Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword or section
Like this
1Activity

Table Of Contents

0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Istorija Filozofije IPT Skripta Lukic

Istorija Filozofije IPT Skripta Lukic

Ratings: (0)|Views: 49|Likes:
Published by brzibranko

More info:

Published by: brzibranko on Jul 05, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/05/2012

pdf

text

original

 
PLATON ( 5. v.p.n.e)
Platon je prvi veliki mislilac Grčke čija su glavna politička dela sačuvana u potpunosti.Njegova teorija o državi i politici je izrazito idealistička, ali ona ima i neke čisto ralističko-empirijske elemente.Doba u kom Platon živi je doba opadanja moći Atine i grčke moći uopšte, tako da jeosnovna crta njegove političke misli nepoverenje u čoveka i njegovu savršenost. Zato nekodrugi (država) treba da nasilno usavršava čoveka ili ga bar drži u granicama reda i zakona.Vreme opadanja moći Atine bilo je vreme uzdizanja moći Sparte i zato je Spartasvojim strogo aristokratskim uređenjem i stabilnošću predstavljala uzor atinskim političarimatog doba (i u Platonovoj ‘‘Državi’‘ Sparta je služila kao primer, ali posle opadanja njene moći,Platon u ''Zakonima'' odstupa od stavova koji su stvoreni pod uticajem spartanskoguređenja).Platon je pripadao jednoj od najuglednijih aristokratskih porodica u Atini i dobio ješiroko obrazovanje. Pravo ime mu je Aristokle, a Platon je nadimak koji znači široki, plećati.U vreme Platonove mladosti na vlast su došla tzv. tridesetorica, 30-oro ljudi iz najuglednijiharistokratskih porodica od kojih s mnogi bili Platonovi prijatelji i rođaci. Zaveli su teror koji jetrajao godinu dana, a njihov poziv da im se pridruži Platon je razočaran odbio.Nakon godinu dana u Atini je ponovo zavladala demokratija, ali Platon ni njom nije biozadovoljan, jer je ovaj režim osudio Sokrata na smrt kao ‘‘opasnog za državu’‘. Sokratovasmrt je bila prelomna tačka u Platonovom životu, nakon čega on odustaje od političkihambicija.Platon još neko vreme boravi u Atini započevši pisanje dela ‘‘Odbrana Sokratova’‘, aonda odlazi na putovanje. U južnoj Italiji, u Tarantu se sreće sa državom kojom vladajufilozofi i odatle uzima jednu od svojih glavnih ideja da državom treba da vladaju filozofi.Zatim odlazi prvi put na Siciliju koja je bila najmoćnija grčka država i kojom je vladaotiranin Dionisije. Kada nije uspeo da odvrati Dionisija od tiranije, Platon se razoračaran vratiou Atinu i odlučio da se posveti isključivo političkoj teoriji. Zato, u vrtu posvećenom herojuAkademu, otvara filozofsko-političku školu koja je dobila naziv Akademija. U njoj obučavamladiće iz svih krajeva Grčke i priprema ih za sprovođenje onakve politike koja će moći dapreporodi čovečanstvo. Na Akademiji je ostao do smrti (osim dva putovanja na Siciliju).Smatra se da je Platon napisao 34 dela u obliku dijaloga, jedno u obliku monologa(«Odbrana Sokratova»), i nekoliko pisama. Dela u kojima se najviše bavio politikom i etikomsu «Odbrana Sokratova», «Državnik», «Zakoni» i «Država» (glavno delo njegovog života ukome je izrazio celu svoju filozofiju i uvek ga nosio sa sobom)Platon je u filozofiji poznat kao objektivni idealista, zato što iako kod njega racionalnomišljenje preovlađuje, ima mnogo elemenata iracionalnog, mistike, poezije i mita. Njegovaosnovna filozofska misao jeste to da postoje objektivno date ideje koje su suština i koje sunepromenljive. One su jedni pravi svet. Materijalne stvari (pa i sam čovek) su samo odrazi,senke ideja. Suština čoveka nije u njegovom telu nego u duši, a duša je otpala ideja koja težida se vrati u carstvo večnih ideja. Čovek može postići sreću samo ako se spoji sa idejama unjihovom večitom carstvu. Zadatak je etike da nađe način života koji bi to omogućio, a tajnačin života zavisi i od društva i njegovog uređenja.Znanjem se čovek očišćuje od zemaljskog, odnosno prolaznog, i približava večnim idejama.Znanjem raspolažu filozofi i zato oni treba da vladaju. Oni su najsavršeniji ljudi.
«Država»
-je glavno Platonovo delo i deli se na 10 knjiga, ali ta podela ne odgovara sadržini. Predmetdela je utvrđivanje pojma pravde, pravednog života i pravedne države. Usput se pretresajunajvažniji opštefilozofski, metafizički, etički, pedagoški, estetski i sociološki problemi. Delo jenapisano u obliku razgovora dvoje ljudi koji iznose različita gledišta i međusobno se ubeđuju.Glavni govornik je Sokrat koji iznosi Platonove misli.Platonova teotija države predstavlja pokušaj izgradnje idealnog modela
pravednedržave
. Pojam pravde vezuje se za određeni karakter države ( unutrašnja struktura države-način na koji je u njoj podeljena vlast, dobra, zadaci, odgovornosti) i pojedinca( mesto kojezauzima i funkciju koju u toj državi obavlja).Zaključak:
Pravedna
 je
država
ona u kojojsvaki stalež ima specifičnu f-ju (stalež upravljača-filozofi, stalež čuvara-vojnicii stalež proizvođača-zemljoradnici, zanatlije i trgovci). A
pravedan
je
pojedinac
koji ostaje strogou okvirima svog staleža kome po sposobnostima pripada i koji obavlja određenu f- ju unutarstaleža, tj. unutar države kao celine.
1
 
Delo počinje ispitivanjem definicija pravde. Pravda se ne sastoji samo u tome da segovori istina i da se da svakom svoje, jer dati ludom njegovo oružje je zlo. Pravda se, takođe,ne sastoji ni od činjenja dobra prijatelju i zla neprijatelju, jer pravedan čovek ne sme nikomčiniti zlo pošto zlo ne donosi ništa dobro.Zatim se daje sofistička teza društvenog ugovora. Jedan od govornika kaže da jedobro činiti nepravdu, a zlo je trpeti je. Ljudi su bivali i nepravedni i trpeli nepravdu, i nakraju oni koji su samo bili u situaciji da trpe nepravdu, zaključili su da je u opštem interesuda se ubuduće ne čini nepravda i da se ne trpi nepravda. Tako su nastali zakoni i društvenapravila.Zatim, Sokrat dokazuje da je pravda bolja za čoveka nego nepravda. On to pokazujena primeru države, jer je ‘‘država veća od pojedinaca, pa se i svi njeni elementi bolje vide’‘.Daje se i sociolka analiza
nastanka države
.
Država je nastala zbogmnogobrojnosti ljudskih potreba I nemogućnosti svakog pojedinca da ih zadovolji.
 To za rezultat ima uspostavljanje ekonomske podele rada. Svaki čovek rođenjem dobijarazličite sklonosti i sposobnosti, tako da se više proizvodi ako svako radi ono što odgovaranjegovim sposobnostima, nego da svako proizvodi sam sve što mu je potrebno. Međutim,tako se javlja potreba za većim brojem proizvođača različitih svari. Ljudi razmenjuju svojeproizvode na tržištu i tako izdržavaju sebe i svoje porodice i takva država je zdrava. Bolesnadržava je ona u kojoj se proizvode i nepotrebne, luksuzne stvari (nameštaj, razna jela, mirisi,slatkiši, zlato) što stvara klasu proizvođača takvih nepotrebnih stvari, kao i umetnike,muzičare, pesnike itd. Tada zemlja više ne može da zadovolji potrebe svih tih ljudi tako dadolazi do ratova. Dolazi do svaranja posebne klase
ratnika
koji se posebno vaspitavaju zatakav život.U Platonovom delu za reprodukciju i očuvanje države važnija je uloga
vaspitanja
nego zakona. Zakoni nisu svemoćni, malo ih je potrebno i njihovom stalnom popravkom nijemoguće popraviti stanje u državi. Dva su glavn a sredstvo za vaspitavanje: -
gimnastika zatelo
-
muzika za dušu
(pod kojom se podrazumevajusve umetnosti i nauke)U vaspitavanju je najvažniji početak. Deci treba pričati bajke, ali one ne smeju bitilažne niti služiti za zabavu; u njima ne treba govoriti ružno o bogovima (da oni ratuju ili činenepravdu) nego govoriti o slozi i ljubavi. Platon smatra da treba zabraniti tužne i mekemelodije, a dopustiti samo muške i borbene. Cilj muzičkog vaspitanja je sklad dobrote ilepote uduši. Telesno vaspitanje, odnosno gimnastika treba da stvorizdravo telo, da bi u njemu bila zdrava duša.Po Platonu, država je analogna ljudskom organizmu. Tri dela ljudske duše( razumski,naprasiti i požudni) dovode se u veza s tri klase. Takođe se govori i o različitim metalima odkojih je sazdana duša jedinki u različitim staležima- zlato, srebro i gvožđe. Društveni status je određen metalom od koga je sazdana duša pojedinca, a taj metal obišno odgovara metalunjegovih roditelja, ali se u iznimnim slučajevima i razlikuje.Zatim se opisuje način na koji se izdvaja viši red čuvara- upravljači.
Upravljači
trebada budu stari, obazrivi, energični i odani državi. Čuvari nemaju posebne interese, različite odinteresa države. Tako će se izbeći da od čuvara postanu tirani.U idealnoj državi nijedan stalež nije srećan( upravljači i ratnici nemaju nijedno blago,a proizvođači moraju da rade), ali je država srečna jer obezbeđuje najveću moguću sreću ucelini. Da bi se izbegla klasna borba ne smeju postojati suviše velike razlike između bogatih isiromašnih. Sve države, osim idealne, sastoje se od dve države( bogatih i siromašnih) kojemeđusobno ratuju i čiji sukobo slabe snagu države iznutra, kao i u odnosu na spoljneneprijatelje. Idealna država je
 jedinstvena
, jer svodi na najmanju meru klasne suprotnosti,a zbog očuvanja tog jedinstva ona je i relativno malih. Savršena država mora posedovati 4osobine:
mudrost
( država je mudra jer su mudri njeni upravljači- filozofi)
, hrabrost
( hrabrisu čuvari)
, umerenost
( bolji upravljaju gorima)
, pravdu
( svako obvavlja svoje i dobijaprema zaslugama).Što se tiče
položaja žena
u idealnoj državi, Platon smatra da je žena iste prirode kaoi muškarac, samo što je fizički slabija. Žena treba da dobije onaj položaj u državi kojizaslužuje po svojim sposobnostima, čak i najviše položaje. Da bi se njene sposobnosti otkrilei razvile, žena treba da se vaspitava kao i muškarac. (čak i da rukuje oružjem i ide u rat ako je za to sposobna).Platon smatra da čuvari države treba da imaju
zajednički brak 
, tj. da imajuzajedničke žene i decu, kako ne bi došli u situaciju da suprostave sopstvene interesedržavnim. Deca ne treba da poznaju roditelje. Čuvari države biraju žene iz iste klase (koje isame mogu da budu čuvari), da bi se dobilo što bolje potomstvo, a decu treba davaspitavaju javni zavodi za vaspitavanje.
2
 
Za
ropstvo
Platon kaže da pošto su svi Grci na neki način braća nepravedno je da jedni druge uzimaju za robove. Samo varvarin treba biti rob.
Filozofi
moraju znati šta je dobro, pravedno i lepo, odnosno moraju poznavati svetideja i razlikovati ga od vidljivog, lažnog sveta. Filozofi se biraju među upravljačima. Oniupravljači koji pokazuju filozofski talenat treba posebno da se vaspitavaju još 10 godina (do30-te).U sedmoj knjizi je opisan značaj filozofa i to slikovito čuvenom
alegorijom o pećini
.Platon kaže da postoji
 
5 državnih oblika i 5 glavnih karaktera ljudi koji odgovarajuovim oblicima država
. Tih 5 oblika su: aristokratija,timokratija,oligarhija,demokratija,tiranija. U vezi s tim Platon gradi i
teoriju kvarenjadržavnih oblika
.
Aristokratija
je najbolji oblik, a ostala 4 su izopačeni i pokvareni oblici. Aristokratijaoznačavavladavinu duhovne elite, filozofa, i njoj odgovara pravedan i dobar karakter ljudi.Osnovni razlog kvarenja aristokratije kao savršenog oblika je podela u vladajućoj klasi, ali seidealna država može pokvariti i pogrešnim sklapanjem brakova, što za posledicu imapokolenje upravljača koje nije savršeno. Tada dolazi do nestanka reda i harmonije i do velikeborbe. Čuvari teže da dođu do svojine, prisvajaju zemlju i kuće, a slobodne privrednikepretvaraju u robove. Taj oblik vlade se naziva
timokratija
-vlada ambicioznih ratnikai ona je na sredini između aristokratije i oligarhije. Ratnici zadržavaju odbojnost prema radu, kao izajedničke obede, gimnastičke i ratne vežbe, ali tu najpametniji ne vladaju, jer se previšecene sila i bogatstvo (iako se to krije od javnosti). Čovek koji odgovara ovoj vladi jeambiciozan, snishodljiv prema pretpostavljenima, surov prema robovima, nedovoljnoobrazovan, zanet za gimnastiku i rat. Timokratija prelazi u
oligarhiju
,vladu bogatih nad siromašnimgde se sve meri novcem.Ceni se bogatstvo, a ne vrlina. Oligarhija pati od borbe bogatih i siromašnih. Ona je slaba uratu, jer ne sme naoružati mase. Karakter koji odgovara ovoj vladi je tvrdica.
Demokratija
nastaje revolucijom siromašnih protiv bogatih koje ovi mrze zbog bogatstva.Siromašni dolaze na misao da su jednako sposobni da vladaju samo treba da preotmubogatstvo. Posle revolucije siromašni dele vlast jednako među sobom, obično kockom. Udemokratiji vladaslobodai zato ona mnogima izgleda kao najbolja vlada. Ali preteranasloboda nije dobra, jer su u njoj izjednačene nejednake stvari, tako da vladaju i oni kojinemaju sposobnosti za to. Karakter koji odgovara demokratiji je raspušten čovek kojimvladaju njegove strasti. Zbog preterane želje za slobodom javlja se anarhija. Tu očevipostupaju s decom kao sa sebi jednakim i čak ih se plaše, građani, prosti naseljenici i stranciteže za istim pravima. Učitelji se boje svojih đaka, a đaci se podsmevaju učiteljima. Starcisa spuštaju se na držanje mladih od straha da ne bi izgledali ljuti i despotski, robovi seponašaju slobodno itd. Takav duh na kraju dovodi do nepokoravanja građana zakonima. Apreteranost slobode pretvara se u svoju suprotnost - ropstvo, a demokratija u tiraniju.
Tiranija
predstavlja ropstvo svih u odnosu na jednog tiranskog vlastodršca. Platon dajedetaljan opis tiraninove psihologije i kaže da je od rob strasti koje sve zadovoljava, što unjemu izaziva nesreću. Kao što je tiranska država najnestrećnija od svih država, tako je itiranin najnesrećniji od svih ljudi.I na kraju dela se raspravlja o besmrtnosti duše i njenoj sudbini na nebu.
Ostala Platonova dela
U
‘‘Odbrani Sokratovoj’
‘ jednom od svojih prvih dela Platon se zalaže zaapsolutnu slobodu mišljenja pojedinca.Drž. nema prava da zabrani pojedincu da misli kakoželi i da to mišljenje iznosi.U
‘‘Kritonu’
‘ se ističe Sokratovo mišljenje po kome je građanin dužan da se pokoridržavi i kad ona greši.U
‘‘Gorgiji’
‘ Platon napada političare koji umesto da vaspitavaju narod kvare ga ilaskaju mu težeći da dođu i ostanu na vlasti.U
‘‘Državniku’
‘ govori da politika nije nikakva praktična veština, nego nauka kao isvaka druga i može se naučiti, zbog čega je on i otvorio Akademiju. Najvažnija osobinapotrebna državniku je veština merenja svih činjenica pri rešavanju praktičnih političkihproblema. Talentovanog državnika ne treba ograničavati zakonima, ali pošto su talenti retki,zakoni mogu biti korisni kao nagomilano iskustvo. On daje i klasifikaciju vlada.Najbolja je vlada jednog despota, neograničena, ako bi se našao genijalan državnik,ali pošto je takvog teško naći onda se vlade dele na:a) zakonite (po unapred utvrđenim zakonima) 1.monarhija 2.aristokratija3.demokratija
3

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->