High Quality
Open the downloaded document, and select print from the file menu (PDF reader required).
Ljubodrag Simonovi, Beograd, Srbija, E-mail:comrade@sezampro.rs
MANIFEST EGZISTENCIJALNOG HUMANIZMA
Najvaniji zadatak humanistike inteligencije je da izgradi takvu samosvest savremenogoveka koja prua mogunost oveanstvu da opstane. Ona treba da ukae na svedramatinije posledice razvoja kapitalizma kao destruktivnog poretka i na postojeeobjektivne mogunosti za stvaranje novog sveta. Istovremeno, ona treba da izgradi politikustrategiju koja e postati polazite za stvaranje takvih globalnih oblika politike borbe koji espreiti unitenje ivota na planeti i stvoriti novi svet.Kritika kapitalizma treba da potuje dva metodoloka postulata. Prvi: priroda odreenedrutvene (istorijske) pojave odreuje se na osnovu tendencije njenog razvoja ± ta ona postaje. Drugi: priroda drutvene pojave uslovljava prirodu njene kritike. Priroda kapitalizma,to znai tendencija njegovog razvoja kao destruktivnog poretka, uslovljava kako prirodukritike kapitalizma, tako i politiku strategiju borbe protiv kapitalizma. Ne radi se o stvaranjuuniformnog naina miljenja, ve o nainu miljenja koji nastoji da postavlja pitanja kojaimaju egzistencijalni i esencijalni karakter. Takav nain miljenja je suprotnost vladajuojideologiji, koja se pojavljuje u vidu Äkoka-kola kulture³, koja nastoji da marginalizujesutinsko, da bi marginalnom dala spektakularnu dimenziju - to je savremeni reklamni oblik u kojem se pojavljuju vladajui principi kapitalizma.Specifinost savremenog istorijskog trenutka, to znai specifinost kapitalizma kao poretkadestrukcije, uslovljava i specifini odnos prema prolosti. Vladajua ideologija sterilieslobodarsko-menjalaki naboj filozofske misli i svodi je na beivotnu Äistoriju filozofije³koja postaje sredstvo za unitavanje slobodarske i ivotvorne snage uma. Kritika teorija,koja se zasniva na egzistencijalnom humanizmu, treba da stvori mogunost da stvaralaki islobodarski duh predaka Äoivi³ tako to e biti ukljuen u borbu za opstanak ivota i zastvaranje novog sveta. U borbi za opstanak oveanstva misao prolosti treba da realizujesvoj humanistiki - egzistencijalni i slobodarski potencijal. Sve dublja kriza egzistencije primorava oveka da se usresredi na osnovna egzistencijalna pitanja i da u tom kontekstusame slobodarsko i kulturno naslee oveanstva - da ga lii Ärepova³ koji samorazvodnjavaju borbu i odvlae um na stranputicu. ÄPunoa ljudskog³, to znai sagledavanjeoveka iz istorijske perspektive, uslovljena je sve dramatinijim egzistencijalnim izazovima.Slobodarska prolost treba da postane izvorite ivotvorne snage oveka u borbi za opstanak oveanstva. Odlazak u mitoloku prolost opravdan je jedino ukoliko podrazumevaoivljavanje slobodarskih i ivotvornih mitova. U protivnom, on se svodi na odvlaenje umana stranputicu i, nezavisno od linih motiva, ima anti-egzistencijalni karakter.Konkretna kritika kapitalizma ne moe da se zasniva samo na esencijalnom, ve pre svega naegzistencijalnom humanizmu. Ideali Francuske graanske revolucije -
Liberté
,
Egalité
,
Fraternité
- jesu nuni, ali ne i dovoljni uslov budunosti. Borba za ouvanje ivota na planeti i za poveanje izvesnosti opstanka oveka kao kulturnog (drutvenog) i biolokog(prirodnog) bia predstavljaju
conditio sine qua non
borbe za budunost. Umesto Marksovog pojma Äotuenje³ (
Entfremdung
) osnovni pojam u kritici kapitalizma treba da budedestrukcija. Marksov revolucionarni humanizam pojavljuje se u odnosu prema kapitalizmukao poretku neslobode, nepravde, ne-uma - i zalae se za slobodu, drutvenu pravdu, za umnisvet, to znai da se nalazi u esencijalnoj sferi. Egzistencijalni humanizam pojavljuje se u
odnosu prema kapitalizmu kao destruktivnom poretku koji unitava prirodu i oveka kao bioloko i ljudsko bie - i u pravi plan stavlja borbu za opstanak ivoga sveta, to znai da senalazi u egzistencijalnoj sferi. Tvrdnja da je ovek stvaralako-slobodarsko bie odgovor jesvetu u kome je ovek otuen od sebe kao stvaralakog i slobodarskog bia. Tvrdnja da jeovek ivotvorno bie odgovor je svetu koji se zasniva na unitenju ivota: borba za slobodu postaje borba za opstanak. to se tie borbe za umni svet, to nije samo esencijalni, veosnovni egzistencijalni izazov. Istovremeno, Hegelova (Marksova) dijalektika moe samouslovno da bude prihvaena kao polazite za razvoj kritike kapitalizma budui da se njenaistorijska piramida slobode zasniva na egzistencijalnoj izvesnosti.U Ätradicionalnom³ marksizmu kritika kapitalizma s aspekta onoga to jo nije a to moe da bude (Blohovo
noch-nicht-Sein
) ima apstraktni karakter. Konkretna priroda kapitalistikog pozitiviteta uslovljava i prirodu negativnog, to znai kritike svesti i politike prakse koja sena njoj zasniva. Savremeni ovek ne moe da stekne odgovarajuu istorijsku samosvest polazei od apsolutizovanog i idealizovanog antropolokog modela oveka kao univerzalnogstvaralakog bia slobode, ve polazei od egzistencijalnih izazova koje kapitalizam kaodestruktivni poredak namee oveku. Postajanje oveka ovekom (onim to on u svojoj biti jeste ± totalizujue slobodarsko-stvaralako-ivotvorno bie) i postajanje sveta ljudskimsvetom uslovljeno je postajanjem kapitalizma kapitalizmom, to znai postajanjemkapitalizma onim to u svojoj biti jeste - totalitarnim destruktivnim poretkom. Konkretna budunost ne zasniva se na onome to ovek eli da uini polazei od svojih istinskih ljudskih potreba, ve na onome ta ovek mora da uini da bi oveanstvo opstalo. Esencijalna ravan budunosti neposredno je uslovljena egzistencijalnim izazovima. Razvoj kapitalizma doveo je do toga da budunost vie nije mogua kao proizvod slobodne (vizionarske) stvaralake prakse oveka (Blohova Äotvorenost³), ve je uslovljena posledicama koje stvara kapitalizamkao destruktivni poredak. Objektivne mogunosti za stvaranje novog sveta i mogunostrealizovanja oveka kao univerzalnog stvaralakog bia slobode uslovljeno je razvojnimmogunostima kapitalizma kao destruktivnog poretka. To je osnov konkretne dijalektike budunosti. Desetkovana priroda, osakaeni ovek, nagomilane destruktivne moikapitalizma sa kojima oveanstvo momentalno moe biti uniteno ± to je isto takoobjektivno stanje koje neminovno uslovljava mogunost budunosti i njeno planiranje. Ne postavlja ovek pred sebe one zadatke koje moe da rei, kao to to tvrdi Marks, ve jekapitalizam taj koji namee oveku sudbinski zadatak: da ouva ivot na planeti i spaseoveanstvo od unitenja. Biti na nivou istorijskog zadatka koji oveku postavlja kapitalizamznai sueljiti se s kapitalizmom kao poretkom koji unitava ivot. Na nuklearnim ubritimane moe se stvoriti humani svet.Za marksistike teoretiare osnovni egzistencijalni pokreta oveka je prazan stomak. Tipian je Blohov stav da Äu osnovi planiranja lee: glad, oskudica i nematina³. Kapitalizam punistomake svojih podanika tako to unitava prirodu i degenerie oveka kao prirodno i ljudsko bie stvarajui od njega kontejner u kome nestaju sve otrovniji surogati Äpotroake³civilizacije. to se tie uroene agresivnosti oveka kao ivog bia, kapitalizam preobraavaivotnu agresivnost oveka u destruktivnu mo. Potencijalno menjalaka energija ljudi, koja proistie iz njihovog sve veeg nezadovoljstva, posredstvom kapitalistike ivotne i ideolokesfere postaje
spiritus movens
kapitalizma. Potreba za ivotom pretvara se u potrebu zaunitavanjem. Kritikujui Hegela, Bloh sa pravom ukazuje na to da nije svaka negacija uistoriji istovremeno pomak unapred. Meutim, on ne uvia da kapitalistika negacija vodi
unitenju sveta. Nema rei o kapitalizmu kao destruktivnom poretku i u tom kontekstu osvesti o mogunosti unitenja ivota kao bitnom sadraju revolucionarne svesti. Anticipacija budunosti kao konkretna anticipacija konkretne budunosti mora da anticipira razvojkapitalizma, to znai posledice koje stvara kapitalizam kao destruktivni poredak kojeneminovno uslovljavaju slobodu oveka, a samim tim i mogunost budunosti i njenukonkretnu prirodu.Postoje dva istorijska osnova povezivanja ljudi: spontani, to znai potreba oveka zaovekom (erotska priroda oveka, simbolino kao Äljubav³), i represivni, pre svegaobezbeivanje neposredne egzistencije (rad i sve ono to on uslovljava, simbolino kaoÄdunost³). U dosadanjim istorijskim periodima zadovoljavanje represivnog osnova povezivanja ljudi ilo je na utrb humanog povezivanja. Postajui
homo faber
ovek je potiskivao i gubio svoje autentine ljudske osobine (erotsku prirodu), to je do vrhuncadovedeno u kapitalistikom drutvu koje je postalo Ätehnika civilizacija³ u kojoj je dolo nesamo do dehumanizovanja, ve i do denaturalizovanja oveka. Kao totalitarni i globalni poredak destrukcije kapitalizam je na novi i daleko dramatiniji nain postavio pitanjenunosti i slobode. Nije vie rad kao takav, ve je borba za ouvanje ivota (i njemuodgovarajui rad) postala najvanija egzistencijalna obaveza oveka. Borba za opstanak postaje savremeno "carstvo nunosti" i na njenom temelju razvie se ovek kao totalizujueivotvorno bie. Savremeni kapitalizam "ujedinio" je egzistencijalnu sa esencijalnom sferom: borba za slobodu postaje egzistencijalna nunost, a borba za opstanak osnovni slobodarskiizazov. Nisu vie sfere rada, umetnosti, igre - polazite slobodarske prakse, ve je to ovek kao totalizujue ivotvorno bie koje itav svoj ivot sagledava u egzistencijalno-esencijalnojravni, to znai u kontekstu borbe protiv kapitalizma koji je pretvorio zakone prirode,drutvene institucije i oveka u sredstvo za unitavanje ivota. U tom kontekstu rad, kojim serealizuju stvaralake (ivotvorne) moi oveka i stvara istinski ljudski svet, postaje osnovnaesencijalna delatnost. Kao to je danas proizvoenje dobara (robe) istovremeno unitavanjeivota, tako e u buduem drutvu proizvoenje dobara istovremeno biti proizvoenjezdravih ivotnih uslova (oplemenjene prirode) i stvaranje zdravog (oplemenjenog) oveka.Osnovni zadatak oveanstva u budunosti bie da nanovo uspostavi ekoloku ravnoteu i nataj nain ivotne uslove u kojima ovek moe da opstane. Tome e biti podreen razvoj proizvodnih snaga, sami radni procesi, aktivnosti u slobodnom vremenu, praktino - itavivot. U tim uslovima takmienje koje se svodi na borbu za pobedu postizanjem veegrezultata (rekorda), kao to je to u sportu, bie samo deo praistorije oveanstva.Ono to treba da ini novi kvalitet povezivanja ljudi na osnovama borbe za ouvanje ivotana planeti je to to ono treba da prui podstrek za razvoj humanih osnova povezivanja ljudi,to znai da treba da bude uslovljeno potrebom oveka za ovekom. Radi se o tome da jekapitalizam pretvorio sve drutvene institucije, kao i itav ivot, u sredstvo za oplodnjukapitala, to znai za unitavanje ivota. Da bi opstao, ovek nema kome da se obrati za pomo osim drugom oveku: drutvenost je egzistencijalni imperativ. U dijalektikomsmislu, ovek kao realizovano drutveno bie postaje totalizujue ivotvorno bie ± u odnosu prema kapitalizmu kao totalizujuem poretku destrukcije. U tom kontekstu mogli bismo da preformuliemo jednu od osnovnih Marksovih teza iz Ä
Komunistikog manifesta
³, da jeÄsloboda svakog osnovni uslov za slobodu svih³. Polazei od toga da je oveanstvougroeno tako to je ugroen ivot svakog oveka, moe se doi do stava da je
opstanak svakog osnovni uslov za opstanak svih
.
Add a Comment