Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
35Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Odakle_potiče_rak arkadi petrov

Odakle_potiče_rak arkadi petrov

Ratings: (0)|Views: 4,908|Likes:
Published by banesar

More info:

Published by: banesar on Jul 04, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/27/2014

pdf

text

original

 
 
Odakle poti
če rak ?
 
Brošura je nastala na građ
i istraživanja saradnika Centra ’’Noosfera’’Arkadija Petrova i Igora Arepjeva. To je sumiranje njihovog zajedni
čkog
iskustva i dosti
gnuća u stvaranju nove nauke
– kosmopsihobiologije.Petrov Arkadij
Kosmopsihobiologija. Korekcija zdravlja kod onkoloških oboljenja, Moskva,Kultura, 2004.Obim onkoloških oboljenja u svetu je u porastu, pretvorivši se, u suštini, u pravuepidemiju raka. Tradicionalna medicina (hirurgi
 ja, zračne terap
ije, hemoterpije)
igledno ne može sa njim da i
zađe na kraj.
Iz ove broš
ure č
i
talac će saznat
i da se rakmože pobediti samo ako postoji svest da mehanizam pojave ove strašne bolesti imainformacioni karakter, rak nastaje anomalijama našeg socijalnog i li
čnog
postojanja,deformaci
 jom čovekove svest
i. Zbog toga je najefikasniji metod borbe protiv rakabioinformaciona tehnologija,
koja omogućuje da se putem upravljane v
idovitosti otkrije iodstrani iz organizma izvor bolesti – negativna informacija.
Odakle poti
če rak ?
 
Oktobra prle godine u knjizi V.J. i T.S. Tihoplava ’’Harmonija haosa’’ objavljena jeglava iz nove knjige Rudi
đera Talge
i
Torvalda Detlefsena ’’Bolest kao put. Značaj
inamena bolesti’’ Bila je to 14. glava knjige ’’Rak’’ . Ta glava nam
se č
inila toliko
značajnom da čemo je navest 
i u celini.
’’Da bi se shvatiilo šta je rak i
 pak je neophodno nauč
iti da se misli po principu analogije. Trebashvatiti
tu č
injenicu da svaka pojava koju mi izdvajamo i definišemo kao celo (jedi
nstvo među
 jedinstvom) deo je, s jedne strane, drugoga, velikog celog; a s druge strane, - sastoji se odmnoštva manjih celih jedinica. Na pri
mer, šuma (čovek ju je
izdvojio kao nešto celo) deo jevelikog celog (predela) i sastoji se o
d drveća (celo n
ižeg nivoa). Isto se odnosi i na samo drvo.Ono je deo šume i sastoji se od stabla, korena i krune. Ispada da je stablo u odnosu na drvo istokao i samo drvo u odnosu na šumu, ili šuma u odnosu na predeo.
Čovek je deo čovečanstva.
Istovremeno, on se sastoji od organa koji su, sa svoje strane, deo
čoveka
i
sastoje se od ćel
ija, koje su opet delovi
organa. Čovečanstvo očekuje od pojed
i
načnogčoveka da će se on
, prema mogu
ć
nostima, ponašati tako kako je najprobi
tačn
i
 je za očuvanje
i
razvoj čovečanstva u cel
ini
. Čovek, pak, od s
voji
h organa očekuje da će on
i raditi tako kako jenajprobi
tačn
i
 je po njega. Organ očekuje od ćel
i
 ja da će one obavljat
i svoj posao onako kako jepotrebno za
očuvanje toga organa
 
 
Po pravilu, sistem mirno reaguje na nestajanje jedne male jedinice. Ali postoji odre
đ
ena granicapreko koje postojanje sistema može da bude narušeno.Tako, na primer, država može mirno da preživi
č
injenicu da izvestan broj njeni
h građana ne rad
i,ponaša se asocijalno ili istupa proti
v postojećeg poretka stvar 
i
. Međut
im, porast grupaasocijalnih ele
menata u određenom trenutku postaje opasan: dovod
i se u pitanje samo postojanjedržave kao sistema. Izvesno vreme bi
će pokušaja da se država zašt
iti, ali
, mogućno je, da od
ovoga ne bude ništa i raspadanje države bi
će rešeno. Najpersp
ektivnije sredstvo zaštite jesteblagovremeno angažovanje
građana koj
i su ’’ispali’’ iz sistema. Za ovo je potrebno da se stvorepri
vlačne mogućnost
i rada na ostvarenju opštih ciljeva. Ali, država obi
čno nas
ilno guši ilieliminiše one koji
drukč
ije misle, i time samo ubrzava približavanje haosa. Sa stanovišta državedo haosa dolazi ne zbog gušenja onih koji
drukč
ije mi
sle nego zbog č
injenice da oni postoje.Država zahteva poslušnike, grupa buntovnika želi slobodu da bi u praksi ostvarila svoje ideje.Može se razumeti opravdanost zahteva obeju strana, ali realizovati i jedne i druge interese , bez
određen
ih žrtava, ni
 je mogućno.
Smisao naših razmatranja niukoliko nije vezan za pokušaje stvaranja nove socijalne teorije. Mi jednostavno pokušavamo da objasni
mo šta se dešava u slučaju kada se obol
i od raka -
sve već
i
 broj ćel
ija organizma menja svoje ponašanje, i akti
vno se množeć
i
, otpoč
inju proces koji se nezavršava sam po sebi
, već zbog potpunog nestajanja prehrambenog tla. Ćel
ije raka ne dolazespolja, kao, na primer, virusi, bakterije ili toksini
. To su ćel
ije koje su do izvesnog vremenavredno služile za dobro organa, i samim tim za dobro celog organizma. Njihov zadatak je bio dapodržavaju život. ’’Stanovi
šte’’ ćel
ija se naglo menja, one gube svoje ranije ’’životne orijentire’’.Kod njih se pojavljuju sopstvene i
deje koje one poč
inju da aktivno implementiraju u praksi,odrekavši
se od članstva u savez
u
ćel
i
 ja, č
iji je cilj bio – dobrobit organa. Haoti
čno delovanje
(podela) širi se veoma brzo, pritom se narušavaju sve morfološke granice (infiltracija), svuda sepojavljuju
’’tačke oslonca’’ t
i
h ćel
ija
(metastaza). One koriste ostale ćelije
za ishranu. Porast i
 povećanje ćel
ija raka odvija se tako brzo da snabdevanje putem krvnih sudova nije više u stanjuda zadovolji nji
hove potrebe. Zbog toga ćel
ije raka prelaze od disanja kiseonika na primitivnijuformu – vrenje. Disanje zavisi od zajedni
ce (razmena), a vrenje svaka ćel
ija može da ostvaripojedi
načno.Brzo razmnožavanje ćel
ija raka bliži se kraju kada one bukvalno izgri
zu čoveka koga su kor 
istileza ishranu. Dolazi do deficita hrane, i one bivaju poražene. Ali do tada njihovo delovanje je bilovrlo uspešno.
Zašto se ćel
ije raka tako ponašaju? Ustvari, njihova motivacija je sasvim razumljiva. Ranije je
ćel
ija raka bila jedna od mnogi
h, obavljajuć
i dosadan rad ’’za nekog drugog’’. Dugo vremena ona je tako i postupala. Ali, jednog lepog dana organizam joj je odjednom izgubio svoju pri
vlačnost,
 jer je postao prepreka njenom individualnom razvitku.
Kao deo mnogoćel
ijskog bi
ća ć
elija je bilasmrtna i neslobodna. J
ednoćel
ijsko bi
će je slobodn
o i nezavisno, ono može da radi šta želi i može
da postane besmrtno za račun neogran
i
čenog razmnožavanja: zar se možemo čud
iti
što se ćel
ijaodjednom prisetila svoje ranije slobode i vratila svom pojedi
načnom b
itisanju ? Ona odbacujeraniju zajednicu da bi zadovoljila sopstvene interese i želi da ostvari sopstvenu slobodu.
Će
lija raka primenjuje pogrešnu konepciju slobode i besmrtnosti. Greška se sastoji u ovom, reklobi se stoprocentno uspešnom procesu, postaje vidljiva isuviše kasno, kada više nema sumnje dakori
šćenje drug
i
h ćel
i
 ja kao hrane znač
i i sopstveni kraj.
 
Pri
rodno, čoveku n
ije po volji što mora da žrtvuje svoj život radi ži
vota ćel
ije raka, ali i
ćel
ija(koja još ni
 je zaražena rakom) bez naroč
itog oduševljenja žrtvovala je svoj život da bi
čovek 
živeo. Argumenti
ćel
ije isto su toliko validni kao i argumenti
čoveka, al
i oni imaju razli
č
iti ugaogledanja. Oboje žele da žive i ostvare svoje predstave o slobodi i da zaštite sopstvene interese.Svako je spreman da u ovom cilju žrtvuje život onog drugog. Dešava se isto ono kao i u našemprimeru sa državom. Država želi da živi i da realzuje sopstvenu predstavu. Država pokušava dažrtvuje buntovnike. Ako u tome ne uspe, revolucionari žrtvuju državu. Ni jedni ni drugi ne vode
računa o
interesima suparni
ka. Čovek oper 
i
še, zrač
i i
truje ćel
ije raka sve dotle dok je u stanju da
to č
ini. Ali ako pobede one -
čovek postaje žrtva. To je ona drevna d
ilema u prirodi: ho
ćeš l
i tipojesti mene ili
ć
u ja pojesti
tebe ? Naravno, čovek v
idi i besperspekti
vnost ponašanja ćel
ije raka,i njenu nedalekovidost Ali, da li
je svestan da ponašajuć
i se tako on pokušava da obezbedi svoj
opstanak pomoću te same koncepc
ije raka?Ovde j
e ključ razumevanja karaktera oboljenja od raka. N
i
 je slučajno što se rak u naše vreme tako
naglo širi. Mi se neumorno borimo protiv njega, ali do sada bezuspešno. U formi raka mipreživljavamo samo ono što postoji u nama samim. Oboljenja od raka – to je karakteristi
čno
obeležje našeg doba i pogleda na svet. Mi
č
inimo sve što možemo da bismo realizovali potrebu zanezadrživim širenjem sopstvenih interesa. U politi
čkom, ekonomskom, rel
igioznom i privatnomživotu ljudi pokušavaju da slede samo sopstvene inte
rese , ne obraćajuć
i pažnju na ’’morfološke’’granice,
razmeštajuć
i
gde god je to mogućno tačke oslonca svoj
ih interesa (metastaza) . Za ljudepostoje samo sopstvene predstave i ciljevi, sve ostalo oni pokušavaju da da stave u svoju službu(princip parazita).Mi koristimo u društvenom životu iste argumente kao i
ćel
ije raka! Naš rast se odigrava tako dasnabdevnje hranom ozbi
ljno zaostaje. Pomoću komun
ikativnih sistema mi možemo daobuhvatimo ceo svet, ali ni
kad nećemo nać
i vremena da se družimo sa susedima ili sa suprugom.Tokom mnogih decenija mi koristimo okruženje kao prehrambenu sredi
nu, a onda sa čuđenjem
konstatujemo da je smrt izvora hrane i naša sopstvena smrt. Slepilo i nedalekovidost savremenog
čoveka ne zaostaje za slep
ilom i nedalekovi
došću ć
elije raka.Da li ljudi imaju pravo da se žale na rak? Jer to je ogledalo nas samih - ono nam pokazuje našeponašanje, naše argumente, i…kraj puta. Kod ljudi nastaje rak zbog toga što su oni sami rak.
 Njega ne treba pobeđ
ivati nego shvatiti. A shvatiti ga treba zbog toga da bi
smo nauč
ili dashvatamo sami sebe. To je naša velika šansa da otkrijemo slaba mesta one koncepcije koju i ljudi,i rak koriste kao opštu sliku sveta. Rak u protivstavljanju sebe društvu doživljava fijasko. On sledisamo princip ’’ili-ili’’ i štiti svoj život koji ne zavisi od okruženja. On ne poseduje sposobnostosmišljavanja velikog sveobuhvatnog jedinstva. To nerazumevanje je karakteristi
čno
i
za čoveka
iza oboljenja od raka: što više ograni
čava svoj Ego t
im brže on gubi
osećanj
e celi
ne č
iji je deo.Kod Ega se pojavljuje iluzi
 ja da je on sposoban da
ini nešto ’’pojedi
načno’’. Al
i jedan – u istojmeri
označava ’’jedan sa sv
ima’’ kao i ’’odvojen od ostalih’’.
Čovek gub
i vezu sa izvorima bitisanja do te mere da ograni
čava svoj
e ’’Ja’’. Ego pokušava dazadovolji svoje potrebe i dikti
ra čoveku put, smatrajuć
i pravilnim i korisnim samo ono štodoprinosi
njegovom daljem oslobađanju
i ispoljavanju. Ono se plaši
mogućnost
i da ’’postane jedno sa svim suštastvenim’’ zato što to predodr
eđuje njegovu smrt. Pr 
istojno, inteligentno iargumentovano Ego brani svoje postojanje, kori
steć
i najpamenitje teorije i najpoštenije namereiza kojih se skriva Zakon džungle : ’’najvažnije je – preživeti’’.Eto tako se u našm životu pojavljuju ciljevi bez ciljeva. Smatrati da je progres cilj besmisleno je,
zato što je on beskonačan. C
ilj može da se sastoji
samo u preobražaju nečega, a ne u nastavljanju

Activity (35)

You've already reviewed this. Edit your review.
Davorko Walter liked this
1 thousand reads
1 hundred reads
Miroslav Sukur liked this
tanja_bgd liked this
geza59 liked this
sladjanko70 liked this
MECAYU liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->