Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
6Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Stevan Raickovic

Stevan Raickovic

Ratings: (0)|Views: 154 |Likes:
Published by pera1988

More info:

Published by: pera1988 on Jul 12, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/20/2014

pdf

text

original

 
Stevan Raičković
(1928)
Crtanka
Daj mi dve-tri čistehartije al istei jednu olovkuda nacrtam plovku.Daj mi žutu bojuda obojim projupa ću njome zatimSunce da pozlatim.I plava mi trebaza komadić nebaona će da dodavodu radi broda.Daj mi posle plavezelenu zbog travei zbog skoro tristana drvetu lista.Sad crvenu novuzbog crepa na krovui zbog jednog licai zbog lubenica.Daj mi boju beluzbog cveta za pčelua i posle njegazbog dve grudve snegaDaj mi boju crnuda nacrtam srnuda obojim mačkuda udarim tačku.
Pesma trave
Imaju trave jednu misao tešku kao kamenJer one meni kažu:" Ne treba tvoja pesma.Leži u nama. I sklopi ruke , gde bilo, pod glavu.I ćuti. Dugo ćuti dok ne zaboraviš govor.I posmatraj mirno breg sasvim udaljen, i plav,Što duboko ćuti. I digni oči polako sa bregaU oblak, tako nemiran i beo, nezaustavljen u nebu.I spusti oči sa oblaka u sebe. I zaustavljen sam u sebi,Lezi. I ćuti sa očima u sebi pod oblakom kraj brega.Zbunjen od mraka u sebi, pogledaj, i obično shvati
 
(Obično kao što nas vetar slučajno zaklati):Nad bregom nema oblaka. Breg ćuti sam, malo crn od sutona."Ležim u travi visokoj i neodređeno mislim.Mrav jedan na mom kolenu kao na bregu čovek.Nemiran, mrav stoji. Ja ćutim. I to je moja pesma.Sasvim zamišljen, ležim u travi. Trave sume teško kao kamen.
Uspavanka za školjku
Spavaj U kolevci od peska spavajPod strašnim svetom vode spavajU algama u spirali mahovine spavajSpavaj na uzglavlju belutka što sam ga hitnuoSpavaj snom belim od kamenja i zvukaBez žute pesme sunca spavajPotonulo zrno tišine spavajNoć je spavaj spavaj uspavanku uspavajDan je SpavajJa sam Spa - Vaj.
Povratak
Ona ima ruke od trave.Ona ima glas od vetra i žita.Ona ima oko od kiše.Zašto sam izmislio da se ne vratim?Ona ima grudi od ruže.Ona ima koleno od belutka.Ona ima oko od kiše.Zašto sam izmislio da se ne vratim?Ona ima smeh od lišća.Ona ima hod od vode i peska.Ona ima kožu od protegnutog labuda.Zašto sam izmislio da se ne vratim?Ona ima kosu od mojih prstiju.Ona ima mozak od mojih godina.Ona ima sluh od mojih koraka.Zašto sam izmislio da se ne vratim?
Ruke bola
Daj reči guste ko smolaI reči kao krv neophodneZa naše prazne ruke bolaPodignute u svetlo podne.Daj onu strašnu reč što toneJoš neprobuđena u mrak mesaOd koje grudi muklo zvoneKao negledana kap nebesa.Daj reči koje imaju teloI u telu srce crveno,Sve one koje će gorko čeloNaći u svetu razbijeno.Daj reči gorde ko mač topola
 
Za naše prazne ruke bola.
Kamena uspavanka
Uspavajte se gde ste zatečeniPo svetu dobri, gorki, zaneseni,Vi ruke po travi, vi usta u seni,Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni,Zarastite u plav san kameniVi živi, vi sutra ubijeni,Vi crne vode u beličastoj peniI mostovi nad prazno izvijeni,Zaustavi se biljko i ne veni:Uspavajte se, ko kamen, nevini,Uspavajte se tužni, umoreni.Poslednja ptico: mom liku se okreniIzgovori tiho ovo imeI onda se u vazduhu skameni.
Balada o predvečerju
Pošli ste izvan grada u predvečerje da umirite očii ostali ste sasvim sami.Niste ni znali kako tišina voli nepoznateda rani iz nevidljive puške.I dugo ste uzalud naprezali očiDa protumačite arhitekturu ptica koje su letele.Predugo ste uzalud bili svijeni prema zemljiKao polomljen luk:Hteli ste naivno da uhvatite baš onu kap vremenakad se nedirnuta travka popela uvis za novimilimetar.Pošli ste u predvečerje:Niste ni znaliDa vas ramena bole od nevidljivih krovovaDa su vam ruke teške od ne sasvim prirodnih ljubaviPomislili ste da vam se u sluhu nešto događaA zaboravili ste da ste sa sobom povuklizidove jedne jako navikle ulice.Pošli ste u predvečerje:Išli ste polakoI tek ste odjedanput shvatili da to nijevaš korak iako su noge sasvim vaše.Išli ste polako:samo sad još laganijeSkoro kao da ne idete.Stali steA učinilo vam se kao da i dalje idete korakomkoji nije vaš korak.Pošli ste izvan grada u predvečerje da umirite očiI sada ležite u traviIako znate da ste hteli samo da sednete.Pored vašeg uhaJedna travka je prilično sumno porasla za milimetar- Vi ništa niste čuli.U vazduhu su dve ptice obeležile krilimaskromnu umetnost- Vi ništa niste videli.

Activity (6)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
Ivan Shterleman liked this
Autoklub Zadar liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->