Bespošt
edna Borba
Neko je uporno posmatrao, Dţesi Jang je stajala na autobuskoj stanici oĉekujući autobuskoji je kasnio već
deset minuta. Tog dana imala je mnogo posla i bila je izuzetno umorna.
Nadala se da će stići kući pre šest, ali sada je shvat
i
la da pre osam sati neće moći da se okupa
i da legne. Iznenada se njen pogled zaustavio na kolima koja su bila parkirana na drugoj stra-ni ulice.
–
Filip.
Ĉula je da je ukljuĉio motor i krenuo prema njoj. Ispunilo je osećanje nelagodnosti, Bili su
u braku dvanaest godina, a pre tri meseca ga je napustila. Dogodile su se velike promene za tatri meseca. Kakav je Filip? Da li se i on p
romenio? Da li će primetiti promene na njoj?
Kola su se zaustavila ispred nje i on je otvorio vrata. UĊi Dţesi pozvao je ljubaznim gl
a-
som. Ona je bez razmišljanja sela pored njega. Njegove duboke, smeĊe oĉi pogledale su je odglave do pete pre nego što je krenuo niz ulicu. Ćutali su izvesno vreme. Njoj je prijala ta ne
o-
biĉna tišina, mada je znala da neće dugo trajati.
–
Mršava si rekao joj je konaĉno i pogledao je za trenutak.
–
Da. Sada imam pedeset tri kilograma.
–
Da li si to uĉ
inila namerno, ili zbog finansijskih problema?
–
Htela sam.
–
I kosu si odsekla.
–
Tako mi je lakše da je odrţavam odgovorila je.
–
Da li ti je potrebna pomoć?
–
Da. Ali kada postanem šef novootvorene radnje, zaraĊivaću više i biće mi mnogo lakše.Većina n
as u
radnji ţivi od provizije, kao
vi advokati.
–
Mi smo plaćeni prema vrsti posla koji obavljamo, a ne prema kvantitetu posla.
–
To se zasniva na istom principu Filipe odgovorila mu je umornim glasom.
–
Toliko je bila iscrpljena da je jedva ĉekala da stigne kući da legne u punu kadu tople
vode.
–
Ti me ne slušaš!
–
A ti viĉeš kao što si vikao tokom dvanaest godina našeg braka.
Nastala je nema tišina.
–
Izvini, Dţesi obratio joj se nakon duge pauze. Nisam hteo da izgubim strpljenje i daviĉem na tebe, Došao sam da ti kaţem da moji roditelji slave godišnjicu braka i doći će usubotu na veĉeru kod nas.
Oklevao je nekoliko trenutaka i duboko uzdahnuo.
Trebalo bi da razmisliš o tome
zbogdece.
–
Ne ţelim da se vratim, Filipe!
–
Da li postoji neki drugi muškarac? Da li izbegavaš da nas viĊaš zbog njega? glas mu je
drhtao od besa.
Dţesi nije odgovorila. Uostalom, šta bi mogla da mu kaţe? Ne, u njenom ţivotu ne postojiniko zbog koga bi mogla da zaboravi svoju decu, svoj brak. Izlazila je ponekad na ruĉak sa
svojim
šefom, ali ti izlasci su uvek bili poslovni. Filip je stisnuo volan kada je skrenuo u ulicugde je ona stanovala Ne, ne ţelim da te molim da se vratiš zauvek, ţelim samo da provedešvikend sa nama rekao je sa gorĉinom u glasu, je parkirao kola ispred njen
og apartmana.
–
Ne znam razmisli
ću i obavestiću te sutra o tome rekla je Dţesi i htela da izaĊe iz kola.Tada se okrenula naglo prema njemu i pogledala ga u oĉi i on je izgledao umorno. NjegovesmeĊe oĉi su bile tuţne i uokvirene sitnim borama koje do tada
nikada nije primetila. Htela je
da ga zagrli, da ga uteši.
A u isto vreme je bila veoma ljuta na njega, ĉak ga je i mrzela zbog njegovog neverstva.
Njeno srce je prestalo da kuca za trenutak kada se setila svog bola koji su vezani za njihov
zajedniĉki ţivot, za svaĊe i patnje, za nerazumevanje. Uĉinilo joj se da je preţivela ponovotrenutke oĉajanja i bespomoćnosti. Zdravo Filipe. Nazvaću te sutra i obavestiti o svojoj odl
u-
ci rekla je najzad. Hvala što si me povezao.
Išla je polako prema svom apartmanu. Nije ga videla tri meseca i nauĉila je da ţivi beznjega. Navikla se na ţivot usamljenika, navikla se na svoju nezavisnost koju je cenila iznad
svega.
Otkljuĉala je vrata, upalila svetlo i stavila tašnu na sto. Sela je u fotelju i zagledala sezamišljeno isp
red sebe.
Filip? Do pre dve godine je bilo sve u redu, tako je mislila i tako se i ponašala. Bila jemajka troje dece i supruga poznatog, mladog advokata Filipa Janga. Tada je doţivela najvećunesreću i uţasan gubitak. Njihov sin, Dţoni, poginuo je u saobraćajnoj nesreći vraćajući sekući iz škole. Tada je za nju sunce prestalo da sija. Nastupili su dani oĉajanja, tuge i bola. Njen ţivot raspao se na deliće koje nikada više nije mogla da sastavi. Filip je pokušao da jeuteši
ali nije uspeo u tome. MeĊutim, on nije patio toliko. Našao je utehu u svom poslu.
I tada je pronašla jedno pismo u njegovom dţepu. To pismo je bilo od Katarine Sinkler,ĉuvene pevaĉice velikih glasovnih kvaliteta i još zanosnijih oblina.Vremenom je saznala da Filip odrţava veze s još nekim mladim ţenama i nije mogla daizdrţi više da ţivi u kući sa njim.
Otišla je od njega i ostavila devojĉice s njim. Znala je da će im tamo biti mnogo bolje, aviĊala ih je preko vikenda.
Šta da radi, pitala se. Da li treba da provede vikend s njima? Da li sme da se izloţi tomriziku? Ali ona treba da vidi kako oni ţive bez nje i kako se snalaze. Jer inaĉe bi se celogţivota pitala da li je postupila pravilno kada ih je napustila.
Ujutru će nazvati Filipa i obavestiti ga da ţeli da provede vikend s
njima, pomislila je i
srce joj je zaigralo od radosti kada se setila svojih lepih i ljupkih devojĉica.
Sledećeg jutra nazvala je Filipovu kancelariju. Prsti su joj podrhtavali dok je ĉekala na
vezu.
–
Ovde Filip Jang.
–
Zdravo Filipe! njen glas bio je hladan i sabran, mada joj je telo blago podrhtavao. Kada
bi ţeleo da doĊem? U petak?
–
Da. Doći ću po tebe posle radnog vremena odgovorio je poslovnim tonom.
Do Ċavola! Kako moţe da se ponaša tako hladno prema njoj, pomislil
a je a nije shvatalada je i njen glas bio hladan i poslovan.
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
