Glavni elektro projekat Tehni~ki uslovi __________________________________________________________________________________________

4. T E H N I K I U S L O V I Izbora i polaganja energetskih kablova u elektrodistributivnim mreama 1 kV i 10 kV 4.0. OPTE NAPOMENE

Ovi tehniki uslovi sastavni su deo projekta i kao takvi obavezuju: Investitora i Izvodjaa pri izgradnji objekata. Postrojenja i instalacije izvesti prema tekstualnom i grafikom delu ove dokumentacije i vaeim tehnikim propisima za izvodjenje ovih vrsta instalacija. Postrojenja i instalacije izvesti u svemu prema odobrenom projektu (tekstualnoj i grafikoj dokumentaciji), vaeim JUS propisima i standardima. Izvoa je duan da pre poetka radova proveri ovu dokumentaciju na licu mesta, pa ako nae da su potrebne odreene izmene ili odstupanja ma koje vrste, kako u pogledu tehnikog reenja, tako i u pogledu izbora materijala, mora o tome konsultovati nadzornog organa, a u sluaju veih izmena i projektanta i pribaviti od njih pismena upustva i saglasnosti za izmene. Investitor je duan da odredi jedno struno lice, koje e vriti nadzor nad izgradnjom postrojenja i instalacija. Sav materijal i oprema koji se ugrauje mora odgovarati standardima i biti prvoklasnog kvaliteta, nov i neupotrebljavan. Materijal koji neispunjava ove uslove ne sme se ugraditi. Sva ugraena oprema mora odgovarati standardima JUS, ispitana prema vaeim propisima i snabdevena atestima. Ugraivanje pojedinih elemenata instalacije mora se izvesti saglasno tehnikim propisima i opisima datim u Specifikaciji i Predraunu. Pri tome se nain izvoenja radova mora usaglasiti sa graevinsko-arhitektonskim reenjima - detaljima, a takoe i sa reenjem - detaljima ostalih instalacija. Kod izvoenja radova ima se voditi rauna da se to manje otete ve izvedene instalacije i nosaa konstrukcija. Sprovesti vremensku i prostornu koordinaciju radova sa ostalim izvoaima. Buenje i temovanje armirano betonskih konstrukcija moe se vriti samo uz pismenu saglasnost graevinskog nadzornog organa. Po zavrenoj izradi predmetnih postrojenja i instalacija Izvoa je duan da izvri sva ispitivanja i merenja prema propisima vaeim za predmetne vrste instalacija i da overene rezultate ovih ispitivanja i merenja dostavi Investitoru. Po zavrenoj izgradnji, pre putanja u pogon objekta, izvriti sva potrebna ispitivanja i probni rad. Po zavretku svih radova Izvoa i Nadzorni organ Investitora duni su da oforme dokumentaciju u koju su unete sve nastale izmene u cilju izrade tane dokumentacije izvedenog stanja. IZVOD IZ TEHNIKIH PREPORUKA POSLOVNE ZAJEDNICE ELEKTRODISTRIBUCIJE SRBIJE 1. OPSEG VAENJA I SVRHA PREPORUKE 1.1. Ova Preporuka se odnosi na izbor i polaganje energetskih kablova napona 1kV, 10kV, 20kV i 35kV, koji se koriste u elektrodistributivnim mreama Srbije. 1.2. Ova Preporuka ima cilj : - da izvri tipizaciju osnovnih konstrukcija kablova po naponskim nivoima, koje ispunjavaju optimalne tehniko-ekonomske zahteve; - da izvri tipizaciju preseka provodnika i elektrine zatite kablova;
____________________________________________________________________________________________ NN-i kablovski vodovi kod ure|enja trga u Surdulici

Glavni elektro projekat Tehni~ki uslovi __________________________________________________________________________________________

- da u nedostatku nacionalnih propisa, preporui osnovne naine i uslove polaganja energetskih kablova; - da preporui posebne uslove kod polaganja kablova u specijalnim uslovima (ukrtanje sa putevima i eleznicom, ukrtanje sa drugim komunalnim instalacijama, polaganje preko mostova i sl). - da ukae na ekonomske prednosti koje prua primena kablova sa aluminiskim provodnicima; - da da osnovne preporuke za spajanje provodnika i izradu kablovskih spojnica i zavrnica; - da ukae na osnovne faktore koji su od uticaja za proraun dozvoljenih struja optereenja; - da ukae na mogunost korienja pojedinih kablova kao uzemljivaa; - da da osnovne preporuke za naponskog ispitivanje kablova. 1.2. DEFINICIJA OSNOVNIH POJMOVA 1.2.1. Kabl je vrsta elektrinog voda koji se sastoji od jedne ili vie ila i odgovarajuih zatitnih slojeva. 1.2.2. Provodnik je deo kabla koji je izraen od jedne ili vie metalnih ica. Kabl sa jednoinim aluminiskim provodnicima sektorskog oblika naziva se SOLIDAL kabl. 1.2.3. ila je deo kabla koji se sastoji od provodnika i njegove izolacije. Jednoilni (vieilni) kabl se sastoji od jedne (vie) ile i odgovarajuih zatitnih slojeva. 1.2.4. Jezgro kabla je jedna ila ili vie pouenih ila. 1.2.5. Zatitni sloj je deo kabla koji se sastoji od metalnog plata armature i spoljnjeg plata. 1.2.6. Metalni plat kabla je beavna cev od olova ili aluminijuma koja se postavlja preko jezgra kabla sa ciljem da titi izolaciju od vlage i korozije. Ovaj plat se koristi samo kod kablova sa izolacijom od impregnisanog papira. 1.2.7. Armatura je sloj kabla koji slui za zatitu kabla od mehanikih oteenja i naprezanja. 1.2.8. Spoljnji plat slui za zatitu kabla od vlage i hemiskih uticaja, i u odreenoj meri od mehanikih oteenja. 1.2.9. Ekran kabla slu za radijalnu raspodelu i ogranienje elektrinog polja. Sastoji se iz poluprovodnih slojeva koji se postavljaju ispod izolacije (ekran provodnika) i iznad izolacije (ekran izolacije). 1.2.10. Elektrina zatita je metalni sloj koji slui za zatitu od previsokih napona dodira, kao i da sprovede deo struje dozemnih kratkih slpojeva. Kod jednoilnih kablova elektrina zatita se postavlja iznad ekrana izolacije, dok se kod troilnih kablova postavlja bilo kao zajednika za sve ile, bilo preko svake ile posebno. Metalni plat kabla sa izolacijom od impregnisanog papira ima ulogu elektrine zatite. 2. TEHNIKI PODACI I POGONSKI USLOVI 2.1. Kabl treba je u skladu sa priznatim svetskim dostignuima i sledeim standardima: JUS N.C5.020: Kablovi sa izolacijom od impregnisanog papira i metalnim platom, za nazivne napone do 60kV; JUS N.C5.025: Ispitivanje kablova sa izolacijom od impregnisanog papira i metalnim platom, za nazivne napone do 60kV; JUS N.C.220: Kablovi sa izolacijom od termoplastinih masa na bazi polivinilhlorida, sa platom od polivinilhlorida ili termoplastinog polietilena za napone do 10 kV. Jus N.C5.225: Ispitivanje kablova sa izolacijom od termoplastinih masa na bazi polivinilhlorida, sa platom od polivinilhlorida ili termoplastinog polietilena za napone do 10 kV. JUS N.C.230: Kablovi sa izolacijom od termoplastinog ili umreenog polietilena, sa platom od termoplastinih ili elastomernihmasa, za nazivne napone od 1kV do 35 kV;
____________________________________________________________________________________________ NN-i kablovski vodovi kod ure|enja trga u Surdulici

Glavni elektro projekat Tehni~ki uslovi __________________________________________________________________________________________

Jus N.C5.235: Ispitivanje kablova sa izolacijom od termoplastinog ili umreenog polietilena, sa platom od termoplastinih ili elastomernihmasa, za nazivne napone od 1kV do 35 kV; 2.2. Energetski kabal e raditi u normalnim uslovima: Temperatura vazduha od -25C do +40C Srednja godinja teperatura vazduha +20C i tla +15C. Najvii nazivni radni napon u distributivnoj mrei iznosi 0,5 kV. Uzemljenje neutralne take distributivne 10 kV mree u kojoj kabal radi je: izolovana. Maksimalna dozvoljena struja kratkog spoja trofaznih simetrinih kratkih spojeva i zemljospoja u 10 kV mrei je: 14,5 kA (250kVA), u NN mreama 24KA. Vreme trajanja kratkog spoja iznosi najvie 0,5 sec. Vreme trajanja zemljospoja u izolovanoj mrei iznosi: tz 3 sec ako vrednost ukupne kapacitivne struje zemljospoja prelazi 10 A i tz 2 h ako vrednost ukupne kapacitivne struje zemljospoja ne prelazi 10 A. 3. OPTE PREPORUKE ZA POLAGANJE ENERGETSKIH KABLOVA Polaganje energetskih kablova je sloan i odgovoran posao. Sloan jer se kablovi moraju polagati po unapred utvrenim pravilima, a odgovoran jer je polaganje jedan od faktora koji utie na duinu perioda kabla u eksploataciji. Izboru trase kablovskog voda posvetiti naroitu panju. Trasa kabla treba da prestavlja najkrae rastojanje krajnjih taaka toga voda. Pri izboru trase kablovskog voda na gradskoj teritoriji mora se voditi rauna o poloaju svih drugih podzemnih instalacija, kako postojeih tako i onih koje e se u bliskoj budunosti pojaviti. 3.1. Energetskikablovi se polau u zemlju, vodu, u kanale, na regale, na stubove, preko mostova i slinih objekata. 3.2. Trasu kabla treba odabrati tako da ona ispunjava optimalne tehnike i ekonomske uslove. Ona mora biti usaglaena sa trasama postojeih podzemnih instalacija (vodovod, telefon, gas, toplovod, i sl.). 3.3. Zbog ogranienog prostora za polaganje pojedinih podzemnih instalacija u urbanizovanim naseljima, preporuuje se podela raspoloivog prostora na zone : E - zona za energetske kablove; PTT - zona za telefonske kablove; G - zona za gas; V - zona za vodovod. Primer podele peakog trotoara na zone dat jena sl. br. 1.1.a 3.4. irina pojedinih zona zavisi od raspoloivog prostora. Ako je ona mala, tada instalacije kanalizacije i toplovoda, a po potrebi i drugih instalacija koje imaju magistralni znaaj, treba polagati u kolovoz. Uobiajena irina zone za energetske kablove iznosi 0.7 m, dok za zone ostalih instalacija irina zavisi od njihovog kapaciteta i raspoloivog prostora. 3.5. U nelu se preporuuje odreivanje zona za smetaj pojedinih instalacija sa obe strane ulice. 3.6. U okviru predviene zone kablovi se rasporeuju po {irini i dubini. 3.7. Kablovi se polau runo ili primenom mehanizacije. Pri tome se moraju uzeti u obzir dozvoljeni poluprenici savijanja ( tabela 3.1.) i dozvoljne vune sile (tabela 3.2.) 3.8. Poluprenci savijanja odabranih tipova kablova ne smeju da budu manji od datih u tabeli 3.1. U tabeli je "D" oznaen spoljni prenik kabla. Tabela 3.1. Nazivni napon Dozvoljeni polupre____________________________________________________________________________________________ NN-i kablovski vodovi kod ure|enja trga u Surdulici

Glavni elektro projekat Tehni~ki uslovi __________________________________________________________________________________________

kabla 1 kV

Tip kabla PPOO-ASJ, PP41-ASJ ............................................. XPOO-AS, XP41-AS

nik savijanja (mm) 12*D 10*D

3.9. U tabeli 3.2. date su dozvoljene vune sile odabranih tipova kablova, u zavisnosti od naina vuenja kabla. U tabeli je sa "D" oznaen spoljni prenik kabla (mm), a sa "Scu" i "Sal" je oznaen ukupni presek provodnika u (mm2) od aluminijuma ili bakra u kablu, za koji se kabl vue. Tabela 3.2. Nain vuenja Tip Dozvoljena vuna kabla kabla sila ( N ) PPOO-ASJ, PP41-ASJ Preko zatezne XPOO-AS, XP41-AS 5*D2 XHP-48, PHP-48 Preko provodnika Svi tipovi 50*Scu kabla kablova 30*Sal 3.10. Za smanjenje vune sile pri razvlaenju kabla preporuuje se postavljanje posebnih valjaka. Kod primene motornog vitla mora se koristiti osigura koji treba da prekine vuu u sluaju prekoraenja dozvoljene vune sile. 3.11. Ne preporuuje se polaganje kablova ako je spoljnja temperatura nia od +5C. U suprotnom treba prethodno zagrejati kabl i to je mogue bre ga poloiti. Zagrevanje se vri tako to se kabl na bubnju dri 1,5 do 2 dana u prostoriji u kojoj je temperatura 10 do 20C. Ubrzano zagrevanje kabla mogue je postii proputanjem elektrine struje gustine oko 1A/mm2 u trajanju oko 1 sat, ili korienjem specijalnih grejaa, pri emu se mora voditi rauna da se ne prekorai dozvoljena temperatura na povrini kabla od 35C, za kablove nazivno napona 1 i 10 kV, odnosno 25C za kalove 20 i 35 kV. 3.12. Posle polaganje kabla, a kod direktnog polaganje u zemlju pre zatrpavanja kabla, treba izvriti snimanje tane trase kabla. Na grafikom planu treba posebno naznaiti ukrtanje sa drugim kablovima i instalacijama, spojna mesta, tanu duinu kabla i trase i sl. 3.13. Krajeve poloenog kabla treba posebno oznaiti pomou ploica na kojima se nalaze osnovni podaci o kablu i oznaka trase. Nije dozvoljeno postavljanje ove ploice na zilu kabla. 4. DIREKTNO POLAGANJE ENERGETSKIH KALOVA U ZEMLJU 4.1. Preporuuje se direktno polaganje energetskih kablova u zemlju,u kablovski rov ija dubina i irina zavise od napona kabla, vrste zemljita, kao i broja poloenih kablova u rovu. 4.2. Normalna dubina ukopavanja kabla u zemlju iznosi : - 0.7 m za kablove 1 kV, 10 kV i 20 kV i - 1.0 m za kabl 35 kv. Odstupanja su dozvoljena na manjim duinama pri ukrtanju sa drugim instalacijama i objektima, kao i sluajevima nepovoljnih uslova polaganja (kamenito tlo). Kod prelaska puteva i ulica sa velikim prometom dubine ukopavanja treba da iznosi najmanje 1 m za kablove svih napona. 4.3. Kablovski rov se kopa kao otvoreni rov. Samo u sluajevima ukrtanja kablova sa tramvajskim i eleznikim prugama, kao sa putevima i ulicama na kojima se ne sme ometati saobraaj, vri se buenje ili probijanje otvora sa naknadnim provlaenjem kablova kroz cevi. Izvoenje ovih radova u urbanim naseljima mora se vriti izuzetno oprezno zbog mogunosti oteenja drugih instalacija.

____________________________________________________________________________________________ NN-i kablovski vodovi kod ure|enja trga u Surdulici

Glavni elektro projekat Tehni~ki uslovi __________________________________________________________________________________________

10

4.4. Radi sigurnosti peaka i vozila iskopani kablovski rov mora biti vidljivo obeleen. Ulazi u kue i poslovne prostorije treba da imaju odgovarajua premoenja rova. 4.5. Dno rova treba izravnati i oistiti od kamenja i drugih otrijih predmeta ( matreijala ), koji bi mogli da otete kabl. U suprotnom sluaju na dno rova treba postaviti posebnu posteljicu kabla debljine 0.2 m. 4.6. Kabl se polae na dno rova, odnosno u posteljicu. Polae se vijugavo, tako da je duina kabla do 2% vea od duine trase. 4.7. Zatrpavanje kabla vri se, po pravilu, iz otkopa, u slojevima od po 0.2 m. Za prvi sloj koji je uz kabl, odnosno za posteljicu kabla, treba koristiti sitnozrnastu zemlju iz otkopa. Meutim ako otkop sadri mnogo kamenja, uta, blata, zemlju zagaenu hemikalijama, i sl. Moe se koristiti dopremljena sitnozrnasta zemlja, pesak (izuzetno), ili specijalno pripremljeni materijal koji obezbeuje dobro provoenje toplote. 4.8. Za nabijanje slojeva do 0.3 m iznad kabla treba koristiti rune nabijae, dok se za gornje slojeve preporuuje upotreba motornih nabijaa. 4.9. Pri zatrpavanju kabla treba blagovremeno postaviti plastine upozoravajue trake iznad kabla. Za kablove 1 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kV preporuuje se sledei raspored ovih traka u kablovskom rovu ( sl. 6.1.). 4.9.1. Pri polaganju kalova na regulisanim povrinama postavlja se samo jedna upozoravajua traka, koja se polae na oko 0.5m iznad kabla du cele trase. 4.9.2. Pri polaganju kablova na neregulisanim povrinama postavljaju se dve upozoravajue trake, od kojih je prva oko 0.2 m, a druga na oko 0.4 m iznad kabla. 4.10. Ako se u isti rov polae vie kablova, tada broj upozoravajuih traka i njihov meusobni razmak treba odabrati tako da svi kablovi budu "pokriveni" ovim trakama. 4.11. Plastina upozoravajua traka treba da bude crvene boje, sa utisnutim upozorenjem da se ispod trake nalazi energetski kabl. irina trake treba da bude oko 0.1 m, a kvalitet materijala da joj garantuje vek trajanja koji ima kabl. 5. PRIMENA KABLOVSKE KANALIZACIJE 5.1. Kablovska kanalizacija se primenjuje na prelazima ispod kolovoza, ulica i puteva, tramvajskih koloseka, eleznickih pruga, kolskih prolaza, kroz dvorita zgrada, pri prekoraenju dozvoljenih minimalnih odstojanja kabla u odnosu na druge podzemne instalacije, i sl. 5.2. Kablovska kanalizacija se izrauje od betonskih, plastinih, azbestno cementnih cevi, ili od prefabrikovanih betonskih elemenata (kablovica). elicne cevi treba, po pravilu, izbegavati. 5.3. Minimalni unutranji prenik cevi mora biti najmanje 1.5 puta vei od spoljnjeg prenika kabla. 5.4. Za kablovsk kanalizaciju treba najpre postaviti posteljicu od mravog betona debljine 0.1 m, na kojoj se polau cevi (kablovice). Cevi se paljivo spajaju a spojevi zalivaju cementnim malterom, a zatim se pokrivaju slojem mravog betona debljine 0.1 m. Posteljica od mravog betona nije potrebna ako se koriste cevi bez nastavljanja, kao i u sluaju korienja plastinih cevi za duine do 30 m ako se postavljaju na ravnu podlogu i u jednom nivou. Na sl. 5.1. prikazan je primer izvoenja kablovske kanalizacije korienjem kablovica sa 4 otvora, odnosno korienjem plastinih cevi. 5.5. Radi odravanja potrebnog odstojanja izmeu cevi, treba postaviti odgovarajue drae, koji se postavljaju na meusobnom udaljenju oko 3 m. Na sl.5.2. je prikazan primer izvoenja plastinog draa 4 cevi. 5.6. Korienjem plastinih cevi za kablovsku kanalizaciju je povoljno na manjim duinama, a posebno kod ukrtanja sa drugim objektima. Meutim za vee duine (preko 10 m) treba uzeti u obzir korekcione faktore zobog loih uslova odvoenja toplote. 5.7.Preporuuje se postavljanje cevi (kablovica) u najvie dva nivoa, osim na izlazima iz TS 110/10(20) kV koje treba posebno projektovati.
____________________________________________________________________________________________ NN-i kablovski vodovi kod ure|enja trga u Surdulici

Glavni elektro projekat Tehni~ki uslovi __________________________________________________________________________________________

11

5.8. Za TS 10/0.4 kV u dvoritima ili objektima, kablovska kanalizacija sa potrebnim brojem cevi (kablovica) postavlja se do ulice, odnosno trotoara. 5.9. Ako se u kablovsku kanalizaciju polau kablovi razliitih naponskih nivoa, tada se kablovi niih napona polau u vie slojeve kanalizacije. 5.10. Kablovi koji se ranije polau zauzimaju najnie otvore kanalizacije. 5.11. Otvore cevi koje se ne koriste treba zatvoriti da ne doe do zamuljivanja. 6. KABLOVSKA OKANA ( AHTE ) 6.1. Kablovska okna ( ahtovi ) se postavljaju na mestima promene pravca ili nivoa kablovske kanalizacije, na krajevima kablovske kanalizacije, kod ukrtanja sa magistralnim gradskim saobraajnicama, kao i na pravim deonicama kablovske kanalizacije due od 40 m. 6.2. Kablovsko okno se izvodi u trotoaru, a izuzetno u kolovozu ulice. 6.3.Kablovsko okno, zajedno sa poklopcem, mora statiki da podnese sva optereenja koja se javljaju na mesta ugradnje. 6.4. Veliina kablovskog okna zavisi od broja kablova, uslova rada u oknu, dozvoljenog poluprenika savijanja kablova i sl. Minimalni ulazni otvor, pokriven poklopcem od livenog gvoa, trba da iznosi 65x65 cm. Na dnu okna treba da bude drenani otvor. Boni zidovi okna mogu biti od betona ili opeka. Na sl. 6.1 prikazan je primer izvoenja kablovskog okna. 7.. PRIBLIAVANJE I UKRTANJE ENERGETSKIH I TELEKOMUNIKACIONIH KABLOVA 7.1. Pri paralelnom vo|enju energetskih i telekomunikacionih kablova dozvoljeni su minimalni razmaci 0.3 m za kablove 1 kV, odnosno 0.5 m za kablove 10 kV, 20 kV i 35 kV. 7.2. Ukrtanje energetskog i telekomunikacionog kabla vri se na razmaku od 0.5 m. Ugao ukrtanja treba da bude to blii pravom uglu, ali ne manji od 45. Energetski kabl se postavlja, po pravilu, ispod telekomunikacionog kabla. 7.3. Ukoliko se prethodno navedeni razmaci ne mogu postii, energetske kablove na tim mestima trba provesti kroz cevi. 7.4. Telekomunikacioni kablovi koji slue iskljuivo za potrebe elektrodistribucije mogu se polagati u isti rov sa energetskim kablovima, na minimalnom razmaku koji se proraunom meusobnog uticaja pokae zadovoljavajuim. 8. PRIBLIAVANJE I UKRTANJE SA CEVIMA VODOVODA I KANALIZACIJE 8.1. Nije dozvoljeno paralelno voenje energetskih kablova ispod ili iznad vodovodnih ili kanalizacionih cevi, osim pri ukrtanju. 8.2. Horizontalno rastojanje energetskih kablova od vodovodnih ili kanalizacionih cevi treba da iznosi najmanje 0.3 m. 8.3. Pri ukrtanju kabl moe biti ispod ili iznad cevi vodovoda ili kanalizacije. Razmak izmeu kabla i glavnih cevi treba da iznosi najmanje 0.3 m. 8.4. Ako se razmaci iz prethodnih taaka ne mogu postii, tada energetski kabl na tim mestima treba provui kroz zatitnu cev. 9. PRIBLIAVANJE I UKRTANJE SA TOPLOVODOM 9.1. Nije dozvoljeno paralelno voenje energetskih kablova ispod ili iznad toplovoda osim pri ukrtanju. 9.2. Pri ukrtanju kabl se, po pravilu, postavlja ispod toplovoda.
____________________________________________________________________________________________ NN-i kablovski vodovi kod ure|enja trga u Surdulici

Glavni elektro projekat Tehni~ki uslovi __________________________________________________________________________________________

12

9.3. U tabeli su dati najmanji razmaci pri ukrtanju, odnosno paralelnom voenju energetskih kablova i toplovoda u horizontalnoj ravni. Nazivni napon Razmak pri ukrstanju Razmak pri paralelnom voenju kabla ( kV ) (m) (m) 1 0,5 0,5 10 0,6 0,7 20 0,8 1,1 35 1,0 1,5 9.4. Ukoliko nije mogue odrati razmake iz prethodne tabele ili ukoliko pored takvih ili veih razmaka dolazi do dodatnog zagrevanja okolnog tla za vie od 10C, treba postaviti odgovarajuu termiku zatitu, ili na tim mestima polagati kablove sa izolacijom od umreenog polietilena (XPOO-AS, XHP-48). 10. PRIBLIAVANJE I UKRTANJE ENERGETSKIH KABLOVA 10.1. Me|usobni razmak energetskih kablova treba da iznosi 0.07m pri paralelnom voenju, odnosno 0.2 m pri ukrtanju. 10.2. Ako su u isti rov polau kablovi niskog i srednjeg napona, ili vie kablova srednjeg napona, jedni od drugih treba da budu odvojeni zatvorenim nizom opeka ili nekim drugim izolacionim materijalom. 10.3. Paralelno voenje energetskih kalova uz temelje objekta ili zidova zgrada treba da bude na rastojanju od najmanje 0.3 m. 10.4. Ukrtanje energetskih kablova sa putevima izvan naselja treba izvesti pomou kablovske kanalizacije ( sl. 10.1.). 11. SPAJANJE ENERGETSKIH KABLOVA 11.1. Za spajanje aluminijskih provodnika sa aluminijskim ili bakarnim provodnicima preporuuje se postupak presovanja (gnjeenja) dubokim utiskivanjem u zatvorenoj matrici (kalupu). Kod niskonaponskih kablova mogu se takoe koristiti i specijalne stezaljke sa zavrtnjima 11.2. Spojni materijal za presovanje (aure i papuice) treba da su visokokvalitetni i odabrani prema upustvu proizvoaa. 11.3. Stezaljke sa zavrtnjima koriste se u ravastim spojnicama ("T" prikljuci) niskog napona, kao i za prikljuenje krajeva kablova niskog napona na sabirnice razvodne table traformatorske stanice ili kablovske prikljune kutije. Povezivanje odvojnog u ravastoj spojnici mora da se izvede bez presecanja provodnika glavnog kabla. 11.4. Za odabrani tip prese, stezaljke sa zavrtnjevima i spojni materijal za presovanje mora se pribaviti atest o tipskom ispitivanju spojeva, posebno u pogledu "ubrzanog starenja". 11.5. Za spajanje i zavravanje energetskih kablova treba koristiti kablovske spojnice i kablovske glave (zavrnice). Izuzetno, zavreci niskonaponskih kablova za unutranju montau izvode se bez kablovskih glava. 11.6. Proizvoa kabla obavezan je da obezbedi celokupan materijal, alat i pribor za izradu kablovskih glava i spojnica, kao i da izda detaljna upustva za njihovu montau. 11.7. Preporuuju se kablovske glave za papirne kablove sa normalnim (tenim) kompaundom (IPO-13A, IPZO-13, i sl.) imaju uljokaz i otvor za dolivanje ulja. Dolivanje ulja treba da bude mogue bez skidanja strujnih prikljunih veza. 11.8. Za srednjonaponske kablove sa sintetikom izolacijom (XHP- 48, PHP-48; XHE49) preporuuje se korienje kablovskih glava i spojnica od prefabrikovanih elemenata, ali su dozvoljeni i drugi naini ako ih preporui proizvoa kabla (izolacione trake i smole, samoskupljujui elementi, i sl.). 11.9. Pri izradi kablovskih glava i spojnica za srednjenaponske kablove mora se posebno voditi rauna o neprekidnosti elektrinih ekrana i elektrine zatite, odnosno plata kabla.
____________________________________________________________________________________________ NN-i kablovski vodovi kod ure|enja trga u Surdulici

Glavni elektro projekat Tehni~ki uslovi __________________________________________________________________________________________

13

11.10. Ako je kablovska glava ili spojnica metalna (sluaj kod "klasinih" kablova), tada se njegovo kuite povezuje sa metalnim platom i armaturom kabla. Metalno kuite kablovske glave povezuje se sa uzemljenjem objekta u kome (na kome) se nalazi, dok se metalne spojnice posebno ne uzemljuju. 12. NAPONSKO ISPITIVANJE ENERGETSKIH KABLOVA 12.1. Nakon polaganja, spajanja i zavravanja energetskog kabla treba obaviti ispitivanje njegove dialektrine vrstoe. Za ispitivanje se preporuuje korienje jednosmernog napona, ije su vrednosti za razliite tipove kablova i naponske nivoe date u sledeoj tabeli: Ispitni jenosmerni napon, (kV) ................................... Napon kabla (kV) Papirni kablovi Kablovi sa sintetickom izolacijom 1 6 10 34 25 20 50 50 35 84 84 12.2. Ispitivanje troilnih kablova vri se pojedinano za svaku ilu u trajanju od 5 minuta. Dozvoljeno je da se ispitivanje vri i tako to se sve tri ile spoje na kratko i zajedniki ispituju prema masi, u kom sluaju vreme ispitivanja trba da bude 15 minuta. 12.3. Ispitivanje etvoroilnih kablova vri se tako to se tri ile meusobno spoje na kratko i uzemlje, a na etvrtu ilu se prikljui ispitni napon u trajanju od 5 minuta. 12.4. Dozvoljeno je ispitivanje jednofaznim naizmeninim naponom. Ispitivanje se vri za svaku ilu posebno u trajanju od 5 minuta. Vrednost ispitnog napona odreenog tipa kabla dobija se tako to se odgovarajua vrednost iz predhodne tabele podeli sa 2,4. 12.5. Kablovi sa izolacijom od termoplastine mase na bazi polivinil hlorida za napone do 10 kV ispituje se po JUS. N.C5.225/75 Kablovi sa izolacijom od umreenog polietilena za napone do 35 kV ispituje se po JUS. N.C5.235 12.6. Sva ispitivanja na energetskim kablovima se dele po kategorijama na : - tipska ispitivanja - rutinska ispitivanja - specijalna ispitivanja - ispitivanja posle polaganja. 12.7. Tipska ispitivanja se vre kod proizvoaa pre nego to se kabl pojavi na tritu da bi se proverilo da li karakteristike kabla odgovaraju predvienoj nameni. Ova ispitivanja su takve prirode da ih ne treba ponavljati kada ih jednom izvre, izuzev kada se menja neki od upotrebljenih materijala ili neki elemenat konstrukcije koji mogu da prouzrokuju promenu radnih karakteristika. 12.8. Rutinska ispitivanja na svim proizvodnim duinama kabla radi ocene njihovog kvaliteta. 12.9. Specijalna ispitivanja se vre na komadima zavrnog kabla ili na elementima uzetim iz zavrnog kabla da bi se proverilo dali kabl zadovoljava zahteve standarda po kojima je proizveden. 12.10. Ispitivanje posle polaganja se vri da bi se ustanovio integritet kabla i dodatne opreme ( spojnica i zavretaka) posle izvrenog polaganja. 12.11. Sva ispitivanja za pojedine nazivne napone i tipova kablova potrebno je izvriti i prema katalogu proizvoaa kabla. 12.12. Otpor izolacije izmeu provodnika instalacije prema zemlji mora iznositi najmanje 500.000 ohm za svako strujno kolo kada su svi prekidai ukljueni i oprema postavljena bez potroaa. Merenje otpora vrie se sa naponom od najmanje 500 VDC (za nazivni napon strujnog kola do 500VAC).
____________________________________________________________________________________________ NN-i kablovski vodovi kod ure|enja trga u Surdulici

Glavni elektro projekat Tehni~ki uslovi __________________________________________________________________________________________

14

Otpor petlje kratkog spoja mora se proveriti za najnepovoljnije potroae. Sva propisima posebno navedena ispitivanja koja su specifina za konkretne instalacije i pogone, izvesti i o istim napraviti protokol o izvrenim ispitivanjima. 13. DOZVOLJENO STRUJNO OPTEREENJE ENERGETSKIH KABLOVA 13.1. Strujno optereenje kabla treba da bude ogranieno tako da toplota proizvedena u kablu bude odvedena u okolinu i da se ne prekorai dozvoljena maksimalna temperatura provodnika. 13.2. Za odreenu konstrukciju, napon i presek kabla standardizovane su vrednosti nazivnih strujnih optereenja (In), koje se odnose za sluaj distributivnog optereenja kabla direktno poloenog u zemlju na dubinu od 0.7 m, da je temperatura zemlje 20C, a njena specifina toplotna otpornost 100C cm/W. 13.3. Ako se uslovi polaganja kabla razlikuju od standardizovanih (tacka 13.2.), tada dozvoljeno strujno optereenje (Id) kabla ne sme da pree vrednost od : Id = K * In = (K1*K2*K3......)*In de je : K - zbirni korekcioni faktor, koji je proizvod svih korekcionih faktor koji uticu na dozvoljeno strujno opterecenje, In - nazivno strujno opterecenje. 13.4. Od faktora koji utiu na dozvoljeno strujno optereenje kabla posebno su vani : - K1, koji odreuje zavisnost dozvoljenog strujnog optereenja od temperature zemlje, - K2, koji odreuje zavisnost dozvoljenog strujnog optereenja od specifine toplotne otpornosti zemlje, - K3, koji odreuje zavisnost dozvoljenog strujnog optereenja od broja poloenih kablova u istom rovu i njihovog rasporeda. Ostali faktori, kao: dubina ukopavanja kabla, geometriske i fizike karakteristike kabla i sl. od manjeg su uticaja na dozvoljeno strujno optereenje. 13.5. Za odreeni tip kabla i uslove polaganja, u odgovarajuim jugoslovenskim standardima su definisane vrednosti korekcionog faktora K1, K2, K3 i dr. Za praktine proraune mogu da se koriste tabele 13.1.I, 13.1.II, 13.1.III, u koje su uneene vrednosti sa najveom grekom od 5%. Kao ilustracija uz tabele je dat i jedan primer korienja ovih tabela. 13.6. Ne preporuuje se korienje posteljice kabla od istog peska jer ovaj brzo gubi vlagu, ime mu se poveava specifina toplotna otpornost, a time se smanjuje dozvoljeno strujno optereenje kabla. 13.7. Pri polaganju vie kablova u isti rov njihov raspored moe biti u jednom ili u dva nivoa ("paket" kablova). Korekcioni faktori K3 u oba sluaja su priblino jednaki za jednak broj kablova u rovu. Zato se polaganje kablova u dva nivoa preporuuje tamo gde je prostor za smetaj kablova mali, gde postoje uslovi za pouzdano otkrivanje mesta kvara u kablu i njegovu opravku. 13.8. Kada u isti rov treba poloiti veoma veliki broj kablova, kakav je sluaj na izlazu iz transformatorske stanice, korekcioni faktor K3 bio bi mali, a to znai da bi bila umanjena prenosna mo kablova. U ovakvim sluajevima ne sme se koristiti pesak za posteljicu kablova jer bi brzo doslo do isuivanja, ve iskljuivo sitnozrnastu zemlju. Meutim, kako se u ovom sluaju radi o relativno malim duinama kablovskog rova, tehniki je i ekonomski opravdano i korienje specijalno pripremljenih materijala koji imaju relativno male specifine toplotne otpornosti a dobro "uvaju" vlagu, kakav je na primer mravi beton sa odnosom cementa i peska 1:14. KOREKCIONI FAKTORI ZA DOZVOLJENO STRUJNO OPTERECENJE Temeratura zemlje (C) K1 tabela 13.1.I. 5 1,15 1,09 10 1,05 15 1,00 20 0,95 25 0,90 30

____________________________________________________________________________________________ NN-i kablovski vodovi kod ure|enja trga u Surdulici

Glavni elektro projekat Tehni~ki uslovi __________________________________________________________________________________________

15

tabela 13.1.II. Specficni toploti otpor zemlje (C cm/W) K1 70 1,11 100 1,00 150 0,86 5 0.60 0.66 0.77 200 0,77 6 0.56 0.65 0.75 250 0,70 7 0.54 0.64 0.73 300 0.64 8 0.51 0.62 0.72 9 0.49 0.60 0.71 10 0.48 0.59 0.70

tabela 13.1.III. Broj kablova u rovu 2 3 4 a = 0.07 m 0.74 0.69 0.64 K1 a = 0.2 m 0.86 0.78 0.73 a = 0.4 m 0.88 0.83 0.80 a - razmak izmedju kablova u rovu

14. ENERGETSKI KABLOVI I PROBLEMATIKA UZEMLJENJA 14.1. Kablovi sa provodnim (prema zemlji) platom (IPO-13A, IPZO- 13) odlini su uzemljivai, pa ovaj efekat treba uzeti u obzir pri projektovanju uzemljenja transformatorskih stanica. Osim toga, preko metalnog plata (elektrine zatite) povezuje se uzemljivai susednih traformatorskih stanica, to utie na smanjenje ukupne otpornosti uzemljenja. Ovaj efekat prisutan je i kod srednjenaponskih kablova sa PVC pla{tom (XHP- 48, IPHA-04). 14.2. Otpornost rasprostiranja metalno plata kabla (Rk) kao uzemljivaa moe priblino da se prorauna pomou izraza : Rk = k * (ro)0.5 gde je : ro specifina otpornost zemlje (metara) k - faktor, koji za razliite duine (l) kabla ima vrednost koje se dobijaju iz dijagrama. 14.3. Ako se na neku transformatorsku stanicu prikljui vie kablova sa metalnim platovima, smanjie se ukupna otpornost uzemljenja za efekat koji unose ovi uzemljivai. Ovaj efekat zavisi od broja i pravca polaganja kablova, kao i od me|usobnog uticaja svih uzemljivaa. Taan proraun vrednosti ukupne otpornosti uzemljenja moe da se izvede korienjem raunara, i to se preporuuje za TS 110/X kV. Meutim, za TS 35/10 kV, 10(20)/0.4 kV i uslove koji vladaju u srednje naponskim distributivnim mreama, efekat kablova kao uzemljivaa je takav da se samo po tom osnovu ispunjavaju uslovi bezopasnosti, pa izvoenje posebnih prorauna pri projektovanju nije neophodno. 15. USKLADITENJE, TRANSPORT I ODMOTAVANJE KABLA 15.1. Kablovi se transportuju na bubnjevima. Izuzetno krai komadi kablova mogu se transportovati u namotanim kolutima, vodei rauna o dozvoljenom polupreniku savijanja. 15.2. Za istovar bubnja treba koristiti dizalicu ili viljukar, pomonu rampu ili slino. 15.3. Dobo kabla mora da se postavi u vertikalan poloaj, koristei odgovarajue podmetae i osiguranje od spontanog pokretanja. 15.4. Kotrljanje bubnja dozvoljeno je samo na kraim rastojanjima. Kotrljanje je dozvoljeno samo u smeru strelice na spoljnjoj strani bubnja. 15.5. Za odmotavanje kabla treba bubanj podii na vrsti stalak. Kabl se odmotava ravnomernim povlaenjem sa gornje strane, tako da je smer odmotavanja kabla suprotan od dozvoljenog smera kotrljanja bubnja. 15.6. Skladitenje kablova treba vriti na natkrivenom prostoru. Otvoreno skladitenje uglavnom treba izbegavati, a ako se moraju skladititi na otvorenom onda vreme skladitenja treba biti to krae.

____________________________________________________________________________________________ NN-i kablovski vodovi kod ure|enja trga u Surdulici

Glavni elektro projekat Tehni~ki uslovi __________________________________________________________________________________________

16

15.7. Na otvorenom prostoru doboi moraju biti podignuti najmanje na 5 cm i i na pogodan nain zatieni od kie. 15.8. Krajevi kabla na dobou ili kolutu moraju biti dobro zatvoreni, kako nebi uvukli vlagu. 15.9. Kablovi se namotavaju na doboe standardne veliini i fabriki se transportuju sa fiksiranim krajevima, ispitnim listom i metalnom tablicom sa svim potrebnim naznakama. Sastavio: Marinkovic Ziva, dip.el.ing.

____________________________________________________________________________________________ NN-i kablovski vodovi kod ure|enja trga u Surdulici