• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
« OPUS DEI « - НОВИ КРСТАШКИ ПОХОД ВАТИКАНА
Проф. Др Смиља Аврамов
«Идиј» Ветерник, 2000.
ТЕРМИНОЛОШСКА ОБЈАШЊЕЊА
PAPA – 
термин потиче од грчке речи ПАПАС, што значи ОТАЦ. Од V века тајназив користили су римски бискупи, а од XI резервисан је искључиво за поглавараРимокатоличке цркве и подразумева верске иимператорске прерогативе.
PONTIFEX MAXIMUS
 – у старом Риму био је то назив за врховногпрвосвештеника. Од V века придодат је уз титулу папе.
SEDES APOSTOLICI
 – апостолска столица је назив у употреби од 360. године, апод њим се подразумева папски двор са свим уредима.
ACTA APOSTOLICAE
– званични документи Св. Столице.
ANNUARIO PONTIFICIO
 – годишњак Св. Столице.
ENCIKLIKA
 – писмена обраћања папе свештенству и верницима.
URBI ET ORBI
 – Благослов који папа упућује свечаним поводом Риму и свету.
CONCLAVE
 – термин потиче од латинске речи con = са и речи clavus = кључ. У римокатоличкој терминологији реч означава закључану одају у којој Сонодкардинала бира папу.
RIMSKA KURIJA
– највиша административна управа Ватикана коју сачињавају 9конгрегација на чијем се челу налази кардинал и остали помоћни уреди. Може сеупоредити са владама у појединим државама.
CONGREGATION
– термин у општој употреби Римокатоличке цркве и њиме сеозначавају основне верске заједнице или братства, нпр. Конгрегација св. Бенедиктаи сл.
KARDINAL
- титула која се додељује у знак признања појединим надбискупма.Колегијум кардинала је тело које бира папа. Око половине кардинала остаје у Римуи поверавају им се највише административне функције, а половина остаје удијецезама.
MONSIGNOR 
 – почасна титула која се додељује црквеним великодостојницима заизузетне заслуге.
EKUMENSKI
– општи васељенски, реч која се односи на целу настањену Земљу. Уцрквеној терминологији значи поседовање универзалне еклезиолошке ваљаности.Екуменски покрет је покрет за уједињење свих хришћанских цркава.
PROZELITIZAM
– преобраћање у другу веру нечасним путем.
УВОД
Стр. 14 :
Термин
фундаментализам
конципиран је у протестантским круговимаСАД, почетком 20. века. Најчешће се употребљава као генерички појам који1
 
покрива све облике верског екстремизма. Међутим, он је много више од религиозног покрета, и не представља неку девијацију религије. Феудализам је усвојој бити идеологија у општем и ужем смислу; у питању су идеје и настојања дасе национална држава надомести «божанким поретком».Како то правилно запажају два угледна америчка теоретичара, свакифундаментализам има идеолошку димензију, «јер се њихово темељно веровање неодноси само на доктринарну истинитост, него и на начин живота... саветује се нпр.да се верници морају одвојити од неверника, да ивесни стандарди сексуалногпонашања морају бити одржани ... да се мора потпомоћи заједница браће по вери».Религија је битна марица по којој се конструише фундаментализам, али не и једина. Често долази до повезивања етницитета и религије, као на пример у Ирану,Хрватској или Израелу, што отежава прецизну идентификацију фундаментализма.На пример, од самог оснивања Израела као суверене државе, религија јепостављена као основ друштвене идентификације и националног покрета.Теоријске основе поставио је познати јеврејски мислилац Kuk (Rav Avraham Yitzhak Kook) у годинама између два рата. Он је бескомпромисну борбу за остварењенационалних циљева, уз употребу силе, поставио као део религиозног подухвата.Фундаментализам је агресивна политизација религије, чији је крајни циљ стицањеполитичке моћи. Повезује се обично са десно оријентисаним покретима, али супознати и случајеви повезивања са екстремном левицом, нпр. у Хрватској, Египту,итд. Исламски фундаменталисти у Египту, познатији под називом «муслиманскабраћа» интегрисали су се са комунистима, у циљу јачања фронта за обарањепостојећег режима. Прикривени, а понегде и отворени савези екстремних покрета,честа су појава у политичком животу.
Стр. 15:
Мотиви фундаменталиста пуни су драматичности и лоцирају се обично уконтексту Апокалипсе, оја прети човечансту, уколико не прихватите «спасење којенуде спасиоци». У својим религиозно-политичким акцијама фундаменталисти сеобично ослањају на «свете текстове». Њихово тумачење је привилегија «одабранихи посвећених» чланова из најужег круга, а до «посвећења» се долази кроз духовнихеројизам, при чему идеализам игра значајну улогу.Фундаментализам не представља данас монолитан процес, мада имапокушаја да се изгради појам «глобалног фундаментализма», синтезом различитихфундаменталистичких покрета.У једном званичном акту Министарства спољних послова САД из 1991.године наведено је, поред осталог, да ће религиозни фундаментлизам бити главнипроблем светске политике у последњој деценији 20. века.
Стр. 16:
Фундаменталистички покрети пружају најдубље корене у тренуцима кризе.На терену некадашње Југославије од избијања кризе испољиле су живуактивност бројне католичке организације. На врху пирамиде налази се
Opus Dei
,спроводник католичког фундаментализма. За разлику од највећег броја католичкихорганизација, која упоришта налазе у непривилегованим деловима друштва, „OpusDei“ је елитистичка организација у пуном смислу речи.2
 
I ДЕООБНАВЉАЊЕ УНИВЕРЗАЛНЕ ДИМЕНЗИЈЕРИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ1. МИТ И СТВАРНОСТ
Стр. 21:
Према званичним подацима римокатолици чине 17,30 % у укупној светскојпопулацији, а све хришћанске цркве заједно 32,80%.Концепт католицизма и мисија папе почивају на миту о папи као викару илинамеснику Исуса Христа на земљи, о св. Петру као предводнику апостола ибискупу римском, а папи као његовом наследнику. Базилика св. Петра у Римунаводно је саграђена на гробу св. Петра који је мученички окончао живот. Ослонацза овај став налазе у Христовим речима изговореним на Галилејском језеру, које супренете у Јеванђељу по Матеји (Мт. 16,18-19): «Ти си Петар и на овом каменусазидаћу цркву своју и врата паклена неће је надвладати. И даћу Ти кључеве одцарства небескога; и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што разријешиш на земљи биће разрешено на небесима».
Стр. 22:
Историчари хришћанства оповргли су овај став и доказали да апостол Петарникад није крочио на тло Рима, па према томе није ни био бискуп Римски, како сето наводи у званичној листи папа издатој од стране Св. Столице.Ни на једно месту у Св. Писму не везује се име апостола Петра за Рим. Учувеном делу једног од првих хришћанских историчара из 325. године, нема ни речи о апостолу Петру као римскм бискупу.
Стр. 24:
Везивање папства за мит о Св. Петру мотивисано је покушајем да се пореклоструктуре Римокатоличке цркве прикаже као порекло хришћанске религије, што јеса историјског становишта нетачно, а са теолошког неприватљиво.
Стр. 27:
Да би обезбедио апсолутну власт , Рим је прибегао фалсификовањудокумената под називом
«Donatio Constantini»
по коме је, наводно, цар Константиндоделио папи поседе заједно са императорски знамењем. У фалсификованомдокументу се наводи: «Ми наређујемо и прописујемо да Силвестер и његовинаследници управљају над четири главна провинцијска седишта: Антиохијом,Александријом, Константинопољем и Јерусалимом, као и над свим црквама Божјиму целом свету». Његова аутентичност коначно је оспорена на сабору у Базелу 1433.,када је због злоупотребе Рима религиозни револт унутар римокатоличке цркведостигао врхунац. И поред тога што је фалсификат доказан, Рим није одустао одсвојих амбиција.
Стр. 32:
3
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...