Duhovna evolucija Banovi Strahinje Branimir Nei Kompleksno je pitanje zato hrianska paradigma u srpskoj knjievnosti nije dovoljno

ni temeljno istraena ako se zna da je srpski narod u proteklom milenijumu bio u apsolutno veinskom broju hrianske veroispovesti. Neki istoriari knjievnosti smatrae da razlog za ovakvo stanje lei u pedesetogodinjoj - moda ak i ezdesetogodinjoj - komunistikoj vladavini. U toj a(nti)teistikoj totalitaristikoj ideologiji za pravoverno Hrianstvo / Pravoslavlje nije bilo mesta, ili ga je bilo vrlo malo. Kada ga je i bilo, hrianski elementi u srpskoj knjievnosti su najee netano ili povrno raeni. Stie se utisak da je veliki broj od neznatnog broja prouavalaca religioznih motiva u srpskoj knjievnosti bio religiozno nevaspitan, tj. vrlo oskudnog i nadasve pogrenog poimanja vere i njenog uticaja u ivotu jednog naroda, samim tim i u njegovoj knjievnosti. Hrianska paradigma Pitanje filosofsko-religiozne paradigme u knjievnom delu je izuzetno bitno, moda ak i najbitnije pitanje u otkrivanju percepcije sveta i drutva odreenog pisca. Preciznije, bez istraivanja hrianskih elemenata svako tumaenje knjievnog dela pisca koji je hrianin, u najmanju ruku, bie nepotpuno i plitko. Danas je potpuno jasno da je nemogue tumaiti Fjodora Mihajlovia Dostojevskog, a da se ne istrai pravoslavnofilosofska dimenzija njegovog knjievnog dela. Donedavno je na polju prouavanja srpske narodne knjievnosti postojala jedna snana struja naunika koja je narodnu knjievnost prevashodno vezivala i u njoj otkrivala mitoloke i paganske motive. Ovu grupu predstavljaju kulturoloki poslenici poev od Ilariona Ruvarca, preko Veselina ajkanovia, do Tihomira orevia i Vojina Matia. Ne sporei da u srpskoj narodnoj knjievnosti ima i paganskih elemenata, injenica je, kada je re o religioznoj paradigmi, da su hrianski motivi u njoj najzastupljeniji. Ogled o poznatoj pesmi Banovi Strahinja predstavlja mali doprinos u osvetljavanju hrianske paradigme u srpskoj narodnoj knjievnosti. Iskliznue epskog junaka Jedna od karakteristika epskog junaka je njegovo usmerenje na druge; on postoji i funkcionie samo u odnosu ja-ti. Retko kada je taj odnos ja-ja, a kada taj odnos postane takav, onda epski junak prevazilazi sebe i svet koji ga okruuje. Najbolji primer imamo u Ilijadi. U itavom spevu gnevni junak Ahil funkcionie u odnosu ja-ti. To nije udno ako se uzme u obzir filosofija ivota starih Grka. U njihovoj religijskoj filosofiji nije postojao zagrobni ivot; postojala je Dolina senki, ali to se ne moe nazvati ivotom, bar ne venim i srenim ivotom za kojim se tei. I ba zato to u starogrkoj religijskoj filosofiji nije postojala zagrobna dimenzija srenog ivota, svi junaci trojanskog rata (i starogrkog sveta) bili su okrenuti i usmereni na ovozemaljski ivot. Trojanskim junacima je bilo stalo da se dokau u borbi zbog venog spomena i slave na svetu ovozemaljskom. Zato Ahil ubija bez milosti, okupiran je eljom da se proslavi i spreman je da za tu slavu pregazi svakog ko mu se nae na putu. Samo u jednom trenutku Ahilov odnos prema svetu bie ja-ja: kada stari Prijam dolazi da moli za telo svoga sina, Ahil e se zamisliti nad svojom sudbinom i u trenutku, ali samo u trenutku, postae svestan sveopteg tragedijskog ljudskog bivstvovanja i postupie milostivo i oveno; u tom trenutku on e pobediti sebe (svoj gnev) i Prijamu e dati sinovljev le.

Ovo iskliznue epskog junaka iz njegovog epskog sveta, ili, bolje rei, sveta kulta junatva, centralna je tema pesme Banovi Strahinja. Banovi Strahinja je, u stvari, tragian junak, a cela pesma prikazuje evoluciju iz epskog, preko traginog, do zavetnog junaka. Tematski, pesma Banovi Strahinja poinje u klasinom epskom stilu. U prvom delu pesme opisuje se ivot, obiaji i drutveni odnosi epskog sveta, sveta kulta junatva: odlazak mua u tazbinu (bez ene), uzajamno spoljanje potovanje srpske gospode, odnos mukarca i ene u takvom svetu (ena slui mua), goenje srpske vlastele... No, starac Milija, guslar koji je Vuku Karaxiu ispevao navedenu pesmu, upozorava: Pozadugo bane gostovao, Pozadugo bane zaamao, Ponosi se bane u tazbini. Strahinja je u tazbini zaamao! Strahinja se, na krilima slave, u tazbini poneo, tj. bio je gord. On je u epskom svetu (iz)gubio svoju linost. Zaboravio je na oprez, ostavio je svoj dom bez zatite, jer mu je bilo vanije da ispotuje neke ovetale norme epskog sveta, da poseti kano to je red svoju tazbinu i da s njima pije rujno vino. A Turci lagano dolaze.

Tragina svest o sebi i svetu

U drugom delu pesme sledi otrenjenje, sledi sticanje svesti o sebi i svetu u kome ivi. To je svakako sticanje tragedijske svesti. Majka mu u pismu javlja da su mu dvori poharani, sluge pobijene, a da mu je ena oteta i da Vlah-Alija: Ljubi tvoju ljubu pod adorom, A ja, sine, kukam na garitu, A ti vino pije u Kruevcu! Zlo ti vino napokonje bilo! Kroz navedeni kontrast prikazano je neshvatanje istorijskih i drutvenih realnosti od strane srpske vlastele, jer iako su Turci zaposeli Kosovo od Laba do Sitnice, srpska gospoda se veseli i gosti ne vodei rauna o svojoj imovini i svojoj zemlji. Majino pismo je poetak otrenjenja koje se nastavlja kada Jug-Bogdan odbija da mu pomogne i kada ne dozvoljava svojoj deci da pou sa Strahinjom na Kosovo: Zna li, zete, ne znali te ljudi!

Al ako je jednu no noila, Jednu nocu s njime pod adorom, Ne moe ti vie mila biti, Bog j ubio, pa je to prokleto, Voli njemu nego tebe, sine; Neka ide, vrag je odnesao! Boljom u te oeniti ljubom, S tobom hou ladno piti vino, Prijatelji biti dovijeka. Ove rei Jug-Bogdana najbolje prikazuju glavne nedostatke epskog sveta, tj. sveta kulta junatva. Starac Milija eli da to i sam potvrdi: Kad pijahu vino i rakiju, Svi se fale za dobre junake, Fale s zetu i Bogu se kunu: Volimo te, Strahiniu bane, No svu zemlju nau carevinu! Al da vidi jada na nevolji! Banu jutros nema prijatelja. Sa ovim stihovima Strahinja izlazi iz sveta kulta junatva, svestan njegove jalovosti. On, sada kao pravi tragini junak, ostaje sam. Nekadanje prijatelje zamenjuje pas. Hrt Karaman je jedini prijatelj oveka koji se rastao od epskog sveta i epskog kulta junatva. Banovi Strahinja, preobuen u Turina, polazi na Kosovo.

Dva tragina junaka

Jedna od najlepih epizoda u srpkoj epskoj narodnoj poeziji je susret Bana sa usamljenim derviom. Ova epizoda se javlja samo u varijanti pesme koju je Starac Milija ispevao Vuku i karakteristina je po tome to se u jednoj epskoj pesmi susreu dva ne epska, ve tragina junaka. Dervi je, isto kao Strahinja, usamljenik u polju Kosovu kome su Turci, dok je bio u Banovoj tamnici, opljakali sve kod kue.

No bijae jedan stari dervi, Bijela mu prola pojas brada, njime nema nitko pod adorom, Bekrija je taj nesrean dervi, Pije Turin vino kondijerom, No sam lije, no sam au pije, Krvav dervi bjee do oiju. Dervi prepoznaje Strahinju. Iako je u Banovoj tamnici proveo nekoliko godina, Strahinju pamti po dobru: I ako sam bio u tamnici, Dosta si me vinom napojio, Bijelijem ljebom naranio, A esto se sunca ogrijao, Putio si mene veresijom. Pre mnogo godina, kada je zaista bio pravi srpski vitez, dok jo nije potpao u amotinju ovetalog epskog sveta, Strahinja je postupio prema derviu hrianski: pustio ga je iz tamnice. Dervi, koji je obeao Banu da e doneti otkup za svoju slobodu, vrativi se u Tursku, saznao je da su mu njegova braa po veri opljakali dvore i pokrali sve to se moglo pokrasti. ivot im je pribliio sudbine: dva usamljenika se susreu u jednom istorijskom trenutku, na Kosovu pre velikog boja, ali oni u tom istorijskom terenutku ne uestvuju. Pa i zato bi, kad su i jedan i drugi bili ostavljeni na cedilu od svojih epskih prijatelja. Srbina i Turina, pravoslavca i muhamedanca, tamniara i utamnienoga, spaja njihovo duhovno bivstvovanje u za njih novom traginom svetu.

Udarac maa

Vlah-Alija nije obian junak. On umnogome podsea na Ahila iz Ilijade: najbolji je turski borac, ne slua nikoga, ak ni turskog cara, radi kako mu se prohte, ceo mu se ivot sastoji od ubijanja, pia i ena. On je svojeglav i gord, a u otetoj Strahinjinoj eni je pronaao trenutni mir koji ni po koju cenu ne eli da izgubi. Strahinja ga pronalazi i zapoinje dvoboj dva velika junaka. Banovo potpuno otrenjenje - jer moda je tinjala vera u vernost ljubinu - nastaje onog trenutka kada ona, pred dilemom da li da pomogne Banu ili Vlah-Aliji, udara Strahinju maem po glavi. Na kraju, Banovi Strahinja, ovek koji je izgubio sve, pobeuje sve: pobeuje VlahAliju, pobeuje neverstvo enino, pobeuje svu tazbinu svoju, pobeuje ceo svet u

kojem je do jue iveo... Iako ga je izdala, iako je maem nasrnula na njega, Ban oprata eni neverstvo! On pobeuje sve zato to je na prvom mestu Banovi Strahinja pobedio sebe smrtnoga. Pobediti sebe, pobediti svoje strasti i palosti, uenje je koje propoveda Hrianstvo. ovek pobeuje sebe neprestanim samoispitivanjem. Jo je Tales iz Mileta rekao da je najvea mudrost upoznati samoga sebe. To je jasno, ali postavlja se pitanje: kako upoznati sebe?! Hrianstvo nudi odgovor: neprestanim poistoveivanjem sebe sa Hristom, kroz Njegov savren Lik upoznaje se svoja nesavrena linost; kada postane svestan svoje nesavrenosti (hrianskim renikom kazano: svoje grenosti), onda molitvama, postom, svetim Tajnama, dakle, hrianskim ivotom tei da svoju linost preobrazi, ohristovi. U Jevanelju po Jovanu stoji: Zaista, zaista vam kaem: ako zrno penice padnuvi na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi (Jn 12,24). Ne sluajno, ove rei iz Jevanelja po Jovanu su moto romana Braa Karamazovi. One ine jezgro hrianske, liturgijske svesti. Sedmica koja prethodi nedelji kada se dogaa sveta Liturgija predstavlja pripremu za proslavljanje Vaskrsenja Hristovog. Hrianin posti sredu i petak (sreda je dan kada su ljudi izdali Hrista, a petak je dan kada su ljudi raspeli Hrista) upravo zato da bi, kroz svest o tragediji koja je zadesila Sina Bojeg zbog naih greha, sebe pripremio (oistio) za Priee. Ta tragedijska svest, kao svesnost o sopstvenoj nesavrenosti i poinjenom grehu, nuna je da bi ovek stekao liturgijsku svest. Banovi Strahinja je specifian srpski junak upravo zato to je za njega vezano mnogo iskliznua iz epskog sveta. Ponoviemo sada ve jasnu injenicu: u pesmi Banovi Strahinja on evoluira od epskog, preko traginog, do oveka liturgijske svesti. A hriansko opratanje nevernoj ljubi najdublji je dokaz toga. U tome se krije sva lepota navedene pesme, kao i lepota linosti Strahinje Banovia.