Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Цивилно друштво и демократија

Цивилно друштво и демократија

Ratings: (0)|Views: 4|Likes:
Published by Milica Filipovic

More info:

Published by: Milica Filipovic on Jun 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/21/2012

pdf

text

original

 
Цивилно друштво и демократија
 v
 Повратак цивилног друштва и порекло појма
 -
Термин је ушао у интезивну употребу у последње две деценије.
 -
Термину прети опасност од претеране употребе.
 -
Цивилно
 
и
 
грађанско друштво су синоними.
 
англо
-
америчка терминологија
 
немачка терминологија
 -
Старогрчки
- coinonia politika-
Латинкси
- societas civilis-
Енглески
- civil society-
Немачки – 
burgeliche Gesellshaft-
Цивилно
, а не грађанско зато што:
 1.
 
Различито од војног (у нашем језику)
 2.
 
Идеолошки област грађанског (у комунизму = буржоаско)
 3.
 
Грађанин – 
 
становник града (у нашем језику)
 4.
 
Упућује на цивилизирајућу функцију
 5.
 
И у Немачкој се све више употребљава
цивилно
 v
 Етимологија појма
 -
Вилхем Хајнрих Рил – 
 
 разликовање цивилног друштва и државе је једна од великихепохалних истина.
 -
Цивилно друштво је део парадигме
-
Цивилно друштво – 
 
политичка држава, која јеустановљена у 18. и 19. веку.
 -
Џон Кин – 
 
У старој Европској традицији цивилно друштво и држава били суиспреплитани појмови.
 -
Ридел примећује да је модерно значење појма цивилно друштво различито одантичког.
 -
Аристотел сматра да је цивилно друштво = држава.
 -
Леонардо Бруни је први употребио појам societas civilis у 15. веку.
 -
Ридел – 
 
Цивилно друштво је од државе слободан и политички далек простор друштваи грађанских, приватних власника.
 -
Гравина 1708. први разликује грађанско и политичко (Ридел).
 -
Дистинкција цивилно друштво – 
 
држава настала је у англоамеричком свету.
 -
Приватни грађанин је основа цивилног друштва.
 v
 Класичне традиције и модели цивилног друштва
 -
Формирање европских држава ишло је упоредо са израстањем релативно аутономнихоблика друштвеног живота.
 -
3
 
традиције
(историјска корена)
 
 
1.
 
I.
Евромедитеранска струја
-
у италијанским градовима – 
 
антички полиси =сињарије
 2.
 
II.
Евроконтинентална струја – 
 
са настанком држава – 
 
нација у Европи – 
 
почињеод Монтескјеа, а врхунац је код Хегела
 3.
 
III.
Англоамеричка струја – 
 
цивилно друштво аутономно у односу на државу – 
 
почиње од Лока, а врхунац је код Пејна и Токвила.
 1.
 
I.
Евромедитеранска традиција
 -
Јавља се за време ренесансе.
 -
Условљена развојем трговачког и финансијском капиталу
 -
Кључну улогу код појма и дискурса одиграли хуманисти – 
 
Леонардо Бруни
 -
Најзначајнији период за формирање појма цивилно друштво је 1250. – 
1450.-
Од тада је у употреби по Ентони Блеку 5 врста латинског:
 1)
теолошки
 2)
академски
 3)
Цицеронов језик
 4)
Аристотелов републикански језик
 5)
матерњи језик
 - 3
вредности
 
цивилног друштва
 1)
мир и сигурност
 2)
имовина и богатство
 3)
слободно мишљење
 1.
 
II.
Евроконтинентална традиција
 -
Доминантан утицај германског културног круга.
 -
Гилде – 
 
у модерности еквивалент корпорације и синдиката . Развија се тржиште,олакшале признавање вредности људског рада допринеле развоју професионалне етикеи повећале утицај
 
производно – 
 
трговачког дела становништва на процес управљањаградовима.
 -
Представници
-
Волф, Кант, Фихте, Грос, Хегел
 1.
 
III.
Англоамеричка традиција
 -
Темеље овој традицији поставља Лок идејама и конституционалној држави којапочива на:
 1.
 
владавини права
 
2.имовини
 
3.слободи
 -
Пејн – 
 
минимална држава – 
 
самостално цивилно друштво и ограничена држава
 
 
-
Евроконтинентална и англоамеричка традиција остале су на снази у 18. и 19. веку.
 -
Две антитетичке линије
 
о односу цивилног друштва и државе:
 
1.
 
Ослања се на германску културну традицију
-
представљају Хегел и Маркс
 -
Хегел настоји да помири либерализам и универзалну државу.
 -
Цивилно друштво може да досегне до научног општег, док једино држава може доћидо умног општег, општег интереса.
 -
Маркс је дао контрадикторну критику Хегела, која је двоструке природе:
 
1. Маркс је сматрао да се решење проблема у укидању разлика између цивилногдруштва и државе налази у подруштвењавању државе и политике.
 
2. Изједналио је грађанско друштво
 
са буржоаским.
 -
 Карактеристике – 
 
примат политичког
 
апотеоза државе
 
хипостазирање моћи
 
колективистичка оријентација
 
2.
Цивилно друштво је најважнија ризница индивидуалних људских права и слобода ипоследња брана од најезде државе.
 -
Начело државе стоји у директној супротности начелу друштва.
 -
 Карактеристике – 
 
примат друштвеног
 
апотеза права и слобода
 
асоцијативност права и слобода
 
индивидуалистичка вредносна оријентација
 
-
5
услова
за настанак цивилног друштва по Чарлсу Тејлору
 1.
 
 разлика друштва и политике (државе)
 2.
 
 разлика државе и
 
цркве
 3.
 
 развој личних права и друштвени уговор
 4.
 
постојање локалне самоуправе
 5.
 
стандардна политичка структура
 -
Апсолутистичке монархије су на парадоскалан начин убрзале стварање модернихнационалних држава.
 -
Лок
 
види цивилно друштво као ванполитичку стварност иако користи терминцивилно друштво у традиционалном смисли, он је припремио терен за значење које ћесе јавити у 18. веку, а у чијем је средишту аутономно поље економије.
 -
Монтескје
 – 
 
идеја цивилног друштва је код њега присутна на два начина:
 1)
као грађанско стање
 2)
као мрежа посредујућих моћи и тела
 -
Он је сматрао да је друштво негде између централне власти и законима утврђенихправа.
 -
Владавина закона, подела власти и цивилно друштво и падају заједно.
 

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->