Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Distinkcije u Filozofiji

Distinkcije u Filozofiji

Ratings: (0)|Views: 15|Likes:
Published by Sindikat Klub

More info:

Published by: Sindikat Klub on Jun 25, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as RTF, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/25/2012

pdf

text

original

 
Distinkcije u filozofiji
Parovi pojmova: a priori a posteriorinužno – kontingentnoanalitičko – sintetičkoPitanje matematičkih istina (Kant) potrebno je razlučivati sve ove pojmove. U filozofijinijedan termin nema fiksirane, doslovne termine.A priori – ono što dolazi pre. A posteriori – ono što dolazi posle.Kontingentno – nešto što nije uslovljeno nečim, neka mogućnost.Analitičko – raščlanjivanje (analiza). Sintetičko – spajati, sjedinjavati (sinteza).Anselm Kenteberijski je napravio distinkciju. Okrugao kvadrat. Mi moramo razumeti ireči, ali i pojmove koje te reči označavaju. Plavi broj. Uz šta stoje ovi pojmovi, na štase odnose?Analitički sud – nužna istina. A priorne istine. Ovi pojmovi se odnose na istinitostiskaza, oni su kvalifikacioni, dodatno određuju prirodu određene istinitosti. Kazujukako je neka istina saznata, koji je opseg istinitosti, tkđ. oni ukazuju na temelju čega je neki iskaz istinit.Kako mi saznajemo istinitost iskaza? Prvi par pojmova .Koliki je opseg važenja istinitosti? Drugi par pojmova.Na temelju čega, činjenice ili značenja..1.Zemlja je okrugla.2.Ako je zemlja okrugla, onda je Zemlja okrugla.Za prvi iskaz nam je potrebno odgovarajuće iskustvo, dok za drugi iskaz ne (s je s) .Druga rečenica je tačna pre bilo kog iskustva; Istinitost prve saznajemo a posteriori,dok je druga rečenica a priori (istinita je i nezavisna od iskustva, nijedno iskustvo kojebismo stekli ne bi je moglo pobiti).Mogu da saznam a priori neku a posteriornu istinu. Zvuči čudno.Mogu da saznam a posteriori neku a priornu istinu. Ne radi se o nekoj očiglednojprotivurečnosti, ali moramo biti pažljivi.Matematičke istine su a priori, nezavisne od iskustva.Znanje je opravdano verovanje. Platon, TheetetA posteriorne istine su one istine u čijem se opravdanju nalaze činjenice, nešto što jestvar iskustva. Fizika, hemija.. A posteriorne istine su i saznatljive i saznate pomoćuiskustva.Prvi par se razlikuje po tome što su to dva različita i isključujuća pitanja o tome kako je saznatljiva istina o kojoj govorimo. Epistemologija, da li postoji neko saznanje?Empirista bi odgovorio da svo znanje potiče iz iskustva. Sposobnost intuicije,neposredni uvid u nešto.1.Danas je lep dan. 2. Trougao ima tri ugla.1. Neće uvek biti istinita, njena isinitost je podležna promeni. Slučajem je istinita.Istinitost je kontingentna. 2. Istinita rečenica; ali ona nikada ne može biti lažna, jer jeona nužno istinita. Frege bi čak govorio o večnim istinama.Ima smisla reći: danas je lep dan, ali on je mogao i da to ne bude, dok to isto nema
 
smisla reći za trougao.Nužne i moguće istine. Neki iskaz je nužan akko nije moguće da on bude lažan. Nekiiskaz je nužno lažan akko nije moguće da bude istinit. Ovo su dva načina istinitosti, tj.modaliteti. Da li je istinit nužno ili slučajno, uvek ili ponekada? Ova distinkcija jemodalna.Misaoni eksperiment: Ako zamislimo da se ceo univerzum sastoji od samo jednogtrenutka (nužno; isključene su sve druge mogućnosti). Sada je 14:49 – kontingentno.Preciziranje i određenje pojmova zavisi od toga šta sve imamo u univerzumu. Koje svemogućnosti postoje u univerzumu?Modalna logika – uvodi se univerzum mogućih svetova. W=( w1, w2, w3, ... , wm) –skup svih mogućih svetova. Lajbnic, neki iskaz je nužno istinit ako je istinit u svimmogućim svetovima (to je najopštije), a kada je kontingentno istinit, istinit je u bar jednom svetu. Dostižljivost između svetova. Nužno je ako je nešto istinito u svimdostižljivim svetovima. Postoje različiti modalni sistemi i različiti kriterijumi. SaulKripke (1940) zaslužan za modalne svetove.1.Bećar je neoženjen muškarac.2.Danas je pravi Miholjski dan.1. Bećar je mlad, bezbrižan čovek koga ne obavezuje ni porodica, ni društvo. Istinita.2. Nije nam bilo dovoljno da razumemo značenje svih termina da bismo znali da li jeiskaz istinit ili lažan.Quine: bećar, njegov primer. (1908-2000).Pr. Brut je ubio Cezara. Istinita je, ali stvar je jezičke konvencije da li ubiti znači istošto i usmrtiti čoveka. Postoje činjeničke i jezičke komponente.Analitički sud je onaj koji je istinit na osnovu značenja svojih termina. Sintetički,potrebno je još nešto da bismo saznali istinitost. Analitički – činjeničke komponente =0. Ne treba nam činjenica da bismo utvrdili istinitost. Sintetički činjeničkakomponenta ≠ 0.Quine je čuven po tome što je napao staru distinkciju.Kant. Analitički sud onaj kod koga je p sadržan u pojmu s. Tela su protežna. S je P.Kada analiziramo S u njemu je sadržan neki predikat P. Ako se analizira pojam tela unjemu pronalazimo protežnost.Sintetički ≠ analitički.Pojam P nije sadržan u pojmu S. Pojam P proširuje pojam S. Quine to kritikuje, pojamsadržanog je nejasan.Logika, dolazi do drastne promene unutar nje. Tradicionalna je zamenjenafregeovskom. Gottlob Frege (1848-1925). Stari oblik suda je S je P. Po analogiji sagramatičkom formom suda. Frege – osnovni oblik ima mnoge mane. Novi oblik suda –analogija sa matematičkom funkcijom. Osnovna jedinica značenja je iskaz, uvode seveznici.Svi ljudi su smrtni. Svi, da li je to S ili P?Svi ljudi nisu smrtni. Negacija bi trebalo da izgleda ovako: Neki ljudi su smrtni.Frege najzaslužniji za razvoj nove logike. Nisu sve istine matematike sintetički apriori.Iskazi aritmetike su a priorni.Kant. 5+7=12. Nije analitički sud. Osnovna forma suda je S jeP.Frege ne koristi Kantovu def. analitičkog suda. On mora da da novo određenje.Analitički iskaz je onaj koji je logička istina ili se može svesti na logičku istinu.Kant, analitički sud se ne može negirati bez protivurečnosti. Kantovo shvatanje nijeodbačeno, već ga više ne koristimo, zbog nove logike.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->