АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ

Handout 2p-2009

УВОД У ХЕМИЈСКЕ И ФИЗИЧКЕ ОСНОВЕ ЖИВОТА
1. ОСНОВНА ПОДЕЛА ЋЕЛИЈА
Ћелија је основна морфолошка и функционална
јединица сваког живог организма. Људски
организам садржи неколико трилиона ћелија,
односно око 200 ћелијских типова који се
класификују у четири групе на основу четири
критеријума:
1. Облик ћелије
Подела ћелија према облику:
Пљоснате
(ћелије крвних и
лимфних судова)

Коцкасте
(ћелије штитне жлезде)

Цилиндричне
(епителне ћелије црева,
материце и јајовода)

Полигоналне
(ћелије јетре)

Округле
(јајна ћелија)

Вретенасте
(глатке мишићне
ћелије)

Неправилне
(неурони-ћелијско тело
има различит облик:
пирамида, звезда,
вретено, крушка,
овално)

1

гликопротеине и протеогликане. Попречни пресек ћелије са приказом основних органела. Највеће ћелије имају димензије 120-200 µm (мегакариоцити. билирубин. липофусцин). Поред тога у ћелији постоје и различите инклузије у форми гранула. у њиховој цитоплазми ће доминирати органеле које су задужене за синтезу и секрецију молекула – ендоплазматски ретикулум и Голџи комплекс.и полисахаридних ланаца. Осим тога ова мрежа служи као ослонац за 2 . Ћелијске органеле: • Центриол • Рибозоми • Ендоплазматски ретикулум • Голџијев апарат • Липозоми • Пероксизоми • Митохондрије. У зависности од функције. У складу с тим. на следећој страни). Молекули холестерола стабилизују липидни двослој мембране и ограничавају кретање околних фосфолипидних молекула. Унутрашња организација (грађа ћелије) Код сваке ћелије разликујемо: • Ћелијску мембрану • Цитоплазму • Једро. У цитоплазми поред једра постоје различите ћелијске органеле. Ћелије скелетних мишића могу бити дуге и по неколико сm . Главне липиде мембране чине холестерол и фосфолипиди (глицерофосфолипиди – фосфатидилхолин. Најмање ћелије су 5 µm и налазе се у кори малог мозга. скелет – потпора) чини мрежа молекула (протеини) која пружа механичку потпору ћелији и одговорна је за њен облик. Функције ћелије су: • комумикација са околином • механичка заштита од околине • синтеза и секреција различитих материја • генерисање електричних импулса • контракција • заштита организма од страних супстанци и микроорганизама • апсорпциона итд. Холестерол повећава вискозност ћелијске мембране за разлику од незасићених масних киселина које повећавају флуидност. ћелије имају различит однос органела – ако су то секреторне ћелије. капљица или кристала. Функција ћелије Функција ћелија је у тесној вези са њиховом унутрашњом организацијом што се одражава на облик и величину ћелије. ако су задужене за разградњу материја – лизозоме и пероксизоме. цитохроми. док су продужеци нервних ћелија (аксони) појединих неурона дуги и до 1 m. Од количине холестерола зависи и дебљина мембране (видети слику 2. чинећи мембранске гликолипиде. лутеини. чија заступљеност зависи од функције и специјализације ћелије. у виду олиго. Поједини интегрални протеини фиксирани су помоћу цитоскелета1 и 1 Цитоскелет (цито – ћелија. Липиди мембране утичу на физичка својства мембране као што су вискозност и пропустљивост. фосфатидилетаноламин и сфингофосфолипид – сфингомијелин). Инклузије од највећег значаја су: гликоген. Величина ћелија Просечна величина ћелија је од 10 до 30 µm. хемосидерин. Интегрални протеини су инкорпорисани у ћелијску мембрану и не могу се екстраховати (издвојити) без употребе детерџената и других хемијских средстава која растварају фосфолипидни двослој. адипоцити. липохроми. ТРАНСПОРТ КРОЗ ЋЕЛИЈСКУ МЕМБРАНУ Ћелијска мембрана изграђена је углавном од липида и протеина који чине укупно 45 – 50 % састава мембране. остеокласти и јајна ћелија). хемоглобин. Слика 1. Садржај протеина мембране варира у зависности од степена метаболичке активнбости мембране.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 2p-2009 2. мембрана митохондрија има највећи садржај протеина – око 80%. 4. уколико су задужене за производњу енергије имаће више митохондрија. Актуелни модел ћелијске мембране подразумева флуидни липидни двослој у коме су расути протеини у виду мозаика. Према позицији у липидном двослоју протеини мембране се деле на интегралне и периферне протеине. фосфатидилсерин. за складиштење материја – вакуоле и ендозоме. 2. Удео липида у изградњи ћелијске мембране и појединих опни ћелијског мембранског система није константан. За њих су ковалентно везани угљени хидрати. родопсин и јодопсин. Ови протеини могу бити зароњени у липидни двослој са унутрашње или спољашње стране или се пружати кроз читаву мембрану и у том случају се називају трансмембрански протеини. масне капи и пигменти (егзогени и ендогени-меланин. 3.

Пример за овај тип јонских цитоплазматској страни ћелијске мембране. На канала су К+ канали. Транспорт кроз јонске канале пролаз јона и хидросолубилних5 молекула остварује се знатно брже него транспорт одговарајуће величине. дозвољавају пролаз неколико различтих врста јона. 3 . Улога лиганада је или молекула воде. 2 (интрацелуларне) рецепторе. површини ћелије (спољашњи рецептори) ћелија садржи и рецепторе увојој унутрашњости. Највећи располаже механизмима за контролу њиховог део периферних протеина налази се на затварања и отварања. Хидрофобни лиганди. Неки од протеинима носачима јер не захтева везивање јона њих пропуштају само једну врсту јона док други за каналне протеине. осетљиви на промену напона (напонски зависни мембране везани су за лиганд – сензитивне канале. који врше активни транспорт називају се пумпе Каналски протеини су организовани тако да (Na+/K+ пумпа). За спољашње рецепторе се везују кретање неких молекула кроз цитоплазму али и за хидрофилни лиганди који не могу проћи кроз пријем и пренос ћелијску мембрану. Ови канали могу бити: програмиране ћелијске смрти. у првобитно стање. поседују место за везивање сигналних молекула Сензитивни јонски канали поседују „врата“ која се (лиганада) и способност преношења сигнала у отварају на различите надражаје и ћелија поседује унутрашњост ћелије. По ослобађању преноса сигнала нарочито су битне прве три групе транспортованих молекула протеин носач се враћа протеина. Јонски канали служе за (антипорт).АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 2p-2009 молекула ванћелијске матрикса2 док већина лиганада6 (лиганд-сензитивни) 3. Са аспекта промета материје и страни ћелијске мембране. израз липосолубилни означава растворљивост у липидима (мастима). једносмерни пренос једног молекула (унипорт). атома/молекула. Периферни протеини се налазе ван фосфолипидног сензитивни) и двослоја али су слабим електростатичким силама 4. основу функције протеини ћелијске мембране могу Протеини носачи су интергрални протеини бити: мембране који имају везујућа места за пренос јона 1. механизам за контролу њиховиг затварања. Неки од мембранских протеина могу да врше већи омогућава да везане молекуле ослободи на другој број функција. Они могу вршити само формирају хидрофилне3 тунеле – јонске канале. 6 Лиганд може бити атом. Када сигнал доспе у ћелију. 2. Када се молекули које треба 3. Слично. рецептори олигосахариде). Хидрофобне4 аминокиселине ових протеина се али могу транспортовати већи број молекула у налазе периферно и остварују везе са реповима истом смеру (синпорт) или у супротним смеровима фосфолипидних молекула. осетљиви на дејство сигналних супстанци. јона кроз канале је могућ само у времену док су они иницирање деобе ћелије или покретање механизама отворени. или волтажно-сензитивни канали) ензиме или G. не само због хемијских неорганске компоненте (јони и јонске групе). Транспорт супстанци ТРАНСПОРТНИ ПРОТЕИНИ су интегрални протеинима носачима може бити пасиван (низ протеини ћелијске мембране који могу бити концентрациони градијент) или активан (насупрот каналски протеини (протеински канали) и протеини концентрационом градијенту). У процесу преноса Ванћелијски матрикс или екстрацелуларни сигнала до ћелије и унутар ћелије велики значај матрикс – ЕЦМ је мрежа која се састоји из има хемијски састав молекула који учествују у органске компоненте (органски молекули) и сигналним путевима. структурни протеини. Проток изазива реакцију промене метаболичке активности. Поред рецептора на 2. несензитивни јонски канали који нису осетљиви везани за хидрофилне главе фосфолипида или за на било какве утицаје из околине а ћелија не интегралне протеине ћелијске мембране. транспортни протеини и одговарајућих молекула (аминокиселине. Централни молекула воде. јон или молекул који се регулацији раста и хомеостази ћелије везује за неки други атом или молекул који се тада 3 Хидрофилни је израз који описује привлачење називају централни атом/молекул. долази до конформационе промене протеина носача која му 4. ензими транспортовати вежу за протеин носач. осетљиви на механичке утицаје (механослободно плута на фосфолипидном двослоју. Рецептори ћелијске 1. Унутрашњи рецептори су протеини цитоплазме или једра. Представља ванћелијску средину која игра механичку и биохемијску улогу у потпори ткива. облика и набоја. стабилизација централног атома/молекула или 5 регулација реактивности централног Хидросолубилни значи растворљив у води. Протеини носачи носачи.протеин. атом/молекул услед везивања са лигандом 4 Хидрофобни је израз који описује одбијање формирају комплекс. РЕЦЕПТОРИ су интегрални мембрански протеини Према осетљивости на утицаје из околине јонски или гликопротеини ћелијске мембране који канали могу бити сензитивни и несензитивни. као што механичких дражи које подстичу раст и су стероидни хормони или NО дифундују кроз липидни двослој и везују се за унутрашње размножавање ћелија.

За овај вид транспорта неопходна је искључиво на њеној спољашњој мембрани и утичу метаболичка енергија која се ослобађа разлагањем на њену асиметричност. улогу у ћелијској адхезији. (хидрофилност/хидрофобност. пасивна дифузија и причвршћивању ћелија за ЕЦМ. Налазе се у олакшана дифузија се називају једним именом пасиван транспорт. Активан транспорт подразумева транспорт Најзначајнији међу њима су трансмембрански протеини: интегрини. Супстанце се могу конформационе промене пумпе што резултује транспортовати без утрошка метаболичке енергије избацивањем јона Na+ ван ћелије. кадхерини и конексини.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 2p-2009 реакција које се одвијају већ и због карактера тих Без удела ензима сматра се да хемијске реакције у реакција и физичких особина организму заправо не би ни могле да се одвијају. наелектрисања и фосфорилацију АТПазе што доводи до растворљивости у липидима. везикуларни транспорт СТРУКТУРНИ ПРОТЕИНИ ћелијске мембране С обзиром на то да не захтевају утрошак учествују у изградњи међућелијских спојева и метаболичке енергије. ЕНЗИМИ су интегрални протеини мембране који само квантитативно. која калијум спољашњој површини мембране заштитни омотач премешта у ћелију а натријум ван ћелије и одржава назван гликокаликс. они не могу да примарно одређене њиховим хемијским саставом. Најзначајнија је Na+/K+ пумпа. праћено транспортом два јона K+ 2. хемијских и биолошких фактора. Ослобођени јон фосфата врши зависи од њихове величине. има страни 3 везујућа места за Na+.) молекула које су постојеће хемијске реакције. молекул АТП се диференцијацији ћелије. Протеини апсорптивних ћелија танког црева може бити дебео Na+/K+ пумпе поседују на екстрацелуларном крају и до 100 nm. У сваком циклусу Na+/K+ пумпа испумпа 3 4 . а на цитоплазматској механичких. супстанци насупрот њиховом концентрационом Угљени хидрати ћелијске мембране се налазе градијенту. Везивање јона K+ или уз утрошак енергије. деоби. специјализованим регионима ћелијске мембране. као и део који баријерну. расту и Када се јони Na+ вежу за пумпу.и екстрацелуларне средине. високоенергетског фосфатног једињења. разлаже на АДП (аденозин дифосфат) и неоргански Транспорт супстанци кроз ћелијску мембрану фосфат. Дебљина гликокаликса зноси разлику у концентрацији јона Na и K између обично 2 nm. олакшана дифузија у ћелију. рецепторску и ензимску функцију. Транспорт гликопротеине и протеогликане. Висока се одвија преко протеина носача позантих као концентрација ових угљених хидрата формира на пумпе. Ћелијска мембрана (плазма мембрана) 3. Гликокаликс штити ћелију од два везујућа места за K+. активни транспорт и 4. имају каталитичко дејство на одговарајући супстрат. али на микроресицама (микровили) интра. Увек су везани за липиде и АТПа (аденозин три фосфата) или неког другог интегралне протеине формирајући гликолипиде. Важно је напоменути да ензими каталишу само поларност/неполарност и др. Слика 2. Постоје четири основна за спољашњу страну пумпе изазива начина размене супстанци између ЕЦМа и ћелија: дефосфорилацију АТПазе и враћање пумпе у 1. пасивна дифузија пређашње стање. квалитативно промене исход хемијске реакције. као и испољава АТП-азну активност – Na+/K+ АТПаза.

Разлике се огледају у неједнакој 8 7 Недифузибилне супстанце (молекули) су оне које се не могу пренети дифузијом. ЕПИТЕЛНО ТКИВО Епители нису васкуларизовани9. Егзоцитоза је процес којим се ћелија ослобађа недифузибилних супстанци7: ензима. коцкаст. Удруживањем ткива настају веће функционалне и структурне целине – органи. Овај вид транспорта укључује формирање везикула обмотаних мембраном. Врсте транспортаѕ Везикуларни транспорт служи за пренос макромолекула и крупних честица које се не могу транспортовати ни пасивним ни активним транспортом. жлезде.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 2p-2009 јона Na+ из ћелије и убаци 2 јона K+ у ћелију различите врсте ћелија. док друга ткива садрже 1. мокраћна бешика. неуротрансмитера. Функције епитела: • заштита • апсорпција • секреција • пријем специфичних надражаја из околине Ћелије које изграђују епителе називају се епителне ћелије. Мишићно ткиво – чине контрактилне ћелијемиоцити. величине и начина ингестије (уноса) екстрацелуларног садржаја постоје три облика ендоцитозе: пиноцитоза. У већини епитела ћелије су поларизоване. бубрег. рецепторска ендоцитоза и фагоцитоза. Епително ткиво – Густо збијене и тесно повезане ћелије.. исхрањују се дифузијом кисеоника и хранљивих материја из околног везива. 3. материца. што значи да се део ћелије ближи подлози (базални слој) разликује од површинског дела ћелије (апикални пол). Најчешћи разлог су превелике димензије молекула Паренхим је функционални део органа одговоран за специфичност његове функције. Везивно ткиво – велика количина ЕЦМ-а које обично доминира над ћелијском компонентом.) и цевасти (желудац. Групе анатомско и функционално повезаних органа чине органске системе. протеина ЕЦМа. Врсте ткива Слика 3. Контракцијом мишићних ћелија ствара се сила неопходна за покретање тела и промену запремине унутрашњих органа. минимална количина ЕЦМ-а. 5 . Ендозитоза је процес којим се течност и чврсте супстанце преносе у унутрашњост ћелије. У зависности од својстава одржавајући негативни електрични потенцијал са ћелија и ЕЦМ разликујемо 4 осовне врсте ткива: унутрашње страна ћелијске мембране. На облик епителних ћелија утиче густ распоред и притисци које ћелије врше једна на другу. У зависности од конзистенције. хормона. Епители облажу површину тела и шупљине унутрашњих органа и чине паренхим жлезда. цилиндричан или троугласт облик и читав низ прелазних форми. 3. ТКИВА Ткива настају удруживањем различитих типова ћелија и екстрацелуларног матрикса (ЕЦМ) у структурну и функционлалну целину.. Нека ткива су сачињена од од ћелија истих морфолошких и функционалних својстава.). мозак. црева. Епителне ћелије се могу ређати у једном или више слојева и могу имати пљоснат. Органи могу бити паренхиматозни8 (јетра. 4. Нервно ткиво – чине неурони. Пружа потпору осталим ткивима и тако организму у целини. јајоводи. Према смеру кретања супстанци које се транспортују везикуларни транспорт се одвија као ендоцитоза или егзоцитоза. Слика 4.. 9 Васкуларизација је снабдевеност мрежом крвних судова. неуроглије (потпорне ћелије) и мала количина ЕЦМ-а. 2..

цилиндрични 1. На апикалном полу постоје специјалне творевине плазма мембране – покретни и непокретни Типови епитела 1. кожа слузокожа усне дупље. а ћелијских органела и инклузија као и неједнаком непокретни микровили и стереоцилије. мокраћоводи. . Епител прелазног типа 1. Псеудослојевитиа.СЕНЗОРНИ ЕПИТЕЛИ (НЕУРОЕПИТЕЛИ) 6 . проксимални и дистални тубули код бубрега. носни део ждрела. троредни 1.. једњака. цева. мезотел.2. ductus epididymidis. ПОКРОВНИ ЕПИТЕЛИ 1.2.. ЖЛЕЗДАНИ ЕПИТЕЛИ 3. луминална површина желудца. гркљан. дворедни б.3.. семене кесице. изводни канали млечних и лојних жлезди део уретре. део гркљанског полопца. карлице. део ананлног канала. душник. дистрибуцијом елемената цитоскелета. јајовод. Покретни су трепље и флагеле. плочасти -са орожавањем -без орожавања б. изводни канали егзокриних жлезди ductulii efferentes. плочасти б.. простата епител респираторног типа-носна дупља.. део изводних канала пљувачних и млечних жлезди 2. коцкасти ц. бронхи уротел-бубрежне часице. коњуктиве. жучне кесе.. цилиндрични Примери локализације ендотел. Вишеслојни епители а. коцкасти ц. вагине. менинготел. дела грлића материце. завршни део уретре. мокраћна бешика почетни део уретре. једнослојни епители а. каналима пљувачних жлезда.1. ждрела. материца.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 2p-2009 позицији једра и неједнакој густини и распореду израштаји. на површини јајника. ductus defferens..

Секрет појединих жлезда може имати више компоненти (млечна жлезда). • Холокрина – прогресивно нагомилавање масних капи у цитоплазми и једру жлездане ћелије и њеном последичном дезинтеграцијом (лојне жлезде). сузна мешовите подјезичне и подвиличне жлезде ендокрине вестибуларни жлезде и акустички систем унутрашњег ува.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 2p-2009 Слика 6.N.S. разгранате дуоденум. Њихов секрет испољава локално дејство. сузна жлезда. 7 . и гликопротеине (пљувачне жлезде). дојка у лактацији према облику секреторног дела тубуларне ацинусне алвеоларне тубулоацинусне тубулоалвеоларне према конзистенцији и саставу излученог секрета мукозне пехарасте ћелије. мирисни део носне дупље. Егзокрине жлезде имају секреторне делове и изводне канале (дуктусе). липиде (кора надбубрега). мале лојне жлезде. знојне. густативне квржице у усној дупљи Биогени амини су група молекула који могу деловати као неуротрансмитери (пример су ормони адреналин и норадреналин). паротидна жлезда. ћелија) и вишећелијске (панкреас. Према броју ћелија из којих се једноћелијске жлезде састоје.E. Ендокрине жлезде секретују сигналне супстанце – хормоне – које се путем у крви и лимфе разносе по 10 Егзокрине према облику и примери жлезде броју изводних локализације канала просте желудачне. материчне. пљувачне жлезде. Најзаступљенији облици ћелија везивног ткива Жлездане ћелије могу да луче протеине (панкреас). лојне). знојне. биогене амине10 (срж надбубрега). надбубрежна жлезда. Код егзокриних жлезда заступљена су три типа секеције: • Мерокрина (екрина) – секреторне грануле чији садржај се ослобађа егзоцитозом без нарушавања интегритета ћелије и без губитка цитосола при секрецији (најчешћи тип). разликујемо (пехараста и D. мукозне пљувачне жлезде серозне панкреас. • Апокрина – при секрецији се губи апикални део цитоплазме (млечна жлезда).у очним капцимас сложене егзокрини панкреас. цревне. Према начину излучивања секрета жлезде се деле на жлезде са спољашњим лучењем (егзокрине) и жлезде са унутрашњим лучењем (ендокрине). Садржај који луче жлезде назива се секрет.

У растреситом везиву присутне су све три врсте влакана. Основна супстанца одређује конзистенцију ткива и може бити течна (крв). и много типова ћелија. адхезивни гликопротеини:  фибронектин  ламинин  ентактин  тромбоспондин  хондронектин  остеонектин • влакана: o колагених o ретикуларних и o еластичних. обилан ЕЦМ. макрофаги. доспевају у одговарајућа везива. гликозаминогликани 2. вискозна (хрскавица) или минерализована (кост).. Због велике количине еластичних влакана ово везиво има значајан степен растегљивости. што је узрок флексибилности ткива и слабије отпорности на механички стрес. 8 . хрскавичаво. одонтобласти. Функције везивног ткива су: • потпора организму (коштано. плазмоцити и мастоцити). а дејство испољавају на удаљеним супстанци секретују да ли се ради о егзокриној или циљним органима.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 2p-2009 читавом телу. густо и масноткиво Растресито везивно ткиво садржи влакна у растреситом распореду.. У густом везиву преовлађују фиброзна влакна са веома мало ЕЦМ-а и ретким ћелијама. Лутајуће – настају у костној сржи и путем крви. Слика 7.) • размена гасова и метаболита (крв) • депо енергије (масно ткиво) • одбрана и заштита организма од штетних фактора. адипоцити. посебно на истезање. Ултраструктура жлезданих ендокриној жлезди ћелија се разликује у зависности који тип хемијских ВЕЗИВНО ТКИВО Везивно ткиво се састоји од ћелија и ЕЦМ који доминира. мезенхимске и ретикуларне ћелије). Ћелије везивног ткива могу бити: Фиксне – настају. протеогликани 3.. али је битно отпорније на механичке утицаје.. мало ЕЦМ-а и танких колагених влакана и ретке фиброците. а под дејством одговарајућих сигнала. хондроцити. сазревају и читав свој животни век проводе у везивном ткиву (фибробласти. Неке врсте везивног ткива:растресито. Крећу се кроз ЕЦМ (све врсте леукоцита. њихова густина је незнатна. Фиксне ћелије везивног ткива стварају ЕЦМ који се састоји од: • основне супстанце: 1. Структура и функција различитих типова везивних ткива одређена је: • врстом и бројем ћелија • количином и саставом основне сустанце • врстом и саставом везивних влакана. растресито . Колагено везиво је мање флексибилно од растреситог. Специфичности неких везивних ткива: Еластично везиво садржи дебеле снопове еластичних влакана.

Која је разлика између активног и пасивног транспорта? 12.2. Од чега зависи дебљина ћелијске мембране? 7.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 2p-2009 Подела везивног ткива: примери локализације 1. мезенхим 1.2. делу гркљана међупршљански колутови. лигаменти. хијалина хрскавица б. крвних и лимфних судова. 9 . менискуси коленог зглоба.1. нервних и тетивних снопова 2. Коштано ткиво 2. потка а.1. 6. Која је разлика између унутрашњих и спољашњих ћелијских рецептора? 1.2. мишићних. спољашњи ушни канал. фиброзна хрскавица 2.2. регуларно: б. Ретикуларно строма** везивно ткиво хематопоезних и лимфних оргна * строма-основа. Растресито површни слој везивно ткиво дерма.3.4.1. еластично неки лигаменти. лимфно 2. зидови великих артерија 2. око жлезданог епитела. Еустахијева туба.ЕМБРИОНАЛАНА ВЕЗИВНА ТКИВА 1. Наведи неке од фактора који утичу на облик ћелије? 4. Густо везивно ткиво а. периост.2. строма рожњаче. слузно везивно ткиво 2. симфиза. Наведи ћелијске органеле и њихове функције.1.Везивна ткива са општим својствима 2. тврда мождана опна. ламина проприја слузокожа. хематопоезно б. у већим дисајним путевима ушна шкољка.2. апонеурозе. ирегуларно субмукоза желудца и црева б.1. перихондријум.5.2. еластична хрскавица ц.. Хрскавичаво а.2.АДУЛТНА ВЕЗИВНА ТКИВА 2. спој ребара за стернум. Крв на зглобним површинама покретних зглобова. на местима где се поједине тетиве и лигаменти пришвршћују за кости кости Подсетник: Наведи 4 критеријума за класификацију ћелија? 2. Које функције обавља ћелија? 5. колагено тетиве.1. Шта одређује садржај протеина у мембрани? 8. Наведи пример полигоналних ћелија? 3. Која је разлика између сензитивних и не сензитивних јонских канала? 11. скелет срчаних залистака б. Која је разлика између интегралних и периферних протеина? 9. Специајлизована везивна ткива 2. Масно ткиво 2. Како делимо протеине ћелијске мембране према функцији? 10.1.2. фасције. Шта је унипорт/синпорт/антипорт? 13.2.

Изотермија – релативно константна телесна мишићних контракција. У току 24 сата. Хомеостатске квазиконстанте: 1. Како делимо везивна ткива? Негативна повратна спрега је дејство у затвореном 31. 21. у хомеостази. дуготрајног поремећаја (одсуства) наступа прекид живота. Навести три типа егзокрине секреције? 26. Шта је егзоцитоза? 20. Код најмлађих због Овај израз означава међусобно дејство јединица у лаког одавања топлоте. индивидуална Координисан рад свих нивоа организације у температура варира за 0. Чиме је одређена структура и функција различитих типова везивних ткива? 29. на својствен одступања. Топлота тела потиче од енергије која настаје при ћелијском дисању – процесу при коме се хемијска енергија из хране претвара у енегетске молекуле – 10 . Која је разлика између егзокриних и ендокриних жлезди? 25. Наведи основну поделу ткива. Да би људски организам опстао у променљивим Позитивна повратна спрега условима спољашње средине он поседује еханизме Позитивна повратна спрега је дејство у затвореном којима одржава релативно сталне услове колу код кога свако одступање од равнотежне унутрашње средине – хомеостазу. Наведи неке фиксне ћелије везивног ткива. Како ради Na+/K+ пумпа? 19. Од чега зависи транспорт супстанци кроз ћелијску мембранз? 17. температура Регулација телесне температуре 5. каја је улога фиксних ћелија везивног ткива? 28. Да ли крв спада у везивна ткива? колу код кога свако одступање од равнотежне вредности узрокује дејство ка смањењу тог одступања. Ова врста механизама је ретка код начин. Сви регулациони механизми у телу користе један Прецизност регулације телесне температуре зависи од ова два принципа управљања. Изотонија – исте концентрације интра и екстра ћелијске течности 2. између 36 и 37° С. а код најстаријих због повратном колу дејства и представља супротност смањене брзине и ефикасности система. Изојонија – релативно сталан састав јона интра и екстра ћелијске течности 3. Сви нивои вредности узрокује дејство ка даљем повећању тог организације у организму учествују. метаболизам организма на најнижем нивоу. Примери у организму су бројни попут 4. од животне доби – мање је прецизна код најмлађих Повратна спрега и најстаријих старосних група. Чему служи епител? 23. Које су функције везивног ткива? 30. Изохидрија – релативно сталан концентрација Пример је порађање када глава плода надражује водоникових јона фундус (основу) материце и делује на појачање 4. Наведи облике ендоцитозе. ФИЗИОЛОШКИ РЕГУЛАТОРНИ регулације телесне температуре (загревање и МЕХАНИЗМИ хлађење организма). регулације крвног притиска (рад срца и ширење/скупљање крвних судова) итд. отвореном колу дејства. Чему служи гликокаликс? 16. Како делимо епителе и по ком критеријуму је извршена подела? Негативна повратна спрега 24. Наведи основне типове транспорта кроз ћелијску мембрану? 18. Хомеостаза је од животног здравог организма и њено дејство је врло значаја за организам а услед њеног прекомерног и ограничено и просторно и временски.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 2p-2009 14. Најнижа организму се спроводи на један од следећа два температура је у току сна због тога што је тада и начина: негативна и позитивна повратна спрега. 27.75° С. Чему служе ензими? 15. 22. Релативно сталан састав хранљивих материја и Нормални распон температуе људског организма је распадних продуката.

Где је смештен термостат за регулацију Знојење престаје када температура хипоталамуса телесне температуре? опадне на 36. Београд. 2. у периоду од сат времена.7°С. Који су све органи укључени у процес пет пута више топлоте него обично. Т. док вазодилатација температура расте. З. Објасни механизам негативне повратне спреге и наведи пример. У мањој мери уринарни и дигестивни систем. Супстанце и фактори који могу да је влажност ваздуха ниска. 7. 3. Кожа: количина топлоте која се губи путем коже температури крви која пролази кроз мозак. Бонафидес. 11 . Шема терморегулације 5. Дрхтањем се може произвести и 8. Унос хране 3. Путеви којима се температури средине. Вазоконстрикција (смањење пречника артериола) смањује проток крви и смањује одавање У топлој средини или током вежбања телесна топлоте у спољашњу средину. Ниш. Тиреоидни хормони вода и електролити из организма. Физичка активност епитела (нпр. Знојење зависи од температура средине блиска телесној и ако је степена влажности ваздуха и најефикасније је када висока Слика 7. 405-416. мишиће) чији је резултат одржање регулише се променом пречника артериола топлотне равнотеже тела. Објасни механизам позитивне повратне спреге и наведи пример. 2. дермиса. дахтање код пса). То су: 75° С. Механизам није ефикасан ако је топлоте у спољну средину. 4. Знојењем се губи 1. 4. Графички атеље КУМ. Ћелија и ткива. Хипоталамус добија податке о равнотеже између механизама којима се губи и температури унутар организма и податке о одржава топлота у организму. Који фактори утичу на степен загрејаности организма? Литература: 1. Графика Галеб. 3. Респираторни систем: топлота се губи тако што адреналин и норадреналин) топлота респираторне слузнице испарава воду са 3. На количину топлоте која се губи путем три основна основу ових података хипоталамус ствара одговор процеса: зрачења (радијација). терморегулације? Подсетник: 1. Сви наведени фактори повећавају производњу „Термостат“ телесне температуре налази се у топлоте.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 2p-2009 АТП и топлоту. 2007. М Нешић. 2002. 2004. На потпуно сувом утичу на степен ћелијског метаболизма утичу и на ваздуху особа може поднети температуру од скоро степен загрејаности организма. Проток крви центар. провођења – шаље сигнале у друге делове тела (вазомоторни (кондукција) и прелаза (конвекција). Којим путевима се губи топлота из влажност ваздуха. У хладној средини настаје организма? губитак топлоте који се може компензовати 6. Које су хомеостатске квазиконстанте? 2. Илустрована физиологија нервног система. Јовановић. Анђелић и сар. Које материје се губе знојењем? вазоконстрикцијом. смањењем знојења и дрхтањем. Терморегулација и метаболизам у Медицинска физиологија. Епинефрин и норепинефрин (стари називи су 2. Проток крви кроз кожу утиче на рецептора за топлоту који се налазе у кожи. те је контролни механизам (повећање пречника артериола) повећава проток регулације одавање топлоте путем вазодилатације у крви ка површини тела и повећава губитаск кожи и знојењем. Ниш. Специјализоване нервне губи топлота су: ћелије у хипоталамусу детектују промене у 1. Податке одређена је протоком крви кроз кожу и активношћу о температури средине хипоталамус добија из знојних жлезди. Телесна температура је резултат хипоталамусу.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful