• Embed Doc
  • Readcast
  • Collections
  • 1
    CommentGo Back
Download
 
 
КАВКАСКИ
 
АЛБАНЦИ
 
ЛАЖНИ
 
ИЛИРИ
 
Пешић
 
и
 
синови
 
Београд 
, 2007.
године
 
Ова
 
књига
 
садржи
 
проширене
 
текстове
 
 реферата
 
изложених
21.
 јуна
2007.
године
 
на
 
 мултидисциплинарном
 
округлом
 
столу
 
 у
 
САНУ 
Методолошки
 
проблем
 
истраживања
 
порекла
 
 Албанаца
”.
 
 
4
 
САДРЖАЈ
 
УВОДНИ
 
РЕФЕРАТИ
 
Михаило
 
Марковић
:
СМИСАО
 
ИСТРАЖИВАЊА
 
ПОРЕКЛА
 
Албанаца
 
И
 
ЊИХОВОГ 
 
ШИРЕЊА
 
ПО
 
БАЛКАНУ 
5
Михаило
 
Станишић
:
ПОСЛЕДИЦЕ
 
МИТОМАНИЈЕ
 
О
 
ИЛИРСТВУ 
 
АЛБАНАЦА
8
 Јован
 
И
.
 Деретић
:
АРБАНАСИ
 
ОД 
 
КАВКАЗА
 
 ДО
 
СРБИЈЕ
19
Момир
 
 Јовић
:
О
 
БАЛКАНСКИМ
 
СТАРИНЦИМА
26
 Драгољуб
 
П
.
Антић
:
ФИЗИЧКА
 
РЕАЛНОСТ 
 
ПРОТИВ
 
 ТЕОРИЈА
 
О
 
ВЕЛИКИМ
 
 ДОСЕЉАВАЊИМА
 
ПОЉОПРИВРЕДНОГ 
 
СТАНОВНИШТВА
 
НА
 
БАЛКАНУ 
34
 Ђорђе
 
 Јанковић
:
АРХЕОЛОШКА
 
СВЕДОЧАНСТВА
 
О
 
ПОРЕКЛУ 
 
АЛБАНАЦА
 
И
 
ПОТОМЦИМА
 
ИЛИРА
43
Милан
 
Ристановић
:
АЛБАНЦИ
– 
ЕТНИЧКА
 
И
 
ЛИНГВИСТИЧКА
 
ЗАГОНЕТКА
49
Милутин
 
Фолић
:
ЕТНИЧКИ
 
ПРОЦЕСИ
 
АЛБАНАЦА
 
НА
 
КОСОВУ 
 
И
 
МЕТОХИЈИ
56
СПЕЦИФИЧНИ
 
 ДОПРИНОСИ
 
Никола
 
 Димитријевић
:
АРХЕОГЕНЕТИКА
 
И
 
ИЗУЧАВАЊЕ
 
ПОРЕКЛА
 
СТАНОВНИШТВА
 
НА
 
БАЛКАНУ 
62
Слободан
 
 Јарчевић
:
СТАРОСЕДЕОЦИ
 
БАЛКАНА
 
СУ 
 
СЛОВЕНИ
66
Никола
 
Жутић
:
ВЈЕРСКО
-
НАЦИОНАЛНА
 
И
 
ПОЛИТИЧКА
 
ЗЛОУПОТРЕБА
 
ИЛИРСКОГ 
 
ИМЕНА
 84
Радомир
 
 Д 
.
 Ђорђевић
:
НЕУЈЕДНАЧЕНОСТ 
 
МИШЉЕЊА
 
О
 
ПОРЕКЛУ 
 
АЛБАНАЦА
– 
СОЦИО
-
КУЛТУРНЕ
 
ПОСЛЕДИЦЕ
 
НА
 
ИСТОРИЈУ 
 
СРБА
97
Милутин
 
 Јаћимовић
:
СРБИ
 
И
 
АЛБАНЦИ
 
НА
 
СРПСКОЈ
 
ЗЕМЉИ
104
ИСТОРИЈСКЕ
 
КАРТЕ
113
 
 
5
 
УВОДНИ
 
РЕФЕРАТИ
 
Михаило
 
Марковић
 
СМИСАО
 
ИСТРАЖИВАЊА
 
ПОРЕКЛА
 
АЛБАНАЦА
 
И
 
ЊИХОВОГ
 
ШИРЕЊА
 
ПО
 
БАЛКАНУ 
 
Питање
 
порекла
 
Албанаца
 
нема
 
само
 
сазнајни
 
карактер
.
 Таква
 
врста
 
питања
 
 у
 
нормалним
 
приликама
 
има
 
значаја
 
само
 
за
 
науку
:
историју
,
 лингвистику
,
археологију
,
генетику
 
итд 
.
Под 
 
нор
-
малним
 
приликама
 
 треба
 
подразумевати
 
 јасан
 
и
 
неспоран
 
статус
 
 једног 
 
народа
,
 територије
 
на
 
којој
 
живи
 
и
 
граница
 
његове
 
политичке
 
организације
– 
 државе
.
Овакав
 
појам
 
нормалности
 
 је
 
историјска
 
категорија
,
он
 
се
 
односи
 
на
 
период 
 
од 
 
око
 
 два
 
века
– 
од 
 
конституисања
 
нација
 
и
 
формирања
 
националних
 
 држава
 
 до
 
глобалистичке
 
негације
 
националне
 
 државе
 
и
 
националне
 
суверености
.
Европа
 
од 
19.
 до
21.
века
 
 је
 
 добар
 
пример
 
 те
 
врсте
 
нормалности
.
Народи
 
прихватају
 
своје
 
границе
,
принцип
 
националног 
,
 територијалног 
 
интегритета
 
и
 
непроменљивости
 
граница
 
постаје
 
битни
,
 универзално
 
прихваћени
 
принцип
 
међународног 
 
права
.
Нажалост 
,
на
 
Балкану
,
а
 
посебно
 
на
 
Косову
 
и
 
Метохији
 
прилике
 
нису
 
нормалне
 
 у
 
 томе
 
смислу
,
а
 
албанска
 
нација
 
са
 
закашњењем
 
од 
 
 два
 
века
 
води
 
борбу
 
за
 
своје
 
национално
 
 уједињење
 
и
 
притом
 
користи
 
сва
 
расположива
 
идеолошка
 
средства
.
 Једно
 
од 
 
њих
 
 је
 
инсистирање
 
на
 
идеолошком
 
пројекту
Призренске
 
 лиге
из
1878.
године
 
о
 
стварању
 
Велике
 
Албаније
.
По
 
њему
,
 држава
 
албанског 
 
народа
 
 треба
 
 да
 
 укључи
,
сем
 
Албаније
,
и
 
источну
 
Црну
 
Гору
,
Западну
 
Македонију
,
Косово
 
и
 
Метохију
,
 Јужну
 
Србију
 
и
 
Северну
 
Грчку
.
 Други
,
 још
 
амбициознији
 
пројекат 
 
 јесте
 
идентификација
 
с
 
Илирима
 
и
 
запоседање
 
свих
 
 територија
 
на
 
којима
 
су
 
некада
 
живели
 
Илири
.
У 
 
 тој
 
ситуацији
 
питање
 
порекла
 
није
 
научно
,
већ
 
идеолошко
.
 Другим
 
речима
,
не
 
 трага
 
се
 
за
 
истином
,
за
 
ваљано
 
провереним
 
чињеницама
,
за
 
 добро
 
 документованим
 
и
 
образложеним
 
објашњењима
,
за
 
 теоријама
 
које
 
су
 
 у
 
складу
 
са
 
целином
 
већ
 
 утврђених
 
знања
 
из
 
 датих
 
области
.
Уместо
 
 тога
,
пројектује
 
се
 
 теорија
,
чији
 
 је
 
основни
 
циљ
 
 да
 
задовољи
 
одређени
 
посебни
 
егоистички
 
интерес
,
измишљају
 
се
 
и
 
фалсификују
 
подаци
,
који
 
 такве
 
 теорије
 
потврђују
.
У 
 
случају
 
који
 
разматрамо
,
интерес
 
који
 
 усмерава
 
 такозвана
 
истраживања
 
албанских
 
историчара
,
идеолога
 
и
 
политичара
,
 јесте
 
оправдање
 
већ
 
извршене
,
као
 
и
 
планиране
 
будуће
 
отимачине
 
и
 
присвајања
 
 туђих
 
 територија
.
Кад 
 
 тврде
 
 да
 
воде
 
порекло
 
од 
 
Илира
,
они
 
сматрају
 
 да
 
имају
 
право
 
 да
 
својатају
 
оне
 
области
 
 у
 
којима
 
су
 
Илири
 
живели
.
Они
 
знају
 
 да
 
 такво
историјско
 
право
није
 
 довољно
 
за
 
 легитимно
 
располагање
 
неком
 
 територијом
.
Али
 
они
 
се
 
с
 
правом
 
надају
 
 да
 
оно
 
 доприноси
 
моралној
 
 тежини
 
њихових
 
претензија
.
Они
 
су
,
наводно
,
староседеоци
 
Балкана
,
који
 
су
 
 у
 
миру
 
живели
 
на
 
својој
 
земљи
.
А
 
онда
 
су
 
из
 
неких
 
 туђих
 
простора
 
 дошли
 
насилници
 
и
 
отели
 
им
 
земљу
.
Пошто
 
сила
 
не
 
може
 
постати
 
право
,
они
 
скромно
 
 траже
 
 да
 
им
 
се
 
њихова
 
земља
 
врати
 
и
 
 да
 
им
 
се
 
призна
 
сувереност 
 
на
 
оном
 
 делу
 
који
 
су
 
већ
 
 успели
 
 да
 
поврате
.
Ову
 
 тезу
 
о
 
илирском
 
пореклу
 
Албанаца
 
први
 
 је
 
поставио
 
немачки
 
историчар
 
 Тунман
1774.
године
.
Она
 
 је
 
затим
 
обновљена
 
 у
 
Бечу
 
 у
 
 другој
 
половини
19.
века
.
Какви
 
 докази
 
постоје
 
 да
 
између
 
Албанаца
 
и
 
Илира
(
или
 
 Дарданаца
,
по
 
каснијој
 
Руговиној
 
корекцији
)
постоји
 
било
 
каква
 
генетска
 
веза
?
Никакви
!
Нема
 
никаквих
 
историјских
 
записа
 
о
 
боравку
 
Албанаца
 
на
 
Балкану
 
све
 
 до
11.
века
.
Нема
 
археолошких
 
индиција
 
о
 
њиховом
 
присуству
.
Сви
 
албански
 
 топоними
 
потичу
 
из
 
касног 
 
средњег 
 
века
 
и
 
везани
 
су
 
искључиво
 
за
 
области
 
 јужно
 
од 
 
Косова
 
и
 
Метохије
.
По
 
својим
 
структуралним
 
одликама
,
албански
 
 језик
 
нема
 
готово
 
ничег 
 
заједничког 
 
са
 
илирским
.
Уствари
,
према
 
истраживањима
 
руских
 
историчара
 
Артамонова
,
Плетњеве
 
и
 
 других
,
као
 
и
 
наших
:
 Јована
 
 Деретића
,
Михаила
 
Станишића
 
и
 
 других
,
нека
 
албанска
 
племена
 
су
 
негде
 
између
 8.
и
9.
века
,
после
 
притиска
 
од 
 
својих
 
кавкаских
 
суседа
 
Хазара
 
са
 
своје
 
првобитне
 
 територије
 
на
 
обали
 
Каспијског 
 
мора
(
 у
 
 данашњем
 
Азербејџану
 
и
 
 Дагестану
)
покренути
 
од 
 
Арапа
 
и
 
 доспели
 
 у
 
 Јужну
 
Италију
.
 Тамо
 
су
 
се
 
водиле
 
огорчене
 
борбе
 
између
 
Нормана
,
Византинаца
 
и
 
Арапа
.
Албан
-
ци
 
су
 
 доведени
 
као
 
помоћна
 
војска
 
 једног 
 
од 
 
арапских
 
калифата
.
 Део
 
 тих
 
Албанаца
 
 је
1043.
године
 
 доспео
 
 у
 
наше
 
крајеве
 
на
 
 јадранској
 
обали
 
из
 
 јужне
 
Италије
,
као
 
војска
 
побуњеног 
 
византијског 
 
команданта
 
Георгиоса
 
Манијакоса
.
Против
 
 тадашње
 
владарке
 
Византије
,
зарице
 
Зое
,
борили
 
су
 
се
 
заједно
 
Грци
,
Срби
 
и
 
Албанци
.
После
 
пораза
 
и
 
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...

македонија

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...