KEMIJA ZA PRIPREMU PRIJEMNIH ISPITA NA FAKULTETIMA

Izdavač

HINUS Miramarska 13B Zagreb tel./fax (01) 611 55 18
Recenzenti

prof. dr. sc. JASNA HELENA MENCER prof. dr. sc. ZORAN GOMZI DUBRAVKA TURČINOVIĆ, prof
Lektor

IVANČICA ĆURIĆ, prof.
Korektor

MIRJANA ZRNČIĆ

ISBN 978-953-6904-27-3

Copyright © Hrvoje Zrnčić

Knjigu možete besplatno preuzeti samo za osobnu upotrebu, a ne smijete je stavljati na druge mrežne stranice, umožavati ili je koristiti za bilo koju komercijalnu svrhu.

sc. Hrvoje Zrnčić za pripremu razredbenih ispita na fakultetima HINUS .mr.

.

stečeno radom na fakultetu i u srednjoj školi te podučavanjem kemije za fakultetske razredbene ispite.PREDGOVOR Ovaj priručnik sa zbirkom rješenih zadataka namijenjen je za dobro i brzo usvajanje. a opisno su dana samo neophodna razjašnjenja. Nedostaju tumačenja zašto su baš zaokruženi odgovori točni. U skladu s tim građa je obrađena tako da je u početku dana prednost opisnim tumačenjima. Uvodeći simbole postupno. a dobri rezultati rijetko izostaju. i to na svim fakultetima na kojima se polaže kemija. U prvom dijelu navedeni su osnovni pojmovi bez kojih nije moguće logički dobro i u relativno kratkom vremenskom intervalu savladati drugi dio priručnika sa zbirkom. Ako su u pitanju navedena imena tvari. Upravo su ta objašnjenja dana u ovom priručniku. Drugi se dio sastoji od pitanja i odgovora koji su posebno rastumačeni. odnosno ponavljanje gradiva kemije potrebnog za polaganje razredbenih ispita. Autor . biti preneseno širem krugu mladih ljudi. Građa priručnika sa zbirkom podijeljena je u dva dijela. u pravilu u odgovoru su dane formule i obratno. Ovo djelo pisano je u nadi da će moje višegodišnje iskustvo. odnosno ponavljanja gradiva višestruko se povećava. na kraju prevladavaju tumačenja dana simbolima. Usvajanjem logičkih tumačenja gradiva brzina savladavanja. Pripremanje za razredbeni ispit samo pomoću navedenih pitanja i zaokruženih odgovora dugotrajan je i mukotrpan posao. često bez rezultata. Pitanja potječu s prijašnjih testova razredbenih ispita za upis na fakultete.

SADRŽAJ

PERIODNI SUSTAV ELEMENATA ......................................................................... 9 UPOTRIJEBLJENI SIMBOLI I KRATICE .......................................................... 10 KEMIJA............................................................................................................................ 11
TVARI I NJIHOVE PROMJENE .................................................................................. 11 ATOMI I MOLEKULE ................................................................................................... 11 GRAĐA ATOMA ................................................................................................................ 11 ELEKTRONSKI OMOTAČ .................................................................................................. 12 PERIODNI SUSTAV ELEMENATA ...................................................................................... 13 KEMIJSKE VEZE ............................................................................................................... 14 Ionska veza ....................................................................................................................... 14 Kovalentna veza ................................................................................................................ 15 Metalna veza..................................................................................................................... 16 MEĐUMOLEKULSKE VEZE ............................................................................................... 16 Vodikova veza ................................................................................................................... 16 Van der Waalsova sila ....................................................................................................... 17 Čvrsto agregatno stanje ...................................................................................................... 17 Ionski kristali.................................................................................................................... 17 Molekulski kristali ............................................................................................................. 17 OSNOVE KEMIJSKOG RAČUNA ............................................................................... 17 MASENI UDIO ELEMENATA U SPOJU ................................................................................ 18
IZRAČUNAVANJE EMPIRIJSKE I MOLEKULSKE FORMULE IZ PODATAKA ELEMENTARNE ANALIZE.............................................................................. 18 MOLARNI VOLUMEN PLINOVA ........................................................................................ 19 STEHIOMETRIJA KEMIJSKE REAKCIJE ........................................................................... 20 GUSTOĆA .......................................................................................................................................................21 TERMOKEMIJA ............................................................................................................. 21 TEKUĆINE....................................................................................................................... 21 DISPERZNI SUSTAVI .................................................................................................... 22 PRAVE OTOPINE............................................................................................................... 22 Otapanje čvrstih tvari ........................................................................................................ 22 ISKAZIVANJE SASTAVA OTOPINA .................................................................................... 22 Masena koncentracija ........................................................................................................ 23 Množinska koncentracija .................................................................................................... 23 Molalnost ......................................................................................................................... 23 BRZINA KEMIJSKE REAKCIJE................................................................................. 24 KEMIJSKA RAVNOTEŽA ............................................................................................ 24 KISELINE I BAZE .......................................................................................................... 25 NEUTRALIZACIJA ............................................................................................................ 26 SOLI.................................................................................................................................. 27 HIDROLIZA ...................................................................................................................... 27 OKSIDACIJSKO-REDUKCIJSKI PROCESI ............................................................. 27 OSNOVE ELEKTROKEMIJE....................................................................................... 28 ELEKTROLIZA .............................................................................................................................................29 UVOD U ANORGANSKU KEMIJU ............................................................................. 30 NEMETALI ...................................................................................................................... 31 VODIK .............................................................................................................................. 31

HALOGENI ELEMENTI ..................................................................................................... 31 HALKOGENI ELEMENTI ................................................................................................... 33 Kisik ............................................................................................................................... 33 Sumpor ............................................................................................................................ 33 DUŠIKOVA SKUPINA ELEMENATA ................................................................................... 34 Dušik ............................................................................................................................... 35 Fosfor .............................................................................................................................. 36 UGLJIKOVA SKUPINA ELEMENATA ...................................................................... 36 Ugljik .............................................................................................................................. 36 Silicij ............................................................................................................................... 37 METALI ............................................................................................................................ 37 ALKALIJSKI I ZEMNOALKALIJSKI METALI ..................................................................... 38 TEHNIČKI VAŽNI METALI ................................................................................................ 40 Aluminij .......................................................................................................................... 40 Željezo ............................................................................................................................. 40 Bakar .............................................................................................................................. 41 Kompleksni spojevi prijelaznih metala .................................................................................. 42 KEMIJA I OKOLIŠ......................................................................................................... 42 ZRAK ................................................................................................................................ 43 VODA ................................................................................................................................ 44 TLA................................................................................................................................... 45 UVOD U ORGANSKU KEMIJU ................................................................................... 46 UGLJIKOVODICI........................................................................................................... 47 ALKANI ............................................................................................................................ 47 ALKENI............................................................................................................................. 49 ALKINI ............................................................................................................................. 50 UGLJIKOVODICI PRSTENASTE STRUKTURE .................................................................... 50 NAFTA ............................................................................................................................... 52 ORGANSKI SPOJEVI S KISIKOM.............................................................................. 52 ALKOHOLI ....................................................................................................................... 53 FENOLI ............................................................................................................................. 54 ETERI ............................................................................................................................... 54 ALDEHIDI I KETONI ......................................................................................................... 55 KARBOKSILNE KISELINE ................................................................................................. 56 ESTERI ............................................................................................................................. 57 ORGANSKI SPOJEVI S DUŠIKOM............................................................................. 58 AMINI ............................................................................................................................... 58 SINTETIČKI POLIMERI............................................................................................... 58 ADICIJSKA POLIMERIZACIJA .......................................................................................... 59 KONDENZACIJSKA POLIMERIZACIJA.............................................................................. 59 PRIRODNI SPOJEVI ...................................................................................................... 59 UGLJIKOHIDRATI ............................................................................................................ 59 Monosaharidi.................................................................................................................... 59 Disaharidi ........................................................................................................................ 60 Polisaharidi ...................................................................................................................... 60 PROTEINI ......................................................................................................................... 60 Aminokiseline ................................................................................................................... 60 Peptidi ............................................................................................................................. 60 Proteini ............................................................................................................................ 61 ENZIMI ............................................................................................................................. 61 LIPIDI ............................................................................................................................... 61 NUKLEINSKE KISELINE.................................................................................................... 61

PITANJA & ODGOVORI ........................................................................................... 63

PERIODNI SUSTAV ELEMENATA

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18
2

n

1

H
5 6 7 8 9

He
4,003 10

1

1,008 3

4

Li
10,81 13 12,01 14

Be Al
22 23 24 25 26 27 28 29 30 26,98 31

B Si
28,09 32

C P

N
14,01 15

O
16,00 16

F
19,00 17

Ne
20,18 18

2

6,941 11

9,012 12

Na Ti
47,90 40 41 42 43 44 45 46 47 48 50,94 52,00 54,94 55,85 58,93 58,70 63,55 65,38 49

Mg V Nb
92,91 73 95,94 74, 98,9 75 101,1 76 102,9 77 106,4 78 107,9 79

S
30,97 33 32,06 34

Cl
35,45 35

Ar
39,95 36

3

22,99 19

24,31 20

21

K Zr
91,22 72

Ca Mo W
183,9 106 186,2 107 190,2 108 192,2 109 195,1 110

Sc Tc Re Bh
262,1 61 62 63

Cr Ru Os Hs Mt Ir Pt Au
197,0 111

Mn Rh Pd Ag Cd
112,4 80

Fe

Co

Ni

Cu

Zn

Ga
69,72

Ge
72,59 50

As
74,92 51

Se
78,96 52

Br
79,90 53

Kr
83,80 54

4

39,10

40,08

44,96

37

38

39

Rb Hf
178,5 104 180,9 105

Sr Ta Db
262,1 263,1 59 60

Y

In
114,8 81

Sn
118,7 82

Sb
121,8 83

Te
127,6 84

I
126,9 85

Xe
131,3 86

5

85,47 55

87,62 56

88,91 57 *

Cs Rf
261,1 58

Ba Sg

La

Hg
200,6 112

Tl
204,4 113

Pb
207,2 114

Bi
209,0 115

Po
209,0 116

At
210,0 117

Rn
222,0 118

6

132,9 87

137,3 88

138,9 89 **

Fr

Ra

Ac

Uun Uuu Uub Uut Uuq Uup Uuh Uus Uuo 7
64 65 66 67 68 69 70 71

223,0

226,0

227,0

*

Ce
140,1 90 140,9 91 144,2 92 145,0 93

Pr Pa
231,0 238,0

Nd U Np
237,0

Pm

Sm
150,4 94

Eu
152,0 95

Gd
157,3 96

Tb
158,9 97

Dy
162,5 98

Ho
164,9 99

Er
167,3 100

Tm
168,9 101

Yb
173,0 102

Lu
175,0 103

6 Am Cm

**

Th
232,0

Pu
244,1

Bk
243,1 247,1 247,1

Cf
251,1

Es
252,1

Fm
257,1

Md
258,1

No
259,1

Lr
260,1

7

kilo kat.hemoglobin IUPAC . meta položaj (u nazivu spoja) Mr .maseni udio Z .UPOTRIJEBLJENI SIMBOLI I KRATICE A . litar log .entropija SI .volumen Vm . desna (u nazivu spoja) dm .decimetar e.desni. broj pojedinih atoma u spoju.masa.trinitrotoluen u .logaritam M . broj kiralnih središta (asimetričnih C-atoma) n0 . e− .centimetar D .gram H .paskal p+ . broj molekula.Međunarodna unija za čistu i primijenjenu kemiju j .Avogadrov broj n . broj mera u molekuli polimera.unificirana atomska jedinica mase V .Avogadrova konstanta.atomski broj α .relativna atomska masa b .alotropska modifikacija željeza γ .broj jedinki jedne vrste k .broj jedinki NA .orto položaj (u nazivu spoja) p .Međunarodni sustav t .kilogram Kw .molarni volumen Vmo .elektron g . piko Pa .neutron o .proton S .množina tvari.alotropska modifikacija željeza ρ .množinska koncentracija cm .relativna molekulska masa N .molalnost c .standardni molarni volumen w .katalizator kg .ionski produkt vode L . metar.glavni kvantni broj n .gustoća .maseni broj Ar .alotropska modifikacija željeza δ .molarna masa m .toplota TNT .para položaj (u nazivu spoja).entalpija HGLB .

već su građeni od još sitnijih čestica. razgradnja tvari djelovanjem električne struje. tekućem ili čvrstom agregatnom stanju. Promjenom agregatnog stanja ne dolazi do kemijske promjene. dakle atoma vodika iznosi oko 100 pm (0. dakle oko 300 pm (0. Promjer najmanjeg atoma. ATOMI I MOLEKULE GRAĐA ATOMA Najsitnije čestice neke tvari koje mogu stupati u kemijsku reakciju zovemo atomima. dok je masa najvećeg atoma reda veličine 10-25 kg.0000000003 m). produkt kemijske reakcije nije više ista tvar kao ona prije te promjene.673⋅10-27 kg (0. oblik ali ne i sama tvar. Kod kemijske promjene bitno se mijenja sastav tvari tj. Ispituje njihov sastav. atoma su elementarne tvari. energetsko stanje tvari. svojstva i unutrašnju strukturu. Te su čestice vrlo malih dimenzija.KEMIJA Kemija proučava tvari od kojih je načinjen svemir.000000000000000000000000001673 kg). masa atoma vodika iznosi 1.0000000001 m). U središtu atoma nalazi se sićušna jezgra 11 . odnosno kemijske reakcije i pripadajuće mehanizme koje se odvijaju u prirodi ili su djelo ljudskih ruku. za razliku od fizičkih promjena pri kojima se mijenja npr. dok je promjer najvećeg atoma samo tri puta veći. Za očekivati je da tako male čestice imaju i malu masu. a pojedine vrste atoma nazivamo kemijskim elementima. Kemijske promjene su termička razgradnja. Tvari mogu biti u plinovitom. Pri svim kemijskim promjenama ukupna masa reaktanata i produkata uvijek je stalna. Ovako mali. TVARI I NJIHOVE PROMJENE Čiste tvari građene od istovrsnih čestica. kemijske promjene uzrokovane djelovanjem svjetlosti kao i sinteza različitih spojeva. Kemija istražuje promjene i načine promjene tvari. atomi ipak nisu homogene čestice.

Molekule su najsitnije čestice kemijskih spojeva (više raznovrsnih atoma međusobno spojenih). Izobari su atomi različitog broja protona. svaka slijedeća složenija vrsta atoma ima po jedan elektron više u 12 . pa je svaki atom prema vani električki neutralna čestica. P4 itd. I elementarne tvari javljaju se u obliku molekula (više istovrsnih atoma međusobno spojenih). Molekule su čestice nastale međusobnim spajanjem više atoma. već nam samo olakšavaju razumijevanje nekih pojava koje koristimo u praksi. različite mase) nazivamo izotopima. koji je gušći na mjestima veće vjerojatnosti nalaženja elektrona. Elementarne čestice. stoga je potrebno istaknuti da nijedan model i nijedna slika kojima prikazujemo građu atoma i gibanje elektrona oko jezgre. protoni pozitivne. U jezgri je koncentrirana skoro sva masa atoma (99. Tablica 1. istog elementa) a različitog broja neutrona (znači različitog masenog broja. Vjerojatnost nalaženja elektrona oko jezgre prikazuje se elektronskim oblakom. Svaki elektron u atomu giba se velikom brzinom oko jezgre. gibaju se elektroni. O2. npr. Nuklidi su atomi koji osim istog atomskog imaju i isti maseni broj. a jednak je i broj protona i elektrona u atomu. Apsolutni iznosi naboja. H2O itd. broj neutrona u atomima iste vrste može biti različit. čiji se omotač sastoji od samo jednog elektrona. ne daju pravi odraz zbivanja u atomu. različitih elemenata istog masenog broja. U prostoru oko jezgre. npr. Samo 20 elementarnih tvari u prirodi sastoji se od samo jedne vrste nuklida pa ih nazivamo mononuklidni elementi. Svojstva elementarnih čestica Elementarna čestica elektron proton neutron Znak e− p+ n0 Masa ∼0 1u 1u Relativna masa 0 1 1 Nabojni broj −1 +1 0 Svaki atom je definiran atomskim brojem Z i masenim brojem A koji se često piše uz simbol elementa kao 1 X. Atome istog broja protona (istog atomskog broja. Počevši od atoma vodika.(nukleus) velike gustoće koja se sastoji od protona i neutrona (nukleoni). H2SO4. nazvanom elektronski omotač.95 %) tako da elektroni. npr. Kako je vrsta atoma određena samo brojem protona tj. neutroni su električki neutralne čestice. u usporedbi s jezgrom. ELEKTRONSKI OMOTAČ ATOMA Najtočniji poznati prikaz karakteristika atoma može se dobiti rješavanjem vrlo složenih matematičkih jednadžbi. a elektroni negativne. 1H. elementarni naboji protona i elektrona su jednaki. 1 1 Z = N(p+) = N(e−) A = N(p+) + N(n0) Kažemo da je atom stabilan sustav jedne jezgre i određenog broja elektrona. imaju zanemarivo malu masu. atomskim brojem. Ostali su polinuklidni elementi.

Broj ljuske kojoj pripadaju podljuske stavlja se ispred simbola podljuske. podnivoe. bilo u određenoj podljusci. Maksimalan broj elektrona u jednoj podljusci izračuna se pomoću izraza 2n2 gdje je n glavni kvantni broj koji odgovara rednom broju ljuske. 3p. npr. npr.elektronskom omotaču. tri pe pet). Prva ili s podljuska sadrži jednu s-orbitalu. valentne ljuske. druga ili p podljuska sadrži tri p-orbitale. a četvrta 4 podljuske. onda se elektroni tako rasporede da zauzmu što je moguće veći broj orbitala. Broj elektrona u vanjskoj ljuski atoma elemenata prve dvije 13 . Atomi elemenata iste skupine imaju vrlo slična svojstva koja određuje karakteristična struktura vanjske. Unutar jedne ljuske elektroni se zbog razlika u energiji. Elektroni popunjavaju omotač zauzimajući najniže. Prva ljuska ima jednu podljusku. odnosno elektroni se nalaze u različitim ali određenim energetskim nivoima ili ljuskama. odnosno atomskom broju. jer prva ljuska atoma može primiti maksimalno dva elektrona i to suprotnih spinova. Redaka. a predstavljaju ga simboli. odnosno njegove elektronske konfiguracije. Redoslijed popunjavanja orbitala je slijedeći: 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p 5s 4d 5p 6s 4f 5d 6p 7s 5f 6d 7p. Potrebno je dobro usvojiti principe i simbole periodnog sustava da bi se iz njega moglo puno toga očitati što se prije učilo napamet. Atomi kemijskih elemenata iste periode imaju isti broj ljusaka. najstabilnije moguće energetske nivoe. M. Desno gore. Svaki elektron u atomu ima točno određenu energiju. U zadnjoj ljusci ne može biti više od 8 elektrona. Označavaju se brojevima od 1 to 7 ili slovima K. PERIODNI SUSTAV ELEMENATA Kemijsko pismo je međunarodno pismo. sve većom udaljenošću elektrona vanjske ljuske od jezgre odnosno povećanjem atoma. 1s2. Elemente u čijim se atomima zadnje popunjavaju s-orbitale i p-orbitale nazivamo elementima glavnih skupina. treća ili d podljuska sadrži pet d-orbitala i četvrta ili f podljuska sadrži sedam f-orbitala. grupiraju u podljuske ili energetske podnivoe određenih energija. U prvoj periodi nalaze se dva elementa: vodik i helij. Ako nema dovoljno elektrona uz maksimalno popunjavanje orbitala jedne podljuske. L. uz simbol podljuske pišemo broj elektrona koji se u njoj nalazi. iz navedenog se može izračunati maksimalan broj elektrona. druga može imati dvije podljuske. 1s. formule i jednadžbe kemijskih reakcija. N. s napomenom da je ukupan broj elektrona u atomu jednak broju protona.skupine. Periodni sustav elemenata odraz je građe atoma. 3p5. perioda ima sedam isto koliko i mogućih ljusaka. itd (čita se: jedan es dva. itd. orbitale. treća 3. O. P i Q. Raspored elektrona u atomu nazivamo elektronska konfiguracija. U periodnom sustavu elementi su poredani u vodoravne retke . bilo u određenoj ljusci.periode i u okomite stupce . Različitost svojstava unutar skupine uvjetovana je različitom. Kako svaka orbitala daje rješenje za najviše dva elektrona.

a u skupini odozdo prema gore (smanjenjem atomskog broja). Popunjavanje njihovih ljusaka završava f-elektronima. U periodnom sustavu ona raste u periodi od lijeva na desno (povećanjem atomskog broja). a broj elektrona u zadnjoj ljuski elemenata 13. arsen. germanij. Međusobnim spajanjem atoma istog elementa nastaju molekule tog elementa. telurij i polonij. Najizraženija su svojstva metala kod elemenata u donjem lijevom dijelu periodnog sustava elemenata. Ionska veza Da bi između atoma nastala ionska veza. valentnih elektrona. atomi metala otpuštaju određeni broj elektrona pri čemu nastaje pozitivno nabijen ion (kation). KEMIJSKE VEZE Atomi se međusobno spajaju jer time postižu veću stabilnost. koji se nalaze u pretpretposljednoj ljusci. antimon. odnosno stanje s manjim sadržajem energije. U periodnom sustavu raste u periodi od lijeva prema desno. ovisi jakost privlačne sile. Kada se atomi međusobno spajanju oni to čine pomoću elektrona vanjske ljuske. O veličini ionskog radijusa. a u skupini odozdo prema gore. jednak je energiji koja se oslobodi kada atom ili ion primi elektron. a spajanjem atoma različitih elemenata nastaju molekule kemijskih spojeva točno određenog i stalnog kemijskog sastava.skupine jednak je broju skupine. Atomi nemetala primaju te elektrone i prelaze u negativno nabijen ion (anion). o energijskom stanju njegovih valentnih elektrona koje se očituje u energiji ionizacije odnosno elektronskom afinitetu. Na desnoj su strani nemetali. do 18. skupine odgovara broju skupine umanjenom za 10. Na lijevoj strani i u sredini periodnog sustava nalaze se metali. a nemetala u gornjem desnom dijelu. silicij. pa ti elektroni vrlo malo utječu na kemijska svojstva atoma tih elemenata. Energiju ionizacije definiramo kao energiju potrebnu da se atomu oduzme elektron. a d-elektronima popunjava se pretposljednja ljuska. Koja će vrsta veze nastati između spojenih atoma zavisi o elektronskoj konfiguraciji slobodnih atoma. 14 . Prijelaz između metala i nemetala čine polumetali ili metaloidi. Po svojstvima međusobno su još sličniji elementi koji pripadaju skupinama lantanida i aktinida. Svojstvo atoma nekog elementa da se spaja s određenim brojem atoma drugog elementa naziva se njegovom valencijom. Elemente kod kojih popunjavanje elektronskog omotača završava d-elektronima nazivamo prijelaznim elementima. Svi oni u valentnoj ljusci imaju dva s-elektrona. karakterističnoj veličini svakog iona. To su bor. tj. Ti ioni suprotnih naboja međusobno se privlače ostvarujući tako ionsku vezu. Afinitet atoma ili iona prema elektronu je “želja” za elektronima.

U pravilu ionsku vezu čine atomi metala s atomima nemetala. Par elektrona koji pripada i jednom i drugom atomu zove se zajednički ili vezni elektronski par. ako se dva atoma vodika udruže. snizuje se energija takvog sustava. ksenon i radon). tj. Svakom atomu u molekuli pripadaju oba elektrona jer se gibaju oko obje jezgre. Stabilnu elektronsku konfiguraciju s dva elektrona u zadnjoj ljusci nazivamo dublet. Veza nastala na temelju zajedničkog elektronskog para naziva se kovalentna veza. a s osam oktet.Primjeri: Na → Na+ + 1e− Cl + 1e− → Cl− Ca → Ca2+ + 2e− 2Cl + 2e− → 2Cl− 2Al → 2Al3+ + 6e− 3O + 6e− → 3O2− NaCl CaCl2 Al2O3 Atomi koji daju elektrone moraju imati dovoljno malu energiju ionizacije. a atomi koji primaju elektrone moraju imati dovoljno velik elektronski afinitet da bi (prelaskom elektrona) nastao spoj koji je stabilniji. Npr. atomi u spojevima formula SnCl4 i PbCl4. slobodni ili nevezni elektronski parovi. neon. tj. svaki sa po jednim elektronom suprotnog spina. Oni ili ne reagiraju ili vrlo teško reagiraju s ostalim elementima. Iznimku čine. Spajanjem atoma nemetala. vezani su dvostrukom kovalentnom vezom: O + O O O O O O2 15 . energetski siromašniji od atoma od kojih nastaje. Elektronski parovi vanjskih ljusaka koji ne sudjeluju u vezi zovu se nepodijeljeni. sustav se stabilizira (usporedi s ionskom vezom). kripton. npr. čiji su atomi vezani kovalentno. pri čemu se ostvaruje dublet odnosno oktet. Helij ima dva elektrona u zadnjoj ljusci ( ne može ih imati više!) a svi ostali osam. argon. Kovalentna veza U prirodi se kao jednoatomni elementi javljaju samo plemeniti plinovi (helij. To ukazuje na stabilnost njihove elektronske konfiguracije zadnje ljuske. Dva atoma klora u molekuli ostvaruju jednostruku kovalentnu vezu jer su povezani jednim zajedničkim parom: Cl + Cl Cl Cl Cl Cl Cl2 Dva atoma kisika u molekuli povezana s dva elektronska para. Tada za svaki atom vodika kažemo da je postigao dublet. nastat će molekula vodika.

Elektronegativnost je relativna mjera sposobnosti jezgre atoma da privlači elektrone zajedničkog para.. Ovakva vrsta kovalentne veze. vodikovu vezu. elektroni zajedničkog elektronskog para između atoma kisika i vodika (u H2O) češće će se naći oko jezgre elektronegativnijeg kisika. ima djelomično ionski karakter. gdje je osam atoma sumpora prstenasto povezano. a u dijelovima gdje se nalaze atomi vodika male pozitivne naboje. Zato će dio molekule vode u dijelu gdje se nalazi atom kisika imati mali negativni naboj. .. Zato se nepopunjene vrpce zovu vodljivim vrpcama. (bijeli fosfor) gdje se atomi bijelog fosfora nalaze na vrhovima tetraedra. vodikova veza slabija je od međumolekulske. tj. Za takve molekule kod kojih težišta pozitivnog i negativnog naboja nisu na istom mjestu. imaju svojstvo da više ili manje privlače elektrone vanjske ljuske drugih atoma. 16 . Međusobno se privlače atom vodika (malog pozitivnog naboja) jedne molekule i jako elektronegativan atom (malog negativnog naboja) druge molekule ostvarujući. NH3. a bridovi predstavljaju kovalentne veze. Elektronegativniji atom u spoju je atom s većim afinitetom za elektrone. u stvari. Metalna veza Međusobnim spajanjem atomi metala postižu stabilnost tako da se njihovi atomi gusto slažu u kristalnu rešetku. Gustim slaganjem atoma u kristalnu rešetku dolazi do preklapanja atomskih orbitala. Ova međumolekulska. Što se više atomskih orbitala stapa. zbog razlike u elektronegativnosti. npr. S8.Trostruku kovalentnu vezu međusobno ostvaruju dva atoma dušika vežući se s tri elektronska para: N + N N N N N N2 Postoje i višeatomske molekule elemenata nemetala čije su veze kovalentne. MEĐUMOLEKULSKE VEZE Atomi elemenata se razlikuju po elektronegativnosti.. kažemo da su polarne ili da imaju dipolni karakter. ionske ili kovalentne veze. zabranjenim zonama. Npr. tzv. to su bliže energijski nivoi valentnih elektrona.) izrazito su polarne pa nastaju veze među takvim molekulama. Pojedine vrpce odijeljene su samo uskim energijskim područjem. a valentni elektroni su im delokalizirani. tvoreći tako vrpce vrlo bliskih energijskih nivoa. H2O. Vrpce popunjene elektronima zovemo valentne vrpce. tj. Vodikova veza Molekule nastale spajanjem vodika s jako elektronegativnim elementima (HF. privlači ih veći broj jezgara okolnih atoma. P4. na taj način. Zbog malog broja elektrona u valentnim ljuskama svi energijski nivoi u vrpcama nisu popunjeni elektronima koji se primanjem energije lako mogu kretati od atoma do atoma što omogućuje dobro provođenje elektriciteta i topline.

Van der Waalsove sile slabije su od vodikovih veza. šećera. Unificirana atomska jedinica mase je 1/12 mase atoma izotopa ugljika-12 i iznosi 1. staklo. Taline ionskih spojeva vrlo su dobri vodiči električne struje jer su ioni u njima pokretni. Molekulski kristali To su kristali izgrađeni od molekula povezanih. Primjer: talina kuhinjske soli. To je njihova pravilna unutrašnja struktura. među slojevima ugljika u grafitu i drugdje. kristalna građa. Stoga se za praktične proračune primjenjuju druge fizičke veličine. Pravilan vanjski oblik kristala posljedica je njegove pravilne unutrašnje građe. Primjer: kristali šećera C6H12O6. već kažemo da su amorfne. što ukazuje da su ioni u kristalu nepokretni. Najmanji dio kristalne strukture koji pokazuje razmještaj građevnih elemenata u čitavom kristalu nazivamo elementarna stanica. Ove sile javljaju se među molekulama joda. pravilne unutrašnje građe. a rastu s porastom veličine i mase molekula. Kristali su geometrijska tijela. što je moguće gušće složenih iona. a međusobno su povezani ionskom vezom. više ili manje.Van der Waalsova sila Ako nastale molekule nemaju izrazito polaran karakter (mjesta težišta pozitivnog i negativnog naboja nisu jako udaljena) među takvim molekulama javljaju se slabe privlačne sile nazvane van der Waalsovim silama. omeđene ravnim plohama koje se sijeku u bridovima. Pojava da se ista tvar javlja u više kristalnih oblika je polimorfija. Ionski kristali Ionski kristali izgrađeni su od. NaCl. slabim vodikovim vezama ili van der Waalsovim silama koje su također električne prirode. Broj istovrsnih čestica koje su jednako udaljene od čestice druge vrste nazivamo koordinacijski broj. 17 . Ionski spojevi u čvrstom stanju ne provode električnu struju. Tvari stalnog oblika koje nemaju pravilnu unutrašnju građu ne smatramo pravim čvrstim tvarima. a bridovi u uglovima. OSNOVE KEMIJSKOG RAČUNA Mase atoma su tako male da njihove vrijednosti nisu pogodne za proračunavanja. Čvrsto agregatno stanje Unatoč vrlo različitim svojstvima mnoge čvrste tvari imaju jedno zajedničko svojstvo.6605⋅10−27 kg. npr. Različito nabijeni ioni naizmjence se redaju u tri smjera u prostoru.

Relativna atomska masa je broj koji nam kaže koliko je puta masa nekog atoma veća od unificirane atomske jedinice mase i zapisana je uz simbol elementa u peridnom sustavu elemenata.96 % 111 M r (CaCl 2 ) IZRAČUNAVANJE EMPIRIJSKE I MOLEKULSKE FORMULE IZ PODATAKA ELEMENTARNE ANALIZE Kemijskom analizom ustanovljeno je da su u nekom spoju maseni udjeli: kisika 0. U jednom molu ili 0. a decimalna g mol−1. w pojedinog elementa A u spoju B definiran je izrazom w(A.0204 molekulska formula = ? 18 . Odredi molekulsku formulu spoja. Relativna molekulska masa ima isto značenje za molekule kao i relativna atomska masa za atome. Primjer: w(Cl.0204. Ona. a molekulska masa 98.3265 i vodika 0.022045⋅1023 mol−1. To je i osnovna jedinica SI-sustava.6531 w(S) = 0. A j B) = m( A ) m(A j B) j (A) ⋅ Ar (A) M r (A j B) odnosno w(A.012 kg ugljika nalazi se Avogadrov broj tj.022045⋅1023 atoma ugljika.6531.3265 w(H) = 0. A j B) = gdje je j broj istovrsnih atoma jedne vrste u molekuli. a izračunava se zbrajanjem svih relativnih atomskih masa atoma koji čine molekulu. Fizička veličina molarna masa karakterizira čistu tvar i definirana je omjerom mase tvari i množine jedinki M(B) = m(B)/n(B). sumpora 0. Veličina pogodna za iskazivanje količina u laboratorijskom radu je množina tvari čija je jedinica mol. Mol je množina onog uzorka koji sadrži onoliko definiranih jedinki koliko ima atoma ugljika u 0. MASENI UDIO ELEMENATA U SPOJU Maseni udio iskazuje udio mase jedne komponente u cjelokupnoj masi uzorka. Opća prirodna Avogadrova konstanta definirana je omjerom brojnosti jedinki N(B) i množine n(B): L = N(B)/n(B) i iznosi 6. 6. Maseni udio.5 = = 0.012 kg ugljika-12. Jedinica molarne mase je kg mol−1. w(O) = 0.6396 = 63. ustvari označava masu jednog mola tvari. CaCl 2 ) = 2 Ar (Cl) 2 ⋅ 35.

6 g dušika pri standardnim uvjetima? m(N2) = 5. tj.6 g V(N2) = ? m( N 2 ) 5. 98 M r (spoj) = =1 Er (H 2SO 4 ) 98 H2⋅1S1⋅1O4⋅1 ≡ H2SO4 U ovom slučaju empirijska i molekulska formula su jednake. temperatura 0 °C) volumen bilo kojeg plina. Pri standardnim uvjetima (tlak 101. L/mol (dm3/mol).6 g n( N 2 ) = = = 0.4 L/mol.31 32.02 =4:1:2 Empirijska formula je H2SO4. iznosi 22.2 mol M ( N 2 ) 28 g mol −1 Vm = V (N 2 ) ⇒ V ( N 2 ) = V m ⋅ n( N 2 ) = 22.4 L mol −1 ⋅ 0.08 : 1.6531⋅100 g = 65. standardni molarni volumen.48 L (dm 3 ) n( N 2 ) 19 .04 |:1. a označava se Vm°.04 g Kako je broj jedinki razmjeran množini tvari vrijedi odnos: N(O):N(S):N(H) = n(O):n(S):n(H) m(O) m(S) m(H) n(O) : n(S) : n(H) = : : M (O) M (S) M (H) 65.02 : 2. Broj atoma pojedine vrste u molekulskoj formuli dobijemo množenjem broja atoma u empirijskoj formuli s faktorom kojeg dobijemo dijeljenjem analizirane relativne molekulske mase spoja s relativnom masom empirijske jedinke.04 : : = 16 32 1 = 4.Najprije ćemo izračunati masu pojedinog elementa u 100 g spoja: m(O) = w(O)⋅m(spoja) = 0. MOLARNI VOLUMEN PLINOVA Molarni volumen plinova Vm definiran je omjerom volumena i množine Vm = V n SI jedinica je m3/mol. ali češće se upotrebljava decimalna jedinica litra (decimetar kubični) po molu.3 kPa.31 g m(S) = 32.2 mol = 4. Primjer: Koliki je volumen 5.65 g m(H) = 2.65 2.

STEHIOMETRIJA KEMIJSKE REAKCIJE Spajanje klora s kalcijem. One daju i kvantitativan opis jedinične pretvorbe pa su zato temelj kemijskog računa. N (O 2 ) 3 N (Al 2 O 3 ) 2 Kako je brojnost. Za jednadžbu (2) vrijede odnosi: N (O 2 ) N (Al) 4 3 = ili = . broj jedinki upravo proporcionalna množini tih istih jedinki vrijede i odnosi: n(O 2 ) n(Al) 4 3 = ili = . kisika s aluminijem. poštujući pri tom integritet jedinki koje stupaju u reakciju i koje nastaju reakcijom. Primjeri: Ca + Cl2 → CaCl2 (1) 4Al + 3O2 → 2Al2O3 (2) Primjer: Treba izračunati masu aluminijevog oksida. a njih prikazujemo jednadžbama. itd. Sama riječ jednadžba ukazuje da broj pojedinih atoma na lijevoj strani (reaktanti) mora biti jednak broju atoma na desnoj strani jednadžbe (produkti). Broj jedinki izražen je pripadnim koeficijentima u jednadžbi kemijske reakcije. Al2O3. nastalu izgaranjem 6 mola aluminija.. nazivamo kemijskim reakcijama. itd. itd. Al. n(O 2 ) 3 n(Al 2 O 3 ) 2 Da bi se riješio postavljeni zadatak treba nakon pravilno napisane jednadžbe postaviti omjer brojnosti zadanih jedinki aluminija i aluminijevog oksida: N(Al) 4 = =2 N (Al 2 O 3 ) 2 n(Al) =2 n(Al 2 O 3 ) n(Al 2 O 3 ) = n(Al) 6 mol = = 3 mol 2 2 Iz definicije molarne mase izvodimo: m(Al2O3) = n(Al2O3)⋅M(Al2O3) = 3 mol⋅102 gmol-1 = 306 g Primjer: Koliko će formulskih jedinki kalcijevog klorida nastati spajanjem 2 mola klora s kalcijem? Ca + Cl2 → CaCl2 n(Cl2) = 2 mol N(CaCl2) = ? 20 .

Sve ostalo je okolina. pri svim spontanim procesima entropija raste (drugi zakon termodinamike). ali ne toliko slobodno koliko se gibaju čestice plinova. TERMOKEMIJA Sustav koji promatramo može biti neki proces. 21 . neka reakcija ili neki objekt. Kemijske reakcije mogu oslobađati toplinu u okolinu. Tekuće stanje posljedica je međumolekulskih djelovanja (uvijek su elektrostatske prirode) koja su izraženija nego kod plinova. a češće se upotrebljava decimalna jedinica g/cm3. izmjena topline između sustava i okoline mijenja toplinski sadržaj sustava. tj. Spontane kemijske reakcije i druge prirodne promjene prati nesređeno rasipanje energije u okolinu što nazivamo entropija (S). razliku entalpije početnog i konačnog stanja. tj. događaj u sklopu kojega se kidaju postojeće i stvaraju nove kemijske veze. GUSTOĆA Gustoća je definirana omjerom mase i volumena: ρ= m V SI-jedinica je kg/m3.044⋅1023 formulske jedinke CaCl2. TEKUĆINE Uobičajeno je nazivati tekućinama one čiste tvari koje su pri atmosferskom tlaku i sobnoj temperaturi u tekućem stanju. čestice tekućina nemaju stalnog položaja već se gibaju slobodno. Osnovni kemijski sustav je kemijska reakcija.N (CaCl 2 ) 1 = 1 N (Cl 2 ) Iz definicije Avogadrove konstante izvodimo N(Cl2) = n(Cl2)⋅L Sada imamo N(CaCl2) = N(Cl2) = n(Cl2)⋅L = 2 mol⋅6. egzotermne ili trošiti toplinu okoline. Za razliku od čestica čvrstih tvari. a manje izražena nego u čvrstim tvarima. Znači da je entropiju moguće promatrati i kao mjeru nesređenosti sustava. entalpiju (H). endotermne. Očigledno.044⋅1023 Dakle nastaju 12. Ako je tlak stalan. Eksperimentalno možemo određivati samo promjenu entalpije sustava. tj.022⋅1023 mol−1 = 12.

S obzirom na veličinu čestica dispergirane faze disperzni sustavi dijele se na: 1. te u otopinu iz kristala odlaze molekule. želatina. šećera u vodi. dovoljne energije. onda se pod tim pojmom obično podrazumijeva smjesa u kojoj je disperzno sredstvo tekuće.množinska koncentracija. npr. Koloidne sustave s veličinom čestica disperzne faze od 1 . 2. kad se kaže samo otopina. smjesa pijeska u vodi. udare u ion ionskog kristala dijelom svoje (polarne) molekule koji je suprotnog naboja od promatranog iona. mlijeko. ISKAZIVANJE SASTAVA OTOPINA Za iskazivanje sastava otopine u laboratoriju se najčešće upotrebljavaju . w . tekućem i čvrstom. Najčešće otapalo je voda. Prave su otopine molekulno disperzni sustavi. magla. PRAVE OTOPINE Iako postoje otopine u sva tri agregatna stanja. Svaka prava otopina sastoji se od otapala (disperzno sredstvo) i otopljene tvari (disperzna faza). Otapalo je ona tvar koje ima više. one će te ione izvući iz kristala u otopinu. 3. slobodno se gibajući. plinovitom. Prave otopine čije su čestice disperzne faze manje od 1 nm.200 nm. a raspršenu tvar (ima je manje) disperzna faza. γ . Grubo disperzni sustavi gdje je veličina čestica disperzne faze veća od 200 nm.masena koncentracija. c 22 . Primjer: vodena otopina saharoze. otopine kuhinjske soli u vodi. Pokusi ukazuju da će se tvari polarne građe bolje otapati u polarnom otapalu. a one koje nemaju te karakteristike neelektrolitske. disocira NaCl → Na+ + Cl−. a nepolarne tvari u nepolarnom otapalu. To znači da je savladana Coulombova (Kulònova) i da se ti ioni slobodno gibaju u otopini. dispergirana u drugoj nazivamo disperznim sustavima. npr. npr. a disperzna faza čvrsta. Otopine koje sadrže pokretne ione provode električnu struju i zovu se elektrolitske otopine. Primjer: NaCl se u vodi razlaže na ione.DISPERZNI SUSTAVI Smjese dviju ili više tvari kojima je jedna tvar raspršena. Proces otapanja molekulskih kristala razlikuje se time što molekule vode svojim udarima savladavaju mnogo slabije međumolekulske van der Waalsove sile i vodikove veze u kristalu.maseni udjeli. Tvar koje u takvim sustavima ima u suvišku nazivamo disperznim sredstvom. dim. Otapanje čvrstih tvari Ako molekule vode.

Masena koncentracija Definirana je kao omjer mase otopljene tvari i volumena otopine γ (ot.05 mol m(KCl) = n(KCl)⋅M(KCl) = 0. tvari) V (otopine) Jedinica masene koncentracije je kg/m3.1 g L–1⋅0.02 g Množinska koncentracija Definirana je omjerom množine jedinki otopljene tvari i volumena otopine c(ot. tvari) V (otopine) U praksi se upotrebljava decimalna jedinica mol/L (mol/dm3).725 g Molalnost Molalnost (b) komponente A je definirana kao omjer množine A i mase otapala b( A ) = n( A ) m(otapala) 23 .55 g mol−1 = 3.05 mol⋅74.2 L = 0.1 g/L? V(otopine) = 200 mL = 0. odnosno decimalna jedinica g/L. Primjer: Kolika je masa kalijevog klorida otopljenog u 200 mL otopine množinske koncentracije 0.2 L γ (Na2SO4) = 0.25 mol dm−3? V(otopine) = 200 mL = 0.25 mol dm−3 m(KCl) = ? c(KCl) = n(KCl) ⇒ V (otopine) n(KCl) = c(KCl) ⋅ V (otopine) = 0.2 dm3 c(KCl) = 0.25 mol dm −3 ⋅ 0. Primjer: Koliko grama natrijevog sulfata treba otopiti da se pripravi 200 mL otopine masene koncentracije 0. tvari) = m(ot.2 dm3 = 0.1 g/L m(Na2SO4) = ? γ ( Na 2 SO 4 ) = m( Na 2 SO 4 ) ⇒ V (otopine) m(Na2SO4) = γ (Na2SO4)⋅V(otopine) = 0. tvari) = n(ot.

smanjujući energiju aktivacije.1176 mol M ( NaNO3 ) 85 g/mol m(H 2 O) = m(otopine) − m( NaNO3 ) = 200 g − 10 g = 190 g = 0.6184 mol/kg m( H 2 O) 0. Molekule octene kiseline disociraju do određene (ravnotežne) granice kada se disocijacijom nastali ioni spajaju dajući upravo onoliko molekula octene kiseline koliko takvih molekula disocira. Svi ovi činitelji je ubrzavaju. v(A) dana je izrazom v(A) = Δc(A) Δt Primjer: Koncentracija reaktanta A promijeni se od 2.Primjer: Kolika je molalnost otopine u čijih je 200 g otopljeno 10 g natrijevog nitrata? M(NaNO3) = 10 g m(otopine) = 200 g b(NaNO3) = ? Za izračunavanje molalnosti NaNO3 moramo znati njegovu množinu. n i masu otapala. tj.1176 mol = = 0. 24 . Brzina kemijske reakcije iskazuje se vremenskom promjenom koncentracije. Srednja brzina prirasta koncentracije komponente A. vode. KEMIJSKA RAVNOTEŽA Proučavanje kemijske ravnoteže i činilaca koji na nju utječu prijeko je potrebno za pravilno vođenje kemijskih procesa. a na kraju reakcije izlaze nepromijenjeni. Disocijacijom. npr. temperaturi i prisutnosti katalizatora. slabe octene kiseline u vodi uspostavlja se dinamička ravnoteža između disociranih i nedisociranih molekula. omjerom promjene množinske koncentracije Δc i vremenskog intervala Δt u kojem je ta promjena nastala. Kolika je srednja brzina promjene koncentracije reaktanta A u tom vremenskom intervalu? v(A) = Δc(A) 1.6 mol dm −3 − 2.19 kg BRZINA KEMIJSKE REAKCIJE Energijom aktivacije nazivamo energetsku barijeru koju je potrebno savladati da bi čestice koje se sudaraju stupile u kemijsku reakciju.19 kg b( NaNO3 ) = n( NaNO3 ) 0. Katalizatori su tvari koje ubrzavaju kemijsku reakciju tako da u nju ulaze i usmjeravaju je nekim drugim putem. m( NaNO3 ) 10 g n( NaNO3 ) = = = 0.8⋅10−2 mol dm−3 do 1.8mol dm −3 = = −6 ⋅ 10− 4 mol dm −3 min −1 Δt 34 min − 14 min Brzina kemijske reakcije ovisi o koncentraciji rekatanta.6⋅10−2 mol dm−3 u intervalu od četrnaeste do tridesetčetvrte minute reakcije.

Analizom je ustanovljeno da su ravnotežne koncentracije komponenata u smjesi c(PCl5) = 0. octena CH3COOH. c(PCl3) = 0. Arrheniusu. disocirati na ione vodika H+ i negativne ione kiselinskog ostatka.18 mol dm −3 ⋅ 0.1 mol dm−3.1 mol dm −3 KISELINE I BAZE Primjeri kiselina su sumporna H2SO4. kalcijev hidroksid Ca(OH)2. Vodikov ion nosilac je kiselog okusa. Arrheniusu. HNO3 → H+ + NO3− CH3COOH → H+ + CH3COO− H2SO4 → 2H+ + SO42− Vodikov ion veže se na molekulu vode te tako nastaje hidronijev ion H3O+ (naprijed navedeni način pisanja disocijacije kiselina zadržan je zbog jednostavnosti). Otopinu hidroksida u vodi nazivamo lužina. dušična HNO3. Veliku skupinu baza čine hidroksidi.18 mol dm−3.Pri stalnoj temperaturi omjer umnožaka koncentracija produkata i reaktanata koji su potencirani njihovim stehiometrijskim koeficijentom je konstantan (Kc). prema S. natrijev hidroksid NaOH. Spojeve koji disociranjem u vodi daju hidronijev ion nazivamo kiseline. Osim kiselina imamo spojeve koje zovemo baze. Svi oni sadrže hidroksidnu skupinu OH koja se u vodi odcjepljuje dajući hidroksidni ion OH− što je karakteristika baza prema S.18 mol dm −3 = = 0. klorovodična HCl itd. kiselih svojstava. NaOH → Na+ + OH− Ca(OH)2 → Ca2+ + 2OH− 25 . Pod utjecajem vode (polarno otapalo!) polarne molekule kiselina cijepati će se. Kako je ravnoteža već uspostavljena vrijednosti koncentracija se mogu izravno uvrstiti u izraz za konstantu ravnoteže Kc = c(PCl 3 ) ⋅ c(Cl 2 ) 0.324 mol dm −3 c(PCl 5 ) 0. npr.18 mol dm−3 i c(Cl2) = 0. Slijedi da je za reakciju aA + bB cC + dD konstanta Kc = c c (C ) ⋅ c d ( D) c a ( A) ⋅ c b ( B) Primjer: Treba izračunati konstantu ravnoteže za reakciju PCl5 PCl3 + Cl2 pri 25 °C.

govorimo o slabim kiselinama ili lužinama. Po definiciji G. nisu obavezno potrebni ni vodikovi ni hidroksidni ioni da bi neka tvar bila kiselina ili baza. govorimo o jakim kiselinama ili lužinama. NEUTRALIZACIJA Reakcija neutralizacije je nastajanje molekula vode reakcijom H+ i OH− iona. I. To su tvari koje mijenjaju boju ovisno o kiselosti odnosno lužnatosti ili pak neutralnosti otopine.M. Mjera kiselosti ili lužnatosti otopine je pH. Lewisa kiselina je svaka tvar koja može primiti elektronski par (elektron-akceptor).ion uvjetuje lužnat okus. To znači da voda nije ni kisela ni lužnata već neutralna. a utvrđeno je da iznose 10−7 mol/dm3. a baza je tvar koja prima proton (protonakceptor). pH vrijednost je negativan logaritam množinske koncentracije vodikovih iona pa je odgovarajući matematički izraz sljedeći ⎛ c(H + ) pH = − log⎜ ⎜ mol dm −3 ⎝ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ Ako je pH = 7 otopina je neutralna. Također možemo reći da su reakcije između kiselina i lužina reakcije neutralizacije. Kod sobne temperature to je c(H+)⋅c(OH−) = Kw = 10−14 mol2/dm6. Ravnoteža kemijske reakcije uspostavlja se u smjeru slabije kiseline i baze.N. ako je c(H+) > c(OH−) otopina je kisela i ako je c(H+) < c(OH−) otopina je lužnata. reakcijom netralizacije nastala je sol natrijev klorid koji je u otopini disociran. lužnata svojstva. Osim vode. a baza je svaka tvar koja može dati elektronski par (elektrondonor). Ako je u vodenim otopinama disocijacija kiselina ili lužina potpuna ili skoro potpuna. ako je pH > 7 otopina je lužnata i ako je pH < 7 otopina je kisela. Brönsted (i T.N. Znači. a ako je u otopini malen broj molekula kiseline ili lužine disocirao. Ako je c(H+) = c(OH−) otopina je neutralna.OH. Lowry) definirali su kiseline i baze na slijedeći način: kiselina je tvar koja daje proton (protondonor). Kw. Umnožak koncentracija H+ i OH− iona u otopini zove se ionski produkt vode. 26 . Kiselost odnosno lužnatost ispitujemo kiselo-baznim indikatorima. H+ + Cl− + Na+ + OH− → H2O + Na+ + Cl− ili kraće pisano u molekulskom obliku HCl + NaOH → H2O + NaCl. H2O → H+ + OH− Iz jednadžbe se vidi da su (broj) množinska koncentracija H+ i OH− iona jednake. Iako vrlo slabo. i molekule vode disociraju.

NaCl → Na+ + Cl− 27 . Natrij je redukcijsko sredstvo jer je kloru omogućio redukciju.jakih kiselina i slabih lužina reagiraju kiselo. Pri elektrolizi se na elektrodama.slabih kiselina i jakih lužina reagiraju lužnato. OKSIDACIJA: 2Na → 2Na+ + − 2e− REDUKCIJA: Cl2 + 2e– → 2Cl– Natrij se oksidirao. . NaNO3 → Na+ + NO3− HIDROLIZA Kemijske reakcije u kojima sudjeluju molekule vode nazivaju se reakcije hidrolize. amonijevi ioni kemijski reagiraju s vodom oduzimajući joj OH− pri čemu nastaje slabo disocirana amonijeva lužina. do hidrolize dolazi samo onda kada voda djeluje na soli dobivene neutralizacijom kiselina i lužina nejednake jakosti. Primjer: Nastajanje natrijevog klorida spajanjem natrija i klora. a redukcija je proces u kojem neka molekula. npr. . npr.SOLI Soli su važni spojevi ionskih struktura. atom ili ion otpušta (daje) elektrone. npr. Prema tome. npr. Kako je svaki ionski kristal u širem smislu jedna velika molekula. a klor je oksidacijsko sredstvo jer je natriju omogućio oksidaciju. otopina CH3COONa. Otapanjem natrijeva acetata u vodi nastaju acetat i natrijevi ioni. a klor reducirao. Iz navedenog slijedi da otopine soli . Na taj se način u otopini povećava koncentracija OH− i otopina djeluje lužnato: CH3COO− + Na+ + H2O → CH3COOH + Na+ + OH− U vodenoj otopini amonijevog klorida. OKSIDACIJSKO-REDUKCIJSKI PROCESI Oksidacija je proces u kojem neka molekula. otopina NH4Cl. U vodenim otopinama soli su disocirane. Ostatak izreagirale molekule H2O je OH− koji uz natrijev ion ostaje u otopini. npr. Acetatni ioni kemijski reagiraju s vodom oduzimajući joj H+ pri čemu nastaje slabo disocirana octena kiselina. Ostatak izreagirale molekule H2O je H+ koji uz kloridni ion ostaje u otopini. pri elektrolizi vodene otopine NaCl. atom ili ion prima (dobiva) elektrone. postoji li mogućnost više od jedne kemijske reakcije.jakih kiselina i jakih lužina djeluju neutralno. događa ona reakcija koja zahtijeva najmanji utrošak energije. otopina NaCl. Tako se u otopini povećava koncentracija H+ i otopina djeluje kiselo: NH4+ + Cl− + H2O → NH4OH + H+ + Cl−. formula soli predstavlja zapravo formulsku jedinku soli.

Oksidacijski broj kisika uvijek je jednak (−2) osim u peroksidima gdje je (−1). redoks reakcija. 3. Sada oksidaciju možemo definirati kao povećanje oksidacijskog broja. time je teško i sastaviti jednadžbu reakcije. Mnoge kemijske reakcije mogu se protumačiti upravo položajem 28 .Na katodi će se utrošiti manje energije za redukciju vode. a redukciju kao smanjenje oksidacijskog broja. oksidacijski broj jednog atoma dobijemo ako ukupni oksidacijski broj atoma jedne vrste podijelimo s brojem atoma te vrste. Osim metala susreću se i nemetalne elektrode (Cl2/Cl−) ili redoks elektrode (MnO4−/Mn2+) koje se mogu svrstati u taj niz. 5. Ca+2) za razliku od naboja iona gdje plus ili minus pišemo iza broja (Ca2+). 2. Zbroj svih oksidacijskih brojeva u molekuli mora biti jednak nuli. Ukupni oksidacijski broj atoma jedne vrste dobijemo da oksidacijske brojeve jednog atoma pomnožimo s brojem atoma. a redukcijsko sredstvo omogućava reakciju redukcije oksidirajući se pri tom. a koja reducira. Pri nekim kemijskim reakcijama teško je sa sigurnošću odrediti koja se tvar oksidira. Sve se to uvijek odnosi samo na promatranu molekulu ili ion. Oksidacijsko sredstvo omogućava reakciju oksidacije. Da se to olakša. 7. Vrijedi i obratno. Zbroj svih oksidacijskih brojeva u složenim ionima mora biti jednak naboju iona. skupine gdje je oksidacijski broj vodika (−1). a posljednji (Au) s najpozitivnijim redukcijskim potencijalom. OSNOVE ELEKTROKEMIJE Elektrokemijski red elemenata ili Voltin niz je niz u kojem su elementi poredani tako da je u nizu najprije naveden metal (Li) s najnegativnijim standardnim redukcijskim potencijalom. dogovorom je uveden pojam oksidacijski broj i pravila određivanja: 1. Uoči da oksidacijske brojeve pišemo uvijek s plusom ili minusom ispred broja (npr. i 2. Oksidacijski broj svih elemenata u elementarnom stanju jednak je nuli. H2O → H+ + OH− KATODA(−): 2H2O + 2e− → H2 + 2OH– ANODA(+): 2Cl− → Cl2 + 2e− Kod svih reakcija redukcije-oksidacije. 6. Primjeri: 0 +1 −2 +1 −1 Cl 2 H2 O H 2 O2 N O 3− +5 −2 +1 +4 −2 +1 +6 −2 H 2 S O3 H 2 S O4 U gornjem redu su zapisani oksidacijski brojevi jednog atoma te vrste. Oksidacijski broj svih jednostavnih iona jednak je naboju iona. broj primljenih elektrona mora biti jednak broju otpuštenih. reducirajući se pri tom. U spojevima s kovalentnom vezom oksidacijski broj nekog atoma jednak je zamišljenom naboju koji se javlja na tom atomu kada se zajednički elektronski parovi dodijele elektronegativnijem elementu. koje su uvijek povezane. Oksidacijski broj vodika uvijek je jednak (+1) osim u hidridima metala 1. nego za redukciju natrijevih iona. 4.

različitih akumulatora. Pozitivna anoda privlači negativne ione koje zovemo anioni. Elektroda spojena na pozitivni pol izvora struje zove se anoda. M(A) molarna masa tvari A. disocijacijom NaCl bilo u vodi ili talini nastaju pokretni ioni koji omogućavaju provođenje električne struje: NaCl → Na+ + Cl−. tvar s negativnijim potencijalom će potiskivati tvar s pozitivnijim potencijalom iz njenih spojeva: Cu2+ + Zn → Zn2+ + Cu Zn + 2H+ → Zn2+ + H2 Navedena znanja koriste se za: izradu džepnih baterija. Elektrode su dijelovi vodiča električne struje uronjeni u elektrolite i spojeni na izvor istosmjerne električne struje. i F su konstante! Primjer: Odredi masu bakra koja bi se izlučila elektrolizom vodene otopine bakrovog(II) sulfata prolazom od 2A u vremenu 15 minuta. CuCl2 → Cu2+ + 2Cl− KATODA (−): Cu2+ + 2e− → Cu ANODA (+): 2Cl− → Cl2 + 2e− Prvi Faradayev zakon: masa tvari izlučena na elektrodi proporcionalna je množini elektriciteta koja je prošla kroz elektrolit m( A ) = M (A) ⋅Q z⋅F gdje je m(A) masa tvari A. Dolaskom na katodu kationi primaju elektrone. a elektroda spojena na negativni pol izvora struje zove se katoda. Putovanje iona kroz otopinu ili talinu i njihovo izbijanje na elektrodama djelovanjem električne struje zove se elektroliza.tvari u Voltinom nizu. I = 2A t = 15 min = 900 s m(Cu) = ? Q = I ⋅ t = 2 ⋅ 900 = 1800 As 29 . a negativna katoda privlači pozitivne ione koje zovemo kationi. Primjer: elektroliza vodene otopine bakrovog(II) klorida. razumijevanje procesa korozije time i za smišljanje metoda zaštite od korozije. z. a dolaskom aniona na anodu anioni predaju višak elektrona anodi. Tako ioni prelaze u neutralne atome koji se spajaju u molekule. F Faradayeva konstanta (96500 C/mol) i Q množina elektriciteta. CuCl2 koji najprije u vodi disocira. Npr. z broj primljenih elektrona kationa tvari A. npr. M(A). ELEKTROLIZA Tvari koje u vodenim otopinama ili talinama vode električnu struju zovu se elektroliti.

šesnaeste halkogeni elementi. Fluor je element s najvećim afinitetom za elektrone. Kisik i sumpor kao i njihovi spojevi su najzastupljeniji. U borovoj skupini elemenata bor je polumetal pa ne daje katione. trinaeste borova skupina elemenata. Alkalijski i zemnoalkalijski metali su vrlo reaktivni jer lako otpuštaju jedan. Najčešće su dvovalentni. Porastom atomskog broja u skupini sve je izraženiji metalni karakter elemenata. odnosno dva elektrona vanjske ljuske postižući stabilnost pa ih stoga u prirodi nalazimo samo u spojevima. 30 . U dušikovoj skupini dušik je jedini plin i čini oko tri četvrtine mase zraka. ali i u elementarnom stanju što je odraz velikih razlika njihovih osobina. prijelazni metali dobivaju se na različite načine u ovisnosti o sirovinama i svojstvima pojedinog metala. Halogeni elementi se u prirodi javljaju samo u spojevima. Alkalijski su metali reaktivniji od zemnolakalijskih metala jer lakše otpuštaju jedan elektron pri postizanju stabilnosti nego zemnoalkalijski metali koji trebaju otpustiti dva. Jedino je kisik plin. treće do dvanaeste prijelazni metali. četrnaeste ugljikova skupina elemenata.m(Cu) = M (Cu ) 63. Dobivaju se elektrolizom pripadajućih rastaljenih soli. U spojevima je trovalentan. Različitih svojstava. druge skupine zemnoalkalijski metali. Halkogeni elementi se u prirodi javljaju u različitim oblicima. ostali su čvrste tvari. petnaeste dušikova skupina elemenata. lako se obrađuju i tvore legure pa su neki od njih upotrebno važni. Q1 = Q2 ⇒ n1 ⋅ z1 = n 2 ⋅ z 2 ⇒ n1 z 2 = n2 z1 UVOD U ANORGANSKU KEMIJU Elemente prve skupine periodnog sustava nazivamo alkalijski metali. a najzastupljeniji u prirodi je aluminij.593 g z⋅F 2 ⋅ 96500 C mol −1 Drugi Faradayev zakon: množine tvari izlučene na elektrodama u serijski spojenim elektrolizerima istom množinom elektriciteta odnose se obrnuto proporcionalno broju izmijenjenih elektrona u tim reakcijama. Reagiraju s nemetalima dajući soli. Afinitet za elektronima opada porastom atomskog broja elemenata u skupini. Plemeniti plinovi imaju stabilnu elektronsku konfiguraciju i stoga se javljaju u atomarnom stanju i tvore vrlo malo spojeva uz vrlo specifične uvjete. a mogu se naći i u elementarnom stanju. ali su mnogi od njih polivalentni. sedamnaeste halogeni elementi i osamnaeste plemeniti plinovi. Aluminij ujedno ima i najveću praktičnu važnost. Prijelazni metali se javljaju u prirodi u spojevima. Reaktivnost pada s porastom atomskog broja elemenata u skupini. Dobri su vodiči električne struje.55 g mol−1 ⋅Q = ⋅ 1800 C = 0. Dobivaju se elektrolizom talina odgovarajućih soli ili njihovih zasićenih otopina.

kalijev hidrid. U slobodnom stanju je dvoatomna molekula. Klor je pri standardnim uvjetima žutozeleni plin. ugljikovodike (metan. Upotrebljava se u proizvodnji organskih spojeva i lijekova. Fluor je najsnažniji poznati oksidans.NEMETALI VODIK Vodik je najzastupljeniji element u svemiru čineći oko tri četvrtine ukupne mase svemira. K(−): 2Na+ + 2e− → 2Na A(+): 2Cl− → Cl2 + 2e−. At. HClO4 i hipoklorasta. i magnezijev klorid. Najvažniji minerali fluora su fluorit. KCl. Vrlo je reaktivan jer mu do stabilne elektronske konfiguracije nedostaje samo jedan elektron. HCl. brom. klor. kalijev klorid.8 °C prelazi u tekuće stanje. itd) itd. itd). NaCl. Sve zvijezde. Vodik ima izotope: deuterij s jednim neutronom u jezgri i tricij s dva neutrona u jezgri za razliku od procija koji nema neutrona. Vodik tvori spojeve s metalima oksidacijskog broja −1 dajući metalne hidride te s nemetalima oksidacijskog broja +1 dajući nemetalne hidride. kalcijev hidrid. najvažniji spojevi klora su natrijev klorid. vodu. Klor se najviše dobiva elektrolizom zasićene vodene otopine ili taline natrijevog klorida. HOCl kiselina. zavisno o starosti. HCl. atomi halogenih elemenata spajaju se i međusobno pa imamo F2. jod. Cl. Spojeve oksidacijskog stupnja −1 tvori s metalima koji imaju najmanji afinitet za elektrone pa imamo litijev hidrid. elektrolizom: K(−): 4H2O + 4e− → 2H2 + 4OH− A(+): 4OH− → O2 + 2H2 + 4e−. Cl2 itd. Javlja se u obliku dvoatomnih molekula kao i svi halogeni elementi. astat. HClO3. perklorna. Uz klorovodik. a sposobnost oksidacije opada u nizu prema jodu. 31 . LiH. amonijak. Stabilnu konfiguraciju može ostvarivati ionskim i kovalentnim vezama. Zapaljiv je i u smjesi sa zrakom (kisikom) eksplozivan. Osim s atomima drugih elementa. sumporovodik. HALOGENI ELEMENTI Fluor. HI. Kod halogenih elemenata postoji veliki afinitet prema elektronima pa su oni snažni oksidansi. sadrže više od 90 % vodika. butan. Elementarnog vodika na Zemlji ima u vrlo malim količinama. većeg broja spojeva nego ugljik. Vodik je plin koji hlađenjem ispod −252. MgCl2 kojih ima u moru i slanim jezerima te klorna. Br. KH. npr. F. I. ali zato ulazi u sastav najvećeg broja spojeva. npr. izaziva koroziju. Spojeve oksidacijskog stupnja +1 tvori s nemetalima pa imamo halogenovodike (HF. CaF2 i kriolit Na3AlF6. Na veliko se dobiva iz vode. CaH2 itd. nadražljivac.

anorganskih spojeva. FeCl3 itd. npr. oštra mirisa. AgCl. Reakcija disproporcioniranja (pojava kada jedna tvar prelazi u dva nova spoja i kada su oksidacijski brojevi istovrsnih atoma u sva ta tri spoja su različiti). kalcijev klorid. Tablica 3. fosforne i njima dodaji ili oduzimaj po jedan atom kisika. Kod određivanja formule kiseline uvijek kreni od osnovne kiseline. sumpor. H2 + Cl2 → 2HCl CH4 + Cl2 → CH3Cl + HCl Klorovodična kiselina je otopina plina klorovodika u vodi. odnosno formule susjednih kiselina u nizu se razlikuju jedna od druge za jedan atom kisika. boja. Kiseline koje tvori klor Formula HCl(aq) HClO HClO2 HClO3 HClO4 Naziv klorovodična hipoklorasta klorasta klorna perklorna Imena kiselina se dobiju tako da se osnovi imena elementa koji tvori kiselinu (u ovom slučaju klor) pridodaju nastavci i predmeci navedeni u tablici. fosfor. Klorovodik najčešće dobivamo direktnom sintezom ili kao sporedni produkt organskih sinteza. dušik. To je jaka mineralna kiselina. željezov(III) klorid. CaCl2. Cl2 + H2O → HCl + HOCl 3KOCl → KClO3 + 2KCl 4KClO3 → 3KClO4 + KCl 32 . kao otapalo itd. sumporne. javlja se kada se grije otopina kalijevog hipoklorita ili kada se tali kalijev klorat.Tablica 2. Soli su joj kloridi (osim već spomenutih to su srebrov klorid. Uoči radi lakšeg pamćenja da se sastav. npr.). Princip je isti i za kiseline koje tvore ostali nemetali. Natrijeve soli kiselina koje tvori klor Formula NaCl NaOCl NaClO2 NaClO3 NaClO4 Naziv natrijev klorid natrijev hipoklorit natrijev klorit natrijev klorat natrijev perklorat Klorovodik je pri standardnim uvjetima plin bez boje. HCl + H2O → H3O+ + Cl− Koncentrirana klorovodična kiselina ima maseni udio HCl od 34 do 36 %. Upotrebljava se za dobivanje lijekova.

H2O ili voda najvažniji je kisikov spoj. O2 ili dikisik. telurij. 2H2O2 → 2H2O + O2 Sumpor Najveće količine elementarnog sumpora u prirodi se nalaze u podzemnim slojevima na dubini oko 200 m. O2 je plin bez boje. Kisik Kisik je najzastupljeniji element na Zemlji. Kisik se upotrebljava u metalnoj industriji (čelik!). CO2. peroksidi. U prirodi se javlja kao atmosferska. a u Zemljinoj kori skoro 50 %. a 33 . Najčešći kisikovi spojevi su oksidi i to metala (Na2O. Pri standardnim uvjetima. ali podržava gorenje što znači da se spaja s mnogim tvarima. Najvažniji spojevi kisika su oksidi. Atomi halkogenih elemenata imaju u zadnjoj ljusci šest elektrona i do stabilne konfiguracije im nedostaju dva što ostvaruju bilo kovalentnim bilo ionskim vezama. U čistom stanju sumpor je čvrsta tvar žute boje bez okusa i mirisa. okusa i mirisa. Ona ipak pokazuje blago kiselu reakciju jer u malim količinama otapa CO2 što je razlog da otapa vapnenac. CaCO3. Se. koji još zovemo ozon. polonij. Najčešći i najvažniji halkogeni elementi su kisik i sumpor. kiseline i njihove soli. O3 ili trikisik. površinska ili podzemna voda. tj vode koje sadrže otopljene soli kalcija. Al2O3. H2O2 je bezbojna tekućina koja se u vodenim otopinama pri većim koncentracijama lako raspada. ne gori. U višim slojevima atmosfere javlja se i u obliku troatomnih molekula. Raspad ubrzavaju ioni prijelaznih metala i svjetlost. 2H2O + CO2 → H3O+ + HCO3− CaCO3 + H2O + CO2 → Ca2+ + 2HCO3− Na taj način iz mekih voda nastaju tvrde vode. Vodikov peroksid. Pri sobnoj temperaturi je tekućina bez boje. ZnO itd) i nemetala (H2O. kemijskoj industriji za dobivanje spojeva s kisikom i drugdje. O. U zraku mu je maseni udio oko 23 %. Gorenjem i disanjem troše se velike količine kisika pri čemu nastaje CO2. Po. To su alotropske modifikacije kisika. Ona je uz kisik preduvjet za nastanak i opstanak života. Uglavnom se dobiva frakcijskom destilacijom ukapljenog zraka. Kisik je uvjet nastanka i održanja života na Zemlji. Te. Nastali CO2 koriste biljke u procesu fotosinteze oslobađajući kisik čime je zatvoren kružni tok kisika u prirodi.). Molekule vode izraziti su dipoli pa je voda izvrsno otapalo naročito za ionske spojeve. Vodikov oksid. sumpor. Najčišća je atmosferska voda jer dolazi u dodir s najmanje tvari. okusa i mirisa. ali po istom načelu i magnezija. kisik. S. Kisik se svojim najvećim dijelom javlja u obliku dvoatmnih molekula. Fe2O3. Odatle se i dobiva taljenjem pregrijanom vodenom parom koju se do slojeva sumpora dovodi sustavom cijevi kroz koji se ujedno rastaljeni sumpor odvodi na površinu. selenij. NO2 itd.HALKOGENI ELEMENTI Kisik. a time i njihovi spojevi. SO2. Relativno su snažni oksidansi.

kontaktnim postupkom. H2S2O7 se prema potrebi razrjeđuje vodom.javlja se u velikom broju alotropskih modifikacija od kojih je pri sobnoj temperaturi stabilan jedino čvrsti rompski sumpor. N. 2. lijekova itd. kat ⎯ 2SO2 + O2 ⎯t⎯ → 2SO3 3. 34 . Sb. H2S2O7 + H2O → 2H2SO4 DUŠIKOVA SKUPINA ELEMENATA Dušik. Molekula rompskog sumpora sastoji se od osam atoma sumpora prstenasto povezanih. Tablica 4. As. Neki primjeri kiselina koje tvori sumpor Formula H2S (aq) H2SO2 H2SO3 H2SO4 Naziv suporovodična kiselina hiposumporasta kiselina suporasta kiselina sumporna kiselina Tablica 5. bizmut. bilo prženjem sulfidnih ruda 4FeS2 + 11O2 → 2Fe2O3 + 8SO2 Dobiveni SO2 mora biti što čišći. Katalitička oksidacija u sumporov(VI) oksid . Natrijeve soli nekih kiselina koje tvori sumpor Formula Na2S Na2SO2 Na2SO3 Na2SO4 Naziv natrijev sulfid natrijev hiposulfit natrijev sulfit natrijev sulfat Sumporna kiselina (tekućina uljasta izgleda) ubraja se među najjače mineralne kiseline. Služi za proizvodnju umjetnih gnojiva. antimon. Apsorpcija SO3 u koncentriranoj H2SO4 pri čemu nastaje oleum ili disumporna (pirosumporna) kiselina SO3 + H2SO4 → H2S2O7. arsen. boja. vlakana. P. Sumpor tvori veliki broj spojeva jer se spaja sa skoro svim elementima. fosfor. Bi. Najčešće se proizvodi tzv. detergenata. Taj se postupak može podijeliti u tri faze: 1. dobivanje sumporovog(IV) oksida bilo spaljivanjem sumpora S + O2 → SO2.

boja. didušik. N2. Kada se javlja elementaran onda se javlja u obliku dvoatomnih molekula. Dušična kiselina služi za dobivanje eksploziva. Najprije se amonijak katalitički spali (oksidira). Dobiva se frakcijskom destilacijom ukapljenog zraka. lijekova. otrovan i eksplozivan. Amonijak se pročišćava ukapljivanjem.). NH3 + HCl → NH4Cl NH3 + HNO3 → NH4NO3 2 NH3 + H2SO4 → (NH4)2SO4 Upotrebljava se za dobivanje praktički svih ostalih dušikovih spojeva (umjetnih gnojiva. tetrafosfor. okusa i mirisa. p. stoga se smjesa zagrijava.Najčešći su dušik i fosfor kao i njihovi spojevi. t. Otapanjem u vodi daje slabu amonijevu lužinu. Najčešći spojevi fosfora su fosfati. dušične kiseline itd. a reakcija provodi uz katalizator. ne gori i ne podržava gorenje. eksploziva. Fosfor se javlja kao bijeli fosfor molekule P4. crveni fosfor nepoznate strukture i crni fosfor slojevite strukture. Proizvodi se iz amonijaka. NH3 + H2O → NH4OH Kao i svaka baza amonijak s kiselinama tvori soli. Dušik je jedini plinoviti element ove skupine. Sintezom iz dušika i vodika dobiva se amonijak bezbojan plin oštra mirisa. kat N2 + 3 H2 2 NH3 U normalnim uvjetima ova je reakcija spora. 3NO2 + H2O → 2HNO3 + NO 35 . Dušik Dušik je plin bez boje. Atomi elemenata ove skupine imaju pet elektrona u zadnjoj ljusci i najčešće svoju stabilnu elektronsku kofiguraciju postižu kovalentnim vezama. a neizreagirani plinovi vraćaju se u proces. Elementaran dušik je sastojak zraka s masenim udjelom oko 76 %. a tlak plina prvenstveno zavisi o broju čestica) reakcija se mora provoditi pod znatnim tlakom. Inače bi se nastali amonijak raspadao nastojeći povećati broj čestica čime se nadoknađuje gubitak tlaka. 2NO + O2 → 2NO2 Zatim se dušikov(IV) oksid apsorbira u vodi. umjetnih gnojiva itd. Od spojeva najčešći su nitrati. tetraedarske strukture. Međutim kako je pad tlaka velik (od 4 čestice nastaju dvije. 4NH3 + 5O2 → 4NO + 6H2O Dalje se dušikov(II) oksid spontano oksidira.

Najčešća dušična gnojiva su urea NH2CONH2 i amonijev nitrat NH4NO3. Dušikovi spojevi nezaobilazan su sastojak umjetnih gnojiva. U kristalu dijamanta svaki atom ugljika povezan je s četiri kovalentne veze s četiri susjedna atoma ugljika. npr. germanij. amonijev nitrat. UGLJIKOVA SKUPINA ELEMENATA Ugljik. Fosfor Fosfor gori na zraku dajući fosforov(III) oksid i fosforov(V) oksid.Oslobođeni dušikov(II) oksid vraća se u proces. Si. već su relativno slobodni (delokalizirani) i pripadaju cijelom sloju atoma ugljika. Ovim postupkom dobiva se HNO3 masenog udjela do 60 %. 3Cu + 8HNO3 → 3Cu(NO3)2 + 2NO + 4H2O Cu + 4HNO3 → Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O Soli dušične kiseline su nitrati. a kositar i olovo i ionskim. Dušična kiselina vrlo je jaka mineralna kiselina snažnog oksidativnog djelovanja. a 96 . Najčešće se upotrebljavaju kao umjetna gnojiva. Ca(H2PO4)2⋅H2O + CaSO4⋅2H2O ili trostruki superfosfat 3Ca(H2PO4)2⋅H2O. NaNO3 itd. C. kositar. Između slojeva u kristalu grafita vladaju slabe van der Waalsove sile. silicij. P4O10 + 6H2O → 4H3PO4 Soli fosforne kiseline su fosfati. U čistom obliku atomi ugljika mogu se vezati na dva načina i zato se ugljik pojavljuje u dvije alotropske modifikacije kao dijamant i kao grafit. Atomi elemenata ove skupine imaju četiri elektrona u zadnjoj ljusci. Pb. NH4NO3. natrijev nitrat. Ugljik Najčešći spojevi ugljika u prirodi su karbonati. P4 + 3O2 → P4O6 P4 + 5O2 → P4O10 Fosforov(V) oksid se otapa u vodi dajući fosfornu kiselinu. čime nastaju topljivi superfosfat. Fosforna gnojiva se najčešće dobivaju iz netopljivog minerala fosforita Ca3(PO4)2. Svoju stabilnu elektronsku konfiguraciju mogu ostvariti kovalentnim vezama. a ugljik još i u organskim spojevima te elementaran. Ge. U prirodi se javljaju u spojevima. reagira s bakrom razrijeđena i koncentrirana. U kristalu grafita svaki je atom ugljika povezan s s tri ugljikova atoma jednostrukim kovalentnim vezama tvoreći tako slojeve s velikim brojem šesterokuta.98 %-tna HNO3 dobiva se destilacijom 60 %-tne. Zato grafit vodi električnu struju. kemijskom obradom s H2SO4. Sn. Kovalentne veze svakog atoma ugljika usmjerene su prema četiri ugla tetraedra. 36 . npr. Po jedan elektron svakog atoma nije čvrsto vezan. olovo.

Tvori soli karbonate (Na2CO3) i hidrogenkarbonate (NaHCO3). Sastojak je vodenog plina. platina. Svoja dobra adsorpcijska svojstva duguje izuzetnoj poroznosti. Na2Si2O5. H2SiO42− koji mogu polimerizirati. Konačni produkt polimerizacije ne sadrži vodik. slojeve ili trodimenzionalne mreže oslobađajući vodu. Na2SiO3. p.Gorenjem ugljika fosilnih goriva uz dovoljnu količinu kisika nastaje ugljikov dioksid. itd). Namjernim onečišćenjem silicija atomima s tri ili s pet elektrona u zadnjoj ljusci povećavamo njihovu vodljivost na dva različita načina pa imamo p-poluvodiče i n-poluvodiče. Odgovarajući broj kationa uvijek neutraliziraju preostali naboj. Uobičajeno. ne gori ni ne podržava gorenje. (H2SiO3)n u vrpce. Metali uglavnom kristaliziraju tako da svaki atom bude okružen sa što većim brojem atoma na što manjoj udaljenosti. sulfati.300 puta brže od kisika čime onemogućuje opskrbu stanica organizma kisikom. npr. a osnovni su sastojci ruda. Ostali metali se javljaju u spojevima. nikal. hidroksidi ili karbonati.i nvodljivost. Silicij Silicij se nalazi u sastavu većine stijena. tj. To su uglavnom plemeniti metali. Silicij i germanij su slabi vodiči električne struje. silikati su alkalijske soli silikatnih kiselina. Maseni udjel silicija u Zemljinoj kori odmah je iza kisikovog. kao redukcijsko sredstvo i u organskim sintezama. najčešće kao sulfidi. a redukcijom ugljikovog dioksida užarenim ugljikom nataloženim u pećima nastaje ugljikov monoksid. oksidi. Djeluje kao krvni otrov vezujući se na hemoglobin 200 . plin nešto lakši od zraka i otrovan je. za razliku od ugljikovog dioksida. Koristi se kao gorivo. CO2 + H2O H2CO3 Ugljična je kiselina slaba kiselina. srebro. a preostale dvije veze silicija ostvaruju su s organskim skupinama. (SiO2)n i poznat je pod nazivom silikagel. neotrovan je i sadržan u pjenušavim pićima dajući im kiselkast okus jer njegovim otapanjem nastaje ugljična kiselina. Silikoni su visoko polimerizirani spojevi lančaste ili prstenaste strukture opće formule (R2SiO)n u kojima atome silicija povezuje kisik. C + O2 → CO2 CO2 + C → 2CO Ugljikov dioksid je plin teži od zraka. Vodena otopina natrijevog silikata sadrži ione silikatne kiseline. zlato. Atomi metala međusobno se povezuju slično kovalentnoj vezi s tom razlikom da jedan kristal metala možemo promatrati kao jednu 37 . Te spojeve nazivamo minerali. Ugljikov monoksid je. odnosno velikoj površini. METALI Samo mali broj metala nalazimo u prirodi u elementarnom stanju (bakar.

a zemnoalkalijski otpuštanjem dvaju elektrona vanjske ljuske. Najznačajniji spoj ovih metala je natrijev klorid. prije svega susjednih atoma. Na. K. a zemnoalkalijski su: berilij. metalni sjaj. a to znači da ne mogu voditi struju. Upotrebljava se za proizvodnju papira. Nalazimo ga u moru kojem daje slanost. kovkost i podatnost razvlačenju. Vodiči struje imaju valentne (elektronima popunjene) vrpce toliko sličnih energija vodljivim (praznim vrpcama kojima se elektroni mogu gibati kroz kristal pod utjecajem vanjskog električnog polja) da elektroni praktički bez energijske zapreke prelaze iz valentnih vrpca u vodljive vrpce. a neki su prazni. sredstava za pranje. Prženjem vapnenca najprije se dobiju živo vapno i ugljikov(IV) oksid. rubidij. ALKALIJSKI I ZEMNOALKALIJSKI METALI Alkalijski metali su: litij. Izolatori imaju veliku energijsku razliku između valentnih i vodljivih vrpca tako da elektroni ne mogu savladati tu energijsku zapreku i prijeći iz valentnih u vodljive vrpce. Li. sode itd. Ca. Be. Kako otpuštaju tako malo elektrona atomi ovih metala za to trebaju uložiti malu energiju što znači da imaju malu energiju ionizacije i da su jako reaktivni. kalcij. Legure se dobivaju taljenjem smjese metala ili tako da se smjesa metala u prahu jako tlači u kalupima i zagrijava do temperature blizu tališta smjese (sinter materijali). radij. Ba. K(−): Na+ + e− → Na A(+):2Cl− → Cl2 + 2e− Natrijev karbonat. U sustavu kakav je kristal metala ima puno elektronskih orbitala. Rb. Proizvodi se postupkom po Solvayu. francij. Sr. magnezij. Jezgra jednog atoma djeluje na više elektrona drugih. ali i u naslagama u Zemljinoj kori kao kamenu sol. barij. Mg. legura aluminija (93 . NaCl. Alkalijski metali postižu stabilnu elektronsku konfiguraciju otpuštanjem jednog elektrona vanjske ljuske. Ra. Služi za dobivanje klora. tako i natrija i to elektrolizom njegove taline najčešće u Downsovoj ćeliji. boja itd. npr. kalij. magnezija i mangana ima manju gustoću i puno veću tvrdoću od aluminija. Fr. Zajedničke osobine metala su i velika električka i termička vodljivost. Poluvodiči imaju takve energijske razlike. stakla. natrijeva hidroksida. stroncij. Legiranjem se mijenjaju i kemijska i mehanička svojstva metala. Na2CO3 ili soda je otrovna. energijskih nivoa koje tvore veze.molekulu. a prazni energijski nivoi tvore vodljive vrpce. Cs. Neki nivoi su popunjeni elektronima. energijske zapreke između valentnih i vodljivih vrpca da ih samo manji broj elektrona može savladati za razliku od vodiča pa je time i električna vodljivost manja nego kod vodiča. cezij. natrij. Energijski nivoi sličnih energija tvore vrpce nivoa. željenih svojstava različitih od svojstava metala koji čine slitinu. CaCO3 → CaO + CO2 38 . čvrsta tvar.95 % Al) s dodatkom bakra. Legure ili slitine su čvrste otopine ili intermetalni spojevi metala sačinjeni sa svrhom da se dobiju materijali drukčijih. Energijski nivoi popunjeni elektronima tvore valentne vrpce. bijela. ali zato brže korodira od aluminija. duraluminij. metalne veze.

U natrijevom kloridom zasićenu vodenu otopinu uvodi se amonijak pa uz ione Na+ i Cl− u vodi imamo i amonijeve ione i OH−. NH3 + H2O → NH4+ + OH− Već dobiveni CO2 u dodiru s tom otopinom reagira. OH− + CO2 → HCO3−. Od kombinacija iona koja je u otopini nastat će i istaložit će se najmanje topljiva sol. U ovom slučaju to je natrijev hidrogenkarbonat. Na+ + Cl− + NH4+ + HCO3− → NaHCO3 + NH4+ + Cl− Filtracijom odvojeni NaHCO3 se žari i dobije soda. 2NaHCO3 → Na2CO3 + CO2 + H2O Dobiveni CO2 vraća se u proces. Iz otopine amonijeva klorida regenerira se amonijak i vraća u proces. 2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NH3 + CaCl2 + 2H2O Gašeno vapno ili kalcijev hidroksid dobiva se gašenjem, reakcijom s vodom, već dobivenog, živog vapna. CaO + H2O → Ca(OH)2
Natrijev hidroksid, NaOH, bijela, čvrsta, vrlo higroskopna tvar koja nagriza organske tvari. Upotrebljava se u proizvodnji sapuna, papira, aluminija, lijekova itd. To je jedna od najjačih baza, tj. u vodi potpuno disocira. Dobiva se elektrolizom koncentrirane vodene otopine natrijeva klorida.

K(−): 2H2O + 2e− → H2 + 2OH− A(+):2Cl− → Cl2 + 2e− Na katodi se reduciraju molekule vode, a ne ioni natrija jer je za tu reakciju potrebno manje energije. Katodni i anodni prostor odvojeni su polupropusnom mebranom da se ioni natrija mogu nakupljati u katodnom prostoru uz OH−. Iz te vodene otopine NaOH, čvrsti NaOH se dobiva uparavanjem. Kalcijev karbonat, CaCO3 u prirodi javlja u različitim oblicima, kao vapnenac, kalcit itd. U poglavlju o vodi opisali smo kako se prolaskom kišnih kapi kroz zrak u njoj otapa ugljični dioksid dajući ugljičnu kiselinu koja dolaskom na stijene otapa kalcijev karbonat dajući kalcijev hidrogenkarbonat koji je topljiv u vodi i koji s vodom odlazi u podzemlja. Tu se događa obratan proces. Ca(HCO3)2 → CaCO3 + CO2 + H2O Voda i ugljikov dioksid ispare, a iskristalizirani kalcijev karbonat gradi stalaktite, stalagmite i slično.

39

U opisu dobivanja natrijevog karbonata opisano je dobivanje živog, CaO i iz njega gašenog vapna, Ca(OH)2, a kao početna sirovina služio je CaCO3. Gašeno vapno dio je svake žbuke. Tijekom očvršćivanja žbuke gašeno vapno reagira s ugljikovim dioksidom dajući kalcijev karbonat. Ca(OH)2 + CO2 → CaCO3
Gips, CaSO4⋅2H2O, kao mineral javlja se u naslagama u prirodi. TEHNIČKI VAŽNI METALI Aluminij

Zbog svojih dragocjenih svojstava, aluminij je u kratkom vremenu postao važan metal. Proizvodi se iz boksita. Odvajanjem primjesa iz boksita dobije se čisti aluminijev oksid ili glinica. Čisti aluminij dobiva se elektrolizom taline glinice. taljenje Al2O3 → 2Al3+ + 3O2− K(−): 4Al3+ + 12e− → 4Al A(+): 6O2− → 3O2 + 12e− Grafitna anoda reagira s kisikom dajući ugljikov(IV) oksid. Sam aluminij je amfoteran element kao i njegov hidroksid (reagiraju i s kiselinama i s lužinama). 2Al + 6HCl → 2AlCl3 + 3H2 2Al + 2OH− + 6H2O → 2Al(OH)4− + 3H2 Al(OH)3 + 3HCl → AlCl3 + 3H2O Al(OH)3 + OH− → Al(OH)4− Aluminij je postojan na atmosferske utjecaje jer mu se na površini stvori tanki sloj oksida koji ga štiti. Postupak oksidacije površinskog sloja može se izvoditi postupkom elektrolitičke oksidacije, tj. eloksiranja. Legure aluminija kod kojih se poboljšavaju ljevna svojstva, tzv. ljevne legure nastaju dodatkom aluminiju manjih količina silicija, bakra i/ili magnezija. Kovne se legure dobivaju dodatkom bakra, magnezija, mangana, a mogu sadržavati i cinka i nikla. Za duraluminij vidi legure općenito.
Željezo

Željezo je najvažniji metal. Bez njega ne bi bilo života jer mu u procesima metabolizma pripada centralno mjesto, sudjeluje u izgradnji hemoglobina itd. Javlja se kao α, γ i δ željezo, zavisno koju kristalnu strukturu poprimi. Najvažnije rude željeza su magnetit Fe3O4 i hematit Fe2O3. Dobiva se u procesima u visokoj peći koja se puni naizmjenično slojevima koksa i rude s dodacima. Vrući zrak obogaćen kisikom upuhuje se s donje strane peći, pali koks i pokreće time niz reakcija:

40

C + O2 → CO2 C + CO2 → 2CO Fe2O3 + 3CO → 2Fe + 3CO2 Rastaljeno sirovo željezo skuplja se na dnu peći. Željezo je podložno i kemijskom i elektrokemijskom nagrizanju, tj. koroziji. Kemijska korozija uvjetovana je nagrizanjem željeza agresivnim tvarima, npr. oštećenja željeznih cjevovoda prolaskom klora kroz njih. Elektrokemijska korozija uzrokovana je nastajanjem galvanskog članka na površini željeza, npr. hrđanje, gdje je katoda vlažno mjesto na željezu s većom koncentracijom kisika, a anoda drugo mjesto na istom komadu željeza na kojem je koncentracija kisika manja. Na anodi se otapa željezo, a na katodi kisik reagira s vodom. K(−): Fe → Fe3+ + 3e− A(+): O2 + 2H2O + 4e− → 4OH−
Zaštita željeza od korozije postiže se dodavanjem inhibitora anodnih ili katodnih rakcija, katodnom zaštitom, galvanizacijom (pocinčavanje, kromiranje itd) ili premazima koji onemogućuju kontakt željeza s kisikom. Željezo koje se želi zaštiti katodnom zaštitom spoji se s velikim komadom manje plemenita metala, metala elektronegativnijeg redukcijskog potencijala (npr. magnezija) tako da će se u procesu korozije otapati magnezij, a ne željezo. Željezo se legira u ugljične i legirane čelike kojih ima preko tisuću vrsta. Čelici se odlikuju velikom tvrdoćom, žilavošću, elastičnošću, otpornošću na koroziju itd. Bakar

Bakar je metal karakteristične crvene boje te izuzetan vodič električne struje i topline. Stabilnu elektronsku konfiguraciju postiže otpuštanjem jednog ili dva elektrona u ionskoj vezi. U prirodi se bakar javlja elementaran, ali se najviše javlja u obliku sulfidnih ruda, halkopirita, CuFeS2, halkozina, Cu2S i kovelina, CuS. Količina bakra u rudama je malena pa se rude najprije moraju koncentrirati da bi se zatim pržile. 8CuFeS2 + 11O2 → 4(Cu2S + FeS) + 2Fe2O3 + 8SO2 Produkt dobiven prženjem pomiješa se s koksom i kremenim pijeskom pa se tali. Fe2O3 + C + 2SiO2 → 2FeSiO3 + CO Talina željezovog(II) silikata je troska koja pliva na talini bakrovog(I) i željezovog(II) sulfida. Talina sulfida, “bakrenac” odvoji se od troske i propuhuje zrakom uz dodatak kremenog pijeska pri čemu se oksidira sav sumpor vezan za željezo, a željezo prelazi u trosku. 2FeS + 3O2 + 2SiO2 → 2FeSiO3 +2SO2 Nakon uklanjanja troske nastavi se proces oksidacije sulfida dok jedan dio bakrovog(I) sulfida ne prijeđe u bakrov(I) oksid.

41

između ostalog i kemije. tetrakarbonilnikal(0). atom prijelaznog elementa. Molekule. [Ni(CO)4]. novo srebro i konstatan. Postoje i druge legure bakra. ioni i ostale skupine koji se vežu na atom prijelaznog elementa svojim nepodijeljenim elektronskim parom zovemo ligandi. bez poluvodiča kao osnove elektronike. Poznatiji primjeri kompleksnih spojeva su žuta krvna sol ili kalijev heksacijanoferat(II). K4[Fe(CN)6]. a rjeđe više molekula vode. čovjek proizvodi sve više i sve brže što za posljedicu ima da u okoliš dospijevaju neželjeni sporedni proizvodi izazivajući neželjene posljedice za ljudsko zdravlje. bilo odmah bilo naknadno. Neželjeni proizvodi mogu onečistiti i zrak i vodu i tlo. četiri. ta pozitivna strana ima i svoju negativnu stranu. bilo neposredno bilo posredno. Kompleksni spojevi prijelaznih metala Kompleksni spojevi su spojevi koji u svojoj složenoj strukturi imaju dvije. Cu2S + 2Cu2O → 6Cu + SO2 Ako na raspolaganju imamo karbonatnu ili oksidnu rudu onda se samo karbonatna ruda prevede grijanjem u oksid nakon čega se oksid reducira koksom dajući između ostalog i sirovi bakar. tetraakvabakrov(II) sulfat monohidrat. Ponekad je to jedna veća molekula takve strukture da se oko atoma prijelaznog metala nađu pravilno raspoređene njene pojedine skupine atoma. A(+): Cu (sirovi) → Cu2+ + 2e− K(−): Cu2+ + 2e− → Cu (čisti) Mjedi su u osnovi legure bakra i cinka. Odlikuju se velikom čvrstoćom i tvrdoćom te visokom otpornošću na koroziju. iona ili drugih skupina koje pravilno okružuju središnji atom. Bronce su legure bakra i kositra. [Cu(H2O)4]2+SO42− H2O. U težnji da što bolje živi. bez mnogih drugih blagodati koje su proizvod. npr. KEMIJA I OKOLIŠ Današnji život ne možemo zamisliti bez mineralnih gnojiva. itd. katoda od tankog čisto bakrenog lima. pet i šest.. 42 . No. molekula amonijaka itd. Mjedi imaju veću čvrstoću i otpornost na koroziju od bakra ili cinka.2Cu2S + 3O2 → 2Cu2O + 2SO2 Tada međusobno reagiraju bakrov(I) sulfid i bakrov(I) oksid dajući sirovi ili blister-bakar. Cu2(OH)2CO3 → 2CuO + H2O + CO2 CuO + C → Cu + CO Sirovi bakar se pročišćava elektrolitičkom rafinacijom u kojoj je anoda od sirovog bakra. Mogu se dodavati i neki drugi metali da bi se poboljšala pojedina željena svojstva. a kao elektrolit služi otopljen bakrov(II) sulfat. plastičnih masa i ostalih sintetičkih polimera.

prašina koja sadrži ione prijelaznih metala koji kataliziraju reakciju oksidacije SO2. npr. akrolein. U njoj su sva zračna strujanja jaka.ZRAK • • • • Zemljinu atmosferu možemo podijeliti na slojeve: troposfera (0 do oko 12 km visine). Cijeli taj niz raeakcija oksidacije ugljikovodika započinje apsorpcijom UV zračenja od strane molekule NO2. termosfera ili ionosfera (od oko 80 do oko 800 km). Dušikovi oksidi. SO2 + O2 → SO3 + O SO3 + H2O → H2SO4 Reakciju ubrzavaju: UV zračenje kojeg apsorbira SO2 pa tako lakše stupa u reakciju. U troposferi se odvija glavni dio procesa kruženja vode u prirodi jer sadrži skoro svu atmosfersku vodu. S druge strane u nižim dijelovima atmosfere mogu sudjelovati u reakcijama čiji su produkti kisikovi radikali koji stvaraju ozon. ugljikovi oksidi. Prašine kataliziraju niz kemijskih reakcija na njihovoj velikoj površini. Sumporov (IV) oksid. NOX. vlaga u kojoj se SO2 brže oksidira. Uzrokuje smetnje disanja. radikale i oksidirane produkte ugljikovodika ako ih ima u atmosferi. Svi oni djeluju otrovno. SO2 je glavni uzročnik nastajanja smoga i kiselih kiša od kojih masovno stradaju šume. peroksiacilnitrati (PAN) itd. O2 → O + O O + O2 → O 3 O3 → O 2 + O O + O → O2 (apsorpcija zračenja) (oslobađanje topline) (apsorpcija zračenja) (oslobađanje topline) Za stratosferu je karakteristično vrlo slabo okomito strujanje što otežava miješanje troposfere i stratosfere. ugljikovodici. a mogu i same sadržavati niz štetnih tvari za biljni i životinjski svijet. Oksidirani produkti ugljikovodika su formaldehid. SO2 se lako oksidira kisikom iz zraka u SO3 koji se spaja s vlagom iz zraka dajući sumpornu kiselinu. NOX mogu s jedne strane sudjelovati u kemijskim reakcijama koje kao produkte mogu imati klorove radikale (uništavaju ozon u zaštitnom dijelu atmosfere) i dušičnu kiselinu koja sudjeluje u nastajanju kiselih kiša. klorirani ugljikovodici itd. stratosfera (od oko 12 do oko 50 km). nadražuju oči. Tvari koje onečišćuju atmosferu su SO2. acetaldehid. otežavaju disanje itd. mezosfera (od oko 50 do oko 80 km). prašina. NO2 → NO + O (apsorpcija zračenja) 43 . U stratosferi se apsorbira najveći dio ultraljubičastog (UV) zračenja zatvorenim nizom kemijskih reakcija disocijacije i nastajanja molekula kisika i ozona štiteći Zemlju od prevelikog zračenja. a također djeluje korozivno i kiselo.

• industrijske otpadne vode koje mogu sadržavati sve što industrija proizvodi zajedno s međuproizvodima i sporednim. a koji nas štiti od prekomjernog UV zračenja što omogućuje činjenicu da ne budu sprženi svi živi organizmi na Zemlji. Zbog visoke temperature dimnih plinova dolazi do termičke disocijacije kalcijeva karbonata. većih su duljina (12000 do 20000 nm). efekt staklenika je drugo ime za zagrijavanje Zemlje. Na primjer. Površina Zemlje i biljke apsorbiraju infra crveno zračenje sa Sunca koje dopre do njih i zagrijavaju se. Naime. Moramo zaštiti vodu mora. vode. U njih ispuštamo otpadne vode i to: • komunalne otpadne vode koje sadrže razne mikroorganizme. Jedan dio svoje topline zrače prema svemirskim prostranstvima. a nastali kalcijev oksid reagira sa SO2 dajući gips. ali zbog svoje male topline ti su valovi sad drukčiji. Apsorbirajući UV zračenje klorirani ugljikovodici disociraju i na klorove radikale koji razaraju ozon. uglavnom neželjenim proizvodima računajući i njihove produkte raspada. površinske i podzemne vode. VODA Voda je temelj nastanka i održanja života i ničim se ne može zamijeniti. CFCl3 → ⋅CFCl2 + ⋅Cl ⋅Cl + O3 → ⋅ClO + O2 ⋅ClO + O → ⋅Cl + O2 Reakcija se zaustavlja vezanjem klor radikala na ⋅H i oksiklor radikala na ⋅NO2. ⋅Cl + ⋅H → HCl ⋅ClO + ⋅NO2 → ClNO2 Smanjenje onečišćenja zraka može se postići na različite načine. dušikovog(I) oksida. Najugroženije su površinske i podzemne slatke vode jer su izložene najvećem onečišćenju. duljina koje apsorbiraju gore spomenute tvari pritom se zagrijavajući i ne dopuštajući toplini odlazak u svemir što bi omogućilo hlađenje Zemlje. Klorirani ugljikovodici uzrokuju smanjenje količina ozona i to onog ozona iz viših dijelova atmosfere. Jedan radikal klora može razoriti oko 100000 molekula ozona. freoni i ozon. smanjenje količina sumporovog(IV) oksida za polovicu postižemo tako da u ložišta ugljena ubacujemo vapnenac u prahu. led..Ugljikov(II) oksid oksidira se u atmosferi u ugljikov(IV) oksid koji je glavni nosilac efekta staklenika iako taj efekt omogućuju i veće količine metana. CaCO3 → CaO + CO2 2CaO + 2SO2 + O2 → 2CaSO4 Smanjenje količina dušikovih oksida postižemo tako da dušikove okside uvodimo u vodenu otopinu vodikovog peroksida u kojem se u nizu radikalskih reakcija oksidiraju do dušične kiseline koju zatim iskorištavamo. detergente itd. 44 .

potpuno bezopasne tvari. aktivnog mulja koji se najuspješnije rješava tako da se kao i ostali organski otpad kompostira. Biološko pročišćavanje otpadnih voda temelji se na tome da tvari koje onečišćuju vodu postaju hrana odabranim mikroorganizmima. • površinske otpadne vode nastale padalinama. Aerobne vrste mikroorganizama za svoj rast trebaju kisik. herbicide. energent koji se sastoji najvećim dijelom od metana. Osnovna mjerila koja govore o stupnju onečišćenja su kemijska potreba kisika (KPK) i biološka potreba kisika (BPK5). rasprostranjena su slana tla. Veći komadi čvrstih tvari se uklanjaju različitim rešetkama na kojima otpad ostaje dok se čvrste tvari manjih dimenzija mogu ukloniti različitim načinima taloženja i filtriranja. TLA Tlo je rahli dio Zemljine kore nastao raspadanjem ili usitnjavanjem kamenite podloge i organskih tvari biljnog i životinjskog podrijetla. Kemijska potreba kisika je količina kisika koja je potrebna za kemijsku oksidaciju organskih i anorganskih sastojaka otpadnih voda dok je biološka potreba kisika ona količina kisika koja je potrebna mikroorganizmima za petodnevnu razgradnju organskih tvari sadržanih u otpadnoj vodi. vrenjem (fermentacijom) prevede u kompost. naftu i sve što padaline “pokupe” u zraku i po površini. U pojedinim dijelovima svijeta vjetrovi su nanijeli velike količine prapora ili lesa. U polusuhim krajevima u kojima se na površini. a manjim dijelom može sadržavati dušik. • kemijsko. ugljikov(IV) oksid ili sumporovodik. tj. • biološko. pojavljuju lako topljive tvari. već ih kisik čak ubija. Glavni produkt aerobnih procesa je velika količina biomase.. najčešće soli. razaranje penicilinskih antibiotika sadržanih u otpadnoj vodi oksidacijom vodikovim peroksidom. U hladnim i vlažnim klimatskim područjima najčešće su vrste tla podzoli. Mehaničkim se pročišćavanjem iz otpadnih voda uklanjaju suspendirane tvari veći ili manjih dimenzija. vrstu gnojiva. a rijeke velike količine aluvijalnog ili 45 . životinje. u kojima su isprane pojedine tvari iz površinskog sloja. a koje sadrže natrijev klorid. tzv. a anaerobne ne. Čišćenje otpadnih voda može biti: • mehaničko. Biološko pročišćavanje u ovisnosti o vrsti mikroorganizama može biti aeroban ili anaeroban proces. sastojke umjetnih gnojiva. Na taj način mikroorganizmi uklanjaju nečist (polutante) iz otpadnih voda povećavajući svoju biomasu rastom i razmnožavanjem. Kemijsko pročišćavanje otpadnih voda temelji se na kemijskim reakcijama kojima se tvar koja uzrokuje onečišćenje u otpadnoj vodi prevodi u manje štetne ili rjeđe. Otpadne vode sadrže različite tvari različitog porijekla koje mogu biti više ili manje štetne za ljude. U vlažnim i toplim klimatskim područjima osim ispiranja površinskog dijela značajna je prisutnost oksida metala zbog čega imamo smeđa i crvena lateritna tla. npr. pesticide itd.• otpadne vode iz poljoprivrede koje sadrže amonijak. rječju za okoliš. zbog brzog isparavanja. Anaerobnim procesima glavni produkt je bioplin.

je temelj razvoja biljnog i životinjskog svijeta. dio spaliti dobivajući energiju. Kada se atomi ugljika međusobno povežu jednostrukim. npr. temeljne pretpostavke plodnosti tla. uz vodu. dvostrukim i trostrukim kovalentnim vezama. što je još jedan od faktora koji omogućuje ugljiku tvorbu tako velikog broja spojeva. razgranate ili nerazgranate lance i prstenove. Tako je maseni udio ugljika. magnezij. I dobivanje energije spaljivanjem i dobivanje komposta su svojevrsni načini reciklacije otpadnih tvari. ali i na njemu. natrij. Otpad treba najprije razvrstati. plastični otpad po vrstama plastike. metalni otpad i to po vrstama metala. Stanište je mnogih organizama koji mogu živjeti u samom tlu. dvostrukim ili trostrukim vezama svakom atomu ostaje još tri. a ostali dio zajedno s ostacima reciklaže. do otpada koji se može biološki razgraditi. Metalni i plastični otpad. odložiti na uređena odlagališta. deponije ugrožava tlo. a mnogi se prirodni procesi industrijski oponašaju. debljine do 20-ak cm. vlage i topline od ostalog dijela tla pa su u njemu najintenzivniji procesi raspadanja organskih tvari. Ono što je vjerojatno u ovom trenutku jedna od najvažnijih stvari ne samo što se tiče onečišćenja tla već i svega ostalog je razvijanje svijesti o potrebi i nužnosti očuvanja okoliša. Nastanak velikog broja ugljikovih spojeva omogućen je sposobnošću atoma ugljika da se međusobno vežu u velikom broju. Tlo. sumpor. najbolja zaštita tla postiže se pravilnim postupanjem s otpadom.naplavnog tla. UVOD U ORGANSKU KEMIJU Za razliku od neživih tvari. Biološki razgradiv otpad treba biološkom razgradnjom prevesti u kompost. gradeći duže ili kraće. Najznačajni je površinski sloj tla. pepelom od spaljivanja. otpadno staklo i tome slično se treba reciklirati koliko je god to moguće. Do danas. Čovjek nekontroliranim odlaganjem svakovrsnog otpada na neuređena odlagališta. žive organizme u najvećem dijelu izgrađuju ugljikovi spojevi i voda. kalcij i klor te još neki kojih ima u mikrokoličinama. kisika i dušika u živim organizmima čak 96 %. tj. tzv. otpadno staklo po vrstama stakla itd. vodika. očuvanja našeg planeta. Ostali biogeni elementi su fosfor. jednostrukim. dva ili jedan slobodan elektron koji se može spariti s elektronima drugih elemenata. kalij. Danas se mnogi spojevi koje nalazimo u živim organizmima s uspjehom dobivaju i sintetskim putom. npr. Dio kemije koji istražuje ugljikove spojeve. stvaranja humusa. 46 . C C C C C C Ugljik je u spojevima četverovalentan. u stvari je kemija ugljikovih spojeva. a time i sebe. tradicionalno nazvane organska kemija. koji je rastresitiji i koji sadrži više zraka.

To je posebna skupina prstenastih spojeva. a to je metan. Skupinu aromatskih ugljikovodika zovemo još i areni. 3) C2H6 molekulska (bruto). a oni kod kojih su atomi ugljika povezani tako da čine makar jedan prsten u svojoj strukturi. Ugljikovodici kod kojih su atomi međusobno tako povezani da čine jednostavne ili razgranate lance zovu se aciklički ili alifatski ugljikovodici.5°C). Kad prikazujemo organske spojeve simbolima najčešće se služimo slijedećim formulama: 1) H H H C H C H H projekcijska strukturna. CH3CH3 etan. CH3CH2CH3 propan. CH3CH2CH2CH3 butan. Prikaz dijela homolognog niza nerazgranatih alkana. najčešće sa šesteročlanim prstenovima koji se obično prikazuju naizmjeničnim jednostrukim i dvostrukim vezama. 4) CH3 empirijska. U etanu i njemu sličnim spojevima dolazi do mijenjanja položaja atoma vodika u prostoru u odnosu prema nepromijenjenom položaju C-atoma što je poznato kao rotacija oko jednostruke kovalentne veze. a svojstva im se razlikuju od svojstava ostalih ugljikovodika. Iz istog razloga kažemo da su to i zasićeni ugljikovi spojevi. itd. CH3CH2CH2CH2CH2CH2CH3 (CH3(CH2)5CH3) heptan. nazivaju se ciklički ili prstenasti koji opet mogu biti aliciklički i aromatski. Najjednostavniji je alkan onaj koji u molekuli ima samo jedan atom ugljika vezan s četiri atoma vodika. ALKANI Ugljikovodici kod kojih su svi atomi ugljika međusobno povezani isključivo jednostrukim vezama nazivaju se alkani ili parafini. 47 . CH3CH2CH2CH2CH2CH3 (CH3(CH2)4CH3) heksan. 2) CH3CH3 kondenzirana strukturna. opće formule CnH2n+2.UGLJIKOVODICI Mnogi postojeći spojevi građeni su od ugljika i vodika pa se zajedničkim imenom zovu ugljikovodici. Kemijske veze u metanu usmjerene su u prostoru tako da zatvaraju tetraedarske kutove (109. Etan ima dva C-atoma i na svakom C-atomu vezana još po tri atoma vodika. gdje je n broj atoma ugljika u molekuli: CH4 metan. CH3CH2CH2CH2CH3 pentan.

za gore napisane spojeve. .svako ime sadrži u sebi korijen koji se tvori na temelju grčkih brojeva. broj treba ponoviti. 2-metilpropan. ime im se određuje prema lancu na kojemu je vezan veći broj alkilnih skupina.Homologni niz čini niz spojeva koji se razlikuju za metilensku. Fizička svojstva alkana Prva četiri alkana su plinovi. CH2 skupinu. pa za navedene primjere kažemo da butan ima dva a pentan tri strukturna izomera. njihov se broj označava prefiksima di. Neka najvažnija pravila su: .ako alkani imaju razgranati lanac ugljikovih atoma ime im se najčešće određuje prema najduljem nizu.broj koji označava mjesto alkila za osnovni lanac stavlja se ispred imena alkila. 2.etil. npr CH3. alkani s više od 17 C-atoma su čvrste tvari. osim imena prvih četiriju alkana. 2-metilbutan. primjere strukturne izomerije: butan. . . Evo redom primjera imena.nastavak na korijen za alkane je -an. Četiri atoma ugljika mogu se povezati na dva načina: H3CCH2CH2CH3 H3CCHCH3 CH3 a pet na tri: H3CCH2CH2CH2CH3 H3CCHCH2CH3 CH3 H3C CH3 C CH3 CH3 Spojevi koji imaju istu molekulsku (bruto) formulu a različite strukturne formule zovu se strukturni ili konstitucijski izomeri. Nomenklatura alkana Imenovanje alkana međunarodno je dogovoreno kao i imenovanje niza drugih spojeva.alkil je opći naziv za vezane ugljikovodične skupine. a ako su na istom C-atomu vezana dva ista alkila.redni broj atoma ugljika određuje se tako da atom na koji je vezana alkilna skupina dobije što manji broj: . tetra itd. . . Otapaju se u mnogim organskim otapalima ali ne i u vodi. 48 . .ako u molekuli postoje dva lanca s istim brojem C-atoma. pentan. CH3CH2. U molekulama prvih triju članova iz niza alkana atomi ugljika mogu se međusobno vezati samo na jedan način. tri. a nazivi im se tvore pomoću odgovarajućeg korijena i nastavka -il. ostali tekućine (kapljevine).ako u spoju ima više istih skupina.metil.2-dimetilpropan.

Za njih su karakteristične reakcije adicije (pripajanja). Zapaljeni. Kad već stupaju u reakciju za njih su karakteristične reakcije supstitucije (zamjene) gdje se jedan (ili više) atoma vodika iz molekule alkana zamijeni atomom druge vrste. stereoizomerije. Uz to. 49 . a C-atomi se numeriraju tako da dvostruke veze dobiju najmanje brojeve. Primjeri homolognog niza alkena: CH2=CH2 eten. zovu se alkeni ili olefini. CH4 + Cl2 → CH3Cl + HCl. sad i u buduće. Brojevi koji označavaju položaj dvostrukih veza pišu se ispred imena. Izgaraju kao svi ostali ugljikovodici. opće formule CnH2n. npr. Osnovno ime razgranatog alkena određuje se prema najdužem lancu C-atoma koji sadrži dvostruke veze. CH3-CH=CH2 propen. tri -trien). Nomenklatura alkena Korijenu imena za alkane dodaje se nastavak -en koji označava jednu dvostruku vezu među C-atomima (dvije dvostruke veze -dien. npr. kat CH 4 ⎯t⎯ → C + 2H 2 ⎯ ALKENI Ugljikovodici kod kojih postoji bar jedna dvostruka veza. Primjer: CH3 C H C H CH3 cis-2-buten H CH3 C C CH3 H trans-2-buten Kemijska svojstva alkena Alkeni su puno reaktivniji od alkana jer sadrže nezasićene (dvostruke) veze. CH3-CH2-CH=CH2 1-buten itd. Pirolizom uz katalizator daju ugljik i vodik. alkani dobro gore dajući u potpunom sagorijevanju CO2 i H2O. a u nepotpunom još i CO.Kemijska svojstva alkana Alkani kemijski reagiraju s malim brojem tvari. . Rotacija oko dvostruke veze nije moguća pa kod alkena imamo pojavu prostorne izomerije. važe prethodna pravila nomenklatura drugih vrsta spojeva.

50 . opće formule CnH2n. Prva četiri člana homolognog niza su spojevi s tri. Cikloalkeni su kao i cikloalkani ugljikovodici prstenaste građe s tom razlikom da u prstenu između ugljikovih atoma postoji jedna ili više dvostrukih veza. zovemo cikloalkanima. pet i šest C-atoma u prstenu: ciklopropan ciklobutan ciklopentan cikloheksan gdje svaki vrh lika predstavlja C atom koji veze. itd. Sva pravila za alkane i alkene. ostvaruje s vodikom. acetilen CaC2 + 2H2O → HC ≡ CH + Ca(OH)2 UGLJIKOVODICI PRSTENASTE STRUKTURE Cikloalkani i cikloalkeni Zasićene cikličke (prstenaste) ugljikovodike. Dio homolognog niza alkina: HC ≡ CH etin. Reaktivniji su (trostruka veza!) od alkena. Karakteristične reakcije su reakcije adicije: HC ≡ CH + HCl → H2C = CHCl Reakcijom kalcijeva karbida s vodom dobija se etin. Kemijska svojstva alkina HC ≡ C − CH3 propin. opće formule CnH2n−2. koje nije ostvario s drugim atomima ugljika. Nomenklatura alkina U nazivima nastavak -in označava jednu trostruku vezu među C-atomima. ALKINI Skupina ugljikovodika. četiri. čije molekule sadrže bar jednu trostruku vezu među C-atomima zovu se alkini.Primjer: CH3CH=CH2 + HCl → CH3CHClCH3 (2-klorpropan) U reakcijama adicije atom vodika adirat će se na onaj atom ugljika na kojem je već vezano više atoma vodika (Markovnikov).

npr. Za položaje 1. kat + 3 H2 Zbog takvog. za metilbenzen toluen. za položaje supstituenata 1. samo što se C-atomi u benzenskoj jezgri počnu brojiti od onog atoma na kojem se nalazi vezana skupina čije je ime po abecedi prije.ciklopropen ciklobuten ciklopenten cikloheksen Areni . 3 dvaju supstituenata spoj u nazivu dobiva riječ meta. nastali spoj (derivat benzena) dobiva u nazivu riječ orto. dvojnog ponašanja benzen i njemu slični spojevi svrstani su u posebnu skupinu spojeva. Po jedan elektron svakog C-atoma delokaliziran je. Simbolički ili ili Benzen ne pokazuje kemijska svojstva slična alkenima. Nomenklatura arena određena je prema već opisanim pravilima za druge ugljikovodike. 2. u posebnim uvjetima benzen može reagirati i kao alken. To su areni. Za položaj 1. simbol p-. 4 riječ para. npr. Međutim. pa tih šest elektrona pripada svim atomima ugljika u prstenu. Benzen. Ako su u benzenu supstituirana dva atoma vodika. Npr. simbol o-. danas se još upotrebljavaju i njihova uobičajena imena. 51 . benzenski prsten C-atoma. atomi vodika mogu se supstituirati drugim atomima ili skupinama atoma Br + HBr + Br2 Međutim. C6H6 je spoj u kojem je svaki atom ugljika u prstenu vezan s dva susjedna atoma ugljika i van prstena s jednim atomom vodika kovalentnim vezama pomoću tri lokalizirana valentna elektrona.aromatski ugljikovodici Osim spominjanih ugljikovodika postoji i velika skupina ugljikovodika čija se svojstva bitno razlikuju od svojstava ostalih ugljikovodika. ugljikovodici koji u svom sastavu sadrže makar jednu benzensku jezgru. simbol m-. adira vodik t.

7 . naftalen NAFTA Nafta ili zemno ulje ubraja se među najvažnije sirovine za proizvodnju gorivih tvari i mnogih spojeva bez kojih se ne bi mogla zamisliti industrija i poljoprivreda.9 g/cm3. uglavnom razgranatih i nezasićenih ugljikovodika. U proizvode određenih svojstava i namjene. sadrže i atome kisika. 3-dimetilbenzen H3C CH3 1-etil-2-metilbenzen CH3 H3C p-ksilen ili 1. Frakcijskom destilacijom nafta se zagrijavanjem razdvaja na pojedine frakcije (dijelove) koje sadrže skupine ugljikovodika bliskih vrelišta. 52 .Primjeri: CH3 4 5 3 6 2 1 CH3 CH2CH3 metilbenzen ili toluen CH3 CH3 o-ksilen ili 1. 4-dimetilbenzen Mnogi areni u prirodi dolaze kao spojevi s kondenziranim benzenskim jezgrama. zavisno o nalazištu. Krekiranjem (cijepanjem) se teže frakcije nafte cijepaju na lakše komponente. 2-dimetilbenzen m-ksilen ili 1. Po kemijskom sastavu nafta je smjesa ugljikovodika. Sirova nafta je gusta. To je postupak pri kojem se pri povišenoj temperaturi i tlaku uz katalizator molekule viših ugljikovodika cijepaju u molekule nižih. Sastav nafte prilično varira.0. osim atoma ugljika i vodika. Danas se najviše primjenjuje termokatalitičko krekiranje. ORGANSKI SPOJEVI S KISIKOM To su skupine spojeva čije molekule. od kojih najviše sadrži alkana i cikloalkana a manje aromatskih ugljikovodika. Atom kisika u tim je spojevima kemijski vezan jednostrukim kovalentnim vezama kao i u molekuli vode ili vezan dvostrukom vezom na neki od atoma ugljika. tamna tekućina gustoće 0. npr. nafta se prerađuje frakcijskom destilacijom i krekiranjem.

ALKOHOLI

Zajednička je karakteristika alkohola, opće formule R-OH, da sadrže hidroksilnu skupinu (OH) vezanu na C-atom. Skupine koje uvjetuju određeno kemijsko ponašanje nazivamo funkcionalnim skupinama. Kod alkohola to je -OH skupina. Postoje alkoholi s -jednom -OH grupom ili jednovalentni alkoholi, npr. CH3OH; -dvije -OH skupine ili dvovalentni, npr. HOCH2CH2OH; -tri -OH skupine ili trovalentni, npr. HOCH2CH(OH)CH2OH. Osim po broju hidroksilnih skupina kemijska svojstva ovise i o njihovu položaju. Tako imamo primarne alkohole kod kojih na C-atomu nosiocu -OH skupine nije vezan niti jedan ili samo jedan C-atom, CH3OH i CH3CH2OH itd; sekundarne alkohole kod kojih su na C-atomu nosiocu -OH skupine vezana dva C-atoma, CH3CH(OH)CH3, ili kraće (R)2CHOH; tercijarne alkohole, alkohole kod kojih su na C-atomu nosiocu -OH skupine vezana tri C-atoma, CH3C(CH3)(OH)CH3, ili kraće (R)3COH.
Nomenklatura alkohola

I kod alkohola postoje određena međunarodna (IUPAC) pravila za tvorbu naziva: - Kao osnovna struktura odabere se najdulji lanac C-atoma na koji je vezana -OH skupina. - Lanac se numerira od onoga kraja koji je bliži -OH skupini. - Prisutnost -OH skupine označava se u imenu dodavanjem nastavka -ol (za jednu -OH skupinu, za dvije -diol, tri -triol itd.) osnovnom imenu ugljikovodika s istim brojem C-atoma. - Položaj svake -OH skupine označava se brojem ispred naziva alkohola. - Ostali supstituenti označavaju se na isti način kao i kod ugljikovodika. Primjeri: CH3OH metanol, HOCH2CH2CH2OH 1,3-propandiol.
Kemijska svojstva alkohola

Alkoholi u vodi slabo disociraju: CH3OH + H2O → CH3O− + H3O+ Kemijska reaktivnost alkohola uzrokovana je funkcionalnom, hidroksilnom skupinom. S natrijem alkoholi reagiraju prema jednadžbi 2ROH + 2Na → 2RONa + H2 pri čemu nastaju alkoksidi, npr. iz etanola nastaje natrijev etoksid. S bromovodičnom kiselinom etanol reagira kako slijedi CH3CH2OH + HBr → CH3CH2Br + H2O

53

Dobivanje alkohola

Metanol se može dobiti iz ugljikovog(II) oksida i vodika:
CO2 +2H2 t, p, kat CH3OH

Etanol se dobiva alkoholnim vrenjem (šećera):
C6H12O6 enzim 2 CH3CH2OH + 2 CO2

ili sintetski adicijom vode na eten:

H 2 C = CH 2 + H 2 O ⎯⎯ ⎯ → CH 3 CH 2 OH ⎯
FENOLI

t, p, kat.

Fenoli su spojevi kod kojih je makar jedna hidroksilna skupina vezana na ugljikov atom benzenske jezgre. Prvi, najjednostavniji član toga niza je hidroksibenzen ili fenol. Mnogi fenoli imaju trivijalna imena.
OH OH OH fenol katehol rezorcinol HO OH

Fenoli imaju posve različita svojstva od alkohola. To su tekućine visokog vrelišta ili čvrste tvari karakteristična mirisa. Sam fenol (karbolna kiselina) služio je kao prvi dezificijens. Fenol ima svojstva slabe kiseline koja su izraženija nego kod alkohola zbog djelovanja benzenske jezgre. Fenoli se upotrebljavaju u industriji kao sirovine za proizvodnju lijekova, boja, plastičnih masa itd. U pokusima genetičara služi kao mutagen. Fenoli se dobivaju iz katrana kamenog ugljena i kemijski iz benzena: C6H6 + Cl2 → C6H5Cl + HCl C6H5Cl + 2NaOH → C6H5ONa + NaCl + H2O C6H5ONa + H+ → C6H5OH + Na+
ETERI

Eteri su spojevi opće formule R-O-R', gdje R može ali ne mora biti jednako R', npr. CH3OCH3, CH3OCH2CH3 itd. Nomenklatura etera Uz ime alkilnih skupina dolazi i naziv eter. Za nevedene primjere imena su redom: dimetil-eter, etil-metil-eter.

54

Svojstva etera

Eteri u tekućem stanju dobra su organska otapala, naročito za masti, ulja, voskove, smole i gume. Slabije su reaktivni od alkohola. Zapaljivi su, a pare su im u smjesi sa zrakom (kisikom) eksplozivne.
ALDEHIDI I KETONI

Funkcionalna skupina aldehida i ketona je polarna karbonilna skupina,
C O

Ako se na karbonilnu skupinu veže makar jedan atom vodika, nastaju aldehidi opće formule RCHO. Ako se na karbonilnu skupinu vežu samo alkilne skupine, nastaju ketoni opće formule (R)2C=O, odnosno RCOR.
Nomenklatura aldehida i ketona

Na osnovu imena, određenu poznatim nam pravilima, aldehidi dobivaju nastavak -al, a ketoni -on, npr., HCHO metanal, CH3CH2CHO propanal, odnosno, CH3COCH3, propanon, CH3CH2CH2COCH3 2-pentanon.
Svojstva aldehida i ketona

Zbog polarnosti karbonilne skupine aldehidi i ketoni topljivi su u vodi. Metanal ima karakterističan, oštar miris. Nagriza sluznicu. 30 do 40 % otopina metanala u vodi naziva se formalin. On ima antibakterijska svojstva. Aldehidi se relativno lako oksidiraju 2RCHO + O2 → 2RCOOH, ali i reduciraju RCHO + H2 → RCH2OH. Ketoni su postojaniji prema oksidacijskim sredstvima, a njihovom redukcijom nastaju sekundardni alkoholi.
Dobivanje aldehida i ketona

Prije svega dobivaju se oksidacijom alkohola, i to, aldehidi oksidacijom primarnih alkohola 2RCH2OH + O2 → 2RCHO + 2H2O,

55

Primjeri: HCOOH metan-kiselina ili mravlja kiselina. npr.a ketoni oksidacijom sekundarnih alkohola R R CHOH + O2 R 2 2 R C O + 2 H2O Mogu se dobiti i adicijom vode na alkine R − C ≡ CH + H2O → RCH2CHO R − C ≡ C − R’ + H2O → RCOCH2R’ KARBOKSILNE KISELINE Karakteristična. CH3COONa natrijev acetat. vodikova veza. HCOONa natrijev formijat. Nomenklatura karboksilnih kiselina Ime kiseline dobije se tako da se imenu najduljeg ugljikova lanca (imenu odgovarajućeg ugljikovodika) koji uključuje karboksilnu skupinu doda nastavak -kiselina. vrelišta.COOH. Soli mravlje kiseline zovu se formijati. On je ion nosilac je kiselih svojstava tvari. 56 . HOOCCOOH etan-dikiselina ili uobičajeno oksalna kiselina. CH3CH2CH2COOH butan-kiselina ili maslačna kiselina. Kako su to česti i odavno poznati spojevi za mnoge od njih se upotrebljavaju uobičajena imena. tališta. Karboksilne kiseline s jednom karboksilnom grupom zovu se monokarboksilne kiseline. Za supstituente glavnog lanca važe već poznata pravila. npr. CH3COOH etan-kiselina ili octena kiselina. Svojstva karboksilnih kiselina Izrazita polarnost karboksilne skupine utječe uveliko na fizička pa i neka kemijska svojstva ovih kiselina. soli octene kiseline zovu se acetati. Od ovih kiselina one koje su topive u vodi i slabo disociraju: RCOOH + H2O → RCOO− + H3O+ Zbog polarnosti molekule vode nastali pozitivni vodikov ion prislanja se uvijek uz atom kisika u molekuli vode (mali negativni naboj!) i nastaje H3O+. npr. oksonijev ion. funkcionalna skupina ovih spojeva je karboksilna skupina O C OH kraće pisano . a one s dvije skupine dikarbonske kiseline. disocijacija u vodi.

ESTERI Esteri su organski spojevi nastali reakcijom kiseline i alkohola. RCOOH Mravlja kiselina industrijski se dobiva po slijedećem principu p. CO + NaOH 2HCOONa + H2SO4 HCOONa 2HCOOH + Na2SO4 Karboksilne kiseline s više od 16 C-atoma nazivamo višim masnim kiselinama. CH3(CH2)16COOH. 18 C-atoma. dezinficijens itd. CH3(CH2)4CH=CHCH2CH=CH(CH2)7COOH Prirodne nezasićene više masne kiseline imaju cis-konfiguraciju. zasićena. 16 C-atoma. mogu sadržavati miris. Zbog dugog nepolarnog alifatskog lanca i jako polarne karboksilne skupine svaka masna kiselina ima hidrofobni i hidrofilni dio. t. CH3COOH + NaOH → CH3COONa + H2O. Dobivanje karboksilnih kiselina Reakcijom oksidacije primarnih alkohola nastaju aldehidi. .palmitinska kiselina. CH3(CH2)14COOH. a obrnuta reakcija (estera s vodom) naziva se hidroliza estera. Soli masnih kiselina su sapuni. nezasićena. čijom daljnjom oksidacijom nastaju karboksilne kiseline RCH2OH oks. Kiseline reagiraju i s alkoholima i nastaju esteri (vidi kasnije dobivanje estera). Alkoholi reagiraju i s mineralnim kiselinama pri čemu također nastaju esteri. 57 . O RCOOH + HOCH2R' R C O CH2R' + H2O Reakcija dobivanja estera naziva se esterifikacija. To je natrijska sol octene kiseline. Sastavni su dio ulja (nezasićene) i masti (zasićene).stearinska kiselina. I takve molekule su amfipatske. 18 C-atoma. Detergenti su obično soli sulfonatnih kiselina koje imaju u sebi ugrađene dugačke ugljikovodične lance. Neke od najčešćih su: . RCHO oks.oleinska kiselina. kat. nezasićena. boju. Takve molekule nazivamo amfipatskim molekulama. natrijev acetat. . CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH.linolna kiselina. zasićena. . 18 C-atoma. osim kalijevih i/ili natrijevih soli viših masnih kiselina.Reakcijom octene kiseline s natrijevom lužinom nakon isparavanja vode zaostaje tvar formule CH3COONa. Sapuni u upotrebi.

adicijska i kondenzacijska. metanamin ili metilamin .. bakelit. Primjer: monomer CH2=CH2 eten mer −CH2-CH2− polimer . a sadrže više od 1000 atoma. N. teflon itd. dvije ili tri alkilne skupine pa govorimo o primarnim. Za njih je karakteristično da se u njihovim molekulama. Oni su najvažnije organske baze.N-dimetilmetanamin ili trimetilamin . celuloza. lakova itd). veće od 10000. više ili manje pravilno. sekundarnim i tercijarnim aminima. Sintetski polimeri su npr. ORGANSKI SPOJEVI S DUŠIKOM AMINI Amini su organski derivati amonijaka. (CH3)2NH + HCl → [(CH3)2NH2]+Cl− SINTETIČKI POLIMERI Polimeri su spojevi velike molekulske mase.tercijarni Anilini su amini kod kojih je amino skupina vezana izravno na ugljikov atom benzenske jezgre. polieten (polietilen). Prirodni polimeri su škrob. polieten (polietilen) Polimeri su osnovni sastojci različitih polimernih materijala (plastičnih masa. Unutar jedne (makro) molekule polimera razlikujemo između 50 i 1000000 temeljnih strukturnih jedinica. Temeljnu strukturnu jedinicu nazivamo mer. polistiren. a nastaje od monomera. Dva su osnovna tipa reakcija polimerizacije.CH2CH2CH2CH2CH2CH2. npr.primarni (CH3)2NH. CH3NH2. 58 . kaučuk itd. U amonijaku pojedini atomi vodika mogu biti zamijenjeni s jednom. CH3CONH2 acetamid U brzim reakcijama s kiselinama amini daju kvaterne amonijeve soli. CH3COOCH3... metil-acetat. svila. guma..sekundarni (CH3)3N.Nomenklatura estera Nazivi estera tvore se tako da se ispred imena soli odgovarajuće kiseline navede naziv alkilne skupine vezane za atom kisika. N-metilmetanamin ili dimetilamin. ponavljaju atomske skupine povezane kovalentnim vezama. NH2 Derivati karboksilnih kiselina kojima je hidroksilna skupina zamijenjena aminskom skupinom nazivaju se amidi.

Ako je karbonilna skupina na kraju lanca C-atoma. uz više hidroksilnih skupina. Neki od najvažnijih monosaharida su: (aldoheksoza) glukoza. UGLJIKOHIDRATI Po svojoj kemijskoj strukturi ugljikohidrati su šećeri polihidroksialdehidi ili polihidroksiketoni. Monosaharidi Molekule monosaharida. najčešće vode. Aldoze i ketoze uvijek spontano cikliziraju ako pri tome mogu nastati šesteročlani ili peteročlani ciklički spojevi (poluacetali i poluketali). uz izdvajanje neke male molekule. monosaharid se zove aldoza. npr. što znači da u molekuli. CH2OH H H OH HO H OH O H OH H HOCH2 O H H OH OH HOCH2 O H H OH OH H H OH HO CH OH 2 H glukoza fruktoza riboza 59 . pentoze. lipidi i nukleinske kiseline. PRIRODNI SPOJEVI Osnovne su skupine biološki važnih spojeva ugljikohidrati. tetroze. monosaharid se zove ketoza. npr. a da pri tome nema sporednih produkata. Prema broju C-atoma dijele se na treoze. (ketoheksoza) fruktoza. To su aldehidi ili ketoni koji sadrže najmanje dvije -OH skupine. (aldopentoza) riboza. a ako nije. polimerizacija estera u poliestere: nHOOCCH2COOCH2CH2OH → −(OCCH2COOCH2CH2O)n− + nH2O.ADICIJSKA POLIMERIZACIJA Adicijskoj polimerizaciji podliježu molekule koje sadrže dvostruke veze. imaju i karbonilnu. jednostavnih šećera ne mogu se razgraditi na jednostavnije molekule šećera. proteini. nastajanje teflona iz tetrafluoretena: nCF2=CF2 → −(CF2−CF2)n− KONDENZACIJSKA POLIMERIZACIJA Pri kondenzacijskoj polimerizaciji spajaju se molekule koje imaju dvije ili više funkcionalnih skupina. heksoze itd.

+ Peptidi Kondenzacijom dviju molekula aminokiselina nastaje dipeptid i molekula vode. Škrob razgradnjom na manje dijelove (hidrolizom) daje dekstrin koji daljnjom razgradnjom daje disaharid maltozu. Neki od najvažnijih disaharida su: saharoza (obični jestivi šećer) izgrađen od glukoze i fruktoze. pri sobnim uvjetima to su čvrste tvari. I celuloza može potpuno hidrolizirati i dati molekule glukoze. amino skupina je protonirana (-NH3 ). odnosno nastaje dvojni ion (zwitter-ion). Inače. Prema tome aminokiseline su amfoterne molekule jer se u vodenim otopinama ponašaju i kao kiseline i kao lužine. Polisaharidi Polisaharidi su polimeri. uglavnom vrlo velike molekulske mase. u kojima su molekule monosaharida povezane glikozidnim vezama. maltoza izgrađena od dvije molekule glukoze. O H2N CH R1 C N H CH R2 COOH 60 . a karboksilna skupina je disocirana (COO−). Povežu li se molekule glukoze na nešto drukčiji način nastaju makromolekule škroba. a ona slobodnu glukozu. Aminokiseline nisu topljive u organskim otapalima. PROTEINI Proteini ili bjelančevine su makromolekule izgrađene od aminokiselina. Disaharidi zagrijavanjem u kiselom mediju lako hidroliziraju dajući monosaharide od kojih su sastavljeni. Aminokiseline Opća formula aminokiselina je R CH NH2 COOH U neutralnim vodenim otopinama aminokiselina.Disaharidi Disaharidi su složeni šećeri od dva monosaharida povezana preko kisikova atoma (glikozidna veza). Jedan takav polisaharid izgrađen od puno molekula glukoze je celuloza.

Sekundarnom strukturom proteina zovemo strukturu nastalu povezivanjem karbonilnih i amino skupina istog proteina. Izloženi visokim temperaturama.3-propantriola). sve ove strukture omogućuju upravo takvu konformaciju proteina koja najbolje odgovara biološkoj funkciji proteina i stoga je zovemo nativnom konformacijom. jako kiselim ili lužnatim otopinama. a sudjeluju u izmjeni energije između stanice i njene okoline. deoksiribonukleinsku kiselinu (DNA) i ribonukleinsku kiselinu (RNA).2. a koje ne pripadaju istoj peptidnoj vezi (naborana struktura i struktura tipa zavojnice). Peptide s dvije do deset aminokiselina zovemo zajedničkim imenom oligopeptidi. time i biološka aktivnost proteina. iako stvarna granica između polipeptida i proteina nije tako oštra.Peptidna veza je veza između C-atoma karboksilne skupine jedne aminokiseline i atoma dušika amino skupine druge aminokiseline. gdje su sve tri OH skupine esterificirane istim ili različitim masenim kiselinama. Ovaj proces zovemo denaturacija. ENZIMI Enzimi su specifični proteini koji u organizmima djeluju katalitički na mnoge reakcije. tj. Kod nekih proteina biološka aktivnost se bespovratno izgubi. disulfidne veze. ionima metala itd.). LIPIDI Lipidi obuhvaćaju veliku skupinu strukturno različitih spojeva kao što su masti i ulja. Neutralne masti hidroliziraju zagrijavanjem u lužnatom mediju na glicerol i soli masnih kiselina (sapune). 61 . važna je interakcija aminokiselinskih ogranaka R (vodikove veze. NUKLEINSKE KISELINE Po kemijskoj strukturi i biološkoj funkciji razlikujemo dvije vrste nukleinskih kiselina. U osnovi. uz sekundarnu strukturu. feromoni itd. Polimer izgrađen od 10 do 100 aminokiselina zove se polipeptid. fosfatidi. međuionsko privlačenje itd. Određeni red kojim su aminokiseline povezane u proteinu nazivamo primarnom strukturom proteina. narušava se nativna konformacija. Proteini Ako u lancu ima više od 100 aminokiselina govorimo o proteinima. povratiti svoju prvotnu biološku aktivnost. Masti koje sadrže pretežno nezasićene masne kiseline tekuće su na sobnoj temperaturi i nazivamo ih uljima. Neutralne masti Po svojoj kemijskoj građi neutralne masti ili triacilgliceridi su esteri masnih kiselina i glicerola (1. Kod tercijarne strukture proteina. ali neki se proteini mogu renaturirati.

citozin i uracil (u RNA). heterociklički spojevi s dušikom i to adenin. citozin i timin (u DNA) ili adenin. B su baze. gvanin-citozin) tvoreći uzvojnicu.Nukleinske kiseline su dugačke poliesterske makromolekule tipa B B B B P Z P Z P Z P Z nukleotid polinukleotid P je oznaka za fosfatni ion. gvanin. 62 . Dva se lanca DNA. gvanin. Ostala pravila u vezi strukture ista su kao i za druge proteine. PO43− Z je monosaharid riboza (u RNA) ili deoksiriboza (u DNA). dva polinukleotida povezuju vodikovim vezama između njihovih parova baza (adenin-timin.

PITANJA & ODGOVORI 63 .

64 .

65 . U jednadžbi Cu + 2H2SO4 → CuSO4 + SO2 + 2H2O bakar se: A) oksidirao B) reducirao C) istopio D) legirao E) hidrolizirao Odgovor: A Cu + 2H 2SO 4 → Cu S O 4 + SO 2 + 2H 2 O 0 +2 +6 −2 Da bi bakar.1. Koja od navedenih molekula sadrži jednu dvostruku kovalentnu vezu: A) molekula vode B) molekula klora C) molekula ugljikovog dioksida D) molekula kisika E) molekula metana Odgovor: D Strukturna formula molekule kisika (dikisika) je O O 2. U molekuli Al2O3 je: A) ionska veza B) kovalentna veza C) metalna veza D) elektronska veza E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: A Ionska veza ostvaruje se između atoma metala (Al) i atoma nemetala (O2) čije se elektronegativnosti dovoljno razlikuju. prešao iz stanja s oksidacijskim brojem "0" (nula) u stanje s oksidacijskim brojem +2 treba otpustiti elektrone. Cu. 4. 3. HNO3 jedina od navedenih potpuno disocira u vodi. što je karakteristika reakcije oksidacije. U jake kiseline spada: A) H3PO4 B) CH3-COOH C) H2CO3 D) HNO3 E) H2S Odgovor: D HNO3 + H2O → H3O+ + NO3− Dušična kiselina.

Shematski: oksidacija −2 −1 0 +1 +2 redukcija oksidacijski brojevi 5. 2H2O + 2e– → H2 + 2OH– jer je za tu reakciju potrebno manje energije. 8. osim u hidridima metala 1. 7. Vodena otopina NaNO3 je: A) kisela B) neutralna C) lužnata D) plava E) zelena Odgovor: B NaNO3 je sol jake lužine (NaOH) i jake kiseline (HNO3) pa je prema tome njena vodena otopina neutralna. Elektrolizom vodenih otopina soli alkalijskih metala na katodi se izlučuje: A) vodik B) kisik C) natrij D) metal E) ništa od navedenog Odgovor: A Katoda (−) privlači pozitivni ion alkalijskog metala iz vodene otopine elektrolita ali se na katodi reducira vodik iz vode. Atomskim brojem nazivamo: A) broj protona u jezgri B) broj atoma u molekuli C) jedinicu za promjer atoma D) broj elektrona u vanjskoj ljusci 66 . Oksidacijski broj −4 ugljika je u spoju: A) CO2 B) CO C) H2CO3 D) CaCO3 E) CH4 Odgovor: E +4 +1 C H4 Oksidacijski broj vodika u spojevima je +1. 6. skupine kada je −1. i 2.

a tri atoma ugljika mogu se međusobno povezati samo na jedan način. 1s2 2s2 2p3.što ukupno iznosi 9 orbitala. Dušik ima u p-orbitalama druge ljuske: A) tri sparena elektrona B) pet sparenih elektrona C) tri nesparena elektrona D) pet nesparenih elektrona E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: C Iz prikazane elektronske konfiguracije atoma dušika. 13. vidljivo je da u p orbitalama. skupine periodnog sustava elemenata. 1. Svaki elektron zaposjeda po jednu p orbitalu čime se ostvaruje veća stabilnost atoma. Broj mogućih izomera kod propana iznosi: A) 1 B) 2 C) 3 D) 4 E) 0 Odgovor: A Propan ima tri atoma ugljika. 10. Broj asimetričnih atoma u molekuli fruktoze je: A) 1 B) 2 C) 3 67 . M-ljuska sadrži: A) 16 elektrona B) 32 elektrona C) 8 orbitala D) 16 orbitala E) 9 orbitala Odgovor: E M ljuska (treća ljuska od jezgre) glavnog kvantnog broja n=3 sadrži jednu s-orbitalu. kojih je 3. 12. 9. Alkalijski metali su elementi: A) iste periode B) istog broja ljusaka C) na zraku su stabilni D) čuvaju se pod vodom E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: E Alkalijski metali su elementi iste.E) broj elektrona u jezgri Odgovor: A Atomski broj je po definiciji određen brojem protona u jezgri. tri p orbitale i pet d. imamo 3 elektrona. 11.

vodika i kisika C) smjesa vodika i ugljika D) plinoviti element E) vrlo hlapljiva tekućina Odgovor: A Etin je spoj formule HC ≡ CH. Hidrolizom dipeptida nastaju: A) jednostavni proteini B) aminokiseline C) jednostavni šećeri D) masne kiseline i glicerol E) samo masne kiseline Odgovor: B Dipeptid je spoj nastao spajanjem dviju molekula aminokiselina uz izdvajanje vode. 14. Tražena reakcija je suprotni proces. 15. Sapunima odgovaraju sljedeće tvrdnje: A) to su esteri viših masnih kiselina B) to su soli viših masnih kiselina C) to su aldehidi viših masnih kiselina D) nastaju u reakciji sumporne kiseline i glicerola E) nastaju hidriranjem masti i ulja Odgovor: B Po svojoj strukturi su soli viših masnih kiselina. npr. CH3(CH2)16COONa.D) 4 E) 0 Odgovor: C CH2OH C O HO C* H H C* OH H C* OH CH2OH U molekuli fruktoze postoje tri atoma ugljika kojima su sva četiri vezana atoma ili skupine atoma različiti (*). Etilacetat nastaje reakcijom: A) CH3-COOH + CH3-CH2OH 68 . Etin je: A) spoj ugljika i vodika B) spoj ugljika. 16. Takve atome nazivamo asimetričnim ugljikovim atomima ili kiralnim centrima. 17.

Veza u molekuli amonijaka: A) ionska B) vodikova C) kovalentna D) elektronska E) ništa od navedenog Odgovor: C Amonijak.B) CH3-CH2OH + HCOOH C) CH3-COOH + CH3-CH3 D) CH3-CH2OH + CH3-CO-CH3 E) nijedna reakcija ne odgovara Odgovor: A Iz samog naziva tvari. CH3CH2OH i octene (acetatne) kiseline. NH3 je spoj nemetala dušika i vodika.soli karbonati. etilacetat. osim u peroksidima −1. 69 . CH3COOH. 18. Oduzimanjem vode od jedne molekule etanola nastaje: A) acetaldehid B) etan C) eten D) etin E) eter Odgovor: C CH3CH2OH → H2C = CH2 + H2O 19. može se zaključiti da nastaje iz etilnog alkohola (etanola). Oksidacijski broj +2 ugljika je u spoju: A) CO2 B) CO C) H2CO3 D) CH4 E) Na2CO3 Odgovor: B +2 −2 CO Oksidacijski broj kisika u spojevima s manje elektronegativnim elementima je −2. 21. 20. H2CO3 je formula za molekulu: A) ugljične kiseline B) mliječne kiseline C) octene kiseline D) formaldehida E) metanola Odgovor: A Ugljična kiselina . a atomi nemetala vežu se kovalentnim vezama.

Dvostruku kovalentnu vezu nalazimo u molekuli: A) natrijevog sulfida B) natrijevog oksida C) kisika D) dušika E) fluora Odgovor: C O O 24. n(H2SO4) = 1 mol n(H2O) = ? n(H 2 SO 4 ) 1 = n( H 2 O) 2 n(H 2 O) = 2n(H 2 SO 4 ) = 2 ⋅1 = 2 mol 70 . H2S → H+ +HS− → 2H++S2− 25. U slabe kiseline spada: A) H2SO4 B) HCl C) H2S D) HNO3 E) H3PO4 Odgovor: C Sumporovodična kiselina. Kisik je teži od vodika: A) 2 puta B) 8 puta C) 16 puta D) 32 puta Odgovor: C Iz periodnog sustava elemenata vidimo da je relativna atomska masa vodika približno 1 a kisika 16. odnosno 2 mola vode. odnosno jednog mola sumporne kiseline nastaju dvije molekule. 23.22. Koja količina vode nastaje potpunom neutralizacijom jednog mola sumporne kiseline: A) 1 mola B) 2 mola C) 3 mola D) 1/3 mola E) 1/2 mola Odgovor: B H2SO4 + 2NaOH → Na2SO4 + 2H2O Iz jednadžbe (provjeri da li je lijeva strana jednaka desnoj!) je vidljivo da iz jedne molekule. pa zaključujemo da je kisik (uz iste uvjete) 16 puta teži od vodika. H2S u vodi disocira slabo.

30. Formalin je: A) otopina formaldehida u vodi 71 . što zovemo reakcijom redukcije: Fe+2 + 2e− → Fe0. Koja od navedenih molekula sadrži tri jednostruke kovalentne veze: A) molekula dušika B) molekula amonijaka C) molekula vode D) molekula formaldehida E) molekula metana Odgovor: B Strukturna formula molekule amonijaka: H H N H 29. U reakciji FeSO4 + H2 → Fe + H2SO4 željezo se je: A) oksidiralo B) reduciralo C) legiralo D) hidroliziralo E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: B Fe S O 4 + H 2 → Fe + H 2SO 4 +2 +6 −2 0 Da bi željezo. 28. Fe prešlo iz stanja s oksidacijskim brojem +2 u stanje s oksidacijskim brojem 0 treba primiti 2 elektrona. 27. Od navedenih vodenih otopina soli djeluje kiselo otopina: A) natrijeva karbonata B) natrijeva nitrata C) natrijeva klorida D) kalijeva nitrata E) amonijeva nitrata Odgovor: E Amonijev nitrat sol je slabe baze (lužine) NH4OH i jake kiseline što za posljedicu ima da vodena otopina takve soli zbog hidrolize reagira kiselo. Legure su: A) smjese dva ili više metala B) spojevi dva ili više metala C) smjesa metala i nemetala D) spoj metala i nemetala E) spoj dva metala Odgovor: A Prema kemijskim i fizičkim svojstvima legure ili slitine su homogene smjese (čvrste otopine) ili intremetalni spojevi dvaju ili više metala.26.

a od ponuđenog jedino se proteini sastoje od spojenih aminokiselina. HCHO u vodi naziva se formalin. Peptidna veza se nalazi kod: A) aldehida B) amina C) aminokiselina D) proteina E) primarnih alkohola Odgovor: D Peptidna veza ostvaruje se međusobnim spajanjem molekula aminokiselina. Masti spadaju u red: A) proteina B) estera C) viševaljanih alkohola D) soli E) aldehida Odgovor: B Po svojoj strukturi masti su esteri glicerola i masnih kiselina. 34. 32. Potpunom hidrolizom škroba nastaje: A) galaktoza B) saharoza C) glukoza D) laktoza E) fruktoza Odgovor: C Škrob je polisaharid sastavljen od međusobno kemijski vezanih molekula glukoze što znači da hidrolizom škroba nastaje glukoza. 72 . 31. Vidi odgovor na pitanje 55. Aldehidi nastaju: A) oksidacijom primarnih alkohola B) redukcijom primarnih alkohola C) destilacijom fenola D) oksidacijom sekundarnih alkohola E) redukcijom sekundarnih alkohola Odgovor: A O 2RCH2OH + O2 2R C H 33.B) otopina fenola u vodi C) smjesa metanola i vode D) otopina mravlje kiseline u vodi E) smjesa etanola i vode Odgovor: A Otopina metanala (formaldehida).

Eten je: A) spoj ugljika i vodika B) spoj ugljika.35. vodika i kisika C) smjesa ugljika i vodika D) plinoviti element E) vrlo hlapljiva tekućina Odgovor: A Eten je spoj formule CH2 = CH2. a to je metanol: 2CH3OH + O2 → 2HCHO + 2H2O 37. metanal je aldehid koji sadrži jedan C-atom a nastaje oksidacijom primarnog alkohola (vidi pitanje 32. CH3CH2OH + HOCH2CH3 → CH3CH2-O-CH2CH3 + H2O 38. 39. Oduzimanjem vode od dvije molekule etanola nastaje: A) acetaldehid B) etan C) eten D) eter E) ester Odgovor: D Opća formula etera je R-O-R gdje je R ≠ H. Broj mogućih izomera kod butana iznosi: A) 1 B) 2 C) 3 D) 4 E) 0 Odgovor: B H3CCH2CH2CH3 H3CCHCH3 CH3 Butan ima čtiri atoma ugljika. Za alkane je karakteristična reakcija: A) polimerizacije 73 .) koji također sadrži jedan C-atom. 36. Formaldehid nastaje: A) destilacijom metanola B) redukcijom metanola C) oksidacijom metanola D) destilacijom mravlje kiseline E) hidrolizom metanola Odgovor: C Formaldehid. a četiri atoma ugljika mogu se međusobno samo na ova dva različita načina.

Acetati su: A) soli octene kiseline B) otopina acetona u vodi C) nezasićeni ugljikovodici D) soli mliječne kiseline E) soli mravlje kiseline Odgovor: A Drugi naziv octene kiseline je acetatna kiselina. Avogadrov broj je: A) 6. Za takve spojeve karakteristična je reakcija supstitucije. Koja količina H2O nastaje potpunom neutralizacijom jednog mola ugljične kiseline: A) 1 mol B) 2 mola C) 3 mola D) 1/2 mola E) 1/3 mola Odgovor: B H2CO3 + 2NaOH → Na2CO3 + 2H2O 74 . 43. odnosno 6.022⋅10−23 B) 6. Ca jedina moguća reakcija je reakcija u odgovoru pod A.023⋅10−22 C) 6. Točna je jednadžba: A) Ca(OH)2 + H2SO4 → CaSO4 + 2H2O B) Ca(OH)2 + H2SO4 → CaHSO4 + H2 C) Ca(OH)2 + 2H2SO4 → Ca(SO4)2 + 2H2O D) Ca(OH)2 + H2SO4 → CaH2SO4 + 2OH E) Ca(OH)2 + HCl → CaH2O + Cl Odgovor: A S obzirom na reakciju jake lužine i jakih kiselina te na dvovalentnost kalcija.B) adicije C) supstitucije D) redukcije E) esterifikacije Odgovor: C Alkani su zasićeni ugljikovodici koji sadrže C-atome povezane jednostrukom vezom. 40.022⋅1023 jedinki.022⋅10−23 mol−1 E) ništa navedeno nije točno Odgovor C: U jednom molu bilo kojih jedinki nalazi se Avogadrov broj. 42. CH4 + Cl2 → CH3Cl + HCl. npr. a njene soli su acetati.022⋅1023 D) 6. 41.

odnosno 1 mol kisika.4 Odgovor: C 2H2O → 2H2 + O2 Iz jednadžbe je vidljivo da iz dvije molekule. Koliko može nastati litara kisika kod standardnih uvjeta raspadom jednog mola vode: A) 16.022⋅1023 gr E) 6. odnosno 2 mola vode raspadom nastaje jedna molekula.2 D) 8.022⋅10−23 mol D) 6. 1 mola.4 ⋅ 0.022⋅1023 mol−1 C) 6.1 B) 32 C) 11.5 mol 2 2 n(O 2 ) 1 45. Avogadrova konstanta ima vrijednost: A) 6.022⋅1023 mol B) 6. Znači da će iz dvostruko manje množine (količine). kisika.2 E) 22. a natrija je +1 što je razlog da je oksidacijski broj joda u ovom spoju +5. odnosno jednog mola ugljične kiseline nastaju dvije molekule. n(H2O) = 1 mol n(O2) = ? V (O 2 ) Vm = ⇒ V (O 2 ) = V m ⋅ n(O 2 ) = 22. odnosno 2 mola vode.022⋅10 75 . vode nastati dvostruko manja množina (količina).Iz jednadžbe (provjeri da li je lijeva strana jednaka desnoj!) je vidljivo da iz jedne mole_kule. 46. n(H2CO3) = 1 mol n(H2O) = ? n (H 2 CO 3 ) 1 = ⇒ n (H 2 O) = 2n (H 2 CO 3 ) = 2 ⋅ 1 = 2 mol n ( H 2 O) 2 44. Oksidacijski broj joda u natrijevom jodatu je: A) −1 B) +1 C) +3 D) +7 E) +5 Odgovor: E +1 +5 −2 Na I O 3 Oksidacijski broj kisika u spojevima s manje elektronegativnim elementima je −2.5 = 11. osim u peroksidima −1. 0.2 L n (O 2 ) 1 1 n ( H 2O ) 2 = ⇒ n(O 2 ) = n(H 2 O) = ⋅1 = 0.5 mola.

L je opća prirodna konstanta koja je definirana omjerom brojnosti jedinki.Odgovor: B Avogadrova konstanta. Otapanje bakra u koncentriranim kiselinama odvija se po reakciji: A) Cu + HCl → CuCl + 1/2H2 B) Cu + 2HCl → CuCl2 + H C) Cu + 2HNO3 → CuNO3 + 1/2H2 D) Cu + 2HNO3 → Cu(NO3)2 + H2 E) Cu + 4HNO3 → Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O Odgovor: E U hladnoj koncentriranoj dušičnoj kiselini bakar se otapa prema jednadžbi navedenoj u odgovoru pod E. 47. Skupina O R C O R karakterizira: A) aldehide B) ketone C) etere D) estere E) kiseline Odgovor: D Esteri su organski spojevi koji nastaju reakcijom alkohola i kiselina: RCOOH + HOCH2R' → RCOOR' + H2O 50. Eter nastaje oduzimanjem jedne molekule vode iz: A) 2HCOH B) 2CH3-CHO C) 2CH3-CH3 D) 2CH3-CH2OH E) 2CH3-COOH 76 .022⋅1023 mol−1. n(B): L= N (B) n(B) Njezina eksperimentalna vrijednost iznosi: 6. U istoj skupini periodnog sustava nalaze se elementi: A) koji imaju isti broj elektrona B) koji imaju u posljednjoj ljusci isti broj elektrona C) koji u prirodi dolaze samo u elementarnom stanju D) koji su istog agregatnog stanja E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: B U istoj skupini periodnog sustava elemenata nalaze se elementi vrlo sličnih kemijskih svojstava koje određuje jednak broj elektrona u zadnjoj ljusci atoma. 48. 49. N(B) i njihove množine (količine).

Aminokiseline se u vodenoj otopini ponašaju kao: A) baze B) kiseline C) jaki oksidansi D) antiseptično E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: E Zbog toga jer sadrže karboksilnu i amino skupinu aminokiseline se u kiselim vodenim otopinama ponašaju kao lužine dok se u lužnatim vodenim otopinama ponašaju kao kiseline: NH3+ R R CH NH2 COOH R CH COO– + H2O NH2 CH COOH U neutralnoj vodenoj otopini ponašat će se istovremeno i kao kiselina i kao baza (unutarnja sol) jer voda. 52. Jednadžba za reakciju etanola i natrija je: A) CH3-CH2OH + Na → CH3-CH2ONa + 1/2H2 B) CH3-CH2OH + Na → CH3-CH3 + ONa C) CH3-CH2OH + Na → CH3-CH2NaOH D) CH3-CH2OH + Na → CH2Na-CH2OH + 1/2H2 E) CH3-CH2OH + Na → CH3-CH2Na + OH Odgovor: A Alkoholi s alkalijskim metalima reagiraju dajući alkokside. Hidrolizom masti uz prisutnost kiseline nastaje: A) glicerol i sapun B) glicerol i masne kiseline C) samo glicerol D) samo masne kiseline E) samo sapuni Odgovor: B Kako su masti po svojoj strukturi esteri glicerola i masnih kiselina logično je da hidrolizom uz H+ daju glicerol i masne kiseline. disocira na jednak broj H+ i OH− iona.Odgovor: D Oduzimanjem molekule vode dvjema molekulama etanola nastaje eter (dietileter): CH3CH2OH + HOCH2CH3 → CH3CH2-O-CH2CH3 + H2O 51. iako slabo. CH3CH2ONa. 53. u ovom slučaju natrijev etoksid. 77 .

Sagorijevanje metana odvija se reakcijom: A) CH4 + O2 → C + 2H2O B) CH4 + O2 → CH2 + H2O C) CH4 + O2 → CO + 2H2O D) CH4 + 2O2 → CO2 + 2H2O E) CH4 + O2 → CO2 + 2H2O Odgovor: D Potpunim sagorijevanjem metana nastaju ugljikov dioksid i voda.54. 57. Broj mogućih izomera kod butena iznosi: A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4 Odgovor: D CH3CH CHCH3 CH3CH2CH CH2 CH3 C CH2 CH3 Nema mogućnosti postojanja ijednog drugog spoja iste molekulske formule (bruto-formule) a različite strukture. Peptidna veza je: A) -CH2-NH-CH2B) -CH-COC) -CO-NHD) -COO-NHE) -CO-NH2Odgovor: C Aminokiseline se međusobno vežu tako da se karboksilna skupina jedne aminokiseline veže s amino skupinom druge aminokiseline pri čemu se izdvaja jedna molekula vode. Na primjeru opće formule dipeptida prikazana je peptidna veza: O H2N CH R1 C N H CH R2 COOH 56. Tricij je: A) element skupine 14 periodnog sustava B) simbola Th C) izotop kisika D) izotop vodika E) ništa od navedenog 78 . 55.

Prilikom elektrolize otopine CuCl2 A) na anodi se izdvaja klorovodik B) na anodi teče proces redukcije C) bakar se oksidira D) bakar se reducira E) klor se reducira Odgovor: D U vodi CuCl2 disocira: CuCl2 → Cu2+ + 2Cl−. Formula fosforne kiseline je: A) H3PO4 B) H2PO4 C) HPO4 D) HPO3 E) H2PO3 Odgovor: A Fosforna kiselina . Cu2+: Cu2+ + 2e− → Cu° 59. 2 H ili D. 60. teški vodik (deuterij). soli su fosfati. Na katodi (−) se reducira (prima elektrone) bakrov(2+) ion. 62. 61. 1 H ili H. 58. tricij 1 1 3 1 H ili T. Ionskom vezom povezani su atomi u molekuli: A) CO B) SO3 C) CO2 D) Al2O3 E) NH3 Odgovor: D Ionska veza ostvaruje se između atoma metala (Al) i atoma nemetala (O2) čije se elektronegativnosti dovoljno razlikuju.Odgovor: D Izotopi vodika su: obični vodik (procij). a to odgovara vezi u molekuli aluminijeva oksida. a alotropiju kod koje se alotropi (pojavni oblici) međusobno razlikuju po kristalnom obliku nazivamo polimorfijom. H3PO4. Pojava iste tvari u više kristalnih oblika je: A) izomorfija B) polimorfija C) alotropija D) izomerija E) ništa od navedenog Odgovor: B Pojavljivanje kemijske tvari u dva ili više oblika nazivamo alotropijom. Reakcije s vodom su reakcije: A) hidrogenacije B) hidrolize 79 .

neon. Ketoni nastaju: A) oksidacijom primarnih alkohola B) oksidacijom sekundarnih alkohola C) redukcijom aldehida D) redukcijom sekundarnih alkohola E) redukcijom primarnih alkohola Odgovor: B Samo se iz sekundarnih alkohola oksidacijom mogu dobiti ketoni: R R CHOH + O2 R 2 2 R C O + 2 H2O 80 . kalcij.C) dijalize D) redukcije E) esterifikacije Odgovor: B Hidor (grčki) znači voda pa je reakcija neke tvari s vodom nazvana hidroliza. kalcij. litij C) fluor. klor. 63. barij B) natrij. magnezij. argon E) aluminij. Polietilen je plastična masa nastala: A) međusobnim povezivanjem molekula etena B) polimerizacijom vinilklorida C) fermentacijom polivinila D) isparavanjem kaučuka kod visokih temperatura E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: A Polietilen je plastična masa nastala međusobnim povezivanjem više (poli) molekula etena (etilena). 64. silicij Odgovor: A Zemnoalkalijski su elementi 2. dakle. U zemnoalkalijske elemente spadaju: A) magnezij. kalij. 66. jod D) helij. skupine periodnog sustava elemenata. barij u ovom slučaju. fosfor. Soli sumporne kiseline su: A) sulfati B) sulfiti C) sulfidi D) persulfati E) persulfiti Odgovor: A 65.

Potpunom hidrolizom celuloze nastaje: A) fruktoza B) glukoza C) etanol D) laktoza E) metanol Odgovor: B Celuloza je polisaharid sastavljen od međusobno kemijski vezanih molekula glukoze što uvjetuje da njenom potpunom hidrolizom nastaje glukoza. 70. Zagrijavanjem kalcijevog acetata nastaju: A) aceton i kalcijev karbonat B) acetaldehid i kalcijev karbonat C) formaldehid i CO2 D) CO2 i aceton E) mravlja kiselina i CO Odgovor: A Ca(OOCCH3)2 → CH3COCH3 + CaCO3 81 . CH3-CO-CH3 je formula za molekulu: A) acetona B) mliječne kiseline C) octene kiseline D) etilacetata E) acetaldehida Odgovor: A CH3-CO-CH3 je formula molekule acetona (propanona). Spoj formule CH3-CHOH-COOH je: A) primarni alkohol B) sekundarni alkohol C) mliječna kiselina D) octena kiselina E) aceton Odgovor: C Mliječna kiselina ili 2-hidroksipropan kiselina. 71.67. 69. HCHO predstavlja molekulu: A) formaldehida B) acetaldehida C) mravlje kiseline D) acetona E) mliječne kiseline Odgovor: A HCHO je formula molekule formaldehida (metanala). 68.

82 . nastaje jedna molekula. Koja se množina kisika izluči elektrolizom 36 grama vode: A) 0. m(H2O) = 36 g n(O2) = ? m(H 2O) 36 n ( H 2O ) = = = 2 mol M (H 2O) 18 n ( H 2 O) 2 = n(O 2 ) 1 n (O 2 ) = 1 1 n(H 2 O) = ⋅ 2 = 1 mol 2 2 75. sol sumporaste kiseline. Avogadrova konstanta je omjer: A) mase i molarne mase tvari B) količine i molarne mase tvari C) broja molekula i atomskog broja D) broja molekula i količine tvari E) Avogadrova broja i mase tvari Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 46. Spoj formule NaHSO3 je sol: A) sulfatne kiseline B) sumoprovodične kiseline C) sulfitne kiseline D) disulfatne kiseline E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: C NaHSO3 je natrijev hidrogen sulfit.5 mola B) 1 mol C) 2 mola D) 3 mola E) 8 mola Odgovor: B 2H2O → 2H2 + O2 Kako je iz jednadžbe vidljivo da iz dvije molekule. odnosno 1 mol kisika. elektrolizom.72. Amonijak: A) ima više vrelište od fosfina B) je polarna molekula C) može se lako ukapljiti D) molekule ovog plina stvaraju vodikove veze E) sve navedene tvrdnje su točne Odgovor: E 73. odnosno 2 mola vode. 74. množina (količina) nastalog kisika iz 36 g (2 mola) vode je 1 mol.

osim u peroksidima −1. Mineral dolomit je po sastavu: A) CaCO3 B) Na2CO3 C) MgCO3 D) SiO2 E) MgCa(CO3)2 Odgovor: E Mineral dolomit je po sastavu magnezijev karbonat−kalcijev karbonat MgCO3⋅CaCO3.76. odnosno 3 mola vode. kalijev permanganat Kisik je u spojevima s manje elektronegativnim elementima oksidacijskog broja −2. 77. Kalij je u spojevima oksidacijskog broja +1. n(H3PO4) = 1 mol n(H2O) = ? n(H 3 PO 4 ) 1 = n ( H 2 O) 3 n(H 2 O) = 3n(H 3 PO 4 ) = 3 ⋅1 = 3 mol 79. Atomi različitih elemenata istog masenog broja zovu se: A) izotopi B) izobari C) izomeri D) modifikacije E) polimorfija Odgovor: B Izobari su po definiciji atomi različitih elemenata istog masenog broja. odnosno jednog mola fosforne kiseline nastaju 3 molekule. 78. 83 . Potpunom neutralizacijom jednog mola fosforne kiseline nastat će: A) 2 mola vode B) 3 mola vode C) jedan mol vode D) 1/3 mola H2O E) 2/3 mola H2O Odgovor: B H3PO4 + 3NaOH → Na3PO4+ 3H2O Iz jednadžbe uočavamo da potpunom neutralizacijom jedne molekule. Oksidacijski broj mangana u KMnO4 je: A) +6 B) +7 C) +2 D) −7 E) +1 Odgovor: B +1 +7 −2 K Mn O 4 .

4 litara D) 44 litre E) 12 litara Odgovor: C CaCO3 → CaO + CO2 Raspadom jedne molekule. odnosno 1 mol ugljikovog dioksida. Koliko će litara CO2 nastati kod standardnih stanja raspadom jednog mola kalcijevog karbonata: A) 1 litar B) 11. 81.2 mola D) 0. Za neutralizaciju 0. n(CaCO3) = 1 mol v(CO2) = ? n(CaCO 3 ) 1 = n(CO 2 ) 1 n(CO 2 ) = n(CaCO 3 ) = 1 mol Jedan mol bilo kojeg plina pri standardnim uvjetima ima volumen od 22.5 mola Odgovor: D H2SO4 + 2NaOH → Na2SO4 + 2H2O 84 .4 mola E) 0. sulfatne kiseline potrebno je natrijevog hidroksida: A) 1 mol B) 2 mola C) 0. Relativna atomska masa kisika je: A) 32 g B) 32 g mol−1 C) 32 D) 16 g E) 16 Odgovor: E Relativna atomska masa nam pokazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od unificirane atomske jedinice mase i očitava se iz periodnog sustava elemenata.80. 82.2 mola sumporne.4 dm3 (L). odnosno 1 mola kalcijevog karbonata nastaje jedna molekula.2 litara C) 22. Spajanjem kalcijevog fluorida i sumporne kiseline dolazi do reakcije prikazane jednadžbom: A) CaF2 + H2SO4 → CaSO4 + 2HF B) CaF2 + H2SO4 → CaSO4 + F2 + H2 C) CaF2 + H2SO4 → CaS + H2F2O4 D) CaF2 + H2SO4 → CaO + F2 + H2SO3 E) CaF2 + H2SO4 → Ca(OH)2 + H2SO2 + F2 Odgovor: A 83.

2 mol n(NaOH) = ? n(H 2 SO 4 ) 1 = n( NaOH) 2 n( NaOH) = 2n(H 2 SO 4 ) = 2 ⋅ 0. Koja od navedenih jednadžbi je točna: A) 2NH4Cl + Ca(OH)2 → CaCl2 + NO2 + H2O B) 2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NPH3 + CaCl + 2H2O C) 2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NH3 + CaCl2 + 2H2 + O2 D) 2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NH3 + 2CaCO3 + 2HCl E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: E Ispravna jednadžba glasi: 2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NH3 + CaCl2 + 2H2O 86.4 mola. 85 .4 mol 84.Za neutralizaciju jedne molekule. odnosno jednog mola sumporne kiseline potrebno je dvostruko više molekula . Fosfor u posljednoj ljusci ima: A) 3 elektrona B) 2 elektrona C) 6 elektrona D) 5 elektrona E) 7 elektrona Odgovor: D Fosfor u zadnjoj ljusci ima 5 elektrona stoga pripada 15 skupini periodnog sustava elemenata. odnosno 2 mola natrijeva hidroksida.2 = 0. 85. Dvostruko veća količina od zadane je 0. N(H2SO4) = 0. Broj mogućih izomera kod pentana je: A) 2 B) 3 C) 0 D) 4 E) 5 Odgovor: B H3CCH2CH2CH2CH3 H3CCHCH2CH3 CH3 H3C CH3 C CH3 CH3 Nema mogućnosti postojanja ijednog drugog spoja iste molekulske formule (bruto-formule) a različite strukture.dvije molekule.

kis. odnosno jednog mola oleinske kiseline potrebna je jedna molekula.) 1 = n( H 2 ) 1 n(H 2 ) = n(ol. kis. odnosno 1 mol vodika.5 mola E) 0.) = 1 mol n(H2) = ? n(ol. kis.87. n(ol. npr. Za hidrogeniranje 1 mola oleinske kiseline potrebno je vodika: A) 1 mol B) 2 mola C) 3 mola D) 0. 86 .: 2CH3OH + 2Na → 2CH3ONa + H2 90.1 mol Odgovor: A CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH + H2 → CH3(CH2)16COOH Za hidrogenaciju (spajanje s vodikom) jedne molekule (jedne dvostruke veze). po broju atoma ugljika odgovarajućih primarnih alkohola. Hidrolizom etilacetata nastaje: A) aceton B) etanal C) etanol D) acetilen E) acetaldehid Odgovor: C CH3COOCH2CH3 + H2O → CH3COOH + CH3CH2OH etanol 89. Acetaldehid nastaje: A) destilacijom acetona B) oksidacijom acetona C) destilacijom etanola D) oksidacijom etanola E) redukcijom etanola Odgovor: D 2CH3CH2OH + O2 → 2CH3CHO + 2H2O Prisjetimo se da aldehidi nastaju oksidacijom.) = 1 mol 88. Alkoksidi nastaju: A) alkoholnim vrenjem šećera B) reakcijom alkohola i kiselina C) reakcijom alkohola i lužina D) reakcijom alkohola i alkalijskih elemenata E) reakcijom alkohola i halogenih elemenata Odgovor: D Alkoksidi nastaju spajanjem alkohola i alkalijskih metala.

osim u peroksidima −1. Za sve halogenovodike vrijedi tvrdnja: A) to su tekućine B) istog su vrelišta C) otapaju se u vodi D) ne otapaju se u vodi E) nastaju raspadom halogenih elemenata Odgovor: C Svi halogenovodici su plinovi. Njihove molekule izrazito su polarne kao i molekule vode pa se stoga dobro otapaju u vodi. 93. 95. HNO3 + H2O→ H3O+ + NO3− 94. Oksidacijski broj željeza u Fe2O3 je: A) +2 B) +3 C) −2 D) −3 E) +1 Odgovor: B +3 −2 Fe 2 O 3 Kisik u spojevima s elementima manje elektronegativnosti ima oksidacijski broj −2.91. Jaka kiselina je: A) sumporovodična B) fosforna C) dušična D) octena E) limunska Odgovor: C Dušična kiselina jedina od navedenih u vodi gotovo potpuno disocira. 92. Mineral koji sadrži bakar je: A) halkopirit B) pirit C) magnetit D) dolomit E) ortoklas Odgovor: A 87 . Aminokiselinama odgovaraju tvrdnje: A) u čistom stanju su tekućine B) u čistom stanju su krutine C) u vodi se ne otapaju D) topljive su u organskim otapalima E) ulaze u sastav polisaharida Odgovor: B Svojstvo je aminokiselina da su u čistom stanju čvrste tvari (krutine).

odnosno njegova jezgra (+) najslabije privlači OH− ion. Elementi istih skupina: A) istih su atomskih masa B) istog su broja protona C) istog su broja elektrona D) istog su agregatnog stanja E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: E Elementi vrlo sličnih kemijskih svojstava svrstani su u iste skupine. 97. Oksidacijski broj ugljika +2 je u spoju: A) CHCH B) CH3-CH3 88 . 2Al + 6HCl → 2AlCl3 + 3H2 2Al + 2OH− + 6H2O → 2Al(OH)4− + 3H2 99. Njihova svojstva određena su istim brojem elektrona u posljednoj ljusci. 98. Reakcija s vodom je reakcija: A) hidrolize B) hidriranja C) neutralizacije D) destilacije E) redukcije Odgovor: A Hidor (grčki) znači voda pa je reakcija tvari s vodom nazvana hidrolizom. U amfoterne elemente spada: A) kisik B) jod C) aluminij D) kalcij E) fosfor Odgovor: C Aluminij jedini od navedenih elemenata stupa u reakciju i s kiselinama i s lužinama što zovemo amfoternošću. 100.Formula halkopirita je CuFeS2. odnosno Cu2S⋅Fe2S3 96. Koji od navedenih hidroksida je najjači: A) Ca(OH)2 B) Al(OH)3 C) Mg(OH)2 D) LiOH E) RbOH Odgovor: E Rubidijev hidroksid je najjači jer najlakše disocira što je posljedica toga da je rubidijev atom veći od ostalih navedenih atoma koji tvore hidrokside.

NaOH potrebna jedna molekula. 103. Za neutralizaciju jednog mola NaOH potrebno je octene kiseline: A) 1 mol B) 0. 101.C) CO2 D) CO E) H2CO3 Odgovor: D +2 −2 C O Kisik u spojevima s manje elektronegativnim elementima uvijek ima oksidacijski broj −2. Broj izomera kod butanola je: A) 2 B) 3 C) 4 89 . odnosno 1 mol octene kiseline. odnosno jednog mola natrijeva hidroksida. Međusobnim spajanjem elemenata nastaju: A) homogene smjese B) heterogene smjese C) jednostavne tvari D) složene tvari E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: D Spajanjem različitih elemenata (jednostavne tvari!) nastaju čiste složene tvari (spojevi). CH3COOH. osim u peroksidima −1.3 mol D) 0.5 mol C) 0. Acetati su: A) soli acetona B) soli octene kiseline C) oksidacijski produkti acetona D) ketoni E) oksidacijski produkti Odgovor: B 104.1 mol E) 3 mola Odgovor: A NaOH + CH3COOH → CH3COONa + H2O Iz jednadžbe je vidljivo da je za neutralizaciju jedne molekule. n(NaOH) = 1 mol n(CH3COOH) = ? n( NaOH) 1 = n(CH3COOH) 1 n(CH3COOH) = n( NaOH) = 1 mol 102.

107. aceton (propanon). Svi elementi jedne periode imaju: A) istu elektronsku konfiguraciju posljednje ljuske B) slična svojstva 90 . Redni broj atoma jednak je broju protona. broj elektrona jednak je broju protona. Broj elektrona u atomu: A) jednak je masenom broju atoma B) raste s porastom broja pozitrona C) raste s porastom broja neutrona D) raste s porastom rednog broja E) raste s porastom valencije atoma Odgovor: D U atomu. vodika i kisika D) sekundarni alkohol E) bezbojni plin Odgovor: C CH3 C CH3 O . 106. Fruktoza je: A) razgradni produkt glukoze B) važan monosaharid C) važan disaharid D) aromatski ugljikovodik E) aromatski alkohol Odgovor: B Molekule fruktoze ne mogu se razgraditi na jednostavnije molekule šećera što određuje da je fruktoza monosaharid. 108. 105.D) 5 E) 0 Odgovor: C CH3 H3CCH2CH2CH2OH H3CCHCH2CH3 OH H3CCHCH2OH CH3 H3C C CH3 OH Nema mogućnosti postojanja ijednog drugog spoja iste molekulske (bruto formule) a različite strukture. Slijedi da broj elektrona u atomu raste s porastom rednog broja. Aceton je: A) nezasićeni ugljikovodik B) spoj ugljika i vodika C) spoj ugljika.

111. i to tako da se u jednoj periodi nalaze atomi s jednakim brojem ljusaka.0 mola molekula klora Odgovor: B 91 . Množinska koncentracija je dana omjerom: A) mase otopljene tvari i množine otopine B) mase otopljene tvari i volumena otopine C) množine otopljene tvari i mase otapala D) množine otopljene tvari i volumena otapala E) množine otopljene tvari i volumena otopine Odgovor: E Množinska koncentracija dana je omjerom množine otopljene tvari i volumena otopine. 112. odnosno do pojave malog negativnog naboja na dijelu molekule gdje se nalazi atom elektronegativnijeg klora. a na dijelu molekule gdje se nalazi vodik javlja se mali pozitivni naboj. U molekuli HCl uslijed razlike u elektronegativnosti vodika i klora dolazi do polarizacije naboja na molekuli.24 mola molekula klora B) 0.0 mola molekula klora E) 2.periode na temelju broja ljusaka u atomu. 96500 kulona izlučit će iz otopine: A) 0.75 mola molekula klora D) 1. 109. Vodikova veza: A) odgovara po jakosti kovalentnoj vezi B) odgovara po jakosti van der Waalsovim vezama D) povezuje molekule vode u kristalnom stanju E) je veza između dva atoma vodika u vodi Odgovor: D Molekule vode međusobno su povezane vodikovim vezama što naročito dolazi do izražaja kada se molekule vode nalaze u kristalnom stanju.C) isti maksimalni oksidacijski broj D) isti naboj jezgre E) isti broj ljusaka Odgovor: E Elementi u periodnom sustavu elemenata svrstani su u vodoravne retke .5 mola molekula klora C) 0. 110. a jedinica je mol/L. Molekula s polarnim obilježjem je: A) H3O+ B) HCl C) Cl2 D) CH4 E) NH4+ Odgovor: B Za molekule kojih težišta pozitivnog i negativnog naboja nisu na istom mjestu kažemo da su polarne (dipoli).

odnosno 2 mola HCl.3 mol HCl D) 0.4 mol HCl E) 0.2 mol n(HCl) = ? n(Ca(OH) 2 ) 1 = n(HCl) 2 n(HCl) = 2n(Ca(OH) 2 ) = 2 ⋅ 0. 114. Za neutralizaciju 0.96500 kulona odgovara ukupnom naboju jednog mola elektrona.2 = 0. ANODA (+): 2Cl− − 2e− → Cl2 Iz jednadžbe je vidljivo da dva elektrona. Amfoterna svojstva ima: A) željezo B) aluminijev hidroksid C) kalcijev hidroksid D) bakarov(I) hidroksid 92 .4 mola HCl.5 mol HCl Odgovor: D Ca(OH)2 + 2HCl → CaCl2 + 2H2O Prema jednadžbi.5 mol 2 2 113. 96500 kulona = Q (1 mol e−) n(Cl2) = ? n (e − ) 2 = n(Cl 2 ) 1 n(Cl 2 ) = 1 1 n(e − ) = ⋅1 = 0.1 mol HCl B) 0. Neutralno reagira otopina: A) NH4Cl B) NaNO3 C) K2CO3 D) ZnSO4 E) CuSO4 Odgovor: B NaNO3 je sol jake lužine (NaOH) i jake kiseline (HNO3) što za posljedicu ima da vodena otopina ove soli reagira neutralno. pa će dvostruko manje elektrona (1 mol) izlučiti 0.2 mola kalcijevog hidroksida trebati 0. odnosno jednog mola kalcijevog hidroksida potrebno je dvije molekule. odnosno 2 mola elektrona izlučuju iz otopine jednu molekulu odnosno jedan mol klora. za neutralizaciju jedne molekule.4 mol 115. Slijedi da će za neutralizaciju 0.2 mola kalcijevog hidroksida treba: A) 0. n(Ca(OH)2) = 0.5 mola klora.2 mol HCl C) 0.

Sol će nastati: A) otapanjem NaCl u vodi B) hidrolizom Na2CO3 C) reakcijom HNO2 s HCl D) reakcijom HNO3 s Cu E) otapanjem HNO3 u vodi Odgovor: D Bakar reagira s hladnom razrijeđenom i koncentriranom dušičnom kiselinom dajući sol bakrov(II) nitrat: 3Cu + 8HNO3 → 3Cu(NO3)2 + 2NO + 4H2O Cu + 4HNO3 → Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O 119. a u reakciji s lužinama kao kiselina: Al(OH)3 + 3H+ → Al3+ + 3H2O Al(OH)3 + OH− → Al(OH)4− 116. Zagrijavanjem kalcijevog karbonata nastaje A) talina soli B) živo vapno C) gašeno vapno D) vapnena žbuka E) pečeni gips Odgovor: B CaCO3 → CO2 + CaO kalcijev oksid. Hidridima alkalijskih metala odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) u čvrstom stanju su dobri vodiči B) spadaju u ionske spojeve C) ne reagiraju s vodom D) su plinovite tvari E) karakterizira ih jaka vodikova veza Odgovor: B 93 . Kalcijevom hidroksidu odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) jaka je lužina B) slaba je kiselina C) služi za dobivanje živog vapna D) naziva se živo vapno E) naziva se sadra Odgovor: A Kalcijev hidroksid se slabo otapa u vodi. Inače. ali onaj dio koji se otopi potpuno disocira.E) bakarov(II) hidroksid Odgovor: B Aluminijev hidroksid je amfoteran spoj jer se u reakciji s kiselinama ponaša kao lužina. Ca(OH)2 → Ca2+ + 2OH− 118. jakost lužina (i kiselina) određuje samo stupanj disocijacije koji se eksperimentalno određuje. živo vapno 117.

U hidridima alkalijskih metala (LiH. Čilska salitra je: A) Na2CO3 B) NaIO3 C) NaNO3 D) Na2NO3 E) NaNO3⋅2H2O Odgovor: C Čilskom salitrom nazivamo natrijev nitrat. Ugljikov(II) oksid nastaje: A) reakcijom mravlje i klorovodične kiseline B) djelovanjem zraka na užareni koks C) uvođenjem CO2 u sumpornu kiselinu D) oksidacijom CO2 E) redukcijom ugljika Odgovor: B O2 + C → CO2 + C → 2CO Koks je. ugljik. Oleum se naziva: A) koncentrirana otopina sumporne kiseline B) otopina sumporovog(IV) oksida u sumporastoj kiselini C) otopina sumporovog(IV) oksida u sumpornoj kiselini D) otopina sumporovog(VI) oksida u sumpornoj kiselini E) otopina sumporovog(VI) oksida u sumpornoj kiselini Odgovor: E SO3 + H2SO4 → H2S2O7 124. 121... 120.. Kod otapanja bakra u dušičnoj kiselini odvijaju se slijedeće reakcije: A) Cu + 4HNO3 → Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O B) Cu + 4HNO → Cu(NO3)2 + N2 + 2H2O C) Cu + 4HNO3 → 3Cu(NO3)2 + NO + 2H2O D) Cu + 2HNO3 → Cu(NO3)2 + H2 E) 2Cu + 2HNO3 → 2CuNO3 + H2 Odgovor: A Vidi odgovor na pitanje 118. NaH. ustvari.) razlika u elektronegativnosti između alkalijskih metala i vodika dovoljna je da njihova veza ima ionski karakter. KH. 123. Raspadom vodikovog peroksida nastaje: A) H2 + O2 B) H2O2 + H2O C) H2O + H2 D) H2O + O2 E) H2O + O3 Odgovor: D 2H2O2 → 2H2O + O2 94 . 122.

Reakcije na dvostrukoj vezi zovu se reakcije: A) supstitucije B) esterifikacije C) adicije D) hidrolize E) neutralizacije Odgovor: C H2C = CH2 + HCl → H3C-CH2Cl 127. odnosno kemijska reakcija kojom nastaje flurovodična kiselina. U ugljikovodike možemo ubrojiti: A) propanon B) propanol C) gvanin D) bakelit E) etilen Odgovor: E H2C = CH2 eten ili etilen. Bezvodni fluorovodik je pri sobnoj temperaturi: A) tekućina bez boje B) spoj elektronegativnih molekula C) plin koji reagira s vodom D) spoj koji dobro disocira E) spoj vezan ionskom vezom Odgovor: C Bezvodni fluorovodik u otopini disocira: HF + H2O → H3O+ + F− Molekule fluorovodika prelaskom u vodenu otopinu ioniziraju što je bitna promjena. 126. 128. Eterima odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) mogu nastati iz natrij-alkoksida i karbonatne kiseline B) mogu nastati iz natrij-alkoksida i alkilhalogenida C) mogu nastati iz natrij-alkoksida i klorovodične kiseline D) kemijski su vrlo reaktivni E) pri sobnoj temperaturi su plinovite tvari Odgovor: B R-CH2ONa + ClCH2-R → R-CH2-O-CH2-R + NaCl 129. Acetaldehid nastaje A) oksidacijom glikola B) oksidacijom glicerola C) oksidacijom etanola D) zagrijavanjem kalcijevog acetata E) adicijom vode na eten Odgovor: C 95 .125.

kat. Voskovi su: A) eteri viših alkohola B) esteri viših karboksilnih kiselina C) soli viših karboksilnih kiselina D) poznati pod nazivom gliceridi E) polimeri fenola i metanala Odgovor: B Voskovi su esteri masnih kiselina s dugim lancima i dugolančanih alkohola.2CH3CH2OH + O2 → 2CH3CHO + 2H2O 130. Saharozi odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) pokazuje reakcije na aldehide B) spada u monosaharide C) naziva se invertni šećer 96 . Aceton je: A) nezasićeni ugljikovodik B) 2-butanon C) spoj nastao dehidrogenacijom primarnog alkohola D) spoj nastao dehidrogenacijom sekundarnog alkohola E) spoj nastao iz kalcijevog karbida i vode Odgovor: D CH3 CHOH CH3 CH3 t. 134. Zagrijavanjem natrijevog formijata nastaje: A) ugljikov(II) oksid i voda B) ugljikov(IV) oksid i vodik C) oksalna kiselina i voda D) natrijev oksalat i voda E) natrijev oksalat i vodik Odgovor: E 2HCOONa → NaOOCCOONa + H2 133. Svojstva slabe kiseline ima: A) ksilen B) cikloheksan C) cikloheksen D) hidroksibenzen E) brombenzen Odgovor: D Hidroksibenzen djelomično disocira u vodi dajući i vodikove (hidronium) ione nositelje kiselih svojstava. C6H5OH → C6H5O− + H+ 132. CH3 C O + H2 131.

107⋅10−25 kg 138.52⋅10−25 kg Odgovor: B Ar(I) = 126. teški vodik ili 1 deuterij simbola 2 H ili D (usporedi s pitanjem 57.D) izomerna je s maltozom E) izomerna je s celulozom Odgovor: D Saharoza i maltoza imaju istu molekulsku formulu (bruto-formula) a različite strukture.9045 ma(I) = ? ma(I) = Ar(I)⋅u = 126. masa jednog atoma joda je: A) 7.9045⋅1.6605⋅10−27 kg = 2. 1 137.9045. 136. Deuterij: A) je izobar vodika B) ima jezgru koja se sastoji samo od jednog protona C) ima maseni broj 3 D) u prirodi se javlja u smjesi s 1 H 1 E) se razlikuje po kemijskom sastavu od običnog vodika Odgovor: D Vodik se u prirodi javlja u smjesi izotopa: obični vodik simbola 1 H ili H. Unutar periode periodičnog sustava elemenata od 1. do nulte skupine: A) energija ionizacije pada B) povećava se radijus atoma C) smanjuje se pozitivni naboj jezgre D) raste pozitivni naboj jezgre E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: D 97 . s tim da se molekula saharoze sastoji od molekula glukoze i fruktoze a molekula maltoze od dvije molekule glukoze. Glukozi odgovara slijedeća tvrdnja: A) sastavni je dio maltoze B) ravninu polarizirane svjetlosti zakreće nalijevo C) u molekuli ima keto-skupinu D) spada u pentoze E) tvori soli glukozide Odgovor: A Vidi odgovor na pitanje 134. Ako je relativna atomska masa joda Ar(I) = 126.2144⋅10−25 kg E) 1.). 135.107⋅10−25 kg C) 1. Molekulska formula ovih disaharida je C12H22O11.6605⋅10−27 kg D) 4.6425⋅10−26 kg B) 2.

142. 139. 140. Elektronegativnost: A) raste unutar pojedine skupine od prve do sedme periode B) u periodičkom sustavu elemenata opada od prve do sedme skupine C) je sposobnost atoma nekog elementa da oduzme elektrone atomu drugog elementa s kojim se kemijski vezuje D) ne ovisi o energiji ionizacije i afinitetu prema elektronu E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: C Prema definiciji. do nulte skupine vidljivo je da raste redni broj. vodoravnog retka u periodnom sustavu elemenata od 1. udruživanje) molekula amonijaka.Unutar periode. NH3 uzrokovana vodikovom vezom uvjetuje neobično visoko vrelište amonijaka. Vodikova veza: A) ostaje nepromijenjena kada se led tali zagrijavanjem B) znatno je slabija od van der Waalsovih sila C) mnogo je jača od kovalentne veze D) nije elektrostatičke prirode E) uvjetuje neobično visoko vrelište amonijaka Odgovor: E Asocijacija (povezivanje. 141. 143. elektronegativnost je sposobnost (snaga) atoma nekog elementa da više ili manje privlače elektrone vanjske ljuske drugih atoma s kojima je spojen. redni broj atoma jednak je broju protona u atomu. 2. Koja od navedenih molekula nije polarna: A) NH3 B) CH3Cl C) NF3 D) SF6 E) HBr Odgovor: D U molekuli SF6 težište pozitivnih i negativnih naboja nalazi se na istom mjestu. a što je karakteristika atoma nemetala. a to ne dovodi do polarizacije naboja na molekuli. 3 ili 4 elektrona do stabilne elektronske konfiguracije. Atomi nemetala: A) imaju malu energiju ionizacije B) pokazuju afinitet prema elektronu C) nalaze se u 2. Topljivost: A) plinova povećava se s porastom temperature 98 . što je jednostavni odraz broja protona u jezgri. skupini periodničnog sustava elemenata D) međusobno se spajaju u molekule ionskom vezom E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: B Afinitet prema elektronu izražen je kod atoma malih promjera kojima u zadnjoj ljusci nedostaje 1. odnosno ta molekula nije polarna.

145. skupine periodnog sustava elemenata B) na elektrodama se od više mogućih kemijskih reakcija uvijek odvija ona reakcija koja zahtijeva najveći utrošak energije C) talina soli elemenata 2. Kiselo će reagirati vodena otopina: A) Na2CO3 B) (NH4)2CO3 C) RCOONa D) C6H5OH E) CH3(CH2)11C6H4SO3Na Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 131.B) plinova proporcionalna je tlaku plina iznad otopine C) kisika je veća u toploj nego u hladnoj vodi D) plinova se s povišenjem tlaka smanjuje E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: B Što je veći tlak plina iznad otopine otapa se veća množina (količina) plina. 147. Cu2C2 ima mnogo sličnosti s ionskim kristalima a hidrolizom daje etin (acetilen): Cu2C2 + 2H2O → CuOH + HC ≡ CH 146. a tek poznavanje strukture složenih iona omogućuje pravilno zaključivanje o oksidacijskim brojevima atoma u složenim ionima. skupine periodnog sustava elemenata mogu se dobiti elementi te skupine D) vodenih otopina soli na anodi se izlučuje vodik E) vodenih otopina soli na katodi se oksidiraju molekule vode 99 . monoatomnih iona jednak je naboju iona. Oksidacijski broj: A) kisika u peroksidima je −2 B) vodika u hidridima metala 1. skupine je +1 C) vodika u hidridima metala 2. 144. skupine je +1 D) sumpora u SO42− je −2 E) svih jednostavnih iona jedanka je naboju iona Odgovor: E Oksidacijski broj samo jednostavnih. Koji od navedenih spojeva ima svojstva soli: A) CH3COOC2H5 B) C6H5Cl C) CH3CH2ONa D) Cu2C2 E) niti jedan od navedenih Odgovor: D Zbog razlike u elektronegativnosti između ugljika i bakra. Prilikom elektrolize: A) iz vodenih otopina soli mogu se izlučivati elementi 1.

2+ i 2−. npr. +2 i −2. Koja od navedenih kemijskih reakcija je redoks-reakcija: A) CaO + CO2 → CaCO3 B) H2CO3 + CaO → CaCO3 + H2O C) CO2 + C → 2CO D) CaO + 2H2CO3 → Ca(HCO3)2 + H2O E) HCO3 → H+ + CO32− Odgovor: C C O2 + C → 2 C O Redoks-reakcije su one reakcije kod kojih se odvija proces oksidacije. skupine dobivaju se elektrolizom talina njihovih soli. npr.Odgovor: C Elementi 2. CaCl 2 ⎯t Ca 2+ + 2Cl − ⎯→ ANODA(+): 2Cl− − 2e− → Cl2 KATODA(−):Ca2+ + 2e− → Ca 148. npr. Broj strukturnih izomera heksana je: A) 2 B) 3 C) 4 D) 5 E) 9 Odgovor: D H3CCHCH2CH2CH3 CH3 H3CCH2CHCH2CH3 CH3 H3CCH2CH2CH2CH2CH3 CH3 H3C C CH3 CH2 CH3 H3C HC H3C CH3 CH CH3 100 . 149. primanja elektrona što dovodi do promjene oksidacijskih brojeva atoma elemenata u tim reakcijama: +4 +4 −2 0 +2 −2 C + 2e − → C 0 +2 +2 C → C + 2e − Napomena: Razlikuj simbol za oksidacijski broj. od simbola za naboj iona. otpuštanja elektrona i proces redukcije.

fenol-formaldehidnog kopolimera jednog od najstarijih industrijskih plastičnih masa. Metanal: A) se dobiva iz etina B) je bezbojan tekućina C) nije topljiv u vodi D) polimerizacijom daje ciklički trimer E) upotrebljava se za proizvodnju bakelita Odgovor: E Metanal. Genetičari ga u svojim pokusima upotrebljavaju kao mutageno sredstvo. C6H5OH A) je bezbojna tekućina B) nije topljiv u organskim otapalima C) pokazuje lužnata svojstva D) je otrovan i djeluje baktericidno E) ne reagira s NaOH Odgovor: D Hidroksibenzen. 101 . fenol je otrovan i njegova vodena otopina poznata je kao prvi dezinficijens. Butanon: A) je metiletilketon B) katalitičkim hidriranjem daje 1-butanol C) adira halogenvodike D) sadrži pet ugljikovih atoma E) je plin Odgovor: A CH3 CO CH2CH3. 151. 153.150. Eteri: A) nastaju reakcijom kiselina s alkoholima B) se mogu prirediti reakcijom alkil halogenida i natrijevog alkoksida C) reagiraju s elementarnim natrijem D) su krute tvari bez mirisa E) sadrže =CO skupinu Odgovor: B RCH2Cl + NaOCH2R → RCH2-O-CH2R + NaCl 154. formaldehid se upotrebljava za proizvodnju bakelita. Spoj formule (HO)C6H4COOH: A) dobiva se redukcijom toluena B) je salicilna kiselina C) dolazi u proteinima D) je optički aktivni spoj E) koristi se kao gnojivo Odgovor: B 2-hidroksibenzojeva kiselina ili salicilna kiselina. 152.

Octena kiselina: A) je jača od trikloroctene kiseline B) je optički aktivni spoj C) se oslobađa iz kalcijevog acetata djelovanjem natrijevog hidroksida D) je hidroksi kiselina E) se dobiva iz metanola i ugljikovog(II) oksida Odgovor: E kat. 156.155. 102 . CH 3OH + CO ⎯t. Alkoksidi: A) nastaju reakcijom alkalijskih oksida s vodom B) s alkil halogenidima daju etere C) ne reagiraju s vlagom iz zraka D) nastaju iz aldehida i metalnih oksida E) su aromatski spojevi Odgovor: B Vidi odgovor na pitanje 153. Jestivo ulje: A) sadrži oleinsku kiselinu B) kuhanjem s lužinom daje slobodne masne kiseline C) je glicerolpalmitat D) katalitičkim hidriranjem daje sapune E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: A Jestiva ulja su esteri glicerola i nezasićenih masnih kiselina između kojih se javlja i oleinska kiselina. 159. Spoj formule C2H5Br: A) je topljiv u vodi B) je kruta tvar C) nastaje iz etanola i bromovodične kiseline D) dobiva se adicijom Br2 na eten E) sa zrakom daje eksplozivnu smjesu Odgovor: C CH3CH2OH + HBr → CH3CH2Br + H2O 157. Aminokiseline: A) izgrađuju masti B) su topljive u vodi C) u lužnatoj otopini ponašaju se kao lužine D) izgrađuju nukleinske kiseline E) u kiseloj otopini otpuštaju proton Odgovor: B Aminokiseline otapanjem u vodi disociraju. ⎯→ CH 3COOH ⎯ 158.

8 dm3 E) 9.107 dm3 Odgovor: C CH4 → C + 2H2 V(CH4) = 102 dm3 V(H2) = ? n(CH 4 ) 1 = n( H 2 ) 2 n(H 2 ) = 2n(CH 4 ) 103 . 163. 161. promjenom pH. 162. djelovanjem sredine (teški metali) itd. Albumini: A) su složeni proteini B) se razgrađuju djelovanjem dijastaze C) su netopljivi u vodi D) se denaturiraju s ionima teških metala E) izgrađuju nukleinske kiseline Odgovor: D Sile koje određuju prirodnu trodimenzionalnu strukturu proteina prilično su slabe pa se mogu pokidati grijanjem.160. Volumen vodika koji nastaje pirolizom 102 dm3 metana pri stanadardnim uvjetima je: A) 102 dm3 B) 4. Ovaj proces se naziva denaturacija. čime se izaziva gubitak karakteristične biološke aktivnosti proteina.55 dm3 C) 204 dm3 D) 44. Spoj strukture R-CH2-O-SO2ONa: A) koristi se kao umjetno gnojivo B) je detergent C) je sapun D) je umjetna smola E) koristi se kao otapalo za masti Odgovor: B Detergenti su po svojoj građi obično soli organsko-sulfonskih kiselina. Saharoza: A) pokazuje reakciju na aldehide B) je polisaharid formule (C6H10O5)n C) je građena od glukoze i galaktoze D) hidrolizom s kiselinama daje invertni šećer E) je netopljiva u vodi Odgovor: D Naziv "invertni šećer" za smjesu D-glukoze i L-fruktoze potječe od eksperimentalnog podatka da se pri hidrolizi saharoze smjer optičkog skretanja reakcijske smjese mijenja od (+) do (−).

Volumen plina ne zavisi o vrsti plina već je upravo proporcionalan množini (količini) pa slijedi V(H2) = 2V(CH4) = 2⋅102 = 204 dm3.
164. Metan: A) se u vodi dobro otapa B) nastaje djelovanjem vode na aluminijjev karbid C) adira klor D) zapaljen na zraku razgrađuje se na C i H2 E) nastaje djelovanjem cimaze na glukozu Odgovor: B Al4C3 + 12H2O → 4Al(OH)3 + 3CH4. 165. Kromoproteini: A) su jednostavni proteini B) sastoje se od nukleotida C) sadrže spojeve metala D) hidrolitički se razgrađuju do masnih kiselina E) sadrže adenin i timin međusobno vezane vodikovim vezama Odgovor: C Kromoproteini su spojevi proteina i spojeva metala koji im daju boju, npr. hemoglobin, klorofil itd. 166. Unutar pojedine skupine periodnog sustava, povećanjem rednog broja: A) radijus atoma pada B) uvijek pada vrelište C) pada energija ionizacije D) raste elektronegativnost E) raste afinitet prema elektronu Odgovor: C Unutar skupine periodnog sustava, povećanjem rednog broja atoma, zbog porasta radijusa atoma raste udaljenost elektrona valentnih ljusaka od jezgre (koja ih privlači), time se smanjuje energija odvođenja elektrona iz atoma tj. energija ionizacije. 167. Do disocijacije dolazi prilikom: A) prelaska električne struje kroz otopinu B) prelaska električne struje kroz metalni vodič C) prolaska struje kroz talinu D) otapanja tvari u vodi E) usitnjavanja krutih tvari Odgovor: D Npr. NaCl → Na+ + Cl− 168. U N ljuski atoma može biti najviše: A) 8 elektrona B) 10 elektrona C) 18 elektrona

104

D) 32 elektrona E) n2 elektrona Odgovor: D Maksimalni broj elektrona u određenoj elektronskoj ljusci dan je izrazom 2n2 gdje je n glavni kvantni broj ljuske. Za N ljusku (četvrtu ljusku od jezgre) n = 4 pa račun daje 2⋅42 = 32 elektrona.
169. Spoju tetraklorugljik odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) sadrži ugljik oksidacijskog broja −4 B) ionski je spoj C) molekule su mu polarne D) težišta pozitivnog i negativnog naboja u molekuli su ista E) u čvrstom stanju je dobar vodič struje Odgovor: D Ako tankom mlazu tetraklorugljika primaknemo električki nabijeno tijelo mlaz se neće otkloniti jer su težišta pozitivnog i negativnog naboja u molekuli na istom mjestu, odnosno molekula nije polarna i tada nema privlačenja. 170. Elektroliza je: A) rastavljanje spoja na ione pomoću električne struje B) rastavljanje tvari djelovanjem električne struje C) svojstvo elektrolita da provodi električnu struju D) proces kod kojeg dolazi do oksidacije na katodi E) proces rastavljanja na ione u vodenim otopinama Odgovor: B Po definiciji, elektroliza je rastavljanje neke tvari djelovanjem električne struje. 171. Tricij ima: A) 1 proton, 1 elektron i 1 neutron B) 1 proton, 2 elektrona i 1 neutron C) 1 proton i dva elektrona D) 1 proton, 1 elektron i 2 neutrona E) 1 proton, 1 elektron i 3 neutrona Odgovor: D Tricij je izotop vodika koji u jezgri, osim jednog protona, ima i dva neutrona; simbol 3 H . 1 172. Kiselo djeluje vodena otopina: A) amonijevog karbonata B) natrijevog hidrogenkarbonata C) natrijevog aluminata D) natrijevog hidrogenfosfata E) modre galice Odgovor: E Modra galica, bakrov(II) sulfat je sol slabe lužine, Cu(OH)2 i jake kiseline, H2SO4, pa će njena vodena otopina reagirati kiselo.

105

173. Otopina klorovodične kiseline koncentracije 0,001 mol dm−3 ima: A) pH = 1 B) pH = 2 C) pH = 3 D) pH = 4 E) pH = 5 Odgovor: C HCl → H+(H3O+) + Cl− c(HCl) = 0,001 mol dm−3 = 10−3 mol dm−3 pH = ? n(HCl) 1 = n( H + ) 1

n(H + ) = n(HCl) iz čega slijedi c(HCl) = c(H + )
−3 ⎞ ⎛ c(H + ) ⎞ ⎛ −3 ⎟ = − log⎜ 10 mol dm ⎟ = − log 10−3 = 3 pH = − log⎜ ⎜ mol dm −3 ⎟ ⎜ mol dm −3 ⎟ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠

174. Za izlučivanje jednog mola molekula klora na anodi potrebna je sljedeća količina elektrike: A) 48250 kulona B) 96500 kulona C) 193000 kulona D) 289500 kulona E) 386000 kulona Odgovor: C n(Cl2) = 1 mol ANODA(+): 2Cl− → Cl2 + 2e− Q=?
n (e − ) 2 = n(Cl 2 ) 1 n(e − ) = 2n(Cl 2 ) = 2 ⋅1 = 2 mol

Ukupni naboj jednog mola elektrona iznosi 96500 kulona, a 2 mola 2⋅96500 = 193000 kulona.
175. Formula dinatrijevog hidrogenfosfata jest: A) NaH2PO4 B) Na2HPO4 C) Na3PO4 D) NaHPO4 E) Na2PO4 Odgovor: B NaH2PO4 natrijev dihidrogenfosfat; Na2HPO4 dinatrijev hidrogenfosfat; Na3PO4 trinatrijev fosfat.

106

Elektrolizom otopine bakrovog(II) klorida uz platinske elektrode: A) dolazi do redukcije bakra na katodi B) dolazi do oksidacije bakra na anodi C) dolazi do stvaranja iona bakra i klora D) ioni bakra i klora se udružuju u kristalnu rešetku E) na katodi se uzlučuju mjehurići plina Odgovor: A ANODA (+): 2Cl− → Cl2 + 2e− KATODA (−): Cu2+ + 2e− → Cu Na katodi bakrov ion. skupine periodnog sustava elemenata. reducirao se. Cu2+ je primio 2 elektrona. 177. CaCO3 u. vapnenu vodu Odgovor: B CaCO3 + H2O + CO2 → Ca2+ + 2HCO3− Površinske vode sadrže otopljenog CO2. 179. H2O + CO2 → H2CO3) prevode netopljivi kalcijev karbonat. bor i kalcij Odgovor: B Zemnoalkalijskim metalima nazvani su elementi 2. u ovom primjeru radij. kalij i stroncij B) radij. Reakciju otapanja prikazuje slijedeća jednadžba: A) 2Al(OH)3 → Al2O3 + 3H2O B) Al(OH)3 + OH− → Al(OH)4− C) Al3+ + 3OH− → Al(OH)3 D) Al2O3 + 3H2O → 2Al(OH)3 E) Al(OH)4 → Al(OH)3 + OH− Odgovor: B Aluminijev hidroksid kao amfoterna tvar otapa se i u lužnatim tvarima.176. bizmut i stroncij E) berilij. 178. u vodi topljivi. dakle. te (stvarajući ugljičnu. dakle. berilij i magnezij C) barij. U zemnoalkalijske metale ubrajaju se: A) kalcij. Uranjanjem željeza u otopinu srebrovog nitrata: A) otopina poprima žutu boju B) otopina poprima modru broju C) željezo se oksidira D) srebro se oksidira E) željezo prima elektrone 107 . kalcijev hidrogenkarbonat. 180. berilij i magnezij. kalij i stroncij D) barij. Kalcijevom karbonatu odgovara slijedeća tvrdnja: A) otapa se u čistoj vodi B) otapa se u površinskoj vodi C) taloži se iz vodene otopine hlađenjem D) nalazi se u magnezitu E) s vodom daje tzv.

). 182. reduciralo. primilo elektrone: Fe° → Fe2+ + 2e− 2Ag+ + 2e− → 2Ag° Do ove reakcije dolazi zbog toga jer je vrijednost potencijala srebrne elektrode veća. P4O10 + 6H2O → 4H3PO4 . fosfor i arsen C) elementi sa sedam elektrona ukupno D) elementi sa sedam elektrona u vanjskoj ljusci E) elementi sa šest elektrona u vanjskoj ljusci Odgovor: D Halogenim elementima nazivamo elemente 17. Kiseline su: A) spojevi s vodikom B) tvari koje nastaju otapanjem oksida nemetala u vodi C) tvari koje nastaju otapanjem oksida metala u vodi D) tvari čijim otapanjem nastaju otopine većeg pH E) tvari koje mijenjaju boju indikatora lakmusa u plavo Odgovor: B Npr. u koju su svrstani zato jer svi imaju 7 elektrona u zadnjoj ljusci i time vrlo slična kemijska svojstva. tj.fosforna kiselina. C daje silicij i ugljikov(II) oksid: SiO2 + 2C → Si + 2CO 183. SiO2 s koksom. Pri djelovanju fluorovodične kiseline na staklo nastaje: A) čvrsti silicijev dioksid B) plinoviti silicijev dioksid C) čvrsti silicijev tetraklorid D) plinoviti silicijev tetrafluorid E) čvrsti kalcijev fluorid Odgovor: D Temeljna sirovina u proizvodnji stakla i u samom staklu je silicijev(IV) oksid. skupine periodnog sustava elemenata (fluor. otpustilo je elektrone dok se srebro. Fe se oksidiralo tj. Ag+. brom. 181. sumpor i fosfor B) dušik. itd. Halogeni elementi su: A) kisik. klor. pozitivnija od potencijala željezne elektrode (Voltin niz!). 184. Elementarni silicij se dobiva redukcijom: A) tetrajod silicija pomoću koksa B) silana pomoću koksa C) kremena pomoću koksa D) silikata pomoću koksa E) silicijevog karbida pomoću koksa Odgovor: C Kremen. SiO2: 108 .Odgovor: C 2Ag+ + 2NO3− + Fe° → 2Ag° + Fe2+ + 2NO3− Uranjanjem željeza u otopinu srebrovog nitrata.

104. U cikličke ugljikovodike spadaju: A) detergenti B) aspirin C) bakelit D) fenoksidi E) ksileni Odgovor: E Ksileni sadrže u svojoj građi ugljikove atome vezane prstenasto. Izomerija je pojava koja pokazuje: A) da postoje različiti spojevi sa istom molekulskom formulom i istom strukturom B) da se jedan te isti spoj pojavljuje u različitim agregatnim stanjima C) da postoje različiti spojevi sa istom molekulskom formulom a različitom strukturom D) da spojevi iste molekulske formule imaju ista kemijska i fizikalna svojstva E) da postoji više spojeva sa istom funkcionalnom skupinom Odgovor: C Vidi odgovore na pitanja 54. 188. Alkini su spojevi opće formule: A) CnH2n+2 B) CnH2n C) CnH2n−2 D) CnHn E) CnHn+2 Odgovor: C Npr. Npr. Elementarnom jodu odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) istiskuje klor iz njegovih soli B) istiskuje brom iz njegovih soli C) nalazi se otopljen u morskoj vodi D) pojavljuje se u obliku sivocrnih kristala E) dobiva se iz jodida pomoću jakih redukcijskih sredstava Odgovor: D Pojavni oblik elementarnog kristalnog joda su sivocrni kristali.SiO2 + 4HF → SiF4 + 2H2O 185. strukturno H−C ≡ C−H 187. ciklički. n = 2 C2H2⋅2−2 = C2H2. 186. 149. 86. etin. o-ksilen CH3 CH3 189... Metanal je: A) plin pri sobnoj temperaturi B) tekućina pri sobnoj temperaturi C) dobro organsko otapalo 109 ..

D) drugi naziv za dimetilketon E) tekućina koja se ne miješa s vodom Odgovor: A Fizičko svojstvo metanala. 190. Karboksilnu skupinu sadrži: A) adenin B) alanin C) timin D) formalin E) karbolna kiselina Odgovor: B CH3CHNH2COOH.3-trihidroksipropan pa mu samo ime ukazuje da je hidroksiderivat propana. Zagrijavanjem kalcijevog acetata nastaje: A) kalcijev hidroksid i octena kiselina B) kalcijev hidrogenacetat C) kalcijev karbonat i kalcij-formijat D) kalcijev karbonat i aceton E) kalcij-oksid i aceton Odgovor: D Ca(CH3COO)2 → CaCO3 + CH3COCH3 191. alanin. 2-hidroksibenzojeva kiselina ima i benzenski prsten i karboksilnu skupinu ubraja se u aromatske kiseline. 193. U aromatske kiseline se ubrajaju slijedeće kiseline: A) maslačna B) karbolna C) malonska D) alanin E) salicilna Odgovor: E COOH OH Kako u svom sastavu salicilna kiselina. Glicerol je: A) halogeni derivat propana B) hidroksilni derivat propana C) smjesa parafina D) jedan od fenola E) jaki eksploziv Odgovor: B Drugi naziv za glicerol je 1. 110 .2. 192. formaldehida je da je plin pri sobnoj temperaturi.dobro topljiv u vodi.

skupini periodičnog sustava elemenata Odgovor: D Npr. Vodik: A) u reakciji s R2C=O daje primarni alkohol B) se u prirodi javlja kao smjesa izotopa 1 H i 2 H 1 1 C) se javlja u obliku 2 izotopa koji s drugim elementima tvore različite kemijske spojeve D) ima masu 9. 197. i 57. Relativne atomske mase: A) elemenata su cijeli brojevi B) čistih izotopa veće su od zbroja masa protona i neutrona koji izgrađuju dotični atom C) čistih izotopa manje su od zbroja masa protona koji izgrađuju dotični atom D) mogu se izračunati ako je poznat sastav smjesa izobara određenog elementa E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: E Relativne atomske mase su brojevi koji nam kažu koliko su puta mase atoma pojedinih elemenata veće od unificirane atomske jedinice mase.66⋅10−27 kg. 1. blagim oksidansom daje pozitivan test. Zemnoalkalijski metali: A) u posljednoj ljusci imaju jedan elektron B) s vodom stvaraju kiseline C) s halogenim elementima ne reagiraju D) s vodom stvaraju lužine E) nalaze se u 1. 198.109⋅10−31 kg E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: B Vidi odgovore na pitanja 136. 195. a sadrži i jednu keto (karbonilnu skupinu). Fruktoza je: A) monosaharid formule C6H10O5 B) monosaharid formule C6H11O6 C) disaharid formule C6H12O6 D) spoj formule C6H12O6 s aldehidnom skupinom E) spoj formule C6H12O6 s keto-skupinom Odgovor: E Molekulska formula fruktoze je C6H12O6. 196. vidi odgovor na pitanje 13.194. Ca + 2H2O → Ca(OH)2 + H2 111 . Pozitivan test s Fehlingovim reagensom pokazuje: A) aceton B) saharoza C) metanol D) glukoza E) celuloza Odgovor: D Glukoza od navedenih spojeva jedina ima aldehidnu skupinu reduktivnih svojstava pa s Fehlingovim reagensom.

itd. itd.85 w(Fe.85): A) 0. s metalima daju soli NaCl. HGLB) = = = 0. 203. Skupina periodičnog sustava elemenata sadrži atome: A) s istim brojem ljusaka B) s jednakim brojem elektrona u posljednoj ljusci C) različitih kemijskih svojstava D) kojima se smanjuje radijus atoma s povećanjem rednog broja elementa E) kojima se povećava energija ionizacije s povećanjem rednog broja elementa Odgovor: B Vidi odgovor na pitanje 48.08 % C) 1. Ar(Fe) = 55. Halogeni elementi: A) u molekulama hidrida vezani su s atomima vodika dvostrukom kovalentnom vezom B) su elementi skupine 16 periodnog sustava elemenata C) su male elektronegativnosti D) sa metalima stvaraju soli E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: D Halogeni elementi fluor. 200. klor. AlCl3.02 % E) 33 % Odgovor: A Mr(HGLB) = 68000 Ar(Fe) = 55. Koja od navedenih tvrdnji je točna: A) kationi su redovito veći od aniona B) koordinacijski broj kationa ne ovisi o njegovoj veličini C) otapanje većine plinova u vodi je endotermna reakcija D) topljivost plinova se smanjuje s porastom temperature 112 .199. KBr.85 w(Fe.3 % D) 0. brom.33 % B) 0. Van der Waalsove sile: A) ne dolaze do izražaja u tekućinama i kristalima B) ovise o veličini molekula C) nisu električne prirode D) su znatno jače od vodikove veze E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: B Slabe van der Waalsove sile među molekulama su upravo proporcionalne veličini molekula. HGLB) = ? 4 Ar (Fe) 4 ⋅ 55.0033 = 0.33 % M r (HGLB) 68000 201. Koliki je maseni udio željeza u hemoglobinu ako svaka molekula hemoglobina sadrži 4 atoma željeza: (Mr hemoglobina = 68000. 202.

Ionski kristali: A) su kristali dijamanta B) odlikuju se vrlo niskom temperaturom tališta C) se ne kalaju smjerom ravnih ploha D) u čvrstom stanju ne vode električnu struju E) karakteristični su za plemenite plinove Odgovor: D Ionski kristali u čvrstom stanju ne provode električnu struju jer u njima nema pokretljivih električnih naboja. 206. Amonijev ion: A) je oksidans B) u reakciji s NO2− daje elementarni dušik C) sadrži dušik s oksidacijskim brojem +3 D) nastaje disocijacijom karbamida E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: B NH4+ + NO2− → N2 + 2H2O 207. bilo razrjeđene. Energijski nivoi: A) koji su popunjeni elektronima zovu se vodljiva vrpca B) koji su prazni zovu se valentna vrpca 113 . 208. Elektrolizom vodene otopine NaCl: A) dobiva se klorovodik B) na anodi se razvija vodik C) na katodi se razvija kisik D) na katodi se reduciraju molekule vode E) na katodi se izlučuje elementarni natrij Odgovor: D Natrij je alkalijski metal. U USA se dušična kiselina transportira u posudama od aluminija. Koji od nabrojenih metala ne reagira s razrjeđenom otopinom dušične kiseline: A) Cu B) Fe C) Mg D) Ag E) Al Odgovor: E Djelovanje dušične kiseline. jer se povećava kinetička energija molekula. bilo koncentrirane na aluminij je toliko sporo da se za nju obično kaže da ne djeluje na aluminij. eksperimentalno je utvrđeno da se topljivost plinova smanjuje s porastom temeprature. stoga vidi odgovor na pitanje 7. 205. 204.E) topljivost plinova u tekućinama ne ovisi o tlaku Odgovor: D Između ostalog.

čvrsta otopina bakra i cinka različitih odnosa. R-ONa + H2O → ROH + NaOH 114 . Spojevi formule R-ONa: A) nastaju reakcijom kiselina s NaOH B) ne reagiraju s vlagom iz zraka C) čuvaju se samo u suhoj atmosferi D) u reakciji s alkil-halogenidima daju estere E) su sapuni Odgovor: C U vlažnoj atmosferi reagiraju s vodom. Enegretski nivoi delokaliziranih (obzirom na svoju jezgru) vanjskih elektrona međusobno se vrlo malo razlikuju po energiji i stoga čine energetske vrpce. Mjed je: A) čvrsta otopina bakra u cinku B) čvrsta otopina cinka u bakru C) intermetalni spoj sastava CuZn D) intermetalni spoj sastava CuAl2 E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: B Mjed ili mesing je legura. Etin: A) je manje aktivan od etana B) se koristi za dobivanje etanala C) je na sobnoj temperaturi tekućina D) nastaje oduzimanjem vode etanola E) polimerizacijom daje polietilen Odgovor: B HC ≡ CH + H2O → CH3CHO 212. p i d orbitale susjednih atoma. 211. 209.C) u kristalima metala toliko su udaljeni jedni od drugih da elektroni ne mogu bez zapreke prelaziti iz valentne vrpce u vodljivu vrpcu D) u kristalima metala bliski su po energiji E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: D Atomi metala vrlo su gusto pakirani u kristalnoj rešetki pa se jako preklapaju vanjske s. 210. Heksan: A) je plin bez boje B) reagira s kiselinama i lužinama C) ima 5 strukturnih izomera D) miješa se s vodom E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: C Vidi odgovor na pitanje 149.

Kisik se nalazi u molekuli: A) adenina B) benzena C) austenita D) voska E) kriolita Odgovor: D Po svojoj građi voskovi spadaju u estere opće formule RCOOR' gdje su R i R' dugolančani ugljikovi radikali. To je jedan od elemenata koji po svojim svojstvima čini prijelaz između metala i nemetala. 216. 115 . Alkoholi: A) reagiraju s NaOH B) oduzimanjem vode prelaze u estere C) pokazuju lužnata svojstva D) s halogenidnim kiselinama daju alkil-halogenide E) s više od 11 ugljikovih atoma su tekućine topljive u vodi Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 156. Arsen: A) je metaloid B) dolazi u tri modifikacije C) je zemnoalkalijski metal D) u hidridu ima oksidacijski broj +2 E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: A Arsen je polumetal. 217. Neutralno će reagirati otopina: A) C6H5OH B) CH3COONa C) NaHCO3 D) (NH4)2CO3 E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: D Neutralno će reagirati otopina amonijevog karbonata jer je to sol slabe kiseline i slabe lužine. 214.213. Eteri: A) su kemijski vrlo aktivni spojevi B) nisu zapaljivi C) imaju vrelišta viša od odgovarajućih alkohola D) dobivaju se dehidratacijom alkohola E) ostvaruju vodikove veze među molekulama Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 50. metaloid jer nema izrazite osobine ni metala ni nemetala. 215.

Acetilsalicilna kiselina: A) sadrži dušik B) je spoj strukture CH3COC6H3OHCOOH C) kuhanjem s NaOH daje sapun D) nastaje redukcijom salicilne kiseline E) u vodenoj otopini dolazi pod nazivom formalin Odgovor: B 220.2 m3 propena pri standardnim uvjetima je: A) 0. Koji od navedenih spojeva nije topljiv u vodi: A) alanin B) HOOC-COOH C) glukoza D) (RCOO)2Ca E) HCHO Odgovor: D 223.2 m3 116 . Etanal: A) je plin oštra mirisa B) ne reagira s Fehlingovim reagensom C) se dobiva iz etina D) nije topljiv u vodi E) upotrebljava se za proizvodnju bakelita Odgovor: C Vidi odgovor na pitanje 211. Aminokiseline: A) u kiseloj otopini ponašaju se kao kiseline B) nisu topljive u vodi C) otapaju se u organskim otapalima D) povezuju se -CO-NH.vezom E) sastojci su nukleotida Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 55. Oleinska kiselina: A) je spoj formule CH3(CH2)14COOH B) je aminokiselina C) kuhanjem s NaOH daje sapun D) hidriranjem prelazi u palmitinsku kiselinu E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: C CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH + NaOH → CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COONa + H2O 219.5 m3 B) 22. 221.218. 222. Volumen vodika potreban za katalitičko hidrogeniranje 11.4 dm3 C) 11.

7 m3 E) 21. Odnos promjera jezgre prema promjeru atoma iznosi: A) 1 : 10 B) 1 : 100 C) 1 : 1000 D) 1 : 10000 E) 1 : 100000 Odgovor: D 117 . Albumini: A) su netopljivi u vodi B) osim aminokiselina sadrže i molekule spojeva metala C) se dodatkom soli teških metala denaturiraju D) se razgrađuju djelovanjem dijastaze E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: C Vidi odgovor na pitanje 162. 227.02 m3 Odgovor: C V(propen) = 11. 226. sastavni je dio raznih ulja. U M ljuski atoma može biti najviše A) 8 elektrona B) 10 elektrona C) 16 elektrona D) 18 elektrona E) 32 elektrona Odgovor: D Maksimalni broj elektrona u određenoj ljusci atoma izračuna se pomoću izraza 2n2 gdje je n glavni kvantni broj ljuske. Za M ljusku (treću ljusku od jezgre) n = 3 pa račun daje 2⋅32 = 18 elektrona. 225.2 m3 V(H2) = ? n(propen) 1 = n( H 2 ) 1 CH3CH=CH2 + H2 → CH3CH2CH3 n(H 2 ) = n(propen) Volumen plina ne zavisi o vrsti plina već je proporcionalan množini pa možemo pisati: V(H2) = V(propen) = 11.2 m3. 224. Ulja: A) su esteri viših masnih kiselina i viših alkohola B) nastaju reakcijom između dikarboksilnih kiselina i 1. u različitim masenim udjelima.D) 3.2-etandiola C) sadrže samo zasićene masne kiseline D) sadrže oleinsku kiselinu E) kiselinom hidrolizom daju sapune Odgovor: D Oleinska kiselina.

228. Topljivost tvari: A) ovisi o zasićenosti otopine B) ovisi o vrsti otapala C) uvijek raste povišenjem temperature D) ovisi o stupnju hidratizacije tvari E) je uvijek povezana s disocijacijom Odgovor: B Poznato je da polarna otapala bolje otapaju tvari polarnog karaktera.5 mola H2SO4 treba: A) 0.5 mol n[Ca(OH)2] = ? H2SO4 + Ca(OH)2 → CaSO4 + 2H2O n[Ca(OH)2 ] 1 = ⇒ n[Ca(OH)2 ] = n(H 2SO 4 ) = 1. Za potpunu neutralizaciju 1. Lužnato će djelovati otopina: A) etanola B) natrijevog acetata 118 . Avogadrova konstanta odgovara omjeru: A) mase i količine tvari B) broja molekula i količine tvari C) molarne mase i količine tvari D) broja molekula i Avogadrova broja E) Avogadrova broja i mase tvari Odgovor: B Vidi odgovor na pitanje 46.5 mola kalcijevog hidroksida B) 1 mola kalcijevog hidroksida C) 1.Znači. 230. Ostali spojevi su kiseline. Uz istu koncentraciju otopljene tvari najviši pH imat će otopina: A) KOH B) NH3 C) CH3COOH D) H2SO4 E) HCl Odgovor: A KOH je jaka lužina. 229. 232.5 mola kalcijevog hidroksida D) 2 mola kalcijevog hidroksida E) 3 mola kalcijevog hidroksida Odgovor: C n(H2SO4) = 1. kad bi jezgru atoma mogli povećati da joj polumjer iznosi 1 cm promjer najmanjeg atoma bio bi 100 metara. a nepolarna otapala nepolarnog.5 mol n(H 2SO 4 ) 1 231. a NH3 slaba pa će stoga disocijacijom KOH dati veći broj hidroksilnih iona odnosno viši pH.

postoji. 234. Alkalijskim metalima odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) po kemijskoj aktivnosti jednaki su zemnoalkalijskim metalima B) tališta su im viša od susjednog zemnoalkalijskog metala C) stvaraju metalne kristalne rešetke D) u dodiru sa zrakom i vlagom prevlače se zaštitnom oksidnom prevlakom E) odlikuju se velikim molarnim energijama ionizacije Odgovor: C Kao i ostali metali u čvrstom stanju alkalijski metali stvaraju metalne kristalne rešetke. 235. Pri elektrolizi otopine bakrovog(II) klorida: A) na katodi se oksidira bakar 119 . jedini od navedenih primjera. Ca je pozitivno dvovalentan. izradu posuda za žarenje i slično.C) natrijevog klorida D) amonijevog sulfata E) natrijevog sulfata Odgovor: B Natrijev acetat sol je jake lužine NaOH i slabe octene kiseline. Aluminatu odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) otapa se u lužini B) otapa se u kiselini C) nastaje u jako lužnatim otopinama D) nastaje u jako kiselim otopinama E) nastaje djelovanjem živinog(II) klorida na aluminij Odgovor: C Al(OH)3 + OH− → Al(OH)4− 237. a hidroksidna skupina negativno jednovalentna pa spoj formule Ca(OH)2. 233. 236. CH3COOH pa će vodena otopina ove soli djelovati lužnato. Kristal magnezijevog oksida: A) izgrađen je od atoma magnezija i kisika B) ima nisko talište C) ima izrazito visoko talište D) u čvrstom stanju nije ioniziran E) spada u molekulske kristale Odgovor: C Magnezijev oksid se počinje taliti na 2800°C pa se upotrebljava za oblaganje metalurških peći. Spoj kalcija jest: A) CaOH B) Ca2OH C) Ca(OH)2 D) Ca2O E) Ca2O3 Odgovor: C Kalcij.

Cu2+ prima elektrone. 241.B) na katodi teče proces redukcije C) na katodi se izlučuje klor D) anoda poprima crvenu boju E) na katodi se izlučuje vodik Odgovor: B KATODA (−): Cu2+ + 2e− → Cu ANODA (+): 2Cl− − 2e− → Cl2 Na katodi bakar. Ugljikovu(IV) oksidu odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) njegov volumni udio u zraku iznosi 0. dakle vrši se njegova redukcija. 120 . 240.3 % B) lakši je od zraka C) upotrebljava se u proizvodnji natrijevog karbonata D) upotrebljava se u proizvodnji natrijevog hidroksida E) upotrebljava se u proizvodnji natrijevog formijata Odgovor: C Jedna od faza proizvodnje Na2CO3 je uvođenje CO2 u amonijačnu otopinu NaCl do zasićenja: NH4+ + OH− + CO2 → NH4+ + HCO3−. Dobar vodič električne struje je: A) silicij pri niskoj temperaturi B) čvrsti natrijev klorid C) dijamant D) grafit E) čvrsti magenzijev oksid Odgovor: D Kod grafita 4 elektrona jednog C-atoma čine 3 kovalentne veze s tim da je jedan elektron na svaki C-atom pokretljiv što omogućuje električnu vodljivost. Bakar je sadržan u mineralu: A) cementitu B) magnetitu C) malahitu D) martenzitu E) austenitu Odgovor: C Formula malahita je CuCO3⋅Cu(OH)2. 238. Točna je tvrdnja: A) oksidacijski broj kisika je uvijek jednak (−2) B) oksidacijski broj vodika je uvijek jednak (+1) C) zbroj oksidacijskih brojeva u složenim ionima mora biti jednak nuli D) oksidacijski broj jednostavnih iona jednak je naboju iona E) u spojevima s kovalentnom vezom oksidacijski broj se ne može odrediti Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 146. 239.

245. Otapanjem jednog mola fosforovog(V) oksida u vodi nastaju: A) dva mola fosforne kiseline B) tri mola fosforne kiseline C) četiri mola fosforne kiseline D) pet mola fosforne kiseline E) šest mola fosforne kiseline Odgovor: C n(P4O10) = 1 mol P4O10 + 6H2O → 4 H3PO4 n(H3PO4) = ? n(P4 O10 ) 1 = n(H 3 PO 4 ) 4 n(H 3 PO 4 ) = 4n(P4 O10 ) = 4 ⋅1 = 4 mol 243. Pri sobnoj temperaturi sumpor je: A) plin žute boje B) bezbojna tekućina C) čvrsta tvar žute boje D) čvrsta tvar bijele boje E) otrovni spoj Odgovor: C 244. 246. Najelektronegativniji element je: A) fluor B) klor C) brom D) jod E) astat Odgovor: A Atomi fluora su najmanji atomi kojima do stabilne elektronske konfiguracije (oktet) nedostaje 1 elektron što je sve razlog najveće elektronegativnosti.242. Natrijev jodat ima formulu: A) NaI B) NaIO C) NaIO2 D) NaIO3 E) NaIO4 Odgovor: D Natrijev jodat sol je jodne kiseline HIO3. Izomeri su mogući kod slijedećih spojeva: A) propana B) propena C) acetilena D) butadiena E) butatriena 121 .

250. Cikloheksan je: A) spoj izomeran benzenu B) jedan od ugljikovodika C) aromatski spoj D) nezasićeni spoj E) spoj formule C6H10 Odgovor: B Cikloheksan. CH2=CH-CH=CH2 248. Alkil-halogenid nastaje u reakciji: A) alkohola s natrijevim kloridom B) alkohola s bromovodičnom kiselinom C) benzena s bromovodičnom kiselinom D) karboksilne kiseline s halogenom E) aldehida s halogenom Odgovor: B RCH2OH + HBr → RCH2Br + H2O 249. C6H12. Aceton nastaje pri: A) hidrogenaciji sekundarnih alkohola B) hidrogenaciji 2-propanola C) dehidrogenaciji 2-propanola D) dehidrataciji 2-propanola E) zagrijavanju kalcijevog formijata Odgovor: C Vidi odgovor na pitanje 130.Odgovor: D CH3CH=C=CH2 247. 251. Formaldehidu odgovaraj slijedeća tvrdnja: A) to je lakohlapljiva tekućina B) to je plin bez boje i mirisa C) nastaje oksidacijom metanala D) nastaje oksiadacijom metanola E) stvara soli formijate Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 36. Benzoati su: A) hidroksilni derivati benzena B) derivati benzojeve kiseline C) soli benzojeve kiseline D) soli viših masnih kiselina E) aromatski ugljikovodici Odgovor: C 122 .

jest: A) CnH2n+1(COOH)2 B) CnH2n+1COOH C) (CH2)nCOOH D) (CH2)n(COOH)2 E) (CH2)n(COOH)n Odgovor: D Ove spojeve karakteriziraju: dvije karboksilne skupine. 254. ostale veze C-atoma zasićene su vodikom. 255. 1. 253. gdje je n = 0.. 2.) pa je 23 = 8 stereoizomera. gdje je n broj kiralnih središta (asimetričnih C-atoma). Navedeno se simbolički piše kao u odgovoru. 3.. Kod ketoza formule C6H12O6 broj mogućih stereoizomera iznosi: A) 4 B) 8 C) 12 D) 18 E) 20 Odgovor: B Najveći broj stereoizomera može se izračunati pomoću formule 2n. 256.. Aminokiseline: A) se mogu ponašati kao kiseline i kao baze B) se mogu međusobno povezivati preko kisika C) sudjeluju u izgradnji nukleinskih kiselina D) sudjeluju u izgradnji dekstrina E) se dobro tope u organskim otapalima Odgovor: A Vidi odgovor na pitanje 51. jednostruke veze među Catomima. COOH. itd.252. Kod traženih ketoza (jedna od njih je i fruktoza) n = 3 (vidi odgovor na pitanje 13. Hidrolizom saharoze nastaju: A) dvije molekule glukoze B) više molekula glukoze C) dvije molekule glukoze i jedna fruktoze D) jedna molekula glukoze i jedna fruktoze E) viševalentni alkohol i ugljikov(IV) oksid Odgovor: D Saharoza je disaharid koji se sastoji od kemijski vezanih monosaharida glukoze i fruktoze pa će hidrolizom i nastati glukoza i fruktoza. Elektroni: A) suprotnog spina ne mogu biti u istoj orbitali B) unutar jedne ljuske imaju istu energiju C) u ljuski koja je bliže jezgri imaju veću energiju D) iste orbitale imaju suprotne spinove 123 . Opća formula zasićenih alifatskih dikarboksilnih kiselina.

Dakle. tvar u tekućem stanju mora osloboditi energiju (toplinu) da bi prešla u kruto stanje.E) teže da se raspodjele na što manje orbitale Odgovor: D Svaka orbitala može sadržavati najviše dva elektrona po svemu jednakih osim što su im spinovi antiparalelni (suprotni). Skrućivanje je: A) egzoterman proces B) proces pri kojem se povećava gustoća tvari C) brz proces praćen apsorpcijom topline D) ništa od navedenog nije točno Odgovor: A Čestice tvari u krutom stanju se manje gibaju nego čestice iste tvari u tekućem stanju pa je i sadržaj energije u krutinama manji od sadržaja energije iste tvari kad je ona u tekućem stanju. Do stvaranja dipola dolazi zbog: A) otapanja tvari u vodi B) razlike u elektronegativnosti vezanih atoma C) razlike u valentnosti vezanih atoma D) reakcije s vodom E) disocijacije Odgovor: B Vidi odgovor na pitanje 109. Afinitet elementa prema elektronu: A) jednak je za sve elemente iste skupine periodnog sustava B) jednak je za sve elemente iste periode C) raste s povećanjem rednog broja elementa iste skupine D) pada s povećanjem rednog broja elementa iste periode E) veći je kod nemetala nego kod metala Odgovor: E Vidi odgovor na pitanje 139. 258. 257. 261. 259. Podljuska: A) d ima više od 10 elektrona B) p ima najviše 4 elektrona C) f ima više od 14 elektrona D) ima ograničen broj elektrona 124 . 260. Oksidacija je proces kod kojeg dolazi do: A) povećanja negativnog naboja B) primitka elektrona C) primitka vodika D) primitka protona E) gubitka elektrona Odgovor: E Gubitak ili otpuštanje elektrona definirano je kao reakcija oksidacije.

Otopina klorovodične kiseline koncentracije 1⋅10−1 mol dm−3 ima: A) pH = 1 B) pH = 2 C) pH = 12 D) pH = 13 E) pH = 14 Odgovor: A c(HCl) = 10−1 mol dm−3 pH = ? HCl → H+ + Cl− n(HCl) 1 = n(H+) 1 − − n(H+) = n(HCl) ⇒ c(H+) =c(HCl) =10 1 mol dm 3 Prema definiciji −3 ⎞ ⎛ c(H + ) ⎞ ⎛ −1 ⎟ = −log⎜ 10 mol dm ⎟ = − log 10−1 = 1 pH = −log⎜ ⎜ mol dm −3 ⎟ ⎜ mol dm −3 ⎟ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ 264. Za potpunu neutralizaciju 0. Svaka orbitala daje rješenje za najviše 2 elektrona pa će s podljuska imati najviše 2 elektrona. p podljuska šest.6 mola kalijevog hidroksida D) 0. 263.9 mola kalijevog hidroksida E) 1.15 mola kalijevog hidroksida B) 0. f četrnaest elektrona.E) nema ograničen broj elektrona Odgovor: D Podljuske ili energetski podnivoi sadrže ograničen broj orbitala. f sedam. U molekuli dušika atomi su povezani: A) ionskom vezom B) preko jednog para elektrona C) preko dva para elektrona D) preko tri para elektrona E) preko četiri para elektrona Odgovor: D N N Atomi dušika povezani su međusobno trostrukom kovalentnom vezom (3 para elektrona).3 mola sumporne kiseline treba: A) 0. d pet. d deset.3 mola kalijevog hidroksida C) 0. p podljuska tri.2 mola kalijevog hidroksida Odgovor: C 125 . s podljuska jednu orbitalu. 262.

Opće karakteristike amfoternih elemenata jesu: A) njihovi hidroksidi reagiraju samo s lužinama B) njihovi hidroksidi reagiraju samo s kiselinama C) njihovi hidroksidi reagiraju samo s vodom D) njihovi hidroksidi reagiraju i s kiselinama i s lužinama E) nijedan odgovor nije točan Odgovor: D Npr. Kemijske karakteristike magnezija su: A) u prirodi se nalazi samo u elementarnom stanju B) javlja se u mineralu martenzitu C) zbog tvrdoće služi za izradu predmeta D) gradi ionske divalentne spojeve E) kemijski je aktivniji od kalcija Odgovor: D Magnezij.3 mol n(KOH) = ? H2SO4 + 2KOH → K2SO4 + 2H2O n(H 2 SO 4 ) 1 = n(KOH) 2 n(KOH) = 2n(H 2 SO 4 ) = 2 ⋅ 0.n(H2SO4) = 0. Kiselo djeluje vodena otopina: A) NH3 B) (NH4)2CO3 C) NH4Cl D) NaHCO3 E) Na2CO3 Odgovor: C Amonijev klorid je sol slabe lužine. Al(OH)3 + OH− → Al(OH)4− Al(OH)3 + 3H+ → Al3+ + 3H2O 268. Mg u zadnjoj ljusci ima dva elektrona koja u reakcijama otpušta da bi postigao stabilnu elektronsku konfiguraciju. NH4OH i jake kiseline. Otpuštanjem dva elektrona (oksidacijom) magnezij postaje divalentno pozitivan: Mg → Mg2+ + 2e− 267. Spoj Ca(HCO3)2 je: A) kalcijev karbonat B) soda C) mineral kalcit D) sadra E) jedna sol 126 . HCl pa će njegova vodena otopina reagirati kiselo. 266.3 = 0.6 mol 265.

Bakar je element koji je: A) u svim spojevima dvovalentan B) u svim spojevima jednovalentan C) u spojevima najčešće jednovalentan D) dobar vodič topline E) u čistom stanju krhak Odgovor: D Bakar je metal i kao dobar vodič topline upotrebljava se za izradu raznih grijača. U reakciji 2H2SO4 + Cu → CuSO4 + SO2 + H2O A) bakar je djelovao oksidativno B) bakar se je reducirao C) sumpor se je reducirao D) vodik je djelovao reduktivno E) kisik je djelovao oksidativno Odgovor: C H 2 S O 4 + Cu → Cu S O 4 + S O 2 + H 2 O Jedan od atoma sumpora prešao je iz stanja s oksidacijskim brojem +6 u stanje s oksidacijskim brojem +4 primivši 2 elektrona odnosno reduciravši se što je karakteristika oksidativnih sredstava. Voda se omekšava dodatkom: A) kalcijevog hidroksida i natrijevog karbonata B) natrijevog hidroksida i magnezijevog karbonata C) natrijevog hidroksida i kalcijevog karbonata D) natrijevog hidrogenkarbonata i magnezijevog klorida E) magnezijevog hidrogenkarbonata i natrijevog hidroksida Odgovor: A Voda se može omekšati uklanjanjem Ca2+ i Mg2+iona. +1 +6 −2 0 +2 +6 −2 +4 −2 272. hladnjaka. Ca2+ + 2HCO3− + Ca2+ + 2OH− → 2CaCO3 + H2O 127 . To se postiže dodatkom kalcijevog hidroksida pri čemu se taloži netopljivi CaCO3 i Mg(OH)2. 270. itd. 269. kotlova. Pri dobivanju aluminija elektrolizom taline: A) upotrebljavaju se elektrode od tankog aluminija B) kao talina služi natrijev aluminat C) na anodi se izlučuje kisik D) na anodi se izlučuje klor E) kao katoda služi željezna ploča Odgovor: C KATODA (−): 4Al3+ + 12e− → 4Al ANODA (+): 6O2− → 3O2 + 12e− Kisik nastao na anodi neprestano reagira s materijalom elektrode. ugljikom dajući CO2. 271.Odgovor: E Ca(HCO3)2 je sol čiji je naziv kalcijev hidrogenkarbonat.

Br2.. Cl2. itd. Kristalna rešetka rompskog sumpora: A) sastoji se od molekula S6 B) sastoji se od molekula S9 C) sastoji se od molekula S10 D) sastoji se od molekula S12 E) sadrži iste molekule kao monoklinski sumpor Odgovor: E U elementarnim stanicama (jediničnim kristalnim ćelijama) rompskog i monoklinskog sumpora iste molekule. Svi halogeni elementi: A) mogu u spojevima imati pozitivni oksidacijski broj B) su kod sobne temperature u istom agregatnom stanju C) imaju isti broj elektrona D) mogu međusobno graditi dipolne molekule E) tvore dvoatomske molekule Odgovor: E Npr. Pri otapanju fluora u vodi: A) ne dolazi do kemijske promjene B) dolazi do stvaranja kationa fluora C) nastaje oksid fluora D) razvija se plinoviti vodik E) razvija se plinoviti kisik Odgovor: E Zbog svoje izrazite reaktivnosti fluor oksidira kisik iz vode pri čemu nastaju sljedeći produkti: O2. 276. O3 i F2O. Ca2+ + Na2CO3 → 2Na+ + CaCO3 273. 277. Volumni udio dušika u atmosferi iznosi oko: A) 89 % B) 87 % C) 78 % D) 21 % E) 12 % Odgovor: C 274. S8 različito su složene. Dvostruku vezu u molekuli ima slijedeći spoj: A) acetilen B) oleinska kiselina C) stearinska kiselina D) cikloheksan E) maslačna kiselina 128 .Mg2+ + Ca(OH)2 → Ca2+ + Mg(OH)2 Višak Ca2+ iona uklanja se dodatkom natrijevog karbonata. 275.

Formaldehid: A) nastaje oksidacijom metanala B) oksidira natrijev bikromat u kiseloj sredini C) pokazuje biuret reakciju D) je vodena otopina formalina E) je plin oštra mirisa Odgovor: E Formaldehid ili metanal je plin oštra mirisa. Esteri nastaju: A) djelovanjem vode na alkil-halogenide B) hidrolizom masti C) reakcijom adicije 129 . Benzen je: A) karbolna kiselina B) aromatski alkohol C) teško zapaljiva tekućina D) jedan od ugljikovodika E) spoj izomeran cikloheksanu Odgovor: D Molekulska formula benzena je C6H6. Idealni tetraedarski kut susrećemo u molekuli: A) fenola B) benzena C) etena D) propana E) etina Odgovor: D 280. Par izomera čine: A) propanon i metiletilketon B) glukoza i maltoza C) dietileter i 2-propanol D) 2-metil-1-propanol i 2-butanol E) 1-butanol i izopropanol Odgovor: D 2-metil-1-propanol i 2-butanol imaju istu molekulsku formulu (bruto-formulu) C4H10O a različitu strukturu što ih čini parom izomera: H3CCHCH2OH CH3 H3CCHCH2CH3 OH 279.Odgovor: B CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH 278. 281. 282.

130 . asimetričnih C-atoma). Kod aldoze formule C6H12O6 broj mogućih stereoizomera iznosi: A) 4 B) 8 C) 16 D) 20 E) 24 Odgovor: C Maksimalan broj stereoizomera računa se pomoću izraza 2n gdje je n broj kiralnih centara (*. 283. Invertni šećer je: A) saharoza B) L-glukoza C) smjesa saharoze i glukoze D) smjesa saharoze i fruktoze E) smjesa glukoze i fruktoze Odgovor: E Vidi odgovor na pitanje 161. Mravlja kiselina nastaje: A) oksidacijom acetona B) oksidacijom metanala C) oksidacijom etana D) oksidacijom acetilena E) hidrogeniranjem acetilena Odgovor: B Oksidacijom metanala (formaldehida) nastaje mravlja. Baza nukleinskih kiselina je: A) timin B) toluen C) alanin D) riboza E) peptid Odgovor: A Monomeri koji izgrađuju makromolekule nukleinskih kiselina su: 1. gvanin. 3. fosfat ion. 286. 2. 285. formijatna kiselina: 2HCHO + O2 → 2HCOOH 284. citozin i uracil. adenin. baze (heterociklički spojevi s dušikom): timin. odnosno OCH-HC*OH-HC*OH-HC*OH-HC*OH-CH2OH n = 4 pa je broj stereoizomera 24 = 16. riboza i deoksiriboza. Kod aldoze (šećera s aldehidnom skupinom) čija je formula C6H12O6.D) djelovanjem lužina na fenole E) djelovanjem kiselina na alkohole Odgovor: E Vidi odgovor na pitanje 49.

131 . 290. sa što manje energije. Neutron: A) ima masu gotovo jednaku atomskoj jedinici mase B) ima masu približno 1836 pu ta manju od atomske jedinice mase C) posjeduje električni naboj od 1. Unutar periode od 1. Izobari: A) imaju ista kemijska svojstva B) su isti kemijski elementi sa različitim brojem neutrona u jezgri C) su atomi različitih elemenata istog masenog broja D) imaju jednaki broj protona u jezgri E) su atomi istog atomskog broja Odgovor: C Odgovor slijedi definiciju. To znači da moramo više energije upotrijebiti da bi oduzeli elektron. 291. Elektroni: A) iste orbitale imaju paralelne spinove B) u elektronskom omotaču zauzimaju najniže moguće energetske nivoe C) unutar jedne ljuske imaju jednaku energiju D) u L ljusci smješteni su u 9 orbitala E) se raspoređuju u orbitale tako da je broj sparenih spinova maksimalan Odgovor: B Sve tvari u prirodi nastoje biti što stabilnije tj. Vodikova veza: A) je znatno slabija od van der Waalsovih veza B) je mnogo jača od kovalentne veze C) nije elektrostatičke prirode D) je mnogo slabija od kovalentne veze E) niti jedna tvrdnja nije točna Odgovor: D Kovalentna veza se ostvaruje pomoću zajedničkih elektronskih parova među atomima u molekuli. skupine Odgovor: B Energija ionizacije je energija koja je potrebna da se pojedinačnom atomu oduzme elektron. 288.6 x 10−19 C D) je sastavni dio jezgre atoma 1H E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: A Masa neutrona je 1. 289. Energija ionizacije: A) je energija potrebna da se izbaci elektron iz atoma u čvrstom stanju B) raste unutar periode od 1. skupine raste atomski broj a time i naboj jezgre kojim privlači elektrone.287. do 18. do 18. do 18. skupine C) raste unutar skupine periodnog sustava s povećanjem rednog broja atoma D) su veće za atome metala nego atome nemetala E) opada unutar periode od 1.008665 puta veća od unificirane atomske jedinice mase. a slabija vodikova veza je privlačna sila među molekulama polarnog karaktera.

294. Jedan mol LiH u reakciji s H2O pri standardnim uvjetima daje: A) 2. Veze u ostalim spojevima su ionske.6 dm3 H2 D) 11. Kako klor ima 7 elektrona u zadnjoj ljusci potreban mu je samo jedan elektron.292. 132 . 295.2 dm3 H2 E) 44. Natrijev hidrid: A) u talini provodi električnu struju B) pri elektrolizi na katodi daje vodik C) pri elektrolizi na anodi daje Na D) ne reagira s vodom E) niti jedna tvrdnja nije točna Odgovor: A NaH → Na+ + H− Taljenjem nastaju pokretni ioni koji omogućuju provođenje električne struje.8 dm3 H2 Odgovor: B n(LiH) = 1 mol LiH + H2O → LiOH + H2 V(H2) = ? n(LiH) 1 = n( H 2 ) 1 n(H 2 ) = n(LiH) = 1 mol Pri standardnim uvjetima 1 mol bilo kojeg plina zauzima 22.4 dm3. jedna kovalentna veza do stabilne elektronske konfiguracije. Koja od navedenih molekula nije polarna: A) HF B) SCl4 C) H2O D) HCl E) HI Odgovor: B U simetričnoj molekuli SCl4 težišta negativnog i pozitivnog naboja na istom su mjestu. a nemetali se vežu kovalentnom vezom.4 dm3 H2 C) 33. 293. Jednostrukom kovalentnom vezom povezani su atomi u molekuli: A) LiF B) CaI2 C) Cl2 D) MgO E) KBr Odgovor: C Samo su atomi klora (koji su međusobno povezani u molekulu) nemetali.24 dm3 H B) 22.

a valentni elektroni su im delokalizirani. Atomi alkalijskih metala: A) imaju najveći afinitet prema elektronu B) ne oksidiraju se na zraku C) sa vodom stvaraju lužine 133 . U kojoj od navedenih reakcija je sumpor oksidacijsko sredstvo: A) S + O2 → SO2 B) 2H2SO4 + Cu → CuSO4 + SO2 + 2H2O C) SO2 + 2H2O → SO42− + 4H+ D) 2SO2 + O2 → 2SO3 E) 4FeS2 + 11O2 → 2Fe2O3 + 8SO2 Odgovor: B Vidi odgovor na pitanje 271. Taljenjem metala se kidaju te veze za što je potrebna relativno velika energija. 299. 298.296. tj. Koja od navedenih tvari vodi struju samo u rastaljenom stanju: A) Cu B) KCl C) Fe D) I2 E) niti jedna od navedenih Odgovor: B Taljenjem KCl. nepokretni ioni postanu pokretni što omogućuje vođenje električne struje. 297. Ako se elektrolizi podvrgne vodena otopina natrijevog sulfata: A) vodik se izlučuje na anodi B) vodik se izlučuje na katodi C) O2 se izlučuje na katodi D) elementarni natrij se izlučuje na katodi E) na anodi se reduciraju molekule vode Odgovor: B KATODA (−): 4H2O + 4e− → 2H2 + 4OH– ANODA (+): 4OH− → O2 + 2H2O + 4 e− Otopljeni natrijev sulfat omogućuje otopini dobro vođenje električne struje. Tako je omogućeno dobro povezivanje većeg broja atoma. 300. a na katodi se ne reducira Na+ nego H2O jer je za to potrebno manje energije. privlači ih veći broj jezgara okolnih atoma. Tvari s metalnom vezom: A) imaju relativno visoka tališta B) imaju relativno niska vrelišta C) u čvrstom stanju ne provode struju D) u talini ne provode struju E) niti jedna tvrdnja nije točna Odgovor: A Međusobnim spajanjem atomi metala postižu stabilnost tako da se njihovi atomi gusto slažu u kristalnu rešetku.

Oksidacijski broj: A) kisika u peroksidima je −2 B) svih jednostavnih iona razlikuje se od naboja iona C) ugljika u CH4 je +4 D) vodika u NH3 je −1 E) klora u Cl2 jednak je nuli Odgovor: E Svi atomi u elementarnom stanju (ne u spojevima) imaju oksidacijski broj 0. 104.. Heptan ima: A) 2 strukturna izomera B) 4 strukturna izomera C) 5 strukturnih izomera D) 6 strukturnih izomera E) 9 strukturnih izomera Odgovor: E Stvarno postoji 9 spojeva različite strukture. 302. Rb. C7H16 (vidi princip pisanja u odgovorima na pitanja 54. Spoj butan pentan heksan heptan oktan Formula C4H10 C5H12 C6H14 C7H16 C8H18 Broj izomera 2 3 5 9 18 304. Kojom od navedenih reakcija može nastati etin: A) C2H4 + H2 B) CaC2 + 2H2O C) C2H2 + H2 D) C6H5ONa + CO2 + H2O E) C2H4 + H2O Odgovor: B CaC2 + 2H2O → HC ≡ CH + Ca(OH)2 303. S vodom reagiraju: 2K + 2H2O → 2KOH + H2 301.D) ne reagiraju s halogenim elementima E) u posljednoj ljusci imaju 2 elektrona Odgovor: C Alkalijskim metalima nazivamo elemente 1. i 149. skupine periodnog sustava elemenata (Na... 86. Etanol: A) je otrovniji od metanola B) nastaje hidrolizom etilacetata C) proizvodi se iz CO i H2 kod 400°C i tlaka od 300 bara uz katalizator 134 .). K. a iste molekulske formule..). .

308. Ovaj spoj je inertan prema oksidirajućim reagensima i inače se ne ponaša kao aldehid. 307. Od navedenog ketona acetona. suzavac imena kloraceton. Eteri: A) imaju više vrelište od odgovarajućih alkohola B) kemijski su vrlo aktivni spojevi C) na hladnom reagiraju s elementarnim natrijem D) nisu zapaljivi E) su dobra otapala za mnoge organske spojeve Odgovor: E Eteri su organska otapala pa u pravilu dobro otapaju sebi slično građene tvari . Paraldehid: A) je inertan prema oksidirajućim reagensima B) nastaje polimerizacijom formaldehida C) je topljiviji u vodi od etanala D) ima niže vrelište od etanala E) je ravnolančani polimer Odgovor: A Tri molekule etanala (acetaldehida) povezane tako da čine šesteročlani prsten koji se sastoji od kisikovih i ugljikovih atoma naizmjenično vezanih daju paraldehid.D) s octenom kiselinom daje dietileter E) pokazuje reakcije adicije Odgovor: B CH3COOCH2CH3 + H2O → CH3COOH + CH3CH2OH etanol 305.organske tvari. Fenol: A) se dobiva iz katrana kamenog ugljena B) pokazuje svojstvo lužine C) nastaje redukcijom benzena D) koristi se kao sredstvo protiv bolova E) sa kiselinama stvara fenokside Odgovor: A 306. 135 . propanona kloriranjem se može dobiti npr. klorpropanon: CH3COCH3 + Cl2 → CH3COCH2Cl + HCl. Spoj formule (CH3)2CO: A) koristi se za proizvodnju suzavaca B) nije zapaljiv C) nastaje redukcijom 2-propanola D) je krutina bez mirisa E) dobiva se depolimerizacijom paraldehida zagrijavanjem Odgovor: A Suzavci su klorirani ketoni.

benzojeva kiselina i naročito njena natrijeva sol poznati su konzervansi hrane baš na temelju inhibitorskog djelovanja na rast mikroorganizama. 313. Aminokiseline: A) u lužnatoj otopini ponašaju se kao lužine B) u kiseloj otopini ponašaju se kao kiseline C) nisu topljive u vodi D) topljive su u organskim otapalima E) su kristalizirane tvari Odgovor: E Pri sobnoj temperaturi aminokiseline su čvrste. 310. Formalin je vodena otopina: A) etanala B) metanala C) fenola D) propanona E) paraldehida Odgovor: B Vodena otopina metanala. HCOONa: A) dobiva se uvođenjem ugljikovog(II) oksida u otopinu natrijevog hidroksida B) je optički aktivan spoj C) dobiva se iz formijata djelovanjem natrijevog hidroksida D) je plin E) ne miješa se s vodom Odgovor: A CO + NaOH → HCOONa 312.2. Koji od navedenih spojeva ima inhibitorsko djelovanje na rast mikroorganizama: A) C6H5COOH B) Ca(H2PO4)2 C) albumin D) saharoza E) glicerolpalmitat Odgovor: A C6H5COOH. kristalne tvari. 136 . Spoj strukture HO-CH2-CH(OH)-CH2OH: A) dolazi u voskovima B) sa kiselinama stvara sapune C) je tercijarni alkohol D) je sastojak masti E) nastaje oksidacijom miječne kiseline Odgovor: D Navedeni spoj je glicerol. 311. 1. formaldehida naziva se formalin.3-propantriol a masti su esteri glicerola i masnih kiselina.309.

Koji volumen vodika pri s.4 dm3.04 = = 0. Cu: 2 137 . Cu: 1 B) FeCl3: 3.12 dm3 Odgovor: B m(C6H6) = 26.u. Cu: 1 D) FeCl3: 2. 315. je potreban za hidrogenaciju 26. Cu: 1 C) FeCl3: 2.333 = 1 mol 1 mol bilo kojeg plina pri standardnim uvjetima zauzima 22. Riješite sljedeću redoks reakciju: FeCl3 + Cu → FeCl2 + CuCl2: A) FeCl3: 1.04 g V(H2) = ? + 3 H2 n(C 6 H 6 ) = m(C 6 H 6 ) 26.42 dm3 C) 67.008): A) 7.314.04 g benzena (Ar(C) = 12. Globulini: A) su netopljivi u vodi B) su topljivi u vodi C) su složeni proteini D) hidrolizom daju hem i globin E) su tripeptidi Odgovor: A 317.13 dm3 D) 1. Ar(H) = 1.333 mol M (C 6 H 6 ) 78.05 n(C 6 H 6 ) 1 = n( H 2 ) 3 n(H 2 ) = 3n(C 6 H 6 ) = 3 ⋅ 0.162 dm3 E) 78.47 dm3 B) 22. i 13. Fruktoza: A) je aldoza B) ima ukupno 8 stereoizomera C) nije topljiva u vodi D) nalazi se u disaharidu maltozi E) nastaje potpunom hidrolizom škroba Odgovor: B Vidi odgovore na pitanja 255. 316.

4 t B) 182 t C) 320000 kg D) 364 t E) 34600 kg Odgovor: D CaCO3 → CaO + CO2 m(CaCO3) = 650 t = 650000000 g m(CaO) = ? 138 .E) FeCl3: 5. Koja tvrdnja nije točna: A) Po Lewisu je kiselina svaka tvar koja može dati elektronski par B) Baza je tvar koja prima elektron C) Kiselinski je ostatak uvijek baza D) Kiselina je tvar koja u vodi disocijacijom povećava koncentraciju vodikovih iona E) Kiseline su proton donori Odgovor: A 321. Koja od navedenih tvrdnji nije točna: A) Unificirana atomska jedinica mase. Napišite elektronsku konfiguraciju iona Al3+: A) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p4 B) 1s2 2s2 3p6 C) 1s2 2s2 2p6 D) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p1 E) 1s2 2s2 3d6 Odgovor: C 319. mu je 1/12 mase atoma ugljika-12 B) Omjerom mase molekule i mu definirana je molarna masa C) Relativne atomske mase određivane su prije prema masi atoma vodika D) Relativna atomska masa atoma ugljika-12 je 12 E) Relativna molekulska masa izračunava se zbrajanjem relativnih atomskih masa svih spojenih atoma u molekuli Odgovor: B 320. Izračunajte masu živog vapna koja se proizvede žarenjem 650 tona vapnenca: A) 36. Cu: 2 Odgovor: C Fe Cl 3 + Cu → Fe Cl 2 + Cu Cl 2 +3 −1 0 +2 −1 +2 −1 Fe+3 + e− → Fe+2 |⋅2 Cu0 → Cu+2 + 2e− 2Fe+3 + 2e− → 2Fe+2 Cu0 → Cu+2 + 2e− 2Fe+3 + Cu0→ 2Fe+2 + Cu+2 ⇒ 2FeCl3 + Cu → 2FeCl2 + CuCl2 318.

08 = 364000000 g = 364 t 322.90 mol dm−3 E) 1.720 mol dm−3 B) 0. Izračunajte množinsku koncentraciju otopine fosforne kiseline: A) 0.51 mol dm −3 3 V (otopine) 1 dm 323.0341 g cm−3.3 mol V(otopine) n(H 3 PO 4 ) 1 1 1 = ⇒ n(H 3 PO 4 ) = n( NaOH) = ⋅ 0.0341 g ⋅ 1000 1034.1 mol n( NaOH) 3 3 3 139 .240 mol dm−3 C) 0.32 n(CH 3 COOH ) = = = 5.5 dm−3 c(NaOH) = 0.80 mol dm−3 D) 0.0341 g cm−3 c(32%-tna CH3COOH) = ? m(otopine ) 1.5152 M (CH 3 COOH ) 60 ρ= c(CH 3 COOH) = n(CH 3 COOH) 5. Gustoća 32 %-tne otopine octene kiseline iznosi ρ = 1.n(CaCO 3 ) 1 = ⇒ n(CaO) = n(CaCO 3 ) n(CaO) 1 m(CaCO 3 ) 650000000 n(CaCO 3 ) = = = 6500000 mol M (CaCO 3 ) 100 m(CaO) = n(CaO)⋅M(CaO) = 6500000⋅56.531 mol dm−3 E) 0.331 mol dm−3 C) 5.5 = 0.155 mol dm−3 B) 0.551 mol dm−3 Odgovor:C ρ(32%-tna CH3COOH) = 1.3 = 0.6 ⋅ 0.1 ⋅ 0.1 g = = V (otopine ) 1 cm 3 ⋅ 1000 1 dm 3 m(CH 3 COOH ) 1034.511 mol dm−3 D) 2.5152 mol = = 5.6 mol dm3 c(H3PO4) = ? c( NaOH) = n( NaOH) ⇒ n( NaOH) = c( NaOH) ⋅ V(otopine) = 0.6 mol dm−3. Za neutralizaciju 125 cm3 otopine fosfatne kiseline potrebno je 500 cm3 otopine natrijevog hidroksida množinske koncentracije c = 0.00 mol dm−3 Odgovor: C H3PO4 + 3NaOH → Na3PO4 + 3H2O V(otopineH3PO4) = 125 cm3 V(otopine NaOH) = 500 cm3 = 0. Kolika je množinska koncentracija otopine: A) 5.

025 = 0. potrebno za neutralizaciju 25 cm3 klorovodične kiseline (c(HCl) = 0. Koja je tvrdnja točna: A) Čelik je legura u kojoj je maseni udio ugljika veći od 1.056 dm3 D) 0.1 = = 0.7 % B) Željezo se nalazi u gotovo svim živim bićima C) Grotleni plin iz visoke peći nije otrovan i može se stoga ispuštati u atomsferu 140 .032 dm3 B) 0.1 g D) 50.tak 36 325.tak = D(io) D 36.7 n( Zn ) = = = 0.1 ⋅ 0.4 n(HCl) 2 = ⇒ n(HCl) = 2n( Zn ) = 2 ⋅ 0.082 dm3 E) 0.25 g ⋅ 100 ⇒ S = S (ve) % .010 kg C) 10.056 dm 3 n( NH 3 ) 326.025 dm3 HCl + NH3 → NH4Cl c(HCl) = 0.4 = 0.1 mol dm−3 V(NH3) = ? n(HCl) c(HCl) = ⇒ n(HCl) = c(HCl) ⋅ V (otopine) = 0.0360 kg B) 1.41 dm3 C) 0. Koliko je dm3 amonijaka pri standardnim uvjetima.45 ⋅ 100 = ⋅ 100 = 101.102 dm3 Odgovor: C V(HCl) = 25 cm3 = 0.0025 mol n( NH 3 ) 1 Vm = V ( NH 3 ) ⇒ V ( NH 3 ) = Vm ⋅ n( NH 3 ) = 0.125 324.0025 ⋅ 22.5 = 1 mol n( Zn) 1 m(HCl) = n(HCl) ⋅ M (HCl) = 1 ⋅ 36.0025 mol V(otopine) n(HCl) 1 = ⇒ n( NH 3 ) = n(HCl) = 0.7 g cinka: A) 0.1 mol dm−3): A) 0.45 g % .5 mol M ( Zn) 65. Kolika je masa 36 %-tne klorovodične kiseline potrebna za otapanje 32.c(H 3 PO 4 ) = n(H 3 PO 4 ) 0.8 mol dm −3 V (otopine) 0.45 = 36.1 g E) 101 g Odgovor: E m(Zn) = 32.7 g Zn + 2HCl → ZnCl2 + H2 m(36%-tna HCl) = ? m( Zn ) 32.

0 %. Spoj CH3CHBrCH3 dobije se iz spoja CH3-CH=CH2 reakcijom A) adicije B) supstitucije C) eliminacije D) radikalske polimerizacije E) niti jednom od navedenih reakcija Odgovor: A Na dvostruku vezu spoja CH3-CH=CH2 adira se HBr tako da se vodik veže na onaj atom ugljika na kojem već ima više vezanih atoma vodika (Markovnikovo pravilo). ali različitim prostornim rasporedom E) Nijedna tvrdnja nije točna Odgovor: D 328. kisika 35 % i vodika 13 %.3-dibromcikloheksan E) 1-bromcikloheksan Odgovor: B + Br2 Br Br 330. Stereoizomeri su: A) Spojevi s različitom molekulskom formulom ali istim prostornim rasporedom B) Spojevi s istim prostornim rasporedom C) Spojevi s istim kemijskim i fizičkim svojstvima D) Spojevi s istim redoslijedom vezanja atoma i iste molekulske formule. Proteini su velike organske molekule koje se sastoje od mnogo molekula: A) hidroksikiselina B) nukleinskih kiselina C) nukleotida D) aminokiselina E) peptida Odgovor: D 331. Empirijska formula tog spoja je: A) C3H8O 141 .D) Sporim hlađenjem željeza proizvedenog u viskoj peći dobiva se bijelo lijevano željezo jer se ugljik izlučuje i izlazi na površinu željeza gdje izgara E) Ako su rude koje se koriste za dobivanje željeza kisele. 329. Reakcijom cikloheksena s bromom nastaje A) cikloheksilbromid B) 1.2-dibromcikloheksan C) 1-bromcikloheksen D) 1. Analizom je dobiveno da je u ispitivanom spoju maseni udio ugljika 52. kao talionički dodatak koristi se kremeni pijesak Odgovor: B 327.

19 mol n(H) = = 13 mol M (X) 12 16 1 N(C) : N(H) : N(O) = n(C) : n(H) : n(O) = 4. Koji je volumen kisika pri standardnim uvjetima potreban za izgaranje 0. H2SO4: 8 E) Sb: 3.3 = 0. H2SO4: 6 D) Sb: 4.3 mol H2C=CH2 + 3O2 → 2CO2 + 2H2O V(O2) = ? n(eten ) 1 = ⇒ n(O 2 ) = 3n(eten ) = 3 ⋅ 0.4 ⋅ 0.33 mol n(O) = = 2. H2SO4: 6 C) Sb: 2.33 : 13 : 2.16 dm 3 n (O 2 ) 333.41 dm3 D) 22.19 |:2.9 mol n (O 2 ) 3 Vm = V (O 2 ) ⇒ V (O 2 ) = Vm ⋅ n(O 2 ) = 22.65 dm3 C) 19.B) C2H6O C) C4H12O D) C2H8O E) nijedna tvrdnja nije točna Odgovor: B w(C) = 52 % w(O) = 35 % w(H) = 13 % Znači da u 100 g ispitivane tvari imamo 52 g ugljika.9 = 20. H2SO4: 10 Odgovor: C Sb+ H 2 S O 4 → Sb 2 ( S O 4 ) 3 + S O 2 + H 2 O 0 +1 +6 −2 +3 +6 −2 +4 −2 +1 −2 Sb → Sb+3 + 3e− |⋅2 S+6 + 2e− → S+4 |⋅3 2Sb → 2Sb+3 + 6e− 3S+6 + 6e− → 3S+4 2Sb+3 + 3S+6 → 2Sb+3 + 3S+4 ⇒ 2Sb + 6H2SO4 → Sb2(SO4)3 + 3SO2 + 6H2O 142 .96 dm3 Odgovor: A n(eten) = 0. Riješite sljedeću redoks jednadžbu: Sb + H2SO4 → Sb2(SO4)3 + SO2 + H2O: A) Sb: 3.3 mola etena: A) 20.17 dm3 B) 21.19 N(C) : N(H): N(O) = 2 : 6: 1 C2H6O 332.35 dm3 E) 20. m( X ) 52 35 13 n( X ) = n ( C) = = 4. 35 g kisika i 13 g vodika. H2SO4: 3 B) Sb: 4.

31 mol dm−3: A) 1.42 mol n(Fe 2 O 3 ) 1 m(Fe(OH)3) = n(Fe(OH)3)⋅M(Fe(OH)3) = 0.963 kg dm−3 143 .045 kg D) 0. koja ima množinsku koncentraciju c = 7.65 g željezovog(III) oksida: A) 0.65 g 2Fe(OH)3 → Fe2O3 + 3H2O m(Fe(OH)3) = ? m(Fe 2 O 3 ) 33. djelovanjem polarnog otapala.023 kg B) 0.234 kg dm−3 B) 0.7 n(Fe(OH) 3 ) 2 = ⇒ n(Fe(OH) 3 ) = 2n(Fe 2 O 3 ) = 2 ⋅ 0.045 kg 338.65 n(Fe 2 O 3 ) = = = 0.090 kg Odgovor: C m(Fe2O3) = 33. Kolika je gustoća otopine metanola masenog udjela w = 24.85 = 44.9 g = 0. Koja tvrdnja nije točna: A) Elektrolitička disocijacija je pojava da soli u otopini.3 %.21 mol M (Fe 2 O 3 ) 159. Napišite elektronsku konfiguraciju iona Ba2+: A) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 6s2 B) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 6s26p2 C) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f2 6s2 D) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 5s2 5d4 E) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 5s2 5p6 Odgovor: E 335.21 = 0. daju ione B) Kod elektrolize kationi putuju od katode prema anodi C) Oksidacijom se molekuli.054 kg E) 0. atomu ili ionu oduzimaju elektroni D) Elementi u elementarnom stanju imaju oksidacijski broj nula E) Elementi I A skupine ne mogu se elektrolizom izlučiti iz vodenih otopina Odgovor: B 337. Koja tvrdnja nije točna: A) Atomi istih kemijskih svojstava ali različitih masa nazivaju se izobarima B) Kemijski elementi sastoje se od više izotopa C) Čestice koje izgrađuju atom nazivaju se elementarnim česticama D) Alfa-zrake su teške čestice pozitivnog naboja E) Gama-zrake su slične rentgenskom zračenju Odgovor: A 336. Koliko željezovog(III) hidroksida moramo žariti da bi dobili 33.041 kg C) 0.334.42⋅106.

025 340.03 mol n[Ba(OH) 2 ] 3 3 3 c(H 3 PO 4 ) = n(H 3 PO 4 ) 0.045 = 0.045 = 0.tak m(otopine) 24.35 mol dm−3 B) 1.] ⋅ V [Ba(OH) 2 ot.tak = ⋅ 100 ⇒ m(otopine) = ⋅ 100 = ⋅ 100 = 963 g % .025 dm3 V[Ba(OH)2 ot.03 = = 1.C) 0.025 dm3 c(H3PO4) = ? n[Ba(OH) 2 ] ⇒ c[Ba(OH) 2 ot.20 mol dm−3 C) 7.] = 45 cm3 = 0.31⋅32 = 234 g m(CH 3 OH) m(CH 3 OH) 234 % .] = 1 mol dm3 = 0.45 mol dm−3 Odgovor: B 2H3PO4 + 3 Ba(OH)2 → Ba3(PO4)2 + 6H2O V(H3PO4 ot.963 g cm −3 3 3 V (otopine) 1 dm 1000 cm 339. Izračunajte množinsku koncentraciju otopine fosforne kiseline: A) 1.) = 25 cm3 = 0.31 mol V (otopine ) m(CH3OH) = n(CH3OH)⋅M(CH3OH) = 7.68 mol dm−3 E) 3.0 mol dm−3.] = 1 ⋅ 0.20 mol dm−3 D) 0.31 ⋅ 1 = 7.31 mol dm−3 ρ (CH3OH) = ? n(CH 3 OH) c(CH 3 OH) = ⇒ n(CH 3 OH) = c(CH 3 OH) ⋅ V (otopine ) = 7.] ⇒ n[Ba(OH) 2 ] = c[Ba(OH) 2 ot.] = V [Ba(OH) 2 ot.045 dm3 c[Ba(OH)2 ot. Za neutralizaciju 25 cm3 otopine fosforne kiseline potrebno je 45 cm3 otopine barijevog hidroksida množinske koncentracije c = 1.045 mol n(H 3 PO 4 ) 2 2 2 = ⇒ n(H 3 PO 4 ) = n[Ba(OH) 2 ] = ⋅ 0.2 mol dm −3 V (otopine) 0.7 g D) 162.3 % c(CH3OH) = 7.6 g B) 405.3 ρ (otopine) = m(otopine) 963 g 963 g = = = 0.897 kg dm−3 E) 0.8 g C) 811.936 kg dm−3 D) 0.798 kg dm−3 Odgovor: B w(CH3OH) = 24. Izračunajte masu 10 %-tne otopine klorovodične kiseline potrebne za otapanje 10 g aluminija: A) 40.3 g 144 .

Rotacija oko veze ugljik-ugljik moguća je kod: A) alkena B) alkina C) alkana D) cikličkih ugljikovodika E) aromatskih ugljikovodika 145 .11 mol n(Al) 2 1 m(HCl) = n(HCl)⋅M(HCl) = 1.11⋅36.25 mol M (S) 32 n(S) 1 = ⇒ n(O 2 ) = n(S) = 0.4 ⋅ 0.46 ⋅ 100 = 404.4 dm3 E) 5. vode i pijeska B) Portlandski cement se proizvodi i iz smjese vapnenca i gline C) Hidraulički modul definiran je kao udio aluminijevog oksida u cementu D) Žbuka spada u zračna veziva E) Kod stvrdnjavanja žbuke zid se sporo suši jer se reakcijom oslobađa voda Odgovor: C 343.37 = 1.46 g % .25 = 5. Izračunajte volumen kisika.37 mol M (Al) 27 n(HCl) 6 3 = = ⇒ n(HCl) = 3n(Al) = 3 ⋅ 0.2 dm3 B) 22. pri standardnim uvjetima.45 = 40.8 dm3 D) 28.6 dm 3 n (O 2 ) 342.9 g Odgovor: B m(Al) = 10 g 2Al + 6HCl → 2AlCl3 + 3H2 m(HCl 10 %-tne) = ? m(Al) 10 n(Al) = = = 0.4 dm3 C) 16.25 mol n (O 2 ) 1 Vm = V (O 2 ) ⇒ V (O 2 ) = V m ⋅ n(O 2 ) = 22.6 dm3 Odgovor: E m(S) = 8 g S + O2 → SO2 V(O2) = ? m(S) 8 n(S) = = = 0.E) 202. Koja tvrdnja nije točna: A) Žbuka nastaje miješanjem vapna.6 g ⋅ 100 ⇒ m(otopine) = m(otopine) 10 341.ak = m(HCl) 40. potreban za potpuno izgaranje 8 g sumpora: A) 11.

902.Odgovor: C Rotacija oko veze ugljik-ugljik moguća je kod jednostrukih veza među atomima ugljika spojenih u lanac. w(H) = 0.143 w(H) = M r (C 2 H 4 ) 28 w(C) = 2 Ar (C) 2 ⋅ 12 = = 0. 344.098 Odgovor: A eten. Reakcijom bromovodika i 2-metilpropena pretežno nastaje: A) 1-brom-2-metilpropan B) 2-brom-2-metilpropan C) 1-metil-2-brompropan D) 1-brom-2-metilpropan E) 2-brombutan Odgovor: B HBr + H3C C CH3 CH2 H3C CBr CH3 CH3 Markovnikovo pravilo! 345. w(H) = 0. w(H) = 0.857 28 M r (C 2 H 4 ) 347.893.857. Maseni udio vodika i ugljika u etenu je: A) w(C) = 0. Oksidacijom sekundarnih alkohola dobiju se: A) ketoni B) aldehidi C) kiseline D) eteri E) alkoksidi 146 .825.143 B) w(C) = 0.175 C) w(C) = 0. w(H) = 0. w(H) = 0.922. Te uvjete ispunjavaju u ovom slučaju samo alkani.107 E) w(C) = 0. C2H4 4 Ar (H) 4 ⋅1 = = 0.078 D) w(C) = 0. Aminokiseline su spojevi koji sadrže sljedeće funkcionalne skupine: A) karboksilnu B) amino C) amino i karboksilnu D) aldehidnu i amino E) amino i hidroksi Odgovor: C 346.

HCl: 4 Odgovor: D Al + H Cl → Al Cl 3 + H 2 Al0 → Al+3 + 3e− |⋅2 2H+ + 2e− → H20 |⋅3 2Al0 → 2Al+3 + 6e− 6H+ + 6e− → 3H20 2Al0 + 6H+1 → 2Al+3 + 3H20 0 +1 −1 +3 −1 0 ⇒ 2+ 2Al + 6HCl → 2AlCl3 +3 H2 350. Napišite elektronsku konfiguraciju iona Ca : A) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d2 4s2 B) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 4p2 C) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 D) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 E) 1s2 2s2 2p6 3s2 3d6 Odgovor: D 351. HCl: 6 D) Al: 2. Riješite sljedeću redoks reakciju: Al + HCl → AlCl3 + H2 A) Al: 2. Koja tvrdnja nije točna: A) Približna vrijednost Avogradove konstante je 6. Koja tvrdnja nije točna: A) Reakcije kiselina i baza zovu se reakcije neutralizacije B) Reakcije hidrolize su i reakcije kationa slabih baza s vodom C) Reakcije neutralizacije su endotermne 147 . HCl: 6 E) Al: 2.Odgovor: A 2R2CHOH + O2 → 2R2C = O + 2H2O 348.2-propandiola C) esteri viših masnih kiselina i glicerola D) esteri nezasićenih kiselina i poliola E) eteri polialkohola Odgovor: C 349. HCl: 7 C) Al: 3.022×1023 mol−1 B) Jednaki volumeni različitih plinova pri istom tlaku i temperaturi sadrže isti broj čestica C) Omjer množine tvari i mase je molarna masa tvari D) Da se pomoću empirijske formule dozna molekulska formula treba znati i molarnu masu spoja E) Ponekad su empirijska i molekulska formula iste Odgovor: C 352. Masti su A) soli masnih kiselina i glicerola B) esteri viših masnih kiselina i 1. HCl: 3 B) Al: 2.

515 mol dm−3: A) 1.2 tone pirita: A) 0.3309 kg dm−3 Odgovor: C c(CH3COOH) = 5.2 t = 7200000 g nFeS2 = nFe m(Fe) = ? m(FeS 2 ) 7200000 n(FeS 2 ) = = = 60075 mol M (FeS 2 ) 119. Za neutralizaciju 40 cm3 otopine sumporne kiseline potrebno je 50 cm3 otopine kalijevog hidroksida množinske koncentracije c = 0.tne) = 355.3125 mol dm−3 B) 0.670 t B) 3352 kg C) 6700 kg D) 0.2255 t E) 2794 kg Odgovor: B m(FeS2) = 7.85 n(Fe) 1 = ⇒ n(Fe) = n(FeS 2 ) = 60075 mol n(FeS 2 ) 1 m(Fe) = n(Fe)⋅M(Fe) = 60075⋅55.D) U vodi među molekulama vode dolazi do reakcije protolize E) Otopina natrij-klorida djeluje neutralno Odgovor: C 353.515 mol dm−3 ρ(CH3COOH 32 %-tne) = ? n(CH 3 COOH) c(CH 3 COOH) = ⇒ n(CH 3 COOH) = 5.515 mol V (otopine) m(CH3COOH) = n(CH3COOH)⋅M(CH3COOH) = 5.5 mol dm−3. Izračunajte množinsku koncentraciju otopine sumporne kiseline: A) 0. Koliko se željeza dobije prženjem 7.0685 kg dm−3 C) 1.034 g cm −3 V (otopine) 1 dm 3 1000 cm 3 ρ (CH 3 COOH 32 % .0125 mol dm−3 C) 3. Kolika je gustoća 32 %-tne otopine octene kiseline koja ima množinsku koncentraciju c = 5.tak = m(CH 3 COOH) 331 ⋅ 100 ⇒ m(otopine) = ⋅ 100 = 1034 g m(otopine) 32 m(otopine) 1034 g 1034 g = = = 1.2 kg 354.3410 kg dm−3 B) 1.85 = 3355194 g = 3355.0349 kg dm−3 D) 0.9033 kg dm−3 E) 1.125 mol dm−3 148 .515⋅60 = 331 g % .515 ⋅ 1 = 5.

4250 mol dm−3 Odgovor: A H2SO4 + 2KOH → K2SO4 + 2H2O V(H2SO4 ot.41 mol M (Mg ) 24.0125 = = 0.5 g Odgovor: C m(Mg) = 10 g Mg + 2HCl → MgCl2 + H2 m(HCl 20 %-tne) = ? m(Mg ) 10 n(Mg ) = = = 0.6 g Odgovor: A V(NH3) = 20 dm3 NH4Cl + NaOH → NH3 + NaCl + H2O m(NH4Cl) = ? 149 .5 mol dm3 c(H2SO4) = ? n(KOH) c(KOH) = ⇒ n(KOH) = 0. Izračunajte masu 20 %-tne klorovodične kiseline koja je potrebna za otapanje 10 g magnezija: A) 300 g B) 75.41 = 0.tak = m(HCl) 30 ⋅ 100 ⇒ m(otopine = ⋅ 100 = 150 g ) m(otopine 20 ) 357.9 g C) 86.D) 0.04 dm3 V(KOH ot.) = 50 cm3 = 0.2 g D) 450 g E) 50.45 = 30 g % .) = 40 cm3 = 0.4 g E) 10.05 dm3 c(KOH) = 0.1 g C) 150.82 ⋅ 36.025 = 0.6250 mol dm−3 E) 0.0125 mol n(KOH) 2 2 2 c(H 2 SO 4 ) = n(H 2 SO 4 ) 0.5 ⋅ 0. Izračunajte masu amonijevog klorida koju treba dodati u suvišak otopine natrijevog hidroksida da bi se razvilo 20 dm3 amonijaka pri standardnim uvjetima: A) 47.025 mol M (KOH) n(H 2 SO 4 ) 1 1 1 = ⇒ n(H 2 SO 4 ) = n(KOH) = ⋅ 0.04 356.3125 mol dm −3 V (otopine) 0.3 n(HCl) 2 = ⇒ n(HCl) = 2n(Mg ) = 2 ⋅ 0.05 = 0.5 g D) 23.82 mol n(Mg ) 1 m(HCl) = n(HCl) ⋅ M (HCl) = 0.7 g B) 42.

Alkalnom hidrolizom masti dobivaju se: A) esteri viših masnih kiselina B) esteri glicerola C) ulja D) sapuni E) triacilgliceridi Odgovor: D RCOOCH2 RCOOCH + 3 NaOH RCOOCH2 HOCH2 3 RCOONa + HOCH HOCH2 RCOONa je formula sapuna.893 mol n( NH 3 ) 1 m(NH4Cl) = n(NH4Cl)⋅M(NH4Cl) = 0. 150 .4 n( NH 4 Cl) 1 = ⇒ n( NH 4 Cl) = n( NH 3 ) = 0. natrijevih soli viših masnih kiselina.7 g 358. Konstitucijski ili strukturni izomeri su spojevi: A) s istom molekulskom formulom ali različitih strukturnih formula B) iste molekulske i strukturne formule C) različite molekulske formule D) s različitim brojem ugljikovih atoma E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: A 360. Esteri se dobivaju: A) reakcijom karboksilne kiseline i alkohola B) reakcijom aldehida i alkohola C) hidrolizom etera D) reakcijom karboksilne kiseline i etera E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: A CH3COOH + HOCH3 → CH3COOCH3 + H2O 361.Vm = V ( NH 3 ) 20 ⇒ n( NH 3 ) = = 0.45 = 47.893 mol n( NH 3 ) 22. Koja je tvrdnja točna: A) Koncentrirana sumporna kiselina ne smije se transportirati u metalnoj ambalaži B) Klorovodična kiselina u reakciji s bakrom razvija vodik C) Koncentrirana dušična kiselina u burnoj reakciji sa željezom razvija vodik D) Dušična kiselina troši se za proizvodnju umjetnih gnojiva E) U razrjeđenoj dušičnoj kiselini bakar se ne otapa Odgovor: D 359.893⋅53.

H2O: 1 Odgovor: A 151 . a formula C4H8.2 mol n( H 2 ) 1 m(alkena ) 11. H2O: 1 E) NO2: 2.4 g formula alkena = ? n( H 2 ) = alken + H2 → produkt m(H 2 ) 0.2 Mr(alkena) = 56. Reakcija propanola s klorovodičnom kiselinom u jako kiselom mediju je reakcija: A) eliminacije B) supstitucije C) adicije D) radikalske supstitucije E) polimerizacije Odgovor: B CH3CH2CH2OH + HCl → CH3CH2CH2Cl + H2O 364.2-dimetil-2-hidroksipropan E) butil-hidroksid Odgovor: A 365.362.2 = = 56 g mol −1 n(alkena ) 0.2 g tog alkena reagira s 0. ako 11. Koja je molekulska formula alkena. Riješite sljedeću redoks reakciju: NO2 + H2O → HNO3 + NO A) NO2: 3. H2O: 2 C) NO2: 4. H2O: 1 B) NO2: 3.2 g m(H2) = 0.2 mol M (H 2 ) 2 n(alkena) 1 = ⇒ n(alkena) = n(H 2 ) = 0. Racionalno ime spoja CH3CH2C(CH3)(OH)CH3 je: A) 2-metil-2butanol B) 2-hidroksibutan C) metil-propil-eter D) 2.4 = = 0.4 g vodika: A) C4H8 B) C4H6 C) C3H6 D) C5H10 E) niti jedna formula nije točna Odgovor: A m(alkena) = 11. M (alkena ) = 363. H2O: 3 D) NO2: 4.

300 dm3 Odgovor: D 3 Ba(OH)2 + Fe2(SO4)3 → 2Fe(OH)3 + 3BaSO4 c[Ba(OH)2] = 0. Koja tvrdnja nije točna: A) Nastajanje ionskih spojeva je egzotermna reakcija B) Promjer kationa uvijek je manji od promjera pripadnog atoma C) Promjer aniona veći je od promjera pripadnog atoma D) Polarne molekule međusobno se odbijaju elektrostatskim silama E) Promjer atoma povećava se u skupini odozgo prema dolje Odgovor: D 368.02 = 0. ako su množinske koncentracije otopina c[Ba(OH)2] = 0.N O2 + H 2 O → H N O3 + N O N+4 − 1e− → N+5 |⋅2 N+4 + 2e− → N+2 2N+4 − 2e− → 2N+5 N+4 + 2e− → N+2 3N+4 → 2N+5 + N+2 +4 −2 +1 −2 +1 +5 −2 +2 −2 ⇒ 2– 3NO2 + H2O → 2HNO3 + NO 366.060 dm3 E) 0.5 mol dm−3 i c[Fe2(SO4)3] = 0. ali se metali većinom dobivaju iz oksidnih ili sulfidnih ruda E) Neki metali burno reagiraju s vodom Odgovor: A 369.010 dm3 C) 0.5⋅0.5 mol dm−3 c[Fe2(SO4)3] = 0.01 mol 152 .5 mol dm−3: A) 0. Elektronska konfiguracija iona S je: A) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p2 B) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 C) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p4 D) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p23d2 E) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p23p3 3d3 Odgovor: B 367.5 mol dm−3 V[Fe2(SO4)3 ot.02 dm3 V[Ba(OH)2 ot.100 dm3 D) 0.] = ? n[Fe2(SO4)3] = c[Fe2(SO4)3]⋅V(otopine) = 0.030 dm3 B) 0. Koja tvrdnja nije točna: A) Svi su metali pri standardnim uvjetima čvrste kristalne tvari B) Većina je metala topljiva u kiselinama C) Samorodne rude sadrže metale u elementarnom stanju D) U Zemljinoj su kori najzastupljeniji silikati.] = 20 cm3 = 0. Izračunajte volumen otopine barijevog hidroksida koji je potreban da se istaloži željezo kao željezov(III) hidroksid iz 20 cm3 otopine željezovog(III) sulfata.

65 % i kisika 65.1630 kg Odgovor: C m(ZnAc2) = 10 g 2NaI + ZnAc2 → ZnI2 + 2NaAc m(NaI) = ? m( ZnAc 2 ) 10 n( Zn ) = n( ZnAc 2 ) = = = 0. sumpora 32. Izračunajte masu natrijevog jodida potrebnog da se iz otopine koja sadrži 10 g cinkovog(II) acetata istaloži sav cink kao cinkov(II) jodid: A) 0. pri jakosti struje od 2 A. Izračunajte vrijeme elektrolize: A) 30301 s B) 31400 s C) 30372 s D) 11150 s E) 51500 s Odgovor: C m(Cu) = 20 g Cu2+ + 2e− → Cu I=2A t=? M (Cu ) ⋅ I ⋅ t m(Cu ) ⋅ z ⋅ F 20 ⋅ 2 ⋅ 96500 = ⇒ t= = 30370 s m(Cu ) = 63.55 ⋅ 2 z⋅F M (Cu ) ⋅ I 371.01 = 0. Elektrolizom otopine bakarova(II) sulfata na katodi se izluči 20 g bakra.0163 kg D) 0. Izračunajte empirijsku formulu spoja u kojem je maseni udio vodika 2.06 dm 3 c[Ba(OH) 2 ] 0.0505 kg E) 0.0545 mol M ( ZnAc 2 ) 183.1090 kg B) 0.109⋅150 = 16.35 g = 0.04 %.4 n( NaI) 2 = ⇒ n( NaI) = 2n( ZnAc 2 ) = 2 ⋅ 0.5 370.03 = = 0.109 mol n( ZnAc 2 ) 1 m(NaI) = n(NaI)⋅M(NaI) = 0.03 mol n[Fe 2 (SO 4 ) 3 ] 1 V (otopine) = n[Ba(OH) 2 ] 0.01635 kg 372.0200 kg C) 0.n[Ba(OH) 2 ] 3 = ⇒ n[Ba(OH) 2 ] = 3n[Fe 2 (SO 4 ) 3 ] = 3 ⋅ 0.0545 = 0.30 %: A) H2S2O5 B) H2SO4 C) H2S2O7 D) H2SO3 E) H2S2O3 Odgovor: B 153 .

koji se razvija prilikom otapanja viška kalcijevog karbonata sa 15 cm3 klorovodične kiseline.0075 = 0.3 g kisika.04 mol n(S) = = 1.168 dm3 E) 0.04 32.w(H) = 2.04 g vodika.015 = 0. Izračunajte volumen ugljikovog(IV) oksida. Koliko se dvostrukih veza nalazi u spoju formule C10H16: A) jedna B) dvije C) niti jedna D) tri 154 .30 % empirijska formula = ? Znači da u 100 g ispitivane tvari imamo 2.0075 mol 2 n(HCl) 2 2 V(CO2) = Vm⋅n(CO2) = 22. m( X ) n( X ) = M (X) 2.018 : 4. nije potrebno zagrijavati C) Katalizator za oksidaciju amonijaka kisikom je platina D) Otapanjem dušikovog(IV) oksida u vodi nastaje i dušikov(II) oksid E) Dušična kiselina jaka je mineralna kiselina i jako oksidacijsko sredstvo Odgovor: B 375. osim na početku procesa.018 mol n (O) = = 4.04 % w(S) = 32.018 N(H) : N(S): N(O) = 2 : 1: 4 H2SO4 373. 32.015 = 0.336 dm3 D) 0.4⋅0.65 % w(O) = 65.244 dm3 Odgovor: D CaCO3 + 2HCl → CaCl2 + H2O +CO2 V(HCl) = 15 cm3 = 0. Koja tvrdnja nije točna: A) Dušična kiselina uglavnom se pripravlja iz amonijaka B) Plinska smjesa amonijaka i zraka provodi se preko katalizatora koji zbog endotermnosti reakcije.65 65.168 dm3 374.643 dm3 B) 0. c(HCl) = 1 mol dm−3: A) 0.015 dm3 c(HCl) = 1 mol dm3 V(CO2) = ? n(HCl) = c(HCl)⋅V(HCl) = 1⋅0.3 n( H ) = = 2.06 16 N(H) : N(S) : N(O) = n(H) : n(S) : n(O) = 2.504 dm3 C) 0.08 mol 1 32. pri standardnim uvjetima.015 mol n(CO 2 ) 1 1 1 = ⇒ n(CO 2 ) = n(HCl) = ⋅ 0.65 g sumpora i 65.04 : 1.08 |:1.

2 g D) 6. Adicijom vodika na 2-butin uz katalizator platinu nastaje: A) butan B) 2. CH3-CH=CH-CH=CH-CH=CH-CH2-CH2-CH3 376.E) četiri Odgovor: D Npr.8 g 379.3 g Odgovor: A m(Na) = 4 g 2Na + 2CH3CH2OH → 2CH3CH2ONa + H2 m(EtONa) = ? m( Na ) 4 n( Na ) = = = 0.3-dihidroksibutan C) 2-buten D) 1-buten E) 2-hidroksi-2-buten Odgovor: A CH3-C≡C-CH3 + 2H2 → CH3CH2CH2CH3 377. Aldehidi nastaju oksidacijom: A) primarnih alkohola B) sekundarnih alkohola C) ketona D) karboksilnih kiselina E) estera Odgovor: A 2RCH2OH + O2 → 2RCHO + 2H2O 378. glicerol i bazu E) bazu. bazu i šećer C) više masne kiseline.174⋅68 = 11.9 g C) 5. polipeptide i aminokiseline Odgovor: B 155 . Nukleinske kiseline spojevi su koji sadrže: A) fosfornu kiselinu i bazu B) fosfornu kiselinu. Kolika je masa natrijevog etoksida ako je u reakciji s apsolutnim etanolom potpuno izreagiralo 4 g natrija: A) 11. šećer i polialkohole D) fosfornu kiselinu.174 mol M ( Na ) 23 n( Na ) 2 = ⇒ n(EtONa ) = n( Na ) = 0.1 g E) 6.174 mol n(EtONa ) 2 m(EtONa) = n(EtONa)⋅M(EtONa) = 0.8 g B) 4.

58 E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: A m(EtOH 98 %-tni) = 100 g CH3CH2OH − H2O → H2C = CH2 m(H2C=CH2) = ? 100 g 98 %-tnog etanola sadrži (100⋅0. Koliko se grama etena dobije iz 100 g etanola u kojem je maseni udio etanola 98 %: A) 59.13 mol M (EtOH) 46 n(EtOH) 1 = ⇒ n(H 2 C = CH 2 ) = n(EtOH) = 2. Molekula BF3 je: A) planarne i trigonske građe B) građom identična molekuli amonijaka C) tetraedatske građe D) niti jedna navedena tvrdnja nije točna Odgovor: A 156 . U četvrtoj periodi periodičke tablice elemenata od vanadija do cinka atomski radijus se: A) smanjuje B) povećava C) ne mijenja D) sve tvrdnje su točne Odgovor: A Isti broj ljusaka u navedenim atomima trebao bi rezultirati istim radijusom. ali povećanjem broja protona u jezgrama atoma povećava se privlačna sila jezgre i elektrona pa se radijus atoma smanjuje.25 C) 54.32 D) 62. Vrenje je: A) fazni prijelaz B) stanje kod kojeg su tekuća i plinovita faza u ravnoteži C) endotermni proces D) lakše postići ako je manji tlak okoline E) sve navedene tvrdnje su točne Odgovor: E 382.13⋅28 = 59.380. 383.65 B) 65.13 mol n(H 2 C = CH 2 ) 1 m(H2C = CH2) = n(H2C = CH2)⋅M(H2C = CH2) = 2.98 =) 98 g čistog etanola.65 g 381. n(EtOH) = m(EtOH) 98 = = 2.

c = 1 mol/L. oksidirajući se.F B F F sp3-hibridne orbitale zatvaraju međusobno. Vodena otopina sumporovog(IV) oksida obezboji intenzivno ljubičastu otopinu kalijevog permanganata. +7 −2 +4 −2 +2 +6 −2 387. kut od 120°. tj. Standardni elektrodni potencijali su: EΘZn2+/Zn = −0. Amfoterni oksidi: A) se otapaju u kiselinama i lužinama B) ne otapaju se u kiselinama C) otapaju se samo u lužinama D) topljivi su u vodi Odgovor: A ZnO + 2HCl → Zn2+ + 2Cl− + H2O ZnO + H2O + 2NaOH → [Zn(OH)4]2− + 2Na+ 385. Elektrostatske prirode nije: A) ionska veza B) kovalentna veza C) vodikova veza D) dipol-dipol interakcija E) ion-dipol interakcija Odgovor: B 386. Napomena: Kod bora i ostalih elemenata ove skupine objašnjenja veza tumačenih na temelju elektronske konfiguracije okteta ili dueta valentnih ljusaka u suprotnosti su s eksperimentalnim činjenicama. 384. Očigledno je to u ovom primjeru sumporov(IV) oksid.25 V.76 V i EΘNi2+/Ni = −0.76 V 157 . u jednoj ravnini. Napon članka iznosi: A) −1.01 V B) −0. Time smo dokazali da je SO2: A) reducens B) oksidans C) amfoterni oksid D) neutralni oksid Odgovor: A Mn O 4 − ( ljubičast ) + S O 2 + H 2 O → Mn 2+ ( bezbojan) + S O 4 2− Reducens je tvar koja reducira drugu tvar povećavajući pri tom svoj oksidacijski broj. c = 1 mol/L i niklene pločice uronjene u otopinu NiSO4. Galvanski članak se sastoji od cinkove pločice uronjene u otopinu ZnSO4.

prema jednadžbi CH3COOH + CH3CH2OH → CH3COOC2H5 + H2O. Molekulska formula danog ugljikovodika je: A) CH4 B) C3H8 C) C3H6 158 . Gustoća ispitivanog ugljikovodika 14 puta je veća od gustoće vodika pri istim uvjetima. EMF = Ekatoda – Eanoda = –0. 390. 391. tj.25 V Odgovor: D Napon je razlika potencijala pa je za članak Zn2+/Zn//Ni2+/Ni. Izdvajanjem produkta (estera) povećava se iskorištenje reakcije. Ciklopropan i ciklobutan ciklički su organski spojevi za koje vrijedi: A) njihove se reakcije znatno razlikuju s obzirom na cikličke spojeve s više ugljikovih atoma B) reakcije ciklopropana i ciklobutana slične su ostalim cikličkim ugljikovodicima C) navedeni spojevi ne mogu postojati zbog velike napetosti prstena Odgovor: A U istim uvjetima. Reakcijom octene kiseline i etanola nastaje etilacetat i voda.51 V jer je to razlika od −0.01 V D) 0. reakcijska ravnoteža pomiče se u desno. promjena temperature ili tlaka. Uzrok tomu su slabije veze u molekulama cikloalkana s malim brojem atoma u prstenu. Empirijska formula nekog ugljikovodika je CH2.51 V 388. Reakcijom 2-butanola i kromovog(VI) oksida nastat će: A) butanska kiselina B) propanska kiselina C) propanal D) 2-butanon E) smjesa svih navedenih spojeva Odgovor: D 3CH3CH2CHCH3 + 2CrO3 + 3H 2SO4 OH 3CH3CH2CCH3 + Cr2(SO4)3 + 6H2O O 389.25 – (–0.51 V E) 0. uz iste koncentracije Zn2+ i Ni2+.76. cikloalkani s malim brojem atoma u prstenu (ciklopropan i ciklobutan) daju spojeve otvorena lanca za razliku od cikloalkana s većim brojem atoma u prstenu.C) 1.76) = 0. Iskorištenje se može povećati: A) dodatkom veće količine katalizatora B) izdvajanjem nastalog estera C) dodatkom vode D) sve navedene tvrdnje su točne Odgovor: B Na kemijsku ravnotežu utječu: promjena koncentracije reaktanata ili produkata. napon 0.25 V do −0.

D) C2H6 E) C2H4 Odgovor: E Pri standardnim uvjetima: ρ (C X H X ) M (C X H X ) = ⇒ M (C X H X ) = 14M (H 2 ) = 28 g mol−1 ⇒ M r = 28 M (H 2 ) ρ (H 2 ) 392.4 kJ/mol. a dijamanta −395. pa tako ni dušikov(I) oksid B) molekula ima veliki dipolni moment C) molekula je linearne građe i ima vrlo mali dipolni moment Odgovor: C N N O N N O 395.5 kJ/mol. Termodinamički stabilnija alotropska modifikacija ugljika je: A) dijamant B) grafit C) entalpija izgaranja nije parametar koji određuje termodinamičku stabilnost spoja Odgovor: B 159 . Od svih oksida dušika najstabilniji je N2O. Hipofosfitna kiselina disocira samo u jednom stupnju prema jednadžbi: H3PO2 → H+ + H2PO2−: A) zbog toga jer atom fosfora stvara dvije kovalentne veze sa dva atoma vodika. Standardna entalpija izgaranja grafita iznosi ΔH = −393. Tek na povišenoj temperaturi razlaže se na elementarni dušik i kisik. 393. Netopljivost u vodi objašnjavamo sljedećom činjenicom: A) niti jedan od dušikovih oksida nije topljiv u vodi. a nije topljiv u vodi. Nepostojanje F+ kationa objašnjavamo: A) velikom energijom ionizacije atoma fluora B) najnižom temperaturom vrelišta od svih halogenih elemenata C) nepopunjenim d orbitalama atoma fluora D) niti jedan od ponuđenih odgovora nije točan Odgovor: A Atomi fluora imaju najveći afinitet za elektronima od svih ostalih vrsta pa će uvijek prije primiti elektrone nego otpustiti ih. a samo jedan atom vodika vezan je na kisik B) jer je H2PO2− anion nepravilne tetraedarske građe C) jer postoji dvostruka kovalentna veza između atoma fosfora i jednog atoma kisika D) jer nije dokazano postojanje aniona HPO22− i PO23− Odgovor: A H O P O H H 394.

396. U nizu oksokiselina klora (HClO. stroncija i barija zbog: A) njegove otrovnosti B) berilij ima najviše vrelište među zemnoalkalijskim metalima C) berilij ima mali atomski. Orbitala je: A) matematička funkcija B) prostor u kojem se nalazi elektron 160 . brzinu takve reakcije određuje: A) najbrži korak u reakciji B) najsporiji korak u reakciji C) samo iz sumarne jednadžbe reakcije možemo vidjeti da li se ona zbiva brzo ili sporo Odgovor: B 397. Berilijev klorid. HClO4) jakost kiselina raste: A) smanjenjem oksidacijskog broja klora B) povećanjem broja atoma kisika u strukturi kiseline C) smanjenjem broja atoma kisika u strukturi kiseline D) sve oksokiseline klora gotovo su jednake po jakosti jer sadrže samo jedan vodikov atom Odgovor: B 398. Reakcijom benzena sa smjesom koncentrirane dušične i sumporne kiseline pri 50°C nastaje: A) benzensulfonska kiselina B) cikloheksan C) nitrobenzen D) 3-nitrobenzensulfonska kiselina E) niti jedan od navedenih spojeva Odgovor: C + HNO3 H2SO4 50 C o NO2 + H2O H2SO4 veže nastalu vodu. BeCl2 nije ionski spoj za razliku od klorida kalcija. HClO2. 400. HClO3. Neke kemijske reakcije zbivaju se složenim mehanizmom u više koraka što često nije uočljivo u sumarnoj jednadžbi reakcije. Elektronegativnost u periodnom sustavu elemenata: A) raste odozgo prema dolje i slijeva nadesno B) raste odozdo prema gore i slijeva nadesno C) raste odozgo prema dolje i s desna nalijevo D) opisuje sposobnost atoma nekog elementa da primi elektron Odgovor: B 401. a time i ionski radijus i relativno veliki naboj kationa D) berilij ima najnižu energiju ionizacije mežu zemnoalkalijskim metalima Odgovor: C 399.

Otapanjem disocira na ione klora i natrija koji svojom pokretljivošću omogućuju električnu vodljivost. 161 . Pri otapanju NaCl u vodi: A) smanjuje se broj čestica u sustavu B) mijenja se pH otopine C) oslobađa se klor D) smanjuje se električna vodljivost E) sve gore navedene tvrdnje su netočne Odgovor: E NaCl je sol jake baze i jake kiseline pa otapanjem u vodi ne podliježe hidrolizi zbog čega se pH otopine ne mijenja. Najjača lužina je: A) Mg(OH)2 B) Ca(OH)2 C) Al(OH)3 D) H2O Odgovor: B Od navedenih. Endotermni proces: A) je onaj kod kojeg sustav apsorbira toplinu iz okoline B) nije nikad spontani proces C) je prijelaz iz plinovite u tekuću fazu D) je onaj proces pri kojem sustav oslobađa toplinu u okolinu Odgovor: A 403. Kisik ima pozitivan oksidacijski broj u: A) oksidima B) peroksidima C) superoksidima D) spoju OF2 E) spoju HClO Odgovor: D Fluor je elektronegativniji od kisika pa je njegov oksidacijski broj −1.C) kvantna jednadžba bez rješenja D) odnos radijusa atoma i broja elektrona E) sve su tvrdnje točne Odgovor: A 402. 405. otopljene molekule kalcijeva hidroksida najvećim dijelom disociraju. a time je kisikov oksidacijski broj u ovom spoju +2. Osmotski tlak: A) ne ovisi o temperaturi B) ovisi o broju čestica otopljene tvari C) ovisi o veličini čestica otopljene tvari D) sve navedene tvrdnje su točne Odgovor: B 406. 404.

Kontroliranom hidrolizom nukleinske kiseline cijepaju se u manje fragmente i napokon u tri karakteristične komponente: A) heterocikličke baze. pentoze i fosfornu kiselinu E) heterocikličke baze. aminokiselina je: A) dipolni ion (zwitterion) B) neutralna molekula C) kod ove vrijednosti pH topljivost aminokiseline je najmanja D) sve navedene tvrdnje su točne Odgovor: D 412. kofein. Kod izoelektrične pH vrijednosti. heksoze i fosfornu kiselinu B) heterocikličke baze. Ime su dobili jer: A) nastaju iz prirodnih karboksilnih kiselina i jakih lužina B) u svom sastavu sadrže razne metale u obliku hidroksida C) otapanjem u vodi oslobađaju amonijak D) sadrže jedan ili više atoma dušika u heterocikličkom prstenu i stoga imaju bazna svojstva E) niti jedna trdnja nije točna Odgovor: D Npr. pentoze i fosfitnu kiselinu Odgovor: D 411. Kiralna molekula: A) obavezno sadrži atom dušika u prstenu B) ima najmanje jedan asimetričan atom ugljika C) ima visoko vrelište 162 . 410. pentoze i aminokiseline C) monosaharide. nikotin itd. kokain. aminokiseline i fosfornu kiselinu D) heterocikličke baze. atropin. Voda je: A) samo kiseli oksid B) samo bazični oksid C) neutralni oksid D) može biti i kiseli i bazični oksid Odgovor: D 2H2O → H3O+ + OH− 408. Brzina kemijske reakcije raste s povećanjem temperature uslijed: A) smanjenja energije aktivacije B) povećanja koncentracije reaktanata C) smanjenja kinetičke energije reaktanata D) pomicanjem kemijske ravnoteže udesno E) povećanjem udjela čestica s kinetičkom energijom većom od energije aktivacije Odgovor: E 409.407. Alkaloidi su prirodni organski spojevi koji mogu imati različita fiziološka djelovanja.

Henryevom zakonu topljivosti plinova pokorava se: A) HF B) CO2 C) He D) H2S E) svi navedeni plinovi Odgovor: C Henryjev zakon glasi: masa otopljenog plina na određenoj temperaturi u jedinici volumena neke tekućine izravno je razmjerna tlaku plina. 416. Sublimiraju uglavnom molekulski kristali zbog slabih van der Waalsovih sila među molekulama. 414. odnosno atoma. 417.D) ne pokazuje signale u IR spektru Odgovor: B Asimetričan je onaj atom ugljika na čije su četiri veze vezane četiri različite atomske skupine. Temperatura sublimacije je: A) temperatura kod koje jedna kruta faza prelazi u drugu krutu fazu B) temperatura pri kojoj je tlak para krutine jednak atmosferskom tlaku C) temperatura pri kojoj je tlak para krutine jednak tlaku vodene pare D) temperatura pri kojoj se kisik adsorbira na cijelu površinu krute faze Odgovor: B Sublimacija je prijelaz tvari izravno iz čvrste. Glukoza. Ovom zakonu ne pokoravaju se plinovi koji kemijski reagiraju s vodom. krute faze u plinovitu. jedan od najčešćih ugljikohidrata i najrasprostranjeniji organski spoj na Zemlji: A) u strukturi sadrži keto skupinu B) s Tollensovim reagensom ne daje pozitivan test C) nalazi se u sastavu DNA 163 . C3H6 i C4H8 ubrajamo u skupinu: A) alkana B) alkena C) alkina D) ugljikohidrata Odgovor: B Zadovoljavaju opću formulu za alkene. CnH2n. 415. Spojeve C2H4. Brojčana vrijednost konstante ravnoteže kemijske reakcije ovisi o: A) koncentraciji reaktanata B) koncentraciji produkata C) tlaku reaktanata odnosno produkata D) temperaturi E) katalizatoru Odgovor: D Promjena temperature reakcijske smjese uzrokuje pomak ravnotežnih koncentracija reaktanata u smjesi. 413.

adenina. fosforne kiseline. Aminokiseline sadrže nužno jednu od navedenih skupina: A) amidnu skupinu B) azidnu skupinu C) imidnu skupinu D) amino skupinu Odgovor: D Samo ime sve govori. gvanina. uracila. Karakteristika periode u periodnom sustavu je da: A) svaki element ima po jedan elektron više od prethodnog B) svaki element ima relativnu masu za jedan veću od prethodnog C) su elementi poredani po padajućoj elektronegativnosti D) elementi imaju isti broj valentnih elektrona Odgovor: A 164 . 422. gvanina. Peptidna veza ostvaruje se pri sintezi proteina reakcijom između: A) karboksilne skupine jedne aminokiseline i hidroksilne skupine druge aminokiseline B) kondenzacijom karboksilnih skupina aminokiselina uz amonijak C) karboksilne skupine jedne aminokiseline i aminoskupine druge aminokiseline D) peptidna veza se ne nalazi u proteinima. 420. skupine alkalijskih metala. fosforne kiseline. K element 1. Element s rednim brojem Z = 19 je: A) nemetal koji je u spojevima jednovalentan B) prijelazni metal koji ima jedan d elektron C) metal koji je u spojevima jednovalentan D) metal koji je u spojevima dvovalentan Odgovor: C To je kalij. 419. a DNA od 2-deoksi-D-riboze. citozina. 418. timina. adenina. već u DNA Odgovor: C O H2N CH C OH + H N CH COOH R1 H R2 O H2N CH C N CH COOH + H2O H R2 R1 421. skupine peridnog sustava elemenata. RNA se razlikuje od DNA jer sadrži: A) 2-deoksi-D-ribozu umjesto D-riboze B) 2-deoksi-D-ribozu umjesto L-riboze C) D-ribozu umjesto 2-deoksi-D-riboze D) D-ribozu umjesto L-riboze Odgovor: C RNA se sastoji od D-riboze.D) sve navedene tvrdnje su točne E) nijedna navedena tvrdnja nije točna Odgovor: E Glukoza je aldoheksoza. citozina.

427. 423. Reakciju neutralizacije predstavlja: A) CaCl2 + K2CO3 → CaCO3 + 2KCl B) Ca(OH)2 + K2CO3 → CaCO3 + 2KOH C) Zn + 2HCl → ZnCl2 + H2 D) Ca(OH)2 + 2H2CO3 → Ca(HCO3)2 + 2H2O Odgovor: D Reakcija neutralizacije je reakcija između baza.Unutar periode elementi su poredani po rastućem rednom broju koji je ujedno jednak i broju protona u jezgri i broju elektrona u omotaču. Broj valentnih elektrona centralnog atoma nije 8 (odstupanje od pravila okteta) u: A) H2O B) CO2 C) BF3 D) NH3 Odgovor: C Vidi odgovor 383. Ako se tlak nekog plina poveća dva puta. Reakcijom 1 mola fosforne kiseline i 1 mola kalcijevog hidroksida nastaje: A) Ca(H2PO4)2 B) CaHPO4 C) Ca2HPO4 D) CaH2PO4 Odgovor: B Ca(OH)2 + H3PO4 → CaHPO4 + 2H2O Iz jednadžbe je vidljivo da nastaje jedna molekula (i 1 mol) kalcijevog hidrogen fosfata. 425. npr. npr. Ca(HCO3)2 i vode. Ca(OH)2 i kiselina. tada će temperatura tog plina biti (T0 označuje početnu temperaturu): A) 2 T0 B) 3/2 T0 C) 2/3 T0 D) 3 T0 Odgovor: C p = 2p0 V V = 0 3 V T0 ⋅ 2 p0 0 p0V0 pV T0 pV 3 = 2T = ⇒T= = 0 T0 T p0V0 p0V0 3 426. a pri tome volumen smanji tri puta. npr. Između četiri navedena hidrida najniže vrelište ima: A) CH4 B) NH3 165 . 424. H2CO3 uz nastajanje soli. H2O.

Oksidacijski broj kalcija u CaH2 je: A) +2 B) 1 C) −1 D) −2 Odgovor: A Vodik u hidridima metala ima oksidacijski broj −1. Time su sile između molekula metana najslabije.C) H2O D) NaH Odgovor: A Veze između ugljika i vodika u metanu su kovalentne. time kalcij u kalcijevu hidridu ima oksidacijski broj +2. 429. a to znači da su molekule metana najpokretljivije pa metan prelazi u plinovito stanje na najnižoj temperaturi od svih navedenih hidrida. U kompleksnom ionu [Ni(CN)4]2− cijanidni ligandi su u uglovima: A) tetraedra B) kvadrata C) trostrane piramide D) romba Odgovor: B 432. 431. Acetaldehid nastaje: A) oksidacijom mravlje kiseline B) redukcijom etilen-glikola C) redukcijom octene kiseline D) redukcijom etanola Odgovor: C CH3COOH + H2 → CH3CHO + H2O U reakcije redukcije octene kiseline spadaju i reakcije spajanja s vodikom. Jednadžba koja prikazuje otapanje sumporne kiseline u vodi je: A) H2SO4 + 2H2O → 2H3O+ + SO42− B) H2SO4 + H2O → SO3 + H2O C) H2SO3 + H2O → SO2 + H2O D) H2SO3 + 2H2O → 2H3O+ + SO32− Odgovor: A 430. Ozon je: A) O22− B) O3 C) H2O2 D) OsO4 Odgovor: B 166 . Molekule metana nisu polarne molekule. 428.

022⋅1022 = 12. N(Li+) = n(Li+)⋅NA = 0.7 pH = − log⎜ ⎜ moldm−3 ⎟ ⎜ moldm−3 ⎟ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ 435. 434. Drugo ime za stiren je fenileten.1 mol Li+ iona je: A) 1.5 dm3 n(HA) = 0.7 D) 3.022⋅1023 = 6.01 mol stupanj disocijacije. Za izlučivanje 0. a to.433.0×1022 Odgovor: B n(Li+) = 0.022⋅1022 N(e−) = 2⋅N(Li+) = 2⋅6. Ako se zna da ta kiselina disocira 10 %.0×1022 D) 3. da ima tri elektrona.0×1022 E) 2. Ukupni broj elektrona u 0.1 = 0. tj. α(HA) = 0.5 −3 ⎞ ⎛ c(H + ) ⎞ ⎛ ⎟ = − log⎜ 0.1 mol bakra iz bakarova(II) sulfata tijekom elektrolize potrebna količina električnog naboja je: A) ista kao za izlučivanje 0.01⋅0.002 mol dm −3 V (otopine) 0.8×1023 B) 1.002 moldm ⎟ = − log0.2×1023 C) 6. polimerizacijom stirena.1⋅6.5 E) 5.2044⋅1022 436.001 mol c(H + ) = n( H + ) 0. a Li+ ima jedan manje.001 = = 0.0 Odgovor: C V(otopine) = 500 mL = 0.01 mol kiseline HA. između ostalog govori. kako mu samo ime kazuje.044⋅1022 = 1. U 500 mL otopine otopljeno je 0. pH nastale otopine je: A) 1 B) 2 C) 2. dva.2-etandiola C) feniletena D) vinil-klorida Odgovor: C Polistiren nastaje.1 (10 %) n(H+) = n(HA)⋅ α(HA) = 0.002 = 2.1 mol Al iz AlCl3 167 . Polistiren nastaje polimerizacijom: A) acetilena B) 1.1 mol N(e−) = ? Litijev redni broj je 3.1 mola Ag iz AgNO3 B) tri puta manja nego za izlučivanje 0.

Prilikom izgaranja nekog ugljikovodika. CO32− Odgovor: A Amfoternost je svojstvo atoma.3-butadien Odgovor: A Volumen pri standardnim uvjetima ovisi samo o broju čestica. HSO4−.05 mola Na iz NaCl D) dva puta manja nego za izlučivanje 0. Taj spoj je: A) metan B) buten C) benzen D) 2-pentin E) 1. volumen nastale vodene pare bio je dva puta veći od volumena nastalog ugljikovog(IV) oksida (pri standardnim uvjetima). 438. CO32− D) NH4Cl. HCN. 437. Jedina moguća kombinacija je CH4 + 2O2 → CO2 + H2O. Vrijeme poluraspada 130I iznosi 8 dana. 2 Za još osam dana (ukupno 16 dana) 1 1 1 n(130 I) = ⋅ A0 = A0 2 2 4 130 I nakon 16 dana biti 168 .2 mola Na iz NaCl Odgovor: E Cu2+ + 2e− → Cu 2Na+ + 2e− → 2Na Iz jednadžbi je vidljivo da se uz isti broj elektrona (isti naboj!) može izlučiti dvostruko više atoma (molova!) natrija.1 mol Ag iz AgNO3 E) ista kao i za izlučivanje 0. NH2CH2COOH B) H2SO4. 439. Količina preostalog (A0 je početna količina 130I) će: A) 1 A0 B) 3/4 A0 C) 1/2 A0 D) 1/4 A0 E) 0 Odgovor: D Za osam dana 1 n(130 I) = A0 . Al(OH)3.C) ista kao za izlučivanje 0. HPO42− E) Al(OH)3. molekule ili iona da reagira i s kiselinama i s lužinama. Izdvojite skupinu u kojoj svi spojevi ili ioni imaju amfoterna svojstva: A) HCO3–. molekula. Al(OH)3 C) H2CO3. NH4OH. NH2CH2COOH. Znači da nastaje dvostruko veći broj molekula vode od molekula CO2.

Entalpije formiranja su negativne jer se energija oslobađa formiranjem veza C-H i H-H. Δ reakcije C + 2H2 → CH4 izražena u kJ/mol iznosi (energija veza C−H 412 kJ/mol. 169 . Saponifikacija masti je: A) reakcija sapuna i masti B) reakcija cijepanja monofosfatne skupine u fosfolipidima C) reakcija bazno-katalizirane hidrolize estera D) reakcija oksidacije eterske veze E) reakcija kiselo-katalizirane esterifikacije Odgovor: C Vidi odgovor 361.440. H−H 436 kJ/mol): A) +24 B) −24 C) +479 D) −776 E) 776 Odgovor: D ΔrH = entalpija produkata − entalpija reaktanata = 4(−412) − 2(−436) = −776 kJ/mol U metanu su 4 C-H veze. 441.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful