Na Kevadovu sugestiju da bi za privlačenje novih pristalica bilo dobro da izvede neko čudo uz pomoć svojih natprirodnih moći, Buda odgovara da "čudo proizvedeno duševnom moći smatra neumesnim, stidi ga se i gadi". Ali zato detaljno opisuje "čudo pouke" i smatra ga jedinim "čudom" dostojnim budističkog monaha.

Ova obimna sutta, najduža od svih u pali kanonu, opisuje događaje pre, tokom i neposredno posle konačnog oslobođenja (parinibbana) Budinog. Ova živopisna pripovest sadrži velik deo učenja o Dhammi, uključujući i Budina poslednja uputstva, koja služe kao putokaz na koji način budizam treba živeti i praktikovati posle Budine smrti -- sve do danas. Ali ova sutta takođe svedoči, jednostavnim jeziko...

Kralj Ađatasatu pita Budu: "Koji su plodovi isposničkog života, vidljivi ovde i sada?" Buda odgovara slikajući sveobuhvatan portret budističkog puta, ilustrujući svaki stupanj vežbanja živopisnim poređenjima.

Pravila ponašanja za laike, kako ih je Buda opisao nezaređenom sledbeniku Sigali. Ova sutta nudi vredne savete o tome kako bi domaćini trebalo da se ponašaju u odnosima sa roditeljima, supružnikom, decom, zaposlenima, poslodavcima, prijateljima i duhovnim učiteljima.

Budin govor o sabranosti pažnje na dah kao objektu meditacije.