АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ

Handout 2v-2009

ЕКСЦИТАБИЛНА ТКИВА
1. ЕКСЦИТАБИЛНА ТКИВА
Ткива која генеришу и /или реагују на електричне
стимулусе називају се ексцитабилна ткива.
Ексцитабилна ткива су мишићно и нервно ткиво.

Мировни мембрански потенцијал
Разлика у концентрацији наелектрисања унутрашње
и спољашње стране ћелијске мембране неподражене
ћелије назива се мировни мембрански потенцијал
(ММП). Код нервне ћелије он износи –90 mV.
Негативна вредност указује да је негативно
наелектрисање унутар ћелије тј. са цитоплазматске
стране мембране. Разлика у потенцијалу потиче од
различите концентрације Na+ и K+ јона унутар и ван
ћелије. За постојање ове разлике одговорна је Na+/K+
пумпа. Концентрација Na+ је већа ван ћелије, а
концентрација калијума је већа у ћелији.

Акциони потенцијал неурона
Акциони потенцијал представља експлозивну
промену мембранског потенцијала која се у виду
електричног сигнала шири преко читаве ћелијске
мембране неурона. Акциони потенцијал има
неколико фаза:
1. Фаза деполаризације (пораст потенцијала ка
нултој вредности код неурона од –90 до –60 mV).
2.
Фаза
реполаризације

настаје
кад
деполаризација достигне свој максимум (–20 mV за
неурон) и представља успостављање ММП.
3.
Накнадни
потенцијал

краткотрајна
хиперполаризација.

Слика 1. Концентрације јона на мембрани
Хипополаризација
је
пораст
мембранског
потенцијала ка нултој вредности која настаје
отварањем јонских Na+-канала и уласком Na+ у
ћелију.
Хиперполаризација
је
повећање
електронегативности унутар ћелије и настаје
отварањем K+-канала и изласком K+ јона из ћелије.
Локални потенцијал је хипополаризација у уском
региону
ћелијске
мембране.
Степен
хипополаризације је сразмеран јачини надражаја.
Локални потенцијал се шири дуж ћелијске мембране
али допире свега неколико микрометара од места
стимулације јер се на свом путу троши. Више
локалних потенцијала се могу сумирати и изазвати
хипополаризацију
већег
степена.
Када
хипополаризација достигне одређену критичну
вредност тј. праг стимулације (око –60 mV код
неурона) долази до промена у пропустљивости
ћелијске мембране и настанка акционог потенцијала.

Слика 2. Фазе акционог потенцијала
Акциони потенцијал настаје по принципу све или
ништа што значи да надражај (драж, стимулус) мора
бити довољно јак да достигне праг стимулације
како би дошло до настанка акционог потенцијала.
Такав надражај се назива праговна драж. Акциони
потенцијал траје 1-2 милисекунде. Један неурон може
иницирати и послати максимално 1000 нервних
сигнала у секунди.
У неуронима акциони потенцијал избија у окидачким
зонама аксона које имају 7 пута већу концентрацију
натријумових канала од ћелијске мембране тела
неурона.

1

Ексцитација висцералног глатког мишића настаје и растезањем. Реакција мишића на такво надраживање јесте контракција која потпомаже варење. АП се шири кроз цели мишић захваљујући везама међу ћелијама. Синапса Веза између нервних ћелија је посебан тип хемијске везе који се назива синапса. 2. Код акционог потенцијала са платоом. и мало грануларног ендоплазматског ретикулума (ЕР). Акциони потенцијал глатких мишића јавља се у два облика: 1. Део мембране аксона близу синаптичке пукотине означава се као предсинаптичка мембрана. Хемијска синапса се састоји из следеће три компоненте: 1. 2 . У синаптичким везикулама се налазе неуротрансмитери. Ca++-канали се отварају много пута спорије него Na+ канали. Акциони потенцијал с платоом Шиљати потенцијали трају 10-15 милисекунди и могу се изазвати: • електричном стимулацијом • деловањем хормона • деловањем трансмитера • стварањем импулса у самом мишићу. Слободни јони Ca++ директно утичу на контракцију. утеруса. процес реполаризације закасни неколико стотина милисекунди до 30 секунди што продужава време контракције мишића. Акциони потенцијали срчаног мишића. За настанак АП код мишића одговорни су волтажно зависни Ca++-канали при чијем отварању Ca++ јони улазе у мишићну ћелију. Синаптичке пукотине (20-40 nm). у неким типовима крвних судова под одређеним условима. Постсинаптичке мембране (део мембране постсинаптичке ћелије захваћен синаптичким контактом). Овај тип акционог потенцијала јавља се код уретера. Синаптички чвор – проширење којим се завршава аксон предсинаптичког неурона.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 2v-2009 Акциони потенцијал мишића ММП глатких мишића је између –50 и –60 mV. Хемијска синапса значи да се комуникација између ћелија остварује преко хемијских медијатора. . Пример растезања је улазак хране у дигестивни тракт када садржај црева почиње да истеже зид црева (који се састоји из глатких мишићних влакана) што на те мишиће делује као надраживање истезањем. Слика 3. 3. Када једном настане. што има за последицу споре акционе потенцијале глатких мишићних влакана. Митохондрије производе енергију која се троши при трансмисији нервног сигнала. нерва и глатког мишића Овај потенцијал показује већина глатких мишића који улазе усастав унутрашњих органа. Шиљати потенцијал 2. богатог синаптичким везикулама и митохондријама.

Неуротрансмитер дифундује кроз синаптичку пукотину и везује се за специфичне рецепторе на постсинаптичкој мембрани. Шта је то праговна драж? 3 . Шта значи закон све или ништа? 6.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 2v-2009 Слика 4. Обично се ослобађа само један неуротрансмитер. Синапса Синаптичка трансмисија Аксолема синаптичког чвора садржи велики број волтажно – сензитивних Ca++-канала. Које су вредности ММП код неурона /мишића? 8. 5. Шиме се могу изазвати шиљати потнцијали у глатком мишићу? 9. ређе два или три. 7. Шта је мировни мембрански потемцијал? 3. њиховог стапања са предсинаптичком мембраном и ослобађања неуротрансмитера у синаптичку пукотину процесом егзоцитозе. Да би се спречило континуирано деловање неуротрансмитера они се уклањају убрзо након везивања за рецептор (дифузијом у околну међућелијску течност. Која ткива спадају у ексцитабилна ткива? 2. Који су делови синапсе? 10. Шта је хип/хиперполаризација ћелијске мембране? 4. Наведи фазе акционог потенцијала. ензимском разградњом у синаптичкој пукотини и активним транспортом у синаптички чвор). Да ли неуротрансмитер стално (континуирано) делује на постсинаптичку мембрану? Подсетник: 1. Када талас деполаризације захвати аксонски завршетак ови канали се отварају велика количина јона Ca++ дифундује у синаптички чвор што доводи до покретања синаптичких везикула.