Seminarski rad iz predmeta Nauka o prevoenju

Tema:

Prevoenje u nastavi

Profesorica: Hargita Horvat - Futo

Studentkinja: Sanela Pustai

Filozofski fakultet jun, 2012

Sadraj
Sadraj.............................................................................................................................................................2 Uvod................................................................................................................................................................3 Termini drugi jezik i strani jezik.....................................................................................................................4 Jezik kao sredstvo razmiljanja.......................................................................................................................4 Uenje jezika i starosno doba..........................................................................................................................4 Maternji jezik i njegov uticaj na uenje stranog jezika..................................................................................5 Istraivanja......................................................................................................................................................5 Prevoenje iz uenikog ugla.....................................................................................................................5 Upotreba prevoda u didaktikoj situaciji....................................................................................................6 Prevoenje iz ugla razliitih pristupa i metoda...............................................................................................7 Zakljuak.......................................................................................................................................................10 Literatura.......................................................................................................................................................11

Uvod
Tokom godina menjao se odnos prema prevodu u nastavi stranih jezika. On zavisi od mnotva faktora od pristupa, metode i od cilja uenja jezika, kao i od uzrasta uenika itd. Pojedini pristupi, metode i njihovi zastupnici vrsto se dre prevoda dok ga neki drugi u potpunosti negiraju. Danas mi znamo da ne treba biti iskljuiv ni u kom pogledu po pitanju prevoda u nastavi i na osnovu dosadanjih iskustava i istraivanja moemo vrlo pouzdano da zakljuimo kakav je zapravo poloaj prevoda u nastavi, u kojoj meri on sme ili ne sme, mora ili ne mora da bude zastupljen. Savremene metode nastoje da stvore vrhunski kompetentne nastavnike koji nee predavati jezik, ve poduavati jeziku, koji e biti potkovani izuzetnim znanjem i jezika kojem ue svoje ake, ali i izuzetnim pedagokim i metodikim sposobnostima koje e omoguiti uenicima samo najkvalitetnije asove jezika. Takvi nastavnici moraju da uloe trud i vreme u pripremu svojih asova, moraju da budu opremljeni raznim jezikim i nejezikim materijalima i moraju da idu u korak s vremenom i svetom u pogledu aktuelnih metoda u uenju jezika i uopte u didaktici, dakle, moraju da poseuju naune seminare i neprestano se unapreuju u cilju poboljanja svog rada.

Termini drugi jezik i strani jezik

Kada razmiljamo o uenju stranih jezika moramo imati u vidu da sredinski faktor ima veliku ulogu u tom procesu uenja. Na osnovu toga mi jezik koji se ui nazivamo: drugim jezikom u sluaju da se jezik usvaja u prirodnoj sredini meu izvornim govornicima toga jezika (porodica, okruenje) uz govorne interakcije u stvarnim ivotnim situacijama stranim jezikom kada je u pitanju uenje jezika uz formalnu nastavu u zemlji gde taj jezik nije osnovno sredstvo komunikacije Uz primer nam je lake da ovu postavku shvatimo drugim jezikom bismo nazvali srpski jezik koji ue Maari u Vojvodini, a stranim jezikom mogli bismo nazvati srpski jezik koji ue npr. Maari u Maarskoj. Svakako e prevod imati razliit udeo naroito na poetnim, a i na ostalim nivoima uenja jezika u zavisnosti od toga da li se radi o drugom ili stranom jeziku. Jasno je da bi prevod bio zastupljeniji kod uenja stranog jezika. Dakle, stalna izloenost jeziku u stvarnim ivotnim situacijama pospeuje proces usvajanja jezika za razliku od svesnog uenja.

Jezik kao sredstvo razmiljanja

Jedan od argumenata zato bi prevod trebalo da se izbaci iz nastave stranih jezika jeste taj da maternji jezik ometa sposobnost razmiljanja na jeziku koji se ui. Ovaj razlog moemo odmah iskljuiti poto je razmiljanje na odreenom jeziku koji se ui posledica dugotrajne izloenosti datom jeziku u stvarnim ivotnim situacijama i ono sledi tek nakon dueg niza godina uenja jezika i njegove praktine primene. Razmiljanje na jeziku koji se ui svakako je cilj i pokazatelj da je jezik gotovo u potpunosti savladan, meutim, ovaj argument nije validan jer imamo u vidu i nastavu na poetnom i srednjem stupnju kada je ono nemogue.

Uenje jezika i starosno doba

Razlika u uenju jezika uoava se i izmeu uenika razliitih dobi. Odrasli uenici se znatno vie oslanjaju na svoj maternji jezik, imaju potrebu za gramatikim objanjenjima, za sistematizacijom i uenjem gramatikih pravila, kod njih ima manje spontanosti i kreativnosti u uenju jezika, a samim tim je vei udeo maternjeg jezika i prevoda u nastavi, naroito na poetnom i srednjem nivou uenja. Nasuprot tome, uenici mlae dobi drugaije prilaze uenju stranih jezika, oni imaju veu sposobnost oponaanja govornog izvora, govorni aparat im je podloan menjanju, usvajanju novi glasova, lako se uivljavaju u govornu situaciju stranog jezika i spontano se slue jezikom bez straha od pogreaka. Kod 4

njih je uenje jezika vie podsvestan proces i to najvie zahvaljujui njihovoj kreativnosti, ali i zahvaljujui odreenim biolokim i psiholokim osobinama. Ipak, ne moe se ni kod njih u potpunosti izbaciti prevod iz nastave. Prevod povremeno moemo iskoristiti da bismo proverili razumevanje uenika ak i kod onih najmlaeg uzrasta.

Maternji jezik i njegov uticaj na uenje stranog jezika

Stvar na koju takoe treba da obratimo panju u nastavi jezika je ta da uenicima moramo razvijati svest o razlikama izmeu njihovog maternjeg jezika i jezika koji ue. Pojedine, naroito one najsavremenije metode stava su da uenje jezika treba da bude isto bez obzira na to koji jezik je maternji. To nije u potpunosti tano. Srpski jezik nee uiti na isti nain i istom brzinom neko kome je maternji jezik maarski i neko kome je u toj funkciji, na primer, ruski jezik. Odmah zakljuujemo da je postupak usvajanja srpskog jezika svakako laki govorniku ruskog jezika koji pripada slovenskim jezicima kao i srpski. Ovaj zakljuak nam govori i to da strani udbenici, tanije, udbenici koje su pripremali iskljuivo govornici jezika koji se ui nisu uvek i najadekvatniji. Oni jesu sve popularniji i privlaniji zbog autentinosti i opremljenosti, meutim, pravljeni su bez obzira na maternji jezik uenika i iz tog razloga ne predviaju prevod kao koristan postupak u nastavi. Razlike meu jezicima su nam vane i zato to se opseg znaenja rei i leksike i gramatike kolokcije razlikuju od jezika do jezika. Iz tog razloga, uenici moraju da znaju da se slue jednojezinim i dvojezinim renicima, naravno, ne na samom poetku uenja ve u viim razredima osnovne kole, a svakako u srednjoj koli.

Istraivanja
Prevoenje iz uenikog ugla Najea podela strategija uenja je ona na metakognitivne, kognitivne i drutvenoafektivne a prevod se pojavljuje kao kognitivna strategija uenja jezika. Strategija uenja bi bila svrhovita aktivnost uenika suoenog sa zadatkom uenja jezika, pa da bismo jo bolje istraili prevod i naine uenja jezika uopte, nije na odmet propitati i same uenike o toj stvari. To je i uinila Jelena Mihaljeviigunovi i dobila je ne toliko iznenaujue ali dakako zanimljive rezultate: Kod uenja novih rei pokazalo se da se najmanje slue prevodom studenti a najvie srednjokolci, to ukazuje na to da s porastom nivoa kompetencije opada upotreba prevoda. Takoe, kod pripreme za usmeni odgovor zakljuujemo da s porastom jezikog znanja i vetine opada potreba za medijatorskom ulogom prevoda. 5

U vezi sa usmenom komunikacijom saznajemo da veina uenika poseduje strateku kompetenciju, tj. da se mogu uspeno snai u situacijama kada im zafali znanja. Pisanje sastava veina obavlja odmah na jeziku koji ui (u ovom sluaju na engleskom), dok mali broj skicira na hrvatskom a jo manji broj njih prvo ceo sastav napie na hrvatskom, pa prevede. Prisutnost maternjeg jezika u uenju jezika, tj. korienje jezikog transfera opada s porastom kompetencije. Najvie se prevod koristi pri uenju rei, zatim uenju gramatike, a potom znatno manje pri govoru, sluanju, pisanju i itanju (rezultati su izneseni u opadajuoj skali). Upotreba prevoda u nastavi smanjuje se sa prelaenjem na vie nivoe uenja. Veina smatra da upotreba prevoda u nastavi pomae usvajanju jezika, a broj uenika tog miljenja smanjuje se sa godinama i nivoom uenja. Dosta uenika smatra da je prevod u nastavi koristan za razumevanje novog gradiva, a manji broj da je koristan samo za proveru razumevanja. Dalje, vei broj ispitanika se slae da se razumevanje rei proverava prevodom. Po pitanju gramatike, najvei broj uenika uverenja je da nastavnik treba prvo dati pravila na engleskom a zatim da ih prevesti ovde se na prevod gleda kao na pomono sredstvo za razumevanje novog materijala.

Najvei broj uenika smatra da samo nastavnik sme da koristi prevod dok studentima, naravno, zahvaljujui njihovoj jezikoj kompetenciji prevod uopte nije potreban. Kao tehnike koje uspeno koriste u uenju prevod najee pominju srednjokolci a najree studenti.

Ovo istraivanje njegovi izvrioci posmatraju kao tek uvod u ire istraivanje strategija uenja. Upotreba prevoda u didaktikoj situaciji Pod didaktikom situacijom ovde se podrazumeva situacija u razredu koja se ostvaruje u verbalnoj interakciji izmeu nastavnika i uenika prilikom uenja stranog jezika. Na ovakvoj situaciji vrena su istraivanja najee na temelju zvunih ili video snimaka verbalne interakcije. Nas interesuje nivo dijaloga u razredu koji podrazumeva prevoenje u govoru nastavnika i uenika pri njihovoj meusobnoj interakciji. U radu Sanje urkoviKalebi nalazimo istraivanje izvreno u osnovnim i srednjim kolama, i u kolama za strane jezike, a u pitanju su hrvatski jezik kao maternji i engleski kao strani. 6

Najpre emo uvesti razliku izmeu tri nivoa upotrebe prevoda od strane nastavnika: Prvi nivo: tumaenje funkcionisanja jezika cilja, znaenje prezentovanih gramatikih oblika i konstrukcija. Ovde nastavnik izrie iskaz na stranom jeziku i odmah potom ga prevodi. Primer: No s here. Nema s u pitanju. Ovakva vrsta prevoenja nalazi se meu razliitim nivoima jezikog znanja i meu razliitim oblicima nastave. Drugi nivo: prevoenje na nivou podsticanja uenika na komunikaciju. Ono je zastupljeno u nastavnikovom govoru kao i kod prethodnog nivoa. Primer: How do we call it? Kako to zovemo? Trei nivo: nivo organizacije. Nastavnik ovde daje uputstva za organizaciju asa, za sprovoenje vebi, za vrenje komunikacijske aktivnosti. Ovakva upotreba prevoda naena je samo meu snimcima iz osnovne kole. Primer: You must ask a question. Ti mora postaviti pitanje. U korpusu ovog istraivanja uenik ee posee za prevodom nego nastavnik. Uenikovo prevoenje najee je reakcija na nastavnikov podsticaj, meutim, nastavnik esto svojim pitanjem ne oekuje konkretan prevod, ve obrazloenje na stranom jeziku ali uenici biraju krai put i otuda ovakva situacija. Ovakva vrsta prevoenja sree se na svim nivoima uenja. Prevoenje s hrvatskog na engleski uenici vre na zahtev nastavnika, a nastavnik to izaziva da bi podstaknuo uenikovu jeziku i diskursivnu kompetenciju i reio jeziki nesporazum. Sutina istraivanja je saznanje da se prevod u govoru nastavnika koristi kao jedna od strategija poduavanja radi objanjavanja znaenja jezikih jedinica i uspenije organizacije razrednog dijaloga. U govoru uenika, naime, prevod se koristi kao jedna od strategija uenja, prevodom se potvruje ili proverava razumevanje jezikih sadraja, proverava jezika kompetencija i vre ispravke u vlastitom govoru i govoru sabesednika.

Prevoenje iz ugla razliitih pristupa i metoda

Prevod i njegovu upotrebu moemo posmatrati iz ugla pojedinih metoda koje su se javljale u tradiciji nastave stranih jezika. U gramatikoprevodnoj metodi prevoenje je bilo osnovno sredstvo uenja jezika. Dakle, nasledivi princip poduavanja klasinih jezika, koji je podrazumevao prevoenje sa stranog jezika na maternji i obrnuto, prevoenje je kod ove tradicionalne metode bilo osnovna didaktika aktivnost. Vebama prevoenja uenici su bogatili svoj vokabular i usvajali strukture jezika, a i uili su da se slue dvojezinim renicima. Meutim, shvatilo se da prevoenje i uenje gramatikih 7

pravila (ukoliko su jedina sredstva uenja jezika) ne osposobljavaju za svakodnevnu komunikaciju. Ranije je ta metoda ipak bila korisna jer je sluila za naune i knjievne svrhe (prevod i itanje knjievnoumetnikih i naunih dela) i tu je bila vrlo uspena. Vremenom se cilj uenja jezika izmenio i shvatilo se da se jezici za komunikacijsku upotrebu ne mogu uiti kao latinski jezik ranije, na primer. Bihejvioristika teorija ima mehanicistiki stav prema uenju jezika, gleda na jezik kao na sredstvo koje oveku omoguuje reakciju na stimulus i ovde je uenje jezika zapravo formiranje navika oponaanjem, ponavljanjem i tzv. drilovima, te ovde nema mesta prevodu. Ovome se suprotstavlja kognitivni pristup sa ijim uvoenjem se vraa prevodu, ali ne na nain na koji je upotrebljavan u gramatikoprevodnoj metodi, naravno, ve na nivou poreenja maternjeg sa stranim jezikom i uoavanja razlika izmeu njih da bi se uklonilo nerazumevanje uzrokovano tim razlikama. Ovaj pristup ukazao je na to da se mora obratiti panja na maternji jezik pri uenju drugih jezika i zajedno sa kontrastivnom analizom uticao na to da prevoenje bude prihvaeno kao jedna od tehnika u nastavnom procesu. Nakon ovoga sledi komunikacijski pristup koji zastupa miljenje da za prevodom treba posegnuti samo ako je on najjednostavnije, najekonominije i najtanije reenje, ako se primena bilo koje druge tehnike pokae nepouzdana oduzimajui nam vreme od asa. Dakle, kada je strani jezik poeo da se poduava u komunikacijske svrhe, prevod je izgubio svoje mesto u nastavi. Metode kao to su direktna, audiooralna i audiovizualna vrlo otro kritikuju upotrebu prevoda u nastavi, ak ga i zabranjuju. Ovakav stav neretko uzrokuje gubljenje vremena objanjavanjem putem parafraza, sinonima, definicija, kao i mimikom, gestikulacijom i svim moguim jezikim i nejezikim sredstvima. Ova intralingvalana (unutarjezika) sredstva nesumnjivo su vrlo uspena kod semantizacije (objanjavanje znaenja novih rei) konkretnih pojmova, realija, no na problem se nailazi kod leksike apstraktnog nivoa i kod struktura koje ne postoje u maternjem jeziku uenika. Potpunim izbacivanjem prevoda iz nastave, nastavnici su u problemu jer se time gubi i vreme, i strpljenje jer je nemogue neke rei pojasniti bez upotrebe prevoda. U to vreme se verovalo da se strani jezik moe i treba usvajati kao maternji jezik i da zato maternji jezik ometa razmiljanje na stranom jeziku koji se ui. Naravno, ova tvrdnja je netana jer se svi pojmovi, sve rei usvajaju samo jednom, prvi put, a svaki naredni jezik kada uimo, mi povezujemo sa jezikom koji ve znamo i razmiljanje na jeziku koji se ui je nemogue u poetku uenja kao to je ve reeno. Ukoliko uenici neto ne razumeju pri tumaenju novih rei i struktura, oni su blokirani i ne mogu da nastave da rade dok ne ree nedoumicu, te poseu za maternjim jezikom ili za renicima, to je sasvim logino i poeljno jer znai da se interesuju i da ele da razumeju to to rade. Iz ovoga proizilazi da je meujeziko prevoenje ili transkodiranje neminovno kada se naie na zastoj sa ostalim sredstvima u nastavi. Komunikacijski pristup je tolerantniji prema 8

maternjem jeziku, prema prevodu i on gleda na prevod kao na jednu vrstu didaktike aktivnosti koja dovodi do uspenog usvajanja stranog jezika. Sada ve nema sumnje da postoji potreba za prevodom u nastavi ali se mora pravilno dozirati. Ne sme se preterati s korienjem prevoda ni iz kog razloga. Usmena kompetencija kod uenika koji su preli poetni nivo pospeuje se tzv. intralingvalnim prevoenjem uenici sa znanjem koje poseduju u okviru jezika koji ue objanjavaju, definiu neku re, pojavu. Takoe, komunikacijska kompetencija ne izgrauje se samo na nivou usmenog izraza, kao to se to dugo mislilo, nego tu udeo ima i pisani tekst i njegovo dekodiranje ili prevoenje. Naime, u nastavi moraju da budu zastupljene i pisane jezike vetine, kako receptivne (itanje), tako i produktivne (pisanje) jer i one doprinose uenikovom znanju ukoliko su pravilno sprovedene. Pod pravilno sprovedenim prevoenjem smatramo ono koje ne predstavlja samo prevoenje re po re, ve koje obuhvata gledanje na tekst kao na jednu celinu, koje ukljuuje u sebe i poznavanje kulture i sveta jezika koji se ui. Ovakvo prevoenje mogli bismo nazvati interpretativnim i ono tera uenike na to da ne uzimaju odmah prvo znaenje na koje naiu u reniku, ve da ostave prostor odstupanjima u znaenju usled konteksta. Nastavnik treba da podstakne uenike na analizu teksta u celosti i na analizu diskursa, tanije, svih onih znaenja iznad nivoa reenice, iznad onoga to je napisano, na jezik u upotrebi.

Zakljuak
Iz priloenog se vidi da se problem prevoenja u nastavi polako privodi kraju. Vre se mnoga istraivanja na osnovu kojih se stvaraju teorije stava da prevod treba svakako da je prisutan u nastavi ali pod odreenim uslovima. Ti uslovi zavise od, kao to smo videli, razliitih kriterijuma, no sigurno je to da s prevodom ne treba da se pretera i on treba svaki put da se upotrebi s odreenim ciljem koji je dobro osmiljen. Prevod treba da ima svrhu poduavanja jeziku kao i sve druge strategije uenja koje se u ovom domenu primenjuju i nikako se ne sme u potpunosti izbaciti i upotrebe.

10

Literatura
Vrhovac, I. (1995). Prevoenje ponovno u nastavi stranoga jezika. U J. Mihaljeviigunovi, N. Pintari (ur.), Prevoenje: Suvremena strujanja i tendencije (str. 85-92). Zagreb: Hrvatsko drutvo za primenjenu lingvistiku. Mihaljeviigunovi, J. (1995). Prevoenje kao strategija uenja. U J. Mihaljeviigunovi, N. Pintari (ur.), Prevoenje: Suvremena strujanja i tendencije (str. 99-106). Zagreb: Hrvatsko drutvo za primenjenu lingvistiku. Petrovi, E. (1995). Je li grijeh prevoditi u nastavi stranih jezika? U J. Mihaljeviigunovi, N. Pintari (ur.), Prevoenje: Suvremena strujanja i tendencije (str. 93-97). Zagreb: Hrvatsko drutvo za primenjenu lingvistiku. urkoviKalebi, S. (1995). O prevoenju uz verbalnu interakciju u nastavi stranog jezika. U J. Mihaljeviigunovi, N. Pintari (ur.), Prevoenje: Suvremena strujanja i tendencije (str. 107-110). Zagreb: Hrvatsko drutvo za primenjenu lingvistiku.

11