NARKOMANIJA

Hiljadama godina ljudi koriste razliita prirodna sredstva koja menjaju njihovu svest, raspoloenje, miljenje i ponaanje. Razne biljke (mak, hai, gljive) koje danas nazivamo drogama, koriste se u magijsko-religijskim obredima, u leenju, za smirenje bolova, za suzbijanje gladi i otklanjanje umora. Ovakvo uzimanje opijata bilo je kontrolisano od strane zajednice, jer su drogu mogli da uzimaju samo odreeni ljudi, u odreeno vreme i sa odreenom svrhom. Razvojem drutva iri se i krug uivalaca. Upotreba droge postaje masovna pojava meu mnogim narodima Bliskog i Dalekog istoka i Centralne Amerike (indijanska plemena). Kao posledica migracija i kolonijalnih ratova, u XIX-veku naglo se iri upotreba droga u Americi i Evropi. Uzimanje droga je dugo vremena bilo ogranieno na sloj umetnika i intelektualaca, medicinsko osoblje i bolesnike koji su drogu nastavili da uzimaju i posle prestanka medicinske nunosti. Upotreba narkotika dobija alarmantne razmere tek izmeu 60-tih i 70-tih godina XXveka kada drogu masovno koristi omladina. Istovremeno upotrebljavaju se sve raznovrsnija opojna sredstva biljnog ili sintetikog porekla. Korienje narkotika meu mladima, kako kod nas tako i u svetu, smatra se devijacijom koja je i drutveni problem. Socijalne teorije shvataju korienje droge kao reakciju linosti na probleme koji nastaju u savremenom drutvu. Stoga je uzimanje opojnih sredstava svojevrstan vid otuenja mladog oveka od drutvene zajednice u kojoj nije uspeo da nae "svoje mesto pod suncem". Ovaj problem privukao je panju i drava i naunika pa su na tu temu vrena istraivanja, pisane brojne studije, izvetaji, a posebnu panju zasluuju radovi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i specijalizovanih komiteta Organizacije ujedinjenih nacija (OUN). Termin narkomanija, koji je najee korien, nije dovoljno taan jer se odnosi samo na: Bolesnu zaokupljenost stanjima obamrlosti do kojih dovode droge (Bukeli J., Droga mit ili bolest, BIGZ, Beograd, 1988. godine, str. 29). Ovaj termin je jo uvek u upotrebi, odnosno usklaen je sa savremenim definicijama. I u jugoslovenskoj medicinskoj enciklopediji prihvaen je termin narkomanija, odnosno toksikolomanija, a lice koje uzima drogu naziva se narkoman. Neki autori smatraju da je ovoj pojavi primereniji termin uzimanje droga, podrazumevajui svako uzimanje droga u nemedicinske svrhe. Ali ni ovaj termin nije opteprihvaen. Kao alternativni termin za narkomaniju se koristi naziv toksikomanija. Pod ovim pojmom se podrazumeva uzimanje onih sredstava koja koja toksino deluju na organizam i mogu da dovedu do stanja zavisnosti. Ovaj termin ne obuhvata samo uzimanje droga ve i drugih supstanci sa toksinim efektima (alkohol, duvan, aj, kafa i dr.). Terminoloki sporovi se odraavaju i u razliitom definisanju ove pojave. Prve razlike se pojavljuju kod pitanja koje su to supstance koje se nazivaju droge. Prema definiciji SZO Droga je svaka supstanca koja unesena u organizam moze da modifikuje jednu ili vie funkcija. Droge mogu biti materije prirodnog (biljnog, ivotinjskog, mineralnog) ili sintetikog porekla. Ova farmakoloka definicija je vrlo iroka i obuhvata supstance ija je upotreba drutveno tolerisana i ijim uzimanjem se dotina osoba ne smatra narkomanom (zaini, alkohol, puenje i dr.). 1

Opte karakteristike droge i psihoaktivnih supstanci (Psihoaktivne supstance supstance ili smee supstanci koje deluju na centralni nervni sistem i izazivaju promene u ponaanju.) su: psihoaktivni efekti, menjanje oseanja, raspoloenja, svesti kao i drugih psihikih funkcija, pa i ponaanja. One su u stanju da izazovu psihiku i fiziku zavisnost. Liste ovih droga utvruju se meunarodnim konvencijama, na predlog SZO-a. U veini evropskih jezika za takve psihoaktivne supstance uobiajen je naziv droga kada se radi o uzimanju droga u nemedicinske svrhe. Zbog irenja uzimanja razliitih novih droga, SZO 60-tih godina XX-veka prihvata novu definiciju i terminologiju umesto termina toksikomanija, i narkomanija prihvata se termin zavisnost od droge, kojim se naglasava opta psihika zavisnost, koja se razvija kod svih oblika uzimanja droga, ali i fizika zavisnost koju izazivaju samo neke vrste droga. Psihika zavisnost oznaava elju, potrebu nekih ljudi za efektima droge koje oni doivljavaju kao prijatne i koji im donose zadovoljstvo, a otklanjaju nelagodnost, smanjuju psihiku aktivnost. Fizika zavisnost (prava, klasina adikcija) sastoji se u u adaptaciji organizma na drogu, to znai da elije organizma reaguju na odreen nain na stalno unoenje droge (metabolika zavisnost). Naglo prekidanje uzimanja droga dovodi do fiziolokih poremeaja poznatih kao apstinencijalni sindrom. Ovo stanje zavisi, pre svega od vrste droge, a karakteriu ga razliiti somatovegetatini i psihiki poremeaji (grevi, nesanica, poviena temperatura, strah, munina i dr.). Stanje zavisnosti karakterie i pojave tolerancije, kojom se oznaava postepeno opadanje dejstva droge, odnosno nemogunosti da se eljeni efekat postigne ranijom koliinom droge. Uivalac mora da poveava koliinu droge da bi postigao ranije doivljene efekte. Tolerancija se javlja samo kod uzimanja nekih vrsta droga. Karakteristika zavisnosti od osnovnih grupa, koje se i najee upotrebljavaju, jesu sledee:

Dejstvo narkotika zavisi od samih biohemijskih svojstava droge, zatim od linosti uivaoca i od drutvene sredine u kojoj se opijati uzimaju. Rairenost narkomanije zavisi u mnogome od drutvenih normi, kulturnih ciljeva, kao i od same fizioloke reakcije na drogu i linih karakteristika narkomana. Na primer: uzimanje droga u nekim sredinama smatra se kao vid prilagoenosti sredini ili kao deo religioznog rituala, dok je u nekim drutvima njeno uzimanje zakonom zabranjeno. Poslednjih godina zapaa se sve vea upotreba droga tipa kanabis i halucinogenik, naroito meu mladim inteklektualcima, koji navodno ele da proire i prodube svoje psihiko iskustvo. Kod ovih narkotika, na njihove efekte, ne utie samo priroda i koliina ve i linost i raspoloenje uivaoca, kao i sredina u kojoj se droga uzima i oekivanja u vezi sa uzimanjem i efektima konzumacije.

Prema nekim teorijama narkomanija (zavisnost od droge), predstavlja oblik-vrstu ljudskog ponaanja devijantno ponaanje, a prema drugima je klasina bolest - u medicinskom smislu. Prvo stanovite ne iskljuuje i potrebu medicinskog leenja i uee lekara u rehabilitaciji narkomana. Postupak odvikavanja od droga, kao i mogua telesna i modana oteenja i razliiti mentalni poremeaji, nuno zahtevaju bolesniki tretman i leenje zavisnika. U literaturi postoje razliiti kriterijumi pojave uzimanja opojnih sredstava. Prema razlozima uzimanja droge se dele u: - opravdane toksikomanije, - toksikomanije iz upornosti i - primitivne toksikomanije ili toksikomanije iz perverzije. Opravdane toksikomanije obuhvataju sluajeve bolesnika koji su usled jakih bolova prinueni da stalno uzimaju analgetike (sredstva za umirenje bolova). Toksikomanije iz upornosti su one kada je razlog uzimanja narkotika takoe radi otklanjanje ili ublaavanje bolova usled nekog oboljenja. Meutim, i posle prestanka bolova, ova lica nastavljaju sa uzimanjem droge zbog efekata koji su im prijatni. Primitivna toksikomanija obuhvata onu kategoriju ljudi koja opijate uzima samo radi efekta. Ova psihijatrijska klasifikacija je vrlo ograniene vrednosti, jer obuhvata samo kategoriju bolesnika i nedefinisanu grupu osoba.

Prema teini zavisnosti od droga toksikomanije se dele na: a) velike ili teke toksikomanije (opijomanija, kanibalizam, kokainomanija, alkoholizam i dr.) b) male ili lake (teizam i kofeizam, tabatizam, eteromanija i medikamentne toksikomanije tabletomanije) Postoje i razne druge klasifikacije koje se zasnivaju prvenstveno na farmakolokim svojstvima droga ili na efektima na ponaanje uivaoca: 3

- droge sa depresivnim efektom, - psihostimulativa sredstva i - halucinogene supstance. Ogranienosti veine klasifikacija su u tome to ovu sloenu pojavu uzimanja opojnih sredstava svodi iskljuivo na odnos biohemijskih svojstava droge. Meutim, na uzimanje droge utie mnogo inilaca meu kojima su izuzetno znaajni oni koji su drutvenog karaktera. Socijalna situacija, sredina i drutvene karakteristike i motivi uivalaca opijata bitno utiu na obrasce uzimanja droga, kao i na efekte i posledice tog konzumiranja. Ukoliko se svi ovi inioci samu mogue je razlikovati vie grupa, tipova uivalaca droga. P r v u grupu ine osobe koje su zbog bolesti primale droge i posle prestanka bolesti postale zavisne od nje. Ukoliko im je bolest hronine prirode, lekar im obezbeuje redovno snabdevanje opojnim sredstvima. U drugim sluajevima ukljuuje se u narkomansku subkulturu. D r u g u, tipinu grupu uivalaca narkotika, ini medicinsko osoblje - naroito lekari i drugi kojima je droga dostupna (apotekari). Istraivanja amerikih i drugih naunika pokazuju visoku stopu narkomana meu lekarima. Meutim, oni retko pate od posledica uzimanja droge: a) njihove doze su standardizovane i po jaini i po kvalitetu narkotika; b) droge uzimaju "struno" (iste igle i pribor); c) poto su im opojna sredstva dostupna, nemaju potrebe za ilegalnim tritem i nabavkom novca za odravanje njihove navike. U literaturi ovu narkomaniju nazivaju klasinom, odnosno starom narkomanijom. T r e u grupu ini omladina, naroito u Americi. Pedesetih godina prolog veka narkomani su bili preteno crnci koji su iveli u siromanim i prenaseljenim podrujima grada (slamovima). Najee su uzimali heroin i druge opijate. ezdesetih godina XX-veka, meutim, konzumiranje opojnih sredstava poinje da se iri meu kolskom i studentskom omladinom, prvo u Americi a zatim u Evropi. Meu brojnim uivaocima narkotika mogu se pronai i oni koji u odreenim situacijama, najee iz radozanalosti, probaju jednom ili vie puta ponuenu drogu, najee marihuanu. Povremeni korisnici opojnih sredstava, tzv. "Rekreativni uivaoci", se obino vezuju za odreene drutvene grupe u kojima je puenje marihuane navodno deo ivotnog stila. Svi oni, bez obzira na razlog zbog koga uzimaju drogu, su drutveno definisani kao devijanti. Medu strucnjacima postoje neujednaceni stavovi da li narkomani pripadaju jedinstvenom psiholokom entitetu, ili se registruju iz razlicitih psiholokih struktura. Koristeci metodu paralelnih grupa, Stevan Petrovic i M. Jana, uporedivali su narkomane i delikvente, dakle, dve grupe ispitanika sa razlicitim oblicima devijantnog ponaanja. Rezultati istraivanja su ukazali na signifikantne razlike izmedu ove dve grupe licnosti sa socijalno devijantnim oblicima ponaanja. Osobe predisponirane za delinkvenciju i delinkventne oblike ponaanja cesto se u psiholokom smislu razvijaju iz jednog oblika rane zaputenosti. Delinkventi su

imali uspeniji razvoj i povoljnije uslove u adaptivnom smislu. Licnost delinkventa je ocuvanija, a prilagodavanje realnosti zdravija nego u narkomana. Pod vecim opterecenjem delinkvent bira drugacije obrasce ponaanja, koji su po svome karakteru manje morbidni od onih koje bira narkoman. Redi konflikti roditelja u populaciji delinkvenata omogucuje im, na izvestan nacin, mirniji razvoj. U odredenoj meri izraeno osecanje dunosti i obaveza, omogucuje im da u vecem procentu zavre strucne kole i obezbede sebi egzistenciju i prema radu uglavnom imaju korektan odnos. Kod narkomana, razvoj licnosti ne odvija se ujednaceno i ravnomerno, vec je cesto prekidan sa povremenim regresijama na stepen razvoja iz ranog detinjstva. Istoriju razvoja narkomana karakteriu konflikti u porodici i neujednaceni vaspitni stavovi roditelja, prisustvo veceg broja veoma heterogenih figura u najranijem periodu razvoja i formiranja objektnih odnosa, stalno izraeno i prisutno osecanje otudenosti i ugroenosti, bogatstvo neurotskih oblika ispoljavanja, sa veoma cestim meditacijama o smrti i samoubistvu kao alternativi, intolerancija prema napetostima i pritiscima, nesposobnost prihvatanja socijalno pozitivne uloge, nezaposlenost, skitnicenje, itd. Ocigledno slab razvoj licnosti narkomana usporava proces sazrevanja i socijalizacicje. Slab ego podbacuje u spoznaji realnosti i prilagodavanju na nju. Nezrelu licnost narkomana nadvladavaju nagonske pulzije, koje ovaj nije u stanju da prilagodi spoljnom svetu. Postepeno naputajuci objektne odnose sa realnim svetom, koji nikada nisu ni bili narocito cvrsti, narkoman je uvek na ivici psihicke dezintegracije i gubitka veze sa realnocu, to nije slucaj kod delinkventa. Sva interesovanja i sve elje narkoman postepeno zamenjuje "farmakolokom eljom". Na osnovu ovih istraivanja, moe se zakljuciti da narkomani imaju u licnosti dosta neurotskih pa i shizoidnih crta, to nam daje za pravo da na narkomane gledamo kao na grupu devijantnih licnosti, kojima je, pre svega, potrebna psiholoka pomoc. U odnosu na delinkvente, narkomani predstavljaju ozbiljnije poremecene i u psiholokom smislu tee otecene licnosti. Postoji veliki broj objanjenja, koja narkomani navode kao razloge prvog uzimanja droge. Najee kao razlog navode radoznalost, elju za linim iskustvom sa drogom, druenje sa narkomanima (prijateljstvo, ljubav, potreba za pripadanjem grupi) koje ih dovodi u kontakt sa drogom Neki od njih nastave sa uzimanjem droge a kao razlog navode oseanje prijatnosti, iekivanje izuzetnih efekata o kojima im iskusni narkomani priaju ili korienje efekata droge kao sredstvo da pobegnu iz stvarnosti. Kod osoba koje nastave sa uzimanjem droge stvara se zavisnost. Istraivanjem se vide neki razlozi za poetno uzimanje droga: nisu obaveteni o tetnosti (13-25%), po nagovoru drugih (7-19%), veruju da mogu da se kontroliu (3-15%), ele da budu posebni (7-10%), zbog mode (3-10%). Moe se sa sigurnou rei da bolest zavisnosti nije sticaj iskljuivo individualnih nesrenih okolnosti. Ona nastaje, razvija se i lei se kroz interakciju brojnih inilaca koji bi se mogli svesti na etiri osnovna: psihoaktivna supstanca, linost, porodica i drutvo. Brojna istraivanja su pokazala da ne postoji specifina psihika struktura linosti koja bi predstavljala predispoziciju za bolest zavisnosti. Ipak, meu zavisnicima ee se susreu oni koji su pre bolesti bili ili upadljivo povueni, pasivni, uplaeni ili oni izuzetno buntovni, agresivni. Moglo bi se rei da je njihova zajednika karakteristika psihika nezrelost. Veina strunjaka iz oblasti psihologije i psihijatrije ce se sloiti da savremeno doba predstavlja do sada najvei izazov ouvanju ovekovog identiteta i da je to podruje vrlo problematino, da su poremeaji identiteta sve ei i sve masovniji, naroito kod mladih ljudi gde je ponekad

teko razlikovati krizu identiteta (koja nije bolesno stanje ve esto deo razvoja linosti) od poremeaja u ovoj sferi. U savremenoj omladinskoj subkulturi najee se uzimaju: marihuana, hai, heroin i halucinogenici (najee LSD). MARIHUANA - istraivanjem leenih narkomana pokazalo se da je veina narkomana (oko 70%) poinjala sa puenjem kanabisa (marihuana i hai). Uzimanje marihuane poelo je da se iri 60-tih godina XX-veka u Americi, u okviru hipi-pokreta, meu mladima u kolama i na univerzitetima. Prema nekim procenama, danas u SAD ima oko 60 miliona konzumenata marihuane. OPIJUM - se u istoriji upotrebljavao kao sredstvo za umirenje bolova i uivanje, naroito u zemljama Bliskog, Srednjeg i Dalekog Istoka. U Evropi i Americi sve do poetka XX-veka koristio se u industriji lekova. LSD - je najpoznatija halucinogena droga koju mladi uzimaju. LSD-25 je polusintetika droga koju je sintetizovao vajcarski hemiar Alfred Hofman. Posle vie eksperimenata utvrdio je da ova droga ini ljude psihotinim. Racionalizacije za uzimanje LSD uobliile su se sredinom 60-tih godina XX-veka u psihodelinu filozofiju (poviena svesnost), prema kojoj ovek pod uticajem LSD moe neposredno da se suoi sa stvarnou, kakva ona jeste, da mu omogui da stvari vidi jasnije, dublje i pronicljivije, i bez posredovanja i razliitih ograda i lai kojima je bio izloen u procesu socijalizacije. KOKAIN - Stanovnitvo June Amerike vekovima je koristilo lie koke kao lekovito sredstvo i kao stimulans, odnosno drogu koja ublaava glad i umor. Za Inke koka je bila boanska biljka sa magijskim svojstvima, a njeno uzimanje je bilo znak visokog drutvenog standarda. Osamdesetih godina XX-veka u svetu, a naroito u SAD zapaa se porast upotrebe kokaina. Nauna analiza uzroka uzimanja droga pokazala je kako drutvenu uslovljenost tako i delovanje razliitih socijalnih i psiholokih inilaca. Postoje i neke opte karakteristike u razvoju narkomanije. One se odnose pre svega na linost samog narkomana, zatim na nain reagovanja drutvene zajednice, a s tim u vezi, samodefinisanje osobe koja uzima drogu kao narkomana. Taj proces se moze opisati kao primarna i sekundarna devijacija. Razliiti razlozi dovode do toga da neko pone i nastavi da uzima drogu. Ali sve dok je uzimanje droge drutveno opravdano (bolesnici) ili je uspeno racionalizovano i osoba uspeva da obavlja svoju drutvenu ulogu (lekari i ostalo medicinsko osoblje) drutvena reakcija izostaje, a uivalac uspeva da svoju devijantnost zadri u okvirima tzv. primarne devijacije. tavie, odreene kategorije narkomana (bolesnici, lekari) zbog pogodnih okolnosti pod kojima koriste drogu (pristupanost droge, redovna snabdevenost i dr.) vrlo dugo ostaju u ovoj kategoriji narkomana. Kada su u pitanju mladi uivaoci droga, proces prelaska iz primarne u sekundarnu narkomaniju znatno je bri i dramatiniji. Meu mnogim iniocima, kojima se to moe objasniti, svakako najvie deluju mladost uivaoca, potreba nelegalnog pribavljanja droge kao i narkomanska subkultura. Stvaranje zavisnosti od droge poinje da biva sve vidljivije i drutvena sredina poinje da reaguje na ponaanje narkomana. Stav drutva, zasnovan na predrasudama, strahu, tradiciji, izraen u obliku represije i obeleavanja narkomana, jos vie produbljuje jaz izmeu zajednice i narkomana i postaje bitan uzrok prelaska u sekundarnu

narkomaniju. "Kada je ve preuzeo novu socijalnu ulogu ulogu narkomana, pojedincu je iznad svega stalo da je u potpunosti potvrdi, potvrujui time i sebe u njoj. to se vie bude poistovetio sa vlastitom ulogom, to doslednije bude obavljao aktivnosti koje ona predpostavlja i podrazumeva, to e izvesnost vlastitog identiteta biti vea, a interpsihiki ekvilibrijum postojaniji." (Bisi B., "Psiha i droga", Zagreb, 1977. godine) Kriza identiteta Identitet je jedna od pojava ije postojanje i vanost jasno i duboko doivljavamo ali nismo u stanju da to jasno izrazimo reima. To je samo jezgro linosti koje omoguava osobi da doivi sebe kao posebnu i nezavisnu linost, svesnu sebe u kontinuitetu, omoguava da doivi druge ljude i formira svoj odnos prema njima. Prua oseanje unutranjeg jedinstva i celovitosti, "udobnost u sopstvenoj koi". Nastajanje identiteta je proces koji poinje roenjem i stalno se obogauje i razvija. U formiranju identiteta od kljune je vanosti povezivanje iskustva zadovoljstva i iskustva odricanja da bi se postigao sklad sa realnou. Svako eli da bude srean i zadovoljan, da mu bude prijatno, da bude prihvaen od drugih ali takoe eli da bude svoj, slobodan, da slobodno odluuje o sebi. Te dve tendencije su u razliitim odnosima tokom razvoja i tee meusobnom usklaivanju. Kod zavisnika nastaje nesklad u tim tendencijama i samim tim identitet ostaje defektan i poremeen. Oni se zarad potrebe za zadovoljstvom odriu slobode, odriu svoga ja i zato je zavisnost u svom ekstremnom, bolesnom obliku duboko poniavajue iskustvo. U zadovoljstvu koje donosi droga nema samopotovanja ni potovanja, nema ljubavi ni saoseanja. Sav psihiki ivot osobe se svodi na oseanje da je sve lepo, lako, prijatno, oputeno, sve se doivljava na isti nain bez obzira na to da li je blinjima dobro ili su tuni, pate ili im treba pomo. Zavisnik ne moe da odri svoju re, niko se na njega ne moe osloniti, ne moe biti odgovoran - identitet je jednostavno slomljen. Moe se postaviti pitanje koja su to skretanja u razvoju identiteta koja su rizik za ulazak u bolest zavisnosti. Mladi ljudi u poslednje vreme su izloeni masovnim udarima na identitet: deformie se radoznalost, mladalaki "novatorski" duh, potovanje humanih vrednosti, hrabrost, bliskost, usamljenost, poslunost se u potpunosti odbacuje jer se brka sa pokornou, nesposobnost za odgovornost za sopstveni ivot se maskira manipulativnou, itd. iroko rasprostranjena pojava meu mladima koja je i podsticana nekim oblicima "kultura" i "subkultura" ali i celokupnim savremenim nainom ivota je tzv. glad za senzacijama ili ulna glad. To je strasna potraga za novim ulnim iskustvima i udnja za fiziki i socijalno rizinim ponaanjima usmerenim ka neobinim doivljajima. Ova odlika je ve devijacija u izgradnji identiteta i predstavlja veliki rizik za produbljivanje poremeaja. Treba razlikovati ovu glad od zdrave radoznalosti koja postavlja granice, koja sadri odgovornost, nema prisilu i uznemireno beanje od samog sebe u svet intenzivnih stimulusa. Drugi, ozbiljniji znak poremeaja identiteta, tesno povezan sa rizikom bolesti zavisnosti je oseanje koje se esto naziva usamljenou ili dosadom, na ta se mladi ale i to esto navode kao povod za probanje psihoaktivnih supstanci. To je oseanje opisao jedan od savremenih strunjaka koji se bavi problemima identiteta, Salman Aktar: "Oseanje praznine kao upljine. udna umrtvljenost unutranjeg emocionalnog iskustva. Oseanje sebe poinje da se kruni, odronjava. Prisilno druenje, pojave prevelikog unoenja hrane, pijenje alkohola, uzimanje droga, impulsivni seksualni kontakti, provokativno ponaanje slue kao neophodna sredstva za "punjenje energijom". Oseanje praznine se razlikuje od usamljenosti koja je bolna enja za nekim ili neim to savest ne dozvoljava ili je nedostupno u realnosti. Unutranji svet, iako tuan, ispunjen je slikama i ivim emocijama. Praznina, sa odsustvom enje je duboko uznemirujue i dehumanizujue iskustvo". U srednjim kolama droga je

postala svakodnevica i sa njom tek poinje borba. Nije retkost da, prema reima prosvetnih radnika, uenik nastavi prisustvuje pod dejstvom droge. Na odmorima izmeu asova dosta se pui, neki duvan, neki marihuanu. Kada se deci postavi pitanje o njihovom privatnom i porodinom ivotu, esto se uje da su roditelji prezauzeti, po ceo dan nisu kod kue. S druge strane, imamo i drugu krajnost prezatieno dete. Veina te dece nema organizovano slobodno vreme, a osim odlaska u kolu gotovo i da nemaju fiksiranih obaveza, ne bave se sportom, ne itaju, a to stavlja veliki prazni prostor u koji se onda droga lako uklopi. To se pokazuje kao nedovoljno uspean recept za stabilan razvojni put mladih. Decu treba voleti, ali treba imati i zahteve prema njima, treba im davati obaveze u kui, ne treba im samo davati novac nego i emocije. Porodica Eventualne ideje o ulozi porodice u nastanku "narkomanije", mogu se svesti na opte stavove i iskustva i laika i strunjaka da su odnosi sa najbliima izvor zdravlja, zadovoljstva, sree ali i patnje, nesporazuma, besa, straha, to sve pod uticajem raznih okolnosti, nasledenih, uroenih, unutranjih i spoljanjih, dovodi do razliitih psiholokih sklopova. Nema jasno odreenog tipa porodice koji nekoga ini "podobnim" da se razboli od bolesti zavisnosti. Ipak se neke pojave mogu izdvojiti kao znaajne. Viegeneracijska tendencija ka zavisnikom ponaanju (alkoholizam nekih lanova porodice, pasivnost, "parazitizam") ili ponaanju sa gubitkom kontrole (patoloko kockanje, kleptomanija, piromanija). Veoma vaan "faktor rizika" je neujednaen stav roditelja u vaspitavanju - jedan roditelj ispoljava neopravdanu toleranciju a drugi nerazumljivu strogost i agresiju. Poto je porodica osnovni okvir za zadovoljenje jedne od bazinih ljudskih potreba - potrebe za pripadanjem, ukoliko ona nije u stanju da prui dovoljno iskustva sloge, podrke i uvaavanja, dete e potraiti neku kohezivniju grupu (npr. grupu zavisnika) u kojoj ce stei sigurnost i prihvatanje, ali esto nautrb gubitka samostalnosti i nezavisnosti. Takoe, meu osnovnim potrebama je i potreba za orijentacijom shodno uzrastu i okolnostima. Ukoliko u porodici nema jasnih i direktnih poruka, razgovora, ukoliko nema slobodnog izraavanja oseanja, ako postoji detetu nerazumljiva promenljivost ponaanja, atmosfere, oekivanja, ono ce biti u nekoj vrsti konfuzije (nee mu biti jasno ta mu se kae, ta drugi oseaju, ta oekuju, ta vole ta ne vole itd.). A onaj ko nema orijentaciju ne moe imati sigurnost u sebe i ne moe slobodno odluivati i ne moe normalno sazrevati kao linost i graditi identitet. Porodica treba da obezbedi deci temelje za zadovoljenje svojih osnovnih potreba: potrebe za ukorenjenou preko jasnog i konzistentnog sistema vrednosti, potrebe za pripadanjem, potrebe za identitetom, potrebe za orijentacijom. Istraivanja sprovedena na uenicima nikih kola, na pitanja o tome kako se njihovi roditelji ponaaju kako bi prevenirali upotrebu narkotika, pokazuju da je malo onih roditelja koji ovoj pojavi ne pridaju znaaj (3-10%), takoe i onih koji sprovode konkretne provere svoje dece vezanu za mogunost upotrebe i zloupotrebe droga (4-17%), a da se veina intervencija ograniava na razgovor o tetnosti i njihovu ljutnju ukoliko posumnjaju ili primete da je ve dolo do korienja neke od ovih supstanci (25-55%).

Drutvo Sredina u kojoj ovek ivi moe tolerisati ili ak podravati konzumiranje odreenih psihoaktivnih supstanci ili pak imati otvoreno odbojan i negativan stav. Zapadna drutva, a i nae, toleriu pijenje alkohola dok se prema konzumiranju "droga" uglavnom zauzima

netolerantan i zabranjujui stav. Neke grupe u drutvu mogu imati i svoje posebne obrasce ponaanja kad su u pitanju psihoaktivne supstance. Npr. urbana omladina moe podravati puenje marihuane kao i izvesni umetniki orijentisani krugovi ljudi. Meu intelektualcima esto moe biti prisutan iznenaujue tolerantan odnos pema samoinicijativnom konzumiranju sedativa. Takvi stavovi sredine sigurno imaju uticaja na broj ljudi koji postaju zavisni od pomenutih psihoaktivnih supstanci. Potrebno je rei da je ovakav "nezvanian stav" izgleda delotvorniji od zakonskih propisa u nekim drutvima. Vano je i napomenuti da se pod "odnosom drutva prema neemu" uglavnom misli na miljenje veine, a to znai na miljenje ljudi "srednje i starije generacije" u odnosu na ta mladi ljudi prirodno imaju kritiki i buntovan stav. Tako dolazi do raskoraka koji inae moe biti koristan i progresivan, ali kada su u pitanju psihoaktivne supstance esto katastrofalan po mlade ljude, po miljenju dr Jelice Satari. Moe se uti od zavisnika da su se oni usprotivili "lanim vrednostima okoline, umalosti i strahu" to nije u biti prihvatljivo jer u zavisnosti se rue sve prave vrednosti i ostaje samo umalost, letargija i praznina. Drutvo ne moe samo svojim restriktivnim stavom prema uzimanju droga i zakonskim propisima suzbiti ovu pojavu. Mora se preduzimati neka "prijateljska aktivnost" ali ne i neopravdano popustljiva, prema mladim ljudima. Potrebno je da kolski programi obuhvate mlade pre nego to se odreeni oblici ponaanja uspostave. Ako se vratimo na koncept o bolesti zavisnosti koja nastaje u interakciji navedena etiri faktora, moe izgledati suvie komplikovano razumevanje tih sloenih odnosa. Vodi kroz lavirinte modernog sveta moe biti i definicija duevnog zdravlja koju je izrekao "klasini" Frojd: Ono to karakterie zrelu, duevno zdravu osobu je kapacitet za ljubav i kapacitet za rad. Sami mladi vide kao korisne puteve za prevenciju narkomanije bolju informisanost (koliko god nam se nekada inilo da se i previe govori o tetnosti droga, kao da to nije dovoljno doprlo do njih), preko savetovalita za mlade (kojih kod nas jo uvek nema u dovoljnoj meri niti zahvataju vei broj mladih), kao i preko uticaja roditelja. Prvo veliko istraivanje u Srbiji na temu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, sprovedeno je u novembru 2006. god, po svim Standradima evropske unije, u uzorku od 10690 ispitanika od 15 do 59 godina i pokazalo je sledee: 1. Gotovo 11% stanovnika u Srbiji probalo je bar jednom u ivotu drogu, najzastupljenija je marihuana, 2. U Beogradu je najvie marihuane, poraavajue je to to je najvie kod uenika srednjih kola i viih razreda osnovnih kola, 3. Smatra se da je u Beogradu oko 35 000 registrovanih narkomana , u Srbiji ih ima oko 80 000, u odseku za suzbijanje narkomanije u Beogradu smatraju da je brojka znaajno vea... 4. U Srbiji je oko 70-80% mladih ljudi izmedju 15 i 25 godina bilo u kontakt sa drogom, koliko ih je samo probalo ili povremeno koristi (vikend-probatori) ne zna se tano... 5. Anketa koja je sprovedena na teritoriji grada Nia, osnovne i srednje kole o tetnosti droga, pokazalo je sledee: opasno (36-47%), tetno (5-15%) moderno(4%), a da je korisno u manjim koliinama (1%).. Procenjuje se da u Beogradu ivi oko 35 000 narkomana , zvanino registrovano oko 7000, dok je u Srbiji taj broj izmedju 70.000 i 100.000 ljudi koji redovno koriste narkotike. Alarmantna je cifra od 750 000 ljudi u Srbiji koji su bar jednom u ivotu probali drogu ( Institut za javno zdravlje Batut ) Statistike analize pokazuju da na 100 000 ljudi u Beogradu dolazi oko1230 narkomana, dok je u Novom Sadu i Niu taj broj neto manji, oko 1000 narkomana ( procena je da su brojke

znaajno vee, ovde se radi o osobama koje su zvanino potraile pomo u nekoj od zdravstvenih ustanova). esto se govori o postajanju lakih i tekih droga, to nauno nije prihvaeno. Sve droge stvaraju psihiku zavisnost a neke od njih i fiziku, neke ak i nakon prvog uzimanja! Mladi esto kombinuju alkohol, sedative i PAS, povremeno konzumiraju od jednom velike koliine alkohola i PAS to moe posle kratkog vremena da dovede do tekih pdihikih i fizikih oteenja U faktore rizika za nastajanje bolesti zavisnosti spadaju individualni i socijalni inioci. Od individuanih inilaca esto je u pitanju nii nivo samopotovanja, nii prag tolerancije na frustraciju, poviena anxsioznost, slabija kontrola ponaanja (Stankovi, Begovi 1995). Afektivni poremeaji, posebno depresija, napadi straha uz zavisnost od PAS predstavljaju ozbiljne i iroko rasprostranjene probleme savremenog sveta. Razlozi za prvo uzimanje droge koje mladi naovode esto su ekvivalent razliitih emocionalnih poremeaja, pretpostavlja se najee se radi o depresivnim poremeajima. Depresija se vezuje kako za tip linosti tako i za konflikte u adolescentnom periodu. Od izuzetne vanost su modeli ponaanja koji predstavljaju roditelji, vrnjaci, znaajne osobe iz okruenja, ali i velika tolerantnost celog drutva prema ovim problemima. (Ramah 2001). Iz svega ovde navedenog moze se zakljuciti koju ulogu pojedinac i drustvo treba zauzeti prema ovom rastuem i veoma ozbiljnom problemu.A to je PREVENCIJA. Okosnica savremenog programa prevencija narkomanije je u sintezi usko strucnih i drutvenih aktivnosti i njihovom medusobnom proimanju. Narocito su odgovorni roditelji kako za sebe tako i za svoju decu. Roditelji su duni da unapreduju sebe tj. kvalitet svog ivota i ivota svoje dece, a samim tim da preveniraju nastajanje ponaanja koji ce dovesti do zavisnosti od droge. Najefikasnije i jedino specificne mere primarne prevencije se ogledaju u sveobuhvatnoj edukaciji i informisanju pojedinaca i cele drutvene zajednice. Ovome treba dodati i izgradivanje sistema vrednosti i stavova, koji mogu pomoci pojedincima da samostalno i kriticki donose odluke i reavaju probleme svakodnevnog ivljenja. Naravno, efikasne su i represivne mere kao i mere sprovodljive u uoj i iroj drutvenoj zajednici. Narocito veliku ulogu i odgovornost imaju mediji - informativne kuce i sredstava masovnog komuniciranja (tampa, radio i TV). Represivne - zakonske i policijske mere takode su vrlo efikasne i deo su multidisciplinarnog pristupa. Takode, veoma efikasni su i savetodavni centri u optinama i mesnim zajednicama, kao informativni centri za davanje informacija i podrke putem telefona. U Australiji, u Sidneju 2005. godine otvoren je prvi centar gde se moe legalno konzumirati Heroin. Lokal je dobio urednu dozvolu za rad od strane okrunog suda u Sidneju. Centar bi trebalo da prima oko 150 do 200 narkomana dnevno koji ce moci da injektiraju heroin pod nadzorom strucnih lica dok ce moci i da se posavetuju sa njima po svim pitanjima. Prema ovome se vidi da u svetu postoje razni pokuaji da se smanji broj narkomana sa ovom neobicnom metodom, dok je bilo estokih protivljenja u svetu od strane UN i Vatikana.

ZAKLJUAK Uivanje droge tetno deluje na uivaoca, a moguce je i na njihovu okolinu - nevine rtve. Zbog toga svako drutvo treba da regulie i suzbija upotrebu droga i svaki pojedinac

10

mora da shvati da je droga neto to mu nece doneti nita, a odnece mu sve. Jedino izvesno i nesumnjivo je da je droga, nebitno kojoj grupi pripadala, i iza kog se imena krila najvece zlo savremenog drutva. Narkoman je ozbiljan bolesnik, u pravom smislu te reci, tako ga treba i tretirati, jer je to ujedno i jedini nacin da mu se pomogne. Mudrost ivota minulih vekova i mudrosti plejade mudraca nude mladima poruku da ne tragaju za iracionalnom lepotom, vec da iznalaze lepotu realnosti. Jer nema tragicnije stvarnosti, od svakodnevnog begstva od stvarnosti.

LITERATURA: Bukeli J., Droga mit ili bolest, BIGZ, Beograd, 1988. godine, str. 29 Milena Stankovi, Droga i kriminal,Beograd,2008. 11

Ivan Dimitrijevi,Bolesti zavisnostiBeograd 2004. Kuevi,V.(1987):Zloupotrebe droga.,Zagreb Bisi B., "Psiha i droga", Zagreb, 1977. godine www.anima.autentik.net Institut za javno zdravlje Batut

12