Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Nasrtaji Na Njen Zivot

Nasrtaji Na Njen Zivot

Ratings: (0)|Views: 13 |Likes:
Published by Miroljub Mijatović

More info:

Published by: Miroljub Mijatović on Jun 24, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/24/2012

pdf

text

original

 
Martin KRIMP
NASRTAJI NA NJEN ŽIVOT
--------------------------------------------------------------------------------
Martin Krimp
Rođen 14. februara 1956. u Datfordu u Engleskoj.Smatra se jednim od najuzbudljivijih britanskih pisaca od početka osamdesetih. Njegov raduticao je na mnoge savremene britanske pisce a posebno na Saru Kejn. Njegovi počeci vezuju se za Orange Tree Theatre, malo pozorište na zapadu Londona, gdemu je 1980. izveden prvi komad Living Remains (Živi ostaci), koji je obeležio početak njegove karijere dramskog pisca. Krimpovi rani komadi, izvedeni u ovom pozorištu, bili su pod uticajem evropske antinaturalističke tradicije. Zatim slede njegovi prvi zreli komadikao što su Dealing with Clair (Savladati Kler), 1988. i Play with Repeats (Sviraj sa ponavljanjima), 1989.Početkom devedesetih u Royal Court Theatre u Londonu nastaje No one Sees the Video(Niko ne vidi video), utemeljen na Krimpovim iskustvima dok je radio kao ispitivač tržišta.Ovaj komad smatra se jednom od prvih postkonzumerističkih drama koja se bavi problemima tržišta i objektivizacijom žene u kapitalizmu. Njegov sledeći komad Getting Attention (Privući pažnju) postavljen je 1991. u WestYorkshire Playhouse u Lidsu.Posle boravka u Njujorku 1993. u programu razmene u New Dramatists, organizaciji zasavremeno pisanje, napisao je komad The Treatment (Postupak), koji je izveden iste godineu Royal Court Theatre u Londonu.Godine 1997. piše komad koji se smatra remek-delom nove britanske drame, Attempts onHer Life, čija je praizvedba bila u Royal Court Theatre. U istom pozorištu postavljaju se iThe Country (Zemlja) 2000. i Face to the Wall (Licem ka zidu) 2002.Takođe radi i prevode i adaptacije francuskih klasika Molijera, Marivoa kao i adaptacijeJoneska, Ženea, Cuka i drugih.Dobitnik mnogih prestižnih nagrada za dramsko stvaralaštvo.DRAMATURŠKA BELEŠKA (u pokušaju)GDE SU GRANICE DRAMSKE ZADATOSTI?Da li se danas ijedno delo može smatrati revolucionarnim i subverzivnim i na koji način?Gde se postavljaju granice dramske zadatosti? Kada ih možemo prekršiti? Da li je klasičnadramska forma ispravna u opisivanju fragmentarnog sveta? Kakvo je to pozorište poslefragmentarne dramaturgije? Ovo su neka od mnogobrojnih pitanja koja mi padaju na pametsvaki put kada uzmem u ruke dramu Attempts on Her Life koja je ovde prevedena Nasrtajina njen život, ali to je samo jedan od mnogobrojnih legitimnih prevoda koji ovaj naslov trpiili pokušava da trpi. Zaustavimo se na trenutak na samom naslovu koji pruža mnogostrukemogućnosti učitavanja. Kako god da se stvar okrene, ne postoji nijedan tačan prevod. Jer tačnog prevoda nema. Naslov se krije u mreži označitelja u haotičnom svetu koji više nije podložan razumevanju. Pokušaji na njen život ili Njen pokušaj života ili Pokušaji da se onaoživi ili nešto sasvim drugo.1
 
 Na koji način umetnost danas može da deluje revolucionarno? O ovom tekstu ne može segovoriti bez određene pozicije. Martin Krimp je ovu dramu napisao 1997. i iste godine prvi put je izvedena u Royal Court Theatre u Londonu. Jasno je bilo da je reč o delu koje ne poštuje ni jedno pravilo klasične dramaturgije i da govori na jedan sasvim drugi način ovrlo poznatim stvarima. Da li umetnost može da deluje revolucionarno samo krozrevolucionarnu formu? Zašto je ta transformacija uvek na kraju neophodna? Da li stepenrevolucionarnosti zavisi od promene umetničkog izraza? Ova pitanja postavljam iz pozicijemlade dramske spisateljice u Srbiji 2005. Takođe govorim iz pozicije nekog ko seinteresuje za savremeno dramsko stvaralaštvo u Evropi i u svetu. Zašto sam onda bilatoliko fascinirana ovom Krimpovom dramom koja je napisana 1997. i posle koje je sasvimnormalno bilo poigravati se formom na različite načine? Zašto je za mene ova drama bilatoliko inspirativna? Zašto je toliko teško osloboditi se klasične dramske forme? OvaKrimpova drama značajna je zbog toga što je kroz formu oslikala ideologiju sveta koji višene postoji ni u kakvoj formi. Jer sve forme su razbijene. I svako dramsko delo mora pronaćiformu koja odgovara svetu i ideji koju opisuje. Krimp svoju dramu naziva Sedamnaestscenarija za pozorište a zatim nabraja imena tih scenarija. Likova nema, tačnije ima ihneograničeno mnogo. Scenariji su istovremeno pripovetke, telefonski razgovori, pesme, parole, kvazidijalozi, usklici, zaključci, sve što nam pruža realnost. Ako se priča oodređenoj realnosti, moramo koristiti sve njene mehanizme. Ako u nju ubacimo jednuosobu, predmet ili ideju i nazovemo je Ana, u tom mehanizmu mogućnosti su bezbrojne.Takođe realnost možemo doživeti na različite načine i učitati razne poruke a ne moramo pročitati nijednu. A upravo tako funkcioniše konzumeristički kapitalistički svet o komeovaj komad govori ili ne. Koncentracija poruka, ljubavi, ideologije, vere, medija,terorizma, iskaza, pornografije koji utiču na pojedinca i kroz koje pojedinac bivaoblikovan. Mi ne postojimo van tog sveta i taj svet ne postoji van nas. Na početku dramestoje dve napomene: da je komad pisan za trupu čiji sastav treba da odrazi sastav svetaizvan pozorišta i da svaki scenario treba da se odvija u određenom svetu koji najboljeotkriva ironiju. U ovom komadu ne postoji centralna perspektiva iako imamo utisak da sesve vrti oko iste osobe/predmeta Ane. Ali u samom naslovu stoji nagoveštaj njenog realnognepostojanja. Ona je pokušaj. Ona ne postoji. Ona je privid. Ona je sve ono što je Gi Debor  još davno nazvao društvo spektakla. I ona je mnogo više. A šta ćemo mi od nje naučiti ikoje ćemo njene delove pročitati, ostaje na nama. Na meni kao piscu ostaje da iznova, nanov način, iščitavam ovu višeslojnu dramu čija nijedna dramaturška beleška ne može bitikonstantna, već samo u pokušaju.Maja PELEVIĆ NASRTAJI NA NJEN ŽIVOTKomad je pisan za pozorišnu trupu čiji sastav treba da odrazi sastav sveta izvan pozorišta. Neka se svaki scenario rečima - dijalogom - odvija u određenom svetu - projektu - kojinajbolje otkriva ironiju.Crtica (-) na početku reda označava da se govornik menja. Ako posle pauze nema crtice, toznači da isti lik nastavlja da govori.Kosa crta (/) označava početak dijaloga koji se preklapaju. _ 2
 
17 POZORIŠNIH SCENARIJA1 SVE PORUKE IZBRISANE2 TRAGEDIJA O LJUBAVI I IDEOLOGIJI3 VERA U SEBE4 STANAR 5 KAMERA VAS VOLI6 MAMA I TATA7 NOVA ANNY8 FIZIKA ČESTICA9 OPASNOST OD MEĐUNARODNOG TERORIZMA™10 KAO SMEŠNO JE11 BEZ NASLOVA (100 REČI)12 NEOBIČNO!13 KOMUNICIRANJE S VANZEMALJCIMA14 KOMŠINICA15 IZJAVA16 PORNO17 PRETHODNO ZAMRZNUTO1 SVE PORUKE IZBRISANE piip- Anne (pauza) Ja sam. (pauza) Zovem iz Beča. (pauza) Ne, izvini, zovem iz... Praga.(pauza) Ovo je Prag. (pauza) Skoro da sam siguran da je ovo Prag. U svakom slučaju,slušaj... (diše) Anne... (diše) hoću da se izvinim. (diše) Shvatam koliko sam te povredio,slatka, slatka moja draga i... (diše) Ah. Slušaj. Slušaj, neko je na drugoj liniji, Anne. Zaista,zaista - mi je žao - ali sada zaista moram da se javim na drugu liniju. Zvaću te ponovo.'Ponedeljak, 8:53 pre podne.' piip- Anne. Zdravo. Slušaj. Nemam mnogo vremena. Jesi li tu? Nisi? U redu. Vidi o čemu jereč. Ono o čemu smo razgovarali? Sećaš li se? Dobro, šta s tim, šta s tim, šta s tim,ukoliko, recimo, recimo, recimo, hajde da kažemo... da drveće ima imena? U redu? Tako je- drveće. Ti misliš - ja to znam - ti misliš da sam ja lud. Ali uzmimo na trenutak, hoćemo li,da drveće ima imena. Šta onda ako, šta ako, šta onda ako... je ovo bilo njeno drvo. Sranje.Izvini. Vidi, sad moram da uđem u avion. Ali razmisli o tome. Drveće ima imena. A jednood njih je njeno. Moram da požurim.'Ponedeljak, 8:35 pre podne.' piip- (govori se, na primer, na češkom) Znaš ko je ovo. Ostavi napravu u malom kamionu izazgrade. Dobićeš kamion od Barrya. Barry će te kontaktirati i dobićeš dalja uputstva.'Ponedeljak, 11:51 pre podne.' piip- ...O. Halo? Ovde mama...'Ponedeljak, 1:05 popodne.' piip3

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->