Univerzitet u Beogradu umarski fakultet

Seminarski rad iz Plantanog umarstva

Piantae oraha (Juglans regia)

Student: Obrenovid Aleksandar 65/2009 Sneana Stanojkovid 90/2009

Profesor:Vladan Ivetid

1.0. UPOTREBNA VREDNOST ORAHA

Orah je veoma, ali ipak nedovoljno rasprostranjena vrsta drveta. Od velikog je znaaja kao vrsta sto proizilazi iz njegove vienamenske upotrebe. Plod je bogat vitaminima, mineralnim materijama (3%), uljem (50-80%), belanevinam (1225%). Orahovo drvo je veoma skupoceno, a furnir mu se nalazi meu najkvalitetnijim. Upotrebnu vrednost imaju i zeleni plodovi i njihov omota, kao i list i kora oraha. Plantae oraha daju od 1500-2000kg orahovog jezgra po hektaru, to njegovo gajenje ini veom arentabilnim. Unapreenjem proizvodnje oraha mogu da se ostvare znaajni ekonomski rezultati, ukljuujudi i znaajne mogudnosti deviznog prihoda, imajudi u vidu da je i svetsko trite nedovoljno snabdeveno plodovima i drvetom oraha i da postoje praktino neograniene mogudnosti izvoza. U cilju povedanja ekonominosti proizvodnje u zasadima oraha se kao meukultura sadi leska i kajsija, koje mogu da se koriste tokom prvih 10-15 godina razvoja zasada. Ove kulture, zbog ranijeg plodonoenja u odnosu na orah, obezbeuju povoljnije ekonomske rezultate do perioda dobrog uroda oraha. Ako pored navedenih, kao meukultura mogu da se koriste i druge vrste kao to su: breskva , vinja, malina i jagoda. Orah je vodna vrsta pogodna ak i za bioloku proizvodnju. Jestivi deo dvostruko je zatiden, tako da najede ne sadrzi ostatke pesticida. Moe se plantano uzgajati uz minimalni broj tretiranja ako se odaberu sorte otporne na bolesti i tetoine. Proizvodnja oraha kod nas ima veliki perspektivu jer mu odgovaraju klimatski i edafski uslovi. Koristi se i u industriji namestaja, kao i u auto industriji za ekskluzivne modele automobila, za izradu muzickih instrumenata, rezbarenje.

1.1. Orasi donose zaradu

POKUPITE NOVAC IZ ZEMLJE Sve se vie pria o komercijalnoj isplativosti sadnje oraha. O tome ta je sve potrebno, na kakvom zemljitu uspeva, koja je tehnologija sadnje i o drugim zanimljivim pitanjima o savremenoj proizvodnji oraha , govori Prof.dr. Slobodan Cerovid - Departman za vodarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Za podizanje savremenih zasada oraha treba koristiti sorte i selekcije dobrog kvaliteta ploda i velike rodnost. Visoka rodnost podrazumeva izraenu genetsku osnovu sorte i selekcije za visoku rodnost (vie enskih cvetova u grupi i rodnost i lateralnih, a ne samo vrnih pupoljaka), kao i za otpornost na bolesti i mraz. Otpornost na mraz podrazumeva kasniji poetak vegetacije, kako bi se izbegle tete od poznih prolednih mrazeva koji najvie tete priinjavaju orahu i rani zavretak vegetacije kako bi se izbegle tete od zimskih mrazeva itd.

Sadnice odabranih sorti i selekcija oraha moraju biti proizvedene vegetativnim putem (kalemljenjem). One de dati prve plodove ved u drugoj, tredoj, a najkasnije u etvrtoj vegetaciji (sl.1.. sorta Rasna raa ved u rasadniku). Znatnijeg roda de biti kad se dovoljno razvije kruna, posle osme godine. Orah je vrlo dugovena vodka, ivi 100 i vie godina mada se puni rod planira na 50 godina. Stablo oraha relativno sporo raste, 4/5 zapremine svoje budude krune postie tek za oko 15 godina, dok se kod vedine vodnih vrsta u savremenim

zasadima to ostvaruje u toku etvrte vegetacije. Zato za ekonominu proizvodnju u savremenim zasadima moramo gajiti neke meukulture ili podkulture.Inae gajenje oraha u istoj kulturi postaje rentabilno od pete godine, a visokorentabilno tek 8 - 10 godina posle sadnje.

2.0. UPUTSTVO ZA SADNJU I ODRZAVANJE ORAHA

BIOMORFOLOSKE OSOBINE: Orah je drvo koje dostize visinu do 20, pa cak i
25 metara. Krosnja mu je jako siroka i razgranata, najcesce kupastog oblika i dostize sirinu 15-20 i vise metara. Deblo je pravo i snazno i dostize debljinu od 100-150 cm u precniku. Korenov sistem je razgranat, a glavna zila prodire 3-5 metra u dubinu.

FIZIOLOSKE OSOBINE: Rodnost i visina prinosa oraha zavisi od vise cinilaca,

medju kojima posebnu vaznost imaju vreme cvetanja i opodjavanje.

Vreme cvetanja: Cvetanje oraha se odvija od pocetka trece dekade aprila pa

do kraja prve dekade maja, sto zavisi od osobine sorte, tj. tipa oraha, nadmorske visine i temperaturnih uslova pri kraju zime, na pocetku proleca i u vremenu koje prethodi cvetanju.

Oprasivanje i oplodjavanje oraha: Oprasivanje oraha se vrsi iskljucivo

vetrom. Rese su specijlane gradje, tako da ih vetar lako pokrece i iz njih istresa polen koji je podesen da ga vetar lako nosi. Radi bolje rodnosti i dobijanja visokih prinosa sigurnije je gajiti po nekoliko sorti ili tipova oraha.

Zrenje oraha: Plodovi oraha, obicno, sazrevaju u toku septembra. U nekih sorti i
tipova plodovi sazrevaju i ranije ( krajem avgusta ) ili kasnije ( pocetkom oktobra ), sto zavisi od bioloske osobenosti sorte.

Vek oraha: Odredjena starost stabala oraha do kojih mogu da radjaju nije
ustanovljena ( postoje primeri i da orah starosti preko 300 godina radja normalno ).

Prinos oraha: Orah razmnozen iz semena, pocinje da radja posle osme ili cak
dvanaeste godine, mada ima primera i da mogu proroditi u petoj godini. Okalemljen orah radja mnogo ranije, u drugoj ili trecoj godini. Prinos oraha se krece od 40-50 i od 60-70 kgr po stablu, odnosno 4.000 - 7000 kgr po hektaru.

SORTE ORAHA: Orah je vocna vrsta sa relativno malim brojem sorti, svega
stotinak. Kao najbolje pokazale su se sledece sorte, svrstane u dve grupe: 1) za vinogradarsku zonu i 2) za ne vinogradarsku - kontinentalnu zonu.

Sorte za vinogradarsku zonu:

Sejn - Bugarska je sorta. Odlikuje se prilicno kratkom vegetacijom. Plod je srednje krupan, prosecno 11 gr, ovalnog oblika, tanke ljuske, puna i kvalitetna jezgra. Randman jezgra iznosi 54,25 %. Drvo je srednje bujno i otporno na zimske tempreature i biljne bolesti. Ako se obezbede oprasivaci, radja obilnije. Sampion - Srpska sorta, selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, prosecno 13 gr, sa randmanom jezgra do 58%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Ova sorta zahteva oprasivace. Rasna - Srpska sorta, selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, prosecno 12-13 gr, sa randmanom jezgra do 55%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Tisa - Srpska sorta, selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Plod je krupan, prosecno 15 gr, sa randmanom jezgra do 52%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Okruglog je oblika.

Sorte za nevinogradarsku - kontinentalnu zonu:

Gazenhajmski 139 - Nemacka sorta, sa relativno kratkom vegetacijom. Plod je krupan, prosecno 14 gr, sa randmanom jezgra do 50%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Oblik je izduzeno - ovalni, sa tankom i glatkom ljuskom, svetle boje. Kasnija vegetacija. Gazenhajmski 251 - Nemacka sorta, kasnije vegetacije. Kasnije cveta, izbegava prolecne mrazeve. Plod je krupan, prosecno 15 gr, sa randmanom jezgra do 50%.

PODIZANJE ZASADA ORAHA: U pogledu klimatskih uslova, orah ne postavlja

neke posebne zahteve. Najurednije radja na toplijim - vinogradarskim rejonima. Kriticna niska temperatura za orah je od - 29 do -300. Pozni prolecni mrazevi

ostecuju mladare, rese i plodnike oraha. Stoga, sorte i tipovi oraha koji kasnije krecu, listaju i cvetaju manje su izlozeni ovim ostecenjima. Za uspevanje oraha traze se osvetljena, suncana mesta. Prema vodenim talozima orah je veoma skroman, pa se moze gajiti u susnijim rejonima.

Zemljiste: Nije probirac zemljista, ali ipak bolje radja na dubokom, rastresitom
zemljistu, mada moze podneti i peskovita i kamenita zemljista, pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva.

Priprema zemljista: Orah ostaje na jednom mestu od 50-100, pa i vise godina,

u zavisnosti od prirodnih uslova za njegovo uspevanje. Priprema se sastoji u ciscenju terena, zatim djubrenju zemljista i na kraju rigolovanju i kopanju jama.

Djubrenje: Orah je vocka koja zahteva dosta fosfora i kalijuma, jer mu ova dva
sastojka pojacavaju otpornost prema mrazu. Ako se rigoluje cela povrsina zemljista, prvo, po 1 hektaru treba prosuti 1.000-1.800 kgr kompleksnog PK djubriva ciji je odnos 0:15:30, radi povecanja plodnosti zemljista.

Rigolovanje zemljista: Po rasturanju djubriva, obavlja se rigolovanje zemljista

na 50-70 cm, u zavisnosti od njegove dubine i rastresitosti. Teza, zbijenija i plica zemljista, se rigoluju dublje, a rastresitija i dublja rigoluju plice.

Kopanje jama: Ukoliko se ne sadi u grupama, vec pojedinacno, onda se umesto

rigolovanja, praktikuje kopanje jama. Dubina jame treba biti tolika da pokrije koren sadnice (oko 50 cm ili vise, po potrebi ).

Sadnja oraha: Optimalno vreme za sadnju je jesen, mada se moze saditi i u rano
prolece. Kada se zasadi u jesen potrebno je oko svake sadnice napraviti humku ( nagrnuti sadnicu zemljom ), koja ce sadnicu stititi od izmrzavanja.

Rastojanje za sadnju oraha: Sadnice proizvedene iz semena saditi na 10 * 8 m

( 123 sadnica / ha ), a sadnice proizvedene kalemljenjem 9 * 7 metara ( 158 sadnica/ha ) .

Priprema sadnica za sadnju: Pre sadnje zile treba orezati. Tom prilikom voditi
racuna da se sto vise zila sacuva. Posto se orezu zile, ceo korenov sistem potopiti

u kasastu smesu napravljenu od ilovace, govedje balege i vode, da bi se sadnice sto pre primile.

NEGA - GAJENJE ORAHA: Nega oraha se sastoji u orezivanju i nezi krune,

odrzavanju zemljista, gajenju potkultura, djubrenju zemljista i zastiti od bolesti stetocina.

Orezivanje i nega krune: S orezivanjem se krece u prolece, prve godine po

zasadjivanju. Orezivanje se izvodi tako sto se sadnica skrati na zeljenu visinu, pri cemu se ispod preseka ostave 4-5 dobro razvijenih pupoljaka. U toku proleca i leta iz ovih pupoljaka ce se razviti mladari. Narednih godina formiranje krune se sastoji u tome, sto se prema potrebi, skracuju jace razvijene ramene grane, radi ubrzavanja rasta voditeljice. Treba napomenuti da mnogi proizvodjaci uopste ne vrse orezivanje oraha, iz razloga kasnijeg koriscenja stabla za prodaju.

Odrzavanje zemljista: Odrzavanje zemljista u vidu ledine je najnepovoljnije, zato sto trave izvlace dosta vode, pa orah krzlja i sporije raste. Najpovoljnije je gajenje potkultura i to: pasulj, bob, tikve, krastavci i bostan, jagode, maline, breskva. Izmedju redova preporucuje se i gajenje zbunastog lesnika ( jer dok orah ne postigne pun rod, lesnik isplacuje ulozena sredstva, a kasnije, iz zbunova, moze se nastaviti sa proizvodnjom sadnica lesnika ). Djubrenje oraha: Orah povoljno reaguje na djubrenje kompleksnim djubrivima,
posebno na fosfor i kalijum, zato sto mu ova dva elementa pojacavaju otpornost prema mrazu. S jeseni, posle pada lisca rasturiti i zaorati po 400-480 kg po hektaru, ili 4 kg po stablu djubriva NPK, ciji je odnos 0:15:30. Rano s proleca, pre kretanja vegetacije, rasturiti i zaorati po 200-250 kg po hektaru, ili 2 kg po stablu kompleksnog djubriva NPK, ciji je odnos 20:5:5. Krajem proleca - u maju, rasturiti po 300 kg po hektaru ili 3 kg po stablu 27% KAN-a. Ovakvim djubrenjem orah ce redovno i obilno radjati svake godine.

Zastita oraha od bolesti i stetocina: Orah, u odnosu na druge vocne vrste

manje napadaju bolesti i stetocine, ali ipak postoje izvesne bolesti koji mu mogu umanjiti rodnost i plod, ukoliko se blagovremeno ne suzbiju. Sve bolesti se uspesno suzbijaju zimskim i letnjim prskanjem. Zimsko

prskanje izvodi se u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. Letnje prskanje - prvo prskanje se izvodi pred sam pocetak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. Drugo prskanje se izvodi po zavrsetku cvetanja oraha, i to istim preparatom kao kod prvog prskanja. Trece prskanje se izvodi u prvoj dekadi juna, i to sa 0.3% ortocida ili cineb, sa dodatkom 0.1% sistemina ili 0.2% dijazonona. Ovim prskanjima orah ce se u potpunosti zastititi od najcescih bolesti i stetocina, koje ga napadaju u uslovima nase zemlje.

BERBA ORAHA: Berba oraha se vrsi kad se na vecini plodova, zeleni omotac
raspukne i plodovi pocnu da ispadaju iz nje. Pucanje omotaca ubrzavaju kisa, magla i uopste vlaznije vreme.

Cuvanje oraha: Za cuvanje oraha najpodesnija su hladna, suva i provetrena

skladista. Manje kolicine se mogu cuvati u obicnim skladistima, ali se moraju razastrti u tankom sloju. Pod ovakvim uslovima orah se moze cuvati u dobrom stanju 7-8 meseci. Jezgre oraha se cuvaju pod istim uslovima, kao i orasi u ljusci, ali se mogu krace vreme odrzati u ispravnom stanju, jer se isusuju i na njih jace deluje svetlost, vazduh i drugo. Ako su pakovane u hermeticku ambalazu, mogu se duze ocuvati, jer se time sprecava isusivanje i dejstvo drugih nepozeljnih faktora. Posto orasi lako primaju strane mirise iz spoljne sredine, ne treba ih skladistiti zajedno sa proizvodima koji odaju mirise kao sto su limun, pomorandza, jabuka krompir i sl.

PLASMAN ORAHA: Sav plod oraha koji proizvedete, OTKUPLJUJEMO od Vas po

trzisnim cenama. Orah otkupljujemo u ljusci i ociscen ( u jezgru ). Na taj nacin stvorili smo zaokruzen ciklus, tj proizvodjac ne mora da brine da li ce moci prodati svoj proizvod ( sto je najveci problem u Srbiji, jer preko 90 % proizvodjaca raznog voca nema POZNATOG KUPCA za svoj proizvod ).

2.1. Izbor terena i priprema zemljita

Orah uspeva na zemljitima razliite plodnosti, od plodnih humusnih do siromanih deluvijuma i peskova, pa i najsiromanijih skeletnih zemljita. Ipak, za intenzivnu proizvodnju su najpogodnija duboka, plodna zemljita s dobrim vodnim i vazdunim reimom, kao to su ernozemi i aluvijalni nanosi. Dobra aeracija zemljita omogudava vedu aktivnost zemljinih mikroorganizama, vanih neimara plodnosti zemljita, kao i disanje korena oraha. Zato je vrlo vano da zemljite bude rastresito - dobro aerirano. Orah se uspeno gaji na neutralnim i blago-kiselim zemljitima (stabla nalazimo i na zemljitima sa pH 5). Treba napomenuti da orah podnosi i suvini kre u zemljitu i da na terenima gde mnoge vodke pate od hloroze (utila listova), orah ima normalan zelen list. U pogledu plodnosti zemljita smatra se da je za rast i razvoj oraha dovoljno plodno zemljite koje sadri preko 3% humusa, 250-300 ppm lako usvojivog kalijuma, 80-100 ppm lako usvojivog fosfora, 6-8 ppm lako usvojivog gvoa itd. Priprema zemljita obuhvata krenje drvenastih biljaka i ravnanje (nasipanje) mikrodepresija. Pre dubokog oranja zemljista (50cm) vri se agromeliorativno ubrenje, kako bi se u zemljitu obezbedio optimalni sadraj hranljivih materija do nivoa sledede zastupljenosti: 2,5-3% humusa 250-300ppm lakopristupanog K2O 80-100ppm lakopristupanog fosfora (P2O5) 6-8ppm lakopristupanog gvoa (Fe) 5% ukupnog kalcijum karbonata (CaCO3) 80-120ppm ukupnog magnezijuma (MgO), i neophodne koliine mikroelemenata

Takoe moe da se vri rigolovanje cele povrine ili kopanje pojedinanih jama. Ako se rigolovanje vri po celoj povrini treba rasturiti od 1400-1800 kg (kompleksnog) PK ubriva odnosa 0:15:30 po hektaru, onda zemljite izorati na odreenoj dubini. Tea, zbijenija i plida zemljita rigoluju se dublje, a rastresitija i dublja plide. Rigolovanje se vri samo pri umerenoj vlanosti, jer ukoliko se

rigolovanje vri na previe vlanom zemljitu, onda se tom zemljitu menja struktura i kasnije se tee obrauje. U toku rigolovanja iz brazda treba izbaciti ostatke panjeva i korenjna drveda i dugovenih korovskih biljaka. Poorano zemljite se istanjira, a zatim se izvri obeleavanje redova i mesta za kopanje jama. Na dobro pripremljenom zemljitu ne treba kopati velike jame, ved samo tolike da moe dobro da se rasporedi korenov sistem i da sadnica bude zasaena do dubine na kojoj je bila u rasadniku. Priprema zemljita kopanjem jama obavlja se u manjim njivama i zemljitima sa nagibom vedim od 12, zbog spreavanja erozije. irina jame je 1,5-2m, a dubina 60-70cm. Prilikom kopanja oranini sloj se odvaja. Jame se zatrpavaju samo oraninom zemljom. Posle toga u svaku jamu treba dodati od 2-3kg mineralnog djubriva NPK iji je odnos 0:15:30, zatim ovo ubrivo izmeati sa zemljom pa tek onda saditi orah.

2.2. Izbor I nabavka sadnica

Jedan od uslova za uspenu proizvodnju voa je kvalitetan sadni materijal. Pod kvalitetom sadnog materijala podrazumeva se sledee: - da nadzemni sistem i koren sadnice zadovoljavaju zakonom predviene standarde za pojedine vrste i kategorije sadnog materijala (Jednogodinje sadnice moraju imati korenov sistem sa najmanje 3 osnovnih ila). Duina svake ile mora da iznosi najmanje 20 cm. Duina nadzemnog dela sadnica kod oraha iznosi 40 cm. Prenik neposredno iznad korenovog vrata ne sme biti manji od 10 cm); - da nema fizikih oteenja; - da u postupku manipulacije i transporta nije dolo do izmrzavanja i isuivanja korena. Sadni materijal treba nabavljati samo od renomiranog proizvoaa. Nabavljeni sadni materijal mora imati uverenje o kvalitetu i zdravstvenom stanju, izdato od nadlene institucije.

2.3. Kvalitet sadnog materijala

Veliki uticaj na uspeh proizvodnje ima pravilan izbor sadnog materijala.Za podizanje zasada bilo koje vrste treba koristiti iskljuivo sadnice prve klase,sa dobro razvijenim korenovim sistemom i potpuno zrelim nadzemnim delom.Sadnice treba da imaju razvijene pupolike po celoj duzini,dobro sraslo spojno mesto,da su prave i bez mehanikih otedenja.Posebno je vano da sadnice imaju snaan,dobro razvijen iliast korenov sistem.Zatim,identitet sorte mora da bude apsolutno taan.Ako umesto planirane sorte grekom dospe neka druga,naroito u sluaju samobespolnih sorti,nema roda,cvetaju ali plodove nezamedu.Ne dolazi do oplodnje jer je potreban polen druge sorte koji je kompitabilan sa polenom izabrane sorte.Izbor sorte na odgovarajudoj podlozi ja ne manj bitan inilac.Podloga na kojoj je vrsta okalemljena uslovljava gustinu sadnje,uzgojni oblik i orezivanje,kao kvalitet i tip zemljita na kojem se vrsta moe zasaditi.Sadnice moraju biti zdrave,bez virusnih i drugih bolesti i prisustva tetoina. U savremenoj proizvodnji,za podizanje zasada mogu se koristiti: Jednugodinje sadnice Dvogodinje sadnice Okulanti Okulanti i sadnice treba da ispunjavaju sledede uslove: Okulanti-treba da imaju 3 skeletne ile,sa najmanjom duinom od 10cm.Da duina nadzemnog dela treba da iznosi najmanje 30 cm,a prenik neposredno iznad korenovog vrata najmanje 6 cm. Jednogodinje sadnice-treba da imaju korenov sistem sa najmanje 5 osnovnih ila,a sadnice oraha 3.Duina svake ile mora biti najmanje 20 cm.Prenik sadnice neposredno iznad spojenog mesta ne sme biti manji od 10cm,a presek spojenog mesta da je zarastao najmanje 40%. Dvogodinje sadnice-treba da imaju korenov sistem sa nakmanje 4 skeletne ile,kod oraha 3.Presek spojnog mesta treba da je zarastao najmanje 80%,a ispod ramenih grana,sadnica mora biti debela najmanje 12.

3.0. Mesto za sadnju oraha

Mesto je vaan faktor za rast, razvoj i jaanje drveta oraha. Vedina stabala oraha posaenih u uvalama gde se mraz javlja i u kasno prolede i u ranu jesen, iako dobro napreduju to se tie rasta i razvoja stabla, imaju slab rod. Orah ne voli veoma vetrovita mesta ali zahteva stalno strujanje vazduha radi opraivanja i spreavanja gljivinih bolesti.

3.1. Prostor za sadnju oraha

Orahova stabla de tokom vremena postati velika pa im je potrebno obezbediti adekvatan prostor prilikom sadnje. Neki uzgajivai praktikuju da kada sade orahova stabla, posade ih na malim rastojanjima kako bi obezbedili vedi prinos u periodu dok su stabla mlada i jo ne toliko velika. Kada postane "guva" izvade suvina stabla. U zavisnosti od vrste, stabla treba saditi na meusobnom rastojanjima od 5 do 15 metara. Ova rastojanja vae za glavna stabla, a ako elite da u poetku posadite privremena stabla to moete uiniti izmeu. Drugi metod se koristi u cilju povedanja ekonominosti proizvodnje. To je sadnja odreene meukulture. To su obino leska ili kajsija(slika 2 meukultura sa kajsijom). Pored njih mogu da se sade i breskva, ljiva, pa ak i vinova loza. Ove kulture se mogu koristiti nekih 10 do 15 godina. U tom periodu prodajom plodova ovih meukultura, a posle 10-15 i drvne mase, ispladuju se trokovi podizanja zasada oraha i ulaganja do njihovog punog prinosa. Zbog velikog korena oraha, ne preporuuje se sadnja na manjoj udaljenosti od 20m od kude i drugih objekata jer moe prouzrokovati tetu na objektu.

4.0. Podizanje zasada oraha

Orah je dugovecna vocka. Pojedinacna stabla mogu da zive i do 300 godina, dostize visinu i do 25 m, a precnik debla i do 1,5 m. Eksplatacija oraha u zasadu traje 50-60 godina. U nasoj zemlji prirodne populacije oraha se nalaze u dolinama reka sto pokazuje da se najbolji rezultati postizu na dovoljno vlaznim zemljistima. Poznato je da orah ima snazan korenov sistem koji mu omogucava da uspeva i na siromasnim i manje vlaznim zemljistima. Sto se zemljista tice, nije izbirljiv. Moze da uspeva i na kiselim (pH oko 4,5) i na alkalnim (pH oko 8,5) zemljistima, ali najbolje rezultate daje na slabo kiselim, neutralnim ili slabo alkalnim zemljistima(pH 7 7,5),bogatim humusom (>3%), sa 250- 300 ppm lako usvojivog kalijuma, 80 100 ppm lako usvojivog fosfora I 6 8 ppm lako usvojivog gvoza. U Srbiji, sto se tice klimatskih uslova, orah moze da se gaji u celoj zemlji od najnizih terena pa do nadmorske visine od oko 800m. Ne odgovaraju mu samo planinski tereni gde se nalaze sume i pasnjaci. Za uspesno gajenje oraha vazno je odabrati odgovarajucu sortu. Ovo se posebno odnosi na nevinogradarske rejone gde rod moze da bude unisten od poznih prolecnih mrazeva. Orah je vocna vrsta kod koje se pocetak vegetacije pojedinih sorti i tipova oraha razlikuje za vise od 2 meseca. Pojedine sorte vegetaciju pocinju u martu, vecina u aprilu a neke tek u junu. Pored pocetka vegetacije, vazne osobine jedne sorte su rodnost, kvalitet ploda, otpornost na bolesti i mrazeve, vreme cvetanja i resanja, mogucnost njihove medjusobne oplodnje i dr. Uzimajuci sve ove najvaznije osobine stvorene su prvih pet oraha kod nas: Sampion, Srem, Tisa, Backa i Mira i vise selekcija od kojih su najznacajnije rasna, Kasni rodni i Sava. Orah je vocka koja sporo raste i puni rod dostize tek u desetoj godini, pa se u zasadima oraha preporucuje gajenje medjukultura, u prvom redu deficitarnih vocnih vrsta. Tamo gde klimatski uslovi dozvoljavaju preporucuje se pretezno gajenje kajsije, a brdskim rejonima malina, jagoda, sljiva ili visnja. U uslovima kontinetalne klime cesto se desava da se 30% stabala kajsije u prvih desed godina osusi zbog apopleksije, pa proizvodjaci ne znaju sta da rade sa ostatkom vocnjaka.

Zato u kombinaciji sa orahom kajsija dobija novu sansu. Zemljiste se zbog oraha mora obradjivati, a dodatna ulaganja za kajsiju su mala. U ovakoj kombinaciji kajsije se krce posle 15 18 godina kada je orah u punoj rodnosti. Priprema zemljista za sadnju se vrsi po principu kao i za vecinu drugih vocnih vrsta: krcenje terena (ukoliko je na njemu bilo drvenastih biljaka), ravnanje terena, djubrenje, podrivanje terena na 70 cm, apotom duboko oranje na 50 cm i fina priprema pred razmerivanje, i na kraju kopanje rupe za sadnju. Sadnja vocaka se vrsi u jesen, a moze i tokom cele zime kada zemljiste nije previse vlazno i kada je temperature iznad nule i u prolece pre kretanje vegetacije. Prilikom podizanja zasada treba voditi racuna da je orah vocka sa razdvojenim muskim i zenskim gametofitom (muski rese i zenski mesoviti zenski pupoljak) kod koje vrlo cesto dolazi do neistovremenog sazevanja muskog i zenskog

gametofita. Najcesci je slucaj da se obavi prvo resanje pa onda cvetanje , a moze da dodje prvo do sazrevanja zenskog gametofita pa onda resanja sto je redji slucaj. Postoje i sorte i selekcije kod kojih istovremeno sazrevaju i muski i zenski gametofit. Zbog toga, prilikom podizanja zasada mora se dobro znati ova osobina koja je vezana za sortu, a za siguran i dobar rod oraha potrebno je da se oprasi i oplodi vise od 3/4 zenskih cvetova. To se postize dovoljnim i pravilnim rasporedom oprasivaca u zasadu. Obicno se uzima jedna od tri glavne sorte i tri oprasivaca. Prilikom izbora sorti oprasivaca mora se voditi racuna da kvalitet polena bude obezbedjen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti, a sorta koja poslednja resa treba da ima homogamno cvetanje kako bi i kod nje postigli zadovoljavajuci rod.

4.1. Zasad oraha

Od dobrih odlika kalemljenog oraha, koji se kod nas ved masovno proizvodi, pre svega, treba istadi ranije stupanje u rod, postizanje vedih prinosa i dobijanje plodova znatno boljeg kvalitete od uobiajenog. Zasad kalemljenog oraha podie se tako to se zemljite dobro pripremi (oisti od panjeva i poravna, poubri i poore). Zatim se kopaju rupe iroke 120, a duboke oko 60cm. Ako je zemljite umereno plodno, u jame treba najpre ubaciti i sa zemljom dobro izmeati 30 do 40kg dobro zagorelog stajskog djubreta i 2 3kg meanih mineralnih djubriva, najbolje u odnosu 10:20:30. Jame treba kopati cik-cak (sadnja u trougao), jer se tako bolje koristi zemljite i svetlost, odnosno po hektaru stane oko 15% sadnica vie u odnosu na sadnju u kvadrat. Razmak sadnica zavisi od plodnosti i nagiba zemljita, bujnosti podloge i sorte, odnosno tipova oraha. Na siromanijem zemljitu orah treba saditi na razmaku 8x8 ili 9x9m, na umereno plodnom 10x10 ili 11x11m, a na najplodnijem zemljitu 12x12m. Broj sadnica po hektaru pri sadnji u trougao treba da izgleda ovako: Razmak izmeu vodaka Razmak izmeu redova Broj sadnica po hektaru 8x8 m 9x9 m 10x10 m 11x11 m 6,90 m 7,80 m 8,60 m 9,50 m 180 142 115 95

12x12 m 10,40 m 80 Bolje je saditi s jeseni. Preporuujemo gajenje oraha u obliku vaze, jer je kruna nia nego pri uzgojnom obliku piramide, koji se ranije najede primenjivao. Ovo se preporuuje jer je zatita laka, a svetlost se bolje koristi. U proizvodnji oraha prvih pet-est godina treba gajiti potkulture graak, pasulj, salate, luk, jagode ili druge povrtarske useve.

Sadnice kalemljenog oraha mogu se nabaviti u rasadnicima Instituta za vinogradarstvo, vodarstvo i hortikulturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Saarskom zavodu u Mariboru, Zemljodelskom fakultetu u Skoplju, Institutu za vodarstvo u aku i u nekim vedim rasadnicima.

4.2. Obrada zemljita u zasadima

Zemljite u zasadima oraha moe da se odrava na vie naina, kao to je: Obrada zemljita tanjiranjem Plitkim oranjem Rotofreziranjem Unitavanje korova herbicidima Gajenjem podkultura Najede se u mldim zasadima izmeu redova vri redovna obrada zemljita, a oko biljaka se korov suzbija herbicidima ili okopavanjem.

4.3. Nega zasada oraha

Nega oraha sastoji se u orezivanju, ubrenju i odravanju zemljita. Sa orezivanjem se poinje u prolede prve godine po saenju. Izvodi se tako to se sadnica skrati na eljenu visinu pri emu se ispod preseka ostavi etiri-pet razvijenih pupoljaka iz kojih de se u toku vegetacije razviti mladari. Sa proleda idude godine kao i sledede, trede godine, orezivanje se sastoji u tome to se prema potrebi skrate jae razvijene ramene grane da bi se uspostavila ravnotea izmeu njih a i ubrzao rast voditeljice. Zemljiste u zasadu treba redovno odrzavati. Jesenju obradu je najbolje vrsiti plugovima koji imaju veliki radni zahvat, a ostavljaju ravnije zemljiste. Neposredno pred berbu zemljiste se istanjira, a potom povalja da bi se lakes sakupljali

plodovi. Kada se berba obavi, zemljiste treba ponovo istanjirati. Djubrenje zasada vrsi se na osnovnu zemljisnih i folijarnih analiza. Sadrzaj lako usvojivih hraniva treba uvek da je u optimumu. Orezivanje oraha vrsi se sa ciljem formiranja krune I pospesivanja grananja. Prilikom formiranja kotlaste krune (najcesce formirani uzgojni oblik), visina debla treba da je 150 180 cm, pa sadnice koje su nize od 180 cm pri sadnji ne treba skracivati. Zastita od mraza vrsi se prvenstveno izborom povoljnih terena i sorti i selekcija krace vegetacije. Ostavljanjem viseg debla, cime se podize kruna, umanjuju se stete od mraza. Zastita od mraza moze se vrsiti dimljenjem ili vestackom kisom. Zastita od bolesti i stetocina oraha moze se obaviti sa 3 do 5 pravovremenih tretiranja radi sprecavanja pojave sive pegavosti lista i crne pegavosti oraha koje su najcesca bolest oraha. Od insekata najvece stete pricinjavaju jabucni i orahov savijac i dudovac. S obzirom na deficitarnost oraha na nasem i svetskom trzistu, a

time i na velike mogucnosti plasmana oraha, trebalo bi povrsine pod ovom vrstom povecavati. Posebno zbog toga sto kod nas postoje povoljni i zemljisni i klimatski uslovi za njihovo uspesno gajenje. Podizanje zasada treba postupiti studiozno jer je orah dugovecna vrsta pa propusti ucinjeni pri podizanju imaju posebno velike negativne posledice.

4.4. Navodnjavanje
Za normalan rast I razvoj biljke potrebna je dovoljna kolicina vode u tlu. Koliina vlage u zemljitu zavisi od vie faktora: klime podruja (koliina padavina, temperatura vazduha, uestanost vetra), osobina zemljita, nagiba terena, primenjenih agrotehnikih mera, svojstava podloge, sorte sadnica. Od ovih faktora zavisi prirodni priliv vode, kao i koliina vode koja se zadrava u zemljitu.Voda je potrebna jer se njome prenose u otopljenom obliku mineralne I organske materije iz zemljista. U prvoj godini ivota plantae, vrlo je vano odravati visok nivo hidriranosti zemljita oko sadnica. Intenzivno navodnjavanje je neophodno posebno u pozno prolee, tj. u maju u junu. U oblastima umerene klime koliina padavina tada opada, a usled poveanja temperature dolazi do pojaanog isparavanja. Za mlade sadnice se savetuje zalivanje na 15 dana i obino zalivna norma iznosi od 10 do 30 litara vode. Ukupne koliine vode variraju u pojedinim fenofazama, ali zavise i od starosti sadnice. Plantae u punoj produkciji zahtevaju i do 700m3/ha vode (50-70mm). Na potrebnu koliinu vode utiu trenutna vlanost zemljita, osobine zemljita i dubina zemljita u kome se nalazi najvea koliina korenovog sistema. Ova dubina kod oraha obino iznosi oko 50cm pa je zato ovaj sloj zemljita neophodno dobro natopiti. Postoji mnogo naina za zalivanje plantae oraha: u inije, brazdama, krunim brazdama, kapanjem, mikrorasprskivaima, vetakom kiom, itd. Mlade sadnice se u prvoj godini zalivaju u inije. Kada se zemlja prosui, zemljite oko sadnica treba okopati kako bi se razbila pokorica i tako smanjilo povrinsko isparavanje vode. Starije sadnice se u praksi najee zalivaju mikorasprskivaima. Navodnjavanje kvari zemljinu strukturu pa se takvo zemljite mora ee ubriti stajnjakom, ili se organska materija moe obezbediti zeleninim ubrenjem.

5.0. Sorte oraha

Kod nas postoji veliko arenilo sorti koje se gaje poevi od starijih sorti sitnijih plodova, pa do novih sorti. Pri zasnivanju vedih zasada pod orahom (to je do sada u naoj zemlji retkost) treba pri izboru sorti obratiti panju na: 1. Birati sorte poznijeg listanja i cvetanja u cilju izbegavanja opasnosti od poznih prolednih mrazeva ako se zasad zasniva u oblastima gde je ova pojava esta. 2. Birati sorte sa ranijim zavretkom vegetacije ime se izbegava oasnost od otecenja od ranih mrazeva. 3. Birati sorte brzog razvoja, rane rodnosti, to manje dihogramije, (DIHOGARMIJA JE VREMENSKI RAZLIITO CVETANJE MUKIH I ENSKIH CVETOVA ) i bolje otpornosti na bolesti, dobrog kvaliteta ploda i td. 4. Izbegavati zasnivanje homogenih zasada ( sa samo jednom sortom ) vec saditi nekoliko sorti. Orah voli sunce (heliofitna vocka). Najpoznatije tetocine oraha su: orahov smotavac, orahov savija, orahova grinja, smedja orahova lisna va, titaste vai, gusenice, potkornjaci, drvotoci itd. Najpoznatije bolesti oraha su: pegavost lida i plodova (gnomonija), flekavost lida mladara i plodova, pegavost ljuske i jezgra oraha, bakteriozna crna pegavost, itd. Ako se proizvede iz semena kasno prorodi (od 8.do 11.godine starosti) i ne prenosi verno osobine sa roditelja na potomka. Izuzetak su apogamne ( APOGAMIJA JE SKLONOST NEKIH SORTI DA BEZ OPRAIVANJA I OPLODJENJA ZAMEDU PLODOVE ) sorte koje proizvedene iz semena prorode u 4-5.godini i verno prenose svoje osobine na potomke. Ako se proizvode i razmnoavaju kalemljenjem, kao podloge se najvise koriste sejanci crnog i obinog oraha a prorod i u 3-4 god. 1. Sejanac crnog oraha se vie koristi kao podloga od sejanca obinog oraha jer daje kaleme umerene bujnosti, ranije prorodi, daje dobru krupnodu plodova i visok prinos jezgre i otporna je na mastiljavost. Mane ove podloge su: javlja se

inkompatibilnost u kasnijim godinama, kradi joj je vek (30-40 godina) i ne podnosi krena zemljista. Pogodan za plantazne zasade . 2. Sejanac obinog oraha ima tu prednost da su stabla kalemljena na ovoj podlozi dugovenija, korisnija je za iskoridenje stabla oraha kao tehnikog drveta od crnog oraha. dobro podnosi krena i siromanija zemljita,otporan je na hloroze. Nedostatak mu je veda osetljivost na bolest mastiljavost. to se tie razmaka izmedju sadnica treba redi da on zavisi i od podloga, osobina kalemljene sorte, zemljita, krune pri gajenju, itd. Ako je zemljite plodnije povedava se razmak pri sadjenju. - sadnice iz semena (sejanci) se sade na razmaku 10m X 8m ili 9m X 9m, a to iznosi 123 vodke po hektaru. - kalemi sa podlogom crnog oraha 8m X 7m, pa i manjeg razmaka. - kalemi sa podlogom obinog oraha 9m X 7m, pa i manjeg razmaka. Prvi broj oznaava razmak izmedju redova, a drugi broj oznaava rastojanje izmedju stabla u redu.

Sorte:
Alaki Apolo Drjanovski Dinovski Elit Franquette Geisenheim 139 Ibar Jupiter Kalaraki Kazaiku Kiinevski Kogilniau Korzeucki Kostjuenski Mars

Milotai 10 Novosadski kasni Parisienne - sinonimi: Pariki; Plovdivski ampion San julian Saturn Seiferdorfer ejnovo Skinoski Sulfred Tisa

Rumunske sorte
''Sibiel prekoe'' (Si-N4) je prva priznata rumunska sorta. Teina ploda je 14 do 15gr, randman jezgra oko 50 odsto, a sadraj ulja oko 68 odsto. Vegetaciju poinje relativno kasno. Protandrina je. Rese se javljaju 7 do 10 dana pre enskih cvetova. ''Sibiel N44'' ima takodje krupne plodove. Randman jezgra je oko 48%. Kasno poinje vegetaciju, ali je neto kasnije i zavrava. Godine 1962. je preivela niske temperatura -33. Ovo je najotpornija rumunska selekcija na Gnomoniu juglandis. Protagonina je. enski cvetovi se javljaju 7 do 10 dana pre resa.Ova se sorta moe preporuiti za gajenje u naim uslovima. ''Sibiel N41'' ima plodove teke oko 12gr, s randmanom jezgra oko 50 %. Zri neto ranije od ostalih selekcija. ''Geogaiu (djoadju) N3'' nastao je ukrtanjem ''sibiela N4'' ima krupne plodove, teke oko 14gr i visok sadraj belanevina (oko 18,75 %). Uska je, ravna, lepa, a jezgro belo, kao i u ostalih selekcija hibrida ''sibiel'' i ''djoadju''. Geoagiu 65 = odlikuje se neto kradom vegetacijom , drvo je srednje bujno i rodno, plod je krupan 13 g,malo duguljast s neto tamnijom i manje ravnom ljuskom.

Moldavske sorte

''Skinoskij'' ima plodove teine oko 12,5gr. Randman jezgra je oko50 odsto, a sadraj ulja oko 69 %. Izrazito je protandrian tip. ''Kiinjevskij'' je vrlo rodan. Kasno cveta, ali i kasno zri. Plod je malo izduen, teak oko12 gr. Randman je oko 50, a sadraj ulja oko 66 %. ''Kalarakij'' ima plodove teke oko 15gr. Randman jezgra je oko 50, a sadraj ulja oko 68 %. Sve moldavske sorte oraha su dosta otporne na izmrzavanje, pa smo predvideli da ih ispitamo i u naim uslovima. Kostjuenskij = ova sorta je stvorena klonskom selekcijom u Moldaviji, odlikuje se neto kradom vegetacijom, srednje je bujnosti i dobre rodnosti, muki cvetovi se razvijaju 5-7 dana pre enskih, plod je srednje krupan 13-14 g, i sadri oko 70 % ulja. Koreuckij = drvo joj je bujno i rodno, muki se cvetovi razvijaju nekoliko dana pre enskih, plod je lep malo izduen, prosene mase oko 10 g, a u jezgru ima oko 67 % ulja.

Francuske sorte:
Franquette = stara sorta koja se najvie uzgaja u Francuskoj, odlikuje se kasnim poetkom vegetacije, tako da se smanjuju tete od mogudeg mraza, odlikuje se srednje bujnim i relativno rodnim stablom. Muki cvetovi se razvijaju 10- 12 dana pre enskih,plod je srednje krupan, izduen sa neto hrapavijom ljuskom, znaajno za ovu sortu je da je jezgro ploda svetle boje. Parisienne = Vegetacija ove sorte poinje i zavrava vrlo kasno, muki cvetovi se razvijaju 10-15 dana pre enskih, ima neto sitnije plodove, lepog oblika, jezgro je malo tamnija. Mayette = vegetacija poinje 10 dana pre sorte Franquette ali se zavrava ranije, plodovi su izdueni sa tankom ali neravnom ljuskom, jezgro je svetle boje, manje je rodna od sorte Franqutte

Amerike sorte:
Hartley = vodeda je amerika sorta, vegetacija poinje malo kasnije, ali pre Franqutte,. Drvo je srednje bujno i relativno rodno, plod je srednje krupan, jezgra je svetle boje. Najede se prodaje u ljusci.

Payne = Vegetacija poinje znatno pre Hartley ali se neto ranije i zavrava, spada u mnaje bujne sorte, u toplijim krajevima spada u grupu najrodnijih sorti. Plod je srednje krupan, sa izraenim vrhom, ljuska je deblja ali je dobro ispunjena jezgrom. Serr = je novija amerika sorta, vegetacija poinje dosta rano, mana joj je prerano opadanje plodida tako da nema veliku rodnost, a plod je srednje krupan sa izraenim vrhom, jezgro je vrlo svetle boje. Lompoc = novija amerika sorta vegetacija poinje dosta rano, spada u rodnije sorte, a plod je srednje krupan do krupan sa izraenim vrhom. Pedro = Amerika sorta sa karadom vegetacijom, koja poinje 15-18 dana posle sorte Payne, tako da se izbegavaju tete od mraza, srednje je do slabije bujnosti, a plod je srednje krupan do krupan (13g), sa malo izraenijim vrhom.

Bugarske sorte:
ejnova = najstarija bugarska sorta, od svih bugarskih sorti najkasnije poinje vegetaciju, a neto je kasnije i zavrava - srednje je bujna i dosta rodna. Obino su u grupi po 2 ploda, dobra rodnost ove sorte dolazi zbog njenog visokog koeficijenta grananja, skeletne grane prave iroki ugao, posoje dokazi da je prinos ove sorte stare 12-15 godina iznosio 64,2 kg po stablu. Kod nas za dobar urod ove sorte potreban je jedan opraiva jo kasnijeg resanja. Ova je sorta otpornija prema boletsima, a plod je srednje krupan (12g), obrnuto krupastog oblika, lepe ravne ljuske, jezgro je tamnije boje to se smatra nedostatkom, ljuska je tanka i dobro ispunjena jezgrom, koliina ulja je dosta velika a koliina bjelanevina relativno mala. Ovu sortu preporuujemo za uzgoj u naoj zemlji. Dinovski = Otkrivena u selu Dinovo po kome i nosi ime vegetacija poinje 3-4 dana pre sorte Drjanovski, pa nekih godina strada od maraza, srednje je bujnosti i u toplim krajevima vrlo rodna.Kod nas u vinogradarskoj zoni,a u mediteranskoj zoni moe biti i vie zastupljena. Drjanovski = nastala je selekcijom iz domadih populacija oraha, odlikuje se relativno kasnom vegetacijom koja poinje 3-4 dana pre sorte ejnove, prema bolestima je manje otporna. Plod je krupan (14-16 g), okruglastog oblika, sa relativno debelom ljuskom, jezgro ima veliku koliinu ulja i malo belanevina. U naim predelima treba ga gajiti samo kao opraivaa.

Plovdivsk = ova je sorta stvorena u institutu za vodarstvao, odlikuje se velikom bujnodu drveta, ali i visokom rodnodu, vegetacija poinje kao i kod sorte Drjanovski ili dan-dva ranije, ima krupne plodove lepog oblika,ljuska je glatka, ali neto deblja, jezgro odlino ispunjava ljusku, jezgro ima izuzetno veliku koliinu ulja, bolji rezultati uzgoja ove sorte se oekuju u toplijim krajevima.
.

Selekcije poljoprivrednog fakultete u Novom Sadu

Tip NS-3/74 (''ampion 1974'') otkriven je na konkursu 1974. godine. Stablo je staro oko 100 godina, ima prenik oko 70cm, a prenik krune, koja je okruglastog oblika, iznosi oko 16m. Redovno radja, a prinos mu se krede izmedju 50 i 200kg, ili proseno oko 90 do 100kg. Vegetaciju poinje obino izmedju 20. i 25. aprila. Nekoliko dana pre od enskih cvetova pojavljuju se rese. Plodovi zru obino izmedju 10. i 20. septembra. Debljina ljuske je od 0,8 do 0,9mm. Plodovi su ovalnog oblika i ljuska dobro zatvara jezgro. Jezgro sadri oko 67 % ulja i 18,6 % belanevina. Proseni plodovi imaju visinu 45,3mm, irinu 33,8 i debljinu 33,2mm. Dosta je otporan na Gnomoniu (indeks oboljenja listova u avgustu je ispod 0,2, tj. Ispod 20 %). Od mraza nije imao otedenja. Smatramo da bi plodovi bili tei i jo kvalitetniji da je stablo mladje (staro je i u stadijumu izumiranja) i kada bi se primenjivale potrebne agrotehnike mere. Ovaj tip je kalemljenjem razmnoen u cilju daljeg izuavanja i irenja. Tip NS-37/73 (''YU prvenac'') pronadjen je na konkursu ''Traimo kvalitetne orahe'', 1973. godine. Stablo je staro oko 20 godina, sejanac nastao verovatno posredstvom ptica. Kruna je okruglasta, prenika oko 10m. Poslednja tri godine rodio je proseno 22 kg. Poinje vegetaciju obino izmedju 10. i 20. aprila. Protandrian je. Rese se pojavljuju oko 15 do 20 dana pre cvetanja enskih cvetova. Plodovi zru obino izmedju 10. i 20. septembra. Debljina ljuske je oko 0,9mm, prosena visina ploda 43,6, irina 31,2, a debljina 33,1mm. Praktino je otporan na Gnomoniu, jer mu je index oboljenja lida u avgustu bio samo oko 0,1 (10 %). Kalemljenjem je razmnoen u cilju daljeg ispitivanja. Tip NS-18/73 (''baka'') ima neto sitnije plodove od prethodna dva tipa, ali je ljuska vrlo dobro ispunjena jezgrom. Jezgro je izuzetno lepe, svetle boje. Drvo je staro oko 20 godina, nalazi se u gustom sklopu, pa je kruna izrazito piramidalna. Redovno radja, oko 20kg je prosean prinos za poslednje 2god., mada je potencijalnu rodnost teko odredit, Vegetaciju poinje obino oko 20. aprila.

Protandrian je. Rese se pojavljuju oko10 dana pre enskih cvetova. Praktino je otporan na Gnomoniu. Tip NS-21/75 (''tisa'') ima krupne plodove (proseno teki 15,49gr), tanku ljusku (oko milimetar), visok randman jezgra 53 % i vrlo je rodan. Pripada tipu racemoznog oraha. U grozdovima ima esto po 7-8 plodova. Stablo je staro oko 25god, okruglaste krune, prenika oko 10m. Dobro i redovno radja. Viegodinji prosek prinosa iznosi oko 35 do 40kg. Vegetaciju poinje izmedju 20. i 25. aprila, rese se javljaju oko 5. maja, a enski cvetovi otprilike pet dana kasnije. Plodovi zru izmedju 10. i 20. septembra. Praktino je otporan na Gnomoniu (indeks oboljenja je ispod 0,2). Dimenzije ploda su: visina 45,3mm, irina 36,7 i debljina 39,1mm. Ima neto jae izraen av. Kalemljenjem je razmnoen u cilju daljeg ispitivanja. Tip NS-43/76 (''novosadski rodni'') odlikuje se izuzetno visokom rodnodu. U 1976. godini rodio je 420kg. Plodovi su mu krupni, teki proseno 15,84gr, s jezgrom koje odlino ispunjava ljusku, tako da i pored relativno debele ljuske (1,2mm) ima vrlo dobar randman 50,84 %. Drvo je staro oko 40 godina, dosta bujno, obim debla (30cm od zemlje) 190cm. Ima lepu, okruglastu krunu prenika oko 16m. Tip NS-6/76 (''srem'') odlikuje se izvandrednom rodnodu i visokim kvalitetom plodova. Plodovi su dosta krupni 14-15g,sadri 67% ulja, sa lepim, belim jezgrom. Randman jezgra je vrlo visok 57,62 %. Praktino je otporan na Gnomoniu,preporuuje se za uzgoj u vinogradarskoj zoni. Tip NS-79/75 (''novosadski kasni'')odlikuje se kradom vegetacijom,redovno izbegava mrazeve,manje je bujnosti i vrlo rodna u predelima gde nema ranih mrazeva, a plod je srednje krupan 12 g, svetle i tanke ljuske, jezgro je svetle boje i sadri oko 66% ulja u jezgru, preporuuje se za uzgoj u toplijuim krajevima.

Sorte uveene radi ispitivanja u naim uslovima

''Korn'' je francuska sorta koja kasno poinje vegetaciju, kasno cveta i vrlo je

rodna. Plod je neto sitniji od ''parizijena''. ''Marbo'' i ''hartlej'' su takodje kasne vegetacije. Nemake sorte: RH 251 plod krupan, valjkast. Otporan je na mraz i gnomoniju. H1247 N1247 gladak, duguljast plod, srednje krupan plod, nabijen. N139 okruglast, lep plod. N120 krupan plod, ali puca pri suenju. Madjarske sorte: ''esterhazi N1 i N2 imaju krupan, lep plod, malo iljast. Izgleda da nisu dovoljno otporne na mraz.

Ostale poznatije sorte:

Jupiter = ehoslovaka sorta, odlikuje se karadom vegatacijom, srednje je bujna i rodna, plod je srednje krupan oko 12 g, ovalnog oblika, ljuska je glatka i dobro ispunjena jezgrom, jezgro je neto tamnija, ova se sorta moe preporuiti za uzgoj u naim uslovima. Esterhazi I = je stara maarska sorta koja se odlikuje relativno ranim poetkom vegetacije, zbog ega spada u grupu sorti osetljivih na mrazove, ima izuzetno krupne plodove, umereno je bujna i srednje rodna, rano resa, plod je vrlo krupan 15-16 g, jajastog je oblika ljuska je ravna i svetle boje, jezgro je svetlomrke boje i odlino ispunjava ljusku. Esterhazi II = stara maarska sorta koja se uzgaja i u Austriji i Njemakoj, vegetacija poinje neto kasnije, ali i nju esto otete mrazovi. Drvo joj je srednje bujno i rodno, a plod je srednje krupan do krupan od 13-14 g , okruglastog oblika, jezgro je svetle boje i dobro ispunjava ljusku koja je neto deblja. Ova sorta se moe preporuiti za uzgoj u vinogradarskim predelima. Gazenhajm 139 = zapadnonemaka sorta krade vegetacije, drvo je srednje bujno i rodno, prvo cvetaju enski cvetovi, plod je srednje krupan 12-13 g , svetle i dosta glatke ljuske,zbog dobre otpornosti na mraz moe se uspeno uzgajati i u hladnijim predelima. Gazenhajm 1247 = odlikuje se izuzetno visokim rodnim potencijalima, esto jo u rasadniku daje prve plodove, vegetacija poinje vrlo rano u predelima sa kontinentalnom klimom te esto strada od mrazeva.Plod je srednje krupan 12-13 g, a jezgro je svetle boje, dobra je za uzgoj u toplijim klimama.

Jalova c/1 = drvo je srednje bujno i rodno muki cvetovi se razvijaju u proseku oko 6 dana pre enskih, plod je vrlo krupan oko 15 g, glatke ljuske, jezgro sadri oko 60% ulja i oko 23 % belanevina, po koliini belanevina spada u najbogatije sorte oraha u svetu. Yalova C/4 = srednje je bujnosti i rodnosti, enski se cvetovi razvijaju 7-10 dana pre mukih, plod je srednje krupan oko 12 g, glatke ljuske, jezgro sadri 66% ulja i oko 16 % belanevina. Ideal = plod je lepog oblika, oko 10 g. Elit = odlikuje se kradom vegetacijom, slabe bujnosti i dobre rodnosti, preporuuje se za uzgoj u kontinentalnoj i vinogradarskoj zoni kao opraiva. Petovio = srednje je bujnosti i dobre rodnosti, plod je prosene mase 10 g. Ibar = odlikuje se kradom vegetacijom, srednje je bujnosti i rodnosti, plod je tanke ljuske, oko 10 g,jezgro je svetle boje. Vujan = bujna je i rodna, plod je okruglojajastog oblika, glatke ljuske, a prosena masa ploda je oko 11g, jezgro je svetle boje.Moe se uspeno uzgajati u vinogradarskoj zoni. Ada = vrlo je bujna i rodna u predelima gde nema mrazeva ,ima srednje krupan do krupan plod oko 13 g, tanku i glatku ljusku, a jezgro je svetle boje, sadri 68% ulja, preporuuje se za uzgoj u toplijim krajevima. Medvea = stablo je srednje bujno, u toplijim krajevima se odlikuje visokom rodnodu , raa u grozdovima, a u grozdu moe biti i do 15 plodova, plod ima masu oko 10 g,jezgro se jako dobro vadi i ima izuzetan ukus.

6.0. Gajenje oraha

Brojnim istraivanjima dolo se do zakljuka da je ovek poeo uzgajati orah jo na samom poetku bavljenja zemljoradnjom. Veruje se da se orah prvo po uzgajao u Kini, zatim u Japanu i Indiji a nakon toga na obalama sredozemnog mora gde ga prvo uzgajaju Rimljani a oni su ga proirili po itavoj Europi. Najstariji podatci o uzgoju oraha potiu jo iz vremena pre nae ere.

Sve naprednijim poznavanjem kvalitete zemljita i klime koji su najpogodniji za uzgoj oraha pruza nam se mogudnost pronalaska najboljeg stanita kako za uzgoj, rast, razvoj, a samim tim i ekonominu proizvodnju. Orah uspeva na zemljitima razliite plodnosti, od plodnih humusom, peskovitih, pa do najsiromanijih skeletnih zemljita. Ako klimatski uslovi nisu pogodni, orah se i dalje razvija ali njegov uzgoj nije dovoljno ekonomian jer nema dovoljnog prinosa, ili prinos izostane u potpunosti. Klimu tla odreuju toplota i svetlost. Na temperaturi od 40 - 45 fotosinteza se gotovo prekida. Orah najbolje uspeva u vinogradarskoj zoni. U toplijim krajevima orah redovnije i bolje raa. Orah je najotporniji na niske temperature u vremenu zimskog mirovanja te zavisno od faze razvoja oraha, sama otpornost oraha na mrazeve zavisi od pripremljenosti na zimsko mirovanje ( da li je na vreme zavrila vegetacija, zalihe hranjivih materija ). Koren oraha u vreme zimskog mirovanja i mrazeva gotovo nikada nema oteenja od mraza, deblje ile izdre i do -10C, pa i nie temperature. Proledni mraz nanosi najvede tete orahu, jer mladi plodovi oraha mogu da izdre temperaturu samo do - 1C, a u prvoj fazi rasta do - 2C, otvoreni muki cvetovi oko - 3C. U podrujima gde su esti mrazevi preporuuje se uzgoj oraha sa kradom vegetacijom.

Orah voli svetlost, jer se uz pomod suneve svetlosti procesom fotosinteze u lidu stvara energija potrebna za rast i razvoj. Za fotosintezu je bitna duina dana, sastav i intenzitet svetlosti.

Vetar
S obzirom da se orah oprauje anemofilno, tj. posredstvom vetra, esti povetarci u vreme cvetanja su vrlo korisni. Na promajnim mestima sa stalnim strujanjem vazduha rea su gljivina i druga oboljenja oraha. edi je, meutim, sluaj nepovoljnog delovanja vetra. Olujni vetrovi, a naroito ako su pradeni jakim kiama, iskrivljuju mlada orahova stabla. Suvi vetrovi u toku cvetanja isuuju ig tuka i nepovoljno deluju na oplodnju. Oni isuuju i zemljite i povedavaju transpiraciju vodaka.

Aerozagaenje
Orah je osetljiviji od vedine vodnih vrsta na aerozagaenje. Poznati su sluajevi masovnog suenja orahovih stabala u blizini velikih industrijskih centara gde je zagaenost vazduha velika.

Voda je neophodna za fizioloki i biohemijski proces u tkivima, neophodna je za

fotosintezu. Ako je manjak vlage rast mladica je usporen, oplodnja i zametanje plodova je slabije. U nedostatku vlage smanjen je dotok mineralnih materija pa su sadnice osjetljivije na napade parazita. Prekomerne koliine vode u tlu su tetne jer oteavaju dotok materija kroz pore i kapilare do koriena, a time i za njegovo disanje.Najtetnije su visoke podzemne vode i stajade vode koje uzrokuju nagomilavanje ugljendioksida i oteava disanje korena, u takvim sluajevima koren se slabije razvija, te ak dolazi do suenja korena. Tekude vode obogadene kiseonikom su povoljne , stoga se orah na samim obalama reka i potoka odlino razvija. Morfologija se bavi izuavanjem organa vodaka - nastanka, grae, funcije i meusobnih odnosa. Orah je viegodinja drvenasta vodka sa vie vegetativnih i generativnig organa.Vegetativni organi oraha( koren, deblo, grane, vegetativni pupoljci, list) u prirodi slue da se njima obavljaju svi ivotni procesi. Reproduktivni organi (cvet, seme, plod) u prirodi slue za razmnoavanje.

Koren

Koren je podzemni organ ija je uloga da iz zemljita uzima i do debla provodi vodu i u njoj rastvorene mineralne materije. U prirodnim uslovima orah ima jako razvijenu ilu sranicu , koja duboko prodire u zemlju, zbog toga je orah pogodan za poumljavanje i za spreavanje nastajanja klizita.

Koren oraha u prvim godinama ivota, razvija se bre od nadzemnog dela, postoje istraivanja da orah ima za oko 4,4 puta dui koren od visine stabla, i kasnije koren se razvija vie u irinu od kronje. Glavni koren oraha prodire u dubinu do 3 m, ponekad 5, 6, pa i vie metara, do koje se dubine moze razviti zavisi od naina razmnoavanja i osobinama zemljita. U suvom manje plodnom zemljitu koren oraha prodire znatno dublje nego u plodnom tlu, i umereno vlanom zemljitu.

Deblo
Deblo je deo biljke od korenovog vrata do prvih grana, na njemu se razvija kronja, kroz deblo se provodi voda. Deblo oraha predstavlja i kvalitetno drvo u industriji, visoko deblo i kronja smanjuju opasnost od mraza. Takoer ako je kronja previsoka moe imati negativne utjecaje kao to su: slabija ishrana, oteana orezivanja, skuplja zatita i drugo. Na deblu oraha mogu se javiti i otedenja od mraza, otedenja koja se mogu pojaviti smanjuju vek i umanjuje vrednost drveta. Izmrzavaju obino delovi stabla s june ili jugozapadne strane gde su temperaturne oscilacije najjae, a tete se mogu umanjiti ili izbedi ako se pri sadnji kolac za uvrdivanje sadnice zabije s june strane, a kasnije kada se vodka razvije kolac mozete ukloniti.

Kronja
Kronja je nadzemni razgranati deo stabla, a sastoji se od grana razliite debljine i starosti. Izgled kronje zavisi od: naslednih osobina, sorti, bujnost podloge, ishrane , takoe jedan od razloga razliitog oblika kronje je i razmak izmeu biljke ( prilikom sadnje obratite panju da ostavite dovoljan razmak izmeu biljaka). List oraha je sloen, dugaak uglavnom 20-40 cm nekada moe biti i vedi. Mladi listovi oraha su zeleni, a mogu biti manje i vie crvenkasti zavisno od sorti, sam

proces disanja se obavlja u lidu. Pupoljci oraha mogu biti vegetativni, cvetni i meoviti. Orah ima razdvojene plodove, mlade vodke oraha poinju razvijati enske cvetove najede 1-2 godine ranije nego rese.

Plod oraha

Plod oraha je kotunica i sastoji se od zelenog omotaa, ljuske unutar koje se nalazi seme(plod), plodovi se u unutranjosti dobro uvaju. Povrina ljuske obinog oraha nije nikada sasvim glatka, unutranjost ljuske je takoe neravna, zavisno od sorti. Oblik ploda oraha : jajast, okruglas, srcolik, cilindrian itd. Tokom zrenja ploda pregrada odrveni. Muki cvetovi oraha su grupisani u rese, njihovom cvetanju predhodi izduivanje rese, a enski se cvetovi zainju u meovitim pupoljcima, najede se prvo pojave rese ili sazrijevaju u isto vreme. Period fiziolokog mirovanja oraha je dug i traje od 50-90 dana, priprema oraha za zimsko mirovanje poinje jo u toku vegetacije sa smanjenjem i prestankom porasta, koren smanjuje aktivnost tako da se smanjuje i proticanje vode i mineralnih materija u list.

Fenofaze oraha
poetak vegetacije-bubrenje i otvaranje pupoljaka, listanje, resanje, cvetanje enskih cvetova, zametanje plodova, intenzivan porast plodova, razvoj cvetnih pupoljaka, zrenje plodova, kraj vegetacije

 otpadanje lida.

Cvetovi
Muki cvetovi oraha su grupirani u rese, njihovom cvetanju predhodi izduivanje rese, a enski cvetovi se zainju u meovitim pupoljcima, najede ne sazrijevaju istovremeno. Puno cvetanje mukih cvetova traje 5-7 dana, poneke se rese sporije razvijaju tako da se cvetnje mukih cvetova produuje i do 15 dana, to zavisi od vremenskih prilika i temperure. Opraivanje nastupa kada su se razvili enski cvetovi,a puno cvetanje enskih cvetova traje neto due nego kod mukih i to 7-10 dana, opraivanje se vri pomodu vetra, za dobar urod potrebno je da se oplodi najmanje 3/4 enskih cvetova. Da bi se plod potpuno razvio potrebno je protedi 130-150 dana, dok u sortama krade vegetacije period od oplodnje do zrenja je kradi, ali nije kradi od 110 dana. Koliina vode u mladim plodovima je velika ini ak i preko 80 %, sazrevanjem plodova koliina vode opada, tako da u vreme berbe iznosi 30-45 %. Suenjem se vlanost smanjuje, obino se plodovi prodaju pri vlanosti od 8-12%.

Razmnoavanje
Orah se moe razmnoavati generativno (semeno) i vegetativno (kalemljenjem), u naprednim vodarskim zemljama generativno se dobivaju samo podloge koje se potom kaleme pa se tako sadnice oraha dobivaju kalemljenjem. esto se orah razmnoava semenom , i to sa dve mogudnosti da ovek odabere plodove matine biljke koja se uzima, ili druga da seme odnesu ptice i dr. Prvi plodovi na sejanim biljkama se mogu oekivati posle 6-8 godina, a na sadnicama proizvedenim kalemljenjem nakon 2-3 godine, kod biljka izraslih iz semena moe biti lo korenov sistem, jer je jako izraena glavna ila , a ima malo ilica, zatim potekode nakon vaenja iz rasadnika i sadnje na stalno mesto. Orah se moe sejati i na stalno mesto to se najede radi kod poumljavanja klizita, jer je tu cilj da se to dublje razvije korienov sistem, a to omogudava jaka glavna ila. U ovom sluaju seje se u jesen, i to obino po 3 ploda u preipremljenu jamu na razmaku od 20-30 cm pa se u jesen naredne godine najbolji sejanac ostavi a ostali izvade, pazedi da se korienov sistem ne povredi. Ako se sadnice oraha proizvode iz semena u rasadniku, onda kvalitetne plodove treba u 12

mesecu postaviti u vlaan pesak,a u prolede sanduide s vlanim peskom i plodovima treba uneti u topliju prostoriju da bi plodovi naklijali. Prilikom naklijavanja oraha prvo se razvija korenak, vrh korenka treba otrim noem odsedi, time se dobija razgranat korenov sistem bez izraene glavne ile, seje se na razmaku od 80- 130 cm izmeu redova,zavisno od nainu obrade i 30 cm izmeu semena u redu, na dubini oko 8 cm, plodove pri setvi treba postavljati na av. Orah se takoe moe razmnoavati i vegetativno, njaede je to kalemljenje. Za kalemljenje se koriste jednogodinje podloge oraha,kalemljenje se vri okulacijom na spavajudih pupoljak, kao podloge za kalemljenje oraha mogu posluiti sejanci obinog oraha,sejanci crnog oraha. Da bi se proizvelo 1000 prvoklasnih podloga treba posejati 12-15 kg plodova oraha, zemljite treba dobro naubriti organskim i mineralnim ubrivom,zaorati na dubinu od 30-35 cm i povrinski dobro usitniti tanjuraama. U jesen po opadanju lida sadnice je najbolje vaditi polugom za vaenje sadnica. Orah ivi 100 god. pa i vie, puni rod planira na 50 godina. Preporuuje se gajenje kajsija kao meukulture, takoe se mogu uzgajati kao meukulture breskva, vinja, ljiva, leska, jagoda, ribizla, malina i dr. Orah se dosta uzgaja i po vinogradima, u takvim sluajevima vinova loza je glavna kultura.

Podizanje zasada
Za sadnju oraha zemlju treba pripremiti a to obuhvata krenje drvenastih biljaka sa terena, vaenje ila i svih drvenih ostataka iz zemljita, jer se tako umanjuje opasnost od trulei korena u novom zasadu,treba poravnati teren kako bi se spreilo zadravanje vode, ili postaviti odvodne drenae, zbog toga to orah ne podnosi stajadu vodu. Nakon krenja i ravnanja po povrini se raire organska i mineralna ubriva te se zemljite rigoluje na dubinu oko 80 cm. Za podizanje zasada oraha najpogodniji su blagi nagibi, vinogradarski tereni uglavnom odgovaraju za orah sa kajsijama kao meukulturom. Dobro izabrane sorte oraha su garancija rentabilne proizvodnje, posebno da se vodi briga o podudaranju sazrevanja mukog i enskog gemofita. Ako u toku pripreme zemljita nije u zemljite uneto dovoljno stajskog ubriva, stoga ga treba dodati u jame, tada jame moraju biti vedih dimenzija, obino se kopaju na dubinu od 50-60 cm. Ako se orah sadi na nepripremljenom zemljitu tada jame trebaju da budu 120 cm u irinu, a u dubinu 60-70 cm, u jamu treba uneti 20-30 kg stajskog ubriva i 2-3 kg mineralnog ubriva, ali tako da se vodi rauna da ne doe direktno u dodir sa ilama. Najbolje je da se orah sadi u jesen jer se tako bolje primaju sadnice i bolji rast u prvoj godini posle sadnje,uzima se koliina sadnica koliko se u roku 1-2 sata moe posaditi da se ile ne bi isuile, pre sadnje ile se otrim makazama skrate na 20-

25 cm, ako to ved nije napravljeno u rasadniku, presek mora biti gladak, pre sadnje potrebno je koren potopiti u smesu zemlje i goveeg ubriva, prvo se oko 10 cm od centra jame i na njenoj junoj strani pribije kolac uz koji se kasnije sadnica privee da je vetar ne bi otetio i iskrivio, prilikom stavljanja stajnjaka u jamu 1/3 i pokrije se zemljom kada smo jamu prekrili stajnjakom i zemljom neto vie od polovine stavlja se sadnica u rupu sa severne strane,kada se korijen pokrije slojem od 10-ak cm sadnicu lagano protresti da bi zemlja to bolje popunila prostor oko ila. Nakon toga zemlju oko sadnica nagaziti. Orah ima velik koren koji koristi vodu iz dubokog zemljinog sloja, ali za redovne i visoke prinose u uslovima vinogradarske zone potrebno ga je i navodnjavati.

Orezivanje
Iz enskih cvetova oraha posle oplodnje nastaju plodovi, plodovi se razvijaju samo iz vrnih pupoljaka. Brojnim istrazivanjemje dolo se do saznanja da je orezivanje oraha veoma bitna, upravo zbog toga se prvih godina orezivanja formira kruna, sadnice se prekraduju u prolede (mart mesec) bez obzira da li su saene u jesen ili u prolede, visina prekradivanja zavisi od visine debla koju elimo, ako je veda visina debla smanjuje se uticaj mraza na samu biljku.Visina debla ima znaajnu ulogu u njegovom koridenju za proizvodnju furnira. Visinu je potrebno odrediti tako da omogudi nesmetano prolaenje ispod nje, kako ljudi tako i mehanizacije pri obradi zemljita i mainskom branju plodova. Visina debla od 150 cm smatra se optimalnom, zato se sadnice prekraduju na visinu 170-180 cm od zemlje. Orezivanje ima veliku vanost u uzgoju oraha, omogudava se razvoj kronje sa vrstim skeletnim granama i prilino rodnim granicama koje de dati obilne koliine plodova najbolje kvaliteta,orezivanjem se osigurava uredna rodnost i znatno vedi prinos, bitna je i za bujnost stabla. Muki cvetovi oraha su na prologodinjim granicama, a enski na vrhu letorasta iz tekude vegetacije. Za pravilno provoenje orezivanja oraha potrebno je poznavati raspored reproduktivnih organa. Orezivanjem tanjih i debljih grana spreava se ogoljivanje debljih grana, potrebno je spreiti izduivanje grana. Nije potrbno izvoenje orezivanja svake

godine, upravo zbog toga to je kronja oraha retka jednogodinje mlade grane koje su na periferiji kronje u starijim stablima se ne obrezuju jer su nositelji roda. Prilikom orezivanja treba voditi rauna o presecima grana, a grane treba prethodno skratitit iznad mesta gde de biti pravi presek, na oko 40-50 cm, granu treba prvo zasedi sa donje strane, a zatim sa gornje.

Bolesti oraha
Crna pegavost oraha - pojavljuje se na svim zelenim delovima oraha; u poetku sitne ute pege a kasnije nastaju crne pege. Siva lisna pegavost oraha - manifestira se na lidu, plodovima , prvi znaci se mogu prepoznati po karakteristinom obliku pege razliite veliine. Trule plodova oraha - uzrokuje na plodu oraha mnogobrojne okrugle pege, bilo da su sive ili kestenjaste boje, obrubljene zagasito zelenkastom linijom, tkivo ploda izumire i stvara se trulez. Borba protiv ove bolesti je preventivna i sastoji se u skidanju zaraenih plodova sa stabla i njihovom pravilnom unitavanju. Rak oraha - obljevaju deblje grane i stablo koje se sui, najede se javlja u raljama osnovnih grana, na obolelom mestu izluuje se karakteristina crna

tenost, u poetku se na tom mestu kora ulegne a posle ispuca. Za razvoj ove bolesti pogoduje due zadravanje vode oko i ispod stabla. Trulenica ila - ova gljiva kroz koru prodire u drvo, na obolelom stablu lide uti, sui se i otpada pre vremena, a sue se i tanje granice. Preventivna mera je krenje obolelih stabala i nihovo spaljivanje i idenje tla zaraenih ila.

tetoine oraha
Lisne ui - mogu izazvati otedenje na listu i mladicama, izluuju mednu rosu. Orahova grinja - napada list oraha.

Berba oraha
Najoptimalnijim vremenom za berbu oraha smatramo kada zeleni omota kod vedine plodova omeka i raspukne. Plodovi koji su rano ubrani mogu imati odreene nedostatke u kvalitetu istog,sadre manje ulja i njihova su jezgra smeurana. Ulje unutar ploda se formira u poslednjoj fazi sazrijevanja upravo stoga dolazi do neravnomernoga sazrevanja plodova, potrebno je plodove brati ili sakupljati nekoliko puta. Odmah nakon berbe potrebno je plodove odvojiti od opne, nakon berbe ako se orasi duze vremena nalaze u opni gube lepu boju, postaju tamna, a ujedno sa tamnijom bojom smanjuje se i njihov kvalitet. Sakupljene plodove treba oprati da bi se sa njih oslobodila opna. Plodovi se stavljaju u plitke posude sa reetkastim dnom koje se naslau jedna na drugu tako bi se osigurala neometana ventilacija vazduha. Suenje se moe obavljati na vetru bez direktnog izlaganja suncu, i u industrijskom postrojenju. Nije preporuljivo izlaganje suncu niti visokim temperaturama jer dolazi do naglog zagrevanja plodova koji su relativno bogati vodom to uzrokuje irenje i pucanje plodova po avovima. Kako bi se orah u ljusci stavio u promet potrebno je da ispunjava odreene karakteristike kvalitete : zdravu, istu i celu ljusku, jezgra teba biti zdrava, zrela, bez stranog mirisa i ukusa i dobro ispunjavati ljusku. U svakoj kategoriji predviene su tri kvalitete klase : ekstra,

 I II

uvanje i skladitenje ploda oraha

Nakon to obavite berbu ili sakupljanje oraha, potrebno je obratiti panju na pravilno skladitenje i uvanje ploda. Preporuka je da se plodovi oraha uvaju na temperaturi od oko 4 C, uz relativnu vlanost koja se krede u rasponu od 6570%, pravilno skladiteni orasi mogu se uvati i do godinu dana.

7.0. ZAKLJUAK
Osnivanje zasada oraha iziskuje relativno visoka poetna ulaganja u osnivanje i negu zasadsa, ali se ostvaruju i visoki prihodi nakon 6 godina u zasadima sa meukulturom i 9 godina u zasadima bez monokulture. U sluajevima kada uslovi stanita dozvoljavaju, treba obavezno osnivati zasad eoraha sa meukulturom, to obezbeuje znatno povoljne finansijske rezultate. Osnivanje i gajenje oraha je od izuzetnog znaaja iz razloga to se istovremeno obezbeuje proizvodnja hrane i visokokvalitetnog i vrednog drveta.

Sadraj
1.0.Upotrebna vrednost oraha 1.1.Orasi donose zaradu 2.0.Uputstvo za sadnju i odravanje oraha 2.1.Izbor terena i priprema zemljita 2.2.Izbor i nabavka sadnica 2.3.Kvalitet sadnog materijala 3.0.Mesto za sadnju oraha 3.1.Prostor za sadnju oraha 4.0.Podizanje zasada oraha 4.1.Zasad oraha 4.2.Obrada zemljita u zasadu 4.3.Nega zasada oraha 4.4.Navodnjavanje 5.0.Sorte oraha 6.0.Gajenje oraha 7.0.Zakljuak 8.0.Literatura

8.0. Literatura
Sopstvena istraivanja na zadatu temu preko GOOGLE pretraivaa Plantaa oraha (SCRIBD) Domadi orah,proizvodnja Kako i gde posaditi orah Izbor i nabavka sadnica (AGROPRESS) Savetodavna sluba u biljnoj proizvodnji