna. hrizmarijum (gr. chrfo pomazujem, nlat. chrismarium) sud sa mirom (u katolikoj crkvi). hrizo- (gr. chrysos) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: zlato, zlatan, od zlata. hrizoberil (gr. chrysos, beryllos) min. zelen, providan i sjajan dragi kamen, sastoji se od gline i berilske zemlje. hrizograf (gr. chrysos, grapho piem) zlatopisac, vetak u hrizografiji. hrizografija (gr. chrysos, grapho piem, crtam, slikam) vetina pisanja ili slikanja zlatom, naroito negovana u Vizan-tiji. hrizokratija (gr. chrysos, kratos jaina, vlada, vladavina) vladavina zlata, = plu-tokratija. hrizolatrija (gr. chrysos, latreia oboava-nje) oboavanje zlata; robovanje novcu. hrizolit (gr. chrysos, lithos kamen) min. zlatni kamen", zelen dragi kamen, sastoji se od magnezijeve i silicijeve kiseline. hrizomanija (gr. chrysos, manfa pomama, ludilo, strast) udnja za zlatom. hrizomorfan (gr. chrysomorphos zlatast) slian zlatu, kao zlato. hrizopeja (gr. chrysos, poieo radim) tobonja vetina pravljenje zlata. hrizorin (gr. chrysos) zlatu slina sliti-na od 2 A bakra i Vs cinka. hrizostom (gr. chrysos, stoma usta, chrysostomos) Zlatousti", nadimak carigradskog patrijarha sv. Jovana Zlatoustog (345 407). hrizot |gr. chrysos) slitina (legura) slina zlatu. hrizoterapija (gr. chrysos, therapeia leenje) med. leenje nekih oblika tuberkuloze plua preparatima zlata. hrija (gr. chreia) ret. upotreba", prime-na"; od klasinih retoriara sauvani oblik razvijanja ili obraivanje neke misli ili poslovice; sastoji se iz osam delova: 1) postavka zadatka i pohvala autoru; 2) razvijanje postavljenog zadatka na sastavne delove; 3) utvrivanje istini-tosti postavljenog zadatka potrebnim dokazima; 4) pobijanje protivnikog mi-

ljenja; 5) poreenje zadatka sa onim to mu je slino u drugoj nekoj oblasti; 6) primeri radi objanjenja; 7) potvrivanje zadatka izrekama priznatih pisaca; 8) zakljuak sa kratkim ponavljanjem dokazane misli i njena primena. hrisovulja (gr. chrysos zlato, lat. bulla peat) zlatna bula", povelja sa zlatnim peatom (vladari su vane povelje snabde-vali zlatnim peatom koji je na pergamentu visio o svilenoj traci). hristijanizam (gr. Christos) Hristova vera, hrianstvo. hristijanizacija (nlat. christianisatio) pohriavanje, pohrianjenje, obraanje (ili: prevoenje) u hrianstvo. hristijanizirati (nlat. christianisare) pohrianiti, pohripganjavati, prevesti u hrianstvo, pokretati. hristozofija (gr. Christos, sophia mudrost) hrianska mudrost, hrianska filozofija. hristoitija (gr. Christos, ethos obiaj) Hristovo moralno uenje; naslov jednog dela Dositeja Obradovia. hristokratija (gr. Christos, krateo vladam) vladavina, vlast hrianske crkve. hristologija (gr. Christos, logia uenje) teol. uenje o Hristu (deo hri. dogmatike). Hristos (gr. chrio pomazujem, Christos, lat. Christus) Pomazanik", prvobitno samo nadimak Isusov (zato to je on sam o sebi govorio da je oekivani mesija); docnije, kao osobno ime, spojeno sa imenom Isus. hrianin (gr. christianos) pristalica hrianstva. hrianski socijalisti lanovi politikih stranaka u Nemakoj i, naroito u Austriji (Christlich-soziale Partei), koji tee za reenjem socijalnog (radnikog) pitanja u duhu hrianstva. hrianstvo (gr. Christos) religija koju je osnovao Isus iz Nazareta, nazvani Hristos (tj. Pomazanik, obeani Mesija). hrom (gr. chroma boja) hem. belosiv, sjajan elemenat, metal, atomska masa 51,996, redni broj 24, znak Sg; od velikog znaaja za industriju elika. hroma (gr. chroma) boja; meavina boja; boja koe. hromagenezija (gr. chroma boja, genesis postanak) v. hroogenezija. hromametar (gr. chroma, metron mera, merilo) muz. instrumenat za zglaavanje (timovanje) klavira. hromat (gr. chroma) hen. so hromne kiseline. hromatizam (gr. chroma gei. chromatos) boja, obojenost, naroito delova tela. hromatika (gr. chroma gei. chromatos) 1. nauka o bojama, nauka o postanku i odnosima boja (deo optike); 2. muz. ritmiko kretanje glasa po polutonovima; 3. slik. vetina meanja boja. hromatin (gr. chroma gei. chromatos) biol. tvar, materija u jedru elija, koja se moe

hromatian

1024

hronikalan

lako bojiti nekim materijama, npr. safraninom i dr. hromatian (gr. chroma gen. chromatos) v. hromatski. hromato- (gr. chroma ti. chromatos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: boja. hromatoza (gr. chroma) med. bolest koe koja se sastoji u nepravilnom stvaranju pigmenta. hromatologija (gr. chroma, logia) v. hroma-tika. hromatopseudoblepsija (gr. chroma gen. chromatos, pseudos pogrean, laan, blep-sis vienje) med. pogreno vienje boja (nedostatak vidnog ula). hromatopsija (gr. chroma, opsis vienje) v. hromopsija. hromatoptometar (gr. chroma, orao vidim, metron mera, merile) med. aparat za merenje stepena s lepila za boje. hromatoskop (gr. chroma, skopeo posmatram, gledam) kaleidoskop koji se upotrebljava u crtanju ara i mustara; ideador, tiposkop. hromatotehnika (gr. chroma, technike) primena hemije u spravljanju boja. hromatofori (gr. chroma, phero nosim) pl. 1. zool, elije u koi kameleona i dr. ivotinja (nekih riba itd.) koje su uzrok menjanju boja (up. pigment); 2. bog. zrnasti delovi elijske protoplazme, nosioci li-snog zelenila (hlorofila) i drugih boje-nih materija (hlorofilnih zrnaca ili hloroplasta i hromoplasta); plastidi. hromatrop (gr. chroma, tropos obrt) sprava sastavljena od dve staklene ploe koje se obru u suprotnim pravcima a iarane su figurama u boji, zvezdicama i sl. (spojena sa projekcionim aparatom, slui za proizvoenje na zidu ili platnu igre boja). hromatski (gr. chroma) bojeni, koji se tie boja; muz. hromatska lestvica, hromatska skala podela oktave na 12 stupnjeva, u lestvicu sa 7 stupnjeva umetnuto je 5 stupnjeva izmeu osnovnog tona i sekunde, sekunde i terce, kvarte i kvinte, kvinte i sekste, sekste i septime (crne dirne klavira), up. temperirati; hromatska abera-cija v. aberacija; hromatska polarizacija bojene pojave to ih pokazuju u polarizo-vanoj svetlosti tela koja dvojno prelamaju svetlost. hromirati (gr. chroma boja) prevui, prevlaiti hromom metalne predmete. hromit (gr. chroma) min. oksid gvoa i hroma; ima raznovrsnu upotrebu, poglavi-to u industriji elika. hrome(gr. chroma) predmetak u sloenicama sa znaenjem: boja. hromogen (gr. chroma, gnos poreklo) hen. bezbojna materija iz koje se, vrenjem ili drugim kakvim razlaganjem, moe proizvesti neka bojena materija. hromozomi (gr. chroma boja, soma telo) biol. konaste telaca koja se stvaraju u jedru

pri njegovoj deobi i koja su nosilac naslednik osobina lela; hromosomi. hromoksilografija (gr. chroma, xylon drvo, grapho crtam, slikam) izrada bojenih ploa u drvorezu. hromolitografija (gr. chroma, lithos kamen, grapho crtam, slikam) litografi-sanje u bojama. hromoplasti (gr. chroma, plasso uoblia-vam, obrezujem) pl. bot. hromatofori koji daju utu i crvenu boju mnogim cvetovima i plodovima; up. hromatofori. hromopsija (gr. chroma, ogab vidim, opsis vienje) med. vienje boja, kada bolesnik vidi na predmetima boje kojih oni nemaju; hrupsija. hromoskop (gr. chroma, skopeo posmatram, gledam) aparat za reprodukciju prirodne boje tela meavinom triju osnovnih boja. hromosomi (gr. chroma, soma telo) v. hromozomi. hromosfera (gr. chroma, sphaira lopta) kosmogr. ruiasti sloj usijanih gasova koji obvija Sunevu fotosferu, a sastoji se od vodonika, helijuma, kalcijuma i dr. hromoterapija (gr. chroma, therapefa leenje) med. leenje raznobojnim zracima. hromotipija (gr. chroma, t^pos otisak, slika) fotomehaniki postupak pri izrai-vanju reljefnih ploa u cinku i pri tampanju u raznim bojama. hromotipografija (gr. chroma, ty^>os, gra-pho crtam, slikam) v. hromotipija. hromotrop (gr. chroma, tropos) v. hromatrop. hromofor (gr. chroma, pherd nosim) 1. hen. nosilac boja", grupa atoma koja, kao sastojak organskih jedinjenja, daje ovima bojena svojstva; 2. fiz. atomska ili elektronska jedinica na osnovu koje obojeno telo ima boju. hromofotografija (gr. chroma, phos gen. photds svetlost, grapho crtam, slikam, graphia) 1. fotografisanje u bojama; 2. fotografske slika u boji. hromofototerapija (gr. chroma, phos gen. photbs, therapeia leenje) med. leenje duevnih bolesnika bojenom svetlou. hromofototipija (gr. chroma, phos gen. pho-tos, t^pos otisak, slika) v. hromotipija. hromocinkografija (gr. chroma, nem. Zink, gr. grapho crtam, slikam, piem) tampanje u vie boja. hromurgija (gr. chroma, ergon delo) v. hromatotehnika. hronika (gr. chronikbs vremenski, ta chronika) 1. letopis, istorija (sveta, neke zemlje, naroda i njegovih prvaka, neke porodice ili nekog mesta) pisana tano po godinama; 2. deo u novinama u kojem se pie o dnevnim dogaajima i belee dnevne vesti i sl. hronikalan (gr. chronika) u obliku hroni-ke; uzet iz hronike, npr. podatak.

hronian

1025

humaniora

hronian (gr. chronikos vremenski) povremen, dugotrajan; hronine bolesti dugotrajne bolesti i bolesti koje se javl>aju s vremena na vreme, povremene bolesti. hroniar (gr. chronika) letopisac. hrono- (gr. chrbnos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: vreme. hronogram (gr. chr6nos vreme, gramma pismo, pisano) latinski zapis ili stih koji sadri rimska brojna slova (S. D. M. V. L. I.) koja sva zajedno sainjavaju godinu nekog dogaaja; ako je samo u jednom stihu, zove se hronostihon ili eteostihon, ako je u dva stiha, zove se hronodistihon* Tako, npr. godinu Hubertusburkog mira (15. P 1763), kojim je zavren sedmogodinji rat, sadri ovaj hronodistihon: Aspera BeLLa sILent: reDIIt bona gratla paCIs; O sl parta foret seMper In orbe qVIes! (Surovi ratovi ute: vraa se blagodat mi' ra; o neka bi u svetu vladao veni mir!) M + I + V + 1( = 50 + 50 + 1 + 50 + 500+ 1 + 1 + 1 + 100 + 1 + 1 + 1000 + 1 + 5 + 1) = 1763. Kod nas je poznat hronogram na turskom jeziku; koji stoji na upriji Mehmed--pae Sokolovia kod Viegrada (v. Ive Andria hroniku: Na Drini uprija). hronograf (gr. chronos, grapho piem) 1. letopisac, pisac hronike; 2. hronoskop sa napravom za automatske beleenje; kombinacija asovnika na zaustavljanje i depnog. hronografija (gr. chr6nos, grapho piem) pisanje letopisa; elektrina hronografija tano beleenje poetka i svretka neke pojave, to ka radnje i 'dr. pomou e lektriciteta . hronodeik (gr. chr6nos, delknymi pokazujem) estr. sprava za priblino odreivanje vremena. hronodistihon (gr. chr6nos, distichon dvostih) v. pod hronogram. hronoizoterme (gr. chronos, isos jednak, thermos topao) linije koje u dijagramu prikazuju istovremeno podelu temperature prema danima u godini i doba dana. hronolog (gr. chr6nos, logos poznavanje) poznavalac nauke o vremenu (hronologije). hronologija (gr. chrdnos, logos) nauka o vremenu, nauka o odreivanju vremena kada se zbio neki dogaaj. hronoloki (gr. chronos, logikos) koji se tie nauke o vremenu ili joj pripada; ureen po vremenskom redu; koji ide vre-menskim redom; hronoloka istorija prianje dogaaja po redu kojim su se zbili; hronoloke tablice vremenske tablice. hronometar (gr. chr6nos, metron merilo, mera) sprava, asovnik za tano merenje vremena. hronometrija (gr. chronos, metria merenje) merenje vremena; nauka o merenju vremena. hronos (gr. chronos) vreme.
65 Leksikon

hronoskop (gr. chronos, skopeo posmatram) sprava za tano merenje veoma malih delova vremena. hronostihon (gr. chronos, stfchos red, vrsta, stih) v. pod hronogram. hronofov (gr. chronos, phone zvuk, glas) elektrini depni asovnik-budilnik. hronofor (gr. chr6nos, phero nosim) asovnik budilnik sa etalicom (klatnom). hronofotografija (gr. chronos, phos gen. phot6s svetlost, grapho beleim, slikam, crtam) fotografske prikazivanje nekog kretanja nizom trenutnih slika snimlje-nih u kratkim ali jednakim razmacima vremena; ovo se vri hronofotografskim aparatima (stroboskopom, kinetoskopom, kinematografom i mutoskopom). hroogenezija (gr. chro6s boja, g^nesis postanak) postajanje boja. hroologija (gr. chros gen. chrotos i chro6s boja, logfa nauka) nauka o bojama. hroopsija (gr. chros gen. chrotos i chroos, 6psis vienje) v. hromopsija. hrupsija (nlat. chrupsia) med. v. hromopsija. Hsinhua (Nova Kina) zvanina novinska agencija NR Kine, osi. 1944. god., sa seditem u Pekingu. htonian (gr. chthonios, chthon gen. chthon6s zemlja, tle) koji pripada zemlji, zemaljski, podzemni; vrst, nepokretan; htoni-ni bogovi starogrki bogovi podzemnog sveta (Had, Demetra, Perzefona i dr.). hugenoti (fr. huguenots) pl. u poetku podrugljiv, docnije opti naziv za protestante (kalviniste) u Francuskoj i vajcarskoj. hula-hup (eng. hnla hoop) vrsta igre s obruem (od plastine mase); vrsta enskih arapa. human (lat. homo ovek, humanus) ovean, ovekoljubiv, blagorodan, milosrdan. humanizam (lat. humanus ljudski, oveji; ovean) 1. pokret u poetku novog veka koji je gledao obrazac ovejeg savrenstva u ivotu i knjievnosti antikih (klasinih) naroda i trudio se da marlji-vim prouavanjem prodre to dublje u njih (Dante, Petrarka, Erazmo Roterdamski, Rajhlin, Melanhton i dr.); 2. fil. gnoseo-loko uenje da je celokupne nae sazna-vanje po svojim pobudama kao i po svom obimu i ciljevima, vazda samo oveansko, i da se ne moe dii iznad oveanskog, jer ga i stvaraju i uslovljavaju oveanske potrebe. humanizirati (nlat. humanisare) poovei-ti, pooveavati, dati oblik i prirodu kakvi ljudima dolikuju; nainiti ove-nim, uljuditi, uljuivati. humaniora (lat. humaniora) pl. lepe vetine i nauke koje oveka ine ovekom; naroito: studije klasine grko-rimske, starine (od renesanse sredite obrazovanja i osnov svakog plemenitijeg vaspitanja duha i srca).

humanist

1026

hutor

humanist (lat. humanus oveji, ljudski; ovean) 1. pristalica humanizma; 2. takoe: znalac, uitelj, profesor klasinih nauka i knjievnosti. humanistiki (lat. humanus) v. klasini; humanistika gimnazija gimnazija u kojoj se ui grki i latinski jezik i obrazuje u klasinom duhu = klasina gimnazija; humanistike studije v. humaniora. humanitaran (lat. humanus, fr. humanitaire) oveji, oveanski, ljudski; ovean, ovekoljubiv, sklon da pomogne svojim blinjima. humanitarizam (fr. humanitarisme) ureenje ovejeg drutva u duhu potovanja ovekovih prava. humanitet (lat. humanitas) ovenost, ono u ovejoj prirodi to ini oveka ovekom, oveje dostojanstvo; ovekoljubi-vost, ljubav prema blinjem; humanost. humanost (lat. humanitas) ovenost, ovekoljublje, plemenitost, milosre; humanitet. humektancia (lat. humectantia) pl. med. sredstva za ovlaivanje, za osveavanje. humektacija (nlat. humectatio) kvaenje, vlaenje, ovlaavanje. humidan (lat. humidus) vlaan, mokar. humiditet (nlat. humiditas) vlanost, huminizacija (lat. humus zemlja crnica) agr. unoenje u zemljite gotovih humusnih materija, ili materija iz kojih se one lako stvaraju: ubrenje zemljita staj-skim ubretom, zaoravanje zelenia, ga-jenje trava na njivama i dr. humifikacija (nlat. humificatio) agr. pretvaranje u humus, truljenje biljnih i ivo-tinjskih tela i njihovo pretvaranje u zemlju. humor (lat. humor) 1. vlaga, tenost, sok. humor (lat. humor) 2. prvobitno: vlanost u ovejem telu od koje, po shvatanju starih lekara, zavisi duevno i telesno dobro raspoloenje; otuda: vedro raspoloenje, vesela duhovitost, ala; najvii oblik komike praene izvesnom primesom bola. humoralan (nlat. humoralis) sokovni, koji se tie (ili: potie od) sokova tela; humo-ralna patologija med. v. humorizam.

humoreska (lat. humor) duhovita i aljiva pria, duhovit i aljiv prikaz. humorizam (lat. humor tenost, vlaga, mokraa) ili humoralna patologija med. uenje koje smatra da bolesti dolaze od kvarenja telesnih sokova (danas potisnuto Virhovljevom celularnom patologijom); supr. solidarna patologija. humorizirati (lat. humor) pisati sa humorom, prikazivati sa humorom; v. humor 2. humorist (lat. humor) pisac koji pie sa humorom; v. humor 2. humoristiai (lat. humor) koji ima u sebi humora, veseo, aljiv, duhovit. humus (lat. humus) zemljasti ostatak istrulelih biljnih i ivotinjskih tela, zemlja crnica. hunta (p. junta) drutvo, udruenje; odbor za voenje nekog politikog pokreta, izvr-ni komitet (u paniji). hunter (eng. hunter) lovac; lovaki konj; lovaki pas. hurdl-rejs (eng. hurdle-race) ot. trka s preponama. hurija (arap., tur. huri) naziv za lepotice u muslimanskom raju kojima e se verni, posle smrti, u denetu naslaivati; fig. neobino lepa ena, lepotica. hurikan (eng. hurricane, p. hurican) ciklon, orkan, uragan. Huronci pl. nekada mono indijansko pleme u Sev. Americi, istono od Huronskog jezera, naroito u Gornjoj Kanadi, koje su Irokezi u HUP veku potpuno unitili; Vajendoti. husar (ma. huszar) lako naoruan maarski konjanik. husiti pl. uenici, pristalice i sledbenici ekog verskog reformatora Jana Husa (1370 1415), koji je ustao protiv pape i zloupotreba katolikog svetenstva zbog ega je bio opaljen na lomai. hutba (arap., tur. hutbe) kod muslimana; propoved koju dri imam petkom i o bajramima. hutor (rus. hutor) poljoprivredno dobro sa stokom i gazdinstvom, poljski posed, sa-la, majur.

c
C, c dvadeset sedmo slovo nae irilice, tree nae latinice (S, s); kao skraenica: S = centum (100), SS = 200 itd.; s = cvit (novac); sa. = cirka; muz. S = osnovni ton tonskog sistema; fiz. S = kulon; S = oznaka za stepen po Celzijusu; hem. Se = cerijum; Cs = cezijum; Zn = cink, Zr = cirkonijum. cagrije (tur. sargy koa) korice sablje ili noa, nonice. cajg (nem. Zeug) vrsta pamune tkanine. pajger (nem. Zeiger) skazaljka na asovniku. cajzl (nem. Zeisig) zool. i, iak, zeleni-ca (ptica pevaica iz vrste zeba). calkelner (nem. zahlen platiti, Kellner) kelner, konobar koji naplauje raun, glavni kelner, glavni konobar. cenjak (nem. Zanke) krpa, rita, dronjak. cvebe (arap. zabib, ital. zibibbo) pl. suvo groe, groice; rozine. cvibak (nem. Zwieback) hleb dvaput peen, dvopek, peksimit; biskvit. cviker (nem. Zwicker) naoari koje se dre na nosu pomou opruge, bez zaunjaka. cvikovati (nem. zwicken) buiti, buenjem ponipggiti (kartu, ulaznicu). cvilih (lat. bilix dvonitni, od dve ice, nem. Zwillich) dvonitka (jako i gusto laneno, kudeljno i pamune platno); dril, drilih. cvinglijavizam v. cvintlijanci. cvinglijanci pristalice cvinglijanizma, uenja verskog reformatora Ulriha Cvin-gli-\a (14841531). cvirnovanje (nem. Zwirn konac) predanje, upredanje, sukanje, usukivanje (konca). ceger (nem. ziehen vui) korpa, kotarica, zembilj; aka torba. cedent (lat. cedens) prav. ustupilac, onaj koji neto ustupa nekom. cedi novane jedinica Gane. cedirati (lat. cedere) prav. ustupiti, ustupa-ti, odustati od ega, priznati kome prvenstvo. cedrat (ital. cedrato) vrsta krupnih i sonih limunova, ija se kora ukuvava sa eerom (kao poslastica). cedulja (lat. scheda traka, list hartije, dei. schedula listi hartije) 1. listi, pare
65*

hartije; 2. trg. privremena priznanicu, nota. Cezar (lat. Caesar) porodino ime rimske patricijske porodice Julija; docnije su ga uzeli, kao titulu, svi rimski carevi sem Vitelija (od ove rei postala je slovenska car i nem. kajzer). cezarizam (lat. Caesar) demokratsko-autokratski sistem vladavine kakav je uveo Cezar; apsolutna vojnika vladavina sa parlamentarni formama; up. Cezar. cezaropapizam (lat. Caesar, papa) odnos izmeu crkve i drave po kome je svetovni vladalac u isto vreme i vrhovni poglavar crkve; meanje svetovnih vladara u crkvena, naroito papska prava (supr. papo-cezarija). cezijum (lat. caesius sivogav) hem. elemenat iz grupe alkalnih metala, atomska masa 132,90; red. broj 55; znak Cs. cezura (lat. caesura seenje, obaranje) metr. presek, prelom, usek, ritmiki odmor u polovini jednog stiha od vie stopa. ceka (ital. zecca) kovnica novca. ceker v. ceger. cekum (lat. caecus slep, caecum) anat. slepo crevo. celator (lat. caelator) umetnik koji radi dletom, izraiva reljefa celatura (lat. caelatura) vetina izrai-vanja polureljefa; polureljef, naroito u metalu. celebrant (lat. celebrans) katoliki svetenik koji slui slubu (koji ita misu). celebracija (lat. celebratio) proslavljanje, proslava, svetkovina. celebrirati (lat. celebrare) svetkovati, proslavljati proslaviti, sveano obav-ljati. celebritet (lat. celebritas) slava, uvenost; slavno ime, uvena linost. celer (fr. celeri, lat. selinum, gr. selinon) bog. poznata batenske biljka, iji se koren upotrebljava kao zain. celeritet (lat. celeritas) brzina. celestin (lat. coelestis nebeski) in. raznobo-jan, najee modar mineral staklastose-

Celzijusov termometar

1028

centenar

defasta sjaja; upotrebljava se naroito u fabrikaciji niehepa. Celzijusov termometar toplomer koji je izmeu take smrzavanja i take kljuanja vode podeljen na 100 .(nazvan po pronelv-zau, vedskom fiziaru A. Celzijusu, 1701 1744). celialgija (gr. koilia trbuh, algos bol) med. bol .trbuha. celibat (lat. coelibatus) bezbranost rimokatolikog svetenstva (ozakonio papa Grgur UP, 1074). celioskopija (gr. koilia trbuh, skopeo gledam) med. metoda pregleda organa trbu-ne duplje i male karlice. celirati (lat. caelare) raditi (ili: izvoditi) u reljefu, naroito metalnom. celih (lat. cella elija) 1. prozirna, gipka i teko zapaljiva acetilna celuloza (slui, mesto lako zapaljivog celuloida, za filmove, a zamenjuje i staklo, kauuk i sl.); 2. stanovnik elije, tj. kaluer, monah. celozo (ital. zeloso) kuz. estoko, arko. celoidni papir fotografske hartija za kopiranje, ija se povrina, osetljiva prema svetlosti, sastoji od hlornog srebra i srebra alitrene kiseline. celon (lat. cella elija) hen. masa slina celuloidu, pravi se od celulozina aceta-ta, nije zapaljiva kao celuloid, zbog ega se upotrebljava za filmove. celofan (lat. cella, gr. phanos svetao, prozraan) vetaka plastine masa, tanka, prozirna, savitljiva i ne proputa vodu; dobiva se od celuloze, a upotrebljava, u obliku listova, za zavijanje ivotnih namirnice i u grafikoj industriji. celularan (nlat. cellularis) elijski, u obliku elija; elijat, snabdeven elijama, sastavljen od elija. celularna patologija med. pravac opte patologije prema kome celokupna ivotne delatnost i zdravog i bolesnog tela dolazi do elija. celuloza (lat. cellula elica) hen. bezoblina amorfna bela masa, bez mirisa i ukusa, koja sainjava vrste sastojke biljaka; vana sirovina za fabrikaciju hartije. celulozan (nlat. cellulosus) v. celularan. celuloid (lat. cellula elica, gr. eidos vid, oblik) vetaka plastine masa koja se trljanjem i presovanjem dobiva od kamfo-ra i piroksilina, roasta, teko prozirna, vrlo elastine i lako zapaljive; slui,ze pravljenje eljeva, bilijarskih lopti, fotogrefskog pribere itd. cement (let. caementum) 1. naroite vrsta krenog prehe koji, ked se pokvasi, ime svojstvo de se vremenom otvrdne keo kamen; 2. znat. polubnica (sloj kotanog tkiva na zubnom korenu). cementiranje (lat. ceementum) 1. metalurgij-ski postupak po kome se jedan metal pokriva izvesnom supstancijom u praku,

koja treba da ue, putem zagrevanje, u taj metal (tako se od gvoa i ugljenog prake zegrevenjem dobiva elik, od bakra i cinka mesing itd.); 2. uvrivenje ce-mentom, izrada u cementu. cementirati (lat. caementum) izraditi sa cementom; fig. udariti jake temelje, raditi, uraditi neto solidno. cenakulum (lat. coenaculum) 1. trpezarije u katolikim manastirima; 2. Tajna veera; 3. SJPPS. Tajna veera", uvena slika Leo-narda de Vinija (ital. il cenacolo). cenz (lat. census) v. cenzus. cenzit (lat. censitus) poreznik; poreska glava, poreski obveznik. cenzor (lat. censor) 1. visoki rimski inovnik koji je vrio procenu imanje, vodio nedzor ned javnim moralom, deveo dravne prihode pod zekup i pregovereo sa preduzimaime javnih graevina; 2. strog sudija, kritiar; 3. lice koje pregleda privetnu potu (ze vreme reta) i kontrolie knjige, asopise, pisanje tampe, pozorine i bioskopske komede pre no to e ih odobriti ili zabraniti da se prikazuju. cenzura (lat. censura) 1. ocenjivanje, pregledanje, kritiko ispitivanje; 2. zvanian prethoden pregled stveri ze objevljivanje radi odobrenja ili zabrene tempenje i putanje u javnost (knjiga, asopisa, pozorinih dela, filmove i dr.); 3. dravna ustenove koja ovaj posao obavlja; 4. ispit-ne ocene (aka). cenzurisati (lat. censere proceniti, ocepiti) slubeno pregledati spise odreene za tampu, poz. komade i filmove, vriti, izvriti cenzuru. cenzus (lat. census procena, ocena) precenjivanje imanje; popis stenovnitve; porez; u zemljeme bez opteg preve glesa: najmanja suma poreza koju mora de plee jeden stanovnik pa da ime pravo glasa i politika prava. cenobijum v. kenobijum. cenobit v. kenobit. cent (lat. centum sto) jedinica za merenje teine od 100 funti = 50 kg; stoti deo; ime najnie novane jedinice: u Holandi-ji 1/100 guldena, u SAD 1/100 dolara; metarski cent = 100 kg. centa (lat. centum) v. cent. centar (lat. centrum) v. centrum. centarfor (lat. centrum sredite) sp. u fudbalu srednji igra u navali. Centaur (lat. Centeurus) mit. v. Kentaur. centvejt (eng. centweight) mere ze teinu u Vel. Briteniji, = 50,8 kg. centezimalan (nlat. centesimalis) podeljen ne sto jednakih delova, stoti, stotiniti; cen-tezimalna vaga vage kod koje se teret dri u ravnotei sa sto puta manjim tegom. centenar (let. centenarium) 1. vreme od sto godina, vek, stolee; proslava stogodi-njeg postojanja, stogodinjica.

centenar

1029

centrum

centenar (lat. centenarius) 2. ovek od sto godina, stogodinjak. centigrad (lat. centum sto, gradus stepen) stepen Celzijusovog termometra (koji je podeljen na sto stepena). centigradan (lat. centum, gradus) podeljen na sto stepena. centigram (lat. centum, gr. gramma) stoti deo grama; santtram. centilitar (lat. centum, gr. Htra) stoti deo litre; santiligar. centimetar (lat. centmn, gr. m6tron mera, merile) stoti deo metra; santimetar. centipedan (lat. centum, pes gen. pedis noga) zool. stonog, sa sto nogu. centifolija (lat. Centifolia rosa) vot. stoli-sta rua, rua za slatko, slatkaa; takoe: vrsta karanfila sa vrlo mnogo listova. centner (lat. centenarius) teg od 50 kg; up. centa. centrala (lat. centrum sredite, centralis sredini) 1. glavni grad, prestonica; 2. sredite vrhovne vlasti ili uprave (neke ustanove, banke, preduzea i dr.), matica, sredite; 3. mesto gde su glavna postrojenja neke vee tehnike ustanove (elektrina, vodovodna, telegrafska, telefonske itd. centrala); kom. prava koja spaja sredite dvaju krugova; du izmeu sredita dvaju krugova, sredinica. centralan (lat. centralis) sredini, koji se nalazi u sreditu ili mu pripada, koji deluje u pravcu sredita, koji je u vezi sa sreditem; fig. glavni, bitki, matini; srednji; skupni. centralizam (lat. centralis) v. centraliza-cija. centralizacija (lat. centralis sredini) 1. usredsreena, usredsreivanje; 2. usredsreena, usredsreenost; 3. sistem vladavine pri kome sve dravne funkcije dolaze od jednog mesta, od jedne ruke koja njima upravlja (centralizam); supr. decentralizacija i federalizam, centralizirati (lat. centralis) usredsrediti, usredsreivati, skupiti u jedno, nagomi-lati na jednu taku. centralist (lat. centralis) pristalica (ili: pobornik) centralizacije. centralna pozicija voj. glavni poloaj, onaj koji je sa strategijskog gledita najvaniji. centralna projekcija v. perspektivna projekcija. centralna sila fiz. sila koja, kod centralnog kretanja, odrava telo koje se kree na njegovoj putanji. centralna uprava u saveznim dravama ili pokrajinama: najvia, svima zajednika uprava; kod banaka i industrijskih preduzea sa vie podrunica: glavna uprava, matica. centralni organi zool. glavni organi ivota (srce, plua, eludac).

centralno grejanje zagrevanje prostorija toplom vodom ili parom, koja dolazi iz jednog kazana, postavljenog na najniem mestu zgrade (obino u podrumu), pomou cevi provedenih kroz prostorije koje treba zagrevati. centralno kretanje fiz. kretanje koje se vri oko sredita kretanja pod dejstvom sile koja je upravljena ka tome sreditu kretanja (na sreditu krive!), npr. kretanje Zemlje oko Sunca, Meseca oko Zemlje itd. vri se po putanji koja je, po prvom Keplerovom zakonu, elipsa, i sredite je kretanja u jednoj ii, a ne u sreditu krive, elipse. centrizam (lat. centrum) sklonost kompromisima, naginjanje oportunizmu (central-noj liniji"). centripetalan (lat. centrum sredite, pete-ge teiti emu) sredoteni, koji tei (ka) sreditu; centripetalna sila fiz. sila koja je stalno upravljena sreditu kretanja; supr. centrifugalan. centrirati (lat. centrum) 1. kom. osrediti sredite; dovesti u sredite; utvrditi sredinu osovinu; 2. sp. dobaciti loptu igrau centra. centrifuga v. centrifugalaa maina. centrifugalan (lat. centrum sredite, fu-gere beati od) sredobeni, koji tei da se udalji od sredita; centrifugalna sila sredobena sila, sila koja se javlja kao reakcija sredotenoj sili usled kretanja po krivoj putanji i sa njom jednaka i suprotno usmerena sila koja tei da udalji telo od sredita njegove krune putanje. centrifugalna maina fiz. zamajna maina (upotrebljava se za suenje rublja, vune, eera, za ceenje meda iz saa i dr., poto se kod nje, usled centrifugalne sile, odvajaju tenosti od vrstih tela, ili tenosti razliitih specifinih teina jedne od drugih). centrian (lat. centrum sredite) v. cen^ tralan. centrobarika (lat. centrum, gr. baros teina) fiz. nauka o teitu (tei). centrosom (lat. centrum, gr. soma, telo) bog. telace, elini centar (u blizini jedra elije). centrosfera (lat. centrum, gr. sphalra lopta) kol. centralno jezgro Zemlje (za razliku od litosfere, Zemljine kore). centrum (gr. k^ntron, lat. centrum sredite) 1. kon. u geometrijskoj figuri (krugu, lopti) taka koja je od svih taaka obima ili povrine podjednako udaljena; 2. voj. glavn i d eo fro n ta (z a razli ku o d krila"); 3. u parlamentarnom ivotu: stranka koja sainjava sredinu izmeu ekstremnih stranaka i u dvorani parla-menta sedi u sredini, izmeu tzv. desni-ce" i levice"; centrum gravitatis (lat. centrum gravitatis) teite.

centrumat

1030

certificirati

centrumat (lat. centrum) pristalica centruma kao politike stranke. centum (lat. centum) stotina. centumvir (lat. centum sto, vir ovek) u starom Rimu, lan sudskog kolegijuma za graanske parnice, sastavljenog od 105 do 180 lanova. centurija (lat. centuria) kod Rimljana: eta od 100, docnije 60 vojnika; jedan od 193 dela na koje je Servije Tulije podelio rimske graane (otuda centurijske skup-ttine"). centurion (lat. centurio) zapovednik, komandir jedne centurije, kapetan. cepeliv (nem. Zeppelin) veliki motorni vazduni brod krutog sistema (diriabl), punjen gasovima lakim od vazduha, nazvan po pronalazau, grofu Ferdinandu Cepelinu (18381917). centar (gr. skeptron) v. skiptar. cera (lat. sega) vosak. cerada (lat. sega vosak) votane platno, nepromoivo platno (za pokrivanje kola i izradu nepromoivog odela). cerazin (lat. cerasus trenja) heh. materija koja se dobiva od smole drveta trenje. cerat (lat. sega vosak) farm. mast od voska. ceracija (nlat. ceratio) premazivanje voskom nekog tela da bi se sauvalo od uticaja vazduha; pretvaranje u vosku slinu masu (rastvaranjem, topljenjem). Cerber (gr. Kerberos) mit. v. Kerber. cervikalan (lat. cervix gen. cervicis vrat) anat. vratni, koji se tie vrata. cerviks (lat. cervix vrat) anat. vrat, grli materine. cervicitis (lat. cervix gen. cervicis vrat) med. zapaljenje materice; up. metritis. cerealije (lat. Cerealia) al. zemaljski plodovi, ito; kod Rimljana: svetkovine u ast Cerere (918. aprila). cerealni (lat. Cerealis) koji se tie Cerere, tj. zemaljskih plodova, itarice, itni, hlebni. cerebelum (lat. cerebellum) zool. mali mozak (ispod i pozadi velikog). cerebralan (lat. cerebrum mozak) modani, koji se tie mozga; cerebralna afekcija bolest mozga; cerebralni sistem, deo nervnog sistema, ivanog pribora, koji obuhvata mozak i ivce koji iz njega polaze; cerebrospinalni sistem sistem modanih ivaca i ivaca lene mo-dine. cerebrin (lat. cerebrum mozak) zool. fosfo-rasta vrsta masti u mozgu. cerebroza (lat. cerebrum) med. zapaljenje mozga praeno besnilom. cerebrum (lat. cerebrum) zool. mozak, veliki mozak. cerezin (lat. sega vosak) beo ili malo u-kast vetaki vosak, slian parafinu; upotrebljava se za izradu svea, impregnisanje tkanina i hartije, vetake sae, mazanje podova i dr.

ceremonija (lat. caerimonia, fr. ceremonie) 1. simbolina spoljanja formalnost (ili: simboliki obred) pri bogosluenju ili drugim sveanim inovima; sveanost; 2. preterana i izvetaena utivost i uglaenost u ophoenju sa drugima, praena banalnim formalnostima. ceremonijal (lat. caerimoniale) skup obiaja kojih se treba pridrava u raznim sveanim prilikama, zvanino utvren raspored neke sveanosti. ceremonkjalan (lat. caerimonialis, fr. segemonieux) svean, koji odgovara propisanim obiajima (ceremonijalu); pristojan, preterano utiv, sa puno formalnosti. ceremonijal-majster lice kome je dunost staranje, u izvesnim sveanim prilikama, da se prepisani obiaji strogo vre (na dvorovima itd.). ceremonijar (nlat. caerimoniarius) katoli-ki svepggenik koji upravlja sveanim obredima; takoe: ceremonijal-majster. Cerera (lat. Ceres) 1. kit. rimska boginja zemljoradnje, zemaljskih proizvoda i plodnosti (kod Grka: Demetra); 2. astr. asteroid otkriven 1801. god. ceresiv (lat. sega vosak) v. cerezin. ceribaa (tur. ceribai) 1. ciganski glavar ili stareina; 2. zapovednik odreda ne-redovne turske vojske; 3. konjanik. cerijum (lat. Ceres, nlat. cerium) hem. elemenat iz grupe retkih zemalja, atomska masa 140,12, red. br. 58, znak Se; upotrebljava se za izradu raznih vrsta kresiva i kremena itd.; nazvan po boginji Cereri. cerkn (lat. sega vosak) zelena smola, glavni sastojak pelinjeg voska. cerkarije (gr. kerkos rep, nlat. cercariae) pl. zool. repati mladi stadiji metilja. cervirati (lat. circinare, fr. segpeg) voj. opkoliti, okruiti (utvrenje, poloaj, trupu itd.). cerografija (lat. sega vosak, gr. grapho piem, crtam, slikam, graphla) v. kerografija. cerozin (lat. sega) vosku slino gorivo od sivozelenog praha koji se nalazi na kori eerne trske. ceromantija (lat. sega, gr. manteia predskazivanje, proricanje) proricanje, gatanje u vosak. ceromel (lat. sega, mel med) farm. mast od rastopljenog voska i meda. ceroplastika (lat. sega, gr. plastike vetina uobliavanja) v. keroplastika. certifikat (lat. certe izvesno, facere uiniti) pismeno uverenje, isprava, priznani-ca; svedoanstvo, svedodba; sertifnkat. certifikacija (lat. certificatio) potvrivanje, overavanje; dokazivanje. certificirati (lat. certe izvesno, facere uiniti) pismeno posvedoiti, posvedoa-vati, potvrivati, potvrditi, overiti, overavati.

cerulin

1031

cijanometar

cerulin (lat. coeruleus zatvorenoplav) plavi karmin. ceruloza (lat. coeruleus) med. v. cijanoza. cerumen (nlat. segpep, sega vosak, -umen nastavak) slih, una mast (sekret lojnih lezda u unom kanalu). ceruminozan (nlat. ceruminosus) slihovit, koji sadri unu mast; slihast, slian unoj masti. cesija (lat. cessio) prav. ustupanje, odustajanje; prenoenje nekog prava na drugog. cesio boiorum (lat. cessio bonorum) prav. ustupanje dobara (imanja) poveriocima. cesiovar (nlat. cessionarius) prav. onaj kome se ustupa neka stvar ili neko pravo. cestode (nlat. cestodes) pl. zool. trakulje. cesus (lat. cessus) prav. onaj na iji se raun neto ustupa, tj. koji treba da plati. cetacee (lat. cetaceae) pl. zool. kitovi. cetaceum (lat. cetaceum) kitova mast. cetera (lat. cetera) pl. druge stvari, ostale stvari; et cetera (lat. et cetera) i tako dalje, itd. ceteris paribus (lat. ceteris paribus) pod inae jednakim okolnostima, tj. ako je sve ostalo u redu, onda . . . ceterum cenzeo ... (lat. ceterum censeo, Carthaginem esse delendam uostalom mislim da Kartagu treba razoriti") uvene rei rimskog dravnika Katona Starijeg, kojima je svaki svoj govor u senatu zavravao; upotrebljavaju se kada se, na kraju krajeva, ipak vraamo na neto to smatramo nunim i neophodnim i to treba da nam je stalno pred oima. cetologija (lat. cetus kit, gr. logfa) zool. opisivanje kitova, nauka o kitovima. cefal- (gr. kephale) v. pod kefal-. ceh (nem. Zeche) 1. troak, raun za jelo i pie u kafani (pri pijankama); 2. stale-ka (profesionalna) organizacije jedne vrste zanatlija, esnaf. cece-muha zool. rod muha iz tropske Afrike, koja sie krv domae stoke i oveka; na oveka prenosi opasnu bolest spavanja. cecidije (lat. caedo, cecidi ubijam, razbijam) pl. bog. abnormalne tvorevina na biljkama koje izazivaju biljni (fitocecidije) ili ivotinjski (zoocecidije) paraziti. cibarije (lat. cibaria) pl. hrana, jestivo, ivotne namirnice; obroci. cibozan (lat. cibosus) hranljiv. ciborijum (gr. kiborion vr, pehar) u katolikoj crkvi: posuda u kojoj stoji posveena hostija. civil (lat. civilis graanski) 1. graanstvo, graanski stale (za razliku od vojnikog, militera); 2. graanska nonja; ii u civilu, ii u graanskom odelu. civilan (lat. civilis) graanski; utiv, ugla-en, uljudni, uljuen, pristojan; prav. privatnopravni. civilizator (lat. civilis graanski, fr. civilisateur) onaj koji nosi ili iri civilizaciju.

civilizacija (nlat. civilisatio) stepen kulture koji dolazi iza varvarstva i na kome se, malo pomalo, ovek privikava da ivi u skladno] zajednici sa svojim blinjima; prosveenost, obrazovanost, uljuenost, drutvena usklaenost. civilizirati v. civilizovati. civilizovati (nlat. civilisare) prosvetiti, prosveivati, obrazovati, uiniti ugla-enim, uljuditi, uljuivati, uiniti koga skladnim lanom ljudskog drutva. civilist (lat. civis graanin) 1. graanin (za razliku od vojnika); 2. nastavnik graanskog (civilnog), naroito rimskog prava (za razliku od kanoniste i kriminaliste); 3. sudija koji sudi graanske sporove.civiliter mortuus (lat. civiliter mortuus) prav. graanski mrtav, oglaen umrlim, koji se smatra mrtvim iako je u ivotu, tj. bez graanskih prava. civilna lista (eng. civil list) partija u dravnom budetu koja se svake godine isplauje vladaocu radi izdravanja njega i njegovog dvora. civilna sluba (lat. civilis) graanska sluba, sluba u graanstvu. civilni brak graanski brak, brak koji se sklapa pred dravnim vlastima. civilno pravo graanske pravo. civis (lat. civis) graanin; civis akademi-kus (lat. civis academicus) akademski graanin, student univerziteta. cigara (p. cigarro) umotani duvanski listovi (za puenje). cigareta (fr. cigarette) u tanku hartiju uvijen sitno iseen duvan. cigla (nem. Ziegel) crep, opeka, eramida. cigura (ital. cicoria) v. cikorija. cizeler (fr. ciseleur) reza metala, rezbar. cizelirati (fr. ciseler, ital. cesello, lat. caedere sei) dletom oklesati, dletom ote-sati, urezivati likove i are; vajarske radove nalivene u metalu dletom umetni-kim popraviti i doterati; pr. cizeliran; sizelirati. pijan (gr. kyaneos zatvorenoplav) hem. jednovalentan radikal, gas bez boje, otra mirisa i jako otrovan; jedinjen sa vodoni-kom daje veoma otrovnu cijanovodoninu kiselinu, sa elezom berlinsko plavilo, sa kalijumom cijankalijum, poznat veoma estok otrov. cijanidi (gr. kyanos) pl. hem. jedinjenja cija-na, naroito sa metalima. cijanidizacija (gr. kyaneos zatvorenoplav) hemijski nain za izdvajanje zlata iz zlatonosnih ruda pomou jako razblae-nog rastvora natrijum-cijanida (0,1%). cijankalijum (gr. kyaneos) hen. kalijumova so cijanovodonine kiseline, kalcijumov cijanid, vrlo jak otrov. cijanoza (gr. kyanos) med. modra bolest, sinjavica, modrenica. cijanometar (gr. kyanos, metron mera, meri-lo) v. kijanometar.

ci]anopatija

1032

cimetnjak

cijanopatija (gr. kyanos, pathos bolest) med. v. cijanoza. cijanotipija (gr. kyanos, typos otisak, slika) postupak pri fotografskom kopiranju pri kome svetlou dodirnuta mesta na hartiji poplave. cikada (lat. cicada) zool. cvrak. cikatrizirati (lat. cicatrix oiljak) med. zarasti, zaleiti se (rana). ciklici (gr. kyklos krug) pl. grki epski pesnici posle Homera koji su, uglavnom, opevali grki herojski period (junake i bogove) i koji, kao takvi, pretpostavljaju izvesno jedinstvo. cikliki (gr. kyklos) kruni, koji se vraa u krug, koji se pravilno ponavlja; cikli-ke forme muz. oblici koji se sastoje iz vie stavova koji su raeni po utvrenim pravilima, npr. simfonija, sonata itd.; cikliki pesnici v. ciklici. ciklobal (bicikl, nem. Ball) sportska biciklistika igra loptom, slina fudbalu ili rukometu; igrai sedei na biciklima udaraju tokovima i glavom loptu; vratar sme braniti gol i rukama. ciklograf (gr. kyklos krug, grapho piem, beleim) teh. aparat koji kad se vee sa tokom kola koja su u pokretu, automatski ucrtava na hartiji trasu preenog puta. cikloida (gr. kyklos eidos vid, oblik) mat. tokanica. ciklometar (gr. kyklos, metron mera) velosipedski (tokaki) putomer. ciklometrija (gr. kyklos, metria merenje) geom. merenje kruga, tj. svi obrasci (formule) koji prikazuju odnose krunih lukova prema pravim linijama koje im pripadaju. ciklon (gr. kyklos, kyk!66 obrem u krug) 1. vihor, oluja u kovitlac; meteor. oluja ili sistem vetrova, esto estoka u arkom, a i u umerenom pojasu, sa obilnim padavina-ma i obino u preniku od 50 do 1500 km; 2. teh. aparat za suvo preiavanje vazduha i gasova od praine; 3. hem. meavina cijanovodonine kiseline i hlora, sredstvo za unitavanje gamadi. ciklona (gr. kyklos) meteor. podruje niskog vazdunog pritiska, okrueno viim pritiskom. ciklonizirati hen. unitavati gamad ci-klonom, vriti dezinsekciju ciklonom; v. ciklon 3. ciklonit hem. veoma jak eksploziv ciklotrimetilentrinitramin (CH2N NO2)3. Ciklop (gr. Kyklops) mit. v. Kiklop. ciklopija (gr. kyklops) med. jednookost. ciklorama (gr. kyklos krug, bgata pogled, izgled, horao) krug sa slikama raznih predela neke zemlje. cikloskop (gr. kyklos, skopeo posmatram) naprava za obeleavanje eleznikih krivina. ciklostil (gr. kyklos, stil) maina za umnoavanje pisama i raznih dopisa.

ciklostome (gr. kyklos, stoma usta) zool. kolouste (ribe, npr. zmijuljica i dr.). ciklotimija (gr. kyklos, thymos srce, dua) med. vrsta ludila sa naizmeninim jaim ili slabijim, stanjima razdraenosti i duboke potitenosti. ciklotron (gr. kyklos, elektron = elektron) fil. elektromagnetni aparat koji proizvodi naelektrisane estice veoma velike brzine (progone, elektrone i alfa-esti-ce), koje imaju svojstvo da vre hemijske transmutacije, tj. pretvaranje jednog hemijskog elementa u drugi, i razbija atom-ska jezgra. ciklus (gr. kyklos) 1. krug, kolo, zaokrue-na celina; 2. niz spisa, predavanja, pesama i sl. koje su u vezi i koje ine zaokruenu celinu (npr. ciklus pesama o Kraljeviu Marku); 3. period, izvestan niz godina posle koga se neke pojave ponavljaju istim redom. cikonija (lat. ciconia) zool. roda. cikorija (gr. kychorion, lat. cichorium, ital. cicoria) vot. vodopija, enetrga; prah ove biljke (kao dodatak uz kavu). cikcak (nem. zickzack) linija (ili: crta) izlomljena u kratkim i otrim zavojci-ma; vijugast, zavojit; evuljiast, na e-vuljicu. cilijaran (nlat. ciliaris) trepavini; treplat, koji ima treplje, s trepljama. cilije (lat. cilia) pl. trepavice; zool. dlake kod protozoa koje im slue kao organi za kretanje; bot. pokretne spolne elije. cilindar (gr. kylindros) kom. 1. valjak, obli-ca; 2. visok paradni muki eir od crne svile u obliku valjka; 3. duga i okrugla staklena cev, staklo (na lampama); 4. valjkast zapinja (u asovniku); 5. stublina (kod parne maine). cilindrian (gr. kylindros valjak, oblica) u obliku valjka, valjkast, obliast. cilindrokonian (gr. kylindros, konos kupa) valjkasto-kupast. cimbala (gr. kymbalon) muz. 1. orguljski registar sa usklaenim zvoncima; 2. tabla sa icama u koje se udara drvenim malji-ima; 3. tasovi. cimelije (nlat. cimelia) pl. skupocenosti, dragocenosti (npr. stari rukopisi neke biblioteke); crkvene blago. cimentirati (ital. cimentare) igosati, ba-dariti, proveravati ispravnost (mera i tegova). cimer (fr. cimier) 1. znak, oznaka, slika, najee tabla s natpisom na kakvoj radnji; 2. grb; 3. deo na plugu koji dri leme za gredelj. cimerman (nem. Zimmermann) tesa, drvodelja. cimet (gr. kynnamonon) fini zain od lika cimetnjaka, tropskog drveta ija je kora bogata eterinim uljem. cimetnjak (gr. kynnamonon) bot. v. cimet.

cinabarit

1033

cirkulacioni organi

cinabarit (gr. kynnabari) na. rumenica, ivin sulfid, jedina ruda ive, vrlo lepe crvene boje. cinik (nem. Zink) iin.v. cink. cinantropija (gr. kyon lei. kynos pas, ap-thropos ovek) med. ludilo u kome ovek uobrazi da je pas. cinanhe (gr. kyon gen. kynos pas, ancho davim guim, kynanche) med. zapaljenje dunika, guobolja. cingareska (ital. cingaresca) ciganska pesma. cinegetika (gr. kynegetikos lovaki, kynegetike) vetina lovljenja pomou pasa, lov. cinerarijum (lat. cinerarium) sud u kome se uva pepeo mrtvaca, urna. cineracija (nlat. cineratio) v. cinefakcija. civefakcija (lat. cinis pepeo, facere uiniti, nainiti) upepeljenje, upepeljavanje, sagorevanje, spaljivanje, pretvaranje u pepeo. cinizam fil. uenje cinika; fig. zanemari-vanje spoljanje pristojnosti, bezobrazluk, bezonost, bestidnost, zajedljivost, zagrienost; odricanje i preziranje svih kulturnih vrednosti. cinijatrija (gr. kyon gen. kyn6s pas, iatrfa leenje) vetina leenja pasa, psee lekarstvo. cinik ovek potpuno i podjednako ravnoduan prema dobru i prema zlu; ovek koji se svemu podsmeva; drzak, bezoan ovek, koji prezire sve drutvene obzire; up. cinici. cinici fil. pristalice Sokratovog uenika Antistena (IV v. pre n.e.), koji su uili da su najvea dobra u ivotu odsustvo elja, autarkija i vrlina, sa naroitim nagla-avanjem potrebe za to veom prirodno-u; kod docnijih cinika ovo se uenje izvrglo u esto potpuno zanemarivanje svih obiaja i vrednosti, tako da se izraz cinizam moe smatrati tipinim za oz-naku ovakvog ponaanja (naziv po gimnaziji Kynosarges, u kojoj je Antisten pouavao). cinian drzak, bezobrazan, bestidan, bezoan; up. cinici. cink (nem. Zink) hen. element, plaviastobeo metal, atomska masa 65,37, redni broj ZO, znak Zn. cinkvajs (nem. ZinkweiB) bela slikarska boja, neotrovna. cinkove legure slitine cinka sa drugim metalima, npr. sa bakrom (mesing), sa bakrom i niklom (novo srebro), sa kalajem (bronza), itd. cinkograf (nem. Zink, gr. graphb crtam, slikam) onaj koji urezuje slike ili slova u ploe cinka (radi tampanja). cinkografija (nem. Zink, gr. grapho) urezivanje (najedanjem) slika ili slova u ploe cinka (radi umnoavanja tampanjem).

cinkografisati (nem. Zink, gr. grapho) raditi pomou cinkografije. cinober (gr. kinnabari) min. v. cinabarit. cinografija (gr. kyon gen. kynos pas, grapho opisujem) opisivanje pasa. cinolisa (gr. kyon pas, lyssa besnilo) med. psee besnilo. cinologija (gr. kyon, logfa) v. kinologija. cinoreksija (gr. kyon, orexis tenja, prohtev) psea, neutoljiva glad. cinofil (gr. kyon, phllos ljubitelj) ljubitelj pasa. Cion (hebr. zijjon) najvii jugozapadni breg Jerusalima sa Davidovim gradom" i Solomonovim hramom; Jerusalim; fig. crkva i njeni verni; Snop. cionizam (hebr. zijjdn) jevrejski pokret kome je svrha stvaranja slobodne i samostalne jevrejske drave u Palestini; reorgani-zaciju ovoga pokreta izveo je 1897. god. Teodor Hercd. cionist (hebr.) pristalica (ili: pobornik) cionizma. cionistiki pokret v. cionizam. ciragra (lat. cirrus kovra, uvojak, gr. agra plen) med. poljaka kika (bolest u krajevima oko Vis le). cirada (lat. sega) v. cerada. ciriforman (nlat. cirriformis) kovrast. cirk (lat. circus) v. cirkus. pirka (lat. circa) otprilike, oko. cirkator (nlat. circator) onaj koji obilazi i nadzire katolike manastire. cirkl (lat. circulus) 1. krug, krunica; 2. estar (sprava za opisivanje kruga, me-renje odstojanja itd.); 3. krug, drutvo. cirkle (lat. circulus krug) naprave potrebne za geometrijsko crtanje, npr. za crtanje u nacrtnoj geometriji. cirkon (pere.) min. dragi kamen, jedinjenje cirkonovog oksida i silicijeve kiseline, dosta vrst, boje jasno ute ili crvenkasto mrke. cirkonij(um) (pere.) hem. elemenat, redak metal, nalazi se u mineralu cirkonu (po emu je dobio ime), atomska masa 91,22, redni broj 40, znak Zr. cirkular (nlat. circulare) 1. zvanino pismo koje se alje veem broju lica i ustanova sa istom sadrinom; okrunica, raspis; 2. teh. beskrajna, kruna testera. cirkularan (lat. circularis) kruni, u obliku kruga, koji se okree u krugu; koji ima karakter cirkulara 1. cirkularna nota pismo koje jedna vlada razailje stranim vladama i u kome izlae svoja gledita i odluke o nekom aktuelnom politikom pitanju. cirkulacija (lat. circulatib) 1. zool. opti-canje, krvotok; 2. fin. opticaj (novca); 3. trg. promet (robe); 4. kolanje, rasprosti-ranje, kruenje (vesti, glasova i sl.). cirkulacioni organi alat. krvni sudovi, sistem krvnih sudova.

cirkulacioni papiri

1034

citacija

cirkulacioni papiri trg. menice, kreditna pisma i sl. (kao zamena gotovog novca za izvesno vreme i bez sigurne podloge koja bi jamila njihovu isplatu). cirkulirati v. cirkulisati. cirkulisati (lat. cirkulare) 1. kruiti, tei, opticati; 2. ii od ruke do ruke, biti u opticaju, biti u teaju; 3. kolati, prenositi se (glas); 4. hem. ponovo destilo-vati. cirkulus (lat. circnlus) krug, krunica, kruna linija, kruna putanja. cirkulus viciozus (lat. circulus vitiosus) log. pogrean krug", pogreka u dokazivanju i zakljuivanju, koja nastaje kada se stav koji treba dokazati uzme kao premisa, tj. kao razlog koji dokazuje, tako da u dokazu nedostaje naelo dokaza; u prenosnom znaenju: bezizlazan poloaj. cirkulus major (lat. circulus maior) fiziol. veliki opticaj krvi (kroz celo telo). cirkulus miner (lat. circulus minor) fiziol. manji opticaj krvi (kroz plua). cirkum (lat. circum) preda, oko, okolo, unaokolo (u mnogim sloenicama). cirkumvalacija (nlat. circumvallatio) voj. opkopavanje, opkop (izraen od bedema i rovova). cirkumgestacija (nlat. circumgestatio noenje okolo) u katolikoj crkvi: obno-enje hostiju u monstranci; up. mon-stranca. cirkumgiracija (lat. circum, gyrus krug) viju ganje; ned. vrtoglavica. cirkumligatura (nlat. circumligatura) med. panski kragn = parafimoza. cirkumlokucija (lat. circmnlocutio) ret. opirno opisivanje, = parafraza. cirkumluvija (lat. circumluvio) geol. opti-canje, tj. odvajanje jednog komada zemlje usled prodiranja rene vode i stvaranje ostrva. pirkumpolarne zvezde astr. zvezde nekretni-ce koje niti izlaze niti zalaze, ve im je prividno dnevno kretanje iznad vidika. cirkumskripcija (lat. circumscriptio) opisivanje; ograniavanje, zatvaranje u odreene granice; ret. opisivanje reima, graenje perioda. cirkumskripciona bula papska bula kojoj je cilj ureivanje prilika katolike crkve u nekatolikim zemljama. cirkumferencija (lat. circumferentia) obim, opseg, periferija. cirkumfleks (lat. circumflexus) gram. izvije-ni akcenat. cirkus (lat. circus, gr. kirkos krug) 1. kod Rimljana: duguljasto-okruglo trkalite za konje i kola u kome su prireivane circenzijske igre; 2. danas: okruglo mesto sa amfiteatralnim seditima za arti-stike i sl. produkcije (obino pod a-torom). ciroza (gr. cirrh6s ut, boje limuna) med. ciroza jetre oboljenje praeno umnoa-

vanjem vezivnog tkiva u jetri, koje ovrsne i pokazuje jaku ukastu boju (posledica hroninog alkoholizma, sifilisa i dr.). cirozan (lat. cirrus kovrava kosa, uvojak, nlat. cirrossus) kovrast. cirokumulusi (lat. cirrocumulus) pl. meteor. oblaci koje sainjavaju slojevi snenih loptica, u nizovima ili kao stada belih ovaca. cirostratusi (lat. cirrostratus) pl. meteor. oblaci u vidu tankog, beliastog i prozranog vela. cirusi (lat. cirrus kovra, uvojak) pl. meteor. ova vuna, paperjaste oblaci, sastavljeni od ledenih iglica, potpuno beli; na lepom vremenu, ako barometar pada, nagovetavaju skoru kiu. circenzijske igre (lat. circenses) cirkuske igre kod Rimljana: gladijatorske borbe, borbe sa ivotinjama, utakmice na konjima i kolima (najomiljenija zabava Rimljana); panem et circenzes (lat. panem et circenses) hleba i igara", uzvik rimskog naroda da mu se dade hrana i cirkuske igre, a on vie ne trai (u doba propadanja). cirpinus (lat. circinus estar) med. osip, liaj oko pojasa. cis (lat. cis) 1. sa ove strane (o prostoru); za (o vremenu). cis (lat. cis) 2. muz. ton S povien za pola tona. cisalpinski (lat. cis-alpinus) koji lei s ove strane Alpa. pista (gr. kystis mehur, kesa) med. vrsta upljikastog izrataja ispunjenog tenou ili kaastom sadrinom i okruglog kao lopta (za razliku od drugih tvrdih izrataja). cisterna (lat. cisterna) 1. bunar za skupljanje kinice (naroito u bezvodnim krajevima); 2. naroiti vagon za prevoz benzina, ulja, petroleja i dr. cistitis (gr. kystis mokrani mehur) med. v. kistitis 1. cistom (gr. kystis mehur, kesa) med. v. kistom. cistoskop (gr. kystis mokrani mehur, sko-reo gledam) med. optika sprava za pregled unutranjosti mokrane beike. cistoskopija (gr. kystis, skopeo) med. v. kistoskopija. citadela (ital. cittadella) fort. mala tvrava koja se nalazi u veoj i slui kao glavna utvrena taka celokupnog utvrenja; tvrava za odbranu varoi. citat (lat. citatum) 1. navod, mesto doslovno navedeno iz neke knjige ili spisa, sa navodnim znacima i tanim naznaenjem izvora. citat (lat. citatus) 2. prav. onaj koji je pozvan da predstane sudu. citator (nlat. citator) 1. prav. onaj koji poziva sudu, pozivar; 2. navodilac citata. citacija (nlat. citatio) izvoenje, navod (citata); prav. poziv pred sud.

citirati

1035

cupa]z

citirati (nlat. citare) 1. prav. pozvati pred sud; 2. doslovno, tano navesti ije rei ili mesto iz nekog dela. citoblastem (gr. kytos uplje telo, omot, blastema klica, izdanak) bog. jezgra, piktijasta tvar iz koje se razvija elijsko tkivo biljaka. citogenetika (gr. kytos uplje telo, elija, genesis postanak, raanje) Viol. grana biologije koja prouava grau i funkcije elija s obzirom na nasleivanje. citogonija (gr. kytos, gone raanje) biol. razmnoavanje putem pojedinanih eli-jica. citodijagnostika (gr. kytos elija, dia skroz, gnosis poznavanje) med. raspoznavanje pomou elija. citoliza (gr. kytos upljina, lysis rastva-ranje) biol. rastvaranje elija usled hemij-skih, radioaktivnih i dr. uticaja. antologija (gr. kytos, logfa nauka) deo biologije koji se bavi prouavanjem elije. citoplazma (gr. kytos, plasma tvorevina) bot. providna sluzava tenost koja struji u eliji, jedna od najvanijih tvari u prirodi, jer od nje, zajedno sa jedrom, zavise pojave ivota. citotoksian (gr. kytos, toxikds otrovan) med. koji unitava elije; citotoksina mo svojstvo imunih krvnih seruma da unitavaju elije (eritrocite, leukoci-te i dr.). citra (gr. kithdra) muz. veoma stari instru-ment sa icama na kome se proizvode tonovi metalnim prstenom. citrat (gr. kitron, lat. citrus limun) hen. so limunske kiseline. citron (gr. kftron, lat. citrus) bot. limun (drvo i plod). citronat (lat. citms) nezrela, jo zelena limunova kora ueerene. cif (eng. cif = cost troak, insurance osiguranje, freight vozarina, prevoz) trg. skraenica u meunarodnoj trgovini kojom se oznaava da prodavac snosi sve trokove

(vozarinu, ukrcavanje, merenje i osiguranje robe), sem uvozne carine. cifarnik (nem. Zifferblatt) brojanik (na asovniku). cifra (arap. gifr) brojka, znak kojim se pie broj, brojni znak. cic (nem. Zitz) pamune platno sa arama u boji, poreklom iz Indije. cicero (lat. Cicero) tip. slova, malo krupnija od garmonda, visoka 4,511 t (nazvana po tome to su prvi put upotrebljena 1467. za tampanje Ciceronovih pisama). Ciceron (lat. Cicero) veliki rimski dravnik, besednik i pisac (10643. pre n. e.); fig. odlian besednik; ciceronov stil sjajan govorniki stil. ciceronijanizam tenja da se pie iskljuivo onim latinskim jezikom kojim je pisao uveni rimski besednik i filozof Ciceron. cicijaiti (tur.) biti cicija, tvrdiiti, krtariti. cokule (ital. zoccolo) pl. teke i jake kone cipele, naroito vojnike. col (nem. Zoll) starija mera za duinu: palac = 1/10 ili 1/12 stope = oko 2,5 st. colgok (nem. Zoll-stock) palani razmer-nik; merile na kojem su oznaeni coli (palci); razmernik na sklapanje, sklo-pljivo merilo. copo (ital. zoppo) sakato, kljasto; ala copa (ital. alla zoppa) muz. nejednako. cuvaks (nem. Zuwachs) prirast, prirataj, prikova; novak, novajlija. cug (nem. Zug) 1. voz, eleznice; 2. povorka; 3. gutljaj; 4. promaja; 5. vrsta velike udice za lov somova; 6. voj. vod. cugati (nem. Zug) piti, pijuckati. cuger (nem. Zugehor) pribor za odelo (postava, vatelin, konac, dugmad i dr.). cukar (nem. Zucker) eer. cuketo (ital. zuchetto) crvena kardinalska kapica. cukor (ma. czukor) eer. cupajz (nem. Zuspeise) dodatak uz glavno jelo, sporedno jelo, varivo.


, dvadeset osmo slovo nae irilice, etvrto nae latinice (S, s). ador (tur. cadir) v. ator. aj (rus. ai, kin. tscha) tej. ajna (rus. anka, ma. sajka) lak i brz amac kod Srba u Vojvodini, Maara, Turaka i Kozaka na Dunavu i Dnjestru (sluio i kao ratni amac); ajka. akanac (ma. czakany) eki kojim se otkivaju (kletvu) kose. aklja (ma. czaklya) dugaka motka s gvozdenom kukom na kraju kojom se neto privlai ili otiskuje (npr. male lae i amci). akmak (tur. cakmak) kresivo, ognjilo. akov (ma. csako) kolena vojnika kapa, klobuk sa kaiem ispod brade. akra (p. chacra) seljaka koliba, seoska kua u Junoj Americi. akire (tur. pakjir) hlae, pantalone. algija (tur. calgi) muz. svirka, sviranje; muziki instrument. alma (tur. calma) bela marama koju Turci i drugi muslimani nose oko fesa; zaviti almu fig. poturiti se, prei u islam. am (tur. sat) 1. bor, jela, smra; 2. amac od jelovine. amac (tur. satas) v. am 2. amovina (tur. sat bor) jelove drvo, jelovi-na, drvo etinara. ampara (pere. sagrage, tur. calpara) metalna preica ili lani ispod donje vilice konja, koji vezuje dva kraja ema i privr-uje em. anak (tur. sanak) drvena zdela. ang (kin.) kineska mera za duinu, = 3,18-3,58 t. ankir v. ankr. angra (tur. canta) putnika torbica. antrati (tur. panta) angrizajui neprestano priati, gunati. apetovi (p. chapetonis) novi evropski doseljenici u ranijim panskim pokrajinama Amerike (za razliku od kreolaca, koji su roeni u Americi). anka (polj. csapka) etvrtasta ulanska kapa; poljska narodna kapa. apkun (tur. papkm) konj sa sitnim i brzim hodom, ravan konj (koji istovremeno die obe desne pa obe leve noge); fig. lola, obeenjak, okaenjak. aprazdivan (tur. capraz-divan) u izrazu: praviti kome aprazdivan klanjati se kome, udvarati se, ulagivati se. ardak (pere. bag etiri, taq svod, tur. cardak) 1. velika prostorija na spratu istonjake kue sa izboenim delom prema ulici; 2. lepa, obino dvospratna kua, okruena batama, dvorac, letnjikovac; 3. ko na stubovima za suenje kukuruza u klipovima; 4. straarnica na dravnoj granici. ardaklija (pere.-tur. cardakli) 1. velika soba na spratu sa dobrim vidikom; 2 vinova loza koja se penje uz stubove i oko kue. arda (ma. csardas) maarski narodni ples u 3/4 takta, ispoetka lagan, pa sve ivlji i burniji. arka (rus.) 1. ruska mera za tenosti = 0,132 1. arka (pere. 6'agpa, tur. parka) 2. pukaranje izmeu prednjih, netaknutih delova, radi izazivanja i uznemirivanja neprijatelja, ili kao poinjanje ozbiljnije borbe. arkadija (pers.-tur.) v. arka. arka (pers-tur. carh ii) vojnik na prednjem poloaju, zameta arke. arlama (tur.) u izrazu: udariti kome ar-lamu podvaliti (kome). arlston (eng. charleston) ameriki salon-ski ples, u 2/4 ili 4/4 takta. parter (eng. charter) povelja, isprana, dokument; ugovor; pravo, povlastice. artizam (eng. charter povelja) politiki i socijalni pokret engleskih radnika (18361848) protiv aristokratije, veli kog poseda i kapitala; borio se za iroke demokratske slobode, naroito za opte pravo glasa i tajno glasanje. artizam je, po Lenjinu, prvi iroki, stvarno masovni, politiki formiran proleterski revolucionarni pokret. artirati (eng. charter) povlastiti, povla-ivati; mor. dati lau pod zakup. artisti (eng. charter) pl. pristalice i po-bornici artizma u Engleskoj.

arav

1037

ivutin

arav (pere. 6ader pokriva, seb no, tur. farjaf) stolnjak, trpenjak; plahta (jorganska, duena). arija (pere. cfir etiri, su strana, tur. par$i) 1. trite, pijaca; 2. poslovni, trgovaki deo grada; 3. trgovaki stale; fig. javno mnenje, svet, neobaveteni, ne-strunjaci, npr. arija pria". astuke (rus. astuki) ruske narodne pesme, najee vedrog i humoristikog karaktera; pevaju se uz pratnju harmonike, balalajke, orkestra ili'hora. atma (tur. catma) pleter, naboj; kua od dasaka i brvana. atmara (tur. catma) kua od atme. atrlja (tur. cati) mala sirotinjska kua, uderica. atrnja (ma. czatorna kanal, leb) v. cisterna. au (tur. cavu?) policijski sluitelj, pandur; dravni dvorski kurir; gardist konjanik u bivoj Turskoj; danas: pea-dijski narednik; kod nas u znaenju: stareina svatova, aljivina u svatovima. a-a-a moderna igra, ples, slina igri mambo. eb-brava vrsta vetake brave sa 57 zatvaraa, od kojih svaki treba da se digne na svoje mesto, pa da se brava otvori (nazvana po pronalazau, engleskom mehaniaru Chubb-y). eze (ma. csesa od fr. chaise) polufijaker, dvokolice. ejn (eng. chain) mera za duinu u Engleskoj = 66 stopa, = 20,17 t. ek (eng. cheque, check) 1. fin. bankovna upugnica, isprave kojom lice koje je deponovalo izvesnu sumu novca kod druge linosti daje ovoj nalog da isplati nekom treem licu ili donosiocu svotu koja je na toj ispravi oznaena (tek); 2. celo ili poluplatno sa plavim ili plavim i belim kockama ili prugama, matrosko platno. eka (rus. K) skraenica mesto izvanredna komisija (rezvmainan komissin) za suzbijanje kontrarevolucije" ustanovl>ena u Rusiji posle oktobarske revolucije, reorganizovana februara 1922. god. kao dravna politika uprava GPU, kasnije NKVD. ekmede (tur. cekmece) fioka za novac u duanskoj tezgi, krabija. ekrk (tur. ciknk) toak, kolo, vitlo (za dizanje uvis izvlaenjem). elebija (tur. celebi) gospodin ovek, lepo vaspitan ovek; naroito: hrianin gospodskog reda; takoe: mladi gospodin, gospodii. elender (eng. challenger izaziva) v. alan-er. elesta (ital. celesta) muz. vrsta klavira koji umesto ica ima eline ploice. elik (tur. celik) vrsta tehnikog gvoa, nado, ocal. elist (ital. cello) muz. v. violonelist.

elo (ital. cello) kuz. v. violonelo. emadan (pere.) sanduk za haljine. embalo (ital. cembalo) kuz. instrument sa icama, u obliku trapeza, u koji se svira udaranjem u icu sa dva ekia. empionip (eng. championship) prvatvo, pobednitvo, ampionat u sportu. eng (kin.) kineski duvaki instrument sa cevima razne veliine i krivom trubom na koju svira duva. engel (pere. cengal, tur. cengel) gvozdena kuka; kazna engela kazna na koju su Turci osuivali teke krivce (sastojala se u tome to je osueni visio zakaen o gvozdenu kuku dok ne umre). engija (pere. ceng, tur. cengi) igraica, kafanska igraice. engija (tur. cengi) igrati, plesati, uvija-ti se telom, vrckati se. evtezimo (ital. centesimo) stoti deo italijanske novane jedinice lire; fig. najmanja, minimalna vrednost; eitezimo. eid (eng. change) u tenisu: promena strana u meu; vri se samo pri neparnom zbiru gemova. ervovci (rus) pl. crvenjaci"; ruske novanice sa zlatnim pokriem koje je 1923. god. uvela sovjetska vlada (jedan ervonec = 10 zlatnih rubalja). erga (tur. cerge) 1. ciganski ator; 2. krupno tkana ponjava. ergar (tur. perge) onaj koji ivi pod ergom. ereviki (rus), pl. male enske cipele; naslov jedne opere ajkovskog. erek (pere. caryek) etvrtina, etvrt; ej-rek. eribaa (tur.) v. ceribaa. eri-brendi (eng. cherry-brandy) rakija od treanja, trenjevaa; eri-brendi.

erpi (tur.) v. erpi.

esma (pere., tur. sete) 1. izvor, kladenac; 2. cev kroz koju istie voda iz vodovoda. ester-sir (eng. chester) vrsta engleskog si ra, nazvanog po eng. gradu esteru. etverik (rus., sskr. tschatur, lat. quattuor) mera za ito u Rusiji= 26,24 1. i (k in .) 1. mer a za d u inu u K in i: stopa = 0,218 t; 2. mera za pugeve = 0,246 t; 3. mera za ito od 100 inga = oko 100 1. ibuk (tur. pubuk) upalj pruti (cev) za lulu. iveta (ital. civetta) uk (ptica); fig. namigua, koketa. iveterija (ital. civetta) v. koketerija. ibugdija (tur. pubukcu) 1. pua na ibuk; 2. izraiva ibuka; ibukija. inija (tur. fivi) klin, naroito drveni klin; udariti kome iviju nasamariti, prevariti koga, podvaliti kome. iviluk (tur. pivilik) vealica za haljine. ivutin (hebr., tur. Cifit, Cifut) ime kojim su Turci prezrivo nazivali Jevreje; tvrdica.

1038
izma (tur. fizme, ma. csizma) kona cipela sa visokom sarom. iko (ma. csikbs) uvar konja, konjuar. ilat (tur. gil at, ma. csillas) konj sive dlake, pegav, aren konj. imbur (tur. cilbir, pirbir) jaja spravljena s kajmakom i belim lukom. impanza (fr. chimpanze) v. impanzo. inampas (p. chinampas) pl. plivajui vrtovi u Meksiku. ming (kin.). mera za ito u Kini = 1/100 i = oko 1 1. inele (ital. cinelle) pl. muz. tasovi (instrumenti za udaranje u obliku mesinganih tanjira, slue za davanje naroite boje pojedinim mestima u muzikom komadu). ineli (ital. cinelli) muz. udaraki instru-ment, slian oveim metalnim tanjirima, na ijem dnu sa spoljne strane postoje drai od koe; udaranjem jednoga tanjira o drugi proizvodi se zvuk neodreene visine. inija (pere. Cin Kina", ini kineski, kineske izrade, tur. cini) zdela, naroito por-culanska. inkveentisti (ital. cinquecento) pl. italijanski pesnici (T. Taso i dr.) i umetnici (Rafael i dr.) iz doba inkveenta. inkveento (ital. cinquecento) lit. pet stotina", skraeno mesto hiljadu pet stotina": uobiajeni naziv za XVI vek italijanske knjievnosti i umetnosti, doba cvetanja renesansa. ino (p. chino) Kinez"; potomak Crnca i Indijanke u Americi. inila (p. chinchilla) 1. zool. junoame-riki zec, zec-mi; 2. krzno sa izvanredno mekom i rastresitom sivom dlakom ove ivotinje; inila. ipolin (ital. cipollino) italijanski mramor sa zelenkastim ilama. ir (arap.) med. grizlica. irak (pere. Mrag, tur. cirak) 1. svenjak; 2. sluga, egrt. itadina (ital. citta, cittadina) graanka. itluk (pers.-tur. ciflik, ciftlUk) poljsko imanje, vrsta feudalnog poseda koji obra-

utura

uje gospodar sam ili preko ifije; iftlik. ifte (pere. gtafte, tur. cifte) par, dva komada neeg; duplo, dvostruko. ifutin (hebr., tur.) v. ivutin. ifija (pers.-tur. ciftci) zemljoradnik, teak. ierone (ital. cicerone) voa stranaca, naroito u ital. gradovima (podrugljivo nazvan, zbog svoje govorljivosti, po slavnom rimskom besedniku Ciceronu). oban (pere. Sdban, tur. coban) pastir. noja (pere. 6Qha) v. oha. okolada (acteki cacauati, xocoati, p. chocolate, ital. cioccolata, fr. chocolat, nem. Schokolade) masa spravljena od kae prenog kakao-ploda u zrnu, eera, va-nile i dr. olo (p. cholo) potomak Zamba; takoe: Indijanac koji je odrastao meu Evroplja-nima i koji govori panski. omor (ma. csomor) 1. otrovan abljak (biljka); 2. bolest koja dolazi od masnih jela, groznica praena oseanjem gaenja i muke. orba (pere. fSurba, surbag, tur. curba, orba) supa, juha, sa mesom, pirinem i dr. orbadija (pers.-tur. corbaci) onaj koji deli orbu; zapovednik janiarske ete; odlikovani hrianin. oha (pere. bia, tur. cuha, cuka) sukno meko i lepo, bolje vrste, za izradu odee. oek (tur. kocek) igra, ples; profesional-ni igra (igraica) koji pri plesanju izvode pokrete i trbuhom. u (jap.) 1. japanska mera za duinu od 60 kenga ili 360 aka = 109,310 t; 2. mera za povrinu = 99,573 zri. ukur (tur.) rupa, jama, jarak, dolina. ulo (p. chulo) pomonik borca s bikovima, koji bika razdrauje. uros (p. churros) pl. ovce sa grubom, obino crnom vunom. utura (tur. corta ma. csutora) pljosnata boca, pljoska, obino drvena, sa dubore-zom; vojnika utura je od metala.

d
C, d dvadeset devete slovo nae irilice, sedmo nae latinice (Dg, dz); fiz. J = dul. daba (tur. caba) pril. besplatno, badava; dabe. dada (arap. gadda, tur. cadde) put, drum. daz (eng.-amer. jazz) muz. v. dez. daine pl. pristalice dainizma. dainizam religiozna sekta u Indiji, ije pristalice ne priznaju autoritet Beda i svetih spisa brahmanskih. dam (pere. gam, tur. sat) okno, prozor, staklo. dambas (pere. ganbaz, tur. cambaz) poznavalac i ljubitelj konja; onaj koji dresira konje; vetak u jahanju; trgovac konjima; fig. prepredenjak, varalica. damija (arap. gaml, tur. cami) vea muslimanska bogomolja, bogomolja prvog reda u kojoj se ui kotbah (za razliku od moeje, manje bogomolje). dan (pere. gan, tur. sap) dua. danarika (pers.-tur. sap erig1) vot. vrsta ljive, Prunus cerasifera, dana; plod joj je crvenkast i okrugao. dandrljiv (tur.) sklon svaanju. danum (pers.-tur. canim) duo moja, srce moje! das (eng. jazz) muz. v. dez. das-band (eng. jazz-band) v. dez-bend. daul (eng. joule) v. dul. debana (pere. gebehane, tur. cebhane) barut i olovo, municija; debhava. debelija (pere. gebe, tur. cebeli bojni oklop) konjanik koga je spahija stare Turske bio obavezan da naorua i povede u rat o svom troku. debedije (arap.-tur. cebeci) rod vojske u staroj Turskoj za uvanje i transport oruja i municije. deverdar (pere. gewerdar, tur. cevherdar) vrsta starinske puke koja je ukraena sedefom i dragim kamenjem, damaka puka; deferdar. dez (eng. jazz) moderna ameriko-engleska muzika za igru, ples; vrsta sinkopiranog muzikog izvoenja neharmoninim tokovima; das. dez-bend (eng. jazz-band) orkestar koji svira dez. dezva (arap. gadwa, tur. cezve) posuda s dugom drkom za kuvanje kafe. delat (arap. gallad, tur. cellat, cellad) krvnik; ovek koji izvrava smrtne presude. delebdija (arap.-tur. celepci) trgovac stokom; odgajiva stoke, stoar; delepija. delep (arap. galab, tur. celep) opor goveda, stado; povorka robova koje su Turci izgonili na trg radi prodaje. delepija (arap.-tur. celepci) v. delebdija. dem (eng. jat) ukuvano voe, pekmez. demadi (arap. gumada) ime V i VI meseca u muhamedanskom kalendaru (razlikuje se po dodatku, el avel = prvi, a el aher
= DRUGI).

demat (arap. ga'ma'a, tur. cemaat) muslimanska verska optina, parohija; zajednika molitva muslimana. dembori (eng. jamboree buno veselje") naziv za meunarodni s let skauta. demijet (arap. gam'iyya, tur. cemiyet) udruenje, drutvo. demper (eng. jumper) gornja haljina (bluza) pletena od vune ili pamuka. demperi (eng. jumpers) pl. skakai", religiozna sekta u Engleskoj i Sev. Americi (postala oko 1760), ogranak metodista; zovu ih i barkeri(&og. barkers), tj. lajai", po tome to pri bogosluenju, kad ih snae" unutranje prosveivanje, skau i uzvikuju od radosti kao da laju. dem-sejn (eng. jam-session) sastanak ili festival dez-muziara na kojem se uglavnom improvizuje dez-muzika. denaza (arap. ganaza, tur. cenaze) kod muslimana: 1. molitva za duu umrloga; 2. pogreb, sprovod. denem (arap., tur. cennem) muhamedanski pakao. denet (arap. ganna, tur. cennet) muhamedanski raj. dentlmen (eng. gentleman) gospodin, ovek koji je gospodin u punom i najlepem smislu, tj. po poloaju, vaspitanju i obrazovanju, dakle: ovek lepo vaspitan i otmenih manira; kao titula: gospodin. dentlmenski sporazum (eng. gentlemen's agreement) neformalni dogovor izmeu visokih predstavnika dve ili vie drava kojim se regulie odreeno pitanje,

centri

1040

dungla

ije izvrenje je stvar meunarodnog morala, odnosno stvar asti. centri (eng. gentry) stale uglednih graana i privrednike koji nisu plemii (u Engleskoj): naunici, pravnici, oficiri, veleposednici itd. dep (arap. giayb, tur. ser) platnene kesica priivene u odelu za noenje sitnih stvari. deferdar (pere.) v. deverdar. divar (arap. giwar, tur. civar) okolina naselja, predgrae; krvnika koju nije plaalo samo mesto gde je krv pala, nego i sva okolna mesta (u Srbiji, za vreme Turaka). cit (eng. jig) lak ples sitnim korakom i poskakivanjem. digerica (pere. giger, tur. ciger) plua (bela digerica) i jetra (crna digerica). digetaj (mong.) polumagarac (vrsta brze i plaljive ivotinje iz porodice konja, ivi u junom Sibiru). digitovka (kavk.) naziv za kozake viteke igre na konjima. diju-dicu (jap.) nain japanskog hvatanja protivnika u borbi, hvataji (grifovi) pri odbrani ili napadu kojima se Japanci slue sa ciljem da se protivnik onesposo-bi za napad i odbranu; kao sportska disciplina vri se po veoma strogim pravilima. dil (eng. gill) engleska mera za tenosti i ito = 0,124 1. dilit (arap. giarid, tur. cilit, cirit) kratko koplje od elastinog palmovog drveta, kojim arapski konjanici vino rukuju i kad su im konji u najveem trku. dilitati se (arap. garid, tur. cilit) bacati dilit; fig. razmetati se, besneti. dimrija (pere. gimri, tur. cimri) tvrdica, cicija. din (eng. gin) 1. irska klekovaa; rakija od raznog semenja, naroito od jema i rai. din (arap. ginn, tur. cin) 2. mit. u verovanju muslimanskih naroda: vrsta dobrih i zlih duhova, obdarenih natprirodnom snagom i sposobnou da se uine nevidljivim; div, gorostas, orija, ispolin. din-fis (eng. gin, fizz peniti se) din pomean s nekim penuavim piem. dingo (eng. jingo) ovek raspoloen ovinistiki i ratoborno (u Engleskoj i Americi). dinistan (pere.) mit. pustinja duhova ili demona. dinder-ejl (eng. ginger ale) slatko pie od umbira (isiota).

dinder-bir (eng. ginger beer) pivo pomeano sa isiotom (umbirom), umbirno pivo. dip (eng.-amer. jeer) vrsta malih, lakih i veoma otpornih automobila, sa strane otvorenih i udeenih za vonju po svima terenima; od 1944. god. uvedeni u ameriku vojsku. dida (tur. cici) deija igraka; imitacija pravog nakita. dob (eng. job) rad, posao; poduhvat. dober (eng. jobber) trg. posrednik, senzal; igra na berzi, spekulant na berzi. dokej (eng. jockey) 1. profesionalci trka na konju, konjuar; 2. ljubitelj konjskih trka. dokej-klub (eng. jockey-club) drutvo (ili: klub) ljubitelja konjskih trka. doker (eng. joker) u nekim igrama karata: karta koja moe zameniti svaku drugu kartu. domba (arap. gubb duboka jama, bunar, pere. cunbe pokretljiv, nestabilan) 1. skorene i sasuene blato; neravnina na putu; 2. provalija, ponor. Don Bul (eng. John Bull) aljiv naziv za engleski narod (izraz prvi upotrebio satirik Svift). dongla (eng. jungle) v. dungla. dukac (arap.) v. dukela. dukela (arap.) psina, gadan pas skitnica; fig. nevaljao ovek; lenjivac, propalica, kalatura. dul (eng. joule) fiz. jedinica za rad u apso-lutnom sistemu, =10' erga (naziv u ast engleskog fiziara Dula, Joe, 1818 1889); daul. dulus (arap.) dabina koju je svaka crkva u Srbiji, do 1804, morala da plaa turskoj vlasti (sastojala se od lisije koe, arapa i neto novca). duma (arap. Cita', tur. sita) muslimansko klanjanje petkom. dumbus (pere. gunbiSI, tur. cumbu?) zabava, igra; nered. dumle (arap. gumla, tur. cumle) pril. sve, ukupno, svi zajedno. dumhur (arap. gumhur, tur. cumhur) narod, masa; skup, skuptina, sastanak. dumhurija (arap. gumhuriyya, tur. cumhuriyet) republika. dungla (od hindi jangal pustinja, uma, eng. jungle) ravnica obrasla praumom i ispresecana barutinama obraslim bambusovom trskom i travom u Indiji i podnoju Himalaja, gusta, neprohodna i barovita uma u kojoj ive tigrovi, slonovi, lavovi, nosorozi, otrovne zmije i dr.; fig. mesto nereda.


, tridesete, poslednje slovo nae irilice, dvadeset peto nae latinice (a, 5) abaka (ital. sciabaca") vrsta mree i barke za ribolov. taban (arap. sa'ban, tur. gaban) osmi mesec u muslimanskom kalendaru, izmeu 15. V i 15. VI, ima 29 dana. abat (hebr. schabbath) v. sabat. abes-goi (hebr. schabbes-goi) hrianin koji subotom radi Jevrejinu poslove koji ovome nisu doputeni. ablon (fr. echantillon, nem. Schablone) 1. uzorak, obrazac, pregled, mustra, kalup (npr. kod zvonolivaca); 2. fig. otrcanost, banalnost, neoriginalnost (u izraavanju i ponaanju); up. model. ablovizam (nem. Schablone) mehaniki rad prema gotovom obrascu, bez uea duha. ablonizirati (nem. schablonisieren) v. ablonirati. ablonirati (nem. schablonieren) raditi po ablonu, tj. mehaniki, bez duha. agren (fr. chagrin) 1. rapava koa (s oiljcima) od koe konja, magaraca, kamila, ajkula i dr.; agren-papir rapava, oiljana hartija; agrenske tkanine svila, platno i dr. sa ispupenim takicama. agren (fr. chagrin) 2. tuga, jad, jed, zlovolja, neraspoloenje. agrenirati (fr. chagriner) kou, hartiju, tkanine izraivati tako da budu s oiljcima; up. agren 1. agrin (fr. chagrin) v. agren 1. adrvan v. edrvan. tajan (tur. sayak) vrsta zbijenog sukna (za seljako muko odelo). ajba (nem. Scheibe) prozorsko okno; kolut obeleen ciframa, cifarnik. ajbva (nem. Scheibe) v. ajba. ajka (ma. sajka, rus. anka) v. ajka. ajlok (eng. Shylock) Jevrejin-zelena u ekspirovoj drami Mletaki trgovac", koji je nemilosrdno zahtevao od svog dunika izvrenje ugovora; fig. nemilosrdan zelena. ajtov (ma. sajt6) zavrtanj, vijak. akal (pere. Segal, tur. cakal, sskr. srigala) zool. grabljive, kurjaku slina ivotinja
66 Leksikon

sive i zlatnoute dlake (u Aziji i Africi). akona (fr. chaconne, ital. ciaccona) ples slian menuetu, samo laganiji (ranije bio naroito omiljen u paniji, Italiji i Francuskoj); akona. aku (jap.) stopa", jedinica za merenje duine u Japanu, = 0,324 t. al (eng. shawl, fr. chale, pere. al) velika vunena ili svilena marama (slui kao ogrta, naroito enski), koprena, veo. alabazati (pere.) besposlen tumarati, vrljati bez cilja, lunjati. alaner (eng. challenge izazivati) sp. bokser koji, po odobrenju saveza, izaziva na me dotadanjeg prvaka (kod nas pogrean izgovor, po francuskom, eng. rei; pravilno bi bilo: elender). alvare (pere. Salwar, tur. $alvar) duge i vrlo iroke istonjake (enske) akire. ale (fr. chalet) drvena kua, vajcarska seljaka kua. alitra (ital. salnitro) hen. jedinjenje KNOS; upotrebljava se kao sredstvo za ubrenje (ilska alitra); obina alitra upotrebljava se za konzerviranje mesa, u medicini, kao oksidaciono sredstvo u piro-tehnici i dr.; sa litra. almaj (fr. chalumeau) uz. prastari drveni duvaki instrument sa dvostrukim jezi-kom, pretea dananje oboe; kod nas je poznat u dva oblika; kao zurle (u Makedo-niji i na Kosovu) i kao sopile (u Hrvatskom primer ju). alon (fr. chalon) vrsta fine vunene tkanine s krstiima. alove (fr. chalon) prozorski kapci od poprenih daica, koje se mogu razmica-ti kako bi se dobila povoljne svetlost. alter (nem. Schalter) 1. fiz. prekida, sprava za uspostavljanje i prekidanje elektrine struje; 2. kod automobila: prekida paljenja; 3. prozore kroz koje slubenik svrava poslove sa graanima (na eleznikim stanicama, prodavnicama monopolskih artikala, u bankama i dr.). alupa (fr. chaloupe) 1. mor. veliki amac na brodovima; 2. mala obalska i ribarska jedrilica sa jednom katarkom.

amada

1042

taptalizirati

amada (fr. chamade, ital. chiamata) do-boni i dr. znak kojim opsednugi grad javlja da je voljan da povede sa opsaiva-ima pregovore o predaji. amani (sskr. schama) pl. najnia klasa budistikih svetenika kod Tatara, Mongolaca i dr., koji su ujedno i lekari, arobnjaci i prizivai duhova. amanizam (tur.) religija rairena kod mongolskih naroda; verovanje u zle duhove i due umrlih (prostire se od Laponije preko Sibira do Eskima i Indusa). amar (tur. ?amar) uka, pljeska, pljuska. amberten (fr. chambertin) uveno crveno vino, nazvane po istoimenom selu u Gor-njoj Burgundiji, crveni burgundac. amdan (pere. 5em'dan, tur. ?amdan) svenjak. amija,(pers. ate, tur. ate) enska marama za glavu, povezaa. amla (lat. scamellum, nem. Schemel) klu-pica. amoa (fr. chamois, ital. camoscio) boja divokoze, otvorenouta boja. amot (fr. chamotte) vetaki spravljena masa od netopljive gline u kojoj nema mnogo primesa (krea, gvozdenog hidrata, alkalnih silikata i dr.); upotrebljava se za unutranje oblaganje pei u kojima se proizvodi visoka temperatura, za topio-niarske lonce, itd. ampanjac (fr. champagne) fino penuavo vino, dobiva se kad se novom vinu doda eera, pa se onda podvrgne naknadnom vrenju u jakim, dobro zatvorenim i ne ba posve napunjenim bocama (naziv po francuskoj pokrajini ampanji, gde se mnogo proizvodi). ampinjon (fr. champignon) bat. pitoma peurka, rudnjaa. ampion (fr. champion, vlat. campio) 1. borac, pobornik za neku stvar, branilac, zatitnik; 2. sp. vetak u borbi, prvak, pobednik (na utakmicama u rvanju, boksu, tranju, plivanju i dr.). ampionat (fr. championnat) prvatvo, pobednitvo, pobeda, nagrada na utakmici o prvenstvo; utakmica o prvenstvo. ampon (eng. champoo) teni sapun za pranje kose. ampuing (eng. champooing, hindi champna) pranje glave nekim spirituoznim sapun-skim rastvorom; pranje i trljanje posle kupanja yonniTe. anac (nem. Schanze) voj. poljsko utvrenje, rov, opkop. av (fr. change) menjanje, promena; razmena, trampa; menjanica; lov. menjanje traga, pogrean trag. anan (fr. changeant) arena svilena tkanina, koja se preliva. aner (fr. changeur) menja, saraf.

anirati (fr. changer, ital. cambiare) menjati, promeniti; razmeniti, trampiti; prelivati boje. av-konto (fr. change, ital. conto) raun na kome knjiari belee knjige zamenjena sa drugim knjiarama. ank (nem. Schank) deo gostionice ili krme gde se toi pie, kelneraj. ankr (fr. chancre, lat. sapseg) med. rak, grizlica, raku slina razjedna venerina bolest, sifilitian ir. ansa (fr. chance) srea, srean sluaj, moguan povoljan sluaj, dobar izgled na uspeh, verovatnoe uspeha; imati povoljne, nepovoljne anse imati povoljne, odnosno nepovoljne izglede na uspeh. ansona (fr. chanson, lat. cantio) pesma, naroito svetovna, narodna pesma. ansoneta (fr. chansonnette) pesmica; pevaica koja peva ansone. ansonijer (fr. chansonnier) peva ili kompozitor ansona; zbirka ansona. avt (eng. shunt sporedni prikljuak) na-prava u elektrinom kolu koja uzima na sebe jedan deo struje i tako osigurava osetljivost instrumenata. antaa (fr. chantage) prav. ucena, ucenjivanje, protivpravno pribavljanje imovin-ske koristi sebi ili drugom pomou pretnji iznoenja nepovoljnih stvari. antaist (fr. chantage) onaj koji se slui antaom, ucenjiva, iznua. antan (fr. chantant) v. pod kafe. anterela (fr. chanterelle) kuz, najtanja, najfinija ica (na violini itd.); up. kantina, kvinta. apti (eng. shanty) koliba (brvnara ili daara) severnoamerikih gortaka. antung (kin.) japanska svila", slui za izradu enskih letnjih haljina i kostima (naziv po istoimenoj kineskoj pokrajini i poluostrvu). tap (fr. chappe) 1. konac od otpadaka svile; svila od otpadaka. ap (arap. Sabb, tur. ?ar) 2. stipsa; vet. zapaljenje papaka (marvena i svinjska zarazna bolest). apirograf (nem. Schapirograph) sprava za umnoavanje rukopisa, na kojoj se naroitim mastilom napisano prenosi na spra-vljenu hartiju; otisci se dobivaju kao kod hektografa. apirografisati (nem. schapirographieren) umnoiti, umnoavati rukom napisano na apirografu. tapka (rus. apka) sveana oficirska kapa. ape (fr. chapeau) eir, klobuk; u plesu: gospodin (za razliku od dame). aptalizirati (fr. chaptaliser) popravljati vino time to se u iru koja nije dovoljno slatka mee eer, a suvina kiselina odstranjuje ugljenokiselim kreom (naziv po franc. hemiaru aptalu, 1756 1832).

ar

1043

ahname

ar (eng. share) trg. desnica, ulog. arada (fr. charade) zagonetka u slogovima; fig. nejasna stvar. araf v. raf. argija (arap.) v. arkija. ardoni (fr. chardons) pl. gvozdeni iljci na ogradama, zidovima itd. ara (fr. charge) 1. tovar, breme; teret, tegoba; 2. fig. sluba, zvanje, poloaj, in; 3. voj. juri; znak za polazak na juri (trubom, doboom); 4. voz. preterivanje u umetnikom prikazivanju, karikiranje; arirane uloge otro karakterizovane manje uloge. are d'afer (fr. charge d'affaires) otpravnik poslova, zamenik poslanika u inostranstvu. arer (fr. chargeur) voj, punja, gvozdeni okvir sa mecima koji se odjednom meu u brzometnu puku. arirati (fr. charger) 1. pretrpati, natovariti, opteretiti, npr. poslom; 2. narediti, staviti u dunost; 3. preterivati u prikazivanju ega, karikirati; 4. voj. pu-niti (oruje); obasuti vatrom; napasti silno. arivari (fr. charivari, nlat. charivarium) maja muzika, dernjava; zbrka, darmar, ko u klin ko u plou; u kartanju: sve 4 dame u jednoj ruci; razni privesci na lancu od asovnika. arite (fr. charite) milosre, ljubav prema blinjima; otuda: bolnica. arkija (arap. Sarqiyy, tur. garki) muziki instrument, vrsta tambure s dugakom drkom; argija. arlatav (fr. charlatan) brbljavac, galam-dija; onaj koji bez poznavanja lekarstva gleda da hvalisanjem stvori sebi ugled dobrog lekara; otud: podvaladija, varalica, nadri ..., vajni (lekar, nauenjak, umetnik, zanatlija i dr.). arlatanizam (fr. charlatanisme) nadriue-nost, nadriknjitvo, nadriznanje, nadri-lekarstvo, razmetljivost. arlah (pere., ital. scarlatto, fr. ecarlate, eng. scartet, nem. Scharlach) 1. otvorenocr-vena boja; oja u toj boji; 2. med. groznicom praena zarazna (deja) bolest kod koje je celo telo pokriveno otvorenocrvenim ospama; skrlet. arm (fr. charme, lat. carmen) arolija, maija; ar, ljupkost, umilnost. armantan (fr. charmant) divan, krasan, mio, ljubak, umilan, dopadljiv. armija (fr. charmille) tkiva ograda, ivica; aleja zasaena grabovima. armirati (fr. charmer) oparati, zadivi-ti, zaneti, ushititi, ushiivati. arnir (fr. charniere, lat. cardo) arka, gvoe koje dri vrata za dovratnik, naroito kod ormara, kutija i dr. arpija (fr. charpie) iskrzano platno za zavoje, tiftik.
66*

artovi (arap. Sart, tur. art) pl. lanovi (simboli) islamske vere. artrez (fr. chartreuse) francuski liker to ga spravljaju kalueri kartuzijanskog manastira kod Nansija. ase (fr. chass6) korak u plesu (kada se jedan korak napravi u stranu, a drugi se povue za njim). ase-kroaze (fr. chasse-crois^) u plesu: korak kojim se parovi ukrtaju; ukrtanje parova u kadrilu. tasi (fr. chassis) oplata, okvir, ram; stakleni krov nad dvoritem; stakleni poklopac; up. asija. asija (fr. chassis) donji, gvozdeni deo kola (automobila), na kome poiva karoserija. atirati (nem. Schatten senka, schattieren) slik. seniti, oseniti, osenavati, nijan-sirati. atlena (fr. chatelaine) 1. upravnica zamka; 2. pojas u obliku lanca, sa torbicom, koji dame nose oko struka. ato (fr. chaudeau) 1. kuv. v. odo. tato (fr. chateau, lat. castellum) 2. zamak, dvorac. atobrijan (fr. chateaubriand) kuv. prena govea peenica. ator (pere. cader, catr, tur. cadir) poljska, naroito vojnika kolibice od platna na tapovima; atra, ador. atula (nlat. scatula, nem. Schatulle) kutija za uvanje dragocenosti; privatna kasa jednog vladaoca. afolj (nem. Schaff) povei drveni sud .za pranje sudova i dr.; up. kaf. afot (fr. chafaud, nem. Schafott) tribina na kojoj se izvrava smrtna kazna, uzdignute gubilite. afran (arap. zafaran, tur. safran) bog. lukoviasta biljka sa tri vlaknasta ita u cvetu, koji se upotrebljavaju kao zain, kao lek i za bojenje. ah (pere. Sah, tur. ah) 1. kralj, titula persijskog vladaoca i nekih orijental-skih vazalnih kneeva; 2. poznata i veoma stara igra na dasci sa 64 polja i sa po 16 crnih i belih figura (pronaena u Indi-ji, a u Evropu donesena iz Persije); dati ah svojom figurom prisiliti protivnikog kralja" da menja svoje mesto ako moe, ili da se zakloni sopstvenom figurom; drati koga u ahu fig. imati ga u rukama, drati u kripnu. ah-mat (pere. ah kralj, mat pobeen, izgubljen, mrtav) u ahu: kralja" sa svih strana tako zatvoriti da se vie nikuda ne moe krenuti, niti zatititi od protivnike figure koja mu je dala ah", tj. protivnika u igri pobediti; fig. poraz, neuspeh, gubitak. ahname (pere., tur. !->ahname) velika epska pesma od 170 hiljada stihova persijskog pesnika Firdusija, prvobitno napisana u prozi (oko 1000 god. n. e.); opeva dogaaje iz persijskog mitskog, legendarnog i isto-

1044
rijskog doba, do propasti dinastije Sasa-nida i arapskog osvajanja Persije. ah-pat (pere. ah, fr. pat) v. pat. aht (nem. Schacht) okno (rudnike, vodovodsko). ahter (hebr. schachat) v. ehter. aka (rus.) erkeska sablja; sablja ruske konjice koja se nosi o ramenu. aki vrsta igre sline ahu; figure (peaci i dame) se pomiu obino po crnoj boji polja, u kosom pravcu po jedno polje; postoje dve varijante: na tabli sa 64 polja (ruski) i na 100 polja (poljski aki). va (hebr.) LJTV. naziv za praindoevropski redukovani samoglasnik neodreenog izgovora, zbog ega se ponekad naziva i neodreenim vokalom. Obeleava se: znakom z (obrnutim e). vabe (nem. Schwaben, lat. Suebi) pl. &.\Svebi. vadron (nem. Schwadron, ital. squadrone) voj. v. eskadron. vajser (nem. SchweiBer) za. radnik-zanat-lija koji zavaruje metale, zavariva. vajsovati (nem. schweiBen) zan. zavarivati, zavariti (metale). vajcerkes (nem. Schweizerkase) vajcarski sir, ementaler. vale (fr. chevalet) 1. drveni konj za muenje; 2. kobilica na gudakim instrumentima; 3. slikarski nogari, stalak. valer (fr. chevalier) ljubavnik, milosnik, dragan; enskaro, lola. valerisati se (fr. chevalier) odravati ljubavne odnose, lolati se. valerka (fr. chevalifere) ljubavnica, milosnica, dragana. vargla (nem. Schwartemnagne) svinjski eludac ispunjen pariima mesa od svinjske glave, srca, kourinom, krvlju i zai-nima. veleri (nem. Schwelle prag) pl. pragovi za koje su privrene eleznike pruni-ce (ine); liperi. verc (nem. Schwarzung) krijumarenje, crna berza"; krijumarena roba. vercer (nem. Schwarzer) krijumar. vercovati (nem. schwarzen) krijumariti. vindler (nem. Schwindler) varalica. vindlovati (nem. schwindeln) vriti prevare, varati. vorc (nem. schwarz) bez novaca, bez prebijene pare. ebat (hebr. schebath) jedanaesti mesec u jevrejskom kalendaru, = februar. eboj (pere. eb no, buy miris, tur. ebboy) bog. ukrasno cvee, Cheiranthus cheiri. eval (arap. sawwal, tur. ewal)) deseti mesec u muslimanskom kalendaru, poinje 7. jula, i ima 29 dana. eviot (fr., eng. cheviot brdska ovca) ja-gnjea vuna; glatka tkanina od ove vune za enske haljine. evro (fr. chevreau jare) jarea koa; fina koa (jarea i telea) veoma elastina i

elfi

mekana; slui za izradu obue i fine konfekcione robe. evroten (fr. chevrotin) uinjena jarea koa. evrotirati (fr. chevroter) 1. jariti se, koziti se; 2. skakanjem amo-tamo pokazivati nestrpljenje; 3. u pevanju: veketati, pevati drhtavim glasom. egrt (pere. Sggird, tur. ?akirt) zanatlijski i trgovaki uenik. ed-dah (eng. ched jednospratna tvornika zgrada, nem. Dach krov) arh. testerast krov, krov koji se sastoji od niza paralelnih i nejednako kosih, zupcima testere slinih i prozorima snabdevenih krovova (radi to boljeg osvetljavanja fabrikih prostorija). edrvan (pere. Sldirwan, tur. adirvan) vodoskok, naroito kod damija i po trgovima za uzimanje avdesta. ezlong (fr. chaise longue) polusofa sa naslonom (za leanje), dugaka stolica za leanje; up. ligetul. eik (arap. Saylj, tur. ?eyh) starac; titula uvaenih lica, optinskih ili plemenskih poglavica, manastirskih stareina i uglednih propovednika (na Istoku). eik-al-islam (arap.) v. eih-ul-islam. eislam (arap., tur. gehislam) muslimanski verski poglavica. eitan (arap.) v. ejtan. eih (arap.) v. eik. eih-ul-islam (arap.) vrhovni muftija, poglavar uleme kod muslimana. ejk v. eik. ejtan (arap. Saytan, tur. geytan) avo, sotona; fig. dovitljiv ovek, obeenjak; eitan. ek (fr. cheque) fin. v. ek 1. ekeri (eng. chakers) pl. drhtavin", reli-giozna sekta u Engleskoj i Severnoj Americi, koja se 1774. otcepila od kvekera; propoveda bezbranost i zajednicu dobara. ekspiromak oduevljen potovalac velikog engleskog dramskog pesnika Viljema ekspira (15641616). elak (eng. shel-lac) tvrda smola koja curi iz istonoindijskih smokava kad ih ubode insekat; slui za izradu lakova za poli-ranje nametaja, kitova, i crvenog peat-nog voska. elizirati (nem. Scheele, scheelisieren) glicerinom zaslaivati vino, pivo i sire (naziv po vedskom hemiaru Karlu Vil-helmu eleu, 1742-1786). elit min. ruda slina volframitu, esto proizvod njegovog hemijskog troenja. elong (polj. szelong) poljski iling. elf (eng. shelf) reoip. vodoravno zemljite, u vidu platforme, pod vodom (u moru), kao nastavak kopna, koje se od obalne linije prostire prema otvorenom moru do 200 t. elfi (nem. Schellfisch) zool. vahnja, morska riba slina bakalaru, ije se meso, pri kuvanju, raspada u listie.

1045
tema (gr. shema) v. shema. temavdo (igal. scemando, scemare) muz. slabei, gubei se, iezavajui. ematizam (gr. schematismos) v. shemati-zam. tent (kin.) duvaki muziki instrument s velikim brojem cevi razne veliine; up. eng. enluk (pers.-tur. genlik) veselje, radost, svetkovina, praznovanje, javno veselje. eping (eng. shaping) rendisaljka za obraivanje metalnih predmeta. eping-maina (eng. shaping, gr. mechane) strug za obraivanje manjih predmeta od metala. erardizirati pocinkavati elezo, npr. elezni novac, u jakoj vatri (naziv po pronalazau Sherard-y). erbe (arap. Sarba, tur. gerbet) kod Turaka: osveavajue pie, medovina; toplo pie od peenog eera, slino aju; erbet. erbet (arap.) v. erbe. eret (arap. SBrra zlo, tur. erret) lukavac, prepredenjak; nestako, vragolan; lukav, prepreden, pritvoran, podmukao. eretluk (arap.-tur. $erretlik) lukavstvo, prepredenost, podmuklost; nestaluk. eri (od eng. cherry) vrsta jakog panskog belog vina. eri-brendi (eng. cherry-brandy) vino eri sa prepeenicom ili konjakom, vrsta likera; eribrendi. erijat (arap. Saria' pravi put, tur. ?eriat) uenje (ili: osnovni propisi) islamske vere; pravi put, zakon boji, zakon zasno-van na Koraku, za razliku od adeta, osno-vanog na obiajnom pravu; erijatsko pravo pravni sistem kome je svrha da, na osnovu propisa vere, upravlja odnosima u islamskoj verskoj zajednici. erif (arap. Sarif, tur. $erif) 1. odlian, plemenit; titula potomaka Muhamedovih, titula upravnika Meke = emir. erif (eng. sheriff) 2. u Engleskoj: najvii slubenik grofovije; u SAD: najvii sudski izvritelj u jednoj oblasti (sem u saveznim dravama New Hampshire i Rho-de Island; u kotskoj: najvii sudija grofovije. er-koa (fr. chair) strana koe koja je do mesa (upotrebljava se naroito za rukavice); zove se jo: danska i vedska koa. erpa (nem. Scherbe) posuda, inija za kuvanje. erting (eng. shirting) jaka pamuna tkanina izatkana od debljih ica; upotrebljava se za izradu rublja. ere la fam (fr. cherchez la femme) traiti enu (tj. kao skrivenog, potajnog pokretaa neega, nekog zla, prestupa, neke nesree). etland (eng. Shetland) vrsta engleske vunene tkanine. eer (pere. Seker, tur. eker) slad.

iler

ef (fr. chef, lat. caput glava) stareina, poglavar, pretpostavljeni, zapovednik, principal; an ef (fr. en chef) kao stareina, u svojstvu stareine. efija (arap. SafT, tur. ?efi) prvi sused od imanja. efijsko pravo (arap.-tur. $efilik) prven-stveno pravo prvog suseda na kupovinu susednog imanja; efiluk. efiluk (arap.-tur.) v. efijsko pravo. eh (arap. Sayh starac, stareina, tur. ?eyh) kralj, vladalac; u ahu: napad na kraljicu"; up. ah. eher (pere. Sehr, tur. gehir) varo, grad. eherezada (pere. Seh kralj, zade dete, tur. jehzade princeza) ime lepe pripovedaice iz Hiljadu i jedne noi, koja svojim zanimljivim priama uspeva da odloi i izvrenje smrtne kazne. ahinah (pere.) kralj nad kraljevima. ehiti (arap. Sahid, tur. ehit) t. lanovi islamske religiozno sekte koji priznaju samo Koran, a odbacuju uenje sunita; up. suniti. ehter (hebr. schachat, nem. Schachter) me-sar koji kolje stoku i ivinu po jevrejskom verskom obiaju; ahter. eana (pere. Seghane, tur. e?hane) vrsta stare puke koja se punila spreda; i-ana. ibolet (hebr. schibboleth) znak raspoznavanja, lozinka (Knj. o sudijama, 12, 6). iva (ind.) jedno od tri glavna indijska boanstva (Brahma, Vinu i iva). izma (gr. shfsma procep, pukotina, shfzo cepam, rascepim) rascep, raskol, odvajanje (naroito od crkve ili vere); fig. podvojenost, rascep. izmatik (gr. schismatikos rascepni, ras-kolni) otpadnik, raskolnik (od vere ili crkve). izo- (gr. schizo cepam, rascepim) v. pod shizo-. izogonija v. shizogonija. iiti (arap." sii'yy, tur. 11) pl. lanovi islamske religiozno-politike sekte, rairene naroito u Persiji, koji ne smatraju samo Muhameda za proroka, nego i Aliju, Muhamedovog zeta, i imame koji potiu iz njegove porodice, u kojima takoe gledaju ovaploenje boanstva; up. suniti. ik (fr. chic) pl. ukusan, lep, pristao, svid-ljiv, dopadljiv, pomodan; im. lep spoljanji izgled (koji je u skladu sa propisima mode), dobar nain ivota (koji odgovara drutvenim formama). ikana (fr. chicane) zloba, kinjenje, zlonamerno stvaranje tekoa, neprijatnost stvorena kome iz pakosti. ikanirati (fr. chicaner) kinjiti, stvarati kome tekoe iz pakosti, zlonamerno uznemiravati. iler (nem. Schiller, Schieler) vrsta bledocrvenog vina, kominjak, ruica.

1046
iling (eng. shilling, nem. Schilling) 1. engle-ska novana jedinica, = 5 pensa = 1/20 funte sterlinga; 2. dananja austrijska novana jedinica. ilok (ital. sciloco) v. iroko. iljbok (nem. Schildwache) straa; straar. iljboiti (nem. Schildwache stehen) uvati strau, straariti. imera (fr. chimere) v. himera. imi (eng. shimmy) amerika salonska okretna igra u 4/4 takta, postala iz fok-strota. impanzo (nem. Schimpanse) zool. vrsta afrikog antropoidnog majmuna,-afri-ki divlji ovek", po duevnim osobinama ivotinja najblia oveku, ivi porodinim ivotom i lako se pripitomljava; baris, pongo, joko. imir (pere. siimgad, tur. ^imsir) vot. zimzeleno ukrasno iblje sa utim cvetovima u grozdovima i s crvenim bobicama, Buxus sempervirens. imirika (pere.-tur. $imir) bog. divlji imir, Berberis vulgaris. ing (jap.) mera za tenosti u Japanu, = 1,804 1. indra (tur. endere) dapgice (jelove ili brestove) kojima se pokrivaju kue. ine (nem. Schienen) pl. prunice, eleznike tranice. inik (gr., tur. ?inik) uplja mera za ito razliite teine prema razliitim krajevima (8, 10, 20 do 80 oka). inirati (fr. chiner) konce u osnovi tkanine razno obojiti tako da se dobiju are, utkivati are u tkanine. inobus (nem. Schiene tranice, lat. omni-bus svima) lak elezniki vagon sa sopstvenim motorom; koristi se u putnikom saobraaju na kraim eleznikim rela-cijama. inseng (nlat. Panax ginseng, kin. enen) koren jednog drveta iz porodice brljana, koji se u Kini ceni kao zlato, jer ga smatraju sredstvom za produenje ivota, kao afrodizijak i kao lek protiv sifi-lisa; raste u Kini, Koreji, Japanu i Sev. Americi; enen. inter (nem. Schinder) strvoder, ivoder. into (jap. sinto, shinto put bogova) zvanina vera u Japanu, meavina budizma i kamikulta, koja tumai da su mikado i njegovi preci, koji su vladali Japanom, neposred-ni potomci stvoritelja sveta. intoizam (jap. sinto, shinto) stara japanska religija koju jo i danas odravaju Japanci (pored budizma); po njemu je boginja sunca Amaterasu pramajka japanskih careva. infejnovci pripadnici partije infej-na (Sinn fein mi sami) koju su 1905. osnovali ire ki nacionalisti; partija je imala zadatak da se sopstvenim snagama bori za postizanje nezavisnost Irske.

kanicl

(fr. chinchilla) v. inila. injel (rus. inellj) zimski gornji kaput vojnih lica. injon (fr. chignon) 1. puna; 2. tui uvojci kose kojima ene dopunjuju frizuru, vetaka frizura. ipolen (fr. chipolin, ital. cipollino) premazivanje stvari izraenih od drveta vodenom bojom i firnajsom tako da dobiju izgled porculana. ir (eng. shire) srez, okrug, engleska grofo-vija. ira (pere. sire, tur. ira) sok izmuljanog zrelog groa, jo neprevrelo vino. irit (arap. Sarit, tur. ?erit) traka koja se priiva kao ukras na narodnu nonju ili kao znak ina na uniformi. iri (nem. Schirm) 1. kiobran, suncobran; 2. obod (na eiru); 3. eir (na lampi), titnik. iroko (ital. scirocco) veoma topao i suv jugoistoni vetar na Jadranu; ilok. irting (eng. shirting) fina pamuna tkani-na za koulje. irfeh (tur.) galerija oko minareta na moeji, odakle mujezin poziva verne na molitvu. iar (pere. Sikar, tur. ikar) lov, plen; dobit, laka zarada, korist; blago, imetak. iariti (pere.) dobiti plen; lako zaraditi, doi do zarade bez muke. if (nem. Schiff) laa, brod; tip. gvozdena i limena naprava koja slui za uruivanje i sruivanje sloga (u tampariji); otisak sloga radi obavljanja prve korekture (pre preloma u strane), trani slog za popravljanje, traka; palta, lajfna 3. ifon (fr. chiffon krpa") 1. vrsta meke vunene tkanine koja se ne guva; 2. vrsta finog i gusto tkanog platna, upotrebljava se za donje i posteljno rublje. ifonjer (fr. chiffonier) ormar (sa fiokama za rublje i odelo). ifra (fr. chiffre brojka, cifra) 1. poetna slova imena i prezimena, monogram; 2. tajno pismo, pismo tajnim znacima (naroito brojevima) mesto slovima, naroito u obavetajnoj slubi, diplomatiji i vojsci. ifrer (fr. chiffreur) onaj koji pie tajnim pismom (iframa). ifrirati v. ifrovati. ifrovati (fr. chiffrer) 1. pisati tajnim pismom; 2. trg. cenu robe oznaiti tajnim znacima mesto obinim brojevima koje svako razume. ihta (nem. Schicht sloj) 1. smena, vreme rada (kod rudara i radnika iji posao zahteva rad bez prekida); 2. smena, grupa radnika koji rade u isto vreme. iana (pere.) v. eana. ie (pere. SlSe tur. ?i?e) boca, staklo. jor (ital. signore) gospodin. kanicl (nem. Stanitzel) kesa, fiek od hartije u obliku levka.

kart

1047
lajfovati (nem. schleifen) otriti, brusi-ti; glaati. laik (nem. schlank) vitak, tanak. lauh (nem. Schlauch) gumeno crevo za polivanje bate, vaenje vina i dr.; sp. unutar-nji, gumeni deo (toka, fudbalske lopte i DR-)lafrok (nem. Schlafrock) muka i enska domaa haljina u obliku ogrtaa. lem (nem. Helm) metalna kapa koja titi glavu od udarca; up. kaciga. lep (nem. Schleppe) 1. kod. skut na enskim haljinama (koji se vue po podu); 2. tegljenica, tovarna laa bez sopstvenog pogona, koju vue remorker. lingeraj (nem. Schlingerei) enski vez. liperi (eng. sleeper) pl. v. veleri. litue (nem. Schlittschuh) eline kli-zaljke, korulje. lif (nem. Schliff) uglaenost, finoa u ponaanju; imati lifa biti uglaen. lifovati (nem. schliefen, schliff) 1. brusi-ti, otriti; 2. glaati, izglaavati, dote-rivati glaanjem; 3. fig. raditi da neko postane uglaen, tesati, otesati, ugladiti. lic (nem. Schlitz) prorez, razrez (na enskim haljinama). log (nem. Schlag udarac) med- kaplja, kap (nauio: apopleksija); pravilno: lag. los (nem. Schlofi) brava, zatvara; dvorac, zamak. loser (nem. Schlosser) bravar. lus (nem. SchluB) konac, kraj, zavretak. ljaka (nem. Schlacke) z gura, treska, otpaci pri topljenju ruda. ljam (nem. Schlamm) blato, glib, kal; fig. blato, kal, olo. ljahta (polj. szlachta) poljsko plemstvo. ljahti (polj. szlachcic) lan poljskog plemstva, poljski plemi. ljunka (eng. sloop) ovei amac sa 68 vesala za prevoz ljudi i robe. majser (nem. schmeiflen hitnuti, SchmeiBer) kratka mainska puka, kojom je bila naoruana nemaka vojska u drugom svetskom ratu. marve (nem. Schmarren) kuv. mrvice, jelo od jaja, brana, mleka i eera; fig. stvar bez ikakve vrednosti. mekovati (nem. schmecken) slatko jesti, prijati; kuati (jelo); to mi ne mekuje to mi nije slatko, ne prija mi. mizla (fr. chemisette) ena koja voli da se prenemae, prenemagalica. minka (nem. Schminke) sredstvo za privremeno ulepavanje boje i izraza lica, be-lilo, rumenilo, frakalo. mirgl (nem. Schmirgel, ital. smeriglio) sitnozrni korund pomean sa kvarcom i obojen gvoem mrko; upotrebljava se za ienje i glaanje metala. mugler (nem. Schmuggler) krijumar. muk (nem. Schmuck) nakit. najder (nem. Schneider) kroja. nala (nem. Schnalle) kopa, preica.

kart (ital. scarto) ono to je oteeno, neupotrebljivo, za odbacivanje. kartirati (ital. scartare, fr. ecarter) izdvojiti, odbaciti ono to je nepodesno, pokvareno i neupotrebljivo (u nekoj robi i dr.); iskljuiti, ukloniti. katula (nlat. scatula, ital. scatola) kutija. kaf (gr. skaphe valov, korito) valov, abar; up. skafa. kembe (pere. Sikembe, tur. i^kembe) burag, eludac, trbuh. kembii (pere.) pl. komadi buraga priree-ni kao jelo. kombra (gr. sk6mbros, lat. scomber) zool. skuta (morska riba). kongirati (ital. scontare) trg. v. diskonti-rati. konto (ital. sconto) trg. v. diskonto. kontracija (ital. sconto) trg. v. inkontra-cija. korpija (gr. skorplos) v. skorpija. krinja v. skrinja. krlet v. arlah. krofula (lat. scrofula) ned. v. skrofula. krofuloza v. skrofuloza. krofulozav v. skrofulozan. kuda (ital. scudo) stari mletaki i dubrovaki zlatni ili srebrni novac s grbom na naliju. kuna (hol.) jedrenjak sa 2 ili 3 jarbola. kuner (eng. schooner) sl. jedrilica sa dva jarbola i dva jedra. lag (nem. Schlag udar, udarac) 1. med. kap, kaplja; 2. poreklo, vrsta, soj, kov (npr. ovek starog laga); 3. kuv. mlena pavla-ka umuena sa eerom (lagoberst). lagvort (nem. Schlagwort) 1. krilata re, krilatice, izraz koji snano i u osobe-nom obliku iskazuje neko odreeno stanovite, za ili protiv, prema nekom ureenju, radu, strujanju (u duhovnom, politikom, drutvenom, religioznom ivotu), npr. emancipacija ena, evropska ravnotea, panslavizam, svoj svome, ko-rupcija i dr.; 2. v. tihvort; 3. u biblio-tekarstvu: odrednica. lager (nem. Schlager) 1. neto to privlai, to izaziva naroito dopadanje, retka zanimljivost (npr. pozorini komad, film, najjaa taka programa neke priredbe i sl.); 2. ono to je trenutno u modi; 3. opteomiljena pesma za igru; up. hit 2. lagfertig (nem. schlagfertig) koji nikada nije u neprilici da nee odmah nai podesan odgovor, vazda spreman, dosko-ljiv, dovitljiv, snalaljiv. lajer (nem. Schleier) veo, koprena. lajm (nem. Schleim) med. sluz. lajfer (nem. Schleifer) otra, brusa. lajfna (nem. Schleife) 1. traka, iroka vrpca; 2. traka hartije na kojoj novinari piu lanke; 3. if, palta, tj. otisak tampanog sloga pre nego to se prelomi u strane.

caps

1048

pediter

naps (nem. Schnaps) rakija. ne (nem. Schnee sneg) kuv. izlupane belance od jajeta (za kolae). nel-preea (nem. Schnell-presse) tip. v. rota-ciona maina. nelcug (nem. Schnellzug) brzi voz. neue (nem. Schneeschuh) pl. sneke, gumene cipele za sneg (nose se preko cipela). nirati (nem. schniiren) vezati, stezati (uzicom, vrpcom, gajtanom); up. nur. nit (nem. Schnitt) 1. rez, zarez; 2. komad, pare (torte, sladoleda, salame i dr.); 3. kroj (odela); 4. pola ae piva. nicla (nem. Schnitzel) tanko odseeno i na masti preno pare mesa. nur (nem. Schnur) 1. vrpca, uzica, gajtan; 2. u kartanju: uplaeni novac (ulozi) svih igraa koji se nalaze u banku; odneti nur fig. uspeti, dobiti, odneti sve. nuftikla (nem. Schnupftuch) depna maramica, rupi. oven (fr. chauvin) elavko": preteran, zatucan rodoljub (po imenu jednog vojnika hvalisavca u Skribovoj komediji Le sol-dat laboureur"). ovinizam (fr. chauvinisme) politiki pravac u Francuskoj koji je hteo da staru slavu francuskog oruja, iz prvog carstva, potopoto povrati; raspaljivanje nacionalne mrnje, propovedanje nacio-nalne iskljuivosti. ovinist (fr. chauviniste) onaj koji je zadojen ovinizmom, propagator, pristalica ovinizma. ogor (nem. Schwager) roak po eni, urak, paenog, zet. oder (nem. Schotter) kamen tucanik; ljunak. odi (eng. choddy) vrsta vetake vune od otpadaka vunenih tkanina; tkanine od ove vune; fig. po spoljanjosti fin, ali nestalan ovek, vetropir, vetrogonje; udi. odizam (eng. choddy) vetropirstvo; up. odi. odo (fr. chaudeau) kuv. 1. pun s jajima; 2. preliv za kolae od vina ili mleka, jaja i eera (kod nas se upotrebljava u posve izopaenom obliku ato). ok (fr. choc, nem. Schock, udar, napad) 1. med. poremeaj u radu (funkcionisanju) nekog organa mehanikim ili psihikim uticajem, npr. nesvestica posle dobivene rane i operacije (traumatian ok); uze-tost posle velikog straha i dr. duevnih potresa (psihiki ok); 2. voj. estok napad konjice na konjicu hladnim orujem. okantan (fr. choc) koji bode oi, koji izaziva negodovanje, ruan, odvratan, sabla-njiv, neprijatan. oking (eng. shocking) potresan; neprijatan, odvratan, gadan, grozan. okirati (fr. choquer) udariti, gurnuti; izazivati negodovanje, ne sviati se, ne dopadati se, vreati, uvrediti, sablanja-vati, zgranuti.

okolada v. okolada. olam lehem (hebr. schalom alechem) mir s vama! (jevrejski pozdrav). olteca (ital. scioltezza) huz. okretnost, sloboda; koaolteca (ital. con scioltezza) muz. slobodno, okretno. olto (ital. sciolto) nuz. okretno, slobodno u izvoenju. omaa (fr. chomage) nemanje rada, nezaposlenost; zastoj u proizvoakoj delatnosti neke industrije. oping (eng. shopping) kupovanje po radnjama, duanima. or (ma. sor) ulica, sokak. orc (eng. shorts) pl. sp. kratke sportske pantalonice; orts. osoni (fr. chaussons) pl. lake cipele od meke koe za igranje; maevalake cipele; kune cipele od filca. ot (arap.) naziv za slana jezera i bare u Aliru i Tunisu, koje nastaju u vreme kia, u pustinjskim udubljenjima prevue-nim sonom korom. oti (nem. Schotisch) ivahan ples, poreklom iz kotske, ranije u 3/4, sada u 2/4 takta; ekoseza. ou (eng. show) popularna umetniko-zabavna priredbe. ofer (fr. chauffeur) loa; danas: upravlja, voza automobila. ofereta (fr. chaufferette) grejalica za noge. ofirati (fr. chauffer) terati auto, upravljati autom. ofroa (fr. chaud-froid) kuv. hladno peenje sa toplim prelivom. paga (ngr. spangos, ital. spago) v. pagat. pagat (ngr. spangos, ital. spaghetto, nem. Spagat) uzica, kanap. pageta (ital. spaghetti) dugi rezanci, makaroni koji nisu uplji. pada (ital. spada) kratak ma; vrsta bo-dea. pajz v. pajza. pajza (nem. Speisekammer) ostava, mesto za ostavljanje jela. palir (ital. spalliera, nem. Spalier) 1. voj. postrojena vojnika u dva reda, jedan prema drugom okrenutih licem, sa slobodnim prostorom izmeu njih, kojim prolazi neka velika linost, kojoj se time odaje poast; pravi se pri vojnim paradama i zvaninim doecima; 2. red voaka pored zida ili ograde, osmanluk. palta (nem. Spalte) v. if, lajfna 3. parati (nem. sparen) uvati, tedeti. pargla (nlat. Asparagus officinalis, nem. Spargel) bot. vilina metla (dugovena biljka, veoma cenjena kao povre). parkasa (nem. Sparkasse) tedionici; kutija u koju se mee novac tednje radi. pacionirati v. spacionirati. pacirati (nem. spazieren) etati, hodati; spacirati. pediter (ital. spedire) v. spediter.

pedJa

1049
piritus (lat. spiritus) v. spiritus. pital, (lat. hospitalis, nem. Spital) bolnica. pic (nem. Spitz) vrh, iljak; stara rasa pasa male glave i iljastih uiju; saobraajni pic vreme najgueg sao-braaja. pica (nem. Spitze) ipka; semenka; palac na toku; tekst i slike koji se projipira-ju na poetku filma ili televizijske emisije. picbart (nem. Spitzbart) iljasta brada. piclov (nem. Spitze) tajni policajac; fig. prepreden ovek, prepredenjak. poret (nem. Sparherd) tednjak. port (eng. sport, nem. Sport) v. sport. pric (nem. Spritze) 1. mrk, trcaljka; 2. ed. brizgalica, sprava valjkasta oblika sa upljom iglom za ubrizgavanje teni 1 lekova ubodom u kou (pod kou, u miie, vene i dr.). pricer (nem. Spritzer) vino pomeano .. A sodom ili kiselom vodom. pula (nem. Spule) el. valjak sa spiralne namotanom icom koja slui kao sprovodnik elektrine struje, zavojnica; kalem za namotavanje konca. rapnel (eng. shrapnel) voj. artiljerijsko zrno ija je upljina ispunjena olovnim ili gvozdenim kuglicama; leti do odreene daljine, rasprskava se u vazduhu, a kuglice se razleu u vidu levka; kad se rasprsne, ima strano dejstvo (naziv po pronalazau, engleskom artiljerijskom pukovniku Henri rapnelu, 1761-1842). raf (nem. Schraube) zavrtanj; navrtanj. rafe (ital. sgraffio) pl. u kartografiji: crtice pomou kojih se predstavlja reljef (na kartama). rafirati (nem. schraffieren, ital. sgraffi-age grepsti) 1. kod crtaa, drvorezaca i bakrorezaca: povlaiti fine paralelne linije; rafirai crte crte perom; 2. seniti pomou linija koje se seku ili koje su paralelne (u crteu); 3. u kartografiji: crtati planine rafama; up. rafe. rot (nem. Schrot) sama, dramlije; krupno mleven kukuruz, jarma. tab (nem. Stab) 1. voj. oficiri dodeljeni kao pomonici, saradnici i savetnici komandantu (puka, brigade, divizije, armije); 2. glavni rukovodei organ neega, vrhovno vostvo. tala (nem. Stall) staja za goveda i konje. tambilj (nem. Stempel) v. templ 1. tampa (ital. stampa) tisak, otisak nekog novca; tiskane stvari i rad oko toga; dnevni listovi; stampa. tampati (ital. stampare) tiskati, otiski-vati, izdavati (knjige, listove itd.). tampilja (ital. stampiglia) peat, ig, tambilj. tanga (nem. Stange) motka, poluga. tancovanje (nem. stanzen) pod stanca 3. tatist (lat. stare) v. statist.

pedicija (ital. spedizione) v. spedicija. pekulant (dat. speculans) v. spekulant. pekulacija (nlat. speculatio) v. spekulacija; u nas, ini se, pekulacija znai nedoputena trgovina i postizavanje pre-komerne dobiti, a spekulacija nastojanje da se istina sazna samo putem miljenja, bez veze sa iskustvom. pekulirati (lat. speculari) v. spekulirati. pelunka (lat. spelunca) v. spelunka. penadla (nem. Spenadel, Stecknadel) ioda, batuka, bumbaa, boka, babljaa, baen-ka, bumbaa, balija, glaviata igla, zabadaa, pribodaa, pribadaa, zadevaa. pengler (nem. Spengler) limar. pendirati (nem. spendieren, ital. spendere) darovati, pokloniti, obdariti. perploa (nem. Sperr-platte) zen. olepljena ploa, ukoeno drvo, upreka, ploa koja se dobiva, pod hidraulikim pritiskom, unakrsnim lepljen>em neparnog broja (najmanje tri) tankih daica, debljine 8 20 mm, pod uglom od 90; mnogo se primenjuje u raznim granama zanatstva, poto znatno poveava jainu drveta i postie utedu u skupocenom drvetu; up. furnir. peceraj (nem. Spezerei, ital. spezieria, lat. species) ivotne namirnice, kolonijalna roba, bakalska roba. pigl-ajer (nem. Spiegel-eier) pl. kup. jaja prena cela, jaja na oko. piglajzen (nem. Spiegeleisen) sirovo gvoe koje sadri ispod 20% mangana. piglmetal (nem. Spiegelmetall) slitina (le-gura) bakra i kalaja, esto sa neto arsena ili nikla (za metalna ogledala). pijun (ital. spione) uhoda; dostavlja, dounik, potkaziva. pijunaa (fr. espionnage) uhoenje, vrebanje; dostavljanje, potkazivanje. pijunirati (fr. espionner) uhoditi, potajno motriti (iji rad, kretanje nekoga). pijunisati v. pijunirati. pikovati (nem. spicken) kuk. nabockati slaninom, nadenuti slaninom, mestimice ispuniti meso (telee, divlja i dr.) komadiima slanine da bi bilo sonije. pil (nem. Spiel) igra; karte za igranje. pileraj (nem. Spielerei) igraka, ala; sitnica. pilman (nem. Spielmann) svira, muzikant; u srednjovekovnoj Nemakoj: putujui pes-nikpeva (slino srpskom guslaru). pilhonorar (nem. Spiel, lat. honorarium) novana nagrada koju glumac ili peva, pored redovne plate, prima za svako vee kad igra, ili kad jednog dana dvaput igra. pilul (nem. Spiel-schule) deje zabavi-te, igralite za decu. pilja (ngr. spelia) peina. pinat (nlat. spinacum, ital. spinaca, nem. Spinat) bog. spana, jednogodinja biljka iz familije loboda, ije se lie upotrebljava za ishranu.

tatut

105 0

traJh-orkestar

tatut (lat. statutum) v. statut. tafaa (fr. staffage) v. stafaa.

tafelaj (nem. Staffelei) drvene nogare na kojima stoji slika dok je slikar radi. tafeta (ital. staffetta, fr. estafette) glasonoa, skorotea, glasnik, ulak; sp. 1. utakmica u tranju u kojoj svaki trka predaje palicu ili zastavicu svom narednom tr-kau; ekipa koja uestvuje u tom takmienju; 2. palica ili zastavica koja se predaje u ovom ili kakvom drugom takmienju; 3. tranje koje omladina izvodi po Jugoslaviji svake godine (od 1945) u ast Titovog roendane, za Dan mladosti. tafirati (nem. staffieren) 1. snabdeti potrebnim, spremiti (npr. sobu); 2. ukrasi-ti, nakititi (npr. odelo); 3. sliv. ukrasiti, oiveti sliku dodavanjem pojedinih figura ili grupa (up. stafaa). tacija (lat. statio) v. stacija. tek-kontakt (nem. stecken uturiti, lat. contactus dodir) teh. naprava za brzo spajanje provodnika elektrine struje dodirom, utika, ugura. telovati (nem. stellen) postaviti, namesti-ti, udesiti, doterati, doterivati; telovati se ustezati se. telpne (nem. Stelzen) gigalje, tule, drvene noge pomou kojih se mogu praviti krupni koraci. templ (nem. Stempel) 1. peat, ig; 2. taksena marka. templirati (nem. stempeln) 1. udariti peat, ig; 2. snabdeti taksenom markom. tender (nem. Stander) ono na emu to stoji, stup, stalak, pult. tapova (nem. steppen) proivati, ujem-iti. tehvanje (nem. Stechen bodenje) sp. konjika igra korukih Slovenaca u Ziljskoj dolini (Austrija), u kojoj jahai nastoje da u slobodnom trku gvozdenom motkom razbiju burence nasaeno na stub. tiglic (nem. Stieglitz) zool. eljugar. tikovati (nem. sticken) vesti. tilet (ital. stilletto, nem. Stillet) v. stilet. til-lebn (nem. Stilleben) slih. miran ivot", slika stvari, mrtva priroda"; la-tir mort. timer (nem. Stimmer) 1. majstor koji ude-ava glasove na muzikim instrumentima; 2. sprava za davanje glasa. timovati (nem. stimmen) muz. zglaavati, zglasiti, udesiti, udeavati glasove; fig. stvoriti, stvarati (povoljno ili nepovoljno) raspoloenje prema kome ili emu. timung (nem. Stimmung) nasgrojenje, raspoloenje; ugoaj. tiflete (nem. Stiefel, Stiefeletten) pl. i-zmice, duboke cipele. gptift (nem. der Stift) klinac; pisaljka; u telefoniji: utika, ep (slui za davanje

tikla (nem. Stuck pare, zakrpa, Fersen-stuck peta na arapi) potpetica.

telefonske veze govornicima preko telefonske centrale). tih (nem. Stich) 1. ubod, bod, rez; 2. bod, poen (u igri). tihvort (nem. Stichwort) 1. poz. poslednja re u govoru glumca posle koje drugi glumac poinje da govori ili treba da uini to; 2. u renicima i sl. delima obino masnim slovima tampana re koja se objanjava, odrednica; up. lag-vort. tok (nem. Stock) 1. tap za pomaganje pri hodu; sprat, kat (kuni). tok (eng. stock) 2. trg. v. otok. tokfi (nem. Stockfisch) kuv. suvi bakalar (riba). topati (nem. stopfen) 1. krpiti, zakrpiti (arape, rublje, odelo i dr.). topati (eng. stop zaustaviti) 2. na tope-rick beleiti (ili: zabeleiti) tano trajanje neke radnje. toperica (eng. stop-watch) hronoskop na zaustavljanje, asovnik za tano merenje vremena (vrsta depnog ili runog asovnika sa velikom sekundnom kazaljkom koja skae i koja se, pritiskom na naroito dugmence, zaustavlja); upotrebljava se po-glavito pri trkama i drugim utakmicama gde je glavno utvrivanje brzine. topiv (ital. stoppino) voj. upalja, fitilj, (za paljenje bombi, mina i dr.). topl (nem. Stoppel) ep, zapua. toplcijer (nem. Stoppelzieher) sprava za vaenje epova, otpua, vadiep, izvojac. tos (nem. Stofi) 1. udar, udarac; 2. gomila, rpa, naslaga (npr. banknota, knjiga i dr.); fig. omiljena izreka, dosetka. tof (nem. Stoff) 1. tvar, glavni sastojak, materija; 2. lice, tkanina za odelo; 3. predmet razgovora; 4. graa (za roman, sliku itd.). tofaa (nem. Stoff) trg. materija za pakovanje suve robe. trajk (eng. strike) udar", jedna od prinud-nih mera na tritu rada: zajedniko naputanje posla od strane radnika da bi se time poslodavac naterao da prihvati njihove uslove (najee: poveanje plate ili smanjenje asova rada); up. bojkot, lo-kaut. trajka (eng. strike) uesnik u trajku, onaj koji trajkuje. trajkbreker (eng. strike-breaker) trajkolomac, radnik koji bez saglasnosti sa drugima prestaje da trajkuje i dolazi na rad u preduzee protiv koga se trajkuje, izdajnik klasnih interesa radnika. trajkbreher (nem. Streik-brecher) v. trajkbreker. trajkove (eng. strike) biti u trajku, uestvovati u trajku. trajh-orkestar (nem. streichen, gr. 6gchestra) muz. orkestar sastavljen samo od gudakih instrumenata, gudaki orkestar.

trand

1051

ucbund

trand (nem. Strand) peskovita i ravna morska ili rena obala, plaa. tranjga (nem. Strang ue, konopac) ue, konopac, jedek; v. tranjgov. tranjgov (nem. Strang) obeenjak, okaenjak, spadalo. trapac (ital. strapazzo, nem. Strapaze) zamoran rad; naprezanje, napor, trud; premaranje. trapacirati (ital. strapazzare) zamarati radom; premarati; prekomerno upotreblja-vati neku stvar, troiti je, ime joj se i vrednost smanjuje. tras (fr. strass) bezbojna staklaste masa, od koje se najee prave imitacije dijamanata; vetaki dijamant, vetaki dragi kamen. trafta (nem. Streifen) pruga, crta; traka, kai. traca (ital. strazza) trg. dnevnik, knjiga dnevnih primitaka i izdataka. treber (nem. Streber) ovek koji lovi znanje i unapreenja, lakta, gur-gur. treka (nem. Strecke) dal>ina, put; eleznika pruga. pggrik (nem. Strick) ue, konopac. trikati (nem. stricken) plesti, npr. arape. trikeraj (nem. Strickerei) pletivo. trih (nem. Strich) potez, crta, linija. pggrop (ital. stroppo) lom. ue, konopac, kojim se vezuje veslo o klin na amcu. trudla (nem. Strudel) huv. savijaa, guva-ra, pita od savijenih listova testa ispunjena nekim nadevom. trupiran (fr. estropie) sakat, bangav, bogaljast, kl>akav, kljast. tuk (ital. stucco) fini gips ili cement za oblaganje zidova, kao i za ukrase. tuka (nem. Struzkampfflugzeug) avkj. mali brz nemaki bombarder monoplan za obruavanje. tukatura (ital. stucco, nem. Stuckatur) 1. meavina gaena krea, kararskog mramora i tamparske krede u prahu; slui za izradu reljefnih ornamenata na zidovima i tavanicama, za livenje ka lupa, ablona i dr.; 2. rad od takve meavine. turm (nem. Sturm) bura, vihor; voj. napad, navala, juri. turm und drang (nem. Sturm und Drang) bura i prodor", period previranja u

knjievnosti koji se zalae za ruenje svega starog i preivelog (po istoimenom knjievnom pokretu u Nemakoj u drugoj polovini HU veka). tuc (nem. Stutz-biichse) kratka puka. tuca (nem. stutzen) v. tucovati. tucer (nem. Stutzer) kico, fifiri. tucovati (nem. stutzen) podrezati, podi-ati (brkove, bradu i dr.); tucati. avet (od ital. Schiavone) crkvena knjiga koja je sadravala evanelje i epistule na akavskom dijalektu, pisana latinicom; poznato je da je u Istri, uporedo s bogosluenjem na latinskom, vrena sluba i prema avetu, poto su crkvene knjige tampane glagoljicom bile izbaene iz upotrebe pod pritiskom Rima; nastala je u HUP veku. uber (nem. Schub) otvor na guranje u obliku prozora (u gostionicama, bitkama i dr.). ubler (nem. Schublehre) sprava za tano merenje, naroito veoma malih duina. und (nem. Schund) nikakva, loa roba, roba za bacanje, bofl; und-literatura knjige bez ikakve umetnike vrednosti, po sadrini obino kriminalne, avanturi-stike, pornografske i nemoralne, knjievno ubre. upa (nem. Schuppen) daara, staja (za kola, alat, drva i dr.). upirati (nem. Schub proterivanje) straarno sprovesti, proterati u mesto zaviajne pripadnosti. us (nem. SchuB) 1. pucanj; 2. rana od puanog zrna; 3. fig. lutka, muica u glavi (npr. doao mu us"). uster (nem. Schuster, Schuh, lat. sutor) obuar; fig, oljar u radu, fuer. ut (eng. shoot) pucanj, hitac, udarac; st. udar, npr. lopta nogom (u fudbalu). utirati (eng. shoot) sp. pucati, udarati, udariti, npr. loptu (nogom ili glavom, u fudbalu); up. ut. uur (arap. Sukr, tur, ukiir) ^g^j^ Bogu! uft (nem. Schuft) podlac, nitkov. ucbund (nem. Schutzbund odbrambeni savez) borbena organizacija austrijskih socijaliste, osnovana, po obrascu vojnih organizacija, poetkom 1918. godine.

MILAN VUJAKLIJA

LEKSIKON STRANIH REI I IZRAZA

Tehniki urednik
BORIVOJE MILADINOVI

Korektori
BRANKA JEJINI, OLIVERA JOVANOVI. DIVNA KLANNIK. LjUBICA KOVAEVI, MIRJANA MILEUSNI, MILICA SEKICKI. NADA TOMIEVI. JUGOSLAVA EVKOVI

Izdava
IZDAVAKA RADNA ORGANIZACIJA PROSVETA" OOUR IZDAVAKA DELATNOST" BEOGRAD, DOBRAINA ZO

Za izdavaa
JORDAN IVKOVI

tampa
BEOGRADSKI IZDAVAKO-GRAFIKI ZAVOD

Beograd, Bulevar vojvode Miia P Tira 40.000 1980.

Fototipsko izdanje, dotampano u 20000 primeraka tampa

BEOGRADSKI IZDAVAKO-GRAFIKI ZAVOD

Beograd, Bulevar vojvode Miia 17 1986