GRADJEVINSKA REGULATIVA

Skup pravila kojima se ureduje: .izgradnja gradevinskih objekata, .odreduju okviri unutar kojih se moraju ponaati ucesnici u izgradnji investicionog objekta Kako su definisana pravila .Zakonska regulativa ( zakoni, uredbe, propisi, pravilnivci, planska dokumenta) obavezna primena .Pravila struke -skup naucnih i strucnih iskustava koja su se potvrdila u praksi i postala opete prihvacena u odredenoj strucnoj djelatnosti uzanse .Ostala, tzv.autonomna regulativa -ugovorna dokumentacija, preporuke i ostali akti naucnih, strucnih i drugih udruenja .lat. r. : REGULA: pravilo, merilo, propis .lat. r. : REGULATIV: propis, uredba, pravilnik, utvrdeni poslovni red Zakonsku regulativu cine .zakoni, .uredbe, .pravilnici, .uputstva, .reenja, .odluke i .naredbe. .Zakonske propise donosi skuptina drave, a podzakonska i druga akta vlada, pojedina ministarstva, ovlacene organizacije i/ili organi. Zakoni se donose na osnovu Ustava, a podzakonska akta na osnovu zakona . .Zakonski propisi i sva podzakonska akta objavljuju se u odgovarajucem slubenom listu. SLUBENI LIST REPUBLIKE SRBIJE .PODZAKONSKA AKTA -Detaljnije odreduju pojedine delove zakona ili ureduju odredene oblasti koje spadaju u tehnicku regulativu, odnosno relevantne su za gradenje .Tzv. autonomna regulativa koju donose privredni i neprivredni subjekti i primenjuje se voljom ucesnika u izgradnji: .razni modeli ugovora, .modeli konkursne dokumentacije, .standardizovani tehnicki uslovi i pozicije radova, .metode planiranja, .normativi utroka rada i materijala i sl. .Ovim aktima reguliu se: procedure, odgovarajuci kvalitet, nacin kontrole, dokazi kvaliteta i ostala znacajna pitanja. .Lokalni organi uprave i organizacije od posebnog drutvenog interesa i javna preduzeca donose odluke, uputstva, naredbe i uslove kojih se ucesnici u realizacijiinvesticionih projekata moraju pridravati. ZNACAJ GRAJDEVINSKE REGULATIVE Proistice iz znacaja i kompleksnosti gradevinarstva kao delatnosti od javnog interesa. Javni interes se ogleda kroz potrebu obezbedenja zatite: i ocuvanja prostora voda, zdravlja, na radu, spomenika kulture, prirode, uma, poljoprivrednog zemljita i sl. U slucajevima realizacije investicionih projekata u inostranstvu -potrebu poznavanja propisa, standarda, normativa i obicajnih prava konkretne zemlje. (propise kojim su regulisani drutveni, politicki i ekonomski sisitem zemlje; nacin realizacije investicionih projekata; rad stranih preduzeca; platni promet, izvoz, uvoz, carina i sl.; porezi, doprinosi, takse i sl.; tehnicki propisi, normativi i standardi i druga znacajna pitanja.

SADRZAJ GRAJDEVINSKE REGULATIVE Uredbe o: zatiti od buke, klasifikaciji i kategorizaciji voda, visini pojedinih naknada zbog zagadivanja ivotne sredine i dr. Zakoni o: planiranju i izgradnji objekata standardizaciji zatiti ivotne sredine upravljanju otpadom vodama kulturnim dobrima nacionalnim parkovima cl.6 i 7, zatiti prirode vanrednim situacijama zatiti od buke u ivotnoj sredini zatiti od poara bezbednosti i zdravlju na radu javnim nabavkama .Pravilnici o: .raznim tehnickim uslovima za projektovanje, izgradnju i odravanjeobjekata, .sadrini i nacinu vrenja tehnicke kontrole idejnih i glavnih projekata; .sadrini i nacinu vodenja gradevinskog dnevnika, gradevinske knjige i knjige inspekcije; .sadrini i nacinu vrenja nadzora utoku projektovanja i gradenja objekata; .sadrini i nacinu osmatranja tla i objekata u toku gradenja i upotrebe; .sadrini i nacinu vrenja tehnickogpregleda objekta i izdavanjaupotrebne dozvole; .postupku i nacinu izdavanja licenci, .programu i nacinu polaganja strucnog ispita i sticanju ovlaenja zaprojektovanje i rukovodenje gradenjem; .nacinu izrade i sadrini tehnicke dokumentacije; .izradi i odravanju katastra vodova i podzemnih objekata; .merama zatite od elementarnih nepogoda; .sadrini tehnicke dokumentacije zaizdavanje vodoprivredne saglasnosti ivodoprivredne dozvole; .posebnim merama zatite od poara kojemora da sadri tehnicka dokumentacija za odredene investicione objekte; .opasnim materijama koje se ne smejuunositi u vode i dr. .Posebne uzanse o gradenju uzansa-(franc. usance)-trgovinski obicaj, obicaj koji je u trgovini usvojen kao zakon Posebnim uzansama o gradenju ureduju se odnosi izmedu investitora i izvodaca u poslovima izvodenja radova na gradevinskim objektima. .Opti uslovi medunarodnog udruenja konsultanata FIDIC,-modeli ugovora .STANDARDI Zakonom o standardizaciji definie standardizacijom se kao proces donoenja i primenjivanje: .standarda .tehnickih normativa .normi kvaliteta i usluga .propisa predvidenih ovim zakonom

Standard sadri sve ili samo neke od sledecih elemenata: .tehnicko tehnoloke i druge sa njima povezane zahteve, uslove i pravila kojima se definiu proizvodi, radovi, odnosno usluge .radne procese i postupke u proizvodnji proizvoda, izvodenja radova, odnosno vrenju usluga .postupke, nacin i metode ispitivanja proizvoda odnosno karakteristika i kvaliteta radova, odnosno usluga .jednoobrazne termine, definicije, simbole, oznake, znakove, kodove, ifre, velicine i jedinice ZAKON O PLANIRANJU I IZGRANJI SADRZI I. OSNOVNE ODREDBE II. PROSTORNO I URBANISTICKO PLANIRANjE III. REPUBLICKA AGENCIJA ZA PROSTORNO PLANIRANjE IV. GRAEVINSKO ZEMLjITE V. IZGRADNjA OBJEKATA VI. GRAEVINSKA DOZVOLA VII. GRAENjE VIII. UPOTREBNA DOZVOLA IX. STRUCNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA, URBANISTU, PROJEKTANTA I IZVOACA RADOVA X. INENjERSKA KOMORA SRBIJE XI. UKLANjANjE OBJEKATA XII. NADZOR XIII. LEGALIZACIJA OBJEKATA XIV. OVLACENjE ZA DONOENjE PODZAKONSKIH AKATA XV. KAZNENE ODREDBE XVI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE OSNOVNE ODREDBE ZAKONA 1. Predmet uredivanja uslovi i nacin uredenja prostora, uredivanje i koricenje gradevinskog zemljita i izgradnja objekata; vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od znacaja za uredenje prostora, uredivanje i koricenje gradevinskog zemljita i za izgradnju objekata. 2. Pojmovi 3. Nacela za uredenje i koricenje prostora 4. Unapredenje energetske efikasnosti 5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama 6. Gradevinski proizvod i materijali i od njih izradeni gradevinski elementi, kao i drugi proizvodi ili poluproizvodi koji su namenjeni za trajnu ugradnju u objekte; 7. Sertifikati stranih drava 8. Registar investitora 9. Uslovi zatite ivotne sredine Unapredenje energetske efikasnosti jeste smanjenje potronje svih vrsta energije, uteda energije i obezbedenje odrive gradnje primenom tehnickih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe objekata Energetska svojstva objekta jesu stvarno potroena ili ocenjena kolicina energije koja zadovoljava razlicite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim koricenjem objekta (to ukljucuje grejanje, pripremu tople vode, hladenje, ventilaciju i osvetljenje) Sertifikat o energetskim svojstvima objekta visokogradnje koji je sastvani deo dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole

ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADJI-POJMOVI namena zemljita jeste nacin koricenja zemljita odreden planskim dokumentom regulaciona linija jeste linija koja razdvaja povrinu odredene javne namene od povrina predvidenih za druge javne i ostale namene; gradevinska linija jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode do koje je dozvoljeno gradenje osnovnog gabarita objekta; gradevinska parcela jeste deo gradevinskog zemljita, sa pristupom javnoj saobracajnoj povrini, koja je izgradena ili planom predvidena za izgradnju; objekat jeste gradevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizicku, funkcionalnu, tehnicko -tehnoloku ili biotehnicku celinu (zgrade svih vrsta, saobracajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutranja i spoljna mrea i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene povrine, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i sl.); zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgradena kao samostalna upotrebna celina koja prua zatitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smetaj i cuvanje ivotinja, robe, opreme za razlicite proizvodne i uslune delatnosti i dr. pomocni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagraden glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garae, ostave, septicke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.); linijski infrastrukturni objekat ..javni put, javna eleznicka infrastruktura, dalekovod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija i sl., koji moe biti nadzemni ili podzemni, cija izgradnja je predvidena odgovarajucim planskim dokumentom; komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje reenje za izvodenje radova, odnosno gradevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave pripremni radovi jesu oni koji prethode gradjenju objekta i odnose se narocito na:ruenje postojecih objekata na parceli, izmetanje postojece infrastrukture na parceli, racicavanje terena na parceli, obezbedenje prostora za dopremu i smetaj gradevinskog materijala i opreme, gradenje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvodenja radova, zemljani radovi kojima se obezbeduje sigurnost susednih objekata i stabilnost terena, obezbedivanje nesmetanog odvijanja saobracaja i koricenje okolnog prostora; izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehnicke dokumentacije, pripremne radove za gradenje, gradenje objekta i strucni nadzor u toku gradenja objekta; .gradenje jeste izvodenje gradevinskih i gradevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme; .tehnicka dokumentacija jeste skup projekata koji se izraduju radi: utvrdivanja koncepta objekta, razrade uslova, nacina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta; .gradilite jeste zemljite ili objekat, posebno obeleeno, na kome se gradi, rekonstruie ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na odravanju objekta; .uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvodenje radova na ruenju objekta ili dela objekta; .standardi pristupacnosti jesu obavezne tehnicke mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. .rekonstrukcija jeste izvodenje gradevinskih i drugih radova na postojecem objektu: utice na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi ili tehnoloki proces .dogradnja jeste izvodenje gradevinskih i drugih radova kojima se izgraduje novi prostor uz, ispod ili nad postojecim objektom .adaptacija jeste izvodenje gradevinskih i drugih radova na postojecem objektu: vri promena organizacije prostora u objektu, vri zamena uredaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, .sanacija jeste izvodenje gradevinskih i drugih radova na postojecem objektu kojima se vri popravka uredaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, investiciono odravanje je izvodenje gradevinskozanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljanja uslova koricenja objekta u toku eksploatacije; restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi koji se izvode na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zaticenoj okolini, u skladu sa posebnim i ovim zakonom; INFORMACIJA O LOKACIJI

 Sadri podatke o mogucnostima i ogranicenjima gradnje na odredenoj katastarskoj parceli na osnovu planskih dokumenata(ima informacioni karakter) Izdaje se obavezno za pomocne objekte, garae i trafo stanice (za koje nije obavezna lokacijska dozvola) Uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji podnosi se kopija plana parcele organ nadleni za izdavanje lokacijske dozvole u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva SADRZI naziv podnosioca zahteva, broj katastarske parcele, mesto, ulica i broj i podatke o: planskom dokumentu na osnovu koga se izdaje; celini, odnosno zoni u kojoj se nalazi; nameni zemljita; regulacionim i gradevinskim linijama; pravilima gradenja; uslovima prikljucenja na infrastrukturu; potrebi izrade plana detaljne regulacije ili urbanistickog projekta; katastarskoj parceli sa uputstvom o eventualno potrebnom postupku za formiranje gradevinske parcele; inenjersko-geolokim uslovima; posebnim uslovima potrebnim za izdavanje lokacijske dozvole (popis uslova). LOKACIJSKA DOZVOLA Izdaje se na osnovu postojeceg planskog dokumenta i zahteva investitora koji sadri: kopija plana parcele; izvod iz katastra podzemnih instalacija; dokaz o pravu svojine podatci o objektu koji ce se graditi: planiranoj dispoziciji, vrsti i nameni objekta, tehnicke karakteristike idejno reenje (tehnicki opis lokacije, arhitekture, konstrukcije i fundiranja objekta, nacin grejanja i hladenja objekta, opis tehnickog reenja obezbedenja iskopa temeljne jame, terena i susednih objekata i cetiri graficka priloga (situaciono reenje, karakteristicne izglede, preseke, osnove po etaama i osnovu krova) Izdaje je ministarstvo za poslove urbanizma ili nadleni organi lokalne samouprave (zavisno od vrste i znacaja objekta) SADRZI Podatke o investitoru Broju i povrini katastarske parcele, Definisan pristup javnoj sobracajnoj povrini Pravila uredenja i gradenja: objekte koji se rue, namenu novog objekta, faznost izgradnje, gradevisnke linije, definisanje odnosa prema susednim objektima i parcelama i prema zemljitu javne namene Uslove prikljucenja na saobracajnu, komunalnu infrastrukturu Popis obaveznih delova glavnog projekta Druge uslove u skladu sa posebnim zakonima NADLEZNOSTI ZA IZDAVANJE LOK DOZVOLE izdata lokacijska dozvola prestaje da vai ako investitor u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja o lokacijskoj dozvoli ne podnese zahtev za izdavanje gradevinske dozvole. Za izdavanje gradevinske dozvole i drugih potrebnih dozvola i akata nadleni su odgovarajuci organi optine, odnosno grada gde se objekat nalazi. Izuzetno, ukoliko se radi o objektima od znacaja za republiku, odobrenje za izgradnju izdaje Ministarstvo nadleno za poslove gradenja, odnosno pokrajinski organi. Objekti od znacaja za republiku su: .Visoke brane i akumulacije, nuklearni objekti .Objekti za proizvodnju i preradu nafte i gasa .Objekti bazne i preradivacke hemijske industrije .Hidroelektrane i termoelektrane .Regionalni objekti vodosnabdevanja i regulacioni radovi .Objekti u granicama nacionalnog parka i zaticenim zonama .Aerodromi, pristanita, magistralni i regionalni putevi .eleznicka infrastruktura, objekti telekomunikacije u sistemima magistralnog znacaja... SADRZINA I VRSTE TEHNICKE DOKUMENTACIE-POJMOVI

.Prethodni radovi Vae za objekte u nadlenosti ministarstva .Rade se pre pocetka izrade tehnicke dokumentacije .Obuhvataju razna istraivanja i analize koji su od uticaja na objekat, kao i obrnuto, uticaje buduceg objektanaokolinu. To su uticaji: geoloki, geodetski, hidroloki, meteoroloki, urbanisticki, tehnicki, tehnoloki, ekonomski, energetski, vodoprivredni, saobracajni, uslovi zatite od poara i zatite ivotne sredine .Prethodna studija opravdanosti Osnovu za izradu prethodne studije opravdanosti cine prethodni radovi i generalni projekat (idejno reenje) .Generalni projekat i prethodna studija opravdanosti podleu reviziji SADRZI .Uvod (ciljevi investiranja) .Analizu postojeceg stanja .Trini aspekt analiza i projekcija .Prikaz tehnicko-tehnolokih reenja u generalnom projektu .Analizu nabavnog trita .Prostorni aspekt ( analiza lokacije) .Prethodnu analizu uticaja na ivotnu sredinu .Finansijsku analizu i ocenu .Drutveno-ekonomsku analizu i ocenu .Analiza osetljivosti i rizika investiranja .Prethodnu analizu izvora finansiranja i finansijskih obaveza .Prethodnu analizu organizacionih i kadrovskih mogucnosti .Studija opravdanosti .Osnov za studiju opravdanosti cine prethodni radovi i prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom i idejni projekat .Idejni projekat i studija opravdanosti podleu reviziji, odnosno strucnoj kontroli. .Revizionu komisiju obrazuje ministar nalean za poslove gradevinarstva SADRZI Podatke o naruciocu i autorima studije .Uvod (ciljevi izrade studije i zadatci) .Ciljeve i svrhu investiranja (drutevni, ekonomski) .Opis objekta (lokacija, znacaj u kontekstu, funkcija, vek trajanja, etape gradjenja) .Analiza razvojnih mogucnosti investitora .Metodoloke osnove za izradu studije .Tehinicko-tehnoloka reenja u idejnom projektu (tehnologije, arhitektonsko gradevinski, instalacija) .Trine aspekte .Prostorne aspekte (usaglaenost sa prostornim i urbanistickim planovima) Ekoloke aspekte (uticaj na ivotnu sredinu, mere zatite, bezbednost i ocenu) Ekonomske trokove ( izgradnja, nabavka i oprema, odravanje, dinamika trokova) Dobiti koristi (prihodi direktni i indirektni) Finansijsku efikasnost sa ocenom rentabilnosti i likvdnosti Druteveno-ekonomsku efikasnost Analiza osteljivosti i rizika investiranja Analiza izvora finansiranja,finansijskih obaveza i dinamike Analiza organizacionih i kadrovskih mogucnosti Zakljucak o opravdanosti investicije

.Generalni projekat mora da odgovori na sledeca pitanja

Makrolokacija i opta dispozicija objekta .Tehnicko -tehnoloka koncepcija objekta .Moguca varijantna prostorna i tehnicka reenja sa stanovita funkcionalnosti i racionalnosti .Nacine obezbedenja infrastrukture .Procenu uticaja na ivotnu sredinu .Eventualnu zatitu prirodnih i kulturno istorijskih vrednosti .Funkcionalnost i racionalnost reenja .Idejni projekat TREBA DA SADRZI PODATKE O Mikrolokaciji objekta Funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim; i tehnickotehnolokim i eksploatacionim karakteristikama objekta Inenjereko-geotehnickim karakteristikama terena i preliminarni proracun stabilnosti i reenje temeljenja objekta Tehnicko-tehnolokim i organizacionim elementima gradenja objekta Mere za sprecavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu Idejno reenje infrastukture Uporednu analizu varijantnih reenja Visini trokova izgradnje, odravanja, energije i drugo ODLUKA Ukoliko je projekat pozitivno ocenjen ide se u dalju proceduru izadavanja lokacijske dozvole, izrade glavnog projekta i izbora izvodaca radova. .Ukoliko je ocena negativna, ceo postupak SE OBUSTAVLJA .Glavni projekat .Radi se za potrebe gradenja i pribavljanja gradevinske dozvole .Investitor je duan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa, odnosno organizacija, kada je to predvideno uslovima sadranim u lokacijskoj dozvoli .Obavezno podlee tehnickoj kontroli .Glavni projekat (kao i celokupnu tehnicku dokumentaciju) moe da radi pravno lice upisano u odgovarajuci registar za obavljanje ovih delatnosti i koje ima potreban strucni kadar SADRZI .Situaciono reenje .Detaljne inenjerskogeoloko-geotehnkcke uslove izgradnje objekta .Geodetske podloge .Podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta .Razradu tehnicko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama .Proracun gradevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta .Reenje temeljenja objekta .Podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje .Tehincko reenje infrastrukture sa nacinom prikljucenja i uredenja slobodnih povrina .Uslove zatite objekta i susednih objektata .Tehnicko-tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta .Razradu mera za sprecavanje negativnih uticaja na ivotnu sredinu .Trokove izgradnje i odravanja objekta .Druge projekte i elaborate zavisno od namene objekta Ako se ne radi izvodjacki projekat tada glavni projekat treba da sadri sve elemente neophodna za gradjenje objekta: .projektni zadatak, tehnicki opis radova , predmer i predracun radova .eme stolarije i bravarije i specifikaciju opreme .proracun iz oblasti gradevinske fizike (proracun termicke i zvucne zatite) .situacioni i sinhron plan prukljucaka instalacija

.osnovu temelja, osnove svih etaa, karakteristicne podune i poprecne preseke kroz objekat ,potrebne izglede objekta u razmeri 1:50 i arhitektonske detalje .tehnicki izvetaj o konstrukciji objekta, sa uslovima za projektovanje i izvodenje .tehnicki izvetaj o konstrukciji objekta, sa uslovima za projektovanje i izvodenje, proracun konstrukcije sa specifikacijom materijala i graficku dokumentaciju o konstrukciji objekta .glavne projekate elektricnih, mainskih, instalacija i instalacija vodovoda i kanalizacije .zavisno od vrste i namene objekta sadri i projekat zatite od poara, odnosno projekat lifta i eskalatora. TEHNICKA KONTROLA GLAVNOG PROJEKTA PODRAZUMEVA .proveru uskladenosti glavnog projekta za gradenje, sa zakonom i drugim propisima, tehnickim normativima i standardima koji se primenjuju za gradenje objekata odgovarajuce vrste i namene, kao i medusobnu uskladenost projekata koji su njegov sastavni deo. .Proveru uskladenosti sa merama sadranim u izvetaju revizione komisije u skladu sa Zakonom za objekta od znacaja za Republiku .da li glavni projekat sadri sve propisane dozvole i saglasnosti koje izdaju nadleni organi i organizacije, .Izraduje je firma registorvana za te poslove, sacinjva izvetaj .Osnov za izdavanje gradjevinske dozvole Gradevinska dozvola prestaje da vai ako se: .ne otpocne sa gradenjem objekta, u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja kojim je izdata gradevinska dozvola. .u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja kojim je izdata gradevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte OD ZANCAJA ZA Republiku i porodicne stambene zgrade za sopstvene potrebe stanovanja investitora. .Moe se produiti vanost za jos dve godine ako a je stepen zavrenosti objekata preko 80%, da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutranjih instalacija. . Izvodacki projekat .Izvodacki projekat izraduje se za potrebe izvodenja radova na gradenju ako glavni projekat ne sadri razradu detalja potrebnih za izvodenje radova . IZVODJAC RADOVA .Gradenje objekta moe da vri pavno lice ili preduzetnik koji su upisani u odgovarajuci registar za gradenje objekata .Izvoda cradova imenuje odgovornog izvodaca radova koji rukovodi gradenjem objekta (ef gradilita) .Odgovorni izvodac radova : Moe biti lice sa stecenim visokim obrazovanjem odgovarajuce struke (grad. Inenjer ili arhitekta) i odgovarajucom licencom SEF GRADILISTA IMA OBAVEZE .Da izvodi radove na osnovu projekta za koji je izdata gradevinska dozvola i prema standardima i normativima .Da organizuje gradilite da obezbedi nesmetano odvijanje saobracaja i zatitu okoline .Da obezbedi sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline .Da obezbedi dokaz o kvalitetu izvrenih radova, odnosno ugradenog materijala i opreme Da vodi gradevinski dnevnik, gradevinsku knjigu i obezbedi knjigu inspekcije Pravilnik o sadrini i nacinu vodenja knjige inspekcije i gradevinskog dnevnika SGRS 105/2003 Da obezbedi merenja i geodetsko osmatranje tla i objekta u toku gradenja Da obezbedi objekte i okolinu u slucaju prekida radova Da na gradilitu obezbedi ugovor o gradenju, glavni projekat na osnovu koga se gradi, reenje o imenovanju odgovornog izvodaca radova

STRUCNI NADZOR Investitor obezbeduje strucni nadzor odgovarajucim reenjem Strucni nadzor moe da obavlja lice koje ima licencu za odgovornog projektanta ili odgovornog izvodaca radova Strucni nadzor obuhvata proveru da li se gradenje vri prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata gradjevinska dozvola, proveru kvaliteta izvedenih radova, primenu standarda i normativa, provere da li postoje odgovarajuci atesti, i daje uputstava izvodacu radova (po potrebi) TEHNICKI PREGLED OBJEKTA .Podobnost objekta za upotrebu utvrduje se tehnickim pregledom .vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno svih radova predvidenih gradevinskom dozvolom i glavnim projektom ili projektom izvedenog objekta .Tehnicki pregled obuhvata kontrolu uskladenosti izvedenih radova sa gradevinskom dozvolom i tehnickom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehnickim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija. Projekat izvedenog objekta .izraduje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole .to je po sadrini glavni projekat sa izmenama nastalim u toku gradenja objekta. .Ako ne postoje izmene -strucni nadzor i izvodacradova potvrduju i overavaju naglavnom projektu da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. .Projekat izvedenog objekta ne podlee tehnickoj kontroli osim za projekte legalizacije KOMISIJA ZA TEHNICKI PREGLED OBJEKTA .Tehnicki pregled objekta obezbeduje investitor .Tehnicki pregled vri komisija koju obrazuje organ nadlean za izdavanje gradevinske dozvole ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajuci registar .Clanovi komisije mogu biti lica sa licencom odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvodaca radova .Komisija satvalja izvetaj na osnovu koga se predlae izdvanje upotrebne dozvole. UPOTREBNA DOZVOLA Izdaje je Organ nadlean za izdavanje gradevinske dozvole U roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije za tehnicki pregled kojim je utvrdeno da je objekat podoban za upotrebu. Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrdene posebnim propisom. Pravilnik o minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata odnosno radova SGRS 93/2011

STANDARDNI I PRAVILNICI ZA PROJEKTOVANJE

Zakon o standardizaciji SGRS 36/09 standardizacija je skup koordiniranih aktivnosti na donoenju standarda i srodnih dokumenata; .standarda .tehnickih normativa .normi kvaliteta i usluga PRIMENA STANDARADA JE DOBROVOLJNA Osim ako se tehnicki propis poziva na srpski standard u smislu ispunjenja zahteva tog standarda, takav standard se primenjuje kao tehnicki propis. Standard je javno dostupan dokument, utvrden konsenzusom i donet od priznatog tela, u kome se za optu i viekratnu upotrebu utvrduju pravila, zahtevi, karakteristike, uputstva, preporuke ili smernice za aktivnosti ili njihove rezultate, radi postizanja optimalnog nivoa uredenosti u odredenoj oblasti u odnosu na postojece ili moguce probleme SADRZI SAMO NEKE OD SLEDECIH ELEMENATA tehnicko tehnoloke i druge sa njima povezane zahteve, uslove i pravila kojima se definiu proizvodi, radovi, odnosno usluge radne procese i postupke u proizvodnji proizvoda, izvodenja radova, odnosno vrenju usluga postupke, nacin i metode ispitivanja proizvoda odnosno karakteristika i kvaliteta radova, odnosno usluga jednoobrazne termine, definicije, simbole, oznake, znakove, kodove, ifre, velicine i jedinice Medunarodne organizacije za standardizaciju Medunarodna organizacija za standardizaciju (ISO); Medunarodna elektrotehnicka komisija (IEC); Medunarodna unija za telekomunikacije, Sektor za standardizaciju telekomunikacija (ITU). Evropske organizacije za standardizaciju Evropski komitet za standardizaciju (CEN); Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC); Evropski institut za standarde iz oblasti telekomunikacija (ETSI). NACIONALNO TELO ZA STANDARDIZACIJU Institut za standardizaciju Srbije ISS Medunarodna klasifikacija standarda (ICS) slui kao osnov za strukturu kataloga medunarodnih, regionalnih i nacionalnih standarda i drugih normativnih dokumenata na pr: 91 gradjevinski materijali i visokogradnja .91.100 Gradevinski materijali .91.120 Zatita zgrada i zatita u zgradama .91.140 Instalacije u zgradama .91.160 Osvetljenje .91.180 Unutranji zavrni radovi NACIONALNA KLASIFIKACIJA (SRPS) OBUHVATA GRANE : A. Rudarstvo i Osnovni opti standardi B. Prerada minerala, uglja i nafte C. Metalurgija i tehnologija prerade metala D. umarstvo, drvna industrija i prerada drvenih materijala E. Poljoprivreda, prehrambena i duvanska industrija F. Tekstilna i odevna industrija G. Industrija koe, gume i plasticnih masa H. Hemijska industrija I. Informatika i obrada podataka

J. Energetika K. Industrija alata i pribora L. Industrija mernih i drugih aparata i precizne mehanike M. Mainogradnja i metalska industrija N. Elektrotehnika O. Uredaji, postrojenja i vozila inskog saobracaja R. Brodogradnja, uredaji i postrojenja recnog i pomorskog saobracaja U. Gradevinarstvo Z. Standardi koji ne ulaze ni u jednu grupu standardizacije GRADJEVINARSTVO se deli na sledece GRUPE U. A. Osnovni i opti standardi za granu gradevinarstva U. B. Gradevinsko tlo U. C. Gradevinsko projektovanje U. D. Osnovni gradevinski materijali (materijali namenjeni iskljucivo gradevinarstvu, izuzev proizvoda metalurgije i prirodnih sirovina) U. E. Radovi u gradevinarstvu U. F. Zanatski gradevinski radovi U. G. Gradevinski instalaterski radovi U.H. Gradevinski montani radovi U. J. Specijalni gradevinski radovi SRPS U.J5. Toplotna zatita zgrada SRPS U.J6. Akusticna zatita zgrada U. M. Izvedeni gradevinski materijal U. N. Gradevinski prefabrikovani elementi i oprema U. S. Tipizacija gradevinskih elemenata, konstrukcija objekata GRADJEVINSKO PROJEKTOVANJE U. C2. 100 Izracunavanje povrina objekata u oblasti visokogradnje U. C2. 200 Provetravanje prostora bez spoljnih prozora kroz vertikalne i horizontalne kanale prirodnim putem. Sistemi pojedinacnih kanala U.C2. 201 -Provetravanje prostora bez spoljnih prozora kroz vertikalne i horizontalne kanale prirodnim putem. Sistemi sabirnih kanala U.C2. 202 -Provetravanje prostora bez spoljnih prozora pomocu ventilatora ............................ U. C9.100 Dnevno i elektricno osvetljenje u zgradama U.C9. 200/1 Projektovanje i izvodenje drvenih konstrukcija. Konstrukcije od monolitnog drveta i ploca IZRACUNAVANJE ZAPREMINA I POVRSINA OBJEKTA SRPS U.C2.100:2002 : SRPS U.C2.100:1995 SRPS ISO 9836 povrinski i zapremnski pokazatelji .Povrinski i zapreminski pokazatelji u objektima pokazuju njihovu upotrebnu vrednost i ekonomske karakteristike. .To su bazni podaci za izracunavanje ukupne cene gradenja i odravanja, kao i za ocenu racionalnosti projektovanja i primene materijala. .Pokrivena povrina (izgradena povrina) -povrina zemljita pokrivena objektima u finalno obradenom stanju .Ukupna povrina GBP -povrina prostora koji je odreden spoljanjim merama finalno obradenih gradevinskih elemenata koji ga formiraju .Neto povrina -povrina svih prostora izmedu zidova i pregrada Korisna povrina-delovi neto povrine koji odgovaraju nameni i funkciji zgrade

 Povrina pod instalacijama-tehnicke prostorije Povrina komunikacija-deo neto povrine -stepenita, koridori, unutr. rampe, holovi, hodnici, itd. .Povrina pod gradevinskim elementima -povrina u okviru gradevinske bruto povrine etae horizontalna projekcija gradeviskih elemenata koji formiraju prostor

PRINCIPI PRORACUNA POVRSINA Horizontalne povrine se izracunavaju prema njihovim stvarnim merama Povrine na etai prikazuju se u skladu sa podelomna otvorene i zatvorene Povrine sa razlicitim spratnim visinama prikazuju se posebno (holovi, dvorane, itd.) Povrinski pokazatelji izraavaju se u m2 sa dve decimale.Principi proracuna povrina U svakom projektu moraju se prikazati: Neto povrina Gradevinska bruto povrina
U pokrivenu povrinu se ne uraunavaju: Delovi konstrukcije ispod nivoa terena Sekundarne komponente (prilazna stepenita, rampe, nadstrenice iznad ulaza, krovni prepusti, brisoleji, itd.) Povrine izvan objekta sa specifinom namenom staklenici Izuzetak cine objekti gde nadstrenica formira objekat (kao na primer benzinske pumpe), gde se povrina ispod nadstrenice racuna kao pokrivena povrina GRADJEVINSKA BRUTO POVRSINA (PRINCIPI OBRACUNA) .Koriste se spoljanje mere finalno obradenih elemenata, saoblogama .Za svaku etau posebno i za zagrdu u celini (zbir podzemnih i nadzemnih eta u zgradi) .Ne uzimaju se u obzir ispusti estetske prirode, profilacije i sl. .Uracunavaju se svi delovi zgrade cija je svetla visina veca od 1,50 m (podkrovlja, delovi ispod stepenita i slicno) .Ne obracunavaju se tavani, delovi zgrade sa visinom manjom do 1,50m, natkrivene i uputene rampe, nastrenice, spoljna stepenita, ravne neprohodne terase, zatvoreni vertikalni i horizonatalni instalacioni ahtovi NETO POVRSINA (PRINCIPI OBRACUNA)

.Merodavne su unutranje mere izmedu finalnao obradenih zidova i ostalih pregradnih elemenata .Ukoliko se koriste mere finalno neobradenih povrina, dobijena povrina se umanjuje za 3%. .Prikazuju se posebno povrine za svaku etau, kao i grupisano prema nameni (korisna, pod instalacijama i za komunikacije) i za zagrdu u celini (zbir podzemnih i nadzemnih etaa u zgradi) .Prikazuju se posebno zatvoreni i otvoreni prostori U neto povrinu ne uracunavaju se: .Tavani .Delovi potkrovlja, delovi ispod stepenita i drugih kosih ravni sa svetlom visinom manjom od 1,50 m .Rampe, nadstrenice, spoljna stepenita, ravneneprohodne terase .Podne povrine u ovorima za vrata, prozorske nie iudubljenja iznad nivoa poda ZAPREMINSKI POKAZATELJI .Bruto zapremina .Neto zapremina unutar zidova (bez balkona) .Neto zapremina
USLOVI I TEHNICKI NORMATIVI ZA PROJEKTOVANJE ZGRADA I STANOVA

Odluka objavljena u Sl. List grada Beograda br. 32/83 i 5/88 http://maldini.wetpaint.com/page/standardi+ u+stambenoj+izgradnji,+projektni+zadatak OSNOVNI DELOVI ODLUKE 1. Opte odredbe 2. Kvalitet stanova i stambenih zgrada 3. Ekonomski parametri stanova i stambenih zgrada 4. Tehnicka dokumentacija OPSTE ODREDBE VRSTE PROSTORIJA U ZGRADI .Stambene prostorije-sve stambene jedinice u zgradi .Zajednicke komunikacije-vetrobran, stepenite, liftovi, hodnici, galerije .Zajednicke prostorije-suionice, prostorije za kucni savet, zajednicke terase .Tehnicke prostorije-podstanice za grejanje, uredaji za povecanje pritiska vode, lift kucice .Sklonita (eventualno) Stambena zgrada moe da sadri i prostore javne namene, pod uslovom da ne umanjuju kvalitet stanovanja Za izracunavanje povrina u zgradi koriste se odredbe standarda JUS U.C2.100 SPRATNOST OBJEKTA U spratove objekta se ne racunaju prizemlje, podrum (suteren) i potkrovlje Visina zgrade se iskazuje prema broju spratova na najviem delu. Ukoliko je teren u nagibu, racuna se deo sa najvecim brojem spratova. Najmanja svetla visina u svim prostorijama u stanu iznosi h = 2,50 m Najmanja svetla visina u svim prostorijama u stanu i potkrovlju zgrade sa kosim krovovima iznosi h = 1,60 m, pri cemu se vodi racuna da ostvarene svetle visine u prostorijama sa kosom tavanicom omogucavaju njihovo neometano koricenje. Kada je plafon prostorije u stanu van potkrovlja deniveliran, svetla visina najnieg dela takve prostorije iznosi najmanje h = 2,20 m. DEFINICIJE POJEDINIH NIVAO U ZGRADI .Podrum pod ispod povrine terena na dubini vecoj od 1m .Suteren pod ispod povrine terena na dubini = 1m .Prizemlje prva etaa iznad podruma ili suterna, ili iznad terena (ako zgrada nema podrum) .Sprat iznda prizemlja a ispod krovne konstrukcije ili pokrovlja .Potkrovlje mansarda delimicno ili u celoni izgraden prostor unutar krovne konstrukcije i podeen za stanovanje ili druge potrebe .Medusprat izmedu prizemlja i prvog sprata, ako je u prizemlju poslovanje i cini konstruktivnu celinu sa prizemljem .Polusprat kada horizontalna podela na spratove nije sprovedena u jednoj ravani kroz celu zgradu PROSTORIJE U STANU .Stambene prostorije (dnevni boravak, rucavanje, spavanje, rad) .Pomocne prostorije (radna kuhinja, ostava, garderoba, WC, kupatilo...) .Prostorije za komunikacije (ulaz, hodnik, degaman) .Otvoreni prostori (lode, balkoni, terase)

STAMBENE JEDINICE SADRZE MINIMALNO: Svi tipovi stambenih jedinica sadre najmanje sledece prostore ili prostorije (sem garsonjera): 1. ulazni prostor, 2. sobe (prema strukturi stana: dvokrevetne i jednokrevetne sobe za spavanje, dnevnu ili kombinovanu sobu),

3. prostor za smetaj odece i rublja (u okviru posebne prostorije ili unekoj od prostorija sa drugom osnovnom namenom), 4. prostor za pripremanje hrane (posebna prostorija ili zajedno sa prostorom za rucavanje), 5. prostor za rucavanje (posebna prostorija, ili u sklopu drugihprostorija sa kombinovanom namenom, dnevna soba, kuhinja sa rucavanjem, proirene komunikacije i dr.), 6. ostavu za hranu (posebna prostorija ili u okviru prostorije sadrugom namenom), 7. kupatilo (sa ili bez WC-a), 8. WC (posebna prostorija ili u okviru kupatila), 9. prostor za domacinstvo (posebna prostorija ili u okviru prostorije sa drugom namenom), 10. prostor za smetaj pribora za odravanje stana.

KVALITET STANOVA I STAMBENIH ZGRADA

OKVIRNE KVADRATURE STANOVA SA VELICINOM TERASE .Garsonjera 33m2 10m2 .1-sobni 42m2 10m2 .1,5 51m2 10m2 .2-sobni 61m2 14m2 .2,5 70m2 14m2 .3-sobni 82m2 14m2 .3,5 92m2 18m2 .4 sobni 99m2 18m2 Stanovi veci od cetvorosobnih nisu predmet ovih standarda Povrina stana izuzetno moe biti i veca od 99 m2, u slucajuizgradnje stanova za raseljavanje, kao i kada se radi o stanovima koji se grade licnim sredstvima gradana MINIMALNE MERE STAMBENIH PROSTORIJA .Dneva soba 18-20m2 .Minimalna soba (jednokrevetna) 6,0m2 .Prostor za obedovanje min. 5-6m2 .Komunikacije-max 14% od ukupne povrine stana Minimalne irine prostorija: .dnevne sobe min. 3,60m .sp. sobe deljive je min. 4,20m .prostora za rucavanje min.2,30m .kupatila min.1,60m (3,20m2) .WCa min.0,90m (1,20m2) .Ulazni deo min.1,20m .Hodnik min. 0,90m .Loda min.1,30m (ako je namenjena za boravak i sedenje) PROSTORI ZA KOMUNIKACIJU .Stepenini prostor treba da se osvetljava i provetrava prirodnim putem kroz otvore .Izuzetno za zgrade do 4 sprata moguce je zenitalno osvetljenje i provetravanje .Min. irina kraka je 1,15cm .Min irina medupodesta je 1,20m, a podesta sa vratima 1,30m .Min. irina kod ulaza u lift je 1,50m .Min. irina hodnika je 1,50m ZAJEDNICKE PROSTORIJE .Prostorija za kucni savet min. 15,0m2 .Stanarske ostave (u podrumu, izuzetno u prizemlju ili na tavanu) min. 2,0m2, a 35m2

ako zgrada nema grejanje) .Tavanski prostor mora da se provetrava i u njemu se ne smeju zavravati ventilacioni i ostali kanali .Garani boksovi min.2,6x5,4m, a max.23m2 .Ukupna povrina zajednicke garae max 28,0m2 po vozilu. TEHNICKE PROSTORIJE .Uredaj za povecanje pritiska .Transformator .Agregat za rezervno napajanje elektroenergijom .Aku baterije .Toplotna podstanica .Kotlarnica (zavisno od vrste instalacija u zgradi) ZASTITE OD SPOLJNIH UTICAJA .Toplotna zatita u skladu sa (SRBS U.J5.600) .Zatita od atmosferskih uticaja (SRBS U.F2.024) .Zatita od podzemnih voda .Zatita od buke (spoljanja buka, bucne prostorije u zgradi, udarna buka) (SRBS U.J6.201) .Zatita od provala i neeljenih pogleda .Zatita od poara (predvidanje odredenih mera u projektovanju i primeni materijala, kao i obavezne proracune u tehnickoj dokumentaciji) SREDINA U KOJOJ COVEK BORAVI Dozvoljen nivo buke u dB (A) Danju Nocu u stambenoj zgradi (boravine prostorije) pri zatvorenim prozorima: a) iz izvora buke u zgradi 35 30 b) iz izvora buke izvan zgrade 40 35 ZASTINA OD POZARA-VISOKE ZGRADE Podrazumeva se za zgrade gde je nivo poda poslednje stambene etae vii od 22m (30m)od terena odakle je moguce prici za intervencije .Predvida se najmanje jedno protivpoarno stepenite (zaticeno od dima) .Najmanje jedno liftovsko okno treba da bude od vatrootpornih zidova .Koricenje protivpoarnih stepenica treba da bude omoguceno u svako doba DNEVNO OSVETLJENJE I OSUNCANJE. Sve stambene prostorije moraju da imaju direktno osvetljenje kroz prozore .Kuhinja moe da bude osvetljena kroz prostor za rucavanje .Dubina stambenih prostorija ne bi trebalo da bude veca od 6,0 m. .Povrina prozorskih otvora ne treba da prelazi 1/7 povrine poda prostorije (zbog termickih gubitaka) .Jednostrano orjentisani stanovi ne treba da budu okrenuti prema severu, sem, izuzetno, garsonjere INSTALACIJE U ZGRADI I STANU .Elektroinstalacije .Grejanje .Priprema potrone sanitarne tople vode .Instalacije vodovoda i kanalizacije Sve prema propisima za odnosnu vrstu instalacija LIFTOVI. Liftovi su obavezni u zgradama koje imaju vie od cetiri nadzemne etae, racunajuci od najnieg ulaza. .Projekat lifta i svi radovi izvode se prema odgovarajucem Pravilinku .Broj liftova u zgradi zavisi od broja spratova i broja stanara po spratu

PRAVILNIK o tehnickim standardima pristupacnosti propisuju se : .Tehnicki standardi pristupacnosti kojima se obezbeduje nesmetano kretanje dece, starih, osoba sa oteanim kretanjem i osoba sa invaliditetom .Urbanisticko-tehnicki uslovi za planiranje prostora javnih, saobracajnih i peackih povrina, prilaza do objekata .Uslovi za projektovanje objekata (stambenih, objekata za javno koricenje i dr.), kao i posebnih uredaja u njima. Objekti za javno koricenje, su: .bolnice, domovi zdravlja, kole, domovi za stare, rehabilitacionicentri, sportski i rekreativni objekti, banke, .pote, hoteli, hosteli, ugostiteljski objekti, poslovni objekti, saobracajni terminali, .objekti za potrebe dravnih organa, organa teritorijalneautonomije i lokalne samouprave i drugi objekti. PRILAZI OBJEKTU Savladavanje visinskih razlika do 76cm vri se rampama, a preko toga podiznim platformama. .Nagib rampe treba da bude 1:20(5%) izuzetno za kratka rastojanja 1:12(8,3%) .Rampe ne treba da budu due od 6,0m. Za vece duine predvideti odmorita. .Odmorite je najmanje duine 150cm. .irina rampe -jednosmerna 90cm, dvokraka cista irina rampe iznosi min 150cm, zaticene ivicnjacima 5/5cm .Ograda sa rukohvati su postavljeni na dve visine, od 60 cm i od 90 cm, produeni u odnosu na nastupnu ravan rampe za 30 cm, sa zaobljenim zavretkom Stepenice i stepenita prilagodavaju se koricenju lica sa posebnim potrebama u prostoru tako da: .min irina stepeninog kraka 120 cm; .min irina gazita 33 cm, a najveca dozvoljena visina stepenika 15 cm; .cela stepenika u odnosu na povrinu gazita blago zakoena, bez izbocina; u kontrastnoj boji u odnosu na boju gazita; .izmedu odmorita i stepenika na dnu i vrhu stepenita postoji kontrast u bojama; .pristup stepenitu, zatitne ograde sa rukohvatima i povrinska obrada gazita kao za rampe .povrina poda na udaljenosti od najmanje 50 cm od pocetka silaznog kraka stepenita ima razlicitu taktilnu i vizuelnu obradu u odnosu na obradu podesta; .stepenik u dnu stepeninog kraka bude uvucen u odnosu na povrinu kojom se krecupeaci

ULAZNI PROSTOR U GRAJDEVINU .Ispred ulaza u zgradu treba da bude ravan plato najmanje 150x150cm, a min. svetla mera vrata 90cm do max. 210cm ( dvosmerno kretanje u kolicima min 183cm) .Ulaz u zgradu treba da bude natkriven uvlacenjem u objekat ili pomocu nadstrenice, i dovoljno uocljiv. .Dubina vetrobrana min. 240cm, ako se vrata otvaraju u istom smeru (u smeru vetrobrana min 300cm), vetrobranski prostor se produava prema unutranjem delu zgrade za najmanje 91 cm od ravni unutranjih vrata .Sve staklene pregrade od nesalomivog stakla obezbedene fizickom zaprekom na visini od 90 cm i oznacene bojom na visini od 140 do 160 cm. .Rampe i prilazi sa podlogom od neklizajuceg materijala. SANITARNI PROSTORI U JAVNIM OBJEKTIMA .Svaki javni objekat koji ima cetiri i vie kabina mora da ima jednu kabinu predvidenu za invalidna lica. .Dimenzije kabine sa cistim prostorom min. 150cm .Vrata svetle rirne 90cm sa otvaranjem prema spolja KOMUNIKACIJE I LIFTOVI

.Hodnici za dvosmerno kretanje min. 180cm, a za jednosmerno min.90cm. .Prostor ispred lifta min.150/200cm, povrina poda na udaljenosti od najmanje 50 cm od vrata lifta ima razlicitu taktilnu i vizuelnu obradu u odnosu na obradu okolnog poda .Unutranje dimenzije kabine lifta najmanje 110/140 .Svetla irina vrata lifta min. 80cm. .U objektu koji ima vie liftova najmanje jedan mora da ispunjava gornje uslove .komande (dugmad) postavljaju se na visini od 90 cm do 120 cm od poda, a unutar kabine na udaljenosti 40 cm od uglakabine. Sve komande su izvedene sa reljefnim oznakama ikontrastnim bojama u odnosu na podlogu STAMBENE PROSTORIJE Stanovi za invalidna lica se predvidajuuglavnom u prizemnim delovima zgrade. .Denivelacije izmedu prostorija ne treba da budu vie od 2cm, pragovi sa zaobljenim ivicama. .Svetle irine svih unutranjih i balkonskih vrata min. 81cm, a ulaznih min. 91cm. Kvaka i kljucaonica na 80cm od poda. Manevarski prilaz vratima 150cm. .Prozorski parapet postavlja na max. 80cm od nivoa poda, kvaka na visini 90-120cm .Hodnici, predsoblja i druge pomocne prostorije su irine min. 150cm x 200cm bez opreme .Spavace sobe za invalidna lica su min 9m2, s tim da je irina sobe min.2,40m. .Kuhinje treba da su organizovane u obliku slova .P ili .G, sa razmakom izmedu elemenata min.140cm. .U sanitarnim prostorima treba obezbediti pristup sa kolicima svim sanitarnim uredajima, Kupatila min. dim. 230x230cm .Sve elemente u stanu kao to su prekidaci, uticnice i sl. postaviti na visinama do 120cm, da bi bilo omoguceno koricenje iz kolica. POLAGANJE STRUCNOG ISPITA I DOBIJANJE LICENCE .Zakon o planiranju i izgradnji (SGRS br. 72/2009, 81/2009 i 24/2011) .Pravilnik o uslovima, programu i nacinu polaganja strucnog ispita u oblasti prostornog i urbanistickog planiranja, izrade tehnicke dokumentacije i gradenja SGRS 4/2010, 21/2010 i 14/2012. polau lica koja imaju steceno: visoko obrazovanje na studijama drugog stepena visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje cetiri godine, visoko obrazovanje na studijama prvog stepena srednje obrazovanje odgovarajuce tehnicke struke. Pravo polaganja strucnog ispita sticese posle najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajucim poslovima za odgovornog inenjera za energetsku efikasnost to pravo sticu sa najmanje od cetiri godine radnog iskustva u struci i koja su zavrilaobuku iz oblasti energetske efikasnosti zgrada Strucni ispit koji je uslov za obavljanje poslova prostornog planera,koji imaju najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izradeprostornih planova. Strucni ispit koji je uslov za obavljanje poslova urbaniste, koji imajunajmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izrade prostornih, odnosno urbanistickih planova i strucne rezultate u obavljanju tih poslova SADRZAJ Strucni ispit se sastoji iz opteg i posebnog dela Posebni deo strucnog ispita obuhvata pismeni i usmeni deo Opti deo obuhvata poznavanje ustavnog uredenja, radnih odnosa i opteg upravnog postupka Posebni deo pismeni ispit podrazumeva izradu projekta, odnodno strucnog rada odnodno elborata energetske efikasnosti Usmeni ispit obuhvata odbrana strucnog rada iz oblasti izrade tehnicke dokumentacije, odnosno gradenja objekata, odnosno urbanistickog plana, ili planskog dokumenta iz oblasti prostornog planiranja

 Provera poznavanja propisa, standarda i normativa koji se odnose na izradu tehnicke dokumentacije i gradenje objekata. Strucni ispit odrava se najmanje cetiri puta godinje INZINJERSKA KOMORA .Administrativno-strucne i tehnicke poslove oko polaganja strucnog ispita obavlja Inenjerska komora srbije .Inenjerska komora Srbije je osnovana 2003 godine Zakonom o planiranju i izgradji OBAVLJA SLEDECE POSLOVE .Utvrduje profesionlna prava i dunosti i eticke norme ponaanja clanova .Utvrduje ispunjenost uslova za izdavanje licence odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvodaca radova .Organizuje sudove casti za utvrdivanje profesionalnih standarda i normativa .Vodi evidenciju lica sa licencama .Obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom. IZDAVANJE LICENCE .Licenca se izdaje za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvodaca radova .Licenu izdaje (i oduzima) Inenjerska komora Srbije USLOVI ZA DOBIJANJE .Poloen strucni ispit .Dokaz o strucnim rezultatima (referenc lista) .Preporuka najmanje dva clana Komore .Dokaz o radnom iskustvu -najmanje 3 godine radnog iskustva, za projektante i izvodace radova, odnosno najmanje 5 godina za planere i urbaniste i lica sa viom strucnom spremom. USLOVI ZA ODUZIMANJE nesavesnog obavljanja poslova Ako je licenca izdata na osnovu neistinitih podataka Ako je lice osudeno na kaznu zatvora od najmanje est meseci Ako je povredio autorska prava Ako dostavi ponudu za obavljanje poslova ispod minimalne ustanovljene cene Ako u poslu postupa na protivpravan i nemoralan nacin Zbog nestrucnog obavljanja poslova i postupanja u suprotnosti sa zakonom ipropisima donetim na osnovu zakona, tehnickim standardima i normativima

ZAKONI O PROTIVPOZARNOJ ZASTITI

OBLAST ZASTITE OD POZARA RESENA JE NA NIVOU DRZAVE .Zakonom o Ministarstvima Ministarstvo unutranjih poslova formiran Sektor za vanredne situacije .Zakonom o zatiti od poara( SGRS 111/09) .Zakonom o eksplozivnim materijama, zapaljivim tecnostim i gasovima(Slubeni glasnik SRS br. 44/77 do 101/05) .Tehnickim propisima i normativima (Pravilnik o tehnickim normativima za zatitu visokih objekata od poara (Sl list SFRJ 7/84, 86/2011) .SRPS standardima .Tehnickim preporukama .standardima drugih drava ukoliko nema domacih (Evropskim standardima EN, DIN, BS, NORM), .gradevinskim zakonima, .prirucnicima, pravilnicima preduzeca, pravilima struke, itd.

REGULATIVA IZ OBLASTI ZASTITE OD POZARA Zakon o zatiti od poara (Sl.glasnik SRS br.111/09) Pravilnik o tehnikim normativima za sisteme za odvodenje dima i toplote nastalih u poaru (Sl. list SFRJ, br. 45/83) Pravilnik o tehnickim normativima za spoljnu i unutranju hidrantsku mreu za gaenje poara (Sl. list SFRJ, br. 30/91) Pravilnik o tehnickim normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja i uredaja od poara (Sl. list SFRJ, br. 74/90) Pravilnik o tehnickim normativirna za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajucih transformatorskih stanica (Sl. list SFRJ, br. 13/78) Pravilnik o pristupnim putevima, okretnicama i uredenim platoima za vatrogasna vozila u blizini objekata veceg rizika od poara (Sl. list SRJ, 8/95) Pravilnik o tehnickim normativima za stabline instalacije za dojavu poara (Sl. List SFRJ, 87/93) Pravilnik o sadrini i nacinu izrade tehnicke dokumentacije za objekte visokogradnje (Slubeni glasnik RS, 15/08) Pravilnik o tehnickim normativima za zatitu visokih objekata od poara (Sl. List SFRJ, 7/84, 86/2011) Pravilnik o tehnickim zahtevima za zatitu garaa za putnicke automobile od poara i eksplozija ("Slubeni list SiCG", br. 31/05) SRBS TP 19: Odredivanje minimalne potrebne otpornosti na dejstvo poara gradevinskih elemenata u industrijskim objektima SRBS TP 21: Tehnicka preporuka za zatitu od poara stambenih, poslovnih i javnih zgrada Tehnicki propisi o gromobranima (Sl. list SFRJ, br 13/68, 13/78) Uredba o o razvrstavanju objekta, delatnosti i zemljita u kategorije ugroenosti od poara (Sl. Glasnik SRS, br. 76/2010) ....

PRIMENA PROPISA IZ OBLASTI ZASTITE OD POZARA U PROJEKTOVANJU I IZVODJENJU Preventivne mere zatite od poara imaju za cilj: da sprece pojavu poara u objektu, ukoliko do poara dode sprecavaju njegovo brzo irenje, Omogucavaju efikasnu evakuaciju ljudi i

 onemogucavaju prenos poara na okolne objekte. Pri projektovanju i izgradnji stambenih zgrada i objekata za javnu upotrebu (robne kuce, hoteli,bioskopi, pozorita, biblioteke, kole, bolnice,sportske, koncertne i druge dvorane),i drugihobjekata, moraju se obezbediti uslovi za: sigurnu evakuaciju ljudi u slucaju poara i uredaji i sredstva za gaenje poara KATEGORIZACIJA OBJEKATA Ministarstvo vri kategorizaciju objekata, delatnosti i zemljita prema ugroenosti od poara u zavisnosti od tehnolokog procesa koji se u njima odvija; vrste i kolicine materijala koji se proizvodi, preraduje ili skladiti; vrste materijala upotrebljenog za izgradnju objekta; znacaja i velicine objekta i vrste biljnog pokrivaca. Uredba o razvrstavanju objekta, delatnosti i zemljita u kategorije ugroenosti od poara SGRS("Slubeni glasnik RS", br. 76/2010) Objekti, delatnosti i zemljita razvrstavaju se u sledece kategorije: 1. sa visokim rizikom od izbijanja poara -prva kategorija ugroenosti od poara; 2. sa povecanim rizikom od izbijanja poara -druga kategorija ugroenosti od poara; 3. sa izvesnim rizikom od izbijanja poara -treca kategorijaugroenosti od poara.

Osnovna klasifikacija zgrada vri se prema: nameni, visini,izdvojivosti, broju ljudi koji u njoj borave i dr. KLASIFIKACIJA ZGRADA Klasifikacija stambenih, poslovnih i javnih objekata vri se pokriterijumu visine objekta (nezavisno od namene) visoki objekti: su oni kod kojih je pod najvie etae na visini vecoj od 30m od najnie kote saobracajnice sa koje je moguca intervencija vatrogasnim vozilom (svrstavaju se u kategoriju VISOKIH objekata). Objekti svrstani u kategoriju visokih sa aspekta zatite od poara projektuju se i izvode prema Pravilniku o tehnickim normativima za zatitu visokih objekata od poara ( Sl. list SFRJ br. 7/84 , 86/2011).

MERE ZASTITE OD POZARA . Urbanisticke mere . Podela zgrade na sektore . Otpornost zgrade na poar . Obezbedenje sredstava za gaenje . Obezbedenje evakuacije 1. Aktivne mere Ugradivanje alarmnih sistema Ugradivanje sistema za kontrolu i odvodenje dima Obezbedenje mobine opreme za gaenje pocetnih poara Ugradivanje sistema i uredaja za automatsko gaenje poara Kontrola zapaljivih materija Obezbedenje pristupa za vatrogasnu intervenciju Sistem upravljanja zatitom od poaara 2. Pasivne mere Podela na poarne sektore Kontrola zapaljivosti gradevinskih elemenata i/ili konstrukcija Projektovanje evakuacije Obezbedenje otpornosti na dejstvo poara gradevinskih elemenata i/ili konstrukcija URBANISTICKE MERE Prostorni i urbanisticki plan, pored uslova propisanih posebnim zakonom, sadre: 1. izvorita snabdevanja vodom i kapacitet gradske vodovodne mree koji obezbeduju dovoljno kolicine vode za gaenje poara; 2. udaljenost izmedu zona predvidenih za stambene i objekte javne namene i zona predvidenih za industrijske objekte i objekte specijalne namene; 3. pristupne puteve i prolaze za vatrogasna vozila do objekata; 4. bezbednosne pojaseve izmedu objekata kojima se sprecava irenje poara. POZARNI SEGMENT Poarno izdvojeni deo zgrade (objekta) koji konstrukciono i funkcionalno cini jednu gradevinsku celinu koja je i poarno izdvojena od ostalih delova zgradekonstrukcijama ili elementima otpornim prema poaru. Na primer to moe biti jedna stambena lamela u okviru stambenog bloka sa vie lamela, skladini deo robne kuce,tehnicki blok bolnice, sportsko-rekreativni deo hotela, termoenergetski blok hotela sl. Poarni segment ima obicno vie spratova koji su povezani jedinstvenim putevima za komunikaciju i evakuaciju, koriste jedinstvene instalacije ventilacije i klimatizacije, elektricni razvod -poarni segment treba da bude jedna funkcionalna gradevinska celina. Poarni segment obicno ima najmanje dva poarna sektora. Medutim moguce je ceo segment objekta izvesti kao jedanpoarni sektor pa se onda poarni segment i poarni sektrorpodudaraju.

POZARNI SEKTOR osnovna prostorna jedinica objekta koja se moe samostalno tretirati u pogledu nekih tehnickih i organizacionih mera zatite od poara (

 procena rizika u smislu nastajanja i irenja poara, alarmni plan izvrnih funkcija zona dojave poara, funkcionisanje zona automatskog zapreminskog gaenja poara, planiranje evakuacije i gaenja itd.), a odeljen je od ostalih delova objekta konstrukcijama otpornim prema poaru. Elementi/konstrukcije koji sacinjavaju jedan poarni sektor su zid, meduspratna konstrukcija, vrata i klapne otporne na poar. Kao poarni sektor izvodi se: stan u viespratnoj stambenoj zgradi, prostorije koje cine jedno proizvodno, poslovno, skladino i slicno odeljenje zatim na primer kotlarnica, pogonsko/prirucno Skladite, evakuaciono stepenite, liftovski kanal. PODELA ZGRADA NA POZARNE SEKTORE Podrazumeva podelu objekta zidovima koji su vatrootporni min 1,5h (90min) i koji presecaju ceo ojekat do iznad krova. Otvori u ovakvim zidovima treba da budu obezbedeni vratima koja imaju istu vatrootpornost i koja se na pojavu dima automatski zatvaraju. PRINCIPI .Kod stambenih objekata duina hodnika je do 25m, za vece duine treba da postoje vrata. .Pozorita i scene-binski prostor, gledalite, administracija, skladita za dekor su posebni poarni sektori .Bioskopi-gledalite je poseban PS. ukoliko je za vie od 200 ljudi, zabranjeno je smetanje u podzemne etae. .Diskoteke-ako prima vie od 150 osoba, poseban PS. Ako prima vie od 300 osoba, zabranjeno je smetanje u podzemne etae i na visinu iznad 8m. .Hoteli i moteli-stambeni deo za preko 100 osoba poseban PS. Restorani, kafei, konferencijske sale, takode posebni PS. .kole i fakulteti-max. 5 etaa. Ucionice se ne smetaju u podzemne etae. Robne kuce i trni centri-skladite i administracijakao posebni PS. Prodajni delovi-max. PS je 1500m2, a za oping molove 800m2. Svaki PS treba da imadva stepenita. Muzeji, arhive, biblioteke-izlobeni prostori PS max. 2000m2. Depoi u podrumu poseban PS. Klinike i bolnice-PS do 1000m2. tehnicke prostorije poseban PS. Sportski objekti-obezbediti posebne puteveevakuacije. Posebni zahtevi za krovnu konstrukciju i primenjene materijale. Garae-za preko 5 vozila u stambenoj zgradiposeban PS. U javnim garaama sa preko 500 vozilaobezbediti stepenite sa tampon zonom. Podrumskegarae od preko 1500m2 treba da imaju prirodnoisputanje dima i gasova. POSEBNE MERE ZASTITE KOD VISKIH OBJEKATA o Mora biti omogucen prilaz vatrogasnom vozilu sa one strane gde ima otvora na objektu (prozori) o Rastojanje izmedu dva objekta koji imaju otvore je min visine vieg objekta Visoki objekti-poarni sektori Kod visokih objekata poarni sektori su 500 do 1500m2 (zavisno od visine) Svaki poarni sektor mora imati min. jedno sigurnosno stepenite. Put do stepenita max. 30m iz svake prostorije. Visoki objekti-stepenita Za objekte 22-40m visine vrata stepenita ne proputaju dim i imaju automatski mehanizam za zatvaranje Za objekte preko 40m visine: stepenite treba da ima tampon zonu koja sa ventilira(prirodno ili vetacki) nije dozvoljeno spajanje podruma stepenitem sa viim etaama. Nii objekti (22-40m) mogu imati stepenite do podruma, ali sa tampon zonom.

Visoki objekti-izlazi Izlazna vrata min visine 2,30m, otvaraju se ka spolja. irina vrata se proracunava prema broju ljudi za evakuaciju. Podrumske etae treba da imaju poseban izlaz ili siguronosnostepenite. PS za podrume je 250m2. Visoki objekti-liftovi Svaki poarni sektor mora imati min. jedan lift. U objektima preko 40m liftovi treba da imaju provetravani meduprostor. U objektima 22-40m dozvoljen je zajednicki predprostor za liftove i stepenite. Visoki objekti-tehnicke prostorije U objekte preko 40m ne moe se smetati kotlarnica, vec pored objekta, s tim da je potpuno pregradena. U objetima 22-40m moe da bude kotlarnica ako ispunjava sve ostale uslove (poseban izlaz, provetravanje i dr.) Ostale tehnicke prostorije (za agregat, klima komora, priprema tople vode) su posebni PS sa otpornicu zidova min 90 min. Stepen otpornosti prema poaru (SOP) zgrade ili dela zgrade (konstrukcioni i poarno izdvojeni deo zgrade -poarni segment) je ocena otpornosti prema poaru, uskladena prema otpornostimapojedinacnih gradevinskih elemenata i konstrukcija koje cine objekat . Potreban stepen otpornosti elemenata konstrukcije prema poaruodreduje se na osnovu: namene objekta, tehnologije koja ce se u njemu odvijati, broja ljudi, povrine poarnog sektora i ostalih kriterijuma koji su definisani propisima za odredenu vrstu objekata. Za odredivanje potrebnog stepena otpornosti elemenata konstrukcije prema poaru u stambenim, javnim i poslovnim objektima primenjujemo metodologiju definisanu u tehnickoj preporuci SRPS TP 21. Kriterijumi predloeni tehnickom preporukom SRPS TP21 ne primenjuju se za stambene, poslovne i javne objekte koji se zbogvisine svrstavaju u kategoriju visokih objekata. OTPORNOST PREMA POZARU Svojstva konstruktivnih elemenata koji moraju imati odredeni integritet u poaru definiu se kao otpornost prema poaru vatrootpornost i obradeni su mnotvom standarda Kriterijumi za odredivanje otpornosti na dejstvo poara za gradevinske elemente i konstrukcije: R nosivost stabilnost: Konstrukcija, njen deo ili pojedini elemenat moraju sacuvati svojstvo nosivosti, odnosno ne smeju se sruiti u poaru, za vreme gaenja, ili neposredno po gaenju poara E-integritet celovitost: U delovima konstrukcije izloenim dejstvu poara ne smeju nastati pukotine kroz koje bi plamen ili zapaljivi gasovi mogli prodreti u susednu prostoriju I-termicka izolovanost: Srednja temperatura na strani konstrukcije koja nije izloena dejstvu poara ne sme porasti vie od 140C u odnosu na pocetnu temperaturu pre nastanka poara STEPEN OTPORNOSTI PREMA POZARU Zgrada ili deo zgrade moe imati sledece stepene otpornosti prema poaru na osnovu SRPS U.J1.240: I stepen -neznatna otpornost (bez otpornosti) -NO, II stepen -mala otpornost -MO, III stspen -srsdnja otpornost -SO, IV stepen -vecaotpornost -VO, V stepen -velika otpornost -WO.

OTPORNOST PREMA POZARU GRADJEVINSKIH KONSTRUKCIJE KOJE NISU OBUHVACENE STANDARDOM Liftovska okna moraju imati zidove odgovarajuce otpornosti prema poaru u zavisnosti od namene objekta : u stambenim zgradama 90 minuta u poslovnim i javnim objektima minimalno kao i noseci zidovi unutar sektora prema odredenom SOP-u. Vrata lifta moraju sprecavati prodor dima u okno lifta, a proizvode se u nekoliko varijanti koje se dokazuju odgovarajucim atestom i to: otporna prema poaru otporna prema prodoru vatre i dima otporna prema prodoru razblaenog dima

Stepenita moraju uvek imati otpornost prema poaru kao i konstrukcija evakuacionog puta. Stepenita se mogu pojektovati na sledece nacine: kao jedinstven prostor sa hodnicima poarno izdvojena od hodnika poarno izdvojena sa tampon prostorijom izmedu hodnika i stepenita. Konstrukcije fasada, balkona i druge spoljne konstrukcije moraju biti izvedene tako da se spreci paljenje gorivih materijala u njima i prenos poara preko otvora na fasadi. Reenje se postie primenom negorivih materijala i prekidnim rastojanjima od minimum 1m izmedu otvora dva susedna poarna sektora. Svojstva materijala prema njihovoj zapaljivosti definiu se kaoreakcija na vatru gorivost i definiu se standardima SRPS U.J1.040 (Ispitivanje negorivosti materijala) i SRPS U.J1. 050,051 i 055 (Ispitivanje gorivih gradevinskih materijala). Gorivi materijali su oni koji se pod dejstvom plamena i visoke temperature pale ili pocinju tinjati i ovaj proces se nastavlja nakon uklanjanja izvora plamena. (sve organskematerije drvo, trska, bitumenski i katranski proizvodi, pluta i dr.)Gorivi materijali podeljeni su na vie podvrsta teko gorivi, lako gorivi, brzo gorivi i sl. Negorivi materijali su oni koji se pod dejstvom plamena i visoke temperature ne pale, ne tinjaju i ne ugljeniu,ali kod kojih usled visokih temperatura moe doci do ugroavanja nekih mehanickih osobina materijala. U ovu grupu materijala spadaju kamen, beton, armirani beton, opeka, malter, gips, staklo i dr.
KLASIFIKACIJA GRADJEVINSKI MATERIJALA Prema standardu SRPS JUS U.J1.050 Ponaanje gradevinskih materijala u poaru izvrena je klasifikacija gradevinskih materijala u sledece klase gorivosti: negorivi gradevinski materijali klasa A1 ( kamen,pesak, cement, krec, gips, glina, staklo, perlit, vermikulit, malter, beton armirani beton, azbestnocementna i mineralna vlakna, opeka, keramika, metali ) gorivi gradevinski materijali klase B teko zapaljivi klasa B1 ( lake ploce nabazi mineralne vune, gips-kartonske ploce, cevi i fazonski delovi od tvrdogPVC-a, PVC podne obloge, podne obloge od vinil-azbestnih ploca, hrastov parket, lamelni parket ) normalno zapaljivi klasa B2 ( drvo debljine vece od 2mm, dekorativne presovane ploce obloene sintetickim materijalom, ploce od penastih sintetickih materijala, tvrde ploce PVC-a, cevi io fazonski komadi od

polipropilena, tvrdog polietilena, polistirol masa, polietilen, mase na bazi poliuretana, tekstilne podne obloge, asfalt, krovne lepenke ). POJMOVI Reakcija na vatru, kao svojstvo, odnosi se na materijal i karakterie se njegovom gorivocu. Otpornost prema vatri se odnosi na konstrukciju i zavisi od uloge koju u konkretnom objektu taj sklop ima ( noseci ili nenoseci element ). Standardna kriva poara ili kriva rasta temperature u funkciji vremena prihvacena je kao medunarodna mera vatrootpornosti konstrukcije, to je omogucilo unificiranje i u pogledu ispitivanja materijala i njihove primene.

EVROPSKE NORME U oblasti gradevinarstva jedan od najbitnijih standarda je evropska norma EN 13501 (sa svojim delovima br. 1, 2, 3, 4, 5). -osnov i usmeravanje za postavljanje parametara za izbor konstrukcije, materijala i njihovu primenu, a na osnovu precizinih laboratorijskih ispitivanja prilagodenih svakoj pojedinacnoj nameni. Kao najbitniji deo ovog evropskog standarda je EN-13501-1, koji jo nije usvojen kao srpski, i on predstavlja optu klasifikaciju. Vrlo precizno definie parametre cijom kombinacijom kasnije odedujemo konstrukciju i materijale. Na osnovu ovog standarda razlikujemo parametre u odnosu na: .-gorivost klase: A1, A2, B, C, D, E i F. Ukoliko se radi o materijalima koji se primenjuju kao podne obloge onda se uz navedenu klasu dodaje i indeks fl. Klasa A1 predstavlja negorive materijale, dok klasa F predstavlja najniu klasu u smislu gorivosti; .-produkte dima: s1, s2 i s3 kao najnepovoljniju u smislu kolicine dima; .-kapanje: d0 (bez kapanja materijale pod dejstvom vatre), d1 i d2 (sa kapanjem); Evroklasa Bezbedosni cilj ka kome se stremi SRBS A1 I u uslovima potpunog poara ne doprinosi poaru A1 A2 I u uslovima potpunog poara doprinos poaru je zanemarljiv; u fazi razvoja poara nema irenja poara iz podrucja primarnog poara A2 B U fazi razvoja poara nema irenja poara iz podrucja primarnog poara i veoma mali doprinos poaru B1 C Pod uslovima nekog poara u fazi razvoja veoma ograniceno irenje poara i ograniceno oslobadanje energije i ogranicena zapaljivost
D Pod uslovima nekog poara u fazi razvoja veoma ograniceno irenje poara i prihvatljivo oslobadanje energije i prihvatljiva zapaljivost B2 E Kod veoma malog poara (plamen potpalnog drveta) prihvatljivo ponaanje pri poaru (zapaljivost, irenje plamena) F Nema zahteva po pitanju ponaanja pri poaru B3 Napomena: Trenutno u Nemackoj za negoriv materijal vai jedino A1 iA2-s1,d0! UGOVOR Posebne uzanse o gradjenju (Sl. List SFRJ br 18/77) Zakon o obligacionim odnosima .Ugovor predstavlja saglasnost volja dva ili vie lica koju oni postiu sa ciljem da ostvare odredeno pravno dejstvo .Ugovor predstavlja obligacioni odnos(na osnovu koga jedna strana poverilac zahteva od sruge strane-dunika odredeno davanje ili cinjenje) .Uslovi za zakljucenje ugovora

.sposobnost ugovaranja .saglasnost volja strana .predmet ugovora .osnov ugovora .ponuda .prihvat ponude Ugovor o gradJenju je ugovor o delu kojim se izvodacradova obavezuje da prema odredenom projektu sagradi u ugovorenom roku odredenu gradevinu na odredenom zemljitu, odnosno na vecpostojecem objektu izvri kakve druge gradevinske radove, a narucilac se obavezuje da mu za to isplati odredenu cenu. Ugovor o gradenju mora biti zakljucen u pismenoj formi. (ZOO clan 630) Bitni elementi ugovora: .predmet ugovora .cena .rok .pismena forma .Sastavni delovi ugovora: tehnicka dokumentacija, posebni i drugi uslovi narucioca, dainamicki plan radova (ako su ugovaraci tako odredili) Nacini izbora izvodaca .javno nadmetanje (otvoreni tender) .prikupljanje ponuda po pozivu (selektivni tender) .neposredna pogodba Zakljucivanje ugovora o gradenju Procedura tendera je regulisana Zakonom o javnim nabavkama Poziv za podnoenje ponuda sadri: .javni poziv, odnosno pismo sa pozivom .uputstvo ponudacima .uslove ugovora .zahteve narucioca koji specificiraju radove Posebnim uzansama o gradenju ureduju se odnosi izmedu narucioca i izvodaca (u daljem tekstu ugovaraci) u poslovima izvodenja radova na gradevinskim objektima Posebne uzanse o gradenju primenjuju se ako su ugovaraci pristali na njihovu primenu. (nisu obavezne) u svetu je ova materija regulisana u FIDICovom vodicu za consultante TEME OBUHVACENE UZANSAMA racunanje rokova proucavanje i izmena tehnicke dokumentacije odstupanje od predmeta ugovora (naknadni i nepredvideni radovi) pravo na izmenu cene-klizna skala. uticaj avansa i kanjenja radova. ustupanje radova trecem licu nacin placanja(situacije) kvalitet radova i materijala. odgovornost za kvalitet materijala garantni rok. Otklanjanje nedostataka mere sigurnosti (HTZ higijensko-tehnicke mere zatite). Obezbedenje gradilita. Primopredaja radova. Konacan obracun

Inenjering Inenjering u uem smislu obuhvata prethodna istraivanja, izradu tehnicke dokumentacije, ocenjivanje ponuda i pripremanje ugovora, kao i strucni nadzor nad izvodenjemradova Kompletni inenjering obuhvata pored gore navedenog jo i gradenje objekta, nabavku opreme, stavljanje objekta u pogon i obuku kadrova Kljuc u ruke Naglaena je povecana odgovornost izvodacaza izvrenjegrupe radova iz ugovora koji sadre sve radnje i obaveze do zavretka objekta da bi se objekat u potpunosti osposobio zasvoju namenu i predao naruciocu. (Podrazumeva fiksnu cenu). U ovom slucaju obaveza izvodaca (nosioca ugovora) da koordinira sve ostale ucesnike u izgradnji objekta. Ukoliko u ugovaranju kljuc u ruke ucestvuje vie izvodaca,njihova odgovornost je solidarna. Najcece je kombinovan sa inenjeringom, ali nije obavezno ODGOVORNOST IZVODJACA .Zakon o planiranju i izgradnji .Posebne uzanse o gradjenju (Sl. List SFRJ br 18/77) .Zakon o obligacionim odnosima Izvodac je duan da: .Izvodi radove prema tehnickim normativima i standardima .Izvodi radove prema tehnickoj dokumenaciji za koju je izdata gradevinska dozvola .Obezbedi dokaze o kvalitetu ugradenih materijala i opreme (atesti) .Organizuje kontrolu radova u terenskim i pogonskimlaboratorijama (na. pr. marka betona) .Obezbedi sigurnost objekta i lica koja se nalaze nagradilitu i u okolini .Organizuje gradilite tako da se obezbedi nesmetanoodvijanje saobracaja i zatita ivotne okoline .Obezbedi merenje i geodetsko snimanje tla tokom gradnje .Vodi gradevinski dnevnik i knjigu inspekcije Izvodac je duan da blagovremeno i detaljno prouci tehnicku dokumentaciju i zatraiobjanjenje o eventualno nejasnim detaljima. Ukoliko primeti greku na projektu, izvodac jeduan da o tome obavesti investitora, kako ne bi dolo do tetnih posledica. Izvodac nema pravo da menja projektnu dokumentaciju, vec o tome odlucuje investitor u dogovoru sa projetkantom. Ukoliko su nedostaci takve prirode da ugroavaju zivot i zdravlje korisnika, ili ivotnuokolinu, a investitor ne eli da ih ukloni, izvodac je duan da o tome obavesti organ koji je izdao gradevinsku dozvolu. Izvodac je duan da radove izvodi prema odobrenoj tehnikoj dokmentaciji. Izvodac treba da izvede radove u svemu prema vaecin standardima i normativima, kao i prema pravilima struke. Izvodac je duan da organizuje unutranju kontrolu za proveru kvaliteta radova (terenske laboratorije ili ovlacene RO) Izvodac treba da blagovremeno preduzme sve mere za sigurnost objekta) Izvodac je duan da investitoru prui dokaze o kvalitetu ugradenih materijala. ODSTUPANJE OD PREDMETA UGOVORA Radovi koji nisu predvideni ugovorom, mogu biti neprevideni i naknadni. Nepredvideni radovi nisu obuhvaceni ugovorom, a moraju se izvesti (zbog sigurnosti objekta i sl.) Naknadni radovi nisu predvideni ugovorom, a nije nuno da budu izvedeni, vec se izvode na zahtev investitora.

 Placanje ovih radova se regulie naknadno, aneksom ugovora. Vikovi i manjkovi radova su obuhvaceni ugovorom, a njihovo placanje se regulie utvrdivanjem stvarnih kolicina izvedenih radova. ODGOVORNOST IZVODJACA ZA ZEMLJISTE Neophodno je upoznati osobine tla na komece se graditi objekat zbog mogucih posledica i teta. Uobicajeno je da ovo ispitivanje izvrispecijalizovana firma pre pocetka gradenja. U tom slucaju odgovornost izvodacaje slicna kao u odnosu na projektnu dokumentaciju, tj. ukoliko primeti greku, mora da prostupiprofesionalno. U slucaju da nije prethodno izvrenoispitivanje zemljita, to je obavezan da uradisam izvodac, ili dangauje strucne slube za taj posao. ZA KVALITET MATERIJALA .Izvodacje duan da ugraduje materijal koji odgovarapropisanim standardima kvaliteta .Izvodacje odgovoran za kvalitet materijala koji ugraduje i u tu svrhu mora investitoru da prezntira atest. .Ukoliko materijal nema atest, izvodacmora da angauje ovlacenu instituciju da ispita njegov kvalitet. .Izvodacje takode duan da organizuje ispitivanjematerijala na terenu ili u sopstveni laboratorijama(beton) .Ukoliko materijal nabavlja narucilac, izvodacje duan da vodi racuna o kvalitetu materijala i da mu skrene panjuukoliko je materijal nekvalitetan .Ukoliko narucilac ipak eli da izvodi radove sanekvalitetnim materijalom ,to mora pismeno da potvrdi, kako bi izvodaca oslobodilo odgovornosti za eventualne posleice ZA BEZBEDNOST .Izvodacje odgovoran za bezbednost objekta koji se izvodi, kao i bezbednost susednih objekata .Izvodacje odgovoran za bezbednost ljudi na gradilitu, kao i prolaznika u blizini gradilita .U tu svrhu izvodacje duan da preduzme sve mere da bi obezbedio ljude i gradilite, kao i okolinu (ograde, skele, nadstrenice, itd) ZA ROKOVE Rok za izvodenje radova je vrlo znacajan cinilac i treba da bude preciziran ugovorom. Ugovorom je takode vano precizirati i rok zapocinjanja radova. Rokovi za izvodenje teku od dana uvodenja izvodaca u posao, koji se konstatuje upisivanjem u prvi dan dnevnika. Pored roka za zavretak radova, bitni su i rokovi za zavretak pojedinih faza, to se precizira izradom dinamickog plana, to je jedna od obaveza izvodaca. RAZLOZI ZA PRODUZENJE ROKOVA Zakanjenje u predaji gradilita Zakanjenje u predaji projekta od strane projektne organizacije Nepredvideni fizicki uslovi i vetacke prepreke Nepovoljni vremenski uslovi Privremene obustave rada Dodatni i naknadni radovi Greke u tehnickoj dokumentaciji Zakanjenje u isporuci opreme Posebne i vanredne okolnosti (poar, poplava, zemljotres) Mere predvidene aktima drvnih organa .Ugovorna kazna (penali) za zakanjenje precizira se ugovorom i obicno iznosi odreden procenat (na pr. 0,01%) od ugovorene sume za svaki dan zakanjenja. .Ukoliko je teta koju je pretrpeo narucilac veca od ugovone kazne, narucilac ima pravo da trai i naknadu tete (razliku sume), ali uz uslov da ima dokaz za pretrpljenu tetu. .Pored stvarne tete postoji i pojam izmakle koristi, koju je takode potrebno dokazati. Ugovor izmedu narucioca i projektanta je u osnovi ugovor o delu. (vae odredbe Zakona o obligacionim odnosima)

Obaveze i odgovornosti projektanta .Da postupa u skladu sa pravilima struke .Da iti interese narucioca .Odgovornost za greke u projektu .Odgovornost za procenu trokova PROJEKTANT .Projektant je obavezan da se pri izvrenju svojih ugovornih obaveza pridrava pravila struke, odnosno da primeni dunu panju i sva znanja koja se redovno ocekuju od iskusnih lica te struke. .Ukoliko se pojavi problem koji prevazilazi njegova strucna znanja, projektant je duan da angauje odgovarajuceg strucnjaka za tu oblast. .Projektant kao strucnjak ima obavezu da titi interese narucioca (investitora) i da ga upozna sa svim okolnostima u vezi sa izgradnjom buduceg objekta, koje on kao laik ne moe da uoci. .Ako narucilac i pored upozorenja insistira na reenju koje ima nedostatke i kosi se sa pravilima struke, projektant bi trebalo da odbije izradu projekta. (ZOO, cl. 606 i 644) .Propusti i greke u projektu mogu prouzrokovati tetne posledice, pa tako nastaje odgovornost projektanta za pricinjenu tetu naruciocu. .Ovo predstavlja obavljanje posla sa nedostatkom, tako da se radi o povredi ugovornih obaveza prema ugovoru o delu. .Projektant odgovara i za greke koje su napravili njegovi saradnici (ZOO cl. 6) 31.5.2012 47 .Projekatnt je duan da posebnu panju posveti izradi predmera i predracuna, odnosno proceni realnih trokova izgradnje buduceg objekta, jer na osnovu toga investitor donosi odluku da li da pristupi izgradnji ili ne. .Ukoliko kasnije, u toku izgradnje dode do probijanja trokova iz nekog drugog razloga, projektant nije za to odgovoran.

.Ukoliko zbog propusta u projektu narucilac ima tetu, projektant je duan da je nadoknadi. .Obicna teta se definie kao umanjenje necije imovine .Izmakla korist je sprecavanje povecanja necije imovine (dobit koju je narcilac ocekivao iz realizacije ugovora) EVROPSKA AGENCIJA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU .Agenciju je ustanovila Evropska unija da bi zadovoljila rastuce potrebe za informacijama na polju bezbednosti i zdravlja na radu. .Agencija se nalazi u Bilbaou (panija) .Njihov cilj je da poboljaju kvalitet ivota ljudi na radu Pravo na bezbednost i zatitu zdravlja je osnovno pravo zaposlenih i Ustav Republike Srbije kao najvii pravni akt i osnovni izvor prava garantuje pravo na potovanje dostojanstva licnosti na radu, bezbedne i zdraveuslove rada, potrebnu zatitu na radu, ograniceno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, placeni godinji odmor... i niko se ovih prava ne moe odreci (Cl. 60). ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU Oblast primene i definicije Obaveze i odgovornost poslodavca Procena (profesionalnog) rizika Normativno uredivanje Organizovanje procesa rada i poslova bezbednosti i zdravlja na radu (zatite na radu) Uslovi za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu strucni ispit i licence

 Obaveze poslodavca prema zaposlenom i predstavniku zaposlenih Obaveze poslodavca prema inspekciji rada i drugim subjektima Osposobljavanje zaposlenih Odgovornost poslodavca Prava i obaveze zaposlenih Posebna prava omladine, ena i osoba sa invaliditetom Prava predstavnika zaposlenih, odnosno Odbora za bezbednost i zdravlje na radu Nadzor Kazne ZAKONI Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Sl. glasnik RS 101/2005 Zakon o radu Sl. glasnik RS 24/2005, 61/2005 Zakon o zdravstvenoj zatiti Sl. glasnik RS 107/2005 Zakon o zdravstvenom osiguranju Sl. glasnik RS 107/2005, 109/2005 PRAVILNICI Pravilnik o merama i normativima zatite na radu na orudima za rad Sl. list SFRJ 18/91 Pravilnik o optim merama zatite na radu za gradevinske objekte namenjene za radne i pomocne prostorije Sl. glasnik SRS 29/87 Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline Sl. glasnik RS 94/2006 i 108/2006 ispravka); Pravilnik o sredstvima licne zatite na radu i licnoj zatitnoj opremi Sl. list SFRJ 35/69 Pravilnik o zatiti na radu pri izvodenju gradevinskih radova Sl. glasnik RS 53/97 GRADILISTE Posebno obeleen radni prostor, po mogucnosti ograden, u kome se izvode gradevinski radovi. Uredenje gradilita Gradilite se ureduje tako da se na njemu moe bezbedno obavljati rad i kretanje radnika, oruda i uredaja za rad i transportnih sredstava. Gradilite se obezbeduje od pristupa besposlenih lica i od prilaza vozila koja ne vre prevoz za potrebe gradilita. Svi radnici moraju imati sredstva i opremu licne zatite kao to su zatitni lem, zatitne cipele, zatitne rukavice i odeca. ZEMLJANI RADOVI Pri izvodenju zemljanih radova moe doci do pojave sledecih opasnosti: tetnih, zapaljivih i opasnih materija, otecenja instalacija, upotreba eksploziva, mogucnost obruavanja, odrona, zatrpavanja, pokretanja klizita, pojave podzemnih voda. Ako se u toku zemljanih radova naide na nepoznatu instalaciju, radovi se na tom delu obustavljaju. ZIDARSKI RADOVI Zidanje zidova izvodi se najvie do visine 150 cm od podloge na kojoj radnik stoji. Materijal za zidanje (opeka, blokovi, malter i dr.), uz radno mesto zidara, mora da bude ravnomerno i stabilno sloen prema uputstvima koje izdaje odgovorni radnik o nacinu i velicini opterecivanja podloge (tlo, meduspratna konstrukcija, skela, radna platforma i sl.) sa koje se vri zidanje. Skladite gradevinskih materijala sloenih na paletama postavlja se na takvoj udaljenosti od prolaza i saobracajnica da u slucaju ruenja sloenog materijala ne budu ugroeni prolaznici i saobracaj, a i da bude obezbedjeno od pristupa lica koja ne rade na skladitu.

RAD NA PLATFORMAMA

Radovi na delovima objekta ili konstrukcije izdignutim od podloge, koji se mogu obaviti sa oslonca cija visina ne prelazi 3m izvravaju se pomocu radnih platformi ili lestvi od drveta ili metala. Preko 3m visine upotrebljavaju se vertikalne lestve sa ledobranima i penjalice. Radnici koji rade na radnoj platformi moraju biti upoznati sa nacinom upotrebe i najvecem dozvoljenim opterecenjem radne platforme, koje utvrduje odgovorni radnik. Za vreme rada na visini radnik mora da se pridrava sledeceg: da je uvek vezan zatitnim opasacem, po mogucnosti iznad svoje glave, za mesto cijusigurnost proverava pre nego to zakoraci na novi oslonac na novi oslonac zakoracuje i oslanja se tek poto je proverio njegovu sigurnost ne opterecuje svoj novi privremeni oslonac dodatnim opterecenjem (materijal, alat i sl.),ako nije siguran da oslonac to moe da izdri ne koristi istovremeno sa drugim radnikom privremeni oslonac SKELE

Tehnicku dokumentaciju za skelu obezbeduje rukovodilac radova izvodaca i vodi racuna da sa njom budu upoznati svi odgovorni radnici, kao i sa merama zatite na radu pri montai, odravanju, demontai. Pre upotrebe skela se pregleda od strane komisije sastavljene od strucnih radnika Zapisnik o pregledu skele sastavni je deo dokumentacije o skeli. Tehnicka dokumentacija skele cuva se na gradilitu do otpremanja elemenata skele sa gradilita. RAD NA KROVU Pri radovima na krovu neophodno je sprovesti mere za sprecavanje pada radnika, kao to su uredenje ivica krova tako da sprece pad radnika materijala DIZALICE Kada se na gradilitu koriste dizalice treba ispotovati odredena pravila, da bi se obezbedio siguran rad same maine, kao i ljudstva na gradilitu, ali i okoline. Ugroeno podrucje ogradeno i postavljeno upozorenje sa zabranom prolaza Teine koje diu predvide po nosivosti dizalice Vrh stuba ili kraj kraka stubne dizalice, mora da ima crveno signalno svetlo, ako je dizalica visa od 20 m ili ako to zahtevaju mesne prilike (blizina aerodroma i sl.). ELEKTRICNE INSTALACIJE Elektricnu instalaciju postavljaju, odravaju i uklanjaju samo strucni radnici Pre putanja u rad elektricne instalacije, opreme i uredaja mora biti proverena ispravnost zatite od opasnih dejstava elektricne struje i da li je vrena periodicna provera ispravnosti. Gradiline (privremene) elektricne instalacije postavljaju se prema tehnickoj dokumentaciji Potrebnu dokumentaciju obezbeduje izvodac radova i cuva se na gradilistu. OPASNE MATERIJE Njihove smee dopremaju i koriste na gradilitu u propisanim celicnim bocama.

 Boce smetaju u izdvojenom prostoru koji se ne moe koristiti u druge svrhe Mere zatite se preduzimaju u skladu sa propisima o zatiti na radu, tehnickim propisima i standardima o skladitenju, manipulisanju i upotrebi opasnih materija POZARNA OPASNOST Za sprovodenje mere zatite od poaraodgovoran je svaki radnik Obavezi obucavanja iz oblasti zatite od poarapodleu svi zaposleni Ako do poara ipak dode, svako preduzece mora da ima protivpoarne aparate Poare na elektricnim instalacijama i uredajimapod naponom gasimo aparatima S i CO2 Kontrola protivpoarnih aparata vri se na svakih est meseci SADRZAJ PRIJAVE O POCETKU RADOVA Prijava kojom preduzece izvetava nadlenu inspekciju rada o pocetku svog rada treba da sadri sledece podatke: naziv (iz ugovora o gradenju) radova koji se izvode, broj pod kojim je ugovor kod izvodaca zaveden i datum potpisivanja osnovnog ugovora o gradenju i dodatnog (aneksa), ukoliko postoji naziv i adresu sedista narucioca radova naziv i adresu sedita preduzeca koje izvodi radove (izvodac) saifrom osnovne delatnosti, a privatne poslodavce i gde je kad i pod kojim brojem registrovan za radove koje izvodi naziv i adresu sedita organizacije koja je izradila glavniprojekat i ime, prezime i strucnu spremu odgovornog projektanta naziv i adresu sedita organizacije koja vri strucni nadzor nad izvodenjem radova ime, prezime i strucnu spremu odgovornog radnika rukovodioca radova datum ugovorenog pocetka i zavretka radova ZAKLJUCAK Gradevina je najrizicnija grupa delatnosti Veliki broj tekih telesnih povreda i povreda sa smrtnim ishodom Potovanje ovog Zakona je za dravu vano i sa ekonomskog i sa socijalnog stanovita