You are on page 1of 12

PSIHOLOGIJA, 1998, 4, 385-396

UDK 159.9.072.59

Nov nain utvrivanja simptomatske valjanosti testova


PETAR KOSTI Institut za vojnostrategijska istraivanja i Vojna akademija VJ ZORAN ANELKOVI LOLA-korporacija

Poznato je da se u psihometriji koristi, kao jedan od dokaza simptomatske valjanosti novog testa, visina korelacije skala tog testa sa sadrajno slinim skalama "starih", u praksi proverenih testova (konkurentska valjanost). U radu se predlae nov, stroiji, nain utvrivanja simptomatske valjanosti. Sutina je u tome da se skale starog testa simuliraju kolekcijom stavki novog testa, zatim da autor testa precizno navede postupak "prevodjenja" skala starog na skale novog testa. Osim teorijskog aspekta rad ima i praktine ambicije: merenje osobina linosti iji su "originalni" testovi "prozirni" za visoko selekcionirane grupe ispitanika (na primer, merenje inteligencije intelektualaca ili psihopatije psihologa). Ideju za ovaj rad dobili smo primenjujui Momiroviev-Hoek "konativni test inteligencije". Za primer emo simulirati sve skale testa MMPI-201 testom PIE-JRS na uzorku mladia (N=290), zatim emo isti postupak ponoviti na drugom, nezavisnom -krosvalidacijskom uzorku dokazavi da je primena prvog testa ist gubitak vremena ako se istim ispitanicima zadaje drugi. I obratno! Kljune rei: test, simptomatska (konkurentska) valjanost, kompatibilnost, MMPI201, PIE-JRS.

Valjanost nekog testa je (Krkovi, 1974; Bukvi, 1982) merna karakteristika koja pokazuje u kojoj meri je njegovom upotrebom mogue postii neke praktine ili teorijske ciljeve. Ciljevi upotrebe mogu da budu utvrivanje trenutnog psihikog stanja ispitanika, prognoza njihovog ponaanja u budunosti spram neke vantestovne aktivnosti i/ili zakljuivanje o (ne)posedovanju nekih psiholokih konstrukata (hipotetikih svojstava). Dakle, re je o sadrajnoj, dijagnostikoprognostikoj i simptomatskoj valjanosti. Ukoliko je mogue upotrebom testa postii navedene ciljeve s verovatnoom tanosti praktino veom nego 385

P. Kosti, Z. Anelkovi

neupotrebom testa velimo da je taj test valjan. Podaci o svakom obliku valjanosti bitna su i nezaobilazna informacija u pruruniku za svaki test. Grubo reeno, testovi mogu biti fundamentalno-strukturalni ili aplikativni. U prvom sluaju se radi o testovima koji bi trebalo da pokrivaju ceo prostor linosti; sve njene aspekte i domene. Radi se o uticajnim psiholokim modelima, teorijski seriozno utemeljenim, kao to su Gilfordov, Katelov, Ajzenkov, "big-five" ili kibernetiki. U drugom sluaju re je o mernim instrumentima namenjenim reenju nekih uih praktinih problema i dilema. Bilo kom podruju da test pripada njegov konstruktor se (skoro) uvek odluuje da navede podatke o korelacijama dimenzija novog testa sa dimenzijama ve postojeih testova ija valjanost manje-vie nije sporna. Utvrivanje konkurentske valjanosti je nesporno korisno za sve: autora testa, izdavaa i korisnike. Jasno je da e svakom obuenom psihologu biti korisnije i razumljivije znaenje korelacija nekog novog monofaktorskog testa sa, na primer, dimenzijama nivoa aktivacije, regulacije organskih funkcija, funkcija napada i odbrane, te funkcija koordinacije ili integracije koje meri konativni test KON6 (Momirovi, Wolf i Damonja, 1992) nego prognostika snaga istog testa sa efikasnou kosmonauta na Mesecu. To nije samo zato to e ova druga namena testa biti retka ve i zato to svako moe proveriti navedene podatke jednokratnim zadavanjem oba testa istim ispitanicima. S druge strane, nije nepoznato da su, praktino, samo dve testovne situacuje manje-vie poteene manipulatorskih namera naih ispitanika; klinika i istraivaka. Ipak i ove situacije nisu sasvim poteene nenamernog "varanja". Uglavnom je nepoznata ozbiljnost ispitanika u istraivakoj situaciji i njihova mogunost da daju taan opis sopstvene linosti u klinikim uslovima primene testova. U literaturi o tome ima malo podataka. Poznato je na primer, da su manje inteligentni ispitanici neozbiljni, a inteligentniji skloni samoobmanivanju (Momirovi, 1998). S tim u skladu nije teko predvideti smer iskrivljivanja testovnih podataka. Naravno, da bi ste mogli saznati smer distorzije rezultata morate, pored ciljnih mera imati i podatak o inteligenciji ispitanika. Verovatno je da su protivureni podaci o faktorskoj strukturi i mernim karakteristikama istih testova vie kontaminirani ovim svojstvima ispitanika nego nestabilnou i realnom egzistencijom samog konstrukta i predmeta merenja. U veini praktinih testovnih situacija skorovi ispitanika su u izvesnoj meri iskrivljeni ciljevima testiranja. Na primer, skorovi na konativnim testovima u selekciji vie su odreeni oekivanjima ispitanika kako da odgovaraju na stavke da bi "proli" nego (ne)posedovanjem simptoma koji su predmet merenja. "Prozirnost" konativnih testova je nereiv problem u merenju linosti. Ukljuivanje kontrolnih skala u baterije ima vie informativni nego praktini znaaj; injenica da znamo da je ispitanik varao malo nam pomae da odgovorimo na pitanje o njegovim osobinama i strukturi linosti. Navedeni problemi nisu i jedini u psihometriji! Kako, na primer, izmeriti inteligenciju intelektualaca (test inteligencije je za njih "proziran"), emocionalnu nestabilnost ili psihopatoloku strukturu ispitanikapsihologa kojima, zbog profesionalne obuke, ljudsko ponaanje i poremeaji nisu strani!? Autor ovog rada nije jedini psiholog koji je vie puta morao da naruiocu psiholoke eksploracije podnese izvetaj o svojim kolegama.

386

Nov nain utvrivanja simptomatske valjanosti testova

Gore navedeni problemi u psihometriji su izvorna motivacija za ovaj rad. Konstrukcija i provera nekognitivnog testa inteligencije (Momirovi, Hoek, Kosti, i Jelenkovi 1998) bila je osnovni putokaz u pokuaju reenja.

Cilj rada
Predloiti i obrazloiti nov, stroiji standard za konstrukciju psiholokih testova da bi se rad psihologa u praksi uinio racionalnim, bez gubitka na valjanosti merenja. Novokonstruisani testovi bi morali da imaju bolju dijagnostiku i prognostiku, dovoljno visoku konkurentsku valjanost (uz pristojne druge metrijske karakteristike) u odnosu na "stare testove", da budu s njima kompatibilni i da sadre postupak prevodjenja skorova "starih" na mernu skalu "novih" testova. Psiholoki testovi, naroito konativni, bi mogli da budu tako konstruisani i proveravani da predmet njihovog merenja bude potpuno nepoznat svim grupama ispitanika. Drugim reima, novorazvijeni test bi morao da moe da inkorporira u sebe toliko veliki iznos informacija koje daje konkurentski test da bi ga psiholozi rado prihvatili. Logiku i postupak emo prikazati simulirajui merne skale testa MMPI-201 ("stari test") kolekcijom stavki i mernim skalama testa PIE-JRS ("novi test") tako da primenu jednog od njih, na istom uzorku ispitanika, uinimo izlinom.

Uzorak1
Mladii (N=290), uzrasta 17-27 godina (AS=20.5) redovnog kolovanja u rasponu 8-16 (AS=10.2) na odsluenju kadrovskog vojnog roka jednokratno su ispitani, izmeu ostalih, testovima MMPI-201 i PIE-JRS. Svi ispitanici su bili psihijatrijski ispitivani zato to je njihova prilagoenost zahtevima vojne organizacije bila slaba, ali oni su (u praktinom smislu) bili kliniki zdrave osobe. Niko od njih nije bio psihijatrijski hospitalizovan pre dolaska u VJ (bili bi eliminisani na regrutaciji), a niko (koliko je nama poznato) nije zavrio u psihijatrijskoj ustanovi bez obzira da li je ili nije bio osloboen sluenja vojnog roka. Oigledno je da je ovakav uzorak dosta dobar za ciljeve ovog rada. Uzorak krosvalidacionog ispitivanja su inili ispitanici-klijenti medicine rada (N=134) koji su, iz razliitih razloga, psiholoki eksplorirani tokom prethodne dve i tekue godine, a ispitivani su raunarskim verzijama testova MMPI-201 i PIE-JRS. Ovaj uzorak je bio "prosean" po sociolokim parametrima: 73 ispitanika enskog i 61 mukog pola, prosene starosti 34 godine, u rasponu od 17 do 58 godina.
1 Izjave zahvalnosti: Izvesno je da podaci u ovom istraivanju nisu autorovi. Podatke za istraivaki (validacioni) uzorak ustupila nam je mr Gordana Dedi, specijalista-psihijatar sa VMCKaraburma iz svog, jo neobjavljenog, doktorskog rada. Podaci krosvalidacijskog istraivanja "skinuti" su sa raunara dozvolom dr Sneane Labus, specijaliste-psihijatra i Bojane Nenezi-Boinovi, klinikog psihologa iz Medicine rada Doma zdravlja u elezniku. Da ne bi njihove dobrote ne bi bilo ovog rada.

387

P. Kosti, Z. Anelkovi

Postupak, rezultati i diskusija rezultata


Stavke protokola testova su unete u raunarsku bazu podataka (dBASE3+), a zatim su programski izraunati skorovi skala u skladu sa Prirunikom za PIE-JRS (Kosti, 1997) i Prirunikom za MMPI-201 (Biro i Berger, 1981). Skale MMPI su korigovane za K i izraunati su T-skorovi svih skala, ali ne po navedenom, standardnom, Priruniku zato to je na uzorak uzrasno, obrazovno i situaciono homogen, pa su i drugaije norme adekvatnije (Kosti i Lovre 1991). Statistici sirovih skorova skala oba testa navedeni su u Tabeli 1 (1-9 su dimenzije PIE-JRS, 10-20 su skale MMPI-201). Rekosmo da su u Tabeli 1 navedeni opisni statistici oba testa. Ve letiminim pregledom podataka testa MMPI-201 nije teko da se uoe znaajna, ponekad zauujue velika odstupanja od validacionih podataka iz Prirunika. Naravno, to je uzrokovano karakteristikama naeg istraivakog uzorka. Po opisnim testovnim pokazateljima ovi ispitanici su sliniji klinikoj nego zdravoj populaciji, osim ve istaknutog podatka da su oni praktino normalni mladi ljudi izuzev to su neprilagoeni vojsci.
Tabela 1: Opisni statistici skala oba testa (AS-aritmetika sredina, SDstandardna devijacija, MIN-MAX je najnii i navii sirovi skor, dok je SG-AS standardna greka aritmetike sredine)
R.B 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Ime varijable INKORPORACIJA ZASTITA ORIJENTACIJA LISENOST ODBACIVANJE AGRESIJA ISTRAIVANJE REPRODUKCIJA BIAS L-Socijalna poeljnost ogovora F-Tipinost reakcija K-Potiskivanje Hs-Hipohondrija D-Depresija Hy-Histerija Pd-Psihopatska devijantnost Pa-Paranoja Pt-Psihostenija Sc-Shizofrenija Ma-Maskulinost AS 27.948 19.614 12.697 10.862 10.603 16.138 13.407 24.379 29.148 5.438 8.976 11.772 16.593 18.086 17.672 18.500 10.700 26.845 29.941 15.021 SD 13.473 9.122 6.948 7.318 8.597 13.027 6.489 11.420 12.551 2.642 7.007 4.140 6.056 8.456 6.674 5.474 6.109 5.965 8.418 2.925 MIN 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 0 4 6 4 7 8 0 14 15 7 MAX 43 34 28 25 29 43 24 38 45 12 34 23 33 39 33 35 26 43 51 24 SG-AS 0.793 0.537 0.409 0.430 0.506 0.766 0.382 0.672 0.738 0.155 0.412 0.244 0.356 0.497 0.393 0.322 0.359 0.351 0.495 0.172

388

Nov nain utvrivanja simptomatske valjanosti testova

Tabela 2 sadri relacije (u obliku korelacija) stavki i skala oba testa u traganju za optimalnim postupkom prevoenja MMPI-a u PIE-JRS. Iz Tabele 2 je oigledno da je svaki od tri naina (r3, r4 i r5) bolji (manje-vie, od skale do skale, ali ne i uvek znaajno bolji) od originalnih kolekcija stavki testa MMPI. Svakako, mogu je i obrnut postupak: stavkama/skalama MMPI-a simulirati skale PIE-JRS, ime se mi, ovom prilikom, nismo bavili.
Tabela 2: Matrica korelacija r1 L-Socijalna poeljnost odgovora F-Tipinost reakcija K-Potiskivanje Hs-Hipohondrija D-Depresija Hy-Histerija Pd-Psihopatska devijantnost Pa-Paranoja Pt-Psihostenija Sc-Shizofrenija Ma-Maskulinost
Legenda: r1 = r2 = r3 = r4 = Prosek koeficijenata korelacija stavki skala MMPI-a standardizacionom uzorku (Biro i Berger, 1981, 26-31) sa ukupnim skorom u

r2 .427 .421 .344 .505 .447 .374 .388 .460 .462 .429 .251

r3 .332 .617 .277 .568 .674 .622 .673 .604 .613 .631 .327

r4 .324 .625 .363 .587 .693 .647 .679 .619 .621 .639 .321

R5 .348 .638 .368 .646 .711 .672 .704 .636 .660 .673 .362

Kros-r .140 .474 .058 .556 .642 .453 .479 .541 .580 .570 .172

.500 .500 .390 .430 .460 .470 -

Prosek koeficijenata korelacija stavki skala MMPI-a sa ukupnim skorom u naem uzorku Koeficijenti korelacija neponderisanih stavki iz PIE-JRS sa ukupnim skorom MMPI-skala Koeficijenti korelacija ponderisanih stavki iz PIE-JRS sa ukupnim skorom MMPI-skala

R5 = Koeficijenti multiplih korelacija svih skala PIE-JRS sa T-skorom svake pojedine skale MMPI (za dobijanje konanog simulacionog skora MMPI-.202 na osnovu PIE-JRS u Tabeli 3). Kros-r = Kroskorelacioni koeficijent izmeu originalnih skala MMPI-a i instant skala sa PIE-JRS na uzorku (N=134) klijenata medicine rada

389

P. Kosti, Z. Anelkovi

Tabela 2 izuzev kolone r1, pokazuje korake traganja za optimalnim postupkom razvijanja stavki (parova prideva, u naem sluaju) da bi smo dobili maksimalno "preslikavanje MMPI-a u PIE-JRS". Kolona r1 je kriterijum: smisao celog postupka je da se otkrije nain kombinovanja stavki PIE-JRS da bi te kombinacije bile u jednakoj ili vioj korelaciji sa izvorno dobijenim skalama MMPIa. Kolone r1 i r2 (koje su prosene korelacije stavki-sainitelja skala MMPI-a) pokazuju da ne postoje znaajne razlike u odgovaranju ispitanika validacionog (Biro i Berger, 1981) i naeg uzorka (visine korelacija su sline): mada su konani skorovi na svim skalama naeg uzorka pomereni na "patoloku" stranu zbog razloga koje smo ve naveli. Drugim reima, postupak "prepevavanja" jednog u drugi test nije odreen specifinou uzoraka ispitanika ve kompatibilnou uzoraka stavki testova. Kolone r3, r4 i R5 su korelacije instant-skala MMPI-a sa PIE-JRS-a spram pravih MMPI-skala. Dakle, koji e pridev i iz kog para testa PIE-JRS postati stavka za skale MMPI-a odreeno je visinom njegove korelacije sa skorom prave skale MMPI-a. U koloni r3 su zbirovi neponderisanih parova prideva PIE-JRS sa pojedinim skalama MMPI-a (ija je korelacija znaajna), a kolona r4 je dobijena slinim postupkom s tom razlikom to je u obzir uzeta i visina korelacije para prideva sa skalom MMI-a. Drugim reima, parovi prideva odabrani da simuliraju neku skalu MMPI-a su ponderisani: ako je korelacija para prideva iz PIE-JRS i skale MMPIa bila manja od 0.5 ponder je 1, u protivnom 2. Kolona R5 je, zapravo, "dobitna kombinacija": ne pojedinim parovima prideva ve multiplom kombinacijom skala PIE-JRS se postie najvia replikacija MMPI. Kolona "Kros-r" je dobjena tako to je pronaeno 134 ispitanika koji su radili oba testa: Test MMPI je obraen na standardan nain, a iz testa PIE-JRS su derivirane instant skale MMPI-a (na ve opisani nain). Moda je upravo ova kolona najzanimljivija u celoj prii: postupak konverzije jednog u drugi test nije bio osetljiv na razlike u strukturi i prirodi uzoraka ispitanika (validacioni-krosvalidacioni). Dakle, pronaene relacije nisu artefakti ve su, oigledno, imanentne psiholokim entitetima merenim datim testovima. Krosvalidacijski koeficijenti, mada po pravilu nii od multiplih (kolona R5), ostaju znaajno vii od kriterijumskih iz kolone r1 i, uslovno, r2, izuzev kontrolnih skala L i K i skale Ma. Nakon to smo se odluili (na osnovu kolone R5 u Tabeli 2) da kompozitnim skorovima svih skala PIE-JRS (regresijskom analizom) simuliramo skale MMPI-a korigovane (za K) i transformisane (u T-skalu) prema normama za MMPI-202 (Biro, 1995, str. 23 i 24). U Tabeli 3 naveli smo potrebne parametre za takav postupak Tabela 3 pokazuje kako valja zdruiti skale PIE-JRS da bi se "predvideo" skor na skalama MMPI-a: sirovi skor skale se mnoi odgovarajuim koeficijentom, proizvodi se sabiraju, a konanom zbiru se, na kraju, dodaje konstanta (Kon). Na primer skala L: L-MMPI = 13 (Kon) + (INK * -.085 + ZAS * .788 + ORJ * -.086 + LIS * .491 + ODB * .373 + AGR * .169 + IST * -.348 + REP * .123 + BIAS * .505). Da bi ovo izraunavanje olakali formulu unesemo u neki tekst-editor, "imenujemo formulu" sa "L-MMPI", a zatim ispiemo i startujemo komandu QBASIC /RUN L-MMPI. Valja imati na umu da su "instant" skale MMPI-a

390

Nov nain utvrivanja simptomatske valjanosti testova

korigovane za K i izraene u T-skorovima (za norme MMPI-202). To praktino znai da se profil na standardnom protokolu MMPI-a crta neuobiajeno: polazi se od leve (ili desne) skale T-skorova pa se u preseku sa kolonama skala MMPI-a dobija taka na odgovarajuoj skali (videti Sliku 2). Svakako, ovaj postupak je zametan i podloan grekama ako se to radi "peke". Raunarski program za PIEJRS (Kosti i Anelkovi, 1997) je proiren tako da se ova simulacija grafika Slike 1 u Sliku 2 dobija "pritiskom na dugme".

Tabela 3: Praktian postupak dobijanja skala MMP-202 (korigovanih za K) u T-skorovima na osnovu PIE-JRS u jednaini specifikacije (metod multiple korelacije; Kon je aditivna konstanta).
KOEFICIJENTI SIROVIH SKOROVA SKALA PIE-JRS MMPI L F K Hs D Hy Pd Pa Pt Sc Ma Kon 13 56 29 22 36 16 39 45 52 53 39 INK -.085 .135 -.029 .803 .309 .682 .219 .465 .243 .156 .195 ZAS .788 -.083 .369 -.126 .009 .064 .047 -.321 -.171 -.131 -.108 ORJ -.086 .084 -.012 .150 .022 .196 .351 .219 .038 .174 .491 LIS .491 -.412 .252 -.022 .088 .340 -.366 -.370 -.112 -.157 -.432 ODB .373 -.318 .103 -.184 -.116 -.100 -.398 -.423 -.307 -.239 -.617 AGR .169 .577 .055 1.020 .657 .847 .926 .776 .574 .487 .815 IST -.348 .417 -.094 .862 .526 .632 .631 .922 .692 .568 .599 REP .123 .387 -.070 .108 .253 .218 -.097 .102 .116 .189 .117 BIAS .505 -.892 .451 -.698 -.625 -.651 -.337 -.819 -.563 -.627 -.257

Primer: Osoba iji sirovi skorovi na PIE-JRS iznose 39 (INK), 27 (ZAS), 14 (ORJ), 5 (LI), 6 (ODB), 4 (AGR), 18 (IST), 31 (REP) i 39 (BIAS, suspektno) na skalama MMPI-202 imae, zaokrueno: L-skala = 52, F = 43, K = 53, Hs = 47, D = 44, Hy = 44, Pd = 48, Pa = 44, Pt = 51, Sc = 49 i Ma = 52.

391

P. Kosti, Z. Anelkovi

Slika 1 je grafik PIE-JRS jednog ispitanika iz naeg uzorka, Slika 2 MMPIdijagram istog ispitanika (prema normama 202, bez dodatnih skala Si, An, Ag i Ci).

Slika 1: Profil linosti ispitanika na PIE-JRS

Uporeujui Slike 1 i 2 jasnije emo istai praktini cilj ovog rada. Naime, logino je da u svom profesionalnom radu psiholog (pored intervjua) od testova najpre zada PIE-JRS (zbog njegove "renatabilnosti"), a tek onda zadaje MMPI-201 (ili MMPI-202). Da li je uvek nuno da se zadaje MMPI? Ne! Valja najpre primeniti praktian postupak (dat u Tabeli 3) prevoenja PIE-JRS na MMPI-202 pa ako bilo koja patoloka skala nadmauje T-skor 50 treba TEK TADA zadati MMPI zato to e dijagram profila MMPI-a jasnije pokazati pravac odstupanja u psihodijagnostikom (diferencijalno dijagnostikom) smislu, odnosno slinost sa nekim od 16 "tipinih profila" (Biro, 1995, str. 60-92). Ali, to nije sve! Analizirajmo paljivije prifil na Slici 1. Odmah pada u oi osnovna karakteristika profila: sniena reprodukcija (31%) i poviena lienost (60%). Na Slici 3 (Profil PIE-JRS za ispitanike sa karakteristikama depresije) reprodukcija je bitno sniena (13%), a lienost snano poviena (88%). Imamo li

392

Nov nain utvrivanja simptomatske valjanosti testova

razloga da posumljamo da je ovaj ispitanik depresivan? Odgovor na ovo pitanje potraimo tako to emo pogledati njegove T-skorove na MMPI. Njegovi T-skorovi MMPI-skala su L=41, F=76, K=42, Hs=78, D=55, Hy=66, Pd=67, Pa=55, Pt=69, Sc=73 i Ma=38! Dakle, "kolski" primer simulativnog profila jer (doslovno) potuje sva pravila: "F-skala iznad T-skora 70, L i K skale ispod T-45, sedam skala je iznad T-skora 70, nijedna klinika skala nije ispod T-skora 50, osim Ma skale" (Biro, 1995, str. 62-63). Meutim, oito je da je ovaj vojnik-simulant nije uspeo da produkuje "patoloki" PIE-JRS profil. Dakle, ispitanik nije depresivan ve simulira psihopatologiju. Zakljuujemo da je PIE-JRS manje osetljiv na "varanje" (simulaciju) nego MMPI-201, to nije nikada, barem meu psiholozima, bilo sporno, ali je ovo empirijski dokaz tome u prilog.

Slika 2: Dijagram istog ispitanika (sa Slike 1) dobijen transformacijom testa PIE-JRS u MMPI-201

Na kraju, Slika 3 predstavlja grupni grafik PIE-JRS 5-og "tipinog" MMPIprofila, depresija (D-Pt) prema datim karakteristikama (Biro, 1995, str. 69). Kako je dobijen grupni profil na PIE-JRS? Prema Pravilima za tipini profil 5 (Biro, 1995, str. 69) iz naeg uzorka je izdvojeno 52 ispitanika. Izraunati su proseci sirovih skala PIE-JRS iz kojih je raunarski program za PIE-JRS (Kosti i Anelkovi, 1997) generisao Sliku 3.

393

P. Kosti, Z. Anelkovi

Slika 3: Profil PIE-JRS za ispitanike sa karakteristikama depresije (N=52)

U vezi sa Slikom 3 treba imati na umu da su manje-vie svi tipini profili MMPI-a na dijagramu PIE-JRS meusobno slini zato to su im poveane "od ljudi odstupne" skale (orjentacija, lienost, odbacivanje i agresija) u odnosu na drugu polovinu "pristupnih" skala. Razlike izmeu pojedinih skala su u tome koja dimenzija PIE-JRS dominira: u depresiji (na gornjoj slici) je to lienost, u hipomaniji (Profil 16-Ma, Biro, 1995. str. 91) - orijentacija itd. Naravno, uzajamna slinost razliitih tipinih profila MMPI-a na grafiku PIE-JRS je razumljiva: PIEJRS ne moe da diskriminira razliite oblike mentalne poremeenosti zato to je, prevashodno, namenjen normalnoj populaciji.

394

Nov nain utvrivanja simptomatske valjanosti testova

Zakljuci
1. Dokazana je mogunost da se skale jednog testa simuliraju stavkama ili konfiguracijom skala drugog. 2. Ovaj postupak je praktino koristan, a mi predlaemo, da bude obavezan kada se razvija nov test istog (slinog) predmeta merenja. 3. Praktina korisnost je izrazita kada predmet merenja treba zatititi od prirodne potrebe ispitanika u nekim testovnim situacijama da "glancaju svoju testovnu fasadu". 4. U konkretnom sluaju pokazali smo da je izvodljivo skale testa MMPI-a simulirati skalama PIE-JRS tako da je zadavanje drugog nepotrebno ako se zadaje prvi (i obratno). 5. Kroskorelaciono istraivanje je pokazalo relativno visoku postojanost predloenog modela konverzije rezultata jednog na skale drugog testa. 6. Postupak "prepevavanja" je tehniki praktino neizvodiv bez raunara ili, barem, programabilnog kalkulatora.

Reference
Biro, M. (1995): Dijagnostika procena linosti - MMPI-202, Novi Sad: Futura publikacije & Filozofski fakultet u Novom Sadu. Biro, M. i Berger, J. (1981): Praktikum za primenu i interpretaciju MMPI-201, Beograd: Savez drutava psihologa Srbije. Bukvi, A. (1982): Naela izrade psiholokih testova, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Kosti, P. (1997): PIE-JRS - Pluikov test emocija, Prirunik, Jugoslovenska revizija i modifikacija, Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije. Kosti, P. i Anelkovi Z. (1997): Idejna skica makroprojekta "Psiho", Deseti kongres psihologa Jugoslavije, Knjiga rezimea, str. 47. Kosti, P, Lovre M. (1991): Norme i dijagram profila na testu MMPI-201, Psihologija, broj 34, str. 180-186, Beograd: Drutvo psihologa Srbije. Krkovi, A. (1974): Informacijski standardi za psiholoke mjerne instrumente i prirunike, Beograd: Centar za psiholoke merne instrumente Drutva psihologa SR Srbije. Momorovi, K. (1998): Prilog poznavanju odnosa izmeu inteligencije i neiskrenosti, Tehniki izvetaj, Beograd: Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja. Momirovi, K, Hoek, A, Kosti, P. i Jelenkovi, D. (1998): Metrijske karakteristike jednog testa cerebrotoninosti, Zbornik radova 46. nauno-strunog skupa psihologa Srbije, str. 129-131. Momirovi, K, Wolf, B. i Damonja, Z. (1992): KON-6 Kibernetika baterija konativnih testova, Beograd: Savez drutava psihologa Srbije.

395

P. Kosti, Z. Anelkovi

A new method for establishing the symptomatic test validity


PETAR KOSTI ZORAN ANELKOVI
It is well known that one of the psychometric proofs for the new test's symptomatic validity is the height of the correlation between the scales of this test and the similar scales of the "old" tests proven in practice (concurrent validity). This work suggests new, stricter method of establishing symptomatic validity. The scales of the old test are firstly simulated by the collection of the new test's items. Then, the author must precisely explain the procedure of "translating" the old test's scales to the new test's ones. Besides theoretical aspect this work has the practical ambitions too: measuring abilities in the cases where the "original" ability test is "transparent" for the highly selected groups of testees (for example, measuring intelligence of intellectuals or psychopathy of psychologists). The idea for this work came from the application of Momirovic-Hoek's "Conative Intelligence Test." As an example, we shall first simulate all MMPI-201 test scales by PIE-JRS test scales on the sample of young men (N=200). Then, the same procedure will be repeated on another, independend-crossvalidation sample. These will proove that the application of the first test is the mere waste of time if the same subjects are tested by the second one and vice versa. Key words: test, symptomatic (concurrent) validity, compatibility, MMPI-201, PIE-JRS.

Nov sposob vvleni simptomati~esko adekvatnosti testov


PETAR KOSTI^ ZORAN AND@ELKOVI^ Izvestno, ~to v psihometrii kak odno iz dokazatelstv simptomati~esko pravilnosti novogo testa ispolzuets vsota korrelcii {kal togo testa i soder`atelno to`estvennh {kal "starh", v praktike proverennh testov (konkurentska adekvatnost). V danno rabote predlagaets nov, bolee strogi sposob vvleni simptomati~esko adekvatnosti testov. Ego sunost zakl~aets v tom, ~to {kal starogo testa simuliruts kollekcie razdelov novogo testa, zatem avtor testa privodit to~n postupok "perevoda" {kal starogo na {kal novogo testa. Krome teoreti~eskogo aspekta, rabota imeet i prakti~eskie ambicii - izmerenie osobennoste li~nosti v slu~ae kogda "originalne" test vlts "prozra~nmi" dl vsoko selektivnh grupp issleduemh (na primer, izmerenie intellekta u intellektualov ili psihopatii u psihologov). K to idee m pri{li primen "konotivn test intellekta" Momirovi~-Ho{eka. V ka~estve primera m budem simulirovat vse {kal testa MPI-201 testom PIE-YRS na primere molodh lde (N=200); zatem, tot postupok m povtorim na drugom nezavisimom validacionnom primere, dokazav, ~to primenenie pervogo testa vlets potere vremeni esli odnih i teh `e isptuemh ocenivaem primeneniem vtorogo testa. I naoborot. Kl~eve slova: test, simptomati~eska (konkurentska) adekvatnost, sootvetstvie, MPI-201, PIE-YRS.

396