75 5.

DUBOKO IZVLAENJE (DEEP DRAWING) Pod dubokim izvlaenjem lima podrazumeva se takav vid oblikovanja pri kome se od poetnog nedeformisanog, ravnog oblika (razvijene ploe, razvijenog stanja) dobija telo prostorne neprekidne konfiguracije. U principu, to je oblik posude otvorene sa jedne strane, dok sa druge ima zatvoreno dno. Obrada izvlaenjem se redovno vri u hladnom stanju, sem u posebnim sluajevima kada se komad mora zagrevati (pogorani uslovi obrade - mala plastinost). Prema ponaanju debljine lima tokom procesa oblikovanja razlikuju se dva postupka: a) duboko izvlaenje bez promene debljine lima (primenjuje se kod tankih limova i ima jedno od dominantnih mesta u industriji prerade metala uopte)1, b) duboko izvlaenje sa stanjenjem (primenjuje se kod debljih limova, ima karakteristike zapreminske obrade i posebno se izuava). Prema geometriji gotovog komada mogua je sledea podela: a) - isto duboko izvlaenje (izvlaenje upljeg cilindrinog tela sa ravnim dnom) i duboko izvlaenje rotacionih delova (sl. 5.1), b) - duboko izvlaenje ostalih delova pravilnog geometrijskog oblika (kutijasti delovi), c) - izvlaenje delova nepravilnog geometrijskog oblika (na pr. blatobran karoserije automobila).

Sl. 5.1 Osnovni oblici delova koji se dobijaju dubokim izvlaenjem

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

76 Delovi dobijeni postupcima dubokog izvlaenja imaju iroku primenu u: 1) 2) 3) 4) 5) 6) automobilskoj industriji (delovi karoserije itd.), avio-industriji, industriji inskih vozila, brodogradnji, industriji kunih aparata i posua, elektro i elektronskoj industriji, poljoprivrednoj i procesnoj tehnici, drugim oblastima (u manjem obimu).

Na sledeim slikama dati su primeri realnih komada, dobijenih dubokim izvlaenjem tankih limova.

Sl. 5.2 Rotacioni oblici dobijeni dubokim izvlaenjem

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

77

Sl. 5.3 Kutijasti delovi proizvedeni dubokim izvlaenjem

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

78

Sl. 5.4 Delovi geometrijski nepravilnih (sloenih) oblika

5.1 Duboko izvlaenje osnosimetrinih komada Tipina geometrijska forma u ovom sluaju podrazumeva dobijanje cilindrinog komada sa ili bez oboda i sa ravnim dnom (sl. 5.2 i sl. 5.5). Postupak dobijanja je poznat po terminu: isto duboko izvlaenje. Vrlo esto se uzima kao reprezentativni proces i detaljno izuava sa naponskodeformacionog aspekta.

Sl. 5.5 Komad koji se dobija istim dubokim izvlaenjem

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

79

Sl. 5.6 Osnovna shema oblikovanja u alatu za duboko izvlaenje Za razliku od ostalih postupaka obrade lima (prosecanje, savijanje) u ovom sluaju (sl. 5.6) postoje tri glavna (radna) elementa alata: izvlaka (najee prenosi deformacionu silu), matrica prsten za duboko izvlaenje i dra lima. Polazni komad ima krunu konturu (prenika D0, sl. 5.7) i pre poetka procesa oblikovanja postavlja se na gornju povrinu matrice, kada se aktivira dejstvo draa koji silom dranja FD pritee obod komada. Posle toga izvlaka svojim glavnim dejstvom otpoinje oblikovanje komada sve do njegovog potpunog provlaenja kroz otvor matrice.

Sl. 5.7 Shema delovanja napona pri izvlaenju

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

80 Centralni deo procesa oblikovanja izvodi se na obodu komada i zaobljenju matrice pod dejstvom dva napona: tangencijalnog pritisnog i radijalnog zateueg (sl. 5.5 i 5.7). Tangencijalni napon tei da izazove pojavu nabora na obodu (sl. 5.8) i ona se spreava delovanjem sile dranja. Intenzitet sile dranja i uopte uslove trenja na obodu treba paljivo definisati. Naime, potreban je dovoljan intenzitet sile dranja zbog spreavanja nabora, ali ako je trenje pojaano lako se dolazi do preoptereenja komada i pojave razaranja u kritinom (tzv. noseem) preseku komada (sl. 5.8). Zbog toga se trenje na obodu i zaobljenju matrice maksimalno smanjuje (glatke povrine kontakta, odgovarajua maziva) i olakava klizanje lima.

Sl. 5.8 Defekti pri dubokom izvlaenju (nabori-levo i razaranje-desno)

Za obradu se najee koriste prese dvostrukog dejstva, koje imaju posebne pogone za dejstvo izvlakaa i dejstvo draa. Prese jednostrukog dejstva mogu se koristiti dogradnjom pneumatskih, gasnih ili hidraulinih cilindara za obezbeenje dejstva draa ( FD ). Sila deformisanja se prenosi preko ela - vrha izvlakaa, pri emu je glavni otpor deformisanju na obodu, s obzirom da prstenastu povrinu lima treba prevesti u cilindrinu. Ukoliko je sila draa suvie velika i postoje nepovoljni uslovi trenja, doi e do koenja lima na obodu i do razaranja u kritinom preseku. Kritini (nosei) presek je najee iznad radijusa dna komada ( A d n s ). Proces oblikovanja esto nije mogue izvesti u samo jednoj operaciji dubokog izvlaenja. U tom sluaju re je o dvo ili vie operacionom postupku. Za nominalni prenik i radijus dna komada, koji se koriste u raznim izraunavanjima korisno je usvojiti sledee preporuke (na pr. za prvu operaciju izvlaenja):
Za s 1 mm d 1 = d u + 2s s > 1 mm d 1 = d u + s ; ; r1 = ru + s r1 = ru + s , ( videti sl. 5.7). 2

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

81 5.1.1 Pokazatelji stepena deformisanja Koriste se razliiti pokazatelji deformacije koji karakteriu stepen izvrenog izvlaenja. To su za sluaj jednooperacionog procesa izvlaenja (d1=d, r1=r): a) stepen - odnos izvlaenja : D R = 0 = 0 d r b) koeficijent izvlaenja m :
m= d r 1 = = D0 R 0 D0 d = 1m D0
0<m<1

c) relativna deformacija pri izvlaenju:

=

d) prirodna deformacija: D = ln 0 d Veza izmeu pojedinih pokazatelja:

d 1 = 1 = D0 e D 1 1 = 0 = = = e d m 1 m=

= 1m =

1 e 1 = e

Ukoliko se pri obradi prekorae dozvoljene vrednosti pokazatelja izvlaenja, na pr. > max dolazi do loma, odnoso razaranja na kritinom mestu komada. Od veliine navedenih pokazatelja zavise: - veliina napona i sile izvlaenja - broj potrebnih operacija izvlaenja, - sila dranja FD i sl. Od znaaja pri izvlaenju je i relativna debljina lima: s r = raste sklonost ka pojavi nabora na obodu.
s 100 , % . Smanjivanjem vrednosti sr D0

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

82 5.1.2 Naponi i deformaciona sila izvlaenja Deformaciona sila je parametar potreban za izbor maine i od posebnog znaaja je poznavanje njenog maksimalnog intenziteta, koji se uvek postie u prvoj operaciji izvlaenja. Za odreivanje sile izvlaenja (za prvu operaciju) potrebno je poznavati uzduni napon ( u ) u cilindrinom omotau tela, koji predstavlja i ukupan napon izvlaenja.

F = u A = u d 1 s
Napon u sainjavaju 4 osnovne komponente (sl. 5.7):

u = r + trd + trm + sav

r - radijalni napon na obodu, koji nastaje usled bonog sabijanja materijala na obodu pri njegovom povlaenju ka centralnom delu (ima najveu vrednost, iznad 70%u). trd - deo napona koji nastaje usled trenja na ravnom delu oboda izmeu lima i matrice, odnosno draa (oko 10% u). trm - deo napona koji nastaje usled trenja na zaobljenju ivice matrice (ispod 15% u).
sav - napon koji nastaje usled savijanja i ispravljanja lima pri klizanju preko zaobljenja ivice matrice (oko 5% u).

5.1.2.1 Radijalni napon na obodu r radijalni (zateui) napon t tangencijalni (pritiskujui) napon
d 2 Ft= t sdr dr dFr=d( r r)sd r r0 R0

Ftsin d 2

Ft

r + d r - napon r raste ka spoljanjoj ivici matrice (sl. 5.7)

Sl. 5.9 Naponi i sile na obodu Na osnovu uslova ravnotee sila (sl. 5.9) i uslova plastinosti dobija se sledei konaan izraz za radijalni napon:
r = K ln
R0 D = K ln 0 r1 d1

Vrednost K priblino odreuje kao aritmetika sredina deformacionog otpora na poetku (K0) i kraju (K1) oblikovanja, zavisno od odgovarajuih deformacija:
Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

83

1 = ln 1 =

D0 d1

D0 d1 d = 1 1 = 1 m D0 D0

K=

K 0 + K1 2

K0- deformacioni otpor na poetku izvlaenja K1- deformacioni otpor na kraju izvlaenja (pri 1, odnosno 1 sa krive ojaanja) = 1,1 - korekcioni faktor. 5.1.2.2 Napon usled trenja na obodu Ovaj napon je posledica trenja na kontaktnim povrinama oboda komada, draa i ravnog dela matrice. Sila trenja na obodu:

FT = FD
Napon usled ovih sila (ima ih dve - deluju na dve povrine)

trd =

2FD d 1 s

- koeficijent trenja (najee =0,1 0,15)

FD - sila draa

D d1 FD = AD q = 0 q 4 AD - povrina dranja q - specifini pritisak dranja

2 2

q = 2 3 MPa

5.1.2.3 Napon usled trenja na zaobljenju matrice Sila izvlaenja formirana na osnovu napona na obodu (r i trd) iznosi:

F0 = A( r + trd )
Ova sila se uveava zbog trenja na zaobljenju ivice matrice na silu F1 (sl. 5.10 desno). Do potrebnih odnosa se dolazi projektovanjem svih sila na vertikalni, odnosno horizontalni pravac u zoni elementarnog ugla d i primenom uslova ravnotee.

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

84

y (F0) F dFT d dFN F+dF F0

o (F1)
Sl. 5.10 Sile u zoni zaobljenja ivice matrice Konano se dobija:

F1 x

F1 = F0 e
Za = ; e 2 1 + = 1 + 1,6 2 2 F1 = A( r + trd )(1 + 1,6 )

Odnosno, napon koji nastaje u ovom sluaju:

trm = ( r + trd )e ( r + trd ) trm = ( r + trd ) e 1

5.1.2.4 Napon usled savijanja i ispravljanja Pri klizanju lima preko zaobljenja ivice matrice pored ostalog, ostvaruje se efekat savijanja, a zatim i ispravljanja pojedinih zona komada. Razmatranjem utroenog rada na savijanju i ispravljanju (sl. 5.11) moe se definisati iznos sile savijanja na ukupnom obimu komada i vrednost odgovarajueg napona. Ukupna sila savijanja odnosi se na savijanje po obimu komada: b = d 1

Fs = R m
sav

d 1s 2 , a napon savijanja (i ispravljanja): 2rM + s F Rm . = s = rM d 1s 2 +1 s

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

85

FI

s rn rM

FII

Sl. 5.11 Savijanje oko zaobljenja ivice matrice

Konano, uzimajui u obzir sve komponente, ukupni napon izvlaenja iznosi: Rm e + r 2 M +1 s Prethodni izraz vai za prvu operaciju izvlaenja, ukoliko je proces vieoperacioni. Za orijentaciono izraunavanje mogue ga je primeniti i na sledee operacije. Najvea sila izvlaenja: FM = d 1 s u FMAS = 1,3FM Deformacioni rad:
W = FM xh F - faktor srednje sile, h- ukupan hod (dubina komada). x = sr FM
D 2FD u = 1,1 K ln 0 + d1 d 1 s

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

86 5.1.3 Naknadne operacije izvlaenja Ukoliko je stepen izvlaenja suvie veliki da bi uspeno mogao da se ostvari u jednoj operaciji, npr. kod dubokih komada, izvlaenje se obavlja u vie operacija. U svakoj fazi izvlaenja smanjuje se prenik i poveava dubina komada. Postoje dva osnovna naina naknadnog izvlaenja (sl. 5.12): a) istosmerno izvlaenje (najei postupak) b) suprotnosmerno izvlaenje

Sl. 5.12 Shema dvooperacionog postupka izvlaenja Na sl. 5.12 koriene su oznake: d 1 - prenik izvlakaa u prvoj operaciji izvlaenja d 2 - prenik izvlakaa u drugoj operaciji izvlaenja Kad je re o nominalnim prenicima komada (poglavlje 5.1) vai: D 0 > d 1 > d 2 > ....d n 1 > d n d n - zavrni prenik komada.

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

87

Sl. 5.13 Druga operacija izvlaenja (direktno, istosmerno izvlaenje)

Sl. 5.14 Druga operacija izvlaenja (obratno, suprotnosmerno izvlaenje)

5.1.4 Izvlaenje tela drugih pravilnog geometrijskog oblika Osnovni predstavnici ove grupe delova su komadi kvadratnog i pravougaonog preseka (kutijaste forme), prema slikama 5.15 i 5.16. Karakteristine mere su irine A i B i visine H , kao i dva zaobljenja: rug - radijus ugla komada i
ri - radijus ela izvlakaa. Pri obradi na uglovima komada dolazi do tangencijalnog sabijanja (kao kod izvlaenja cilindrinog komada), a na pravim delovima do savijanja. Glavni otpor oblikovanju nastaje na uglovima usled bonog sabijanja i zatim radijalnog izvlaenja. Da bi se ovaj otpor smanjio, potrebno je na odgovarajui nain pripremiti razvijeno stanje (npr. kod izvlaenja pravougaonog komada sl. 5.16). Koeficijenti izvlaenja se definiu preko radijusa na uglu komada: rug1 rug 2 m1 = ; m2 = R0 rug1 a njihovi granini odnosi odreuju eksperimentalno; na pr. za elik: m1 = 0,25 0,40 ; m 2 = 0,40 0,55 i sl.
Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

88

Sl. 5.15 Izvueni komad pravougaonog preseka

Sl. 5.16 Razvijeno stanje (1) i konture posle I (2) i II (3) operacije

Sila izvlaenja kutijastih delova se sastoji iz dve komponente: F = Fug + Fs gde je: Fug - sila za izvlaenje uglova komada
Fs - sila za savijanje pravih zidova Sila Fug se odreuje po izrazima za izvlaenje cilindrinih delova a Fs prema obrascima za silu

savijanja. Zbog velike razlike u uslovima deformisanja oboda savijenih zona u odnosu na ugaone, esto se uvode tzv. zatezna rebra (sl. 5.17). Cilj je postii ujednaavanje uslova oblikovanja i uvlaenja pojedinih zona oboda, kao i homogenizaciju deformacionih polja.

Sl. 5.17 Poloaj zateznih rebara kod pravougaonih delova

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

89

Sl. 5.18a Ugradnja zateznih rebara

Sl. 5.18 Oblici profila zateznih rebara

5.1.5 Odreivanje oblika i dimenzija polaznog komada Kod rotacionih oblika polazni komad (razvijeno stanje) ima kruni oblik. Uslov za definisanje prenika razvijenog stanja je jednakost zapremina polaznog i gotovog komada. Poto se zanemaruje promena debljine pri oblikovanju, prethodni uslov se menja u jednakost povrina.

D0

polazni oblik

h-(r+s)

h
r

dd

Sl. 5.19 Razvijeno stanje i gotov komad

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

gotov komad

Hc

90
Konaan izraz za prenik razvijenog stanja D0 (sl. 5.19) ima oblik:
2 D 0 = 4 d n H C + d d + 2( d d rn + 4rn2 ) , mm

dn i rn su nominalni prenik i radijus dna komada (poglavlje 5.1), a h dodatak za opsecanje (bira se iz preporuka).

5.1.5 Alati za duboko izvlaenje Alati za jednooperaciono oblikovanje cilindrinog komada su relativno jednostavni. Imaju tri glavna radna elementa (izvlaka, matrica, dra lima, sl. 5.7) i gotovo uvek stubno voenje gornje u odnosu na donju polovinu alata. Meutim, takvi alati se retko koriste. Daleko vie su u upotrebi alati koji imaju objedinjenu operaciju prosecanja razvijenog stanja (na pr. iz trake) sa dubokim izvlaenjem. Na sl. 5. 20 i 5.21 date su dve varijante takvih alata (u preseku) sa naznaenim vanijim pozicijama.

1 no za prosecanje i matrica za izvlaenje, 2 izvlaka, 3 matrica za prosecanje, 4 dra lima, 5 skida ostatka trake, 6 traka lima u poetnom poloaju

Sl. 5.20 Alat za prosecanje razvijenog stanja i izvlaenje (pre radnog hoda) Alati za drugu i ostale operacije dubokog izvlaenja se bitno razlikuju od alata za prvu operaciju i ovde se nee detaljnije opisivati (videt sl. 5.12, 5.13 i 5.14).

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

91
1 izvlaka, 2 stubi sistema za dranje, 3 dra lima, 4 matrica za prosecanje, 5 skida trake, 6 graninik, 7 stubi izbacivaa, 8 izbaciva, 9 no za prosecanje, matrica za izvlaenje, 10 voica trake lima.

Sl. 5.21 Alat za prosecanje polaznog komada i izvlaenje (kraj radnog hoda) Konstrukcija alata za duboko izvlaenje veoma zavisi od broja dejstava kojima raspolae presa. Najee su u upotrebi tzv. prese jednostrukog i dvostrukog dejstva. Ree se koriste prese trostrukog dejstva (glavno dejstvo pokretanje izvlakaa, drugo dejstvo draa i tree izbacivaa) zbog visoke cene.

Sl. 5.22 Tri faze hoda pri izvlaenju na presi jednostrukog dejstva sa ugraenim jastukom draa

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

92

Prese jednostrukog dejstva mogu da budu izvedene u dve varijante: sa ugraenim sistemom za dranje (tzv. hidro ili vazduni jastuk) ili bez njega, kada se konstrukcijom samog alata mora obezbediti dejstvo draa (klasine ili gasne opruge). Na sl. 5.22 prikazan je rad alata na presi jednostrukog dejstva koja ima pomoni vazduni jastuk za obezbeenje dranja na obodu, a na sl. 5.23 izgled alata posle zavrenog oblikovanja i izvedenog izbacivanja komada iz otvora matrice. Prese jednostrukog dejstva sa ugraenim hidro ili vazdunim jastucima su veoma pogodne zbog povoljnog odnosa mogunosti i cene.

Sl. 5.23 Faza izbacivanja posle izvlaenja sa sl. 5.22 Na sl. 5.24 prikazan je rad alata na presi dvostrukog dejstva. Zbog visokih cena, ovakve prese se uglavnom koriste kada je potrebno obezbediti velike intenzitete sile dranja (najee kod delova velikih dimenzija kao to su neki delovi karoserije vozila).

Sl. 5.24 Tri faze hoda na presi dvostrukog dejstva

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

93

Sl. 5.25 Faza izbacivanja posle oblikovanja prikazanog na sl. 5.24

N sl. 5.26 prikazan je alat za duboko izvlaenje dela velikih dimenzija. Livene je konstrukcije i montira se na presu dvostrukog dejstva.

Sl. 5.26 Alat za izvlaenje komada veih dimenzija (1 izvlaka; 2 donji deo alata,matrica; 3 umetak matrice)

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

94
5.1.6 Maine za duboko izvlaenje Za operacije dubokog izvlaenja koriste se prese sa mehanikim i hidraulinim pogonom. Izbor prese vri se istovremeno sa konstrukcijom alata. Sa stanovita odvijanja procesa oblikovanja povoljnije su hidro prese (podeavanje parametara, konstantna brzina pritiskivaa)(sl. 5.27), ali je produktivnost mehanikih presa (sl. 5.28; sl. 5.29) znatno vea zbog veih brzina izvrnih organa prese. S obzirom na broj aktivnih dejstava , prese za duboko izvlaenje mogu biti: 1. prese jednostrukog dejstva bez ugraenog jastuka draa, 2. prese jednostrukog dejstva sa ugraenim jastukom draa, 3. prese dvostrukog dejstva, 4. prese trostrukog dejstva. S obzirom na broj radnih pozicija prese mogu biti: a) jednopozicione, b) viepozicione. Maina za duboko izvlaenje se bira na osnovu tehnolokih karakteristika procesa, od kojih su najvanije: 1) parametri procesa (deformaciona sila i rad, sila dranja), 2) dimenzije alata, 3) radni hod alata, 4) brzina deformisanja, 5) veliina serije komada.

Sl. 5.27 Shema hidrauline prese jednostrukog dejstva sa hidro jastukom

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

95

Sl. 5.28 Shema mehanike prese jednostrukog dejstva sa hidro jastukom

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

96

Sl. 5.29 Shema mehanike prese dvostrukog dejstva

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

97

Sl. 5.30 Shema ekscentarskog krivajnog pogona presa sa sl. 5.28 i 5.29

Sl. 5.31 Izgled mehanike prese od 8 MN u radu

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

98
Prese shematski prikazane na slikama 5.27 do 5.30 spadaju u jednopozicione, zato to u svom radnom prostoru izmeu pritiskivaa i radnog stola mogu da prime samo jedan alat. Na sl. 5.32 prikazana je shema transfer prese koja moe da primi vie alata. Posle onoliko hodova prese koliko ima radnih stanica (alata) dobija se gotov komad. Presa ima automatizovani sistem za transport komada od alata do alata (otuda naziv transfer). Na sl. 5.33 data je fotografija velike petopozicione transfer prese sa maksimalnom raspoloivom silom od 52 MN (5200 t).

Sl. 5.32 Shema transfer prese

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

99

Sl. 5.33 Izgled velike transfer prese sa silom od 52 MN 5.1.6 Posebni postupci dubokog izvlaenja U odgovarajuim uslovima (specijalni materijali, posebne geometrije komada, male serije, specijalni zahtevi, ) opisani klasini postupci nisu celishodni, pa se primenjuju posebni tzv. nekonvecionalni postupci. Pomenue se oni koji su najzastupljeniji u praksi. 5.1.6.1 Hidromehaniko duboko izvlaenje

Oblikovanje se izvodi uz pomo fluida pod pritiskom u razliitim varijantama. Pritisak se ostvaruje snagom prese ili pumpom visokog pritiska. Postiu se vei stepeni izvlaenja (>2,7) i sloeniji oblici komada u odnosu na klasino izvlaenje (max2), ali uz znatno vee trokove. Red veliine potrebnih pritisaka fluida iznosi: za aluminijum i njegove legure 50 200 bara, za eline limove 200 600 bara, za limove od nerajuih elika 300 1000 bara.

Sl. 5.34 Formiranje sloja fluida pri hidromehanikom izvlaenju

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

100

Sl. 5.35 Hidromehaniko izvlaenje sa vrstim izvlakaem U postupku shematski prikazanom na sl. 5.35 unutar matrice se nalazi fluid, dok je izvlaka u standardnoj varijanti. Pritisnim dejstvom fluida i formiranjem sloja (sl. 5.34) uslovi deformisanja su znatno poboljani u odnosu na klasine alate.

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

101

Sl. 5.36 Postupak tzv. aktivnog hidromehanikog izvlaenja U postupku datom na sl. 5.36 sa strane matrice deluje fluid pod visokim pritiskom i na taj nain prinudi lim da se deformie saglasno obliku izvlakaa. Dopunskom silom deluje se i preko izvlakaa.

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

102
5.1.6.2 Izvlaenje uz pomo gume Guma kao veoma deformabilan materijal, koristi se u alatima za duboko izvlaenje specifinih komada u uslovima maloserijske proizvodnje (aluminijumski delovi u vazduhoplovnoj industriji, sloeniji oblici delova kao na sl. 5.37, itd.). Umesto gume mogu da se koriste pojedini polimerni materijali. Guma moe da igra ulogu izvlakaa (sl. 5.37) ili matrice.

Sl. 5.37 izvlaenje gumom 5.1.6.3 Oblikovanje razvlaenjem Ovaj postupak je namenjen dobijanju delova preteno veih dimenzija (avio industrija itd.), koji se proizvode u manjim serijama. Steznim eljustima lim se stee na krajevima i oblikuje preko oblikaa (sl. 5.38 i 5.39).

Sl. 5.38 Shema oblikovanja postupkom razvlaenja

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

103

Sl. 5.39 Prikaz oblikovanja razvlaenjem na ureaju sa obrtnim oblikaem i pokretnim steznim eljustima 5.1.6.4 Rotaciono izvlaenje Deformisanje se izvodi na mainama koje su u principu sline strugu. Oblika sa profilom koji odgovara gotovom komadu rotira zajedno sa limom koga pritee dra. Alat (valji ili drugi oblik) u parcijalnom zahvatu oblikuje komad (sl. 5.40). Dobijaju se osnosimetrini komadi esto sloenih krivolinijskih kontura (satelitske antene itd.).

Sl. 5.40 Rotaciono izvlaenje (levo poetni poloaj, desno kraj oblikovanja)
Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

104
Maine za rotaciono izvlaenje mogu da budu veoma sofisticirane (CNC), i primenjuju se upravo za dobijanje komada sa sloenim krivolinijskim konturama. Principska shema takve maine data je na sl. 5.41. Profil oblikaa nije fiksan ve se programski formira kretanjem valjka (pokretan u dve koordinatne ose). Na isti nain deluje i valji za oblikovanje (desno na sl. 5.41).

Sl. 5.41 Rotaciono izvlaenje na CNC maini Primenjuje se i postupak rotacionog izvlaenja sa stanjenjem u dve varijante: istosmerno i suprotnosmerno (sl. 5.42)i to za spoljanju i unutranju obradu. Polazni komad ima veu debljinu i na raun njenog smanjenja dobija se eljena geometrija rotacionog komada. Deformacione sile su znatno vee u odnosu na posupak sa sl. 5.40.

Sl. 5.42 Rotaciono izvlaenje sa stanjenjem

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

105
5.1.6. 5 Razna oblikovanja izvlaenjem Na sledeim slikama dati su postupci veoma esto prisutni u praksi. Mogu da budu sloeniji (na pr. izvlaenje iz trake) ili veoma jednostavni (proirenje kraja cevi, izrada rebra na cilindrinom komadu itd.).

Sl. 5.43 Duboko izvlaenje sitnih komada neposredno iz trake

Sl. 5.44 Postupnost pri dubokom izvlaenju koninih oblika

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

106

Sl. 5.45 Proirivanje cevi (levo) i oblikovanje rebra (desno)

Sl. 5.46 Proirivanje (izvlaenje) probijenog otvora na komadu od lima 5.1.7 Duboko izvlaenje sa stanjenjem (IRONING) Poetni oblik je razvijeno stanje prenika Do i debljine so. U toku procesa obrade menja se prenik komada i debljina zidova, a debljina dna ostaje nepromenjena, prema donjoj slici. Na raun promene debljine poveava se visina.

Sl. 5.47 Faze dubokog izvlaenja sa stanjenjem

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

107
Relativno stanjenje za prvu i n-tu operaciju:

1 =

so s1 so

n =

s n 1 s n so

max=3040 %
Primer alata sa draem za izvlaenje kroz tri prstena dat je na sl. 5.48, a na sl. 5.49 primer prese sa dve radne pozicije za oblikovanje u dvostepenim alatima.

Sl. 5.48 Alat sa izvlaenje sa stanjenjem, a) sa jednom matricom; b) sa 3 matrice (2, 4, 5)

Sl. 5.49 Horizontalna dvopoziciona presa za izvlaenje sa stanjenjem

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

108
Zbog veih debljina polaznog materijala dra esto nije potreban, pa se mogu koristiti i maine jednostrukog dejstva. S obzirom da se obrada zavrava u jednom hodu izvlakaa koji prolazi kroz vie matrica neophodan je vei hod maine (najee hidrauline prese). Mora se obezbediti stroga centrinost osa izvlakaa i osa postavljenih matrica (prstenova). Pri obradi je obavezno podmazivanje. Iako se oblikovanje dubokim izvlaenjem sa stanjenjem vezuje za deformisanje limova, po naponsko-deformacionim osobinama procesa ono je blie procesima zapreminskog oblikovanja, pre svega istiskivanju, pa je i priprema za podmazivanje komada od elika slina. Prethodno se povrine komada elektrohemijski tretiraju (fosfatiraju), a kao mazivo (koje se ponekad prinudno dovodi kroz otvore na matricama), najee se koristi molidbendi-sulfid (MoS2) . Kombinacija fosfatiranja i MoS2 je veoma esta i praktino neophodna kod ove obrade i drugih postupaka hladnog masivnog oblikovanja (istiskivanje, hladno kovanje) . Kvalitet povrina i tanost dimenzija su na visokom nivou slino kao kod postupaka hladne zapreminske obrade. Izvlaenje sa stanjenjem se najvie koristi u masovnoj proizvodnji ambalanih konzervi (razliite vrste alkoholnih i bezalkoholnih pia, hrana itd.), vojnoj industriji itd. U poglavlju 5.1.9 dat je primer tehnolokog procesa dobijanja konzerve u kome znaajnu ulogu igra ovaj postupak plastinog oblikovanja.

5.1.8 Osnovni elementi projektovanja tehnolokog procesa dubokog izvlaenja Duboko izvlaenje je, prema razliitim pokazateljima, najznaajnija tehnologija u okviru obrade deformisanjem i jedna od najznaajnijih u okviru obrade metala uopte. Zato je potrebno detaljno predvideti sve aktivnosti po odgovarajuem redosledu, koje e omoguiti da se od polazne table ili trake lima dobije gotov komad (u manjoj ili veoj seriji). Vano je podvui ekonomski aspekt u svakoj aktivnosti, kao i potrebu potovanja svih mera na zatiti okoline i bezbednosti u radu. Sledee aktivnosti su potrebne za projektovanje procesa oblikovanja limova dubokim izvlaenjem: 1) analiza tehnologinosti konstrukcije gotovog komada, 2) odreivanje oblika i dimenzija razvijenog stanja, 3) definisanje procesa izrade razvijenog stanja (tip, parametri, alati, maine itd.), 4) odreivanje broja operacija oblikovanja i definisanje geometrijskih parametara komada po operacijama, 5) definisanje parametara procesa po operacijama (deformacione sile, deformacioni radovi, brzine itd.) 6) definisanje podmazivanja (zone, nain, sredstva), 7) definisanje eventualnog meuoperacionog arenja (parametri, ureaji), 8) definisanje operacija posle oblikovanja (opsecanje, probijanje itd.), 9) projektovanje alata (parametri, konstrukcija), 10) izbor maina.

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

109
5.1.9 Primer tehnolokog postupka dobijanja konzerve za pia

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi

110

Proizvodne tehnologije S. Aleksandrovi