ГЛАС СА ЦЕРА/
1. 03. '08/
БР. 7
2
УВОДНА РЕЧ
П
оштовани читаоци,
Месеца марта 1945. г. је у тешкомтренутку српске историје учињен покушајуједињења националних покрета и покушајспаса Српства и државе. У овом броју вамизносимо неке од тих детаља и догађаја,који нису шире познати ни после толиковремена
.
(још један доказ о нашојзаборавности)
Наши национални покрети су ипосле тога наставили живот разједињени иподељени на нашу несрећу и штету којасеже и до данашњих дана. Није послушанглас вођа покрета Драже, Недића и Љотића а са њима и зајено Св. владикеНиколаја. Још увек свако из својег угла исвог видокруга (наравно уског) гледа напрошло и будуће време. Завет Светог Саве,Св.
владике
Николаја, свих великана крозсрпску историју, погажен је јер нисмосложни и зато нам је овако.Жеља нам је да сви националнипокрети, друштва, организације ипојединци по благослову Цркве а под
покровитељством наше династијеКарађорђевић крену са заједничкимпрограмом и српском народу у целинипокажу прави пут на овој компликованојраскрсници на којој се Србија дуго налази.Садашње стање говори да Србија крећенеповратно у погрешном смеру. Духовно
-
национални центар„Свети владика Николај“ по благослову владике Лаврентија ће свом снагом и свимсредствима радити на остварењу овогпројекта.Главни и одговорни уредник
Пантелија Петровић
ДУХОВНИ ЖИВОТ НАШ
С
а најпознатијим појавама честопута тако стојимо, да смо једва свесни тогакако су оне важне по наш живот иопстанак на овој земљи. Живимомесецима, па и годинама, а да их једнесвоје озбиљне мисли не удостојимо, и цеонаш живот пролази, а да их нисмо такорећи ни озбиљно приметили.
Наша лењост ка размишљању,опажа се не само у телесном, него и у нашем духовном животу. Нас свакидашњиживот и послови толико обузимају, да насје врло мало који хоћемо и стижемо да одуховним стварима размишљамо. Отуда јенаша Црква, знајући за ову нашу особину
,
још од најстаријих времена стављала својојдеци светле примере пред очи, који су каонека виша опомена говорили: Човече, незаборави размишљати о вишим , духовнимстварима. Ово је размишљање потребно,јер оно рађа у нама узвишенорасположење, оно нас све више доводи доупознавања и разумевања Божијих ствари испрема нам неизмерну радост и милину духовнога препорода и уживања.
Схватимо и запамтимо, да све насвету, од најмање стварчице до највеће,сведочи нам о томе, да се све усредсређује у Богу, да је све на свету само по милостиЊеговој. И ако је Он добар према нама. Пами смо „земља и пепео“ и по бескрајнојдоброти Он ставља део Духа Светог у нашепропадљиво тело, да би земља добилаоблик и образ, да би се назвала човеком.итај Дах Божији у нама, то је душа наша.Не заборавимо да се молимо сатврдим убеђењем о Његовој доброти, јер,„све што иштете у својој молитви, верујтеда ћете примити и биће вам и још наједном месту у св. Јеванђељу „Иштите идаће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте иотвориће вам се“.
+
Протојереј Ратомир Милићевић
Leave a Comment