Po\u010detak je desetog meseca dvadesete godine ere Kanei.1 Popeo sam se na planinu Ivato u oblasti Higo, na Kju\u0161juu,2 da se poklonim Nebu, molim boginji Kannon i zahvalim senima mrtvih.3 Moje ime je \u0160inmen Musa\u0161i no Kami Fu\u0111ivara no Gen\u0161i.4 \u0160ezdeseta mi je.

Od rane mladosti posvetio sam se vojnim ve\u0161tinama \u2014 prvi dvoboj imao sam u trinaestoj godini. Borio sam se protiv samuraja koji se zvao Arima Kihei, iz \u0161kole ma\u010devanja \u0160intorju, i pobedio sam. U \u0161esnaestoj sam pobedio izvrsnog ma\u010devaoca imenom Akijama iz oblasti Ta\u0111ima.5 U dvadeset prvoj oti\u0161ao sam u prestonicu6 i tamo susreo ma\u010devaoce iz\u010ditave zemlje. S njima sam imao brojne dvoboje i nijednom se nije dogodilo da ne pobedim.

Kasnije sam krenuo u razne oblasti i susreo se s ma\u010devaocima iz razli\u010ditih \u0161kola borenja. Imao sam preko \u0161ezdeset dvoboja i nisam izgubio nijedanput. Sve se to doga\u0111alo izme\u0111u moje trinaeste i dvadeset osme-devete godine.

Kad sam pre\u0161ao tridesetu, osvrnuo sam se na put kojim sam do tada i\u0161ao i shvatio da u dvobojima nisam pobe\u0111ivao zato \u0161to sam dopro do svih tajni ve\u0161tine borenja. Pobe\u0111ivao sam mo\u017eda zato \u0161to sam imao prirodnih sposobnosti za borbu, mo\u017eda je takvo bilo samo nare\u0111enje Neba, ili zato \u0161to su tada\u0161nje \u0161kole ma\u010devanja bile nesavr\u0161ene...

Posle toga poku\u0161ao sam da dublje proniknem u sve to i samog sebe pobolj\u0161am, ve\u017ebaju\u0107i i razmi\u0161ljaju\u0107i iz dana u dan. Negde oko pedesete godine suo\u010dio sam se, najzad, sa pravim putem7 vojne doktrine.

Otada sam vreme provodio svestan da nema potrebe da idem nekim posebnim putem. Dostigav\u0161i prosvetljenje principima vojne doktrine, po\u010deo sam da ih primenjujem na razli\u010dite umetnosti i ve\u0161tine i ni u\u010demu mi nije bio potreban ni u\u010ditelj niti gospodar.

11643. godina po Gregorijanskom kalendaru (sve napomene prevodio\u010deve).
2 Kju\u0161ju je jedno od velikih ostrva japanskog arhipelaga.
3 Musa\u0161i je tipi\u010dan Japanac \u2014 poklanja se nebu i senima mrtvih, \u0161to su elementi drevne mnogobo\u017ea\u010dke religije\u0161i n to , ali i boginji

4 Samuraji su voleli da svom imenu dodaju i druga imena i titule.
5 Ta\u0111ima je oblast u centralnom Japanu u\u010dijoj blizini je ro\u0111en Musa\u0161i.
6 Tada\u0161nja prestonica bio je grad Kjoto.
7 Re\u010dput u ovoj knjizi ozna\u010dava brojne pojmove kao \u0161to su \u00abna\u010din \u017eivota\u00bb, \u00ab\u017eivotni principa, \u00abprincipi jednog u\u010denja\u00bb, \u00abprincipi u\u010denja

Heiho, vojna doktrina, put je ratni\u010dke klase. Svaki ugledniji ratnik, naro\u010dito predvodnik grupe samuraja, mora da sprovodi u delo pravila te doktrine. I obi\u010dni vojnici, me\u0111utim, treba da razumeju i prihvate taj put. Ipak, u ovom dana\u0161njem svetu kao da nema ratnika koji u potpunosti razume i prihvata

Kad ve\u0107 govorimo o razli\u010ditim putevima, treba da znamo da postoji put Bude, na kome ljudi koji njime krenu nalaze spas. Postoji put konfu\u010dijanizma, put le\u010denja razli\u010ditih bolesti, koji po\u0161tuju lekari, zatim put izu\u010davanjavake, kojim idu pesnici, pa put ljudi prefinjenih ose\u0107aja, put strelaca iz luka i drugih umetnosti i ve\u0161tina. Vrlo je mnogo ljudi koji idu tim putevima, ali je vrlo malo onih koji ose\u0107aju naklonost ka potpunom posve\u0107ivanju putu vojne doktrine.

Ratnik treba da istovremeno sledi dva puta: put ma\u010da i put\u010detkice.2\u010cak i ako nema prirodnih sklonosti za te puteve, od ratnika se o\u010dekuje da i u raznim drugim ve\u0161tinama i umetnostima ispolji svoje sposobnosti.

Op\u0161te je prihva\u0107eno mi\u0161ljenje da ratnik odlu\u010dno prihvata smrt. Postavlja se samo pitanje kada je prihvatiti, i na koji na\u010din. Ali put smrti nije ograni\u010den na ratnike. Sve\u0161tenici, \u017eene, seljaci, tako\u0111e mogu da svesno izaberu smrt, ako na taj na\u010din mogu da izbegnu sramotu.

i gvozdene volje. On mora da veruje da\u0107e, bilo na\u010demu da se anga\u017euje, posti\u0107i uspeh. Ratnik mora da pobedi \u2014 bio to dvoboj ili velika bitka, tako da mo\u017ee da osvaja po\u010dasti i slavu kako za svog feudalnog gospodara tako i za sebe samog. To se posti\u017ee uz pomo\u0107 vrlina vojne doktrine.

Nedavno su sve\u0161tenici iz svetili\u0161ta Ka\u0161ima i Katori, u oblasti Hita\u0107i, osnovali sopstvene \u0161kole ma\u010devala\u010dke tehnike.2 Oni ih predstavljaju kao u\u010denje bogova i obilaze zemlju podu\u010davaju\u0107i ljude. To su nedavni doga\u0111aji.

Od davnih vremena ma\u010devanje je bilo svrstavano me\u0111u deset ve\u0161tina i sedam umetnosti, kao jedna od delatnosti od koje\u010dovek \u00bbprofitira\u00ab3 usavr\u0161avaju\u0107i se. Ma\u010devanje je stvarno umet-nost, ali delatnosti od kojih se \u00bbprofitira\u00ab nisu ograni\u010dene samo na apstraktne tehnike ma\u010devanja. Te\u0161ko je postati umetnik ma\u010devanja isklju\u010divo poznavanjem tehnike vladanja ma\u010dem.4 Takvo upro\u0161\u0107avanje ma\u010devanja nikako ne mo\u017ee da se stavi nasuprot putu vojne doktrine.

Posmatraju\u0107i svet vidimo da se razli\u010dite umetnosti nude kao artikli za prodaju. Ljudi ponekad\u010dak i o sebi misle kao o robi koja se mo\u017ee prodavati. Sve vi\u0161e ljudi izmi\u0161lja razli\u010dita pomagala i prodaje ih umesto sopstvenih sposobnosti. To je isto kao kad bi\u010dovek razdvojio seme od cveta pa rekao da manje ceni seme nego cvet. Takav na\u010din razmi\u0161ljanja tera takve ljude da ukra\u0161avaju svoje tehnike pa ih onda, tako ulep\u0161ane, prikazuju. Propagiraju\u0107i salu za ve\u017ebanje u kojoj se praktikuje ova ili ona \u0161kola ma\u010devanja,

Tre\u0107i put jeste put ratnika. Ratnik, u skladu sa svojim ciljevima, poseduje razli\u010dito oru\u017eje, poznaje mu osobine i zna da ga dobro upotrebi. Ako ratnik potpuno ne ovlada upotrebom razli\u010ditog oru\u017eja i ne bude posebno vest u jednom, to\u0107e biti dokaz njegove povr\u0161nosti. Takav je put ratnika.