Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword or section
Like this
4Activity
P. 1
95132283 Uvod u HTML i CSS Skripta

95132283 Uvod u HTML i CSS Skripta

Ratings: (0)|Views: 117 |Likes:
Published by milandjumic

More info:

Published by: milandjumic on Jul 03, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/19/2013

pdf

text

original

 
Uvod u HTML i CSS
Vredi kredita:3400 | Ukupno osvojeno: 13%
Opis kursa
Ovaj kurs sadrži osnovne i napredne tehnike rukovanja HTML-om i CSS-om. Obrađujekompletan proces kreiranja dokumenata, poštujući html-validaciona i Internet pravila.Zastupljeni su najbitniji HTML elementi i najčešće korišćena CSS pravila krozkonceptualni pristup jezicima.
Cilj kursa
Upoznavanje polaznika sa tehnologijom izrade veb stranica kroz jezike HTML i CSS injegovo osposobljavanje za izradu veb sajtova poštujući standardne konvencije i validaciju.
Osnove HTML-a
Osnove i način funkcionisanja HTML-a
Jedinica: 1 od 17
Pojava Interneta i HTML-a
Za zvaničan trenutak nastanka HTML-a podrazumeva se 1990. godina, kada su proizvedenii putem mreže testirani prvi Hypertext fajlovi. U tom trenutku, upravo je počinjalaekspanzija Interneta i bio je potreban dobar „jezik” koji će omogućiti kompaktnuserijalizaciju podataka i jednostavnost rukovanja.Sam Internet postojao je (u različitim oblicima) i mnogo ranije. Prva umrežavanjaARPANET sistema dogodila su se 1969. godine, tako da se, obzirom da se ARPANETsmatra za direktnu preteču Interneta, ova godina može smatrati i za nastanak ideje oInternetu. Nastankom protokola TCP (Internetwork Transmission Control Program) 1974.godine, prvi put je pomenut i pojam Interneta. U tom slučaju, samo kao skraćenica za rečInternetwork iz naziva protokola, ali kasnije (1980) i kao naziv za čitavu mrežu.Ova infrastruktura nastavila je svoje rapidno širenje po Americi i Japanu tokomosamdesetih godina prošlog veka, da bi konačno, 1989. godine počela da biva prihvaćena i
 
u ostatku sveta, počevši od Evrope. Ovo je i godina kada su već počinjali da se pojavljuju prvi ISP-i (Internet Service Provider), odnosno, kada je Internet počeo da bivakomercijalan i dostupan širem broju korisnika.
Web – Internet
Danas, prva asocijacija na reč Internet jeste Web pretraživač (Internet Explorer, MozillaFireFox, Opera...) i njegov sadržaj. Što zapravo i nije pravilno. Sam Internet, samo jetehnologija koja opslužuje servise koji na njemu postoje, ali ne i sinonim za te servise. Kaošto autoput ne čine automobili, kamioni i benzinske pumpe, već sama infrastruktura kojuova vozila koriste. U slučaju Interneta, Internet bi bio autoput, a Web bi bila vozila koja gakoriste. Zatvorena umrežena struktura koja počiva na TCP/IP protokolu ali nije deoInterneta, naziva se Intranet.
HTTP protokol
Prilikom kretanja kroz Internet, Web stranice najčešće koriste HTTP (Hyper Text Transfer Protocol) protokol. Ali već smo pomenuli da je Internet baziran na TCP/IP (TransmissionControl Protocol/Internet Protocol), pa to može zbuniti. Zapravo, ovo su protokoli kojifunkcionišu u dve različite dimenzije. Sam TCP/IP je protokol niskog nivoa (transportninivo) koji služi za komunikaciju dva računara između sebe, dok je HTTP protokol koji predstavlja način na koji će oni komunicirati.Ako želimo da razgovaramo telefonom sa osobom iz Japana koja govori samo Japanski, bila bi nam potrebna dva preduslova da to i uradimo. Telefonska veza sa Japanom i poznavanje Japanskog jezika. Ako bi ovaj primer preneli na Internet, telefonska veza bi bioTCP/IP protokol, dok bi japanski jezik bio HTTP protokol. Na logično pitanje, da li ovo znači da kroz Internet (TCP/IP) prolaze i drugi protokoli,odgovor je - da. Na primer, slanje svakog maila aktivira SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) protokol, prenos fajlova putem Interneta vrši se FTP (File Transfer Protocol) protokolom, HTTPS protokol omogućava transport kriptovanog sadržaja...
Web klijent
Iako pomenuti protokoli možda deluju zastrašujuće, oni zapravo ne treba da nas brinu. Presvega, zato što je rukovanje njima prilično jednostavno, a pored toga i zato što mi nismo tikoji će njima rukovati (bar ne u ovoj, početnoj fazi Web programiranja).Vratimo se na primer sa telefonskim razgovorom sa Japanom. Šta ako bismo želeli da bilokojoj osobi koja ne zna japanski, omogućimo komunikaciju sa sagovornikom iz Japana?Bila bi nam potrebna naprava za prevođenje sa njegovog jezika na japanski. U slučajuInterneta, ovakva naprava postoji i naziva se Web pretraživač (Internet Explorer, Mozilla
 
FireFox, Opera itd). Web pretraživač je zapravo program koji radi mnogo više odkomunikacije sa Internetom putem HTTP protokola. Ovo je program koji nam omogućavai pamćenje adresa, kreiranje lista omiljenih sajtova, pamćenje šifara i korisničkih imena...Ipak, svaki od ovih programa, pored navedenog, mora posedovati i „mali” sistem zarukovanje Internetom (HTTP i ostali internet protokoli). Ovaj sistem naziva se User Agent,i on je, zapravo, ključna tačka u funkcionalnosti Web pretraživača, odnosno, pomenutanaprava za prevođenje. Često se u programerskom žargonu i ne pominje reč pretraživač,već User Agent, ali svakako, generalan naziv za aplikaciju koja se nalazi na korisničkojstrani HTTP komunikacije (User Agent aplikacija), naziva se Web klijent. Web klijent čitaHTML kod red po red i adekvatno rukuje njime, kroz postupak koji se naziva parsiranje.Krajnji rezultat tog procesa je formatirana Web strana u pretraživaču.Korisnik koji koristi neki od ovih programa, često i ne zna da je unosom željene adrese unjega i pritiskanjem tastera GO, aktivirao seriju događaja HTTP protokola. Ipak, lako je primetiti, da sve adrese standardnih (bez enkripcije i sl.) Web sajtova na Internetu sadrže prefiks http. Npr. adresa Google pretraživača zapravo nijewww.google.com, većhttp://www.google.compa je jasno da http sa početka adrese u stvari predstavlja protokolkoji se koristi za rukovanje tom adresom.Pored protokola, ostatak adrese predstavlja tačnu lokaciju na kojoj se određeni dokument(resurs) nalazi. Ova adresa naziva se URI (Uniform Resource Identifier), odnosno, URL(Uniform Resource Locator). Razlika između ova dva je što je URI uopšten naziv za bilokoji Uniform Resource, koji može biti URN, URC ili URL (Name, Characteristics,Locator).
Web server
Ako bi, iz primera sa telefonskim razgovorom sa Japanom, nas predstavljao User Agent(Web pretraživač/Web klijent), onda bi sagovornika iz Japana predstavljao Web server. Stim što, je za razliku od živog sagovornika, Web server, ma koliko bio dinamičan, fiksnastruktura koja je u stanju da izvršava samo programirane funkcije (posao Web programeraupravo i jeste uvođenje dinamike i funkcionalnosti na Web server prema svojim, ili potrebama poručioca). Dakle, Web server je program koji ima zadatak da što boljeodgovori na zahteve klijenta. Ali, Web server predstavlja i sam uređaj (računar) na kome setaj program izvršava, pa tako pojam Web servera ima dva značenja.Za razliku od desktop programiranja (pravljenja programa koje se izvršavaju naklijentskom računaru) Web programiranje ima malo drugačiji sistem razmišljanja ifunkcionisanja koji je, iako isprva deluje malo teži za razumevanje, zapravo, izuzetno jednostavan.Kada kreiramo Web aplikaciju ili sajt, mi predstavljamo Web server i funkcionišemo unjegovom kontekstu. Ali, prilikom testiranja te aplikacije, mi prelazimo u kontekst Webklijenta, jer klijent i server stvari koje kreiramo ne vide na isti način, i jedini način davidimo šta smo uistinu uradili jeste da se postavimo u ulogu klijenta. Iz ovoga ne treba

Activity (4)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
budzak2 liked this
oktobar12 liked this
dis705310 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->