Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
JANKOVIĆ BEOGRAD I OKOLINA OD 9 DO 11 V

JANKOVIĆ BEOGRAD I OKOLINA OD 9 DO 11 V

Ratings: (0)|Views: 10|Likes:

More info:

Categories:Topics, Art & Design
Published by: Ђорђе Милосављевић on Jun 29, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/26/2013

pdf

text

original

 
одишњак града Београда
Књ. LII, 2005Стр.1
Када е 1970. године, на Другом конгресу
Међународне уние за словенску археологиу
у Берлину, Гордана Марјановић-Вујовић
први пут информисала слависте о постојању
 ранословенског насеља на Београдској
тврђави,
2
представила е неке оекте кое је истражила непосредно пред долазак наконгрес. Тада је већ, захваљујући очуванојстратиграфији према Сави, у београдском
Доњем граду извршила и прву поделу на
старие и млађе насеље, кое е временски
 раздвајала некропола, и скренула пажњу надва нивоа старијег, словенског насеља.
У наставку истраживања, на западнимделовима дунавске падине у Доњем граду,
 рних седмдесетих гдин пршлг век, у
велико мери поновљена стратиграфска слика
омогућила о е да постави границе стариег
насеља у X век, период у којем је настала
некрпл.У исто време, Марија Бајаловић – Хаџи-Пешић, истраживач Унутрашњег утврђењаГорњег града Београдске тврђаве, проналазипрве објекте словенског насеља и некрополу
на Горњем граду, али и бедеме и делове
архитектуре са хришћанским обележима,
чиме е доиен основни оквир за слику
Београда од IX до XI века.
4
Нажалост, након средине седамдесетихгодина и формирања Пројекта за Београдскутврђаву, усмереног на истраживања целина
омеђених бедемима, ние било резултата у
ЕОГРАД И ЊЕГОВА ОКОЛИНА ОД IX ДО XI ВЕКА
1
* Мр Милица Јанковић, рхеолог, Музеј града
Београда.
1
Под истим називом је однет реферат на VI међу-
народном Конгресу словенске археологије у Новгороду
1996. године. За ову прилику је рад допуњен публикованим
подацима.
2
Марянович-Вуйович Г. „Старейшие археологические
следы славян в Белграде“,
 Berichte ber en II Internationalen
 Kongres fü Slavische Archlogie,
Band II (erlin, 1973),
235-238 (даље:
 Bericte den II Kongres
).
3
Марјановић-Вујовић Г „Најстарије словенско насеље
у Београду“
 Годишњак града Београда,
XXV (Београд
1978),7-14 (даље
 ГГБ 
).
4
Бајаловић – Хаџи-Пешић М. „Унутрашње утврђењеБеоградског града II, период раног средњег века“,
 ГГБ 
XXXIX (Београд 1992), 29-59.
УДК 904(497.11)”08/10
Милица Јанковић *
Апстракт
У прилогу су обрађена археолошка налазишта из Београда и његове околине на којима је
утврђено присуство словенског материјала. На основу налаза из насеља и некропола, од временаобликовања првих државних творевина – кнежевина Словена у средњем Подунављу у IX веку,до поновне превласти Византије у првим деценијама XI столећа, утврђује се центар области уБеограду, у изворима познатом као седиште епископије.
Кључне речи
 Археологија, Београд, околина Београда, Словени, IX-XI век, насеља, некрополе, седиштеепископије.
 
МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ
2
области словенске археологије Београда.
5
Нека заштитна ископавања у близини града,спроведена у новије време, ипак омогућавајуда се склопи увид, ма колико груб, у живот
Београда и његове околине у посматраном
пе риоду.
Међу локалитетима, претежно насељима,
сндирним д седмдесетих д средине
деведесетих гдин, вжне су групе нл-
зишта у ужном залеђу града, ради поре-ђења са локалитетима југоисточног Сре-ма и југозападног Баната, областима ко је
гравитирају Београду. Таква су три нала-
зишта код Винче, уз десну обалу Дунава, одкоих е низводно надаље локалитет „Река,
смештен уз ушће Завојнице.
6
То се насеље
простирало на великој површини, али јеи десетк истржених ри дл двљн
тврених рхелшких целин, н снву
којих се може рећи да је, с прекидима, трајало
од друге половине VI до XIV века.
7
Кућа 4 са „Реке“ је мала, полуукопана
 рвнара, ориентисана страницама према
току река, са каменом пећи у северном углу.
На утабаном лесу, који је чинио под куће,
нађени су делови десетак лонаца, пршљенци,
коштана шила, комадић црне стаклене пасте
и неклик крдирних гвдених предмет,
међу коима су препознатљиви клин, нож и
гвоздене траке, могућно окови дрвеног ведра.
Кућа је напуштена, али не на брзину, јер
ниједан употребљив предмет у њој није остао.
Међу грнчариом, само едан лончић потиче
из неке радионице која је употребљавала
ножно витло. Остала керамика је израђена
на спором витлу, од локалне, лоше обрађене
глине. Олици ових посуда и украси нањима имау роне аналогие на широкомсловенском простору у VIII веку и првој
половини IX века, па се престанак живота
у тој кући може везати за другу деценију
IX столећа, када су бугарским продором на
запад Београд и његове територие ушли у са-
став бугарске државе.
8
Истовремени слој, па ни објекти на Бео-
градској тврђави, још нису препознати, без
озира што е та материал откривен и у
затворено целини са Великог Калемегдана,вероватно укопу куће, из које је сачуван цео
лонац. Други такав, који такође потиче саБеоградске тврђаве, као да је „изашао“ из
куће 4 са „Реке“.
Друга затворена целина важна за овајпериод јесте кућа 3 са „Реке“. Она је пли-
ће укопана од куће 4, знатно је већих димен-
зиа, камена пећ о е у ужном углу, алие ориентациом, садржаем и подом коитакође чини само утабана десна подлога,
 једнака кући 4. Ово станиште је напуштено
на брзину па су у ватришту и на поду окопећи остали уломци четири целе посуде и
едне коо недостау само горњи делови.
Заједничке особине овог посуђа су израда
на ручном витлу и већа количина ситног
песка у маси глине. Међу њима је лонац са
 рељеним печатом, за сада едини овако
Ископавања у Горњем и Доњем граду Београдске
тврђаве, вршена током последње две деценије XX века,нису унапредила поставке Гордане Марјановић-Вујовић
из раних седамдесетих година. У резултате текућихистраживања стручна јавност ије упућена.
6
Назив реке потиче од бројних меандара у доњем
току. У другој половини XX века, на картама је чешће
означенa као Болечка река, крајем века је одлученода се над њеним ушћем изгради мост преко Дунава.
Ове (2005) године је започето „справљање“ меандара
и уништење археолошких локалитета на обалама
Завојнице низводно од пута Београд Смедерево о
њеног ушћа у Дунав.
7
Јанковић М. и Ђ.
Словени у Југословенском Подунављу, 
Каталог изложбе Музеја града Београда 36 (Београд1990), 82-84 (даље
Словени
).
Калић-Мијушковић Ј.
 Београд у средњем веку
(Београд, 1967), 29.
9
Јанковић М. и Ђ.
Словени,
72.
 
ЕОГРАД И ЊЕГОВА ОКОЛИНА ОД IX ДО XI ВЕКА
3
сигниран налаз са територије Београда.Његове се аналогије налазе на удаљеним
прстрим, шт вжи и дњи де глчнгкрчага, какви се опредељуу у IX-X век. Ближе
датовање оекта омогућено е налазом
гроздолике наушнице у горњем слоју засипа
куће 3. Минђуша је ливена у дводелном
калупу, без каричице, техником особеном у
српском Подунављу друге половине X века.
10
Захваљуући томе, престанак живота у овокући се може ограничити на период између
пада Првог бугарског царства и прве-друге
деценије XI века, време повратка Византије у
ове области, односно од осваања Видина 1002.
до 1018. године, када е под власт Царства
потпао Сирмијум,
11
тадашња Стрјама, данасСремска Митровица. То време се поклапа и
са престанком употребе металуршке пећи(оекат 6) са „Реке, у чио е приступно
 јами откривен део мањег лонца, сродан
налазима са Београдске тврђаве. То указује
на могућност да је Византија заузела Београдсилм, ик тме нем писних пдтк.
Само су ош налази из обекта 5 са „Реке“
важни за ближе опредељење материјалаиз Београда. Посреди је укоп напуштене
грнчарске пећи, који је у два наврата (раз-двоена нивоом спаљивања), послужио каоотпадна ама. Међу грнчариом IX века, на
дну укопа су откривени и делови номадске,лптсте глчне псуде, ккве су нлжене
у паганским скелетним грољима VIII-
IX века у границама бугарске државе,
12
дкојих је Београду најближе оно у Војки, у
 југоисточном Срему. У млађем слоју засипа,
поред грнчарије аналогне налазима из куће 3,откривен је и оловни привесак са крстоликим
мотивом, изведеним ливењем у виду бобица.
На територии Русие, слични примерци су
новцем датовани у прву четвртину XI века,а у неким гробовима су налажени уз крстићеса представама Распећа.
13
Сродни крстићи потичу из доњоградске
некрополе Београдске тврђаве, као и ониукрашени само псеудогранулацијом. Об-
 јављивањем ове некрополе, Гордана Мар-
 јановић-Вујовић је скренула пажњу на број-
н присуств грдликих нушниц н
Београдско тврђави и у околини града, тепретпоставила могућност њихове израде у
самом Београду, публикујући лоше изливене
примерке нушниц и млу псуду ливење
обоених метала из словенског слоа на савско
падини.
14
 Ови и други подаци из гробаља и насе-ља на Београдској тврђави не указују на кон-
тинуирано сахрањивање на Доњоградско
некрополи, ве на прекиде у употреби гробља
и промену намене локације. На потесу Доњег
града, словенско насеље је постојало до појаве
Угара. Због опасности од угарских напада,
становништво се повлачи на езедние
локацие у западном делу Горњег града, агробље „улази“ у утврђени, приобални део
савске падине. На то прилично поузданоуказују остаци кућа на Горњем граду
15
и
налази из неких гробова у Доњем граду, као
што је случај са сребрним гранулираним
10
Јанковић М. „Неки подаци о изради предмета од
обојених метала на Кључу Дунава у IX-XI веку“,
 ЗборникНародног музеја
,X (Београд 1983), 109-112(аље:
 ЗНМ 
).
11
Калић-Мијушковић Ј.
 p. cit.,
33.
12
В
ъ
жарова Ж.
Славяни и Прабългари по данни на
некрополите от VI X в. на територията на България
( София 1976).
13
Равдина Т. В.
 Погребения XI в с монетами натеритории Древнеи Руси
(Москва 1988), 47-48, Т.
3/14-22.
14
Марјановић-Вујовић Г. „ Раносредњовековна некропола
на Доњем граду Београдске тврђаве“
 ГГБ 
,
 
XXXVI
(Београд 1989), 29-30.
15
Бајаловић – Хаџи-Пешић М.
 ГГБ 
XXXIX (Београд
1992), 30-37.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->