Ljubavna pisma Guglu by Ognjenka Lakićević by Ognjenka Lakićević - Read Online

Book Preview

Ljubavna pisma Guglu - Ognjenka Lakićević

You've reached the end of this preview. Sign up to read more!
Page 1 of 1

Književna radionica

Rašić

© Ognjenka Lakićević

© Književna radionica Rašić

Urednik izdanja

Ivan Radosavljević

Ognjenka Lakićević

Ljubavna pisma Guglu

Beograd

2017.

I Emocionalna forenzika

PAPAIN

pošla mi je krv na nos

prvi put kada sam te videla

stendalov sindrom

svaki put kad te vidim

alarm nalik na potres mozga

kada primakneš lice

tvoje vene i arterije,

lavirinti puni sirupa od papaje

grliš me dok ne postanem sasvim lepljiva

pa ne mogu da odem

oduvek te znam

heroj svake dečje knjige

nevinost koja nikad neće sagoreti

još tada je počeo taj proces u mojim malim kostima

od tada se ne završava

narasta i prerasta

jalove opomene determinizma

slušaj

idemo u majami

ne znam šta ćemo tamo

ali mislim da će tako vreme pre stati

jedan život nije dovoljan

da temeljno upoznam svaku vlas tvoju svaku ćeliju svako drhtanje

jednom si mi poslao video o topologiji krofni i ljudi

nikada neću shvatiti geometrijske strukture ali

dovoljna je lepota

tvoje komplikovane logike

poznajem svaku jezivu jazbinu

sopstvene duše

poznajem velike migracije neurona

i pamtim sve što si ikad uradio

i kako me je to ponovo stvorilo

svaki put kad te ugledam

osetim kako mi kreće krv na nos

stendalov sindrom

svaki put kada se pomene

tvoja dobrota

ona će jedina opstati

od svega što sam ikad volela.

FOTOGRAFIJA

ponekad odvoze tela 

stranice vesti u trakama krvi

posle je mirno

teskobno je to iščekivanje 

vuče se život mučno

ali mi ne želimo da strahujemo od opasnosti

tako se ne ide kroz život, kažu

spora sezona trećeg svetskog rata

grobovi se ipak umnožavaju

sve je manje mesta i sve manje vremena

mahnito skupljamo iskustva s površine

instrukcije kažu da ćemo tako spoznati više

ali sve je to samo gangrena gomilanja ničega 

fragmentirani iskustvima

sumnjamo u velikodušnosti srca

umiremo od lekova a ne od bolesti

umiremo od ravnodušnosti

na pornografiju na bol na molbe na plač

na paramparčad života

stalno osećam da me prati miris paljevine

a onda vidim fotografiju

ti grliš najlepšeg braon psa

čija se njuška presijava

naslonio si nos na njegovo čelo

ta četiri oka

jedini su prizor koji bih ikada da ponesem

jedini prizor koji me menja

odlazim spokojno da spavam

dok bukte neobjašnjive mržnje gašene ravnodušnošću

dok gore naši gradovi

bez ikakve drame

umreću u snu od ljubavi

PROMENE

treba početi od najtežih zadataka

na primer da me više ne bude stid od sebe

koliko sam samo velikodušnosti pronašla

u rovovima sopstvenog parketa

u kojima sam se krila ko zna koliko puta

tokom godina, strah pravi rupu u stomaku

u kojoj

nepregledni predeli moje usamljenosti bujaju

pomislim li samo da možda jednom planiraš život bez mene

potrebna mi je predanost

kao jastuk i jorgan

sigurnost

koju samo zakletva može da pruži

ja sam besramna hulja

prodala bih sve za tvoj neprekidni neprekinuti zagrljaj

za topli miris tvog temena