P. 1
Književni život Bosne i Hercegovine između dva rata I [dr. Muhsin Rizvić, 1980.]

Književni život Bosne i Hercegovine između dva rata I [dr. Muhsin Rizvić, 1980.]

|Views: 513|Likes:
Published by Tiskarnica

More info:

Published by: Tiskarnica on Aug 17, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/13/2014

pdf

text

original

BIBLLOTEKA KUL'I1URNO Đ

BOSNE I HERCEGOVINE
č odbor
RISTO BESAROVIC
Dr Đ BUTUROVIC
Dr SULEJMAN GROZDANIC
ALIJA ISAKOVIC
Dr HERTA KUNA
Dr JOSIP LESIC
Dr VOJISLAV MAKSIMOVIC
Dr MUHSIN RIZVIC
Odgovorni urednik
ALIJA ISAKOVIC
N acrt za korice
DRAGAN DIMITRIJEVIC
Recenzenti-
Dr -MIDHAT BEGIC
Dr RADOVAN VUCKOVIC
MUHSIN R I Z V I Ć
KNJIŽEVNI ŽIVOT
BOSNE I HERCEGOVINE
I Z M E Đ U DVA RATA
, SVJETLOST«, OOUR IZDAVACKA DJELATNOST
SARAJEVO

UVOD

1. JUG« - KOMPARATIVNA PRETPOSTAV-
K"A POSLIJERNI1NOG RAZVOJA KNJIZEVNOG ZIVOTA
BOSNE I HERCEGOVINE
lPirv,og jan.uara 1918 . . poja'viQ se u Zagrebu č »Kn.ji-
ževni Jrug«, II č :su iUlI'edništVU, ,pored glavru:>g urednika
Ni/ke ć i Br,anka š ć ,kao vlasnika· i O'dgov.o:rnog
urednilka, te Antona č koji ć se č od polo-
VIme toga godišta, - ,bila jo.š dVoOjtica knj iževnika đ Bosne
i Hercegovine, pripadnika jugoslavenske č om1a-
doi.ne: Vla-di,milr ć i I v.o Ć Ne .samo ovtim ika'l'aikte-
č sas;baivom xeda'kcije ć i ć č stili-
zaciJom 'lati1llice til lJlaslOVlU č sugeri.rana je sr,psloo-
-hTvatska lSimbibza »Književnog Juga«, koji je za.ista· i o'kupiD
na svojim .stran.ic·ama č -broj književJllilka iz onih
slavenskih zeffilaJja koje su se tada još nalazi:le 'll. sasta.vu
A'ustro ... Ugairske, tj. iz uže HrvaJtske, Slavonije i Dalmacije,
irz Vojvod,ine, Slovenije te .jz Bosne 1. Hercegovine, da bi im
se ka'Sll!iJje saTadn.jom i .neki pisci irz Srbije, mada
je knjižeWla Ol'ijentacija .i težnja njegovih č hiJa i
9
šire jrugOiSlavenska. Na unutrašnjem dijelu kor ica, .odmah
oii<;pod sadržaja, š je s.piSak »povjerenika ž
Juga«« iz ovih krajeva, a, iz Bosne i Hercegovine natvedeni
su č Božid<l'r ć -ll Banjoj Luci, Duro Banjac
u Bosanskom Novom, Jovan Qbradovi'c II Donjem
Stojan ć uNevesinju, M1a1den ć -ll Prijedoru,
dr P:av·ao ć te kasnije Sl av:ko đ č ć i dr Savo
ć u Sarajevu, ZvonimiT ć te Drago đ u Trav-
nrllm1, Muraot ć u Bosanskoj Krupi, Jel€'Ila ć
u č Sla'\nko ć II Doboju, Z. ć II Gra-
č Jovan ć u Tuzli, 2arko Ć u Bosanskom
Brodu. Neki od Il1jih ć se .sret<rti kao aktivni č u knji-
ževnom životu Bosne i Hercegovtime. Uz to, na koricama ovog
č n8rpOred.o s Mal§itevom zbl'rkom Lu.tanje i
Donadinijevom ,knjigom Kamena s r amena, 'l'eklamLrana je
ć od prvog broja i »(){labrana bi.bHoteka« I. D. đ ć
iz S8.!I'aI.iev·a sa ,popisom njenih izdanja.
U .prvom broju č Illa desnoj stuoi od č
.reprodukci.je š ć Hrista, rObjavljen je uvO'd,ni č
glav.nog UTed'Ililka Nike ć Zadaci v r emena. Iz psi-
hološke .artmosfere 1 poefskD-aksiolookih .pasaŽ'a owg teksta,
kao mora'lno-'patl"iolbsko č š ć ·na !ishodu i:z 'ratne Golgote
ilzdvarjali su se stavovi redakcije. »Sva -ova k,rvava
i !blatna č wemena, - pisao je ć Č
- !roja se je na nalŠe pOljane svalila kao k3.Zlna Božj.a ili <rugl o
Usuda, i koj u evo :i mi sami č đ u rukama
tog s trašnog neSklada, te sile i tog č - poikazuje
se .na1edlnom našem duhu kao duboka jedna zagonebka, koja,
ako lluši i IbaA tim s voj-im pust ošenjem č ... [ ... ]
Poslije tri godine muka, naš narod, u č kada je materi-
jalnu 'i na'js vladani.ji, s e JnQra1no kao nikada
do sada. Posta.vši ć ·i bosjak, postaje simbolom F:ra-
vice, koji! č sili s vu oilluziju pobjede. [ . . . J Poslije tri
godine .klanja, 'kada su i 2m3lIlOst i naš č gleda.ili u ć
!l1ost ,sve samih hijena, II zemlj u pretvoreruu II č ,brlog,
rada se .najednom II srcima na.j:POdivljaHjih ratnika, od boH
otupje1ih udovica i majka, beznadnih djevicA i silom osaka-
ć ć tak() silna i isk!rena va1:ra lj u'barvi i brat-
10
stv,a, da nikad još č č nije bilo t ako sLožno II tome,
šta vodi ,k ć li m:iIDu, Jt.ao sada.«l
U đ .ovih ant i.ratniih. enwobja i .moralnih apoteolZa
gJavni ,urednik je s Jiterrurnom asocijacijom istak'ao program
i književnu politiku ovog č :. Jedino Rusija može da
spasi č č veli Svatov 'll »Demonim-a.«, a J ugoslaven,
'koji ne misli .o J,ugoslavi.ji isto, nek i .ne pri ma bo bo.rbeno
ime. Zato mi i Ille govQri.mo ov.dje Q đ č č
đ jugoslavenstva su za nas zadaci č č a, sve
sklupa pojednostavLjeno: zadaci poje.dinca. «2 đ n jim-a se
naJ..wze, rp.o ć mišljenj u, u prvom redu krultu:rni
zadaci i ciljevi. :. Umjetnost je đ pe sebi i u rede-
v ima beraca njene je mjeste izmedu prvih, - pils:ao je on
č ć svoje č - Ne >radi se t u o nacijonalizmu kao
nOV'inarnk.o-;patr.ijotskoj tendenciji, ć .o sh1hijskom oslo-
đ snagom, isHnom i Jugos1a.vensloo .umjet-
nost mora da bude II istinu jugos lavenska, ako ć da postane
ć i svj€1.s-ka. [ ... J AkQ č da izgradimo književnost
našu, onda moramo Č svijet mis li da ,pojrugQsJ..aveniroo
t. j. da· mu damo nruše o.svtijetljenje. I ako mi još .tako, ć
nemamo ni'1()IZQta, maša fi1ozofija opstolji i ,treba samo da ju
isloopame. Smjelosti se č od jednog š ć i itzhru-
simo dragulje č njemu. «3 A nako.n ovog č usmje-
renJ a Ć je istakao »-Stohnu č zadataOta«
koji ć se ,pona,vlj3Jhi i u nrupisima nQSil;oca posllhjeratnog
knj iržev-nQg živ:ota Bosne i Hercegovine od Borivoj.a ć
do J ovana š ć »pitanje jedinstvene literature, jedinstve-
nog .govDra s jednim pis mom i jednim ,pravopis.om; pitanje
č lrn.jiževn'i'h ć ,d:l'u.štava i r evija, ,pitanje
orgami:zaciije našeg ž ·i t . d .. «" ,. Ako upoznamo jedne
s drugima, č je ć - populariziramo slo-
venske pisce đ Hrv8ltiun;a i Sl"Ibima i obratno; a·ko pri-
viknemo- našu publLi'ku da -za·ista gleda našu knjdževnost kao
jednu; - sve č to ,biti veliko djelo. Tim ć se i sama od
sebe vrffi.ti sve ć asimiJacija naših govora, a -ponos jedne
, Niko ć Z adaci vremenA.
- Književni Jug, 111918, I. l , 2.
"lb1dem,
• Ibldem, 3 .
• Jbldem.
11
ć Hlteraull're, looja 'UiZ Njeg.oša ima i Prešerna" a U'Z 2upan-
č ć i č ć dati ć snage i našim književnicima i
našoj Ipublici. « I ll1a.stavJ.jao je ć nacionalne ja.zove
sUV1l"emenog ,kn;jižev;nog trenut ka i motive skupine olro »Knji-
žeVlnog Juga«, da je ć što nisu Ć II
naše ,prHilke«, a da jesu, »k a1ko ibi sjajan al'g;umen8Jt nmaJi
proti ,našem narodnom jeclinstvu, kad .bi pokazali Evropi, da
je Can!k.ar Zagrebu đ od ROOe-Rode, te da se j.oš 'Uvijek
idej a jugosl!weooke revije, kod nas dlfŽi utopijom.«15
č sagtav ovog č ipOikalZwao je hz broja
.u broj da je wredništvo djel Sitno' rr adillo na ooW8iI'iv,anju ovih
programskih postavki, tSiko da je s dMt8J sig,urnosti moglo
zapisaIti na prebpoS1jed'njoJ stra·nicil sveske od 16. febru.aIra
1918: »»Književni Jug« j e prva reviJa na Slavenskom Jugu,
·}roja je s č č da pol aže č i 50-
lidinre .temelje ć veJ.iikoj jugO!slavenskoj .kmji!Ževnosti.
On'a je ć do sada okupila oko sebe 'sve što je ad vrednoSIti,
nakon bro.gooišnjih patnja i iskiušenja, ostalo nacionalno
rora'Vo i nerastrov,ano. Prvi pi5d sa č Juga" II ko!liko
ih je preostaao, 'oklwpljSij u se joo nepresbano oko »Knj-ilŽ. J.uga«;
i đ novi, broj naše lI'eV1ilje nije nego, sem đ novi
nirz por .. mattih i ruragj'h nam imena iz svih naših krrujeva. Kad
se još 'll2lmU u obzlir, os jedne strane nepl'iUke, nestašice i sve
Ć € zrupreke i oanetanja, strahovitog oVIQIg do:ba' u kom
žirvinno, a s druge strane, poižJrtvovnim radom poverenika i
prija.teLja, never()Va,tni odziv č jugOISlavenskog na'rooa,
onda možemo laka srca ć - da smo ć sada Slta1i Č
na noge. «6 đ đ il st3ll'ijim hrvatskiun, s'l'Ipskirrn i
č lrn:ji!Žev.nicirn3l, od 'kojom t reba spomenuti Frana
i Ivana A'lbrechta, Dragutina ć R. ć
:tova, Vladimica Nazora:, Anicu Ć Ivu ć Ljubu
Wi€!Snera, Nilru ć IVaJna Ca;nk31l"a, V. Ca.r-Emma,
Milku ć Isidocu ć Dinka Ć Al,berta
Ba'1laUu, dr Frana š ć dT Alleksu ć Silinu Malta,v:ulj-a,
Mj/lana ć dir :Branka,. Vodnika, - na stTanicaana »K'n.ji-
• Ibidern, 3---4. Knji ževnl Jug, l /l!}ll'l, l, 3---4 (nepa-
I [UrednlAtNo]: :tK:nj1ževnl Jug«, _ gln.irana pretposljednja strana).
12
žev:nog Ju.ga« prvog pol ugoda odnosno prve knjige hz 1918.
nal<liZe se i rpisci Boone j Hercegovine. Ta:ko 'l1ugamir Ala-
ć sudjelude sa dv,Lje pjesme, Stijene 1 Na grobu pjesni-
kovu, Ivo ć č objavljivalJlje Ex Ponta i UIZ to
štampa .pjesme Povratak i San, ć sudjel1u.je pjesmama
naoionat1no-;roddljubLve ap{)t.eoze Naš apostol, Pobednik, Pro-
log, Otac, Miloš Ć je zastlU>ljen pjesmama Zmaj
Ognjeni č i Dva soneta. U o'l::ilasti prOlZe oo.
Č piooca ja.vljaj.u se II ovoj godini Sveto.za.r ć
Pavlov kaput i ć đ
Saputnik i Uboga ć
Sa:ra:dn:ici iz Bosne i Herceg·ov.ine sudjeluju ·u ovom č
oopisu i Č i č rpriJloziana. Vladimir ć
II Dvod prvoj knjiJzi objavljuje č niz n3jpisa: Milutin ć
Za književno jedinstvo, P. ć prema Srbima, Utisci
iz Praga, priJk:azUJje studiju A. W.enzel.idesa o Vojnovi6u, piše
o »sr.p.skim -pisoilma kod Hrvata«, o· knjizi B. ć
Povijest č republike, o Zmaj€vi'lll Đ ć uve-
ocima u izdanju satr8ljevske »Male bublioteke« I . Đ đ Ć
POiroo Uspomena na Petra č ć od V. Gl'ltŠca, napisa P.
ć Slavistika u č i Vilo ć Nove knjige o
srpskom ustanku, voliki moj napisa u oblasti lmji2evm.e kt-i-
tike objavlj,uje Iv-o ć !pod. pUJIliJm imenom piše o ,romanu
To.me č ć Erna Kristen, o Kipcima i popevkama D;ra-
g'u>ti.na ć o knjizi Lettres d'un sotdat (ZiWOOh, 1918),
a pod ;pseudcmimom »RES« o;bjavdjwje esej Ljubavna lirika
P. ć te kriltike U. Donadini, Kamena s ramena i
A. ć ć stUdije i portreti.
II dr,ug·o.j knjiz1 »KnJiževnog J,uga«, odnosno u dJrugom
pcdugodištu 191-8, pored Il"anij ih knj-ižev.mh ianena, rte no.vih
kao što je Milro91'a'V ž Gustav K-!1klec, Laza ć Oton
č ć mJderiko Donadilni', Vajtr oo1uv ć Pet'al!' Kolen-
ć Ml1an Rešetrur, Vasa ć fi·an š ć Mill.a.n Kaaanin,
B. ć đ iz Bosne i Hercegovim.e opri1oz.:im,a iz
po.ezije: Ivo ć (1915) i Fadil ć (Na terasi), A B.
ć (Ljubav) i MilOiŠ ć č Janja), a u
oblasti .proze Tugomhr ć objavIjuje priJpovijetku Tri
druga, Ivo ć č svo-Ju prozu o Miji .f>erzelez:u
13
od'lomlkom f)erzelez u hanu, Svetoza.r ć §tampa· pri po-
v.i jetku Na vježbalištu, a Bori·voje ć prozu č
ć U obJ,asti esejiSti.ke i ·kriitike II ChmIgoj kn}irzi :o Knj ižev-
nog Juga« znatan prostor zauzimaju sa.radnici iz Bosne i Her-
cegovine, prije svegta pocod.ica Corov.K:; i dok Vdad1Jmior Co-
ć piše o ć i Q. č ć interesova.n.ju za na-
rodni jezik, -o novom izdanju Ha'llJt,inih prijevoda narodnih
pjesama te o prijevodima Camille Luzerne iz Jos rpsko-hrvat-
ske književnos:ti«, zaftim o. prozi Junja č Krvna osveta
II Boki Kotorskoj te o irzd<anjlu narodnih pjesarma koje je pd.,
premio dr Lruz.a ć dotle Svetozar ć oibj8lV'1j,uje
tb--poonene o. Mal1:avru!ljevu PiiUi;pendi i o Radoju ć
a ja.vlja se i Jelena Ć priokarzOln Baude;lailreova ć
zla LU prijevodUr Jovana' Palavestrr-e i izdanju :tMale bilbliOlteke«
te ua: ošUrUr "kriltiku pri1evoda postavlja pitanje: ::oDa li je
naša prevod na ,koJa je đ truko bez si6rtema,
po"brebova,loa baš ove cvetove bolesti i zla? lli. je to prQWl4"O-
kOWl.no. strujom, koja dam.as vlada u nas, intirmnom potrebom
puib1.iike, "koj8! ž baš takve č ć li Bod:ler, sa svo-
}im odricanjem zdravoga, bit noga i prvobitnoga., svojim sa-
tankmn-om, .svojom prefinjenom ć š ć degeneriJka, swp-
tHniJm smis!J.om za. Ifetko i si:tno, ć Ii on - uprkos toga
Mo je pra.vi, OT.igli'lwlI.an pesnik i ve.1i.k.i umetnik - ć č
oce đ da'lla6nj,irrn od kojih su jedni preživ-
IjavaU epopeje, a dTugi se hranili odjecima istih? B{)(i1er
;koji je rekao kako ·razume da č služenje jednoj
stvari, radi toga da dozna, šta se iskusi kad se služi drugoj?
IzmO'.ldenog pesnika :rErl:kih seruza-cija, ha:šiša, ::oveštatkog Taja«
davati na·rodu koj,i nasbaje?«7 ć prika·zuje pri-
povijetku Amerikanka Jelene ć koju j e đ
izdala JoMal·a bil1:iHotekat« Ise Đ ć II Sa.ra.jeviU:,
ć <Wi1;olTiou psihološk1 sa ć i Milkom
Jankovoc i ć da je muška ljubav II ovoj prozi
'll stva.ri »l1.jil.lJbav jedne žane«.8 Branko š ć s druge stratne,
prikcw:uje pripoviJjednu zblr:ku Bor.ivoja ć Zalasci Za-
niJnil jilve su ref1eksLje koje š ć II povodu ove ć
, Jelena ć ć :z.la. _ Knj ·l. • B[orlvojel ć - Amen!.kanka.
žeVnl Jug, 111918, n, 8, 228. - KnjiževnI Jug, 111918, n, .. , 150.
14
knjige, razvija o suvremenom književnom naTašta9u: kako
»iz jednog velikog dela lPl']povedaka i lI'OlJlana upravo v.rve
ć č nakaze potpune nejarmOBti«,9 kako
»svako Č đ č ,kad .napiše jedanaest stihova, hilta
brže da ih o:dsta!Ill!Pa«, »aJw ga č ne primi ni poslednji
urednilk nOvina·, onda. on kuje UIl'otu, s (jka s boka sastavlja
pc>sled
'
nj l groš i ć liste, 'aI Ikad s mukom sastavi prvih
deset sOoneta, evo nove knjige«. lO I mada č da se ove
misli. odnooe na ć ć č hscrt8IVa rani
lik ovog pisca, ali njegovoj knjizi' č i d05t:a ozbi'ljne za-
mjerke. »Jer g. č uesumnj bvo je - pije cn - jedan
od na.j pismeni.joih i najagi:lnij ih naših đ pisaca. On
imade i2vesn.u kultm;u kojl'L- 7.A njegove godiJne nije mada.
Njegov č nij e siromail8JIl, a č su mu tol.ikc vittke,
oiNetne, prenaompane i pismene da tc ć ide po mallo Ila
njego,vu štstu. N1je on nd bez ideja ni bez J'etJ.eksilj.a ni bez
dOlbrih opažanja'. nekad je tcga ma·le i odviše, na-
č u đ smilslu. Ima tu mnogo nenalaženja seibe,
ud'ul:ilj ivanja u pli1lkooti i č prokillVane lmjiAkooti a
najviše š pera. Lepo se ć da još .nije stigao
da vlada sobam. I taiko, mora da ć č i t'azvu-
č 9bramcama, koje ne znad u šta ć evokacij;u
da .se ć »upravo ou detiJnjsJcim godinama poj avio 'kao ble-:
sak«, š ć je na kraju č da je »:pred nanna mlad
literat, w lo pismen i talenrt.ovaal, i koji ć sada ima sve
'Ui.S1 eve da postane dobar ·i mooeran č č ć u
njegovej ·k<l!e ».najbolje č skfulut u pripovetlku«
Zl atni vek Nikele Oprkanjca i u njej »u zame.tku jedan ose-
bwjan humoro:.i2 S iJ?iI'iIlogom 'Wadimira ć Jedna za:
nimljiva pesma iz Bosne i kn}ige Iz mojih uspo-
mena Bude ć od Stev·ana 2alwle, koji kod ovog
'Pisca č č »nedelenje Srbina od Hrva'ta, ,potpunu
is tovebnest koJ.u on <rp()S'tolski zastupa«,13 zaok'1'w.uje se kri-
tika ovcg kruga srpskih saradnika iz Bosne i Hercegovine,
'B[ran ko] ć Bor1.voje Ć
Zahlscl. - KnjrI.ževnl Jug'. 1{1919, n,
lG-U, tu.
.. Xbldem,
" I btdem, tu.
" I btdem.
,. S tevan Zak.ula: It mojJh uspo-
·mena. Jur, 1/1919, n,
7, 267 •
15
dok se esejoon T.ugomi'l'8 ć o JU!kOOIJJ !kao anticilpa-
tOI'lUJ jed.nona'l"Odnog jugoslarvenstva u Bo.sni otvaJI'a 'booan-
doprilnos ovam č Na toj liniji objavljuje
i fra .Arugust č ć svoj prilog o f1ramJevciana
prema Omer,paši«, a Haandiija š Ć »ibi.b1i<>g1ra.fij u
č ·rada«. Kao neposredam pristalica »Knj;iževnog Juga«
i saitvor8iC njegove č ·ideologije, Ivo ć
II ovoj Mugoj ;lmjizi obj3JVljuje nekoliko priloga: pod punim
imenOlIJl esej Naša književnost i rat, t e .pod :pseudonimo-m
Y>Res« prhlca.ze Pfi'POvijedne z:bi.rke J06i.pa Koso.ra Mi me (Za-
greb, 1'916) i prevedenog romana Otvori č Henryja BO'l'-
doeau,xa, te č Akcija za ć našim književnicima.
U Im-iti'kams' koje su u »Književnam JugU4C 3M'ad-
nicL iz Bosne i Hercegovine bila je jedna Č crta,
č sasv.im đ ISa duhom i k.njiževnim shvrutamj1ma
ovog č a to je uldapanje bosamskohercegovaOkih pi-
saca u jugo.sla,vens1d :kontekst, rte afirmacija pisaca kojl po-
karz.uj:u ležnj.u za ju;gOOlavenskian prevazilaž€'tljem nacional-
niJh. odn:dnica i krolacija. Tako je VladimiT ć ,u nekll"o-
Mil1u:t:imu ć :poredio č emocije ovog
sa č ć žudnjom za ženom koja ma č što
više ozarava nego nard:ražuje« i sa ć kod kojeg je
bHo č truibadU'I'skog«, a docnije jeda.n duibok ton
pregartanja«, te sa lj,Ulbavnom š ć ć i V. ć

U povodu studije Ar.sena Wenzelidesa Ivo ć ž č
koju je 1917. iz.daJa Hrva.tska k,njižara u SM'a.jevu, ć
joj je odrekao kako lkl1(jDževnu tako faktogl1afs:ku vriljednDBt
i istakao je kako je ona »naj:manje ... zgodna da' bude kao
neka jubilaTna. pažnja prema jednom č š
·krvi«,15 'tj. ć koji je ll! to dO'ba bio simbol ju:gosQ.a-
venstva kao i š ć i č je šezdesetogodišnjiCa đ
upravo ,proolav'ljana. U smislu t akovog poveziva.nja. pisan je
i ć tekst Srpski pisci k od Hrvata, u 'kome je ils'taIkao
pismo, ć kao faktor ,».podvo.jen.osti naše knjilŽevnos:ti.
jer je ona »ne bez razloga oglašena vidlji'V'im znakom SII'lp-
lO Vlad.lm1r ć Mllut!n ć
- Književni J u&:, 111918, l, l, 30.
16
.. V(lll.dlmtrJ ć Al'$en Wen-
zelldes, Ivo ć - K:n.tJf,evn1
Jug, 111918, l , 1, 411.
skog sepall"atirlm8!«, dnk su Srbi: »u lartinici ,glooa!li predtwet
versk:ih. promena, fS!Iliom unije«, 'pa su tako i .knjige Mam-
pane l arti.tnilCom, ili obratno, ·bi'le retkost u porodicama Stba
lili d<l'llIge ll' Hrvata«. 16 A na.kon ovih Il'azmatranja iznio je
podatke o onim SI1PS'kirrn lPiscilrna koji su, UJPI'koo tome, dD-
pr!li do hrvartske pulblike, i pohvail.io akci.ju »Moderne knji-
žnice« i č knjižnice« da iooavanje:m srpskih pi-
saca »n:adomeste i upotpune Maticu HrvMsku«,I7
II tome više siS'telmatil:nosti i č selekchje, bez č ć
Hrvati samo oo,k.urlno poonavalti sl'Ips.ke pi..sce, medu kojima
ć navodt i eme iz Bosne i Hercegovine, Jov'ana č ć
č njegovu blistavu pl'O'ZU«, ć S. ć Ko-
č ć

š ć na osnovtU č č ć lektilt'e
i opaianja u njegovoj btbliQtech, o č ć :o in'terew
za narodni jezike, ć je .posebno ukazao na djela bo-
č pisaca kojima· se ovaj pjesnik č
karistio, ali je na kraju iZ1"arzio svoje č đ da đ nje-
govirro knjigama :ood đ srpskih ,pisaca iz Bosne i HeT-
cegovine nem81 ni č ć ni č č ni A. ć
Meja u kojo.j se Ć na1jviše saglašavao sa ga-upom
oko »Knj iževnog J'uga« jeste tkoncEU'cija jugoslavenskog ·knj i -
ževnog jedinstva putem jednog č i j-ednog pisma. O
toone je u februa,liU 1918, svaka:ko uz punu saglasnost oota1ih
č .redakcbje, na(pasao II ovom č i veoma oooben
i č UVo.dnUk:, ko.j i ć sa svojom ideologhj om i č
odijeciltna imati veHkog Č za književni ž Bosne i
Hercegovine đ ;d va r,ata. ć »:piltanje č
Hi j-užnog č 'koje je još 1913. podstaka.o Jovan Sker-
ć a Č se rarzmarbra.n.je nas.ta'Vilo u anketi :oSrpskog 'knji-
ževnog glasn.ilk.a'« č HU4, ko.jOj su pra.viil.e IPro,pagra.ndu
č »oI{:njiževne novosti«, - ć je napisao u
svome č kako. sada ,.Književni Jug« :lI dosledno II duhu
svog pro.gra.ma, da. pomaže đ jecimstvene j ugosla..-
venske .kulture, č to pitanje i po drugi pwt € Ć ·mu
"V(l adlmlI] ć Srpsk.I p1scd
kod Hrvata. - Knji!evnl Jug, 11
U118, I , :a, 8:a.
" Ibidem, 84.
2 - Književni život .. .
II lhIdem.
"Vlactlmtr ć Č ć
t nteroo za narodni jezik. - Knjl-
:tevn1 Jug, V1918, rz, 8, 336.
17
o.anas, kad se ono č i iz k,rtlJgova, koji su mu do č
bili protivni, ne možeLa toliko Opol'tuno, koliko historijsko
i nacilom.atlno-anaralno č Rj eša'vanj€ tag .pUanja Ce-
ć je č 'kao :tpotrebu našeg društva« č ć se zna'-
č ć sve više "što više budemo gledali u bUldurnost
i bez č vidovitosti č odredene kontwre j edlJlog
ć procesa- stapanja«.21 A kao
opredjeltjenje Juga« II pogledu č iznio je
reztme mi.šljenj al irz ankete »5rpskQg knj iževnog gla>snik'a«
s pcB€Ibnim obzirom na pisce ·Uz Bosne i Hercegovine. »Porvo,
što se mora istaknwti - pi.sao je on s na.glašavllinjem - jeste
ova· poja-va: svi najglavniji i najbolji srpski književnici ili
su ekavci iti su se izjavili za ekavštinu.«22 Pjesnicirma koJ,i' s u
po poo-ijelclUl ekavci ć davno [se] pridruŽlio Hercegovac
Jovan Č ć a :t u ovoj amketi j;zj"avilli su se za e'ka.vštinu
Aleks a ć ... «. Isti Č je -bio j ISa č piše
ć i č kako su se :trprvašnji.m €lk3IVCima, ... . pridru-
u ovoj anketi«, pored ostaliIh, od ć
.prozaista Svetorz:a'l' ć dok za č ć piše ć na
njegoyu bolest: č ć je ,tada bio č da bi nakon
toga: cWrao i svoje vlastite ć irz tog wemena ka'ko je
»i.jekavsko č danas . _. ruesumnj iivo u :t U
Ć anketi i suv·iše pada u č da su svi đ pisci
bez razlike č za ekavštinu«, ista'kao je on ,i UIZ t o je
na-veo iz Bosne i Hercegovine da su ć od pre eka,vel
M. Ć D. ć J. Dedijer, P. č ć [ ... J
i alko su po poreklu ijeka.vcit: ,Z4 č je sta·vio iz.razilt rukcenat
na pripadnwe predlra.tne, tj . s uvremene č wn!La-
dine i 'Posebno tzv. , Mlade Basne« u tom opredjeljenju. Kao
na:rednu č svoga đ ove ankete i slJVIremene j e-
č situacije Ć je ista.kao s ve1iJk·im ć
vanjem jj sa književrum zadbH8lŽenj em pisaca ko.j i nilsu 'lldo-
voldavaJj njegovoj ,koncepcilj i: č Bosna t HercegO'Vim.a.,
Č središte ekawti'llle [jljekaV1Štme! M. R.J, oglašeno V'l'e1l.o
"Vlad1mlr ć za lrnj1.!evno
jedinstvo. Pitanje č 1 p!6rna.
- Knjlževnl Jug. 111918, l. 3 l 4, 88.
" Ib1dem.
18
OI IbIdem.
OI Ibl dem, D-fO.
.. IbIdem.
č narodnog jezika, o:d ć isticano kao po·
trebna č škola za književnike i najsill ni1je upo.riAte Vu-
kova, t a Boona i Hercegovina voljna je, da napusti svoJu
ij eka.v:št inu za ć geziJk ekavštine. ć od pre
sou izvesni pilsel ilz Boone i Hercego.vine prešli u ekaiVce, a u
ovoj ameti svi iz reda su se izjasnili za ekavštinu (A. ć
S. ć Đ ć V. ć V. Glušac). U zemlji nije
ostalo nijednog pisca od vrednosti, koji bi bio za ijekavšti-
1iU . .. Na kTaju je ć kao zanimljivu pojavu, »osvam1l1u
č i u toku ovih va!loviltih đ istakao »da se
i kod Hirvatta nešto širi obim književne ek3lvštinN i u
potwdu toga naveo je: »Kod Hrv,ata su se od pre izjavili
za ekarvštinu J. Smodla,ka, M. ć V. Cerina, P. Mi-
trOVlc, a danas n.jom pišu č N. ć i I. An-
ć i pO'tpuno đ elementi kao U. DonadilIli. K.umma To-
š ć A. ć (Pisce iz Bosne i Hercegovine podvuika.o
M, R.),
. Srbi i2 Bosne i Hercegovine imaju najviše nacionali-
ć :pobude« u tom izjašnjavanju, naglasio je Ć ć aJi
je iStakao i d1ruge, književne i kulturne razloge koje su! ovi
pisci m Ljeli 'u ovoj anketi>: »njoon govori pretežna ć
na.šerg na'ro.da, (A. ć koji ujedno na;gla5a.va da »jUIŽno
č imade dlI'aogocjenLh ljepota, sklada i muzike«); njim
piše i g'IJvcrri 'kufl.tu.rni deo našeg naroda; .iJekavski je f.eš.ko
pisati- i se nedooledno (S. ć ekavština je ć
i jednostavnija, II njoj je ć životna snaga, č
i sposobnom đ (D. ć dok za V. GLušca
da je zanimlljiv filološki podatak, kako -ll Bosan-
SKOj 'Ka-adini, gdje se govori južnm č maj-ka djetetu
:t od milošte tepa č č š ć svoja
rarz:maJtra.nja. o jezi'ku, ć je podvukao da š
kao. »jectina od svih naših č ž podela silnte-
č predstavlja jedinstveni elemenart: sva tri- naša na>rOOna
ogran
'
ka«.28
.IT pi..t 8lIllj U pisma. ć je izrazio neke SUVirernene
ograde i iznio č mWjenje od locesni:ka navedane
.. Il:Ildem.
H !bIdern.
2'
II Ibldern, 92-93.
rl !bIdern, 99.
19'
a'll,kete, č je i njenu ,prvu lPTemisu vezanu za č
o.stavilQ 'bez <rC!Jvnoteže i dlruštveno-q>oHtiEki je ogolila. »Go1:ovo
jednodušna je želja Hrvata i Slovenaca, - pisao je on sa
zadiršlrom, - Srbi naplDSte ć i prime .pismo, kojim
se slua:e oni i gotovo sa'V ostali kiwlturni svet. Mi, us-tvari,
proti-v toga :rue bi ništaimMi. Ci·riJica je adOjp'tilI'ano đ
pi!sm'o isto .kaQ što je bila· glag.ooica i ·kao što je danrus lati'-
nrea. Ali i ma jerda.n č momenrut, koji nam ć u
ovo v.reme č č važn{)m. Da se !pustilo izbOTu,
logu i wem.enu nema sumnje, da bi se dobarr deo SlrpStke
inte"liJgerlci.je laka S'l'ca prihvatio latLnice i primaka'O se taJm
idealnoj jedinstven05lti 'lcnjiri.evnog stvaranja'. đ tim kao
i pre, i' ovog se pulta i/zalbl'ao najmrži i naj!manje ć
č rešenja tog pitan1.al, ud8ll'ilo se smom i zaihranoon. Ci-
rilica je tako ostala n aš ć i, kako jednom rekosmo,
č simbol naše borlbe za samoodržanjem i naše s vesti
i iS'brajnostL I radi toga sve dotle, dQk je naš nacionail.ni op-
sta.nak U!g.r0Ž8n, ona ć koo jedan od ambl ema, koji
se ne srne D"8!PUStLti i jedna za-stava, pod kojom se mOTa
d'1'Ža.U .•
29
Da je shva,ta!ltje đ Ć ć ,u vezi s p.itanjem
č .pisma i književnog jedinstva pred-S'ta-vljMo i sta<vove
coo&kcbje č je JOŠ u prvom broju »Knjw..evnog
J,uga«. »SrpSk.i pilsci su nam se u veli-kom broj u odaa:vali , -
pisalo je u jednoj n3!pomeni uredništva, - a Dr. Vlad.imi(('
ć s'tUf.Pio je u našu: .redaikcLJu, da vodi brigu o srpskim
prilLozima .. or. A naJron toga j.e slijedilo objašnjenje da je ć
lica ll" tome broju ma:n1e zastU!pljena zbog č nepriUka
u ti.sk a'l'Lso
RedMtcija je, naJkon uvodnih č ured·niJka
Nbke ć o je.dins.tvenoj j ugoslavenskoj književnosti
i kUilt mi te ovog ć č zaista vodila ovaj
č ll! smislU! izrailenih .sota.vo.va, koji su u to shva.-
tani kao ilz.rarz; jugoslavenskih rodoljubirvih ideala' koj-ima je
billa iJSpUl1ljena mlada gener acija sa, teritorhje AJ1..1stro-Ugarske
.. !bidem, 99-100. 1/1 918, 1, 48.
lO od uredn1.itva. _ Knfiževn1 .Tug,
20
II godinama, ra-tnm i5kUlŠenja i muka. Ta/ko su II ",Knjževnom
tekstovi pi..sani ekavicom kao iZTarz dobre
voLje 1 jugosl<lfVenskog književno-1kullturnog i pol1ti&og za.-
jedni.štva II odnosUl prema' Srbima od stra;ne OOlili piSaca
kojima to nije bio maternji govor, dok se č piSmo
sve više i2mljenjivailo s Ć
»Književni Jug« Je, đ bio č i d;rugih
knj iževniih akcija. Na kira1u broja prve lmji,ge iz 1918.
;red!l/kcija, je pod naslovom Naše edicije izvijestiJa. č
»P,rvu knj i.gu naših edicija »Impera.trix« od Iva VojnO'Viia
za sada ne možemo izdartJi jeT ju je zaplenj(J.a ceJl2lUlI'a.fl A
kaao drUlgu kalji,gu nadaw:iJla je »irzOOr štampanih i neštampa-
nih .pesama'« Alek-se đ ć (Jwju ć II povodlu, njegove pe-
desetogooišnjoce rodenj a, sa stud:iljoon Vl. ć zaima i
iz.dati, o č se izvještaova UJ hroju 3, II knj.. ·Uz 1918), te
č niz drugih djela, đ kojima od Č
:kih piJsaca.: studije i etseje Watdilmilra- Ć ć i pjesme Ive
ć

U 10-11, broj.u iste knjige ovaj č je donio
knj,iževni o.glaG pDlt.pisan, pored osta1ih, i od dvojice ibos3lll-
Č pisaca, T. ć i Vl. u
kome je pisalo: »KI1ij.iževn oc.i, koji živ·u u Zagire'bu, sastaJViH
su odbor, ,lli kOlTl1 su zastUiParna sva 1iterarna 'd'l'lUŠtVa i listovi
i kome je ć da ured:i jedam. č Almanaih svih
brva.rt!skJih, srpsJcih i č k·njilŽevruka..«82 A ć u
naredinom, 12. bT.oju druge -knj ige UiPTava »Kn1iževnog J,uga«
je za svoj č s ponosom konsta1tiralla: :t U njegovim bro-
j.evim31 ja:vila su se prvi .put imena naših na1j'boljilh, koja
su za vreme ovog rata bila potpuno ć u njemu se
ć da.nas orJm.wm,o sve on:o, što naj'bolje, lIlajsvetli.je i na.j-
izr8JZi!tije u našoj JmjilŽevn09tiJ jugoslavenskog plemena. On
je postao prva centralna· jugoslavenska Tevija, koja je od
č prešla delu i stvorila: !prvo žM'ište naše nove naTodne
irdeologije,«88
Da je ovaj č đ sa svOjOim orijen,taci1om
1zazivaQ i č kQmel1lta·re II k.nj ižeVtl1om žfvotu vidi se
.. Nate edlc1je, - KIl'Jlževn1 Jug,
111918, I, 15, 2011.
• Knjlževnicl za nalu dJeC'll,. -
K'fI)iževnl J:ug, H19l8, J, 10-11, {4321.
.. Uprava Jugac : Pret·
.pl atnlolma I poverenlc:hma, - Knljl·
ževnl .lug, 111918, I, 12 (unuta·rnja
strana IPrve knjige).
21
ia: jednog reda1kcijskog odgovora č »S<liv·rennenikt:, U
kome je napisa,no da se »Književni Jug« stavro )Ina ek.sklu-
ziv.no č stanovište, k()je je SavremenLk,u oduvijek bill.o
đ -kao L njegov.u č Društv.u hrv. 'književndika·«.
Ć po strani predmet sp(}ta đ ova dva č
pi<sa, ZlanimljiiVo je navesti onaj dio odgovo:ra Uredništva
».Književnog JJug.a« II koone ono deta·ljnije irznooi đ :kJnji-
ž č usm1erenje, koje ć đ dva rata kao llrZOO'
dugo tra.jati i 'u knjirl:evnom bvotu BOISne i Her<=ego.vine
Ulpravo ·posredStvom č s8ll'oon Lk8J ovog
č QlSobi/to BO'!'j.voja ć ž ć za izgradnj om
jedtnstvene naci<mallne kulture mi u lmji-ževnosti nastojimo,
II tradiciji, naših o8Jj-bo1j.iih pbca, da, razvijamo s tvarra;nje -ll
č duhu naše rase, aH po Č sa pra,vim
eVlfil1pskim marilom, kaJkvo 'se u nas bilo č da negutie
đ dlubokoj kll'litwri g. BO!gdan'a ć i njegove
grupe. Mi znamo da· je saano to č ka.ko ć se mi, kao
i svi d'I!ugi n aro.di svojih ć .reprezentovati u tako
jednom nei2)mennom i silinom krugu, -k ao što je ops€g eva-op-
skog .književnog i č stva,r anja. Mi nastojimo za·
lim č i ll' vremenima·, klao 'što su ova dana.'Šnja', nima'lo
pogodna za velika i prava č dela, ć oko
svog organ.9J najlbolje prea.s.tavniJke našeg duha i sve <.me, II
č stvaranju Ć č v·rednost i ć
noot, da ć svojim stvaJrarrjem i2lr aža'Vati nove wedno.sti
Č psihe J UlŽ.nih Slovena..«8.f NLje Is"tnga· bilo nimalo
č nLti č što je »KnjUževni Jug« č oglasio
J ugosrovensku književnost Pavla ć i..zdanu nalkladom
Unwersity Press u w ndan", 1916. gOIdine. »Ona predSlta,vlja
jetlan pok.ubj d'a se knj.iievnost Srbct, Hrvata· ic Slo.venaca
j·zloži kao jedna celina,. U deset tabaka, ona obuhvata· ceUu
knj iževnost našega' naroda· od IX veka do danas.«8!i
Ka·o Hrvalt iIZ Bosne, kalko su ga tada', pored Viladimi'l' a
Corovit3l, mi-mali, Ivo ć se svim svoj irrn rodo-
Jj.ubiv.i.m š č idealima i dotaJd8Šn.j i'm
"Urednmvo .Juga_;
Knj'lževnl J\lg I Savremendk .
Književni .Jug, 11 /1918, II, 5, l iH.
22
II Anonlm: J ugoslovenska ikl1ijlžev-
nost. - Književni Jug, 1/1918, n , 8,
'"
ževn1m iskustvom pr.ilrodno uklopio II k.n1iževnu ideologiju
ovarlwog :tKnjiževnog Juga«, koj u- je on sam, uostalom, za-
jedno sa drugim č ,redakdje djela1tno sartva.rao. Svoj
odnos iprema ć književnosti ć je iska-zao -ll nizu
prikaza, pisanih spontano, isk,reno i opredijeljeno,
gotovo u neposrednom ć piscu i u đ sa sa-
mim sobom. Na drugoj, stlr a'11i, badašnje ć
vremena i doživ!lj aj svi jet81 ć je izrazio u Et>ej u Nala
književnost i rat, posljednjem svome na[pisu II :t Knj iževnom
Jugu« iz godine 191'8.
U ,prifkcvzu. djela dr Tome č ć En14 Kristen on je
pisao: :t!P,r b prvl'm se ponad asmo, da· smo č
dobiH hrvatski rami roman ... «, da bi ta č malo
kasnije, razbioao č izznevjerenja: . Ko se V1l"sta. lU' red
hTV. Č ne pisaJti jeziJkom i stIDom loše wre-
đ č nov,ina'.« I da'lje je isticao ul iskazima
č č »Nevjerovatno je žaUQ5,no dar j edan
hr v. č u prvim danima r ata ne zrupa.ž8f ništa do
č povo.rudo s bandom i dje6urlijom ispred
nje«,M da bi \Jo zav.rAnki napo.redio ovaj roma'l1 6 Dnevnikom
S6rena otkriv3ljUlC) t ako jednu od svojih ·ranih
knj id:e-vnili sin-.pat ilj .a. ć o Donad,j'ruju u povodu njegove
knj1ge Kamena s ramena, ć je na laraju naax>memuo da
on :o piše č dia1ektonn i Š ć koja, č zapailljruje«,
č je oblcrivao i vla.s'tiJt a ostvaTena i: neoot;va,rena- jezifno-
...duhovna č M i je u prishQ:>u ovom PU;CU, 6 pri.v.lk:l-
nim Htera rnnn kontrarverzoona psihološki otvorio ovog pilsca
kao .. interes:anirru bortbenu pojiWU«. . G. Donadinilw, č
nedostaje ć mere, a toga, illi nas .rrna sva,k, - iskarLivao
je ć svoje utiSk.e, - on kao da ima ono skupoceno
zrnce č soli, ar toga u nas nema illbko.« :oOn je od onih
Š'to gestom borca i ć fanatika - nastav!ljao je
ć s ć pri.znanja - nose baTja·k svo} bafl
onamo, ..gde se ž š ć vetri; Ukrila.vaj u, a kad. nigde nema
burre, on'da 'bi g. Donadini, da je pravi sa-m.«aT K ao da je sa
• Iv[o] Dr. Tomo Kum!-
č ć Erna oK.risten. - Književni .Jug,
111918, I, l , 45.
lt Res [IVO ć U. D()ll8.d!ni,
Kamena· II nmena. Knj1!ev.n4
J ug, 111911, ·1, 2, III.
23
č novim. pri.:koarzQIIl otvwrao jednu ili nekoUko vlastitih
suv·remenih temB! koje su. ga (),pajedale, ć se u osvrtu
na· ć Kipci i popevke č i tolerauutno
i,uazio o »doiaJ.ektoJoškoj poezrji,«, k.oja, po njegovim č
)one samo da nLje ,štetna po jedi!nstvo t s n.agu Ikn}ilžervnog
č nam jezika, nego jOili može da. nam pokarže SV'lU.
ra'Z-nolikost njeg,();Ve lepote i korisnu dive-r.ge-ndju' njegovJih
sposobnosti. Uo'Stalom pesnDk je sl(joodan u svemu., pa i u
izboru sredlstavCl), koojima se itwažalva«,S8 - č je
ć s IPriiradnim uvjerenjem. A ti neldm isk:ruzhma o .ovoj
:tbwici kao da, je ainticipkao sama, sebe UZ Ex Ponta: »Tu ima
pesama [ .. ,] veliike v;redrnosti- i l€1)Ote u kojiima se ,prekaIjen
bol pobožmxm ć saleva u' dragoooni metal umet-
nosti.«fl.9 On :se II vezi s OVQil.ll knjigom dodia'iwuo, ra.tne
teme, kOlja ga je tada <.lIhuzimaila, č ć da su pjesme koje
se nje č manje uspjeIe »,kao ratne pesme«. »iU njima se,
istinabog, č ka.ko cvi'li bol mUkotrpne č a[i' 'ta1 bol
je pa;sivan, daI6k, đ i nema ništa od boje dalIl3'Šnjice.
Ova.ko su' isto mQgle ža'hiti hrvaJtske žene ZaJ Hrvartima, koji
su pooH 'll' bnidmetgodiiŠrrj1 !fat ili ta1Lj aJnske !fartove. «40 N a
drugom mjestu, u skJadU1 s težnjom ovog č za jedin-
stvom jugoslavenske književnosti on je nabacivao da ))Domja-
Ć € »'Popevke« ne bi mogJe ž poredbe sa" recimo,
M. ć č
·Rani, i ć može se P5·ihološkll. i č
tražiti i ul tlIjegovu tpriJkruzu ć knjilge studija i po·r-
treta. ::o ć sam j1zbor tema - .piše ć - pokarzru.je da
aJUItOr ove klnjige ži.v,i po s1lrani od strude života.
I baš .ta da
l
1jilna i Č koje autar bira i p()Sma.t-ra
svoje teme Č i njinu zanimivost i nj<i.trle - glavne
man.e.«42 ć što -.iz svih ovih fioSjpi:sa ne l'ZlbLja ni-
kakav celovit č kJ:d;tedj ć ć je pri-
,gov-orio njegovu ))neJk:.nj-i-ževnorn izvim.javanju i bojažlj i.vo.m
polepšava,tllju« po€'"hije 1. ć i., u nalpisu o MiaOTaidu Mi-
of Ivo ć Dragutin M. DomJa-
ć R'pci popevke, - Knji!evnl
.Jug, l / lJUB, t, 3--4, 159.
.. lbldem .
.. lbldam.
24
" Ibidem.
.. Re<'! [Ivo ć : Ante ć
ć đ I portreti. - K'll"J1-
!evnl .Jug , tit9l8, l, 8-9, 356 .
trovi6u, odsl.IlSItvlli spruninja.nja. takvih pjesaroa karo Sto 'su
Bila jednom ruža jedna lli Daleko, daleko.'" Glarvnu vriged-
no'st ove ktnj 1ge And!ric j e, na kradu, naiŠao II njenom iz·no-
šenju narodnih i č ć ljudskilh« motiva. i vred-
nota, »ko}i su nam taiko blirzU! srcU! i na mnog,ian strankama
deluju Đ Đ i lepo«.H
č š đ aurora Ex Ponta naJj-
bolje se vLdi iz njegovih r edova ć knimi Lettres
d'un soldat (M. Rascher, ZuriCh, 1918, s poredgo.vOO"<Xm. Aru:kea
OhevriiJ.'lona.), »u ik()joj prapoz·na!h č lice i' samiloonu,
uštllbkanu druJŠu č od ć »Ovo je jedna od onih, u
ovo doba' ta:ko retlcih knjiga, koje nas teše j krepe i ra-
svetljuj u put naš po kom se povijamo i lomimo kao »slamka
đ vihorove«.«41i »Usxed svih zalla i nevolja. živO'ta ll- rovu,
- piše ć za š ć pisca' ov·i!h pisama-, - sa'bire
se lli njemu duša i ni u na.j,težim da-ruma ga· ne ostavl1ja vera
u č 'PTa'Vednost i jed'no bolj e č č kom .se on,
pored svega zla, oko sebe, ne pT€<StaJje nadaJti.«:46 ,.Jednal1w
je dalek - ka'že on za. am.oniannog pi;sca - svalkoj pro.fesio-
nalnoj IreU,gidi, a dlu5U mu i&Plmja jed'na duboka religioZll1ost,
jedna pobožnost pred IepoItoou i skladom žwota i pol.l!1Xlanje
pred svim đ z'lilm kao i dobrim.«47 Taj č je,
,po ć č "'pronio ... netallrnutu dušu k!rorz
sve te strahote, do pos1ednjeg č i »umeo održi ok·o
sebe svoju albmosferu d'U!ha, 'kolja. nema ništa s tim
k1awjean i II kojo.j. on stalno žiNi.«4S
U ocjeni' nove Č orijentacije J ooilpa Kooo,ra
Andri;(: đ iskarzuje neke svQje tadaIŠnje 1ntimne podve
i č uvjerenja: i pored vilast.iltog nepovolj-nog suda o ovoj
knjizI, 01'1! piše da ,se ovaj č »sre(:n() irLneveri() p.ri-
č žalru Iprve mladosti«, kada su ga zva:Ii »hrvffi-
skim M. Gorkim« jer je bio »realista s paile'tom samih tam-
nih bo}a i s č norom nezakl. avoljstva i sociaine optu-
žbe«, i kao temeljni Mn sVOJji.m pripovijetkama dao »neko
.. Ibi<iem.
..
"Ivo ć Pisma ':lednog
ka. - KnjlžlWIll .Ju.';!, lf1918. I, 12,
467.
.. Il>idem .
" Ibidem.
.0 IbId.cm.
25
č ć sa lep<jtom zemlje i svega stvO'renog.49
Svoje shvartatnje 11ter(IJtUIre ć je nagovijestio i I\.l r ije-
č o ·romanu Henrryja BordeafUxa, bez omi·ra na, I1Ijego,vu
temdenci.ju, »iskonstruiira·nost i nameštenost lica i dogad&ja.«:
» ... đ smo jednootav;nom lapotoon, kojom je pisan
ovaj 'l'omarn, kao i nenametlj ivom i dQSlednom č ć i
misli roje ga vooe.«50
U eseju Naša književnost i rat, objavi}jenom u septembru
1918, ć o tiJtera/hiri· s naJpoonenoon da' »ima pred č
SMTL'O szysko",brv3'tski njen deo, a i taij samo u mona'r'kidi«,
Ć se prepUlStio svojim 'l'arzJmiSljarnjima o knjci.ževnom
5tval"ooju o ,ra.tu i u :raltnirrn V!Temen'ima., koja ć č
č II knj.i..ževno:m ži·vatUJ Bosne i Hercegovine. ć
»mi smo jedan od ewop.skih n8.lt'oda u kog t. zvo 'ratne knji-
ževnosti gatova i nema«, te kako je utjecaj r ata naJ »našu
klnjiiŽevnost«, Č u .prve tri godtli ne, bio č de-
tSt.r.ukti van«, jer je to .billo »doba kad se je dUlboko povukJ.a
i u6utaJla d'uša narOOnar«, - ć se č iska-
zima <> psiholo.ško-moral}noon poloŽ31ju knji,ževnika, u danima
ratne k8!tasbrOlfe. »Naglom provallom rata našao se noo kl1jjl-
žewti.k pred jednom elJ.ementaTlnom gotovo, strahovitom silIom
katia je pokn-enuloa žLvo100n država i ogromnih mm:;A, i stajao
je sam, ć i IlJaipuLšten, - PUsoo je ć ć
svoje životno i p.silholooko du'živ11avanje ovih godina.. - Vojna
S1lrlJba, ,po1it:iliSk:i .progoni, osk,udi<::a i brige ntnog žitvota' rupsor-
bira1i su našeg književnilka, liAavali ga snage i p OIleta i č
s vako ć ć š ć Taiko se desillo da
rat nije olSbvio go.tovo m.ikakva traga u na:šoj S3wemenoj
knji,ževnoob, aHi tim više 'ul našoj duši. Tamo žive lm"vavi
bilj ezi koj.i. v.rište za svo1irm j . č o.ne koji ć im
dati o:bli.k i. udahnuti d'UlŠU dal se pojaNe .pred č zad:ivlje-
nog č č u sjadUi ć epopeja·.«51 Ovu č
sputanost knji1ževn1ka. ć đ u naStavku teksta
preovbdirvao moralnim i [pisao gotovo u ispo-
"Res [Ivo Ani4r1fJ: Đ KOI!lor,
Mime. - Knjlževni J.ug, lf.l918. II.
1--2, 63.
H Re6 [I-vo ć Henry Bor.
deaux, OtVOrI. - KnJiževni .rug,
26
1/1918. IT, 3. 108.
" Ivo ć ocnjiževnOo!lt 4
rat. - Knjtževnl .rug, 111918, ll, 6,
193.
vi,jednoon tonru: »Gonjeni sbra!hoviitim vihOlrOiffi koga. nismo
zvwi ni izarzvw1i i đ mi smo imali< thar
onu j ednu prednost: lišeni. smo slobode odluke i ati
i :sv8!ke ć da č sagrešilmo. Ta'ko se je, baš
usled našeg đ 'PO'ložaJja. II r atu, mog;]o dogoditi da
u nas ostame nepoo:na't tup č slepe 'IDT"7m.je i efememi'h
nedostojnih st:rasti, dok su, u mnogo ć i kullitu.rn.ijim
narro:dima, UJPI'avo ti č »j unaoci č za dugo davalli
beleg celoj knj.uevnastio, tako umetnost do službe-
nice najni.žih ilD.stinMa, psihoze, mržnje ,j č neubro-
jivih ma'5a. Naša književnost je u prvim godina.ma, Ta,ta.
č i to je jedan vredan i č dokB..lZ za njenu dobru mo-
ralnu strukturu, jer ako i ne Š pokw.a.t:i bud.uc-
nO'Stli , ne ć se i mati nj r a:di č sti1:HU.«b2
A nakon 'toga je, II dodilI'u sa č Henrij a Nathal\l -
S€lIla (»ln dividuatnost i sepmartVzam ć solidaTnost i.
altruizam. T,rublja veHkog nO'Vog rada ć !Sve ljude. A
od .knji;ževnosti ć kao svagda đ đ u č
nom nastoj3l!llju za. č ciljevioma.«) koje je i;g,taJkao kao
motto svome eseju', nastavio svoje opažanj e o po,lagan,om
đ knj iževn'OsU nwporednom Qbnavljanju nar od'nog ži-
vota još za vr1j eme ralta i š i Ullmtvl1e-
nDh naro:dnilh snaga. Ustatn()vivši lJ ne-sumnjiv .maJteri,ja1lni po-
r asti: književnog intett'esa i produkd je« u pos}.jednje v.rijeme,
on je istakao da je :o"Za nas ... mnogo vaIŽniije da pogledamo
č v1l'edncm i socia-llflo č i pogodbe stvann.ja
naše književnosti« i upozorio ]t na onC\Jj teški ciT-
cutus vitiosus t( II kom se nalazi danas naš pisac, č tada-
šnjim i ka'sniti:ilm rarzmlartJranjima Borivoja ć »U jednu
,ruku svi dobro ć koli'ko &e toga promenilo II ov.ittn
godilD. ama partmje, tl: celom č Č i II svakom od nas,
a u drugu vreme i pr:i'hke k()ij e nas okružuj u Ć
nMIl da to vezane su nam .ruke .il joo uVe'k zatvo-
rena u:sta, ah to, ne može da. č da ne vidimo kOil:iiko j e
beclna· i pl itka. mnoga' predratna, t. zvo l iteratwra i kaiko su
OI ll:l1dem, 194.
27
č i sitni njeni mO'blvi i ć sv:1 mi na svoj e
č viditmo, i to je ,barr jedna korist rata, kaJko je mnoga
Ć miJrnoiobska i&tina ,poStala laž Ikako se drugi ži·vot
sprema, pa druga 'lt.n.i}i.:žeV'llost. «li 3
U &bisku tlih dr uštveno-onora:lni h ć a svje-
stan da »tr8iŽiti, od današnjih pisaca ceJ.ovilt UI!lletni&i pr ika.z
našeg vremena. biJo hil isto tako newravedno kao tr<llŽiili, :re-
cimo, od geolQga da' nam za jednog teškog potresa zemlj e
č prilkalŽe č smer i u;,roke toga potresa, dok
još potres traje«, - ć je kDn.staJtilra.o ne bez irz;vj esne
č »Tako, eto, cela naša današnja književnost nosi ne-
zavik:l. an oblik č pre1a.zn-og; ona danas i nHe dMJIgD dD
jedna' tamna vrat a, II svetle pr edele. Na našoj lm\j.iževnoot i
kao i' na, svom našem živDtu lež.1 sena teškog č
č i, poo.5ibicaj,ni dio ovog č esega sveo
se ugi<wnoon na iskUlStvenu i ispovi.jedn'U zarvršnicu, koj a se
umnogDme dbj ašnj ava poznarv<lJTlIjem njegove VIl. astiIte pr o.š1o-
sti ill il'edDvi ma· tzv. Mla:de Basne i jugoSlavenske naciQ.nali-
č omladine: na katarsi6nu, spoznaj.u da je »·rat ... i on:imao
koji tD ·pre n isu htteJii da vide po.k3lZao, kafko smo č
vezarnli sa zemOjoon s vo.joon, k<l!kD smo neizbežiNo odgovoo.-ni
prema Dnima kDji su davno pomrli isto kaD i prema onima
k(\j i se ni.su još ni rodi,li «, te n a· zadatak »dan ašnje
'k!njiževnoSti «, kodi. po č j est : »Održati kDn-
tlnUl :,tet negdanjeg dWševnog ži vota,. idea-le svoje mla-
dosti , koj,i evo post3!iu ideall]. celog na;rooa" i prone-H ih k.roz
ovu rpCW1 aovu zla i st radanj a ll' bolje dane«. »1 budu li
našnji. knj iževnici na§i č - pisaO' je ć po'tlpunD
u stilu predratnih ideolDga »Mlade Bosne«, ć ć Mitri-
ć i drugih, - ma; i zrupret3Q'l'U, vabru onog našeg dUlŠeV-
nDg života, kaj'i je i [pre rata bio na pravom p.ubu, budu li
č slobodnu i! neok3l1janu starzru za ć i ć umet-
nike koj e ć doneti bdl.j i' dani sa sobDm, onda. su .iisptmiQi ENO-j
teški i pregorni zada·taJk i. ć ć poneti lli naBu hiStoriju
lj IbId em, 1114--195. OI I b idm, 195.
28
ako ne 3'ureol·u vehkllih del a., a' ono svakako mirnu lepotu
ž
Dok se o,pt1 saddaj »Kn}itževnog J,uga« II godini 19U1.
proširll'je Č Š ć č 'književnika đ genera-
eide, saradnici iz BO.9ne i Hercegovine pojavljuju se u ovom
č g-otovo u istom sasta,vu. Pored Vl. Cerri'l1e, Milete
š ć MiJrka, Korolije, Krrkleca i- Krleže, Mtl.ma Ma'l'jano-
ć i NarzoTa, NiJko1e ć Svetislava ć i Augu-
stina ć kQjd se javlja s jednom pjesmom daJti'I':ilnom
u 1916. Ii dvije pisane u P&rizu 1\917, - u o.bl as1:i II
stihu i prozi od Č ·knjirevn.ilka jawlja se
u kinjiiZt ć 1919. samo ć tek5tovi;ma Crveni listovi
i Ritmi bez sjaja. U OIblasti proze č sa-
.radn1a je obHn1ja: ć ()bja:vil,jUJje odlomak Đ na
putu, Sv. Corrovat prilpovijetk'U Sta pišu?, dok se I,l{l pr1po-
vi1ebku tBorivQja ć Za jesenjih č ja.vlja ,kao rnovo
ime u ovom č njegov knjižeV'ni sadrug Jovan Pala:-
veStra Smrt Pavla ć Od drugih pri-
č pored ostalih, treba spomenuti. N. ć
B. š ć Camkrura, Car-Emina, Crnjanskog sa: dvije pll'Cxz:e,
zatim Cerinu, Milicu ć Isidoru ć
NIlIPisima i.z ob1astJ. esej.ist:i!ke iJ kd Uke ja,v}ja.j:w se, pored
osta:lih, A. Ba'l'3'C sa č za historiju đ }c,njiževnooti
č teksta Književno jedinstvo, o kome piše u dva. '!la-
vrata, Nacionalna filozofija i Profesorština, pa N.ilkOl
ć sa sedam tekstova i oomim, aktuelnim prikaa:om Sker-
ć knjige Eseji o srpsko-hrvatskom pitanju i Mino.š Cr-
njanski fia pet na;pisa od Iko.j ih je jedan pr.1kaJz ć
Ex Ponta a drrwgi pjesmmbi':r"ke Milana G. č ć
Mozaik, Milica, Jank.o'V<ii:, Milan ć I S'idora ć
s neklrologom Sv. ć Ivo ć B. ć te
č nirz ;p.isaca' sa odgovo:rima na :tanketu o sl()(bodi« koju
je organiJzirao :t Književni Jug« naposredno nrukon završetka'
rab, đ njima i Sv. ć MiLica ć D. P ro-
.. lbldem.
haska i dil'. Od č sa.radnilka Ivo ć
piše naJj(pl1'ije -o zbi!t"d Okovani slnqovi Sime ć a
zatim poo .pseudonNn()m »Resc o 'knj izi Gorkoga Jedna go-
dina revolucije, o Almanahu Prosveta, o zbi'l'kaana M. Vdlda-
ć Carski soneti i D. J. Ć Kosovski božuri te
oWendelovoj S'tudi'ji o Heineu, dok VIl. Ć ć obja.vlij uje
dva č prikaza ja oblasti sla,v.iostike.
ou č Z:WfŠnoj knji!Z>i »Knjilževnog J;ugac iz 1919.
đ č pisaca veoma u od-
nosu prema književnim prilozima Qstallih saradniJka ovog
č vel:: pozna'tih ilZ prethodne knjige. I doJt se uz
Crnjams'kog, Koro1llj.u, I{[-'kleca, N. ć Ć ć
Wiesnera i drrl.1ige pjesni ke javljaj u novi, kao. Lj. ć
G. Trurtagli31, S. Vina-ver, iz Bosne i Hercegovine u ohlasti
poezije ne đ niko. U oblasti proze javlja se jedino
ć takistom Nemiri, a>nted ć M.
ć L ć T. ć i drugih, ć jedini sara-
đ i u Q,b'las:ti eseja i ktritike, j , to esejom o WhiltmaJnu
i priJka!Zom č ć ,knjige o ć Ć .potpilsa'nim
pseudonimom »Res «. S druge .9trane, Branko. š ć o;bj,a ...
vlj uIje, U'l i prilkwz knj.ige Sv. Ć ć U teli jama.
A pored njih .ovu oblast BM'ac sa dva eseja"
S. ć M. ć P. đ ć ć B. Nova-
ć Anica ć i drrugi.
Dok su u godini 1918. programsku književno-ideološku
i ć rte č oriJj.entacj,ju »Knji-
žeMog J uga« i:Ma2avarli ponajviše 'Il'redni'Ci ć Vl.
ć i Ć u ovoj godini to č SVl>jim esejima i č
d ma Antun BM"3.C. Umjesto koncepcije Iknji!Ževnog jedinstva
putem jednog, č č koje je na ć za-
snov.u razvi!ja.o ViI. ć Ba-rae je II februa'l1U 1,919. ista;kao
koncepci.ju ž jedi'l1Stva« n a osnovi prevl adava·nj a
podjela zasnovanih na :'lPojarvima uz.grednim - teriJtOlrija·l-
niun, relirgijskim, OTtog.raiijskimc, zalaga!Iljem za poomaJtranje
književnoS'ti »i s filozofiljskog, a ne samo s gle-
dišta« da »postane n<hŠa esrt.etilka f ilozofijom UIIIlemosti u
najši'f€!m smisluc, ,pri č estetska mjerila treba sh-vMiti
30
. ,giplro, ć ilh vremenu, u kome je delo nalS'taJ.o«.68
On je podv,rgao reviziji ć sta'vove u [stoTi;i nove
STpsk.e književnosti 1914. i shvatanja Vil. ć u .Kalen-
daTU K'llji!ževnog J uga« irz 19.18, jer su im rezultati bili isti:
.nema jedinstvene iU€oo1avemike knjižeVlIlosti, nego eksisti-
T8IjU t ri llteTatuore: sI'!PS'ka, hrvatska· i slovenska«, i
istaJtao svoju konc€lPCiju, I1roj oj se ć ·kao č redak-
cije . Knii2evnog J,uga« s ,j·nte1ektual.nom ,tolercmcijj:)m u1do-
nio, kako ,e . oprav danje zasebnog slovenskog, hsrvartskog i
s rpskog nacianalirz.ma osniva ... na oona:kama, 'koje pojmu
na.ci.onalizma biltm.e, nego 'U!Zgredne, č koje ne
izvi'l'u iz bi-ti nacije, nego su sporedan produkt prili'ke i do-
đ tlo su ·k·raz vekove nastajaU«.5T PJrema č
č . sve [su] te knjhževnooU soono odjek
onog č života«.58 Književno jedinstvo pokazuju
negdde . di-rekJtme Sj)O'ljašlnje veze«, negdje .:parnJeil.izao:m [kao]
dokatz, da, ISU u jedinom i drugom delu namda vloo:ifle iste
misli, koje su i II jednih II dovele do Č li<le-
rarnih tvorevina«, zat im, . narodna lPoez.i.ja, koja je zajed-
č i Hrva·tima i Sllovencima. i Srbima«, i koja. ć
. kon'tlnUliJtet i teriJt:OIrij8ilni i v,re<menski«,1i9 naj.zad, . prv.i naAl
duhovi, II kojima je č 0010 nacj;v.i.še, §to je naš ·naoroo
ć 'stvario, ni.jesu ,pravilli r a.zlike đ pojedinih
delova .naoroda«.co .,NalŠa k:njliževnost je jedna. - č je
Barac na kra-ju, - jer mIl naši ć pisci danas i· Slovenci
i Hrvati i Srbi u1edno, L jer ilntelig,entna naša č č pUlbJ.ika
prima s istim interesom i Z8IIlOSOffi dela i ć il Zupan-
č ć i č ć . LjUlbljans'ki zvcm«, . Knjiž.evni Jug« i· .Savre-
menik«.«OI po uovodnom mja9tu 1roje je II toj godini 1919.
dato ovom č bili su to i' stavovi ...Knjd!ževnog J ugac,
izraža.van.i II ovom č i ,prije tQga, a1i ne u obliku 'tako
raspraove. č je o tome ll. ovom č
č u junu 1919. ll! povodu ć proslave u' Beo-
grad'U. Amonimni € Š Č je napisao tada kako se ,prof. Bog·
Ć ć o ć ...aswmro ... na, da:nailnje stanje
lO Antun Ba,rac: Knj1!ev.no jc4in-
.. tvo. _ Knj-Iževnl Jug, :lJIGa, nr,
4, 145, 147.
" lbJdern.
lO Ibidem, ag.
oo Ibl.dem. 15t.
.. Ibh:!enl, 152.
., IbIdem, 1$3.
31
nale književ.nosti i Jc.raj zasrtoja i b1edih predsbwnika istakao
je _Knj iževni' Ju:g. kao na.jzdravij1 pokušaj da se postigne
ujedinjenje <naše troimene knjrioževnosti. i kao jedini oži<vo-
tvoren priJnt"l' ć 1rn.jiževne nilisli •.
1I2
Još jeda.nput je .Ainbww Harcu ž Jug. dao ulogu
za.stlij)tlil.ka red'akci1ske orijeniadje, ovog ,pulta· d<ruštveno-po-
č š ć njegov obiman č Savremene reflek-
SlJe II julu 1919. U njemu je progovori'O rntelek!tualac, č
ran ll' suwmnena č i dif'uštvena gibrnja koja su opa-
sno Urgr-oŽ3.vada njegove dotadašnje ideale -u ovim mutnim
danima, kad se ljudi dele samo 'll dve sm.t"tniJh nepri-
i kada su ::.svagdatnja pitanja č jugosl.ave<nske
poliltJoke: č za.tvoren:it agitatori, za-bra-njene
skupt;tine i manifestac1je.. • U idejnom ,pogledu·: rarmlllkta1i
naciona1Lzam i plamen'i antinaciona]i2:am, ć se u
svim .niijansama, Ć sav (C)bjaan [11 M. R.J il svu uda-
ljenost ljudSJoilh sa'V rarmnark od č do zveri..
61
Ali
osim ovog sukoba, Barac je u ovom č ixraszio č
doživljaj su.vremenog č a.ntagonizma, u kome
je }XIlož3!i .intelekLu'a.Jca· ... na koga gleda.ju mr ko ili s pre-
zLrom s o_be sbrane«64 bio njegova v.J astita d'l'llŠtveno-pcxli-
Č pozicija i. ujedno }XIJožaj . Knj.iiževnag Juga'., jer je i
oVlloj Č kao- što se vidh irz: jedne reference, proizišao kao
ad:g.ov.Dr na ap05brof u· Tita S1lrO'Zz1ja udevarom bToju K!r]e-
žima . P1am€'l'l'a« . • ZMto, J ug051avi·jo, tlipe u Tebi nw,iviše oni ,
koji Te č vole?GO - izvikivao je Barac, ne razbira-
ć se riada u »ekstremnoj. a:lJternat1vi lt'bogatog bur2oru3lkog
dru§tva« i lt BoljševLzmac.
66
_l što, da mu odgovorilm, -
ć se on Sbrozzilj\1r i . Plamenuc:, - d<a ne gamUli:emo
za njim, jer Ć ne idemo za, njim, .i a'ko nam je chlj vje-
rojatno iSti?S7 I is'ka2:ivao je sa akcentom đ ori-
jentaciju .KJbj.ilžev.nog Juga«: ć Jugosiarviju, ne presta-
jemo ruti ljudi. ć u pojam jugoslavensk'Oga nacion a-
.. M[Uo§1 C[rnjanskl ]: Proslava I
spomen Jovanu Ć u Beogra-
du. Knj iževni J-ug, vnu, m , U-
12. 5S •.
.. Antun BarBC: Savreme!'le -renek-
alJe. - Knld%evnl Jug, 211919. IV, 1,
32
20, 21 .
.. Ibldem, 20 .
.. IbIdem, 24.
• đ tl.
., llJo!dem, :-3. 108 .
lirlana etroke OIZnaJke, OlZnalke, §to mu ih dadoše
geniji naše rase, uno.simo II nj .1 širi pojam: sveljudsko
stW.«68 U đ na IPrilik,e i zbiva'nja đ k.nji-
žev.nog ž1vota Bosne i Hercegovine i zalaganja· njegovm
<llosillacar, osobilto ć š ć i Grupe sari\ieVlSkih krn.ji-
ž svi ovi stalVc)Va tK'lljiževnog Juga« ž ć svoju
primjenu i č Ilokaino đ e, ć pone-
kad u svome č idealizma, osobirto u ranim po-
slijerarOOti!m godi'nama Ol:rmlane i Za,kona o š države te
na· smjeni d!ruge i ć decenij.e .u vremenu šestojrunuaxs.ke
dilkta.twre.
U abmosferi tih društveno-lPOliiti(flQfu prev]ra.nja, a' jo.š
više II Jrontek$.tu vlastiItih rBlZlIIl:i51janja o a.JX»urdnoj
cidi jedmke ispunjene strepnjom i ć II đ č
košma'm ralta, A.miri<: je 1918. objavio Ex Ponta kao ć
kn)iigu izdanja ,Književ-nog J·uga«, koj.a ć godine 1919. ć
i II Pragu u č š prij evodu. č sam i spustio knjdgu,
- pisao je Ornjanslci o njoj u ,""Književnom Jugu«. - Ona
me je odma'h set.iJ.a nove MlSke muzike. Umorila me je
bolcim glasom kao KasaJ!sovo gurd8l1o kad sv.i'r:a KorsaokOlVa.
U č ostruje mUitna neka svetUost za, njom ... [ ... ] Ostwje
nešto gorko za ()Vom 'knjigom. [ ... J Bone, mutne č :pisaone
II č Za bol izražen u njoj CrnjanskW je od.b.iJjao
da je bol Toba. »On se ne ć rob, - ,proditrao je on u
ć doživlja.j, - njega boH samo poniienje, pa i -to
je VtiIŠe stid za svoje bližnje, nema želje razmrska·ti 'rešetlke,
on je fana1ik bola, č mru se da ć s 'lljime u raj.«70 , .onaj
beslorajan strah od g.reha, ona strašna z.:mvamost za svaku
ć i UlŽasna radost č pred dobrotom. Qbe te tuge
za'Wjene ć velom najnovLj.ilm, gorkim, naškm, jer se
žI'l1lvovasmo Ć u zOO'.o. To mi se č da je srž And'rit-
ć d'UŠe. c, 71 anaJi.zilrao je Crnjanski u duhu č do-
življa.ja naciooa1nog žrtvovanja i patnje č u
jednom di;je1u po.znor8ltnog i 'Poca.tnog IStvatranja, koje .je,
đ u BOSTIIi' i Her:cegovini kao sveti i sjetni' irlea.1i.tl.am
.. Ib1dem, U(I .
.. MUo! Crnjan.skP!: Lvo ć Ex
PonIo. - Knj\.ževnl Jug, 21,1919, m,
3 - Književni život ...
8, 361 •
.. !bIde-m.
nlbldem. 362'.
33
ciljellu generaciju> tlzv. Mlade Bosne. .Nal azim
dakle da je ć ruga ti.zrasla iz natih ž i da je
mutna ko sta·re.,72 - davao je Crnjanski u 'l1.jegOoŠev-
sk(I[D. osvrtru du1bim.Sko-histori.ojsk.u dimenzi(ju ovom Andritevu
djelu kao njegovo biltno nacionaln-O-Tasno đ ž
I dOlk je Ornjamski ovako Cttkr1vao t adašnJeg ć
ć je II svojim č osvrtima na djEfta drugih otkri-
vao sebe. ć o ć knji.!zi Okovani slogovi,
on je evocilrao ć na dane kad su Posmrtne č
ovo.g pjesni·ka, objavljene 1908. u . Maloj bilblioteci«, >postaJl.e
jedna od onih knji-ga koje sta:l:no oteža·vahu ·naše studentske
džepove i 'koje se k8lSni.je, 'kad se naš pogled izoštr:i i u mno-
gom promeni ne brišu bIko iz duše i ć J er je II
tim pjesmama, po ć č postojao >onaj za-
nilmltjiv.ir i poo:n8Jti nagon mladosti: dase ne ostavl rili."'ta ne-
karzano, da se č sve, da se pomeša pobre'bno i nepotrebno,
te'k da se OIt!peva iz duše ono se ne zna bol li je, št a
ili je, ali što t išti kao teret i št-o se sloild.a suzama i stiha-
vima«.H
Svoju vezu sa !predratnom č genera1Cijom
tzv. Mlade Basne, -kOljaj j e i sam prWad.ao, ć je 1J.Zjbu-
đ o1!m-i·vao u !l""edovima ć :t Al manahu Pirosveta«,
koj i je II redakci j i P ere č ć izdan u 2enevi 1918, te
'll nek!rolozima' umrlim i poginwlim u ratu. »Ali i.ma đ
tim pojedinih - pi.soo je on - koje č
mimo sve astale đ i drhtavo koo da se rad-i. a nekom
đ jer bi- pali borrci to 'su d,rugavi il zn8lJlci ć
se nižu i prepJibu) s kajiIma smo delili školSke č i mla-
ć orooooti, a ne mogosmo del.iti borhu i- smrt. Ta j e naj-
đ generaci'ia koja je u đ Jugaslavije
.prvu i bezuslovnu pogodbu za đ č č i in-
dividua. Tu je Vladimir ć ć blagor odan i snažan duh
i ve'liJk borac, č ·i0rM.ita· č i ograman rad č tek
da bunu Miloš ć pisa(: visoke lrulture i
suph18ln pesnilk č ć razvoj a možemo. tek naslu-
.. I bldem, 3113. t l1919. ur, :-3, 133.
" I vo č Sima Ć " l b!dem.
Okovan i slogovI. - Knjl1evn:! .Tu i .
34
bivati, JDvan ć »v.a.t:renilk:«, koji s !prvom č
đ kod &re'brenice 'll! Bosnu gdje mu č izgLbe, a njega
teško ranjena uhva.tiše AUSlt:ridanci i spa,liIŠe živa na č
t u u svoj oj Bosni izgore Jovan ć č ć u ognju
za i:sHnu i đ !pa, Dragutin Mras, mlardlli daroviti
pesnilk, koji pogill:>e ć poLoža.j kod Ć pa obeše-ni
Daniilo ć pa studenti ć ć i Toholj, d.rugovi i č
nenadlk.rillivi č padoše, jedan na Ceru, a dru'gi na Do-
č s :pesmom na ustima, pa mall Omer Sefo ,.od koga je
puSk.a billa ć a on kao j unak , i sva ta besko-
č li/bja našeg teško iSk.ušarvanog na,raštaja.«7Il
O č i sa'rannicima ovog almanaha, koji izbje-
gOŠie u inostranstvo, ć j e napisao č fatZ>umijevanja
i pnirznanja, koje nose ,pun otiLsak njegovih tadašnjih ć
nja i na:cio.nallno-dll'hovnog Č »Emigracija je, po
č jedlfio.g gora, od tamnice. Pa, ipak su naši
emigran'bL, Ikoliko su dopu.§t3'li teški 1..1ISlovi pod kojima su
irzbeghl i živeli, nasta,vIjali bradic.iaje orada i bor.be iz otadžbine.
U doba kad je Prosveta 'll Bosnj. ugušena, njen kapital za-
pl enjen, njeni prvaci pozatvarani , vas.krsa,va (i:nicijaJI:i,vom
dvojice oml adinskih prvaka P. č ć i Vl. ć ć
nova Prosveta s onu str3lnu oceana, s podTužnicama II svim
našilIIl kolonijanna č Ka{) izraz ideja koje ć
i vode rad nove Prosvete izdan je osim drugih edilci1a i ovaj
Alnumah.t;76 A za pjesmu P. č ć Beli kTal; , objavljenu
u ovom aLmana.hu, o.n se i7.lra;zro s doživlj81jem: lI U njoj je,
kao ni-kad dotad u jedno; jedino; pesmi dW1 tako verno i
ubedljlivo ton s nega i priK!e o i na.d:e i tako č
i jednost.arvno ona kobna l imija srpske hiostoJ'lij e što se bez
prestanka ć đ klanja j oranja. « 77 Tu istu crtu srp-
ske hiBtorLjske sudbine ć je slijedio i u prilkazu dvitl u
zbirrki !pjesama iz 1918. godilne, I dQk je jednu, Carske sonete
Mi.Ioša ć u SruraojeV!\.li od strane kIIljiža1re Ise
Đ đ ć ra'Zlllaroroo u ko.nteikstu m:lardobosanskog na.raštaja
i . u hljesk>u i stilu' Vidakovi6evih francuskih č i nji-
YI Res [Ivo ć Rrosvet a . Al- " Ib!dem, 130.
manah za godi nu 1918. _ KnjIževnt 7! Ib\dem.
JlUg, 211919, 5, 231.
3' 35
hov.ilh beogradls'k'ih č za drUigu, Kosovske božure
D. J. ć manu na Krfu, on je napisao: »Ove pesme
su jednostavne i jake kao sljepa6ki deseterac i tl isto doba
o.rigirnaJne i u zamisIi i tl detaljru.« 71l A II đ ()Ve dvilje
zbirlre na jednoj ·raJ'lLni dožiV'1jaja·, on je za ć
napilsao u prilog Dta1rodnog trohejskog deseterca druge zbi·rke:
»:A.li ovaj pravilni jedanaesterac sa dobrim rimama ne ć
ntkad ć tl nama evodra·ti pxošlost i.sto onako kao onaj
č sklop oo deset slogova Ikoji se iu.a č prelama
i rasipa u č jaU!k. ili. ć kliktanje. «8o Iako je za
samog pjesnika piSao sa generacijskom š ć »MUoš
ć je jeden M onih koj e bogovi rode i ko.j L mladi
umru. č rata pdbeže sretno II Srbiju gde umrlu e
tl č najteže narodne krme ostav)v iza sebe mnogo rarza.-
sutm radova i jo.š više neostvarenih planova. Covek velike
kul:bure i i.s.klUSltva. a, mlad, on je bio ć mnogostran i
š u svoj im po'lt>llŠaj ima i radovi ma a da· bi biJa lako obe-
ležiti Pllt koji! ga· je č Shvatanja svoga č
kog naraštaj a i S V()j č ž njegove sudbine u rat-
nom vJho11U ć je, đ produž3Ivao u ocjeni Fili-
č pjesama: »To s u za·pra.vo epi1tali nad mrtvima kOlje
nema, ko da sah'!'ani a oni mnreše za Ć pesme bez
najmanje Urade ili reflelkshje, sve ovilte tamnim č pa.t-
nje, poraza. i smrti. [ ... J To je č refren pesamla
j ednog naroda - pisao je on - č je pozvanj e, bar do
sad )Zgloda, više na po;ljima smr.ti nego na putevima, žLvOita.
Taj ć smrti je II ovim pesmama t ako b1.j;z i jak da, se
zalboraV'.lJjaju kosbimi i istori jska imena, a vidi samo ta 1lSU'dna
crta- naše ilsto.rilje, jedna!ka na s tarom Kosovu kao i onom
od 1915.«82
Jo.š jedal!l,Ptlt se ć oovrnuo na tzv. Bosnu,
i to sa za.k3Šnjenjam Ć u posljednjoj svesci .. Knj mevno.g
Juga« 1. decem:bra 1919. o knj.ilžici Pere Č ć Pomen
VladimiTU č č izdano.j ll- Zenevi 1917. Nemogavši
odoljeti, »kad je govor o Vl. ć ć i zaboravljenim he-
.. Reli [Ivo ć ca1"6kl soneti
I Koso\I$kJ. bofAlrl. - Knjltevnl
.Jug. %/1919. m, 1-10, 450.
,.. IbldetTl, 451.
36
.. ll)!-dem, 40-0 •
-, đ
• đ 451.
rojlstviuna«, da ne Č di.gresij'll, ć je wvodno evocill'ao
lilk Bogdana. ć je t;;&o jeda.n đ nama, doba'!',
nežaan i smion, zvao se je Bo;gdan ć (ml.ad.i ga se još
ć Misltte li možda da je malo junaštvo Iomirti se II
duši i ceptiti u tel u, osluškivati nutarnj i gla's i stva'I'mti· od1utku
koQja boli- i· ubija" i omia. pred l icem U'Zvitll&ne, odurne štaJm.pe
i tw!ašena iH nepriua,teljskQg sveta ispalilti pet meimka u ne-
poznruta gener a.la a šesti sfibi u t1ISta, i lPosIe ležalti na' asfaltu,
pokriv.en svojom k!rv1 i policiJSkom k31banicom a oko njega
ntSkoliJko k()raka jeztve ilorug gledallaca i pogleda,
ra:dozna-tilh, rz. vers.kilh iH s.am.ilosnih. Potom zatajen i đ
ć u dnlU! .koševSkog groblja đ samoubice i proik.letni-
ke .•
88
d& se ne pilŠe o V,J.adimku Ć -
pisa:o je on dalje s Č o lborcu č je sud,hima' za-
bo.rav. - ... Ali .i;."to ne razouuni1em, to j e da se ne piše o
ovoj, 'knjfrli koja i1z.nosi pred 5ve n3ls jednog .r€jprezentanta
na'Še ra.se i koja'. pisa!l1a visokim i otroen:tm č sadTži
ceo nUz ideja, svetlilh i novih koncizno i milrno iz,ra-
ženih. «84 G1JvoreH o dUševnom razvoju Ć ć Slijep-
č ć je, po ć č i!s'konsilruill"3iQ jedhu
teQriJu () udesu i pozva:n1u srpSkog plemena: i Jugo.slaven-
stvoa«.81S č Ć i netolerarntnoot u prošlostth
č ć je u ć n'avod'tl istakao ,. da Srl>i zhog
nje više ne mogu sami., nego se moraju stapati i amaJ.-
gamis&ti sa, svojom zapadnom ć ne bi li UibLatlili svoj u
vi-ooenw'U' 03lralV« . »On U histoJ"iji i! nM"ocinoj pes'mi - č
Am.'d'ri(: - vidi tendenciJj u toga nužnog naših
č i zalpa:dnih p'lemena ko1a kao da tek ujedinjena mogu
da darju tr<lj'll'u i -po4lpunu: dtržavnu tvorevinu 1· kudbwrno
del0.«86
U sli:jedu rame ž lektire mlaKidb06a'llaca Ć
je II a.ugustu 1919. objam i sVOlj esej o stogod.iošn.jid' đ
WaIl'ta Whitmama, ž Ć tako još jednu đ poetSku
i dwhovno srodStvo, ,. To ni·je 'poe:tiia llZ koje bi se
mQgla vardd.tr jedna č ili jedan stih - pisao je on o ovom
.. Res [Ivo ć Pero č ć
Pomen V1adlmtru ć ć -
Kn,lževnl .r.ug, 211!U9. IV, 19--24
17-12!l , 355.
, . Ibi.dem.
.. Jbldem.
• lb!.dem, 366,
37
pjooniik:u, - to je delo jednog života i iJzraz jedne č
od č je samo celovittost.«81 "Z.a nas je lek i radost
ova đ - odavalO je ć svoj vU'asti.ui doživlj a.j , -
'koja kao onaj č japams:ki izvor, ć da POVlI'aIti
č č veselje rrnlaid1h godilna,; to je krepki rrnkis đ
tu stojimo van sebe i van naše Č tuge Sl.a.venske.",,88
A prije Wh:i:bmruna, još II februl8ll'u ilste 1919. godine ć
je u povodu Gor'kiijeve iknjige @ama'ka irz 'lista žizn«
Jedna godi na r ev olucije, ć svoje ć v.remena,
pisao kao o »gesti, bezuspešnoj i sme1oj ", koja ».nosi na seobi
č II kojoj je došla do izr8.Žarjoa »n.jegova na-
i'VJla i kasna ve ra, u 'kulturu i njenu mol! i nada sve ... ve-
lilka i č njegova iskrenoSt i ,bezolbz'irn.OOt«, Iako,
kako ć ka.že, »sad ć nema' sumnj e: temelj i evr()pSke
društvene zg.rade s e ljuljaiju i č a Rusija u s voj veli-
č svoj.e savesti i grozoviil:·e d OOl etlnosti pa.da prva i 'kao
grešnica otkriva sve svoje rune i poroke i isaloved-a
se j avno i sbrahovito«.89 ..
Od pfs aca koji ć postati 'kasnije poxnarti II Bosni i Her-
cegovini prikazan je II ovoj gorl.inb j'OŠ Mhlan G. č ć sa
zbirkom scmeta· Mozaik, irzdanoj u Srurajevu 1919. č
i č vrednMt orve z.bi'l1ke ni-je nikakva'«, napisao Je
o nj oj C-rnjans.kL Ali je kao stav č ono što je on
u povodu nje napisao o pokušajima da se srpska hiBtorija
pri bliži Bosni i Bosna duhovno i č Sl'bi1i. u tim vre-
menlnna na pr elarzu ill ratnih zbivanja u stanje mira. Tome
je, uostallom, težrla i preostad.a generacija tzv. Mlade "Bosne
u »Knj iževonom Jugu« č ć svoj dQprinos idej i i č
đ »Ali treba ove knjige pogledati i sa dTU>gog gle-
di'Šta, - napi6ao j e OrnjanSki odmah nakon l.IllLjetrutk.og
odbijam.j a ove pj esmozbn- ke. - Phsac beše »bivši vojni su-
di.ja« I.IJ Srbiji i ih je ć užas i stra!hote, »pre
ih nije mogao štamtPati« - pa iJh sad složio u Mozaiik i ose-
baje ll' s onete. NarlOr i drugi pisaU su i štampali buntovne
.. tvo ć Walt Whitman
(1919. - 1919.). - Knj Uev.n1 ,r.ug, 'lJ
1919. IV, 49 .
.,. l b!de m, 54.
3B
.. Res [I vo ć Mak$l.m Gor -
k'lJ. J"edna godina revoluciJe.
Knjiže vni J"ug, 211919, 3-4, 134.
pesme i za :. vreme a1Jl5ltrij:ske oklupadje« i svakako su one
blle u ono doba pilSMe II ekstazi" koja opra,vd-ava nacionaJnu
poeztj u. AU sad Č sonetil, đ feudaln1 ditilTambi} a
to niDe ekstaza, ne, to Je ž,alosna. i svesna igra klrv1.ju. Treba
stati. Topola ne zna za sonete. Bolno je, prebo!lno da se ume-
sto jednog, straSnog, neiizmerno ć • .$olrunca. đ
neke velmože i to- II trofealn()ffi heredij.Skom 3ll"ti2mu. To je
U\l!reda za TQpO'I·u .. za one .koji su tPfešli aa'banaške gore i
koj i, mado mare za ta silna velitka č slova, za . Nirva-
ne. , . La-vre« i . Kosov,ske Madone«.«9o »Kosovo 19J5. - isti ...
cao je Crnja-n'9k:i ć ·na č Ć idejno-umje't-
č za.mj enu teza; i ujedno rarzlJlcujuti i ono što je u broj,u
prije njegova prikaza ć ć - nije feudalno
Kosovo prOpalSti caJrSke. Naš heroizam je heroi2am patnje i
ek.s't8lZe, ali nije hefO'izam šlemova, perjanica. i mooa>ika. Ovo
breba ć tinn više, što se č da se digla č mtola, koja
pIle ti da vel:ilku ,pesmu š ć razbije II ma<lene ć
soneta i sltika, koje duša. našeg naroda ne poma.je, niti hote
da pcnml.jec,91 pod.vnikao je Crnjanski na kr8lju ć
na ć Carske sonete i na ':Ra'ki6evu i najnovVju
č ć poezi1u«, s koj om je odmah na č manirs'k.il
povezao č ć zbilrku.
Srpskim književnicima izvan Bosne i Hercegovine i č
č .pUIb1id toga wemena. kao da je bio bliži doži vlja.j
Bosne, odnClSno Hercegov1ne kalkav je imazila Isido ra ć
unekrol ogu Sveto'Z8!rtt ć i k·akav ć
č njegovBIti Ham!Zar Humo a ž č px()J)agi-
rat i i Č J ovan š ć na prijelazu ie druge II ć
decenjj ll XX ć .• č mi se da sa, ble:Hm Corovi-
ć ble<J,i, i ceo še!her, - pisala }e ona u ekst82i II ma.ju
1919. - L}udja se i po1eže. Da ć š i šilteta i š č ikanati
i Š8.rgilje i Imid i č i di miJje i turovi nekako na č
č č mailalksava,jo i, iY:l.išu. Da dooiva.nja
i Ć in3di ·i kIlepet nsnula i irundW'a i dli!kcmje oo.ki
s uzdahom rastanka· zamire. Da se hodža i molitve
" M(Uo.!iJ C(ornjanslc l ) ; IMUan!]
G. č ć Motal k . (Sonet! To-
pole, Sarajevo, Zemaljska Itampa-
rlJa, 1919). - .rug, 2/19lt.
ill, ll- U . 529.
" lbld em, 530.
39
popova pred vellilki poJa.zak min-e, i lepi glas mladog muje-
zi;na i ljubavno prilk,rada.nje .pravoslavnilh devojaka poslednj i
purt: tTaže, Da sve to oot<llvtja avaj svet, i kao nelka pTozLrma
laka Utija ć za· dušom pesn1ka svoga u groblje, a ra.h-
mebli Ć -da je od sv:ega toga tatko dobro, dobro .. , en
A UrZ OV8ij doživU.j aJj egzo-tilke, <koja, po č
ć »g()lli.ca' v·am ć ,. . golica vam uši, '" go-lica
va.m kOŽUl, .. . go1i.ca vam srce, - golica vas do:1Jle, dok se
č polu ne zrut'vOTe, nozcfu-ve ne za:trepte, ruke ne odvise,
srce ne smallalkše, i vi se ne OjpUi9tiie, ne predrute se, ne ule-
njite se,. ,1<,98 u »Knj.ižeVlnom .J-ugulI j e zacrtrunru j , ruruga
đ razm-a, im.pirartivnosti :o knj iževne Bosnee, ko-ju ć
propagwa.1li: š ć i s aor ajewkih knj iževnika, č Ć
.ski i<'lra.žaj Basne, il9tatk:llUlt u đ Č sa Slbv.remenom
n8ipomenoon: đ d3l:l1'as, U slo:bodi, č ta scena [iz
Jazavca pred sudom, M. R.I di.ra natS ka-o uspomena, {) krva-
voj pesmi itL prošlosti; i mi srno radosru i kroz suze se sme-
jeme kao onome koji je ill giro-bR! UlStao. Imasmo .iskušenja
da na svoje prsi pri.grlimo tog našeg ogoljelog, ć i
đ seljaka, pil da mru č da se za. uvek slcrhaH.a
:.ze:ml!jana vlad.ac, da je njegov Car-La'Zo vaSkrsnuo i da
mu viSe nema vajde ilzvoditi na soo š ć na
drugoj 'Strani" nije imao Č rarz:wl1'i jev8lnja za ć
posljednje djelo U ć ()oj8JVljeno u Zag·rebu u izdarnju
Matice hTva.tske, 1919, ć je č ć neve-
l'Ov3ltnosti, naivnosti b .neke besk.rvillosti', koja nas zamara·e,91i
To se, uost atlom, slagailo i sa' ocjenom 1sildo.re $ek.tu!lii: o su-
vremen-om kon:JilŽeov:nom ži1VO'tiu II Mostaru, koji je pOlsHje raota
ostao bE:!l pers!pektive. »Mo9ta'r, - plisala je ona II duJhovno'1ll
Č - do č još VTSta .9redišta i gledišta na'še.g na-
rodnog živma i r aocia, do č još zeni!ca na5eg ve}ilkog bo-
č jad3/, do č još jedna od prvih , na
prste bro}a.nih žiža naših sj,a,jnili traged'ilj a it naše 1W01jašnje
i unUJtra!Šnje Tevol'uci je - da;nas, II ovoj novoj širi'ni" t8lj se
" Isidor a ć .Na grob Sve-to-
zaru ć - KnjiževnI Jug,
211919, nl, &-'10, 385,
.. Ibidem, lS7.
OI _ _ (&anko ć Jazavac
40
pred 5udom. - KnJiževni J'Ug, 21
1919, lIJ, l , 47.
"S[ranikoj ć S vetozar Ooro-
ć U ć - Knj!ževni Jug,
211919, IV, 2---3, 12f.
MO'Sta.r smBjka.o nekuda u kra.j , sasušitla mu se ži1la' ko-ja ga
je đ za krrvalvi, a sada Irešeni problem oJct.qpacilje i
a.ne!ksi'je, i nekuda u ilstorijSke i č o.Nlamente se sele
mnogi de<tallji njegovo;g ži.vO'ta koji su mu dosad daNali pe-
č važnosti j .
č š ć d vojice bosa;nsko-;mool ima,nskih
pilsaca II :o KnjižeVlnom Jugu«, Mmata ć kao povjere-
nika. č i Farlil1a: ć s jednom ,pjesm(ldIl, li knji-
ževnoj koritrei' ovog č 'ObjaVl1ene su još biJ.je:ške o
d,rami Domovina Sejfooina Ć koju je 19J8.
iZ'dala Matica hrvatska u Zagrebu i o knji!zi poetsIDiJh proza
A. Hiifzi Bjelevca ApTitske kiše, izda.ooj ·v,j.erovartno 191.19. u
Sau-ajevu, a u pretpo.sljednjoj svesci oglruše-na· je zrbilr k-a
Hamze Hume Nutarnji život. objavljena u Mostaru 1919.
Anonimni pisac je !prvoj od ovih knj iga, pQlr"ed
ocjene da· 1JJ č pogledru: predlstav:Jja :o nešto dal1eko
goreg.ru- od loše knjige, odrekao i č :o:raRson
d'ebre««. :oDa je ovu ·k.nji'glJJ Matri.ca Izdala. pre netk()lliko go-
d in a, - piše on, - r ruz ume1i bi. Njen atitor nadme od,vroca
bosanske M1JISlimane od besmislenog i lI1eraz.umnog ilsel.jCW"a-
nja irz: Basne u TUIraku. im tam-o može da
bwde samo zlo, i kako je njihova .prava domovina lli složnom
životu sa ostalim bosarookiIm iiSte k·r v:i.. i istog
jez.ilka. To je sve vrlo plemeruto L lepo, aH da-nas nam vite
ni toga, Bogu ne tTe.'ba. Turrske, tako ć vi'Še i nema,
a u kol ilko je ima.. tako je daJ.e-k-o-, da ć vi.Ae ni najizoadlr-
h jeg bosa;n:Sko.g č spopasu. đ da se seH u nju.
Pa i bez toga·, taj bi pojav od sebe je nj8lvao.«97 Drugi' 8Jl10-
nimni- pisac biOješ.ke o Č knjizi nilje se izrazio n i
t o'liko, ć je Č ciltiJraQ nekoliko č irz nje s na-
pomenom: :o Ko voli ovaikovu »IPojez;1j-u«, tomu- € Č
ovu knj igu, da se ne kaže da smo neobjektivni. Chacun li
son goWt. «98
Na č poslJjed>njeg broja od 1. decembra 1919, č
oo lIIidO!"a ć O. c .• 386.
"N.: .sejf.Ud!.n ć (fikret):
DOmOvina. - Književni J ug, 211919,
IV, l, 41.
. 0 S.: A. Ht1':z1 BJelevac: AprtIlske
k iše. - KnIj'lževn l Jlug, 211919, IV,
2-3, 127.
41
na godišnjicu Uljedinjenja. Uredništvo :.Knji,ževnog Juga« je
objavilosvOIju Završnu č u kojoj je rezim1ra1o djelatnost
ovog č )INa nvrrtlJ godinu dana pre đ -
- rpisalo je s evokochjom II ovom teklstu, - kad je mahniJti
prilthsak i' reaikcitia č da sama, od sebe jenjawa
i slabi, kad se č v,rata U1Zeše orvara.ti a obezgllLvlijen
naxod i rarza€nana ilnteligendja Q!Slvešta.vatio i obalZ'ill"a·ti na
koju ć stranu - osnovan je Književni Jug sa namerom: da
se oko njega o.'k.upi, na Sbveru:;kom Jugu., sve što je od č
stitosti i vred'noo'ti na peru, a što nije prQpa·lo hl.i &bjeglo;
pa tako udlruŽ€m i Č da osvetlliano i. pGkažemo pUlt ka
definitivnom našem ujedinjenju i slobodi. Pored tog glav-
nog našeg zada.tka, koj i je u oolos-ti Š radom od pre)tQ
stotimu i IPooeret sararl·nika nz svih jugoslawen$kih kra<jeva,
Knj.hževnom Jugu 'llLSpeO.o je još da· u praksi položi temelj
ć jotlgoolarvenskoj knj.iJževnosti, da uvede č dida-
lek<i't i z3rUlZme se za liN.ionicu 'kao naše piSmO, da hene na
rad mnoge od sta.rhjih a' o1!k·rjje č plejad'u mladih tale-
n:&'ba, da oorži: vi5oJcj, ton i meri,lo u krnji-ževnosti [kao dosto-
ja·n kont irnuittet đ rada itd., itd. Time je Knj i ..
ževni Jug izveo jednu važnu i vi.so}{\u mis1ju.«99
A na zarvršetlku ovog č na. njegoV'Oj đ
stranici, objrovljena. je, č i č za Bosnu i njen
knji;žev.ni žilvot poSlije rruta, jeci'na bilješka: :tNova knjiga Iva
ć U štanwi je i skoro ć ć (u nalklladi :.Danac,
Novisad- Beogrroad) Put Alije f)erzeleza od Iva ć
OI đ ž Jug: Za.v,rlina Č _
ž Jug, 211919. IV, 19-2-1
17-12! ), 257.
42
'OI Nova knjIga Iva ć _
Knj;ževnl Jug, 2/1919, IV, 19-24
[7-12!J, 380.
2. CASOPISI A. B. SIMICA (. VIJAVICA. 1917-1919. I
»JURIS« 19t19) - PRILOG POETICI I PRAKSI EKSPRE-
SIONIZMA
:o Kada SaJIIl , 1915, došao II Za.gr eb, u' svojoj 16. god'inl,
bio 'Sam jm matoševac; i još god1nu dama ot:pril.ilkec}
!piSao je ll' OSVtl' t u Antun Bnmko ć o svome dolasku II
OV<bj kultUlrni ceU't aor, II koji je donio " naše SlUJJlC€, naše her-
č Ikoje mi: žani1ro volimo - jer je ul nas sve žarko:
i kamenje i voda i srca, pa i ljulbav«, č taiko s vo.ju
prvu, domolj'ulbi.vo-ekspresiloniLSt.iiSklu poetsku i č f arz:u
do pokretanja :t Vrilja.vice« 1917. godine.
'kira·j 1916. č Slam se upo7Jna'varti s poku-et om
takO'Zva-nog a ekls.presi.o.nilZma iz »Sturm a« (za koji saan n a.j -
prij.e sarznao O'd pokojnog 5lilkara Steinera) i prestt:ao sam
gledati II M<lJtošu svoj ugled, - ć se ć <kuge
farze svo!g'& raozvo.ja. - UZaUurl bih htro danas - pao i uz
, Antun Branko Ć Eks presl o- dJela, III. Zagreb, 1960. Str. lM.
nizam t č ć Sabrana
43
ć - OIpitsati ta.j prelaz. zapravo taj prekid;
jer s elmpr esionirnmom j,zazvallo je u meni' narj -
prije negaciju. negaciju svega onoga što sam dotada, mislilo
o umjebnosti'. smatrao dobrim u umjetnosti. U StuTmu je
irzla.gam.a teorija o wnjeinooti za mene onda w1. o uvjer!lj iva.
vrlo č 'koja. je negm-a.la svu dotadanju umjetnost, po-
gotovu! onu t. zvo - 1 n a.vješt avaJa
novu, za. Ikoju s u bi.Jra- tri imena: futuri.zam, kubi2aan, e'ks-
presioniZam ; tr'i koja su mogla opert ć pod. jedno:
pad imc BlPstra.ktne uanj etlnosti. Umjetnost nilje .prosta imir-
t8ICrja. prir.ode nego ,ekspresJ:ja, Ulnutrašnjega' doži.v.Ljaja, bila
je glavna· formula te StuT1nOVe teorije. I doista, meni se ništa
nije OnNo istLni·Uje nego ta- č
Naporedo sa ovim prihvatanj em ekspresionizma, ć je
đ . 1ft9t za novi duh«, č je prvi broj
u decembru 1917, dr ugi u ja.nua.ru a ć u j wl'u 1918.
j č posljednji', u februaru 1-91·9. godine. Te godilne je,
sa .prwta;nkom . Vij av.ice«, izd-oo tri broja· svoga novog č
so,pilSa u č su se redaJocj,ji nalazili još dva njemu
duhovno i' č bliSka druga, jedaon Borsanac Nilka· Mi"
ć i G.UiSta.V Kirk-lec, kafke to Iriše na koricama prve dvi.je
sv.eake. Shva:tanja, o umjetnosti koja je ć u
teor1j1skim i Č na-pisima u »V1javici« i . Juliju« imala
su svoj :paastilC!lIj u teklstovi.ma č lIIDer SlUJlttl« iH su
bi1a preuzeta od K'andimkog, ali ih je on Č po-
svajao, ne sve nego samo ono §to je njem·u
odgova.ralo, Š Ć odnos đ ljepote
i te nove umjettnosti8 i Č Ć pojam i Č nacionalnog
u <umjetnosti. Jed-Ml. od rijetkih saradnlirka »Vilja'Vi-ce« A. 29r-
ć pisoo je kasniije o tadMnjoj ć lek'tiri: ć
se ka.ko bi č sObom {)-oomsro i č žure 'SVESke eks-
č StuTma. Jednom SMJl mu posudio knjiga
iz naj novije č knji žev.nooU, koje sam docniD i:z Bu-
dimpešte, gdje su knjižare bille mnogo ć i· boJd.e o,prem-
ljene nego u Zag.rEfuu. đ đ djelima. prtjevod
I Ibl.dem, 186--.J.8T. &kog 1 sI1PSkog eJapreelonl.una. Sa-
• Radovan č ć Poet1ka hrvat- raJ l! va, ,Im. Stlr. 11 • .
44
Lao-Tseova. Tao Teking-a. i ć
KBlndliln.skog Das Geistige in der Kunst.«"
U teklstu Namesto svih programa
5
i-z .prvog ibro!j® ,Vdja-
vice« ć je )tMi ne znamo šta je to umetnost; 'oo
ne zna, oosia'lom, uiiko dosada:. VelUka stvar je, u.il9ti'nu. [ ... J
Niko još nUe pogledao do naldrno toga bezdana.; da li se to
može ,kad 'je bezdan? I da ili to U/Qpšte treba? Mnogo
je da. umetnost tpOOtoji,. Zna.te [k oto č da č stv31I'a:
stvara. !Da stvara 'l.IIITleOrlOst , io ć ć nove 'stvari: dela, č
dela.«(1 ć tako tShvrutan:je o nemogu{:nosti' poinna-nja
umjetnosti a ne ć u njenu egzistenciju i identitet
;koji on oznai:arva č ()trUm>etnost, jer je ve6na., !Ile marže
Illi: zalSta.reti«), ć je u ovom .tekstu rpokJUlŠaO uspo-
staviti odnoo, prvo, đ 'ta.kvog iShvat8lIlija. :uanjetnosti' 1
ljf:WOte 1, drugo, đ :umjetnost.L i Idru.§tVa.. I je do
č da rta ,nova· UIIn'ietnost 'ka.kvu 1e on zastlllpao ::me
teži mi za Ilepclfbam«, ikao ·što '»ne teži ni' za č :tUrnemost,
Jer je Lj udSka, Ille može .ni· demokraoIlska, .ni. ari5toklr8Jtska,
ni đ ni! hobemska, ni č Kad se st;varra,
ne anisli. se za ik'oga: ISe stva.ra'. Za \Sve 'ljude, daka-ko.« »:Umed:-
,nost je elcspresi1a wmetnikovih ć - pisao je ć
otkrlva.jOOi svoju: lPo·et1ku i program svoga č - ova-
ć umetnikove unutrašnj osti u zvucima, boj ama, lini-
jama, Hi č stoga, u elk9presioji. Umet!nast se đ
otiklriva II 'ne u> lepat i« 7 Time je ć u stvalt'i
iozrBlŽa'vao po€l.tizil!'ami stav KandirlllSkog: ,.Ob1i1k je, dakle, i8p0-
Iojav·anje umetnl kove lSa'Clr.ž.ine.«8 A IPO Qdj.ekUl ovih njegovi,h,
i dTllgih, isk arza Ć stilhove, iPr<i'ZU 1 drame č n ill
mladih .pis aca u .p.1'VQj decenilj,v knjLžev.fiQg života Bosne i
Hercegovine rp«s11je Il'alta., i, Humo i ć te u soci-
jalno i.::Ipulfljenilm shvatanjiana č zoorno-sti ekspres.io-
ni-:mna i zn'<lltno ik'al9ni'je, i pjesn.i'Ci Knji.ge drugova i ć
i Ma.Ik LDirzod a.r. 1)) ••• Umetnici u stvaranju ne č ra'Z1iku
đ lepiih ,i nužnih stV8ll'i«,9 nadopunjavao se dal je ć
• A. A. ć USpOmene o A .
B. Ć I nj egovou knJlževnom
kn>g .... KrugoVI!, 1955, 2. 302.
• [Anhm Branko ć Namesto
s vih programa. - Vijavica,
l, l.
o lbtdem.
, lblodem •
• Radovan ć ć O. c.,' 119 •
o Antun Branko ć O. C., l .
45
kao dru je nesvjesno ipr\lŽalO a,rguonent piscUma. lLte-
ra.twre« u njihovoj odbrami od napada da rprikruzuj u ružno
u životu J društvu'. U svame ooricanj:u svih .namjena i Itežnija
wnjefnosti Šimi(: je ipak priznavaQ jedno kao njenu ima-
nentnu č osobinu .ii VetliU sa sredilnom iz Ikoje po-
č , -Sva su deda wnetnosti i nacionalna. [ ... ] U umert:nosti
se mora: č naoiOOla·1nost, jer se u umetnasti č
duša urnett.nlka (a mi znamo da dU§a ne može prosta
od svega onoga što č nacionalnost). « I nastavljao je, u
sU!pIotm:Jst.i sa štocmovcima., k ao da je Slijedio Dimitrija Mi-
Ć J u .isto đ .pr'll280 !pretpos tavku L ć i
MurallibegovL6u, iIZ tpTve decen'ije nalkon .rata., da se s lože u
pitanJu u umjetnosti: . Kod nas, na Jugu,
još je vrlo đ !pojam naše nacionalnosti u .umetnosti.
Ne č se: Baolkanci smo; narod m1ad .i koji je tek protro
č 'irza lb8lr'ban-SKOg sneva.nj'a. No lIl8.Ša !Zemlja, koja je ipoka-
zarla da· može :rodi·ti velikim 'Stvarima, :na.vlast'i to veli!kim
S'tva.rirna· I)(Jrvi, č č da .rodi i velikim s tva'r.iana umetnosti
(ona je seb i ć osvet:1ala lice: narodna 1e IJ)eSma; ž ć
je; Ć je), onda ć !posle tih veliJcilh i do-
voljnih 11videti šta de 'birtnOlSt na§kosti i eta de na§a
umetnoSt; naša poeziJja, naša skUJljptura, naša muzi!ka, na§a
m-h1teldtura. [ .. . J Mi smo na cesti Ida. stvorimo naIŠ still; naIŠu
kulturu. I !still ć Naš still. 'i naša od
svih drugih s tIDova i "kultura; 1er ć bitti mi. A /biti, t o ć
ć biti č od drugih č ne 'Znam ·ko pre mene).«lO
Sa takv.m. .progrMnSkiJh sta-j-al'išta' ć je 'u ovom č
pilsu pri:stupao hkovn.im tmljetnicima i pisao
·vJac;tite !pj esme i Gudio o . Ima nešto ispod vanj-
SKoga. !pOvršine, Đ opaitine stvaTL Ima. jedno Unutra'.
DUboko Unutra, - !pisao je o'll u :povodu Pr{)ljetnoga. salona.
- Da.našnja umetn<>st nije n.iIpošto umetmost onoga, što Je
ioz;vana, ruje nipošto wnetnost onoga što je na pov.ršJ.ni-. Ona
raste )z (Inoga što j e .wll.ttra .•
tl
'llreba . darvati 'll'lIletnos t, to
ć ć dawati. iz sebe život u stV'a.ri, da.vati i:z: sebe, ništa ne
prikaziva-ti, nego formama, LiJnij.&ma govoriti iz sebe o sebi
,. đ n l salon. - VJjav1.ca, 191'7, r , 2.
" A[ntun] B[ranko1 Ć P.roljet-
46
drruginna«, na9tavJ.jao je on II vezi S Milrosl avom Kirat1jevi-
č ć se ć !U ov()m !broju :tVijavi.ce« sa nosta'l-
gi,QQIIl i ć ali je !Sada, :u prilog v;ažnost.i. U!llutr8.Šnjeg
svijeta, odbijao njegov i ć '»pri.rodu 'tl
umjetnosti «,!" rkaošto nuje priznavao ni ć »uanet -
nost II rf<llliklOTi«.14 Ć :oo'Visokot aolen!tovanog .krilti&.a«
AndriIj u č ć Silmit je pona.vljao svoja đ
umjetnosti: da ».nijed:an ,umemi.k ne sebi .ni®ta :.kao
predmet«; oDn stvrura, Ito ć ć .on može :.oda·brati kao
đ jec1i'no sebe, svoju dUlŠU, l'Noj '1llIluhrašnji rloživ1ja.j. llS
I asoci rao j e -urz to, ć svoju duhovnu sroonost, jed-
nog svoga rzemIdaka., lD:i!mibrilj.3' ć koji je, đ
.od oca u malom jedn oon menu Hercegovine, na-
pisao ... izvrsnu jednu ilcri:tiku baš ilstoga toga A:nglade i
.njegove :oof i:lozofi·je (pQI'cu1a.na««.16
Uvodni:kom irz: drugog 'broja t» V.ij avice« {u j anua'l' u J.918),
Anarhija u umetnosti, ć ć u 'B.osni .kasnilje i23lZValti Bo-
lI'ivor}a ć { koji 'je 'll' !predgovoru LSvoje iCkame Carske
kohorte {11928) svoj rpostupak nazivao e'klspr€t:;ioni-
'.sti.ckim) da napi·še ž č č o ovakvom shvatanju umjet-
nosti i da', !p()red -» V,jJjavice« .j, »Ju'l'iša« u dedno .kolo, č
i odbojno Ipoveže L Do'narimi·j.eve i Krležine č raot-
go(Una, i č ih Ikao prazne i ja10ve gLasove
kaooa 1 a.na!I'bi!je. A ć je u ovom IlliVoorniku ipOzdxa.vio
»an3!rhij u Ik Olja . . je ul d anašnjoj, umetnosti« jer ona »thrma
temel jima :kOiIlvenciona1ln06ti«, Mr 3lZio ·je svoju mrznJU
prema ""' onome što ,lj udi Ikojlima je ime mnogi ljudi zovu
merom«, prema lJf onome Šito ti mnogi ljudi ZOV'll š ć
ž š ć iJ.apotom , sU-lom 'WeInena« jer to j e :.ono
gde Je OOsut3!ll život, on o 'ŠtO t<reba. da se 7..Ove mrtve stvM'i«.17
",Ako je naiŠe vreme 1J)O'1'llld.iJo od jedne anarrh ije i nema. ni'-
maJo želje da ima LSV()j ietdan stiJ., ono ima. za svoju J.·Uldu
ana.rhi'j u svoju duboku <pOtrebu i za svoje Illeimanje 1ednoga
, t Lbldem.
"Antun B[r allko ) ć Llr:IlI: a
Ć - vijavica, 1917, l, 4.
"Antun B[ra.nko) ć Najbolji
Đ - 1917,
l , 6.
" [Anbun Branko SImltJ: Visokota-
lentovani 'Jcr1t1k Andrija č
_ Vij a vica, 1917, l, 7.
..
" {A'ntun Branko ć Ana rhij a
II urne-most!. - V,J,javlca, 1918, II, l .
47
č suta svoje :pravoc, !pisao je ć J
,. Gov.orne ti ć fl)ITIla a·ko imate ć ć i ne
govorite lU nijednoj formi a'ko nemate đ ć
»Na dnu 'Sv8lke ana.rh1je je jedan Ted; jedan viši red; č
Nije >red. eno mnogJ l·judi zovu il'ooom. Nide stil v.remena
ono što m nogi ljudii :Zovu s t i·}om, - odricao je daJje ć
- Njihov taj r ed je jedno mrtvo -stanje. Njihov tad stisl je
jedna uni1onna,. Porušimo taj red, možda ć probudhti
RatZderiomo uniforme, i možda ć otkr,j;ti dušu. c
lS
A nalkon OV()g .u'VodniJca o.bja'vio je tri !pjesme, ekspTe-
č kalkve ć p i.s3ItL :kasni'je i njegov č sa-
drug Hamza Humo u z·biTci Nutarnji život. I 'Pilsao je opet
o .sJ.ik:arnna, č ć č ć BllŽanu, Uzorlm.CU, KJ'u ...
šlinu, kao o :t lošim slikarima, ili u svojim retkim č
stimmun;gsmolerima •. :tJa ih zovem im,presi.oni.stic, č
je na. iklraj'u. U ,pjesama Mihovila ć ć je
5Vo.jU rbeorij u umjetnosti i kritike. Sma.br3ij.ul:i ibe-
smilslenilm ć mišljenje _d a na jednoga umert.nd'ka
treba gledati 1'2: vremena u. ·kome živi. i č ć 5voje shva-
tanje da '»Prava umetnost nije tek S!l'Vr emenac, jer »ako je
neKO dao ma i mnogo mnogo ć f ormu jronorn
ć ž Ć -ga i damas, ć ć dU§Uc, - ć je
"a- ć ilronifno na.piGao da :. iJma 'Više č za našu
H1:era.rnu IllegO za. JHllŠU 1ilerat l.llr.uf:.
1I
) Ć
svoje !komentare o Proljetnonn salonu ć je u ovom broju
napisao oštru' Epilog doktoru. Kršnjavom, Ikoji je istupio pro-
tiv elGpresioni.zma. A [POd ·zajednilekim naslovom Savremena
literatura on -se č oswnuo na mlade :pjesniike :.Sa.vre-
meniika«, a č pod naslovom Bonhomme iz provincije,
-na saradnju S. 'll ovom č da, bi '2:<l.vršio kako
.. Sav:remenilk nema 'Samo č Mi.rzu Salveta. Sa,vreme-
nik ma i s voga mladoga, krruka: g. Milana K8Ša.nma·.c U
asvrlu na- č u kome se objašnjavaj u oblici TUlbai i gazel
a. š ć smatra da ».hrvatski jezik imalde BYe uslove, da
te abje vrste lpTesadi i T3Sadi u s voju hteratu.ru.
Ć to sa dvije s voje !pjesme ispjevane II ovim obU-
" IbIdem. za. - VJjav1cl, 11111, ll, S.
" [An.bUn BJ'lInlco ć Qptta mu-
48
cima, ć je uz potpuno odsustvo nacionalne književno-
-dUhovne suglasnosti Ikoju su- prema .ovom pjesniku ts' iloraj.a
XIX ć imali kulturni krugovi u Zagrebu, u stvari
pokazao koliko je š ć poezija bila anahrona i stilom
i fcxrmO'lIl 'i doživlJajem i sadržajem, u tome vremenu kada
je illMtl1/Pat1a· mlada generacija, ć 1I'8Itiom i nezado-
voljna svim <trad,icionalnilIll .• Milrza se č dalkie, u Sawe-
meniku .ka.ko tto da· se .naši Ipesnici .ne 'U@ledaju na' Perzi.jce,
- kwnentiTao je ć - ... I Mi.rza se hvata pera. Da
presadi ,k nama lI'uiba'ilje i gazele. Uzorak znade, i uzora ima-
de.« I na krra.ju j.e .uzvikivalO: I. Mirza, je O!bogatio, evo, našu
literaturu sav.remen'U. Rresadi'O 'k n.ama IfUlbai.je i grurele. Nje-
I{ove d ve :tIpesme« odaju 5a.wemenikou kolorit. Miorza, dobri-
č evaJ.a.«20
Ovako nepomitr1j.'iv oprema !birvšim i tadaiŠnjim v.rijed'l1o-
stima, a vjerovaJtno p<>'Chstaknut .ii :komenia:rnna u j avnosti,
Š ć je na .k,raju ove druge sveske 1Pf0g.()'VOO'io n-ekoHko
č o . V1jarvici«: .Pottam da ISe dalje č svi oni koji
se Č što sam sam stao da iOOajem svoj >list. Oni, možda,
i ne :znaJu ikakve ISU: .stvari II našoj jedni i(l neukooti,
12 ,pokv8lrel'Kl'9ti. Mnogi.., možda, ·i .ne zna.ju, naojlzad, za
otmerwst jedme ,usarJnljeno9ti. Ljudi što se :bune !proti moje
mladosti dok82:wju da. ISU iii preml'adi 'ilH 'Presta.vi. Onim,a pre-
mladima qpraAtam jer ;su još premlad!, Oni !preSItari t ne
dolaze u č ulopšte jer su prestari. '(Ne znam da li se
č može ć ć osim da' duševno ostari).
Mene, na-koncU!, iIlima;lo 'ne smetaju ni iZ'lmlerke Hi prostote
nekih Rrohooka li č t. durhova«.f( č ć da ne smatra
za p()j)rebno da odgovori rna lPiltanje '. Ikako to da nemam . sa-
ra.d:nIDta««, ć je č .. Vij avica ne treba d,a se ljudi
z8Ibrinj:wju. za njezinu' egz·istenciju. Ma da sO.born nosi 'u svoj
mnogo mnogo s ia,ve !poKoja Ifevue ephemere, Viljavica
ć .se Ipojarvljivati sve Idotle dok !bude potreba. f< 21
U uvodnilkU' ć Ibroja. ,. Vilj3lVicef< iz jula 19'18. ć
je pisao ·.0 mUtlid forma« ć na svoj Č ·ideje
Ka.ndi:nskog stidom č vi:zuelne akusti·ke Ikaka.v
.. . [An.tun Branko ć Savreme- ., (Antun Branko ć Vdjavlea.
n a literatura. - 1918, ll. 8. - VJ.javJca, 1918, II, 8.
4 - Knflževni život... 49
ć kasniije Hamza. Humo i JOO ikasnijje Ć
dažilv1.j..ujemo f<mne, d'UŠa, ć njihov ,unUlt.rašnji glas, nj.ilhov
krirk, nJihovu lffi'U!Zliku. Kako !hi č !IIlog.Ji da dOlŽ'iNimo!
Lj.nije ,ženina lica., gnlldL, ruku, nogu 'Zvone, ot'klri.vaju u svo-
joj muzici saklriveno ibožansko. 2en1ne (kose č pevaj u,
č i.znU1l:ra; unutrašnja murzi.ka beskra.j otvara. Zemna bela
Tuka, zasjaovŠ'i lU ć (budi svoj[m ć k1rilc.om umrt-
živat duše. Linije staiba.ila na. Iproonenadi, ć
koje Uij>ijaju 'SU!Jlce u !prozore, 1ini.je brežul jaka, koji
plešu. ples ISvoj lih veHkih elipsa u doLi,ne, te linije č svoj u
muziku. peV3!jw svoju du!U.«2Z Umjetnik pri· 'tome 'II ods tva-
ruje 5tv8ll'i«, đ ono što nije dQpuštar10 da č
njjlhov š gil.as«, i č ih diže ih II
jedan mio svete, ć o» vaSk.rtsenja stvari«. »Mwzika,
kao umetnost đ i od same umet nooti č ap-
9traktnija, govori č duši«, č Š ć pri k'l'8>ju manka
ć da je l» \l.ttlutralŠnja !IIlilllilka gla'Vni' ... ,uvet za' naš
š doživ:lja;j ti svakoj rumetnosti «.2S A :n'3lkon ove ma.-
nnestne č vm je Ć rie obj.aovio ciklus pjesama kao
č i!lJI'alZ :njenih ideja, lin.silsti.rajuCi na p o-
unutrašnjenju doži'VIjaj.a i, unul1lrašnjoj muzieL dbli!ka. o.pse-
si1u žene ·Uz njih ć da1!je ll'<rZwtL Humo, ·a· nelagodni doživljaj
urbane stvarnosti! ć socija.lnim s ooržalj,i.mal pjesnici
Knjige drugova.
č ,je pilsaoti j oš, u ovom posljednjem broju »Viljavice«,
o ;Petru PreradoV'i6u, »naših tih filologa, H1erM"nm
arheologa: mi: IPaleologa, !pM.riota«, kao o »ve:li.koj j:ugosloven-
skoj IprecLra!Suidi«, Ibra'!lio je Augusta Strindberga. od rla.gre-
dtt.-amskoih feljtonista ti er je ()n , nosio jedan crni križ
kojemu 1e ime -žlvd.t, li: !pust:io j(z dna !Sebe fk;dxove koji su
zasjali u č .• , zamahom jedne snage svoje
danas u jedno č s.utra«,24 'štitio je tako onog istog
Č kojeg ć đ dva. Tata II i Hercegovini.
isticati' Bori'Voje ć !Pustio je još ll' ovaj .broj
tl (Antun BrankO ć MU%Jka .. [Antun Branko SimU!}: ć
tonna. - V,j;ja.vlca, 11118, m, l . -n .... -! v. _ VljlWlca, 1918. m, • .
oo IbIdem. 2.
50
jedimog M·radnika rAo Ć da· -objavi esej o »wmetnosti
UlJderika a .kao Č č [lotpisa.o je
na k!ra.}u sloga Niku ć ć
Ista Sian'iteva č težnja, za iProvi.java-
njem ku'Ltwrne 'atmosf.ere II smislu diferenci.jacije, sa. mani-
festilra,n jem »l'lIOvog duha« koji je !Clonosio ovaj č na-
stavih iSe i u .njegovim p.rhlozi.ma u č poslj€dnjem,
broju' ,»Vi'ja'VLce« Jz febrU:aJrat 19.19, u kome je najprije mala
poema 20 godina, IPa ,Jcriti&i osvrt na Ex Ponto pod nruslovoon
Lirski feljtonizam. 'zatim njegove vlas1;i1te pjesme u dva ci-
iklu.sa odvoj.e:nar Č Stari pesnici, ,pa na kraju dva ucza-
n8U)i:sa ° č Literarni nametnici i Našao sam,
a sve se IPO WlUltr8Šnjem Ipotenciljal'U naLlaa:iJlo na
prema č ,»J'Utl"i.š«, ,koji -se IPojavio iste godine, ntNrrto
i neitzlbježno, sagiasno ć estetsko-idejnom »tpII'eobra-
ženjuoc .
1tUS;peh Ive ć uvetov.a<le s u ,iste .stvari koje i
Književnog Juga, on je unu1.ra .u uspehu Književnog Juga«,
- n3l})hsao jeS:innit .na č svoga eseja Lirski feljtoni-
zam, ć on.maih sta:v nepomilrijiiye rruzlike prema ovoj
reviQD, illd'ecrlom idej,no-estetskom i Ž č usmje-
renju, njerum č i njihovim 'djelima kakav je
ć Ex Ponto. č »Knji:ževnlJg Jug,a:«, poonat i
::oviše .kao novi.:na.ri nego .kao knjti.ževnici«, 'billi. su /prema , Si-
ć č »vešti da, iskoricste z.godno weme [ ... ] !kad
je kod nas uvek poli1taik živo't umetnosti ,boo gortovo posve
umrtvljen«, i da »u te mrtve >za ku:ltUlru ali žiN"e za nacio-
noo-izam \Satove ii21bace frruzu o naciona'lnoj kll'lrtua:i«. »Oni ć
da Č :z idati nacionaJnu kulhhl'U. Oni ć naroo .. OIS1dba,-
đ 'lepotom««, - u.zvi.k!Lvao je sa č naglaskom
ć nezainteresov<ln !prema nacionalizmu ti »onacionaJ.noj
kul'tmi«, nastavlijao: ,)t Sarene se tri lPU'1:a jpermUi1:hrane t.ri
boje triju jugoslavenskih trikolora. Sva tri dijalekta: ekav-
skh, ijekaJVski, tSlovenski. Oba \pisma: ć i latinSko. Do-
sl edno: mnogo IPretpla.trliilka: ć lPoloža,j d
karra,kter )t KnjLžev:nog Jugaoc u tinn ;ranim pora"tnim danima
lO Antun Branko ć L1n,;k,I lelJ- Branko Ć Sabrana djela, n,
tonIzam. ć IvI ć - Zagreb, 1960, str. 122-:-U3.
Navedeno prema k'flJI:zI: Antun
4* 51
nove KT81jevme SHS i pove28nost njegovih s aa-oonika, ć
je Ipisao sa doo11ednom š ć prema s va:kom prag'l1la-
t izmu, swsi l a:ng,ar!Lra'nju kulture li lirterature: L. Niko se nije
wudio kod nas da 'samo jednu <rel: proti te literat ure
i :kwltwre Književnog Juga«. Ne !SMIlO :Što mi nemamo kri-
tika koji Ibi imao duha, nego §to se sva;loi bojao d itrnuti u te
nacionaline Ilmmilre i .§to se, na ,koncu, svaki stidio lllapiB&ti
da je sve to samo ć blosna !lamena za nešto
!:to 'bilsmo trebali imati. Jer ,bil time ustv,rdio č isti'nu
da nemaju vrednosti p ilsC'i Književnog Juga, to jest
gotovo svi jlugosla.venSlci p i6ci .«26 ć Ex Ponto kao
primjer i uzOO'aik !književnog stvaranja !pisaca oko ovog č
sqpisa, ć ,je U(ZviIkn'llo unaprijed ć s voj č
stav ,kao dio jediinstvene odbojnosti prema ovoj ž
-kuHurooj totalno č od njegovih shvatCllnj.a. j
prerosta'va o literMuri: i HrteraJtima: 1)J).Zar je na ·konc u tumet-
n0:9t i č jadne kullLwre 'i ,kn:joilga Ive Ć Ex Ponta?
O <kojoj 'Su ISe svi naši ikri'tici složili ll' Itv;rdnji da je to naj-
bolja .knjiga š u poSlednje vreme kod n as i o 'kojoj
ja joo :ne č nidednu nepovoll!jnu, to jest č € Č
.u nasta.vku, svoga ć je Ex Pontu pr i,šao prelko
IPredgovo.ra" ć na.jprije s lifnosti Ikoje
ć nrulBlZi đ sebe i Ć a onda đ
ć .i .knerz:a Miškina« 'u Idiotu <Dostojevskoga. Kao Ivo
ć ,:toj /knez Miškin Je - lPo ć č -
!bez !r'OCiitelja, II đ o.kJružen "Samo :prlrodom i decom,
dalkle Cežnja :za l.ite:njern svega svoga ,UizviJŠe<na j e
kao i u .kneza Miškina.. a j edinstven primer slaven:s'kog opra-
.ltanja«. č ć kako nema ,nima /preniv toga đ
ć sa knezom Mimt. il'llOm, !li U' okome gleda
-ideal svoje hrilStovske etiJt:e«, l ć ć se č na Bar-
Ć Ikvalifikaciju ć maza, ć je oirz Ba.r-
tUlovK:eva predgovQI'a naveo joj jedan odlomak, od .kojeg ć
ć u đ ocjenjivanju· ć knjige. ,. A ko
spasi:O svojl\J dušu na taka-v č kao ć - navodio je
ć ć - t8.ij je pozvani'ii ,nego iko, da, i6k.1'en
.. lbldem, m. lt Ibidem .
52
i Č ISa svim ć irCl.lSkirivenim, ,i:zuzev.ši kT<Xl !kišu
krvi i ž č neolt.aljaonu !belu rzast<wu ć !povooe
žednih t ihe i stalne vere za sobom na puteve novih stra-
danja. «28
»Ja lSalffi :postuIšao s a·vet Ć € t !pošao za Ivoon
ć da' on .:tiPozvanilj'ir nego qlko« !povede moj u dušu na
pulteve noviJh stradanja!, - napisao je ć II odsudnom
sHarsko ... dtthovnom or,a!Zg'raniOenjUl sa' ć oo KJl!iiaev-
nim Ju;gom« ,i ć ,toga vremena, o'tkrivajui:i
i s voj položa,j ul ta:dalmj.em ž č živortu l, po-
sredno, orijentadju <svoga, :tJ .wriša«. - Ali sam se polJt.arz:ao
nedostojnim toga ć kneza lMi!škina 1 PlI'l)haskina
Svetog Augustina. Uve.nio sam se da sam đ č
II ovo jeftino odelo loo,ji se ušuljao II jugO'Slavenskilh
knj'iževn:ika' da iih svojim smejom !ljutio i tako na ,greje za-
vodi. [ ... J Jer što ibi, &-uga moga,o da Iburl:em, lead meni sve
ispove.stoi. u 'toj knjizi Ex Ponta nisu ni irlrau; Ikakve mistiIke
dUboke i rtamne noir svega onoga koje reda ć i, zove
a:pstra.kltnim imen.ima'. Nego posve ne5ta drugo.«2t Ova' .knjliga
je, !PO njegovoj oc1en.i', »rs.mesa č opservacilj-a i č
aforilzama i č .re:filek.slj.8J, od: Č lJlastaju stillioova.ni
reci ti :idu sve lI:WtII.e do!k se ne đ Ikaik.av efekat 'za :poentu. tl
ć dVa odlomka iJZ ć 'knj.ige, o sttr,a(hu kao
fa3ct.oru č !ŽilVota, (lo nj egovu rr8lZgoV'Oll'u s dvojicom
jezll·1t;a, ŠimM: !piše ut vezi> IS lJ)TVim mwadom: »MOT3 da' sam
vtTJo ghllP kad se ne mogu 'CiomisJ iti č -ovo p5hhodog&!Z'i"
ranje, ulomci i<L ,ove sitne :psiJho()ljogijoice. J e iljL to ono Andri\..
ć :.cosU'nce d;ragocjenih ik8lSI1iilh tSpOIZ-naja«?«, a 'lli povodu
drugDg '»Ne 'samo protiv jm:uit8J. Ivo AnldrK5 1im8J
č :pwtiv !Svih m'lllŠkruraca K8Ilro đ ove
j ja, mOl1'aI1TJ se -ogradilti iH ako nijta drugo ball"em
m.u ISe rzao to oov.eti ti.« lJ II -toj Č namj:eri đ dalje
ć č

o rženama, đ ikoj ima, ,urza svu svo,ju :t sH-
č pohlepu, taštinu d 18oŽ«, <:tnema tako pokvarene žene
kod koje ille ć n,<lIkon đ ž .raa:govOTIIi [ ... J hljesnUlti č
povjerJjirvosti i!g.tirnskog ć na.slllProt mu.š!ka'rcima\
kod koj,jh je to, \po ć č Qbrnuto, jer ć
" đ 124. • lb!d.em, 125.
53
nakon dan d,rttgova.nja 'Zja gladno j a i č OOUTnat
nosh. ,. Svaika !tica svome jatu dell, - odgovaa-a na- Ito ć
sa insinuacijom. - Ja Ivu Anch-oca 1PI"fU>lli5tam ženama. One
vole ,govo.riiti i slušati s tvari, koje su <Ilama mušk31I"cima 'Pot-
punO' lS uvi5ne. I v.o ć ,to Salin ć 1 ja n<lllar.z.im da, on
govori 'PO'neštO' .do!bro ll' rSvojoj knj izi: <illnogo rbi viIŠe trelbao1i
da {pr j'palZ>imO' na č bar ,ka'd ć u godine đ
Ah 'ne ,samO' č Ć stBlvove, ć je
odhiijao 'il samU! etillskO' -miisaonu 'Stmk·t uru Ex Ponta i o njoj
se ž s !težn.jom .da dok aite njenu š Č p r.urodu:
»On na·jpre .neštO' m bsli, O'nda mksE o' tom mišljenj u, O'nda
veli svoje mišljenje o' tom Š O' mišljenju: ta·ko se č
da je :nastao sav taj Ihl's1ci lfeljloniza.rn. Stilizovan, .skaJQ1)ljen,
s a'I"hi te ktonhlwm, li :poen:t iJra-n. [ ... J Knj iga tdiJletan1:slka koju
je ć d oživeti.« A na5UQll"ot ovoj ć IiIrskoj
prozi, ć je izražavao svoje shvatanje literature uzviku-
Ć -. Nigde Jeda-n kr1k dlliŠe koj'\.l č Nigde
i'Zr3!Z jednog doživljaja gola i ikrvava. KaO' č koju pl'i'Po-
veda neko ć illi č i ,kO'ja: je izgubhla SVO'j život .ilzvCl!ra
i llelpo:9I"OOnOS'ti. J a ne č da to č weme samo
od sebe, - pisao je on sa žestirnom ·i č Š Ć o Ex Pontu,
o knjtiževnOlSti u »Knjlževnom € o ć kao 'klri'-
č - Nego O'dmam ć O' ve ·hter at1.1['e i ć njene
kritike .sah-ra.nQ.lbj em zajedno u grob zabonva. Na t aj gr ob
s tavJj ann Ikao €U)iglram ,re'klaanu .koja je napisana za što bolju
u!'?Pro::i aj-u ove knjige u lI"eda'kciji Književ nog Juga i l> ko-
jom .se ja IPOJQpu'Oo 'Slažem.«31 -I nav.e<l je u oijelosti o.gla.s za
Ex Ponta. Bio j,e Ito :ll8\jodlbojniai suvremeni Iprika.z ove knj,jge
i knjjževnog .kiruoga u !kome je Qna nalSt ala . .Dvojnost ik.oncep-
cija kn.j iževnO'sti i .lmllturne ,polittiIke kO'ja je .pl'Oizlarz:i1la itl
ovrh nnlli ć 'l."edO'va, ialko Dzražena u € da-
leko od č ć !SociJalno produbljena i idejno
zaO'štren·a., za dugo vremena -reaJnoot u đ 1knji..žev-
nom životu Boone i HercegQvili1e i silll:bolski znak nUegova
g,rll/P.iJranja -i S€1ParirBlnja, urz č š [p(ll",edak ili
pratilv n.jega.
" IbIdem, 125-128. " Ibidem. 1211---127.
54
Sto ISe samog ć č 'On ni kasniije bio Šimir
ć 'knj:ilževna si.m,lpati!ja. Godine 1923. ć je, bez veHkog
CKliUŠevljenja" aJi 'Za sebe, pisao: :.Zcwirio sam i u cLrugi put
O'bjavlJenu ć č Put Alije Đ i , .kako ć
oIlDsam Ibio ' u Hereegovinir, č 'Sam je dOo Ikra'ja Q:'bog
Tek ovdje o11idje našao Gam .koju č ih č
zbog kaj.e SaJm Mi'o prekinuti to č ć !pro-
slavljene ,pjesme u prozi ne bili va'ljda ni :n.a.jviše .se napre-
ž ć .mogao č po drugi !pUlt. Ovom !POhva'lom č toga
pjesni'kao ipak warn htio ć da 'oovje!ku ono W'lijeme koje
on potToši č Ć rulje ,balj e upo'trebiti IZa fA) da č V·Ulkov
č

Drugu pre1:tpootawu č đ
književnosti, -oml kQja se nadahnj iIVa[a lIlaciona,Inom š ć
II okvilru llirr,j,ke tzv. Mlade Bosne, ć je II č kri-
č J uriJš u IprohlemaJtirzi,rao svojim !priJka-Z:Qlll Carskih so-
neta Miloša ć dirnuvši ta:ko u još jedno o.sjetlj.i'Vo
mjes>to IPreživjeloilh .mJado:bosa-nskih (p'itsaca. ,i [pOetsko-idejnm
ilstomišl,jenilka ovog !pjesnika, Jko1i su u novoj dirŽa.vi gledaH
ostvarenje meš!trov,rcev5kiih. i ć ideaJ1a', č ji· je
bHa i ov,a. 1Pjesmozbirka. ,ovu 2Jbirku je ć razma>-
trao u ,O!kviru naslovne sintagme svoga prik3!l:a Stari pesnici
i formuIaciQe ka'kQ .oni jpjevalju ,što je 1:t[epQ':, !ponajviše
vanjski qepo.:, a ll' isto vr·i'jeme je, ć n jiliova' .književna
shvatall(ja, iz;r8JZ'iio u podtekstu d svoj u onu eks-
č Vhja,vice«. [stari pjesnrilci, M. R.] vele da
je Iglavno '"fOTl1la«. Forma im je 'ta 'Sianetrija. 9: ta'} jed-
nak IdriscipHnovan ll'iJtam il 1e riane. Zato oni
traže ,pre s'vaga rzvonkQst. murz;i'kllllnQst i" .sve đ stvaTi ve-
štine .i rt:e:hnik.e.« Po njegovim č Itcikav jedan "'Pa<rna-
sovac (kod nalS«, ta.kav jedan »srarb lPesndik« je , ... mlad] Miloš
ć . .... MilOiŠ ć - lPilsao je Ć na zgražanje
č omladinaca - rzatdao je -sebi nekoJiIko tib
č ć Da peva , lepotu caJ!og s'ta.rosta.vn.og sveta.:.
To iPu'hlhka č j.e duh vezan urz: nacwna.lne 'tradidje č TadO.
Primer č Ifanj,ji, ",c8lrSkih soneta«.« Ali č _sve
.. Antun Branko ć Sabrana zapis je p-renesen ,jz l't1kopisne
djela, II. Zagreb, Str. 232 . .ovaj 06tav!Une u OVO
55 .
te s1i<ke j amegdote ove ,upitao je ć nakon navoda
jedne od ovih :pjesama, č Novakove, i, sam odgovo-
rio hez č p.rema ovoj poazilJi: '::t One su ne5to 3'ko
je nešto tto što su nekada bille zgodne za. .de!kJa.macrje na
nac10naQnim zab;wama. « ć .soneti su, ;po njegovim
č o» daJ.eko od toga da Ibudu :kalkav rdoživUjaj 'Sveta«,
oni 'Su '»'samo mrtvi. potlpuno suvišni i: idu u :roporw-
nicu ostane takve liltera.ture«.88
Dok je ć u »V'i:javri« slijedio č
-estetsku o.rijemad ju č ekiSpresionia.ma oko č
. Der Stull'm«, ć joj i SVQja. vlastita č pro.zrenja,
u programskim njegova ISl'lj edeteg l':aSQPisa »J'll -
riš« đ Ulffijetni&:a· preok'UlPadja č pr.ior ode, !koja:
se manirfesti.ra u otkrivanju istima' ć sredine i položaja
umjetnika u njoj.Si II u'VO.d'nillcu Usamljenost duha, koji je
dbjaV'io 'll .prvom 'broju »Ju;riša«, SimU: opik: ·::tTra'll6Cende.n-
ta1n,j smk<;ao našega fuota. i ži,vota' svega n€{PO'Znat je nama,
ljudilma«, a.li č da to '::tlS'misao joot, maka'r ona.j koji je
besmisao«, č ·:Oalko .ga mL ne IZnamo<>:, ::tA:H mi, ljud,i, ho-
ć da 'ionamo i jedan s.misa{) !posebno, svoj, ljl.ldSki, ze-
smi5a(). .naš 'Zem3i1jskiI je stvaranje kUlLtuTe . .: Taj
ć moralni đ ne Il'arlvi.ja se tl ovom uvodniku u
pravcu demO!loratirzacije -lrultUll'e, ć se svodi na ·individuali ..
č !Stvaraoce. ::t Stva.rala6kt Duh kultlJll"e je usamljen, iz-
gubljen u vrtlogu života ma1er iLjallMh težnja, - iPiše on. -
On postoji II unutrašnjosti đ LU untlltra.šnjOiSti onih
ko}i ga, č ipTenose ]z jednog odlSe&a v.remena u drugi
č i ne dopuštaju da umre Po.d udarcima materijalnog
sveta.«'" T.om č shvatanju ć 'Se
i B. ć u .svojim pos:liojeratnim :manifeStima, a'U ć ga
od'bijati Žl1llS!brina aog.re!Si·vnost ć moralnog iI duhovno-
-estet.skog JpTotestao kao. što je ovaj UZ ,::tJUlriša«: »Vll' irmk je
dan&; jed,ini- gllas č [Juha IkUJ.ture, vris3Jk ,boli i
oo An.tun Branko ć Sta.rI pe-
. nl ct. V'1javica, 1919, IV - Antun
BUnko ć Sabrana <liJela, ll,
"tr. nl-Ul.
56
.. Radovan č ć O. e., 120.
.. [Anbun Bran ko ć UsamlJe-
nost duha. _ JurJA, .1919, J, 3.
vrisa1k besa.. V.risaok 'kojemu telo č i IZvlik li .kamen j . po-
kret i boja. Vrisak jediali> ć da otvori ruši ljudi koji ne
znaj u dD: :postoji 'Duh. «all
U mannestu Juriš, Ikoj i s1Ljedio ovam uvodn.iku, č
je !pojmu s uvremene UcwJ:ture jprMtWio s Č nega-
ci'j om i s vojevrsnim niihi1Lz.mom: ·,Danas je ono što se 'Z:ove
kudtura naše rzeml'je nešto za što Č allOŽ-e da ima samo
po.loret r lLŠenja. Nij e ,to wednoott izwnuti na grlavu. Izvrnute
na glavu <te v-rednosti ost Cllju opet ono što jesu: V'l'edn06ti kojot!
'MU. Te t. zvo vrednosti treba ·iskoreni'ti.« Ali se ć peri
tome i ispravljao: . Mi nismo l'tmi.telji ndi. sa·mog orUlŠenj'a
i lZ&to <su do"kazom naša dela dana.§nja j još VR sutr8.Šnja ...
Nama je ·r ušenje stvaranje, ,kao je svako stvaranje ,ta-
đ .ru!enje. «37 I ć dlja.}og sa opo-
nen<tom, on, je 1.1' ošt rim .kaIllbrastlma izveo ,'!rami,ke đ
nas j nj.i h«, đ novih, mladih 'ltlStvaraea« i •. reprezenta-
na·ta onoga §to onL [stalri, M. R.] zovu kulturom«. Biqa j e to
žustr a kaskada komparativnog odricanja i afirmacije : . Mi ...
svoje doži.wj.aje ne siIlujemo u niJca:kve formU'le, koje su n'am
ostav.iH v.reme ! uzori'. 1 ... ] Mi smo ć novi &vOjim do-
živJj ajri.ma da ,bi' 'bili nastavak s t arih, mi smo ć č
da ,bi se zadovo:ljiai .s 1JZorirrna, naši' ,doživl jaj i ne mogu da
đ ni, ul kalkve dosadMnde 'formule. !Mil !pUštamo svoje
doži'vijaj e lCia se n3IŠom 'snagom č ovaplote \1 forme
koje 'Su njihovo pravo lice. Stoga za nas ne posto,ji nilrta
drugo osim ono iŠto je lponre'b81 da izraz !bude !pra·vi:. Ne po-
stoje nikakve gram8lt i.ke 'ili sin t akse. Može da postoji
samo !potr eba <te g.ramatilke ili! si'l1ialcse "kao sredStva koj e
treba č Ne iPostojJ ni onaj t. IZV . .still :kojj, se to1.i:ko traži
i o kojenm se gnvnri<: t. j . ota dobro ispunjena zaqJCved
gramaUke sinla-l3e. Najibo'lji stil mora da č potpuno
ništa. Mi ć ISe ako treba, ku8lŽa,va'ti tako da niko ć
ć da đ jlka:kVIw na ,kakvu g.ramaltilku đ ·kakvu
sLfi1t:aks u iH 'kaJuw tt. zvo ona1 stil. Mi ć alko treba zaW'i-
šta-ti u ne3'l'tHrulovanilm .glasovima kao životinje.«3s
M Ibidem, 4. .T,u r \j, 1919, l, 4.
" (Antun Branko Simlt) : .T.urll. - .. Ibl.dem, li.
57
»Za nas ne postO(j1' rb vMl1ska, - naGtaViljao je
Sima:: ovu dnerencilj·acij u, - taj mah deo sveta·, kao
doživLjaj ii kao ISllIpSbriN; n8IŠega. stva.ranj a, za nas nema '»8lli-
jeta«, :za, nas je ceo svet dožl;ylja.j naš i ć toga
dožhvljaja 'll f oo-me je naLŠe stvaranje.t:: A !Zatim je opet po-
č intenzitet 5V()ga manifesta, č ć (protiv.ni-ke:
l>iNo nama st'Oje na !pUltU oni 1100jilima >'Se đ lepo« i· ko.ji
su l,>slu2jbenrcir Lepote«. 2 wto ih treba !pregaziti. Bez !Samilosti
što č ilza nas ostalU na !putu &!pruženi unritvacL [ ... l KTi!tilke
treba rpoubijal1:i. Da što pre đ vreme strurilh fonna ii đ
v,reme nov.jIh fwma. Ruke mIladih Č ć od pr ovale
unU'tr&Šnj'ilb \Snaga iTazmnskal1:i !sve IStare f-or me herz života i
č ilepHa .koja su ih č od .raBpadanj'a il i'z)baciti u
vreme ,svet oovih živiJh fo.rma. U vilziji vij or.i ponad' nji'hov.ih
lI'u5evina !Zastava .našega dllha.«31l Tu :rušhla&u ide-
ologilju A. B. ć Ibliskll' namjerarma ž i č
I»PJamena.«, .koji 5e iste ,g{)ld1ne 1919, Borivoj ć
u ISa·raljevu ć č !poo'niljeb; nj emu ć ·bi·ti ,bliža
č ideologija I>Književnog Juga«.
»Knj iiževnom Jugu«, kao i »S8'wemeniku« i '»Jugosl oven-
sk-oi' nj ivi«, -».J'U1riiŠa: .se, medutim, lPod'smje:hi<vao. Preko Mil-
č ć ocj ene Ex Ponta u »Sa·vremeniku« njegov saradnik
A. ć lPotcjenj ivoo je ć a ć je narLi-
yao dUIŠom Ibez s nažnog rehgiQznog centra
i !Zato !bez č č A ć sta-
vovima davoo je č rteži:nu i KrJeža koji ('ie u prvom
broJu jaNio Č Mercadet. Ć de i Naowr obja-
vio ll' njemu' napis o :.j ezillru l' krit'ix:i nra . .Arohaske«, koji je
Gustav K;r'kloc potpomogao č Dosta je [gospod1ne Pro-
h aoska]. ć je iSa Č žestinom (pX3i1:io .Joro.niku
k'oult urnih "»ska'J1ldada.« 'll' Zag-raou, a nj egov Nilka
ć ć objaviti 1e u zna!k !podrške i duhovno-estetskog
č š ć u IprV'Qm !broj.u »Jurirša«, č Sablasti
knjiške savesti. Mom prijatel ju A. B. ć u kome je, sa
č dinam!j,kom, lPi5ao: »N€!ka ISe prro.kruže Duh
naš i neka lPl'o.klju.je sva' tsrca. i :.sve mazgo,ve i nek zaseje
[zasj a? ! <M. R.l lli punom !ZanosU! č oS vagJde 4 na svakom
• tbl:dern, 6.
meetu. Uhrimo pwteve Bogu koj i. ć 1lI1leti [prohoda'ti UZ šale
n3IŠih s naga, itl v,r'i&ka naiHh demona 1 'go1iclmja našeg žirvota
koji se omenuo van 360· od svega što jest išto neee :biJti;
ljulj a ISe č za llljega, ulica -t repti u uznesenju, tramvaj
se đ i oti.mlje i sve je u' okretanju van 360°, ne'k:amo da'-
leko, dalJ.eko.c
40
Na eksp.resronistitkim estet3ko-'lde(i nim 1'0-
k'hlCiJna tSv.oga, i Šimitevih mani.fes ta u ovom č !bila
su napisana i dva odlomka Ć ć Tomarna Kako se
bogovi kotrljaju, od kojili je jedan, Kob đ objaVlljen
u drugom, a drugi, U svet!, u ć \brojw o:- Juri5ac 1919.
I ć je obj<wio u drugoon .broju ,.Ju-r iŠ3,c č
svoga. č .romana Dv ostruko lice 5a' na2n3lkom
».nootav'ite s ec, a!li ga ruje prodUlŽi.O, a u istom broju i Pesmu
pesnika. Niki ć ć 'kao odigovor na !JlI'hjaoteljstvo m: r aženo
u ipOdnalSlovu ć ć eseja. I uz Ito II ,sva. tri b.ro}a č
nitz 'Pjesama', č i doživlj ajno irzazovruh, i irzVOT-
nih. č -rornana Dvos truko lice, sa <peglavljlma Smrtni
ples, Satanista i Bog i broj 5, mogao je ,biti inspir3ltirvan kako
za Ć nove=list'i!ku i dramu Ahmeda ć tako
i za 'prozu Smrt Raba slikara Hamze Hume, tim više što su
se oba ova pisca k.relta1a u d ruštvu oko ć i su se
i.skaza!la· Ipo'Slij.e raota ikao pripa.dnic.il Č
č iknjilževnosti. 41
ć u drugom broju nastavlja svoje č za'l8iganje
za iz\f()rnog StJrindlbeng:a u č karzal'ilšnom ži'votu,
ć uz to svoj prvi napis iz »Vijavicec 1918. A u t r e-
ć .. objavlju.je ciik:lus svojih
pjesama., č 8lIltropomorfiziranih i irzvit.opere-
nih, sa kr etandem !predmeta o ko 1Pjesnilka, v.r,iskov)ma it ave-
tinj skim š č apostro.fama lj ubavi i smrti i č
crvenom i ernom, p a 1P1:wom, žUtom i 'bojom, na
koje ć Hwno nadoveza.ti s voj u 'Tilr ilku i s voje č
.... muslimanske !poetske proze i neu'hvati jiV'e ik.obb. Si-
ć urz to !piše »0 jedno,j d:rami, i č o s vadi, i, o d·rugom
č u·kra1Jk.o: o Č Č ć Niku
ć {koH je, u lka!ZaIlRštu, »izmislio nešto pTe-
.. Nika ć Sabl il6tl ·kn,j ll1le ć - .JurU, lta, l, 3J.
saveaU. Mom prijatelju A. B. SI- " Radovan č O. c., 1't3.
59
zaba.vno :za !pulbliku, a·kt1uelno, borbu Č
stranaka nets, u.mešao je dakako i bo.:J.jševjizam«), :»futwrj,..
ste«, sukob ć i Prohaske, u kome padaju i č
prigovor a ·. usred Igodine .hiljadudevetStoildevetnaeste«: . Vi,
č orevj·je iZa, naciona.lnu kulturu, govornik pred h su-
ć rza 'kiraIja Petra, od1.l.ŠeV'ljavate 'Se u svojoj drami na.-
jeda'IlPut :za, Ibo1j.ševil'lam č Ne napa.d3Jte
k1erikalce ,uopšte.«i2 U ,nll(pisu ovom on artmosferu i
dntMveno-ideološka estetska· ,komeša-Ilj.a II prvim \poca.tnlm
godinama II :FGnlj.evini SHS t 'Svoj č 'Odvo'jen '1 prezi-
r an od'nos !prema !bome. IPi!še dalje i felJ.j.ton Joca ć tl
Proljetnom salonu, ć č navode ovog č
đ .nJima i .onarj u kame on !povezuje fu<twrilzam i bolj'še-
vizam. Od .Q'SItail illl sarad.ni'ka 'KrOOlec još u .JUII'ffiu« obja,vljUJje
pjesme, A. Ć u Č .razajp&osti pi'Še že-
stoke .kuHurnouoot vene -ii knjirž:evne đ č .'I'O-
đ novog !Srca« 1 • đ nove 'lepote«. A kad se tome
dodaju č g,raillke sa· naslovnih strana oVO'g
č i crtež1 u te!Mtu, . Juriš« do'bija cjelovitOl9t este1sko-
- ild'ejne žestine i :.prova,le unll!DraAnj ih snaga« ikoja nadilre ioz
SaJlllog njegova nalSlova.
IIZ ć č koJi s u ostavljali ve1ilk ut1sak na
mlade :pisce, a 'za književni ,žLvot Bosne i !Hercegovine odimah
poolije rata č drugu, ·g1;iJsk.o-jpsihoilošku !pretpostaV'ku,
izišle 'su dviJje ,osnovne J.inisje koje ć 2a,hva-
til1:i i mlade ž i H.kovne, stvaraoce u ovoj po.kra'j.i ni:
jedna je rz.mtij'eva.la okrettanje konkretnom žirotu il dnevnoj
zbilji ć pokret :move stvarnosti«, koji ć se ispu-
nlit i 'Soci.j3lIno-klasnim lSa>d rž3lj-UmR; drll!ga je težila do !kraja
odJricaUlj:w spoldClŠnje i svoj.u estetilku· ,L filozofiju
zasnivalI a na !postavci ownjetnosti 8lUwnomnoj i
nez3lvisnoj od !Života .i Il j1.lldSke ji društvene stvar-
n06tL48
.. Ant un Branko ć O j ednoj - .Juriš. 1919. III . 80.
dramI. o Č o đ d o dru- " RadQvan č č O. C .. 125.
goon č ... ukratko: o č
60
PRVI DIO
DOBA TRA2'ENJA I NEDOUMICA

BIBLIOGRAFIJA
1918.
Listovi i č
)Književni jug« ,(Zagreb, 11 918-.1919)
,. Vija'Vica « (Zagreb, 1917-100-9)
, Slovenski jug .. (Sara(jev.o, 1918-1919)
, Novo djelo .. (Sarajevo, 1-918-1919)
"Zidovska sv.ijest« (Sarajevo, 1918-1924)
,. Jugoslavenski list« (Sarajevo, 191H-"W41)
Knjige
--- Ivo ć Ex Pont o. (Predgovor Razgovori s dušom
napisao N. ć Zagreb, .I 918; Beograd, 1920.
- Aleksa ć Pesme. Zagreb, HUS.
- Borivoje ć Zalasci. Scene. Sarajevo, 191-8.
Miloš ć Carski soneti. Sarajevo, 100.8.
Sejfudi n ć F ikret : Domovina. (Drama), Zagreb,
1918.
Augustin č ć Prolj etni stihovi. Sarajevo, 1918.
63
1919.
Listovi i č
. Juriš« (Zagreb, 19119)
.Prosvj eta« (Sarajevo, 1919--1923; 193G-1937)
.Srpska č ·(Sarajevo, 1919-1925)
ć (Sarajevo, 1919--1920)
. Pravda« (Sarajevo, 1919-1941)
Knjige
- J c)Van Palavestra: Sivi vidici. Pripovetka. Beograd-Sa-
19J9.
- ,Milan G. č ć Mozaik. Soneti iz Topole. Sarajevo, -'19.19.
- Hamza HUlTliO: Nutarnji .život. ·Wjesme). Mostar, 1919.
- Fadil ć Sti hovi. Sar-ajeva, 1919.
- A. Hihi Bjelevae: Aprilske kHe, Sarajevo, [1919].
- A. Hihi Bjelevac: Rene Logotetides. Roman II tri dijela.
Sarajevo, Iru9.
- .]lija ć Studije i felj t oni. Zagreb, 1919.
- Zvonimir SpraJcer: Pjesme. Sarajevo, 11-919.
1920.
Listovi i č
»'Novi <vijek« '(Sarajevo, 1920)
»'Nar.od« (Sarajevo, 1920-,1927)
Knjige
- .Lvo ć Put Alije Đ Beograd, 1920. i 1922.
- Borivoje ć O profanim stvarima. Beagrad---Saraje-
IVIO, 1920.
- ,Ivo AIlidrie: Nemiri. Zagreb, [1'920].
- Jovan Palavestra: Na belom hlebu. Pripovetka iz neda,vne
Sarajevo, 1920.
- Vladislav ·'I1muša: Se/ka Hasanova. Drama '\.I č č
Sarajevo, 11920.
- Vladislav Tmu.§a: Neboj§a. Dramska slika II tri dela. Sa-
rajevo, 11920.
- Nazi! ć č igra ·u l č iz đ ć
ikog života. č :1920.
- Allown Branko ć P.,.eob.,.aženja. Zagreb, 1920.
- Saf,vet-.beg š ć Rubaije Omera Haj jama, I. Sara-
jeVjQ, 1920.
1921.
Listovi i tasopisi
(Sarajevo, 1921- 1941)
. Gajrete (Sarajevo, \1921---!l941)
Knjige
- Mihailo Miron : ZaTatustrin .,.at. Sarajevo, 1921.
- Ahmed č Ha.,.emska /i.,.ika. Zagreb, 1921.
- A. Hi!z i Bj eJevac: Na kraju. Sarajevo, 1921.
1923.
Listovi i č
»Književna -krdtika« (Sarajevo, 1923)
. Književni pregled« (Sarrujevo, 1923)
. Zabavnik« (Sarajevo, 1923-1924)
Knjige
- Mihailo MiTon: Roma.n.ija. Sarajevo, 1923.
- Mihailo Miron: Plat on i Sopenha.uer. Filozofska rasprava.
Sarajevo, 1923.
- Hamza Humo: Strast. (Pr.ipovebka). !Beograd, 1923.
- Ilija ć č OSijek, 1923.
1924.
Listovi i č
. Jevrejski Žlivot« (Sarajev.o, J.924--rl 926)
::tNarodna židovska s vij est« (Sarajevo, 1924-1927)
Knjige
- ,Ivo ć Pripovetke, (I). Beograd, SKZ, br. 179, 1924.
- .Borivoje ć Sarajevski atentat. ć i utisci. Sa-
rajevo, '1924.
- .Radovan Ć Talas duJe i č tela. (Pjesme). Tu-
IZla, !1924.
- ,Hamza Huma : Grad rima i ritmova. Beograd, 1924.
- Ahmed ć Nojemova đ Novele . . Za.greb,
1924.
- .Alhmed ć Haremske novete. Zagreb, 19,24.
1925.
Listovi i č
,. Književni ,preg-led Male bibliote\-t:e« (Sarajevo, 1925)
,. Navi !književni j ug« -(Sarajevo, 1925)
::tMa1e novine« (Sarajevo, 1925)
::tSredina« ('Duzla, 1925--.1927)
»Novl č (Sarajevo, 11 925--1929)
Knjige
- Mihailo Miron: ATsianbe". Drama u !pet č Sara-
j evo, J.925.
- Boža N. ć Harakiri. -(Pjesme). Sarajevo, 1925.
- Emil ć Bolani č Skica za .studij.u. Sarajevo,
1925.
- A. Hi:f.zi Bjelevac: č leptiri. Sarajevo, č
!pošta«, 1925.
_ ·Hamza Huma: Sa č č Beograd, 11925.
- Jakša Kušan: Pesme. Sarajevo, 1925.
- 'Ilija ć Na raskrsnici. Zagreb, 1925.
5 - Književni život ...
65
G6
1926.
Listovi i č
Đ (Sarajevo, 1926)
»Zora« EMostar, 1926---J.g27)
"Narodno lpozorište.: (Sarajevo, 1926)
"P.ozornica.: (Sarajevo, 1926)
K njige
- Jovan ć Za utehom. S predgovorom Sime Pan-
đ ć Beograd, 1926.
- Vladislav Tmuša: Suze u vetaT. Sala u jednom č Sa-
rajevo, 1926.
- Emil ć Lirika nemir nill snova. Sarajevo, 1926.
- Ati1 ć Pesme. Sarajevo, 1926.
Omer Campar a: Lovor. Pes me. Sarajevo, 1926.
- Nikola Sop: Pjesme siromašnog sina. Beograd. J926 .

l. KiNJI2EVNI 2IVOT BIH POSLLJE RATA NA PROMLJE-
NJEN'[M DRUSTVENLM I POLITIeKIM OSNOVAMA I U
DRUKC!JEMIWLmJRNOM NAPONU. PRVI PISCI KOJI
SU K!N<H2EVNO p;aOGOV'ORILI 1919. DO 1921. AKA-
DEMLJE I PlR.O&UA VE GODISNJICA. 02IVLJAV ANJE
NACIONALNO-KULTu;aNIH DRUSTAVA. AKCIJE NA
»MLADOBOSANSKJ!Moc 'OSNOVAMA. ISUVREMENICI o
TADA$NJEM KULTlffiNO.J{jNJI2EVNOM ZIVOTU. POLO-
2AJ POJEDINIH NACIONALNO-KNJI2EVNIH SKUPINA
U KRALJEVINI SHS.
Književni: život Bame i: Hercegovtne t oso.bi'tQ Sarajeva
kao kulturnog t 'knj iževnog središta nast:wio \Se pordi.je prvog
svje1:g.kog :rata na promi1enjenim društvenim O&lovama i II
č ·kwltuxnom naponu. š č položaj
Bosne i Hercegovine II novoj drža'Vfloj tvorevini, najpri,je
Kral jevini Srba, Hrvata i Slovenaca a zatim Kraljevini Ju-
goo1<11vbj r. rbitno je i0niiJjenjen. đ ispod austro-
okupacije Bosna i Hercegovjna de izgubila poseban
a.d'mirni.s1lrwtivni i č č Č dblasti II kojoj ISU
se nadmetaU srpskh i ·hrvatski' č utj ec03Jji
sa ,poliItbkom austlrowgarSke urpraove, i !postala je jedna od
postranih ,.pok:.ra.jina« II novoj, č državi. Sve što
je einNo ma'teri·jailnu osnovu života, 'Sa .izrarzitim obilježjem
prodora ć proiIzvodnje č j-oš ll- ·vremenu
aUlStroug&r.ske vladavine, prodUiŽHo se i n<llkon uj edinjenja u
državi SHS, ,samo što- s u sredstva 'za pro.i:zvodnj.u prešla pot-
5'
67
puno II Tuke ć !buržoazije. Jedino je agl1'arna ·reforma
prenijela. zemJ.du iz rUlku zemldo:poojednika. II wooništvo kme-
tova, ali se ži·vo!t na selu nije Ihitn'ilje !prombjenio II novim
UtSlovima. pa'\.lG>€'riz8ICije i 1ndUlSlbri'jske, č i, č
'konjunkture. Svi ovi Č su pooredno ut jecali i na k.re-
tanje i Iknj".irževnog života.
Na'kon dug.og i sumornog ratnog zastoja, u kome su
Iknji<ževni li'S'tovi b1li zaibra'l1jeni ili su sami' od sebe
!prestali Ida izlaze jer su .im sara.dnici billi ć kovitla-
cem 'fa·ta·, ,stvaranje j,ugoola,venske države č je i II
Bosni i Hel'Ceg.ovini s mnogo č i nOOa. Poslije č
godine ratnih nevalja. :it iskušenja 'književnici su .ddlazhl i sebi.1
Zav,ršetak ratnih ć -i oswaI!'·enje ideaJa nacionalnog
đ .i jlliŽnoslavenskog uj'edinjenja iSipunio je ć
književnih s'tvaralaca zanosom i o:d1.llŠevljenjem, dok je u
dxuglma još t r aja.la č irah koja se JPO'Sltepe.no, pretva-
rala ll- iznevjerenu nadu naciona,lne l1'a,vnopravnosU i soci-
jalne Ipra.v<ie. Ova rl ullQvna diferendjadja - sa osnovom u
č neU<'5agla-5enosti jugoslavenskog društva
iz Il"anm pooli.jer8ltnilh gooina·, stvorena u a;tmosferi prezasi-
ć č pI'O'SllruvJjanjem slobode i. mamurlu6wm,
k81ko je krumiJje č Ma·rlko ć u: psilwzi, neb'-
peljl,vosti, š č đ !prote'kdde i č Isuda-
ranja manaka uonelSenih iz :Srtbi.je i Hrrvatske, 2 - Ć II
to.k'll cijelog đ razdo:blja; u ,k.nji'ževnom životu Bo-
sne i Hercegovine, to u č ublažena s vije'tlim osje-
ć <slobode, a !kasnije, sa nara·SJtanjem ć i kla-
snih IPrnhsa'ka, zaošbl'ena do [potpune ctrl.tŠt vene, Č i
nacionalne .pola.ri:tzacirje, ć i !pisce na opo.rtuniste prema
režimu i na č i sodj rune <W0z,idonare.
U toku rrM:nirh zbiva.nja. kndilŽevna djelatnost II Bosni i
Hercegovini bila je č ·iJU je Ihida sasvirm !Zamrla. Dok
su ć od 1917. glwmci davali predsta:ve, ,a' \Slikari !.Wravo te
godine priTe'di1i svoju. č Izložbu, [prvu -tl himoriji
Bosne i Hercegovine, knjiiževnid su. se s labo ja,vlja,li, a oni
• Mal'lko ć ProbLv đ š 198.
ne. 'U ikn'lIz;l: Clanci I ogledi. Sa- • Jb idem.
rajeva, Veselin Masleša, 1961. Str.
6B
iz predrart.ne ·mUaddbosa.JlSke č -omla.dill1.e !biH su
se .gotovo ,ugasili. Naj,prij e su, od srpskih knjirževnika, Sve-
tozar Ć ć 'Ri5to ć Jovan Pa<lavestra otjerani
u internaciju II Arad, Ivo ć i Borivoje ć dopali su
zalvora, dr.Ulgi' i.z tzv. anil'ado-bosanskog naraštaja i-H 'SUl nes'taili
ill ove ISredine· kao Mitrin{)·voc iH !poginuli kao Mras 1915.
Neki od IPmca predratne generacije 'bili 'Su umrli kao MiJO-š
ć i Risto ć te MULSa Ć Cart:ii:, sva tri
191,5, ·Petwr č ć i V1adimi.r Ć ć umrli su .1-916, <ll iste
godine [poginuo oj e Jovan Vruragit, dOk je nepos·redn{) posliJe
ra.ta, II Blprilu 19'19, -UiI"l1il'O Svetoza'r Ć Ć

Nestali su, kao
što se v.tdi, ć SI]pS'ki lPi' scit itl sta.rije i đ đ
MusHima,nski su, 'Sa ·i1zuczetkom MlISe Ć ć nekaiko
preživjeli ra,t da· -se nadu ,pdbpuno oounjeni II pontnirn pri-
likama. Jedni lPTesta1i knji..ževno da stvaraju kao
Osma;n-A.zi!Z '(Osman Nuri ž ć i' Ivam ć ć drugi, su
,prestaUr '<la pišu jer ISU ostaIi (bez o·r1jentacLje 1 nekadaIŠnjeg
zanosa ·kao ć il iMuLa.rbdiC, ć su se otimali od ove
atmosfere, ć ć da iS'll staTe ·knj iževne vrijednO'Sti o.du-
mrle illi IPO-stale preživjele, da :su ostali, bez Ć i teme
u ovim Ibrzil1ll. drufltvenim i č promjenama, i pooku-
š ć da na novi Č UlSlpo9tave prekinuti ikontinuriltet
knj.1ževno-!kuJ.tu.rnog ži'vota'. HrvatSki ;pi.gci' i!z: &I.1I9trcn.ugarskog
r azddblja n.Ubrzo su zamulknuli, a·ko ·rusu ·otilŠ'li 'll Hrva15ku da
na novi'm ·osnovama doprinesu oživlj'ava.njur knj&evnog ži-
vOlta, tako da Ise h,rvatsko knjlilŽevno IStv;aTanje .ll> Bosni i
Hercegovini jpoolLje prvog svjetskog rralta u odlWlSlli prema
onom irz.: austrougans-kog 19otovo sasvjm gasi iilL se
veo.ma tanko .j tradidonalno ooTžava uz kuJJbu'rno-prosvjetno
drwštvo lONapredaik.« i <druge, k1eriikallne i č 1nstitu.cilje.
Pt!"V'i Ikoji su knj ilŽevno progovorill.i I,godiine 1918. bili SUi
Ivo Ć s a knjigorm pjesama· u ip.rozi Ex Ponta Borivoje
ć s knj.igom proze Zutasci, do'k. ISU' Carski soneti Miloša
ć 'te godine IPoothlUmno itzdani; iste [godine irzdana
je ur Zagrebu mamili Domovina Sejfl.ldina ć Fi-
• MarJoo ć Č kultur- rajevo, Veselin Masleša, 1961. Str.
nog žLv-ot.a posl:i.je prV'Og sVjetskog 194.
r ata. U knjizi: Clanci I ogl&l l. Sa-
69
kreta i i1fu1rka Proljetni stihovi AuglllSti'na č u SaTa.jevu.
U Igodinama, 1919. i 1920. javljaju s e Velimir Ma·n-
ć Bosnom tt. lancima, Josi\P ć knjigom za djecu
Draško i Vraško, Ivo ć č Iz pregažene Srbije,
Zvonko S,pra1'cer Pjesmama.· Hamza Humo obja'v·ljuje svoju
pxvu z:bi.riru !pjesama Nutarnji život a Fadill ć Stihove,
Safve't-beg š ć đ !p'rijevod Rubaija Omera Harj-
jama, A. Bje{ieV'aoC Taman Rene :Logotetides j drugo ifl-
danje Minke. Bo-dvoj e ć s e oglašava, raozmi.šl jan jima
O profanim stvarima, Jovarn Palavestra knjigom Sivi vidici
i jprilPovhjetkom Na belom hlebu a Milan G. Ć č ć šiampa'
ibimku .,. soneta i!z TapO'le« Mozaik. đ ć lPooU5talih
p il5aca ;pozna't lih iz ,pre<1raJtnog 'l"a.zddblja :probijaju se taiko i
manje !poznat & imena, po,red :stariji!h nadm-u i đ a oton
i iSa&-žina njilhovilh knj:iga -oda}u č 'I'oo,položenja od
ZBlnQsa i nade do mela'n'hohje i tradidonaJnih 'l1SID.jerenja.
Post;r3'ni ad Bosne i Hercegovine, u knji:ževnomžirvotu Beo-
grada !pojavljuj e -se ć Put AZije Đ do'k ou knji-
ževnom hvotu Zagreba jrzlacze Nemiri, zatim 1,919. Studije i
jetjtoni rUje ć il 1<920. Preobraženja Ant una !Branka
Š ć
U duhu tadalŠnjeg .. Jn teg,ra.lnog j.ugosla,venstva=« i poratne
obiJlje.ža.vB!iu s e IproS1ave Igod1šnjica bosacrwkoherce-
č Jmji,ževni'ka. Tak.o j e !prvo održano ć č
21. decembra 1918. u povodu st ogodišnjice njegova đ
na kome j e rgovoriQ knji2evnilk i č Radikail.no- demokTaIt-
s'ko-napredne omladine (Ra...,De-1Na) Augustin č Č Za'tllim j e
2. ma.rta 19.19 . .održana aika.d'emija 'l1 č ć našeg
j ugoslQvens!k.og knjitževnilka L č Petra, č ć koju
je Ra-IDe--Ne otvori'o dr Milan Budi'mi.r, do.k je 18.
mMta 1919. proola,vljena, č š knji>ževnQg iI'ada
JosiJpa ć od stra'ne Hrvatskog ldulba i Hrvatskog
č društ va ć
ć č ć č Ikoje je održano 1. juna· 1919,
bilo ,je !posebno č i veoma je odjekn'U.lo u
Qr:ganiiZiJra1i su ga Dobrotvorno drU!štvo jugos'lovenki i
, Ibi dem, 194- 195. lb!dem, 195.
70
na,rsiko rudrUlŽenje. Jovanka Si1jak je na 't()j !PIilredbi. reciti!rala
jednu č ć pjesmu, a Augustin Č ć je č IS vofe
stihove ć Ć o č je ,govorio Josip
č 'a ,predavanje Borivoja ć o ć č
je M illan, BUdlimlir.
8
č h umorisie J ovana ć u :povodu t ridesetpeto-
god!ilšnjice njegova uda je 25. wprila 1920, pri
č \su 'izvedene dvij e njegove č .u đ Borivoja
ć a glavnu u 1ednoj od njih č je Jovan
Pa-t3lvesbra. PedesetgodiAnjica. života Alekse ć proSla-
vljena je č !koncertom i akademijom 12. i 13. đ
1920, a d vije godine kasni1e, 5. februar a 1922, održana je
aka.de-mija u !povod,u 4<:togodiilnj.ice đ pjesnika, tra. GTge
ć na .kojoj je €.Qvorio AugUlSti:n č Ć

Naporedo sa ovim knj iževno-'kUJ1turnitm manilfestacirja.ma,
u rzanosu \prvih !poratnih d'ana, č je Ibarba protiv đ
j ezika II Bosni i Hercegovi'ni, č i đ kao
đ okupacrj e. Odlmah 1918. vlada NarodnOog ć Bo-
sne i Hercegovi ne zaotvorila je sve škole i č đ u d:tO'jima
se nast.ava irzvodida na ovim jezicima, ali .su se oni mogli još
č na javnim mjestima·. Omla.dina je reagiraila na· to nat-
pis ima po zidovima, izlOZima, t.r3llll.vajima: J t.o, ć
:t govO'ri<te hrvart.s'ki l( i la-tinicom :t.govorit.e srpsk i«, dok nij e
i nova uPra,va U(purtHa u martu 1919. ja.vni prog-las P'Totiv
đ

Do klra.ja 1920. uga'sida su iSe ,sva· tri Usla na nje-
č .,. Sa-raevoer BOt.N (191,9), Sildsla,vi'scher
rrier « ;kao nastav3Jk :tSaraevoer T3igibla1!ta« (191 9) .i, , Sa'va,
Revue .fii r die Politik, VO' lkwirlschalfit. und Kuat. UT« (1920).
Nakon nekoliko knjiga icroan1lh u posljednjim ·ratnim
godinCll11a i neposrednO' nakon .rat.a mnogi .književnici odlaze
u nQvmaorst. V'O, gdje .se neposredno mogu mada to
govor i- i o i:zvj es noj kriz.i 11 'koj u je Bosna i Her-
1l:apala 'poslije !fata. TO' ,su 'bm Borivoje ć
A. Hiilzi Bjelevac, J ovan Palavestra i. ZVGn,kG Sprajocer. Jer
noviona'r-stvo u Bosni. i HeJ."<:egovi'lli u g.odinama se budi
, IbIdom.
, tb!dcm, 19S--196.
• Marko ć ProtI.v tudinJt1_
ne, 197.
Tl
pod utjec3Jjem rarZlbukttavanj-a, života mnogobrojnih č
stranaka, ć se mnogi listovi. gase !bez trruga, svi ć
da soojelu.ju gl3JSom i miMjenjem u javnom životu.
U !prve dvije godme 'Pokrenuto. je u i, Hercegoviari pe-
deset il 'Pet listova, đ njmna, osam dnevnika, ć
organa pojedinih č stranaka, i! č hu-
č Od udruženja koja. su <u prvim godinama OIIiga-
nitwvano đ treba spomenuti Radikalno-demok.ra1rsko-
-n3!prednoU omladinu (HHr9,), dl:ruštvo IZa n3ITodno ć
vanje (1920) i. Muslianans'ltir ,ldUb ć (1921), u kome
su redovito držana aktuelna i' zanimljiva- preda.vanja s di-
skusij.cnn.
9
Sve s u rta -bi·le man.i!festact.je i i'zrazi 'kulturnog duha ru
tim ;prvim, Č poraltnim godinama. II n j ima. je d()-
lalZi<l do .i1zražaja za·nos đ i lPl"estanka, il'atnih stra-
hota i nedaka, bliskom zaj edništva II ujedinjenoj državi, a u'
irsto vrijeme i, i.!zvjesna č emoci.onaJno-duhovnih
pražnjenja', i traganja ut prostoru nekada:šnjilh ,književnili,
k8lko estetsk1lb. truko idejnih, (potencijala. izvjesna nepooto!ja-
nost, nei.!zvjesnO'st perspe1ctive, ć duha i daha·, neute-
meIj.enoot društvena-i dejnih rlaJSada ć se II a.tmosferi
Ž života Bosne i Hercegovine toga Tanog
poraltnog vremena.
PreMa,tna drwtva, ožiovljavaju, iGti-
na, uskoro nBlkan zaVITŠetka. .rata sa ISV()jilrn :listovima ,.J?,ro-
svjetom« 1919, ·»Gaj.re1om« J - aH ona,
pored. na'Cionalno..;kulrturnog, nemaju v.iAe i onaj Č jadt,..
nih središta književnog okUtp1.janja :koji< su! imBlli u doba
awtrougarske vladavine. »Behar« se Ika.o č muslimanSki
list .ne obna-vlja sve do 1927. godine, :kadase javlja, IPod
imenom t:tN()vi
'
Behar«, v-i'Še Ikao protuteža- tada prosI1Pskom
Jewej'Sko doruttvo »La Bene-
valencija,« oonovano u v:remenu' austrouga.rske U!P'I'a·ve, taJw-
der Ipokušava svoje djelovanje, a 17)Iaze i 1evrej'ski kwlturno-
;pro.svjetni li5tov.i ,»2 idoVS'ka svijest« od 1'918, »Jevrejska
trilbina« 1921, oo 1924 .
• lb1dem, 191 198.
72
I
\
Pod naslovom Pozdrav Onih Koji Dolaze đ na-
javljuju 15. novembr a 1922. .. knj ižev-
revij e .u j lPiAu: »Beskrvna i pijana
dosad ašnj i.'Ca", !ZamOtrena 1 !ZadUiŠena dimljivO'I1l aot.mosferom
rWievi nao, giljotinirana 1P000ako umioI'e ne č re:prizu
života. [ .. . ] Mi vidimo bogove koj i sede pod šatorima od.
paomina ć .žderu. !ba.nane. [ . .. J Kad'a č č mora·,
uzdahe iwna i .grokotanje ;prEU>lašenih svi.nja II torU) nemojte
ć .cl:aleko č bogu, nego ostanitte ,kod sebe sa-
mih .. ,.10 sU' od Bosanaca i Hercegovaca- đ
Todor Sera ž ć JakAa K ušan i đ ć
Prvi ,broj treba'lo j e da đ u decembru.
Preživjeli tprip adnid književne .generad je t-zv. Mlade
Bosne, ·»oni koji ISU se ir pri1e :bavili narodnillll pr05v1eclva.-
njem, ž š ć noviaum;tvom i !ponaj više
Borivoje ć J ovan 'Pahwestra'. dr <Mjtlan BudimLr i Jova'D
ć !prve č knjioževnog i -kultur--
nog ž1vota tt Bo"Sru. i Hercegovini,ll koj i se maillifestino u
ni2'u !kratkotraj niIh č akcija, a IJljihova naciona.lno-
š i iknj ižev.n.o-kul. t urna. ideologija, kao i njihov.j'
maiO'br oj ni nate ć 'kasnije .svoj prirooam tIIlo'k i
produženje u književno-dlruš'tvenom djelova·nju č
. Pregled« i Grurpe sa:rajev6kih krajem dvadese-
tili ,g.odi'na, Ikao koj e su i ma.le težnju da olrupe
književne snage svih naroda Boone i Hercegovi'ne uo složenim
uslovima centra'listi&og č ,života koji je vladao II
kralj evini Jugosla,vijL i !po1itifSkog QpoziICiiona.rsiva prema
njemu,
Naj3lgi'l'niji đ njima, Borivoje ć sa nradnicima
ć iS 'llacion<i'lnog jedinstva, na·j!prije
. rooikalno-demokorattskih naprednj aka« !(Ra-.De-Na) . Novo
delo« i . 'Slovenski jlug« 1918. godine, ,koji, tra,j u kratko kao
i ć Sulkrije pokrenuta 1919. godine :i.
:.Novi v.ij'ek« Himi Bje1evca 1,920, ć ,zatim sa grupom
mladih !knjiievruka ć i đ č 1mjirž:evne il'evLje
lt Mal"k:o Markov,U:: Kako smo ne-
kad pokretali knjUevne č V
Sabranf.m djel!ma, D, Saraj evo,
1968. Str. lUi
" Mallko ć Grupa saraJev-
skih k njUevnika, - 1953,
knj. m, 12, 178,
73
»Književnu kr i:t i!ku« i I»Knjilževni pregled« 1923, »Knji.Q:evni
pregled Male 1925, koj i -se đ brzo gase ć
na!kon !prvih brojeva kao i »Novi knji;Ž;evni jug« ill: 1925, dok
»Za.bavnilk« Ipod u.redniš tvom MilHvoja ć i Hamze
Hume traje nešto duže, od 1923. do 1924. godine, č tu-
:dans koj .»Sredi.ni« Radovana ć od 1925. do 19-27. i
»Mladoj Bos.niec old 1928. do 1931. đ književnim 'listovima
pdje pok!retan.ja »Rregledaec treba Slj>Omenuti još »ZmLjan1ee
Jove Ć iz 1927. i zanimlji·v pokušaj sooa-m brojeva
»Malih novinac Elija Fi.n.dj a iz iste .godine.
Sve to 'govori o neu1em,eljenosti> i nestabilnooti 'književ-
nog života BQSne i Hercegovine u <pOsHjer:nnim d<ruštvenim
i duhovnim pril ikama., koje .su ,još UiZ to Ibile zatrovane poli-
Č č s UlkOlbima.
12
J ovan š ć je 1928 . ć te
č pokušaje prije »Pregledae Ik·r atko. č , Po-
sleratno Sararjevo ne rp()ka;zuje dovoljno .st11is1a za t e a
1
kcije. «18
Jedan drugi č ovog knjirlevnQg života, Mihahlo Deli-
ć IPisao je o tome v.remenUo rpokretanj a !prvih .poslijermt-
nUh č 'll ,Bosni i Hercegovini', a njegove uvodne č
gotovo istovetna č i Josip ć II svome č o
:D knjitževnoj Herceg-Bosni,« H (s koji m ISe 'Po formUlacijama
do poza!imke č ć č »Nigde se ne do-
ni do !pob p uta. Par Ujski život pootepeno
dTluge težnje i s vi pcv!lhvaU, ukoli-ko ni'Su pa.r-
tijski, teško se drže i (brzo nestaju. u;porni omladinci navik-
ml't:i na metode post8lju č ukO'l i.ko JIh struja
nezadovoljniIka nije :zahvatila i oo.vuKlla u nepo-
!bundžilj e. «Hi I da·lj e: »Mooa 'll varošima ovili d vej u
po;krajina ima t allenfrta, koji se 5vuda javl'iaju II našim naj-
boljm č II s a:mim var<:ltima.gde oni' žive nije O!be-
ležen ni jeda.n njihov lliij)eh. !Pro.padanja pot-
hvata 'knjirlevnih 'UnosHa su nepoverenje 'Prema s vim krujj.-
ževnim ovJh dvej u pokirajina., ipa· 1e izgledalo
,. Jovan ,P alavestra: Danain,Je knj l-
'.ev.no Sarajevo 1 Bosna. - Rel! ,
5/ 1928, 1266. 4.
" J[ovan] A. kao
knjUevnl cenbr. - Preglc-d. 2'1928.
49f50. 24.
74
" Jooip Knjihvna Hereeg-
-Boona. - č Z41192S-29, 2, '"10.
" MlhaUo GI!UD8 saraJev-
$kJ.h knjlJ.evn l.ka. - Zapisi. 211928,
tl1l4. 246.
da ć ;sv-e nade ove v.rste ,biti lPoplruvljene Po'krenuti
Č i od'r2ati ga 'Pootaje problemom kojim se još intere-
suju nepopravimi.«16 »U zemlji gdje ima osamdeset od sto
anaUarbeta·, gdje 'Svaka knjiga, pa č i IPornog,ra!ija, koja'
najUalkše :prodi,re u mase, jer ne(poorednim putem dira tL loše
iMtin.kte, đ š prolazi, gdtje .su č šaTlatanstvo i.. č š
ska !plemenska psilhoza rar.zvijeni do OiPasne 'Strasti i gdje parr-
č i njihovi suženi horilzonti duše i kulture za-
stUIPaju jedini ikader tolerirane inteliJgenci'je, ne može biti ni
govor a .o kakvoj -književnoj prodll'kci.j i· ć iZamaha.« -
č je i s uvJremeni·k Alhmed ć sa žaljenjem
i č l
7
Knjriževno !pokoojenje č !pisaca koje
se ·vrati-Io ilL rata ili duhovno u ratnim vih<Yrima, do-
nijello je lU kraljevinu Jugoslarvi'}u č ć ne-
kadašnjih č i društvenih 'Zanosa, aH l nedo-
umi!ce iSkootreva, historijske i ,kl asne 'SVtjest.it ,pro utjecajem
revo:ludona.rnih raotnih i !pora.tnih IZMvanja II Rusiji i, drugim
evropskim .zemlja:rna, IProsnlita1ka Ikoji nisu na!la2:ili
potpore u jll'goslavenskOlj hho stvarnosti. Buntovnici s koraja
austTouga'rske v.la:dav'ine i jedinstva
i snbij a.ns-lrog Ipijemontstva !Željeli 'Su da. svoje ide'a'}e [pToou!Že
i ot jelove rtl novoj držu,vnoj tvorevini, aH ID je .z.bunji1vao
č i' društvenu !Ži.vot II njoj ć na ·samim č
i opadanje rpoIeta omlladi:ne. Tako .se u :Ma'Ljevini Jugosla,viji
č nastavilo raslOljavarn.je mladoho.sanske inteligencije
č još 'u !pred.ratnim godilnama. Hrvatski pnsci t ok:uil:t'Ulrni
radnici II Bosni i Hercegovini, 'ispunjenoj, lkorJ1tPleklsom poli-
č !krivice i nacionalno-vjerskog š ,biH su II osi-
panj-u, ostajallt .90' samo oni ikoji su m1adOlbosanskrt
prihvatali kao utok h rva1eke naciona,lne svijesti. iMusl1manski
pisci irz IPredTa·tne generadje bili \su zbunjeni., je.r sa svojim
povjesn.o-na'rodn1m Qdenti:tetorn nisu đ u dru-
štvenim i č sbrukturama. nove države, i:zmIzev Ikao
vjerska za.jednica Ibez Č rprava., dok su 'u duhovnim
postav;kama billi izloženi. na:turranju ,sviijesti o hi:storiljskoj
.
"lbldem, 246-247. noj produkciji u Bosni. - Vij enac,
" Ahmed č O 'književ- 311925, IV/l, 334.
75
krivnji, II .koj9j su se tradicija orijentalne /kulture 1 pripad-
ništvo 1s1amskoj re1igi'jI ć sa ,o.smanHj'S1kim za-
č n a BaLk&nu. Dio č gn, ...
đ iltam;pe nazivao je Muslimane a·naciona'ln'im i tražio
njihovo iseljavanje II Tmsku. U i'sto vrijeme se privedi<l
kra.ju č proces ekonoIIl\Skog đ kmetova, zarpo-
č još krajem 8ULStrougiilf.ske vol<w:iaovine, IPri č je musli,..
manski narod č sa zemijC\posjednicima, koj i su
dobili za zemlj u, ati nisu .riješili s voj soci,.ja-In'i po-
ložaj .
J ugoslavenstvo tie za muslimanske pisce n€IPosredno na-
kon ;prvog svjet5kog raot81 /Pl"edS'taV'lja1.o ideju č š i op-
stanka, II .psi!hO'Li ,kada s u ć Ikao Hini Bjelevac, da
. ll đ novog v'remenac <» nešto manj kac 11 da se ć
d.i:;onanca j oš od ipXvog dana slOOode".l8 Safet Ć je o
toone Vlremenu, dvadese'talk .god1na lk asnije, pisao: »Poslije ...
ratno odutev!l1enje lj, polet hstO je tako za nas ootao nejasan
i nerazumljiv, tek više ipO prin"odnoj 'živahnosti mi smo o.jemu
p r HaziU 'bez ć s'tvari i đ [ ... J Mi smo irla
svega toga· ostCljali '!JI pozadini IPrtWW'teni !Sami sebi ·kao i
naši č 1, majke, .koji ni .sami nisu 'Zn8!U t oga do ...
đ nego su ipootali žiJvO'tnoj ibujki 'CIa ih nOSi .«19 Hilfu:i
Bjelevac je .još 11919. !pisa<l o prvim danima slo.bode: »Jedni
s u ibiIi o91o.bod:iJte1ji, drugL č ć su bili sluge đ ...
naca, III na neke se nije ni Č U %s'tu .Novi vijek"
on j-e ,1920. u ć Progres [p1'ogovorio '\JI ime mu&limanske
đ inteligenoij e, ć n81 u'Zibunu i ć pitanje
SattlQg qpstank8> 1M:oolimana ,h njihova integriteta II dnštve-
noj, ekonomskoj i !kulturnoj oblastL:!'
Na- ,književno-Ju.I'lturnam polju, đ . Novi vijelk:«
nije 1sp\JllllQ č č ·mada· je okupj() nek .. od
preo.sta'lih .književnih ianena austrougarske vladavine: Baša-
č (pOsthumno, ć ć ć dok je
" A. H.lbA BJelevac: U danima slo-
bode. Iz H.adžermere§ovlh :u.p15n\-
ka. - Vrijeme. Sarajevo, 111919, od
8. II 1919, tltr. 3.
" Safet Ć I mi. -
Putokaz, 111937. Navod prema: ZI-
vot, 28119'17, 5, 498 (broj poet 011610-
76
vom 1937- 1939. ) .
• A. Hitzl. Djele-vac: U d anima slo-
bode. 12: Iladžeromercšovlh :tapisak-a.
_ Pravda, 1/1919, 2, 2, od 25. II 19111.
" A. Hltm B,jelevlc: Progres. - No-
vi vIJek, tll920, l, l .

ć dio lista, ispunjavao sam Bjelevac. Mada je
najavio saradnicima da . Novi vij ek« nij e č muslimanski
list, glavni predsta.vnici 5rpskog oj hrvatskog 'književnogstva,-
ranja u ,Bosni i Hercegovini ostavili su ovaj l ist u ilZO'lacij i.
Tada se Bjelevac č or1jentirati prema jugcsla·venstvu,
ali 'tu nacio.nalnu ooeologiju č ·uslovlj ava: . Ako se
ć da· j . muslimani !prime jednu naciju, onda ć na;j:zgod-
nije ibi ti. ju:goo1ovenstvo Ikoje ć č i ·biti naša jedin-
9tvena. nachja ikada: se uIklone opreke đ Hrvata, i Srba
i kada đ obadvije nadj.e svoju nacionalnu faa:U.c
22
Tako
se !pred nruslimanskim piscima i inteligencij om u tom po-
č pa i oza vr ijeme č đ J ugoslavenske mu-
sHmans-ke OTganirladje, jedhno š ć - !1nem81 Be-
og·r ad'll Ikao sradištu drlave i č za njih,
ili p r ema' Zag.rebu 'kao ,tadašn!iem č š opozicilje. dok se
nij e kujem <tridesetiIh. .godina· otvorbo i ·za njih /put V'lastite
samosvi.jestil u redovima. č orijentiIrane omladine.
" A. H!b;1 BJelevac: ma·
s a. - Novi vijek, 1/1120, 7, 18.
77
2. LISTOViI RA-J)E-NE: ,.NOVO DJELO« (HH8) I »SLOVEN-
SKI JUG. (1910). l'ROGRAMSKI CLANCI, SARADNICI,
K;NJI2EVNA SADR2INA. ULOGA B . .IEVTICA I NJEGOVI
POGLEDI NA KULTURU, KNJI2EVNOST I UMJETNOST.
U tOj atm()Sferi neposredno 'poratniih euforija i težnja za
jednonacional nim jedinstvom nove ž druktveno-eko-
nOJl'lSke dTža,vne s truikture, -koje se č kao psi.hološko--spa.-
ć 'Clevi:ze nad s tvarnim nejedi'nstvom ctru.štven1h, po-
č i naciona-mili int eresa nje nih sodjalnih sasbwni.ca,
- lPojaV'lju.jU' s e i prve č a1kd je II Bosni
i Hercegov}n1 na predr atnim č ide-
wlima i z&snovima.
Dva k.rat kovje'ka, &lL za kuJ,turnu i 'knji.ževnu historiju
veoma č lista, koja. se pojavJjuju. kra-jem 1918. godine
i nemajU' u IPrvoj polovini 19l.9, ,:t.ku1turn()-6ocijm'1l reviju«
»Novo djelo«, .koju đ Borivoje ć L Mi·lan Bud:imiT,
i »Slovens.ki j ug. IPOd uredništv.QtTl dr J ove ć II 1918.
i 1'919. te Bud,i.ml!rw i ć 'll 19L9, - treba razma.1lrati
poveza'no stoga što oba, i.OOaje na-
predna omladin a južnoS'lovenska (»Ra-J)e-Na«), kako to piše
78
ispod uvodnog č u prvom Ibroj u :oNovog dljela«, odnosno
Radi'ka'lno-demok'ra.tski na;prednjaci 'kako je č u pod-
nasloViU ::tSlovenSIkog juga«, koji je !postao kasnLje njihov
organ. 1 Po imenima koja č 'Sastav ove g-rUlpe i č
kadar ovilh ,listova", kao i po. sadrži.ni Tooalkcijskih č
i drugih pri:loga, u n1·iana može se č da: Ra-De-Na
predstavlja č i Ucnojiževno..'k: uLturn1 nastava'k
tzv. Mlade Boone i , težnju za: produženjem njene predrMne
uloge u Koralljevi'ni SHS, posebno 'u Bosn1 ri HercegoviIlli"
. Istup&rIlo kao preostali rfWrezentanb jedne radikalno-demo-
krartske omladinske organllzaICirje, koja je gažena i uništavana
u rt>orbi za svoje ideale, a Ikoja: iako nedovoljno ooganizo.vana
predsta,vlja još uvijek jednog nosioca jlwnog miBljenja, i ,kao
produkat elementa,rnilh oso!bi'na jU!Žno-slovenSke liase ima u
na.rod'u mnogo jakih pretlposta.va.ka«, - .stoji II Cl.anku Mjesto
pTogTama datilranom sa danom 31. o'ktohra HUB. u prvom
broj u .Novog idjela«, ispod kojeg su billi rpot;pissni pripadnici
ove gr\lpe.
2
Medu njima.se nalarl b i imena koja ce se javljati
u knj iževnom ži,votu Bosne l: Hercegovine đ dva raJta:
na iPrvom m1estu BorilVoje ć :za.tim Augustin č ć M i -
la.n MiTkQ ć 'te puillli.ci5ti : d'r Jovo Zu-
ć d'r Pavo MHrov:iC, Bran.ko ć i drugi.. U o,voOm
uvodnom tekstu oni su J'Zrarz:i.Jli il svoje č STta.novište,
veoma lZaniJlulj Lvo po tome ka,ko \su oni mladobnsaTISke ideale
sa'gledava.Ii u prvim danima jugoslavenSke drža.ve.
SHS, afir.ffiova(l se de facto Ikao j edna jechnstvena nacija. po
svojim Tasnim krvi i je-z;iku, po svojim
t rooicija.ma, č i ekonomskim interesima, dokarzao
je da je IPO !Svojim moralnim, inte<lektuaflnim i filZiCkirm oso-
' Anonim: ć plel'll.lma Ra-
- De-Ne od 31. decembra HH8. -
Novo d j elo, 2/,11119, 1. 25.
I Mjesto programa. - Novo dJelo,
111918, 1, 3, od 15. novembra. I.spod
t ekst a na str. 4. sto'j l:
d emokratska napredna omladJna 1u-
žnoolovenska (_Ra-.De·Nao). Dr, Jo-
vo ć [prcdajeltMJk Ra-De-Ne,
ka ko se vidi anonlm·nog č
ć č obj avlj enog u ·\stom
č 1919, l, 25, M. · R.1, dr. fra
AUg\Ustin č ć ;SonIovoje ć
dr. G, Oremošn1k, Mldan BUdimir,
vtktor Č J'ovo č ć Aloj-
d j e Bud!:rnJr, .Jože š č Slav-
ICOO č ć Vl, ć P.
š ć dr. Pavo ć Cvetko
ć .Jovo š ć dr. Vaso Zr-
ć Radm'Uo ć Branko Cubri-
č Todor č Kosta Kraj§umo-
ć Ilij a ć Dušan ć Mir-
Ico ć Sla1J'k(l ć
79
hlnama 5rpo.sOO8lll dru unese novih ,ellemenata 'u kulturni svi-
jet«, - !pisal1 su oni č da :mM'odu SHS.« prtpada
»lPravo na jednu jedinstvenu narodnu državu bez ohziJra i
na kakve đ [plemenske, konfes ionalne, dorža,vne iJi
istorijske g.ranoce. «8 Ovu 'ranu pos1Ujerartnu ideju naociona,lnog
integr alitmna ć još deta:ljntje »Slovenski. .jug« U sv.ome
prvom !broj u od 3. decembra. 1918. đ u uvodni·ku Ko
smo i šta ć »Nema više zasebnih interesa hrvatskih
osim srpskih, snp9kih osim hrvatskiih i slovenskih, - pisao
je B., nOOlJJmnjivQ ona1 is1li ,koji je pi.sao i uvodni
č II »!Novom dj elu«, što se vidi po nekim istovetnim
ideojama. - Nema više 1r ij'll' kultura, triju umetnosti, t riju
naulka, trij u V!rsta kulwrnith društa,va, trij u vrsta, ekonom-
skih or.ganilZaeija'. Nema više imeresa hosanskilh i dalmatin-
skih, hrvaerunskilh i sl'IbijaJllSkih, Ikranjski!h i crnogorskih. i
ko[iko lih još nije hrlo dosad. J edna 'drža·va i jedna qprava,
jedna ,g.ranica što đ našu državu i jedan gospoda.r u
našoj državi, jedna. louJtoca i jedan ,narod.«.f
Te iste ideje Ć se od tada u lkulturno-knjilŽevnirn
esejima Borivoja ć sve do poUovine tridesetih god,ina,
što daje razloga đ č da ih je uprav.Q on i na ovom
mjestu suger Lrao, alko ne .i bst<ilkao, II 'POtpunoj d'uilwvnoj i
č srodnosti i V'remenskojna,'porednost i sa sita.vovima
Juga«.
Kao IŠto je taiko Ibilla itzr3<Žena QSnova č integora,...
'liIzma, :koj i ć i u knjilŽevn.o..Jkrultu,Tnom lŽilVotu Bosne 1 Her-
cegovine č traja.ti đ dva osobito od 1929.
godine, tl: č Mjesto programa hila 'je ilzr3JŽenai, socijalna
ra:zina mlrudobasanske ideOllog.ide, koja ć evo1ru:k3!ti II jedno
ć č shvatanje đ društvenog
poretka" .i ć svoga irz-r arza i u :knjizevnooti što se stvararia
na ovim. 'ranim zasnovimar. ,»Doštjedno naiŠem na'rodnoan
demdkr3ltil:mnu potrebno je da· u unutrašnjoj .konst iltuciji
našeg nru-odnog 'društva !prestanu i sve \Sodja1lne rrarzll hke, koje
su' lPošljedilca· dugog razvoja, što je bio diiktovan
najviše silJ.ama I$Qlj-a. Ta'ko mora ou odnošajima !posjeda., na-
• IbIdem. ć - SlOVenski Jug. 1' 1918,
• Bl orLvoje ć Ko smo 1 Sta 1, 2. od 3. decembra.
80
rodnih i narodne .prodluikcije zavladati. iPotpu.no prin-
cijp pravednost i na. osnovu rBlvnoteže u prav:hma i
ma.«ll Na.jzad, kao cHj svoga »odgojnog djelovanja u naoroou«,
Ra-.De-lN' a je u ovom č .ilSta;lda !po.irebu ,.da se pOIpula-
TilŠe č ak'tivnil nacionalni tiQ>, t. .j. ona.j druttvenio t ilp,
koji 'PO sv()jim omorrulnim, hnotelekt ualnim i radnim osOibinama
društvu daje .nego li wz ima.«6
Neposrednu vezu Ra-J)e-;Ne sa predra·tnim »revoLuoio-
namim !POM.etom j ugoslovens ke om.ladine« izraz'io je :kon-
kretnije Bor1voj'e ć u istom Ibroj u "Novog dj elatI u č
U borbi za i deate, Ikoj i predstaVIlja č za č i 'l"U-
zurn.irj evanje svih njegovih đ ž i ku:ltur-
njih .djel 8ltnooti, č a:k1citja i n€1posred.niJh č
konce-peija. ć na <predra1mom pdkretu jugoslavenske
omladi ne jednu đ teoriju .revolucije, ou kojoj je
'Sa individualnim moralom !podignutim do asketirzma
i ž š ć apsolutno č i č ne
samo vel! j, organizacioni. centar, dok je
za .defilfl'ii·ivno đ revolucionarne đ gla'v-
nian delom ... U - on j e naglasio da SUI i u lI re-
volucionaornom pOtk'retu j ugoslovenSke omlladine. ideoJozi 'bili
u ma:n..jmi, te su =pr otiv sebe imali ne samo državu· ć i
društvo, lI vaspitavano pod jedinim tvi1'dicrn siStemom., fotl'ilTls-
č i lI!bez demoklr8ltskog !Sadržaja. il osel:anja'<I:.
8
StO€a
takav id eolog oza lI naše dru§tvo s a svojiom staIrim predl"38U-
dama, sVOlj im č wnrtv.ljeni.m pogledimu - .... nije
samo 'I1aICiDna.lno-!po1itil6ki bum.tovni'k, Dn je 'isto tdliko i' so-
cij al ni Il"evol ucionar ac«, kOlji ako nema pretpostavki u takvom
društvu, lI on ih ima u oarodru', plebsu, jer je s njim socijalno
č j ed.nalko !pO'l"obl1en prol€'ta.ri<zovan«.1l
Po.jedionosti ta.doonjeg socijalnog nazi<ranja' Ra-De-Ne \2:-
rs·žene 'Su SLikovi to i živo u 'StPOJIl enu.t om č _Slavenskog
juga.« Ko smo i ć ,»Nema više sretaon, - piAe
anonimni redakciojski č - lI"odLti se u oca kojiJ i.ma
banke i ma.gaze, .šume j, majdane, \brodove i ž pa
• Mjesto progr ama, 3--'l.
I I blelem, 4.
, B[or1voj e Ć U borbi za lel e-
6 - KnjižeVni život ...
ale. - NOVO d jelo, 1/1918, l, 8 .
I lb!(lem, 9.
I tbldem.
81
:Hveti od €oWvine. Ne srne ne-ko, imati i 'previše, a neko, ništa.
Nema· više 'l'".dbije ni kmetGvanja. Nema vite begGva ni aga.
Nema ni bu'I"Žoazije. Sve su radnici. Svaki de
posao -doibar, ali ni je .sva.ki ·jednak. Ne možemo hiti svi ni
suci ni Č AH \Svj možemo i moramo udi-U ne samo
za se, nego i 'Za nMU velilku domovi.nu, za naše narodno
društvo. «lo
ć kroz QPtiku ovako ć »pokreta
jugoslovenske revolucionarne omladine« suvremenu pool i1e-
raitnu č Š siftiuac1j u, ć je u č U
borbi za ideale pisao te 1918. godine: »Jugosloven ska je re-
vo:luci1a uspela. Jedan deo ideo1ogije jugoslovenske omladine
ć je ostvaren; 1eda-n deo IP05la (pripada istoriji i prošLooli.
Omladinac 'koj i se žrtvovao na n.J1ici, umrrG u tamnicama od
Terezienštalta- do Mosta.ra, ni'je uzalud prineo svoju žrtvu.
[ . .. J Alt de10 1ugoslovenske revol uci'je još nije doVTšeno. Ona
je još uvek nar nesigurnian -lemeljima, nutarnje nekonsoliuo-
vana·, rpatresana onbm istLm 'Pojavima, ma da u manjoj meri,
ko.ji su sramotan r esiduum jednog barbarskog despoti:zma-,
bez č !primera u I <pOzivao je lJ na posao«
om:J.adinu, ·»napoprskanu va1oviirna. onQg grubog materijaili-
zrna LI< tkome se davi-lo naše đ društvo"" odnoono
».preoslale drugove«, :.da jedinstvenu i J·ugoslavij u
di.gnu na temelju pTi>n.eijpa· pravednosti i č vrednosti, k3lko
bi ·U sloibodnoj državi slobodan č mogaQ razviti sve svoje
vrednoSti«.12
č inlegralirzam Ra-De-Ne i »Novog
djela«, njena TevoltLCionarno-.radikaJ.nog jugoola-
venstva :sa đ shva.tanja demo-
kradje č 'su ose ideološki II tim prvim poolijeratnim
goctinama ·r8!Z'bi.:stratva]i u odnosu 'Prema Hrvatima i prema
republikanskoj Kleji. To se Hjepo vidi i2 č dT Pave
ć B. h. TepubUkanstvo, II kome se ilZvještava Ikaiko
je 7. novembra 1918. »održana oslollpština nekih sarajevskih
Hrvata ,koji ć da osniva.ju rapublikansk-u strank-u", stoga
" 8[orlvo1e ć Ko smo i Ita al e, 10.
_ 2. " Tbldem.
" 8[orlvoJe ć U bOI'bl 1!:a đ
82
što se »kod nas, iza, ć đ vlade, đ svuda
Srib1«, Ć 'to ».rewubJiikanskiom f,rankovlukom«, ovaj
komentalt.or za te »naae b. h. r€lPwbli,kance« k8.IŽe: »Svi: su
oni 'Predstavnicir naoše najnatražnije mentrulne i b alka,nske
burržoaziJje k<l'ja' je živela od konfe'Sio nalnib i šovenskjih se-
pa:rahza.ma i č zbQg koje se nije mogla da stvor.i
đ nama jedna moderna nadona[na svest i zbog koje je,
da navedem samo jedan njen uspeh, tpOla milliona .ffiwUmana
i. danaoS anaciona'lno.«l3 »Ovi naši ratni repuJb.likanci - na-
stav,lja on - neee republike zbog J ,ugoslavije nego re;pwbl.hl::u
protiv Jugoslavens tva, republiku za Srpstvo, Hrvatstvo j, Slo-
venstva. [ ... J UlZa sarv č menta-lirtett nrjima
je .gotovo milo IŠtO dana'S u Bosni v.Iada gotovo š č
ana.rhi1a ... «14 Nešto ka.gnije i ć je na č č oci-
jeni{) »,zaveru« 'koj"a je sklqpljena II Zagrebu »pod izgovorom
agHaci1je«, i to 'kao »Ipokwarj ·kontrarevoo,u-
cbje«,1 5 č ć roo1kailno ikaiko »Jugo.slavija traži još mnogo
č š ć ;j, ć se na Hrista koji je govorio »da treba
ono oko koje boJi«.IG
l>N-ovo djelo« je sa svojih šest Ihrojeva lbi,lo reVIJa za
Š č i ·knji,ževno-kUll tlJlrna P.rvom di-
menzijom ona je, na osnovi nedavne i žive mlaodoh.OS<l'1lSke
tradiciIje, ·konstiltuj.ra·la d,ruštven'u J)J'etpostavk·u kn'j ižev,fiog
života Bosne i Hercegovine u tim ranim godi.nama, .koj a ć
t r a.jati i kasnkje natl)QTe'do .ga razvi.janjem i dTugih društvenih
i ill!telektualnih snaga, <:lak je drugiom slojem, možda č l·n-
·tenzw·nide, Mtno .stvara,la ne samo teori'jske osnove nego
veli<kim di jelom i sam književni 'Život Bosne L Hercegovione.
U ovoj ,drugoj Qh1a5ti ulogu l> .irleologa..,i:nicijato.ra<l; i »ideolo-
centra« vriio je BOO'Iiivo-je ć rkons1;mu-
ć .jednu -svoju verziju mlado."bosanske estetsko-idejne
teor1je ru novim ć ur 'Prvom broju »NovQg djela«
on je podr naslovom Jedna svetla knjiga tpo'Zdravi.o Ex Ponta
Ive č 'll .iLldan}u l> Knj i:ževnog juga« 1918. kao djelo
::t.looje nema ništa č s ».knj'i!ževni!m« IProi'Zvodima
IS Dr P(a.voo] č B. h. r epu-
bltkansWo. - djelo, l / UHS, l ,
".
" Iblderr ' .

" B[oMvoj e č Zna ci VTeme-
na. - Novo dj elo, 1/ 1918, 2, U.
i. Ib!.dem, 42,
83
ratnog vremenac i kao »osamljen pojav u dan8.Šnje nelite-
rarno vremeeP ć iz odnosa prema osnovnom tonu knjige,
za ,koji kaže da je č aji -da ·»taj pesimiaam niJje
j nide ·beszilzlazane, - opaža Be ć odno-s
prema knjlilževnooti i njegovo- shvatanje ikakva Ibi ona trebalo
da lbude u jtllgoolave.rus:koj dru.štveno-j i kuIltu,rno-j srredini po-
sUje prvog !Svjetskog .rata·. SvjeISian ć bitnog pje-
ć sarzna.nja u ovo-j lknjizi da je u -svi'jetu, dominantan
elemenat '2:la, ć 'kao svoje đ rliteralure č i '\we-
ć ć prevatlilarienje .te spoznaje ·»stQjii:'kom hra-
ć da· žiovO't onakav kaoka.v i da ide đ iJljude
da .ga živic. Druga crta· u ovoj .knj iozi je, (prema ć
opa'Žanj u, pjesnikovo i.sk<rlwalllje »;prezi.ra prema ijudirnae,
sarkamma prema ,koja n3l9toji da se sauuje
za konvencionaJln'e formec. I»To je negativni Ivo ć opa-
Ž Č č ldesbrUkt Oir«, - đ ć da hi odmah
pod·vukao.. - »AI,i, ovde je upr<wo č j, VTHna And·ri-
ć dela što je umeo d81 prede obe negatLv·ne faa.e II svom
č Ć da .se !preko melanholije i· izna-d !SentimentaohlOOti
digne do pozitivnog gledišta na svetc, č ć 'kao mo.ralno-
-emocionaolni :aslonac u iome uzdizanju ,»veru, veHIcu spaso-
nosnu veTU tkoja. daje snage da se izd\rži zlo u životu i da,.
se QProstJ br31hl koji, može ,biti, ima trzav, č san što
ti je jednom !pLjunuo u !bledo lice, dok su te vodiJ.i gorkim
putem stradanda«.18 (Podvukao M. R.). »SuviL§e hrrubrooti! -
U1Zvhkivoo je ć ć svoj č stav
prema ratu i ratnoj iknj.kže'V'nosti. - Ka{) knjiga č ć
i smirenrja, ikoja svetH iznad tamnih i đ straona rpeto-
god.iAnjeg Ifatovanja, ć č dokumenat jednog sna-
žnog duha koji se umeo da digne iznad slen>e mržnje i
rasplamsanih sbr3&Sti jednog Ibartbarsk.og doba· koje se zagu-
š)1o u svom SOtPSlveno.m trulež·u, .• 19
OU narednom !broju »Novog djelu ć je isk8lZao i svoj
odnos .prema našoj !poetskoj tradiciji ]z ,predratnih voremena
na. primjeru naciona'hlOg pesnika«, Ale-koSe ć
i 'Ildegove zbirke Pesme, ,koja,. je 'te .godine 1918. đ itli-
" B(orlvo)e] ć Jelina !Ivetla " 1l>ldem, 28.
knJ'\ga. - NOvo d1elo, 1/11118, l , 27. " Ibidem.
84
šla II izdanju _Književnog Jugac. č srce ne kuca tako
radosno, u ove s vetle dane đ kao srce pac;ll!i:ka :koji
je ceo svoj .plodni žkvot poGvetio() đ i· č n3lroone
sve.9ti «, 20 .zapisao je ć ou 'Zanosu na ,samom č svoga
prirkruza" i is1.akao kako se nekolliko mjeseci ,poslije ove San-
uteve lZlbirke »i$unilo ... ono što .je č u prko-
snom »P dbedniJm«: S w1la, đ moga jpO.bj ena II travi, I
gardi oro ć 'Sa lk-runom na gUa-VoLe U ilsto vrijeme, :!Ikad
je pesnikov nacionalni san ostvaren«, ć je »uzeo sebi
kao dužnost da kaže -kako zamišlja evo'lucitju našeg pesništ va
II ć šbo je i najva.žnije u ovom njegovu eseju. o.n
je ,poezi,j,i p.rilznao da je, č vršila svoj 'Zadatak dQk je
trebala da t ruibi II fanf are, da. podUže 'k!lonw1e, da doziva one
bez energLj e, i istakao da s u srpSki IPjesnici 'kako sta'rije ge-
Zmarj, J š ć ć V. ć t ako :novije ć
č ć ć ć i đ - dali .»1epe
primer.ke č nacjonalne [i- to Č naciona,1ne -
Č on] lPoezije«, - ail i da »U momentu đ
sva ova 1P0ezija ć de"lom prilpada prošlost i", l' da' je II
ovom .Ikad· fie ,pred Č i lU dušama đ
lj udi d ižu nove č per:wekltwe« sasvim prirrodna
žudnja- Itili »!Za ekvivalentnim ia:ra:zom njiJhovirh
loženja«.21 Pjesnici morBJjw!pOStati »rpesnicL ć .rada,
č č a ne č č 'sumornih carskilh tra-
dkij a«, 22 đ je ć i ć J)red
l
č »vedru
ši!rin-u jed-nog Ubtmena« i »sveLj1.1ldsko ć sa -svim
paobni.cima u 5vetu! j ednog Ferharena-«, UZ"vilkiN(lQ je sa au-
toritetom knjilŽevnog ide(llIoga i organizator a:
od danas naš !pesnik mora nastoj ati da đ uske gra-
nice svoje zemlje; da postane svetski; da bude č č
ski. ,Naša ć poezija uskoro ć u fazu socijalizova.nja. Ona
mora ć u široki hodl"llik 's .da:lekim . perspektivama, aiko
ć da po .svoj im IPrvorednim unese \l č
č jednu svoju notu. Naka njen cilj od danas što
bude 'širi i njeno obuhvatanje Č č problema što
univerzaInije : Istom ć onda, po č đ .Emersonovim, č
č č ima ti koristi od dolaska jednog pesnika.
2
'
.. Bl uru.voj el ć Jedan ·n ildo-
nalnl pes-nlk. - Novo djelo, 111918,
2, BI.
" lbldem .
.. Ibldem.
.. IbIdem, 62.
85
Od ovili <svojih !Zaihtjeva IpTema 'poezij i ć j e, đ
t im, ,tmekoli-ko odst1llpio 'kad su bili u piltanju Carski soneti
njegova umrlog IInladoOOsaI1lSkog sadruga Miloša ć
za .koje 'je, i pored sr,ps.kih srednjovjekovnih ca:rs'kih moti.va
u njima kiM> 1. :ba1asta š nqpisao dao su . delo, .. č
ve!ka ilwji Je imao i talenta ,j voLje da taj taJ'ena.t discip1inuje«
pa da I5Jtoga ono »ima svoju trajniJu k njiževnu vred'nost«.24
Ali ISe na, kr8Jj.u ovog prika,za tr i knjige stihova, đ ko-
jima je (bila i đ č vratio svom
izraienom stavu: »Jer, II knj,iievnosti 'koja ć .sU!l:ra j lli pre-
kosutra Ć .drugim i ši.rim 'kolosekom i zapeva't i druga
ć i druge idej e, oo. starog ć ostati samo ono što ibude
saV'ršeno. Stoga ne treba 'Strepit i ako, 'll ovom preflaznom
za'vl ada za č i đ Bar ć kompromitovati
ono što je usko i rodoJ.jubi·vo. Što 'pre, tian bolje. «25
Sa stavom neza-dovoljstva, i sa č prizvukom
prema romantid ć je u ovom iostom č rprila,z.jo
i 'Pojavama' 'll suvremen-orj l ilkovnoj umjelmosti. On je u dva
nawaota godine 1919. č pisao o č irl-loŽibi u
Swra'jevu: prv,jj tpurt ;kon.k,retno, o svakom sJj.karu č
drugi !put teori'jski č i ć U Iprvom 'tekstu on
se na jednom mjest u č za.6udio »odakle II Đ
ć č [ jubav za pseUJdorom8J11tilku«, ć 'Se
da. li je rto IPOJrušaj da se [publika ili mož-dal shvatanje
,. da 'Su one dve starinske turske figure na šid.jtetu, 5 č
i lhand'Ž8II"om, i ona.j ć seljak jedan nacion8llni
motiv« ;26 n.a. drugom mjestu ovog svoga .priikaza njegova
temperamentna, od,boj,nost .pre-ma romantici prešla je u Lro-
niju ;pri lPogledu na. sHku Save ć »To više nije
ovaj svet. JezeTo. CaTstv() fantazije. ć nestvarnosti. A
sve ll- jednog ugasito Iplavog tona od koga č
hvata č No, mislim, da je to dobro. Neka se Ten
sa;krLj e iSa sv.ojnm teori:jom miJjea :koji č na č
stva.ranje! Zar društvo j, ,umetruk im8iju išta č Zar
je Bosna <teren za umetnika? Ova Bosna, 'koja je !bila 'tako
.. B[orlvoje] ć Nove
stihova. - Novo djelo, 211919, 2, 60.
n Ibldean, SO-Gl.
86
.. B[ol'l.vo,je] ć Jedna -umet-
č izložba u Sarajevru. - Novu
d j el o, 211919, l, 26.
I
mnogo ć i _ta-ko malo dož1vela? Da.jte nam romantike!
Senzadjal! Car(Jbnih fru.la! Mi živi.mo na: Kruoovom otoku,!«:l7
ć na <k.raju đ € !Svome !pxLkarzu gotovo ilSpovij edan
ton ć je Ibi1ježio svoje dojmove stilom knjilževne JPI'oze:
I zašao -sam s j;zložbe nezadovolj an i gotovo bez ć
Poklqpio me je jedan taman hodnLk. A uz samu kapiju
veli ke pravosudne Č udar_ila mi je u č stražarska
soba, s posteljama od železa i prljavim ć U sobi,
iz kaj e je :zapirio opor č vazduh, sedelo je nekoliko
sr,pskih voj nika ć ć Hteo sam da se okrenem i man em
gO:iijJodi č vi.zioner-ima i fantastima, p esnicima
i v.idovnjacima da đ ovamo. Al i, seti o sam se da je iza
mene samo taman, pra.zan, ć hodni k. A 10š dal je, tamo
umetnost i - nestvarnost.!8
U SVQme opširnij em €'Se-ju Umetnost i umet.nici ć je
II povodu ove č i'zlložbe iska.za() .." voj e ć
č stanj a 'u toj .prvoj IPosHjemtnoj godini,
a uz 1:0 Qlbu'Zet >tada· Dootoj e v9kim, Nie1:7.sc:heom oil Scho-
penhauerom, izrazio j svoj·u .te<>riojsku tezu o psihološk()j su ....
šti·nb umjetnost i te č IPriooak suvremenom č
vj eku kao rla.daola-k UlIUjetnost1 p oolij e rata. ·»J er , r art salfio
spaljnje Ipreokrenu() č .u č njegovog žitvota. i de-
lovanja, - objašnja,vao je on, - nego, o n tie ž uticao i na
unwtarnj e ć lPozitlv,no illj negativno, io je ovde
sporedna stvar; aU je nesumnj i.vo š dellovanje duha:
i IPokušao .ga Ulpravitl:i p-rema cH}evima koji s u danas vero-
vatno još 5krilveni, ah koji postoj e.«29 ć suvremeni
poratni svij et formalno LSoci<>-tPSihološki na tri 'Sloja, aU mi-
ć nepooredn1ji drtllitveno-klasni· IPristU(p u SVQjoj op-
sj ednUltosti jednom iJracionall nom 'Psihologi-joon, on je n 3ljpr.ilje
č nag1a51o: '»Umetl1!ici su- .stoga mora'li neirlQstavno vo-
diti č .o at mosferi· koja da.nas okružuje na.šeg č
Oni iSU morali: videh da i na.ji č utiLSak 'na njeg3J efe-kUvno
deluje v.ruo nezna1tno . .on j e, danas, više nego samo v.reme,
nes\:aJlan i zbunjen, i njegova orijema-ckj a u najnužnijim pi-
tanjima na'imanj e je di'rekt na- i sigurna. «30 ž i srednji
č 'toga ·v remena .u Č sociOfPSihCJIloškoj klasifi-
tl I bidem. 27.
lO lb!dern. 28.
!o B[or!voJc] J evtlt: Umetnost
umetnici. - N.ovo 211919, 3,
70.
.. l·bictem.
87 '
kaciji, nalla.zi se »100 uvek II Jednoj nervO'Li, u stanju :koje
vtlo mnogo č č ,jedne [bolesti, [ ... J sad joo
irma interesa oza ono što daje rhrane n.tegoviiIll insti.nktima, što
ga č 'da> se opiJja ipo!bedom kojru nije wvoj"štio«, a u tome
ga', !prema ć mišljenju, ž l štampa\ koja
ltIPMeDcirra njegov IPrimitLvni nagon -surovO'Sti. il netrpeoljivo-
sti« ć tome č »i .onaj deo mora,lnog i estet-
skog vaspitavanja. 'koje je Iprilmio u dettnjstvu«.31 Drtl1gj, sloj
SUViremeno.g č d.ruštva, »intele'ktuail.ni
vršci«, Ikako ili ć naziva, »<vehk deo svoj-ih 5pooobnosti
troši negaJti.vno«, ć ć da ć ou protLvnom č glavnu
č II 'drulŠtv>u vod·iti. »onaj ti!p duhovnog trgovea ikoji o.be-
ć !Sve č se dotakne t sve, IŠto 'Stremi gore i u visine,
č 'll: !blato i sr3lIIlo.ti« . .• č perspektive, -
,komentkao ć sa ć .idealiISte. - AlJ.i ll- ovakvom
haosu ,nema puta do Ji onog Ikoji diktuje jadna č i !Svetla
ideja.. Na. ovoj -iaeci IPrestaje ŠiTi il dublji, i.nteres !la lIDIlet-
noSt.«82 i1'bj!zad, ć slCl'j suwemenog č
kng društva je, prema ć ·.svet Ibog·atstva i ,raskoši i
k8lPiltala ·koji je ili {[""adom, nemo·ra·lno oi moralno,
nagomilaoo za .vrem-e :rata«, a k{)j i, za viša i umjet-
č ,uživanja -nema 'lli osnova ni smi.sla. jer ga ona »uvek
osta·vJ.jajlll ravnoo'UiŠnima«.ss
Pored ovog :tveli kog razma,ka« đ umjetnirka' i onih
Kojima se on obrata, koji! lie ć izma kao oznaku iada-
,šnjeg .kUllturn-og ži'v.ota. Bosne i Hercegovine, 'On đ i..ska.a:ao
i svoje !poglede na umjetnost i ulogu umjetnika u njegovoj
sredini. P.ri tome je izrazio i svoje đ shvatanje !so-
cijalnog u umjetnosti, zasnovano na samoj prilJ'odi umjet-
č komunitkacije, široko II smislu o:buhvata1nja i sl ikanja
života 'u đ društvu, koje ć tr.ajati i u bosansko-
č kn1iIŽevnom ·ži-votu kao !prisutna teori'jska
osnova knji<ževnog stvaranja Grupe sa'oojevskih ž
i drugih đ knji,ževnm tokova, i, sasvim
pr1rodno, daleke od 'SOcij.ailno-k1a.snih odnosa· i angaržmana
umjetnosti, .što ć trae.i.u IPRi lijeve
" lb!dem. 71 .
• Ibidem.
88
.. Ibidem.
,
orijentacije ad kraja dvadesetih ć teorijsko
shvatanj e \Suvremene wnjetno'sh i :n.jene uloge ispunj<l:Vao
tod. - kao j edi·na dinarmilka - đ akti-
vilzam II traženju noviJh ikieal3! !pošto 5U .sta.rj 'u r atu izgubljeni
illi naJton rata ostva,reni. Bilo je ,u wme onog predra·tnog
č revoluciona!I'lStva i odlbojnosti
prema đ prema- oportunizmu
č š i fHista'rstvu II kulturrnom životu, č ali
đ idea8jz,ma koj i se gubio II mistici žrtvovanja,
snage i 'rasnilb nacionalniih. obilježja, i II ... k.tnjm č
č
U osnovi Jevticeva shvata.nja 'Soci.jronog II umjetnosti,
kako ga 1e izrazio u' ovom esej'u, nalaze se ć teze:
»UIlTletnilk 1e lPosrednilk đ č i onoga Ato ga· okrU"-
žuje, [ ... J interpretat or najbO'ljeg šlo narrod ima i može da
da • ... o.dgonetalac tetko č i Ibolnih !Znakova' II pr1rodi
i dr,UiŠbvu., ... -najbolji irMarz: jednog vremena -njegovih
struja: nj iliov najve-mij i č .• Ja ne znam - ikaže ć
u komentarru oviJh teza - ć istine o 6Ocij a.lnoj wednosti
u.metnost} i 'SocifjaJnom oodatlkll' ume1mika od ove. J 8I ne znam
da Ji. ·je ta uloga manje sodjailno potr ebna nego d'ruge7«8f
A Ikao Ibli:že odreIdniICe tog 'lI soci'jaJ.nog lZaidaika« umjetni.ka
ć ilz nosi <pat.re!bu č umjetnik uvijek ,govori .. veliku č
đ č -ll !pravo v,r eme« j da ,urkatnlje na . ,novi
ideal n>3. mesto onog .koji je itzgUbljen«, i sve to <ll skILadu ISa
dnltŠtvenom atmosferom č de on dio: .• Jer, i umetnrk je
so.ci.jaJno ć i ono §to č tre-balo bi da je i'nteg,ralan itzraz
i IIJloda.n rrefleks atmos.fere koja ga okn.12uje.«&Ii
Sa oV3lkve teori.j&ke (Isnove on negativno ocjenju1e ll'lllje1.-
nttku izložbu II Sarajevu, ikoja, !prema ·njegovu mi.šljenju,
)lnema osa Š ć .gotovo ni1šta. i Ikoja ne sa-
drži »nijednu ·gamu ć il ideja sredine i nijedan IkIrik
skore č prošlos'ti i. U!lnemkene Š Ikoja" je
»bez ideaJa'«,37 te raa:vija svoje mladobosansko ć ne-
pooredno !Završenog rata, koje ć se od tada ka(l dajtmotirv
naciona,lno miJstibke !patnje b ž.rtvovanja j&V'lja.ti ne samo II
.. lbl c1em, 12.
• lbLdem.
• lb1dem, 72-73 .
rl' Jbldem, '73 •
89
n1egovu proznom i drramsktom stvara-nj.u č i ou 'njegevej
knji<ževnoj 'kriltici:
'Eoliki !pogromi, tolike tamnice; velika vešala! -
kivao je ć u prigovor umjetni-ku. - Zar njegova duša
č IZa lepotu i osebljiva za najfiniju i
nijansu, nije n.ijednom kriknula Ikad se na robiji ugasila
dedna mlada i ponosna duša; kad j e na 'Vešalima izdanulo
jedno rumeno S!:"ce koje je ostavilo nodosncvan svoj san?
Toliko rpobeda i poraza; toli-ko u tr ošene energije i jalovih
razultata; toliko snage i slave ukqpane na frontu! Zar umet-
nik nije č od s.vega ništa? Zar nije video od svega ništa?
Zar nije osetio od nijedne narodne r ane ni najmanje boJa?M
Ovog umjet ni-ka, kako ć Ipi6e ć teori,jski po-
dignu/tj ·nalCionalno i .toka-Ino na razi'nu internacionalnog i
ć »'ne opI'avda'va. ni to što je uvek visoka umetnost in-
tarnaocional1na., jer to ne Č da je ujedno Ibez rasnih nado-
nalnih obe1ežjat«, dezvolj avaj ć mu 'kao opravd-anje jedino
»da č i ć beži u s voj .svet Č i ,ne-
stvarno-sti, <la. njima ku,pi' z·rubora:v .spokojstvo koje je z81bo-
ravio«. ISuv:remeni je. (po ć
.irz ko-1o.seka [.ra.snih obilježja, M. R.J, u
kome 'bi 'billa dobro da je estao«, on je lišen »onoga. što osve1-
ljav81 jedinU' dU!Šu. !preko. nje dela jednog umetni'ka: ži-vota
i stva'rno'sN kojiJ tl1J)e o'ko njega,«.S9 I:o Jer njego.vi su problemi
č j,ndj,vidu-aJlhstroki, - piše ć s negodovanjem,
j U!mjesto ida· ti skladu sa . .svojJm !protestima: i !Zala.ganjima
za irz:rsža,.van.jem atmosfere stvarnosti kako ju je on ć
ostane doslj edan svome staJV'lll, on .se, u obliku prigovora,
zalaže za č Tomanti-lru svoje omladinske generadje,
- eni [ipwblemi· tega umjetn1ka., M. R.J se ne granaju u
kcyzmos j u -podzemlje, ne š ire ·u dubi·ne i ne č !prema
vilSinarma.«40
Pogledi ć na kulturu, književnost il umjetnost bini
su ne 'Samo j,z·ra!Z ideQllogije djela«, ,.Slovens·kog j uga«
i, ita-oDe-Ne nego su ula.zi:li i 11 'satmu osnovu kulturno-knji-
ževnog i š č ži.vota Bosne i HeTcegovi1ne u
tim poratnim ,godinama, ć da .je ć bio glavni ini-
L cent raJna fi,gura tog ž!ivota. U taji Ik.wl-
.. lbilde m .
• I bI.dcm.
90
" lb':dem .
turno-knjiiževnb oi. š Č život se u ovim Hsto-
vima. č i sve ono što je iole ć mis1illo i dje-
lovalo II duhu weja . revolucionarnog pokreta· jugoslovenske
omladine« odnosno omladinske gene-
racije", koju je nasta-vljata. Ra-De-Na sa k1rug.QTT\ s vojih j·n-
telektua}aca, ;književnika, umjetnika i !publicista" i č
Taiko je Ra-De-Na 21. decembr a WIB. !pr iredBa svoje č
predaNanje u spa-men .9t;ago.dišl1'jbce đ Ivana. F'ranje
Jukita, koje ge držao njen č fra Aug,ustin č
si'vši ć ·kao naciona.Inog r adnika., neku
vrstu· č di,plo.maotske aktivnosti :ts namerom da se
na.rOOll pomognete, te njegov . ktillu.rno-ipf osvet:ni 'rad«, ka'ko
o tome š lINovo djelo ...
4l
Poslije predav,an,ja je !preds.j edni k Ra-De-.Ne J ovan Zu-
ć objasnio zašto ova grl.Q)a istupa s !posebni m .pojetetom
prema ljudima Ć tipa': . Zalto 'Što je to ona.j tip koji
ona lPCJ,pw81I",iše 'kao aktivni '!:'ial ć zato što se u sa ....
vJ'emenom životu .qpaža nepovolj na sOdj-alna bi-lansa, i sloga
mi moramo tragat i za. mrtvim junacima, kan ć nemamo
ži,vilh.« On j e i2raeio 'h,ilStoridsku v,r ij ednost ć r ada
.!Lato jer je fljio Hrvat ,j: jer se, s irzvesni:h strana,
da Hrva1i uopMe nemaju nacional nih heroja, ni nacionaoln1.h
tratdicija.c42 U istom hroj u . Novo djeloc objavljuje i i'l jaNll
dr 2.i.vka. ž ć fI7I'edS-jednika obnov.ljene nekadašnje Ko-
č ć ,grupe ()ko :t OtatdŽlbi'nec, koja se č Ra-De-Ni,
š ć jom .sav llTIor<Mlni tkapirtal svog dugogooilŠnjeg
đ
Bližu razradu složenosti i š ć da se đ :rd0ra-
tip .ove !Zemlje« J o-vo ć je dao II č Priv redni
problem Bosne i Hercegovine. Zan)mljivo je njegovo obja-
šnjava.nje š ć II naciona.lno""duhO'vnom 1 društveno-lp01i-
č đ s uvremenog integr a.'lnog tipa .bosaonsko-
č č tk(}je 'Pokazuje \Svo đ 'Predra-
suda IPro.§loo-ti i vi!Zija ć s je gradans ka
inteligencija. o'ko Ra- De-Ne ·U!IIlZi1a u š č eru
države SHS .
.. ć č - N().vo II Ibidem.
djelo, !ll9t9, l . %5. Il Novo d jelo, Zl1919, l , 25.
91
Bilo je mnogo uticaja, - <pisao je ć o tome s te-
žnjom da dzrazi etMPsiholOŠlke j dI1ušwene složenosti, -
ponajviše vjerskih. Islam sa svoj.im fa.taIizmom i č
pravom, č vjera sa svojim dogmatizmom i ,pom·ir-
ljivoWu sa svakim društvenim stanjem, ortodoksizam na-
cijonalan, neof'ganizovan .i .buntovan, č su mnogo. Oni
su bili fermenat prvog socijalnog diferencjranja ,j izveli dru-
štveno gr,upisanje lroje je jedinstveno II svijetu i ponajviše
č za ovu zemlju: ponajprije stoje dVJije hri-
š ć ,grupe protiv islamske Ikoja ,je t urska i odgovorna
tradicionalno za nepovoljno <pr.ivredno i !Socijalno stanje II
lZemlji, zatim 5IpSka pravo91avna i č jedna protiv
dl'Uge. Katolidzam se ljubio s novim rciJimom, identifikovao
s austrijans1lvom, 'koje je protivno socijalnoj i č slo-
bodi, opire se nacionaJi.zmu, ništi tradicije, vjere, jezik. Pra-
voslavJje je SI'Pstvp, ono je ek!;ij)anzivno li !protivno novom
t1e:t.imu, jedinom zašUtn·ik.u svete vjere, ć da ga makne
i zasjedne 'Oa njegovo mjesto. Klel'us i sitni stalež, nooioci
,plemenskog šovinizma, im,piriŠIU s jedne i s druge strane
ov:u č orijentaciju; spahije proglaŠuju svoje
interese vjerS"kim i 1raže u njima zaštitu islama. Dodamo li
ovim .grupama centralnu vlast kao zaštitnicu i nteresa Aus-
tro-ugarske monarhije, konstelacija socijalnih sila u zemlji
je dovoljno
Pod pojmom ,,"ovaj narod« ć ipak razmatra 5ta-
novnilŠtvo Bosne i HercegovLne kao !pOJPulaciju Č
filtri·ra,nu oo svih obHježja, utjecaja, vjerskom, nacionalnih,
<1ruštvenih, I to ć č ozna-kama, inte-
č unHarno, .kao j,dealnu iskonsku kates:orilju: sa l»iPO-
č osobinama« koje su daleko više nego što se č
mirui, sa žLvoltnim fo rmira.njem na :preku-etnici đ dva
svijeta ISa lI'ar.?:nian kuLturnim uticajima, č visokom
inteligencijo.m« ll! shvaltanj.u: sv,j,jeta t ,»samosta:1nosti tl sva,..
kom pita'nju«, koju ddkazude !Zamjeran \hroj n3J1'odni.h mu-
draca sa. »oštri·nom i ž š ć duha«, sa umjet-
predispozicljama« ikoje 'Su (pos'Ljed'i'Ca !bogate iantalZLje,
»i-CIIko nedovo:ljno 'kiUlltivi.sane«, Ikoje :pokaZ1llju đ je ovo
nawd :pjesnika,«. '»..JlPak sve te !pozi,tivne č orobine nad-
mašuje mo raJ ovili ljludi; tu je č š ć njbhovi.h osje-
ć - zav.t'Šava' ć ovu svoj u ć k3lfaJklte-
.. Jovan ć P.rlvredni pro-
bleln Boone i HeTCegovine. - No-
02
vo djel o, 211919, 1, 10.
Tologifu. Č č č ć pravednost
kao č crtuo: »diu!še !bosanskog đ te
,.visoki demokratski duhe, ,koji se mani1estuje u nM'odni.m
pjesmruma o 'ca-ru, Urošu i: staITU Vll'jadinu, č odaje i svoj
č naa:hrnik .svih ovih osobi na i naciona<lnu težnju
ove s v.oje kar8lklerologije.
u
Ostali iPr.iJozi .u reviji ,. Novo djelo« .pOk.a0UjU ideoUOOku,
knjiJževnu i ,kulturnu IPrelaznO"S't Iprema .ustu l) Slovengk'L jllJg«,
kojoj s vakaIko doprinose i' dva <stadna književna, sa.raKinika
oV'ih listova, Borivoje ć i Jovan Palavestra; oni ih kao
preostali č tzv. mladobosanskog naraštaja ideološki
povezuju, i nije č što ć oni kasnije biti đ osni-
č G.ru;pe saraojevskih knji:Ževni,ka,. II ,.NovOJn djelu«
ć "p iše eseje o Dostojevskom, 'Zatim, ć 9pomenu:ti, o
umjetnosti. 1 umjetnicima" o Svetazaru ć nekrol og
Jevti iDedijeru, ,prikarze novih knjiga stihova, i:zvještava o
č Ć č i o god.išnjkil Josipa ć iPrikruzuje
knjigu M. Crn:jalns'koga Maska pod naslovom Jedna knjiga
za obesne i 'sa odboj.nom primjedbom kako ovaj !p1sac _zna
da se sve oStvari mogu naglavce okrenuti, Iii :malIo veštirne i
s [ponešto smelosti o: , zartiJn :knjigu Soneti Anluna ć
u kri,tici pod č naslovom Jedna knjiga za pobožne.
II !podlistku »Slovenskog juga« ć đ objavljuje svoj
esej o Dostojevskom, zatim piše o Nietzscheu u prevodu Vl.
ć prlkaz'uje nove knji·ge iz toga vremena: J. Dimitri-
ć Pisma iz Soluna, ć CaTske sonete, č
II Sarajevu, o č ć i ć o č ć
č objavrljuje eseje TTagikomedija novih i Beleške o
Vajningenu, ali o.bjavljuje i pjesmu u prozL Senke ć te
.proze Posljednje đ KTaljeva jesen, Ritam. J ovan Pa-
lavestra se II _Novom djelu,« najprije jav.io č o WH-
'sonu te jednim !komentarom o oradu sarajevskog pcrzorišta,
a u . Sl ovenskom jugu objavljuje pjesme Vile, Uktetnik ljube,
ć majka, proze: Iz života Sav e MTkalja, Svagdanji
vihoT, StuTi dani, Njih trojica, Kaliopin č PovTatak, esej
JevTosima, rp.rikarze o knjigama B. ć Zalasci i iI. ć
Ex Ponto. POTeod njih se javLjaju ik,oo 'Saradnici tl knji-
'0 lblde1Tl , SI.
93
ževn.osH i esejistike u . Novom djelu«: MiIlan P.rica s prozom
ć pohod, A. č ć 'Sa esejom .o ć i ć G. Cre-
mošnik piše o Canka,ru, dT V. ć objavljuje fiJ.ozofSku stu-
đ č A u .Slovenskom ju;gu« po-
javljuju se: Radoslav Parežanin s jednom pj esmom u prozi,
Guido TartargJia đ s pjesmama i poetSkim prozama i
prikazom Ex Ponta I. ć Duro Banja<: i MUl utin J ova-
ć s !poezijoon ·te L ć pjesmom Blagovijest, R. Pa-
režani,n s jednoon \pro200n itd. od stranih .pisaca . Slovenski
j ug« u podl istku objavlj uj e prilog Schopenhauera O raztici
godišnjih doba, svakako u izboru B. Ć FlaUlber10vu
H erodij adu, !pjesme Dore Pf anove, j ednu prozu M. Gorkog
i dr. Sve to vrlo hvo pokazu.je /S trukturu literarnih sil1l(pa-
t ija ove književne Wt.o Ra-De...Ne, njihove ć
i č .sk!roman č polendja.1 Ikoji m s u oni na":
stojal i oživjeli knjifŽevni život Bosne i: Hercegovime ti tim
rani.m godinama [pOSHje rata te iknjiževno-kul,t urnu o.r ijen-
racio-ju 'koju <s u mu oni nastoj ali dati.
Prelaznos>t rnladobosanskog senzibiliteta i ideologije II
po.ratne priliJke u Bosni i ć se i II i.skaa:ima
ć sadiru'ga Jovana P,ala.vestre, oso.bi10 u n.jegovu
eseju Dve knjige đ koj i je objavfjen u . Slovenskom
jugu« 191,8. !Prva knjiga. đ o kojoj se ovdje govori
jes'l:e ć č zbirka Zalasci, izdana te godine
ti Sar8ljevu. Pallavestrin tPr ikarz te 2lbir:ke ne samo što pred-
stavJja živ ć portret ove zammIjive i za
razvoj bosanskohercegova.Bke književnosti znamenite mada
kontroverzne č ć odade i dulhovno srodništvo k.ri-
č '5a njenilm !piscem, ć .refleks osvjetljenja i na
sa.mog Pal avest.ru, i uz to jednu č težnju da se "'jene
dobre s tr ane a osobito nedostaci obj asne s ra.zumi'jevanjem,
psihoJogi.jom njenog 'Pisca u 8Jtmosferi doba njegovih novel'a,
jer , ,kako Pala.vestra č prikatZ knjige ovaJkvog st vau-aoca
kao što je za njega ć naJaže č dodir sa . žiJvotom
samoga J)isca«, i u isto vr ijeme č doživljaj i ugodnosti
inespokojstva . • Pr vo stoga - obja.šnja,va Pala·vestra is kreno
- što to č ć se ži'vota i dufle onog č sa, -kojim
si živeo .bar nekoliko .plavih s nova, izmoždenih i spontanih
94
l'utanj a, i č nadanja, kao i surih č 1 č
ropianja na društvo, ljude, na sve ono što smeta jednoj il€\poj
duši da se Tarlvija .u grankama svojih moralnih zahteva.; -
drugo ;stoga što č ne ć osobito zadovoljstvo ako
odm<l!ne ·rukom na' one strane knjige koje joj ne dozvo-ljavaju
da hude sla'vna 1 vrlo za-rumljiv.a.o;<46 Po njegovoj ocjeni,
ć je ltSl1'više intenzivan .pesnik u prozilt, .tj. SUlbjakti.van
i emotiv.an, da bi mogao č ć savla-
dati IPri!povi.jetJke ili novele i »09t3ti Jo.gi&i do-
sledan karakteriz.o:vanju č Kao po}arznu, strukturnu
tZreku u ohjatŠJ1Ij.avanju Jevtoceva ,stvaranja', ,veoma 'knj.ižev-
nohi'S torijski instruktivnu za J evti6evo č ideološko
i org.anillaciono djelovanje ,j psihološki ć za ovog
Pa>lavestra j e istakao ,onaj nešto ,zamolni., sLvi ton
(valj.da i knj iga u:pra.vo zao1:o ima sive korice), onaj tihi gJ.a\S
omladi1lca«. To 'svoje veoma Č opažanje on
je strukturno ć ikao bitnu emocionaln.o--psiJhodošku i
idej nu crtu u djeloon, mladOibo.sanskom, naraštaju, ne samo
k.od č ć u korespondenciji đ
u omladi·nskom !pokretu, u di ja.lozima· č irz. grupe
naših naJC'ionadniJh ideologa ko-ji su ć suviše dulboko
primljene rUt·iske«. »A ti u.tisci su - piJše Pala.vestra - mo.gli
bi.ti samo ovi: sodjalna sredina .konfUlzna, -ljudi ogrubeH u
utrkiva·nju La karij erama, bko;krat9ko i udalja-
va·nje od d€ffil,()wat'iJzma, ili - sve "trulo i oo.jkavo u jednom
drll'ŠtV'll. «41 U okvi,ru ove psiliologije .m.ladobosanskog nBlr&-
štaja, 'koja u mnogome os.vje1lljava ·i idejne, duhovne č
i ovog č i 'književno-kulturnog: okU(p.lja-
nja. nakon 'fruta, Palavestra: obja\Šl'lIjava ć i njegove
prO:L;I:!. Jl:!vlill: č .palaove>S'trCo!, ,,. ži veo u tom konDt.nznom
drutštvu«, itl lroj€lg se niko nije 'Lzdva:jao, i sudjeJovao 'll tom
""'Ipontanom aH iskrenom nezadovoljSotvll cele rgenerad.je«,
kojoj je on, kruko kaže Pa.lavC'stra, bio na č i II njegovoj
d'UlŠi ostavlja·lo j.e 'dubok 't.rag :»ono lutanj e kroz htenje no-
voga, ono O'besnar!eno l1€lpO'te II prlj.wštini, zlatnih
.. J lovanj Palavestra: Dve il<'nj\ge 8, l , od 19. decembra.
đ _ Slovenski Jug. 111918. "Lbidem.
.95
un-aICa u Iblatu, Hrista, medu FM'isej ima«;u lU tim
č IPriUkama s u, ka,ko to n vodi iPalavestr,ar, obUihva-
Ć jednim ,po!kretom i sredinu i Ć i ove rujegove
proze, te neuravnot ežene, \Stve umorne stvari.
jednog đ lutailice kroz zamagljeni amb1jentsocijalne
izmešanosti i i5premetarnosti«, ć 'Sasvim svjesno od
sebe t ipolaško đ ć - da li je reaHsta .ili
. ,naginje unuta,rnj im .refleks1jama« -
Palavestra je :Samo ti6taJkao dru je za Ir azumLjeva.nje njegovih
poje(liInih 'novela., ,:.pojedinih sce.na«, po't rebno imati »jednu
jOš nekonsolidovanu, !burnu prošlost, jeda.n deo živog v.r·tloga,
buna, č 'revoltovanja, novih iStLna č ou č
USMla i đ kajanja i zalazaka -ll
č č duši«. 'Pootrebno je za svaku !prozu ć lmati
»tadan;e momentano 05e<:an.je ikoje je .došlo povodom tog i
t og č jer ć duše :svojiih j unaka ne studira lPooto
su se ,.oko izvesI'be ideje ,bille na,kUlpiJe toHke barušti ne Qnd'a-
šnjtih uv.reda, ·tolilki ·k.onglomera.t5. utisa.ka da ib je bilo ne-
Ć ,'S'tooi.ratr.««, ć ih .u onom momel1ltu stv.ara ć
im bezbroj dif;;po.zoidja, siJviJh, monotoni1h, utut-enih , 'bez.bOij -
nih« kaikve je j, S&lTl imao u rarznim .momen't:i.ma.
49
J edan od
č ishoda hz ta'kve psihologije' jesu, prema- Pa-
lavestri, i Jevtit!eve kako .on kaie, »na,gle promene u me-
to.dama {nj egov cinirlam, ra.spo!oženje č .r ealnog p.o-
č kompmirtora, d uhovilta č 'i t. d,}«, jer s u one
posljedica lll sve opnwdane oouravnoteženosti, svih lutanta
krm osvete i pratt'anj a, svih volenja svih mržnja, svib otrz.a:ja
č ostaVl1j.ene i prezr ene omladine II j ednom t rulom
društVUo:,lIO
ć prelaz na drugu knjigu izišlu u istoj 1918, godini,
. ,u doba ·kad je bog [prodd eo što je lepo i što lm3i dušu«,
kao djelo jednog drugog pripadnika istog om!ladLnskog na-
rašta1ja, na Ex Ponta Ive ć Pal avestra je .odmah UJtvr-
dio da je ovaj !pisac t.tnešto drugo« .i -da :.ove dve knj,i.ge
č jedna ad d.'}'>1.ljge, a.l i: č i i .. znad ostalih produk-
cija .ratnih narcJ.rHi.terata«. R3'Z'l.1ka, je, ;prema P.ail3lvesbri, naoj-
.. IbIdem,
.. 1bildem.
96
.. Ibidem .
prije u đ ova dva piLsca, '\lJ emocionalno-duhovnoj strruk-
tmj .nj.iho.v.iJh ć ote u njihovu odnosu !prema, svLjetu. »On
nide - piše Palavestra' 'Za ć - jed-an od anili koje je
dragi udes osudiio da Lutaju II 'konfuznom kaosu jednog po-
kvarenog društvenog ambi1:enta - koli-ko je hio jedaen od
onih ć sa d ušom koja gleda samo u sebe .Hi-
sebe.« ć ov.() oitno č Palla vestra 1e
da.() č unu1a.rnjl, č portret
tadaš'njeg pjesnika Ex Ponta 'll vla9tiiom omladinskom d.()-
ž1vJjaJju;
Taha melanhOllija, koja ne ć blago ć patnje.
ć ikoj e se ne :buni, - to su .pravci, upravo to je
zvezda do koje se je popela njegova duša. On taoko mnogo
vole ilepotu svoje č ć i samo pogde/kad us-
treptale duše, da joj ne dozvoljava da joj iepobu č
jedan I[logled ili jedan !protest oprotiv nepravde. Knji ga je
pisana ovanrednom dikcijom, č tonom, savršenom
stilisti kom - svom dušom, dušom ·kakvu ima Ivo ć
t ihi, blagi, setni Ilva ili tako bolesni i ć Ivo, da smo
č puta mislili da je I[lrov.idan kao staklenka.
n
Sv.oj oo.nos prema rposhjera1tnim Iknjižev-
nim zbivanjima .itz.van IBosne ,i Hercegovine, a ou
HrvatSkoj, ć je izrazio u· eseju iPod č naslo-
vom Tragikomedija novih, k.o.ji. je dbjavio ll- apri.Ju ,19U. II
»<S'lov-enskom j-ugu«. Za tadašnje :knjir.ževno ,stvarranje, suvre-
mene k njiževne s tru.j e 1 novi knji.ževni n3lIaštatj, on je
napisao da Be '-iP'l'tbližujll' k.rirlj,« j , pokazuj'll _žalosne znake
ć o»lPo d velikim, 'bleštavim č ipod nadmenim i
zamršenim .periodima jedna ć i jedno rUšta.villo.«
_Ver ovatno su ovo osetill1 i oni· koj 1 danas vode novi !knji-
ževni naroota.j, - :allurz.i,vno je ć on. - Jer nj-ihov
krilk. nije bez,raz!ožalIl; »6vetil1jke škpto gore. Dajte ,:im wJjao! u
52
A taj sla/bi :Ln1:eruzi,tet gorenja on .je vidi.() u đ mate-
rijal noon ipo]oža;ju p isca" Ikojeg \Sredina un1štava kao što ga
1 stvara, i na č č elan nega,t1vno č \'toteške
socijaiLne p.ri'Iike, č đ 'u oitad.žbini, nep.ro-
vebrena atmosfera !posle ra.ta«. JevItie je, đ u pri-
mjeni! te _teorije milj eac, kako .on te odrednice por2ltnog
" Ibidem. nOvih. - S:bcYvensk-l jug, 21U19, n,
.. B{orlvojel ć Tragikome dija l, od 1. ap r ila.
7 - Književni život.. . 97
knjirževnog stva.Hllnja n&"bLva', pra'Vio .raZ/liku izmedu
i !Sitnih talenaota<l , »skromnih svetj.}jki u 'Z8jboraMljenim utli-
CaJmao: , na koj'1ma se ona relahvno č .ostvaruje, i veUj·kih
talenata, IZa ikoje ona> nema' vrijednosti, pošto »nji:hovi .putevi
ne ,idu p rljavim 4ruštveni.m koJosecima«, koj i, č sre-
dine« i č je ota<i:ilbina cio svijet, dok 'S u n jihove veze s d,ru-
št vom »tkane. Č nitirma«, to č
s1ikoviilo i sa č !patetikom objašnj a:va J ev-
ć
Poša,vši od [pO-stavike da je kn,jiževni život na jugosLa-
venskom Č klro'Z histor iju i mao više :oove rnale,
č r oibe<l , a da je danas ima trOSITutko više,
ć je, sa zahtjevom da su-v,remena mlada' generaiCbja treba·
da »;bude [pravedna !prema, sebi, i da pri'Zlla da je matlocenao: ,
i:st atkao da »> poštUtje tu ilnipulzi,v.nu hrabrost mladih koji na-
merno fa.lzi,fjJruju č i to »samo -kao muški gest, sme-
lost , obest«, jer je rta bhlo u sistemu mdado:bosanskog
osjeean.j a, mi,šljenja. j, nonkonform.iJzma, - al·j je ilSta'ka<l da
Joj se i »1pOffia.lo s meje, der je i dobrostivo i na1'vno č
nao:.
G4
A zatim je krenuo u č ofauziv.u na
r a·tne i poslijeraltne č književ.ne č ml a-
dih "l a A. B. ć i -Krležom na č
Koliko ovi mladi l jiUdl nisu rekli i r užnih č
I kome sve! Pevali su :kao kokoti koj i navešta.vaju zoru.
A kome su je navestilli ? Podiza'hl su vejavi ce da ć
današnji ispijeni ,knj,iževni naraštaj i zatru svaki trag pro-
šlost i. A jesu l i .ga zameli? Jesu li uništili prošlost? ,Z36)alili
su plamen da umš te savremenu hTvatsku laž, !pisa-nu ma-
stilom. Pa jesu li j e sa-goreli? Sad se sPremaju na
ć ,li to hiti poslednji i č j.uriš i ć li 'USpeti?
KukuTekanje, vej avice, plamen, I 'Zora i ć
snežen.j e i r umeni odsev r ev.olucionar nih i barikade!
Ko zna da j e cco ovaj \proces radikalnog č š ć u lite-
r aturi trajao ,puna č godišnj a doba, 1aj ć r azumeti so-
lidnost ove .nove knj iževne hr abrosti.
55
On nije mogao da' makar ispod teksta svojih
pr1mj ed'bi ne na-prav'i m()ralno đ ove knji.rl:evne ge-
.. Ib!dem
" Lbl d e ln.
" lb!deJn . - . KOkot< 19l6-1918. prvi
Cks.prCS\ Ofl l .... č č kod flas,
98
đ U. đ .. V.ljav1ca_
1917-1919. đ A. B. ć
. J ,urlš« 1919, đ A. B. ć
"Plamen. 1919, đ M. K'r l eža .
neracije sa svojim m1adobo.san.skim naraJtajem, :kada' je isti-
cao dal je IZa I. naš novi književni pojas« č što svoje
ć i.spdlj,ava' negatilvno i d esbrUlktivno, 'dok je,
po njegovu mišljenju, slavnije . kad onaj koji UIŽ·iže plamen,
I.dilŽe ,ga da sa,gori' 'Sam u njemu« i .kad !podiže 'barLkade i
juriša, da sam IPrvi· iwa·ne II ognjenoj ,borbL41. (Sve ipod vu-
'kao M. R.). Lo;kaci1u ovilh al'lllZi,vnih sianbola" ·revolucije u
;posJ.i.jera'tnom knji2evnom živo'tlu ć na č dorugog
dijela· svoga eseja. otkriva u č . Nepre6tano nam se
š irz Za.greiba novo«, a formailno o'biJježje ovih revo-
l ucionarnih idej'no--estetskih previranja i svoj č
štveni i IknjVževni odnos IPrema, njima on sugerira. II pojmu
. boje« kada kaže: đ <ll revolucion8'rnim intervalima,
ideje -dobivaju tJrl ISv.oje ostva.rtvanje II život i Iboj'U, koja ne-
retko ,postaje predommantn.a' ·u đ Č gomida.«57
Odbojnost ć
!povezuje sa odbijanj em ekspresionizma leada kaže: .Boja
ideje je vi\Še nego njena konikretna· sadržina. Naš novi knj i-
ževni narootaj postao je vidovit i 'gleda, 1\1 'Slikama. Misao se
deg;radovaJa od >svoje mirne otmenosti! na ono što je u nje
spoljno: na boju. A ukus za bleštave i varljive boje nije oso-
benO'st prvoklasnih. «tl8 ć su tog nov,og 'knji-
ževnog na.raštaja nametlj'ivi II Irušenju, a vrlo skromni u
stv.aranj u, i .. kad treba ć a ne samo ć njihovi kokoti
zaboraJViljaju tpesmu jo njihovi plamenovi ne U knji-
ževnim 6trujanjima novog na.ra.§taja on je ,Pozdravio jednog
đ mladih koji je nruvijestio .vaskrsenje duša«, pri č
je ć iznio svoje shvatanje o.pra.vdanosti i svoju vi.ziju
ove ideje, kao s'trukotW'll' ISv()je vJastite književne estetiIke,
ć se sa Pahwestrinim opažanjima o njemu samom
i o .njegovoj p r voj Iknj izi !proza . • J er danas se mora dvostruko
novo konstruisanje duša. (Novi naraštaj je ovo vreme
morao ne samo ži·vetj" neg.o j proživljava'ti; on je morao ose-
hti svu crnu č sudara, str ahotu pomeranja,
brunu nervOIZu sukobljavanja, materijal no h itanje i !poviše-
nost č nagona. Dt1IŠe, .koje 9U prošle ove vratolomne
.. IbIdem.
If Ib!dem.
7'
.. lb!dem, 1-2 .
$t Lb.!dem. 2.
99
peI.'lipet1!je, č na dale'ke plttni!k-e, ali im ni1e ć
prostranstvo nade, u nj ima ni<j e dogorela verova.Il'je da ć
novo .irzlmiriti neizmireno i kri.stad1sati praelementarnc).«6o
ć je na Ikra.j u do§ jedanput žarišno sveo gla.v ne sta-
vove svoga esej a· kada 'je umj esto otkri.vanja s trukture duše
na.kon rat ni!h č da se II 'knJitlevnosti po-
jav1ljuj'u . m1ltenici !ivoje dote«, i Ikada je č č
u lrnj.i!ževnom s tvaranju novog nardtaj.a. Umjesto
da otvanll :t{pf.Ostranstva novine« i -ll njen govor unosi lt.isto-
riju svoje č i ć s udbi-ne«, da naJ.a.zr .i:zraa; za
nove :znakove, Titam rza nove melodije, snagu za- nove stra-
sti «, 'taoj naraštaj daje . vrilo č <boju ideje mesto njene
suštine«, - p isao Ć i nastavJjao s podsmješLjivirn
ža1j,enjem: ·:tI ć sill'ot injski u svome plamenu ibecz
topline, udara 'u zvono koje daje toUko Č tonove da nje-
gova pesma radosno draži na smeh. Don-Kihot nove knji-
ževnosti i novID svetlih n aveštel1lja ·oo·ara bezi5hod·no u
č 'koje i onako više ne rade.«61
H 1bldcm.
" lbl<:lem. . Zvono«, glll$nllt
Jugosl avenske «ocl.jal-demoJtratake
100
.stranke !Za Bosnu I Hercegovln.u,
liU, 111111-11121, đ Jovan Snu-
traon, 1821. uredndk Duro č
3. MUSLIMA!NSK[ CASOPllS (19HI---1920).
DEKLAJlJ'.ClJE I CASOPISA. BJELEVCEV
lt·NOVI VIIJEK« {l'9ZQ) iKAO NlA!S'IlAV;AK LlNiLrE »BEHARA«.
Naporedo 'Sa rela.ti:vno koherentnim težnjama rad·ikadno-
-demok·ra.tskih naprednj&ka u odnosu na !politi1k,u, društvo i
književnost, tirinaest hrojevar muslimanskog č ć
nost« »organa narpre'dnih naciona1i:sta", koj i je IPod uredni-
štvom Sukrije ć (pisca brošure O nacionalizovan;u
muslimana iz godine 1914, na koju je ć obratio pažnju)
iil3/Zio .od 20. juna W19. do 23. aprila 1920. II Srurajevu -
pokarzu.je s ka:kvim je Jrnjiževno .. ku1turnim potencijaJom i
č š di'lemama·, tjeskobama i usmjerenJima
1I!1arzio noviljiJ musJ.imansld nara§ta,j oU poslijera,tn'U stva·most
L prilike životnog qpsta·nlka· jugoslavenske državne tvorrevine.
To .psmolo'ško stanje i č š i!zlaJz !NIusHmarna
koji j,e sugerm-ao ov.ej č najbolje po.kruzuje stavlj.anje
Ć !pj esme Jutarn;a truba na uvodn() mjest() prvog
broja, ISa ·njenoon sadlržill'Om koja ikao da je govorila, prog.ram-
slcim č OV()g lista i č iskazivala p0d5tLcaJj idje-
101
šenost ;Za .zd·ruženjem Muslimana sa srpSkim borcima Zla
slobodu, !li -kako -to pjesma ka!Že: ,.,:Arenimo se IS nova i s n.ova
na Delo I sar vartr amar zlnrtni.m što ·greju i / Ko oni
Sto za nas krv prdl iše rsmeIo, I poletimQ i mi na vrhove
lepe! «l '(podvukao M. R.).
»Kraljevina· .gliba, Hrvata i Slovenaca j.e gotov č -
!pisao je Š đ Ć IlJi rlfta·n'ku Prva č - [ ... J -Da-
našnju zgradu narodnu dovrši današnja .generacija. [ ... J Te-
melj .ove 'zgrade nije 'Udaren istom ovoga rata ili malo pre
njega, nego se Qn'8 ,kroz vek.ove zidala: od svih delova našega
naroda, svih 'Plemena, svih :k:raljeva li. vojvoda li drugih veli-
kana. e I nakon h istorijS'ko-državotvornih evokacija srpskog
naroda, u kojemu je isticao č č vezanost
vladalaca i đ Nemanj e i Dušana, Rastka oi Kosova,
žrtve Lazareve i -kosovskih junaka, bez kojih ne bi !bilo pod-
streka za ć junakovanje li. hajdukovanj e, ,bez č opet
ne bi bilo đ đ »niti Ibi vaskrsla Srbija i ne bismo
doživeli danaAnjice našeej nakon evokacija č hrvatske
povijesti ·u imenima Gaja, Strossmayera i č ć 1: slove-
č doprinosa narodnom uj edinjenju, - ć je svoj
č posvetio »muslimanskom delu našeg naroda«.:2
»! muslimanski deo našega naroda, - pisao je on s te-
žnjom da i Muslimane, .s rpolZi.vanjem na nj ihovU! !prošloS>t i
h istorij9ke !Zas1uge, Č kao a,ktivan š č
č II [posli jeratna- !Zbivanja i s odlbijanjem prisutnih
č ;prigovora 1 ć č IPrav?"
- k.ojJ je u Bosni ,bio Varla.n 'Socij<»lll'i i č č
imao je II historiji našoj narodnoj svoju ulogu i sigurno je,
da nije bez zasluga naših dedova Bosna osta<la nacionalno
č zemljom ci. da nije doživela sudbinu Tra:k:i je i Makedo-
nije u nacion'alnom pogledu ,od :invazije Turaka, - isticao je
on i nastavlj ao kao da brani Muslimane .od suvremenih poli-
č :prigovora zbog austrofilstva. - Ni !poslednje doba nij e
onako crno, ·ka-ko ,ga ć mnogi da ,prikažu, i kulturno
č .i brojem snažniji ,padali su ·na lepak 'koruptivnom sistemu
Austro-UgarSke. Kod nas se može govoniti samo .o tom, ko je
I Aleksa ć Jutarnja truba. _ • SI.Ikr1ja ć Prva rel:!. -
ć 1/1919, l , 1, od 20. Juna. ć 1/.1919, t, l , od 20.
102
Vliše ili manje bio infidran tim otrovom (austrijskim siste-
mom), i oco ga je više ili manje pomogao. No i Lll tom dobu
ima naš mUB1irnanski deo naroda svetlih momenata; u ratu
za đ još svetlij.ih primera. Stoga ostvarenj e nove
dr žave smat ramo ostvarenjem i želj a naših muslimana.«8
č ć 'kao ,perlij)ektrlvu suvremene egzistencije :tm'llS1i-
roanskog dela našeg na!roda« .»svesno nacionalno delovanje« i
radik'a.:1nu i2r0jenu stanja u kome se on ć je
utvrdio suvremenu si·tuacij-u Muslimana na lculturn<Xm, sooi-
.i nacIonalnom planu, a njegovi č predstavI'jaju
hlstorijslw dolwmentaciju o atmosferi tjeskO'be i neizvjesnosti
'tl kojoj je ovaj narod ž1vio neposredno ·poslije rata. ć
je d a Eru Muslimani 1.1 kulturnom !pOgledu »zaostali«,
jer »nemaj.u ni jednog procenta pismenih lj.udi«, a od toga
»još je manji procenat sposobnih lj1udi«, dok ::tnaše a'kad'emski
obrazovane Jjude možemo na prste pobrojiti, a !k:ulburnih iinsti-
t uc1ja i l.l'adnl'ka na kul·turn()rn polju nemamo gotovo nikako.«"
»Socii-alno stojJmo još 'gore, - nastavljao je on drama-
Č - Okd(,ica n aša ć nas ikao .balast.« A kr.ivi01l za to
pripisivao je samim MusLimanima, š ć to slikovito
s težnjom za 'potiTanjem nji hovih posebnosti, Ila ipoltpunim
integ,raliziTanjem ovog naroda 11 suvremeni Š č
poredak i .za njihovom asimilacijom u celinu«.
đ brat, č jedne ,porodice, nerado 1e gledan, težalk je
svima lU porod}ci, ako se ne ć da p rilagodi č i metodama
.rada ce1ine, « - .pisao je on da .bi sa istim ruz-budenim t<m.Om
uzvilknuo: »1 nacionalna celina nas ć kao - balast«, na-
ć oi za to č subjektivne ,psihološke uzro'ke d to
na strani samih Muslimana, koji se, prema njegovu mišljenju,
sami ć đ II sredini lU !kojoj žive, se4(
i »vode č samo o svojim č interesima«.
:tPored. posehnog vaspitanja :kod ć ć posebno vaspi-
tanje u školi, sa posebnom metodom posebnd.m pismom -
da stvonimo posebnu m.us1imanslru dušu .i č pleme u
našoj driav.i«, - pisao je on s nacionalnim prepuštanjem
ć poLitici, ć č da .postojanje
' Ibid e m, 1- 2.
• Ib !dem, 2.
103
»nacionaln.e kod Muslimana č ovaj narod
»nacionalnim balastom« .u suvremenom č životu. li
š ć svoju analizu konstatacijom da »ekonomski,
ako se 'UlZme avne samo .bogatstvo, stojimo č ali »da
6emo !propasti. ak:o se iZa vremena ne apametimo«, - ć
je istaikao da su to »Ta'Zlozi. radi 'kojih je nastao ovaj naš
pokreto:, i iznio je program č lborbe, koji se
sastoji 'll »radu« .prožetJu idea1izmom, u đ latentnih
energija 'll našoj Jnteligenciji«, »unošenj u ć u naše pri-
li:ke«,6 t 'uz to je :formulirao »trJ ,glavna prJ.ncipa 'ko.jim se
rukovodi naš !pokret: n acionalnost, naprednost d. demOikTa.ti-
zame, slifula U mnogome ,programu Ra-De-Ne. »Nacionalnost
naša jugoslovenska, - !pojašnjavao je ć ove princLpe,
- odnosno sI1pska, .hrvatska, slovenska; č dakle na jedin-
stvu troimenog naroda našeg. [ ... ] Napredni smo stoga, što
ć da gledamo na sva socijalna .i \kulturna !pitanja savre-
menim pog.ledom, a 'ciem<>krate ·zalta, ·š-ta u svim tlom pitanjima
tražimo najtešnje č š ć naroda.«
7
U istom broju, od:mah nakon I{.wtovi6eva u,vodnika,
Vladimir ć je ilZrazio svoje poglede na i»offi'us1iman:sko
pita·nje«, koje za iUjega. IPredsta,VIl ja više »versku sadržinu«,
iza koje, po njegovu mišljenju. ne o'staje vite ništa., !IIlad.a
.,.ilm,a, č stranaika, 'koje ga Č kao uvet i bitnoot svog
n:pstalfl·ka č i 'da.nas, kad UIZ versko IPrida.ju sebi i nacio-
nalno iH ibar na;c'ionadno ž ć ime«.8 ć hi!Sto.rijat tog
pi'ta'O'ja., koje .je >prema shvatanju, hilo na,jprije vjer-
sko, a lposlije 1878. !klasno JI č on je ilznio !pojavU! .da
su č š muslimamki' Srbi jednom izjavom pOSJtaja'li
Hrvati i obratno« i to iz materijalnih interesa, š ć
!\l'U ld-asne 5vr1he... srpsko-'hrvatski ania;ganizam u Bosni«,
dal Ibi č na' kraju sveo na suvremeno formi.ranje Jugo-
sla.verrske mUSllimanske ć .:r.Ka.kvi ilIlogU
biti ti specijalni muslimanski interesi jedne zajednice, koja
se ć ,iJt se Ibar !Za ta·k,vu oglašuje, Ikao nacion3ilna. i jugo-
slovenska.? Verski; daJ.ole I ć .. M·u-
deo našeg .naroda- ima :sudbinu \svih na'S. Mi smo
• rbJ.dem.
• Ibidem.
f .I:b1dem.
104
• V1ad1m.1r ć Mw;llmansko
p LtanJe. - ć 111919, l , 3.
sv·j jednad, svi jS'to; jedna nam j e kr v, jedan jezik, jedna
Ć
U okviru ova.kvih č j . društvenih
Weja ovaj list je donosio i ;priloge, Cllli se :irz zbira
te sa.radnje može č da je IPrivukao v.eoona malo mu-
sHma.nskih 'knj i.ževnih snaga: jedino Ahmeda ć
koj i dbjavljuje tl njemu. !pjesme za ć zbirku Haremska
lirika ti JLoorua ć kooji đ :.§tanwa poeziju, te
Hasana- koji obj aMljuje jednu IProzu i jedalll č
OstaJ. ž prostor ovog č /popunja.vaju prorze
B. ć j J. Palavestre, lilan:cj. i eseji lB. ć i M. Budi-
mira; t u je i· neko1iko ć !pjesama, ,po jedna pjesma
ili !pjesma u prozi I. ć ć u vozu), Đ Banjcao, B. Pro-
ć Lj. Sankova, M. ć R. ć .D. Ra-
dovoca, M. ć po dv'bje ,pjesme J. Ć A. ć
nekoliko knjilžev-nih priloga J. ć itd. U č postoje
j posebne ruibrike u kojima &e .itzvještav.a o književnos>ti i
umjetnosti, a iz svega se, a posebno iz sastava saradnika, vidi
književna vezanost i potpora, č š i duhovna
.omOadiln .. ska :srod.noot ovog Č ISa listovima Ra+·.tD.e-Ne.
Jedan esej !Borivoja ć objaVil jen u č »Bu-
Ć o P ala.vestrinoj knji.zi Sivi vidici otkr iva dUlhovnu
i prirja.teljs'ku vez.an.ost · ova dva č ;koj i- SlU- 'll tim ramm
go.dinama radili na ožLvlja·vanju č
ževnog il kU!l.turnog života, i u isto v,ri.jeme uka'Zuj e na.> kon-
troverzan kn}iževno-woralni odno.s đ ova dva p·isca.
Na za.vtšetku .Jedrt-ilke Palav.estrine Iknjige ć č Kao
jedan od 'l"arzloga svog ta·ko opsežnog ,referata težnju da
dokaže kako se "» U ž1votu i II drU:.Š"tvu može q>ri1a.telj da
se u lliteraturi ne bude neiskren. , i 1.0 fPOsebno stoga što je
Palavestra o njegovoj prvoj knjizi Zalasci :. pi'Sao
pohval no Ikao prijatelj« tU ". Slovenskom j u.gu« 1918, š'to mu
je »na·nelo ,bola • .
lO
Ove č se odnO'se na PaO.ave5hrinu
uvodnu mOTa-Inu dile-mu. objektivnosti tPrem.a ć ikao
drugu i na opredjelj enje da objašnjava nj egovu prozu pred-
• Ibl.dem. pove1lke. - ć 1.11820, 2--3,
lO B{orl vojeJ ć II znaku pri· :n.
105
ratnom j, 'r<lltnom .duhcwnom at'mosferom omlad,ine i »odrnar-
ruJkom« n<lld slarbiJm stramama, knjige.
Natsuprot Palavastrilnu [pOstUrpku, ć trudio da bude
objektivan i č II prik8lZll njegove !proze, o kojoj !piše
sada 'dlrugi put, jer je p i-soo i () njegovoj knji!z'j Na belom
hlebu, !pa je, nalkon ·twodnog ć .dijela o ikriozi S:I1pske
poSli,jera1me rpripovijetke, iznio tvrdim i1SkazLma, uz »rznaikove
č -talenta« i primjere ,koji 'Pokazuju kohko je
Palarvestra još uvijek ,»nesamostalan i .bez ik<llkve književne
rubne«, mada je, IPrema Ć itsikarzu, II faado:b'J.ju od
dvilje-tri god,jne ,Mlpisao na.jma<nje !pedeset pripovjedarka, no-
vela i s kica. On je otk.rio tl; 'Palavestrinoj' !prozi »jaJku školu
severnih, č č gorostasa Strindberga«, iako !': ma-
otra da .se u ovom č može đ Č Ikako »dobri, č
ne moraj u ima.ti uvek 'dobre č On mu je zamjerio
zbog 'odsustva koncE!ipcije utiska cjeline ti njegovim pri-
povijetkama, pa tako i u ovoj Sivi Vidici, po formi' dnevniku
-ll kome, kako ć ,piše, ,:o ne shvatam 'njegove osnovne ideje
iH prOlblema«. Kolilko u njoj ima ·»dQbrih, živo pilsanirh scena«,
objašnjaNa darIje ć toliiko I",'trostruko ima đ koje
oMluj-u sko'kov·ima, nedoslednostirma" lažni.m emfatZa.ma, č
'PUlta stra'llicama 1P1f8lZne ret orike J :g.urovog ,kidanja kOfi'tinu-
j.teta Ipri<povetke«.u Ova, k,nitika je tako, sa svoj im motivima,
ostala. lZ1mitmlj;iiVa kao ·ralni č do.kumen't I() Ć i nje-
go.voj osj.etLj·Lvoj, s ujetnoj i, temperamentnoj prirodi, što ć
i kasnije mnogo !puta đ njegove istUjpe II knj iževnom
,životu Bosne iHercegoviine.
Drwg,i č lli 'tLm prvim poshjeratnim vremenima,
ikoji pokarzuje drll!Štveno i, duhovno starnje Mu.s:1imana. !bio je
»Novir vijek«, č rza dru.š,bveni život, !privredu i
'Hterarturu«, koji. je 1. ma'rb 1,920. pokrenuo A. Himi Bjelevac,
kao i· ć mladi .1mjilŽevnli:k s 'kra.ja. austrougarskog 1r3JZ-
.dolblja. U uvoo'nom č !pod naslovom Progres Qn je ispi-
sao č č o toj rposiLjeratnoj društvenoj situ-
aciji ,j !položaju mool'imamskog naroda u njoj', imrarzio svoje
•• Tblclem , 35.
" 1b:Idem .
106
ć koje ć h'ajati još du;go poslije 1920. »Do-
đ nas č mi osta·j.emo za progre'S()m ... , - pisao
je on kao nekad č ,.,Behara« i drugih mUSlimanskib
listova. - nemin()VflO ruši .sve što mu staje na put.
ć nam se nova !pi,tanja', Č smo stavljeni !pred važne
đ gdje nemamo k ada č Ne daju nam ni
razmi5liiti, jer nas prest iJže. Konmillari d.anai§njeg do.ba
su novi teruetiK!j, il i preživj eli IPra'kt'i.ci., ,koji stoje na Skraj-
nostima, - đ je on da 'b i đ i.z.abrao »srednji
,put evol UI cij e ) IProgres a- e.lS On je vidovito konstatirao da,
jako je !rat .prestao, »llIZr oci njegovi nisu !prestali s JlIjLm« i
tv·rdio !bez naciona,lnog 'Ophlmi.zma č Ć S.
ć da su i socija·lni život, i i k'llIltura
i najpredak ostali »u zn8iku piJtanj ac, ć tako veoma
rano drugi, đ đ ali po1i tieki č i' kuJ.turno-
-histor ijski tOok "ll muslimaonsko.m knJiževnom životu, koj i ć
napo-redo sa onim ž t rajati sve do kmja'
đ r8JZdo:bIIja. Bila. je to za Muslimane siJbuacj'ja
č onoj iz ausbrougarskog vremena, u kome su đ
traj aJl e 'dvi\je đ č struje, koJl·!ormi-
č i ()'poziciona, samo što je !poSlije rata, s promjenom
l·ežima, dC@o do !promjene Č
ovih struja :pa, j e nekadašnj a, oporziciona sad posl a'13J režim-
s ka, -d ok se nekadašnja. č od na-
ciona-Inog etnocentri2ma i težnji 0p01it.K9kog integr,alizma ·koje
s u t ada zavladaile.
».Naše je društvo ,k,renul0 rpuotem: rarz:uzda.nom,
pov.I""Šnom živQotu, p isao je Bjelevac, ć suprotno
ć posebne muslimaooke interese i ne ć i!Zlaza,
- s ,gQoSd)oj·a'l'Stvom se č ha!Z8Irdira, naša je
kUtl t ura Ja'Žna. Široki slojevi· naroda su zaosta.li pred progre-
som vremena .. . « On je Q.o:bro č i \Sažimao dol'ušt veno-
č težnje toga dOba : »jednt su Izagova.rwli dosadašnje
stanje uz neke i!Zl1l jene, drugi s u tražili r ad.ilkaJne 'ref orme,
a ć ć ć ovog st!llllja, likvidaciju ovoga si.s-tem.a
.i č č - ali. Bj elevac je đ b ir ao
za sebe i za. svoj č orilj entacilj u tl kojoj ć sl U!Žirti
"A. Hllzl BJelevac: P rogres. -
Novi vi:Jt'k, 111920, l . I , od I. marta.
107
gresu vremena'«, urz č dnevne politike. , a pra-
ć IPrivrednog raa:vitka j :..svili soci1a1nih
pitanja., Q'.SobiJto onih :..koja lZa'Sijecaju, ·ili su u vezi sa ži'V'O-
tom nas muslima.na \lo Jugosla.vij h, a od svrh ć ć
br igu posvetiti xo pridizanju i razvitku muslimanke, ć
mushmanskoj naobra!2lbiJ. raa:bijanju ana1fa:betizma i ahlroh.o":'
fi.zma. ,u i sve to u okviru, vi1e1k.a'. koji
č ,:. rad, potreba, duh Vll'emen.a •.
16
:. Novi- vi.jek. je 'k;njiževno nastaviljao liruju _Behara. i
»'Bisera. , što se vidi 'PO rnjeg:ovilm saradnici!ma u oblasti Hte-
rature i !PO karakteru nj i'hOivih IPrlloga. lU ovom č se
dbjaV'ljuje č dldus Ipjesama' umrlog Muse Ć ea.-
ć muslimanskog č đ genertIcilje, nekoliko aneg-
dota o' njemu., Semsudirn ć objavl1uj e dokumentacij u
Iz Cazimovih pisama, a sam đ !PO duhovnoj srodnosti
s ovim !piesnHro.m objavlj uje esej 'Pod naslovom Musa Ć
ć Lir iku o'bjavJjuj'u, !pored toga·, j oš i Swfvet beg ć
(Miorza Sa1vet), .koj i ·uz to IprevO'di d Hajjamove Rubaije, i
Semsudin ć (Karan:filagar), te Mwtafa Cedi<: (Gaza.n-
fer), a prozu.: Bje1ev.ac, d tD 'roman Medu č ljudima,
jednu novelu J niz !poetskih iPI'Oza·, zatilm ć dok Edhem
Mulabcl it objavlj1.llje jednu () Hasanaginici, a Hamd.ija
ć (Ata ć č irz o'l:)l aosti 'kulture i !pedagogije.
Sve to, uz o:psežnu đ pod naslovom Iz prošlosti »Behara.
i lprevode iz turske Ik: nj mevnoSti, otkdva 'knj ilŽevnu, strukturu
ovog ,kratkovje'kog č kaji j e nastavljao jedan 10k ne-
davne muslimanske književne tradicije.
đ nemuslimanskim prilozima, koj ih đ ima u
:. Novom vijeku. , zapaža se odsustvo onih saradnika koji su
pružili podršku č ć i koji ć đ ka-
sruje u :.Ga.jTetu •. IPod !punim imenom ovdje se o'bjavO.juju
p jesme Alekse ć a '1JZ oo i jedan č o ovom pj e-
pjesme Veljka ć zatim Jele V. ć ,koja
p iše u njemu i o filmskoj umjet nosti.
.. đ
" đ I.
108
4. DV<A JEVTlCEVlA 'CA!SOPISA: .KNJ,!2EVNA KIMTrK"'.
I oKNJ!2EVNI PREGLED. IZ 11923. KRFJ1ICKI CLANCI,
SADR2INA. JEVTICEVA KNJJZEVNO-KUL-
ORlJiEJNT,AOIJA. [)RlUSTVENO-POLLTICIW PRO-
ZRENJE U eLANiKU S. Ć 'J- ZABA VNJK« H. HU-
ME (lS23-1924). SARADNICI I SADRZINA.
Dva ć č s č dvadesetih godiJna, koja
su, za 'l'ruzliku od ovih rarnih hilhrjdnih, č
nib Jisbova., II samoon naSlo;vu imaJ.a književnu odredruc.u i
predstavlj,ala ,izra'Z ,shvatanja knjilževnosti i litera.rnilh ideja
ovog lPisca li 'krurga koji je on ak''W1jao, ,bili su »Književna
kritika« sa s voja. dva sveSka -za. april i maj i t»Knj iževni pre-
gled« sa -književno :prošhrenim n aslovom kao njen nastava'k,
sa nešto obimnijilm brojevima .za oktobar i D{)Vem'bar, aba
iz godine 1923. I ako iklraltka vijeka, oni su č .ne samo
kao izrau: aloti'VllOSU ovog pionira č
knji/ževno-kllilturnog ž na ml.adobosans.k.im t radici,jama,
nego IPO svo.jim prog.ramsk'im koje je ;prihv(lItao
jedan skup mlad'ih ljudi te ,po svojim, .ist ina maOobrojnim,
saradnicima, koji Ć <ni 1928. formirati i č Grupu
sarajevSkih knjiiževnika.
109
U ,prog.ra.ms'kom tekstu »Knji.ževne kritike« Prva stTana
mogu se !pratiti ć [pogledi· na 'književnost , s punim
osloncem na književno-idejna shvarta.nja ;pr edratnog tzv. mla-
dobosans kog naraštaja, te n jegove vlastite koncepci je ·u tim
č danima, ·koje je ć još od 1918. neprekMno
izraža.vao s težnjom oblikova·nja· jedne č
osnove za stva·ra.nje Iknj i!Ževnosti i ra"Zvi janje kn ji:ževnog žj-
vota Bosne i Hercegovine II novi-m prilikama. ć da pre-
đ gener acijske po.dj eIe ikoje su se vršile <tl hrvatskoj i
sIJPSkoj a pod tim [pojmom II stvari d a obesna.ži
č i· č oprevi'fanj a, toe reflelese tih
procesa II Bosnj, i Hercegovini kako na estetsko-idejnom
planu tako i s ()I}YLi rom na nado.nal ne knj iževne tWc:ove iz
prethodnog .razdoblj a, on je o'dma!h na· č izjavio kako
»ovaj č ne .preds ta·vJja pokret nhkakve gl'upe, on ne
pri,lpa-da ni mla=dim ni starim u .književnosti«, 'kaiko on Ć
da govori za sve i o svima. tl> knj iževnosti«, al h je odmah
nakon toga odao njegov omladinSki avanga-rdizaIn idej no
motiviran iostim onim ra;;d'OZi.ma 'koje su i .m..ladobosanski
č u svoje V1r ijeme isticali: »Sve Uo on ć to je da
da izrazza .i!Zvesnim -snagama koje ć da se ,razviju u jedn·oj
uskoj, kr ivo lJ)osta.vIIjenoj sredini, još celoj lPl"'i'tisnutoj
r ima na desno i· Jevo, ć !da govori jas no i otvoren"O,
nesmeloj t oli-ko da virdL un8ip"red L unazad bez !predras uda,
č dovoljno da se ne !plaši velikih 6trasti i ć
ć
U s vojim .knj iževniun rpo.gledima on se i u ovom č
držao sredine, s a lPovrameni1m istupima udesno, ć što
se č odnosa jprema. životu, da istakne realno 'kao klasii: no
II književnosti koje j e 'Ujedno i č č a, u iPO-
g.l edu č eSltetskom, na č kri1erij [j epote 'koja je
primjerena vremenu i društvu.. ć ovu s voju osnovu,
koju ć u "d.rugim -s voj im č .produblj iovati još
dimenzijom dUlŠe i psihološkog, ć je izjavljivao da ć
ovaj č raczli:lrovali S!ml.O dvije vrste -p.iosac8I, dohre i
đ ć istovremeno da je književnost . živ orga-
nnam, u ć i ne č ć I» ko.ntinuitet
' AnonIm {8orlvoJe Ć Prva l, I, t a april.
strana. KnjUeyna kdt1ka, 111923.
110
književnog stval!alnja«, što je rpredstavlja-Io u stvari njegov
odnos, s jedne strane, prema rporatnm č o.dIri-
canjima tradidje, a., s druge strane, rprema' ndi'hovim zahtje-
vi ma rza mijenJanjem knjJževnih formi i sadržina, i u isto
vrijeme njegovu .t€Žnju .za đ č tih posli-
jeratnih .knjiJžev-nilh !prevrata i v.raeanjem 'u odnose umjere-
nog rJhberalitzma unutar đ w.UŠtvene sredine, kojoj treba
dati !ponstka.ja, ideala. il snage za duhovnim i moralnim pre-
obr..:najem. CaSO!Piis J»Književna krriti1kac, prema njegovim ri-
jooima koje do kraja otkrivaju mjeru njegova. qportunilteta
i. ocfuojnos.ti !prema· revoluciona·rni>ffi ·književnim zalhtjevima,
- lJne dolazi da rarzvi·ja neke .blede revoluciona.rne zastaNe
pod <koje ć da se sakupi nekoliko, sebi ć \pd-
jat€jJ.ja oko jednog 1ooJf.ans'kog sto13', vezanih naklonostima i lli
mutnim 1Mtinama, okupljenih u jedne jedine ideje, ili
i bez nje«.2 Da, ihi zatim u rri.tmu ovog č odri-
canja i đ iiznio s uštinu svojih vlastitih Shvatanja
književnosti: lJ On ć gledati na Iknjiževne stvaTi i lj,ude koji
stvaraju "književnost rpo njihovoj realno; vrednosti, !PO snazl
koja je u onome što dalj'u, po elementu č u njihovom
delu.c
s
(!podvukao M. R.). Malo dalje u .istom tekstu on ć
ovu /poetiku svojiJrn đ 'socijrelnilm shvata-
njem živo1a. tt k njiževnosti, izr3lZicrna đ non'konfor-
miJzma te č energije k.oja, kao i 'u mladobosans.1roj
kri'tiei, !prelazi ll' mistiku i iracionaJno žrtvovanje. »2.ivot, u
prV(lOl redu, - U!Zvikivao je on, - snažan i bru.f:aJan, pre-
nau>ct ć opijen lelpotom, smeo i go, i izraz tog života
u formi k.oja treba ,da je 'l'atZumljiva č 'Ove 2effi1je, -
naglašavao je ć na moderne .j objašnJavao to zalaga-
njem za soc1jal no shvrutanje Hterature, - jer je !književnost
deo opšteg žwijenja, i.zr.ruz !Svih enel1gija koje dižu i grade
jedno vreme, i nije ništa, .za sebe, i ć sebi, ni'katkav
llltra-egoiz,!m i llleosetljivost za stvarnost. «"
Č č (Ivog č - nastavljao je ć
II U:itom zamahu tonu. - On ih nema, jer se književnost
ne .može kodiTi'kovati u dogme, ali mora imati
mere, Hnije do i ispod -1epote, i č ,kako da se ia.razi
I đ
• Ibkl.em.
, IbJdem, 2 .
ill
lepo.ta jedn-og vremena !Za jedino vreme.«1'i Na.poredo sa ovim
istiJcanj em svojih shvatanja ·književnosti .kao programa č
sopisa, ć je IPravio Č oovrte na. !pisce nemia"ne
posli.jera1tne generaci je kojj za novim oblicima« i
::OiPen-tiŠaju ISe od vremenskog ::tvina Judosti««, i koji' su »tol iJko
smeli da ika;!u da je s ve laž št<l je dala IpI'O."§loot još !pre no
što su u.s;pei da i!Zraze :tnovo««.6 Sve je 'u ovo-m progr amskom
č ibHo u ·znaku Iknjiževnog i ideološkog č
č više sa č nego sa ,beogr adskim knj:i žev-
nim životom, i sve u znaku »-pre svega č s a
č 1<i1praV'1rom: .bez pitanja da .li je to č
Knj iga Pro.po.vednik.a -i:Jj Ć ždrebac g. Rastka P e-
Ć Da: hi. se na: Maju ovog uvodnika č osvr-
tom na Bosnu i n jene 'k.njilževne lPer-!.pektive i pol'ohj ok.nji-
ževn·og IStvar.mja nj enih pisaca ll' jugosl a.venskoj državnoj
cjelini: ,;oTo je n·ajviše što ć ISe tražiti od saradniika ovog
dela č M. iR] , Ikoje se prvi !put 'Po ,ratu javlja; u <tqploj
i osetljivoj Bosni , sarrnoniklo, ovaJco ć Ono j e
potreba ovih !ljudi: .koji žale da !bud'u s8tradnici pri obnavljanju
jugoslovenske knj"i:ževnostb, kao ..što su č II 'doba isku-
šenja, ibili 'Saradnici onog velikog IZam-aha č
U istom ovom hr.oju ,.Knj.iževne .k·riti.ke« objavlj.ena je
i jedna: Ibiilješ.ka ti k,o joj s e č da ć »sve ,bU!de dolarziflo
od uredništva, Ibilti· štaJIlipanO lallini'Com i ekavštinom«, dok
se !piscima »·pušta na ·volju d a se služe ipismom 'kojJm h udu
hteli : ć iJ! aati.nicom«,9 !bez napomene da li i m se
dozvoljava ijekavšti'na u nj.ihov1.m ,p.rillozima. Istovremeno se
u drugoj Ibiilj ešci č otkriva idedloški kon.tilOui.tet ovog
č s tzv. Ml-adom Bosnom i Iknji!Žev.no-dUihovna srodnost
s njenim piscima.
Mlada Bosna, koja je .pred rat pbila č svoj život
snažOO i prk.osno, -danas je mrtva. Njeni č su rasi-
jali svoje kosti po celoj Evropi, II teškoj i l1ejednakoj borbi
s napri-jateljem otadžbine. Ali njihova imena i njihova mlada
dela su ostala. Mi ć .ih ·se setiti II ovom č koji
je nastavak nj ihove misli. Njihovi živi drugoVli s u uspeli
da .zabeleže svoja ć na njih i ć ih ru I::t Knji-
"Ibldem.
I Ib1dem, 2.
• Ibidem, l.
, t b ldc.m.
112
o Anomm: oko ovog č .
krltik-a, 111923. 1, 48.
-=<
žev.noj kritici., bez rezerve, 8 vremena na vreme, da ovom
č !partizanskom, ,prlj avom dobu ,prinesu za č
š ć malo duha l dealizma d č U projektu su, za
sad, be1e§ke o Viladimiru ć ć Milošu ć
Jovanu ć i Gavrilu P.rindpu.
1o
Sastav saradnika . Knj.i.ževne krioti ke. lPokruzuj,e kakve su
bile knji2evne snage ,koje ISU se u to v.rijeme okllipljale oko
ć i stupa-le u književni živm, i .koliko je b.i:l.o na broju
mladih !pisaca ISU tada U!Z ć nastojaH nastaviU tra-
dicij u tzv. (Mlade Bosne, i r1x> naJprije !preko Ra-De...Ne i nje-
nIh li5uwn da se kasnije organiziraju u GrlllPu sa.rajevskih
knj.i.ževni'ka. Pjesme ul ovom č objavljuju: Mihawo
Mk on, MiJution ć Haroza· Humo, ikojemU! je 1919.
godme Ra-De...Na i1zdala. u stvar i č zbirku
stihova Nutarnji .život, MUan G. č ć J ovan ć 6Vt!
kasni-j i č ovog .književnog dru.štva, a pored nj.ih još
Radovan ć Peta-r č Mi!lan ć i jedan pod
pseudonimom ·. Veni«. U dl:lI.asti proze javljaju se -Mi1r ko Mak-
ć !Milan č Ć Mar·ko ć i Borivoje ć
đ ć č Grqpe sarajevskrh ž te
Rudolfo Varadin. Sbudi.je i eseje pišu Pero. č ć o sve-
tom Petl'u ,Cetinj$kom, !Mid.an Sare o Cehovu i ruskoj drami
te "o evolucij i! 'književnog jezika, dr Pavle ć o »jedn"Om
č d-ed'U Đ đ ć o
!priv8ltnom kulturno-;prosvjetnOll1l radu u Bosni, dok ć
objavlj uje !prvi d io eseja pod č naelovom
č haos. je u:z to .sad'l'Žavao i rubr i-ke
».Knji!ževni !preglede, .,.Muz.itki pregledo:, u kojoj se jaV1l.ja
Jovan Pala.:vestra, š jpl'eg1edo: a u drugom broju i
č i ,.K.nJJ.turni preglede te »Bele.škeo:.
Ovi isti saradnici- prel8!le u :. Književni 'Pr egled«, Jevti-
ć č _ sa istovetnim shvatanjima i stavovima i istim
TaISJ)Oredom ;priloga i .rubri.ka, ta'ko da: se on ,po svemu .mOlŽe
smatrati. ,nastavkom <:.Knjilževne k·riti-ke«. I u njemu objavaj'Uju
pjesme Hamza Humo, Emil ć Jovan ć Mi-
lut.i n ć te !Petar S. ć Jusuf ć tt Jista
lO Anon1m: đ BoSna. - Knj1·
!evna kritika, 1111123, l , 47.
8 - Književni fLvot .. .
113
Ć Dušan đ te pod pseudonimom
»Veni«, a priJpovijet1ce Marko ć Jov&n Palavest ra,
Bor1voje ć .tP Radovan ć d ak!l.e, ll' veeini ć
č Gr>upe sa.rajevskih iknji'Ževnik&, dok eseje i stud.ije
pilŠ-u: Borilvoje ć {U znaku ć Ibr. l, Pometeni
jezici, br. 2 te o č B. Soa«<,
br. l), Milan Sa·re o evO'ludji književnog jezi·ka, Pero Sli ...
č ć Studiju za psihologiju pesimizma, A·rsen Vencelides
o !predistoriji svjetskog r ata:, a !pored !prijevoda i.z: sbranih
knjilževnosti 'koje ovaj č đ donosi, đ prilo-
:t:i,ma izvan knj iževnosti jj kulture, č se Š Ć s voga
do.kumenta-rnog č o tome š č vre-
menu Šllkrije ć pod. naslovom »K njiževni
pregled« i akcija za narodno jedinstvo.
·Zbog ovog ć 'kontinuiteta knji'ževnj.h i idejnih shva-
tanja:, saradn Lka i đ II ·»Knj0:evnom pregledu« nije
hiJo ni' ;potrebe IZa nekim (programskim manifestom. Na kraju
prvog hr oja samo je obj-av\l jena bilješka II kojoj se nakon
ponov,ljenog uvjeravanja da to nije ... nikakva Igrupa, nilkalka'V
lo.ka-I ni ni wko knji,ževni č č da »u.red:nrllk. pod
ž ć sma.tra, sve manlfestacije duhoV'll1)g život a«, da
ce dati. mjesta ne SMlO ć radovima i onima· »koji
se odnose na Ž u najužem s mislu č ć i
»9trogo č u kolilko oto dopušta njihova k njiževna fo r-
ma«, te d a ć ovaj č pratitL ll- p rvom redu »sve poja·ve
u oblasti douhoWlog ,života u Bosoj« ali »po !Inerilu koje ć
urpotrebiH ipri oceniJ knji!ževnih pojava u drugim .krajevima
naše Otad.ž:bine«. »CasopilS wzima· j.zuzetno još jednu duižnost
na sebe, - zav·ršava· ć 'll ,ovoj ,bilješci, - da, II Bosni ,
ko.ja !po terenu i nacionalnoj svežini pruža da ć dati
ljudi od vrednosti, i.znalruz1 .mlade, 'da ili neguje, - š ć
i ć !putem d1& koj i ukazuju njihove ·ml ade fIPOSobn'O-
sti. «1t Na !posljednjoj strani ovog !prvog broja kao ilustracij a
ove č širine i i9to.vremene ć Bosni done-
sen je »san-adnika »Književnog !pregleda« zar ovu
g.odinu«, u kome SUI rpored imena ć č na stra-
nicama ovih ć č i ć Č Grupe
ć Bor!voje] ; Oko ovog č l, 63-64.
sO{I\sn. - Književn I pregled. lI19U,
114
sarajevskih knj iževnika, 'navedena i neka druga, potencijalna
kao vitlij,a đ č [pOliti ke i usmj erenja ć i ovog
njegova, č koja nije ostvarena. đ .nj ima su knji-
ževn()lhis'tori'jski č đ imena ka'O tto su: Dirmtrije Mj-
ć knj i·ževnik, Londou; SimeL ć književnik,
Beogra-d; Vel j'ko ć iknj i1ževnik, Beograd; MiIlan Marja-
ć k.njiževnilk, Zag.reb; Hi:fizija Bjelevac, novinar, Sara-
jevo; Ivo Ć knjJževnuk, Grac; dr fra Augus tin č ć
Beograd; Safvet1b€lg š ć Saraojevo; Vladimir Tmuša, knj.i-
ževni'k, Sarajevo; SlI'krtja Ć publicista, Sara:jevo; Niko
Ć ć profesor , č Roonan ć akademski slikar,
Sarajevo; dr J ovo š ć pro-fesor, Prag; Mirko ć
sveštenik, S3Ira.jevo; Jela ć ,knj iževnik, Sa'rajevo; JtI!Suf
ć advo.ka'ts.ki ikoncEW. Sarajevo, .itd.
12
U jednoj drugoj :biolješch ć je č nacionalno-
č Ikontinui,tet ,»Književnog pregleda« sa njegovim
č IPrethodnkima itl iste serije, č ć rad Jovana
ć »na duho,vnom ujedinjavanj u naše nacj'je« d. I» nje-
govo š iroko J ugoslovenstvo« II vremenu »,polbj ešnjeliJh stra--
sti«, t PQtre.bu Principa ri njegovi:h drugova ».kao
č osveštenog naiCiQnaJi!2:ma, j, još više, kao boraca za
socij a'ln'u .pravdu«. }} J er nJihove kosti, - je on, - nisu
!položene da miTno č u dbasute govorima sa ...
moza:dovOlljnih đ i vencima paradnih rgovornj'ka, nego
da iz !ponikne 'seme 2a jedan pravedniji i hum3lIlij,j, red
stvari u ovoj zeml j i.«18
Svoj .od,nos !PIema su.vremenom ,»duhovnom« životu dru-
štva odnosno prema suv·remenom književnom s hv.aotanju,
J,evti": je itzra:zio u č đ u č Pometeni jezici,
i ,to još jednom sa doslj ednom š ć prema moder nim
knjLževno- revol-ucionarnim IPrevi,ranjima. ć okvil1" ć
lPoutnilhzfuIva.nj'a', on j e spomenuo i. »ve1ika 'Socijalno-eko-
nomska ć u drugim ikUllturnim lZem1ja.ma pa. j
kod kaja sili, tkako on kaže, č poznata«, aU je
prvenstveno u;pO'ZorilO na '»znat na duhovna mag-
netske igle«, koja su došla paralelno sa drUŠtvenim«.
" S arllldnlcl .. Kn1>iževnog pregl eda. . č - Knjt levn.1 pregled, 111923,
_ ž pregled, 11.1923, l, (65] . l. 63.
" ć BorIvoJe]: Dve veldke sve-
• 115
On Je kao U!l0l' II duhovnLm slvarima i kao prave lj ude
na !pravim mj esthma istaikao prethO'd.ni.ke, one koji su stva-
raU IPrij.e rata, Ć da se ne može ć vr ijednost
njihovoj duhovnoj strasti, i, i:nteJektua.lnoj radoznalosti,
hovnoj disci!p:lini h llra·vnoležen:osli, i težnji, mada • bez re-
vol·ucio.narnih nagona današnjice« i • bez suviše na'glašeni-h
želja za 'promenom i obrtanjem duhovnih stvari« - da
lO opravdaju č i pošteno svoje 'Poslanstvo na svetu«.u I
uporedio ih je sa poslijeratnim duhovnim stvaraodma rije-
č nedvosmislene !pristfa'no.sti: I> Nj ihovi skokovi s u
s'kokovL na.pretka" nilpošto lO skokovi u dangubicu«, izvan smi-
sla i ioznad snage, na duhov.no.g ć i uprkos du-
hovnim potrebama natieg drušotva. «H;
ć je utvrdio Ika.ko lI n&še doba ne izgleda samo bun-
lovno li č nego mnogo viSe a:psurdno«. ' o On se
nije č č je s razumijevanjem p i.sao o »zarbaLCivan}u
autodtetall: od strane mla'dih, iŠ to se đ u svim. epo-
h ama., i nije se ovog puta :protivio .njihovu unOlŠenju novih
i smjelih :problema u duhovna č č jdeja, Z8-
pjenUaŠeruh pitanja L đ h usklika, jer je, 'PO nje-
Igowim č lI daJazak m1lad ih u.vek .. . naveŠ"te n ·burom:
tpoduzi manjem juriša, uži.,zanjem č sagorevan jem u
plamenu.: :swnr ak idoJa (la rtI'meno naveštenje novih idol a,
po ,zako-nu Vlremen.i>tih trajanja«.H Ali .se Qštro proti.vio po-
javi »duhovnog pararzitstva«, koja je, ·kako se Dn irlrarlio, is lo
tako neodoljivo Č i bolesna lO kao što je u <lruštvenom
Ž ratni 'bogataš, nesmil jen.i materijal ni i Č
!parveni ikao jshod strahovitih {pOmerania 'zema·ljske zvezde«.
ć svoje \l'lastito !poimanje knj tževnosti, nj ene estet-
sko-idejne !Suštine i još više, Č č potencijale,
a u isto vrij eme ž ć da ujazi i usmj.eri suvremeno k nj i-
ževno stvaranje u Bosni i Hercegovini u smislu svoj ih sh va-
tanja, ć je, stvarao sl,j;ku' -tog »duhovnog lPa,rMitac, i to
rpropuštenu .kIroz opti ku svoga vlastitog odbojnog ž
suvremenih prevn-anja, ovog puta vi§e u beograd-
skoj sredini :
"8[or1voje1 Jevt\t: Pometen\ jezi-
cI. _ Kn1!ževnl pregled, 1/1923, 1,
GS.
116
" toldem.
" [o1C1em, 6S---M.
" Ib!Clem, 66.
Lišen Kantovog moralnog zakona, taj »duhovni parazit«
je neka !Vrsta € Č II književnosti i Iumetnoshi, i nje-
gova senIka, ma .gde pala, neiskazano č đ sve
stvari, sve misli, č č svaki pokret
U duhovnom životu. Dovoljno je posmotriti tkako on, bez
ukusa ,j rbez svetle snage izraza, 'forsira samo »naj novdje«;
ako je literat, on je .. .z;enitista« ili »dadaista« samo pod cenu
da .nazove senIZaciju, da sablazni; ako piše erc;ti<:ke pesme
on je onanista ili seksuadno perverzan; ako »mu.kom č
č on im se divti samo ako su i bez loglke, i bez gra-
matike, i bez. inter:punkclje. INo, on je ć ć j u
Žlurnalistici: nema pojava '\.I duhovnim oblastima II kOjima
on ć kazati lIsvoje mnenje«; on ć pozorište ikao knji-
i.evnost, 'V,idi sliku .kao što č mlLZli ku. Samo to?
Hv, on j e !borac ,za .šesto č č toliko da pri-
ć ono što pet siromašnih č đ ne mogu da
stave ni u jednu di menziju, Illi u jedan simuitaniriet pro-
stora i sukcesivitet ,vremena.
18
ć i »metod ć Bogdana ć
kao ,na,jbOllj:i č d a umre on o što II d uhovnom ži..vot u ne
t reba da postoji, ali i č ć knj iževnosti nj e-
nog autoriteta i simpatija koje je užival a, koje č
Sima ć Ikao č ,:tbor-be protiv ovih »klovna,««,
- ć se lZa,ložio za Qbnovu !književne kritike, Ikoja ć kao
lInosi.lac .književne ,istine jednog Vlremena« bit i »a1.lltorita1:ilV-
na«, i biti I»sudi ja jednog dela i jedne vr ecinDsti«. » ... Mi
trebamO' od erudicije, od Č instin.kta, od
živog :zamaha i č b udne !pažn je, - pisac je o n, i na-
stavljao s č - Od ;beskwmenj8Jka·, Dd koterijski
na:str,ojen ih ;pri:jaiel ja, od »'ljudi s obzi'rima«, najmanje ć
b1U k oristi našoj mladoj kn jiževnosti.«l!) U isto vri j eme on
je nehotice književnoh istor,ijski ilustriraO' to !fane !posli-je-
ratne s t anje Č omladinsk<l€ Ik:njilŽevnog
života kao nast!wak a.k.tivnosti !predra.tnog mladobosan skog
naraštaja·: .kritika' je i u' jednom i u drugom č išla
daleko ispred .knj iževnog stvar3ll1ja\ gotovO' se ć u
SVOjim zaiht jevi.ma od n.jegov.ih ć i jedna i d r uga
generacija davala .je mnogo ill' .kiritici negO' II samoj knjIi-
ževnosti.
Kao što je ovaj ć esej, predst avlJao đ
estetsko-idejonu iP1a'1ioronu n amijen j.enu saradnicima ovog č
" Lbl.dem, 615--67.
lt tbldem, 67-68.
117
sopisa je Nanak ć »Književni đ
i akcija za narodno jedinstvo preds·tavljao njegovo društve-
č prozrenje i II isto v.rijeme 'Otkrivao č
č dodira i č ć uz brisanje naci'O-
nalnih poseIbnosti., j.ugoslavenskog .istomi:šljeni.štva ovog pll'-
lbli:ciste sa !Borivojem ć i njegoviJm krugom. Pozdrav-
ć pookretanje »Knj i.ževnog tpregleda« II 'Sarajevu, on je
j,sticao ć i svoj č đ one ·koji &u :izdavali
Ra- De-Na j. Ć '»IP-osle tprestamka »Novog de1a« ć
nosti« mislim .da j e svaki intelek>tualac-Jugosloven o,vde
oseho ipotre!bu ia.laženja: jedne ovake revije i koncent1l"isano-
sti rada.«20 U isto vrijeme je ć u ovom č lron-
kretiozi'l'ao s posebnim OibzVrO'IIl na BosnUr i HercegovinU! ma-
glovite ć ideje o nacionalnom jugoslavenstvu, taiko
da on Ullatzi kao oSuvremeni dokument u
odrednice Iknjiževno.gživota: tog vremena š ć
'težnje, usmjerenja i otklone u njegovu razvoju.
ć »nacionalnu akciju jugoslovensku«, :ma ik<Jj u
se danas sve odreda diglo ti< koju ć da !progutaju veliko-
.,plemenske &trasti« .kan Ibot,bUr IZa: održavanje <»našeg dela,
dela nacionalnog bratstva i jedinstva«, č rezlllltat on vidi
u l»stvaranju velLke jedi.nstvene nacije sposobne, kao rzdrav
organizam, za samnsta·lan život č i kulrturni«, - Kur-
tovit je ukazaQ na \potrebu, ne »nasi1nog« jJi· ·. demagoškog«,
ć »veHkog i' ustrajnQg« djelovanj.a uz ć . istinitih me-
toda« koje ć apelnvati na »zdrav razum«, ' a u isto vrijeme
koje ce Ibiti: nošeno ž š ć !Svojih nosiaaca,21 .Ja
vi.so:ko cenim ljude koji se umeju da dignu 1:znad današnjite
i :gledaju daleko ll' ć - pi'sao je ć i isticao.,
- no mnogo više Ipoštujem Qne koji su 'zasUr'kali rukave i
đ tvrdo tle neuzorane današnjice, ne ć se blata
koje ih IPrska.t: U 'p()tvrdu svoga on je nalVOdio
kao d'Ov,oljan .. jedan jedini primer iz .našeg v-remenaf': .. U
č pokret u 'Marks je više .cenjen od sledbenika,
ali je Lenjin mnogo više voljen. LjUbav tprema Lenjinu (da
se jasno ·raz ume) nije ,radiJ njegovih ipi's3lnih dela ·fiz prošlosti,
.. Suknja ć .. K'Il jiževn\ pre- - KnJiževn<l pregle<1, 111923, 2. 97.
gled« i akcija za n81'O(\,no jedinstvo. " lb!dem. &6.
118
nego radi akcije ll' sadašnjosti.«22 II IProdU!Žavao je ć
svoju misao o djelotvornosti i požrtvovnosti svake akcije:
ltI Marks, i Luter, i Hristos i IMuhamed, 'kao i' svi drugi
veHk1 đ iml1Jj u da .zahvale USlpjehe svoji'h č ne samo
nj.iihovoj teoretskoj đ nego lPo7irtvovnosti svojoj i
požrtvovnoj akciji iposlenilka svojih naUlka. [ . .. ] č je,
dak!le, da !Svaka đ njilh nije !pobedi-vala š ć svoje
teorije, odnosno Qbjektivnom đ š ć m, !bolje ć in-
telektualnim radom svoga .nosioca, nego fanatirzmom, delo-
š ć ž š ć onih koji su \prihvatili i nosilli ideje
jedne đ njiJh.«28
ć ove svoje č [pOstavke na >s uvremenu
š č situaciju u Bosni l Hercegovini ć
je istakao č ideju jugosl avenskog in-
po njegovu tadatnjem mM-ljenju kao č pre-
đ nacional'nog sepantizma II Bosni .i Hercegovini i
ltslivanj.a« ,.Sr.pstva sa Hrvatstvom«. !Njegovo irzlaganje o ovoj
,problematici" ·bez obzira na č .nacionaJnajugosla-
venske stavove, koji su biH Jstovetni sa j'Ugoslavensko-na-
č oomladinskim !Zadaga·llIjima Ra-De-1Ne i ć
književno..,intelelktuaIne grupe, - !predstavlja živu shku po-
htiokog i drU!ŠtvenOlg previranja' u vremenu kada je ul Bosni
j Hercegovini djeJova1lo oko dvadeset č stranaka j
grupa:cija, što uvezenih W: i Hrva.tske što ponikJ.oih u
ovoj sredini, sa svojim listovima i glasilima.
Plemenslci Bosnu i Hercegovinu Srbi i Hr-
vati, - pisao je ć sa č razumijevanjem
burnih 'Poslijer atnih č kretanja, iz kojih tada nije
vidio ilziaza u nacionalnDj ravnDpravnosbi, nego lU jugosla-
vel1'Skoj asimilaciji. - O ,t om su se !pisale Jlre rata knjige
i 'brošure, bezbrojni ć ,kaj i su dokazivali Srpstvo od-
nosno Hnvatstvo Bosne; tpTetraživala se IProšlost Bosne, svi
spomenici li sve stare !povelje. Pa ni .danas se nije na č
i vodL se .bor:ba oko toga. Samo sa ć ne više da prl-
padnemo Sl,biji ili Hr.vatskoj, jer smo i s jednom i s dru-
gom, nego iz č unutarnjeg za'Cl.ovoljstva da se dokaže
pravhinost svoga nazora i istinitost istOnijska, bez ikakvih
č posledica. To je dosadanji ,plus državne zajednice.
U Bosni ć sazreva misao da se ne može odvojiti Beograd
od ,Zagreba, a da se ne !lakine ill Supstvo III Hrvatstvo
.. IWrlem, 95. .. Fotrlem.
119
Bosne. [spreme.šan:i su u njoj đ u toHkoj meri
da se ne mogu nl ra!Zdeliti ni odeliti i zato je tu najevi-
dentniji .problem !potrebe :zajednice državne oba plemena
našeg naroda - Jugoslavije u miniaturi. Tim se ne kaže
da je ·taj problem !postao najzreliji JU masama Bosne. PO
vanj'Skim manifestacijama ou narodu izgledalo bi da je
upravo ohrnuto, t. j. da je tu ideja narodnog jedinstva naj-
nezrelija, jer su sukobi, radi nj,ihove direktnost i, naj:vehe-
mentniji. Ali nije talro. ć IPodele Srba od Hr·vata
u njoj i jalovost i besciljnost bor:be .dovodi č
ideje u Bosni do apsurdnost i ikoje iZdrav razum ne tnpi.
hi se, kao ,što se i danas dolaJZoi, do takve apsurd-
nosti (ako se postavimo na stanovište separatista da .smo
dva ili tri naroda) da Ibi brat i Ibralt, otac i sin i ostali naj-
bliži đ !bHi - .dva naroda. Jer ima č da se
jedni priznaju Srbima, a drugi Hrvatima. ć Muslima-
nima L(narodom). Stoga ć <u;pravo ovi sukobi !pri-
doneti .da ideja narodnog jedinstva 'najpre, naj is.krenije oi
najjasnije prodre kroz Bosnu i Hercegovinu, kroz narod II
njoj.t.
]izvan !Serije ć č ai1i' u godini u kojoj su
izlruz;Hi ·1 ;:tKnj:itž.evna i l»iKrijiževni (pregled« i sa mno-
gi.m .saradnicima ovrih č č je .izlaziti II Sarajevu
:..Zrubavni,k«, č dist 'Za i Ipouku, koji je uz !elj-
č priloge donosio j, izvornu poezioj u i !pro!ZU.
Ovaj list je đ do broja 22. 'll 192·3. godini Milivoje
ć Đ sa Al\ber·tom Koenom na č da
ga' od ·broja 24. u istoj godini !preuzme Hamza Humo, koji
ga vod1 do janua:ra 19·24, 'kada se ovaJ Ust ugasio.
Kad je č .izlazi1i·, a>ZaJbavniJk« nije objavio svoga
!programa: i usmjerenja., i,..lUizev jedne notice 'll prvom broju,
č se time i pohvaliti II jednoj [pOlemici u 'broju devetom,
ć od sebe .koritiku koju .mu je -odrekao V1adim1r Đ
ć u ·»Trgovins.kom ,g1asntku« 1192,3.
25
':.Ne ž ć se vezi-
vati ni za kakve papirne programe, - pisao je anonimno
uredni,k, - koji se :redovno 'Prave a nikada ne i.spu.njava.ju,
nastojali smo svim snama dell ,i bez njih dovedemo list, lIJ ko-
·liMo SUi nam to dozvoljavale -materiJalne 'Pria'bke, do jednog
.. Doklem.
rs Vladimir Đ ć .Zabavnik«.
č 1I.I;t za zabavu 1 pOuku.
120
Glavni uredniJe MiJI-voj Ć .
Sarajevo 1923 . .Bl'(Ij 1-5. - Trgo-
vdnski gl asnik, 3311923, 191, Z.
boljeg, d obr og stepena, na, 'kome se on i danas na1ru:i. .
26
On
je ć kao 'kriminaIruh romana. odrekao
č Ipr avo j, &posdbnosti,27 a· »Trgovj.nskom glasniku«,
Ć č đ i .rorl1lPno .buržoaskom hstu«, ,kom-
petencije »za rešavanja č književnih i ž č pi-
tanjao:.
28
U !po.bijanj u Ć st avova uredn ik Mi'trinovic se
na.jprije okomio na njegovo kvalif1kovanje posliljeratnog
književnog života ,1zrarzioma 'l>nesolidnost«, đ ,te-
ško obj8Šnj ivi' haos i pometenost«, 'koje
su i ć i dr ugi· č č upotre'blj a-
va!li za ovo do'ba. ć IPrema č Mi t ri novica', u svome
p rei!postavljanju starije, predratne književnosti novom knj i-
ževnom na.raštadUl ,,, vidi, Ikaiko starij1i Jrnj,i'ževni'ci nekako ne-
Salbrano drže s voj e zauzete 'Puz.i\;ije j posmart:raoju
mlade, koji se Š uporno svoje nove po-
glede i radove sao:brazne tim novim !pogledima, i sami se
pol flIko' raspHnjwju 'ti nove ;j, sve ma.nje Igru pice po k nj ižev-
n1m Shvatanj ima i, č !PO godinama starost i. Ali pored sve
Le đ podvojenost i svi mladi 9tal no obalraj u svoja
slalba i .kr nja kqp'lja na !Stari je talentovane knjiievni'ke, sta-
ri je knj iižev,ne ipra-vce i škole i njihove 'knjLževne č
i ako ,got ovo svi oni sada !Zaostaju ;po sposobnosti iJza, tih sota-
r ij ili talentc>vanih književniIka i svi nj ihovi novi č i!Za
»Srpskog knii,ževnog ć ć
t vrdnje, ć je .generarcij u nelkoliiko vrlo
m'ladih ljudi i'z godiona neposredno lprij e ,rata, č mla-
dobosanski naraštaj, i i st akao <la je t im i Fl; tih književ-
<nika nast ao. __ , po našem 9'hvatanj u, č j edan niz novijih,
ja,kiih snaga, 'koje danas pune st r a'l)ice na,j!boJ.jih
.na5i1h č ć 'Svakako na Jevtie a, P aIlave5't ru i
Humu, koje Ba'bi<: u svoj oj 'kritici, !po nj egovim č nije
s mio di-muti..
RelativilZi' rajuii »nesolidnost« i đ u !poslije-
ratnim !pri1ikam a kao !pojavu koja- se može u tvrdi t i o»ne samo
kod nas, nego svugdet( , ali je svuda i svakome bilo teško
'" Anonlm [MULvoj Ć : I :t-
V1l'll svl'h - Zabavn.U!:, II
1923. 9, H.
tl I bidem. 16.
" đ 14.
lO I bJ.dem.
" Ib!dem, .15.
121
da te procese obi-lježi ri.je.ši, - ć je nc:wpravio po-
č al tLZij u na- č svoga lista: »Imamo premnogo
ta1kviJh ikoj,i se vrlo rado ma'Šaj u sociologije ž ć da po-
vršnim ili nikakvim !poznavanj em reše pTobl eme, kojri. danas
ceo kll'ltllirni svet. Neswnnjivo je da je i g. ć
jedan od ta'kovjh, a najbolji. doka.z za to je njegov pokušaj,
da, u/z osta:la pitanja, za ikoja ul apšte nije 'kompetentan, do-
takne i to važno L ne rešeno pitanje.«81
"Što -se č književnog materijalla, koj.i na5 list,
- pMe ć ć pr-imjedbu da je dao maha
nekim sa'radnicima da svojim č slabim« ra'dovima !pO-
pume !prostor namijenjen orilginaJnim č mi stoj imo
na stanoviStu, da je doba-r, solidan i Iprobran, a č puta
osabito ddbar i 'bri&JjJ.vo đ ć .primjedbe na
č radova Ede ć i R. ć on objašnjava
njegovom š ć i neshvatanj em »novih«, a njegovo
predbacivanje da. »Zab,wnilk« donosI »1:·r ivalne« i »rarz;goli-
ć rpri10ge ć obesna.žuje đ sa kri·mi-
na1nim romanim.·a koje ć !prevodi. nam poznato,
- ·nastavlja on, - da s u na pr. 20rž Kurte1in i Sad Ulmon
loši! pi<sci, -koji se n e b i s meli !prevoditi. mi vidimo,
da lKur'tebina donooi i sarrn Snpski tknjiževni glasnilk, SJ koLilko
nam je poznat o, o njemu se u Pari-z;u i drugim mestima
Francuske drže č lPOpurlarna 'Predavanj,a ... «,82 - i
č .kak-o je »Zathavni-kK, !pored omalog, donio -i' »ne'koli!k:o
č !prevoda j·z č knjirževnosti«, koje je ·teško pre-
vodi ti 'što su »!pr eteške i !Za naše 'prilike dosta,
»Zabavnt k« je doista donosio dosta :poetskih i !proznih
priloga iz stranih knj;iževnosti, ali dok su oni sa istoka. -imadi
osoibeni književni č ollli irz ewopskih !književnosti, po-
nek,ad s u ilZbor om !primjereni onoj senti.mentaUno-zabav-
noj l'arzi ni lista, kojom j e on Ibio nami jenjen lŽenS'kom svtj,et1.l',
aH su II 'Cjelini predstavljaJ.i otpl'Iilike one !pisce .koj ima su
se zanosili mlado'bosansk'i đ i -koj e je o:bjavljivaAa
u !prij evodu ,. Bosanska viJao: !pred r at. Da :bi se stekla !pred-
sta-va o toj dimenziji lista, t r e:ba navesti da Be, pored prije-
voda ilZ japanske i indi'jlSke knjilŽevnosti, javlja'ju u. ::. Za!ba·v-
11 l b l<l cm.
n đ
122
" Ibidem.
,redom: Oharles Ulmon, P ierre Loti , IR. Tagore, J . DevaJ,
Niebzsche, Tefi}, Tristan Bernard, A. Therrve, Lenau, T.jut-
č č M. ISerao, Gavarro, De Ba,ye, J. London,
J. Lemaitre, L. Bilinsk.i, A. FaJk, Heine, G. Timari, Byron,
P. Feval, Cehov, SwiIiburne, P.oe, Tersan, Vi.vanti, Go-
goJj, KU(prin, A. M. Loman, Wilde, P. Gerardi, Nordcott,
C. Farer, F. TOllssaint. ć književno stvaranje II . Zabav-
ni'ku« nose pisci koji su č u ć listovima
neposredno ipOS1li.je rata: Palavestra objavl juj.e sedam pripo-
vjedaka od kojih Iprve dvije nose oznaku ·.iz z,birke Pod
naherenim st1'ehamae', Marko ć ga sli.jed} sa tri
pripovijetke, ć objavljuje u nast avcima prvi dio sati-
Č roma'na Društvo Dosite;evaca i jednu .pri!poVlije'tku,
Milan G. č ć đ obja.vljuje jednu proo:u., Hamza
Hwno objavljuje č novele i pet !pjesama, VladimiT Tmuša
dvije aktoVtke te jedan . odlomalk romanae' Utekla je pa§ina
robinja, iko.ji ć 'ka.sn1j e preraditi u dramu. A osim n.jih
have objavJju'ju još >Dimitrije Ć A. ć .Radovan
ć Milan S. ć Jusuf ć i dr., a prozu -
RadiNoj Đ ć A. Hjl!'Zi Bj€lIevac, Niko ć
Budimir Gr ahovac, Vuja'klija, Stojan ć Jo-
va.n Protie, VeLi miIr M. š ć Slobodan š ć Ante č
Maksim Svara, Radova·n ć Isai je ć Izuzev
ć kruga, jedna č mješavina saradni'ka,
pO'Zna'tih i nejpOoZnatih. To je !bio ona.j dio 9like knj iževnog
života Bos ne i Hercegovine koji se ocrtavao u . Zabavnik:ue':
ć sl1Pskil !pisci iz Bos ne i Hercegovine i i·zvan nje, a
pored. .njih. (Humo, BjeJ.evac i ć i dva novinara Hrva-ta.
Za rarz:liku od dotadašnjih .poslijera.tnih ć ·listova, koji
su .donosili više ž č ć i fiJooofsk'ih
sa evokaci,jama na tek prciliuja'1i rat, , Zabavnilk«
je ,bio list književnosti, nar avno u veHkoj mjeri zabavne,
mada je i u njoj ,pro.bLj a1a· nota 'POr atne ozbilinosti .i ponekad>
rzg1JlbJjenQsti.
123
5 . • GAJRET. 1921-1924. POD UREDNISTVOM S. KURTO-
VICA, iPA Đ iPROGR.A!MSK.A SHVATANJA, SA-
RADNICI, KNJI2EVNA SADR2.INA.
Uskoro 'Poslije ožLvdjaovanja društva
:t Gaj re-tc, .koje je sa 5V{)jom muslimansko-.srpskom orij ent a-
cijom ,bHo raspušteno s č prvog svjetskog rata a sada,
II Kralj evini SHS, imalo ipOtSeban poJoža.j, k·renuo je 10. okto-
bra· 1921. i list .. Ga:j;etc ipod uredništvom Sukr ije ć
Kao i u drugim muslimanskim listovima nEU>Osre<i no pos'Hje
rata, i u . Ga·jret uO! j e na, uvodnom .mjestu prvog broja
objavljena 'Pj esma Alekse ć pjesnika .koji je odranije
s t o.p1inom !pjevao o Muslima.nima i IPreds1Jwljao na,jbolj i
dokaz ooJ.i.ženja i pri.jal\:eljstva i 'tl 'Ilovoj državi. S druge
strane Igledano, Naša pjesma
1
.A!lekse ć objavljena II
ovom prvom Ibr oju »Ga-j,reta«, II mnogome je uputna i za
novo poslij era:tno usmjerenje bosanskih Muslimana u odnosu
prema drug.im narodima u državi SHS. U č stiha-
' Aleksa ć Nab pesma.
CaJret. 1921, I, 1, od 1. oktobra.
124
vi-ma ona je izražavala .duhovnu prel aznos-t ovog pjesnika
prema Mushmarnima, i oto [posred·stvom ljepote: ,.,P utevi su
naši !putevi Lf:U)ote - / iPoglleda'jte, oni s Alahom se
I O hraostove njine krše se i krote / Sve vekovne bure naše
đ ljute. /1 Na timoru Bratstva-, Jedinstva oi Svesti, I Eno,
naš se !barjak leq>rša i vije. / Mi !pevamo svetlu pesmu što
ć IStresti I Svu đ g de đ još opala nije.« ć samo
objavljivanje ove ć Ipjesme na ovom mjestu obnov-
ljenog »Gajreta,« predstavljalo je ii izraz sla<ganja sa nj enom
ideologi·jom i obnavlja.nje ,pred'utnih »Gajretovi-h« t ežnji za
muslimansko-sljpsko.m č i kulturnom saradnjom. U
nar ednim I'lvojim stihovima ova !pjesma, đ ipredsta·v-
ljala je i knjd.:Ževni dokument Č orijentaci.je nacio-
na'l nog jedinst va Ipod jednim imenom, koj u je !poslijeratni
. Ga-jreh 'prihvatio Ikao svoju č ideologij u,; ,.Kolika
je ova ,zemlja, bila nama / I jednako ona s vima nam je mati.
/ Svi smo jedno Vrelo iz jednoga lkama. I Pod imenom J ed-
l1Ii m svi ć ISe zvatL«
U č GajTetov list uredništvo je i.z-
nijelo s voje 'kulturno i č usmjerenje. Na-
kon evo.ka'C·ije g-ušenja »Gajreta« od strane allS'b'ougars'ke
vlasti, koji je »pao žrtvom 1.914. «, »Zajedno sa svim velikim
na<:ionalnim instirtucijama u Bosni. i Hercegovini«, i, d uha
»u>redra,t nih urednika ovog č Osmana Ć i Avde
Sumbulla', koji sou paH žrtvom radi svoga ,rada' đ
s voj LhK, 2 uredništvo je istaklo kao devLzu !koj,a vr i1 edi ne
s am. o za »Gajret« ... nego IZa cio j ugosl avenski' n arod«: :o Naš
rad ide !putem da· nrivel iše Tazlike, 'koje je !prošlost
da ih nestane . .,,8 Kao neposredni zadaci lista ilZnesene su
najjpri>je imormadje o organizactji istoi menog d ruštva i o
njegovu rauu, a e;a tiJm,ciJj lis-ta da ide d irektno u svijet.
č đ Muslimane, »d a ih vaSipitava, da i·h lkuJturno
dilŽe i da ·ih U;pozna1e 5a modernim i.dejama koje ",ladaju u
svi'ietu i novtm metodama, u č život u«. I najzad -
da nemusli.manski svijet 1.lIpozna os tzv. musUmanskim pit a-
njem, jer taj !Svi jet, ć Muslimane, »nepravi']'no
• IUredfl'Ultvo): 116t.
Gajret, 1921, t, 2.
, Ib idem.
125
o njima .misJ.i i postupa«.-l U 'komentar u težnja· uredni-
štvo upozorava i na š ć koje ć uslij edi'ti: č
srce ć se kao naojcrnje, najpokva-renij e, đ č od-
r odsko ... Ć adi č riješenost djelovanj a s mo-
ti vom "" kor i'stiti na.rodu« j s metodmn koja se svodi na pojam
»rrad«. 6
ć sadržinu ć lista, uredništvo je jasno po-
kazailo da je Shvaota !potpuno II funkcijL ideologije druAtva
. Gajreh, ;pa je naj avHo č od opšte \Socijal nog č
kog i nacionalnog č kao i ·rasprave i UlPute ·iz
s,pecijalnill1 č u Ikojima tre'ba- :naš na'rod .poduke«, tj.
iz oblasti zdravlja, higijene, gospodarstva itd. :t Lij epa knji-
ževnost narwno ne smije d a izostane, - rpiše se onakon toga
angažirano u ovoj projekciji sadržine ovog 'lis ta, - jer ne-
vidovna' ruka njezina može da· !bolje djeluje u pravcu u kom
mislimo da rr adimo od ma .kakvih i s tvarni!h, č č
nih ratz'loga .. «7
U č č uredništvo se o,pet vratiJo mv. mu-
slimanskom pi·tanju i č spacioni.r anim podcrtavanjem
naglasilo: »Od mu>DznaVfmj s' đ ,pati i narod i
država j' u riješenju toga pitanja leži i cijeli naš nacionalni
jugoslovenski problem.«s č ć težnju ,za Tazbijanjem pred-
ra,suda ,. kod naših muslimana« uredni.§tvo je naglasilo da
ć to isto i u mjeri tražiti i :t od' ć drugih vjerac,
a !pri tom je podvUlklo .koliko je )ovjera' - ovaoko usko shva-
ć kao što je č kod nas« glavna zapreka đ
pru:bližavanju: . T,reba lZato na'stojaH, da dobro odvoj.imo .. poj-
move i vjere, i da isto tako rastavimo držarvu
od vjere : dr ža'Va. 'treba da j e ,iznad i , van vjera, da. ih kon-
trruiše i !pomaže kao /potrebne SOCijalne faktore. « Najzad,
otkriva:jocialuzivno IPro:bleme poHti-ke i kultllll'e u odnosu
prema Muslimanima II ov,om vr emenu, u.redništvo se založhlo
za nastojanje .,. da svaki dio [na.roda, M. R.] može vidjeti II
drugom i dobTe stTane, a. da ne vidi, kao .gada, samo Tužnec,
i nastarvilo j e 8ifirmativno: :t Muslimanski dio našeg na.r oda
• đ 3.
, đ
• lbl.dem.
• t btdem, 5.
• Ibidem. 4.
126
ima č osobina,: i ljudSkih uopšte i rasnih naAih.«9
A nakon ovog uvodnika, je š ć kao nekadašnji osni-
č ovog drUIŠtva, objaviQ !prepjeve iz TU'baija
i IpriJo.g Znameniti Bosanci u Turskoj, te drugi II nalStavcima
Bosanci muslimani kao javni radnici tl. Turskoj, lito je tre-
balo da predstavlja, vezu ovog ll:ilSta, .sa predratnim musliman-
skim knj,iževno-kuM;urnim pokre'tom. U uvodu rubrici »iPa-
birci jz !prošlosti Bosne«, u kojoj je objavJjen š ć pri,-
log, a koja je naja'vljena: ,kao IStail.an !prostor II »Gaj:retu « što
ć Iga u.ghwnom ispunjavati :tnaš na,j'bolji lPoznav30c Bosne
toga vremena g. Safvetibeg - uredništvo je otkri-
va.}o svoje uglove rposmatranja č i kulturne historije
jugoslavens'kioh n a'I'oda. ć kako tPet stotina go-
dl.na' života narodnog ipod 'turskomvJadavinom nije prazno,
uredništvo je istica[o da se i· II tom vremenu »osim :buntov-
č osebma, Č odmetanja II goreo;, može naei
»vrlo jakih dokcna v.r:eduosU naše rase«.10
Vreme je još previše blizu. - na'stavlja se u ovom za-
nimljivom č - a rane jz toga <vremena jOš otvorene,
pa se danas ne .može iz .nekog 'Usko ć nacionalizma
i 'pa'tiriotiz.ma, da ,dade nacionalna vrednoot dli barem da
se ukaže, kao dokaz naše nacionalne vrednosti, na č
ko.je ,su naše .krvi i .plemena, a koje SlU služile i radile u
turskoj carevini - i to carevini ne nacionatnoj, nego ver-
skoj [ ... J. Te č č pokazuju jednako mnogo ljubavi
k svojoj zemlji, kao i osotali njihovi savremenici dnlgih vera,
a vrednOštu ih svojom č kU'dikamo nadmašuju. Ja ne
znam gde i !ll č da postavImo sa današnjeg shvatanja
nacionaliQ;ma na 'Pr. razliku đ Mehmed paše Sokolo-
ć i sigetskog junaka Nikole ZDins.kog? .onaj u službi Ca-
rigrada i vere Muhamedove a ovaj u slllŽtli č i vere
ka č Ovaj rprema dosada'šnjem shvatanju ne spada u
našu narodnu historiju, a ovaj spada.«lI
,»Kad spominjemo đ ć - č ć
ć k r iteri,je i u' o>bl31Sti kul ture, - i kad sa
zadovoljstvOOn nekad istaknemo IPO kog vehkana, iz Dalma-
ci,je, koji je pisao na tali;janskom jeziku, ,zašto ne tra.žimo
snagu naSe r81se .i .na Is'toku, Ikod Turaka i Arapa?«12
• Ibidem.
o. Ure<lTI.ištv:o [S.ukn1ja ć
Pabirci IZ proSlostI Bosne. - Gaj-
ret, 1921, l, 33 .
" l!b!dem. 33--34.
" DlI1<lcm, 34.
127
·Preostaili, č \prostor ispunili su srpski pisci
koj i su nastavrlja1i mladobosa.ruku knj iževno-kulturnu t r·a-
dici1u ć tad.ašnji knji'Ževni život u Bosni 'i Her-
cegovini I"l€iposredno nakon rata: Jovan Pal avestra, pod rpse-
udonimom »Faik«, kojim se javljao j u predratnom »Gaj-
retu«, s jednom -svojom novelom Beg Rustan i Mihn G. Ć
č ć s !prilogom Povratak rte Bor1.voje ć s jednim napisom
o IPOzori§t u, II kome je rrazvijao koncepciju o dvost rukoj
misirj i pozorišta kod na5, jer »uz težnje č idealu,
mora da lParaleolno rarzvija i smisao za svoje rat) no, nacio-
nalno«.l:! Struktura predrratnog »Gajretao: nastaivljena je i u
prHoziana iz o,blast5 historije, kultuTne povijesti, socijalnih
di.scnplina, dok je u nekoilitk'O č i izvješta·ja o radu
Glavnog odbora i Godišnjoj skupštin i lt Gajreta «
veza. ovog lista kao organa istoimenog društva.
U č »Gajretovfl rad od. godine 1914. do danas opi-
sano je oDvlja.vanje ovog društva nakon prvog svjetskog
,rata, II doba .kada su »kod. nas muslimana č prilike
bille na'jrastrovanije«. H Nakon -što je :Nar odna vl a'da pozvala
stari odbor izabran J 912. oa od komesar a preuzme »Ga'jret«,
sa,zvalfia je skupština ovog društva· 19. septembra 1919, na
kojoj 'su ·se, p r ema iska.zu u ovom č ispoljile dvi,je
tendencije: mladih inaprednijih, 1. stariji,h ».preživjelih .sa
konzervativnim ,shva<tanjem«, taoko da' je na, s:ku,pšti'ni biolo
i vLke i Iposredovanja !po'licijskih organa. AU su mladi pre-
uzeli vodstvo, i UiPrkos .ia; java- održah ga i na
skupštini ·1.920. god ine, 'kada je oošl o do JXl'Puštanja !la,vade-
nih strana.
IS
:Na·kon ovog !histori.jata, u č je irznesena
sadržina rada obnovljenog »Gajre-tao: 'prema novim pravilima.
A u istom !prvom \broju o.bjavljen je i i.zvještaj sa .»Ga.jre-
tove« skU1pŠtine 24. jula J. 921. Time je i oomjerenje
ovog lista u smisIu sa.d'ržine.
U rubrici »Knj.iževne bilješke« !prvog broja objavljen je
jedan č pogled na ,.naše mlade .književne č
pri č je doša'O do lrzraa;aj a odnos i patcje-
njiva-njao novih pora-lni'h književni h ;kretanja i njihovo odbi-
II Borlvoje ć Ml.sli,1a Narodnog
p01;ord§ta. - Gajre-t, 1921, l, 7.
"Hamid ć _Gaj.retovc rad od
128
godlne IIHf. do d anas. - Ga"jret,
ISZl , l. 38.
" Tb!de-m. 38--39.

janje 'kao lI .()besti i ,nestašnosti mladosti'oC. Medu poratnim
knj i,ževnim č č 1P01ij>isan šifroon lIX« ć
com), možda Humo, ili č ć ako je to č »X«,
č Je neke krugove, lPo UrZoru na ć kao
naje'kstremnijeg književnog snobizma«. »Jedne se mlade knji-
že-vne grupe ,sta-vljaju na. š negacije svega što je
naša ž stvOTila: u !prošlosti. U lIVejavJcic sta.V1lja
A. tE. Simli: pod tkriti6ki nož !sve što je dosad stvorila, po-
zitivno, naša ,književnost. U l>Juri.šu« č to isto, s manje
u:speha, Gustav KrkJ.ec. U <»tPlamenu« sažižu Krleža i Cesa-
rec, ma-lo č nastrojen'i, svu laž hrvatske knj1ževne
prošlosti. U lISvetskom Pregledu« dali su ć i Momir
ć Jlekoliko netementnill [vehementnih, M. R.] prikaza
naše .savremene kritike, a ullNovoj Svetlosti« idu kroz đ
stiJwve još đ :pri'Povetke zapen'U.šena obairanja savre-
mene srpske Na· kraju se, đ to kretanje
ocjenj uje Ikao perSij>ekti:vno, a. Vinaver, Crnjanski i Krleža
č 'kao ć danas, ipo.zitivne knj i,ževne vrednosti«.16
U ovoj rwbri'Ci !prvo.g rbroja »Gajreta« B. ć je još
obja.vio dosta oštar pri'kaz klnj'ige M1haila Mi'rona Zaratustrin
rat, u koj.oj, rpo nje'govjm č »kroz &aibo ili uax>J.a ka-
zana ć kroz đ đ metriku i star inske !PO-
ž č r ime povire[i} po koja krepka misao«. Ono što
ovu knjigu, ipo ć mt91jenju, s;.asava to je njen č
misaonosti«, 'izvjestao.n ,»fi'lozofS'ki >sistem, r evoltovan č so-
č »aJi jo'š đ i -bez dubine«. nZaratuetrin
rat« je 'boI1b& svetlog elementa :protiv tamnog, osnovnih č
kih č Iprotiv Ibrutalne imorail.nosti Zaratustri'lla navest'i-
telja č - !piše ć arE !postavlja !pitanje da li auter
za ova-kvu !filozofsku sadržinu ·treba da i2lbjegava esej kao
primjereniji č i"zra:ža,vanja.
1T
A nalkon ovih crbjavljene su ,billješke o drugom
izdanju č romana Minka i izdanju njegove zbirke
novela Na kraju. Najzad, uredništvo je na posljednjoj strani
prvog ·bToja iznijelo.. indikativnu č da je !poslalo po-
zive na saradnju više od dvadesetor,ici muslimanskih aka-
"H [X ć NaAi mladi od Mihaila Mirona. - Gajret,
nl č - Gajret, 1921, l, 47. InI, l, 48.
" B[OO'J.voj e] ć ... Zaratu.str!n
9 - Književni život. . . 129
dem.Slki obrazovanih j·ntelektuala'Ca »:bez ra'l.like na, č
đ aH da je samo jedan odgovorio na pismo, a nije-
dan nije poslao saTadnje.
18
I drug1----.treti broj :.Gajretalt č je uz veliku
nencilju muslimanskih književni'ka:, ć pjesmom (Zi-
vot), da se nastavi č Vase Ć o našim starijim
književnicima kao đ j č jednim pr1logom
J. 'Palavestre o trgovooko.o(Zanatlijskoj omladini, za.tim s dva
p ri jevoda s f.rancu5k.og Pere ć ć
č oo <higijeni sela, ć pripovi jetkom Smrt u
klancu, elankom dr MaTe ć o !hranjenju č
i :pjesm.om !pjesnik-imje De !Baye (možda !pSeudonim), Baliagi-
ć prijevodom jedne Hajjamove ,rubaije, te nasta.vcima
kulturno-,hi-storijskih č 'j,z !prvog 'broja, da se rl!wrii
č H. Ce-kre o č 'Zadrugama, jednom prozom
anonimnog Ahmeta iz musli·manskog života, te s nekoliko
i ndi·jskih i perzijskih č U irubrici ikuJ.turno-Jrnjiževnih
bilježruka ć se osvrnuo na' Ć č u Sarajev-
skom pozorištu, a Palavest ra na dramati>zaciju Cehovijevih
pri@ovjed3lk.a', dok s e neko anonimno osvrnuo na pripovijetke
Veljka ć i Radivoja ć
U .godini 1922. ova-j Hst, koji kao uredništvo potpisude
»kanceladja ",Gajreta««, gUlbi ocarakter 'knjIževno-kudturnog
č i 'Sv-ooi se ipo svojoj sadržini na' ,gla,snik društva',
ć i ć njegovu dJelatnost. Izurzeta.k jedino
č dv.!f priJ.oga: ć J. Palavestre o rauu. Narod-nog
pozorišta i n2lpis Š1lIkrije ć '0 ć UIZ neko-Iliko
književnih bilježaka. A najinteresantnija je ona koja !pred-
stavlja 'l> alpel pri'jateljima književnosti, umjetnosti" i nauke«,
datiran sa 29. septembra 1922, za podršku pokretanju jedne
revije, vjerovatnl() ć .. Knji>ževne kritike« koja je
ostv,arena 1-923. godine. Proglas s u pobpisali B. Ć Mrlu-
tin ć dr Augustin č ć Š. ć Sabetaj Ožaen
i Uroo Banjanj n, a ll' .njemu je iostalimuto Ika'ko je nakon raia.,
koji je presjekao sva kulturna, n3LStojanja, »tri i !PO godine
slo.bode ·i 'Ujedinjenja 81p9O'nbova.Ja. [ ... J 'briga za goli žj,vot,
iako su. intelektualni' radni<ci osjetali !prijeku .potrebu, da se
" Anon\.m: 12 uredništva. - Gajret ,
1921, l, 50.
130
maniJe.stuju novim, đ duhovnim !produktima«, aU
ratom pr eka.ljene generacije ;.iporl pritiskom socijalnog
strojstva« nisu mogle ć .do glasa. Stoga je grupa litera.ta,
umjetniika i novinara na jednom užem sastanku č da
oko jedne revi.je kao đ vnog ža·ri.šta sve naše knji-
žev.nike, umjetnike i Jjude od :pera«.19
Na'kon č za.stoj a u godini 1923, novi urednik
A. J-1if'Zi iBjelevac, UIZ Su-kriju ć drugi a,ni mator mu-
slimamkog književnog života nakon rata, pokilliao je ponovo
u 1924. da knjilŽevno ž tist ,»Gajl1"et«. Za vl'ijeme njegova
đ na st ranicama ovog lista stekli su se muslimanski
piscl iz .starije j đ ,generacije, kako oni 'koji s u imali
skJQnosti :prema muslimanslroj i po,nešto :hrvatskoj kulturno-
-k;njiževnoj ori-jentaci,ji, ta-ko i on'i Ikoji su iskazivaJi· pro-
sl1ps' ke č simpa,tije: !pored š ć pri-
loga ipreštarrup,waju se !pjesme Osmana ć J Avde Kara-
ć Ha<s anbegova, a· javlja' \Se i mladi Ha.nlZa Humo, uz
Nazi.fa ć poezij u .objavlj uje i urednik Bjelevac sa
svojom ženom Nesterin, a oglašavaju se i mladi pj esnici
S. Burina, O. tampara, M. Dž. ć Hazija ž ć i
drugi. Kao i u predratnom »Gajretu« đ II njemu i
snpski' pjesnki, ovog /puta Mi.ha'i,10 Miron, MiJ1an ć J ela
ć d dir. , .aU jj Maksim Sva-ra, kasniji saradnik "l>N-ovog
Behar.a« Ipod pseudonimom »Zija«, te pjesnik J evrej,
Sabetaj J. Džaen, '» nadra1biner 'Za Jll'Žnu Sr"bij u«, k3Jko se to
na drugom mjestu .ka>Že. iPri jevodi poezi;je ugla·vn()Jll s u
s č jezika a. obja.vlj uju i h š Ć i Muhamed Tajib
ć ,te s francusk og jezik3J. U o.blasti proze, đ neko-
liko pripovjeda'ka manje č muslimanskih pisaca i
Jovana· Patlavestr e, č se č r oman iz turskog života
Sabina Sarian, <koji izlazi ·u nasta.vcima. Pored prijevoda
proze sa č jezi'ka, oživljena. je i rubrika o:. Na·rodne
umotvori ne« kao i u starom »Gajretu«.
»Gajret« se te .godine -1924. truuio i da· .prati književne
đ medu Muslima-nima, ali je osim Bjelevea·, nj-egova
krmka bila još hs uviše diletantska-, bez sposohnosti pra'Vog
" B. ć M . ć A. Ci. umjet-nosti i nauke. _ Gajret , un,
č ć S. ć S. Džaen, U. Ba· 6, 112.
nja'!lo!·n; Prlj a.telj ima ImjUevnostl,
9* 131
književnog doživlj avanja d č č formu1aci.je. Mu-
stafa ć je ta'ko upozorio na tek izašlu knjigu Noje-
mova đ Ahmeda: ć .pisca, po njegovim 'r ije-
č t ada vi!Še !poznata 'u Hrvatskoj nego "ll Bosni. .» U svojim
novelatma on qpisuje sebe, 1 sve u ISebi, - rpisa-o je on. -
On se ,buni, revo1iira protiv svega.. Tu je zastupana umetnost
n&še n utrin1e, :našeg mozga, nooe .krvi. A. ć p ri-
pada posJer-atnoj J.i t erarnoj generaci ji -koja stremi i stvara
Ć tilp naše rase i naše nacije«, - istka-o je ovaj
č i UIZ to infcrmi'l'a-Q i o njegovcj č iZ1birci Ha-
remska lirika, » 0 kojoj je !pisao poznati č knj:iževnik
Henman Vendel II »iPrager Pressi«, a ,kasnij e u svojoj knjizi
,.Von Belgrad ;biG Biicca'ri««.2o Sa vile književno-1Prij-ate1jske
ležernosti !pisao je Ć iste ,godi·ne i o zbirci Grad rima
i ritmova Ha-mze Hume. U uvodnom <iij,elu svoje Ikritilke dao
je na.jprije ljuds ki i č !portret Ham.ze Hume iz tih
ranih dana, k8lka,v pos-lije toga ni·ko nije dao. č ne č
mnogo, - nastaVIljao je ovaj krititar n akon likovnih i mo-
r alnih kvalilfikaci ja. avog pjesni ka, - ne 'pra-H marljivo ni
na§u 'književnost ni onu na ,strani, naJdraža njegova knj iga,
to je 'verovatno i: najbolj a: ,život. I taj život nije moderni,
ona'j 'što kJ juOa, i vr i, ov-aj ć što ima č
te se u nj egovom 'Jet u i ne vide, t o je život
č na-jiPrimi.tiv,nij i, sa najviše č č A
ć na samu 'zbi rku Huminu on je izrazio stanovite
obzire ,prema njOoj 'upravo ć njena tvorca.: .»1 kad
se u jednoj 1pCsa.ma nade toJirko j'Skrenooti, d obre vol je,
č plemenitosti k ao II ovoj g. Hume, pa kad se još
zna da je sam auktor č koji je Ntavu svoju mladost,
pa i život !posvetio 'S3!IIlO 'l rteraturi, onda' se ni'kako -ne može
ova tVbi·rka pesama 'UZeti onako strogo, kao kad 'bi !bila svo-
jina ka'kvog g.randomana Hi pretencioznog ć
Ali je nmn toga, ovaj č i\pak izrarzio nekoli'ko opa-
žanja,: o .fOrInt [pjesama, IkoJa I»'nije ugovorna, ali, mu stihovi
uvek teku gl'atko, prirodno i dako, a i 'rime su ć č
i u č je .»nad mnogim dan3Šnj-jm pesnicima«, o
i,zrazu, ,koji mu je »kre:pak i snažan « i nalik »nešto i
"Musrt.afa ć Nojemo.va la- " M(ustafa] ć Grad t1ma
da. _ Ga1ret, 192.t, t, 62. r itmo va . - Ga jret, 1921, 16. 263.
132
rodnoj !pesmi«. )l G. Humo 'u sv[oj]im lpesmama, ne hin i na
ništa, on je iskren, veoma iskren 'i upravo prirodan_ On peva
sa'mo ono što proživi i oseU. On je č osetlj iv: trna mo-
menata kada veruje tl! sve j 'kada č nad svim. Ima' u
toj 'lIbi,rci dosta toga što nide ,baš najbolje, al i ima }oš više
str,anica koje su do'kaz Ibujne ·snage pesnikove.«22
Broj <šest tll Gaj.reta([ iz 1924. godine ć je Osmanu
Đ ć i ispunjen lIIl'noot-vom p rilloga književne i č
sadržine o ovom muslimanskom knj iževni ku. On je pred-
sta-V1ljao č most ovog 'lista sa njegovim
pre'CI.rartnim godišti ma, simbol lI Gajretove« ideologije i. na-
cionalno-kulturno jo č (pOvezivanje .poslijeratne musli-
manske s tvarnos ti sa' predratnom muslimansko-srpskom
č saradnjom. Ta ista orijentacij a kao bu-
ć duhovnog i š č ra·zvoja' Musli mana
došla j e do izraiaj'a i II ni!zu č H. Bjelevca, Hasana
Rebca 1 .drugjLh lI Gajretovth« akti,vista, dok je nekoHko po-
zna,tih Iprediratnih mUiSl imanskih intelektuaIarc8l i Č
radni'ka svoju podršku i .saglasnost sa lIGa'jretom« islt'alzalo
II sa,radnj i č hilS'toTijske, društvene iH č
sadI"Žine II ovom listu. š ć se i ovdje ja-vio jed'1lim č
kom j.z oIblasti orijentaiLniJh knj,i2:evnih formi Rubaija, gazel
ikasida.
Bjelevac lpiše č o društvenim !pOjavama., () knjigama,
o IPO'OOri!štu, animira ,književne saradniike, i tako cje-
lokupnim ddedovanjem daje »Gajretu« jedan svježiji, Hter8L!'-
niji ton, 'te kaLra.kter i oblik knj iževno-kulturne revije. Sla-
ž č se u jednom č sa mišljenjem fr ancuskog filozofa
Jeana Heritiera o nedostatku moralne orijentacije til suvre-
menom društvu, u dabu krutog ma.terijalizma i neizdfŽljive
bonbe IZa održa·nje !Života., on se č ć zaJožio za
jedan idealizam u Oikviru 1».G&jretovih« težnja, 'za društvenu
orijenhllciju Mws'l'imana u rpravcu fProgresa i slobode bez
predrasuda:::!3 Konmetni.j i jasniji IbiJO je Il3jelevac karl je
;pred \Stibom imao: neposreda;n !predmet za !pisanje. U povodu
ć smrti, on je anonimno !pisao lI da n81S Aleksa ć
.. !bidem, 2M. (Povodom knjige). - Gajret,
oo A. IUtzi Bje levae: NCPV!! đ ]92'1, l i 2, i.
133
u tQp'lini svoga ć i ur !bolu .kojim smo svi ibe2 ramlike
boloV'aoli, nije d ij,e1io po vjeri' i 'PO plemenuc:, i pozivao se
na nj egov u Našu pjesmu, namijenj enu ·:tGajretu<l kao na do-
kaz ,»lk3lko je ovaj lPitomi duh imao š i svijetle v1dikec:.
2
-l
U anailizi: ml.liS'limanskog društvenog ži'Vota Bjelev3(: je, iZ
»G3Ij.reto'Ve« č dvije IStruje, ultraliberalnu
i uUrakoro:erV'3Itivnu, .koje treba rpremostiti i svesti na jednu
sredlinu, ali je napominjao .da treba odgaj aH .» nacionalnu
svij est« kad djece, a IPri tom ih utp<)znav'3Iti 5a našom pro-
š š ć »i razbiti im !pojam anado,nalnosti i !pojam korrfesio-
na:l nog obilježja«, što je sve !bilo II intenci jama generacije
koj a je obnovila »Gajret« ć 'ga l..\IZ onaj predratni. To
je ibilo dOba kada se :t Gajreh i .kao društvo i kao č
bio č Č okupio eko sebe dosta pristalica i sa-
radnika, dok se u i9to vrijeme <ltva;roo 'ras1rol đ njega
i Centralnog odbor a Jugoslavenske muslimanske or,gani-zacije,
koj i je neozadovolja.n radom i č
nalnom ori jentaciljQm č da' ,19:23. »pokrene no,vo mu-
slimansko ,kultuLrna oi prosvjetno drUiŠtvo :ooNarodnu uzrlanicu«,
a. da njegov organ , Pravda« bacil se svom žestinom protiv
Gaj-reta ·kako rbi se ovaj kod muslimana ć kako
je ilStarknUrto na skwpšli ni »Gajreta« 6. jula' ,],924,
a u' listu »Gajreh.2ri Tada j e \ponovno č
d jela!tm.o č cliferencir anj.e Muslima.na II kul-
turnom i knj iževnom ž·ivotu, a rezulta1 toga r askola ć daJje
tr aj anje »Gajreta« kao društva i, č i kalend8'l'a, na-
poredno sa društvom ,»Na,rodna, uzda-nicac: od godine 1924.
i njegovim !kalendarom, a· od 1,927. iSa č ,.Novi Be-
ha,r «. »Gaj.r et« je, đ neprekidno uživao pod'ršku vla-
sti !kao društvo rla .nacionalni r.ad đ Muslimanima u
pra1Vcu ,w esnpske 'ideje, a .osobi'to od !preuzimanja' .rpo,krovi-
tel jstva, Il1.'ad t»Gaj r etom« te godine 1924. od sbrane
ć đ đ ć i imenovanja prestolonasljednika Petra
za protektora ovog dnmtva«.26
OI [ A . HM:z1 B'jelevae) : AlekSa San-
ć - Gaj ret, 1924. l l 2, 26 .
.. [Ha m id Ć NapaCIaji na Gaj-
I'ct I polCIITI'l.ka u Javnosti. - GaJ-
rct, 1924. 12 I 13, 208.
134
.. Vdd:l č Audijencij a uprave
Gajoret a k od n j eg. vel, Kralja. -
Gajret, 11924, l I 2, 29. - UrednI-
St vo ; .GaJreh I njegov pokrovi -
telj. - Gaj ret, 1924, Hi, 236.
6. KNJI2EViNO-ESTETSKI PROGRAMSKI STAVOVI U
ESEJIMA B. JEV'l1lCA 1922. I 1923. I A. MURAlDBEGO-
VICA 1924.
ou toj !pr voj. decenip !p06lij eratnog daba, ,koja je obilo-
vaja kri t irkom .kao diela·tnim č k njižev.nosti, izra-
žavana su č ll' č n apisima. i samGSta'lna, izvorna
programska rau.maManja Q suštini književ-
nost i i umjetnosti i č njene ć .iJ.i željene egzi-
stenci je 'll suvr emeno m Jrnji.ževnom ž1volu Bosne i Herce-
govine.
Kao. č mladO"bosanske ideologije II novim dru-
š č uslovima, Borivoje ć j ,e tako II jednom
eseju, 1922. i nehotice otkrivao đ suvremene društ've-
č i Iknj iževne situacije. ć nar !prigovor
da je repertQar Narodnog !pOzorišta II Sara.jevu lt izvod iz !bo-
lesne liter ature« da mi'l'i:še, odnosno »udara na š č
sentiment a.lizam««, on je izjavio da je .slu2;enje nacion aH-
č idej i krroz literaturu [ .. . ] {pr()Sto, i ,pisci se vitše ne
ni 'kao zdra-vi ni kM !bolesni , nego samo
135
k81k(l .su i koli!ko stvaraoci«". l S č predbacivanjem, ali
sa 'Stvarnom kri'thlwm 'Zahtjeva (La č dU!hom,
koji se u tim danima uij.e slagao s njegovim mladQbosa-nskim
bWltarst vom, on je !pisao: se, i č da se mase mogu
!Samo tako a,ko im se svakodnevno i 5avesno
govori laž. [ ... J MisU se, dalje, d'a je opsena o životu uteha
životu do 5!lll\ti. Klizi se rpo !površini stvari da' se ne bi mo-
ralo ulazi1i u suštinu, jer se 'Plaši da ·iza ltotkr ovenja« ne
zijaju cmi vragovi.«2 I tpOs>ta,vl'j a.o je pitanja: ,. da li je, u ži-
V'Otnoj !praksi, 'korisno zatvoriti č pred š ć života«
a.ko pisac Ikro:z negacij u stvari pokazuje »iPut na boJje«. ,.Ne
treba se pla-šiti od wga· da 5e gov()ri! istina« uzvi'kivao je on
temperamentno. o» Treba. da, naj)Šiiri društveni slojevi jednom
č i'Zlaz1ti jz slepe ,uli'Ce ,života.«! č ć Nietzschea,
•. da je kvantum bola II životU' [ ... J sigurn() da'leko ć od
kvantuma radosti«, te ć se na Dostojevskog, Scho-
pen'ha-uera i Cada,j'eva II k'nj-iževrnom ć on je za-
č da masama ,.treba i te ka,ko t. 'Zv. bolesne litera-
ture, u ikojoj se najdublje osetila. ž č ,geni j «. o( To je
billa vrijeme !pOSIlijera.tnog trajanja ,predir3Jtnih mladobosa'n-
skih č zanosa, od ·kojih je, !pOslije ispunjenog
nacionalnog ideala, ·ostao jOlš đ socijMni' ideaJl ka'o
argument II odlbrani Ikn'jilževnog stvaranja. Da je ć pri
tome !Svemu mislio Vii.še n'a duhovnu iS'tinu o društvu i na
jedan atpstr3JktnD intele'ktua.Jni humanizam 1 li1erarni neo-
romantizam neg() na ideaJ. stvarne, .&Odja'1ne pravde, po,ka-
ć i jeda'n njegov 'tekst iz godilne 1&23. ipod (naslovom Tra-
ženje novih puteva, naravno, u Jmjiževnosti. 5 On č
osnovne elemente umjet nosti sa 'bitnim č emoci-
jama, š ć i patnjom, koj e treba predstaviti sa ,.što više
proste i n€!pOSrednije iskr enosti«. Za njega su ovi o»prae1e-
menti« osnova od koj e se 'Pr iJazi "sadržaju«, ove ili
one teme ll! ,koju ć se udahnuti! jedan hli drugi ,praelemena.t«.
A )t,pri .r.arzvijanju teme treba da č prodre sopstve-
nom i.ntuidjom u !predmet koji opredsta.-wja, da ga privede
, B[oriVQjeJ ć o bolesnoj Ute-
ratur1. - J"u goslavensk.1 l1st, 51192%,
113. 2 .
• I bidem.
, Ibldem.
136
, Ibidem •
• B [orlvoje] ć TraŽenje novih
puteva. - č polta. 1923. &15.
>-3.
.
u i>z uktšta·ne dirllLŠtvene odnose, da ga osvetU s desna i s .Jeva,
spreda i straga, i da, ć njegovu završnu ,poentu, č
da osta·ne uti-sal){ o.nog š č ono.ga što IPrQlbu-
duje i đ onog što č š ć ć ć po-
sta.vke o č u knjLževnosti, o ·bitnom u č
a ć č a.tmosferu, senzibiditet i položa1
suvremenog č u suvremenom društvu, on je i tog _no-
vog č u novom društvuc \Sveo Illa _njegove nagone i
njegove strMti", 'koj i su, prema njegovu mišljenju, nepro-
.mjenlji'Vi jer ISU elementa'r.ni, dok se mij enj aju kod n.jega
samo spolja§nja socijalna. abi'lježja, a nikakQ i njegova osje-
ć č je »dno nepromenljwo \ll Č Time je ć
postavlj ao jedInu od teori.jskih osnova ć književnog
stvaranja. u Bosni i Hercegovini, koja ć se II mnogome ova-
ploti ti II dJelima Grupe sarajevskih knj iževnik3l, kod kojih
je č u-vijek ·bio i.zložen djelovanju taj anstvenih nagon-
skih sila II njemu, sveden na aotavistii:ko i mitsko,
bez !prave svijesti o životu i svijetu ako njega i ć
snalaženja u: mjemu. ć (la IPr imordijalno emocional-
nim II č i ć ga· II književnom osvjetljenju, Jev-
ć se u uvodu ovog teksta diferencij3!lno č postavio
prema č č I_.traženja n i5u formalne Ui stilske
prir.ode nego đ koji su g.ma'trali da su društveni odnosi,
u trenutku suvremenom njih-ovim tekstovima, komplikova-
niji i duše č IPa s u prema tome č š ć i ć ma-
ter ijalne, t mnogob rojnij e i u!br:zanije intelektualne tragedi je,?
medu koj ima je Vasa Staj ć ll' ratnom _Knji2evnom jugu"
tražio da se lpripovhj etka više 'humanizuje i vi!e socijalizu.je,
a Laza ć II ,porartmoj »:Novoj Evropi" konstatirao, ka.ko
piše ć »da su naše duše IPretl1Pjele znatne i:mnjene u
proteklom gr andioznom ra·tnrun sUlkdbu i u'nutarnj,i po-
g.ledi su obrnuti na stvari dotad đ

Upravo na liniji tih estetsko-idejnih tendencija javio
se 1924. u č _ Vijencuc i jedan muslimanski pisac,
A<hmed Ć ·kojeg je ponio val thrvatskog knj i-
ževnog .života, č ć o k.njižeVlnim 'faspoloženjima ipo-
I lbldem, 3.
, lbldem., t .
• Ibldem.
137
slije 'svjetskog rata,.l) ć u sredi6te svoga
razmatranja. dvije odre-dnke, č i.zra.žav-anj,e »t-ipa
naše rase« koji Ibi dosegao ć sveljudsko.g č
vjeka«, č svima Ikontinenthna i sVllma ra.sama«, lO
đ ć iSe, kao i ć izražavao protiv lokalnog,
neposredno društvenog il .tendencioznog, a zaJ.agao se za uni-
venzalne č č € Č ć ·»dana!.Šnju :literarnu
generaclJU« l»revoluciona rnom, 1iestrukrtivnom i nasilnom
tako, da ruši i ill egira !Sve, pat č 'historijsku i ,nacion8llnu
mirnUilili epoha«, on se tada odvajao od svega 'UŽe
nacionalnog i dru§tvenog ll' vremenu i !prostor.u, i :z:a.Jaga.o
se za .književnost koj;a je I»nzrarz našega naciona·l no-iballkan-
skog i rrasnog slavenskog ć II ć težnje predratne
č omladine, ekspanziju nj ene shlovi'-
tosti i mitomanije ć š ć rasne č ide-
ologije. ć je to sa svoj-i m mladobo.sa!llSkiim istomišljeni-
ci1ma q>Od·ra,zunnijevao u jednom nacionalno seddmentira·nom
vidlI', ć da-Ije ka estetici nagonsko-emocionalnih č
ć je »novu današnju epohuc literature tada još
shvatao »u Č u stvaran1u, "ll jednom ha-olienom stanju«
i vidio je .ka·ko stremi ,»svim sredstvima u s redinu, u eleme-
nat naše duše i .našega ć k,r istali.ziJra- .ga i đ samo-
rod!nim originalnim .ma·ter.iljalom i ć da ga ,pod svaku
cijenu ufini qp6im h sveljuds'kim vl·a..sništvorn«.12 I jedna i
drwg3i es'teHka, đ im8'la' je u to doba nešto č
udubljiva;nje u Ibitne odredni-ce, II strukturU' č d.u-
€ Ć b LI6a, .traganje IZa, ć ·u njemu;
a odbojnost prema drUIŠtvenim UrZrocima č duhovnih
sta'nj-a, !prema-!pitanjima i.tz života Ć njemu·. T'a intr o-
verzija i intro3pekcLja. !bi.la je ishoo ratnih lcl.;mja,
lomova razaranj a i! č nesaglasnomi
i nemira, kod ć kao ć protest, kod Jevtoca
kao Ikoruformi.tzam !prema š Č stanju jugo-
slavenske stvarnosti .
• Ahme d ć Put II ""OVO
v rijeme. - Vij enac. 2' 1924. IlIIf.
9'1- 911.
138
" Ibidem. 96.
" Ibidern.
" Ibi d em.
7. »KNJ!2'EVJNJ: PREGLED IMALE UffiLIOTEKE. I »NOVI
KNJI 2EVNI JUG. U 1925. ORIJENTACI.1A. SADR2INA.
K,RIT]J{A.
Krug k.njiževni·ka- :koji se poslije !fata oko
ć i č i listova koje je on IPokretao .il đ
imao je vHrunosti i !prodornosti da .se, kad-a, se ti njihovi
č ,ugase, !prese-lj ava u dru.ge .koji traju j·li se ć
da ,Eh i'Spunjava svojim !prilozima i č da im mijenj-a fizi-
onomiju, Ć im ta'ko !pretežno kn,ji1:evno obHježje ako su
prvdbitno bili širreg društvenog ili č kara'ktera Hi
su pred!itavJjal i organe i .glasila Iku!turno-ipr osvjelnih dru-
šta'va, kao što je to, na Ipri'l'lljer, bio č sa glasilom drU'Štva
. G3Ijret« i dr. iH ,kao što ć to >biti sa. č .• iPregled«,
koji ć oni Ipreuzeti , zauzeti i izvjesno -v.rijeme drža.ti ć
mu svo}u Uterarnu fb()ju i č svojih knji.oževnih pogleda.
U Ikontinuitetu ovog svog31 i:asopisnog djelovanja, pri
č su .se JllnOtgi č mujenjaJi, pokretali, i gasiti, '8. llJji-
hovi sruradni!ci. sa svojim IPrHozima ostajali iSti s neuništivim
i a.gilmim ć na' č oni! su <tako u godini 10925. po-
139
kušali 'Zauzeti '»Književni pregled Male Ibtbliotekee, koji su
đ Stevo 2akula i· B. ć . Novi .književni juge,
koji je đ nj ima- blilzlak Eugen DžikovS'ki, ali su se
ovi č ugasili !prij e nego IŠto su se č u knj iJ!ev-
nom životu. »Knji:ževni !pregled Male Ibibliotekeu ·i.2ifiao je u
1,925. samo 'u dva Ibroj a, od marta i od juna, <la ·bi se ja"vio
još samo j ednom u augustu 1928. godine, a L č je pri-
godno - !pripremama .za tproslavu dvadeset!petogodišnj ice
izlaženj a mostanske .. Male i t ridesetpetogod-i.šnj ice
knjižeWlDg rada njenog č Jovana Proti<:a. PišuH na
č prvog broja ovog »Književnog pregleda . .. e o tome,
Stevan 2akula je iznio jedno shva·tanje o pri.padnosU pisaca
đ na strani Iknj.iževnom životu !Bosne i HercegoviIne,
i to na lPl"imjeru J ovana ć č je otvorio 'Proces pri-
rodnog sazrijevanja problema oko verificiiranj a knji'Ževnohi-
storj,jske dvoj nosti poj edinih !pisaca koji su đ u jednoj
sredini a Č vijek lProveli ·u drugoj, iako je ova
č dugo vremena predslavoljala izvor knJiževnohi61o-
rijs-kog os vojatanja \poj,edi nih stva-ralaca osobito i2 'bosansko-
Č \'5reciine. Č oIbavezU! Bosne i Hercegovinc
da se sjeti i ć godišnjioce, 2.akula je tada pi.sao: . J er,
pored svega toga. 'što je njegov .kn}i.ževni rad č II r av-
nome Sremu, u mestu Brankova đ on se je, svojjm
dugim življenjem naj'Pre u Hercegovini a onda u Bosni,
toli-ko srodio s ovim !kraj evi-ma, da oga oni smatraju svoj im
detetom. On je, sem toga, !bio nerazd.vojni č i č
đ onoga mostanskog 1rnjiževlliOlg .kruga, koji }e našoj
kn}iževnosti dao oi imena koja su od č i dela 'koja su
od vrednosti. I on je, najzad, toliko živo č uopštem
knji:ževnom r adu ovih po'krajina .i toHko se srodio s nj im,
da ,ga je, isto kao 5ilvijat č ć il.i Josilpa ć
apsolutno ć .iizdvojiti ilZ onoga. lito su Bosna i' Her -
cegovina u književnosti dale i č .se one mogu ill knjti-
ževnosti da rea>reeentuju .•
1
Za· Zalkulu je to i !bio ra.z.log da
se uz Ipros1avu obl jetnice I»Male lbilbHotekee obi'l ježi i godi-
šnjica ć 'fada, pri č je na1avio ,j č ć č ć
1 St[evan] Zakula: Proslava 35-god1_ - Knj iževn i pregled
·iinJlce rada , . .Jovana ć i 25- Vl.2:i, l , l , od l. marta.
-godl!nj-lce b:lalenja .bIbllo-
140
kao »jedinog preostalog lista iz onog svet10g mostaTSkog
č trifalija«, Š ć l dr Vtladimira ć ll! orga-
nizacionom od'boru ove !prosla've, koja ·treba dar se održi
31. maja 192.5, sa predavalJ1jem Vl. Caro ć zat·jm
ć lWomenice te jubi'la'rn'u svesku »Male
II povodu god.iimjice ove edicije i BorivoJe ć je II
ovom č i.znio svoje poglede na ,posli jera·tmo stanje
književnosti, 'koje je još od },918. stalno ;pona'vljao, razvijao
i dopunjavalO. Oni su književnoMstorijski ,z.anLmlj ivi zaro što
je kroz sti'lS'ku Iboju nJegoviIh 'VJastLii!h idejno-eostetskih sbva-
tarnja, slobodno i uže č !Zasnovanih na. mlado:bosaltl-
skim tradk:ija.ma, - IPrOlbi.jala o3Itmosfera stva,rnog književnog
!Života sa svim ,zanosima, surprotnostima, -odriJcanjima i afir-
macijama .koje je on lU ·tim vremenima. imao'. »Opšte je
đ da mi danas u knJi2evnosti IPreživlju.jemO' jednru.
neugodnu iost8lkao je on 1: ·pokušao da Joj ,potrarži
đ drM'tveno-ekcmoms'ke uzroke -ali samo na· 1f8lZini
ć plasiranja knjige u masi« i »male potražnje
knjige«, što po njegovu mišljenj,ll' »obeskur:ilŽuje pisca i .iz-
č il ,»Uibija U !piSICu volju da Ibde nad svojim ukusom«. '
Jevtit je II ovom svome ilZIlaganjtl s č zatvarao
društveno-estetski .krug suvremenog života' 1Lterature kada je
č pisao: »O.pšta' j e JPOtre!ba ovog momenta što više
ludosti,što više ć što više lakrdijaške g!uposti«, sma-
ć da on .sam na gledištu jednog »zdravog Jknji-
ževn()g ukusa« i č i č u knji,ževnosti, i odbi-
ć sve ono što se ·u tokru i !poslije rata javilo kao novo,
č lijevo, i Č i ne ul81Zeii
u .sociopsihološke osnove knj.iževnih .pre-
viranja. ,»Posleratno vreme [ ... J irzgubilo je osnov da· ra!Z-
Hkuje lepo od - nastavljao je on č - Na
PO!prištu je, dana'S, € Č š ć Ulkus, konfu.znDst d.QIba, iŠa't-
latanstvo lPolitike, ć Uibedenja.« I smatrao je zatva-
ć č duhovni krug drUlŠtveno-ekonomskom č
com: »I , prirodno, Itu dobra ,kmjiga neima đ ... «4 Odsu-
stvu književne orijentacije kod č č 'Ptlblike u ,takvom
I lb\(lem, 2 .
• B[orlvoJe) ć Dvadeset 1 pet
godina _Male tUblloteke«. _ Knjl_
že\lni pregled _Male b iblloteke«, lJ
J925, 1. 2-3.
• Ibi dem. 3.
141
č I})Oslijeratnom vremenu dQprinijela je, .prema
ć mišl jenju, i »oskudica u autoritetu., II vrhovnom
ar bitru, koj.i rbi ,bio merodavan za ocenu produk-
cije«, č je sam još j edanput otkri vao svoju vlasti,t u' kri-
č aIIl'ibicij.u i te-!n'jou da to bude, 'bar 'tl- bosanskoher-
č s redini. 11a.k:o š sama, sebi, pUblika je
izgubila· i· /fiajmanju volju za č đ Ć se, prema
njegovim č đ i besmi.slenim stvarima, !papirna-
t im tr cclenji.ma novog, »u č ntšenju celog jednog
doba· naše knjige, !palenjem t. zvo »književne laži .. [KTleža,
M. R.l . »Novo nije i$unhlo č osim negativna, a
staro je ć - ocjenj ivao je ć - J edni idoli
su smrvljeni II !pepeo, pre no što se č genij našeg
vremena ... e:l I sa žaJjenjem za starinom č vremena
i patinom tiskanih na knjigama, on je
evocirao pokretanje i. dj elovanje . Male .koja je
u "Vrij eme koje se rnjegovalo na·r odnom 'pjesmom i fotklorom
ima'la smjelosti " da se II mase unese 6sta knj iževnost« kao
. nacionalna i moralna manifestaci ja-.
s
I Vlao<.H'sIav TmU!Ša je u ovom č rptsao o suvreme-
noj .;prod'i knjiga« ć nešto š ć ć
posta·vke o posljedicama rata u sklonostima Č Č iPu-
bUke. On je tvrdiO' kako je rat ljude navilka,vao na trenutno
i senzacianad.no u novin ama, u Č s u oni too.žHi utjehe ili
zadovoljavali svoj u ljubo.pi-tlj i;vost, tako da, je 1 poslijeratna
č Ip)jb·1ika IProd'UlŽila da traži .nešto lako, površno«,
ć da se ibavi '.anal:ilzi·ranjem i problemima«. I žalio
je za predratnim vremenima . kad se č jednom dubljom
.pni.povetkom, č romanom, iH emotivnom lPesmom
mogao 'baciti u 1deallisanja; I}cad je ć potrebu da ga nruto
lepo digne što vilše u sferu njegovih idealisan jae.'l'
.Mada je đ izišao 1925. u svega dva »Novi
l:mjiževni j uge je 'bio književni1i od. . Književnog pr egleda
Ma1e lbibli() tekee, kofi j.e tretirao više pitanj a· č dje-
latnosti, dok je ovaj č donošenrjem -pjesama, proza, eseja
pa č i dr amskih tekstova .• ć odavno se ć u Sarajevu
• IbIdem. lmjoJ đ knJ iga. - KLnJlževnl
• lbld.em. 4. pregled bibl ioteke, l , :I.
, đ Tmu§a : Ne!lto o đ
142
potreba pokretanja jednog književnog lista, - pisalo je ured-
ništvo u jednoj bilješci u prvom broju, - oko koga bi se kupili
svi oni, koji imaju smisla za lepo i dobro. Da se razumemo: list
nema nhkakvoga č karaktera, i !prema tome
č č na suradnju svih, koji, se smatraju po-
zvrarnLma. Toliko umesto č programatskih irzjaiinje-
nja.«8
A kada se !pogleda u sadržinu ova dva Ibroja, odmah se
za.paža.ju 'imena: Srde ć s IPjesmom i ,pripovtigellkom,
š ć sa dvJje !pjesme i, jednom kritikom o 7JbIir.ci
Pesme J akše Kušana, Todora Kruševca sa dvije rasprave, a
javljaju se, s !pjesmama, od č :pisaca još
BOiŽa ć i Aleko ć <lba- 'buduffi č
Knjige drugova, te !M,a.rceI Schneider sa esejom Sm.ch i l Mi-
lenko FiIlipovi<: s Ć ć knjige Bosna i Her-
cegovina, a tu: njilh Rade Đ sa. 'dvije pjesme, Verglaš
i Pesma u t aktu amOroze, 'Stanislav Vlinaver, Vje'kosla,v Ma-
jer i Stjepan ć s .po jedrnom [pjesm'Om, F. Volek s .pro-
zama i jednim UraITJ.Sktim teklstom i, Momir ć s ese-
jom Q jpOZorhštu. :.Novi knji:ževni jug« je č kva'liltetnije
nego 'i jedan od dotadašnjiih pos'Pijeratllilh č lU Bosni
i Hercegovini, ali se uga\'iio brzo vjerov3!tno 'USljed' oskudice
č sredstava u :'lkonozorciju N. K. J.«, ,koji mu je Ibio
v1lasni'k.
U oblasti rad'ova o knj iževnosti knjižeV'nohistol'1ij slci je,
a manje č č prikarz č zbirke
Kušana 'koj.i je na.pisao Mihailo Ć Ipisac iz istog .kruga
o.ko Borivoja ć kome je i i t o 'Stoga
što v,rIo Tano otvara' !problem nacionalno-tkIlJj iževnog prikrl'a-
njanja nekih Č !pisaca, lPoglav:itto
manskih j, hrvatskih, oali i nekih srpskih, ka onoj 'književ-
nosti kojoj 'oni ,po svome ,porijekr1u i č bitu te duh'Ov-
noj strukturi ne IPr'iipadaju. »F-osljednjoi.lh dana - je
o Kušanu u ovom Đ š ć - 'o njegovoj third
zagreba6ki u. Vijenac« i tU!Zlans'ka "Sredma« donose ip'I'ikruze,
i dok s e !prvi o'bar,a na mbadoga iPesnika č ć vrednost
njegovih pesama, dotle je č đ ,bl ruži, pa isti-
• Anon-im: Iz uredniAtva. Novi
književni 111925, l, 16.
143
č ć njegova' slaba mesta ukazuje i na· njegovu· č
vrednost. .. Književnoh.i'Slor1jska situacija. u vezi s ovom č
č zbirkom .se otvara ve<: u ovoj podijeljenosti dva.ju
nacionalno č đ tlistova o vrijednosti zlbirke
Jednog !bosanskog hrvatskog :pjesnika, koji u Bosni piše sti-
hove ek.avicom po primjeru ,predr atne mladobooanske gene-
racije i ć kole je pri:hWlltHa. jugoslavenska
č omIladina, te u mani.ru ć knjlževno-
!kruga. od listova Ra-DI:t-Ne preko njegovih
č što ie se nastaviti II ,.pr egledu .. i II GrUlpi sarajev-
skih književni.ka. To č Kušanovo opr edje-
ljenje je do kraj a' odbojno odrewi' lo č
:. Vij enca« u pogledu njegove zbirke, dok je odobrrovoljilo
:.Sredinuc koju je đ Radovan ć i sam pjesnik
iz ovog -kruga., iPO'pu.sLljiv prema. istomišljeniciIllJa. Tako s u se
č č motivi .stvaTaoca susr etali sa izra-
zima 'knji.ževne podrške u đ sredini a ukrštavali se
sa književnim od'bi'janjem u drugoj, a sve j e to u ,krajnjoj
li niji IbiJo vezano sa č č interesima sa-
mog pisca, koji je u oskudnilm č mo-
ć Ibio prisil jen objavljivati na strani, u Beogr adu
ioi'i Za-grebu i na t a1 č sudjelova-ti u književnom živortu
tih nacionalnih cenbara-, IŠto se uz!malo i kao !Svjesno o.predje-
lj}vanje .:za jednu illi drugu nacionamu knj iževnost tada oštro
polarizirane č 1Pri1i,kama, U osnovi ovog naciona1no-
-knjliževnog Qpredj.eiJ.j ivanja č stvaralaca
đ dva r a1a na[a'Zili se uvijek razlozi vanknjiževne
prirode, aU objektivnog soci j aolnog J č ka<raoktera:
oportunizam prema režimu, te slabije č ć
u č 'Sredim, a i unutar 'nje č
ć !ptubli'kovanja djela pojedinih nacionalnoknjižev-
nib .grwpadj'a, najzad, opredjeljenje za onu koja je osigura-
vala nastupanje "ll okvi'l'u razviljenije i poznatije rnacionalne
bitera,ture, i time u krajnjoj liniji ć bol jeg mater i-
jalnog probjbka ji ć neposredan književni ,ugled i !položaj,
Sve .te O'kolnOiSti mi,enjaJe .s u đ dva rata ne samo knji-
ževnu pripadnost, idejno-es·tetska uvjerenja, nego č i po-
č opredjelj enja., i stva.rale onaj č raskol
đ pisca· i ntegove uže č i drUIŠt veno-po-
144
č sredine, osQ!biw č 'll Bosni i Heocegovini izmedu
dva r·ata.. Ono što se književnohistorijski u tim ranim danima
dogodilo Kuša-mu, to se jo'š lPrije njega :poka:za1o' "kod HUJllle
kojli! j,e đ i u č »Vijencu« ·prilozima !pilsa-
nim č ijekavicom dok se njegovo stva,.
ranje nije ustahlo iU okviru ekavskog književnog izraza i
beogradskog književnog života, »Gajreta« i Grupe sarajevskih
književnika. To se pokazalo i kod ć koji ć se,
nakon knjižeV1flih č po rasnonacionalnoj ideologiji
bliskih !pogledima: jugoslavenske č omil.ad.ine,
krljiževno vezati uz Zagre!b i. hrvatski knjrilževni život ne
ć veza s muslimanskom ž š ć T'ako ć se
dogoditi! i Novaklu Ć koji ć nakon odbijanja u srp-
s'kim č i St'iPSkoj đ ·knjd.žewlOj j.avnosti,
po Niniji nj.egova č opredjeljenja, nastupati pot-
puno u okviru hrvatske knji.ževnosti, kao J drugi književni
stvaratax: Hjeve .orijentacije ri;z njegova kruga Hasan Kiiki.C,
te č niz muSlima·nskih p isaca druge posli jemtne, [j'jevo
orijentirane 'lrnjiževIl€ generacije.
Za .Kušan ovu. liriktl! š ć u svome p ri kazu Illije, me-
đ imao samo lPotzilti.' vne ocjene: on mu je prigovorio
č za »slabo podražavanje Krležina stila, bez
Krležine snage«, ali j e u prilog pjesniku ista-kao č
-koja· .se negde .pretvori lU Ibolno ruganje«.
On' je odbio ·»po.zu ci:nilzma jednog silom modern'i ste« i Ku-
šanova .. neugodna đ koja »katkada jz'a!Zivaju č
odv.r atnost, č pesnik <zawzima pozu \perverznog !prkosa«,
te njegove shi ke r>.pl'ljavog.a g r ada i č zbrke«, sve ono
što č na društvenu lP0bunu i užasavanje od stvarnosti, a
qpredi·jeHo se -za KUiŠa-novu ·inrtlimnu lir ilku, i, onu III kojoj
\I;:blista· L .tre:peri !pri roda jed'llostavnom Jepotom pra·ve lepQ.te,
'koj a se o.set1 'kroz izraz nesmet ano«. Kušan se na1arzi )JU
stanju Ć prevll1ranja, tr·8lŽenja izratla· i kole:banja«,
napisao 1e š ć i' za,želio mu, kao \Što ć to ·kasn'i. je za-
željeti š ć Hasanu ć »da se oslobodi đ uticaja,
kojima on duguje možda i nesvesnooo: i da se »vr<liti o.zvorirqa
lPl'avih vrednostt«.9
• M!.h[allO] ć .lakša KuIan. 1925, l , 15.
Pesme. _ Novi književnI jug, U
10 - Književni život...
8. JEVTICEV POKiUSA.J OSNIVANJA KN.rrZEVNOG DRU-
STVA U SARAJEVU 1922. l NJEGOVA SLIKA KNJIZEV-
NOG ZIVOTA TOGA VREMENA. AKCIJA ZA POKRE'I'A-
NJE CASOPISA 1925. U SARAJEVU. KNJIZEVNI ZIVOT
TOG POSLIJ<JRATNOG DOBA UVIDENJU A.MURADBE-
GOVICA I J. HALA VES11RE.
U tim ranim ,poslijeratnim 'vr emenima, svj estan svoga
č č istUIpanja II -listovima, ć je
1922. gociline i.znio <prijedlog !Za osnivanje :oknjilŽevnog clru-
§tva«, koje ,bi djelovailo I. ili lU odhrallibenom
ć se za svog č po jednoj neosporno objektivno; proceni
njegovog dela, ili orga'ni2ovanjem jednog nakladnog društva
koje lbi j,zciavaJo ć rukopise svojih č ,po
ugledu na Društvo hrvatskih zatim je nabacio
i misao .o revije, 'koja je č centrum oko koga
se kupe !pisci«,l - sve s ciljem da o'kupi i !poveže lmji2:evne
snage u Bosni i Hercegovi>ni II ak:v.:iru jedne sta1e§ke
nizacioje, aH UIl'u tar toga, Ipri rodno, j, s tE."Žnjom ,pribl'i žava,nja
oko đ književno-estetskih n;w:ora.
, B[or'lvoJeJ ć Kn1J!evno dn.l- ski list, 5/1122, 301, 2.
ttvo. OpAU priJedlog. - Ju&,o.slaven-
146
Pored ovog pokttšaja za osnivanj em 'književnog društva,
koj i je ostao .bez odg.ovor a 1 s t oga što je ti tim po-
ra.tnim danima đ !piscima lU Bosni i. Hercegovini· biJo više
zbunjenosti i 'l"a;zJbIjenosti 1 manje istomišljeništva, - možd'a
je u ovom J evtieevu č Č !Za ihistoriju !književ-
nosti tadašnjeg kI1j,i<ževnog života u Bosni i Hercegowni.
Ovde u Sarajevu, - p isao j e ć - .mi .imamo znatan
br,oj knj iževnosti" ·koji pomalo pffiu. Covek bi Ih
.gotovo mogao IPOTediti rpo strukama: I ma ih koji pišu sti-
hove, koji su ,iz.da.vali i 'knjige stihova; jedni se ne ustru-
č da ;pišu pri,povetke iz sredine Ikoja je neispitana, i
.interesantna; ima nekoliko smelih !pokušaja da se koncipira
roman; drugi su se ogledali na drami; dov.o1jan broj, posle,
bavi se, s IPasijom, pisanjem rpozorišnih ,prikaza, č
.nugativnim; ima i književne, 'Uopšte č kri tike, .kao
i .pisaca fulosofskih ogleda. Sve je to, za jedno č Sa-
rajev.o, ma kako č !bilo diletantski, znak i.zvesnog knji-
ževnog života, wesnih č strujanja 'koj a bi mogla
da dadu ·pIQda.
r
Kao komenta:r slici ova·kvo.g ltizvesnog živcrta« ć
č da 'je '»s ve to n€lpovezano, neorgani'Zovano, pren>wšteno
samom se!hi« i , što je vrlo Č za nj egovu koncepciju
,knj.iževnog udrillŽiva.nja ci. njegovu vl asti·t u Uilogu IPri tome,
sve je rto, !piše .on, 'kontrole ;prave j. ravne č scwe-
sti-«, Ipa ISe na stvar anje jedne č organizacije«
nas [ ... J, bez č od ak.cij e, oopšte ne lPomilŠl ja«. Sma-
ć :za;bludom eventualno vjeroV'anje da je IZa individual>no
č \piscu '».ho'lje dru ,stoji !po strand kao č knji-
ževnih pojava oko njeg-a«,s on č č »jedne
zacije književnika«, u mor alnom pogledu, najprije, za da-
valnje podstreka ,za rad samim piscima, a, 'zatim, za č
ljubavi za ž »u ovoj orijentalnoj ,paJanci, koj a
danas 'j oš na.jVliše iPokatzuje smisla ZRi cirkuske podvige«,· i u
,pog.Ied'U đ da· pisca lt brani od raznih č
kih fizi.ono.mija, č od Č eksploatatora koji su
pisca degradova.Ji na stepen iJSpod č
ž č stanje Bosne 'i Hercegovine tih prvJh
poslijera,tn'i:h godina ul 'kraJj evi'ni najibolje ilu-
st rira ć đ prigovora: ltkad hi se knjJžev-
' Ibldem.
I đ
10'
• đ
,
147
nim radnicima- u 5a.r3ljevu. .zamerilo što se organi2uju sami
za sebe, što. svojoj gru/pi. daj!u č karakt er, kad
ima .književnih -društava J u Beogradu i u Zagrebu«. ć
te ć !pr igov-ore š ć književnih društava, II
ova dva centra ,)tda ,pokažu kakav intenzivniji rad« i mate-
Ti j a1nom i, moralInom š ć njihovih knji,ževnika
da' !bi mogli. misliiti IDna s voje skromne kolege u provinciji«,
i oštro č ć da ISe »našem 'književllliku« iz
Bosne i Her cegovine, )tma i ušao II j ednu č
organizaci1 u, predbacU'je 'Cia je us ko !plemenski ili č pro-
vi nci jski r aspoložen«. Kada se č još uz to ć uvje-
renje, koje je cm ;podvukao u ovom č li da je centraloi-
zam S"V'Ugde !pre ć no II umetnosti«, u obr azloženo is tina
č knjilževnim i generacij skim ,grl.y)acijama i II samom
Beogradu, - onda se mogu nazTeti sve č okolnosti,
č d'ileme, književne š ć oko <Jrgani.ziranja književne
dje18ltnost-i lU Bosni i Hercegovi ni nakon Iprvog svjettskog rat a,
i može se zašto i ova ć in.icijativa
ostvarena·.
Bezus pješna j e IbiJa i a'kK:ija za pokretanje knj i.ževn<Jg
č u Sarajevu koj u 9U 1925. vodili Branislav š ć
Jovan ć Borivoje ć Jovan Kršie , J ovan Pada vestra,
Vladisl av Tmuša, Goj ko Krulj, Milan G. č ć Marko Mar-
ć i.. dr. Shva,iatjoci od ·koldke s u potrebe književni č
nakon nekCJo1iko neuspj.elih č pokušaja, lU vrijeme
kada II Sarajevu nije postojalo ni jedno č ć
tako da č nije nl bUlo ć objavl j ivanje književ-
nih dje'ia, i'Zuzev II č ,prostoru 'podI'istaka novina, -
28. mar ta 1925. dvadeset knj iževnika i njihovih !prijatelja
donijelo je č da javni m upisom 'prilb&ve !po-treban
novac .za izdavanje č II ,toku č godine. !Poziv
na ovu akciju napisao je ć .a ostali· ga poi;pisali. Me-
đ usljed slabog odziva akcij a je likvidirana i novac vra-
ć ,u'Pisnicima.7 . Svi pokuša,ji nekoncine i nteligenata -
pisao je ,tim ,pov.odom .Ahmed ć - da pokrenu
kakav hi'la !pa ma'kar i pol wliterarnih pretenzija, ostadoše
• đ knjizi: Clanci I đ Sarajevo,
'MarkO ć Akcij a :ta po- ]961, str. 202-204.
kretanje knjlževnog č V
148
uz8o'1udni, i Bosna s.koro -kroz dva decenija ostade bez ijeidnog
č 'knjdževnog č ,premda je kroz svo to vri-
jeme poklonila lWIŠoj' Č knjjževnosti nekolilko !prvih
imena i izrazUm č talenata i relativno uzevši' više
nego 'li d j,edna drl1€a' pokrajina naše zemlje s Dunarva i
Save.«8 ,,.Posl'ije prevrata se [ ... ] pojavlj'iv<Mlo nekoLiko listova,
ali ni j.edan ni-je imao č literarnih smjerova., svi su' služili
nekom uredni kovu IProhtjevu m namjerama č koji
su lbil1'i više č nego N č [prirode, - ·n8!pO-
minj e on otkrivaj,uti 'l1'jed'l1o i svoja ·shvatanja "književnosti
i krujiževruh Č ! spomin..je Ilistove :.;Bu'CiJui=nost«, "Oko«,
»Književn'i živo'1:« (vjerovatno ć l>Knj-iževni pregled«
1,923, M. R.), ·za koje Ika.cže da ISU ,billi ,»raptHi, koj i su ć
irla ,prvoga ,pUlZanj.a zaglavili u č č š V'ladavine,
koja guši s vaku s}Qlb.odnu ,i nezavisnu umjet nost ne samo u
B03l1i . . . «9 »Qsta1i su još jedino .»Gajret« kao č gb'-
S'ilo muslimansko.g !potpornog -društva ,,. Gajret«, kade đ
i ,knjHevn:i !pTilog u starom č Tuhu, koj e tole-
rira i muslimanska č Š i č jeldnog
kulturnog radni'ka., ć M. R.»)
sa J.zvjesnom moralinom tendencom, da preporodi rpO'Sljer atno
lj udsko "drlllŠtvo.« 1 o P.ored Š č klime i knjd-
ževne razjecHinj enosti s VCllkako i č ·»nerazumi.jevanja
pot rebe ž i održanja jednog književnog Iista:«: biJ.a
ra.zl!.og .što su Č književnici« .rastmeoni
potrebama i am:biciijama, okreta.li [ ... J đ Sarajevu, il tražili
stranke :beogradskilh oi Č 1istova«, !precizirao je
kasnije, godline 192'8, J,ov,a·n iPalavestraY I u »t. zvo :posebnoj
muslimanskoj 'knj'iževnosti« )pisao je »Novi Ibehar« lISte .godine
ć .pogled na knjirževnu sLtuaciju, »l'ijepi i ta-
lenti ć dlijelJ.om su Ibrzo odlagali !pero i , napusti!l.i to (polje
rada, ili što su se posvetili politici kao unosnijem pozivu, ili
što su .billi ma!l.odušni«12 Zlbog te mushmanske ,.,gura've s r e-
dine«, ikoja je '»sva:ki naš duševni ·rad« držala za
I Ahmed ć O knj1!ev-
'IloJ .prod'llkciji u Bosni. Vi jenac,
3/1925, I Vit, 334.
• ·Ibldem.
" IbIdem.
"J[ovan] Palavestra: Današnje
književno Sar ajevo 1 BOSlla. - č
511928, 1266, 4.
11 H. ć Llterarni raz.go-
vod. - Novi behar, 111927-28. 20,
3t6.
149
i dovodila st varaoce do rezigniranog rarzmiš.ljanja.: >pa č
da č troši svoju i umnu oi č ts n8lgW za jednu· go-
mill u, koja te ne shva":a?«lB
Jeda.n -od tih muslimanskih talenIlIta, koji UlJe ibio ma-
lodušan li. nije se posvetio !politici, Ib"i-o je .Ahmed MuradJbe-
ć koji je, upravo u potrarzi za ra'ZvJjenijjm knj'iževnim
središtem otišao u Zagreb, tamo knj'i.ževno djelovao, i odatle
posmartrao književno stanje lU Bosni i Hercegovi ni, il:U>unjen
č snagnm, revo'ltom j rzarnosom za, ve1ikom i pr a-
vom >1zraziio rasnom š ć .
. . . Kako je ć - pitao se on, - -da ta Bosna, koja
ne 'Podnosi II svojoj sred ini ni j edne naprednije kulturne
insbitucije ubrojivši ovamo i vlastito pozorište, kako j e to
ć nn:t r1;:lj f' č na jviše pravih tale-
nata .našoj 'knHževnosti i ,ubrohv.ši ovamo !prve intelekbualce
ć i ć i mnoge od č inte1igenata
našega naroda? Da li je to reakcija na č sredinu, do-
ticanje suprotnosti i kontrast, kojima se 'Priroda č š ć
služi !Za svoje 'vJastito š ili je to božiji dar te
male pokrajine, Ikoja na zemljovidu č srcu, kao
simbol jednog iskrenog i pravog !izvora umj etnosti.
u
" I bl<lcm. 21, 336. [Joj produkciji u Bosni, 334.
" Ahmed ć O knjl!ev-
150
9. BORI",OJE JEVl'IC KAO lNICIJA1'OR PRVIH KNJI2EV-
NO-KULTURNIH AKCIJA U BlH NAKON RAl'A l NJE-
GOVA ORUEN'I1&CIJ·A KAKO JU JE Il';RAZIO 1924. V. 00-
'ROVIC O KINJIZEVNOSTI BIH 1925.
U tim IPrv,im ,pokušaj1ma organiziranja 'lmjiževnog života,
stvaranja jedinstvene literature i duhovnog istomiš1jen:i.štva,
te estetsko-idej nog orijenti'ra·nj a pilsaca Borivoje ć je
i na-stojao d·a, oživiljavanje književnog života i đ
ževnog stvaranja !poveže sa !i deologijom, lmjitževnim -1 č
kim radom IpredLratnog nara§taja tzv. ·Mlade Bosne, a unuta'!'
toga »književnog kontinuiteta«, koji je ratom bio :tsurovo pre-
kinut, ipO istorijskoj nuždi. on je 'Zastupao i njlihovu 'integra-
č č i društ venu .ideo:l ogijUt. Djelatni
prilllljer J dokarz tog kontirntiteta ibio je 1. on sam te nekolicina
preživjehh !pripadnika 'te omladinske ,generacije. Sve druge
to'kove i JWlIl!Ponente predr atnog književnog života ul Bosni
i Hercegovini, 'kao i :knj iževne stvaraoce i-zuzev sJ!PSkih i
mladoho:sanskih, on je u svojim č
n<ltPisima ostavljao po jer nisu u1alZiH u okvire nje-
gove koncepcij.e ii knj'iževnog slijeda. U jednom instruk<tiv-
151
nom ,tekstu iIZ 1924. pod nasJ.ovom Književne prilike tl Bosnil
on je, ispunjen kn}irževnom ideologij om !trase« aH i priznanja
vezanosti za svO'jre đ tle te privrženosti 'lokarnom »u
najboljem smiSllu te č - !pošao od trojice Ibosanskilh srp-
s'kih 'knji,ževnika Š Ć č ć i Ć ć da. preko rnara-
š 'Mlade Boone, ć !pisce izgubljenosti vezane uz
č Iknjdževno središte, te musli manske pirsce sa tog
historijsko-knj,iževnog [prela·za, stvori vezu i' liniju okontinw-
teta sa novom generalCijom č s tvarabca,
u kojoj se .... MIlada iBosna· [ ... ] ilpak, č teška
još sva, :bunovna, nevesela kao zemlja«.2
»Jedan naraštaj kO'ji je dospeo rat i koji je tre'bao
da ,bude prirroda-n nastavak ć i njegovili
drugova, .pao je ,pre no što se kn)iževno znatnije obeležio,
ili se 03U1Šio pod širo'kim ć života«, - p isao je on
o Mladoj Booni Ć njen književni č č
kim, i nizao sudlbirne iM:il,O'Ša ć Jovana Varagi(:a,
Dl'aigutina ć Dragutina ć Velimira ć
Vdadimira ć ć Dragu.tina ,Mrasa, DimitrLi.ja M1trino-
ć - '»T8lj ceo narašta1 Mlade Bosne trebalo 1e 'da nastavi
i raširi del o svojih prethodnika, da .mu da j.ednu novu notu,
j edan ,akcenat č € Č ville Evrope, jer je i mao 11 više
kultuTe«, - nastawjao j,e on ć stmkturne težnje
njiihova rada 1 ć mit o Mladoj Bosni kao os novu
dalljeg nacionall'no-književnog ra'Zvoja Bosne i Hercegovine,
aili pt.ioznavao da se II književnosti ni'8U obilježili ta,ko
kao 'u nacionailnoj :historiji i da j e .ta. generacija !Samo lO mogla
da: č sjajan !period u knjJževnom ć Bosnec.
a
ć je u svoj-im razmatranjima ;pra,tio više č
linij u Jwtjiževnog Tada i rodolj,wbivog djelovanja mladO!bosan-
ske generooi:ie, a. 'Za nemarivao je linijru nj ihovi h pre dr at n1h
č rastr.ganosti, č Sljedstveno tome, on se,
njen J sam ,8:ktivfrz.mom, oŠ/tro, č .j gotovo s :prezirom
odnosio :prema č strujanjima, knj.iževnim
introvetwijama l hr1ke, koja Ise, sa· o.slcm.cem na Zagreb, stva-
r ala il r8ltu i !poslije njega. l»rU haasu T<rtmh !pri,}j.ka., - !pisao
' B[orlvojel č KnjUevne pr1- , I blidem.
lIIke u 'BosnI. - PoHtika, 1924, b r. • IbJdem.
:;758, :;.
152
je on ć !Svoje ,atinitele 'i svoju koncepciju književ-
nosti, i IPOdtekstualno svoju <l:Herencija:ln'u vi0iju lpisa.ca koji
su i.zgorjo1i u ra,tnom v.ihoru i onih koj i su u nj emu duhovno
pali i .iz.gubiLi idea1e, - u !blj.utavom vazduhu, jedne ve1ioke
tamnice koja se zvala Austrija, II svim tim patnjama, moral-
nim i ć č ul bOI1bama za neprij8Jtelja, II g1la-
davanji ma, razvio se nov i beskrvan nara§taj, Č
š č č bez korena, bez orientacije II buci
grlatih č i Ibes krupuloznog č bez v eze s pro-
š š ć i zemljom. Prirodno je i ra.zumljwo da· taj na.raAtaj
nije mogao dati jz selbe ništa .snažno ,j č ntkakav lObor
zdor,av-i ... «. Bled, ,pameten i 'izgubljen, on je samo nasta'Vi.o
nekakva 'lutanja i traženja inte1jpunkci.je, č senzaK:ide bez
mirisa, ,neopajne, u kojima se ć jedino iscrpljena krv J
tMasa nj.e u č ni na nebu ni na zemlji. Sa svim tim
lO.pometenim savestima« koje je od 1918. obilno eksportovao
raskorenjeni Zagreb, irenutno se zatalasao .j jedan naraštaj
Bosne, č ć od li lživota oko sebe.c" (pod-
vukao -M. R.)
'Ilaj .»j edan naraštaj Bosnec, lttpoole uza:ludnih bacanja
desno i !levo«, Ikonaeno je L»rPresanuo kao cvet bez stWblj ioke
i vode«, konsta,twje ć u svoone napisu, -i ć preko
lO ljudi koji s u sišli s meseca, kao Miha-iJo MirO'll, otac mutnog
. Zaratustrinog ratac, iIii. Hiifzi. efendi.ja .Bjelevac, pisac suma-
nutih ,. A!I>r.ilskih kišau , - !proglašava kako se M!ada Boona
č !probudila. otOna dO'la.zi, !pokraj svili svojih kulturnili
prostrams tava, iz rase, od zemlje, t iho J spokojno, nenamet-
lji va, ner ek.lamisana, ć veru da vrednost ne može nikada
propasti«, lIZwi<'u.je ć i iznosi .•. pQSlednje č .koji
daju nade da ć /biti lO zdrav i 1P1odanc nasta.vak te !predratne
generacije. ·Iznosi .. č rIv.e ć č predrra.tne
generadij e, koji se ·lOtr8Ženiih. Nemu-a«, lU Ikojima ISe
.. s meši č mistik Kj.erkegor i melanho-
Č ć Sv. Augustionc, .preo.br8lZio i . utao sa.v ll' ·bogato
tle bosansko, zadahtano od krvi, seksusa i tame Istokac. On
predstavlj a sa nagl askom one IlO koj.il dolaze, !pOmalo brut&lno,
kao đ u snu divljaka, kao 5to dolaze svi ,pro,vinci-
• đ
153
ja,lei kojh, i pokraj najsu'J)'tUnijih .kultura, 1pak ne mogu lS3-
kruti da 'UStaju 'ill velikih društvenih us8llTiljenost:.i«. 5 A ,ti koj i
5a iskoru;k.im nagonima i živQtmom energijom, koju
želi ć tada su za nJjega !biH: Ipogrešno !procijenjeni Ra-
.dova n ć .i'Z Twle, !pisac zbkke Talas duše i č tela,
u kojoj ć naJmi vlLzij u IPjesnika po mjeru svoga ibosan-
s ko-knj iževnog ideala, u n1zu ,":posejanih strofa koje nose
muškosti , [hrabrog idi!za·nja onad đ filooofskog osmeha,
ma koliko .gorkog«, i mir isa lbosanske zemlj,e »s č
vidicima«, ,",požudne ,za semenom, 'pohotne, rumene od bolne,
pogubne strasti«; Hamza Hwno, ć '2lbirku Grad rima i rit -
mova ć č najavljU'j e ć svoj du"-
hovni doživlj aj Ori jenta kao č demonskog s13·ni5ta
u Hu-minoj !poeziji, u kojoj ·irna Istaka«, onog »1D.e§to
jednolikog i ra.zlivenog ritina ll' kome se ć jezovitost
č mistike, tiha., kao da plazi« m lt vatreni
i surovi skok arapske sure«, a li znad svega miris grorzdovog
cviljeta, Neretv.a Ipod č duba-ka i ·strasna milovanja
u š č te ltfina i č tkiva jedne melanholije«, do-
življa,j ć đ dva r ata dugo sugerirati tada J evti-
ć č ltlknji2evna 'Bosna.«, uz .aktivno sUd·je'lovanje
ovako lPodsticano.g 'Hamze Hume; najrzad, u tome rnlZu p isaca,
kao 2na:k cfunavlj anja Mlade Bosne lU !pripovijeci, tada je
naveden još Marko ć sa svojim Podrinjem, u kome
je ć vidio ć dobrog č i višu kul-
turu Ibez koje nije moguCe ulao:zi.ti :o u ·dublje probleme žLvota
s njegovim socia1nJim i ekonomskim ,prewletenootima«.6
Dr Vladimir ć u to doba nije 'imao takvog optimi-
zma iprema :poslijeratnoj književnosti u Bosni i Hercegovini.
U rpoglavlju svoje knjige Bosna i Hercegovina' koje nost
naglov Književnost tL Bosni i Hercegovini on je dao pregled
ovog .knjilževnog stva,r.a.nja od njegovih č do 1918,
metodološki !pr ihvatl j ivo. ikao 'histori ju književnosti Ikoja" na-
kon s rednjovjekovnog r.ruzdobJ.ja, č II tri naporeldna toka
što od tradicija Iprerastaj u u književnohistorijske kompo-
nente. Ali ć 11 odj,eljku o piscima ,tzv. Mlade Bosne on se
• lbldem.
• Ibidem.
T Vladimir ć Bosna I Herce·
Bt'Ograd , HnS, Srpska knJI.
154
!evna zadruga, Poufn1k, l. KnjJf.ev-
nost u Bosni 1 HercegovlFll, str. n-
'27.
izrazio na ć s koj im se nikada. ne bi složio Borivoje
ć Ta wnjiževna rgenera:cija je ,za n'jega bll.a :t j e'dna
zanimlj iva smesa. knji.ževnih č č esteta, nacio-
naln.ih revol ucionara·, i.7: č r edova je izi5ao ·gLavni deo
atentatora«.s Sa ovakvim rezervisani m ć i djelo-
č 'priznanjem Corovi.c j e rprišao .kaiko glavnim ideolo-
zima -tako i !pisci ma iz tog kruga. On se nije mog·ao
do kraja poistovetiti s njima jer se tu radilo o _dvije re-
volucionarne .generaci1e«, 'kako ć to kasnije definirati Jovan
š ć Star ijoj generaciji koja je sebi u zasluge pripisivala
kontinui tet č ot;pora austrougarskoj uprav,i pripadao
je i s am Vladimir ć
Zav.nšni !pasus ć teksta !predstavlja j ednu ne-
povoljnu sliku književnog žhvota Bosne i Hercegovine .posQije
prvog svjetskog rata. l djeluje kao tiha i -gor ka sahrana knji-
ževn.i·h zanosa iz vremena lPrije !prvog svjetskog rata. S .k.ri-
č pog.ledom na _ova vremena č v,rtlQ,ga h j'agme
za 'novcem i materi jalnim uživanjima«, napovoljna _za, r8.lZ-
vi janje duhovnog ·života. i !pravih književnih zanimanja.«,
ć je kr atko konstatovao da je jedan d.io sta.rijih pisaca
UIllTO za vrijeme rata, da. su ne-ki drugi Boonu i da·
žive na drugoj ;strani, a da _ano maJo knj iiževnih radnika
što je ostalu u nije -dovoljno da stvor i kakav č
pokret i da dade OIbeležje sred·ini II kojoj radi «.9 la·ko
ispunjen ć nezaldovo1js tv.a, ć tekst o knji-
ževnosti \JI Bosni 1 Hereegovhni završava se tako s .pogledom
iz 1925. i sa implicitnu.m me't'odološkom pret.postavkom da
II Mvonasta'1im č rpriJ i kama !postojanje knji.ževnosti
koncentrisane u. Bosni i Hercegovini nije ni ć jer ne
postoj i u njoj konvergentna č ideolO€i j a na koj'Oj !bi
se zasnivao i rar.z:vijao 'knj iževni rad i rku1turni zanos. Na
liniji s voJe ranije izražene fPostavke o tzv. snpsko-'hrvatskoj
knj iževnoj osovini ć je i, !podvukao di!:ij)erz.iju ».ponaj -
boljih rpisaca«, drugim č onj1hovo č u knji-
ževni život č književnih cen1:ara Beograda i Zagreba .
• lb!dem. 125-126. • Ibidem. 127.
155
10. 1ill<JJ2EVNO-KULlIUiRNA I .IDEJNO-ESTETSKA SRVA-
TkNJA A. MiURkDBElGOVICA 1925. I 1926, POSEBNO O
MUSLIMANIMA I NJIHOVU TADAšNJEM KNJI2EViNOM
ZIVO'I'U. J. PkLA VESTRA O TADASNJTh1 KRATKOTRAJ-
NIM POlwSAJIMA nA SE SA!RAJEVO KNJI2EVNO AFIR-
7VIliRA.
DI1ugi II zapažan}ima 'aktivni č 'tog Tan,og pos1i-
jeratnog knj.iževnog života u :Bosni ,i Hercegovini, Ahmed
ć u mnog'Orne se tada. slagao s ć do-
življajem Bosne kao stvaralat'kog -iiZvorišta. Godine 1925, sa
!pozicija .• naše č kwlture i izrazi·to rasne umjetno-
sti«, ć je iz Zagreba. jsticao ·,;swojene II jeda.n
mentalitet kUllturne <tekovine triju vjera, š ć ·islama
i š ć i ta (boga'ta sl10ženica dala je mnogo više uvjeta
za duh9vna stvaranja, neg'!) l·i je Lto š ć komp8lktna
masa s ovu stranu Save i s onu stranu Drine .•
1
On je tada
definirao i ,,.misterij č bosanske melanklhO'1ije« kao cen-
trahllu č <» n·a§ega temper amenta i naše ra.sne duše«
i uWaeao da je Bosna jedno od Iprvih č i'Lvorilita
»silne volje i ;snage, koja se u svojoj sirovosti! još uvijek ,puši
, Ahmed ć O knJl!ev- 3/ 1925. IVfl, 334.
noj IProdukci ji 'u BosnI. - Vijenac, • lbl<lem.
156
i ne mwe da se ohladi«,2 \ul 1Z&V'I'tnu ispravku vdastite pje -
č egzaltacije, kako Bosna nije dala niti je mogla dati,
»u hkovim, socijalnim, č i kU!1tU!1'n.im priHkama
njezine d-osadašnjice, velikih č obJi:k>a«. Ali je svoj
č 'završio č naglaskom da ona ilma najviše
uvjeta za to, i da ć to u najskorije vrijeme i dokazati.8
A te svoje književne tvrdnj e L !perspektive ć
je zasniv.a() na .• prizl1!atim talentima« Bosne, u č je duti
naJla.z.io Iborbenost, smisao za evoluciju i r evolt, č č
nije .samo u formi ... Njezino je težiAte tU centrumu, usadrlini,
u onom č mater i jal u koj i kroz vijekove ostaje isti i
jedi na. .prava vrijetd'nost umjetnosti ć se u
temperamentu, snazi i dinamici izraza, radnje i svih aktivnih
elemenata um1.etnosti, cjeline pojedinih 'djela i ć
vibracija č i bolom iprofinjeni.h č duša . ..;4
Ta .glavna ikara;k.ter·istika nj ihove č snage je
»ujednosta.vljena, !prosta i jasna, kao i isam revol t«, »jedno-
stavna, iskrena i neposredna«, ·te . odbij a« od sebe sve kom-
pli<:irane, š Č i nashlno iskon.struisa:ne č
pe1i.va.nšt ine«. On je polazio od starijih ć č ć
. po duši i. 'po odgoj.u IProžetog dubokim .i teškim bosanskim
mentalitetom..;, ć č ć č ć do mla-
dih, .koje Qcjenjluje ć .od č ć š ć
jednostavnosti« .{Ive ć s č moderni j im u.mjet-
č pretenzija.ma..;, Bor.ivoja ć koji je »ponešto
izgubl jen u r eflek..s.ivno-IHozofskim sentenoama i razmatra-
njima više intelektualne nego č prirode«, Jovana
Palavestr e) i đ !pisaca koji su stV'8Tali u Bosni .i Her-
cegovjrni (Hamrz:e Hume, kao na1Jstalknutijeg, kojemu su mo-
književnici »utrl.i staze za visoke literarne ambicije
tamošnjega 'bistroumnog Hercegoyca«, Marka ć Ni-
kole ć .Mi:lan-a ć MaTka š ć i dr u,g.ih
koj i !pišu !pjesme u !pod1iscima sarajevskog . :Naroda« .i ltSnp-
ske č Te đ je ll\azvao »sitnom JHerarnom go-
č i s Š Ć je Č 'da 1P0 svome Č č
kom radu ne zas1užUtj,'u priznanje, ali da po svojim simpa-
tijaana za· .t aj rad đ dužno inter esovanje.
6
• IbIdem.
• Ibidem.
• Ibklem.
, .
157
ć je t ada 'pTlilazio književnom životu II Bo-
sni i Hercegovi ni bez diferencir.a:n'ja književnog udjela poje-
diniIh naroda u njemu, ,gotovo isto kao i ć č Ć samo
naj izrazitije pisce. đ goditn'u, dana kasnije, 1926, Mu-
ć se opet u »Vijencut: \POza.bavio samo književnim
životom .Mwlimana', Ikao č ,. kojJ voli te ljude i ikoji je
i Stml !potekao iz te sredinet: .
7
Nakon ,bezuspješne č
knjkževne 'akcije ,j agit!acLj e, 'Pok.uša.ja knj iževno .. Jm1'1urnog
muslimanSkih snaga na osnovima ravnopravnog
iugoslavenstva, Ibilo je to jedno od [prvih !prizna·nja. posebne
mu.slimanske knj.i.ževne stva.rnos ti poslije rata, mada sa ,po-
r aznom slikom muslimanskog književnog .stvaranja i 'lljlihovih
listova. To j e biJo vrijeme kada se Iprobil em bosansk()heTCe-
govaOkllh Muslimana, !prirodno kristalizirao i č na-
metao na dnevni red politieke, društvene i književno- kul-
turne stvarnosti kraljevine JugoSlavije, Ć č š ć
s jedne strane, :predmet č manipuliranja a,
s druge, adut č oportunizma Hi opozicije
muslimanske đ inteLigencije. J oš uvijek obU!Zet pHa-
njima »na'Še ·narodne krvi, dt&Še i teIIlJ)eramenta«, č naj-
č š ć ek.strakt !predstavljaju Muslimani, on đ sl1'aIŽa.n
i Iborben tradicionalizam .Muslimana, koji je u !prošlosti ,pro-
izveo ;ponos J č kao n jihove najlj epše i najlljudski.je
kvalitete. 'Sa tog ,polazišta ć se Č okomio
na mUSl1imanske ž č i č radnike
i njihova 'blijeda i č č traženja, koja su . skoro p1panja
po vanjskoj fiziQnom1ji muslimans'koga elementa_, dok su
njegova dub' i unutrašnja jezgra ostale Ć i neta·k-
nute.
8
ć ka č ciljev.ima umjetnosti i š ć
lokalna obilježja i konkretne č duuštvenog života i
opstanka" on je [pisao: »Ti su radovi ost.a:1L i ,po svoj'Oj formi
i .po svome sadržaju krnjavi i nedostatni, da o'bl1'hva1e jednu
širu ć .ideju Hi jedan viši savršeniji oblik.« I po-
stavlJao je pibanje o .z3()stajanju muslimanske knjfževnosti
za k:n.jiževn·im ostvarenjima drugih jugoSlavenskih naroda:
. J č Je to, da jedan tsko dubok elemenat, s jakim du-
š .karakteristLkmna i intenzivnim ć životom
1 Ahmed Č MusUmanI tflll26. VInO. 268.
l <njlhovl Ustov.! u Bosni . - Vljerta.!=. • Ibidem, 2f'7.
158
nije mogao dati t im dUlŠevnim maniifestla'ci j ama ni toliko
č materij·aia, da tpo njemu .st1llPe makar i 'u
osrednju liniju hrvatsko-sl1pskih knrjiževnika.c:
1l
ć
druge hisl.orijs ko-društvene okolnosti, a!li sasvoim u duhu sa
svojim iShV'atanjima rasne snage II umjetnosti, on je kao
j edi:n.i m r ak toj Q>Oj.avi ista·kao da -je .muslimanskim .intelek-
t ualcima nedostajalo slobode, IPa se njihova dU!hovll/a' snaga
nij e mogla: nesmetano razvijalti ek!Wanzivnim silama IPrema
pravoj i veIlAkoj wmjet nostL10 On je II ,potpunosti € č
t<,lena't sa slobodom stvaranj;a' i oštro optlliŽio muslimanske
intelektual'ce kao velliJke griješni k-e, koj-i s u ć se ko.m:er-
vativne i č č š lI ne samo ć mus1i-
mans'ku đ kQja je svima. (poznata, nego su je č i
ć jer rusu :.:znail,i li svoje vrij eme !proširi,ti .taj Ib'a-
di!cionalni okvi'!" musli mans1rog života, č ga č
i s:poso'bnim za asicrnilad,iu, 'Za đ svJma ekonom-
skim i kulturnim Ilaih.tjev·ima s<wremene civi..J.izacije«Y Tada
je Ahmed ć ć č samo duhovne
uzroke mu:slimanske knjoi.ževne .stagnaoije, n'epraveldno optu-
živao svoje književne 'prethodniJke -jez i »GaJjre-
tovog« knji,ževno-kulllturnog pokreta i ktritikovao ih :ea ono
što iSU vel:. oni č i u .oikviru svojih ć ()stvar,i-
vaJLi, te forma'Lno kidao veze S njima, mada ć ka-snije i sam
IPro'dužiti musl1ilmansku 'književnu II m-ooern:ilj,im
izražajnim oblicima. Dotle je Borivoj-e ć svim silama
nastavljao knj'i'Ževni .konhru.IIitet Mlooe Bosne i njenih otpora
austrougaf'Slkoj v'lad<wini u promije.ntienLm č prili-
kama u kraljevini Jugos.laviji , ć ovu društveno-po-
č tvorevd:nu prirodnim uto.k.om oj anliadobosanskiih knji-
ževno-idejnih ideala. č je, medutim, pojam slo-
bode koji, 'o.ba ova č č ć t ada u
njemu književno nemirenje, nonkonformizattn i odswtnQS't
društvenog angaž-mana, a koji ć se Ill' književnom životu
BO'sne i Hercegovine ili sve više ispunjavati
snim, č i ,n.aciona,lnim sadržinama, hli ć se bojUi
motivima i senzibilitetom egzotike, magle i fatalizma_
• IbIdem.
,. Ibidem.
" I b idem .
159
' OnoO II č je ć sa svojom kr.itikoOm musli-
ma'nskog književn'og života imao 'PravoO, to je ,bio nizak nivo
suvremenih muslimanskih listova i književnih priloga II
njima.. ć II razmatranje sa>držinu tri musLimanska
lista koji su te 1926. godine iJzlazili lisa nekim ku1iturnim i
urnj č :pretenzi.j ama «, »Islamske iSvijesti 4:, ,» DlII1istana«
i ,):)Gajreta«, on je utvrdio č egzotizam i folklo-
riIzam njilhovi.h priloga, te f(l['rmaJ:izam nji:hovhh na
pitanja !Suvremenog društvenog tI'azvoja .i qpstanka
mana . .KaQ što ć to kasnije tridesetih .godina č musli-
manski č č posebno Ri.zo Ramit, ć
i nje-ga u drUIŠtveno đ muSlimanske pisce, - Murad-
ć je sa žaljenjem i č š ć uzvikivao: lIKad č
č te iJ.istove, ne lbi !ZnaQ kazati, da li ()ont izlarze II Per-
zijI, Indiji, A'l'a1biji negdje 'll weu našega naroda, koji ima
svoje rane i svoje potrelbe. Sve same refleksije j·z đ
-sami cit ati, koji ne odgova,raju ni duhU"' ni potreibama
našega muslimanskog !Svi.jeta j koji spadaju u »Glasnik Ze-
maJjis1rog .ffi:UlZej <ll« , a nipošto u j.edan savremeni ku.lturno-
č č koji ihi, IPrema <njegovu miŠ'ljenju,
morao »U IPrvoon reduoogova-rati našim [potrebarma i našoj
unutrašnjosti.«. lS
Sva IbeJ.etrisUka koj'a se 'll njima abj avljuj.e, ,pi.gao je Mu-
ć gorko, »tako je m:irzerna, bezidejna i č
da je tu 'Prazninu 1 .sLrom8:Štvo ć opisati«. Zatim,
»<m'd;je, .gdje je n'Lkila naj'lj·epša narod·na ;poea:ija ii najdublja
i najosjeeajnija ženska !har(;;'f[Ilska pjesma i sevda!lin.ka, gdje
se rodiJa :pjesma () ·»Hasanaginici« i pjesma· o »Omeru i Mej-
rimi«, ·tu nema· ni č Ne nalazi tamo č ni
Ha·mrze HUlme kojeg je kao jedinog od đ ta.llenaJtn
m'i-njla'o godinu dana Tanije. ć svoj e shvatanje knji-
ž slobode, on j.e II lZavr'šn'ici iznosio svoj u
perspektLvu knji,ževne <lrijentacije za muslimanske ;pisce,
sa svim zab1udama i č onih poratn.ih
vremena i vla.stiti.b knji.ževnih opsesija:
Treba Ipro.dirati II dubine i tamo. tražiti, tamo na dnu,
gdje su misl,j i ć kristaHzi rani i odakle pokretu žlvo.-
" ·lbl.dem. 268.
II lbldem.
160
" .I b l.d. am.
tom. Treba d onosili ol1ganski život svoga naroda lako, da
.on u tome vi di sama sebe i da se zagrije. Ako je jedna
stvar ·kod toga naroda smiješna, treba je ismijati SV()ffi sna-
gom svoje ć imaginacije Ibez obzira na to, š ta ć
narod ć Ako je u njegovom kara-klter:u koj a ruina crta,
t reba je opet slobodno i ibezobzirno - 1.Iipravo - č
obraditi !bez ob2i!ra na ,prosvjedovanj a I prokli nja-
nja. Ako je ta crtu svljeUa i ako može ,poSllužiti onom :Irle-
alnom ć hpu č č prema koj emu gra-
vitiraju sve !kulture i svi .kontinenti, treba je svom
snagom jedne velike duše, koja žIvi u našemu narodu i
koja ć ipak č pobij editi. Tako se stvara velika
umjetnost i velika kultura. I kao što su imali wi ,narodi
svoje veli ko i 'Zla tno doba, ć ga l mi. Ovako ne ć
ostati i ovako ne može zauvijek trajali.
u
Bilo je to d oba kada se muS'l imaILSka đ lnteli-
genci'ja u Booni j , Hercegovi'ni, bez obzira na druge nacio-
Č i sinlJ)a'tije, sve viAe nacional no-
č zbi}ala okoO đ Jugoslavenske muslimanske
organizacije, stranke kojla .je ·tražila. ravnO!pravnos't i za
Mu:;Hmane u č i urušt venom životu Jugoslavije te
izvj esnu samostalnost Bosne i Hencegovine u okvi ru jugosla-
v.enske ,zajednite. I to prc>.tivno :.Gajretovoj« akciji srpskog
naciona<lizQvan}a Mooi Nnana.. nasuprot koje je 1924, godine
osnovano kU!l t urno..;prosvjet.no dr uštvo :.Narodna uzdanica«
a godine 1927. ka() !pandan .listu :. Gajret« ć pokre nut i l ist
»Novi. Behar« na tradi:ci,j-ama !predra,tnog »Behara«, koji ć
predsta'vljati \probutežu ć sirnpaUj81 đ
Muslimanima 'Za hrva.btvO.
ć ć sliku č knj iževnog
života, i to ugla,vnom ć akcije lila tom polju, Jovan
Palavestra je, najzad, 1928. godi·ne pisao sa žadjenjem što
su bil i ,kratkotrajni :.svil da se Sarajevo k:nj iŽ'evna
afiI"mišeec, [pri č je od konkretnih matiNa išao u pravcu
ž č č ć :. Da li odsustvo
orga.nizatorskog duha i finans i'jerS'kog smisla, iii opšta. d&ori-
jentacija j a'vnog života, - B09Jl3 i S-arajevo ostali su glu.vi
'na l:t,gtlalso.ve ispod &tetaka«, i sa »strana lZamag,ljeni'h« plavo-
-.sive Bosne nisu se javljaJi glasi. toplog :prijema., ni poruke
" Ibidem.
II - Književni život ...
161
tazlbItl.evan}a potre'be irzlatŽenja .i održan-ja jednog
l ista. Č lkilllj.iževnici, ,rastureni .pohrelbama
i ambicijama, okretali Sll , đ Sarajevu, 1. tražm stranice
boogradskilh i č To ISe u velikoj mjeri
moglo Lprimijen;i,ti i na. onuslilmanske lPiace.
"J[ovan) Palavestra: Da.nalinJe 5/1928. 1266, 4.
književno Sarajevo 1 Bosna. - č
162
II. >NOVI COVJEK, (1925-19ll) I NJEG{)VA MOJlALNO-
-PROSVJETNA IDEOLOGIJA. KNJIZEVNI SARADNICI I
NJIHOVO IDEJNO"ESTEI!'SK.O RASLOJ AVANJE. Ol'IJEN-
TACIJA U PThAVCU SOOIJALNIH SAORZINA.
u ovo doba kuilturne rez1.gnacije i ž č mierna,
maiaJksavanj a č nBjpOna, i. 'PDdsticajne energije .u
pokretanju i organiziranju č đ
života" đ su oni .poznati i aii'rmirani ma-kar zak>ra1Jko,
nalazilli mjesta i č da se iskažu, a mladi urzalud:no ku-
cali na Vf ruti ma irnprovJ.ziranih redakcija, - II novembru
1925. godine Miljenko ć je pokrenuo list pod naslovom
}toNovi č kao O1ogan svO'gra č pokreta,
koji je uz n jega đ još i novinar Maksim Svara, da bi
• se kasnij e II r edakcij i poja,v;j.o. .il Emil ć ć od ,prvog
bro.j a ovaj list je ·postao IStjeciAte i ž Đ pro&tar mJade
č generaci je, (pOsebno one iz Bosne Hercegovine,
ko)a je 1Jjpravo tada č natst u!pab nakon dj.eti.njstva ,pro-
vedena u r at u, sa trauanaana i egz'al tadjamo." ž ć svoje
mj esto u knj iževnom životu Bosne i Hercegovine. ć ju
je u svome listu IPriohvati.o jer je i .satm Ibio, svojim pro-
ll'
163
k1amM:ljama i svojom nepClsrednom š č oTije.ntlran
prema njoj, dok su .se mladi sa svoje strane zagrijaval1 za
njegove ideje č ž ć
uz to Ć oora!ZovallJja i školovanja, u okviru nje-
govih d'opisn;irh i č č Š č
struktura priSltal'ica ć č pokTeta« i
krnjiževnih saradnika .. Novog č bila je ć rad-
č č li njegovim ion.stitucirjama
nalazili su egzistencijalne i obraoovno.-izraža.jne ć
č ć i radnici, on.i. .koji nisu imali prillLke
redovno školovanje h kojj ma. je zbog neimaštine nešto bilo
ć II žiNotu. Njima je Ć ć da nado.k-
nade ,prO;pušteno, dok SlU, s druge strane, ml·adi pisci, ć
nam pjesruicl, ko}i u ć listovima i č nisu
na1artili raoztmtiJjevanja, mogli da se književno iska.ž.u na
nicama ovog listat. Stoga nije .neobiCno što su se ul nji-
hoviJm stihovima nal1ao:hli i tvrdi socLj.al ni akcenti, sugest ije
neodrživosti ć društvenog stanja, po:red Č
nemir a. za ženom, .usamlj ivanja, i sjetnih raspoloženj.a. Zato
se II historijskom 'Satgiled,wanju književnDg života Bosne i
Hercegovine knj.iižeMIlri prostor 'lista »Novi č ne može
ć jer se ,poka.;m1e i kao .prva 'kadka ll- forunliranju lanca
č liter,ar rrib a'kcija, koje ć preko r aniih
č al;ma·naiha Pesme ć i Pesme novih dwestll
neke od ov,jh pjesnilka do Knjige drugova i književne lj,evice
tridIesetih godina..
Na tu mlatlu .pj esnifku generaciju ć je sa svojom
ideolog·1jQ!m djelovao kao č promjene makar sa
đ č 'Pozicilj3l, kao č đ d'll-
hovni:h, prosvj etno ... kU!ltur.nilh i društventh prili'ka, zaonosio iJh
svoj im č maniJfestima, deklaraciJama, dobro orgaoni-
zir,a.nom pro;pa;galItdom, a.n<k.etama, egzalti.ranim predavanjima
i č ge;;tama koje su i2az1vatle kdlek.tivnu· euioJi.ju
Dvacija, stva.ranje pidhvallniekilh stihov;a i .pirsanje lfi3ln3lka so-
lidarnosti i, veoma č idolO!pokloništva. U sva.kom broju
»Novog č ć je, sa svoje strane,
uvodnik ·kaD ideološki manifeet i smjern.icU' djelatnosti. ka-
snilj:e su to nastavili: njegovi· naj,blirži saradniCi, tako da se iz
tih č mogu č glavne oc1redni.ce njeg.ove ideologije.
164
ć OJ prvOIm :b.ro.j u lista ć je II uvocLni'ku pod n a-
slovom Novi č č pisao: »S tani! Zaustavi se pred
veliikilm problemom, najvišilm što ga je lj udski, duh
mogao zamiljetiJti. Ako njega riješiš, sve si onda
I život gmrt. č i konac. Osvojio si č Otvorio
si č svetih tajnL«l I ć a1ter·nativu đ
č !pQkojnika koji dUJhovno još živu i koji ć do vijeka
ž i »mrtvih života«, on je i.stiCao ž ć svjesnb od
soci'jailno-ekonomskih .pi.tam.ja u pravcu č usa-
vršava'llja, kako njegov Ji.st pod č naslovom :tima
da otme Zivot Smrti«, jer je ,jed'ino u duhu žilvot, pravi
č život, u duhu, sna:ga, i ć č
Ć da uvjerimo [u to] č i majke, uzg3ijate1je i
skrbn.ilke«, je on da· bi- zatim sa socij wlnim sama-
ritanstvom Iproširio svoje akcije: »A č na'rod, sve
i svakoga, a. najipriije one koji stradaju i pate, kakO' bismo
č silama zarlaviN stoglavu neman č š ne-
·moraJa i zla, kao Heralcl:o nemejskog lava.«2 :t . .. Mi ć
da pomognemo Zivotu 'protiv Smrt i, - uz.viki;vao je on egza'l-
tirano na kra-ju č - Duhovnoon bivstvu proti.v zvijeri.
Covješt vu protiv materilj'i. J elr naše llZore i mete ć da
ne u 'pjeni 'Vee u ocea.n:iIlTha', ne II magli vee u suncu,
ne II t renut ku Ć \ll č ć j, obj avl}urjemo rat
tiran:ima J č [!Zatorn:icima, M. R.J P ra,vde, oskvrni-
te1j;ima sii.rot'inje, č obožav31t elj ima grube materije.«3
A č u ovom prvom broju O'bj'aN'ijen je č staleškr
crdgovor sarajev.sk>ih ,profesor,a' k.oj'i govore :. da smo
mi protiv naslaVll1lika' ć protiv javnih .škola i sva.ke ,pe-
dagogije"" UlZ ist.reanje k.a:ko :.u našoj :tU:zgajatelj« sa-
đ v.iše nastavnika, nego li II glaSilima 'njiho.vih udru-
ženja,. a i' u naŠQj školi u Sa>ra}evll' pomaže nam veliki broj
dIoktoTa, profesora·, inžinira, i sVi oni, ti č nastavnici,
sa š ć i ponosom đ II IPokretu.«4 U toku
cijelog svoga ž -:..Novii č se stalno kreta() đ
deklaracije i odbr a'lle, afirmadje i najpada. J edan od gilcwnlh
, MllJenko Ć Nov<I č -
Novi č 111925, 1, 1.
• l bi.d.em.
I lhidem.
• Anonlm: Jedna pro:z:1r na fikCija .
- Novi č 111925, l , 2.
165
ć saradnika dr Ferdo D. š ć pisao je o č
štvu kao du:hovno-morallnoj kategoriji i wl to se osvrnuo
s poetskim zanosom na Sarajev.() .i omladi-nu II njemu, otkd-
ć emocionalno-misUi!:nu dimenziju, 'kao metodologiju i
lokaln.u prisnost, u Č pristupa ć rpok.reta, pre-
ma njegovim .pristrlicam'al:
Tamo gore 'll srcu naše -Bo.sne lPonosne pudig n u t j e
Saraj, a to č dvor, č i Ikona k komu stoluje ve-
drina duše. Tamo II t om gradu vrcaju iskre nove vatre,
đ se novi t ovjek, dolazi ku1bura starih zemana. Taj nO'Vi
rod, ta mladež, ti momci, oo su n aši d ivni ć kad po-
stanu ,granati hrastovi <gradi ti ć od nj ih mostove, preko
kojih ć se č č nama doseliti. To su nacionaliste
dostojanstva ljudskoga, unapredi telj i štovanja Č
č radnici, č duševni, desinfekltnri okuženih duša,
preporoditelji zakclljalih miSlIi. To s u nosioci vedr:ine, lju-
bavi i sr<:a č I mi ovdje s njima imamo č
reHgiju i nacionalnost č sina č č brata
našega, č ,vedrog <uma ti IPoštenog srca. To su dola-
znici iz rz.:emlje plemenitosti, iz đ dobrote, to su po-
slanici starih mudraca iz Orijenta. Nji.hova nas d jela 'Vode
u raj mira, u 'Zemlju č
ć se na š ć đ društvene akcije u smi-
slu sagledava;nja ekonomsko ... ·:zjbivanj-al i moral no-du ...
hovno·g usavršavanja i žrtvovanja kao č .kOlnl[peooac'ij e
onog što je suvte!lllenom č U!Skrateno - od!luOno i
bespovratno OIpred.jeljiv.3l) za ovu drugu stranu, pa je i :pilsao
u tome smijslu Ć na pitanj;e »ko je č »Co-
vjek je ko ne č noi za: korak od svojih moralnih d.urlnostI,
ko.ji je uNiijek $pmv.an da- podnmi muke, $otradanja i boli
radije, nego da 'PClIgazi cvijet svoje duše ili !poremeii oltar
svoje savjesti. ... «0 A na dI'lllgom mjestu je ,dbj-ašnjavao pr o-
č »:lJlo je II č I tu ga t reba lij·ooilti. A ona
zla što se javljruj.u u socijaLnom, privrednoon i po1iti6kom
životu nose na· sebil bjelodano lj udskih radnja· - i
č je doi'St>a njihov č i fak·tor.«7 »A kada jednom
prevlada ova krijepost, - pisao je on ć do k;ra;j a
svoje o.dbojm.ost!i i otvara1jui!i svo.}u viziju ljudskog ra11ID, -
i potisne s jedne strane 13!Ž a.skeze, a' s dl"l uge tešku maieri-
• Dr F. D. Mal""\.l.Š"U:; Covje!ltvo. -
Novi č 111925, 1, 4.
• Miljenko ć Ko 1e č
166
- Nov,! č 1/1 925, 2, 1.
J Miljenko ć Ljud"ka b ol. _
NovI č 1I192!i . .. [3 !]. l .
č zalbloo'U, 'koja ne vodiJ brige () đ dolbl'u: kada
ne jed>an, ni deset, ni stotina, ć budemo traržili
svoj u ć ll" brata' svoga., č tada ć se, samim
jedni m zamahom, voljoon i ljubaVIIju, riješiti č č
grdne zvjer.adi .u spodobi lj-urlSk.oj, koje danas samo č
ć žLvota i ruše oltar ć i ć tada č pra'-
ć puno lj€'.!pote, svjetla i radosti.«8
U ,prQPaJgi'ranju svoje ideologije i osva1anj,u novih .po-
laznika 'irz: č slojeva za svoje č i škole ć
je stupao i u otvo.renu polemi ku: »Sto ć r-adn:hltu nauka.
Star njemu z8tPravo trebaju šIrole i ,prosvjeta, kada on iJma
svoj hljeb? ć li! njega obr8.'ZQVanost odvoji ti od -lclasne
horbe. i socijaJ.no ga Č - na·vodi o je on lt svoj.oj in-
terpr etaciji č svoj-ih :k1asl1!ith pr;otiivnli.ka. - Te i takve
prigovore podižu neki
l
ć đ ,protiv pokušaja, da se
u redove r adnoga naroda unese svjetla, znanja i nauke.« I
odgovarao im je demagoškim izv.rtan.jem vlastite
aTgumentacije da su ul č jer oni č
knji·ge onilh 1wj-i· su »durhom i IProsvjetom i školam
č sisteme soc'ijalne bOT"be«, jer »sve ono što misle i go-
vore č đ ii č oni teže jesu samo Wo.revLne duha
Marksa i Engelsa iJi bilo kojeg škdlovaon.og il nwbra'Ženog
č ".Sto se ond'a bwn:itJ.! !protiv toga dar Tadni1k, koji
imar č dara i taJenta, rarzvrije te svoje od1fi.ke k>roz
školu i postarne d'Uhov·n.o ja;k i vehk? - lIZvl'lcivao je on pro-
š ć ja/Z đ duhovnog i č raxla. - Zar ne može
taikav da ,pridonese više, nego h ill.jta:de onih \Što kuj u željezo
Hi vade č u rovo·vima pod zemljom?«1l A jedan od nje-
goV'ih prista:l-ica, pjesnik Ante ć u 1stom broju je
pjevao u program9k.oj pjesmi Mi ć
Mi ć dn č š SL! č đ
Da život lj;udski sve dane ·u ljubavi spaja:
Da harunon,i jom razuma i srca
Proni·knemo č svih misterija,
I srušimo granice. što ih zida materija.
Mi ć da č č i.deaHz.am .m:J.adosti prostruji,
ć se žrtvom terom milje d č oluji
I Miljenko ć ·Radostl. _ Nov! škol e 2a odraste. - Novi č
č 4, 1, 6-7, 4.
'MJijenko ć Petogod1!njica
167
Mi ć da č vasionom i svoj om dušom r aspolaže.
Da nam uzvišenu istinu, "ll martiriju kaže.
lo
U sva,kOim broju ovog "lista' billo je, -pored uvodnika1, ne-
kOl ilko č programsko č kar&ktera, "ll
1P0j edimllostiima i u idej"ama č kontradiktornih, i mnQgo
vij esti D č pokretu« i njegovu đ ć Ostali
prostor sta1aD je na mladima koji su ć
pot rebu da se klnj ižeV:IlQ i,ualZe, BI ć im je db}avlj ivao
pj esme i proze bez ve'1ilkog Č i idejnog kriterija,
Ć ih .pri Itome II krug sva-jilh sarad!n.ika i priJstalica
svoga· pokreta'. Za jedne je Vidovit 'bio neka Vl'Sta književnog
mecene i dok su d r.ugi svj esno za.nemartiva-li kon-
tekst i j'šli za ,publiciranjem svojih koje na drugom
mjestu ni'su mogU obj8Jvl"ti. Svojim prvim pjesmama 'i pri-
č ja.vlja se tako II mnoštvu sar.a.dnika »Novog č
i »Uzgajartelja'« kao struOll()"'poo8.lgoškog č i nekolilko
pis8.JCa ć kasnije, OIso'hito s č tridesetih godina,
post ati poznati II 'knjilŽevnoon životu Bosne i Hercegovine,
dok ć drugi č života ostati na razini »pokreta«.ll
Najpoznatiji ć književni i č saradnik
u to doba hio je Emm ć kojli II »N.ovom č
objavl j uje pjesme, pri!povijetke, knjl1.ževne eseje i društveno-
-moralne č A llil njega se, više ,pUl.blicist i'kom !ll mamje
knj iževnom eseji'sUkom, javdja Maksim Svara. od ml-a<lih
č hrvatskih pjesnik31 jawjaJ]u se od
b roja· ov.og č pa do kraja 1928. godline ZvonIko
Spra1jcer i Ante Ć dok su od Muslimana- tau·a redo-
viti č saradnici, kasnij i knji.ževni č iz Knjige
drugova, Husn'ij a ć UZ Sarajeva, kojL mnogo
i uspjelih stihova II ovom listu i Hamid Dizdar iz StOlca s pje-
smama pona,jviše aJ.i i s prozama" a uz nj ih se javlja Atif
Ljulbov.i'<! takQU'I;c'T s da bi im i J;1ike line ouja,vlj€'ue
II ovom 1-ishl, Do kraja 1928. godine ja,w.ja se još ć P02iDaJti
književndk i n.ovinar A. Htfzi Bjclevac prozom i sti'hovima
(»Novi č č br. 6-7, 1925; Lijek Muje ć
proza, br. 10, 1926; č o lmriši, odlomak 1'2: romana, Rene
"Ante ć Mi ć -
Novi č 1/192;;, 6-7, 6.
11 MItar ć Takozvani č po_
kret u Sarajevu đ dva rata.
168
I
U knjizi: Staz;am.a pr06vjete 1 kul_
ture, SarajeV'O, Zavod ·ta dzdavanj e
udžben ika, 1966, 75-'16.
l ogotetides, br. 16, 1926; Tajna Budhina hrama, hr.
18-19, 1926; odgovor na anketu o štampi., br. 54, 1926; Uga-
.muto kandilo, pjesma, br. 71- 72, 1,927, a u br. 53. iz 1926.
i:dJ.azi mu i u rubrici .. đ pdkreta sa nekoliko san1ld-
nikal«), zatim S. ć jednim prepjevom HHc.meta. Medu
onim mUrSlimamskilln piscima .koji- ć u kritici kasni'je ostati
obil ježeni ć 'POikretoon kao vrstom mediokritetstva
i pored niM iwani!h zbirki treba spomenuti Omera Camparu
iri: Sarajeva i Albdulaha ć irz Dervente. Za.j edno sa
ć ć H. Dizdarom, ć Obra-
dom Cicmil om i Jakovom Ozmom iz Zenice, Ilijasom Dobar-
džreem, Salfetom A. Buri.nom iz Mostara, Ma.rkom Vra-nješe-
vicem rz Kosta.jll1ice, Zvonkom Sprajcerom itz Sarajeva,
Durom GaVellom, Huseinom ć Hajrudi nom
ć M. S. Š ć M. H. č ć te mno-
gi,m drugim pi${:ima st'th ova irz Hrvatske, Dalmacije, Slove-
nij e, VojivodWne i Srbi'je, oni dugo vremena ispunJruva.ju
rUbriku .. Lirika'« u ovom listu . Mnogo je tu stihova. ob-
jav.ljeno, č i konvencionalnih, č č i rnII.ad·a-
Č aJJol su se kwz njih probilj.aIe i pjesme dubljeg
doži.vJjaja i i2vornij eg ilZr8lla, one č tona, iIlltlimnoerots koe
teme, al:i i one dru!tvenog nemirenja i egzisterrci1aD.ne za-
mi'šljenostL. đ ovim piscima, po klasnom sa'stavu ć
namješteniicima, Č ć koji su se pri-
v.atno preko ć pokreta obrazovalIi, j avl ja se i Ri.zo
Ć č muslimanskih knj iževnih pr ilika" pje-
smom i č te č i ž Ilija ć docnij i
pisae iz pokreta s'ocijalne l tterat ure, pjesmama', nizom knji-
ževni:h pl'ik3.'".la i č od kojih onad 'Pod
naslovom Kojim nam putem val j a ć da popravimo današnje
loše socijal no stanje (hr . 7J-72, 1927). Ognjen PriCa ll' :.:No-
vom č o: J,926. objavJjuje eseji č o tome kako su
doktori hteli da ubiju dosadu, pa ubili soci jologiju. (hr. ll ).
Nasuprot pjesmotvorcnna IPrqpagato.rima ć i n.jegove
č ideologije ć biti knjiievno zaboravljeni, Z81 mnoge
od ovih pisaca' vidde:to -se oo idu y;l astiti!m
kim putem i da irzr aŽSrva(ju nazore swprotn'e gradansko-ide-
a.li$ti{!koj ideologi1·i uredD.'ikar lista.
169
Na drugoj strani, u kllljiževnom pf'O.S1toru »Nov.og č
ka« đ II to vri j eme kasniji pisci č
književne ljevice, ć Ć ć ć Prica', noa-
poredo s Ć Č Grupe sarajevskih književnika
Borivojem ć Jovanom Palavestrom, Verkom Skur-
lom ć Mill anom G. Ć č ć VJadJisl av.orn 'I'mulŠoon i
Hamidom Dizdarom, kojoi. ć ć i č idejne
alooen:te egzistira.tr. i II ovom književnom društvu, što sve
pokiazUJje odsustvo izr<&itije estetsko-idejne di fereJllCi1jacije II
t o v.rijeme II č ,kIl'jiževniih prostora i nw-
Ć knj'ilŽev[log o'bj.avJjivall1ja. Dok V. Skur1ru ć ob-
ja,vljUlje 1926. II »Novom č jednu č za' djecu, a
J. Pallaves'tra 1926. č Beograd i ć pokret 'lt na-
Tudu, ć 'u uvom li.slu ž ć glose
(br. 60-61, 1926), Naša dramska nastojanja (br. 71-72, 1927),
Moral Demasi-eve »Dalile« -60-61, 1926), pri.kaze o pj.e-
sm02'!biTci V. ć š ć Nemiri mladosti, o alma-
nahu Pesme ć o drami M. G. č č Nasrudin ho-
džina č a' o njemu .samom [pIig.odoOm 'Premijere Carskih
kohorti dr J o.s1p ć pllie obiman esej (br. 24 (96), 1927).
MHa-n G. č ć o:bjcwJjuj.e obimnu prozu Pir satane (bro-
jevi 2-9, 1r927), a Tmuša više proza: Omorike i topole (1926),
Jedna č ć (<1,926), Hladan znoj (1 926), ć svjetlosti
(1926) , L uka ć »nekoHlko epizoda ioz jedne drame«
(1926), I st rgnuti ć (1926) , č Tri ć fantoma
(1927), eseje Razmišljamo o ć (1927) i O posleratnoj psi-
hozi (1-92'1 ), ,pjesmu ill prozi Himna j eseni (1926) .
,Mla'di pjesnid i s'ar adn'ici ovog Esta objaVlju ju prikaze
i kritike jedni o drugima', tj. !pojav·ljuju se i kao č
ć jedan vid podsticajne k.nji.ževne kritike unu-
taT knj itževnog prostora. glCIISil a Ć pokreta', kritike
koj-a na sebi ponekad nosi' i obilježja IJ1jegov.e ideologije, roi
je u osnovi sva, oml adim.sk·a., sa reform3ltor$iim pa i socijal!..
nim ilwštrenjima u odnosu prema životu ij književnosti kao
njegovu j(Zrarzu.
Na samom č W1aženja, lI' Novog č dok su
se mll.adi Još č formirali:, kriti-ka i eseji'sthk.a se ba.vi
č pitanjima i ć afirmir anim piscima. Emil Petro-
vit obja.vljuje eseje I zmedu živ ota i u.mjetnosti (1925, br . 4,
170
I
2-3; 5, 2), Komparativni metod 11 književnosti (1925, br.
6---7, 2-3), Hifzi Bjelevac piše o' »-Novom č č ć
kako ć steži da postavi estetiku ć kao put ka
mora!ln.oj orijentaciji' i s l:.aIbj,Jiozac.iji d'ruštva«.'z a' anonimni
pisac objavlj UJj e č Književ nici i v rijeme (1925, 6--7, 13),
u koone jrznosi poglede na. ,knj ižeVll1as t kaO' na ssl.i:ku svoga
vremena"" koj a se ,prema tome, kako se mijenja
Ć s koje je !pos matramo"', jer _ni kada č u jednom
knj-i!ževnom djelu ć č drugo, nego što odgova:ra
njegovoj naa br aibi, č shva.tanj a i r82:umije-
vanja djela«,13 Književno djelo je, medutim,
pered tega i s'šarena č koja daje saano jedan die
zbilje 9Vti.je tle ili tamne, jasne ili mut ne, bogate ni si'roma-
š ne"" č evaj č da bi u nastavku pristupio roopra.vi
e li'tenrturi ć kaO' »izra!Ž:aju ... društvenog rarlvOlj a."" jer
č Jj udlske jedinice ... prolazne č
društvenih r8lzvojniJh tendem:::ij a«.H lI Dok '!la z8.lpadJU đ
st vo opada i usinllpa' svaje mjesto .novoj kJ asi, .koja č
za sobom i novu. književnost, kod nas se đ istom
stvarac,l:; č on 4pak li' s vome tekstu ć da odbije
izraziti1j1J sod jalnu analogiju sa j ugosl avenskom i bosansko-
ć sredinom, ali ul istom broj-u na 1StOj stranici
pjeva u preni Hamid Dizdaor ć Kn;igu drugova:
J a sam video lj.ude što mrze crvene ikaramfi1e I ruže!
radi njih se đ i b ij.u . . . i t r,gaju l č siromašne,
nevi ne crvene ika ramfile i ipralevaju Ć ljudsku krv, koja
je ,crvena, crvena, a r adi koje j a strepim i č ... 0 ,
šta ste vl skrivili - ubogi moj i cvetovi: crveni karamfili
i crvene 11uže .moje? .. Zašte! Zašto vas mr.ze tako?, .1'
Godine J 926. Maksi m Svarao, jedan od neposrednih č
nova r edakcij e, piše II ovom l iJStu o Bjelevcu. iJt:ao o j edn'om
od nekoliiko č č č i kao o
€ našeg dabac. li Ne vjeruj em - piše on vido-
vito - d81 ć A. Hi mi Bjeleva!C .ostatl nezacpa2:en u ć
Ne mogt.ll to da v:j erlllj'em ve<: s toga, 'što je njegovo djelo ć
danas, i alko još nije zavr šeno, j edarn kcmlen na' velikoj starzi
JI A, H ltzl Bj el evac: _Novi č
- Novi č 11.1925, 6- 7, 7 .
.. KnjlžcvnJd I vrijeme.
- NovJ č 11192$, 5-7, 13.
" Ibid em.
\I Ibide m.
" Hamid Dizdar: SvetovI. - Nov!
č 111925, 5-7, 13.
171
našeg narodnog narp.retka. Bez ve.lilke reldanne, bez bubnjeva
i ta;lamba.sa', to dj ello, koj e se gradi veC godinama, postiglo
je uvarienj,a kod svih onih, koji imadu smisla za ljepotu, za
kUIauru i za ta1enrul« ć o prizna.njli;ma 'Il a koj a su
njegova djela naoišla' u inozemstvu, Sv·ara j e na.veo: . U
škofi . Ven'kovu« irz.lazi.Ja je :t Rene Logotetwesc u
pod'1i'Scima, a .po .svoj .priJik:i ć bit udešena i za film. Uskoro
se ona ima' da prevede j na č jezik, a. č vlada,
pošto je tu prikazan č siže, trudi se da đ prevodioca
za č j.ez_ik.«1 7 U pr1kaozU' poj edi nih č djela Sva'l' a
je u ovom romanu istaIkao Jtjednu ć č č radlnj u,
koja je č aktuelna \.ll danaIŠnje doba nacionaQnjh bor-
bit: , č težnje u Os.manlij,skom Carntvu, težnje koje su
r azumljive za sve nas, pošto smo mi žLvili đ u danima
bor be našeg maJog naroda sa jednim kolosom od državet: .
U Minki, romanu kojirm je izilšao na glas i :t bio form<lilno
fa0gralbl j.en«, Sv,ara je Ulp02of1iO na »p rvi, i do sada na žal!Qst
jedilIli, Č pri'karz jednog svi jeta- koji propada «. »Ne
treba zabor aviti - pisao je on - da j e bosanska sred·ina
toNko slerlena', da je sasta.vljena ill jednog mor.a raznih ele-
menata, ilZ kojih treba one glavne, č lP.redst8JV-
'nike naše sr.edine. Nem<ll s1.1!Itmje da je to, balfem dQ sada,
najlbolje i najlje,I>Še - ovo potonje j e !potrebno č na-
glasiti! - uspjel o u!prav.o A. Hilf.zi Bjelevcu. U »Minki«, koja
je emi-nenino sociJja9. ni roman, pdkarz:lIj.e se, pored propadanja
nekadaiŠnje bos81JlS1ke feudaJne a r istokratij'e, borba, musliman-
ske žene za rawLO:pravnOtSt u savr-emenom društvu.. Osirm toga
.se tu sa finim i lakim opisiuna, daje slika mQratlnog
danj a i dufievne bor,be današnjeg muslimanskog .pokoljenja.
Na taj č »Mlnka«, pored svoJe merar:ne vrijednosti, ima
i v1"ije,d1llo:st j ednog kwlt Ll'nlog ddk.umenLa. Ona je upralvo
protest protiv sadaIŠnjeg -teškog st8lllja.«18 I u naJnovijem
djelu ovog pisca, koje je i'z1arzi1o tada u malim sves kama,
romanu š č leptiri j unakinja [je] mU1Slimanka-,
koja. ć da r askine verige jed-ne star:e, alli tra'-
di!cije«, zaparla ov8lj č aJi Ć kako u ovom
" Mak.si.m Svara: A. Htf7.1 Bjelevac. " I bid cm.
- Nov.! fovj ek. 211926, 8, 5.
172
ujel u Bje1evae :. sa izvjesnom skepsom posmatra rezliltate
nagle, suviše bl'Ze emanclpacij e muslimanske žene«. lD
Godinu dana nakon ovog č č ovog lista je
kratko prIkazao č roman Ana Zolotti, IPri č se
č ia'ko je tu i tamo ,j orivllŠe istaknut erotski momenaot
i sušta proza'«, ć :.pravo knj iževno uživanj'e, jar ipak
đ pouka, osobito onamo gdje se prikazuju pr.hlike
bosans kog i kulturna zaostalost nalŠega sela«. :oOv8lj
romam može se č svakrame, koji želi užitJka u č
vima odmora, a da pr·i tome ni maIo Ille gubi nj egov č
i estetski ć .pisalo j.e u ovom prikarzu s nrupomenom
da se Ana Zolotti :.ti t.a. sa ta:kovom š ć da se knj iga
ne !pulšta' ill Mllku pI'lije nego se st igne na posljednju stra-
nicu«. 20
U jednom od narednilh brojeva iz godine 1926. :t Novi
č je pozd:ravio Lzl aženje muslimanskog č
Đ pod u.recln'išt"om AIlm1eta' č ć a na, :.s1a.IV-
noj tra'dli"Cij i om.il1.e1ih bosanskih Itstova, kao što su bili :. Be-
har«, :.Biser« i dr. « :t . .. ć II prvom broju javljaju [se]
na!j[poznart.riie nlcle moolirnanske ,književne side«, istakao je
a.rnonilmnt ć ovog lista-.!!1
AH te i'Ste druge godi'ne :t Novog 6ovjeka« č ilZla!Ziti.
i !prtkazi knji.ga njegovi'h Vl1 aBtit:ih saradni.ka. :. NM sarradni k
g. Emil ć i'Zdao je knjigu pod naslovom :. Lirika ne-
mirnih snova«, - p iše se u ovom listu i nastavlja ć
ski, IPristrano. - Ovo de'lce, koje je svojevr emeno irzašlo u
podlistku :. Novoga Covjeka « nije od onih brzop1etih posle--
ratnih dela željnih efekta· i senzacija pod svaku cenu, nego
obdelava jedan problem duše. « :. Jedna mladost finih i otvo-
r enih ć - nast avlja dalje anonimni Č u poku-
intel1Pret&:ilj t: ovog d'je!1a kao izraza psihooe ratnng i
porattnog vremena, - prekinuta u svom rarzvoj u ral1:noon
vrevom, nasta,vila je svoj r ad u rovovi ma i bonbama. Rastr-
gall1a ta·ko iznad lepih uspomena· i kla,nja, ona sva ć leti
svojoj ć da tamo nadov,eže svoj e us;pomene. No i tamo
č samo PllStO'Š. Sad se u njoj đ bol i luda č ž za
" Ibidem.
.. ko-vit [Mil jenko Vidovit]: A .
Hin i B jelevac, Ana Zolottl. - Novi
č 3/1927, 13 (85), 187.
., Anonlm: . DuLlstan_. Novi č
vJek, 2/1926, 18- 19. 23.
173
š ć za' š ć n'ad vreme<nom prošlO'šOu. Na-svom put u
ć IjU!b av u kojoj nailazi. sebe. I sad n.astalje j,edna borna:
č svdj u lj uba,v od p r opooall1.ja i sm.rti. ,Cena koj a trooa
da se plati za t u besmrtnost pr evaziUazi snage č i u
č dok on malaksava s udbina svega zemaljskoga ratzrešava
č

Na ovoj knjjirz:i opši.rno se ka'S nije zadrlao IlLj a Bosa'nac
u eseju Lirizam EmiI a ć ž ć se za sa-
dl'1'Ži.ne iZIWla lir rzam, on je istakao da 1 etimološko
ć profan iše pr<llvi. mnisao te č š č š č je l
estetski s.rozava4: , jer u njen č o'k.vir ul3!Zi sve: .i sa.-
č pr ohtevi: perverznih č i Uroka kotrlj anj a' naših
»mladih«, i vizionarska, lju.bav m ..plavim daljinama«, i WiIl -
deova olmenost bola, i lj ubav« Tagor ina, talko -da
je, po č ovog č u tome okvil'u jedna
ana.rhilja, jedan haos pojmo<va i ć LiriZaim, po mi-
šljenju Ilije Bosa.nca, »trelba da č samo jedno: od'llhov-
ljena ć ć č što »zahteva ć i sama
te č njena melodioznost se našeg uha, kao
č sevdalin ka u mol u, kao odj ek srebra, na sve-
žem palisa·n:doru«. Tako se u ()Ik,v.i.rru ć pokr eta i ovog
lista', napored:o s njegovom č i društvenom ideologi-
jom, stvaTaila i nova, Č duhovn o-moralna estetika
i poebika, aJ njen itzraz je, prema ocjenama ovog č
u ovom trerruitku p redstavJ1aola knjJga Emila Ć Estet-
sko mjerilo za kO'je se zalagoo ovaj č odibacivtailo je
đ ć .:tp<> njihovoj jakost i, č i
nj ihov,oj vulka'nskoj erlll{>ciji«, i t.ražilo j e v,rijerlnost ć
nj a »po nji'hovom kva.Ji.tetu otmenostii i nji hovoj ć •.
»P.osle svega ovoga, - p iJsao je Bosal1ac ć teorijska
zalaganja na djelo, - »Ilirik·a n€'mUrnih snova « je jed3.'ll liri-
zalm višeg reda, f ini'je vrsti i o'tmeni.jeg poretka .. . « »U spo-
kojnoj vibraciji sibnih Č ć njegove duše - ć se plfu
i nota č §to ,prov.a1juje j,. dere tal1lke obrise, u knjima- se
t aj nemi r skrilva. «2 4 Koo nBlj'snažniji elemenaot ć
u Anon im; [Na j sarad nik g. Em!l
ć - NovJ č 211926,
lS, 11.
.. ilija Bosanac, č L1rlzam
174
Emil a ć - Novi eovJ ck, 2J
1926. 68--S9, 7.
" Ibh1em.
,
li.ri}(,e Bosanac je istakao »otmen i profinjen bol«. :.:801 je
to, U!Zvišen i' dUbok, - preciz1rao je Dn ć pjesnika,
- kajiti je po'zvan »da. sav ži;vot č za dono.šenje besmr.t-
IltOsti«, »stadiJj u kome se Č š Ć duša za. postavljamje
viših ideaiJ. a«, »setna melod'ija za Oli.miPom, za č
kO.m«,2r, Njegov bol je, po č ovog č »veliJk. II
svojoj č i poziti'Van II svome b hVlSt VU.« i č lep«,
,.bol je to radostan i setan: bol, koji ostavlja .o trag svmenog
seta.nja«; bol, kOj.i' tnllŽi dušu, da se II nrju tiJh.o spusti i »da
tamo p rlrpa1i sakrivena kaondila. i, probudi naše sIUrtnje •. «21l
A pored ovog :cent-nI·nog ć II toj silmfOOliji ne-
ko-lik,.o sarz;vUlk.a«, ima tu- »nešto č nešto Q.r i!}enta.J.-
nog; ima tu jedan ton II rrwlu, koj i se strasno izvio. lli pesmu
pohooonosne 1jOOavi«, vi!zion rurSlke, koju je Qvalj č
u>pol1edio sa »g,osp0s>tvenom IjU!bavlju J ovana č ć č
do SlPiri'tuailnosti stras t i kao u
Crn'jalIlSkog.
21
Emiil ć je ć 1'927. godine u nli:zu č o
raznim č š pitanjima objavio i esej O rasnom
t ipu, ć pojam »f&5nog«, koji se II posl1deratnim
knijJi,ževno-umjetnliiJdm veoma č isti'cao kao
srž'ni elemenat nacion-all ne es tetike s osloncem na đ Ć
t eoriju, Ć je konvencionalnom shva'tanju ovog p.ojillla
sUlPoot.stawio svoje nrarzi r anje đ ideollogirj.i. Vidovi ....
ć pokreta. č ć ka;ko se »u .poslednje v.reme u na-s ...
mnogo govori o naciOnMnO'rIl element u u Č strenn-
ljenjima« a č napori' se đ ć »u okviru
pod'rarža'vanja« i đ »originailnosti ll- kQjJ>iad«,
- ć je istarknu.o »jiOŠ p.rirnciJp« rasnog,
»onO'g č dalekog i dUJbokog u našim dušama'« , koje rop-
ski od-n'os icrnit8ICij'e stra;nog nije mogao da o:buhvati i S(H.lJta,28
ć se o:d konvenciona.lnog shvalanJa ovog ·nacionall-
č emociOil1aWno-jpsihololškog i estetskog kom-
pleksa koje podr:re.umj'jeva »ne'Što nisko, gr;u'bo, č
II našem nar odu kad se govori O »r asnom«, nešto »sirovo i
surovo; nedoter8lno, đ i PI1osto«, looje č i:Z
.. Il)laem. 62, 3.
.. 1'1)laem.
o'f Ibidem. 63, 4.
lO Emil ć O rasnom t l(pu .
Novi č 311927, 60-61, 16 .
175
.s'hv:atanja »našeog naroda« kao »nekiultmmo.g elementa, pro-
žetog strastima i kao »sveta poludl voljeg«, - Pe-
ć je sa naglaskom napi'sao: »VredlliOSt jednog nar:oda
ceni se po emoj unutarnjoj svetl osti koja ga obrus1ava, po
duhu i duši njegovoj. I tu t r eba tražiti rasno.«29
I izmo je svoje Shvatanje kompleksa Ha:snog«, .zasnovano
na č č jedne č du-
hovnosti. »:»RaGno« j,e ono što č snagu jedine rase, njeno
svojstvo, njena ć - oil:;l.jašnjavao, je on. - Treba
ž metu dokle je dospeo narod II svojim v.iziona'rskim
plltov,anj,iana, i II vredno.sti toga u.s:pona· treba tratžiti njegovo
rasno. [ .. . 1 I zato ra9flO 'u našem narodu ne breba tr.aJŽLti u
nChStranorstima, 'b€6no6i i raspojasarnosti č nego
u č č i hristoHkosti «, - pisa'O je on s a'ludi.ranj.em na
č poiiilijerat:nu generaciju bosanskohereegovooki:h stva-
ralaca, na Ć na Humu, na· ć ć
đ koji od nruših lPisa'Ca ć da pokaže ra&ni tiJp onda
dovede :pred nas č koj L se ugrilza od besa>, krva-
vih č č i div1jeg.« I post8Mljao Je č pitanje:
»Zar je to r asni tilP? Zar je takvi Up mog,ao dati onu ve-
lebnu č fiJ1ozofiju, ono legendaIma pootenje, č š
i obra!Z? Odakle ono visoko sopi-duua/lno :oBolje sine irzgwbiti
glavu - Nego svoju ogreširti dušu«? Zar ta visoka etika i
humana fi'louxf ija nema ništa rasno? NajprotLv, ona g.a. ittna
a sve drugo _nema.«30
Na drugoj strami·, Pesme Ati.fa. ć biJle su druga
č knjiga koja je proistekJa sa st ranka »Novog č
vjeka«, si prikaz ove zbirke iz pera SaliIha č ć o'b-
đ II ovom list u., ostao je kao č
o .ovom i njegovu djellu i kao rzr3JZ duhovne srod-
,n'f)sti nastav,nilka i č s č i pjesn.ikom .• o.tk.a.ko
se pozna.jem sa Atifom ć osta,la su mi' kao nad-
ug,odn'ija etva susreta' s nijim, - pisao je č ć - kad
sam ga prv;i !pUlt vidio u č Vidov<Lcevoj školi i danas,
kada. sarm, !bez .nj egova znanj;a i prije njega, uzeo njego.ve
. Pesme« iz štamparije »Obod«.«iH Od prvog susreta ostao
je u ć ovom č tTenu'taLk kad mu je ka.<>
lt tb!dem.
.. lb!dem.
176
t l Salih ć Atif ć
Pesme. Nov! ć 211916, 38, 9 .
stavrrlku ltlPrUlŽio hantiju je ć koj u sam
zadao iz govorio mi ° svome živ()t:u, o
sv.ome radu i svojim č pjesmama, a ja sam gw gledao
1. promatrao sa nekim osobitim mteresom«, ć č ltpune
<svjetla«, lt kad gledaj u u oovjeka, kao da upijaj u u sebe
sve«.$.2 . Kao Milu'ti'n ć u svoji m vitae«
- ć se Č ć - č i on o nekim svoj.im doživilja-
jima sa ć ć s klad.nu harmonij,u m.isli i č
i rpušt.aj,uti da mnoga ugodna sIik,n posjeti našu dušu:. iI pje-
'srne! Lij e;pe i oohre pjesme. Ta', molim vas, to piše č
koji je došao 11 ć školu, da Č i da nadoknadi ono,
'Što su pril ike sp č ue. Wadi> č č ć $'tOj i' iza
Begove d,žamije, tamo č u Kazarzi sokaku, đ
se je .smj estio, pošto je iseliu iu. Hercegov.ine, i gdje je č
da racii, da se preh.ran,jULie, i da č kako bi II lirsko raspo-
qoženje ovog kva.rta oko svoj e radnje unio što više smisla
i što Iboljeg
O drugom susretu s ć č ć je zapisao:
.Sad ga znam još bolje. Na 22 st r ane male osmine štampao
je 20 sv.ojo.ilh 'pjesama, i sad ·ilh šalje u svijet«, i i:znosiD je
svoj doživJjaj mruoštva pjes.nJ.ka, i njihova stvaranja ill pot-
godina" od kojih lt ,ne mogosmo da r aa:umitie'IIlo ni
n'jih ni njihove IPjes.me«, jer lt muka je, kada đ pjesni-
cima nema pj.e.snilka i kada njihove misU i nliihove idej e i
njihove ni/j,esu ono što mi ć što znamo, što
PSlr s1iutimo i što ć O pj es mama iz ć
zbirke ovai č j e pisao sa, soci.jalniIm Č kao
da drži predavanje o njima': »Nekoje su mi poznate. Bile
su štal'I\P&ne u ::tNoV'OlIll Covjek'U«. Mnoge su nove. I, eto,
gospodo, meni je drago što mog.u ć ka,ko j edan mlad rad-
nik za:i'St a u.rni,j e da pije dobre pjMme. [ .. . J Svi motivi O
koj ima. pjeva Atif ć blizi su .nama·, poznati, samo je
or ig,ina1no ono što: je on o kazao. Originailine su mnoge
njegove misli i njegovi č dbliCi'. A to j,e do"bro. Dohro
je i to, da jedan obrazovan radnik pokaže mnogim škalova-
nim i sa velikim dilplomama, u č je pjesma i šta j e njojrzi
• Ibidem.
.. Ibl.dem.
12 - Knj iževn1 život ...
.. Ibidem .
177
svnha. c I kao ilustraciju navodio stihove kako pj esnik pri -
kazuje ltllla! zahonwIijeni kra·j« i kako govGri o sebi:
Davno ć sunce nije proolo ovim .krajem
i ,pejsaži leže ko mrt vaci
nem!: :bez vetra ,j tica
i bez želje . ..
J a u sebi nosi m slLku Boga . ..
I u ,podne, .kad nebeska zvezda gori
Ja osetim sebe u njezinu piamefJU,
I <tada, silna se bujica II meni ori
Htenja i ć
.. U pj,e-smi , Pesma č ć UiZimlje socijal'lli' motiv -
nastaJVlja ovaj č angaži ratno - i u nekoliko stihova
dalje svu lj epot u i SV1U onih koj.i ispunja.j u njegov
komšiJI. uk 0,1ro Begove džamije:
Sedim !Zaduben ou misli
a lU mojoj bJ.iz.jni
č pevaju
č ,pesmu znoja,
č ć jecaJu:
Trud .. . glad ... trud ... gl ad ... t:
, Ima U :njega i nešto limkit pjesama, II koji ma govori
O svojoj Ljubavi. Samo tih je na1j.manje, - izvještava· ovaj
č kao sa nekim klasn:Lm i'Zvin j3lvanj em ib.og inti mnih
emooi'ja u v.remenu .socijall.nib ć - Mla:d r adnik, pre-
ž š mnogo toga i vidjevši od onih koj.'i' ne znaju
ni za što nego za u.1icu j kalfan u, IZa nog{)met i č
ka'O da. je brzo osta·r io i kao da ne može da govori O drugom.
nego o ooom u Č je sva č i naša snaga. U nj ega
su pjesme sa. tam,ruirn l'i!kovima, sa' sj enama i sa, č
pejsažirna. On u đ č ć ć r itam: trud ...
glad ... pa. ć da to lJ)llGbi kroz svoj.u d ušu i da o tom sJcit i

Dnugi pjesnik iz kr uga ć pokreta na č knjigu
se osvrnuo ova1 č bi"O je Omer F. CaorqpaTa. O
.. č spevu« Lovor č Emll ć je pre-
šutio lt zamer.ke koje su UQStalom nei:zl>eorule svima piscitma
i ljudima delac, ć da ć one same lt otpasti u dalj-
nj em l"1adut: jer su lt takve đ kaju donosi sobom mla-
• Lbldem. 10.
178
dost«. A pohva-lio j e ovu ž zbo.g boga što, iako je ispje-
va/na pod ullicajem Njego'Ša i ž ć ima u njoj " j vrlo
ozbiJ$nog mlliiorovanja ·ko.jeg II današnj e glupo dobai nema na
odmeto: , ,j što je 21z ada.hnuta -retlkillll. patri:otizmom .. .
3U
ltNovi
č se još jedan;put poza.'ba,vio ovilJll pjesnikom kada je
izišla njegova 71hirka lj"wba.vnih pjesama Divan. »Ko je u
našem lisotu pratio pi.esmu g. Cam,pare, - pisao je RudimiT
Roher P.rogQnskri s č Š ć - taj je
silgu'rn:o osjetio m.I13!d.u d'll:Šu, k oj a se tma da joj svojoim .sna-
žnim ć podade č ruho ... A za pj esnika. u
-ovoj zbirci istaka-o je kako je odviše iskren, ,pa da stoga
ć đ na' vitešk-o dO'b3l", a.l:i. j e sa zadrškom primi-
je.tio kako »ova irz.raz.ita eda, nije mnogima, simpa t itna u
wijeme", i dodao je s razum' jevanjem: »To je nje-
gov,o duševno abilježje, ko1i.e se ne pdkor!wa parargrafskom
č ukusu. « Za ovog č Ipripl'avnika sara-
j,evs ke preparandije« Rotter je istakao da »u ovo mlohavo
j nehajno vrijeme za duhovne tvor evine« iskrsava kao »jaka
i nadobudna energi.ja ...
l17
Rotter je iSte godine od!mah II narednom bro-j u o:bjavic
bilj.e'Šku t o pjesmwbir:ci Ilije ć Postednje Huzije, na-
ć na č pjesni.kove č »I'Zda'jem Zibi-rku pesama,
premda Zlnam, da č dobiti medalju za hr abrost, i a·ko- je
zaslužuje svaki, koj.i danas ima snage da napravi ta'ka·v eks-
penimenat.« A nalkon toga je đ nekoliko stihova· iz »jedne
od Č pjesarma« ove :?1bi'rke, Novi putevi, »ko,ja nam
ujedno I1j.ešava tajnovi.tost đ knjige Poslednje iluzi je
l prvi, talas socijalne poeZlije:
Dosta smo pevali
za dame l salone,
ostavimo sentimentalne šah10ne
i đ nove pute ...
ć j.e jed8lll od aniih mladih, - o.bjalšnj ava on u na-
st aY\ku tek.<;ta, s distanoom alli i sa- -povjerenj,em, - koj i te2e
za razvit:kom, aoli ne kroz kajek8!kve poratne »izme«, nego
u sa:mi!llla sabi. Tamo on traži' svoj put, jer veli: »lIJ meni
• E(mH] Ć Nedavno ie n a.§
ml adi s aradnik . .. - Novi
2.11926. 46. ll.
12'
" R[udlmtr] R [otter P:rogOllSk!l.) :
Omer Campara, Divan. - Novi č
v jek, 311927, 7 (79) , 95.
179
b i.ju teškli batovi«.«ss Č Atilu ć u kome je
đ o:djeki'VaJ.a- lupa č ć
Sam ć je, na drugoj strani, ubrzo nakon ove ocjene,
prikaza"O u . N()vom č Grozdanin kikot Haanze Hume,
č n€jpovo1!ino, i to sa socija""l no-književ.nih pozicLj:a·. P ri-
ć Humi tek na kraj u . n.jegove umjetnue S(posobnosti«
te .s8Ivršenu u pogledu stila i jezika« koja još č
č ni-egoV"U snagu, a na č rEWutaciju« u vo-
ć ž k.rugovima, - ć je u središnjem d.ije1u
sVIC1ga pri,kaza sa nagilaskom naJpisao, attlIti.chpira-
ć taiko Č zamjme sa knj iževne ljevice ·iz trideset ih
godina prema ovom piscu: ć knJigu u ruku mi se
na<damo dil. ć anutra ć kakav -sooij al ni! mo-tiv, dr.ugim
č siiže ili prdblem iz današnjeg doba. Ali kolilko č
ranje l Mi moolo toga nalazimo fahulu o GrozdaJIlU i Gro-
zda-ni, i piltamo se - Z8Što?,,39 ć ov,u ,. laku sladu-
njavu č koja se daje UIIlljjesto ,.snažne 1 zdrave lektitrec;,
kao .opštu mamu cele naše datn8Šnje literatureu:, ć je
ist31kao da se ,.kod nas o svemu piše samo ne o onom šoo
č prožima ovu bednu danaLŠnjicul<. :o Dok kod na.s umljru
ljudi od gladi, - pisao j e on sa klasnim otporom, - go-
spoda ,knj iževnici servi'ralju nam neke v()ldnjikave li m.unade
i s1adunjave č ć ser viraou nam dela, koja' nemaijU! n i-
veze s današIljjiicom; serviTaju nam s tvar i, koje mogu
da zagoH-ca.j'u nerve i da nas UIl. juljaju u jedan ugodan
»Tako i del o gosp. Hume - č je on s oštrom d ife-
rencij<wcijom i odblj8.nljem - može da č da UlZa nd par
sati ugodno IProsa.nj a.mo, može da nas odn;jiše II .8ta'l"i dobri
vak.at«, može da naan pred č č mnogo lep.ilh sIj'ka, da
za:baJVi maštu i - niA-t a Više." On navoru kritiku ,.iBhb1iofilac
k-oj i je zapisao za' ovu knj.igu·: . Kad č . Groz.da.n.in k'ikot«
dobiti ate sa-n č kad č ž ć pri ć i ko-
mentira kalko j e to . vd o č za cel u našu l!ite-
nllU'ru, koja je ll!Zel a sebi Z& zadatak da nas uspa.vlJ.jujec, da
bi na kra-ju postl.W!io drugo č odsudno kao na-
• đ R[otter ProgonsklI :
Il4Ja ć P oslednje .Uuz.lje. -
Nov.! Č S/l927, 8 (80), 111 .
• Il ija Ć Hamza Humo, Gr01;-
180
da nln ·klkot. - NoyJ č 3/1927,
12 (84), 167.
.. tbldem .
g.ovj.eštaj I).ovili kr1t&"ij-a' prema, »ALi da H je
litera.twi da UlSpavljuje iili da - budi!«41
od ć muslimanskih č sa književne
lj evice, Rizo ć đ je tih godina, ili preciznije, go-
dine 1926, u »Novom č U!Zvikiva-o: »:Kr'i.tikujllll.o!", ali
ta1 llillVi!k. se tada, odn'osio na' ljude »koji su ć uronuti u
pokova-renost duše i tije-Ia:«, Ikoji lt scfulažnjivim Č »ve-
č 'svoj cillli.zMIl i ć za plemenito t mo-rallnQ«.
č ra'Zvoj. kao što se vidi, đ je č od Vi-
ć Č č ah se rarzv!j'ao u prarV'cu socijalll1'o -
-kIa!3nog izoštravanja prema društvu. i knj1iževnos.ti.
42
Za-
nilmlj'i.v je bio 1 odnos »Novog č prema om1a.d.:i1rl$kom
ru1manahu Pesme ć č je prva sveska izišla 1927.
u Sarajevru ll' na,kladi »KIl1jige za naroo« i II redrukdji Da-
mjana Nilroloca. »Nema sumnje, - pilsao je č ovog
l i!sta, - da se ono nov.o i veli:ko što ć ć i što mora ć
- kao rea,kci!j a na poSlijerartnu trulež, može roditi' samo II
srcima đ i za to je i ova knji.ga jeda.n pre1w:Uj bu-
ć Alr je ipO'(.t'vulka'O kak.o nDje dobar znak što đ
tuguju pa i njihove duše u ovoj zbkci »bacaju t užno
sVij.etlo na dan'ašnjlilcu«, da bi na : kraljlu, !pa·k s optimizmom
č » ... Kad. ' bude mnogo ovih mladih, ć
volja j oni ć preustroj/iti: ži:vob:4S
Jedam. od· riaJji2raz'itijih idooloških sljedbe-
nika u poeztji " i najrev.nijilh s8ff3idnilk.a' »Novog 6ovjeka« Ab-
dulah ć o:b.ja'vto je 19,27. u· ovom listu, Č pod
nalSlOv:om Pesimizam, gdje je postavio pitanje: da. li je život
zaista onako crn kao što ga pojedinci U odgo-
voru na to on je kao tstinu i svoje uvjerenje
iBta!kao »da život, pored sv<ih osvada, i1pa-k kma svoj:u na,ro-
č i 31100 ta. Ije,pota, ne s.vagda sa 'na\Šim
dUševnim € Ć te da je pesillllizattn »j-edna teža' boaest«
kojoj, se može od:U)pI':iljeti samo
ć zbj,rkil Novi vidici, k(lja je objavljena 1928,
bma je potpuno u funkciji Ć € pokreta, č je antici-
" Ibidem.
.. R1zo ć Kntikujmo. - NOvi
č 211926, 52, 7.
" .ko ć Pesme ć - Novi
č 311927, 13 (85) , 187.
"A'bdulah Ć Pesimizam .
Novi č 311927, 60--61, H.
181 ·
naslov jednog njegova knjilžev.nog č koji ć
j,zl alZ'iti gC1diine 1,928. j. 1929. u Beog;radu pod
Vladimira ć Ta privrženo.st ć istak-
nuta je i u k:ra'bkom nerpotpisalnom pri:ka2u ove zbirke rije-
č da' je rujen autor »iprio;atelj našeg pokret<li i saradni.k
lI iNovog č a j oš više u ocjeni emocionaJ.no-idej'llli.lh
osobina ć stihova: »Kao oaza II pustari, tako i ova
Ipjesa.ma 'u mODU č Urike savremene đ
č svojom š ć snag(l'm i vjerom u č Smi-
jemo k8.!Zarti, da je ć č savremeni pje-
snilk II naiS. Sve je 'll' njega II z.naiku dinamike, borbe ivoIlie
za hvotom.« A bo Ć o.p.redjel.j-enje i sam
autor je, u rna.vodu ·ovog a!1JOnimnog Č iz.raozio apo-
logetskom posvetOl.rn na č k.njlilge, r adu k.oje je vjerovatbno
i cio oV:aJj mali prilkaz bio nrupisan : »MUjenku ć pe-
daJgogu, umgajatelli.u i .prosv}etitelju, osnova-telju moraillno-
Č pokreta, đ pailiih i zaQStaJ.ih. Č š prosvjete,
č lj:ubavi i i'Stine, č dobrote. U znak oda.ne
hva:l'no'Slti p05ve6u:je - a.U'kttor.«4ti GC)I(Unu da;na nakon toga
izišao je u ovom listu iz pera' jednog od njegoV'ih Č
NeboJše Đ ć pl'i,ka-z zbirke A:bduJarba ć Ritmovi
ć sa slikom i pobpisoon 'Ujena a.utora. To je bila druga
knjiga pjesama ovog pjesnika, izdana godinu dana nakon
zbLtke Novi vidici«, što Je i č istakao kao nešto što
»:mn,o.go zna('!i «. *U cLoba {Xlsleramnog na.stoja.nja, - obja<Šnda-
vao je Đ ć u skladu s ć moralnim opti-
mi::mnom, - da instinkti đ do lizraža'ja, ć g,olican.j.a,
frazama i mašinillmom, kada sve ulazi u svet č i afek-
taci jom, on uJarzi skromno, po1a.ko sa mnogo iskrenosti i to
ga uzdiže iz,nad mnogi1h i mnogih njeg{)vih gra:dskih kolega . .:
»1 dok su ovi gra<lski" »bJ.ještavi pUlni pesimizma', -
isllica'O je ovaj č da ć u SlUŠti ni konvendo-
ndna poeti ja ilspaJdne što kontrast nija OVQm Jlli) ralnam staivu,
OIn peva iSklreno, odULŠevl.jeno, sa pUnIO volJe za život i ruko
je sve sumorno i č u stanim, kriV!Udavim i blatn.ja.vim
ma,ha.lama provincije.«H
.. Anonlm: Abdulah ć Novi
vidici. - Nov.! č 411928, H (9:11),
'00.
182
" Nebojša ć HUmovi samo-
Ć Pesme Ab. S. ć - NovI
č 5!U29, 2, 268.
U ,godini 1929. č je u listu ,.Nov.i oovJek« i pokušaj
teor-ijskog defilnr1r anj a estetike ć pokr,eta. U eseju
Pokret i umjetnost BlkaldemSki Slik ar iZ <sarajeva' Narcis Bu-
ć lPOslaovio je !J}1tlmje š j e U!mj etno.st?« i ,pokU'Šao d a
urmjelnost o.bjasni »stvanni'm 81rgUlmentimaG:. Nasuprot isti-
canju individualnog, on j e pošao Qd 'stanovišta 'da »što je
u:sko, !Sefuifno, ne može !biti č te da' č pre-
Ja;zj lU č IUJmjetoIl()sti« SalmO onda ,. kada u duševnom
pogl edu IPrelaoz.i lU nešto 'Što je aps.odu.1m'o, d akle ć s ve-
II č je on gledao istovetnost ,. socijalnog«.
;»Makar Ik()lillko Ibhlo tatoo, - č je on, - d a ,wmjet-
nost irz V'i.re ilZ n3!POO'8' ,individua, 'Oona je kao što vidimo soci-
jalna, jer je .proistekl a. iz gledan:ja u a,psOolu.tn!l, dakle sve-
lti oos ko, il jer prema' l ome njezin cil j da d\llŠevno veozuje
sve Jjude.«4T .on j.e iSlticao nedovolj.oost .forme u umjetJnooti
i knjirževn05ti i Č sadržaj koj i ':o.ffiOM . .. 'OdgovM'ati
id'ejoi .wcija.lno,g .dobra s ocij8.ilno.g Iflau>retka«, da bi se na
kraju 1ZadlJ'žao .na !Samom tome IPOjmtuJ, tio č je i boo smisao
ciojellog ovog esej.a: ,. Tu smo, -dospjeli do č 'llat,i-
važnije 'll našem razmartranju, 'Cia je poj am ru.mjetnoo.ti .usko
vezan i :za s am s.adržaj č djeIa.« A da !bi i1ustr.ira()
s voje rst&vove i! ,d'oveo ih 'll ž ć pokreta, on j e
pisao: .Za, vrijeme rnota, na !primjer, mnogi 'slikari na !.rontu
'Pri k8ltivali s u .i akcentlJ'iI"ali IZvij erstva onih S one strane ,
a l1lji.ho-v1. opet slilkari IZvidersrt.va. i rb8lr,barstva drugih sa one
strane. To je ibit i možda nU2mo, a možda i 'llrtilitm-
č .za' ,sHkalJ' a, i za na'Ci!jru·, Sili nUje .bilo č J er
takvi IPrirzori rmrlnj.e i nep.ni ja'teljstva za. č đ
dlU'Še ne oi.zazi vaju nikako estetske dojmove, ć oga·vno.st i
preozi.r, a š to .nij e estetsko i dobro !Sve Jj ude nije umdet-
Č Eto il.at":.ke ISa koj e polazi ć Č
pokret 'll! :plta.nju llll'I\IeLnosiA. PJ· i.'L. u8v8I;j:uti joj nadviše <i m11lj -
v8iŽinije mjesto đ !Svim faJktorima' druhovnog, pa prema
II t()me i socij,ainog nap.retk'a, ova,j ;pokret Ž .da UtL e st etske
obJ.ike nosi umj etn06t i socijalnu misao napretlka«,· s isoticao
j e ovalj č ć đ ć
č su elementi II odnosu pre1ivanja i ć dok se
"Narcks Eurll:: Pokret umjetnost. II Ibldem.
- 'Novi č 511929, t G-n, 434.
183
sooijadno iPOdraawnbj,eva kao ć na dluhOW1OOll planu.
Umjetnost, po .njegovim č . mora, 'kao s vjetionik na
č dati pravac društvenom :brodu i s,pasHr svi.jet od
br od.oIoma«, a to angaiŽiranje 'UlllJetno.sti sa kara·kter om
a vanga'rde u U.9Illj eravanJ u društva predstavlj a-lo je č od
koje ć 'pol aziti i .k'lljjiževna shvatanja 5OCija:lne J.iteralur e.
Ono 'šio de odsudJno odvajalo ć 'pQkret i njegovu t e-
orijU! od socijatlne hteratu.re to je Ibilla. apstr aktno č težnja
i duhovno us3!vršava.nje kao ni vo na kome se on č
i.sCI)pltii vao, !kako je ovaj kritik:M' pisao: ć pokret
je na lPuvome put u kada traži da se etirlka cio život, bez
ostart.ka, Ibez r elativLteta., ibez ograda·.« A tim !pr·ill!Cipom . mO!I'a
da se ... Iz.adoji i prožme najprije onaj koj i č č
na žilvol, a to :je umjetnik«.u
'Pored ovih dos ljednih i ć č pristalica
ć pokreta, ja.VIl jaj u se .u esejisti'ci i' kIlibi.ci . Novog
č i !pisci su, ć doo od !pr ij e rata, č prvi
cljelova.bi na dbnavJj.anju poslijeratnog Jmjiževnog života i
klUlltu.re u Bosni j' Hercegovini', Borivoje ć Jovan Pala-
vestra i drugi. Ma'da je na č otridesetih godina
vao protivnost prema, knj iževnim č
koj.i su si-it::a1i 'obrruzovaJnj e II ć dopisnilm i č
njim š kdlama i đ u ·njegovim !listovima, ć j e
II r. Novom č iz januara· 1927. obj<wio esej ž ć
glose, 'u .kome j e l1'azvio fiil ozois.kru meditadju o poj avama '
velikih !proroka ,)t.U vreme ikad je mor al jednog društva [lbioJ
u sumornoj dekadensi« te o njihovim č u funkciji
mo.ra1nog II.IZIdizanj a č J humanog đ društva,
č j e uspootavio odnos alegor ije na ć j' njegovu
ideologiJu, a č da je ovad esej o.bja'Vllj en kao uvodnik
u .ovom listu! još i fonnaJno je č o primjereno5)ti
ovoga teksta sadržini IltNovog č ti o duhovnoj s ug'la-
sno.sti .samog J evt ita s Ć i:dej.ama-, i to sa 'Magim
olrusom š ć religioznosti. U osvrtu na dotadašnj u pro-
gramsku esejj-stiku s arnwg ć mogle ISU se z8Iparziti ,i
stvarne č II koJima !JU se 'Stavovi ove dvojke duhovnih
anIDlatora ipok181Pali. s u' to la.ment i Inad ratrum neda-
• đ
184
ć i 1P0zLvi na duhovnu obnovu poslij e rata na tradicijama
kOrSimO'po1itske ideologij e pre'dratniih idealista·; bila je to teŽlnja
za rz:ahvatanjem egzistencije; zatim po-
zivarnje na 'pregnu6a do žrtvovanja, istaknut mo.rrulDi nagla-
sruk na svim mani.iCestacilj ama života kao r egulator drušbve-
nog :ponašanja'; i zaobillaa:enje <lruštveno....oekonom'skih odnosa
le imtegra1iza.m koJi zanema.ruje .n.aciona.:lne osobenosti u
dnžavi SHS, .odnosno Kr.r1jevin i Jugoslav,ij i. :. Lma k.od njoL.",
- fPi6ao j e ć o č heroj ima Karlajlovim«, Budi,
Hri:stu, Mulhamedu, - dltJbokog ć relatiIviteta zema,lj-
skih težnja i žudnji, tihog osmeha za prolaznost stvari, po-
katkad i lbIlage ,j;ro.nije za č č napore .j č ž Cla, ć
na zeml ji. r ... J Oni' odmeravaj u dobro soci j a1oostanae svog
dQba, ć n jegoV'IU ,bezidea.lll'Ost j,z koje rezu1tuje č č
ć i: ć Ise da s lvaI'li života o.bI1nu, d.a sta.re,
iz.lirlane tablice zamene novim i rpoka'Žu lj udskom oslepelom
duhu neki cilj <za kojti je v,redno, radLbi L Ve1hki pro-
'roci, !PO č J evtitevim, )tsavetuju sti5avan.je strasti
ovde, moraJno č ć kao potreban jpreduslov za ulazalk lU
drugi, č sveta: . »Tako izmiruju socijaJne .neura.vnoteže-
nosti, otu!pljuj.u .ootrtou lSOOial nih Č i U'Veravaju
u .nOOnost 'Podnošenja stvari žw()ta, ,kakve s u< ,one IPO sv,ojoj
priI1odi.«; na č č »Ne č nas ISe put kojim
ovi veliki idealis ti idu da. Ibi svoj ideal Lulrinilii prinnarnljivim«,
- ć jpak pr iznaje: :.Njima treba biti zahvalan za blaga
naveštenja mira medu narodima i za đ u č Oni
s u otkriH 'bezmerne v.rednosli č .kao č ć b me
os u mu č č trajanije, i što nisu č iluzor-
nim nj.egov rad .na Nasuprot € č
đ žLvo.tom« .k'oje je, IPa ć č ll' fi,]ozoIiji
Caspara Schmitta, Nietzschea i Hartmanna dao kraj jedne
civilizacije. - ,. oni /s u kult rada kao Ikr.ajnje potreban
da Ibi velilk a 'dosooa ,žlvota«. ć ove moraIno-
- religiozne glose u vezu sa id.ejama. ko,je je vi.,še !puta posHj e
rata isticao, ć j e na kraju ovog eseja na.pisao u du.hu
Vidov,j(:eve ideologije:
If B{orlvoje] ć Ž Ć gl ose. đ
- NovJ. č tI'l927, l.
185
'Mi smo, razume se, .pokušali da prooirimo ova navešta-
vanja velikih refor matora. č ,posle rata koji je po-
'kazao svu č jedne civ·ilizacije, .krajnje mehani-
zovane, jedne Civili-zaCije -koja je odricaIa svak-u modernu
vrednost II eoveJru i đ -ga č Utehe ovih " re-
gulatora života« akruelne su danas više nego ikad, jer pred
nama je, predratnom č kOje je došlo .kao
ishod jedne bolesne civilizacije, opšte moralno obnavljanje
kroz č rza č kroz dilzanje ;pQjedinca 'la otvaranje
jednog .novog, utešnije.g, slobodn:ijeg š
IzrazLtije knj.1ževne iskaze Ć je unio lU eseju' Naša
dTamska nastojanja, objavlje.ruxm u ovom listu iste godine.
SUW'em.eni trenutak knjJ.ževnooti on j e Joomentirao 5 opti-
mil2Jmom, đ ć se u vrijeme negati·vno prema :knj.j -
ževnom stv.a.ra.nj'll nfWOsredno .po.sJ.ije ;rata . • Naša .knjirl.evna
produlociija [ ... J ,više ne nosi obeležje č rast mavanj a-,
nije više tak{) mutna 1 rtaJko č ,kao !prvih godina po
Ratu. M.i smo p reživeli teške dane '. spaljivanja ,književne
la.ž-i rProš105ti << , Ikako je to govorio Knleiia, osta,villi 'Za sobom
č i č ludooti koje su nas swom gurale
u detinjstVlO dviJ.i,zacije, i č [pomalo da, 5e smešima,
koo- kroz maglenu IHer·arne istorije, svian onJilm
U!Z8Iludnim 'borbama· književne dece koje su' ona- vod. iJa i pro-
tiv irMerpunikcuje i [proti.v svih ohzira. č mora·la.«l>3
Svoj č stav II bim kretanj,:ima ć i prLje i ka-
snjjjc, dTŽr Illa. slllperior.nO'j visini oni'h Č č
koji su ž ć van književnih koterija«, . posmatrali ovo
m.tdtudno .napinjanje netailentovanih da drekom Dibeleže svoje
mesto na wn;cuI(, ne ć nadu Y>da ć se taJa-s urz:nemi r e-
savmti stadOiŽiti,l(.li4 Kao lfezuJta.te OV,og .»normalliwvanjal(
ć -u stvari i.znosi želje u lkonstataci jama: da :»naš
današnji !pisac ne ,živJ v,iše od trenutka, .ne stremi' za .tim da
zatilešti, da osvodi č š ć i seru:za.cLjom«, te da, s druge
strane, ,»nije IPreplliŠten oceni koterija «, da .se ka{) posldedica
toga ć .sigur.n.o3ti l( naše lonj-iJževne \produkoije
iz dana u dan lPenje«,li6 IPa' kao ilustraciju ()'Voj
!piše: . Nekoliko poslednj ih knji.ga pesama, 71birke
pr.ilpovedaka, nove dr3lme, odlomci romana, .na,vetšteni ovda
.. Ibidem. 7l - 7Z, 'I •
.. B [orlvoJe] Ć Nata dramska .. lbldem.
nastoj.anj a. - Novi č 311927,
186
i onda nisu samo dokaz dobre volje nego i izvesne č
ć š ć Uz poznata imena rposleratnih Ikao što su
Krleža, Crnjanski, J<,rkilec, jatvJjaju se i staritjl i sasvim now:
Grigorije ž ć i Sima ć ponovno su potvrdili
ć renovisanu Jtnji2evnu reputa'Ciju, .a č ć
Nbkola M1Tkovit, 2ivko č ć navešlavajlu, dolarz:a,k orig i-
naln'ilh č i č tallenala .looj,i ć u sta·ro i
ora2lbmženo ·vino naše dosadašnj e knjklevnosti runeti novih,
toliko !potrebnih sokova.«M A ·to sve č ,»rparale1no sa sta-
biB2i.ranjem naših društvenih i mora>mih odnosa. i, prema
ć č se ć 1\1 IJXlslednJim dramskoim 'na.stoja-
Ilj.mta. č ć da se drama može l'3zvijati »u ra-zgranaooj
dr.tištveno} 5redilni 'koj.a ,pretpootavlja. 'kO'tll/P"li1kovane soci-
jalne, atlOr,alrne i materija·lnc odnose. , on je upl)7.nrio na
nekohko dra.rn.skilh djelJa lIkoja kao da nisu, č 'Zrela 'Za
scenu«, dok se sami njihovi stvaraoci razdvajaju na »lPisce
k.oje Č soc.ijaJni mamenat, il koj i oni t retiTaju. }oš uvek
nega.tivno ć »$kol1pion«, Feldmanova groteska
»Vožnja«, Krležina dela 1\1 celi ni)., i na one »koj i po.klllia-
vajru da itz mistil:rnih dUbi oo na.rodne dwše <ispredu silŽe
č dramske suko·be i rpomamne akcije (»Cooa« Nikole
ć ..sindžiri. Ranka M1a:len()vica)«.1Il č ć ka{)
neoop01'.nQ da ,je č interas za scenska izražavMljl8 i da
pirot ·.sve vi§e traže "da daju 5liklu š dru"Štva iJlj naBih
tamnih nasto.janja č u ·Joonciznom i .obliku
dramskom. , ć je .ij>ak u Vi-dovicevu duhu ;na kr.a.ju Ulpo-
zorio da. je u ovim (ijelima »> negativni e1emena.t prete'Žan.
i da I»još uvek zlo č do:bru«, a. č plemenita mi-
sao, č JU č ć ne 'pada na. takvo tlo
koje može dqpuslilti semenu da iproklltja«.1l8
U eseju Rasni izraz u književnosti, o bja.V'l jenom ć
1928. ,godine, ć Je. medutLm, staw iPodsmijeha ·prema
kinji'Ževnosti u 1P1'vim posliljeratnim godinama !Zamijenio ootri-
n{)m vizionarsko.Jkriti&og IPrezilranj.a, ll.'IDljerivši svoju oštricu
na romantizam Lj1ibomka Ć .i V. rPoijanskog, i rPOseboo
na Krležu, koji ć još dugo na.kon ovoga ,bilti (predmet nje-
gove odbojnosti: ... A alko ISe neko, u droloolici, .bude 'bavKl pi-
.. Ibklem.
.. Ibidem. 1 ('13), !I.
If lblde-m .
.. lbtdem .
187
sanija.ma Mi..raslava Krleže a ka,rifejjma naše književnasti, -
pisaO' je on ne ć r azl oge svoga negodovanj a, -
ć da s izuZ<lm k r ajn!jeg sažatljenja, misli o jednom vr e-
menu 'l1 kame je ovaj rarzliveni pis;ac mogao da, !hude č i
ilzvestan 'književni il'utoritet. Jer, ko bude jednom č misE
KJrležine o ć I va ć a »kn.jjževnoj 3ust r.i-
jan'Štini« SandOIra· Đ iJi o naj.ra911ijem ;pesniik:u naše
'k.nj iževnosti, I() Aleksi ć (Kr,ležino ć .so-
cijalne pravde svrstava ga u ·red č rpom06nii.ka'),
ć .odista da se č ka·ko je II ovom iJzvr;t.anju (pa'jmova
u jednoj tako mutnoj , ne:W.ravoj anmasferi mogrlo, UQPŠte, da
nikne nešro č i ad crnoga', višeg sveta,«59
U osvrtima na knjJževno ,stvaranje ut Bosni 1 Her-
cegovini ć je II »iNo'Vom Č Đ sa zaJbi-
ljeiio.zbirku Nemi r i m t adosti kao .knjlglU koju je !pisaJo
ć s rce i 'lJ5trt'.lpt a.J.a ruka«, a .njenu autorku Veru Obre-
ć š ć kao »naljorigilna·lniju đ pesnidlma koja'
pilšu, II ovaj trenu.talk, II Bosni«, -koJa- ,)lnije bez iskr eno:ni
ni onda ,kad luta« i koja »ume da đ za svoje unutrašnje
r.aspoloženj,e i sopstveni akcenal«.60 Za· urugu svesku arlrna-
naha Pesme ć n8lPi.sao je s .j' toJ.eran-
cijom da predstaVl}ja· '»ZiCaJO rmladilh s na.ga«, ž ć
l>jedno pedesetak t aJe.n.tovarni:h lPesn·i.ka" od .kojih su se .mnogi
ć !po kmji!ževnilln Č rl. stekli II literarouri
v.i;dno mjesto, a mnogi: 5U i saradnici ,.Novog č gd'!ie
su 'primili !Pl"ve ,paticaje za Svotl č !rad«, i spomenuo
je imena Ja.kše KlXŠana" Hamida DiZldar8l, Safeta. A. BurJne,
Đ StoreJ1lij;a" Ilije ć AIbdulaha ć ..
61
Komenti-
ć ,komada Mi'lana G. č ć Nasrudin-hodžina
č ć je narjjprij e p r erlstavi() !pisca.: č ć nije,
bar lIJ' našoj .s.red1nl" ime od danas. On je jpesni,k, draIl18ki
pilsaiC 1u Zagrebu <pTika.zilVaUl još pre :rata.), interesantan pu-
topisac. Visoko Ikulturan č on .pati' od !IwI.burne nagOlmi-
lanosti - i.zraeio se J aveM u lParado'ksu. - koj a, č
smeta ,njegove knj,iževne To se na-
č ć II njegovoj, ikojoj. bi do'bro došla' j,z,vesna
.. Ibldem.
.. B[oIli voje] ć Nemiri mJa-
dost! . Ver a č š ć Sa-
r a j evo, Isn. - Novi č tll 928,
188
22 (S4), 353.
" [Borj voje JevUi:]: Pesme ć .
- No v i č 4/1923, 22 (Sol) , 353.
,nepl'etenciO'Znost i os1o:bodavanje od ,prenatrpane metafore.
U prozi, đ on zn3jtnom dozom fin ijeg hu-
mora .koji se grana, ,pokatkad, do č usilj enosti.« Ovu
I>os,lj,ednj'll oso:billu ć j e n ašao i u ovom č ć ko-
madu, u kome ima uspj eha ondje »gde mu j e ć
č bifevanje ('ll OPhtaIDj U p r a.vde uQpŠte, đ
nih novina r t. d .) «.6:l
O samom Boruv.oj,u ć u .povodu premijere njegove
dr3ll"lLe Cars-ke kohorte II Saraj.evskom 'POIZOrišt U, ol1.8(pisao je
1928. d r J ooip ć (Ilu Bogdanov) a1.inmativan č u
»Novo.m Č O !Samoj draani on se i.zraozio kao o »del.u
sna.žnom, braj ne vr ednosti«, III kom .je »irznešena· ... ekspre-
č t ragi.ka .sa.vremenog poslerahnog nikakvog
:oDelo j.e na.zvano »tr agikomedijQm« - 'istakao ć -
ali prave !komike tu nema, dok je nadomešta s ark&zam, kri k
đ duboko č š č psihe. č omla-
dina, za koj u je i delo napisa.no, ć ć bu 'hra·ne i pobude,
- !llrimitjeL'W je o.vaj č ć na IpraV'U na-
mjenu ov.e dr.arrne. - Nas više !Zanima č č humana,
crta, ikojom se redoon odlikuju svi dojaokošnji knj Lževni ra-
dovi Borivoja ć Kao najlL!;ij)jeliju ovaj č je
izd vojio drugu s liku drarrne, ,»na· d nu .morskom, ,pokraj ostrva
V!ida, gde sl'll'Šamo simboJ.itnog k(l'JTlamianta nurtvih,
carskih ,kohorti, i ,D.isa, lpesni.ka :o Uto,plj.en.ib duša.u.
6S
Na
kraj u je ova1 kri t il:a.r, pQSili je dosta Qpsežnog izilaga.nja bio-
grafide 'i stvaranja ovog pisca. koje ž kao oskmac za or3.2U-
mijevanje nj.egove knj,i.ževne i lruJ..t unne .pa i !politi6ke ori-
jentacije, ideološkt sveo ć ,u okvire ć pokret a:
:o Glavno je II celokUiPnom ć delovandu, što on crpe
đ ,za sv-oja. del a· ill živ-ota, !posta·wj a teme i !probl eme iz
sadašnj lce, i J1alar.zj i m jedino Irešenje u č
naše s.recH.ne. Zaro je više !puta istakao se kao
istinski Ipr1vr ženik Miijenka ć ti. u taZlnim p r igodama,
otvoreno i javno, naozvao ga Nacionalnim Refoo:matoram .• 6-i
I Vol.adi·sl aov Tmtuša se, š ć 1930. o ».krizi !pOzor išta·«
saraj evS'kog, pokazao p r istrano prema ć 'irzul2evš'.i. ga od.
• B [orlvoJe] ć J edna ć
premijera. - Novi č 411928, %2
(M) , 353 •
• Dr .1osl,p ć (nd BOKd.anOV) :
BorivoJe ć P r1gOdom :premi-
:tere. - Novi č 1t (96),
.OO.
.. Ib1dem.
189
odg.ovorlllaStllZa s tanje II ovoj ustanovi, ialko je ć >ll ralZ-
dobllju od osam godina., kada j e 'Pozorište prOimi j,eniJ.o č
Stev,u Đ ć Branislava š ć
i dr iMiiTka iKoroli.j u, kroz cd elo to bio dramaturg,
:o aH njegove !kompetencije misu bile jedna.ke 'Za vreme svih
uprawli k8lc.61, Sve je '00 govorilo o IPOloža.j.u .koji je ć
zauz·hmao 'u iklulJtur nom i kn)i.ževnom životu Sarajeva i.zrnedru
dva .ra.ta·, a unutwr lista '. Novi č o važnosti da se Jev-
ć č ć !pOkret u.
lu toku godine 1929, ipos1ije obz.narne šestojanuar&k:e
di ktatnJ.re, IPa. .do ]931, 'katia Jist !prestade iizlaziti , produžava
se po dnerci.ti na .st ranicama »No'V'Og č saradn.ja ć
znanih č (p is aca u ovom listu, ali i oni:h
nov1ili, rprido;larze. Tako II godini 1929. objaVJlju,j,u stiho-ve:
Abdula1h ć Hajrudi.n ć Ahmed Lj č ć
S. A. Burina, :Mir:ko P. ć Obr ad M. Cicmil, lli.ja ć
Miilica ć ć Husnij a ć Hamid D5zdar,
M. H. č ć Husein Mu.radbegovit, Milan S. ć
Alij,a NametaJk, M. P. č dok se rU o:bl a.sti pro.ze
javlj aju A. Nametak d M. P. SktibU:. NametaJc ć se prozom
javi,tfJ, 'll ovo-m listu i 'll godini 1930. dok ć stihoviIma iPro-
dužiti. u Il)jemu jQŠ O. Č A. ć M. č
M. P. ć M. H. č ć a ć se đ nj ima,
i Sukrii ja Pandžo. Savo M. Stedimlija. obja.vljuje još II godini
1929. ;preten'Ciozan esej Njegoš i ć a Ri'fzi· Bj eO.ev3(! č
nak Orijentacija savremenog č ć k.nj iževno-
- ildeološki: o'krvir ovog Ji.sta.
II Vla d isl av K I'i2.a p02:or1tta.
- Novi č t/11l30, 563.
190
12. ·. GA.JRET. 1925- 1927. SARADNICI, KNJI2EVNA SA-
K RITIKA POSEBNO O MUSLIMANSKOJ KNJI-
2EVNOSTI. SARADNJA JEVTICEVE GRUPE BUDUCrn
CLANOVA GSK .u ,.GAJiRlETU«.
Za sve to vrijeme kn j iževnih napona ć po-
kreta t rajwl8i je medu Musl ima.nima , Gajretova« č
č .k.nj.iževna, i d:ruštveno-po-
č akdj a. đ č l s adržajno usmj er enje l i.sta -.Gaj-
ret«, koje je !po moru na -predratno obnovio 1924. Hb!zi BUe-
leva'C, ,prodUže1l!O je i II .nar ednim godina.ma, kada· j,e gl avni
i uredI1ik bio HamKl. Ć č sa 19211. U
godini 1925. ve{: II prvom broju .taj potez kontinuiteta je i
formalno oglrušen II rubr ici »Naši sarad.nici«, 11 -kojoj' su
objavljeni .na,rpisi lO životu i radu S. 'Basagii:a, H. Bjelevca,.
A. š ć H . ć N. ć H. Muf ć a UtZ nj,ib
i telkst oo -» Ga,jretovuc saradrnku lpukovniku 2 ivanu J . Ran-
ć .koj i je 6. no vembra. 1918. na č svoga puka pr.vi
ušao u. Sarajevo. Na završetku nap is a o ć itst&knuta
je njegova !pi<mirsika uloga 'll književno-kul·turnom pokretu
bosaTllSk.ih !Muslimana s tpOSebnim obzirom Illa r»Gajret«:
191
,Mhrza Sa.fvet je najohljtIJblje.nli.ji t nrujpOIPu1larniji književni
i ku1buxno-jprosvjetni radenik medu muslimanima u Bo.sn1 i
Hercegovini. To nam č gore poredana .knjhževna djela
Il1jegova kao i fakat da je on temelje na5em Gaj-
retu ,1903. godine, kome je 'On 'bio [ptredisj.ednli.lrom vite godlina,.
U ,tc) doba je morao da izd:mi enevgoc.nu· ibonb.u sa našim za-
vooeni.m svijetom, koji se Č protivio osni vanj u ovalko-
vog dru.štva kao i đ škole. Prema tom je naš Mirrza
prvi pionJr medu musliunanima B. Ii H. na !polju prosvJe<=i-
vanja naroda. Stog.a mi želimo da mu Svevišnji podari dobro
zdravlje dug život, a ll1a, i ponos naroda.«l Bje-
levac se /Svojim stavovima i dje1inna lPose.bno lIJkLarpao u
težnje !pOSlijeratnog 'Za evtTOpeirliranjem musliman-
skog 'Svijeta, ipa. je stoga u na(pi5ll ć .njemu i pisaJo:
»S;pada đ ,p'iscima mus1iman.'iII1la u .posebnu vrstu.. On se
je utia'ljio od č IStva.ri, kOje su dnugi, prikar.zi.vaLi, i zašao
mado oduihlje ti dušu onog što je IlTUlDgima ,Jj]}o nea>aznato -
u .dušu ,žene muslimanke. On je đ u svim sv:ojlim
rorna;n.ima i !pripovijetkama, a č je đ 'll
ki«, »Rene li..o€o-tetides«, i č l€lpti.rima«.«2 U na-
pisu o H. ć istaknuto je nj.egcloVo patniotsko ć
Iro'je .se II knj,iževnom radu ć djeci »bez
ra.:dike vjere G. plemena«, te njegovo IPhsanJe i u predratnom
»Gaj:rebu« i u V1l'eanenima kada· je hila· lZalbranjena ć
i kada su ga strašilh aust-ro-uga'l'skom vJadOltll.
3
Naoionalno-
-1PO.l iti(jka g.ajretowka težnja doIDa je do iposebnog imažaja
u .napisu O NarDifu ć u kome se č njegova !pred-
ratna saradnja u »Gaj retu«, »sve do juna 1914. godine, kada
su aoustrougarslke vJ asti list zabranhle, društvo Gajret raspu-
stille ,j imovi.nu njegovru ikom.isko.vaJe, a urednika Sum:buila
iniern.i.ra;1e«, i upozo.rava.;se na »njegove tri 'Po.zorffi.ne stvar.i :
č r» Sloga« i »Kmetov·i'«, II zase!bnim
ži.cmna«, koje se »5 uspjehom prikarz.ilva;j u na pozornicama
u đ knj.iga· !pesama i- pr:ilpovedaka za
š Č č I dok su tako o svim ovim sarad-
• Dr. Safvetbeg Ba!la-
Ć (Mina Safvet). - Gajret, 1925,
l. 9. .
• [Ur edn.liltvoj: Hifti BJelevac. -
Gaj-ret, 1925, I. 9.
192
• (Urednlštvo1: Ata ć (Hamdij a
Ć - Gajret, 1925, l, 12.
• [Ur edništvo}: Na:d1 ć (N.
R. Travun1anin). - Gajret, 1925, l,
>J.
nicima '. 'Gaj-reta« date t. ž č ·u
o OH. Muftli:u iznesena je samo njegov·a Ibiografija, i
bibliogramja radova.
OU oblasti đ č politjke . Ga.jreta,« ,treba spomenuli
i veliku radnj,u .Ahmeda Refika o Mehroed-paši ć
u preV'IGdJu St. R, ć koja -ll ovom č izlazi od 1925,
zat1m ra:dnju Osmana iN"wri Ha.džita 1.11 1925. Muslimanska
v ersko-prosvetna au.tonomija tL -B. i H. i pitanje carigradskog
halif ata, napisanu u !povodu š ž ć pokreta,
t e 61.anak Hasa.na M. Rebca Naši đ muslimanske ven,
prenesen II godini 11925. i!z .Letopisa Ma1.ic.e srpske«, kao
č niz drugiJh č namje-renih 7Jbližavanj'u Muslimana
sa 'Srbima, a, tanjenj u Il'lj:ihcwi!h veza sa Hrvatima.
Posebno mjesto u . Gajre-bu« 1925. u Ibroju ·9 i 10 zauzima
o.psežan izvj eštaj o ,posjetIi ovog društva: Beogradu te godi-ne,
kada dm je đ č č od s trane predstav-
nika vlasti, kultllrOOo-!Prosv}ettnilh društava. i ud!rllŽenja, te
i.rJdustrij alca Mhlana Vape, kasn.i.jeg !pokrovitelja Grupe sara,..
jevskih Ikm.j lilževnika, Bve u 7Jllak solidarnosti .prema č
,...kulturnoj orijenotaciji .Ga'j,reta« č pod austrougar,..
skom vlada:v.inom i nastlWljenoj: il u novoj državi.
Godina 1926. prolazi u' .Gajcew« ·u rzn8lkou .kWlSol i1::lacije
i ć forr-mLrane klnjti:ževno-kultUlI'ne i č š
!platforme. đ č po1Ltika .. Gajreta« nema vi§e obilJe-
žje l utaIlja i t raženja puteva do emOCija' i ·razwna č č
(pub1itk:e. Oslonj ena ma !pruožaj koji, je ·. Ga-jrmu« I()si.guran u
novoj državi, redakcija dalje nastavlja oblike književno-kul-
turnog djelovanja, ne ć se sada cenz:ure ili prigovora
z'bog muslilmam:sko-&rtpske naciona.Jne ibaj e, !kodu ra2w.ja i
č
U obl asti 'belletristike g.branicama 'Ovog J.i.sta tiaV'lja.ju
se i dalje isti mwlimanski .ito 'PQlrotz:uje da je . Gaj-
ret« tU tome vremenu jpOStao č knjilžeVllli (prostor i
sred·ište nj,iiho:va Pored š ć sa J.iri.kcxm i ese-
jom O Hafi2u, Dik:i6a; Ć ć HssaJl!begova, Doge, S. Sa;raj-
ć i !pOsebno Ha·mze Hume, te !pored drugih, đ pi5aca
kao što su M. Dž. Sadi.kov'ic, A. ć l . ć M. H.
č Ć Burina, .ko)i- ć od č !trideseiih godina
pre;pla.viti muslimanSlke listove kao što su IPl'EUlla.vW- one
13 - Knj iževni !ivot .. .
193
Vidoviteva pokreta, - od 1925. se j'aNlja s nizom elkspr e&i o-
č pjasaana i Ahmed Muradbegovii:, jedan oo naj;Ma-
č đ muslimanSkih .pisaca, a iste godine s po
jednom !pj esmom i I vo Andrit, Gustav K!rklec kao i Borli.voje
ć .potpisan i.nIidja'lima' i uz njih indikati.vnim pseudoni-
mom · • č I ·U obl>&sh !proze, !por ed Bj elevca, Hamze
Hume ti Ahmeda ć .koji se u ovom vremenu,
a 'posebno ć rarz-vija-ju u č pripovje-
č a od kooj'ih jc 'SVa-kai: nosio svoje itzvorne motivske i do-
živdjaJno-i'Zražajne osobenoot i" nastupaj u jQš Al'ija Nametak
i Hasan KiJki<: , dok u iBtO v.rijeme tra-ju stari: H. ć H.
Dogo, S. ć (Muhamed Dugumija). Poseban književni
đ rpredstavljao je roma·n Ahmeda Mura.drbegovicat Po-
nos II .godini 1927, u 'kojoj su č knjiže'II'M <sadiržarji· pre-
đ nad 'ilzvj€Štaj i ma društva, »Gaj.reh. Hamza HUiffiO
II ovoj godi.ni objavlj'llje u »Gajretu« neke od svojih najljep-
ših IPtUpovjedaka, i rpjesama.. S,ve je usmjereno ikSI prido.bi-
j anju !kudtunnih i knji'Ževnlli mteresa Muslimana, u ovim
vremenima kada je č interese njihove s n 3lŽ'J1Q. apsor-
biral'a. J ugoolaveruska .muslimanska orgall'i.zadj.a. Mi ć se
II god·ini 1927. !izvjesno opadanje tP r isustva onih musliman-
skilh !pisaca koji su nekad đ u s tarom ·»Beharut: illi
s u loultUlr.no i ć IbHli bl iži, tada pokrenutom
. Novom Beha·ru«, a d·aJ.ji od rpo1i.ti'fke ideologioe obnovljenog
. Gaj.reta«. Godine 1927. đ u I"1\ieml1 joo č
š ć H. ć i H. ć a dalje osrt1a.je kao pnivrženijli
O. N. ž ć kuji je nakon r ata prom1jenio <svoju
pol itil:ku orijentacij u.
Zapaža se uz to u ovom lI'a'ZdO'blju . GaJr etat: od 1925.
do 1927. i č sar adnja pisaca koji ć se kasnije
organizirati II Grupu saraj evskih knj iževnika: Vladislava
Trnuše, Obrenovi(:, Mihaila š ć Mihaj la Mirona,
J akše K.u$ina" Srde ć Haunirl a· Dizdara, Borli.Noj a Jev-
ć Marka ć Oni sou tada u »Gaj retu«
jer je ova1 list, osobi.to lPokretanrja '»>Pregll.edat: (lt 'll Vl'e-
menu č i Ibrzog nestajanj.a d'l'ugih k.nji2ev,nih
rev1ja koje je organirlll.rao ć sa svoj im kirugom, - bio
č i stal an č 'knj-iž-eVTIl i prostor, koji je uz to
bi{) naklonjen sI1Pskim ,piscima. Vjer ovatno je r ano ulaženje
194
ovih lPisaca II okvire ovog ml.l61imanSkog l ista· IPredsta.vJj a10
i jedan od tpods1ri.caja da .se osnuje i Grupa srurajevskih 'k.nji-
ževmka kao č knijiževno društvo, dok je, s druge
strane, '»Gajret« ·ostao otVOll'eIl za ove Ipisce do kraja.. srvoga
ilzt8!ŽenJa.. Osobi.to je ova san-Mnja ·bila iplodna II raaWoblj u
Humina đ ovog lli!sta od 1928, kada osu »Gaj reh
i tek pokren.uti »F regl1ed« 'hili je!cUnL Č knjjževni
č II SarajeVlU i Bosni i Hercegovi ni, 'tl lroj:iroa su knji-
ževne ,priJo.ge o'bj avlj;tvaU svi. koji su išta vrijedili u bosan-
č litermurrj . U o Masti kuJtu,rnih J socijalnih
ra'S1prava, pored s talnih evdkacija ć života i Il'ada, od
kojega !Se sistemaJtsk1lPra,vio č književno-kulturni mit,
treba .i.stalkIllUtIi II 1926. godini Ibroj 9 ć pedesetpeto-
godiršujid :ti vo La i t'ridesetogodisnj id književ-nog i kulturno-
-tprosvjetnog r ada.. dr Sa.fvet...,bega š ć č je »Gaj,r et«
cio kn.ji.tževno-kult urni ,pokret !MusLimana ill v.remena austro-
uga.T'ske č svrodio ·U o'kvire svoje s uvremene
kulturno...,prosvjetne i š č aokcije, što ć bit i
godine -1928. 'krUlOisano spooneniK:om Ga;ret 1903-1928. ::t Gaj -
reiov< !knJiževnd otvor :prama EvrQpi i svijet u predstavlj8.lli
su !prijevooi. KoLilko je on, prevedenih t urskti.h i č
nih pj:esnika i č u ovom razdoblju -bio 'Skroman
i -nesi.stematoca.n, pokazujU! imena A. V. Am.auJta, Fenelona,
1. GOllbuno'Va" K.LpIi nga, TagQre, tada vr.Io p opularnog u
EVlro.pi., Gri1Lparzera, BaIibussea te prijeV'Odi iii./: č š kine-
ske lirike.
'll do 1927_ .razvijaJa se nerav.nomjerno
i s nejednakim 1rn,puffiima. S č de nedostajaJ.o i 'kri -
č snaga, a II :pojed.d.niim godinama je sl(llba a Hi pre-
stajala '1 č oriJjentacija na IPri,ka!lhv8.ll1je književnosti,
sve do iPOii ave Hamze Hume od 1927. kao č u ::t Gaj-
retu<. Ali ono 'što je o'bja-wjeno o IknjižE."vnosti proostaVl1ja
zanimlj ive pooa'tke 'la Ib'i.stoniju ovog č oi et3!J)e u raz-
voj u njegove mjiževne politike. Arsen Vencelides ć 1924.
obj,avlj'uje esej o Ivi ć u mnogome i.ndikaliLvan za
književnu orijentadju I::tGaj'reta« rata, a 1925. o
dJr LuJu ć ,i.ste godioe 1925. V. Tmub piše O izvo-
đ ć Zlatije u sarajevskom pozorištu i o ć
voj zbirci (prOiZa Iz stare i č š dok M. T. ć
13' 195
(1)javljuje esej o ć II 'kome č č Dragutina Pro--
haske ka.ko je 'ova.j pj esruik kvaUtetom svojih djela »izjed-
č izravnao knj.iiževll1ost mlhS:lima.n:a sa Jmjižev.nošcu ć
drugih vjeroi9povijesti, koj,a je !proje toga z·a· ovJ ma znatno
zaQStaj aiLa«. ti
U oblasti ć muslimanske knj1ževnosti treba spome-
nuti u (livoj godini ,»lknjiževnu objavu« H. Bjelevca. ()d 1. fe-
bnuara HJ25. na njegov !l'"(lIffiaJl č leptiri, te polemiku
Ahmeda ć sa· »'Novim glasn.iko.m J. M. 0.« oko
njegove novele Razvratnik, O'bjavljene u :tGajretu«, za :koju
mu je prigovoreno s krajnjom moralnom š ć i
kni.iževuom č š ć da je on, kao p'i.sa;c »koj.i se ć
ranije IPrOtSJ.:avio .svoj,im Ć pisanjem o bosansko-
č ml.l..'ll1.imanima·4i, »htio da muslimanskri. ć
odgoj \pxikatže "u svjetlu, pa je Qdahrao nekalkvu
ć č »xB.iZvra-tnJika« da ga !prikaže koo :tip
šnjeg musli-ma·na«. ć je u svome naJpisu ener-
č odbio sve ove objede, č ć kako nj ega u njegovu
radu»,IJ!iJe vodina Iliikakva tendencija, osim č č
ideje 'koja vrlad:a«,1l a pošto je ta !proza ć o.bj avljena li nje-
govoj k,nj'irzi Haremske novele, o kojoj se kri,ti.k:a, č
i č š iS po'hvalom ilZrazila, ć je ova.j nfl]pad na
njegovo djedo od strane l iSta č kao
dolkB.iZ njeg-ove ć t1sp'je1ooti, i č mu d:a, ć se
uvijek »fburui.ti Č š .snob'i'ZJllla', tjesnDogirwdosti
za [po'bjeJdu .novoga kulturnoga muslimana«.7 Uz put je otkrio
i svoje ;poglede na k.njl]žev-no.st: »J a mnosim č i nje-
govu .dušu i .njegov !Život, .pa bio on mwJ.iman illi inidokinecz
samo ako je interesantan za moj e č s1:valI'anrje, i tu
se me .pita, da \li je .to moraJ iili nemoral, da li je to Ž č
i.h I1j,e;po.ta, 'nego samo to da 'li je oto umjetnicki dObro Hi nije.
ToHko za objašnjenje onima·, još "i danas tratže od knjd-
ževnika da, piše tendendozme k:nji;ge i da se podvrgava .uku-
sima č š i ,njenih mal ih duševnih horizonata.«8
• Muhamed. Tajib ć Merhum
Mll'Sa CazJ.m ć (Deset godlna
p osUJe njegove smrti). - Gajret,
1925, lG, 242 •
• đ ć Novi gla-
196
sn.lk (J. M. O.) l moja novela. -
Gajret, 1925. !2 l 23, :mll .
• đ 3117.
' Ibldem, 3611.
o Humim>.] Jknj;ia:i pjesama u !prozi Sa č č koja
se 'Pojavila 1925, rprik.arz j e napiisao Salko č ć u kome
je istakao da je »Hamza .. . pesnik istoka i stil mu ć
mnogo na TagocU'«, ali .da u .njemu ima dosta č što
ć da ć ova'j 'PjeSb'i.k postati ipo<tpuno svoj . ,»1 mi! sada
kad. č Hamz.ilne pesme, - nastavljao je ovaj č
veoma č opa,žan jilID·a, - slušamo neku IllOV.u muziJm,
jer on je !USpeo da č nekL fini r itam k!roz č I taka
je č dobila !boj u. A boja je /hitnost muzike. - - Religi je su
se đ na istoku .i. tamo -se rodtiJ.a ona »ne ·ulbij«. J Hamza
je filozof toga žanra. N,i u današnje d()ba č
fj'lozo.fije mi mu ne pravimo 'Zamerke. 'P rešavši pre1ro ono
malo s labijih mesta, koja Be uosta·lom gulbe đ dobrima,
mi moramo ovu malu knjižicu okva1iflikova.ti ·kao jedan
č !plus ou al8ŠOj Iposlera.tnoj knj.irževnosti. «9
Godine 11926. A. ć ,piše o ć II 'brojf\l
ć ovom IPjesniklu; č i organizatoru kultUll"'-
nog ži-vob, a, iste godline Pavle ć objaVli,juje svoj esej
Mihajlo Miron kao č u kome Č 'krvi pje-
snikove i "jskrenu i dtllOOku prema đ nasu-
prot !poezi j i najmla<1ilh Sl"pskti:h [pjesnika', ili IPrilkar.o.: uju
,.;svoju ,g<l l u i sitklu dušu« ili .stvaraju tako njcinu formu svo-
j ih IPje·sama Ida ona domirura !!lad s&:ltržinom.
10
U ovoj godini
izlarze 'anonimno ru. feJIjionu đ Q J<lvanu Pr'o-
ć J anku ć iMIhlJ.ci S tojadinovU: Sl1Pkinji, MaUd
s-npskoj, .,.Sl1Pskom k.nj,Lževnom :glasniku«, M. D. ,piše o pje-
smama IMilana ć Vl. Tmuša o 5. 'M. Sar.!lljl1ij.i i .jedinoj
drami naše krvil«, tj. a ć Bijesnom
dok š ć !!lastawj'a·ju<':i svoj predratni rad (), 'knj.i.žeVJl()sti
Muslimana na arij en tal nim jezicima, prtkazuje studiju Jana
R)lpke o. !pjesniku Sa.:bi.tu, ć vlasbi.te dodatke i komen-
tare a OV()'ffi stvaraocu.
TmUIŠin 'Prilkarz drame Ahmoo'a ć Bij esno
pseto ć dijelom je č njene radnje, što
i >sam č č ali je u !Uvodnom !pasusu data knj itževna
informacija o ovom 'bibliografij a .gJa,v.nlih djela urz sa.-
• Salko č Ć Sa 'Plol:!a č lO P avle ć Mihajlo Miron kao
NapaliO Hanna H umo. - Gajret, č - Gajret, 1926, %4, 383.
1925. 17 l 18. 2tKI.
197
žetak ,njegove do,taldašlllje ibi.og.rafiij .e. Uredlllištvo ,.Gajreta« je
svaka:ko s !posebnom namjerom afiI'lIIlacije ovog musLianan-
!pisca I(blo Tmuši pros.tor da II dova: Ihro.jadbjavi svoj
tekst. 'It ć od nekog vremena pada u č knj1ževna č
g. Ahmeda ć - 'l\muAa na samom po-
č đ ć apd oslonac svoje krit1ke i ugao svoga .po-
smartraltja. - Ne samo ·za 10 što njegove stvari odaju knji -
ževnika iSa jakom erud.icijOlIIl vet i dobrog analizatora. On
piše č iS,tilom i vlada č dinamikom. č
njegove novele, !pune da:8JlUSlkih el emenata. odaj.u č 080-
biltill1 Ipogleda na svet i živo,t. On (primetn{) odstUlpa, ()d svih
Šalblona. to č ć samon'ilklost jedno'g talenta,
kako je to zgodno kritiika,. koj<i: svesno ide onim !J.)!Utem
kojeg je on sam sebi OOredi(). No Boona, :njegova· uža. domo-
vi;na, jedva da ga !pOznaje, - (pi1Je Tmuša sa ža,ljenjem, za-
č Ć seriju !prigovora knj,i,ževnoj i [p02orišnojl aavn()st'i
Bosne .i Hercegovine, - oi to možd'& S8JIUO u toliko u -koliko
su njegovi radovi irlišJ.i II i !PO jecino.j 'Sudskoj ra-
sp ravi kojoj je hila povod č I1\iegova rpripo.vehka· 'llistoon
ć je, đ još ranij-e č - white
Tmuša i navodi Injegove dotadatnj e knjlige: Haremsku liriku.
Haremske novele, Nojemovu đ 1 drame: č krvi
i Nevidljivi žrvanj .1zišle II 1> V·i,jencu«, đ du, je svoju
dramu Bijesno pseto ia:veo 'iz svoje novele Mizantrop.lI O
ovom ć djelu 'Dm-uša se .izrarzio č da
ono . odstu.pa od č šablonske drame« svojim sklopom i'
svojom č <I.·inamikom, koja s e, 'po njegovu an.iš.lje-
nju, <svodi ·u stvruri samo na dva glavna j.unaka: Petra ć
i masu. Cijel u .radnju, po lIljegovim č »!pokre&! -samo
dve poluge: ona č je motor u Petrovoj k.rvi i ona č je
pokretat instinkt, volja, koja mestimice we u ć j,
vencio.nalnost Mase«. U tim dvama faktorima sadržani su
svi su!kobi, sva erU!ptiNna snaga, č 'L č kriv.ica drame.
ono ;što, po 'Ilmtnšiln·u mišlj en ju, cijeloj radnji daje č
Č Ijest njena đ »Raasni momenat je ovde dabro
iznesen, motiv.]ran i dobro nag1lašen, - pi1ie on ć
istoVlfemeno i .tadašnje snvata!llJje . r a.snog« II književnosti. -
11 V[lad lsl av) Tmuša: Jedna drama
naše krvI. - Gajret, 1926. 21, 334.
198
OV1de je g. ć dlllboko zahvatio u naš ra'Stl1i pro-
blem. Za to je on i ,naš3Q vrlo zgodan i !podesan r.zraz. ć
SimlO Ikad č ov.u dr amu O'Setiole kaiko vas ponese neki
vihor. Vi mu se predajete skoro nesvesno. On vas nosi, vodi
vas kao Mefisto Fawta da vam pokaže sve Č kt.rtove
vaše krvi i mesa.. Vi slušate re(:i, kujete m.isldJ i đ da
to nisu € Č namet11ene j nakLndu.rene, ć da su to č iz
krvi, a misli samoga mesa. « To duhovno-emocionalno č
r iLšte :tIf3lSnog. u ć drrami razbira se <jz Tmu-
šinih hnterpretacija gJaVlllog j un8Jka Petra ć »Vi č
Č jedne bujne krvi koja je II č ponela zle stra-
sti . U njemu ne živi samo revo"lt ć i druge č sile.
I volj a. j illilelekt č su č ataviamu. On .. misH
krvJju a· Igovari mesom«. Ali, i por-ed svega toga, ima nešto
u njemu š to je kadro 'da OCI njega SlWori. op"itamo j.anje, a vl
je kad ga omlJ.uje č ljUbav, (biJo č ibiJo sa s t r ane
ljudi, iU jetdne žensfke.«12
U PQIlra.t nom tekstu ovoj Tmooi.ooj !lortbi.ci, uredništvo
»Gaju-eta« je donijelo nekoliko izvadaka. iz suvremenih ocjena
ove drame i s Ć je ista.kJo: »Nas č vesel i
.!l to j e jeda'll Muslbman, naš zemljak Bosanac, g. Muradbe-
ć utvrdi o Ine s amo .svoj ,dosad.a9nj i književni renome, ve<:
je sa ovom uspj aloon dr amom .stao u r ed naših na.jr})QJlj·ih
dra;mslcih pilsaca. «18 A lU ć lbroj.u' je masnim slog()JIl
Lzvijestilo svoje č o .dodjeJk Demetrove n'aga-ade ovom
djel u A!hmeda ć
U oblasti kriirt. i:ke 'JI Gaj retova« knjjževna akcija. se od
gOdine 1927. p;roš1rJivala i ideološki 1Produlb] j availa u odnosu
prema č publici. Pored tekstova· J . P alavestre (»Stari
Faik«) o proslavi godišnjice Đ ć i Hume o ć te
esej a M. T. ć -o Hafi3lnu \Kali š č Ivana, ć
o č ć i A. ć o tame kako se postaje
č ć saradnji onih, ć sI1Psk-ih, kd-
č ·pisaca ko)i ć od 1928. na.sbwpati "u GrllPi sarajevskih
kn.ji ževn1ka, 'te dobnim dijelom Ham2e Hume, »Gajretova«
č č IPublika je ove godiale id1farmirrana il o kn!jigama
" Ibidem. 335. đ drame _Bijesno psetoc. -
"t]redn111tvo _Cajr-etac : NekoUko Qajret, 1926, %2, 351.
kri t ike prUlkom Izvo-
199
suvremene č iknj'ilževnosti ,te sr,pske lite-
rarure. Taiko se u »Gajretu« obj3lVllju.ju prikarzi Haremske
lirike A. ć jednog »wmana iil Hercegov1ne«,
odnosno Grozdanina kikota iH. Hume, !Zbirke Pesme ć
č IPTV'U lcnj:igu pri'kazuje J. Kušan a dru!g·u S. Đ ć pre-
č se drama Omer-beg ć od VJ. T-mUiŠe, objav-
ljuju se kriltike o tzbir!k:ama· Pesme M. Š ć Nemiri
mladosti V. ć Š Ć '(H. Htmlo.) i· Arhipelag snova
M. Feldmana .(H. Huma), Q premijer4 Starine Novaka M. Mi-
rona (H. !Huma), a uz njih :se irzvještava o kinjigama Lica
i maske V. Ć (H. HlI'IIlo), Iz tamnog vilajeta M. Na-
ć Srmena u gradu tica G. Ta.rta1je, Suton K. Mil1u-
ć Cudne siluete St. GaJlogaže (H. Huma) i dr. Plodna
saradnja HUlme u »GajreltUl« go.dim.€ 1927. :kako II obla-
sti č Worm.i.ralll.ja tako u oblasti! poezije i proze pred-
stavljala je njegoViu ipo.tpunu kID.jiZevnu afirmaciju II ovom
č i prenpo.stavUru za, njegOovo đ »Gajreta« od
godine 1928.
U ·ktriHkarrna koje de kraj.em -1927. objarvio ·u »Gajretu«
Huma je, [pored (pdkaza· djela na koja se ooe oonose, ·ios-ka-
zivao i svoja, vlasUta 'književna shvatanj a t nruziranja prema
suvremel1lim kin:j.iževnWm str.ujanjima. ć us.pomenu
na Aleksu ć tU ·!povodu otkrivanj.a »spomen-stene nad
pesnikovim g.ro"bom«, Hwno je do.ž·iN\l jeno pisao: ilzva ....
dtte me i-z ovog č knuga kog :Ste narzvali Mootarom,
jer je on za me ceo jedan svet, u kom svakog i svaku stvar
mogu· da za'}jjem valom top1og ć Eto, proleee je. C:ve-
taju ·bademi po Jbaštaana- i· n€IŠto tugalji-vo milo č u vazduhu.
Emina peva negde 'll. a.vLirj U II ko1l)lŠiiJ.lLku, a kad njen g·las
nestane "Ogllasil 'Se kunnrija. negde ·u manad,i. I II tOj t isin i,
blagoj i mekanoj kao o-po.jan melem, đ se .njegova· pesma
Mostaru. ć voletir ne.§to iz dna dl1.1Še, č ć se jpe-
sn.i.kom.«14 š ć o !Zbirci Cudne siluete St. ž Humo
je istakao njegovu težnju, koja je ujedno bila i njegova vla-
stirla, »da oi .svojim <lq)itsima dade i nov i Č ton, što 18JPL-
da.rniji, ,koji ć !Ujedno odatil č č miš'ljenje o stva,ri
kojom se .interesuje«, ir saglasio se sa, po nj.egovoj ocjeni,
"H[amza] HumD: Mostard Aleksl
ć - Gajret, 1927, 348.
200
na·jlbol1jom stranom ove knj.ige, da .:pisac di'rektno zadire u
rane ·svih nas i nemiJasrtlno reže po njima", osjet i.vši II njoj
. j ednog č koji mislil i kog č svi slliko:bi II1jegove
s.redi.ne«, č đ <i 1pon:i!ženogc, č koji
se ti-tra sa ,sQPst venim č . j .sve ,to p re-leva filo-
zo:fsltim saznallIjem o nerninoVlllosti nflPravde i -ll
život u«,u - što ć sve i Huma delclarativno irzjavljivati i
nastojatio u drugoj , g.radansJt.i socijalnoj :fa:z.i svoga rada. i
dje1M:.no .da ostvari. Po bnij-i :toga nejasnog socijalnog osje-
ć on j e !prigovarao Feldmannu što .u ovo naAe teško
i č .doba·c u onjegovoj poeUji nema nigdje '. lbola, bede,
žulja.ve bor!be, gla.dh nJ. revoltac, a ul pos.Jijerattnoj >1ežnjk za
Hasnimc u umjetnosti, on je isticao nedostatak toga ele-
menta u ovog ;pjesmka, ia.ko »'Za naše bad.kanske nerve i
instinkte ć iSe snaga, IPa ma'kar bila ona i movo eolemen-
tarna.c, j.er n35 je I-etPOta mnogo emotivnija, a' ć
mnogo r8.Q;UlZdanij.a, iarko č tako vešto IiIrski zalevenacYI
Svoja č shvatanja o životu, i ženi Huma je ilznio tl
pni.kaz-u 1lbLr.ke Vere č š ć kaJto je u njoj
svaka pj esma :,.žedna ... ži!VOta i ibolna 1hog h itre prola-
znosti njegove«, i 'kako nam žena itz,gle'da . najbliskija i naj-
kad peva: O Ij,Ulbavi«, i il7:ra231voo se u· duhu
vJastitiJh književnih j,u.nakHev'da.h'Lija: .-kod. nje volimo l a-
ganu i bGletivu -osetljivost, preko koje bi mi mmkarci surovo
prešli i zbog toga se 'OsetiJ:i ,pono.'im.i jim i s.nažnijimc.u U pri-
ka'zu Starine Novaka Mihaila. 'Mirrona Humo je bio
č i IPrigova.rao j.e, s tada.§njih
skih rpozici ja historijskoj ć ov.og č koji
je . spram jednog dela naše široke pUIblike .ostao ... . posvema
neobazrive i: č ilzatzvao .. revolt i ogoocenje kod' nj ec .• J er
na njego,ve č lt!rOZ ik-oje on gleda na nalS muslirnme
u BooIlli i iHercegovtni!, izgleda da se prillEU'ih neka. šarena
fata mo.rrga.na sa .dalekog istoka, !pa umesto da g. Miron vidI
ispred nosa, .on gleda na daljine. Tako j e on v.itleo
tamo na istoku ka.ko bule kupuju rabove i nekom pomet-
mjom, da li vremena, ili !prostora (valjlcla ne svojom), stvorio
" H[amzal Humo: stevan Galogat:a,
Cudne IIUuete. _ Gajret, 192't, 348.
lt Hramu1 fJumo: Mi roslav Feld-
man: Arh..,elag snova. - Ga,Jret,
1927, 349.
" H [amz.a] Hlumo]: Vera Obreno-
ć č Nemiri đ -
Ga,Jret, 19%7, 350.
201
se tamo N()vakov sin Gruj iica, pa se nekako tom ist om po-
metnjom .rodio Derzelez M ija u Sarajevu. To t ako nekako
izgleda g. Miro.zm, ali na žalost ne i jednom delu ovih širo-
kih slojeva, koji gledwju Ibez č g. Mirona i na' istor'iju
i na svoju pTOŠlost. «18 Najzad, š ć o knjizi Veltbora Gli-
ć o,n je iSltalkao .sV.oj IUotils aJc '» U .ovoj ]QnjlirzL ć se stav
mlade generacije koja je svesna rtoga da se aJ'ti.zmam i na-
č č davanja i)Q'zajmljenog iz č kulturnih
za;jecinica ne može ć đ te ktdtuTne 'Za.jednice bez
sndne so,ps t v€."ne note, koju su opet II stan'j'u. da. daju samo
č duh.ovL i talenti. c
u
Kako su .o Hum.i s udili njegovi! knjUževni. sllIVremen.ici ,
p osebno č i stomišljenici i sadruz.i u Gl'Ujpi
.knj.iižewtika ·koja je ·uskor o po'sdije toga č
da djel1.J!je, pokazuje ć prilk:wz Grozdanina kikota,
objavJ.jen u t»Gaaretll'c 1927. Ovaj č ie, u ć ·uo:bita-
j enoj 'težnji da kmjiževne !pojave u Bosni i Hercegovini po-
smatra &Ure, u sastavu j U€ooJ.a.vens kog, a, <pOsebno sr,pskog
knj.i!eWlog žirvota, najpri je utv.rdio da naši' lP'i'sd !pa·te od
».)I:rarkoce dUha'. j žbve od naglog .i p rolaznog ,. 'helog usi-
janliaOl , da rcrmansijerski' polwša1i trpe od neveUog r3lZvi-
janja »i.n'tIrige«, od uske koncepcije, od neznatnog »IPGg·leda
na svete, odnosno od, nikalove socija'Lne psilhologije. U tom
pogJedu, rprema ć mišlj enju, n i Grozdanin ki kot ne
predstavl'ja 'irzuzetak, oi IStoga je o.va'j Č i metnoo u na.-
vodnike č »ll'Oman .. ·u nasl.ovu svoje a u samom
svome t eks tu izrekao j e veom a č ocjene o {PIl"i rodij' Hu-
milila stv&ranij a, bolje nego .i jedan muslimanski č do
tada.:
Humo je eminentno li rska priroda, toliko lirska i to-
Hko, č č da je teško verovati da on, koji nikad nije
gospodar svojih nagona i izvesnog ,praiskonskog, elementar-
nog manifestovanja, može, ma u trenutlIou, da zaboravi svoju
pravu ,prirodu. Od lirske pesme do lirske skke ou prozi (. Sa
Č č i pripovetke, on je kr<ljnje č l neume-
reno neobuzdan, sa svim obeležjima jedne sladostrasne, ne-
discipllnovane prirode koja se č ć II nagonskom.
" H(amzaj H[umo) : P remij era . Sl a- ,. H[a mza] Humo: Velibor ć
r ine Novaka_. - Gajrel , 1921, 31\3, Lica J maske. - Gajret, 1927. 364.
202
Stoga se, !prema ć miruljemJju, ik<l je se 'Zasnivalo
na č predetavi: ovog žanra i n a: č formatlnoj teoriji
esteti:ke, od Hume mije n ji mogao č ·roman.
20
.Po-
Sffia:tran, đ kaoQ delo Hamze Hume, - ć ć
- on dma sve ozna,ke nj.egova \';otva r anja, samo II pro-
č š ć finijoj fo.rmi, a č neS'Ullll nj i.rvo, bar u ovoj
fazi m:jego.ve !delatnos ti) vrhunac do koga le on, za (Sad, mo-
gao i umeo da· 'do!We.«21 ć č Č da se Huma
u Grozdaninu kikotu oslo·bo.dio č koj u, »a.ko
ne č ipak. u zna'tno.j meri ". ftlt.rira««, i IirLnosi
illi:: to taljnu Hu.minru nooi'na ć »'U jednu vrlo
jednostaVlIl'u t emU' jednog leta u ,sivom č
kom s elu, s a ·teškim sUlll'cem ili lPomamnilm oduj ama, Huma
je uneo S1l1a·žan dah č š ć Č !poezije, za<Yg·rnuo je,
posle, maglov.Ltim velom jecLne iskonske legende tih krajeva
o Grozdanu i i umeo, najiZao, da joj da jedan potez
na-dz€'l11aljskog.«22 Na !kraju je o,vaj č uz iZJl'icanJje
ocjene o Grozdaninu kikotu kao , delu č kruj iržeovne vred-
nos t i«, i!21r azio jednu ć kako Gro-
zdanin kikot , ne 1:l1Pi mnogo od: fillorzofskih fo.rmuIa ni. onda
k ad ga p.roseca jlzve.s.no č ć č kao kod
Knuta Ham.su:rm«, jer je ll- .njega »ooeean:je .jooin'jencia pr.i-
rode s č i ibogom č i.:nsti!nkeivno, a izvMta-n dah
mellariho1ilj e i s UlV.iše !poetski d a !bi delo išlo za jednom ten-
dencijom filo:zofskog ilzlazal( .28
Drugi ,pisac kojI je, uz Humu, ostaviQ naj-
viš e -tuga i II dblastt ,».Gajretove« knji:ževne kritike !prirodno
je loio Ahmad Muradibegov.il:. Ovaj, č ne samo da je
pratio svaku re.t BlPu njegova ratzvoj.a, .bilgežio svako novo nde-
govo dj elo i s vaki dalJi. k.njjževni 1.1.1ij)jeh, nego() mu je ustu:pa.o
stranice i iZa -njegwe polemike i objašnjenja. , Naš &ta1ni i
mnogoUlva.ženi saradn1k, g. Ahmed lM: uradloegov'l<:, - pisao
je ·»Gajrat « II biraju pet god.iJne 1,927, - kojoi je ll' 'Prošloj
god1ni dOlhio Demetrovul nag·radU', č je klnj izevne
i II Ij'nostranstvlU"« ć kako su pri.je d'v.i..je.
godine Muradlbegovii:evi radovi prevedeni -na č š nru 'Ilje-
ot BIori voje) ć Jedan .. I bi dem, 330.
Iz HercegovJne. - Ga,lret, 1927, 329. .. Ibidem.
" tbldem, 329-330.
203
č jezik i kako je o njegovim djelima u č
č pisaQ Hermann Wendel , »Gajreh je sada, poziva-
juei se na č d.is-to.ve, javio kako njegova !Me-
snooka 2fuirka Haremska lirika prevedena na itahjanski i
kako s u o njo-j nel6. ta.lijan.sJci Iknjiževni !ltst(}vi ·najpohval'1lije
pisali, 'što sve dokazuae da je ovaj. (Imac prešao granicu nate
zemlje 'i Ipostao pri2na:t kao knj:ižeVUlik i u literaturi ZaJpada.!l4
Ć s ponooom da :t-uapjehe g. ć smatramO'
i na.,šim jer l(ioka.zutiu i stranom .. stvara-
č snag.u naše sredine i. naše rase -frz koje je g. Murad-
ć i ponikao«, »Gajrelt« je na kra:j>u' ,ilzrazia č đ šta,
nak,on sviih. tih ć i s!lranih uspjeha o.vag !pisca, »uprava
š Naradnog pozoritta pored .svili ć ne pomišlja,
nakon gOld.i.n'U i pa dana, da stavi na Il"eper,toor .njegovu dramu
iz muslimanskog života«. »Izgleda da to nekome ne konve-
nj.ra vlastitih re,putacija«,21!1 - dodao je 3Itlom.mni infor-
mator ,sa adUlZijom i žadko.m na Ikra·ju, IPlWenstveno na Jev-
ć č je ova rZavI'Šn·ar napomena prateste
u PClrZOTištu, jer je »Gaj.ret« ć II na.rednam !broju dania
ogradu .s O'bjašnjenjem 'kaka je primjedba ušla
ou ook,st bez njegova !Z.n.a.nja, -IPa' ika·ko. ,bi se on'a mogla' even-
tualna od'nasitli Ipa s.vojoj' :sadržini, na, 'Pr edstavmike našeg
Nau-odnog po-'Zarišta gg. Branislava š ć i Bo-
r i voja ć 'draan<)jturga, - žallimo. da, je .ta napomena
izašla, tilm pr-ije što ni g. š ć a ni g. ć nisu nam ;ni-kada
dali povoda u svome radu da· rlJ,j <» Gajret« mogao n a: njih
ma .šta rzaža1irti.« ,!l6 pisalo je u avoj agradi, ali odjek na.po-
mene 1e astaa, č se time i č
ć iz -samog »Gajreta.« se su se u ta doba biJe
č plesti ž č :intrige oka ć
što ipOokazuje i njegov č tekst Denu.ncijaci;a i knji-
ževnost dbjavl!jen iste 1927. godline u ovom listu. Tekst pred-
stavilja odga vor na jedan, a.non'illlmi vjerovatno ć č
na.'k o-bjavljen ou č :»!PregJed«, :ko-ji je tOO'a tek pakrenut
u Sarajevu, a u kame su: n api5and č redovL pavadom
đ ć kriltike u Č ... Navostima« o lmjiti
•• Anon!m: ć _Han'!m_ to Iz urednl!tva. - Gajret , 1927, t ,
ska !lrlka •. - Gajret, lm, 5, 11-19. 96 .
.. lb!dem, 11.
204
Veselina M. ć ć »G. ć ć je, o tome govori
njegova Janj'iga, partio i i telesno, lebdeo đ
ž i SIDr,m u dO'ba kada je ·ndegov nepozvami č pisao
patr iotske rpesme o oko Dardanella i o pobedama ·1JId,ru-
ženi!h snaga· č AustrJj e i Bugarske, ruko.pise ·t·ih nje-
gov·ih Ipesama irma i da-nas jedan sarraj evski knji.žar.« Navo-
ove redove u \Svome tekstu· ć je odgovorio
kalko anoninmi č :.oPragleda« do:bro znade da su te
pjesme vojlIlilci .na frontu i slali :ih , Rartnome alhu-
mu« u Pe.§t u a, d'a ih je oo (PO đ komalnde mOO'ao
odnideti PatsChu, .te da on dobro rMa: i to »da sam ja. u Us to
va-ijeme nosio taj'na !pisma lPeštamske jugoslovenske organi-
zacij-e, koj oj sam bio č sve do đ [ ... J i da
sam s tom misijom dol azio i k njemu II stan, ipa ·i.pak
ide, da denuncira,«.27 š ć to »l-1temmim jalLcan i
,pi!zmom«, on je svO'j odgovor č u oklviru razmišljaruja
kako »i ma u našoj ilrije!pOj b Q'let>retnoj BosnU jedna vrsta '}j,OOi.,
ko.ji su .uzeh pa/tena t na patriotizam«, i ,kako se to uvuklo
i u kll!iiilevll'ost, pa č i impotentni kinjiževtnici<<<, U.
9VO'lll Ibij'esu što Ille stvara'j;u sami, na'V811juj:u na svoje dru-
gove, ć inn 8lwstrl·jritinu«, mada se time »ne može
pobil1:i č vI'Iij,edmost ni, jednoga djela ako je ono
ima«, i odbio. je sve ,to. č »J a sam ,toliko j-8ik: da
ova·kove podv<cle ć sa' š pre'1lI"en:ja i saiž'a-
ljenja.«28
je, IIUWll'ti.m, onaj dio ć tek-
sta u ko.j€!Ill on odgovara svome č na tvrdnju !)I da
sam ja Krlemn €lpigocn, .koji je nasHj.edio. ,u .poti prizn'ato.ga
knjilžev.nika 1 ofa.nzivrui dulh č ·i da sam dobio
Demetrovu nagr8ldu, (pri č mt verova.tno Č i ne-
č raz;lozi.«, i na amw.zom drame Bijesno
pseto.. € € ć je istakao kako on .sa Krležom nema
ni'šta zaj ednH9kog ni u ideologijJ nil u formi i' naIpravio oštwu
dii.stiln!kciju: đ rasnu i>dedlogij'u, gosp. Krleža
jednu sasmru č ideologij;u, ja se formom približsvam
samc.rodno.m na'šem g. Klrleža je krajn.j i
natura,lista. [ ... } ·A što se č moga ofanziV'nog duha, vje-
tf A[hmed.) Muradbegovlc: DenunC'l - 17, 271.
knJl!evnost. - Gajret, 1927, .. Jbldem, 170.
205

rujte da ISam ja to naslijedio od svojih otaca, a mpotto od
g. ]{rlieže. c
29
Ć č r3li!oget: II dobija.nju
Demetrove nagr.ade, on je č svome č da ć
mu .poslati. tIla Q!lla1i21u, kojom ovaj ,prijeti, ruk.o.pis svoje
drame, ć da. nije š i ć da je -potpuno
nEWoznata gOSipodinu«.30
Kao da su sU:l"Ihllije u re.gula-r.nost njegovih dramskih
wwjei1a J Demetra·ve nagrade podsltakJ.e ć da
objašnj ava svoj č carzvoj, cm je iste godine 1.1
»GaJjretu« o·bjavio tekst Kako se poota;e č ć ć
se đ č ikozerilje i objaš'njav8ll1Jja ..svoga č
Č odnosa lP.rema d.ratmi, on- je najprije, sa ja-
snom aJurz·ijiOm, š ć i ć da se jedna! drama
platSil'a na č pozornicu, od angMkanja »više si:le«,
kojom se met odom on nije mogao koristiti sam kao
k:njiiže·VIl1.iIk č iI1eopredijeljen«, a :»v.is maiore voli samo
č pitomce i više«, !preko po.Iožaja • .bilti star i
č rpa ć ti se <m'da đ djelo, makar ono bilo
jelovnik i'z koje g lasovite gostiClllle sa renomi ralJl om k.uhi-
njom«, za što on imao uslova ».pošto imam slovom dva-
deset i osam godi..na«,!ll pa do vllastiJte metode, koju je on
č II ovome sa dosta ibiOlgr atskjh oi. č
!POdataka. je rpr1 t()me posebno ono što j.e on izma
kao oS'vri na svoje km.jiževno s tvaranje: j(>š u srednjoj Šlkoli
pisao je, i'2IDooi on, "'iPjec; mice po receptu est.etilke gosp. Bog-
dama ć a kalko se ·kasnirje ć »sa svojom este-
ti kom ll'žas.no ib1amirao«, :..prema .tome i .moja poezija s .nji-
me«, - č j e pis ati noveile. AH »u moja} literarnoj
si.ruforuji«, Ikako on Jlazi-va novel u, »neMo. [je] s talno brun-
dalo ... brunda·lo«, ć i iznosi kak() je na
konou doznaCI': .svaka moja l iltera.nna si.nfonij.a imala je u
sebi toliko đ - dramskih - elemenata', da 1e upravo
vikala l2a ·scenom i dramatskom formom«.S2 Nakon neko1!iJko
bezuspješnih ,poku!aja da dovede svoje d!rame do scene, Mu-
ć je u ovom č imnio nastajande Bijesnog pseta
iz njegove novele Mizantrop, u Ikojoj se koncentriralo »o.no
:o Jbldem, 2'71.
oo Ibidem.
OI Ahmed č Kako se
206
postaje đ č - Oajret, 1917,
18, 283---281.
• IbIdem, 214.
đ š Ibr.und8!l1je dramSlkili elemenata u moj-im novela-
ma«, te teškxe da je dramski č <»Mnogo osdba (28 na
bro.j u), ve1iki pokreti masa .kao jedinstvene .i.n.dividualnosU,
č ka.rakter.i, sve je to t ra.žillo mnogo vremena, rada
i ozbhl jonog stud'ija«, sve do prihvaJtanja drame za scen'l1 i
Demetrove n8glI'ade, (pri č sam, kako .pilŠe MuradbegO'Vi<:
na k r aju, »na svu sre6u osta() ... č č a č
č

đ pnkarzima nem.usli marruskih !pisaca koji su surl1e-
dovatli u k nj.iževnom ž·ivOltu Bosne i Hercegovine Jova·n Pa-
lavestra je u »,Gajret u« -skirenuo palŽnj.u ,na Pesme Mihaila
Delilba.šica-, č odmah na č skromnost i jedno-
stavnos t i:zdMlj a rte o'dsustvo tehlni:fflc.e opreme, »koja je danas
wsl().v d a se postan.e lPesrui k .»Qtmenih :sa1kma««, - sve kao
uvod u ·W<Jjgo.na.k!onu ocjeJlfil nekih č strana
() ve IZbi.rke. » ••• Ovaj m1adi pesnik daj e u ovim pesmama -
piše Pailavestra sa dosta č č č - nekolilko svo-
j ih n€\pro.s.nevarni!h ć n€-§to č rezigmacije, i,
naj više, liskJr.enos.ti koja n'elIla vJ'€'Il1ena dat č sa dikci-
jom, raznim arbi'Zmima ih č č atrak-
cijama«, niti ide »do visokih uzletišta onih koj i koketuju sa
iiStOlri'jom književnosti ili sa Enci.ktlo:pedi.jom«. Ovaj ·kriltifar
navodi u cijelosti š ć !pjesmu Prosjakov a hi mna
s lpoSlelbnom namjerom da ilst31kn,e, nal,jrp.rilje, pjesnitkovu
skrO'Illnost i iskrenost tona-, a zatim socijatlnu notu kao »od-
jek nekc.g Ibanta ·koji ni je Ibanallan«, »rezi.g.naciju koja ide
(Jo i. ronije, IPa 'CIo osmeha ekepse, da. se u posledruj()j strofi
.razl>ije do rev(}lta.«,M kao č i o svome v'lasti.tom
socijaLnom dos.1uhu u tome vremenu dIco 1927 .
... I blde m. 285. haj la ć - Gajret, 192'J. 12,
.. J [ovan] P (al avest r n]; Pesme 190.
207
13. Đ OD 1925. DO 1927. POD
UREDNISTVOM RADOVANA JOVAN.oV!CA. SARADNICi
I SADRZIN·A.
Prvog aprila 1925. je u Twz1i prvi broj č
»Sredina«, 'koji ć ti vlasništvu dr Dragana A. č rani-
jeg socidail.no..Jk.njieev.ne :revije , Rad« (.osam 'brojeva
godine 1,923), i pod uredm.,ištvom Radovana ć izla-
zhU do kraja 1927, svega jedamaest bnoj.eva. Jer kana je te
godi:ne ponovno pokr enut ,. ,Pregled«, ovaj č je pOUpUlllO
smi!sa'o il svrfu.u svoga daljeg waženja. S izvjesnim,
Č nedefini:ranim n.onkon:formilzmrun i nezadovoljstvom
pc.sltjeratnirm .prilikama, ·koje tie, 'llClStalom, ispunj avalo i
druge č u Bosni! i Hercegovini u 'Prvo.j rlecenij;i !po-
sli-je ra1a, uredništvo je, rumdesto programskog č na
kradu plWe sveske krart.ko z8jpisalo: )ISTedina je izraz volje
nekolicine, da se dig.nu nad ·k.ukwvnu eada:šnj icu. I ništa "Ii5e.
Bez tetike i telal a, o.na ć ž ć se jednog č me-
rila, od vremena do. vremena, sve dok bude te volje.
pisci, koj.i Ille vode mnogo brige o remtabiilinosti na-
208.
-- - - -----------------
šeg ć ć svoordno u'Vršteni đ njene sararlru.ke.
Na pilsmo ne gJedall'Uo, a- za jetik odgoova.ra sam pisac.«l A
go:dine 1926. đ š je !ponovilo svoj poziv za saradnju
p.roši rivši ga č . Bez st.mn.og Ikmjižev.nog pra-yea, ne
ć pisce na !>tare i mlade, bezimene i s imenom, bez :tem-
dend}e i koja j"e mnogir talenat salhraniJ.a, ona' [. Sre-
dina'.:] poziva na saradnju sve, koji misle, da imaju i zna.ju
šta da kažu o -umetnosti Č
Da je č ori1entateija o,vog easopisa bila- hibridna
pa rpOO1ekad 1 ko.1lItradLktorna vidi se ilZ njegove sadržilIle,
pose;bno iz prika1Za i 'bilj.ežaka: II nj emu se, ć II prvom
broju, brošura Vase GLušca o pravoslavnom karakteru sred-
njovjekovne .bosanske crkve ()Cjenjuje kao dae10 tpisruno "'g·vo-
zdenom Jogi-kom«, evOcirar se sD,etanje na . dan trojice č
nika« 3. fe:brua·ra. 1.9115, ,koje je »SUlZom Izama.gljen iP'Ogled u
tešku, alli i svetI u narodnU' Ć č se komentira
sla!b ć č ;, odnos n'E1P3Žnje !prema :m{)-
stocu mesijaonnma- dulhovne RUJSrje«, Grigooriju Petrovu; tu je
di.9t<mciraruje sa ·:tKnjiževnim severom« prema :tSl1Pskom
književnom glasniku«; č ton prema proslavi J ovana
Protiia ima Ć »ida još .nije UŠal) II č i istu
sl1P,skih knjiiževnilka« i »da se njegov Jjubhlej š ć za
spasavaon.je propalih č planova jednoga knjižara«,
a II isto V1r.ilje·me č č 2akuli u povodu
njegove .godišnjice; č 'Zbog 'koja š ć sV'€JIlU,
bez krl-ti.ke. bez protesta - sve u )lr.ugom !broju ovog č
pis a; 'u ć broju ured'nik .prevodi i objav ljuje č
Dostojev,Sko.ga Židovsko pitanje i ć kalendar
Narodne obrane lnavQdi č '»Uizvisimo se i tl.!Z'digniano
:lZnad sebe, IPa pogledajmo č 'za-jednice, i neka taj po-
gled n:i,kad 'Više ne ugasne, dokle traje i jed'nog Svblina, Hrvata
i Slovenca, ma gde on bio i ma kud. hodio«, iJtd., itd.
J edan :broj »Sredine'll iz Hl27. obilježen je imenom i daotu-
mom SlmrN J ClIVa.na ć te napisima Dragiše Č ć
Pere € Č ć i Milenka, S. ć
Sastav sarr-adlni.ka, i pored Ik.nj iževnog iPIosjeka. nJjilbovih
pri/loga, bit no i'Zll"ažava kara!kter i č težilnu ovog
'U.: od uroon!!ltv3. _ Sredina, 11
1925, l, 3%.
14 - Književni život ...
209
č Odmah se mO'Že č -da oru kr ugu ured-
nika i wasnika .SrecHne«, ,il da s u đ njim& ddetki oni
koji su se ·ll 'Prvim poslijeratnim gQdinama pojavili u
ževnam žilvotu Bosne i Hercegovine kao njegovi č ili
o'rganiza·tori. U lirioke javljaju se prvensbvemo Dragan
A. č ć iRadovan ć Dušan č č Dušaa1
Mu.ždeka., te Vla1ko ć Veselin .B.reznanac, Radi'voj
Đ ć .ziv'ko ć Milutin ć Milivoje V. Kneie-
ć MVJ.. S. ć Guido Tartaglia, Kosta N. ć
IsaiIje Mitr()v:e iz Prijedrua, Marko š ć Mir oslav
Fe1dma.n, Sinhša ć M1aden Leskovac, Mladen Stoja-
Ć alll đ i .neki od· onih Ikoji ć k asn:kje č
Grup.u sarajevskih knji.ževm:ka: MihaWI.o DEilib&šK: (jednom
,pjesmom II 19.27), Jakša Kušan (s a osam IlJj esa<rJla od 1925.
do 1927), J ovan ć {tri pj esme u 1927). Od ć
Gf1.liIin'iJh č u o'hlasti !proze javlja se samo. Marko Ma.r-
Ć 1927. prlpovijelkom đ pored crtica i krabk'ih
č Ra-dovana ć Dragana č ć Dušana č
Č dlvi1u prlpovjedBlk.a. 'Mil utina ć koji ue žil\l io
tada II S ar a'jevu, i drugih. P.ri tome od"lomak ... 'iz 'llS.poanena
pok. 2 ivka Č ć dU'je prozi ovog č biltnu
tUizlansku Oblast drarn.sUc.e književ.nosti i&punj a-
va, đ j edino Bor,ivoje ć za,Vl"Šnom scenom drame
Dani delotvoraca. T1'i č jedne rodoljubive istorije, ob-
jawjell()1ll u ovom č godrUne 1,927. Od st r ani-h !pis aca
... Sredina_ d onosi, bez nekog sistema, tekstove G. Carduccia ,
Š Č Ljermonto.va, Nadsona, PooJdna, Ja-
roSlava Vrhl1ickog. Aalid,re Adyj.a, Dostojew.kog, OIaude-a Fa-
rera, Mereškovskog, č č i drugih.
Mjesto ... Sreditne_ u tada!Šnjem književnom život u Bosne
i Hercegovine II vel1koj mjeri j,e đ i nj ena k:r LtLka.,
ko-j u tgoltovo u cijeloSJti !pišu č knrjiževnog jremgra cwog
č Radcwa.n č Dušan Mu2Jdek,a i D.uša·n č
č Ne!k. oliko .prikruza dje1a Č pi-
saca otkn' Lva odnos ov>ih č i knj iževnika prema nj i-
hovim suv.remenicima, koji se u nekim drugim tekstovima
proširuje i izvan Bosne i Hercegovillle. U istom broju (3, 192-5)
ć č s ugradanski popustJjlivo ocjenju je pjesmozbi.rku
Stefana oHaJkmana U ć (Tuzla, 1925) i: Pesme Jakše Ku-
210
šana (Sa.raj.ev.Q, 1.9.25), i p i5e o p rvoj: " I a·ko bi se mogl o
zameri-ti Č strani ove zbi·:t'Ike, ć i ·korelktno5'l:i
jezika. pes.nikova; đ i odr,a;sla II sredini, gde se jasno
miSlli i č gi)vori, opet treba. da ()voj talIlkoj knji,žici pri-
shqpilffio s ž š ć kojom se prilazi neja!koj deci. J er pojava
njena za os:kludn.j život mlade Bosne č ooot-3., <lt 2:a našu
ma!Lu, č sredinu još Više.«2 Za Kuša.na. on kaže da
je, »!proživevši svoj u ramu II d()bu, kad je 'tl naIŠoj
l': teraturi tekaoo p rvi i. .najkon.fu'Zni}i' period n ovih puteva. i
navili I)rijentadja«, on nesvjesno od svega pClJllalo upi(l, aoJ.i
da .se II njegovoj zbirci nadasve ispoljava utjecruj '»n8Ših naj-
snaŽln'ij ih predsotav,ni.ka pesimizma, skepse i. revolta II poeziji.«,
č ć i Kr·leže, i to se i II njegovu trtiSpo}oželllj.u,
II slUhu, d.ilkciji, II ekspresi ji. :.Pa i!paik, [J>Ored svega toga, -
se -ov,alj č - Kušrun je ori,gina,lan i svOtj«,
j .u pri-log tome navodi posljec1nj.i d io ove k1lIjižice Razbojnik
Azur-Kirduz. č č č QPat'Ža da· pretežan dio ove
,,"bkke !predstavlja "jak, č newneren protest i bunt,
mešan .s .ne§to ,grwbom eroUkom «, da »Ipo-red đ ima i Iep
br,oj dobrih 9tihOlVa u ovoj .knjizi, koja. u lposleratnoj p oet-
skoj proou.kcij'i Sar.ajeva č op.tim1.llll1« i č .pjesniku
da II 'ZibiiI'Ci ,bude »staloženiji, ial.dividua1nhj,j«.8
š ć .o. dednoj d mllgoj 71birci .sti,hova, izda.noj iste ,go-di·ne
u 'Euwli, o- ć Đ J. Fi[Lpoviea, i -drugi č ·Mu-
ždeka, .7.adr!Žarva ·ovaj kOntroverzni Č ma-
nir ovog č lp, erna nuladim piscima. »Nedovoijna
t
pi'-
smenost - Ipiše on znatno č neprijatan, urtisalk: ovih
nevešto đ ali- iskreno i /prostodušno IPisa.nih stihova,
iz kojih ilpak, kao rnkis neuglednog pol jskog ć odiše
istin.s·ko i š č ć jecLne blagorodtne duše -
tako osamJ.·jene. u današnje U ć broju iste
god ine MuMe:ka je !prikazao i Pesme Mil utina ć
irLdane ,u Sara,jevu 1925, SJ II !pf,vrun i drugom 'broju iz 1926.
osvrnuo se n a ,.Zoru«, š č mos.ta·rske
ško1..s!ke omladine, i na SiPomen- knjigu ;povooom dv-adeseljpe-
• ć Stefan Hak-
man: U .prolete, Tuzla, - Sre-
d i na, 1Il925, 3, 95.
• D [u!an! č č Jakša K u-
lan: Pesme, Sarajevo, 1925. - Sre-
14'
d i na, 1/1925, 3, 93-!H .
• D[ušanl MluMeka]= Duro J . F1U-
ć ć Tuzla, 1925. - Sre-
d !na , 211926, 2, 31. .
211
togoditqjrce k,njiže:vnog rada 1saij <il ć izdanu II
grebu 1925. gooine. ž Ć s-roje žaljenje zbog iznevje-
renog č odr prvog broja , Zo.re«, Muždeka je p isao:
ć ,pl'va č Redakcije rprvo bOOno č Kakav
Č Igooimatias, kakav rneverovatni ia'Virint izukrštanih
č bez veze i đ 'Požailismo mlade: nemaj.u đ PO-
tražismo inne č urednika, no on se mudro sakrio
iza đ .na 'Zadnj oj .stra-ni lis ta. Iz :njegova pera je,
celo, i drugi č Dve gener acije«. Tu :se zauzima- 'borben
staw prcrtiv stare generacije, al i 'lli< samom urednLk.u kao da
nisu jasne težnje nov.og nruraštaj a, jer mu je glavni g reh
sta.rih - đ !Verska rnri.nja. U narednom pramom
napisu upinje se .neki 'veselni.k, da dokaže eviden.tnu i.sti ruu,
ida je lHll aroo.na !poezi ja ogledalo narodne duše«. Freos-tale
sastave u ne.vezaJl1Offi slogu !bolje je i ne l,Pomi.njaU pojedi.-
č j er su im odHka b Ho nepismenost, bitlo mon-
str.uoznost ideja, bilo savršena lPometenmilt !pojmova. e A u
osvrt.u ,na lpoetski dio ovog č MuždeJka se s nak1ono-
ć ispravio: € mla:diha: ima.ju vi;še uspeJ.ih mesta, koja
odaju istinsko ć - /prvi u slov ipfave poezije.cr;
č č se na sai.tan č ć lI'la zbirku Jovana
ć Za utehom (Beograd, 1927), ć u O'Vom pje-
s Diku :. epigona svojih dOibrih morae i istodobno 4origina1.na
p asniJka s obzirom na dosle'dnos't u č gJeda-
nja i ·i:zlra2avanja«, dok u a;birci opaža, uz istovremenu mo-
.tivaci1u, :o testo odsusbvo sluha oza. ri·tam !pesme, što bi se opet
dado pravdati >tvrdim i' sirovim lo'kal1nim č

,Pored
ć ·prikaza Janjige proza VJadislava ć Iz
stare mahale i č š (Sarajevo, 1926) u Ibroju 2, 1926, :.Sre-
dina je, najzad, u J)osljednjem ,broju 1-927, objarvila i blij eSku,
takoder iz uredn1kova :pera, o a!l.manahu Pesme ć Ikoji
je ·te gO"dine i!l:iSao 'll Sarajevu . ć da je urednik
Damj an ć žedio :.da ć i onim đ i ne-
priznatim da dodu do i!l:raŽSJj ae, ć je odrekao knji-
ževnu vrijoonost ovom a·1manahu 'i 1Zapi'Soo: :. Retko je t u ć
• D[ulanl M[uždeka) : Zora. - Re- Za utehom, Beograd, 1927. - Sre-
dIna, 211126, 2, 32. d Ina, 3/ 1927. 3. 24 .
• D[ubn) č č ć
212
koj i sastav, hZUZE!'VŠi nekoliko ovamo rzabludeHh i:mena,. koj i
bi 'lla<šoj rprorokovao svet1iju ć
Kakva su bHa 'književna, shvatanja ovog č i po-
sebno njegova č Dušana. Mužde.ke o suvremenoj lirici
II jugoslavenskom opsegu' đ lPo:k<l!ZlJIje njegov esej po-
zitivna prinova tL našoj pomtnoj lirici i;z junskog broja 1925.
ć pisMlj e Jt neau.tor 1t<l'tirvnihc č i stavove
knj iževnih č ,. kon!Zerva.tivnog smera« o !poratnoj po-
ezirj i, izU!Zevši . Srpslk1 književni glasnike k oji se držao II prvo
v.rijeme Hezervisano«, sve do presudne teške č Bogdana
ć je II j ed.nom nilzu d<osta uspjelih primjera
i twnalen.ja izme 0010 što je, po njegovoj ocjeni, predstavljaO.o
najbo'lje II lPQI"altnoj ipO€'Ziji. lt , •• č žw.avoj imrllj i-
v.osti ,.predratnih !pesnika, - evocbrao je uvodno ovaj č
proces poratnog previ-ranja., - kojj kroz haos pouu.da.no
J>ronošoou đ zastavu č netendel1!Ciozne U1metnos.t i,
č s u se .kolebaoti redovi književnih revol'Ucionara; nast ao
je nei.ibežni proces diferencijacije, č je neposredna !posle-
dica !biJa izdvaja-nije onih istins.kih talenata UZ fal ange umet-
č sanlkilota. Ovi seocesionisti č š fie lPobpuno !pribli-
žavati anoj domi na-n1lnoj 'li ni·ji, koJom je j. do sad tekao raz-
viltaJc naše (pOezije, i, lPokori;vši se ne.pri:kosnoven1m zakonima
č lepote, obogatiše .na!u poezij u lepim i č
tPrinovarma.«8 ć na »lŠta .su nam nO'Vo i
lepo dQneJ.i ti umereni ji nova,tor i a it oilli s.ta.r ij i č koji
su, .pod u.tica,jem novo st vorenih .us lova·, i sami ,P1'O'Živedi
nužnu ,promenu č ideologije.t, Mužde!ka je, kao p ri-
mjere »novih i2vora rza č emocije«, .naveo i pro-
komenhrao neke !pjesme Sibe č ć >Svetis1ava ć
- ć J ovana č Ć Božidara ć
ć č s rposljednjiim ,poe'tsk.o istomišljeniAtvo i p uno
njegove poetiIke. ·»M i mi, s a,vremenici, - pisao
je on, - shvatamo ovaj novi č jezi'k i .novi .. u naj-
vbšem steu>enu č stav .!U)ram objek.tivnog sve-tal
po Ikome je .s Ubjektbvni llIl o.mena·t lPesniJrova raspoloženja u
da.tom č lPl' ev,alentan i jedino č Mi, šta vite, ibaš II
tom i nahvzimo specialnu č nove tpOeZJ.le . .t
9
A II vezi s pje-
, J. [Radovan ć Pesme
ć - Sredi na, 311927, 4, 11.
• Dulan Mufdek a: Pozitivna prl-
nova u našoj poratnOj Urkl. - Sre-
d Ina, 1/1925, 1. 34,
• lbldem. 3&--J7.
213
srnom Zivot Miloša Crnjanskog cm je č ust<l'jao ou odbranu
ove ,pjesme Ikoja č ... na mucanje«, Ć da -u\pra'vo
njenim naoko ipri.mihvnim O'blikom i iskidanom sintaksom
»,Pore.d unu\tra§nje lepote idejee, ona dobiJja Ć vrijednosrt:
:o jer se .baš II tako .nejasnom obliku' i iPO nekom tamo č
n'OlTl i ra&turenom redu č .razvijaju i .naša ć naša
raspooožef1lja:, :koja su zamršen produkt Č vaS'krsava-
ć uspomena i č živog Il'eagovanja na'Še d'UŠe na sa ...
vremene utiSke !Wd1jašnjeg sveta. «10 ć još ilZ [poezije
poratnog doba, ka'O :o retke cvetove II bUljnom <korovu :varvar -
skili muca'llIja i pa,ko.snih Ika.rika.bura stihove Dušana
VasilIje va, Zi.'v.ka ć ć i Ive ć Mll!:ldeka je 'Za-
č ,:o da bi se kod suma'Mog ()cenjivanja naše !poratne
lirske morao !Znatno .korigirati, preošt ri su{i g. iS. Po-
povica«. "' PO našem miošl j enj. u, - na::*avljao je on, - može
se, bez !Zazora, tvrdi'ti, da ta !poezij a, č nebuloma i hao-
č a ka.tikad i sa.svi m š ipak, II -celosti, pred-
stavlja :sponta,ni 'Pokušaj da se Uzra:zi jedan .nov i još nei.5--
kristalJ.irzovan splet ć iŠto ISU' se č II bolovima
Ć mladuh tdtma, ,ra-spetih na G6lgo,ti Svetskog ralta.«
I ,sa koje ,nikad-a nije .mogao sku;piti jedan
Borivoje ć IPa ni J ova·n š ć kOll1lenrt.i-rao je njihovo
ć 1lnUlCanje« i »izbezlUmIl}ene Jm-jJwve IProtesta«, nji--
hove č is,pa'de !protiV" 5ta·rjlje klllobure i, č sta-
rij e umetn'Osti «, ć da, je sve to bila ·»neiz.bežn-a
realkdja duše na prethodni period jezi'Vih ,partu.rhadja i po-
tresa ko,ji Ihi' odista mogili da (pokolebaju veru u višu misi ju
č č na Ze-mtlji, jer se II tim strašnim danima" Covek
formalno oSltrvi-o i degradova.o svoje d-ostojans1iv'O na rovo
divljega Z'Vera«. L l A nakon navoda stihova- Dušama Vasiljeva
»u č revaLtu prolilY užasnog socija1nog
poretka«, i Miroslava Krleže k-oji je '»na'kon ikrvavioh ol1gija
smI"ti « s »v3lrvarskim 'zanosom (pozdravio« Zivot, te Gustava
Krkleca o nježnoj zagonetnoj misteriji smrti, Mu.žde'ka je
izveo č č ". da> je pora:tna po &vo-
j im .na.jlbdlj im predstavniCima, dostojno ll1astarviJa ra.d pred-
" Ibidem. 37. " Ibidem, 40--41.
214
r atne č generacije i da novi !putevi, kao i stari, vode
ka istom cmd'u, .ka ll'Zvišenoj nau-mani-ji č 2ivota«P
Ovaj esej, urz još oneko1i ko !prilka:za. o .,p iscima idje-lima
j ugosl avensk ih knjJŽev·nost i, lPonaj'Više sl'lPske, o iNikoli Đ
ć Kos-ti N. ć iM:i.:lutinu ć (Svetlim
i krvavim tragom, !pesme, SaTajevo, 1926), Mi!lanu Vu.kaso-
Vi:tUl, 2i,vku ć ć Gvidi Tartalji, Siniši S. ć
- j e tpr.ošj'r-enje Č interesovanj a ovog
č i;zva.n njegove s redine. Tekstovi Ikoj ima se ,.Sredina«,
na d r ugoj straoui, '\.liŽe l dka1i!Zira1a .bili s u Novinarska nasto-
janja grada Tuzle, č iz historije novinstva od Dušana
Muždeke, u .drugom broju iz godine l'92.il. i narpis dr J. Sle-
bingera Gospodin Franj o u prognanstvu, () .romanu iz tl1lZlla,n-
sokog i i,vota Gospodin Franjo č pisca Franje Ma-
selja Pod!l.i.rn!barSlkog koji je zbog č tendencije izaczvao
re:pr esali'je aootrougars ke vlaSti ,prema _Matid 'Slovens'koj «
kao ilZdavoou ote otpU'št anje njegovaJ autora, iz s lužbe, da· na-j·
zad i umre ll' i.z;g.nanstvu 19. septembra. .}f.}117. godine. _On
j e s ,nama ć - pisao j e Ulfednik ć u biiljeki
'u!z ovaj č - _Moje je srce uv-elk ll1a strani progonje-
Inoga-« , veli glavni j una·k njegova roma:na- Frantjo Vilair, Fra-
nj o Maselj'!, a to Izlatno slovensko srce zaibolela. j,e nasa. t-eška
s u.dbina, su.dlbina roba, a iz toga !boJa, ilz tog8! rev-dIta nikao
j e di'Van cvet nalŠe hteraiure, nikao je ,»GoSlpodi.n F,ranjo«,
rom8dl č s e rad·nj a dešava ll' našem ) okoliici . .. "ta
11 Ibl d c m . 42. Franjo Maselj _ PodUmbarskl ...
u U red. ni k [Radovan ć _ S red ina, 4, 1.
215
14. Đ LISTA I»rNAROD«: II PRVOJ DECENIJI PO-
SLIJE RATA.
Gotovo sa'v ovaj !književni a:ivot Bosne i Hercegovi ne
koji se ra.zvija.o 1P0000ije rata d o godiIne 1927, iH holje č
njego.v sredi§n:ji d io oko snpSk:og ·književnog .toka, pr elamao
se II feljtonu Jista <» Nar.od«, koj,i je, Ikao đ tpred-
ratnog mostarsko-sarajevskog č lista, č Lzlw:iJti
u Sa.ra.jevu od 29. decem.lbra 1920. godine ;pod uredništvom
or .Ni/k.cJe ć !pa. Radmila i ć đ ć š ć
II izlaženju od ć književnih č i . Prosvjet i-
nih« glasila, ,:tINa.rod« je II svoji knjilževni ;pI'O'Stor koncentri-
rao g1av.ne č j, č s nage ovoga kruga i
post a{) mje,s.to nj ihovih č rea.kcid a na suvremena ·kn.j i-
ževna izdanja. Ma:da. je ovao} [iLst II osnovi produžavao onu
đ š č pa i Iknjiževnu ideologij u koj a
je lPrije rata rnrasta1a. iz sIiPskog po1kreta. !Za· vjersko-p.ro-
svj etou aUrt onooniju i č s tr anke k oja. je iz llljega pro-
i'ziSla, ć t.radicij,u i stvaraaaštvo pisaca vezanih za
216
ovaj rpokret, 'Po:dli.9ta.k tpredsbvlja.a je i prostor za
s usret i afirmacij u ooiih ·kn.ji,ževni1h snaga. koje su, 'u prvim
godinama silovito a .kasnije više evokatwrno, naStavljale
drU'šLveno-pohliiSku i knjitževnu ideologiju tzv. Mlade Bosne
u novoj dr,žavi'. P eTo č ć je !PO povraotlku iz Svicarske,
istov.remeno sa rprihvatan'jem ur edniokog mjesta 'u č
,.lProsveta«, !pr eurzeo i đ fe1jtona IZa umj etnost u
,.Narod«, koji je is:punj3'vao i mnogim svoj im ,pridozima sve
do odlaska iz ·:o Rrosvete« godine ,1 925. U !prvom Ibroju· ',iNa-
r oda« iz 1<920. on j e ,dbjavio j'ednu bilješku -ll 'kojoj' govori
o ć sadI1Žrni za koji je 'On bio zadu'Žen: »P re-
ć da đ u ovom 'limu, ovaj deo (podHstka koji
se Ih,wio š ć ja tmaom !Jlameru iClelllti ga II d voj e: u
!prvom del u ć ·nove ,poj a-ve na 1P0l ju' kn.jllževnosti i
u'Že umetnosti, naše i svetske, u dbliku IPrikarza i ogleda;
u d r ugom del-u ć .po i.zvesnom p!a.nu, orj'gi:nalne
stva.ri iz Illaše sa.v·remene književnosti i p.reovode iz str ane.
Ć da II .tim primerima Ihudu zastUJPljene gJavne
:s avremene !St ruje !književne, i da i'h osvetlimo sa ,po nekoJiiko
č ikomcmtaTa. «l Kn.j iževno:his'to,rij;:; ki gJedano, naj irzrazi,ti j i
!pj esnici, Č i č 'koji SUI se na istom s tva.ra-
č :poSlu sl.lJSrelli u !podlistku »Narod a« d'O godine 1927.
ć se !posUje .ove go-dime, nalkon njegova ć u , P re-
gJ ed« i 'll' GrUlPll s3'rajevskih lonjjž ev.nika, ,t j. u onU' srectmnd u
struju ·književnog života koja ć ć sve do 1941. godine.
To !pokazuje ć iSam !pregled .knJilževnih sa,raidnika l ista
».NBiI'od«. oDo k se u .godini 119211. stiJ}l(yvima Aleksa
ć i. Dr agut in Ć t e Pero č ć više pu.ta pre-
štampavan()m .p1j es.mo.m iz almanaih.a »Prosveteo: -1918. Beli
balj, ć II W22. rprildruž uju im s e Mihaill o MLr.on, Milan
S. ć J ovan š ć (Uspomena, .br. 18, 2) .t e Ham!Za Hwmo
p jes mama Zel j e (31, 2), Vrzino kolo 1(46, 2) i Akvarel {7S, 2) .
Humi·na sar ad nja u č .dr ušt vu ovog fell j)lona po-
sebno se č ll- godinattna 1'9Z3. i 1924, \kada objruvl]wje
č niz :pj esama 'koje ć ISe (pojaviti u njegO'Vi.m Zlbi rkama
Grad -ri ma i ritmova {Beograd, 19,24} i Sa č č (Be-
ograd, 1925): ć u vinogradu (1923, 3, 2), Osmeh jeseni
, [P ero č Od <uredn1lltva 192(1, l. l.
Fel1tona za U:metnom. - Narod.
217
(ltJnj iž. IPrilQg, hr. 6, 3), Zidanje Beograda (12, 2), Pismo (31 ,
2), U poljani :(..57, 2), Fratar Andrija 1(58, 3) , Molitva na steni
(63, 3), č (64, 2) ie Jesenji rastanak (1924, 2, ž Ć pri!.),
Preplašena (7, 2), Kada tl suton plav {44, 2), DžtLmas žena
putena i Zavist žene Merham (67, 2), K ahma,.ov savet (96, 3).
Hamz a Humo ;kao naj ist akl1'utijj č iIZ »NarO'dova « pod-
listka nastavJja stihovima još u 1925 (Pismo, ž ć priL uz
b r. 3), nakon č se, č đ više ne (poj avlj u'je
u ovom l1isiu, š ć ov.u o'b"l ast jednoj 'g,rUtPi mladih
pjesnilka: ć Mj,!'ku š ć Nikoli
ć iMillanu ć Sarvi ć J akovu Ba.ši6u,
Ikoj i se, UIZ Borivoja ć {Oblaci, :1.92·5, ž ć !prili. uz hr. 3),
Stanislava ć 'tJa tl svetu, Ž ć pr iJ.. wz Ibr. 3), IUj,u
ć (Maj, 1925, 859, 2), ·t e uz Mi1a1Ila S. ć J ovana
ć \poj,a..vlju.ju t e godi·ne 1925. I vo ć JOŠ, u
ž ć prilogu 1924. o:bj,wlj uje pjeSllll'U ted, a iste godine
i Pero č ć pjesmu Zagr obna simfonija (10, 2) t e Milan
č ć Vi zija {17, 2).
Kršii je o poeziji sa str a.nica ovog lista napisao dva
č .napisa: 1824. lPTilka'l: .Humine z.brrke Grad
rima i ritmova i 1925. č Pesme koje se ne štampaju,
ž ć .takO' dvije Č !po-jave ll" ć po-
.plavi ·stilhova od sredin e prve decenij,e nakon rata. ,.Kaoa je
Mostar meda,vno irl.gub io svoga pesnilka, veolikoga narod noga
bar:da .koj i se je Jwrenima· svoga ć doržao za. svoij grad.
i kl"Š č - pi.380 je evQlka·ti'Vno Š ć - milSHlo
se je da j e .'Prekinuta. literarna tradicija toga nekadašnjeg
važnog centra maše .k!ll.j.ilževnosU. đ dOlk je još .Aaeksa
ć bolan i p rebola n pevao svoje č .... :Ruke«, jedan
mladi pesnik iz ,njegovog g.rada ć je ć na . .se !pa2lnj1U
svojim jalki m i č li r slcim s tihovima. kOji- su izlarliJli' po
knji,ževni.m revijama i II felj t onu »Na:roda«. Iz
t ih razbacaniili. .stihova u jednom č i č j eziku
koji č ·kao Nerewa progovaralo je :nemimo det e Mostara.«
ć đ Hamze iHUlme sa Ć š ć je
istakao Ida i Ik.rorz njegove stiho.ve ·»struji. kao oštri go.rski
voo: d'uh za gradom vHlkiih m inareta, kU'Pola i š
drvana«, a,li se ni je mogao otet i prigovoru K'l"Iležimoj r a.no]
lwalifilkaci'ji ć .koja se č u Bosni i Hercegovini
218
s -na.ci.ona[ln()m uvri j ed'enoMu evociorao.a: »ona. nosta1gi!ja koje
se je ,toUko !bojao Aleksa ć i č se dr'žao svojih
mahalla i radi' koje se si.gurno .ni danas ne Ibi na onog
mJadog i slawlOg našeg knijiževnilka, koj i ga je pos1e smrti
no:rzvao č ć samo tPOd uve1.om da to
mesto č ć !bude u Mostaru«. »Jer bilo je
vreme - noota.vljao je š ć ć Ć moralnu -
kad "je u g.lavama i .srcima mostarskih č ć
bi:lo viiše i entuzijazma i konsbr\llkd:i vne snage nego 'u celim
povorkama dana<šnjiih i n·telektualaca .bez intelekta i savesti.«2
U 'lirici Hamze Hume š Ć je ista-kao razvojnu- dinij u
koja .se, IPO !Iljegovim č ·naglo penje sa njegovom č
nom kulturom. iPri tom j.e z a 'Prvu njagovu z.birik.u Nutarn;i
život n"Pisao da j e »sretom ... lZa'bora.Vlljena«. Za Grad rima
i ritmova on je, đ it<ftakao da je to č 7ibirka
koja 'do:larzr da 0-5tane u našoj .km. jiževnosti«, ć
,n'jena .stvaraoca. kao 'lP'esnika od nesUtmnj ilvog talenta-«. ć
je 'našao ori.g;nadnost u ,pO'bk i ove Humine zbkke, iskrenost
II .njen im s tavovima, modernost )1 '11 ,dobrom smislu« u njenoj
i uz to orgaons'ku vezu. ove zbil1ke sa . našom
novijom lPoezijom«. A dokaze te ć veze š ć je
pronatao ć Injene naj izra'Zitije pjesme sa stihovima
ć Disa, ć i Rastka ć ć pot-
puno r ani č utjecaj A. B. Š ć š ć je
u ovom đ najviše mje sta dao ć j ć .
• Tu ć se kao i \kod ć sresti sa Fat iroam8J iSemsama,
- lPisao je ć - sa sevda/hom duboke i č note,
sa č ž i č iz narodne sevdalinske lirike. Samo
mesto s Ihumoro.m izmooanog žarge>na, .koj J je II ć veo.ma
č mesto: »> a meni se krenu Iburu.ret 'u gla.vi«, Hamzin
»g-rešni mujezi n« zwpeva 58> minareta: Č .me, o č bela
Falimo, I kada se .gradom nM;im ,razliju tihe ć I j a
ne umem ni n a Boga. da miSlim: I tvoJe lille CI'ine č š č
đ đ w ojim drugovima - isticao je š ć na
dr u:goj strani - Hamrza Humo }e dinamikom h ć
svoga stiha n a-ib liži Rastku ć s više .r'loVno-teže nego
• .J[l)van) A. ć : Ha.m'u_ Humo. Narod, 1924, 40, 2.
(Grad orima 1 r itmova. Izdanje • Ibidem.
.BeoCrlKi , 1924).
219
on, ali sa manje invencije.« I na,stav\l'jao je o Huunmoj lirici
ne č ć njenu bitno [kako
njegov gJobodni .stih »ima 'veoma sUlPtilnu l ksku osnovu aH
č .ka.dencu«, 'k8lko njegovi najteži stihovi, :t i ako
puni ,boj a ne de-luju vizual'llo, oni govo.r e h ć se« . • Poezij a'
Hamze Hume - isticao je on - đ j e .na akustici,
to je jedna duga skaJa zvukova: od tihog, skoro € Č
šapata u .ko..'lle je t ajna do k.rika II kome je strast.« Ali je
pri,znao .da II lHumiltwj poezijJ »ima i č dulhovil1e sa.d.ržine
i i:ntelekta« i kao primjer istaIkao ,zav,renu !pjesmU! Ispovest
kao »malu istoriju jedne duše, l1wj a iiZ detinj skog zanosa i
samopouzdanja »0 ko nam s met a« dolazi do spoznanja da
nismo mogli .ništa "!ideti sar svoja »dva slepa ok a.« 1( . .. Mi
ć ć i usaml jenosti ne pobeduje, - č je .na
kraju Š ć .sa.glasno svome Č -Vitadizrnu, - OIlJ samo
t išti' i 'hoU 'pesnika koj.i .nije samoživ. Njegova socij al'Iloot je
sadržana u !potrelbi !pokreta ko.j i ć da obori sta.rog Gospoda
i traži novog.«" Po.navJ'ja.j'llci u za.v,ršnoj č jedan Humi'n
II suštLni č stih, Š ć je 'uzviknuo s Č
s'kOJll š ć ::tJ:t!Neko ·ktu::a 'zveikitrom na vrata« i u iStinu
kuca. Hamzl1 Humi se mora-
đ ove ocjene Humi·ne lirike i š ć č iz
1'925. Pesme koje se ne št ampaju malazio. se prosjek stihova
»Narodova« !pod1istka. J er š ć je II ovo-m drugom č
ilZnia .proitzvO'.::Ie on.ilh -»ta.j nih stihouvoraca kojt Ibi svi žele-lli.
da ,vide svoje IProi2vode š'tampane« i zbog kojih je uredn ik
:t raribi j-ao rgl aJvu, š'ta ć 's tO'm ,:t:poezij om«<r. đ iskušenja
da baca.njern u .k00Š ovih stih o.va Č na se mrnnju naj-
boljlli č Hsta« i položaja. da. bude- »ne-isk·r eno j
l jubazan« u OIbj oonjavanju i ć uredlll.ik joe, tj . š ć
č da od ovih !pj,esama .;o. napl'avi neku antol ogiju« s malo
kO'menotara.. »Ta :poezija - <lodavao je on 00b1l jno - n;, je
bez izvesnog liruteresa, j er se jawj a u u..ruštvu č kao
ne'ka soci j aln a lPoja.va.«G đ a,wtOll'ima stilhov,a koje je 'll
ovom č .naveo ;pod in LCI1jalima 'Pr epoo;.na.je se B. ikao
Safet Bu-ri-na, jedan đ ..... skim pjesnicima«, koji je
po š Ć č ::tn ajjb1iže lPoezij:i« i drugi, O. C. autor
• Ibldem.
• Ibtdem.
220
• J [.Jovan ć Pesme k oje se
n l! štampaj u . - Narod, 1925, 871, :Z •
ciklusa Rubaije Ikao sa.radnik :.No.vog č OIl1€r Ca.m-
para, č je misaonost još odviše plitkae.7
RaJZlvoj Č li.rlici imala je i proza ,:.Na'rOOo-vae pod-
lis tka. Dok se 1921. i 1922. godine javlj aju kao !prozaisti
manje č Pero č ć (R. Oblak), Nik. ć
i Ljubo ć ć pa Dragu.thn ć II ž ć prilog,u
(UCl hr. 6) 1922, pored Jovana ć i Milutina. ć
rvo ć objavljuj:e prorzu Zena od slonove kosti. a nešto
kasnije ilste Igodine javd.ja.ju se j ć č
novt književruJka Mil'lkO' ć {Pijte,
gospodine, piJte, 19-22, 26, 2), Borivoje ć (led, 1922, br.
52-67) rte Ham:za Humo odlomkom iz .romana Grozdanin
kikot {U pl avom kT§U, 1922, 36, 2). Huma i ć nastavljaju
proznu saradl\i!U u ovoon <limu i u narednim godinama, a
nj.ima se iPridružuje i Marko Ma.rkovit. Tako Bumo obj a.vljuje
pdpovi'jetke: Njihalo {.1923, 4, 2) i Be1'ba {odlomak iz Gro-
zdanina kikota, 1923, 23, 2), đ utopljenik (1923, 53, 2),
č o č Hajjamanti, koga je, ć lepotu, nestalo
(1924, N, 2-3). ć objavljuje iProze: Gost (W23, br. 66-
68), Iz .. Suma e (1925, Iknjiž. opriO.og uz hr. 31), a Marko Ma.r-
ć cio niz pripovj edaka: Usiljeni mar§ (1923, 42, 3-4), Mati
(1923, 64, 2-3), Baraka br. 16 (1923, 70, 2), Grešnik (.19,23,
82, 2- 3), .Bol (1924, ž ć pril.), Zenomrzac 69, 2-3),
B. S. Made in Jugoslavia (1.9,25, ž ć IPri!.), Bez ć (1925,
22, 2), Saputnici (1925, 31, .knji!. tPril.), Mehagine .. s oprošte-
njeme stopanice (1927, 874-875). Osim ovih p is aca, u .. Na-
.rodov.ue podJIistlku jtlwjaju ISe s i Jovan ć
(1923), Drago đ ć (1923), Emil S. ć (1923), Ga-
ć ć {1924), Jo.van č (1925). A kada ·nema ć
prozne saradnje, u fel jtonu :.Narodae se đ .preve-
dene pripovij'etke francuskih, engle-skilh, č i ruskih
p isaca.
Sredinom 1925. ,go:dine š ć je u nOllpi9u Saradnici našeg
književnog pTHoga !po.ktlŠao ,svesti' k.njiževnu .proi"lvodnju .na
nelroJioko na.jlZnooaj.n.ijih imena., ć uz ·to svoja shva-
·tanja o knjli.žev.JlIQsti i svoje tadašn.je ;književne Simpatije.
:.Pdkrajina Ikoja da·nas rela.ti'v·no .na.j manje da.Je našoj kJnji-
, 1bI.dem. 2, 3.
221
ževnosti' je Bosn,a i Hercegovina. Talenti koj1 se tu jaMlja;ju
nis u rrikad imaJi ambidj-e da stva.raju neku 'POkrajinsku
Ž - IPisao j.e š ć s odr icanjem u uvodu ovog
n&pisa i naStav'Jjao, - njihova je sva ambicij-ar !bil8i da đ
II koj i beogra.d9ki ili č lLst, da što mogu doprineru
jugoslovenskoj k.njiževOO5tL« A II ipOtv..rdu da je 1a pokra-
jinska ·književna dezintegracij a trad'icionalnoa u Bosni i Her-
cegovJni š ć je navodio Mostar koj i, .po njegovim č
ni !prile .dvad.esetalk godma, kada. je bio _jedan od 'Centara
nMe knj'irževnosti «, - anije bio pdkrajinski centar«; urzimao
je .:aa ,primjer i č »Bosansku vidu.«, koja, ka;ko se on
irz.rwzio, »iako je nosila II naslovu ime .bosanska«, nije bi.Ja
lakaJlan kn)i!ževni 'list «. Sama: egzistencija tili .pokrajinskih
listova. ilmala je, po njegovim č »utica.j na podržava-
nje interesa. za kn.jiževnoo't \l !Svim pokrajinamau.8 Uzrok tom
š ć odricanju knji.ževnohljstori j,skog i suvremeno-knj i-
ževnog iln\tegriteta ir !kontinuiteta bosan9kohercegova6'ke knj i-
ževnost) .naJ.azio se svatkako 'l1 !poslijeratnoj č ž
skoj integralne i um.it3irne Kralljevine SHS i
Jugoslavi!je ,pa ,i jugoslave.n.5Ike knj iževil1Os't'i: .kao na<::ional ne
trD'imenOOla1l'oone cjeline. Takovo.g shvatanja Š ć se ni ka-
snije zadugo nije mogao. oslobodi,t i', a ono je poselbno dobi-
'Xtio Illa č težini u vremenima. šestojanuarske di'kta-
ture, mada je on sam lkasni je, djeJatntim istra.ži,va.njem, osdbitto
od pokretanja . P.regleda«, J},ajvi.še dOlpri nooio ne sa.mo. kon-
stitui-ranju jedne, istina unitarno shva<:ene, koncepcije bosan-
skoherceg(lvatke <kn.jiževnosti II 'Unitarnoj jugoslaveookoj
literaturi, nego č i njene ipoehke.
·»rOanas ni Mostar .ni Sara.jevo nemaju knjirževnog Iisrta,
- nastavljao je š ć u slijedu svojib 'uvo.dnih iskaza, -
i IZa našu k'llji'Ževnost to. nij e ni tolika steta, jer .pravi talenti
ć ć mesta i u Beogcr-adu i u Zagrebu, aH je to sva'ka,ko
znak du.hovno.g mrtvila i sla.bog ikulturnog strujanja II celom
našem ·narodnom OIt1ganizmu. Ovih nekoliko našeg
knj>itževnog !priloga p redsta.vljaju jedoo -deo 'književnih rad-
nika iz Bos-ne, koji se jaMl ja.j.u ipO našim dmjMevnim listovima
i na nek} č manifestuju da se i u tom zamr-lom i zwpo-
• J [ovanT A. ć Saradniol na- 31, 2.
kn,12.evnt)g p ril oga. - N arod.
222
sta'vljenom ,k,ra.j;u iJpa.k nešto radi, nastoj i' i stvara.«9 Na'kon
toga je Š ć doo č ,por1tretne skice knJjiževnih
saradnika 'l,ista, .. Narod«, ·koji h ć 'se 'll osnovi držati i ka-
snije kada. Ibude pisao o ovim piscima'. Za Bo.ri·voja ć
j e Illa !prvom mjestu i9talH::ao da je č živi precLsta.vnik
revo-lucionarne P rincipove genera-cije«, što je u svakom po-
đ predsta'Vlja.lo ilustraciju mjest-a, i utjeca.ja ovog ,pisca
II Iknjiževno-k>ulturnom ŽilVOtu toga vremena, te da je njegova
k.njiga. Sarajevski atentat . aktucina' č danas, kada je,
kr1vnj:om nrušiih odgovo.rnih č opet ,po.krenuto pitanje
oct:go-vornooti za -rat«. Ka.o č gledan ill perSjpek'bive
zbi.rke Zalasci ć je, !prema š ć J»skllan ozbiljn oj, adi
ponešto knjiškoj f>silhO'loSkoj analizi i f j,lozofskim rwleksija-
ma«, možda pod utj ecajem Nietzschea ili Schopenhauera, a
kasnije, piše š ć n.jegov č talenwt :t ide u ši-
rinu, dobLva više €UlSke !Sadržine i na slikanje miljea«.
lI,AH ni 1'u on nema č objelkti,vnosti, - dodaje on,
- nego ll1agi'l1je socijalnoj k·riti'Ci nekog moral'nog nabura1i-
zma.«l O Za Ma.rka ć š ć je .n:a.pi980 da iana ... nedo-
voJj'n.o đ č 'rultine, ali đ neoS!pornog talenta,«,
koj'L, đ j-oš »nije sazreo za ,kom,po2.'i.cij.u«, iako njegcwa
prijpovi j,e1lka Na boku č o napredovanju i u tom IPO-
gledu ... PO krvi nekih svoji:h iPriJpovedaka, po iskren.osti tema
i kolorita" - đ je ovaj č ć h terarnu
reflek.siJu, - M. ć Ikoji, kada. je govor O njegovom
Podri-nllu i Podri'ncima, !pada u sentimentaJ.nost, najbliži' je
svome ;k0111Aiji iz Višegr ada, danas na.jboljem pred'stavJliku
naše pripovetJke .uopšte, Ivi ć

J ovan iPadavestra je za š ć »tipiea.n Hercegoovac po
bistrini, duha, novinarski radnik iz dalJls u' dan, koji zna s've
i ni .na č se .ne z8!ustaV11ja«. U Il1jegov1m pri.povijebkama
koje' su z,asnovane .na uspomenama .poslije aJbentaofa 1914.
š ć ,pored književne, nalazi i »vredno&t uokumen:ta za psi-
hol ogiju onoga dO'ba«, a' ll' nj egovim ,. ·l1rski:m f ragmentima«
(kao što je Almasa, ikoja' se \1Ipra.vo davala na s8Irajevskoj
pozornici,), on vidi .na.s1;'aV'ljanje našiIh č
iz I:t muslimaIl'Skog ž!ivotau. Medu mostarskim .pjesnicima koji
• Ibidem.
,.
" I bidem .
223
su u J)ooldectnje v.ri jeme da. obrate pae.nj u na sebe
najprod'ukti.vniji je i sa najviše Č kulture Hamza
Humo, č š ć i nastavlja: . Prva nj egova zbirka . Nu-
.živote ni je mnogo o.beeavar1a, ali dve poslednje, :-Grad
rima. i ri1Imova« i .S3I č Č g{)voo-e o pes niku
boga,te inverucije i, ć Ostali mosta-mk i pjesnid, J ovan
ć i Miilan ć lO va-rira-j u stare teme«, dok je N:i-
kola ć iz Bosanske Posavine, . izvrstan i marlj iv
prevodilac n'aše novi-j e poezi.je na· č Jezik«, a uz to
piše i stihove, . kop. IPa sigurnosti r itma zaostaju uvek za
njegovim iPrevodima«. ć ovaj pregled s MarkDm
š č š ć je za njega na.pisao da )l k·ao pesni.k,
ima. šta da ka.ri.e, i ka!Zuje to u stihu jasnom pros tom, ali
m1..t.dkalnom«.12
Pored !povremenog č š ć Stevana 2a!k.Uile, J ovana. Pa-
lavestre, Milana, SMe, Pavla ć Evgenija Zaha,rova,
Velimira' M. š ć B. ć i V. Š Ć u; oblasti
. NM'od<>ve« kritike, ovaj il.ist je s voje stranice nar-više otvorio
upr.wo P er i ć i Jovan.u KrAieu, koj i! su s pažnjom
i š ć oprati!li književna izdanja· i .književni život ka,ko
u Bosni iHercegovini tako i irl-van tIlje. 0.badvoj iiCa su se
<>glasNa ć od .sama.g č -:. nove serije« ovog lista, samo
što je š ć č š ć pod irilcijalima J . A. K., II !prvo do.ba
p retežno izvještavao o suv.remenoj č š i č k.nji-
ževnosti i o književnom .život u PIraga, dok je č ć pod
pseudon:Lmoon Ran::iosav Oblak, 1.liZ pisa.nj e ·brojJnih novina,rsko-
č č nailazio dosta vremena i Q;a iknjiževnu
i Ipozori,šnu !kritiku', ć u osnovi društven()-,poli+-
č i idej.no-estetske kouceu>eije Ikoje je č još :prhj e rata
i razvio š ć u inozemstv.u u toku r atnih godina i đ
sredno posli;je r a.ta 11 sarajevs koj . Prosvcii,.. Kao ato je 1920.
u . P rosveh« .prikazao Ex Ponto i Put Alije Đ ta,ko
je 1921. u IPodllistkw .. NarrodalC IPri.kUil8.0 ć Nemire
(za-j edno sa ,romanom Strast Davida S. P ijade i č
zbi.ro'k.om Srebrna cesta) pod č tnas1ovom đ naj -
đ Bez 8[pooogije ovoj' knjirzi, ali sa evo:kacijom Andri ...
Ć književne i č generaci je, Č ć je
II đ
224
najprij:e 'hladno 'komtatLl'ao da »ova ć !knjiLžica g. ć
jedan rnitz lirSkih 'ruforilzama o .svetu i životu, č
do ik.r&lja, kao i !prva (Ex Ponta), .pokazuje dO.9ta znatan na,-
predak, anar da u is'tom pravcu'. Još uvek ima Ipraznosilovlja
i p'a,pknate liter ature.« I .na·veo je dva odlomka s .primj:ed-
bama,: je jevtina ova dodata č ,»Kako su
verbalne 'i 'besposlene !Ne te željel« Ali je priznao da u ovim
»zabeileškama-c ima 'bu il tamo č redaka koji
su po atme.nost i' svoje č 1I:Wote ma.gis.traJlni; dostojni noaj-
ć majstora«. I lPoslij.e đ tih 'USpjelih mjesta Sli-
č ć je razvi() ialtter;pretaciju s ć »Kad ovako
slušam I v:u ć ja 'se ć da' je odavde iz Sa.rajeva,
i ć se mi5aone melanholije Vladimir a ć ć ir Mi-
loša ć i još nekih, đ kojima kao da ima .neka
srodnost od porelkila, neka nota slovenstva i č I,yo
ć je o.dmalkao naQ)red. Tu ne šušte same č tu cvili
jedno č č i: tami se jedna .zemlj'a. Ivu ć moogi
hv-ale. Mi mu 5affiO želimo- <la ISe č i đ lepih č
i svoJih \lepih č - i da zdrB!vstv-uje!«13
To je 'biqo doba kada je II Stevan 2aklllla .u podolistku
»iNarrod'a« !pis ao- o pjesmozbirci Mi haLla Mirona Zaratustrin
rat, koja ice, mada mamde č IPredstavljaJa jed'll'll
drugu ži.votnu- filozofiju, s ukQbljenu sa silama .zla, urništa-
vanj!& i ll'<llZaranja.. 2akuJa j e za ovu .knjigu rekao da svoj im
-prika2ivanjem »,besa rušenja. slasti č zJa« »nagoni
na Č rarz.m:iš1janje i udublj i>vaJnje u se«. Ra1 j:e, po pjesniku,
Vr'hUlIl8C zla, č 2a.kula', a sam !pjesnik je »pun ... od'vnt-
nosti Iprotiv mora pro1i.vene kirvi', č č i na.silja, i
č za lepo tom dobra, i za dobrotom .lepoga«. Mi-
ron rE!(prezentuj e se Q.vom svojom !prvom knjigom pesama
kao o7Jbill jan pesni k fidozof, - !pisao je s š ć ovaj
Č - P-os.matraj:U'ci Syat sa njegove tamne strane, g.ru-
bosti i realnosti, Oll: ra-t uje pr.otiv č i per-
suHra je, i.zd:iže visoiko en-ku dobra il lepo.bu morala, te je
ispovednik svega. što je !po suStini JEWO ,i po u·nutrašnj:oj wed-
nosti ,kuJ'turno, iPrelruzi č i t o i stvara !Se:bi S'l iku buduimosti
sa sa·vr,šenijim moralom i !poterucirranom verom II dobro, gde
II R. Oblak [pero č č đ rl ... - Narod, 1921, 20, l.
đ Ivo č Nem1_
15 - Književni život. . . 225
je nauka i filozofija sve, jer na svetu nema :.od č mu-
drosti lepšijeh putira«.«H č ć moralno-hristolik.u dimen-
ziju ove liri.ke, 2akUila, .medutim, n.ile sme'tn·uo s uma da
Mironovi stihovi, apostrofa. i interjekdja.«, :t osetno
ramIju, kw da pesni.k, II plimi osetaj.a·, nije imao v;re.mena
da prebroj,i broj sWpa kojima ipeva«.
ć i dalje s pahljom ć djela č .. Na-
roda« je 1,922, u (povodu drugog iozd-a.nja. njegove pripo<vij.et'ke
Put Alije f)eTzeleza, ovog pu:ta sa jasnim ·knjirlevnirn svrsta-
vanjem, opisao: :t Jedan svež, jak i mlad taloo&t, Ivo ć
uspeo je da izvojuje sebi !prvo mesto đ knjirževnricima
:t Mlade Boone« i d a. osigur a si:Jbi zavidno mesto u i9tOlI'i ji
jugoslovenSke literalture.« A u opooa.n.ji ma i kvalifikacij:ama
koje sou nakon toga slijedile !pre,pozllavao se J ovan š ć
ć tvorac opoetike č Bosne«: ... Put Alije
Đ đ najbolja dela naše č k:",ji-
ževnosti. Delo je p.isano jedrim i č koji se
gO'Vo-ri u Bosni. - Vrlo živ stiJl sa mnogo č (pojedi-
nosti, €a jednom č rasnom š ć iuao:it 10-
kcfuli ,kolorit, majstorsko c.rta.nje t ipova, to su odlike ove
č knj·itge. U njoj je ilZnesooo č nedavne bosan-
ske prošlosti , ć iMimnog !bosan.skog života iz daba OOInan-
1ijske vlasti. il to j e sve ocrtMlO živo, jalko, zbiljeno, bez ne-
potrebnih i suvišnm detalja , samo sa Č
po'tezima, Ikako mogu samo pravi umetnici.«HI
š ć je , đ te iste godine, pod IPunim imenom,
pisao u :tNarodu« t o Mi/ooslavu Ž ,u [pOvodu kinjrige
Hrvatska rapsodija, i -to sa č rM:'wnijevanjem, koje
na č 'tridesetih ,godina ć prema dramama
ovog \pisca. ·:t Kirleža. 1e u našoj 1itera·turi .'ij)ecijalna i retka
pojava, - isticao je KriiIC 5 ionji7.pvniom i IffiOTaJnim prizna-
njem, - jedan od onih ,koji u 'Uter3!:uru ularze ć ć
u srcu i ideje u IgJavi. On je ć dete, ti;pica.n hrvatski
č j užnj ak sa razvijenim sposobnostima. On ima srce, od
koga lPTidev glasi najpre č -a te!k onda č On ima
smelosti da mrzi mrulo i nisko lZ'a' i jUlba.v Velikog i V,išeg. Rat
"St[ev.n[ 2.o:kul.: Mih ailo M! ron.
ZaratustrJn rat. Sarajevo, U21. -
Narod, IUI, 41, l .
226
.. (J"ov8n č Ivo č PUt
AllJe Derzelez. . - N.rod, 1922,
21), 3.
je obeležio 'smer Krležinoon tallenltu i privezao ga za hrvat-
SIku zeml1u. č i is.krerui.jeg Il'a,psoda nije ć zami-
sliH.«16 I đ ga je Iknj,i ževno sa DU'h'ameilom i BaT-
busseom:po tome št o je »uveo .. , kodr na's. , . jaku S<lJvremenu
soctjalinu i č notu, aJi na č mnogo neposred-
niji nego iŠto č ti. ,proslavljeni !pisci «. »Krleža je stvaraO'
II mmO'sferi psO'vke, društvenog rasa.pa i ko.lektivne .patnje,
a rnjegov j.ak izrarz, psovke njegovih junaka su samo reso-
nal1'Ci'ja v.remena i nesentimen ta:lni: !pogled u' Uce stvarnosti.
To je dinami,ka pokvarenih nerava do sko.ta poniženih ljudi,
to je inrlirektna optu'Ž.ha ti.rartije nad na;rodom.« ć
s j.edne sIlrWJle, da su Hrvatska rapsodija 1 iPfLpovijet'ke iz
ciklusa Hrvatski bog Mars .straiŠnija optužba dl'U'štva nego
Bar busseovo J'accuse, Krši.:: je, s druge strane, mržnju, gor-
č i ironiju KrJ.ežin.ih č poredio sa i>ska.zima »naj-
ć !protivnlika austrij-an.stva. u našoj, literaturi« Petra Ko-
č ć

,,, Za;losne su oKlrležin.e prip ove:l!ke - nastavlj ao je š ć
sa onim neskrivenim socijalnim poetskim o.predje1jenjem koje
}e ,imao 'Z3 č š č pjesnike - i moglo bi se kod
nj.ega .govorit i o izvesnom pesimizmu karl on na. dru:goj strani
ne biJ bio revolucionar sa duhom mod-ernog č KrJež-a
se ibori za dos'tojoan stvo č i treba ga tako rarzumeti.
Kriefa zvoni .na po!bunu, on ima ja.k·u' volju i ljubav za život
u tooiko ć što č ill1'J1Zi život naše prošlosti i sad<hŠnjosti.
K.rleža Je pesnik ž.aJosno'g proleterslkog života i proleterSlke
swdlbi:ne,« ",Krležina .krujiga otva.ra č i srca i mi ć
.da pesni'ko.V'a vera 'u Iplameni vetar nije iluzor.na«, p isao je
š ć na kraju ,kao do tada nIko u Bosni i Hercegovini i
isticao da· '»Krle'Ža kao pošteni revdlucion-a·r, ć revolUCiju
iskrenu, .doslednu, požrtvovnu, ne improvi:zovanu, ne osn o-
vanu na niskim sitrastima', ne č jer »nije gJ avna st-var
.po>zori.šna poz>a i č ek.speriment, ogla'vna je stva,r pre-
!porod i, !ponovno )pOlŠtovaruj,e č Na kraju ovog svoga
estetsko- hdej.nog č š ć je podvukao da, ovaj
pisac uz to :>:prel azi uski k r ug nacionalni, odbaocuje nacio-
"Jovan Kl'š!(:; Miroslav Kriefa,
Hrvatska rapsodija. lzd;mJe
Evrope. , Zagr eb. 1921. _ Narod,
1922, 3, 2.
" IbIdem,
" Ibid em, 4, 2.
227
.nallnu il'a1Ž l stvrura novUl duboku i istiniltu definiciju hrva.t-
stva « i iznio je .svoje shva.ta.nje Kr ležinih č
.metafora: »U hrvatSko.m č je deo Č č a nema
Evrope, sve j:e Hrva.tska, svuda se č pati i umire. «19
ć se sao ć u fel j tonu ,Naroda«, i dlrugi
č ovog -liS't>a!, č !pisao je lS priz nanjem o ovom
piscu godiille 1923 . • Posae , .. Plamena«, Ikoji je ugasila. policija
pre č godine g. Krleža ć , Knj j,ževnu repuhliku«,
- ć je ovaj č - Ž Ć j e za onaj prvi po-
s napomenom, da su se sva nj egova predvi·
đ Č u "PI'amenu« i da s u nj egova uveren.ja za
proteklo vreme fmail.a. prilike samo da se kristal išu, utV1I'd.e,
sistemaltiziraju·. - Još u vreme milrovnog !Zaseda'nja, on je
verovao ;ll rusku revoluciju, i sve što se odonda dešavalo II
E9haeziji, a poglavito u Hrvatskoj , ffiQgJO ga je samo više
uverih o s metenooti ra,Ljnih nlllciona1izama, bberaJizama, anti-
klerikaliCLama i tzv. pokreta ll' ,njoj] i o apsoJutnoj
.sili lk8ipita!lirzma i r eakcije, iz !koje je j.edin.i Ć i21arz:
onaj, kojim su pošli Rusi.«:!o ć pojedine priloge
II broju desetoon đ Repuhlike«, Č ć je za
iKrležinll Ipripovijet ku In extremis nalpisao da se svodi
»lIIpra,vo na r arz;go.vor o našim i ljuds;kim prirrikama, uopšte,
alli !pokaz Ulje svu poz·nat>u snag.u g. Krležina ;»arrnaha, vhillj.e
i dlubine«, .mati'a u nj,oj !pisac »preteruje 'u ekavštini«. Sli-
č ć se uz ,to osvrnuo i na priloge Augusta Cesarca .U
ovom Ibroj u- .,Književ.n.e Repu:blike« i na kraj u č »Ne
ć II ,t o da li su idej e koje ovi ·l j udi iznose č ili ne,
o.dnosno da Ji. se mi s njima .sl'aOŽemo. (svak ima pravo da se
bOfl za svoje 'uverenj e) mora im se priznati muška 'horbe-
nost, ismeno i d1Jlbo.ko ć dru5tvenog zla, č ovi
mladi hterati viso-ko đ č nad l alkom roho-m onih moder-
nista" 'koji su se stavt1i i!zv&n vremena, izvan sredi·ne, izvan
č č 'koje !pat i. «21
U ob1asti č k nj;i.ževnilh \p rilika ,sli-
č ć je tiih go,dina pi.<>ao u , Narodu«, por ed ostaiog, o
ć »lKnj,ioževtJlOffi pregledu«, o Ahmeda Mu-
lt :Lbidem. 92, 3 .
.. R. O. [pero č .. Knji· " Ibldem.
ževna Re p ubllka«. - N arOO, 1923,
228
ć i u tri n,ast;aVlk:a o'bja.vio 6lama,k o dvojici musli-
manskih IPjesnik:!a Đ ć i ć ć brzo
prOrpadaonje »socijaJnih« i č č te č
iilStova ,u Sara.j€'V'U poslije 19113 . . god1ne, Č ć je, u'
uvodu č o prvom !moju ,»Književnog pregleda«, primi-
Jetio: "»To je interesantna stvar kao psihološko obeležje po-
sleraitnog Sa.Dajeva. <ll njemu ima i do<brih volja, i lk.atpi t&1a,
aU billo nikakve đ nikwkve kodektiWle pozi-
tivne individual nosti, i vrlo maJo smisla za· organizaciju.
Sarajevo je š<m""eno: u njemu se ć j bezistani mešaju
sa zapad.no evropskim ra.d'l1jama haš onako Ikao i razasute
vol je, kultivisane evrqpski, 581 oriemtalnim javašlwkom, iJ mo-
tivi'ma lbez .plana. Nema onog č što dade 05novnu i
jed1nstveJllu enengiju jedne sredine. e:!:! DOtk je :tBosan.Sku
villu«, po č 'Ovog č d ugo nosio <nj en folkl or,
ć predratni ·:t!Pregled« »rpisail.a je ona vrlo odre-
đ i obeležena sila radilkalne revolucije, unuta-mje protiv
oriental'nosh, i 9.poljo<l'Šnje [protiv Austrije«, a !bez taokve jedne
ideje ne mOoŽe uspij evati, po njegovim č nijedan č
so.pi.rs. đ :Sarajev'O, - pisao je č ć svjedo-
č ć o kwlturnoj a.tmosferi vremena-, - ć po dosada-
šnjim pokuša.jima, kao da više nema· te jednostavne i Č
»žive \Sile«, ono je mooa.ik svega i· č i svih eikstrema-.«
r priclnavao je s.rnj€lost č »Km:jižeVlIlog pregleda« za
jedan rpoklliŠaj ,više »u ota,kv·im pri[ikama«, č ć da je ikad
Ć »koji je !potekao sarajevske revoluciona.rne omla-
dine UZ č Vedilko.g ·R'aota, somelost ... dosad uvek
billa više j.edna vrlina .nego jeidna mana, jer je vezana' s ener-
gijom, ž š ć i JmJtu.ro.m«.28 ć da lIs amo Sa ....
r<i!jevo više nije kadro OIŽilvotvoriti jedne č aikcij.e na polju
č u v,rijerne kad li U vi\Šoj umetnosti, bar knji-
ževnoj, lIloi. Beo,grad. . ni Za{tlroo nisu itzi>š1i na č Slijep-
č ć je .posebnu pmnj.u obratio na š č
O'blast programa ovog č li Na sredi-ni đ Beograda
i Zagreba, - !pisao je on sa č aili i sa lPodstica.njem,
- da.na.s po i:mnaJk:u pet godL1l11o l utanja i č možda
ć jeda.n umni iPd.kret u S arajevu ć okUlPiti kohoNu ark:tiv-
.. R. o. [Pero č ć . Knjl- đ
!evn.l .pregled_. - Narod, 1923,89.2.
229
nd h saradnika kojd· ć i.tz našega. nacipnall.nag i socij,a.lnog ha-
osa Ć Igla.s visoko i ra.zgovetno ž Ma koliko skroman
bio uticaj ruupisa ove vrste još uvek, a.n ć ipak Ibiti ,koristan,
i ć ć da polaIko dO'Zlrevaju plodovi đ danas
još ć gorki,.«24
U eseju o Ahmedu ć koji· je objavio u
godine 1924, kada su se UtZ Haremsku liriku ovo.g
pisca iz 1921. postaville i Haremske novete, Slijep-
č ć je ,prvi, i valjda jedini u B05ni i Her cegovi,ni izmedu
dva Irata, i2nio. č sbrukturu stva-ramja ovog
pisca, i 'to u !kontekstu ove s tillsko-psihološke formacije u
hrvatskoj ,litera.t uri i !posebno u mu.slLmanskoj književnosti.
U h1storijskoknj.iževnom i geneiskom zahvatu ovog pisC'81 i
elkSlpresi.oni.!zma u no.vijem ffiUlSlimans kom knj.iževnom stva-
ra,nju č ć je napr avio jedno poredenje po tem,pera-
mentu: »Posle Osmana Đ ć i Avda ć č je
pevanje .d,wno !prekinula. r ana· smrt, javlj'8Jju se u Bosn i' i
Hercegovini, iza Oslo.bodenja, nekoJi&a pesnika novij eg n a-
raštaja. Hercegovac gos p. Ham'Za Humo mekši, j e i 1j uba-v-
kao i Osman, a Bosan ac .g. ć vi6e buntovan,
kao i A nakon ovog o.pažarnja č ć je i Mu-
č i Humu stjij.ski i duhovno č ,uoikvi1l'u
ekspresioni'Zma., š ć 1stov.remeno da. to genetski
motivira: »U para'oo.k.su sa da.lekom zaostal oot i svoje mus'li-
man.srke sredine, - objašnjavao je on, - i kao da je na-
dok,nade, oni se bacaju svoj im stilom đ pisce hipermo-
derne 'kao izraziti· ekspr esionrlsti. ć obojica u stihu i u
prozi, oni II svojoj !bujnoj fantaziji i bujnoj č kao da
izlivaju' nagomila'nu osebl jivost booa'1lSkog islama, ose-tljivost
koj a je dosad imala dosta gospod.stva da se razvi,ja" alL m3llo
veštme da se kaže.« Na. kralju ovog dijela uvoda č ć
se Jconcentri.rao na ć ć ujedno s voje
negativ no đ !prema njegovu č do-
življ,a.ju j tz:ražaju svi jeta: ć u knj iIževnost pod tim
\'Jnakom, g. ć č se nekom svežmo.m novo
č mašte; ali pokazuje il neke mane kOje su č za
.. lbl.dem .
.. Ra dosl av Oblak [pero č
ć Ahmed ć (Ha-
230
r ems ka li ri ka. Zagreb, 1921. - No-
jemova đ Novele, 19t4, Zagreb. )
- Naroa, 1924, 25, 2.
l
mladosrl:, č za epohe pr elaza, č za ekspresioni-
zam. «26
Sam je č ć obj-a5nja.vao na razini
his torije Iknj iževnog ponavJ.j,ooj,a., kao TIO.vu verzij-u č
kog »Sturm \lind Drang-a .... , 'Pa je, n.rukon· iznošenja, obilježja
ovog pokreta, pisao: '. Nešto č dešava se na jednoj višoj
ravnini i danas. Ekspresioni.zam je df'rugl. »6tUlTm und Drang«,
- sa svom rarz1ikom koja- je 'Ileminovna posle 1'50 godina.
Isto samopouzdanje isti indi vbdua1wam, ista buna
protiv protiv kr itike, protiv logike i č
kao .protiv socijalnog por etka. Ista bujka č LrO'Illije, !pa-
tosa. KoJiko god ek..<:wres ioniste po.ka'Zu1.u naklonost prema
krartkoj č koj a, je nalik n a č iskru, t oliko su
!)kloni da ,puste da' l uta, 'Pa. Č i !ela se :ismeva' ilogici
i ralZumu. I slcicmi su d a ,za maJe i č stvar i 'U!Potre'b1j,uju
nazive kr'LWne i č da u svakom malom žwotu vilde
predstav,ruka - Kozmosa.«21 A pooli.j e te ć am.'3Ilogije
č je n aveo j ednu , hosa.noS.ku lokalnu.«, € Ć San-
ć iz wemena č prijelarza hz folklora u in;d.iv.i-
duaInu umjetnost sa ć kao predsta·v.n:ikom
ekspresioni zma, i č ć ,im kao. č :.iLstu nava'lu
emocije, mašte i .gla.go'ljivosti«, alJi. ISa jednom g,la.vnom ralZ-
li'kom: č su 'bili više ,žeruslke ć saon:ja'}ice č
vrste, {fak 5Vesno ć da svuda iskažu neku
muškost bunt. Karl. gledaju na ženu oni su rnužjaci, kad
g,iedaju na društvo onil .su 'buntovnj,ci. Oboji ovi pioneri. ver-
baln i 'Su i ip,wl.i.veni, a-li sa r3lZldkom što \Se č poka-
zuju melmim č đ a elkspresion.isti d ivlj.i jim i crnjim
nego su u st vari. Mladi Š ć kao da se uvek ,bojao da još
nije dovoljno neža·n, mladi ć kao da se !bojiu d'a
nije dovO'ljno ja.k j j grUlb.«28
U Haremskoj lirici ć j e, po č ovog
č još i sam č je.r .mika »nepo'Znato i tajan.-
stveno žena č s u č ž »t ugom ,preiJivene« i
č mi,arctost č !kroz život 'kao kr olZ dugi grob, zalfo'bljena
kao 'pod'rz:-emna .reka«, aH sa Č ć versLfikacijom. Me-
đ kroz to nesigurno 1P0vooanj e, ć ova.j č
II Ibidem.
" Ibi dem.
,. Ibidem.
231
»ekspresio,ni]zam provejava«, pa. '»ima [pogl(ie!koja s-trofa illi
CEla pesma sVE!Ža" sa figurama. ć j novim« kao što je
pjesma Hanuma, .»na.j lepša u '2fuirci«, ili .. snažan OIPis crnog
i 'Zlosi·utnog mora u noci", u Pogreb. č ć na.j-
zad, ć đ sa prethodnim rn'U5limanskLm
pjesnilcima Đ ć ,primj.el:uje d'a je 'u
njjh ,:tsevdalh Ibio neka [pozitivna vrednost, đ koji
oovežava«, ook we .dalje ,i Vlidi soci-jamu bedu
ha-remac, I» kroz njegovu ha.rerns.ku litriku kao da pevaju ro-
č la/budovi [koji mr.u-«.29
i socijalno dbeležje dominiraju ipot{puno
i u ć knjizi-, u IZlbi'l"cl novela, - đ č ć
sa odibijanjem !prenaglašenog đ i' stilSkog in-
tem:j,teta kod !pisaca ove škole. - Brevilranie i mut1javhna
lj'll!cLske č !posle Velilkog Rruta. osetilo se ovde sa bolom
i besves'ticom. Zivot je kao Nojeva. đ koja luta· u potOlPu,
bez .krmrunooa. Tonu sve vre.dn'Osti. Pisale ide od socijalne
1eze do č ceo ovaj itrodilmemiona,lni, objektirvn4
svet, nalik n,a ·kakv·u č [posuJdu, ima· da, potone
II svem1r,ll'. Ptisac ć da veruje u nj . PostQji samo on (autor)
i njegova svest. je gOSlPodar u ,svemi.ru, a Ja sam
jedina SvJ1est u njemu ... Ja ć da 'Cij;eli kozmos buKte
izražaj moj.e volje i moga go;wodstva . . . šta, je Bog? Bog je
definicija- mene samog ... 4C Indilvidualli!zam daklle nadwvall' do
skrajnNl grarnica nekog solilJ)silzma:.«80 lA ikao iJ.u.sbradju ovog
ilskaza i lSocija:lno e.kspresioni'zma Č ć na-
vooi novele Mizantrop, Robijaš i Autoportret, koje sve po-
n'avJjaju is tu .misao: .:tU' ovom drUIŠtvll' vlada tu!pi dlllh ć
aslohodni du!hovi ži, ve kao na rabrji«. »tDa. poienci1I"a svoju
misao, - piše ovaj č - !pi.sa.c .svQje jum.aIke vow .kroz
tamnicu, mržnju i :kroz :pravi .deli.rid, be;;nillo. Bi,vši
trabunja !pijan- o 'užasnoj osveti, i želi da se vrati Ojpet II
tamnicu: tamo bar nastoje da od č č zli..kovca.«31
ć na estetsko- i.zraža.jne karakteristike zbir.ke No-
jemova đ č ć je !pokazao više č oštrine, što
se vidi ć iz njegovih .prvili č !koje svojom VIlasti-
ZI Ibl<lem .
• IbIdem.
232
JI Ibl<lem.
tom for,muJadj.om upravo sug.er,iraju ek!spresion,jlZam: . Za-
vit!lana toliiko svom osnovnom raspoloženjiu, ova. kn'jaga
još je zaviblan.a !PO svom stil u. č kuL1jaj u kao bez-
brojni cmi jezici, rkao neke crne nadwve-ne ptice. Cekate .kad
ć ta ć da se smj,ri, da odušii, - a ono i::preda se redak
iz ,retka bez konca, Periode 'g, ć ne poznaju
plime i oseke - one samo bujaju, tala.s samo raste dok ne
zastre i horizonat i mozak i logiku. To je jedan stra,šan
»Schwu1stc, otak misli.c :A ,njegova vlastita predstava stila
nal-azila se u pooadi ni piltanja' »našto og, Mwadbegov.icu to-
liko č .. i u konstataciji Ikoja. je (po a ij,ni tetu bila !bliža 'An-
ć mi'saonoom im;presiOO'l.izmu iz Ex Ponta: »Mi urz:imamo
knjigu ,kao da slušamo melos a ne akrobati ku intervala ...
»Isto su tako !pre-nategnute t same č figure. Prmerane
do besmislice, Ide se do 8Ips'bra.kclja Ikoje s u., kad se 'bollje
zagledaju, d,edna »š8II'ena lažcc,32 - ,nastaViljao je č ć
i na·vodio č izr azite ć č
nk e, ć ih kl' 3Jbkim odbo,PlO- t1!Pitrum komenlta·rima.
»Ekspl'esioni.ste .ima.ju, 'tl svom -stilu, jednu izrazi,tu sklo-
Ill ost Ika ludil u, - objašnja.vao je č ć svoje shv<lttanje
strukture ć noveliSIbilke. - To je mrsko, jer
je č G. ć se ugledaJ na g. Krležu" u
č č !prL!>oveci :poiudL jeda,n 'Voz pa jurne iz šl,na
prek-o sela i gradova: »Noj.emova đ .. je a.tlljpl:ifidraia slu-
č KrJežina voza, meru, - kao što to č biva
karl se imLtiu jedna. ddbra stV-aIl",« ć -se konstatacija o
u@ooan'ju ć ć !pa i Varke Skurrle ć
na Krlriu 'PWla'vljati više fPlIta u 'krugovima, oko Grtllpe sa-
rajevskih ,književni.ka i' »Preg::teda.:, osobito u š ć kri-
tikama, kao negaJt':i.vna -kvalifikacija ovili 'Pisaca, '8 uz to i
zamjer·ke č stilu 'kod njih, koje se vide jz
mh č Pere č ć »G. ć kao Bosanac,
mQgao Ibi ,bolje d a pi!e sl'1Pski' nego što piše . . On katŽe, :fapalI'tlli
kostim«, »Itekueina' .. , ć »501 .. , »zra,k .. (mesto: vaOOuh),
ć hod .. , i t. d. Ljuto se !borim !protiv svih, Ikoj.i tvrde
da j e Zagreb n€tPrijatelj narodnog jedinstva. Ali tvrdim da
je Za,greb jedna velUka smeilnj .. a po'becU .lrn1i.žeWlGg j ezika. c
all
.. l bkt e m. .. 'lbLdem, 3 .
233

š ć ova.j ·»,fel jton '0 dve knjige mladog bosan-
skog lPis.ca«, č ć je pono-vio misao € Č na
č da je on »nesunnnjjv1 i pr avi irulena.t, sa,. svim kva-
litetima s kojim se jak talenat jav.Jja u mladosH: lbuJ,n-ost,
č izraza, snaga jezika, orig,ina,lm.ost đ ši·rok
č č oza.nos, nepo.sredr'nost«. S tom kvalifikacijom doveo
je u vezu i smisao svoj ih zamj erIki, jer »U(pra,vo zato što u
njemu gledamo jedan ta-l ena.t, mi smo se ovoliko zaidlI"žali
ć na n.jegove mane«, ·koje, u-oota1om, i.o »nisu samo
njegove«. »G. Ć treba da se otrese«, zaklju.-
č j.e č ć č s.tr ogo i nast avio s te·žnj om da
ral.a.ti vi:zira sUlskQo-;duihovne imo,vacij e koje je OQll1.io eks;pre-
siorui.za"m: »Bez velilk:e au.tQk.rltLke nema ve1ilkog pisca. Nije
sve ni no.vo ni što rngleda d a je. - Svet duhova
ć se kao zvezde i što rev.oJ.ucij-a - bunlt samo
je r eva-I uci-ja - okretanje. - Narav·no : okretanje u Ipenj.a'l'1IjlU.
Mi smo od onih 'ko.jJ veruj II u d Rlnašn.je mlade llIllletnike.
Verujemo j u g. Mwradbegoviea !pored svih zameralka, a
č nam je njegova mJaod:ost, otvQrenost, lj udsk.j gnev
nad "lllom ovog vr emena. «a4
Dok je u o.vorn eseju č ć pi,sao o suvremenom
mlLSl irnanskom !piscu samo ć starij e, iste gOidine je
u /tekstu na granici č pulbli1cisti:ke i histor ije književ-
nosti pisao o dvojici mr t vih pjesnika, Đ ć i Karabego-
ć koj i su bili »pitomo seme koje vetar zanese u oporu
zemlj.u, drveta č se cvet !prerano na prvJ ogrev
sunca, pa uvene od zaostailog mraza«. I ako su .ostali »poetae
minores«, n.jih dvojica zanimaju IknjiJžeW10g č ·»više
žrtvom života ·nego kvalliteto.m delatI, kao .qll'vi i osamlj.enq
č vesnici srpske ideje đ mlLSI.ima.nima«, koji su
»rgotovo moralli 'pasti«.3!> U Ip.rvom d.Ljel u svoga fe-ljltona S1i-
€ č ć j e zatim iZMa pregl ed Ihistorije muslimanske 'knji-
ževnosti od najstar1jdh v.remena '<1;0 ;ovili pjesni.k:a č
s posebnim Oibzirom na đ i
ć jpodv:aj a.nje muslimanske inteHgencije II
pojedrinqm fa'Za.ma, da- !bi u završniCi stavio naglasak na· život
OI đ
III Dr. Pero č ć ć l Ka ·
ć - Narod, 1924, 31, 2.
234
i knjicževni rad Đ č i K rura:begovica, koj i J.iPe v&,}u s .pato-
<SOJll islama da bi tim č mogli pevaU svome đ
sqpehvu«.311 Jedina FfeID.eksij a u avom đ na suvremeni
mwlimanski kmj'iževni naralŠt a.j billa je u završnom pasusu
ovog Iprvog dijela nrupisa. đ koleno muslima'tl8', koje
j e po$le ra.ta II knji.ževno:sti', đ nov, ć tilp. Oni
vole da II svom nacirumlizmu .ne ć nikakvih pro'blema.
i od tQga, oni dele is lam Ikao p rivatnu st var. Nekt od njih,
veseli i omi, bez \SentimentamogU, '11e ć da. č i
vu.ktu \Svoje mase, odvaJaju se migrira ju samo od sqpst va,
hrvartstva i jugo91oven9tva dalje ,prema č

Drugom, \središnjem dLjelu ovog svoga eseja ć
Je sta.v1o na<>IQv Naši musl imani i nacional izam. Tu je naj -
lPrije podvukao ruaveDSku izVcmlost č
Muslimana te njihovu ;. bosansku narodnu 6vestc, koj u su,
,po njegov tm rijel:ima, č musliman), tbar nasled-
nici bosanske drža.ve, kQj i su i ipo:d Turcima č s voju
soonou.p.ra'\mostc, ;. I:zgleda na prvi mah da bil se naši musli-
mani mogl,i navoditi Ikao p.r1mer da jezik i ras a n1su- dovol j no
obeležje narodnosti, - pisao je č ć po nagonu svoje
č č težnje, - Oni, govore srpsko-hrvatski,
od iste s u rase, ali se još i danas samo !pO izu:zetku
Sribima i Hrvatima, U masi, oni su se do Skoro zvali TUIl'-
cima, a mnogi se taiko i' daal36 zovu. To miSljenje ipak nij e
sasvim č Sto se .mase na'Ziva.ju 'turskim i.men()m, to je
!preostatak !Starih vremena, 'gde su se lj udi delmi po ver i.
Pravo ć ,i naš sI1Pski !Seljak mimi pod srpstvom č
u p rvom redu veru. Kod Srba, ikao i kod Turaka, veI'Slka idej a
' -la je zajedno sa državnom. U našoj zemlji, samo je t urska
d'rlŽa-va Ibila islama" a. srpska država. nosilac pr a,vo-
slavlja. l ta.ko .'IP. to dvoje, verSka i državna misao
u shvatanju mase. A nacionaJirlam, kako je poznato, postade
samo posreootvom države. On može IPreživeti d,ržavu (kao
n. p r, kod J evreja) ali .rokad arije 'hHo ja'ke ddave, tu
ne da j e !bilo i nacionaJ.irz.ma. Ulcr artlko, ne treb a mnogo
polagati na turdza.m muslimanskih. masa·. Valja. vooeti kako
s u ć ,m,uslLma.n&ki p r vaci? Bez s umnje, i kod n.jJh je
.. Ib\ode>m. OI Ibidem, 3.
235


birlo č toga brkanja, aH u osnovi· bosanski obegovat č
je svoju .sta.ru slovoensku narodno.st - ,bosans"ku. Dana\S ovo
mOtŽe iz-gleda·ti jeretit:ki: o 'kakvoj to ·bosans koj narodnosti
ja ovde govorim. đ ako se uzme u obzir da naoionalna
svest č .iz državne, da su nafH begovi naSlednici srednjo-
vekovne 'bosanske v.J astoele, koj a je -predstavljala bosa.ru;;ku
državu, onda ova misao izgleda manje č Ta vlastela
branila je i ,bog1.lm.i.llstvo u Bosni i Hercegovini, zato što je
htela Č svoju i, !prema srpskoj pra.vo-
slavnoj državi na istoku, i .prema č madžarskO-'hr-
va.ts.koi na sever.u i zapadu. «as
. J a na!pravilh ova,j o.pšLrni uvod da 'bolje obraz,}ožim da-
na,šnju beznatI' odm.ost muslim anskih aga i begova«, .napisao
j€ na.kon toga Č ć i: prebo na ć fa2u ovog
č razvoja., kada se u nj ihovim drulŠama· .sUlkabilŠe
dve osnovne !parole, suIta·n i islam«, č č kao primj er,
Š Č ć .i A1i-qlaIŠU ć Posebnu pažnju
č ć je IJ)QSvebio š č !pr eviranjima
Muslima·na u aus.trouga.rSkom r3lZdObl j u, razrlo'blju ... Bošnju ...
ka_ i 'v:remenu naciom.alno-kultULrne polarizacije nako.n njega,
da bi 'u' ć namarvku irm:io ulog·u Osmana Đ ć u· poli-
č IZIbi variji ma <ll v.r ijeme BoS'a.Mkog i -istakao kako
su Đ ć i Avdo S. ć (od kojeg je odvojio Avd u
ć Hasanlbegova·, omaškom kontaminiranog s nji-
me u ,p.rvom 6la,nrku) 'bOOHi srJ)skll' nacionaLnu svijest svoj:iam
pjesmama .. 'O Sa. ova-kvim č wmjerenjima ovoad Slil-
Č ć esej predstavrlj"ao je !sve osobine njegove poslije-
,pisane dj.elatnOlSti, koj:ase osobeno Ikretala izmedu
knj.iževnosti i kultu.re oj č š publicistiJke.
š ć je za 10 vrijeme n8.Sltavtijao a.kti vnost č mjj-
žev.nog č ć suwe:mena knrj iževolla đ L i!z-
Č ć sudove i: ocjene o njima·. Kada ,je u pita.n.ju trilo djelo
sa š ć slwremenih r on ga je,
đ morao PQSlIIatrart.i s morao.nog stanovišta i otkri-
vati kmjiževne nedostatke u da bi iPr edus.reo njegove
negativne efekte, što je kao 'k-nj:irževna, poJirbika. blao u tradi'-
cij i ovog lista. Ta·ko se š ć pod naSlovom Neaktuelna
.. đ 34, +-6 .
.. đ H. 3.
236
književnost, osvrnuo na doramu Milhai·lca MLrona A,.slanbeg
(Sa.rajevo, 1925), š ć č đ na· č »Posle
dve 2fbir.ke pe.sM1a' <':tZa.ratU!5It rin rah i»Romanija«) rpokušava
g. Mircm tla osvoj!i.m sk.romniJm :sposobnostima
stvo.ri i dramu.« ć kako ,je za stV'a.ra.nje jednDg Utera.r-
nog d·j ela sa· <{!emartikom iz rata po.tl1eb1lla ,:t.istorij5Jka pel'Spe'k-
tiva na stva.ri i đ koM ć mo2xia kasnije lbiU grada
za jedinu modernu etpopejfU:«, š ć je Mironu od'rekao po-
sjed{)V'anje te hiG:torijSk:-e j er da je Lma :t OO bi
svojoj drami dao i dublju psihološku osnovu i č motiva-
eLju«. »Arsla.nJbeg, gl'avni j-una·k ove drame, je voda !Mogla.-
snfu ,"Auckora·«;, koji .su na·roeito 19l5. žarili j paHU po ć
ntm .uaJ,evima Bosne, č na terenu je I1lCko vreme
držaola sl1Pska voji&ka. G. Miron je hteo da u o.bliku d'rwne
prilka,že stradanje našega 'nar oda u ·tim kraj.evima l' dade
sUkiu ovih nesavesnih koje je verski i3tnatizam
terao .pro-tiiv pravoslavnih Sl"1ba,.«40 Mironovo psihološko
obrartloženje č č .raid'a tih Č Š »nije se po-
dilgllo nad č gleda'nje naše č š na, te ža.Josne doga-
đ pilsao je š ć i č da stoga ni »cela radnjj8
g. Mirol1la 'l1'ije l.lISjpela ,do. bude .drama, a,N jiE! uspela da na
č i staromodan č oj,znese nekdl.i.rko slika· .koje, i
pored sve realnosti dogada1a, imaju II se.bi mnogo roma.n-
tizma narodne pesme·«. ,»u toj drami. - č je š ć
- nema ni drrams-ki ipostavtjoene radnje ni: potezima dram-
skog pisca crta.nib lDca.«H
Toliko sa literarne strane, - dQdao je na kraju š ć
ć II ć suvremenog .polltd6kog trenutka na
moralni efekat .ove drame. - .AJi, žaJi.bože, ovo književ.no
delo ima i jednu s,voju slabiju stranu nego što je !lIterarna.
To je njegova č neakbuelnost. Pored svih autorO'Vih
dobrih namera, ono, ovako kak:o je, iz razloga koje sam
naveo, ć više negativnog nego lPozi.hlvnog moralnog uti-
caja. č idemago.zima je dozvoljeno da na sve gle-
dajlU -pov.roŠno, s vanjske strane, a1i umetnik, č dram-
ski plsa<: tt.reba da đ iznrutra i dade unut rašnje đ

Bez l11aci()naBS't1oki h ć Kr'šit je tada pisao i o
A. B. Ć u povodu. njeg,ove smrti. .,. A. G. Ma.toš je ge-
• J(ovan) A. š ć Neaktuelna
k.n'j ii!ev:n08t. (lM'\haUo Mllron, Ars-
lanbeg. Drama u pet Sara-
jevo, 1925). - Nar od, t9:4. 16. 3.
., DbI<1em.
.. I bidem.
237
·ni,j.a1ni č i č č klrUiŽoka t. zvo bo-
hema, ·lj,ooi sa mnogo talenta a malo ć j, ć
pesn.ilka. koji su i ć stva.raJi, i su se iaruUeTesova:li
za tako neznaitnu i suvišnu stvar kao što je jugoslovenslka
knjii<.ževnost, - Vzvještavao je š ć .ga afimtetom i zanoSOinl..
Posle č smrti ULder.1ka Donooinija, .pi3ca :. Ludih
č i :.Gogoljeve smrti«, udara grom i u poslednj i j.ugo-
slcwenski izda.nak Ma'toševe kruliževne Kroa.cije. Umro je
Antun Branko Š ć 2. IProleterskog praznika.
Umro Je u Ibolnid, od ·t uberkuloze 1. zapalenja mozga·. Bilo
mu je dvadeset i šest .god.ilrua..«43 ć ,. ljudsku i č
sudbinu« koj u je Hercegovac Š ć »vezao za taj U"aS kul-
turn·i centar, Jcoj:r se je ,baš u to vreme, usled rata, knjižeWlo
i nacionailno skoro uml'1Vi'O «, i njegov č radiaka-
lizam« tl! č koje je pokretao, ć u susret ne-
č lil.'eror.nom smeru koJi nam je II
ono doba biO! Č u .sV'aokom 'Pogled'U« ć t ako
o ovom knrjiiževnom pokre-tu druki:ij.e Qd č ć -
š ć je pisao o ć s razumijevanjem i književno-idejnim
pr.i:hvata-njem: Š ć ta.lenat je stalno u i
ć .se na nekoliko (polJa: u lirici, .gde je oo Č
misticizma dospeo d.o č
skog .spi.r itu:a.Jizm31 i do socija.lne rezignacije u cioiclll'sU »Si-
romasi «; II .kri tici, JmnjJ.ževnQj i č koja· je katkada
p()Ila.z.i.la od gotovih !SudoVa! i iz,g'Jedala· prestroga i rneiPl"1a,vedna
(o Narzoru, o ć >aJi je u vek imala dUJha ,i bi:la il'zlraz
jednog s1aulQv.išta'. - SimilcSev staw pr:otiv s tarijih knjJižev-
n·ika nije .9tvar za/kUllisniJh i č nego je č
za problem dveju ,generaci ja u našo1 .killjiževno-sti.«H :. Biti
alkt uelan., razumeti smisao, i težnje vremena, i na njiih du-
hovno reagira-ti. -bila je stalrn:a' i velilk3J želja ovog V'anrednog
č isticao je š ć kao da je !pri tome obkrivao i samog
sebe ill Itih ·ranih godina svoje č dJ.el arnosti. I pri-
ć ć da ovaj pjemdok II svoj'im č akcijama
nij_e ian a<{). dovoldno :.objekti vnosti da' stane na č jednog
pokIreba«, on je č sa duhovnim sugla-
sjem: :. Inleileklta i srca je imao.« .Sa ć je naša k.nji-
" J [ovanj A. ć + Pesnik A. " l bJ.dem.
B. ć - Narod. 1925, 35, 2,
238
ževnost izgubiJa mnogo v.1Se nego što \Smo u prvi mah sve-
sni, - zav.rša.vao je š ovaj .nekrolog č književnog
priznanja; - lirl.ka naJjori.ginalnij.eg misaonog pesnika medu
mladim, knji.iževna· i Č kr.1tj,ka i.nte1igent nog pd1e-
č vanredne erudicij e, Zagreb svog jedinog književnika
koji se Ibrinuo 2a njegov litterarni renome. ć je nas.tojao,
svoj-im č snagama·, ć nivo .savremenog č
stvaoranja u Zag.rebu. Njegova s.naga je 'bila ipak da
stalvi u pokret sile koje nUruju. Poole ć su nade joo
manje.«45
š ć se II istom Ibroj u .. Naroda« osvrnuo i na pjesme-
zbirrku Ha.,. aki.,.j (Sarajevo, 1925) Bože N. ć pje-
snika ko.jeg poslij e (l1.jegoV'a č š ć u Knjizi drugova,
osporavati pisci ia kruga Gr Ujpe sa.rajevS1k.i!h knj ižev;ni·ka·. I ako
je š ć (pre.ma ovoj zbirci kdtWki stav u smislu
dileme »!poezija ili !pOZa« u njenom .idejnom .sadrža.ju«, sma-
Ć tr.:: lo d'a' .9ti.hovi ovog ml adog č . ni iz daleka
nisu 'tako č ikao što Ibi se s.uditi po formi pod
kojom su izdati«,"6 - on j e .na. kraj u istakao da II :.ovom
idejnom haosu, pored lažne NiI'vattle, naivnog ,deka.dentizma
i č neukusnOlSt.i:, ima i tzrna poezije« .• 1 r adi t ih
neJro.Ji.ko uspelih 5tiJ1ova, koji Ć na tragQve balenta·,
na nesigurne kora.ke č koji !krenuo nekuda, a. sam
ne 'Zna 'kuda, mi .beležimo ovu napisao je on na
kraju. Ono je š ć zasmetaio II ovoj z.birci bila je teŽlnja
za profanimmom, kr\i.iškom ć u -stvari, idejna· osnova
ove liri ke, pj esnikov ,. životni nazor «, koji je po nj egovu
opaia.nju, bio nedooljedan. i uz to nedovoljno dubok:-:. Nje-
gova misao još klizi po !površini i se zastavJja na
va'njs kim manifestoreij a.ma. !Života, dQ fbi mog.Ja. bi H dUiboko
int-elektualna, - ć je š ć - a, n jegova Hr ska·
ć možda· iz .istoga raZloga. iegI.ledaju više kao egzal-
tir.a.noot i· ka;prisi bez do.volj-no č duha. « J II [potvrdu
svoJe ocjene poredio je stihove duhoVJlog 8!ktirvizma i2 pjesme
Vina ć i stihove .ispraznosti svi h nastoj a:n:joa sa poen-
.. Ibid em .
.. .Jfovanl A. č Poe7;iJa ul
poza. (Boia N. ć Hara-
k'irj. Sara,1evo, 1112$). - N arod , 1925,
SS, 2.
47 Ibid e m .
239
tom :&jedini spas je za nas harakiri«,48 ne ć ć drama-
č duhi.nu č pO'bulfle koja se đ up.r avo u
OVOllTl 7Ibi'l'lke.
Prama š č prik ar.:: ipjesmozbi rke Ar hipelag
snov a koj,i je 1925. Qlbj av:ila· .u ovom l istu Verka Š,kurla-Ibj it
biO' j'e pr ava IPj-esma u prozi, iczrarz: poetskog suglasja, rezo-
nanca pj esnikova doživljaja II jednoj ženskoj duši. »lde
k nama j dŠ jedan ISa maJen-oga č s-nova! V·ij u se oko
njega 'belJ', ŽUlU, modri, zla'tni ·i srebrni Ipejsa.ži. Zvezde su
papadaJe na nj.egove !pute. [ ... J Na ovu našU' č banuo
joe 'eto :pesnLk, Miroslav FeLdrrnan ... « 1iaIko je pi.salla ova sp.i-
Đ ć i č ove pjesme. ':& Pesme
Mi:'roolava Feldmana· su pesme mladoga č On ide kroz
dane, on ·h o"ot noc·i. Z8!.' La.jkuje. č iiiI'oko n lt;lt vonmih
prati sve smerove.«49 I taiko dalje, sa mnogo st iholJla ·itl rz,birkc
i vlastitih poetskih 'pa.raarar.::a, 'beoz č primjedbi i bez
i.nformacija o tpj esnri.ku, 1zUJZev da je autor još jedne zbi.rke
pjesama i· dvijou gro,tesk.iJ da je Arhipelagu. snov a veoma
prodtlbJ.jen pr edgovor n8(pisao BOTLvoje ć )o u svom istan-
č stilu«. T8Iko je, .u šLroko:m ž č ra-
od Ikr.i1ike preko ,eseja i 'histQI'ij.s-koknj.iževnog z8ipi.sa
sve do književne rezonance i tople sugestije č list
»Narod« IpratiOo pojavre, pisce i njihova djela od ikraj a 1921.
do 1927. 'godi.ne, ISa !prekidom j ed1no "ll' 1926. I kritil:ik.i, sa
ć đ potencijaJom i'dejno-estetskih i driWtveno-
... ,swwova, i č č pa rpwblici-
č ieljton :&1Na.roda« Uilio se, sa svojim sa-rad-niiCLma., godi ne
1,927. II (ponovo Ipokrenuti "PreW.ed«, i to pos.r<edstvom jednog
od vloonj.ka dr Nikole ć j Jednog od urednika· Jo-
vana š ć koji su !bilL prisutni i u jednoj i II drugoj !pu-
blikaciji.
snova", pesme od Mi r oslava Feld-
.. Ibldem. mana. _ Narod, Uz!; , 874, 2 .
.. Vel'k'8 č
240
KULTURNOHISTORIJSKI KONTINUITET!
(1918-1930)
16 - Književni žjvot ...
1. IK.ALENITJA[t J Č .. PRQSViE'l\A« KAO KULTUR-
NOHISTORIJSKI KONTmUITETI IZ AUSTROUGARSKOG
RAZDOBLJA, iKOJJ U Đ VREMENU PRO-
DU3AVAJU I DALJ'E Đ SVOJU NACIONALNO-
.,pROSVJETNU ORIJENTACIJU.
Još u posljednjoj godiJl1'i ratnih 'Zbivanja izišao je II
Zene-vi :.Prosvet a. AJlmanan za .go.dinu 1918«, a imalo g.a je
istoimena dr:wštvo č Srba II .redakcijri.
Pere ć € Č ć Ikoji je, <kao svoj Iknj,iže<vni
pr:ilorg, 'll·a uVQdoom mjestu o.'bjavw pjesmu' Beli kralj s pod-
na.slovom »MaJrci a fwnehre«, rpOl!lpuno II duhu za,v1'Šnice vla-
sti.ttog urednicSloog č na kuj,u 'almanaha, ou kome piAe
o svojOoi suvremenosti kao o č opela bez kraj a, li gde
nam n.a.ci:onalno ć dobiva dubi ne reLigije«.1 U ovom
č č izra.žena je .u č
jugoslavellISka. orij.entacij:a ovog koji je iz .rata stu-
lPao u vremena mi-ra te II podtekl9.tu gradanska društvena
ideolog.ida i ž wsmje1'enje koji s u bili II
punoj saglasnosti sa ovim shrvatanjima. ć č
' .od [f'(,>ro č Ć godin u 1918, Zeneva, st r. 363.
Sta sad? - Prosveta, al manah ul
po'kojnog Riste Ć iz posl'j.ednjeg walendara, »Pro-
svete« 1914, Č Ć je sa zanosom pisao: '»Nacio-
na,lna soriidar-nosrt koju ti, iR1sito, JWnostaltov3Še č 1914, po-
Ikarzala se danas u nes'ra.vnjwoj meri. Danas nema pokreta,
'nema Javne č gde ne Iradilm:o i ne govorimo zajedno, ne
samo svi Sflbi, nego svi Jugo.slove:r:ci, II Dunavs koj Monarhi(j:j
i izvan nje. [ ... ] Tvo,j,a zavetna ideja, ideja na.šeg jedinstva,
\lOš jedi;na može da nam grdne rane 'zavije: i ko bi taj zavoj
.sada rask.iuuo, ['&Skinuo bi n.aan, boj:iJIn se, životno bi3.o.«2
0» ••• Danas vllše lIlego ikad - otvarao je č ć perspek-
,tivu ovog drlliŠtva u poratnim v'remenima· - potrebni su
nam baš oni metodi č je model bilo društvo Prosveta odu-
'\Tek: demokratski i široko zasnovan rad u narodu, privatna
inicijativa, uzvišenost iznad stranaka, pOitvrdiva'lloje jedinstva
stvarnom zajednicom u kulturnom radu, koju lIlam ništa
č ne može. Prosveta Ikoja je od uvek širila svoj :pro-
gram, danas .ga širi još više: {pa ako je 1912 !predlagala da
se federal1išu sve srpske ku:!.tw-ne ustanove, ona doanas te-l·j
da se što pre i što više vetZuje kulturna a1kcilja svih JUJgo-
slovena. Ona predlaže da se đ Hrvatima oi Slovencima
stvaraju onga<rili:ad;je 3Jnalogne njoJzi, koje .bi se !posle mogle
s njome da vežu. T,a.j ' jugoslo-venski ide3!l, wzvhšen iznad
.svak'e č ć i ć i te me.tode rada. za sami
narod, !Prosveta želi da· pr:opoveda i Qvim Almanahom, svo-
Jo.rn Bibliotekom, i ,s.vojom celom Qr.gallliza.cij,om.« A zaltim
je č ć ovo .društvo ISvod.io na njegovo bosan.skoherce-
Č i,<,:vor1šte: u o-no.rne središtu našeg naroda
g.de je č rarbvoj imao :najman.je maha, ali u sredi5tu
koje je 'od uV,ek pa do danas 'bi lo najv;i.še ugroženo i natj više
stradalo, Pros,veta je baš iz toga naslednog bola mogla da
ožwotvori onu primern.u moralnost, a to isto njeno
poreklo đ našeg, Istoka i Zapada, na-
menj.uj,e joj .uJogu i č njene metode jednako
č Illa. o:be st:rane.«8 I lkao ć progl'am za »!Pro-
svetu« č ć je n31v'eo pozdravne č iz ' '»Journal
des D€ibats« (17. III 1,91:8) lli vezi ISa stvaranjem đ
lige (LLgue ci'vique) E. Denisa II Fra.ncu.skoj: »Ljudi od r-ada
• Ib1dem, 361. • Ibidem, 362.
244
duh'Ovnog i od rad'30 Wesnog, gazde i posluge, 1lrgovci', indu-
str1jalci, rarcLn'!'ci i selJaci, [judi ikoje č 'r:8!Zdvaj:a' razlika
,staleža i shva,tanj a i vere - rSvi za.je.dno sudeluju u jednQ\j
višoj jedinici ... «'"
S o'bzi.rom na ovakvu dr,uštveno1PO'litifku đ
shvatljivo je što j.e č ć veliki dio ovog almanahar po-
s vetio Č jugoslavens.ke č .sadržine, č autori
billi istaknuti jugoslavenski č i dr:l1t tveni
medU! nj ima i nek,i od ·najjpoznaJt:iji:h z8Gtwpn,iJka jugosla·venske
č i.deje, Č J ugoSlaveniSkog odbora i JugoslovelJl-
skog kI1Ulba. TaJko se, nafkM č ć 'Uvodne pjesme Beli
kralj, redaju, II odjeljku »MiSlli 1 đ pril.oz,i, dr Ante
TrUmlbU:a, lPok. Frana :SUrPL1a, d'r Korošca" Jovana ć
Mil. R. ć Jov. ć M. Đ ć Luje Voj-
ć Koste ć Tih. R. Đ đ ć Andrije J. Ral-
ć Bra,nlka ć Bogu.milla VOIŠnjaka, M. Draško-
ć dr Božidara ć Mila,na GI'iola. Jevte DecU,jera
(Jugoslovenske zemlje kao bedem đ Istoka i Za.pada)
dr Mirka ć Hasana Re'bca (Muslima.ni u sjutrašnjoj
nam velikoj domovini), dr Ivama Gmajne-ra·, Mila-oo, Cemeri-
ć i Nikole ć
I odjeljak ,»Umjetnost« ovog almanaha po sastavu svojih
književnih č više je jUl,gosJ.alVenski nego bosanskoher-
Č pored pjesama AJlekse ć {Naš apostol, ob-
javUjena i u ""KnJ.j,iževnom Jugu« ,za januar '1918) i vet po-
kojnih Vladimi,ra ć ć (Snovi) i Miloša ć
ć koje uokviorujiu 'k.ndhževnu sadržinu. ovog odjeljka,
javljaju se stihovima' S. š ć Božida,r ć Jo.s]p Kosor,
Todor ć D. J. ć Milasav JeJ.i(:, M. ć
a prozom B. š ć te esejima o umjetnosti č ć i Vla-
dnsicw č ć (Jugoslovenstvo u savremenoj književnosti
č U odjeljlku »Ven.ci« č ć još objavljuje
č č ć i ć a Bo'židar ć 'l1'a;pis Mlada Bosna
iz ć objavlJenog teJio;ta u č ibroju 'l)Z3Ibavn1ka« 19.17.
Odjeljci l»Naša strada'Thja«, »Jugoslovep.ska akicija«, »Neko.}iJko
podaJtaJka« i »Knjige« s·a Prilogo.m jugoslovenskoj bibliogra-
fiji danahjoj od Uro§a ž č upot;punjavruj;u jugoslavensku
, IbIdem, 362-363.
245
Č strukturu ovog al1.mana'ha os !posebnim obzirom na
ulogu Srrbije ll' svjetskom ratu.
Imarodni almanaoh« ».P.r-osvetu:«, .koji je obja.vljen 1921.
u Sa.r aJevu, uredio je Pero č ć lPOyPU!no II skladu s poj"-
movima istak,Jlutim u -njenom podnaslo'V'U, a. u· napomeni na
kraju kn:jiJge iiZnio je kon'C€tPc i>jw ovog alLma.naha »kao jedne
č knjige č i izvinio se onim piscima č j e
priloge rpreštmljpao bez njihove prethodne .dozvole, >Ila što
j.e bio đ Qer je gg. saradnika. bio .!ij)or i ne-
dovoljan«.5 I ov'aj alma.nah, ,bez ik·aJ.enlCiarijuma:, !podijeljen
je u n ekoliko odjel'jaka 'u' kojima su gruplirani prilozi. Ured-
ni'k je naiJprije ul č SV.etosavske misli iznio 8!Po'l:ogiju
sVeltog Save Ikao nemara. 5'f!pSke ć Kad je vri-
jeme đ srlPs.ke cLr:žave i rasUjera:lo stp9ki narod', os"baJ.a
je, po č č kao ».iletealna đ ... Sa-
vin versko-iprooVeltrui sa.moUfpravni manastir«. ć
ciona'Lne vere i nacilOnrail.n'e pesme, - !pisao j-e on č na
mjesto ranijeg jugoslavenstva srpsku nacionalnu ideju, -
sr:pw narod, jedini na đ č jie duhovnu vezu sa
Sredn'jim Vekom. To daje noooj da·naGnjoj civiJirza.ciji, ma",
kar i !priprostoj, duthinu veko%.«6
U odjeljku Iprvom ob}a,ylU,eni su č č dru-
štvene i IProsvjetne sa'liržine, č su autori dijelom
bili 'Oni isti iz aIlrrnanaha. rirzdanog uZenevi ,1918, ali L putbliL
cisti koji SU' neposredno pCM3LLje ra,ta iroavalL i ispurnjavaJ.i
srpske listove u Bosni i Hercegovini; pored ć Slobodana
Jovanovi6a, J ov. M. JovanQvi-Ea, Ni·kole ć dT Riste
ć Vase ć s·arraduju Stevo Zakula, d.r Uroš KruJl.j,
dr Jovo ć J ovo ć Aco ć Đ đ Peja.no-
ć Drugi je nosio na",}ov »Umna zruba.va.« a u njemu
su J1ašli mjesta,. pored narodnih umotvorina, č .o Srbiji,
zatim proze Jovana ć Miluti'na, Ć Ive Cipirka,
r atni. zrupisi Vojhsla'Va M. ć i Henr.iJja Batbussea,
a urz njilh, od ć sa,radni,ka po jedna
USjpomena VasiJja đ ć i dr RioS't e ć te ć
odlomak i.z Ex Ponta. U ć od1eljku IPod naslovom »An-
• Urednik rpcro č ć Napo-
men'a. Prosveta. 'Ilarodni alma-
nah, Saraje<V.(), 1921, t247].
246
• Urednik [Pero č Ć
savske misli. - Prosveta, narodni
almanah, Sarajevo, 1921, S.
tolo-gija !pesama o ra.tovima- đ u mnoštvu rodo-
lj lllbiN.ih pjesama, M. Korolije, S. ć Sv. Stef·ano-
ć Milurti.na ć V. ć đ lOisa, Stevana
š ć Milosava ć Milwtina ć i, "drugih, nalaze
se i pjesme ć i č ć Nakon cdjeljka' ,. Pesme ul na-
r odnom duJhu«, u kojem tie .dart; i $Pilsak :tknjiga iz koliih smo
vadili c kao zanimJji va panorama Sll>Ske ć č
djelatnosti od J9.14. do 1920, slijede drugi veoma zarrLmljiNi
dijelovi ovog almanaha: . Svets.ki rat«, ll- okviru kojeg je da/ta
kronologija đ u ,prvom svjetskom ratu s posebnim
obzlrom na sI'JPSIke Ibor'be, izvodi ia: glavnih č po-
č dokurnena·ba· te .• j'Ugosl<wensk.j dokumenti o osl1o'bo-
đ 'ZaUm, -,.Prve knjige za Č ,.Za. poznav..a.nje

U odjel jku . Prve klnjige 'Za č Vasa ć je obja-
vio Spisak knji ga za č č knjižnice osnovnih škola, II
kojemu \Se đ č ii tri naslova Ipreteeno srpskih jo
nešllo manj e ev.ropskl h, osobi'to ruskih pisaca naJ arze samo
dva hrvatska autora: I'vana ć ž ć i Vlladimir Na-
ZOi. Nalkon ovoga ·jzbora objavljen je Spisak najpotrebnijih
knjiga za male naTodne javne knjižnice od Đ ć
sa podnaslovom JI jed·Ml 1predllQg za ankeltw. U dijelu ovog
spiska \5a oznalkom »Narodna kn:jiževnost snpsko-hr.varrska«
od č knjiga ll'a'veden'e s u č zbi·rke srpskih
narodBi.h Ulffi()tvori;na i od sIl>Ski.b. SkUfPl jafa. ili radakto_ra. U
dijelu . Umetna k.nj ižeVlIlost s r!JlSko4uvatskac od lpede6et i
jedne knjige navedeno je samlO (pet dj'ela. <hrvatskih pisaca,
i ilo f>.3lSkog Pod starim kTovovima, ć Smrt
Smail-age ć iNarzorove Istarske č i ZLatarevo zlato
Augusta Senoe te Antologija nov ijih hrvatskih đ č
u frtdaruju Sr.pslre knj.iževn"e zadruge. Sve ostalo su djela
sIjpskih piS'aca, đ kojima su iz Bosne ir Hercegovi ne Ko-
č ć Jazav ac pTed sudom i .:ibilika S pLanine i ispod planine,
ć zbirke Pesme (SKZ) i Na starim ognjištima (pro-
sveta, !Sa.r8!jevo), a l.rZ to 'dva. almanaha. lt\Prosveta«, orl'3.'j
ženevski iz 1918, i suvremeni ,sarajevski, u ikojem je i ovaj
·s.pisa1k objarvJ.j en, ir.!: 11921. godine. Ni jed·nog hrvatskog niti
muslimanskog p isca iz .sosne i Hereegovine nema II ovom
popis u, č ni Đ ć U o'bh,s'ti . Svevska kllljižeV'l1osh naa\.
247
više je ruskih pi.saca, a IPod naslovom Č knji.žev.no9t«
stoje usamljeno dva; djela h_rv·atskih autora, č Naše
nebo i š ć Hrvats.ka povijest, oba. II izdanj u Matice
hrvatske.
Na kr aju ()Vog veoma Č đ almanaha za· r3lZumi-
jeva.nj e medlllratnog knj iževnog života. Bosne i Hercegovine
nalazi, se odjeljak »Z<t poznavaIl(je otadŽlbine« ll' kome je
objavljena č ć ,ra.dn1a pod Jugoslovenska.
Opis zemlje i naroda prema knjizi La Peninsule Balcanique
od Jovana ć a po odobrenju gospodina pisca. Ovom
radnj,oun je lli knij i.ževnoi život Bosne· i Hereegovi.ne izravno
prodrla Ć virzi,ja' h istorije jlllgoslavenskilh Illaroda te
njegova č teor1ja sa č š karak-
teri.zacij om jpOjedoi nih .tipova naroda II !pogledu naravi «,
đ koj ima se na prvo mjesto č tzv. dinarski tip. Ova
teoriJja, I'> a č o jugoslavenskom jedinstVlU, ul 'razli-
č refleksima je !pfod.irala' i u iShvat3ll'lje jwgosl;wenSke
ku:l. ture u periodu đ d va ra.ta, II književnu esej·istlk.u
i Ikritiku ipa č i II poetilku pojedinih pisaca" sve dok se,
sredinom tridesetih godin<a, nisu č č i č
irlražava1i u č pufb'licistid njene ikolIltParativn:e ko-
incidendje sa č teorijom f ooil'ml8J. Kao osnovne
cnte .dinarskog ti/Pa« 'u OV{lm č su navedeni: :ost:3Jrinski
č živata, manj i- uticaj stra·nih civiLilZa-cija, svest o narod-
noj tla1ednici, junaštvo, vrlo ja-ka tradicija, svest o svojoj
državotvornoj ull.ozi, 'energija' i osetljwost, seta.«
i t uga, da.rovitOSlt, idealizam, jedino č isticanje krsnog
1mena. Gradovi! su ovde mali (ispod 100.000 stanovnika),
skoro je svak \Seljak. U nep.restanom dodi ru s prirodom, u
bonbi iS njome, on je sVež, izrlr:rujiv il s bujnom maštom, a
zadruga'nski i ,plemensk.i život č je kod 'Illjega nego igde
drugo. MaraJna č u ži·voJ!;u i tL .pesmi ć je nego
igde.«T 'Ove osoJbine iSU obj.ašnjene hi'storJoom jer je_ »južni
t. j .. dinarski' deo n 3Še zemlj e ... i naj;manje
č a , .tamo su Ibežadi i č narodoi pred nama
i .naš na'rod pred drugim č i 'bolje č svoja
• Uredn1k [Pero č ć Jugo- - Prosveta, narodn1 almanah, Sa-
slovenska. Opis zemlje l naroda. . . raj eva, InI, 234-235.
248
obel.ežja·«.8 JU dinarskilm se, prema iskazima II ovom
č .naj bol je č patrijal"hal n.i č ži.vota II o'blilkll
veliki:h ć zadruga i velikih plemena. »Tu' je rasno naj-
č li č deo našega na.r o.da, č u Hercegovini,
Crnoj Gori i Sumadiji. Bmnij i t ok samih prirodnih doga-
đ i slobadnijj č lj udsko.g života, r azvili su tamo maštu
i osetljivost naroda č nego \JI drugim mes1; ima, tako da
je tarmo kolevka naše narodine '\.Ulletnosti i slobode.«"
U osvrtu na, Bos nu i Muslimane .u č se karakte-
č is tiCe, .§to ć se đ koo etnopsilholo§ka. crta mu-
slimanskih lilk.ova dugo provlaciti \JI djel ima č Grupe
\Sarajevskih kIllj.fževn!ilka: '»!Booanski oblik [di narskog tiJpa·,
M. R.J ,poznat j e .kao nerpokretan, č tvrdoglav, iz-
držlj iv i ja-ko naci.onala.n. č ć oblik ima nekoliko
lJ.Padl jivi!h orta. Kod t ežaka·: pokorna- ć raj e i neznanje,
a !kod plemstva naklonost za ć ,»csevdaJwm«, i star i
vlas teos ki ponos i viteštvo. Svj veruj.u u po1fpunu ć sud-
bine (!lt.smet), vera im je i'l1lad s Vl!ga, gJeda,ju u Ca,rigrad
i preterani su č Cesto su .se naši. Muslimani bo-
r ili i protiv samog sulta.na l1ljegovih novota.rija. đ ...
tim, treba ć prevash.odne primere iPravedJnosti i dare-
žlj ivosti Jkoji se kat kad sretaju u ovOJn tUpu (," duševni' Tu.rci .. ).
Tek u novije weme ,itzbija· na !površinu đ Muslimalliana
pravi jugoslovenski· nacionalizam kroz školovanu O!IDladinu,
aIli je taj uticaj omladine na mu.slimamsJru masu. jo'š dosta
slab. đ Muslimanima ima mnogo prave sirotinje, fu-
kare. c
lO
'
U č o »jugoslovenskom rasnom j,edinslvu« ured-
nhk ovog aillmana'ha i polpisni'k ovog č je naa>isao kako
je »od -Marilbora do Soluna:, od č do Crnog mora, je2ik
sloven.skt č . .. č da, s u odavno iezi.koslovci proglasili
ceo slo.venski n'arod 1k000J staruuje II ,tim krajevima jednom
celiJnom prema os tali m Slovenima, i daH mu ime j'llgoslo-
ve-nski «. On je dalje istakao da su i nelti, stari.nBki
kod Slovenaca, Hrvata i Srba č Č Ć iIZ te za.j.erl-
nice Buga-re č SUt IStare č »UIJl ištil1 kasniji uticaji
• Ib1de m, 233. ,. Ibid e m, 235-236 .
• Jbldem, %34.
249
raznih ra:sa«.lI »Pa i \po-red pocepanosti rzemlj išta, vere, isto-
.rije, - lPodvuka{) je na kraju č ć - o.pet su S[ibi,
Hrvati. i Sl-ovend č nake č crte. Osim jezika,
č im je neka osetljivost i- pitomost dUiŠevna) i skllo-
nOSit prema ideali!z.mw i Ova oS'e'tlj i.vost živl.j,a. je
.nego kod Rus8l, all ta.ko plemenri.ta., nego ima nastupa
plahovitosti i č prel'3JZi u đ trve!1lje. Narodne
umOltvorine slocne \su na· celO'lll našem IPl'Ostoru.«12
Ka1entl.ar »Ptrosvoeta'« IZa godinu 1922. itzišaao je kao za-
ć izdanje istoi.men'Og drUl9tva u Sara;jevu i »-Maiice
6JTPske« iz Novog Sada, a· ureldio ga je vojlvod a.nski Sl1PW,
knji.ževJrik Vasa Stajoc, što j'e p red-stavljalo !poslijeratne
srjpske kulturne sarad nje. Fotografilje koj'€" s u nakon k aien-
dar:ijutma II nj emu donesene, a i nek!r ItekBtovi u č
.,zabavnom d ijelu., IProširiva.li su, đ njegov ·kw1tU'rno-
..,prosvjetm raspon na Ljublj:amu, na iRr.i:morj.e, oo Zagreb i
Beogra.d. Te.kstuam·i dio je sa.drlavao č o drricwnom.
đ Kralj evine SHS, o Slovenijiil, !priJ!oge itl ohlas:bi
školstva i nauke posebno o F illo'Zofskom f a.kult€!tu u Slko.plju.
i Skopskom 'naocnoon -društvu, O č š biblioteci u
Zargrebiu, zatim tekstove o 'Zadruga'I'lStV'U, 'qp.štinama, Q po-
.morsbvu itd. ,Lit era·rni d io bio je siromašan i s,vodio se na
j,ednu Cehovljevu ,pripo·vitietku" na pjesmu Milete u
.povodu jll'bNeja. iNovosaookog \pozorišta" na tekBt oh ridsk'O.g
e:piskopa NikQlarja o đ il civiJoilZ adji te na jednru pjesmu
SlI'l1y P.rudhomm:ea.
ć je II č Prosveta na č svoga no-
voga dela kon.til1!Uitet težnje ovog društva Sla n1e-
govim ,predra.tnim nastojanj ima· da , P rosveta.« .. treba jednom
da !postane ikrulturno p ros vet-no drulŠtvo Srfua Bosne i Herce-
govine«, da pretežno · .. vrši ,posao naro.dIl1Oga Ć
i Ina kl"'a.ju je obvorilo per.gpak:UvUl rarzvoja. ul tome pravcu.
ć ć je !pisao o »prosvj-etnim p.r:ilikama u Bosni i
HerceogovL:rvi đ đ č ć kako je za vri-
j eme rata »ne s amo .pOOt:va.reno sve što je č pod
uticajem Sabora, nego je pušt eno sve na volju č
" I bidem, 242. novoga del a. - prosveta. kalendar
" đ 243. za godinu 1922, Sarajevo, 7l.
" Vasil j ć na č
250
bijesu pn cemu su č i š kole imwIi da pretI1Pe ogromne
štete«. :tSve srpske škole rbile su ukitnut e, ć je bida za-
branjena, a dUh k.oiJ. joe uveden II školstvo bio j e ne 'SaInO
anti5I1pski netgo na prosto pandUlrski. «H Ć alktivnoo1: na'
ž ško1JSbva J)OtSlije r ata đ je iznio ć II
&provodenj u ,:tideje narodnog jed·inst.voa t stvaTanju jednoga
jecihnstvenog tipa državljanina u naBoj Kra.ljevini. medu
:t odraslim e1ementi.ma..: koji su' :t va.spibni u
duhu •.
l
!; ,. Od interesoval1jj03. j e -:šta je II ovom pogledu č
njeno u Bosnr i Hercegovini, - .pisao je on. - Bosna i Her-
cegovina od vaz.da su !poprište vj enskih boriba. č
tenrd'encije i 'll pogledu vjere i u poglledu plemenskog imena
nigdje nijesu od uprave sa toliko istrajnosti
i vj.eštine <njegovane kao u Bosni i Her cegovini. Bosna i Her-
cegO'Vina pr edsta.w.ja-j u u malom č naše KraJ.jevstvo jer
se ni II j'ednoj .drugoj đ nijesu toliko 'llkrstili razni
uticaji našeg unutrašnjeg života kao tu. Zbog tog31 u' mm.o-
g<Qim pogledu zdrav caa:vLlak naše d-rža've ć od rada II
B09Ili i Hert:egOlVini .• 1(I Kao -!pozitivnu č rada na na-
rodnom jeci'iJnlstV1U. ,posUje r aJt a u Bosni i Hercegovini on' je
naveo Vladi'nu zabranu ,.'Svih č udrilltenja na vjerSkoj
i plemenskoj bazi ., n ali J;e kao Iglavno ·prosvjet no
iznio !korrlesion.al ne §kole u BiH odi kojih BU !pravoslavne
wkitnute, dO'k <su ostaJe č i ć dio muslimanskih,
č ć da )I ni č seSltre n'i medrese nij esu ni.kald da.vaile
pionir e !prosvjete«.IS ć da ć zakon, koji trelba da
reguliše ovo pitanje, morati voditi č o historrijskom'
ra2vitku države, o naroonom jedinstvu i ravl'l'Opravno.sti
'
vjera, đ je č .podvllka.o svoje sh vatanje
}ugosiaven.'5Ike države, koj e s e r eflektiralo i na društveno-
č sit uaci.ju u Bos ni i Her.cegovini: ,. Naša id1"Žwva. ni je
postala 1. decembra 19111. godine. Ona je tada dO!bUa samo
jednu ,dlrwgu formu, a nastala, je :iIZ đ đ ustanka.
Ništa- ne smela što je to danas država !Snba, Hrvata i Slo-
venaca -d.cxk j e UZ č sve do 1. decem'bra 1918. godjne
" Sl:epnn ć Pr08v/ etne p r-lUke
II Bosni I Hercego .... ln. - PO&llJe
đ - P rOlIvet. ,
za god. 191:1, M.
" lbklem.
11 Jb!dem. 65.
" Ibidem.
" Ibl (lcm. 61.
251
bila samo srpska. ElemeJllte na temelju koi-ih je stvorena
naša država i koji su je č da ne ,propane ni II ovom
veHkom svJet:&kom ratu treba č Ti su elementi: sloOO-
dou.moost i ISOcidalna pravda. «19
Ova: {prosvjetna i č sa.dI"Žina, tl'Z koju ć
se i dall je vezi vati ideologija d ruštva . P rosvetec i njegova
kaler:tlara., ć II ć kn:jj zi, izdanoj samo od s t rane . Pro-
svetec u SaII'ajevu, pr.amrena je s više poetskih i ;prO"Lnih
priloga, ć č č populru-nih i primjerenili pu-
blici koju je treba.J.o kalendarom ć kao i
drugim . Prosvetini.mc ktlljigaana za narod. Medu njima se
stoga Č Ć Ć č Bogojavl jenska ć i odlomak
irz š Ć knjige Devetsto petnaesta. U rooa:kci jsk.oj napo-
meni koj u je potpisao uredni k {)tvog kalendara Nikola, Vida-
ć u tom smisl u .se formul ira i lIvjereJVe da :t ovaj. kalen-
dar ne mOIra da 'bude liter a·rna. prinova, ć nar odna· č
p.rdbraruh vaspitnih i č č Naredna godišta'
ovog kal endara il kom;ponirana su na' tome r<lStllonu Z'avi'5JlO
od !povremenilh ,prodora s rpsk.ih pisaca. iz Bosne i Hercego-
vi ne (.od 1.928 . .onih iz Grupe sara.jevskilh kmj iževni ka) u ovaj
kalendar koj.i je tada postaj ao a·lmanaih, ili od đ
teks t ual nog dijela kalendara na č i prosvjetno štivo.
Kao n-a.stava'k središnje Uruje ovog !kalendara V asilIj ć
je i u ovoj knjizi lll8llla-k o č
smislu drtlttva :t P.rooveta«, koj a· je
vremenom postaJa :t matoica <srpskih dru.štava u Bosni i Her-
cegovinr«,21
ć II narednoj, 1924. godtlJli 'll' OValj kalendar 'Su .pr odrle
one književne snage koje su se ja'Vl j ale u pl'vim posliderat-
nim i č koje je pokr etaQ Borivoje
Na kalendaru se nalazi t!me Vojsl ava Ć ć kao Ul'ed-
nika, ali II njemu nema prwoga', a OO lbosattl'skoher-
Č književnika obja·Vll'jena je uvodno ć pje-
sma Ruke, II fkojoj de č in<ij)ir acija č za-
magljival],a ISOci.jwlnu sadržinu , pa pripovij etka w e ć
" Ibld eom, &I .
.. NI Ikola) č Napomena.
- Prosveta, kalendar u; narod, lIZI,
Sar ajevo, 12:5,
252
OI V[asllJJ Dvadeset godina
rada Prosvete. - P rosveta, kalen·
d ar za narod, lm, Saraj evo, 85.
Rzavski bregovi i ,pjesma Miloša· ć Todor vezir; B.
ć je objavio svoje Beleške izdvojenog č č
kaznkme u j um 1916 .• , Marko ć pri;povi1etku :luti
cvet, JovrO Palavestra prozu Senke vetikog trenutka i Ha.mza
Huma svoju :novelu Oluja, doJt je Radova'n ć štam-
pao pjesmu Mea Culpa. A uz njih se u ovom kallendaru
jaV'l}aju j, drugi !pisci: St. V. ć Mileta š ć Sta-
nislav GUlStav Krklec, te esej isti Qto BahIer, LUlka
Smodlalka., Sv. ć Vl. ć M. Ca'r, Marko
Sare, I. ć ZSi ·kuJ.t urni. život toga vremena su karruk-
č u ovom ·kauenrlaru č o Narodnom .pozorištu
.u Sarajevu u kome se č uloga Ulpravnika Stevana
Bl"akll!Sa i dramaturga ć te prikazi č :oSrlps1ci
đ gl89nik«, I»Misao. iz Beograda, ·:oN-ova Ewopa« i
:oJ ugoslovenska njiva;. iz Zagreba, za 'kOjiU' se u komentaru
kaže: ,.N}jva je Ibil a !prva koja je god. 1917. i 1918. otvoreno
1P0000vala na odr €Šitw jlUJgoslavens'ku orijentacijou, ć još
IPod pljuSkom austrijskih baj,uneta. Dan8lS se je ta revija
!proširila obimom i programom. Jugoslavenska Njiva diže i
danas u Zagrebu nad·više zastavu jugos!ovensbva .•
22
od .godine 1925. .Prosveta« je, o.pet pod uroonrištvom
V. ć ć »kaJenda'r- almaua!h« ne samo po svome na-
slov,u nego i po sadržini. K.nlj<iževnici koj i: ć se tri godine
nakon toga or.ganirLirati u Grupu sarajevskih književnika u
velikoj mj er i ispunjavaju literarni d io ovog kadendara: tako
Jovan š ć LS č š jednu !pjesmu P etra
a II n31pooneni piše 'Za n1ega da je ne samo veliko č
ime u č kn'jilževnosti ć j eda'n svetli simbol soci}ailnc
i nacionalne borbe.;23 ć o'bj3fVljuje pripovijetJc:u U zin-
danu, B. ć prozu Slepilo, M. ć Crna stena, a
Humo objav1juj;e č pesmu. Uz nji h se II ovom đ
ževnom odijelu jawj,81ju: Bogda'l1t Ć D. ć D. Maik-
ć I. ć Milutin· ć RaIS'tko ć Je-
lena ć G. !Krklec, V. ć i dlrugi. Dr Vita
Kajon obja·vlj'llj e rru:tnlfu O Jevrejima na Batkanu, č
u Bosni, u kojoj ć pažnj U' na, Spomenicu o trideseto-
tt A non lm ; Jugoslovenska njiva. _
Kalendar Prosveta, Sarajevo, 1924.
206.
"[.Jovan ć Na pomena đ
pjesme P. č »2.udnja. , Pro-
sveta, kalendar-al manah. Sarajevo,
H.
253
godUšnjilci kUll.turno-prosvjetn.og drU\Štva ,»La Benevolendja«
te na mnoge 'Studije o batlkanskim Jev·rejima u a V'l.
Ć č .piše historij.ski č () Vlatku ć Da je
oVaQ iIrolendar imao i š irUr težnju kult.urn.ih i p-rosvjetnilh
č č ć đ Filozofski fakul-
tet u Sarajevu, tl! kome pon.ovno Č da· ć se »ideja
narodnog jcd1i.nttva najprije ... ostvariti, sve do u detalje,
na ovom rteri.toriau.c: i da· ć se »naj p.rije ... .ll' B09Ili i Her-
cegovini uvidj eti apsurdnost s €(para.tirl.ma«.24 Dr Nikola Sto-
ć II č DTžava pTema »Prosveti « otkriva smisao
njenog djelovanja !pOslije rata i namjere njene orijentacije.
'lt Više nego i jedna orgarei2acij,a u državi - pite on - »Pro-
sveta« iz č politOOkih uzloga', sve kald kulturni ne bi
igrali UIloge, zaslužuje lJ1ajve{=u ,pažnju od ,drž.w.nika Jugosla-
vi.je. Bosna i Hercegovina đ kulturnih utitaja sa Istoka
i sa Zapada. One su geogra.lfski centr.um nalše nove države.
Ima li i\Šta priro.dniJe nego u taIkoji jednoj sredini
jednu č nacionalnu cirvilizacijtl!?«2!1
K.alenrlaT se nastavio u, godi.ni 1927. s nBtPOmenom lli
Pogovoru kako »p:'ošlogoo'ilšn}i Prosvetin kalen&r nije izil...
šao«.26 Uredio ga je »redrukcioni odbor Zadr uge Socij"aJ.no-
-!kulturnog rada« ć na prvom mjestu II virlu č
tOve knjige 'kao č To 'Se vidi i
iz sa'držine ovog kalendara', u ikojoj se naglasak s tavlj a n-a,
!prosvjetu. prilvredu i zdra·vij'e, te na' dio pad na'zivom »Na-
rodna Č U odjeljlku »'Umetnost« đ putewisnom
i č :prozom MiJ.Ultin ć IsidoTa č
Mark.o Car, Luka Smodlaka, đ ć a u obla-
sLi poezije javl jaju se J alkša Kubn, Jovan č Mila-n
S. ć -Desanka č i Nikola ć dok pri-
o'bj.avljuj.u Ma-l"ko ć i Dragiša ć te
Radovan Ć jednu u\S,pomenu 'Pod naslovom Obrete-
nije glave Bogdana ć
I kalenIdar »tprosveta-« iz dvadeset !pete jubilarne godine
1<928. uredio je redaikciom odbor »Zadruge socija1-kultU!rnog
lO S6cpan đ ć Fllozotsk!l fakultet
u Sarajevu.. _ Prosveta,
• almanah. 1925,
.. Dr Nikola ć Država
prema d ' r06vetl «. Prosveta. kll-
254-
đ 1925. 184.
l. Redakc10nl odbor: pogovor. -
Prosveta , knHmdnr, In7. Sarajevo .
[XLVI] .
.. Iblde-m.
rada«, ali je i:zišao kao :oirz.dal1lje d.r1lŠtva Prosvete« u Sara-
jevu. U predgovoru je rezimiran dotadašnji rad ovog dru-
štva, njegova prosvjetno- kulturna. ideologid8.l, a kao perspek-
tiva je itznesena p r eorijentacija (.tod akcije za !pojedioca u
ši'rokll' alocij u za .narodnu celiln-tr« te da se na
posJu ove »soci jalne akcije« đ združena :osva naAa kwl-
tu.rna dI'UlŠtva« ikoja ć bi.ti đ na proshwi stogodi-
šnjdce :oMatice snpske«. 2S S tim je II vezi i di'O sadrftine ovog
kaJendara ć đ iz č se vidi, da se, jo"š od
ranih poratnih vremena., radillo na zbHžavanj,u s!iP5kih dr:u-
š sa t eritor ije bivše Austro-lUgar ske. O proslavi I:o Pro-
.9vetilne« .dvadesetjpetogodJŠnjice i'Zvijestio je đ Đ Đ
č Grupe sa'rajevs kih kn1illevnika" a u o.djeI;jjku :oUme!:
nost« opet su se javili Marko ć pripovijet'kom Nurija
Kravar, zaltim o.pet Jak.ša KUšan .pa Hamza Humo pr ozom
Isto je i na drugim zvezdama, đ č Grwpe, te Mi-
lutin ć jednom prO'Zom, a pjesme su Objavili Kušan,
š ć Vera š ć Mihailo Miron,
sve Č Gl'Ujpe, :pa Aleko ć kasnij'i č
Knjige drugova. U ,»,Naro.dna č objavili su
proz.ne !priloge, Iloroo osta.lih, đ Đ ć i Radovan J ova-
Ć a Br<mko ć urednik »M1-atle Bosne«
č O ideji i osnivan ju društva Prosvjete kao »Jmjiževnog
društva, Č .sa srfpskim 'Programom i imenom«, k a1ko
se piše 1899. u pismu kruga srpgkfu sturlEmat& u č

U godinama dikltatll're, 1:929. i 1'930, ni\je izda'van ka!len-
dar ,. Prosveta.«, ć je, urrnj.esto ni·ega, u irzxia'n1u žll!panije,
odnosno banovitne, irliša.o 'ka-Iendar ,. N.a·rodn.o jedi nostvo«.
Pored ovog kalendara, od 1. aprila 1919. ponovno po-
č da iz.lazi u Sar8ljevUr i list :olProsvjeta« ka.o <:o.o rgan đ
Mv·a P rosvjete« ,pod uredmštvom Va'silj,a ć U Prvoj
č koja j e tada Oibja'VLj ena u ovom l istu u:rednik 1e evo-
cira{) IP;rekidanj'e rada ovog društva na Vidovdan prij e opet
go.dina i nj.egovo ponowro nastavl}aItlje tl: slo:bodil. ,. Znademo
.. Uredni ci : đ - P ro/;ve- van jU dl,""lJ.Štva Pro.svjeta. - Prosve -
ta. k alendar. 1928, I S. ta, ')!:·a lenda r, 1928, Saraj evo, 178 .
.. Branko ć O ,ideji 1 osni-
255
svi, kakav je bio odIgovor na onaj herojski podvig, kad prsnu
kruna cara Hranina, ,kad .prokletstvo naroda, gomilano sto-
ć ostavi SV()j krvavi trag na· č sara.jevskiih
ulica. ra.t Snpskome Naxodu do istrage, bio je krik za-
š ć sHnika! Do irstrage naše ili vaše, bio je gromaik,
jednodl&Šam odgovor svega Sl1Pskoga Naroda!e
3 0
... Krvnici
sl(l'bode i naroda« mogoše uništiti onganilzacij-u »Prosvjetee,
bacati II tamnice njene radnike, pisao je ć ali ... ne mo-
goše iz srca naših, ne mogoše iz srca Naroda Srpskoga š č
pati veliku sqpsku misao, koju 'Vijekovi zasadi\Še a, koju Pro-
svjeta brižno njegova5e«.31 A kao prvu č obnovljene
Prosvjete i »svega srpskoga naroda Bosne i Herceg.o,vine«
on Je na kraju č '-Wutio ... č ... najjCl.1JIblJe za(hv,ai-
nosU, rij.oc ... nikad ć lj,ubavi maj.cl onatoj
u koju vjerovasmo i vjerujemo, kao što .se u Boga vjeruje«.S2
II istom broj:u je ć opet u- jednom
č .pod n8'Slovom Prosvjeta, proširio osn-ovu
u ovom ,p,rosvjetno- kuJtumom drwtvu, ć ć se pri-
govora koji su' se č i prij e rata. što je »iProsvjeta ... vršila
svoju misijU koliko je mogJa i koliko su- joj pritli ke dopu-
štale ne samo đ Pravoslavnim Sr,bima nego i medu Ka-
t ol'icima i Muslimanima«, jer »Prosvj.ma od svoga osnutka
nije biila društvo osnovano na vjer&k:oj 'Pod10'Zi nago na na-
cionalnoj'«.ss ć te glasove i nesavreme-
nilm, on je !podvUikao da j.e ć tajda, ... i !p.rotiv Ć za-
preka, koje je ,pravila biws· vlast PQkretu srpgkome, srpsko
iline, srpski menta.litet, misao č .. postepeno
hvattati korijena đ mUiSlimanski.tm dijelom .našega. naroda,
osobito đ muslimanskom om!1adinom«. deset-
godi'Šnjice Prosvjete, a za tim oni veliki, svijetli dani osvete
Kosova, gdje je SIp.9ka misao brada lovorike, č su ta.ko
č pocLlogu za 'U'SlPj€:Šan nacionalni rad đ Ka<to'licima
a osobito đ Muslimanima, kod nas, da' se mjesto pojedi-
naca, kao prij,e, 'gr1.U)e i' mase č za srpsko. ime, koje
je Č 'bol1bu >protiv 'Svega što je đ hot,bu sa strancem,
koji nam .je zemlj·u zarobio, holjbu do istrage ·naše ili nje-
.. Ammlm (Vasilj đ Prva č
- ProsvJeta, 9/ 1919, 1 1 2, 2.
• 1 I bldem.
256
.. IbIdem.
oo A'non!m [Vasilj ć Prosvjeta.
- P rosveta, 9/1919, 1 i 2, 8 .
gove. Mase muslimanske omladine odlaze u Srbiju, ili da
pohadaj.u -škdie, ili da joj se 'Samo paklo.ne, jer su je zavo-
ljeli, a neki š i u redove srpske vojske.«u Srp9ka mi ....
sao, nastavlja dal.je ć »elementaor.nom snagom č
za sobom Hrva.tslru misa.o i ova ć ko.d mnogih č
mjesto bortbe za AuStri ju, bOr'bu .prohv Aust rije. Zrinski i
Frankopan se sl av.e a fr atri č mise za u\pokoj palih
junaka na A ilZa svega toga rada kod nas, pod-
č ć stad.aJa je »P rosvjeta«.S6 Sa talkvih širih polazi-
šta đ Ć je ocrtao perspektivu rada ovog drU!Štva II ovim
rarum dan'ima nakon rata, č ć »Mi ć da P rosvjet a
č put idej i, n8lPrednoj ideji, da mi svi, koji se zatekosmo
na teritorij u na!eg kral jevstva a govorimo slovenskim j&i-
kom, da svi Hrvati i Slovenci osjetimo i sa:znamo
da smo jedno, da nam je od sad jedna domovina, koj u svi
treba da volimo, za koju svi ,treba sve da Ž1't vujemo, i koju
t reba s vi da' đ
ć 29. juna 1919. II sali Oficirskog doma II Sarajevu,
održana je XnI redovna glavna skupština Prosvj erte, »srp-
s kog pros-vjetnog i kultu mog drutštva«, č je za,p'i'Sni k u
cijelosti do.nio list »!Prosvj eta« ll! svome ·5. i 6, broju. A 27.
i 28. iste godi ne odI"Ža.na je prva redovna skUlp-
šti na Saveza 'Srpskih č .zadmga, o č je
ovaj list o.PŠi!rno izvijestio, ć taiko i djelatno
saraldnju .dr.umva »Prosvjeta« sa ovim 'Savezom, ko j a ć dugo
vremena trajati u dbJ.iIku č ak.cija, č iz-
damas., 'kalendara i w:ma.naha.
'Sadržinu oVQg č od č su uglavnom č
vale društvene vijesti i pub1icistika ć i
akcijama ovog drU!Štva. Književn ost II ovaj lUst ulaa:i samo
po &uzetku, i to ć u obUku nacional ne patetike i
patrijaThalniOg ideala, Tako se u broju 3/ 4 objavljuje ć
u broju 7/8 o.g:lašavao se ć a nakon nj ega slijede Vese-
ć Milu:tin ć i Rikard ć od
broja 7/8 ovog prvog poslijeratmog godišta list zakra;tko pre-
uzima f), ć a od č narednog godišta, ikada
list i s amo tiruštvo m imaju ekavski oblik svoga naziva, ovaj
" lbldem, 11--7.
.. lbldem.
17 - Književni život ...
·lbldem.
af Ibidem. 8 .
257
č uredude Pe.ro č ć koji i \Svoje č p rezime
ekavirzira ponesen talasom prodora ovog Č u Ik:njižev-
no.-ku:Iturni život Bosne i Hercegovine posl ije rata'. ž
prilozi u ovom č za narodno ć posbaju
od ta.ila č Đ ć Pored ć I}lisaca iz i Hercegovine
ć se j srpski pisci sa 5ir eg č a i De'ki strani, što
p.reds taWja izra.žajpu Slliku ne samQ knjl.ževne saradnJe II
ovom tasOIpisu nego i kIflJi.ževno-ku1turne ori1jentacij.e CWC>g
društva. ad č se na stranicama
OVO"g Č od tada ć ć B. ć J. ć
(1920) ; Sv. ć V. ć ć ć {1922); Sv. ć
(1923). o.d pisaca i,zvan Bosne i Her cegovine II »Prosvjet'i.'c
đ Boža ž ć MDh. ć Stevan P. š ć
Ci,plko, P. ć iNj egoš, Olga ć Peleš, Senoa,
J . ć (1920); u nj oj se št amtPajll ć tek-stovi »ixz stare
sriPske k.njiževnostic, M. KoroJi.ja (1921); zatim, Lj. Nenado-
ć Karad!žit, Dositej, M. ć ć ć M. ć ć Nu-
šii:, 'Milosav ć Cilpilko, Matavulj, Senoa, Milorad M. Pe-
ć ć Mil. ć (1922) ; š ć M. ć ć
J. ć ć D. J . ć J . Š ć B. ž ć
D. ObradoviIC, V. ć Ć P. ć V. ž ć
2. č ć (1923). A od stranih se prevode: Svatopiulk Ceh,
Maupassant, Masarik, F. de Lamennais (1920), Tolst oj (1922)
i dr.ugi.
,Caso:pioS »Prosvatac pod uredništvom P. ć 1920.
i 19:'211, te 192,2. ć prooirivao je svojU' književnu
dje1a,tnast još ll' rUlbr ikama, o kulturnim đ i novim
knjigama. V broj u od 1. mar ta 1920. zabiiježene su proslave
ć pedesetogodišnjice u Bosni i Here€govini i, to na
inicij3ltivu »P roovetec, a b iljež: se i irz:danje drame I motski
kadija od T. ć II Zagrebu 19UJ. ue đ
ć i Ć Hasanaginice sa ovim d.jelom, te
smrt slikara Celesti na Ć 26. Januara 1920. u Sara-
jev.u. »Knji2evna kronikac u ovoj god-ini je in·ale veoma bo-
ga.ta bil ješkama> i ocjenama djela koja su izašla II državi.
Tako vjerovatno urednik objavljuje u ,broj u od 20. marta
č u povodu Epikurova v rta A. Francea koji j e prevela
Jelena ć Ć ć se ·na list »J ugoslovens.ka
obnova..,nj iva". U broju od 15. đ 1920. pri·karza-ni su,
258·
pored dr,ugith knjiga, u ovoj' ruibrici, sada pod naslovom
»KnJiževni IPregled «, Ex Ponta (Beograd, 1920) i Put Alije
Đ (Beograd, 1920) I ve ć a za'biLježeno je i iz-
danje J ovana Palavestre Na belom hlebu. »Za-
,pisci jednog omla.dinca mils]j.oca, iz ta-mnice, »iz progonstva«,
za vreme ovog rata, - komentariše anonimno č ć
ć Ex Ponto. - 1. ć beleži na ć papira
iS1POvesU ,zarobljene dULŠe, i u tom polwve.tlu pod č
,prozorima on pred nama polagano žuti i .do,z["eva od mlada
sa'l1JjaHee II misaona č u nasledn'i1ka oz.biJjnuh ded'ova,
u sledbenika ruskih mud,raca. Njegove zaheJeške il9pisane
jednim krasnim jezikom i jednom plemenitom č š č do-
duše, samo su č misli; ali u tim refleksijama mlada č
ka ima nešto č u č ć nadamo se, mnogi naš omla-
dinae da i sebe đ Naša zemlja brižno č da vidi
koliJko je celih Ij100i nati.nila velika Golgota od one om!l.adine
koja zamnk.la č ra;ta razmažena, rasejana, tašta i' ne-
sigurna.«38 A u komentar.u Put Alije Đ
on 'Piše sa ooO'bravanjem: »Mi smo s u,ži.vanjem č ovog
Đ u tri č G. Ć Č [poznaje sev.dalinsku
dUiŠu i jez-ik naše m.usHmaruke sredine, it tome znanju dodaje
jednu retku veštinu pisanJa. Stih [miJl! M. R.] mu je lak,
svež od obeležja, i č č Derzellez je
ovde debela č bez takmaca" delija što đ pola
carevine Ć samo za mill' ia.o.m vina i devoja.ka, b.urlali.na
s kojom obešenjad ter aj u šal u. No njegovu ć pomalo ko-
mofuru 'Snaogu nada sve podri'va i puta sevdah, sevdah tU'rski,
neil9cI"p.n:i: i nerasudIlIi, i ta:k.o ć valjda, car9ki megdam>žija
da ma'l'O po matlo potone negde u h'latu sa.rajev3kih ljubavnih
budžaka. ć smehom dece sa ulice. Ma,lenkost č
zao udes her.oj a, lSll1a1lna strana ZIlI Padavestrinu
pri,pov.i jfltk,u č ć je n.alpisao kra;tko: .. Stijom koji još
nije sldbodan od č nanooa, nevešte
opisano je strada.nj,e omladine bosa!l!Ske II austrijSkim tann-
nkama, naJmn sarajevskog alten.ta:t a. ć se da č č
lO Anonim [pero č Ć Ivo
Ć Ex POnta'. - Pros ve ta. 10/
1920, 10 1 ll, 33S.
17·
• Anonlm [.pero č ć Ivo
ć Put Al ije Derzeleza . - Pro-
sveta, 1011920. 10 1 ll, 33S.
259
koji je i 'Sam te sbvari' doživeo. Ko želi da č kako je bilo,
može se dobro obavestiti.«4o
U posljed-njem broju ovoga godišta urednik samo bilježi
dramsku s.liku Nebojša Vl.. Tmuše koja je te godi ne izišla u
Sarajevu, a u ,prvom brojU' narednog biljcii, Tmlcl.i.nu dramu
Sefka Hasanova. č ć se II broju 3/4 iz 192'1. ć
i na 'Zibil'1ku Lelek sebra Tina ć i to č
č ć je pom,at medu našim đ flesnici-
ma kao jedan od onih koji najbdlj-e vJ·adaju naširm jezikom,
i koji ianaj;u na'j;više erudicije, t. j. č i ukusa. Nje-
gove pesme su jedna v,rsta finih vezova bojama srpskih č
jedna v.r:sta fine i tUlŽne mwllke u muzici slipskog je'ZLka, gde
se č voli IlItansa, nejasni trenUJt nego ć
i č raVnME.'IŽa. Knjiga č SMnO za vrlo
ć pcnnavaoce narno.v1jih struja u.metnos.ti.«41 Ali on s pa-
žnjom komentira u junu iste gocLilne i ,novo iZidanje eseja
lB. O književnosti, č ć đ tradiciju
lPokloni'Štva ovom č \.l' Bosni i Her.cegovini, 'koje ć
trajati sve do knjige Akifa Seremeta.
od č ć za:hva.ta u strukturu j, karakter ovog
č 'treba U(pOfZoriti (poreid Slpiska iizdanja ć knji-
žare Ise Đ đ {Heograd-Saorajevo) koji: se objavljUIje,
kao i II ':.:K'lllj'ižev.nam na omotu svakog broja) na Na-
pomenu. uredništva na kraju prve SVe!9ke iz 1920, u kojoj se
j,znosi da je »OIVaj broj; št.alnljpan ... još sa oba diaJekta i
:s obadve i.ntteIjpurnikci.jec, a »00 ć broja ž ć se
nooelno ekavs'kog dia1ekta i zapadne ć interpunkcije,
pa molimo gg. saradn!iike da -nam II tom 'ŠaJju svoje
radove«.42 U narednom broju č ć je o:bj'avio i !poseban
č O književnom jeziku, u kome je pošao od postavke:
:.Jedhrulltvo jezika g.1av.:rui' j.e, iako ne jedri, temelj za jedin-
stvo jedn<>g naroda. Pošto se svaki jezik r8Si>aida 'll mnoiš:tvo
č 'illi koji se č više ne ·rruzUilTleju đ
so'bom, to su od vazda pametni ljudi nasto}a1i da ultvrde
jedan potpuno jednaki ž jezik 'koj\im ć p.mati ceo
.. A!ton1m [Pero č Jovan
Palavestra, Na belom hlebu. - Pro-
sveta, 10/1920, 10 :I ll, 336.
"Ananim [Pero ć Augu-
260
sUn ujevit, Lelek sebra. - Prosve-
ta.. .11/ 1921. 3---f. BO.
,. Napomena urednUtva. - Prosve-
ta, 1011920, l , 2 3, . 64.
narod.«oi S A zatim je u !Središnjem dhjelu svoga. izla,ganja
iznio sUlgesUj u: »'Stokav!Ski dia'lekat ekavskag o.bhka ima f1Ile
ra>zlo.ge da se Jkoo nalS, Sr.ba i Hrvata, barem od sada', utvrdi
poQpU'110 kao 1mlijiževn.i: jezik. Da ni.jiE! ništa drurgo, nj'im go-
vori u na'šoj današnjoj -domovini na.jbrojnij i' i najkulrt:ur.nlij'i
.deo naroda. Pi'šimo dakle ekavski II znak i opšte
obnove .•
H
II pogle!du inter.pudkcije on je sugerirao da se
UIZIIle logi<Uta, od.nosn{) onaJ ,koja se u roman-
skim j,ezicima., a .ne 'l1tjemat.ka, a da se sve to Č pre-
č je na kraju, :majbol.je je pažljivo č naše dobre
pi.sce beogradske«.41S
Broj 6 i 7 ·hz 1920. ovog č nosi naSlov Vidovdan-
ska knjiga, a sadržina mu je podijeljena II dva· d-ijela: »Vi-
dov.danske misli. s prigodruilm č i »Narodna č
u \kojoj su biJi' kndLževni JPrilozi UJZ neke č od tada
ć .broj ovog Č imati o.djelj ak .»Narodrn:a- č
II kome je objavljena ć knjilževndh rpriloga II ovom č
INa kraju ovog ,broja Vidovdanske k njige uTednilk je
II na.pomeni. o:bavijestio kako su č ul prvome dellu
bili ... .name-njeni za ovogodilŠnj i Allmanah Prosvetu«, ali
pošto on nije ć »crne$1;o 'njega frroajemo ovur malu
ou kojoj ć č č 'Uz e'I'niogracije«.46
II vremenu ć đ ·»Pro.svete« zanim-
ljiv je IZa razwmijevanje š č osnove 'književ-
nog ž1vota neposredno rposU1e rata jeda-n nj.egov anonimn,i
uvodni č pod na.sJ.ovom Jugoslavenstvo u krizi ohjaV'lljen
II januansko-februarskrun rbrojru iJZ ,»:Kad s mo se ·t tzva-
č ujediniH 1. dece.Jl1bra 1,918, - ,piše on, - neki su sma-
tra;li da se time ostvario naš narodni ideal, a nekima opet
ni'je bUa .po ·volji, ta j.ugos10v.enska zajednica. Dan-as, posle
dve godine Č žhvota, došla, su ra'Z'lla č
pa jUlgoslO'Venstvo ima toliko neprij.atelja- da je II ne·kim č
sovima i.zgJedalo Ikao -da je i samo jed1nstvo naše troplemen-
ske države o,pat ll' lPitanju.«47 č ć .da se u svemu
tome radi ... o unuta'rujem đ države, <ll ne o nJenu
"[pero č ć O knjl!evnom
je;r;llcu. - P["OI'I veta, 1011920, , I 5, 73.
., IbIdem.
.. IbIdem, '15.
.. Napomena ured.nl.Stva. - Prosve-
t a, J Ofl 920, 6 I 7, 1&4.
"[Pero ć J"ugoslovenstvo
u krizI. - Prosveta, 1111921, 1-2, 1 •
261
j.edinstV'U'«, Č je napisao da. je naJteže ,. što se 'borba
o đ države i'Z.lI1ekliwa u p1eme.nsku, IPa se u nj oj ne
delliamo !pO shvatanrju društvenih pitanja, bU po stralllkarna,
nego se delima u dva plemen&ka ta:bora, 5r:p.9ki i hrvatski«.tH
. Na§a đ č borlba - upozor io j e on s č - .preti
da se 'vrati na staTu .nesr etnu đ đ Srba i Hrvata
ko.ilu· smo ,bi.lli, ·kao neki· crnd jaz, premostili č Re-
zo'luci!jom, Omladi nskim ud·rllilenjli ma i pro povedi ma, duhov-
nom 'Zajednicom u IbalkanSkim ratovima, i 2ajed.ni&.i.m
radom II ovom svetskom ratu. «49 Ot krivaju<:i s uvremeno
poli til:ko-društveno i dilllov·no .stanje i- II redoviIma, društva
č je .glasiJo ·izdavao č ć je !pisao trijezno oi promi-
šljeno: __ Jana ih mnogo đ mojim č koj i m.isle:
Ama dokle ć 1P000uštali? Jesmo rzato dobiil i r at da i
dalje š :Ako Hrvati ć da. se pakore ndoj: 6rp-
skoj, ć nek idu ku.d ć ć v aU.:if::l.a mi kao. ć
sllJlŠati njih kaQ manji nu! Nepoznati brate Č č - WLvir-
kivao je Č € ć emO't Lvno u .komentaru toga .navoda, -
lako je to r eti, i ibh2U je ,pameti, aH ·nije lako irzvest i. Lalko
se Č ama nije Č Da su Stibi mogli bez Hrvata
ne bhsmo se uj edinili.. Mi takoi:ml€Šano živimo da nije
ć ć ikakvu granicu iza koje ne lbi os tala srpska
iredenta. ()dnosno hrvaJt$ka· iredenta. a !to Ibi bilo vrelo ne-
do.glednih ć sl1!koba.«!i O
ć lU ·histo.rrjs ke korijene j ugoslavenstva, č ć
je istakao da .sU' t u ideju _plIVi umovi u sva t ri
nata !plamen·a: ž ć Do.sitejl Ga.j" Njegoš, knetz
St.rosmajer, Krek, Stojan ć J ovan ć fl, da
ga- lI ispovooaju kao sv<>j u č veru ,prvi ndi ljudil koji
danas ,žive: od Kralja Petra (koji j e s t im zavetom se<> na
-presto, iPa. do vojvoda voj;ske, do pretstaWli ka nauke,
do stUiPova umetnosti«. . Može li, bra.l e č č .taka jedna
mi.sao biti besmiLslena .kad se njome zaneše toli ke glave? -
pisao je on .s a.peJovanj em ,kako na razbor tako na € Ć
i nastavljao je !poentirano: . Nismo se mi ujedinili samo zart.o
što 9lTlO lis te krvi i jezika, nego od velike naše !pQtrebe.«51
ž ć .krilvicu , danra.šnj.im nespora'Zumima« oko j.ugoslavem.-
.. Tblidem. !-2.
.. J:bldem. J .
262
If lbldem, 2-4 .
.. I bidem, 3 .
stva, č ć je opt-uržio 'll mnogome »sta·re koji imaju
u svoj'im rulkama svu državnu IlIPravu«, a koji ne mogu da
se odviknu »od stare 1P1emens!ke .polJitike«, atti· se č
o;svrnuo i na mlade, na svoj'u' ,generacij,u i irlrelkao jednu
ozbilljnu napomenu koja se u mnogome odnosrua i .na njega
sama iz doba· č djedatnosti 'u inostranstvu u
toku .svjetskog ra'ta.. ć zaneseni jugosla.venstvom, -
pisao je OIl' promi.šijeno i s !punom Ć š ć - neki
prQ[pove.dali su ga tako .da više ne srne Ibiti Sroba,
Hrvata i Slovenaca, nego samo Jugoslovena. To je !Vrlo 1P0-
gre'ŠnQ. iNiti je potrCibno ni.ti je Ć da Srlbi ili Hrvart:i ili
Slov.enci preko ć odIbaoce svoja stara imena, svoja .stara
predanja i oduševljenja, i da !prime neka nova.«!!2
ž ć se za .drža'vno jedinstvo s napomenom »n1 tu
se ne srne IPreterivati«, č ć je savjetovao da Đ
sko ujedi njavanje i :stapanje u jugo;slovensku naciju treba
osta-viti vre.melllU, deci rn·ašoj«. "Što ida se varamo? - uoz,v;i-
kLvao je on. Narodi 'Se dale po voljL i po idea.1ima, po
tOOl i č mišljenja - a zar mi SI1bt, Hrvati i Slovenci
nemamo danas ul mno,go č .raiZnol:ike navike, >raznol1ke
poglede na svet, raznolike ideaJe? Jednima j e i.deal pravo-
slavlje sa .sv. Sa,vom, drurgima katolicizam 6 pa!pom, ć
i51am .S !pa:<iišom. J ednima voj!ru> j1.L1lalŠtvo, drugima lerp život.
Jedni vole novotarije j. rev()llucije! d rugI se više drže is to-
rijsIkog iPra.va; jedni više žive .Millošettn i Ipesmom, drugi više
misle na svoje narodno iblagostall'je; l' t. d. «53 ć
strpJ.iC'nj"e ll" Itom 1P0'gJedu, on je pisao kao IPrijpadnik j.ugo.-
č Igenera.cLje i kao djelaJtni č
pr,e1Qmniih č ll' ratu: ,,,J-ugoslovens.tvo je pre
Ve'!i,kog Rata i0gleda10 ž č danas ono i' svoj:im
lima iZgleda puno trnIja: a .to je iz ,pro.stog razloga što je
cmo onda bilo !samo san, a sada je stvarnost.« A pozivaj-uii
na .oprez on je na kraju č Ul or-ganu srpskog kuJturno-
iProsvjetnog drUiŠtva ", P rO'Sveta « godi.ne 1921. n8lpi:sall da su
jugos!laven.sltvu ».najopasniji II d3lnašnjem 'Stanj:u stvari pre-
teran i cenotrail.isti, koji žele da st3lpanje !provedu ć brzo«.!!"
.. Ibidem, 4.
" Ibidem.
" Ibldem, 5 .
263
OValkvih otvor erui:h 6lanaka u kojima se društvu ,. tPro-
svetac: suger iraJa lkuJturno..politi<nta nakon od-
laSka Č ć sa č mj esta nij e viJe bUo III ovom
č A nije bilo ni ono.liko kulturl'liih. i knjiže.vnih p ri-
100ga.. Casop is <. Pro.sveta.« 1922. i 1923. vodi đ ć
II !prvom redu Ikao organ drooiva, a zaHm kao liJst za na-
rodno ć otprilike onako kako je godinama vo-
dio kalendar- ovog drll:šWa. A poslije o.vog perioda P ejano-
Ć .uredi.vanja, nastaje ,za ovaj dist, odi 1924. oo 1929.
č vrijeme .prekida II izlaženj,u" IPri č kalendar,
pored svoje lmjiževno-1kUllturne i prosvj!E! tne iSadržilne, pre-
uzima i ulogu .društvenog organa.
264
2. OASOPIS I KALEN[)AR »NA.HREDAK«. REAKCIJE NA
POL02AJ >HRVA'I'S&E KULTURE ,I KNJIZ'EVNOSTI
POSLIJE RATA U Bili. OSLONAC NA KULTURNO-
..KNJI ZEVNU GENERACIJU IZ DOBA AUS'I1ROUGARSKE
VLADAVINE TE NA 'I1EKOVmE S11ARIJE HRVATSKE
KNJ'I2EVNOSTI .
.Kao jeda.n od koul t Ultnohistorij&kih ikontinuiteta iz r3lZ-
dobIja austrougarske wprave II Bosnt i Hercegovi ni., č
j e na'kon ralta, u decembru gooine .1921 , iZla.zih i č
»Napr eda.k«, »glasiIo !hrvatskog prosvjetnog i kultllrnO'g dru ..
štva »Napr edak««, koje j.e tada ()jbnovilo s voj' rad. č
pri.Hke, II kojirna se razvijao .kuLturni život hrvatskoga na-
roda Bosne i iHercegO'Vine - !pisailo je u IProgratn&Skom č
koji j.e lPo.tpi.5ala Središnj a uprava ovog drtuštva - 'Po.tak-
nule ,su 17 godina ost1va-renje našega PO-
tre'ba .podizanja ,školovanog i privre.cLnog podm:la'tlka 'bill a je
u ovim ,pdkra.ji-nama ć nego drugdje. đ uprava
nije ć ovoj naro.dnoj potr ebi dovoJjno !pažnje, jer
su Bosna i Hercegovina imale ;da ostanu kolonijom, č
školovanom !proletari.j atu .monami.j e.«l U č se, !Z8itim,
, Sred!.Snja uprava Prva
č - Napredak, 1111131, l, 1.
265
,
č kako ovo d .. ru5tvo .nije moglo provoditi raCI.
II <»abje ove !Zamašite gra.ne narodnoga života, 'kako 'bi t o
tražili interesi hrvalskoga narooa«,2 opa je, Iprema č
Glavne sklJlPŠtine održane II 1921, !brigu oko !privrednog ;pod-
mlatka iprepw;ili'10 ·»-Hrvats.kom ,radiiši «, a k.ultu.rn01PfCxwjebno
wx:l.i1zanje !Zadržalo je sebi, !S vjesno ,lIda č prosvjete
II našem hrva.Wkom na'I"odu č i r1emelje ove države«.3
Pokretanj.e ovog č obj ašnjeno je II .ovom č svi -
ć .da drwtvena organ<ilZa:cija .... Napretkao: Jli,je na !potreb-
noj visini, IPa ga stoga i ć kao č s a Sa-
vezom Hrvartslkih č Zadruga u ,Bosni i. Hercego.vilni,
kao naom gJas.iJo«, pri č ć 'hiti ostvueno me-
đ upoznavanje đ hrvatske inte1igen
1
cj,je
i ihrv8Jtskih č zadruga.
4
Na kraju ovog č je obe-
ć Id a ć ovo glasilo ,.:donositi i č š t i.vo« te da- ć se
»osvrtati i 1116 .ra.zv1tak !prilika 'll našem javnom životu«, IS dok
o Ibeletri.stic) acao ć dijelu !Sadržine (wog č nije
napisano ni jedne č
Te se č ,»Na!predak« ugLawlllm1 i d ržao,
ć težnji, a ni. stvarnih ć da -oživi it !poveže
hrvatski život u BOrSni' i Hercegovini nakon ra·ta.
To kultW'll1o-1Prosvjeitno UJs.mj:erenj e !postajalo je i!z.r.azi,tije
Ikako je č odmi'Ca'lD. Nadbis1kUIP i knj'iževni.k
Ivan ć !piše ć ·na č drugog godišta i.z 1922. 'l1vod-
nilk U č je na.predak?, ozasnovan na ć ć
!princi.pima koji se svode na hrvatski rodoljubivI ideal a na-
slovnim ,pojmom !sugeriraj u \program ovog dmtštva i č
rptsa: "»Sv&ki č 'll sVOIIIle 'Zvanju i ,u svome svakidašnjem
!poslu treba da \Savjesno vrši svoj u dužnost ; jer u tom je tek
,najpredalk i uspjeh. Imademo vollie dU!ŽnoS't.r i s pram sebe i
j,edan .drqgoga kao i kao Hrvati.«6 U kulturno-
iPr.o.svjetnom dij elI u sadrline ovog č ·itzmjenj uj:u se
napisi O č i hrvahskiJm veli-
Ikal1lima.. ć u .tom !broj u <ll kome je objavljen.j, Ć uvod-
nilk izlazi nepoqpi.san č ć .5'togodišn.jici đ
Grge ć 'll' kome se sa težnj.om ž č
• Ibidem, l 2,
• I bidem, 2,
• Ib1dem,
266
II
r
• IbIdem, 3.
I ć [Ivan ć U č je na-
predak? _ Napredak, 211922, l I 2, 2.
rcrzjašnjavanja IPjge: . Kad je Hirizam, što ipod !pritiskom aus-
lrijlskog centraliizma, a što opet Strossmayerovim jugosloven-
stvom potisnut, Ipostaje i naš Fr a Grgo oduševljeni jugoola-
ven. Tim što Str09imayerovo jugoslavenstvo uspostavlja
p rosvjetno ii kulturno jedinstvo, a cilja i na č i
državno jedm.stv.o .sa 5rlbij.om i Sr;bima, 'Postaj e L naš Fra
Grgo 'Zagovornik te i.dej e, što i daje IPovooa, da .se danas po
mnogim t5l'1p.9kim novinama !picše o' s rpstvu Fra Grge, a č
mu se hrvatstvo. đ ka,ko Sr bi [pod voostvom Sveto-
zara ć u Nevom Sadu č š evo ·raspoleženje tada-
šnj ih jU!goslovena č tako, da je !potreba, a i. želja da
se o:bnevi DU1§a.nevo ca.rstvo, štO' č s tvaranje Velike Srlbije,
a ,negacija Hrvatske, jen.java jUlgoslavenstvo u hl"lVatskim
na č mjesto stupa hI'Vats.ki, nacionalizam. I
Fra Grge stupa II kole Hrvata pa pjeva ... «1 Kako je nago-
viještenO' II ovom č . Napretlkove« debr otvorne zabave
u ovoj godini spojene su sa ,proo:lavom MartU:eve Stogodii-
šnj ice đ pa se ć u narednom Ibroj.u !piše o' ovoj ma-
nilfestaciji II Sarajevu koja je odriana 1. februara 1922. pored
osta6.og, i stoga »>što se .sa izvjesne strane omalovažava ili
ne !priznaje Ihrvatstvo Fra Gvge«,8 te o Č manifestaciji
u Travnirk.u 4. fE!brua,ra.
U »Nap.retktiIC. .se, đ piše i o 'hr vats kim knj i.žev-
n:j,c ima izva.n !Bosne i Hercegovine, alli ć o onima .sta-
rij.im, •. to prigodno, u vezi s njiihov.i m jUlbi.lej ima. Tako se
u broju č iz 1922. p iše o č radUl Zrinskog
i FranIkopana, a ta i.sta t.ei.n1a naStav-lj ao se i u .drugej ne-
prekmutoj ,poslijeratnO'j fazi ·. Napretka.« od 1926. god,ine.
ć kake se . naža.lost gJasiao nije
... moglo dugo oId-dati « !pored ostaleg i rzbog sla.be pret plate,
u č č na č !prve sveske ovog O!bnovljenog
č i'z rl9.26. reda'kci.j a je naj:prije ilStakla ohavj,e-
štavanja . Ola.nstva i ·h r vat&'ke j,aV'llO'Sti« o r adu drULŠt!va.," a
zatim je iznijela da ,se ć i jedinog kulturno-
-prosvjetnog .organa,« s oibz.i'rom na ,.klonulost u svim gra-
' Anoni m: đ
Fra Grge - Napredak, 21
1922, l I 2, 5 .
• Anonlm: Napre1kova dobrot vorna
zabava . .. - Napredak, Vl92:%. 3, 35.
• [RedakCija): RIJe{! i!1t aoclma.
Napredak, 1119211, 1 I %, l .
267
nama života, 'koja .kulminira. na !polju moralla i civililladje«.
U tom smislu drU!štvo želi da materijalne
poLpore Ihrvatskom narodU' u !postizavanju !prosvjetnog ciJlja
1
pru2i i duševne_, IPa stoga, i ć da ovo glasilo č . kuI-
turno-.prosvjetm.OIlTl revijom, koja ć nam Iprurl:ati sva.ki mje-
sec vjernu sliku- svega hrvatskog ku.lturnog života i nasto-
janja, u !prvom redu Hrvata ,u Bosni i Hereegovini, a zatim
i po ootalim Ihr-vatskim krajevima ... «10 š ć u istom brojU'
o .nacionalnoj povij esti 'll' našilm s-reci.nj.im školama« komen-
tator ovog Č je izralli.o neke suvremene pojave u
udZbenicima !historije, p a je, II lPovodu knj.ige Milenka Vu-
ć ć Istorija Srba, Hrvata i Slovenaca !podvukao: .Mjesto
da iistakone .da se je u !Bosni' UJ2Idrža.vao hrva:t.s.k.i.' i: srpski na-
roo, da je tu prvi put došlu do prirodnog staJpanja obaju
našm !p1emena u organslru cjelinu, što je u stvari j bilo, on,
potrpuno u du'hu- d.anašnje veHko-5I1ps:ke !politike ne trlPi
Hrva.ta na ovom teritori,ju.«l1
U broju petoon iz na.redne 1927. godine re<:enzent ovog
č osvrnU() jo.š i na II našim školama_
i ,napravio primjedbu na po.stupak Jeremije ć koj i
u .svojtim PTimerima nove književnosti (I, Beograd, 1921; II,
Beograd, 1923) ć dio ć sl1PSkim pLscima ll i
pomno (p3:Z), da unese !Sve, gdje se srp.stvo, sIjpsko ime,
junaštvo, Kosovo_, ne š Ć ni isk<l!Ze o .,srpskom
Dubrovniku«,12 dok mnoge č hrvatske !pisce ne !Ul1tosi
u svoje knjige, a 'll izboru tekstova se kroz hrvabsku knji-
ževnost č ć -se u .najviše č takov·rh pri-
mjera, lj koj ima se odrazuje č hrvatstvo, hrvatsko ime
i č hrvawka a uzimlje gotovo radosno ,primjere
ć saidržajne vrijecin06ti«.18 Sa č !kriter ijem 1
pod iStim na&1ovom it.retirana je i Teorija književnosti (Be-
ograd, 1925) lP. P . Đ đ ć u kojoj autor za teorij u proze
U'Zilma '. recioV'no !primjere ·irz .književnosti; Hrva,ti i
Slovenci valjda nemaju proze«, .dok su lI muSliman1 , , , isklju-
č lISrbi Mooaanedove vjerecc. 14 .INarodna 'Pjesma je samo
,t lbldem.
Il z,; Naclonalna !pOvij est \I nd im
srednjim !kolama. - Napredak, 11
1925, 1 l %. 9.
D N.: Knj iževnost u natim Ikolama.
268
- Napre(lak, 2/19%7, S. 53.
" lbldem, M,
"Anon.!m: KinJI1evnost u našim
ikoiama. - Napredak, :VIIIZ'l , 6, 81.
snpska, - nastavlja .d.aJje recenzent. - Umjetne !pjesme
Hrvati nemaju, samo je napomenu t Ivan ž ć Od
hrvatskiIh pjesnika v'rijedaon je spomena tek Prera-
ć ... «. A na kraju 5e n&pominje: ·.Samo tada, kad bude
ova knJiga đ illa lPotPU:ruJj 'bratskoj ravno.pravnosti,
smjela bi ć "ur i !postati ško.1skim udJŽlbenikom.«lI; Na-
Ikon toga se nije više ilzrazitij.e bavio đ
dona:lnim odnosima u kulturi Bosne .i HercegovLne i J ugo-
Slavije, ali je nag.ovijas.tio svoj. oonos ,pri.btižavanja MusH-
o.psežni.m ;k.wlturno-histori.jiSkim č nekada-
'ŠD}€lg književnika Ivana A. ć ć Islam tt hrvatskom
narodu č povijesti, sa veoma ia: razitJi.m naslovom prvog
jpOogllavlja Naši muslimani nisu Turci, Ikoji je u ovom č
ilZlazio od 1926. do 1929 . . godine.
Godine 1928. se osvrnuo na ·rad Narodnog
pozorišta u Sarajevu i ·isltaka.o .kao »jedan 'nerazU!lllljiv fakat,
ikojd nitko ne bi mogao da oprav.da« to da . cj.elokwpnL narod
u Sosni! i tHercegovini - ibio Srbin ili Hrvat - govori i je-
kavštinom, a s Ipo.zormice s arajevskog pozorišta ne č se
.nego ek&V'Ština naJkieena svim ć i nemogui!im. pro-
vincijalizmilma«.16 A kao druga, »vru'O Ibol na« č if;taknut
je re:pertoar O'vo.g Ipozorišta-. ,»Da oni je Ibillo nekoliko prigo.dnih
(predstava: 1000-go.d'i§nj ice hrvatskog kralj,evstva i proslave
Zrittjsko-Franlko.panske obljetnice, ne bi se u . Narodnom«
Pozorištu u Samj evu ·ni rznalo, da ima Hrvata j . hrvatske
dramske ,Imera-ture, 'koja - iako imade !pravo na to - UlZa-
lU/cl: č da đ do č Tome nasUlprot u.prava nije žalila
ni trooa n i trOŠIka, d.a ilZnese na scenu š č »Carske
ko.hor.te« i č tProdUlkite II kojima se đ ć
iHrvata«,1 7 - je anonrmni 1romentator cUjaj u6i na
Borivoj.a ć i kao dramaturga i kao dramskog lPisca na-
vedenog djcla.
A te hste godine j,e u ,»Napretku« obiJježena smr:t St je-
IPana ć UJZIdržanilIn aLi č na,pisom, koji je č
č »> U hrvaffikoj is.torijJ, punoj. ha·gedija, rt: eško da je
i,kada neokrnjena. cjelina narod·a- udarena tako teško i bolno
" Ibidem. rajevu. - Na;predak, 311928, 6, 6Y.
" Anonim: NarodnQ pozor1ll:te u Sa- 17 Ibidem.
269
'kao s ruda ć rStj epa.na ć .•
18
A 'Završavao se
č uvjerenjem da je i na s trani gdje je i2rastao č
nik ove ć Č !prodi rali svjet lo njegovih ideja
jednakosti, bratstva č č .da r astjera mraJk la·žne
slobode i 'hipokritske demokraci je • .
HI
Sto se č Ibel etristike i teksd.ova s -njom II .vezi, samo
se godine 1$26 {koja s e na listu č kao prvo godište),
a od kada ,. :Na.predak. č ponovno, nakon tri godine
prekida, iizlazi.U, u njemu javlja i nekoliko književnih pri-
le>ga, !pored tekstova socijaJn.e, gospodars ke i ku.lturnohisto-
sanržine te ,dr UIŠtvenin izvješta1a. Taiko Lj.erka P re-
ž ć objavljuje dvije pjesme ć pod križem i Popo-
dnevna. moHtva, Ivan Trtanj i Ivan ć đ s e
ja.vJja1u po j.ednom !pj.esmom, .dok Stefa ć i Ivan ć
đ po jednu prozu.. Nikola ć (Nine) ttllffiG)a
pjesme u starinskom maniw i nar o.dnoon stihu, .da bi kasnije
nastavio !prilozima iIZ olYi asti' fo·lklora. Milan ć u OVO'1Tl
godll§tu obj aviljll'je .dr amatizacij u V. č Osvita. A od mu-
slimanskih pisaca Husei n Dogo u nekoliko brojeva ispunj ava
knji,levni !prost or č . Napredak. humore.sk'Om Hasan
Okretalo i Alija Vri skalo, ž ć na taj č knj iževnu
podršku ovom hrvatskom č koji je ostao bez .hrva.t-
skih ž s aradnika, a. Hamilija š ć .piše
o MiJeni ć ć .tako s voje rane siffilPa.tije i
kulturnu suglasnost prema hrvatstvu. Ovi pr-iJozi iz 1926.
predstavljaju sve što je od književnosti objav'ljeno u ovom
č do kraja đ razdoblja. U njemu se č ne
pojavIluje ni jecia.n oo ·bos anskih knji!ževnika Hrv·ata kojj su
prelarzno rarzxidblje č Iproveli u lIKl'lIjiževnom Jwgu.
a na1kon -rata đ .u .prvim č nema
ni Ć ni ć ni č ć ni t i ima Kušana, a ć
se !pojaviti ni Verka Š ć iz kasnije Grupe sarajev-
sk ih knjriževl'lliika, da s e i ne s!pominju Ujevik5 i ć koji'
su .tridesetilh gO'djna djelatno č u :književnom životu
Bosne i Hercegovi.ne.
Ni Č .»Naprooak., đ sa svoje mrane ne spo-
minje ove književnike na svoj im s tranicama, kao da on i II
" ATIonim : Stjepan ć - Napre- .. I bld em.
dak, Sn 921, 9, Ill.
270·
Bosni i Hercegovini književno i ne !postoje. Kada sU' u pi'-
tanju oni !hrvatski ,pisci koji su iz »Književnog Juga« pro-
dužili saradnju zasnovanu na ranom j.ugo9lavenskom inte-
gralizmu kojim su se 'brisale nacionalne gr anice i koji su
hrvatstvo žrtvovaH jugoslavenskom idealu, to pr€ŠutJkiJvanje
dobiva svoj smisao II nagJašenoj hrvatskoj kullturnoj orijen-
taciji »Napret'ka«. Knj iževno-kuHurno usmjerenje ovog č
so.piSa, koje se od 1927. ma.niifestira i iscI'pljuje uglavnom u
jUlbilarnim č o _pojedinim !piscima, pokazuje č
č tradi'Cionaliza.m, jer se odnos i na !književnike starije
generadje, ugl avnom na one itl vremena austrougarske vla-
davine u Bosni i Her cegovini. »Napredak« je na t aj č
nastaviljao svoj:u J..i'l1lij u hrvatskog kulturnohiS1torijskog konti-
nuiteta II Bosni i Hercegovini đ dva rata, a!li nije mo-
gao okupiti u !POse'ban književni tok tadašnje hrvatske pisce
koji su đ Ipotjecali iz Bosne i Hercegovine dH su
stvara}il ll' :njoj, ć s u se oni rasiJpaU Ipa drugim 1i.stovlima
i Č u <» Pregledu« i II GrlllPi tSaraj evsJdh knjia:ev-
nika, hl i svoje radove O'bjavljivali u č i edicijama
II Hrvatskoj, Da1ma'Cij i, illi' č u Beogradu.
S drtl!ge str a.n.e, može se govoriti o mu-s1imamskom knjj-
ževnom itolku !kao knjiJževnost1L koja se kon'centriše oko dvaju
naporednih muslima'lllSkih č »Gaj-re:ta« i kas nije »No-
vog Behara« i drugih Hstova ć vi'jeka, ir koju kri-
i knj iževnohi.storijsld kon.stituirala muslilman.Ska knji-
ževna lj evica. A m'ože s e utvr-diti i pratiU i_ jedan kontinuitet
sl1Pske knj iževnosti, ali ne više zatV'Orene kaQ ll: austrougar-
skom nego otvorene 1. za književniike porijelklom
Muslima·ne i Hrvate, knjnzevnosti unitarne sa sfTPskom knji-
ževno-kuilitUtrnoon L estetsko-duhovnom (}kosn h:om, .koja je
č [pratila đ reiicrnske ;pri'lilke,
sa iShodištem u !predr atnoj Ikn;jiževno-ku1turnoj ideoJo;giji
j ugoslavenske č 'Omlaid-ilOe, !koja se speciifif.no
produžila _posli.ie rata.
DITa oblast ikoj-om je č ·,. Napredak« održavao, pr.e-
!historijsku, vezu sa ž š ć 'bili Sll' č i
joubiJarni .t&kStQiVi o !piscima Sltarijilh generaICij-a.. č š tek-
stom o ć II iJ>Ovodu stogodilŠnj i.ce njegova rodenja, »Na-
predak« je Hr2S. obilježio i dvadesetogooišn;jku :SIIlrti S. S.
271
č ć esejOlIIl Lj. ć i i2vjeAtajem o pr05'lavi
u Sarajevu 21. o.ktobra, na kojoj je ć ta"koder
drža'O prosl()V, a redtirala se, pored 'Ostalog, i !pjesma Rad-
niku. Iste god.ine Je Ante ć obj,avio č u po-
vodu šezdesetogodtšnjd.ce đ rvana· A. ć ć a Stipo
ć napis o š književnog rada Nikole
ć Godine 1929. ć i:zroosi lPodatke o
ć ,kao dire.kltaru č škole. U 1931. piše o
Ivanu Zovki u povodu .tridesetogodiAnjice sm.nti. Cio broj 9/ 10
iz godine 1930. ć je d.vadesebpetogodišnjici. s:mr-ti
Grge ć a i.<ijJunjen 6lan cima dr Ka:z-imira ć dr Ante
ć dr Ive Pilara, dr Ivana Esih a-, N. ć i dru-
gih, dok je u narednom Ibroj u obja.vljen izvještaj o Marti-
ć proslavi u San.j.ev·u, 'Ila .kojoj su .govorili dr Ivan ć
i dr fra Kazlmir l vii:. U istom 'broj u je i š ć dao
svoj !prilog o izdanju č djela fra Grge Ć
Ono 'šbo Č IltNapreda'kc u .taku svoga izlaženja nije
organi2irao - književno hrvatskih pisaca u Bo-
sni i Hercegovini, -, je isto.ilmeJtil lI hrvatslti na-
rodni đ koji je, obnovljen 1-922, neprekidno i.z1azio
II toku .ciJelog đ r azdoblj.a. U č medutim,
sve do tridesetih godina, prilozi iz beletristike koji su
objavUjivani u ovom kadenrlaru' .svojim 21bi.rom ne pred-
stavljaJu o1:timnijJ .korpus hrvamke književ,nosti u HosnL i
Hercegovini, a ni imena ko.ja se jalvljaj u II 'I'lj:eanu nemaju'
tonko IknJ iževni koliko kulturnohistoritiski č Pri toune
treba istaknUJti da onili č h rva.tskih IknjJževnika
srednje i đ generacije kQ,ii su tstvarali u okviru Grupe
sarajevskih književnika ili saradivai],i na Gtranli'Cama lI Pre-
gledac - nema ni u ovom kalendaru ni koliko oni
đ II :tPregledue, niti se u njemu oni spominju ni kao
književniCi: 'lli. kao. .saradnici o:t Napretk:ac. po svemu se vidi
da je !postojala (pOdvojenost knjilževne i !kult urne orhjentacije
medu Hrvatima II Bosni i Hereegovini II đ ra'L-
na 'One 'koji su slijedili. rane Ipredratne i !pora.t ne
jugOSlovensko-nacionalistii:lke 'ildeaJe, i ·na one looJi su se
okupljali, OOOibito rposlije .goctilne 1.929, oko lI Napretkovec ikuJ.-
272
turnohistorijske linije, ć u 'njoj, vUle Ihrvallske nacio-
na.l.ne sad dine i tradicionalnih ozna.ka .u Bosni! i Hercegovini
koje s u iSe iprenosille iz vremena iflocionailn1h pokreta Qustr o-
raoo.oblja ć 2:asade č
književno-kulturne d1e1a.tnostL
ć gledajui:i, u 'kalenda.ru ,Natpredak« se 'u prvim
godinama 'književn'OSt javlja na mnogo bogaJtiJjoj osnoV'i kul-
turno--historijSkih (pri!loga, ć i 'sama ni'ihovu boju,
dok !kasnije ona sv.e više .pr odire u ha.zu č
sadrži.ne ovog kale-nidara, koji ujed-no i almanah, i stoji
nau>oredo sa kultu'I'n'ohistor'ijskim i č
č ć ovom kalendaru 1l!Zetom u ISpOju sa samim
drUIŠtvwn " N3!Prooak« č okosnice hrvatskog knji:ževnog
toka u Bosni j Hereegovi.ni. Nakon izolacije ovog kaJendara
od ć hrv·atskilh 'knjiž.evniika. .koji
su u sl'ijedu !predrabne Jugoslavenske č omla-
dine i -tzv. Mlade Bosne te ć č tradidja
stU(pili u knjilževni život Bosne U Hercegovine .pooJ.iJje rata,
te 'Poslije č usmjerenja na sa·radnike ·Iooji su kul -
turno:historijski i ž $pajali ,poratno vrhjeme
sa razdobljem aUS1l:ro,ug-arsk.e lq)rave kada su se na osnovama
izra;zitiJh nadonaln.ih !pokreta javl jali: i o.bp'ori
iPrema jednima J oportuniteti oprema drug.ima, - 'bo'kom vre-
mena je Kalendar »Napredak« okupljao oko sebe izr azi-
tije hrvatske knj iževne snage, tako da se u nj emu, i pored
č njegova ,prostora i godišnje č .nje-
g,ova izlaženja, mogu pratiJti .osnovne razvojne rlinije rhrn.ratske
knjiJževnosti u Bosnu i Hel1cegovini, u klllltUlrnQrustorij$!kom
·kontinuitetu iz razidoblja aus.trourgarske vJadavine ,te iz joo
ranij ih vremena bzv. franjev·a-Qke knj,iževnosti.
U .pregledu knj iževno-k.ulturne saradnje II kalend.aru
rnada sve su Ihisto.rijSlki .zanimlj ivi podaci od 'ko-
jeg se vremena ,kojL Iknjiževnici javt1ja.ju II njemu i zašto,
koj J pisci u nj,emu n1su ,prisUltnL, koj.e generacije i koje Jrnji-
ževno- idej'Ile formacije u njemu nalaze .mjest-a?
Kao LŠto i u mUL'; limaIllSkim č nepo.sredno ,poslije
rata đ !preostala JmjUžev:na. generacija iiz preth:od:nog
raa.doblja č ć tako književno-kul'turni> !prLjelruz, č od
ra7JV\oja iSI'\Pskog knd:ilževnog to!ka, č su pre,dlr-atni literarni
18 - Književni život ...
273
nbsioci starij eg na:raštaja !pomrli ,illi irtJginuJi .11 ratu, - i II
Kalendaru ,»Naprooak« se godine 1921, nakon č
nog uvodnog č dr I'Va.na č 'koj i nosi naslov I z
ustava (osnovna đ prava), ja.vl'ja najipri.je Lj udevit
Dvorni'kovJt nekrol.ogom JoSUpu MilakiOviim, '»profesoru, hr-
vatskom knji.tževrui.ku i pjesnLku«, te u!z nj ega Tugomi r Ala-
tWoviC prozom Sirotan, Hija ć j ednom !pri.povije tkoon,
dok ć se drugom j avilti 1'923, a tu je i anon imni. č
Ć Sejfudi nu Ć ,piscu drame Domovina, Ikao
ot vor ovog lkal endara prema Muslimanima. Tugomir Alau.po-
č ko.j i j e za razliku od pol'Ožaj:a II č »Napre-
dak«, našao mjesta u 'ovom kalendaru više kao poslijeratni
č oslonac č Hrvata, produžava
sa svoj'Om '.ktnj iževnom š ć II :primJereno
njegrlVoj .kulltll'ITlo-knj iževnoj id.eoJogiji, još 1922, kada db-
javJj\1je .u ovom a:lJman a.hu č č drame u 'sti:hU{( Ra-
doslav š ć .da 100 se bek 1926. j.avioo pjesmom Gosti
II Hrvata IPa 1927. Himnom Napretkovom i ,proZ'Om Tri ja-
rana . .Iz ranij.eg ra!Zddblija đ u ovom .kalendar u 192,2.
i 1923. još Stjepko ć Ipjesmama- wl 'l.ibi r.ke č
mel-odi.je«, posvetnicom d.rUlštvu ,»Hl'voje« i :kratk.iJm !proza ...
ma, a 19127. j.avlja se oo i;z Zagrelba u ovom ailmanahu po-
ezij'Om i nastavlJa d alje stiJlO'V1ima 1928. do 1930, da bi II
1931. objavio, č o TUlgomiru ć književrriku iz
sVQje ,generacij e. U prvLm goct:inama ovog kal endara-alma-
naha javljaju se knj iJževruilm r aoom po wg;ledu n a tradiciju
hrvatske knj iževnosti ,ll Bosni ,j HeI'lcegovini još fr a Miroslav
TugQmiJ Džaja i!Zvorruim pJesmama, !pro<zom i !prilozima I»irz
narodnog 'b:lalga« te Mariko, ć !prozama sve do 1927,
a Qin!i.ju !pjevanja na narodnu i !PO ,slij-edu č thi-
č stihovanja nas tavIja j'Oš t r adicionalnije
il primj,er enije »Napretkovoj« tatdašnj.oj č
orijentacij i NLkola ć (Nine), ć u ovom abnanahu
(,i !povremeno II »Novom BeharU!«) s ve do 'kraja ovog r az-
doblja, i&pu1lJjav,ajut'i ur,>; 100 njegove ,r.lllbl'i.k-e, za narodno stva-
ralaštvo (»,k narodne poazije«, »k dokonice«). Ovu sta,rinsku
ik.n>jiževnu težnj:u koja »Napretku« daje :kult urnu patinu pro-
šlih vr€iffiena nastav.Jja vdo izrB.2ito, na .jednoj I'Va.n
Ev. ć č na:božnom poezij<lilTl i' prozom UZ
274
bibLijSkih vremena, đ ć od 1924. oo 1932, od koj e
č u ovom .kalendaru nast.tllPa vrij eme trad'i -
i .kIllj:llževno suvremenije usmjera.vanje, a na dr u-
goj strani, gdtovo od samog č ONOg ka·lend.ara pa do
kr aja đ razdoblja, traj e saradn'ja I vana A. Mi1i-
ć ć i poštovanje >ovog pisca ka·o živi- uzorak .ugletIa i ·knji-
ževnog J kult urnog razvoja Hrvata ti Bosni i Hercegovini od
vremena njegova strica don Frane ć ć i hrwa'tsJro-
-ilTlusHmanske !književne simbioze iz -do.ba njegova stvaran ja
sa Osmanam iNuri ž ć I(Osman-Aziz). Ć ć 'Pri-
u ovom ć s u kul t ur.no"histo-
rij9kog karaktera., to su ili knj iževni č ili
'vJSisti:ta knj iževna i ·kul turna ć na pisce ie;
njegove generacije .kako Hrva.te tako Muslimane. Ve1iJk je
niz njegOlV·ih radova u ovom 'k,alen.daru, a s vi oni od.TŽava,ju
š i konHnui:t et sa đ dru'-
št vom »' Na:pred.ak« i. lku1lurno-kllijilievnim krugOom oko njega,
sa š ć .ii tOjplioom lP rema M.u.sli.manima aU i beiz
na.cikma!lno-ku:I.turne č :prema drugim na rodima
Bosne r Hel'CeJgovine. č !prisustvo u uvom .kaJen-
daru t raje i .preko godina s č č
decenije, a godine 1928. ovog ka.J.endara Ante Mar-
tinovii: !piše i ž esej ć ć ć
Karakter č lkuLturno,..knjJ2evnih shvatanja 4 đ
ževnoh is tor ijs·ki'h težnj a u o vom kalendar u najhol je pokar-
zuje, !pored ostalog, ni z njegovilh jUlbhl a.rni.h č 1928. on
!piše II !povneLu đ đ š .don F ra ne Mir-
ć ć 1929. dbjavljuj e č o Grgi ć 1930. o Anti
ć - Ve1jtld Obradovu; 1931. IP iše o d esetogodi5njici
smrtti Josi.pa ć ,1932. obj-avljuje ,. nešto. iez knj.:iževne
rza.osf.a:vttine Ivana Zovk a., a 1933. piše o vremenu <Jl iPrij e
peideset godinac, ·odn.osoo č o ,.Hercegovaekom bosi!l.j-
kuc, .1935. !piše o "' skromnom a.J.i vel.ilkom r adniku« tra Petru
Bakuli u !povodu šezdeset druge godišnjice smrti., a 1936.
objavljuje -» nelooliiko USlpomena« o č đ 'S1Ilr1:i
dr Ante č ć
Do č t rirdesetih .godina, o.d kada knj iževna sarad-
nja č da 'buja ć ur.>.: .to strukturUJ ovog aama-
naha, u ,. N"apretku« đ II oblasti poezij e: I . PoLjak,
18' 275
Dra,g,an š ć Milan Begovil:, a č rPriloo.ima
V1adimira Nazora ,(Majka Margarita 1923, Tomislav 1924)
odl'Žava se nivo ovog .kalendara; II tom
cilju se objaVljuJu ,1926. i č ć !pjesme Pred kra-
ljevskom č tL Baški i Pred knjigom povjesti roda moga
tei:slle godine esej Ljubomira ć o ovom pjesniiku.
U oMasti !proze ja'vlJ.aju se, U!g.Iavn<lm č V. Grmo-
ć .(1926), o KlSaveru Sandoru Dalskom Lj.. ć
objavrlj(Uje u 1927. godini esej, -a Ć godi.ne sam ova.j pisac
objavljuje !prozu Bosan.ski motiv; javlja ISe, 'ZartiJm, V'ikto.r
Kra1j, Josip Selbešii:, Duro ć Vinko č ć sve pro-
zarma'.
KIlijilževna ISaradnja Muslimana u stvarL č 1922,
1923. i 1924. n-arddnilm ,pjesmama koje u ovom kalendaru
obja·vlju.je Sidika š ć sestra. Hamdij.e Š
ć da se nastavi narorlnom !poezijoon .iz z'birke Ha1Lda
Kreševljakcwrea«, nj.egorva :brata, dok on 'Sam obj avljUJ:ie kul-
turno'histor1jske JpriJoge u ()vom kalendaru' 'od 1922. godine.
Husem Dogo Qbjav!J.juje u njemu ;pripovij.etke, ć hu'"
moreske, u 1926, H}27 'Uedna narodna č 1928, 1929, na-
Ć i d'alIje u istom stilu i fu:rnni. Đ ć
1926. o'bjavJj:uue uspomenu na Ivana, ZOv'ku, 1929. Sal'ih Ba-
ć se javlja j.ednom pri.povijer1lkom a Hi!fui Bjelevac esejom
O ženi. Godine Hl30. Sa.:fvet ... beg š Ć objavljuje svoj,u
radnJu Zivot i gazi Husrevbega, š ć č
đ o isto] 'hi'stmijs!koj č a te godine i'2:1azi ll! ovom
kalendaru i prikaz š ć ži·vota h rada ioz lIJera Alije
Name'tka; MUharem ć lJIZ to jednu musH-
mansku narodnu pjesmu, -Fehim Spaho prevooi s turskog
jednu prozu Ra'Šada Nud, a Husein Đ (ybjav!l:j(u:je -» tradi-
CIju o Mlja.tu <Haram'bool«, tako da Musl!Jmani goto.vo da'ju
ton oV'Om !kalendaru u godini '1930.
Jubilarn.i Č o knj i.cževnoidma. i ž
esejistika ,ll ,kal1eIlldaru »tNapre(ia.k« IPO IPriroclil svoje sadržine
č o.'tkrivaj"u kUilturndhistorij$ku \koncepcij u i k.niJtifku
ori.jentadlu ovog č almanaha. Sam pregled ovih
takstova .pokazlllje, kao što je to bma i' težnja samog društva
.N8Q)redak«, n.amjeru ,itz13tŽenja iz č po-
i č regij.e u lŠilre .prostore hl'Vat-
276
skog naroda, njegove knj,i ževoosti: i ku1tulie, ali: dok je
odnos do tridesetih godina kao polaoznu č i ·baozni osJo-
na'c imao hrvatsku kul:turu, i knjj,ževnu tracticiju II Bosni
i Hercegovini, pa se _tek sa te osnove iproširivao na hrva.tsku
ku!lturu 11 s tarij,u Iknjirlevnost II Hrvatskoj, ISa .tridesetim go-
diIl>ama se (Ive dvije obI-asti kao književno-kulturne osnove
u ovom kaJeudaru na.pore.d'o preds'tavJja.ju, č ibi se re(kll.o
da ·bO'Saru;kOihercegovaoka hrv3ltska književna traidici.ja. i su-
vremenost zaostaje za širim hrvatskim knj jževnim kon'te'k-
stoon izv-an Bosne i Hercegovine. Do tridesetih. godi,na, 1921,
Lj. ć ,piše o J. ć i anonimni č
o ć 1926. Antun ć obja,vljuj,e .dva .teksta. Ju-
ć sa oznakom ;. ilz .sta.rije Ihosaruske k.n_jilževnOOti«, a Mu ...
ć piše, kako je ć istaknuto, o Ivanu Zovki; 1J928. 1. Mi-
ć ć piše o don Frani ć ć a A. ć objavljuje
esej o autoru ovog č te iste godine javlja se prvi i jedini
put u ovom kalendaru dr Marcel Schneider; u 1929. ć ć
piše o ć a Stipo ć o Nikoli ć 1930. go-
dine Ante ć je obilježio dvadesetpetogodišnjiou smrti
Grge ć esejom Iz. okultnoo. svijeta. Naporedo s tim ob-
javljuje se, 1923, anonimni nekrolog Milanu ć pa
1924. nekrolog Jovanu ć 1927. Lj. ć piše
o Đ 1928. Lj. ć objavljuje esej »u spomen«
č ć a 1Kre.ševljakovit nekralo;g ć u 1929. go-
d'i'ni <obilježava se č š smrti I. ć
pa srogctlišnjica smrti LUlke ć
đ Đ Arnol.da.
ć "o ć ć s .posebnim dbzirom i
pažnjom ra:.zmatra -nj€lgo.v ži!vot i rad u iBosni i HercegoV'ihi',
č nj,egovu 'Om:ill'jeoo&t đ OIffiladinom, ,ali mu kao pje-
sniku priroldno daje j ,vil:lno mjesto na hrva.tsknm P{\1:'ll.a-
SU«.20 U -is to vrijeme anonimni -pisac nekroi'Oga
č ikaUc:o -on ;.svojo-m cWbo'k'O ,pro.žetom 'hrvatskom svi jesti
nije bio rijedak samo. đ ć
ma; on je b io rijedak 'kao takov Ć đ HrvBltioma«.21
.. LJ[udevtt] DVor.n1koviC: Jos1p M.J-
ć profesor, hrvatsk,1 Jrnj lžev_
nlk i pjesnJ:k. - Ka.lendar Napredak
za 1922, Sara-Jevo, 1921, 88.
OI Atlonim: Sejfuo:tiln ć _
(kalendar) za 1922, Sara-
jevo. 1921, !K.
277
U nekrolagu Milanu Ć lli'Z isticanje da: je ·»'ZnM
()stati Hrvat tpatruot, a opet knjillevnLk, umj.etnik«, đ
se č odnos ovog .dramatica·ra ,prema Bosni. i MlliS1i-
mani·ma i pite: ,»IPo ,»Ha.sana'ginici« je ć poznat u
svilm našim Ikrajevima'. Tu je č i realnost,
91:0 se i o.drruzuje u našem naro.dn();JTl ,životu, :prenio na po-
zorl1licu i .dao j.a.ki narod.oo-mI.li3Hma·nski koloxiL«22 U svome
č Iz starije bosanske književnosti, II kome donosi dva
č »sastaVlka«, Antun ć je jasno iJzra.zi-o 'kr!jliževM-
histori'js-ku -orijentaciju kalendara »Na.predak« š ć »Ka.ko
smo .preuzeli II ć da nM kalendar bude č bo-
sanski, ,t. j. da mu se đ oonosi na život -i prilike B. i H.,
ili ·d·a je pisano od č Hrvata ili bar od
onih kojli žive II B. i H ., t'O je \Svakako !potrebno, .d·a 'Ovdje
O'9VježimO i opa koji Qdloma·k naše starije bosan'Sko-hrvatske
kojoj,ževnosti. Tim misl,imo ne salITlo upoznati nešto iz te sta-
r ije naše \književU"05'ti, nego "OsvijetlDti, .pri:J.iike koje su u to
doba u B. i H. v'laidale.«23
š ć o Iva·nu Zovki ć j e i.ste godine 1926.
č o
l
bjašnjavao i njegova naciona.ln() -kulturna
shvata.nja. ,»Teško mu je biJo što se sa sI1J'Ske strane ospo-
ravaJ'o 'hrvatstvo Boone i Herce,govine, a Qn je prilkwpio silU'
jedn:u lkQnkretnih dokaza, kojim se đ da su sta1"O-
sjediod iBOtSne >baš Hrvati,. Č 'bi i6ticao č ida. su
Srbi i HrvaJti jeda-n narod sa dva imena, izmiješani i .ovtije
i u :pa i u samoj Hrvatskoj i SlavQIl'iji i za!lclju-
č bi, da ć se oni ipak ikad- tad morati sporazumi.ti i me-
đ se TavnlOipravno pritznaroi. Mi ime? Ime svoje ima
i je.dan ,i d·r ugi i ć ga se ·i ne mogu ć .pasu taiko
dvije cj,eline.«24 GoV'Ore6i o ZoVlkirum S'hvata.nj-iana kad
je izbio .»po.kret ill1U1Siilmana. B. i H. pod vodstvom moStavskog
muftije Ali ef. Đ ž ć [protiv ,)lvj e.rske pr opagaooe pok.
nadbiskupa Sta:dlera i kloerLkaH:zma tl!ustriJs-ke vlade«, pri
č je ,»j.edna strana javn:oga mnijenja ondaIŠnj.eg dovodoiJ.a
.. Dr Milan ć -
Napredak (kalendar) za 192.4,
jevo. 1923, 120. 121.
n Antun ć Iz starJje bosanske
knj iževnostI. - Napredak (kalendar)
278
7.8 192'1, Sarajevo. 1926, 136 .
" Edhem ć Ivan Zovko.
Na.predak (kalendar) za 19:>.7, Sara-
jevo, 1926, 175-176.
II vezu 1 hrvatstvo kao nacionalnu ideju sa 9pomenwtoon pro-
pa,ga'ndom«, ć je kako je sve to Z-ovlki »z'a-
davalo brige i 9tra'ha, da ć t o neOipravdano mišljenje iapaJk
naškoditi hrvatstvu đ muslimanima, IkoJe se rprosvj.etom
i 'knji-gom tek bilo č Hj€!PO i priro,Mo da đ nrjima
širil«.:!5
U č povodom obljetniICe Đ ć je sa
težnjom knjilžev<l1og p:rib'li..žavanja objasnio motive phsanj.a
ovog t eksta kao ,»nakanu da se pridružimo i mi njegovi č
telji i :štovatelja je Bosne i Hercegovine ovoj proStIavi i o.du-
žimo za simpatije, koje je prigodno uvijek iskazivao i za ove
naše 'zemlj e«.26 Sa Ib'licž'im i prilStupom Marakovic
je !pisao ,o č ć i Bos.ni, ć 'njegoV"O srtva-
r anje u Illjoj 'u! okviru laldašnj ih bosanskiJh uslova i priJitka
i u užoj motivsko-emoci.onalnoj vezi s njom, ia.ko j-e »'bio ...
Hrva.t na.jo'štrijega koV'a«, č nekadašnjinn Ipdbud8lma Lu.ke
ć I Ć Ije »udario kroz Bosnu i IZato, št'O ga, je ma-
mi.o č nepoznata živOIta" kojJ se tako č slio ·sa
Istoktom; mamila, ga' divJja romantika gotov'O, neotkriventlh
krajeva, dr až Sitarinskog jedmostruvnog života, č sevdooa i
š .Bosna sa s vojiJm ljudima i svojom prirodom«.27
l' Izraztto bosans.kih motiva skoro ida i nema' ti njegovjm pj-e-
sm8lma, - \pisao je ć ć na č ć -
AI'j uza sve Ito ,on'ako, Ikako ih je pjevao, ne 'bi ih bio mogao
€ !betz Bosne.«28 I ipri Itom je jeziJk, »:zorni i s.U-
ko'viti stil«, l'tdah na-rodne pjesme«. ,,, Ollli, k'Oj,i su ga' mis'li'l.i'
kaz.ni.ti', š iSU ga po BOSlni i Hercegovini·, oj ne s1'u-
ć da su mu ba.š t im 'oItvarah iPut -ll poštena srea naroda«,
- lPi!sa.o je ć i. bHježio ,kako je .premještanje Kranj-
č .iJZ Mostara u Livno »<bilo upravo triUlmfaIan put za
pjesnika, koj!Cga su mooiarski HrvaJti kao svoga. đ i mu-
č IPQpwt amaneta predoava.ri taiko rekavši iz ruke u r uku
'»Ako su mu Islalbo napla-tiH oni, koji su tada
vlada.li. IHo-snom, - pisao je ll' 'Podignutom tonuovajl k ri-
č - Bosna mu je sama dala svoje šUJme i p}anine, svoje
.. đ 176.
.. Lj[udevi.tJ ć Ksaver
Sandor Đ - Napredak (kalen-
dar) za 1928, Sar.aJevo, 1927, 172.
" Dr Ljubom i r ć U spo-
men S. S. ć - Napredak
(kal enda r) za 192Q, Sal"<ljevo, lQ28,
139.
" Ibi dem.
279
žubore i vihore, da đ prekaJj svoja č ć
dala mu je svoju ljulbav i poštovaruje, njegovu swnornom
pesi.mitmnu I zato je pravo, id'a Saraj evo č kosti
pjesniJ.cove i najmi'lije na A !te č SU'
bile č upravo u doba kada je i sama Grupa sarajev-
skih ·knjJževniaka bila uzela. u svoj naziv brne č ć .
š ć ·u povodu Frane ć ć IV'an ć ć je evo-
cirao '»hrvatski. pokret, se je ra-s:plamsao iz Zagreba u
drugoj ootvrli· .prošlog ć [i koji je] zahvatio ... - na-
raVllo - i Bosnu i Hercegovinu da je narod ć 1848.
pjevao o banu č ć i nadoao mu se«. I pri tom j,e 'kao
zagovarart:e1je toga pokreta navOldrio »Bošnjane i Hercegorvcec
M. ć G. Ć I. F . ć

š ć iste godine o
samom Ivanu ć ć Ante ć urednik Kalen-
dara »Napredak., je đ !prvim p ionirima koJi su ra.dili
na tome da ograde đ Hrvata !padaju, i.lsta'kao ovog knj i'-
ževruLka, uz druge !kojoi su .rdop'r.i'nij-e1i tkultw'lnom i nado-
naMo-m IPridiozalll]u Hrvata Bosne i Hercegovine • .
31
Jedin-
stvenu priliku i'Z prošlooti da se ista-kne zbli'Ža.vanje Hrv>ata
i Muslimana ovaj kalendar je pon'Ovo dobio ž ć stogo-
di.šnp'cu đ Luke ć 'Dr V_ č je stoga
II tJankll' ć jld>ilejlU' ovog 'Pisca i' l1l3lpisao ć
č »U nj.ima [dJe!lima ć M. R.] nam Luka
ć doV"Old'j pred Č !llpo..ve i sHke i!z ooših krajeva gdje
žive izmiješanQ š ć ir nnusHma.ni i ,prika.zwje, kako -Ij.ujba,v,
ta najsnažnioja emocija 'Jj,u19ke prirode, ipriblilžavao srca- vj e-
rom ra.sta,vlljena. U s vojrlm djelima on nam č kako je
ba ljUbav toli!ka, da. 'se ribog ruje ostavlja rodna, ć mijenja
vjera i lbježi u daleki svijet. U tim djelirrna ocrtavaju se dva
nara§taja: s tari ji, koj i se drži tradiCija i 'Il·e !pušta da- se od-
.i nwiji, đ koji in:sItlinktivno ć da· vjera ne
može i nesmije Lbilti zapreka ideaLnom ć djece jekl-
noga naroda. Zaima velike su to \bille misli II vrijeme kad
su naSJtale, a velike su i: danas. Nas u Bosni i Hercegovi.ni
dijela Luke ć zanimaju to više, što je u epu . P(ibratirn-
• !bIljem, 14(1.
• Ivan A. Ć ć U &pOmen kul ·
turnom 1 č đ - lIla-
predak (kal endar) za lm, Sarajevo.
280
1928, 159.
" Ante MartinovU:; Ivan A. ć
ć - Napredak (ltalendar) :za 1929,
SaraJevo, 1928, 2(11.
stvo« i II pripovijesti ,»'DHber Ha'Sanu« i.znio bilpove i kraj.eve
nama .poolJloa.te i nam je [rprikazao] Č i
vanje j druge č koje je vidio 'Za ,svoga. IboraVlka u ovim
napose u Sarajevu, Ikoje ga je 'Svojom ljepotom
č Te iste godine je 1!van A. ć ć natlvao Grgu
ć ć njegov život i rad u IpOVOOUl njegove oh-
»jednim od najis ta.1mwt.ij.ih jarvnih radnika ll' hrwa<t-
skom narodu u Bosni i: He rcegoV'ini«;33 a ć o Ć
anonimni S. s pomin.j e i r a.tne doživJjaje ovog .pisca iz vre-
mena dk:upac1j e Bosne i Hercegovine 1878, okoje je on opisao
". u crticama . Porl !puškom« {Bal kan, 1886. god.) «,u ne isko-
š ć humani poteocijal ć ·pripovi j edanj.8I, kao
što ni ć ne č knjjževnu preJ.aznost N.i kole
ć 'prema Mu.slimani.ma u Č koj i je te godine
posveti'O njemu.
Osilm ć izvještaja o ,proslavi godišnjice
61mrtt.i Grge Ma.nti.ca, č ilira iz BOSlIle, jednog od naj -
istakl1llDtliii'h hrvaJtskih !kultuxnih radnika, IPjesnifka i politi-
č iz nedavne nam .pro'šlosti «,85 i ć ć č o
Anti ć - Veljki QbradovUt, č 'saradnilku' , Osvi ta«
i jedoo.m od »:pregalaca na knj·iževno.m pol.iu« iz n iza. . svi-
jetlih ... imena Ivana Zov ke, Edhema ć IVail1a Kla-
ć Josipa č ć Nikole ć Ham.dije Ka-aševJja-
ć Huseina Đ Stanka ć Marka, ć
Ha-mdij.e Ć č đ ć ć otkriva i obim
9v.oga, knj iževno-kulturnog zahvata, - 'kalendar , Napredakc
za 1931. godinu, štampan 1930, u znaJku je Gazi Husrev-lbega.
š ć tako II svome č š ć o njemu Ikao jednonn od
atllajSlaVlniji.h đ il državmka što ih j e naša gruda
daaa TurSko j carevini« i ć da le on , naše g-o re list ,
porijeklom Tnwunij e«, đ odi ooa Ferha.dl-ibega, brarta
Radivoja kneza. 'tre'binj;s koga, i č ć sWtana Baja-
ziJta II, č kako su se u njemu ·:.sastale dvije k.rv.j
• Dr V[ladlmlrl Kestertanek: O .to-
tOj obljetnici rodenj a Luke
(18300-1930). - Napredak (kalendar)
za 1930, SaraJevo. 1929. 150.
• Ivan A. ć Fra Grgo Mar-
ć - Na,predak (kalendar) za 1930,
Sarajevo, IUS. 160.
.. S .: 2$-godl!nJ,1ea smrti Evgenij a
ć - Napredak (kalendar)
za 1930. Sarajevo. 1929, 174 •
• A[ntel M[artinovUi]: P·rosIava 25-
-gO(l \.fn,1-ee smr ti fra Grge ć .
- Na,preda.k (.kalendar) za 1931, Sa-
rajevo, 1930. 24.
281
dV'i·ju rasa: mongolS'ke i in.doevrapske, Ipobliže: tu:r:kmens!ke
l hrva.tSlk:e«,3G
U istoji knjizi ovog kalendara AUja Nametak piše o Ba-
š ć ikao <» najokru,pnijoj č č
muslimana., č glavni knjilŽevni, č 'il č rad 'Pada
II z<Rinji d€'Ceni j prošloga i ·u prva dva decenija ovoga vi-
jekac,:n '»M j rza Saivet je ,propjevao, - nastavl ja on, - dok
još u nas muslimana. nije h ilo pjesnika osim narodnoga, i m-
prov-i.a;atora., č je č radi ti , .kad medu muslimanima
n.i.je bilo č a u č život je unišao s j ednom
đ š ć s tradicijom 'Porodice, koja je uvi-
jeJe. d<wal a javne radnike oi upravne č u zadIlljilh
dvjesta godina. «38 I ne ć ovom priHkom š ć
»hrva.tstvoc, analizirao je njegov rad, ć se pri tom
i na č A!hmeda ć o ovom ,pjesniku, ob-
javJjen II »Gaj r etu'« L maja 1926. godine .
.. Dr Safvetbcg š č Zivot 1
djela Grur: ! HusrcYbcga, - Napredak
(kaJendar) 1931, Sarajevo, 1930, 9'1 .
.,. Alija Nametak: Dr. Satvetbeg Ba-
282
š - Na,predak (ka lenda r) ... a
1931 , Saraj evo, 1930, 123,
.. l b !dem.
3 .• ŽIDOVSKA SVIJEST. (191'0-1927) I . JEVa.EJSKl 21-
VOT. (1924--1·926), NJIHOV ODNOS PREMA JEVREJSKOJ
KULTURI I Li'I1E$ATURI, SARADNI CI I SADR2JNA .• JE-
V11.EJ·SKI <GLAS. OD 1928. -DO L930; HISTORIJSKOKNJI-
2EW10 I Č KQNSTI'DUIRANJE SEFARDS'KO-JE-
.KNJI.Z·EVNOSTI I lWLTURNE TRADICIJE U
BOSNI I HERCEGOVINI.
Č k.uUrturno-knj,ižev.nilm kominuitetirma snpskom i
hrva.tslwm 0100 č i kalenda.a :o Prosv.eta. i . Na-predak. ,
i kwlturno-knj iževrlJi život J evreja u Bosni i Hercegov,i'ni
produ-hvara se po.slije rata, i.z austrougarskog Ipel'iiOoda u me-
đ j;UIg'OSlaven3lk.o rruz.doblje, 'koll!Centriran oko ,. La B€-
nevolen!Cie« ka.<> fba'l.e i drugih jevrejs.kih društava, i traj,ao
je i rarzvijao se u jevrej'Skim č listovima,
ć se hL!>to.nij sld kao pozadina koj.a je sigUJrno
i Ibez prLj,e1oma. trajala sve do 194.1. godi.ne. bez podlijeganj a
i .urstUJ)an.ja knjižeovno-weini·m kont roverza·ma i drUIŠtveno-
č &Upr ot.stavljenjWl8 matke rknjižeVlOOg ži vota Bo-
sne i Hercegovine. svijest.: je tbUs. lI kuLtwrno-'Pol'i-
č .tjednik« IPod uredrui§tvQm d r lsaka Ahtarca, kojim su
Eskena.zi JevrejJ 30. oOIk.to'bra. 191.8. č život II jug·o.sla-
venlSl\ro.j d ržavi, i :koj i Je pod t im imenom ilzJ.az.i"o .do 14. marta
1924. g-o.d.ine, da se od tada nastavi tP,od na·zJi.vom , NarlXina
283
ž svije!ft« sve do klraja sa lPosJj.eda,)im vlasni-
koon i odgovornim urednikom dr Zig-om Bauerom.
Pokrenuta :kao list 'la. afirmalCij.u, š Č i
kuLturn{) ():kup1ja.nje J evreja, ali i za odbra·nu njihO'Va iden-
titeta i lPdložaja u novoj d ržavi, , Zi.dovska svijest([ je gOldi.ne
1921. pisala o .u kraljevini SHS: »Ako je jedan
Zidov 'Socij aUs ta ili č komunista, zato moraju da strepe
h1l:jadu drugih Zi;d{) va. Ako su hiljade ć Srba ili Hr-
vat a u s ocija:1.demokr atskoj !parti1i, to se 'bez d.aljnjeg prima
na znanje, ali 'a'ko je desetak Zi.dova u toj grlllPi, za· to imajU'
da oclgo.varajlu liJ i t qpe svi Zidovi:..
'
ž Č ovog Hsta svodi se >na povremeno
o'bja.vljivanje pre vedenih 'PrOIZ a pisaca, na prvom
SchaJJoona ,Ascha, ipa Izrael'a Kohena, Nahum81 Soko-
lova, J. L. Pereza, Borisa Scha.tlza, Samuela Gordona, Cle-
mentine Cramer, Liona FeU'Chtwan:gera i drugih. 'Ponekad se
II njemu đ i "pr i.kazi dje1a jeVll'ejskih knji ževnilka, o.sobito
dramski h izvedbi u Sarajevs kom š "Malo je, đ
t im, II ovom listU! domace jevrejlske književlbOsti, ali p()ll1.eŠto
se 1pak može <zabtlj ežjtj U!pravo 'Stoga je rijetko: kail Pje·
srna .. Bar·Giorec old Ben Ziona iz D. Tuzle 1(192:1 , br. 105),
ili nekal i.ko fel j1tonslkih proza Davida A. Levija (Bjelave,
1.923, 116; Borak, 1923, Ka.mo idemo, Ul23, 227- 229), koj,j
i u narednim godinama 'kao odgovorni urednli!k »Narodne
žid{) v-ske sviljesti « nastavlja. da !piše č društvene
feljtone; J alko-v Oz.mo iz Zenice objavJju}e '1925. pjesmu Tori
(br. 72), a Jichak Gohis tein ·Uz Tuzle iste godine opsežrun
tapis pod naslovom Moj put u Palestinu, da 'bi na.redne, 1926.
godine št all'llP80 .prozU' Reb Mošo. Iz života Jevrej a tL Tuzli
(br. 94-95); saradnik .pod !ps eUiionimo.m Nadm iz Kali<novika
obj avUjuje 1926. rpjesmu u prozi Pesah·1Wstatgija (103-104)
i jedn.u pripovi.jebku 1927. Na ć 178), a i6te go-
dine u -ovom l istu je obja,vl je.na, polpi6ana i nicijalima :o j.
e. k .« prtpovijetka Bakalin Juso (Ibr. 186). Pored toga, tl ne-
koliko InavIa!ta, ovaj list objavl j,uje narodne jevrejske po-
sl ovice, zaJtim informir a o skuplj anj.u ži.d'ovskih na-rodnih
• AnonIm: Rabota bez stida. - ZJ-
dovska $v1oJest, Sl19tI, 123, l .
284
pri,povlj eSlti, o' .narocln.im pri;poviJe1Jkama, o Nojemovoj bar-
ki itrl.
Od Č iJZ obl'ast1 ·kuJ.ture i č saznallija o bo-
sanskim J evreji.tma treba Sjpo.men.ut i rpnijevod teksta "Ci r Mo-
rica Levi'j a SeJardi u Bosni, ko.iJi u ovom listu izlwzi u više
na.struva·ka II toku 1920. i 1921, te 1924. napis Sefa.rdi tL Bosni
(Istorijski pregl ed) (br. 9-10), sa informaenjama o re1igio,znoj
i oorooooj -književnosti hosanskih Sefatrda, o njihovim r o-
mrun.·sattna i baladama, o listovtilma, u kome se na završe<tk.u
sa ,ža1je njem all,j č za suvremeno stanje jevrej-
s.ke kultmre .pire: ,.Danas 'lb Sarajevu i po Bosni rije.tko da
se još u kojoi kuOi nalaz1 Ikoja .knjiga u hebrejskom ili špa-
njols\kom jezikllI, se jezik poS\te.peno aJi sta·11l1!O" gubi
u korft;t ć srpsko-hrvatskog je.ziJka, a mladi nara§.taj
milIna seObi lek.biru iz sr;psko...,hrv·a,tske i str ane k njjževnosti'.«2
A Kalmi Baroo je godi nu dana pri.je toga obja·vio svoju
znamenitu studi-ju O jeziku i knjizi Sefar ada ·u listu »Gi!doon«,
koijU Je 1:o2idc)V.ska LSvijest« !prenijela u više nastavaka (119.23,
br. 24'1----.250), sa O7lnatkam ,iSpo.d Wien, ll" augustu 1923.
od idrugLh iz o;blasti fii.J.ooofLje i: estet ike č je
esej K. Daniiusa iJZ Sar ajeva Jevrej ski duh u umjetnosti,
objavljen ,u ovom listu l!)2-5 . te n3!Pifi "dr Marcela Snaj dera
Henri Bergso1t, fil ozof intu.icije, o.bjavJjen godiruu dana ka-
s llIi,je.
Pored ,»2 idovBke Bvijestrl« a naikon ,kra.tkotrajnog "' ne2a-
visnrOg č lLilsta« tri'bina«, koji je
izišao 'u svega č !broj.a u prv.oj \polovini 1921, č
ž rOSJonac J evreja \pr edstavJj ao je č
bi s.t za Č ·i !privredna pi tan1a« žir-
vot«, lPo.krenult28. rna·Iita 1.924, koji je i2Jarz.io sve do kra,ja
1926. godine na.jprije pod uredništvom .Alberta Koena IPa
Alberta K ajona a na ikraj;u ll' r edakcijd d r Brace PO'ljakana.
Mhsao a j'n.teg!l'j.te"bu i kont1nuite\tu jevrejske k.nj.iževnosti
najprije na .srps'koh.rvatskom jezi'ku u Bosni d Hercegovi ni
i J ,ugoslavijJ, al zatim II široj njenoj p ovezanosti sa Ik.nj ižev-
nim stvaranjem Jevrej.a u sv1jetu, ·1zražavana .je u listu . Je-
život« II nilZu č :prikarza, esej a, zatian !prevo-
• Dr. Mod e Levi ; Selardl u Boonl dov.'Ika svijest, V1924, 9-10, 5.
(Istorijski pregled). - Narodna fi-
285
đ d O'bja.v1j ivanjem književnih ipri1o.g.a jevrejs.kih !pisaca
sa drugih jezi,ka, a o rtome su svojevr emeno č i tek-
stovi na jezbku koji s u takoder obja'Vljl vani u
ovom ,11s\tu. O ć jedin&t vu Jevreja, koje je podrazumi-
j:eval o u <seb.i !preobraženje od vjerskog 'u n adonaJ.ni
pod ibhtni.m lJIt.jecajem č ideje i 'Prava Jevreja na
svoj u držaVIUl, pisala je redakcija u Uv odnoj č ć u
prvom 'broj;u ovog ,l ista. Sa distaociranj em od agresi vnog
cionizma narnetanog i'Z'vana, u ovom č je 28. marta
1924. ista.kmuto s ra2logom i mjerom, aIl i i s a uvjerenjem:
. AJi mi !imamo rzato jedno veli100 i živo Jevrej stvo u nama,
si-lnu i !Jleo'buzdanu ljuba,v za Cij on, i d o u zadnjj ž pro-
tkano č da smo s vi, nas 14 mili j.ona Jevreja, na veli-
kom Ibij elo.m s vijetu jedna. nerazdvoji va, ra.ma i narodna
cjelina, <koja teži da u Ci jonu obiStini s vete !llarodne ide ale.«
Ova ,i.d-eologi,ja je u lJ n3Šeg č tlj . Ibosan&k:og i sefard-
skog Jevreja, ,' plod emocija i neke vr,SU potrebe za roman-
ti kom«, !pisalo je !ll ovom č .dok je u . drugim jevrej-
skim s radlinama n8CŠe Kraljevine« i.zaz,vana objek.tivnim
č i kao talkva misaone .prirode«. ,Pored izgradnje Pa.-
lestine, pisac č je i'Sticao egzistenci j.u. .gal urt.a. kao
:oživog Ipojma n,M'odnog s trad anja i narodne egzaltacije II
ustalasanim ć i ć
Odatle postaj.e .shvatljiva i lokalna boja. i č ko-
l<>.rilt, oso.bena iplSihologija d č život II .djelima bo.san-
9kih J evrej,a, .te Lkonkretno u Jmji ževnim !prilozima koji su
.j lU ovom .lis tu. ć II Ibroj u !petom objavlj,llije
se !pr i.kaz Sarajevske hagade na· osnovu mOtllogrruf.ije D. H.
Miitlera j J. v. SChioS'sera. (Die Haggadah von Saraj ev o, Wien,
1898), tl kome su d at i njen ()pis i s adržina, porijeklo, umjet-
č ·karaklter minijatura itd_'" U broju deve1:om is tog godišta
»J evrejski živm.« donosi esej Pauline Lebl-.A1bale Rasne od-
li ke u pisanju g. Stanislava Vina v era, u kDme je .po.retl ko-
smo.pol1ts ke kulture, lka.o hitno jevrej ske osobine ovog pisca,
istalcl a nezadovol j61vo njegova duba., koji podvrga,va s ve
kr iltici i analizi ,te ·konst.1"'ui ra <» nove najs.meli je zamišljene
formule i oblike«, zatim duhovitost, o dnosno predstave u
• Anontm : Uvodna č - J evreJ- ' Anoni m : Sa raj e vska Ragada.
s k i t l vot, 111924, l , 1. J evr ejski t ivot , 1/ 1924, 5, 1- 2.
286
č sukobima. i vezama, »izvanredan smisao za
mUi'Z.ilku, IPretanjeno ć IZa oritaan«, 'što pokw.mj,1.lJ njego:ve
pjesm-e 1 ogledi, i na.jzad njegovu neunnomu aktiv-
nost.
G
U ibooj u 10 objavljen je osvrt n.a Spomenicu . La Be-
nevolenciee', .dT,u51tva koje je ovom knj ig.om obilježi.l0 sv.oju
š kao 'l.a.vI"Šet ak jednog (period-a klUJturno-
.... prosvjetnog rada se.fard5kih J evreja. IIIG, Stanislav Vinaver
- ,piše u oOvom 'prikazu - opremio je ovu knjigu 1 s ne-
č mnogo knj itževnog u.ku.sa rasporedio bogati li il'"arz.nQ-
materija!.e' I".lUlZev Ipnikaza rada ,. Benevdlencije«, svi
O'.s tali :prHooi su, !pO č anonimnog lpi'SCa ovog pr:i.k8Jla,
vez.a.ni ,unuta.rnjom ve:zom,»svi su! .ollIi manif€b'i: acij e ra".lno-
boj.nog jevrejSIkog života« i takQ j.e, . č veštu oku
urednrkovu, ce1la knj'iga đ u jednu kn}iževno-
celinu« . .o pretežnom dijelu sadrIŽilIle ovog alma-
naha u kojom se .treJtira ,život !Sefardskih J ev.reja., pisac č
je napi·sao: »BiJa je ć misao onih Ikoj i Sl] imali da pri-
pr ave material što s u uVfstHi toliko sefaf'ds,ki.ih tema. Cet-irJ.
ć izdVOjenog živOlta č š ovu jevrej;sku gn.1lpUJ noe-
,:; hvatl j.ivom ne !Samo za .njenu okolinu ć i za ostaJe J e-
vreje. Sefartisk.i geto imao je svoj jemik, svoj e č svPj u
đ š i on je 09tao, 'll .mnogom đ č
zatvoren za oko.Lni svet - .i za s ve to n ije niko ništa ·znao.
Pa naka se !prizna : ni obrazovani Sefardi nisu 'ZnaJi ništa
G sabi. .Nj iiho.v v1dokrfllJg .bio je wzalk, jednolik i :siromašan i
o,ni nisu ni o;tkllllda primali po.dstr ek 'za rarzrrnišljoan-je .o svo-
jem sOopstvenQID lPGrekilu, prOošlosti i.- č - Otuda, na-
ra'vnOo, o.na oskudica č dok.umenaJta, G sefardslkoon
delu našega naroda. Ako su nekom bila nužna obaveštenja
o 'Sef-aroi.ma. ;potrebno je bilQ za kojekakvim be-
leškama pultniJka-tudiruca i ,za nekim ove6i.m radovima dvo-
j iICe-d: roj.ice č filologa. JedLni č izuzeta.k ll. tame
je 'k-njiga g. 'Ora M. Levi[ja] Die SephandLm i n Bosnien.«6
Kao ć ,zaslug,u ove am:mimni" !pisac pnikaza
č tOo što ona ·»pr1JŽa. našim đ vernru slilku naše
prošlQS.ti«, ć IPri tome č TilImmira Đ đ te
• Paulina Leb l-Albala: Rasne odlik e
u pisanjU g. Stanislava VJnavera. -
JevreJsk.I žl-vat, 111924, 9, 3-4.
• Anonlm: Spomenica »La Benevo-
lenele. . - Jevrej ski 111924,
la, l.
287
Vladislava č (o sara,jevs'lcim Jevrej ima), na.kon č
.. .sledi. . . l1l!i.z '5'lika iz ži,vopisnog f o1lck>ra. sefardskih J evreja,
njihovi h č IPrikaai o jeziku, književnosti, UlTllotvoruna-
ma, .§kolskim Kao vrlo wnjesne a.nonimni
č č •. priloge naše ć đ Memento
ć (Pij.ade, aootovku Erev Jom Kipu.r Davida AlI.bahari ja,
sociia·1r1O-Ipsmolo.§ko ra.z.ma·tranje »lj ubavi i .ml'lŽnje« S. J .
Alkalaj'a. Vidno mjesto II Spomenici IZaUIZima lj o» veliki broj
koje s u !ponikle u isto6no-jev.rejsk!oj sredini«. Bia.-
lik{)fVe 1P1es.me iz rUSIkoga geta naporedo sa. Buberovim ha-
sidskim ipo č ovog č »pune
č duha, č i s umorne ,getske atmO'Sfere, od-
vode nas u zasebni svet, ur krajeve gde je đ je-
v.rejska 'tradicij.a u GaLu.tu !pružala hranu jevrejskom duhu
i .r:azastira!la mu $uta.na krilla«. Vtinaverovi IPr.i j,evod1i iz ove
savremene .jevrejske poezije .su . po sebi dela visokog umert:-
ni8kog reda«, dako da je urednik, ć ć ceo alma-nah
ovim 'bi'serjem Č IPo,r ekla«, stavilO illl :bok
sefarlclgkom svijenu »,i ovo drugo žarište !Žive jevrejske tra-
dicLje<l:, a kao .sublimiranu sintezu -donio je Buberovu Pro·
poved o Jevrejstvu., đ u ,uspjelom !prijevodu
Vinaw,era. I n.aJron isticanja :nekoliko !Hein eov.ih pJesama u
»beskraj;no J.epom« prijevodu Pere č ć č je
stavio naglasak na !saka Sa.mokovl]ij u: -»Dragocena .pojava,
za koju l\7ailjda n i!ko drugi i ne Zlna- do Iprisruih prijatelj8t, je
j edini jevrejski Ipesnik ove zemlje g. rsak Samokov1ija. I ako
je on IprClq)evao još II nežM.j' .mladosti, on svoje stvari rnje
štam,pa.o do danas. MoMa ·ga neko zna po kojoj pri-
godnoj rpesmi II ikoJem ijevrej'skom .listu,. U ovoj Spomenici
odšl:.an"lipane iSlU mu dve !pesme !ut slo:bo.dno.m shhu 'i ć one
oda-ju snaž·a.n !liTski rt: emperamena.t , č k adansu i, što je
za Jevreji:na iz Bosne vrl'O č bogat i skladan jezik.
Možda ć g. Samo.ko'vli.j a, j,e!dnom ipak Ć iz skromne po-
č Iffiožda ć nam. se č š ć no do sada saopštavat i.
I mi ne sumnjamo da thi on tako ušao II kollo dobrih s l'psl1ro-
..,hrvaltskih (pesruika naših dana«, zaželio .je 'na, kraju l) nadom
• lblclem.
288
autor ovog :prvog osvrta ll'l8. Samdlu)Vliju u ovom Jistu, mi-
ć IPri tome iOd redenju na j.ezik njegovih stihova.
8
Težnja .. Jevrejs kog Žlivota« da us-postavi knjjževlllO-kul-
turne ·konlti1lluibete sa stvaxanjem i djelova.njem ranije je-
vrejske generacije j da novij·u li.nJtegrira 'u' jedan književno-
- kUllturni tok '(paraleLno sa nastojanjem da II isti primarno
se.fardJski č krug č i &lkenazi Je-
vreje i !poveže iJh na č Iprogramu rada, u k.ome
je č mjesoo za.wzUnao obpor 'procesu rastvaranja, de-
ka:dense &si-milacije), ta težn1a, nakon prikaza ove Spome-
nice, može se Ipr.atil1i i u .ni2u drugih n-a.pisa., bilj e.žaika. i
O'.wria. Uz Naumi Haima S. č kojo ovaj
list :donosi u Ibro.jru. ,19, objavUjena je tako i ć uredn.i-
kova Ibflje'Ška, tl kojoj je uz afirmaciju ovog jevrejis&rog knji-
že\llTll.i·ka otvoreno i piltanje njegova wkl apa-nja u nacionalnu
književno.st s redine u kojoj' je !Stvarao: »Ova č uzeta je
iz 'Zbirke ·»Sa Ja1ije«, u kojoj je H. S. č doo 1898. g.
izneo jedan niz vrlu ži,vopisnilh fo.togufija sa ć [dO-
nosimo je] prvo, što je ta knjdžilCa, Ibar kod natS u Bosni,
gotovo nepoznata, i onda .kao ·usamljenu !pojavu, kojom J e-
vrejin ISlIPSki IImjiževnik predstavlja javnosti jedan svet 1roji
nestaje, l'rik8.2:an u č vernim bojama i živim dra-
matt ki.m momentima, 5v·alkodnevnim .u životu naših Jevreja.
Op. ur.«9 'li listom hroju je ova kornirllualno-integr8ltLvna kuJ-
turno-lmjiževna težnja »Jevrej9kog života« izražena još ja-
snije d 'Otvorenije !posredstvom č Pauline Leb!l....A.lbale
o Spomenici , La Benevoleocie«, koji je ovaj Jist ,prenio iz
»SI1ps.kog knjjževnog (iz 'broja od 1. .wgusta 1924).
»Sve <lo Evro,pskog Rata, srb ij a.n:ski JevrejIi., ž ć II sredini
izvanredno toleran,tnoj, ć su se potpuno Jednaki sa
Snb1ma, - pisal .... je 'Ova spisateljica. - đ II ovoj zemljj ,
povezani rza Jlju wpoonenam-a il nadama, oni su je
volleli kao što OSe ·voli samo domovina. S asvim je pnirodno
štQ j e kod svest O njihovoj .krvi- ·i nacionalnosti jevrej-
Skoj Ibila :zamrJa, i .ŠOO su ISe oni vrl'o č nazivali Sr!bima
Mojstjeve vere. J evreje ostal11h drža·va smatra'\.i su jedrino za
ć I}X> veri. Ali, o.d E.vropskog IRata, koji im je doneo
t lbldom. 2. _ .JevrejskI živQt, 111924, 19, l.
• Ur. {Albert Kajon] : Ova č ...
19 - Književni život... 289
ostvarenje roeaJa· nj,iihov,ih .n.ajsmelij ih sa.njalica - intern.a-
ciona!!no o.dobrenje za izgradnj u svoje domovine '\.l P aleSItini
- <:e1og iSveta su se .preOluli. I naši .moj5i,jevci, osta-
ć uvek .n.EWOkoleblj,ivo odani ovoj' zemlji, u ,ne-koliko su
prošir.1l1i sV'Qj voidl!k, i, uverivši LSe da -th sve evro.pske sile
smaltraj'u ·kao jedan zaseban narod, on1 s u i sami č da
se aliimniraju ka.o takvi. Stupanjem u vezu s ć jevrej-
skim zajednicama koj e su pos.Je r ascepa austro-uganske mo-
naI"hije .ušle u našu dr-lavu, i na\Ši J evreji .ose.tili !su se č
i mnogobrojnij im i poželeli su da i oni sami dopri nesu kul-
tur.nom raZiroj u č č u opšte, .kao i izražava-nj,u !Svoje
rase i sViOj.Lh č oso'bj'na napo.se.«l(l Leibl ... AJ.ba.la je
p.ri tom i.z ra.ziia Ć đ »kako sribijans ki Jevrej i, ć
SefarIdi, lpotrunci .vi:soko kul1turJloi!h \Š:panskti h J evreja,
nisu do danas dali ni jedno delo II kome bi se ogledale sve
mane njihovog žiVQ.ta od dQlaska na Ballkarr, krajem XV.
veka, IPa, tokom i.duQi:h ć do danast:, IPri č je »po-
kušaj Hajima č koji je prvi dao slike i,z živo,ta siar'.ih
J ev:reja sa ć ostao ... lUSa.mJjen« . .ona je .ista.kJa ve-
J.iku gradu koja leži po arhivima d rad " jednog sr,pskag II}.(l-
č 19. !Or Tihoonira Đ đ ć da se Jzra.di historijat
J evrej a na n.a što je uradni k " J evreJ'skog života«
/primijetio k ako je Ma tPrevidj e!la nl:1ke lZasJuime č
ihiJstori.j e baJkanskih Jevreja lPrije Đ đ ć kao što su :ra-
dow S alomona Roo:anesa iz š č djelo M. Franco- a
Essai $Ur fhistoir e des Jui fs dan;s t'Empire Ottoman te mo-
oo'grafij,u dr iM. Levija· Die Sephar dim in Bosnien.l1 U osvrtu
na samu Spomenicu Lebl-AXbala j e istakla Ikako. su nJome
bosans ki Jevreji iPr etekli SIlbLja.nske J evreje i č je
kao »!prvi naših Jevreja da se jedmom ć zbirkom
č i knjJževnih Č fP.Tedstave javno.siti« i kao
,težnj u da se mJ nejevrej i.ma- prikaže sinJteza jevrejskog dulha
i mentaliteta«. Sadržina ove Spomenice, IPa ndeni.m č
je luglavnOID do,volj ll'o repr ezentativna a »'hasidSko gr adiNo,
zgo.d!no r astureno p o celoj, knjni" Slluži kao spona poje.drinih
" Anonim: >SrpskI .knjIževni gl a- - J e vrejskl život, 111924, 19, 3,
snlk. o Đ Spomen icI. " Ibi dem, 1--4.
290
č i lPOCiiže svakog č h:m ove 5,pomenice na vi.s;inu
č spisa«.12
Kall!rni Banih je ou OVlOffi listu i tdjelatnk:l p.rišao č
kom integni ranj.u »ne.koliko !pojava lepe književnosti kOid
bosans.ki'h Sefalrada«, ć od !postavke :da sefardslki Je-
vreja nhsu imali č knjJževrrosti jer su .im »književ-
niake tradicij.e Ibile ... odviše jednQstrane i slabe, njlihova
dUJhovna kul1tura č verska, 6terilna «, a da oni, odvo-
jeni od ostalog sv,ijet a, nisu ni marili za viš i kufuturrui.
svoj e sredine, on je istakao da, :t posle č puna ć
vrlo. (primitivnog !p<lltriar'haJruog žiV'O'ta«, »u.pra'Vo 'u vre.!ne :kad
se jednoboj ni' sefar.d·s'kJ. 'Svet poannj'e raspadati, kod nas, II
Bosni, neki Se!a'rdi olt1edaju se ul ž č
Prešavši !tako n.a !predmet svoga na,pi:sa, on je
na,pomenuo da p ilSei i l\jihova !djela o ·kojima ć [biti go;vora
onilk,a.k:ve unutarnj e veze, zato se nj.iho.vo stvaramje
.ne može obeleži.tli kalO jedna kUl t urna po-
j.ava«, ii !postavio je nekolilko pitanja kaoosn'(lV metodologije
svoga č .. k oje 'Predmete oni đ 'u k.ojoj {oruni,
·ka!kvinn jerz.Llrom, ili, č o>tkuda im jezik«. On je još
jednom !Pflodivukao da ISll'Vremena sredina .bez knjižeV1Ile tra-
di.cije .mije mogla dati pobude za ipi5anje te da k nj:i'ŽewllU
d jela ltreba ltražirt.i »ili u samoj č 3ol.l!torovoj
ili II u ticaj-iana đ obrazovanja i knj iževnog vaspitanja
!pod kojj ma je stvar ao awtor«. A ,poštoo su . narodni O'dgoji-
telji kod Sefarada bili, od uvek [ ... ] duhovnici «, nije slu-
č !po ć ovog č »tda ISe i .kod n as u umet-
Č k njižev.IlOSlti p onajprij.e ogJedaro .doobojan.stveni starina
g. A. koji je cio sVOJ život posvetio jevrejslroj l"ba>uci
i JLteraturi, .kao duhovnlik i pedagog u moogim
cenltrima rSefaros-kog Orijenta, a »,pre dva decenija· d.ooao
k nam-M, pokrenu.o č ·»La Mbto,rada« (Zor a), te go.din.e
1922. J dvije sveske s tihova Poesias te Versi fication
de los versos .de Salamo. Baruh je 'Zat im dao ocjenu
!pOezije: . Ona· je po dulhu .svom versko-.pedagnška
i č .. Mcxtivi K!tpo.noviih !pesama s u tbubli j'ski ili
" Ibidem. 4. f arada. - .Jevr ejsk i ! Ivot, 211925,
lJ K{nlml] B [aruhl: Nekoliko pojava 49, 1.
Ie.pe k·nJlževnost! kod b00ans k lh 5.ew
neki đ iz soci jalno-4tulturnog ži'Vota bosanskih Je-
vrej a. « On j e Uznio dojam. da \s u nj egove pjesme pisane »ne-
verovatrrom ć je.dnim lka-o da su č
sa !propovjedaonice ili u nekoj č lbesj edi, dstakao je
njegovu »neverovatnu versi fikator,s.}Qu rurtinu« sa napome-
nom da je on č u,potrehijaova i na mj e&tima >gde je ona
ć a e&teltski -deplasi rana«, tako d a on ima pjets:ama
OO:v1še č temama«. Kapon, prema njegovim ru-
Č č !poznaje modenni, kastilija.n.gki jezik, ali je
ta odlika lljadno lUIZrok IŠto .dobar dio nj egovih pJesama
_ostaje č ,tek ,nekolici ni obrazovanih J evrej a«, dok
»široki narodni sJojevi niti mogu č njegove dve spome-
nute Z1birlce .mti iih u celos.ti mogu da uživaju«. A na zavr-
šet ku je dodao da (lvaj [pisac stvara .i »radove u prozi« sa
motivima ,»moderno- j.evrejskog dooo.vnog ,p okr et ao« te a1ego-
č \prikaze kao Cion-phantasmagoria koji s u ».puni č
kog 'Zanosa, lepih oslika i snažnih ilzraza«. 14
Drugi jevrejsk.i. ,književnik S a:beta'j Džaen ipo svojoj. bio-
grafiji mnogQ č na Ka,pona, mada· ffi'U' 1kn.ji2evni rado-vi
zaostaju 'Za njim, č dalje B3l'uh. č ć kao ncos!po-
r an Džaenov č temp.eramenat«, posjedovanje »L fan-
t3lZ.ije J ć i dikci je u meri koja znait.n.o prevazi.l 8Jli
č te »jevrej,s ko o'brazovanje, koj.e je poslužilo kao
vrelo moti.va IZa .njegove ra.dorve«, on je Ikao I\iegovu pogrešku
iznio kalko se .. sasvim i odmah lU SONI1orn č piLSan.ja
baci.() na dramu«, ć da je ona :t naj.komplikova.-
niji ,rod ,knj i'žeVttl i, da nj.u i narodJ iS3 starom i bog3Jtom knj i-
ževnom traidicijom .stvaraj u istom pošto :i.m je jezik rarzvij en,
društvo đ pošto im je narodnost iskristl1!lisana.c.
Mada su Đ ž drame Jefta.h i Debora !pi5ane s mnogo
mara i i1,jLib av>i , njihova radnja i .!ij:llet posve š č
zavaju u moru !patetike i dekJamatorstvac:. na je Džaen
ml"IOga mjesta jz 5V0)ih drama o'bradio II f orrrni ć epskdh
napominje 'Baruh, >ovj, :bi ako ni !po č
drUlgom, a ono po s adržini svojoj, postali nekom vrstom na-
rod'ne !poezije, i kao đ ima.1i ibi J nacionaD.nu iJ odgoj'lllU
vr.ednoot«, kao 'Što je č Kapon kao narodni' .wz.gaja.t61j,
" lbkIem, 1-%.
292
č se :pjesme IPjevaju: II narodu . .,Te 'bi balade !postale po-
pUlarne i naro.d Ib:i- ih !primio .kao svoje, one .bi nadomestile
r.()mansu koja· se gubi.« ,:.Drame g. Dža-
ena, - lZakljuoio j,e !Ba.rUih, - lU kojima ima vrlo lepih po-
ebsk:ih elemenalta, mogu rtrenut no oduševi.ti č ali iom
je Idr8JIllska vrednost v rlo neznatna i ,kw, bi i}JOStojao jevrej-
sko-španski r epertoar, one ISe za celo ne Ibj na njemu dugo
održale, c;1fi
P.ri je nego što je !prešao na nepo.sreda.n 'knj iževn.i !povod
rpi.sanj a ovog eseja, Baruh se još s nekdliko to;plih č
osvrl1luo !la č Laure Papo i na njen kn,iJižeV!ni rad: ,»iPo
svojem o.bra!ZOvanjiU, ona .je jedan ,ilZurzetak medu našim
&panjolskim ženama. a njena skr omnost daJe uvejk: mnogo
mere iOnom 'što rpiše.« ,»:Os.jm dJwl-ltri 1QPa pOl'treta [iz o:blasrt:i
književ.nooti, tM. R.] - ne znam da li je tkada išta
publikovala-, napiosao je Baruh i d.o.dao. - AlLi i ove manje
stvari odaju siguran s1ikarSki ltaolenaJt, vrlo razvijen· ukus i
plemenito ć [ ... J Njena .slCromn6s1; odred-Ha je i
formu i motive i \što je najgJavnije, i njenih radova
[kaostri lija.nlSkf., lM. IR]. [ ... ] Ona je crpla jezik iz LS'V<lg sqp-
stvenog .doma. Zene naSe s u uQPšte ,nalve,rniji č ma-
t " 'd' " ernjeg 1 lom.a ... «
Baoruh se, najzad, ll! Qvoj studiji koncentrir ao na Buikija
F incija, č je drama II t ri č Esperansa prikazana :ma
jednom tpOiloriš:n.om Č nafieg č udrU!Ženja. »Po-
ale Ci,jon««. r»On.a je iStpunhla program jedne (pl"Jredbe, koja
je K:lavana u "VIlla plemenite i socijalne 'svr1he«, z3lpisao je
Baruh, ali -pošto F illlci, po njegovim č č valj da
od na5 i jednou stvarnu, t. j . književnu ocenu« sVQga prvog
djela., on mu j.e II narednim redovima izrekao č I'lIitl pd-
gov.Ql'a. '»IDvama je najLsocij·aIlni.ja od č tvore-
vinao«, ne stvara autor, stvara je dTuišt.vo, a au.tor je
tek nadareni i književn-o v8.:S1pirt:ami interpret toga< drulštva«,
napiMo je BarUh da Ibi č sa dr ušhveno-1kl'asnom pret-
postavkom: »Mi Jevrej i nemamo d r.ulŠtva soeij·alno
nijan:sira.nog ou kojemu ,bi mogli' illlbilti neki i!Zrazilti rlr8lmski
kon'i l1lkti. Na'š jE!lZik je verna slika naše prilmttiv<!lOst,i.«1 7 :A
.. Ibidem, 2.
" lbLdem.
" I bidem .
293
nakon ove posredne primj edbe, on j e neposredno istakao da
j e i Finci upao II istu zabludu kao i Džaen: iako dobro po-
znaje jevrej)sku d'l.llŠu, iako je II drami '_jpXikazao oštro zapa-
žene iz naše malhale«, II kojii:ma su lj udi govoriH
svojim jezikom, »$vai!ti kako to odgovara njegovom položaju
u l1Tla hali e, Filnci, ,po lljegovim č č ne zna. šta
je dramska tehnika, ni kako treba iskoristilti dramski spJet,
n.i Ikako t r eba odm.eriti pojedine delove, da ne bi umorili
gledaoca«. ·.Pre 'svega lj ubav đ jednog našeg č
kog ć i ć IOje:govog .ga.rz.de nije 'baš motiv .koji
bi .mogao is.Punilti .dramu 11.1 3 debela. č napisao je Baruh
i urz ,to napomenuo. kako je »j ezgra drame ... posve č
II :pozadinu usred onih č dtllgih. gotovo s uvišn.ih dij.a-
ioga, .narodnih pesama i dobro. ocrtanih &J)o r ednih lica, koja,
i s uviše Č govore o stvarima koje ni.ka.ko ne mo.gu spa-
d alti u 1St vare. P o ć ovo djelo. sa. Zonom Zamfirovom
Stevana Sremca ,koja Jma' sasvim druge IPretenz.ije, Baruh
je na kraju kao velik č !pIo.mašaj islakao kako je
Finci, ć s vida celinu, č kari'kirao !S voja lica., me-
sto da od n:j,ih li.staše nosioce dramee.
18
ć .kOn.cepci jiU i,nform.ira.nj!3 o }evrej'.slkoj knj.ižev-
no.sti, _J evrejski živote je, .u 1925. go.dini, rpreštampao. po-
glavlje o J ev.rejima iz knjige dr Vladimir a Cor o ć Bosna
i HeTcego. vina (Beograd, 1'9,2.5), donio o.;psežan esej .»I,Prij31telja
nalŠeg 1ista« Davida A. ,pod nasJovom Hajim Da-
č književnik sa Jatije, s namjerom, kako piše u bi'JjeŠiC.i
uradnlk A1bel"t Ka;on., .. ne .samo. da se njLme upozna naš
svijet, nego da damo lpodstreka i našim ·pismenim ljudima,
da se 'povaciu za ,pri.merom g. A!l kail.aja l Jznesu na ,vi<l j elo
sve one lijepe slike iz j evrejs ke \prošl osti, koje vei; 'bli-
j.ede, i odUke jednog fino.g, č jevrejskog Ko.je
se rza'boravljajue.tll Preveden je, ozrutim, u .ovo.m listu esej
Benjamina Cremieuxa .Tudaizam i književnost, prethodno
objavljen u ,. Les Nouvelles .Lirtterairese 3. oktobra 1.925. Je-
šua Kajo.n je 1926. goonne objavio č o. neka.dašnjem
č Albraha.ma A. Kapona .. La Abbo.radae, za.k1julrujuei
na kuj u kako je .u njemu ,:.ibiJa mal o hlterarnog, vrlo mallo
tl đ 3. 5Ca . .. _ Jevrejski I lvot, 211925,
"Ur. Koenj: DozvolOm p! - 69. 2:.
294
č \lepe knj,iževnosti, tbez 'Pa1lhooa i 'bez ,pro:pO'Vedanja« te
da »La Alborada« (}Sltaje vi'Še ,kao »revij.a inforttnativ!lO'g ka-
ra.ktera, kojta je tiOO1osila po:pularme č i stooije i o pi-
tanjIima i đ II \Savremenom jevrejskom svetu kao
i studije o ta'lmudsk.im Č Iste Igoditne je 'LsaJk Sa-
mokovlij:a -o!bjavio dva nadalhnu!ta č teksta ll' povodu
premijere drame jevrejskog kl1Jj.iževnilka SchaJ[omona Ascha
Bog osvete, .koj.a je izvedena u Narodnom ,pororištu u Sara-
jevu 30. maja 1926.
21
U au.g.ustu 1'926. db}c:wljen<a je, zatim,
u ovom J.ist u ·proza Da..,ida S. Pij ade V za-
tišju. (Pisma mome bratu), sa .kurioznom č napo-
menom: ,»Brat g. ,Pij ade, lMošaj .poznatilbeogradski ipOTtre-
tis'ta, Iprvi geruenaLni selweta'r JUlgoslovenskog Novinarskog
UdrllŽenja i !prvi 'genera1ni sekretar Udruženja Li.kovnih
Umetnika, đ je pre dve godine na 12 gorlina robije, koj u
izdržava ,danas u Ika.znionibi u Srem. Mitrovici.«22 Isrt:e godirne
»Jevrej.ski život ... je naj(pIije preštampao iskarze Maksima
Gorkog o »Habimi «, jevrejs'kom ruskom ,pozorištu, a llI8.ko·n
to.ga je u na'rednim brojevima objavJo dva Evgenija
Zaha.rova o jevrejISkog porekla« "ll r1.llSkoj književ-
nosti: Z. A:r!batov.u: .i Semjonu Juškevro.
ć č kn(jjževno-kul1rurnim
.pniLika.ma '»Jevreiiski život« nije se -bavio, jZUl"lev atko nfisu
bile č :illi vezane za Jevreje. objavIje-na su u
njemu dva naiPisa o SarajeVlSkO!m poo;oriirtu·. U novembru
1925.oIbja.vio je iK. aJ.:mi Baruh opsežan os.vrt na repertoar i
predstave ovog ,pozoTišta u ć sezoni, .istaka,wi njegov
»Imooer nli, eVTopski Ikarakter«, ali je uz neke predstave sta-
vio i !primjedbe: na »ustu.pke režije 'lltklu<su Ipublike«, na ka-
r-a.kter komada koji »ma-lo mari Zli! zlbilj.llI života i njegove
p:ro1:iJ.eme«, .na .nedost ruta.k »Ja.ke fieatr.aJ.uke, koja· bi mu [ko-
madu, 'M. R ] !potrebna da se č i p r esek naše !puJbLike
pridobije za ;psihološk.u ana-lizu«, d3l Ibi, nasuprot OVQj kri-
č IZa đ tPalavestrine Almase i Đ ć Zlatije
.. J [elJua1 K[aJon]; Alborada«.
r evista Utera!"la, Is raeUto-espanola.
P roprietarJo: Ab raham A. Kappon.
Plocscl - Sar.ajevo. l . septembra
1898, NO. 1. _ Jevrejski 3/ 1926,
94, 1.
ot I lsak1 S[amokovlija]: Bog osvete,
od S. Ata. - Jevr ejski život, 3/1926,
107, 3. - I [sak] SamokovlIja ; Salom
Aš: Bog osvete .. . - Jevrejski
vot, IIlS, 1-2.
" (Urednik]: Brat g. P ijade, Mo-
b ... - Jevrejski ž ivot, 3/1926,120, 1.
295
n8jpisaQ: .. Možda je Saa-ajevo rporz.vaIlllJe i. O'd: Beograda !i od
Zagreba da neguje ovaj .naš d,ra:mSki žamr, 'pora<ii divnog
folklora s rlol!iko izrarzitim kdloritom i svojom samoni.kJ.om
pesmom.«23 Na č sli'je.de6e godine Baru:h je prikazao
i dramu Sohalloma Aschar Strujom. i.zvooenu na »ovogodi-
šnrjoj 'Mak!rubejsJooj č i uz to Jstakao: ,»Jevrejski. svet
Istoka star je i celovilt, on je individual no izr azit
svojhm žtvotom li svojim đ ·aJi je i ibogat miSlima, po-
.i rtl!llutarn1.j,m prevratrima. I u obilju misli i
sloike lPoni:kla je svojerodna književnost, ,puna misticizma i
nepokol ebivog verovanja i lua:danja, str-adanja oi boIlnog hu-
mora. Da Evro.pa (priznaje !tek po koje delo Ite č
ževnosti mro.k je verova!t.no II Itom, <što SUI č
1Pis'ai, Igotovo ISvi od đ Sltvarali svoje junake ·i'Z sebe, irl
svoje duše i sv.ojib imstikata; iŠto se pozo.l'lJliCa tih drama
ne .da p:r!i.kaza1ti !linijom, lbojom, Vl8.I1jiSklim sredstvima. Stole(:a
izdlvojenog žtvljenja ll' getima otupila su č ovih Jevreja
!Za š \Svet, za 1.Ili.vur iPri rodu., onoi su' dbrahli svoj po-
gled na !Svoj ulTIutarmji živolt, jpTodira.li su sve više I!J.' sebe,
i -ll sebi izgrad1i>li ceo jed'an svet, nedostUIpan' svakom đ
Ovaj svelt govodo je svojim jezikom, netPrev.ediviim.«24
Drug.i, ć 06V.llt oo Sarajevsko IPOzonište 1ll3IPi.sao je
u Imamu 1926 . .AJv.ram AJ .. tarac, ul kome je iznio sadržinu
izvedenog StrindIbergova ;ctjeloa· Ples mrtvaca iS po/hvaJ3Ima
ansa.mblu i tljpravJ !pO'Zorišta. Pored ovih ,porzorišndh osvrta,
život« je objavio j, anoniman I'l!8<pis .lIIZ -,. jU!bi'lej
Mirza Safvettbega Bašag,i(!a«. S rijetkom tQpltnom, š ć
i 'Pažnjom, i duhovnom š ć ć na č ovog sa-
držaj.nog č je ,pisar!o: ,».()vih dana je 'll Sarajevu, a i
šir.om cijele Bosne i HercegoV1in-e, prosl·avljena 30 godišnjica
ovog vr.i,joonog i vel-ikog sina naše 'po'kraji.ne. Dr. Satvetbeg
Ć je č !talenat što ga je dala muslimanska za-
jednica- ,na knjilŽevnom polju, aJi on je III isti .mah reprezen-
tirao ii k.njiževnu Bosnu ,\.Ii ć Jer MIi-rz.a Safvet
je unio u knj iževn.ost .našega kraja baš .onu nO<tu., koja je
č za ,dušu Bosne, a n jemu. € notu
orijentallnu. ad svih :pi.saca 1 IPjesnika. lnaše .pok.rajine, ni
" K[aJm.1] B[aruh]: Narodno pozorl- •• K [almlj B[aruhj : strujom, . .
.!Ite. - Jevrejsid 211925, 82, 4. J evrejsk.l žJvot, 3/1926, 89, 1.
296
jedan nije tako proniknuo i u sebe upio Orijent kao Mirza
Safvat, n jegov -bard i najpozvanijJ č e č
sovifm IpjesniJkom d nrjegovim doiborn dodir ou' su-wemenosti,
anoni.mni č joe na.pomenuo k ako je »kao pj.esnilk Safvet-
beg š ć ... č ,p.ri je 10 i 20 godina mnogo više nego
je dana:šnja generodja kadt;.a da ocijenil. Njegove pjesme.su
II mus1imalliSkom dij,e1u narooa Č vetiki đ i dje-
lovale vaspfuJ.o na om!la.dinu, k oj a [ih] je g utada L kod Bv.ih
ć Ipriredalba deklamovala i recirtil"a!la.« A .kao pnilog
č njegoviih »fAši.khlja'« p is ac ovog č j e naveo
ži.v lj osoben, koloritno izražaj an i (pun atmosf ere, odlomak
iz .naphsa jednog drugog č .. ,I na tome pragu ć
č (Zveket Ibruklren.ih li' bri1ka, miris sinije, osjeti .šuljanje
.i kl.1lCanje d'žamova j tilhi sevdaHjski šapat d\lliju za-
IjubljeTl!iJh duša. I rpostade .mUl nekako. 1agodno meko, kao kad
preko kaldrme i jzrovanili ceSta< navezefi ·ko1a na široku
beskrajnu livaidu, !punu g u.s.te -t.il' av·e i jutarnje r ose ... Uz ka-
rakJtenistiku š ć č kao lIglorifikat.ora borbe
bosanskih muslimana IProtiv osma'Illijsko.g <centralizma« te
informacije o .svim d.rU!ginn obla.stLma njegove djelatnosti,
pisac ov-og č je na kraj UJ 'Zapisao: .. Jubilej ovakvog j ed-
nog muža ne il8ll'lgira, razwnije se, s amo muslimant3,kU' za ....
jedrricu i.z koje je lP0ruikao nego j cijeLu našu koju
je toliko .za.dUlŽio svojim tknjjževnim i č radom. Zato
mu i .mt iiskazujemo ovom !pr1likom iskreno
lIZ Jlaj.toplije želje, da još .dugo živi i stvara na ponos našeg
č jer bi šteta bila da' umu.kne muž ov8lko interesantne
č fizionomije, koja je đ ovim stihovima: Ti
kojj ne !ZnaA oz.biJjna Arapa ... e I naveo je stihove pjesme
II kojoj je š ć otkrio SVOJU! !poetiku.
211
Za t r i godine i:lilaci:enj a lI Jev.rejskog 21ivota«, od 1924. do
1926, pored dl'lUŠtvenih, č i konlfesionalnih č
objavlieno je 'll njegovu pocliLi.stku, te na drugim mjestima
njegova prostora više Jmji.ževn.ih :pl'1iloga. č kndi-
ževno ć .ovQg lista bila je ·knji ževna saradnja Isaka
Samekavlije, koji je č Objavljivanjem stihova II njemu
da bi nešto Ika.sruije prešao .na IProzu: od ukl.1jpl"110 dvadeset
.. AnonIm; .JublleJ Mil'Ul SMVct· 311926, 106, Z.
b@sa ć - tivot,
297
i !pet .njegovih !prilog·a II ,:o Jevrejskom .životu« trinaest č
pjesme Ipesažnc>-refl.eksivne, č iJL religi-
azno...mitdloške sadr'2line, devet SlU Iproze ć iz života,
Jevreja, đ kojima q Juso, Sarijah, Sarajev-
ska megila, a u !laj zbir ul aze i dva pozorišna prikaza, o<ba
u povodu premij ere Boga osvete od Schalloma Ascha u Sa-
rajevskrun poo::ori.št.u 30. ma.ja 1926, i jedan nekrolog. od osta-
hh prozn&h .priloga u ovom listu! je obja.vl jeno više feljtona
i crtica od saradnika pod pseudonimom Ben Josef (Isak
Izrael), dok se ,kao bre6.i p lo.dniji saradnik ovog lista pokaZ'uje
Avram AJitalrac, ikoji ,piše pjet3me i !pripovijetke ,te jedan č
nak o pozorištu. u.z njiih se ll' ,pod.nocju lij$e književnosti
ć još imena Stanislava VinaveI"a (:pjesma), Zaok:a Kon-
fina {putopisni ,zapis), Hajima' S. JJaviCa (jedna· ,proza '.iz stare
ibLrke Sa Jal ij e), A. KorruInika, Ješue oKaja na, Davida S . P i-
jade, Ester 'Perere, :te Ul !prijevodu pisci: Schalllom Aseh, 1. L.
Per ez (dvJj e 'Proze, ,preveo L Samokovlija), Max Nordau
(prcwza u 'prijevodu L SamokovJij.e). Kao jedi!rui s3iradnilk koji
.nije Ibio J evrej poj aNljuje se 'u (IV{)ffi listu Jovan Palavestra
sa !pripovijetkom č Hajim (!br. 53, 192'5).
lAti MO što se !pokalzuje kao nadv3Žnije karla se piše o
ovom Hstu, i po č on· ostaje književno :znamenit, jeste to
da je ou Illjemu stasa'O Isa,k \SamokovILja': od .prvih, a1i UI1llje.t-
č pjesama, iPreko ,pri;po·vijetke Juso i drugih ,proza do
tekstova kakav je nadahmIlti "neOCrolog Ham Ašer Finci u
,
posljednjem brojlu ·»J evrejskog života«, u kome je otk.rio
sVQju duboku odanost onom j evrejskom svi-jetu' koj i ()(:itlazi
i želju da ga Č saA5.uva u svome doŽlivlja'ju. ć
o ,životu ovog č i Ipdšto'Vanog č stiolom emotivne
memoa:rske .proze, 5anlOkov1ija. je ovaj nek,rolog na kraju
gotovo ;pretopio II prijpovije'bku, ž ć u' njemu ne
samo svoju odanost :prema tim č starcima nego t do
semifbiiJ.'itet sV'D'ga SlUlvr,emon-og jevrejskog svtijetta:
29&
Ham Ašer je mi rno rgleda'o kako se 'prLbližava njegov
kraj. Onom č č ć koja karakteriše naše
starce - š č je smrt. U zadnje vreme imao je drhta-
nje ruku, vid mu je II dana lU dan slabio, a sluh ga sve
više izda.vao. I»$to sam ja -vi:še nego č koji je sazreo
da wnre?« - govorio je. Pred samu smrt govorio je, da
vidi kako se njegov kraj 'približava. Bio je pun slutnje ali.
i pun Ć Bistrina njegova duha nije n.i malo popu-
st ila. Ni č ni je bio težak boles ni k. Hodao je. Ziveo svo-
jim č životom. l jednog Jutra našli su ga u krevetu
mrtva.
Stud odJaze. l svaki sa sobom odnosi po komad sveta,
koga s njima nestaje. A taj svet se raz,}ikruj e mnogo od
našeg. Naš je nov, nije u č nastavk.u, nj ihov je bio
bogata tradicija. Negovali .su vrednosti i gomilali nove na
njih. l retki ovi, koji su jO§ ostali đ nama, prolaze kraj
nas kao simboli toga sveta, 'kao veze, da zadr-le naš svet
bar donekle .tJ nekom nastav.kru.
Puni smo dubokog poštovanja prema njima - puni smo
žalosti k ad nam \{loga od nj ih pokosi smrt.
ć se seni Ham Ašera Finci ja, kl anjamo se seni
svojih dobrih i velikih dedova. Mir pepelu njihovom.!\!
Listovi ».Tevrejski "Život« (1924-192i3) i »Narodna židov-
ska svijest" (UJ24--J927, 'kao 'naStavak .» 2i"doV5ke S!vijeS1tL,, )
fuzioni.rali su se na č 'godine .1928. u č
mat1vJlIi l iSt ,»J evr ejSk.j .glas«, i to p.rema »spOra7JUInu koj)
je na !poljima· javnoga đ č i.zmedu. dosada-
šnj.ih grlllPa Qko .-. Jevrej:skog života« i »2 idovske svij esti"".
Talro je pisalo u ,posljednjem 19,1. Ibroju ovog drugog lista
s mOlbom saradnici.ma i č ... da, svoju blagonaklonost
od sada u (punoj mjer·j 1ska:z.uju našem I11OVom č
glasUu koje ć pod' &.menom »J evrejlSki gJas" ć u petak
13. januara 1928". 21
U feljtonu ,»J evrejskog glasa" đ s u objavlj ivani
prilozi i č iz kulltu.re i l1Imj_etnosti tako da je on pOS'tao
okosnica knji.ževno-kll,J'lturnog ž1vota Jevreja u Bosru i Her-
cegovini od 1928. do 1941. godine. U njemu se, u nizu zbir-
nih ·h1St'or.i js']wkm. jiževnilh i č $tooija i, č
stavl ja d tlovršalVa kollSrti tuiranje sefard&ke kodi:-
ževnosti i kuJ ture u ovoj lPok.rajini. Po svome karakteru.
pretežno seiarjdski, ovaoj li;st j e, sagI asno sporazumu sa listom
»Narodna židovska svijest «, okupljao intelektualne i knji-
ževne snage i 'Eskenazi-J' evr eja', što se vidi i· j·z njegova ured-
niiltva: od 1PO'kretanja sve do rpred' kraj godine 1930. 'V1lasnik
mu je Ibio dr :l iga Bauer, dotada!mj;i wamik i č te
odgovorni urednik »>iNarodne židovske .svij esti« kao organa
.. I rsak) S:lmokovllja: Ham Mer
Fi nCI. - J evrejski ! Ivot. 311926, 134,
1- 2.
., _Narodna lldov$ka sviJest. pre-
staje l.z.lazIU .. . - Narodna !Idov-
ska sviJest , f/1H7, IIII , 5.
299
Eskena'Zi.-Je-vreja, da !bi od tada od;govor.ni urednik dr Braco
Poljoka:n :postao .i vlasni k :. Jevrejskog gJasa«.
Bez ilkakvili Ć kODCepcijskilh promjena ili redakcij -
skih potresa ovaj Hsd: je prošao krw sve krize j.ugosl]avenskog
š č i :kulturno-književnog života', č ni
šestojanuaTska diktatura', izuzev lojamosti, nije osta-
viJa vidn1.jeg u njemu. J edina razana .na: kojoj se :. Je-
vreJski glas« našao sa dnll'gi.m naprednim listovima i č
pisima II 'Bosni i Hercegov,ini. č sa IIIIPregledom«
i »Bra0d.()lTl«, bilo je od č ,tridesetih ·godina, beskom-
p.rorni-sno i oštro demokraltsko IProsvjeciovan'je protiv .naclrzma
i rasiStifke ideologi je i lZala.ganje za eme Jme1ektuallce, kanji-
žev.nLke i umJetnike, /posebno Jevreje, .koji 'Su IPred progo-
nima odllarzi1li u emi.g.racijIU
1
• Drugo stal·no reda·kc1j.sko usmje-
renje . Jevrejskog gl atSa. bilo je propagir anje jedne umjerene
č dOtkLr.:i ne i akcijie koj a je :prirodno proi'7llaei'l.a i'2:
suštins!ke !prirode ovog lisb: da njeg.uje l'eligiozoo-duhovnu
traliicijl1J i mitološke predaje iz davnine u ć ovog naroda
i prenosi. i'h na JWve generacije, da oživljava u svojim č
cIma <mo što teži da se ugasi sa nadolaskom novilh vremena
i .da ih time duhovno i društveno povezuje i održava, stva ..
ć u njima, jpored č !patni<iti.zma i rodoljublja
sredine u kojoj žive i koja .im je IdnmovJna, i, ć d-a
s u dio 'Šire jevrejs ke zajednice. o.d
l
č re1igijsko-mito-
lOiŠke <sadrži1le, kOj'e su u ovom J.i.stu ui:eni i
,po§tovani jevreiski ć preko ,književnih !priloga. i
napisa iz oblasti kull1u.re i h istorije Jevreja II Bosni i Her-
ceg()vini i drugim jugoslavenskim zemljama te u mjetu, do
pra6en.ja svih swvremenih Š č Z!bivanja u
vezi sa Jevrej ima u zemlj.i i inozemstvu - u OV{)IIl listu !Se
razvijao jedan· s ociO!Psihološki. proces stalnog prelivanja, mi-
ješanja i ć vjerskog i nacionalnog, što je ovaj
narod đ posebnim đ ostalim narodima Bosne
i Hercegovine ,i Jugoslavi je toga OVIremena_
Stoga su i stranice ovog !lista po pravialu bile otvorene
samo za jevrejske sarad·nike, dok sU' d'IUlgih književ-
nika 1. !pUblicista O'bjavlji vam ul .njemu samo ako su se od-
nosili na Jevreje i njihov život. ihi.storiju, kulturu, k.nj.iže!V-
DOst te d.rtlŠtvene i č interese. U đ sa d-ru-
300
giro iistovima i č u Bosnd ,i Hercegovini , ovaj list,
kao i oni ranij,il koje je nastavljrao, i pored izraza d"o!brosu-
sj.edske toler3lncij-e i ć č zajedništva sa
drug.1m narodima, bio j.e i od 'lI ?rosvjete« i od
»NBjpreLka« 'Pa. č i od ,»Gajlreta« i ,,.Novog Behara«. Toj
zatVQrenosti su na. svojevrstan č doprJnosili na,pisi U1Že
teolo.ške i Ć sadnžine i !pova-emeni teksrtoVli
na španj<:llSkom je2iktu.
Svoju oso.'benu fizio.n<:lmiju i sadrži nu I'Jev.rejski gl a5«
je kOonstiltuilrao još u .prvim go.dinama svoga i?Jlaže.nja. Pored
pI'OIZa .svjetski poznatih jevrej'Skih !pisaca Schal10ma A.scha,
sta['nog č ovog [ista" J,uJiusa Osenmelyja, A.
M:nshl.ka, Theodora Herzla, V-ojJteha 'Rakou.sa u 1928, te I,
O,patoschu.a, Anite Brenner, E. Brandenburga, J. I. Pereza,
Davida Fa-isohrma.nna II 1929, Jechekela K'O.tika, Otlta Albelesa.
i drugih u 1.930, koje ovaj list donosi u svome podJ.ristlku k ao
protot1p urrorak jev.rejskog književnog s tvaranj a, - ou ru-
hrici , kutlt1lB'tle i na drugim mjestima e>hj.avljen je
i č niz in!ormacij,a o Jev,rej i:ma 'i n3jpisa. o svemu O'Ilome
II .ku1tur.i i književnosti što se č ovog naroda. Obj!3vljlUjlll
se jevrejs ke poslovice, legende i anegdOlte, zaMm o
jev.rej:s1ko.m folkll'Oru (Jakov Maoot ro: Dijete u folklori bos.
SefaTada, hr. 12 i 13), o jev.rej.skom teatru drugim umjet-
nostima, 'Pl'aote se gostovatl1ja Ipozorišta lU Sarajev.Ul
i Jwgoslavi j.i, 'Pilše se o jevrejskojl.Iiterruturi i kudtu-r i u iRus iji.
iBenjamin P inJto piše o :.:Maksimu Go.nkom Jevre-j ima«.
Ovaj .sarardro.i·k se oi kao č 'PUlbldic'ist i kriti-
č OVQg list3J II godimama 1928. I.929: pod punim imenom
ili inicijalima .be. p.« on je tekst KTOZ kulturu Sa-
rajeva, IPrikarz SamokovJi j ine lWi[povijetke Drina objavljene
u ,. Srpskom književnom glaiSniku« (Jevrej!Ski gIa.s, br. 17, 2),
napis () Swetislarvu Stefwnoviou kao prevodiocu Biblije i
Shakespearea i impresije s puta s »Lirom« - sve II 1928;
u 1929. on ,pi5e :'0 ustanovama II jevrejskom Sarajevu i o
njihovu roou«, o »lbosanskim sefardima u 51Jpskoj liter3lturi«
u povodu iJ)rijp.ovijet'ke Sefardi sarajevski, Tefi la, knjiga mo-
litava Verke Škurle ć a sa osloncem na ć Pala-
vestri i Kušanu (23, 16), a 1930. (40, 3) objavljuje prikaz
301
drame Este1'ka od sarajevske s pisatelpce Lam-e č
ć stvaranje 'Ovaj lim, [)Ored Samokovlijina, posebno pratilti.
U istim oblastima đ II ovom l istu ć od prvih
godina i Eliezer Levi, ,koj i 1928. prik:rnuje pr,ozu l. Bia1i'ka,
godine 1929, pored napisa . 0 jeziku č J evreja. i č
ta'Vog l'l1itz:a č iz kud.turne historije ovog «laro.da, II č
UtZastopna broja baca ć pogled na krultume prilike naše
sefardske zajednice II Sarajevu« (8, 1-2; 9, l ; 10, 1- 2; ll ,
1-2), Ć č ·n iz !podataka o jevrejskoj k.nj.iževnosli II
Bosni i Hencegovini, o Hatovi ma i piscima.da bi završi{) na
Samokovhji. č je II stvari nasta.vio iskazivan.je posebne
pažn.je , J evrejskog ,glasae !prema -ovom č Jer na
Strarnicama 'Ovog l ista obja.v!l juje se 1928. još na,pis Java·na
P atl3Vegtre o o.vom 'Piscu na č č GSK (22, 2),
a 1929. naj(prije pre<ia,vanj.e Milana G. č ć održano 26.
februara ·te godine u Jevrejs kom kJubu pod nasJovom Ana-
Uza književnog dela dra I saka Samokovli;e (ll, 3-4), a
za.tim š ć tekst iz . Pregleda.. Pozdrav č
S ko.merutarom reda,keije {g, 13). Ka1mt Banuh č
kuhuroo-Wub1ici&tiiku i č dje.la.tnost II ovom 11istu
od gooiaJ.e 1929 . č o potrebi revwje jevrej skog života,
da bi je nastavio II 1.930. č napisom Jezik i umo-
tvorine sefar dskih Jevrej a ( 15, 6-7), Ik.oj.i je đ odr-
žano predavanje u J evrejskom domu 29. marta te godine, te
č Kn.jiževni rad pokojnog Kapona (39, 2). Na BaJIU-
hovu studiju El judeo- espanol de Bosnia ć se u istom
godištu E1ie'l.er Levi, č ISe ostvaruje još jedalllplU!t u ovom
listu č k>IJlturne i književne urzajamnosti i s a'radmje. od
prHoga vanjs kih saradnika u ovom lislbu je, nanu-,ije, JQva.n
Palavestra objavio repol'ta:žu Turnej a :. L ire« tt Skoplje i
Solun (l928, 21, 2), lZartim, 1929. Verka Skurla ć ()bj.av1ljuje
napis Bosanski sefardi (26, 2-3), koji ć ,prokomen.tirati Be-
nijamit11 ,pinto, .da Ibi H:l30. ,godine Gabr ijeL ć ohjavio
u njemu č o novom jevrejskom hramu u Saraje-vu, što
sve ipoka'Zw}e vJd saradnje koju je ovaj list IPrihva-tao sa.
strane. II obla$ti kritike i esej istike ovih prviJ1 godina toone
treba .dodaJti jM napis Borivoja ć o . Ha.imu S. č
kao pozorišnom č ( 1930, 7, 2-3) i !preneseni .esej
302
Tina Ujeviea Martin Buber. Današnja mistika Izraela, (rI930,
20, 2-3).
U o'bla-sti č IProze II lPo.dlJ.i.stkll ,»Jevrejskog
g.bl\sa«; javljaju ISe od ovih god,i.na IPa dalje samo dva odra-
nije IpoZlnata č jevre.:ij$a. pisca: !Ben
J OS&, ocI-nosno Lsa.k Izrael, rka-ko ć se to 'll' "Ovom 1i5'tu otkriti
1936, i .to f-eljlton9kim slikama Jt:alwe je ranije o
'
bjavljivao
Ll. »J e v.rejskom živo-tu«, i Is·ak Samokovlija koj i objlav-
lj UIj e Kadiš (6, 2-3; 7, 2-4), a 1929. nad3ihnurt
nekrolog j,evr ej,skom gJulmcU! Josipu ć Zanimljivo j.e
da i Ahmed ć II istom !broju, odmah .nakon Sa-
mokovlijina teksta, Q'bj.av\ljuje topao č Josip ć u.
mojoj uspomeni (2, 3--4). Ć do,voJjno p.r'Oznih p riloga
iS' vojih IPllsaCa, ovad 'bosa.nsko-jevrejski 'list objavljuje 1929.
d vije ć .proze Govor ć na grobu Davidovom {16,
2-3) i 1\1ari Rafailo ili dm neodgovarena pitanja (37, 2-3).
SamokoV1li ja se II 1930, pored memoarskog tek.s1:a Naša bale-
rina .(14, 2-3), ,pokazuje i Ikao č iPrikarLOffi Odese Isa·ka
Babelja {48, 2), a te iste godine, esejem. Duševni život i pot-
svi jest dr Marcel Šnajder č s v-oj:u filozofsko-eseji-
č saradniju II ,»Jevz:ej.skom ,gl'asu«; . ć o-ve prve godine
»J·evrejsJ·;:Qg ,g.lasa« ;pokarzujiu da se li!st, Ika-da S'U \Jj
pitamju 1)Iil1O'Zi ć č saradnika,
razvija IPrer1:ežnije u oz ma ku ž kritike i ese-
j hsibike nego ii same ž Stoga !pored saradnje Be-
njamina !Pinte, Eliezera Levija i Ka.Jmijar Baruha treba
istaknl.liti, 1930, !pojavu, mladog Elija Fincija sa> e5ejem Jevreji
u bosanskoj modernoj pripovetci. (N-ekoliko uzgred zapaženi h'
refleksija) {36-37, 8), kojim on onasi:avlja Č č
vanje kOllltinu-iteta. bosansko-sefardske ž što su ga
u ovom -lif>tu, sa .polarzišteID u nadstariji.Jm vremenima, zapo-
č nijegovi pret!hodnici Levi, B aruh j P i.nrt:o.
č Jteksto-vi irz k ulturne i k<ni'!ževne histo.rije bo-
saruskih Sefa.rda lU O) Jevrej!Skom g.ltasu« pre.dstavd.jaju Inajlzona-
č ·teko-vma nj egove težnje IZa posebnog
bosans ko- jevrejskog ·i.dentilteta u tokovima i mijenama hi-
storije. Elie:.z:er Levi u obimnom n3!Pisu ć pogl ed na kul-
turne prilike naše sefardske zajednice u Sarajevu, llIPraV'O na
č IgodLne 1929. kad.a se ma Ibrisanij u n.aciona.1no-
303
-kullltuornih indirviwUlaJ1ruosti u skladu I')a devitzDm ,»Jedna država
jedan na,t.(xh" .nastavlja težnj,u dr Mo,rica Levi,ja
Die Sepha'rdim in Bosnien iz godine 1.911. 'te njegova· isto-
imeno,g ,ktu.l!turJIo...:hi.storj,jlskog č itl <» Židovske svijesti<\"
trirnae9t Igo dina nakon izlaska .odmah na č
svoga napisa Đ Levi naglašava o.dsudan »dolazaLk novog
doba i radiokalnu promjenu IPriJika« koji ,su i za !bosanske
Sefarde do§l;i č naglo IbaJko.n Bosne 1,878. g.«,
te SJi:a.sanje »nove generaci.j.e sa .njenom ema.ncitpadjo.m 'Od
pr1jašnjeg tpatrij'arhalnog ž1vo:ta«. ,»Do tog doba kultu.r.no-
-so.cijat.ni Žiivo-t ć se II tlL"ikom ,yi,dokrugu ,religije u dUlbw
đ tradicija«, - piše on, mada napominje dra 'Se
i poSl ije 1,878. :»mogu konst3Jt'ovati č premda r ij etki,
da se tpišu rarzni ,komenrt:ari, .prenose i đ radovi pri-
jašnjih vremena iz s,tranih zemalja i t. d.«. ,»Tako je na pr.
- iIlU'Strira Levi - moj, djed oSltavio nedovršeni. ,rukopis
(pisan k.urzivnim raši pismom) po svoj :prilici- religioznog
sad'ržaja, a takvih č Ć i vioŠe. «28
Ta em&nc1paci.j a od g.odin.e 1678, iPa č ovog kJri-
č nije ibiJa Q>Osrtepena, nego ,»nagla« ,i »namet.nu1:a sHom
priJlika«; ».nove Jml'turne tekovine na,kaJemljivahu se na našu
sredi nu, a .da se nis u organs'ki s njom sba!Pale«, č je
Levi Ulbvrdu.jui:i odsurlne č Ikultu.rno-književ.n.og rarz.voja
bosanskih Sefarda, 'u mn.og{)[Ile psihološki, č i d,ruštve-
č .podudarnog razvoju ku1t UJre i ktnjiževnos-bi bo-
sanskih Muslimana lli novilm uslovima. Uz 11:0 ovaj č
đ i jednu prethodnu ,»ipretlarznu epohu«, kad je »t u.rSlka
vlad'a, prisiljavana nd evropskih .velikih vlaJSti [ ... 1, Š
vala č uredbama i ferm'anima uvestir neke a{lmini-
straJtivne i prosvjetne .reforme«, e;pohu »Hablhumajluna« i
l}Safe.rskih naredtbi«, 'koja nije ,urodila velikim <pl odovima.
»Nema l!lllmnje ida su i naši oci ć 10 đ novog
standa ,kao pokušaj, .da se poremeti današnji [tadašnji, M. R.1
tdk njihova mirnog !patrijarhaJInog bivsLtvovanja«, ,pisao je
Levi i u isto v,rijeme oIl3IPo.min.jao da su !bosanski 6efardi,
.. Eliezer Levi: Ć pogled na kul- nice u Sarajevu. Jevrejski glas,
turne prilike naše sefardske zajed- 211929. 3 (53). 1.
304
vrlo prijem1i:ivi za nove kuJ.turne ltekovine, ·»:brzo slwatili,
kakva bi korist mogla za njih ć iz t ih' novih
To je ono doba, - evocirao je Ellezer Levi, - kad 9u
se i .§ire [jevrejske] mase č 'U.POZJlavaH sa mrvicama
evropske !kulture I civl1ia:acije, kad su se osim §panjols.k·im
kurzivom, .kao pismom nekadašnjega žIvota, č služiti
i lati nicom, kad su osim hebrejske biblijske knjige. č
gajHi lU ć r azmjerama nego ,prlje i profan.u svjetsku.«
đ sve do vremena .poslije oklupacije, u ·.§kolstvu je
lO težl§te cijele obuke j oš ... i dalje bilo pravilno č i
đ biblije, bavljenje liturgijskim knjigama, even-
tual ne digresije u Ta\mu(h, a lO,U halahi, nekoj vrsti v-l1ieg
č [bile sou] iste stvari u ć opsegu, !intenziv-
nije bavJjenje komentarima I Tahnudom."
š ć o utjecaju novog .§k·o19wa. !pO'Slije 1878. na lbosan-
ske J evreje Levi je dobro č sociolo.§ku dimemiju pojava
koje su .pratNe ta) proces. ·Mada austrougarska kul1u.rno-
'iPr-osvje tna /polit ika .»nije nikad itla xa ,tim da prosvijetU
široke mase« ć je promicala svoje č č ci-
ljeve, ". kolektivni d.uh .n.a5e lZa1ednice - .po č ovog
Č - :podsvijesno [je] osjetio, da ć time IZnat.no .pre-
ć 3VOjU sredinu' i osposobiti se za novo stanje, ikoje ć
za nJezin razvoj, ,bUti od velikog .zamašaja. Zajednica na.§a
prihvaIUla je moderno škol.stvo, tu sko.ro revolucionarnu no-
vinu, bez u.nutarnjih potresa,.« Tako se, piše Levi, ve(: u
prvOm popisu g1mna!Zi.jskih đ nalazilo pedeset posto Je-
vreja, ,ponap iše iz bogatijih slojeva, ali se i dalje gajila
vj.ersko-H.turgij,s.ka i kod istih č proui:a-
val a se .bLblija. Sve to, UIZ naglost p.rijela2a o.d sta.ri jeg patri-
janhaLnog stanja na moderno, U1Zrokovalo je suprotnosti
i'Zl1ledAJ starij e ,generacije i novog intelekJtu8Jl..nog naraštaja
se dvadesetak godina. poslije .1878. ć .. . sa stra-
niih univerziteta ti !Svoju Gred.inu, !pun znanja i novim
duhom evropske kulture«, sUlprotnosti u mmogome č
sLtuaciji kod Ibo:sanskilh rMu.sllimana de.seta1k godina kasnij.e.
»Ali ta kulrtura nije b ila đ - nastavljao je Levi, -
nego č iz knjiga, nije se osnivala na č tra-
dicijama, .nego aper.ci(pirana zdravim instinkltom pripadnikoa
jedne zaj,e.dnice, koj i! Ć dola2ak novog .doba i Bve nje-
n Iblde:m. '" Ibid em.
.
20 - Knj.iževni život .. .
305 .
. . .
gove p,recino.slL Č su ,predstavljah nešto t ude,
'heterogena !prema svoj oj 'zajednici, nisu se s .njom ni tl po-
č iPa ni da,nas lOŠ, mogli .stopi.ti tarko, .da :bi .postali IlJj ,en
inte:grallll'i i nerasta'V11jeni dioo; oni su joj ISe uu>ravo ć na-
m€ltali i !samo od sebe izdizaH kao njena intellekttua!'na klasa.
đ !prilpa.dni-ka nQvije generacije t predstavnika stare
ipa'trij,arthaLne ć iSkrsoše najedanput go:leme ralZli.ke, i
va.nrj)s.ke i urnutarnje. Stvar je, rekao s am ll: tome, što se
kuJtura nije os nivala na kulturnim djedowkim tra.-
dieijama. «31
novog ,ddba nestalo je i sta'rog l:o meldara«,
jedne od č pojava 'patrijarhalnog doba.«,
iznosIo je Levi glavne socij alno-Q)si'ho'loške č kullbur-
nog ra;zvoja poslije 1878. Steza-nj,e vjerske nasl1:ave i da.vanje
;prednosti s>vj,€Itovnim znanj-ima II osnovnoj. ško,Ii,
. koja poStaje č drugim, nejevrejskim ško1ama, »iza-
zvalo .je IPravlU revoluci j u II č sldopu lku1Jtu.rno-socijaQ-
nih o.dnooa ć a u o.dnosima ,pr ema široj heterogenoj
sredini.«
.Prije svega je to bi o nasta vni j e:zl ik hr vatski iJi sr:pski,
dakle jezik zemlje. ć ta č mogla je da izazove
II djetinjoj duši nejasnu predodžbu o jednakosti i č
nosti sa djecom ost alih 'konfesi ja -i naroonosti. Nadalje je
djetetu -jezik naroda u Njoj se sred.ini nalazilo, sve
,bliž! i poznatiji. Na t aj č mogao je !poslije u živobu kao
gotov č da stupa 11 bliži doticaj sa svoj im nejevrejskim
đ a da ne izazi va IPOl'ugU svojim neznanjem jezika.
Zajedno s bLm uspostavljanjem užih odnosa sa okolinom do-
lazio je. nesumnjivo i đ utjecaj, koj i je bez sumnje
stalno vršio ,nivelacij!u i đ previše oštrih opreka
đ jedne i druge strane. A ako se nadalje uzme II obzir,
da su tu č ć i latinicu, da su tm slušali idoznavali
što!ite. o prošlosti, kulturi i č nanode., što ih je okr.u-
živao, da su tu morali č geografiju zemlje, u kojoj su
odvajkada djedovi njihovi ž'i vjeli i t. d. i t. d .• onda se moje
Č o silnom č modernog osnovnog školstva ne ć
nilkome č pretjeranim. Proces, koji je tako č
h osnovnoj školi, nastavljao se s još ve60m silom i u još
ć opseg)U u gimna:dj,i, gdje su jevrejski đ godinama
bivali u istom razredu sa svojim nejevrejskim kooegama.
S2
" đ 2. .. Ibidem, 9 (S9), l.
306
Taj proces 'dizanja iku.ltarnih .prilika se!a.roske sredine
ulbItlavalo je, !prema č EHe-zera Levija, .dje'lQva.nj.e
,lO La Ben.evolen:cije«, koja je, »ka(l prvo statwtarno drwštvo
kod nas«, osnovana 1892. i to Iprvobitno sa dobrotvornom
a od 1908. sa dlj,em da đ »in.telektualno
i eko.nomsko stanje sefardskih Jevreja u Bos.ni i Herceg(l-
vini«. Mi u rtome prog,resivnom razvoju Levi nije z&boravljao
jedan Š iz 'Pl'Vih godina .našeg ć kao rani ian-
puls za U!bI\z&nj.e 'toga procesa, »dj:eJ;ovanj e Č starine
g. :Abrahama K3lPOna, k()j.i je iz đ sredine presadio u našu'
č ,»La Altborada««. Iako je, 2Jbog ma,lo p.retplattnika i
sJaho .ra·zvijene č č publilke, izlaženje »La A1borade«
UbOlO mora'lo !prestati, ovaj č je ·bio »pokušaj >od veli-
Ikog zaanašaja«, jer je »predstavlj.ao preveliku kulitu.rll.u vred-
notu, a da ·bi .m.()gao -prodrijeti u masu, koja, ć uzevši,
ć vijekovLma· nije imala druge lektire osim molitveni ku,
a sUlbotom i :blagdanima još i odlomaka iz ,pentateulha, psa-
lama i a ako ·im je do,pala r.uku, i kakva '!mjlgn
»maasi m««. »oNo ima jedna stvar, - č se ispralVJjao
Levi, - za koju ,se č da bi u ' Ip.ri!l.og OIpstojan1u č
pisa ,.La Allborada«, a 1;.0 je je'Zik. Spanj()lJsiki jezik je bio
tada mnogo življi i mase SlU ga mnogo bolje razumij.evalJ.e.«88
1zoos&i č u kWllurnorm i naeionallno-društvenom
r8'zvoju Ibosanski'h Sefarda Levi je !podvukao da se ,*nilka.ko
ne smij,e s uma i 'uUcaj č fPOkreta«, jer
»lkada je cij-o.ni:7:a.m uihvatio Idulblj,i korijen u našoj sefardskoj
zajednici, njezin se ć vi.dokrug LLve1Lke razma'hao«. Pored
toga 'što le !Svijest lPoste1})eno dobivala drugu boju
t. j. ne eminentno rel i,gioznu«, ·pisao je Levi 5 pLemenit im i
č shvatanjem č ideala i [pored IP reten-
zija na r,eal1noot svojlih sagledavanja, - »na.staje ć
illlte.resovanje IProšloS!t i ć Jevreja kao jedme o.a-
cile«, a , ... o.d Palestine, :zem1'je svebo!rt.i i č !postaje po-
stepeno IPailestina, zemlja .stvarnosti [ ... ], č
centar Jevreja po cij.elom os vi jetu«. »Sejard:ski pokret .napo-
kon je rte apo:znaje probudio i preko ć samosvijeSti
kao Sefarda Jl.a9t.aje ou 'Pojedinou i:rutenzivn.i.je ć .... la-
" IQ!dcm.
20'
307
sUbog j.evrejs.tva. [ ... ] Nastaje ' i.n',tenzivnij..e 'bavl jenj,e kulrt;u;r-
nom š š ć Sefarda, sa !priznanjem vrijednosti !prod.uJk:ata
sefa:rt1skog kolektivnog duha diže se u našem č o\!je-
ć vlastite vrijednostL«34.
A na·kon razmaltranja ovih ć uslova za kult1lll'ni rar.z-
v.oj bosan'Skilh Sefarda, Levi !postavio nekoliko pht an;a:
»Da li smo ć danas Itako daleko došli, da !bismo mogli
govoriIti o jednoj, k()ll!iko-1toliko - đ kulltUori naše se-
fardske (Zajednice; ,da li n aša sredina daje iz sebe nešto, što
je č .njeno, a .proo.starvlja kw1turni IprodukJt u zapad-
no-evropskom .smislu? Pri je odIgovora na ova pLtanja, Levi
je ipolktLŠao o'bjasniti !priroo.,u »kulture kolektivnosti«, t j. na-
rodne knjiž€'Vnosti, koja se ltmora uvijek č preko
poj.e.dinaca ·kao ndenih č i prirodu irKlividuarlnog stva-
ranja !pojed1nca, odnosno :tu.mj.etne, Iknj iževnoo1i u današnjem
smislu«, kad su pojedinci I»indirek.tni č narodIne kru.l -
ture, lt. j. kad oni stvaraj u djela u vezi sa vlastitim iskustvom
i ć donekle i II užoj vezi ,sa stranim kulburarna,
aH urza sve 110 nose jak č mHjea iz Jwj.eg su Ipotekla«.
A nakon ltoga je oJ1J3,lPisao: »1 kod nas je dakaIko ,bilo mani-
festaci j a ,kulture ll' !prvo:m i drugo.m smislu. Ovde mi ·
da'kako ,nije namj.era' da gQvor:im o romatncama, na5ta1l. im II
našoj sredini, o narodn.im 'prbpovijetkama, o na-rddlllim poslo-
vicama i rt. d. Pa ruti o knj iiž:evnoj .djelaltnosti. religioznog
č u prijašn.jim oV1remen.lma.« OJ naglasiO je da. ·se »ikotl
nas ... mogu konstatovati ::makovi k.ultur nog rada II moder-
nom smislu'«,8(1 .da Ibi »o:d !poj ava novijega doba« naveo knj i-
ževno djelovan'je Salbetaja' iDžaena i AJhrahama Kapona,
su, tpramda došljaci, djelovaH 'u našoj sred·ini i d·jelo-
mice za svoje književne prod·ukte UtZi.m.ali oi siže iz naše sre-
dine«. Pored đ i i2ida-vanj a d..a Levi je
K3tponovo književno ,djelovanje :<t U ·brojnim nje-
gQ'Vim dra.matskim j, lPoetsJcian- djelima, 'u prooaovanjima, \ko-
j ima se j.o§ i dandanas j8JVIja«. ,ltCapponove .dramske komakie,
a poslije nj ih i Džaenove, - č "je ovaj č - pri-
kaziva'le s u II nas 'ra.zne diletan'tske družine, sastavl jene
ć iz č koj€g d ruštva. Oni -ne predstaviljaju sa
" đ .. đ 10 (60). t.
308
stanovišta modeme knjirževil1e k.riltilke kakovu vrijed-
ali je rprikatz!ba .nj ihova

č !Za. naŠiu sredin,u pravi
đ Glavna je karakrteristika ovih dra.mskihkomada
patos i ro.mani Hka, zanašarnje za prošlost, ć jevr ejskih
heroja. AH je Ibilo i drama ]z savremenog sodjalnag ži<vota.«
U Kaponovoj drami ... I:..'angustiadoff( Levi je istakao ... prosvje-
titeljsku teooen'CijiU'OI , IPri č :se !pisac koao »raz-
č i pro,pag3.lt.a r modernih .rz:namj:a i kao Iborac protiv
pra!Znovjerja i !predra&Uda zaostale sredine« . .. 'Prije rata -
ć se ovaj č - ISe u sarajevskom na-
rodnom te<rtru Carpponov dramski Iko-mad "' :Šivat-Cijon«, na ...
pisan i hebrejskim jieziko.m.. su ga
ljUlCU irz naše sredine, dok s u .Uil.oge imali č he-
brej,ske škole · ... Safa-Berura«; ,naša je publioka, dupkom ispu-
nila kazališnu dvoranu. Komad j e izraz . intenzivnog nacio-
naJlnog ć i č i.nteresa IZa .dj.elo o'bnove lU
Erecu. č lPoomatran, dramski. koma:d :t:Ši:w.t-Cijon;«
sIPrologom !predstalvIja \Sušti nacionalno,patriotski lirizam,
a neciostaj'u anu mnogi., neophodIw potrebni dl"3illlS'ki ele-
menrt.i. «86
.Hrost-or :kojL je uaSta.o, :na!lron o-VQg !pis-ca, II razvoju kwl-
t urno-knj.iževn og· živQfta ' lbosanskih Jev.rej-a, · Levi je ispunio
razmatranjem jevrej,skorg »novinstva.c II Bosni i' Hencegovini,
koj.e· je, po nj egovim č nastalo kao IposJ.jedica ::tlPoj.a-
č inlteresa rza č polcret« i "!potrebe da se do-
znadu novosti itz jevrej$kog s vijeta«, a rezulta.t .toga · je bil-o
pokret anje »2 idO'V.9ke Sv.ijesti« , ... Narodne židQvske
svijesti«.), ""' prvih .novina II lIlaOOj s redini «. Ove novine su,
pored n3Jvedenih razloga, izazvati · ... i \posebni ·kuilitwrn-o-6oci-
jalni inlteresi jedne §nu!pe, a jJ potreba jasnije orijeMacije ul
sk'1opu č .putanj·a zemlje«, što je j,oš č
akcentuirano IPri Ika.snij em osnutku č :tJ ev.rejski
Zi. v-ot«j do kojeg, rpo. njegovim č ne Ibi došlo ·:t.da nij e
bilo II našoj sredini nekih ipTeviranja Č i nlf.emog karak-
tena«. U »J evrejskom 'životu« su, pisao je on:, ·:tmašli mjesta
osim č i mnogi č č o ži·votu
· i !kulturnoj !prošlosti Sefarada; pokatkad su [se] j av'Jj,a.}i t
.. I bidem, 2.
,309
č na apanjolsIrom jeziku sa moti-vima iz
nalŠeg živata Papo, Buki Finci). Sve to, a č
orvo zacJ'nje, č !te je :aJ ev.rejski 2.i'V{)t« ;POSItao :bliži našem!
sVijetu ... « rNa'pomenuwi d'a ni jedan .od "Ovih listova ,::tll1ije
našao u !potpunoj mjeri 'pat ll' 'Š1roke !dojave naših Sef.arada«,
ali da 'su 'U5pjeli »eta .sbvore u nekim našim ljudima diswo'Zi-
cije, da .se o'sloho.de Ipostepeno od svoj e 'dotadašnje Č
vezanosti U'l sadržaja«, Levi je
sa »DaJlas su Ii.a dva sedmitn<i ka
fuzioniirana II jedan, 13. .to je ::t J evrejski Glas«, koj.i vIii i.st'U!
funkciju, klao i Qna prijašnja dva Č
U krirtil:kom osvrtu na rarzma,tranja kulLturn·ih
prilika koje doe dotle i:lIrl'io lU ' svome č Levi j e istakao
da sve -šIJo je č )lstl.liPa u pozadinu« kada se upo.redi »sa
dva !Svij,etla momeIlIta, nad!rabina dr Moriera Levij.a
Die Sephardim in Bosnien 19U) i Spomenicom
.. La Benevdleru:::i}e« (1924) «, koje SU, rn'ada kronološki da-
leke, :a po unutarnjem svom č vrlo blizu«: :t l u jednoj
i U ,drugoj č iSe 'PristUIPa na;zmatranj u naše prošl'OSlti,
kuJlturnag i socija.ilnog živo1la· Sefarada u naširm krajevima.
U!prafVo to k.rihlko rposuna,tranje prošlosti, to ć samom,
sebi i bavljen'je samim !Sobom obilJežuje novu epohu. U hi-
s'to.rij,i ku:lrtu.re sva!k.og nam.da - n3iStaVtlJao je Levi .nadahnuto
- č vlask f..e ,prošlosti i 'Vlastitih ku1turn.iIh teko-
vinta, č ·an1alize samog \S(fue - !predznaci' s u za č
novoga .do:ba -ll ku1!turnnoj 'hi51oriji do.ti6nog naroda.« I navo-
dio je rPrimjer ihrskog 'pokreta !kod Hrvata i Karadi·it eva
rada kod Szfua, č č posebno č č je-
i njegoVIa u.savršavanj,a«, i đ knji!žev.nog
.lezi-ka i pravO!pisa« tprije rpa.J.eta ul knj iževnosti, 513. vl astiItom
skromnom nlapomenom nakon toga: ' .. Kud nas se jo u tOilll
pogledu javljaj u nekoi Č {dr. Ka1mi Ba:ruh). «38 :a Mi ul
tom pogledu ll1-Lsmo došli daleko, - utvrdio je Levi .na' IkrajU!
i opokušao iznijeti razloge toga rmoot.ajanja, a ikoji su u stvari
bili supr.otni oprevazmaženju kulturne izolaci-je i 'Psihološkom
i kuLtJ.)rnom č sa štrom sredino.m u v.remenu
modernog školSItva. - Kod nas stoji s,tvar ialko
" I bid em.
.. I b!dem.
310
da se mi ć đ i previše usko <vezani m svoju Šir·u
lin;u·, rza ku11lbru zemlje, II koj.oj 'Ž ivilmo; za njene kulturne
tekovine ()sjOOamo kao da (prip adaju i Inama, da su one pro-
iZ'ašle i našim Č To ć nije dakako
bez iPsmo1oške f mateMjra1ne poo(loge; ova je .pojava nužna-,
Qpravtdana i .n.ei:zbježiva.« »Spomenute dvije !knjige č
afirmacij u novih koleik!tivn'ih Č i uvjerenja u našoj
sredini.«, 'Zapis ao j e on te odsudne 1929. godine, II d·uhu' OOpora
ć kuil:turn.oj i utapanj u jednog malog na-
rodoa II lŠi.ru na:cio.nalnu .sr edinu. I kao 'što su ·postbjali š iri
sociolo"ško- ku1liUlrni i nacionalni razlozi za .u;s.postla.v: ljanje
jev.rejske kuJ,tuTno-knjoiževne voeNi·ka·le u Bosni i' Hercegovini
u ovom lO'apisu, nij-e č Levi apelill'a'o u n.jemu: ,»Dola2:i
se do uvjerenja, da se mor,amo .poz.a1bavLti iSoborn više i 1niten-
zi vnije, ako ć da č sv,oj .grupn·i indiviJd.uali!l:et
makar koliko iOiliko neokrndenirm. Treba· upoznali djelovanje
i život u IProšlim v-i jeko·.rima, ihvatati 'Veze sa .našim ocima
i praocilma, .da 'biBmo znarlli na Č ·i kojlim ć
đ .svoju ć k'llllt uru. «39
Stoga su spomenute !knj ige Leviju lPo-sliU.'Žile Ikao . dokaz
trl ashtog 'identiteta i his.to.rijskog konltin.uLteba, pa je za mo-
onograiiJu Die SephaTdim in Bosni en napisao da Je :.nojom ...
'pl'vi !pUlt II jednoj] knjizi ć cjelokl1lPna historij-a
bo.saMkih Sefarada 5 č o'bzi.r.om .na razvoj njihovih
kuJ. t urno-socijalnih Ipri1lik.a « te »'histori.ja sa,rajevske jevrej -
ske OtpCi ne do novijeg vremena«. La Benevolenrciji na Spome-
nica, lPo č ovog č predstaV1lja :o reviju () kuJ ...
turnoj i socij amj. prošlosti Se!arada 'll- Bosni-«. Clanci Tilho-
mira Đ đ ć dr Levija, dr Kalmija Bal"uha, J akova Maestra
i d r.ugih u njoj ,)l nad.o:punj.uju se đ i 'sk'Lupno ll.Zet'L
predStavljaju .znwtne ,poda"tke o !prijašnjem' đ soci-
j alnom i !prosvjet no-ekonomskom životu naše s redine«, a:
pored toga »o-'bj elodanjeno je [u njoj] lIle§to i fo-Udornog ma-
teri-jala '(romanse jr ]po.sl'Ovice)«, istaIkao j e E'liezer Levi i 00-
žalio što ·ove d'V·ije iknjige, koje č ,»dtva verllika datUlma,
d:vije ,po'Zitlivne 1VTednote, proistekle i-z naše - nisu
.. Ibid cm.
311
dovoljno »i uvedene 'll! š1re slojeve đ

č č na osnovu i1Z10želIlog ,,, da se Ikod nas može
govoriti o IPrVlim č kU!lrt;ume djelB.itnoslti .u današnjem
i ž ć u svoone dokazivanJu, Levi je ista-
kao kako -.rd.aI1'as .naša sredina ,ima i !Pi-eSni ka i knj ižev.nika
II neznatInom \br.oj-u)« te da, se .,. u njoj jaVlljaju i prvi
sHkari« a .,.Jzila:ze i lPI'Ve kOl1ljpOZicij e č sefardske
narodne muzilke«. Akademska inte1igen-cUa, IPO njego-vim ri-
č ne sastojJl !Se više sarmo od ipravn!ilka i med1ci nrul'a,
nego se ona i svim modernim 'll.aoukama.
u
,Ne smijemo ć ni preko književ.ne litnosti Isa·ka Sa-
makovli je, ko}i se u jugoslavenskoj Imjiiievnosti afi rmira
Ikao jedan od boljih književnLka-llOvelista '(':oVijenac«, "Srp-
sk,j Književni GJasnik«, ,. Misao«), - ista"kao je n a kraju
Levi Ć portr et ovog pisca kao dokaz ,književ.no-
- kultJurnog identi teta Jevreja i ć živo č
stvo o tome je on č za bosanske Jevreje, osobito
od kraja dvadesetih gedina. - Dok ovo pišem izlazi n;e-
gava zbir.ka . »Od ć do ć Isa.k Sama.kov\i ja
č je naše sredine i za svoj e radove bira č mot ive
iz svoje najbliže sefardske okoline. Ne mIOgu, a da se
bliže ne pozabavim njim kao knjižeVlnom rpojav()ffi, koju je
izbacila naša sredina. I sak Samakovli ja javlja se .u nas
svojim pjesmama Ć prij e -rata, mnogo mu je iPjesama iza-
šlo n sarajevskim jevrejskim novLnama i možda drugdje
uz neke manje novele i crtice. U naj novije doba se
u vrSJllOg n()velis t.u. U Jugoslavenskoj književ,nosti afirmira
se svoj im č radom objelodanivši u :o Vijenou.,
svojon novelu »Kadiš« sa sižeom uzeti m iz našeg ži-vota. Mo-
b.ive iz naše sredine nalazimo u novelama »Rafina avl ij a«,
:.Mirjamina kosa« i dr.4t
LeVli j e, medutim, rua.pomenuo da se 5amokoVl1ija mO-
tiv'S1ki postepeno č č svoga !posma-
traln:j>a i č granke jevrejjske ISr ed-ine, č ć to
kao 'V'iši IStE\Pen razVliltk-a njegove k.nj,i\ževne č s uvje-
renjem da ć se .»prvi i drugi dje10mice paralelno
razvdj.ati i ukr'štavati Be«. Ovaj se !proces, č Levi, I'1lM"O-
č .kod č ka'O što je Samakovlijla«,
koji ,:.ne stvara sam !problem, !pa tla ga istom prenese
.. Rll.dem, II (61), l .
n Ibl.dem.
312
.. LbJ.dem, 1-2 .
II život l stavi u ži,votnu č nego »problem, ' motiv,
Nldnj u i'zvan sebe, II golom 'Životu«. _Kao s:ušti. im-
presion.ista oLV'ara 5iro.m ,. wata« svoje dU§e i uma, da ga
za,pljusnou 1:alasi .života, slobodIna lPu.§ta da ga inspi:riraju
vanjska na.draženja. ·On .tako re<:i kopira život ć ga,
kao i svaki umjetnil1c, svojim razvijenim i bogatim unutar-
njim životom, svojom i.staooano.m i f inom psihol ogij'OIn "(do-
duše jako ne.nameblj!ivO'm) i ć .ga na !papir sa mnogo
č ta!lenta,.« _Isa1k Samakov1ija l'llije još lJVijek
došao d'o 1Zadnje č svog raz:v.iJtka ikao knj iževne č
z<q>isao je Levi na kraju, č ć tako potpunos.t suda
svoj'e .krilt ike:
u
A zat im se vratio _daljnj em razmatranju naše inteligen-
cije« i wtvroio da . kulturno stanje n.aAe sredine« nije u
srazmjeTi sa I10jmim velikim ibroj,em, te kao razloge tome
istS1kao, IPl"vo,što su đ č -!prev,iše oqskakali
svojom .modernom IlI3obraz.bo.m<r. d, kao dr-uga, što je .njittoIVa
kui<t lll'a 'bila' € Č tZ stranih 'knjiga i eveDtua1no na stra-
nim univelTl iteti.ma«. č ć !prema tome, kako za kul·t urni
nivo jevrejske sredine nije dovoljno :mjerHo ibrof inteligen-
cije u njoj, LevJ je dr-ug im staležima: č 9'brt-
č č konstatirao
kulturnilh :priJika,«. I uz io je zapis ao: č je sta:Iež u
našoj sredi ni jako zastupan: Po mom mišlj enju, oni ć
dijelom .stoje na vU5em kuLturnom rStUlpnjUJ nego Iradnici ši['"e
(nejevreJ'ske) okoline. Kao što je pri rodno, oni se angažiraj·u
u opo.Metima 5Ocija1isti<3kim, Ibave lie !pitanjima i problemima
proletarijata {.u koliko su im dalka ko dostutIIDi), a, neki su.
đ njama i ipoaole-cion'istLc
u
ć ovaj ·r azvoj'
j ev.rejskog kulturno-književnog žh'vo ta u i Hercegovini,
Levi je i.s.tak.ao s !potcrtavanjem: :IJ U glavnom: u našoj se
sredini l<lkom zadnjeg decenija od.vija snažan, proces rvanjske
asi.milacij,e 'Ul/Padino-e!V'ro.pskoj civ'ir1klacijd, dok ć proces nu-
!ta.rnje asimilacije, t. j. [uoovI"Šavanje, tM. R.] đ kao
intelek!tualnojl rtežnji za istinom i n.a.pretkom ć mnogo teže
i znatno polaganjje. Nadaje se veJika ć kulturnom radu
u lIlašoj sredinli, da taj !proces navrne onim s mjerom, koji
.. Ibidem, 2. .. l b!dcm .
313
ć hiti 'Štetan IPO grupni i.ndividuali tet naoše sredine sa svim
njenim jev.rejsko-sefar.d.skim I uz to je zažalio
što jevrejpko-6efardska kuJtwra »lPul'hira vrlo malenom ISOO-
goon«, I» naš idijom« postaj.e sve siromašniji, a da se pri
tome ne može ni mis.Ji'l; i na lI>lPruIŽanlje rna'Šim lj udima
na 'Španjolskom jeziku«; .na osnkvanje č č Lli
lrba· ka.kve liM1:irhlcije »<koja hi se lPO'Zabavila pitan.j,ima dana-
sastava· jezika, njegove -gram3Jti ke, h iStorije i teritor·i-
jajne r asprostrand.enoSlti«. 'JOZa :tak'Ve ISbvar i nedostaje i lj.udi
i ma1terij.afuiih. sreds.tava i (6ni mi s e) ć ž
utvrdio je Levi ·i :sa žaljenjem IPrimrjetio: da· osim .nadrabina
dr Levij a ·»kon nas nema ljiooi koj i bi s e 'bavili š ć
SaIaraJd.a. II n as i II ć Jevrej a na Babkanu«, dok ima lI>p ri-
paidnilka d rugih s red·in·a« Jwj1 se time -zanimaju .. k.a.o što su
Tihomirr Đ đ ć ·iLavos1av Si k, ,pa Grga Nov·ak. ·,.·Teško
mi ,je s ,time nastavi,ti, IPa ć radije !prestati«, n3lPi.sao je Levi
konstatacije da je i1U1Zorn.a. i 'Pomisao »(plasir alti lli naiS
ma ·loaka.v Č .na hrv.-srp.s.k:om iH na španj oLskom, ma
k,ak.'vog n ivoa ... kau se jedva d ri i j,eda-n na č
strane«, - ali je iJ>ak na· kraju .naprunen.u.o kaiko, č
»'Zalko.nrima đ d.ruš tvenog sasta'Va i njegorva ·kulturnog
r·az·v:i.bka« na č pasivnu manji llSku g rUipu«, ·»probu-
đ č IPOSffi8ltra·nja, aJ.otivirana kul.tumna djelatnost
može da .nas !podigne i !poboljša o.pisano sta.nje« ii .kao primjer
je odba u RUlSiji '»lPrije sillnog prev.rata književn os.ti
za ,PUškina, Gogolja, Turgenj.eva i drugih ruskih velikana«,
kada su iznošenE o:ptU!Žbe protiv ,ruske \kuJ.ture a Marati pa-
daH ur jadikovke j đ da bi >decenijr-,dv·a k3lSnije ti
glasovi umUrkruu-li !pred IZvUlCillna đ Jire.
46
Ć ll; č Č !Za izvjesnu vr.ij eme,
po str.ani ov·u linij u đ jevrey,ke književnosti
i kulture, <»J evrejski glas« se pozalbaV'io IPrika'Zi·v·anjem J e-
vrej-a i nj.i:holVa živo.la ll" djelima drugih !pisaca, mijen'jaj:u6
tako u ,toj 19.29. g.odini poziciju i smjer pris tUipa i .kn.jiževno-
- ku1!turrne .me.todoll.ogije ·i Ć se -sa J evreja kao 1S3-
mCllStalnog č su!bj.ekta na Jevrejre kao. na objekt
kniilžev.nog stvar3J!lja 'u '"bstjpSkoj-« i »:bosanskoj:« .prezi. .»Bo-
" đ
.. đ
314
sanski Sefardi; njihova ć nj.i hove živ.otne emanaci,je
č su, u posljednje vri jeme, predmet literarnih sastavaka
bosamkih č - !pisao j e nraj.pr ije, 1927, u ,.Jevrej-
skom glasu« Benjamin P into, s težnjam da č os()be-
nosti ovog naroda u č s red·ini. - Njt-
hov č od okolice č život, sa s vol OOll B,Peci-
jalnom lbojom i formama č interesira i i..mJpi.ri'Še
l'1ter.aite, te 'tako, o.d aNe ć ovamo, ilm.amo jedan noiz
pokušaja, da se mahruls koj dlllŠi i titraj ima s rca bosat\Stkog
đ da H,terarno ruho j fo rma.« 'od ove poostavke !bilo je
sasvim !prirodno i)ltvorii i Ipitianje životne i duhov,ne
nosti ibosai1Sko--sef,ardskih likova u »snpskoj literaruri«, kako
je ist aknuto II ruaslov;u, s j edne strane, kao zahtje va koji je
prolzmao ilL !lS'U!vrettnene si.t u3.ci j e i nj en ih
đ težnj,a i, s druge strane, kao
kril ter.ij a knJiževnog rea·lizma, .na koji s e t esto pozi vao naj;-
istakn1.Jltiji mti6a'r !loga' 'Vremena Jo;van š ć ,. Us.pjesi oV(lg
pokušaja ,nisu IPOdjedinaki«, istakao je odmah na č
Pinto. ·1 dok je, u naStavku t eksta, ć .,.prvom č
tajjni duševno:g i .marterij!a
r
lnog ži,vota 'U, mahali«, pri-
znao "OPar 'U$jelih prik.az.a iz rŽivota vlšegradskih Sefarada,
č je život t:qpO'Znao, i p r odro u nj, rijebkom intuicijom i
1j,uJbavi«, IZa Borivoja ć je J1,apisao da je ,,.sa manje
uspjeha« .dao 't ne kO'lhke momente iz !Života s arajevskih Se-
tarada«. M·ada s e u ocjeni ovog pis ca· ogradio ·kako ne misli
na .. Hterannu, č s t ranu s tvar aThja « ć na ć i
Ul9pješnoot u stvari 'L1!PoznaNanja i poznavanJa !predmeta što
se u t hin 11terarnim radovima ()braduje«, 1Pinrto je p ri mijet io
kako su kod ć ,. izgleda, pri stvaranj u, č
vj e nnost i č č realnog života igra1e manj u· u.logu«
i naglasio da s e ovom pi:scu ,.na 'prmjer u opisivOO'l ju vj er-
skih obreda, ipI"Qpisa ili č .potkT.adu ta·kve grješke, koje
ne OIpr3v.dava nikakva ,.licentia poet ica« j koje, nepobitno,
uk.a,zu.}u. na to oda pisac ,ne poznaje dovolj-,no s redinu koja mu,
daje materijala«. O J ovanu Palaves'tri i Jarkši Kušanu Pinto
je J1apisao kratko: da su "lPoktmal'i . . . da :p.rodru· u misteri.j
na,šeg biv.stvovanj a .. . ali s a j oš ma.nj e
" be. p . (Benjamin Plnto) : Bosans.lti vreJskl glas, 1929, :W, 16.
selarcu u srpskoj llteraturl. - Je·
315
A ,zatim ISe !Zaustavio· Illa lIadovima· Venke Sk·urJe ć
koji su i 'bili ·neposredan !povod .za pisanje ovog teksta: plWi
je ibio njen č Bosanski sefa.rdi, koji je ovaj' list {u broj.u
26, 1929) ·iprešta.Inpao 1z č .,Novosti«, a drugi je
bio pripovijetka SefCtTdi ·sa.r,a.jevski, Te/ila, knjiga molitava,
o'bj.a.v:ljena u .ntienoj .zbird' č Mada ć joj na kraju
priznati 'ZanimJj.i.vost 1 i ivopisnost, .za ovu· IPripoVijetk.u je
Pinto napisao da je sumo.roo, 'teška i .posredna, da II
njoj č prisU9tvovenja aurt.ora kretanjima i gibanjima,
nema užbvJj,enja, iplSihološke vjernos1li, č ilzraza, niti
umjetni.6ke aIihi.tektonilk.e«, ć da \Se u njoj '5efar.d-ska sre-
dina i ,artnnosiera Č ,_golim, 'Više ili manje ć
tim., konstatacijama oi Č više folk1or i-
č i sociološkog karak:tera, nego literarne rprirode«, <1 da
su .,. j ta č č koootatir anja ... dOlgmart;ska, č a
ne ž'ivdtna, iskus-wena«. Deša·vala ISe tako u jev.rejskoj IkIiji-
ževnostli "i .kul/tJuri ista rpoj,ava odlbr·ane č nacio.na:l-
nog duha i živorta, urz protestillanje !protiv nje·goIVe knj.i.ževne
neizvonnosU i iznevjera.vanj a ou J1iera:tulfi , koja .se tridesetark
gocLi.na ·ranije zbivala u muslimanskoj !kritici i knjii·ževllo-
... kultur.nom životu. .,.1 u toj :pri(povijeci opet imamo jednu
bo-Iesnu i .de@:enerisanu jevrej;sk-u familijuc, U!"LViknuo je na
kr.aju ovaj č a'Ei. je i sv-og-a po.smatra.nja
dalj'im Qpažanjem i komeMaroon, koji iSU đ č
reakcijama stari j.e m1.h9l:iman.slke .kritike: ·»Ni II jednom do-
sadanjem litel'arno.m radu O ibosanslcim '8efartiiana nismo
naišli na jednu m r aviu stanicu, n·a jednu <vedru pojavlll, pa
ni kod Samokovli je . .Možda je 'teško davali wrave t i.po·ve i
nepokvarenu sredi nu?! A ovoga, Ibeoz slJilll.Jtje, i ma u našim
ma'halarma. c
48
Godinu đ kasnije, Eli Fim.rci je pro·blemu UP
bo.sanskoj mod.er.n.oj lP),ipoveci« !pr išao 'mnogo bliže, sa
š i socij a·1n.ih oza'httjeva. I on je na č
svoga eseja kons:tatkao da je to jevrejstvo« u .dj elima
novi jih !bosanskih č 'bez ilzm1mke, dekora-
tivno dato, ·bez sna1Žnijeg ;psiholo,škog wWbljl'Van}a u ono Mo
je č jasno obelet,ie jeVTej;ske \psihe«. NjihQvi junaci,
.. Ibidem.
316
č o'Vog č č od
milijea, a IPromart;rani semii sebe, nemajtu gotovo ništa je-
vrejskog, sem .umena«. Finci je nakon !toga i'l)ruo i zahtjeve
. koje po njegovu .miš1jenju mora ispUllljavati jedna rpri,povi"
jetka s ć prete.n2ijama: najpriJe d·a, !pOred .pSi-
hološ1ci ocm.anog tipa 'i njegove sUid.bine«, il'ZIra'Zi i ·»sredinu iz
koje je on lPonikao«, a· u rprimJeni' na Sa.mQ.1wV'Hju i druge
bosanske č istakao je - '»ani ,ne tražimo Jusu,
Ješuu i d.r., rni ć vernu &lik.u jevrejske
sred,ill'lIe, mi ć Jev.rejst:vo«, jer mada svi !ti' likovi , imaj'u
svojJh individualnih osobina·, vrlo je teško, po m.'1egovu rni-
šljen\i:u, ustanO'Viti »ono što je 'Zaista u .njima jevrejs.ko, oo
onag što ne ,bi rnog1o da 'bude-, . i što ,nije«. »Druga bi Sltvar
bila ,- irznio je Fi.n:ci 'u osnovi zahtjeve !pokreta· socijalne
li't.eratuTe - kad ibi' oni ,u jed,noj socija'lnoj pr.iJpovetci, ih
bolje, romanu, lim promatrani ou 1Il'j,ihovoj sredini, u odnos,u
s njom, i sukObu Ikoji je iz toga .odnosa n.eiZibe'Ži,v i nemi-
novan, To ,bi Ibio predmet pogodan za č da-
v,arlIja i .elrsplozije snažnog č talenta .. U taik:ViOm
jednom socijalnom delu· IPro!bJ.erm je<vr,ejsbva ne bi ,ni iz da-
leka :bio ;lako č a ostal'e Ib'i samo {)1taalje umet-
č .lPreomupacij.a. Ali to bi Ć IbUa stvar talenta.«49
I on je istakao da noviji 'booa.nski pisci looj'i su se bavili
\.li stvari ,:.ne rpoznaju rdobro ·jevrejiSbvo«, a kaO' naj-
č dokaz torne, UCl vlastitu i.n1ertPreltaciju 'poetike socijaiJ.ne
literature, iznio je Jto 'što o.ni, ou ć č »:polaze u
stvarnosti od onoga što se ,'<iogooulo«, pa sur im 'tipovi »iskon-
sltl'uis8Jl1'i, đ 'prema živim ilj udill1la«, 'l.lIlll!jesto .» da se JPus1e
svojoj mašti«, ali lJ['l !pTe't[postavku i .na OSJ1l()'vU ':tdovol jnog
pOOirLa1vanja jev,rejstva, nj:1hove sredine i ·n1jihovih 1jUJd'i«. , .,.A
ako su se i !pu!rtoi1i, tada su d,a1i I()naj jedan jed·ini tip, nega-
tivan i šablonski, đ po kalufima stare hrvatske litera-
ture«, !primijetio je Finci i ,istakao đ 'frag.menJt u Tragu
No-ya,ka ć zatim lik Ješue turmara kod' J.alcie KuSana
i dr. :.Qsta.U IPL5l.Ci, -. obuhva,tio je on - -gg. J eVltoc, Samo-
'kovl'ili'a, i đ Verka ć mahO'm daju đ
đ kOrpije živih ć tipova, A bo ih :Sp'U'tava. JeT
.. Eli Finci: Jevreji u bosanskoj gred ':lapaženih refleksija, - Jevrej-
modernoj Nekoll.ko uz- ski glas, 311930, 35-37, 8,
317
teško je psihološki č č ono što je zaista osO'beno
kod j.ednog žLVOg ć a da 'time umetnost .ne izgUlbi. To .se
jastt1iO v,idi u ć Skurlin'im, IPa i Sa-
mokovl1i jinim. « I mž,aUo je ,što ć ne !poznaje Jevreje
maJIo !bolje jer ihi njegova »spo.sdbll{)st hladnog !psihološkog
analiziranja« tu naišla na »pravi bogodani materijal «. »On je
po <svom č t emper8lm€'ntu nakl10njen č
i 1bednlcfuna, - oo.p isao je ovaj č - a medu Jevre-
jima ih ima .dosta, j t rebao bi d.a ih da. <t Umjes-to s vega <toga,
ć 'se, 'Po .nj,egov1m č č te hladnom
bujicom č naSlto}l nadomjestiti lptS'ih ologiju i »os<t:avlja
nas neza,jnt.eresovane,
SamoitovJijoa je, Ipa F.i n!Cijevoj IPTlarvi antipod Jev-
ć ali i taleruat kojli »traži 5i.rine i' slobQde; Jepote i sunca,
p.rirode«. ·pošavši od ove Ipostavke on je ,utvrdio kako stoga
ll1ije boono ,da je ova'j !pisac č II Drini, R anki j Crvenom
đ đ a '»zna;uno s lahiji, pored toga Ato je '1 psi hologija
neuporedhlla«, u J ev:rejinu tkoji se subotom ne moli Bogu.
Cak Ik0'1iko ,god Samoko'vliJa nastoji da ,sve te bi jedniJI: e dade
onaJro kako oni IZaiS'ta iliftledaju\ iana OlPet 'll njima, piše ovaj'
č . n ešto što Ih neuporedivo d rže vasi ni, sve1ilos'M,
neihu.c. I ć se na 'Zahtjev na po-
č oesej.a, F.iInci je istakao odluOno l besko1lllPI1Omisno:
»G. !saku Samo:kovJiji, neospor,!1() snažnom i jakom umelt-
niku, manjka ·jedan socija.lan .stav, jedrna soci jaln>a (podloga
s koje tb i on trebao, i morao, da promabr,a jevrejstvo. To
ne-imanje jednog č stava, pokušavati stvarati a ne
mati' š ta se ć r a,za.pi.njati se u č tela, i pisati
on8Jko .kako <hl kltioo č dooivlj;avan}e, - ć je s valje
qpaa.anje Finocli, tSada na razini Grupe saraj-evskih 'knjižw-
nika, - sve je 'to Ibol€Slt Ibosanske moderne k.n.jiževnosbi.«IH
Ali je !i'Z ,foOg kompleksa izU!zeo ć koji se otqgao ':osvo-
jim vanredno r alZvijenim in1telektual1:nim Slposobno.s-tilll1'S«, i
ć kodi .se tome odupro Jl>s putav.anjem svoje vlastu
Ć Za VerUm Skurlu, ć FilIld je (primijetio da se iz-
gubitLa u SIv.ome rPokm'iaju da jewej,rt:vo ,»reši f.olklornjrrn ibe:le-
ženjoem« , ne ć najibolje o:hjekat svoga pT<Q.ma-
.. Jbldem. I bIdem .
318
,

tr.anija, IPa je .njena pripovijetka 'Ostal'a bez .kompozicije,
ra.o;u>areana u fl'lagmen/tim.a, na č č vrijednosti.
je li,pak, .sa Š ć istakao Skur1iJn.u TefiZu
i J Ć Tabašnicu kao h.rvalevrij edne <pok'llšaje da se 'i.z-
nese ,:. vilša, lbog.atij-a jevrejska .s redli na«. ri!! KaoO
č !pridJovetku o Jevrejima« Finci je č 'Ljubav
u kasabi bosanskog ž I ve An-
ć mada ju je on tpisao ».bez "i kakvilh Ć pretel1!Z'ij·a
Lna .jevrejslNo«, i je 11 njoj č .koretruisaoo
ko.m;pozicij.u, savršeno hl·adan i č ć i
u.bedljivo:st JPS·ih.ološki raztcml ji vO"g kazivanja«,1I3 U itstto v:r'i.-
jeme Finci je II č prLpovijeci ć č 'll&ta-
novi-o č anist erJozn-i f3!talfrzam .koj.i J evrej.i !poput svoga
"kr .... ta, s kOiljena na koljeno, s generacije na gen.eraciju, pre-
dalila j su.dbi.nskli nose, bez Ltraga protesta. Cak IS osmeihom
na usnama, što č da ISU J evreji j edan od č
n.iji h I1ta.roda na zmnlj i«.ri4 Bio je to č po-
st3Jvljen 1. književno na,pi.san esej o Jevr ej iJna II lbosan.9koj
književnosti koji je do 1930. itlišao II .:o Jevrejskom gla.swc.
.. Ibidem.
.. lbJdem.
.. Ibidem .
319
REGISTAR
A.beles, otto, 301.
Ady, Endre, 210.
Ahmed Refik, 193.
Ć Tugomir, 13, 16, 21,
157, 270, 274.
Allbahari, David , 288.
Albrecht, Foran, 12.
A.lbreoht, Ivan, 12.
ć Frano., 270.
ć Abdulah, 169, 181-
182, 188, 190, 193.
ć Mustafa, 182.
Alka!laj, David, 294.
Alkalaj, S. J., 288.
Alta<rac, A:vrarn, 296, 298.
AltDrDc, dr !sak, 283.
ć Ivo, 9, 13, 16, 19, 21 ,
22-28, 29, 30, 33, 34-38, 39,
42, 51.1-55, 58, 63, 64, 65, 69,
7n, 83--84, 93, 94, 105,
lU, 153, 1157, 176, 194, 214, 218,
2211, 223, 225, 226, 233, 246, 252,
253,259,270,301, 315,317,3:HI .
ć Ni ko, 123.
Anbat'Ov, Z., 295.
Ard Hikmet č
č ć 169.
Arnault, A. N., 195.
Arnold, Đ 277.
Asch, SchaI1om, 284, 295, 296,
298, 301.
Avertenko, Arkadlj Timofej e-
č 123.
Babelj, Isak, 303.
ć Vladimir D., 120--122.
Babler, Ot1lJ, 253.
ć Salih, 276.
Banjac, Đ 10, 94, 105.
Banjanin, Uroš, 130, 131.
Barac, Anrun, 29, 30.
21 - KIllj lževni život ...
Barbu-sse, Henrd, 195, 227, 246.
ć Nioko., 9, 10--:12, 19,
20, 29, 30--31, 54, 58,
59, 60.
Baruh, KalmJ, 285, 290-294,
295--296, 302, 303, 310, 311.
ć Safvet, 48--49, 64, 69,
70, 77, 100, 115, 130, 131, 16a.
19. 1, 192, 193, 194, 195, 197, 276,
281, 282, 296-297.
ć J a'kov, 218.
Baudelaire, Charla<>, 14.
Ba uer, dl' Ziga, 284, 299.
Bazala, AJ.bem, 12.
ć Mi1an, 276.
Ber.gson, Henri, 285.
Bernard, TrJstan, l23.
ć Stevan P., 245,
258.
č Petar, 113, 253.
Bla lJk, Halm Nah man, 288.
BHinski, L., 123.
Bjelevac, A. Hitzi, 4l" 64, 65,
70, 71 , 73, 76, 77, 101, J.06---408,
1115, 123, 124, 127, 129, 131, 133,
134, 153, 168, 190,
191, 192, 194, 196, 276.
Bje1evac, Nester.in, 131.
ć Vlajko, 210.
Ć Milutin, 13, 16, 219, 245,
247.
Bordeaux, Henry, 16, 26.
Bosanac, Ilija, 11'4.
ć đ 127.
ć Luka, 277, 280-281.
ž ć Grigorije, 187.
Brakus, Stevan, 253.
Brandenburg, E., 301.
Brenner, Anita, 301.
Breznanac, Veselin, 210.
ć ž ć I vana, 247.
321
Buber, Mamin, 288, 303.
Ć Nikola, 270, 272, 274,
277, 281.
č Dragan A., 208, 210.
Budimir, Alojzije, 79.
Budimir, dr Mllan, 70, n , 73,
78, 79, 105.
Budlsav:1jevic, Bude, 15.
ć Hajrudin, 169, 190.
ć Narcis, 183.
Burina, Safet, 131, 169, 188,
190, 193, 220.
š ć A. , 191.
Bužan, Joso, 48.
Byron, George Gordon, 123.
Cankar, Tvan, l2, 29, 94.
Car, Marko, 253, 254.
Car Emin, Viktor, 12. 29.
Carducci, Giosue, 210.
ć Jura.j, 14.
Carly,le, Tlhomas, 185.
easals, Pablo, 33.
Cesarec, August, 58. 129,
Chevrii1lon, Andre, 25.
Cicmi.1, Obrad, 169, 100.
Cramer, Clementi ne, 284.
Cremieux, Benjamin, 294,
ć Zivko, 210.
Crnjanski, Miloš, 29, 30, 32,
33, 34, 38, 39, 93, 129, 187, 214.
Csermely, Julius, 301.
Curtelin, GeoI'lges, 122.
ć Jovan, 138, 209, 245,
246, 24&--.250.
ć Ante, 167, 168, 169.
ć R , 13.
Cadajev, Pjotr č
136.
Ca.I'IWara, Omer, 66, 131, 169,
178-179, 190, 221.
Ceh, Svato;pluk, 258.
Cehov, Anton č 113,
123, 250.
Cekro, Haifjar, 13{).
ć Milan, 245.
322
ć Husni1a, 168, 169, .170,
190.
Cerina, Vladimir, 19, 29.
č ć Augustin, 16, 63, 70, 71,
79, 91, 94, 115, mo, 270,
Cremošnik, dr GrE'lPor, 79, 94.
ć Branlk.o, 79, 130.
ć Mu sa Ca'Zim, 69, 108,
193, 196,
ć Mustafa, 108.
ć Jelena, 10.
CLpiko, Ivo, 246, 258.
ć Svetozar, 13, 14, 17,
18, 19, 29, 30, 39-40, 93,
J 52, 252, 258.
ć dr Vladimir, 9, 13,
14, 16-.20, 21, 22, 30, 31, 93,
104, 1411, 14.3, ISO, 151, 154-
155, 254, 294.
ć ć Jelena, 14,
258.
č ć Milan G. , 29, 38-39,
64, 70, U3, 123, 128, 148, 170,
188-1189, 218, 302.
č ć Z'ivojin, 258.
Danilus, K. , 285.
č Haim S., 289, 290, 294,
298, 302.
Dedijer, Jevto, 18, 93, 245.
š ć Mihailo, 74, 143, 145,
194, 200, 207, 210, 255.
Demeter, Dimitrije, 199, 203,
206.
Denis, E., 244.
ć Aco, 246.
Deval, J ., 123.
ć Meko, 143, 255.
ć Jelena, 14, 93,
253.
Di.zdar, Hamid, 168, 169, 170,
171, 188, 190, 194.
Di-zdar, Mak, 45.
ž ć Ilijas. 169, 193,
ć Radoje, 14.
ć Dragutin, 12, 13,
24, 47.
Donadin-i, Ulder1ko, 10, 13, 19,
23, 47, 51, 98, 238.
č ć Vi nko, 270.
Dostojevski, Fjodor Mihaj lo-
č 52, 87, 93, 136, 209,
š ć M., 245.
Drainac, Rade, 143.
č ć Jovan, 16, 17, 18, 31 ,
39, 55, 85, 140, 157, 213, 247.
Duhamel, GOOl1ges, 227.
š ć Dragan, 276.
ć dr Vladimir, 150,
2.53, 254, 272, 274, 276, 277. 279.
ž ć All et, 193, 278.
D!aen, Sabetaj, 130, 131, 292-
293, 308.
Džaja, Mirosi a;y Tugomil, 274.
Džikov.ski, Eugen, 140.
ž ć Uroš, 245.
Đ Ksaver Sandor, 188,
247, 276, 277, 279.
ć Dušan, 79.
Diki!:, o.sman, 125, 130, l at-.
133, 193, 195, 199, 229, 230, 232,
234, 235, 236, 247, 295.
ć NebOjša, 182.
Dogo ć Husein, 193,
194, 270, 276, 281.
ć đ 73, 143, 194, 200,
255.
đ ć P. P ., 268.
đ ć Tihomir R., 245,
287, 290, 311, 314.
Đ ć Radivoj, 122, 123,
130, 210.
đ ć I so D., lO, 13, 14, 35,
260.
ć Nik.o1a T., 215, 258.
Engels, Friedrich, 167.
Esih, Ivan, 272.
21'
č ć Vladislav, 245.
Falk, A., 123.
Farer, Claude, 123, 210.
Feldman, MlJr.oslav, 187, 200,
201, 210, 240.
Fenelon, 195.
Feuchtwanger, Lion, 284.
Fkva1. P., 123.
ć D. J ., 30, 36, 245,
258.
Ć Đ J ., 21 1.
ć MiJenko S., 143, 209.
Finci, Ašer, 298-299.
Finel, Buki, 293-294, 310.
Finci, Eli, 74, 303, 316--3l9.
Flaubert, G1.I stave, 94.
France, Anatole, 258.
F r anco, M. , 290.
Frankopan, Krsto, 257, 267.
Frlschmann, David, 300.
Ć ć Vladimir, 28, 30,
34, 35, 36, 37, 38, 39, 152, 221,
225, 245, 258.
ć ć VOjislav, 252.
Gaj, Ljudevit, 102, 268.
Galogaža, stevan, 200.
Gavela, Đ 169.
ć IlI ja, 274.
Gerardi, P., 123.
ć Velibor, 200, 202, 253.
š ć Milovan, 257, 258.
Glušac, Vaso, 13, 19, 209.
Gmajner, dr I va n, 245.
Goldste1n, Jichak, 284.
Gogooj, NIkol aj č
123, 314.
š č Arsenije,
210.
Gordon, Samuel, 284.
Gorki, Maksim, 25, 30, 94, 295.
č ć Mustafa H. , 169,
190, 193.
š č ć Husein !kapetan,
236.
Grahovac, Budimir, 123.
323
Ć lli·ja, 169, 179, IM, 188,
190, 218.
ć Radmilo, 79, 216.
đ ć Ć 216, 250-251,
254.
ć Vasilj, 246, 250, 252,
255-257.
Gr lll,pamer, Franz, 195.
Grol, MoHa n, 245.
ž ć Os man Nuri, 69, 193,
194, 275.
ž ć Sedf. 73.
Hatloz., 193.
Hajjam, Omer, 64, 70, 108, 127,
130.
Hakman. Stevan. 210-211 .
Hamsun, Knut, 203.
Ž ć Rarzija, 131.
Hanka, Vaclav, 14.
Hartmann. Nikolaj, 185.
Hei ne, Heinr.ich, 30, 123, 286.
Herzel, 'I1heodor, 30.1.
ć Jovan, 277.
ć H. , 149.
Humo, Hamza, 39, 41, .45, 48,
50, 64, 65, 70, 74, tl3, 120, 121,
123, 129, 131, 132, 133, 145, 154,
160. 176, 180, 193, 194, 195, 197,
199, 200--201, 202--203, 217--
218, 218-220, 22J., 224, 230,
253, 255.
ć Sej"fudi n,
41, 63, 69, 274, 277.
Husrev-lbeg, 281- 282.
Ć Fran, 12, 13.
ć Danilo, 35.
ć Todor, 79.
ć Vojislav, 85.
ć Voj islav đ 247.
ć stj epko, 274.
ć Jozo, 130.
ć dr AJlekss, 12.
ć dr Kn'2limfT, 272.
I'2.rael, dr I sak, 298, 303.
324.
ć Ivan, 270.
ć l Uja, 64, 65, 66,
70.
š Ć Dura, 85.
š ć Mileta, 29, 250, 253.
ć Milica, 12, 14, 29, 30.
ć Vatroslav, 13. H.
č ć Josi,p, 280.
Ć I vo, 70.
ć Milosav, 245, 247, 258.
ć Velimir, 152.
ć d r Risto, 246.
Ć Borivoje, H, 13, 14, 15,
22, 27, 29, 33, 46, 47, SO, 56, 58,
63, 64, 65, 69, 70, 71, 73, 78,
78--90, 93, 94--96, 97- 100, 105,
105-,106, 109-118, 121, 123,
128, 129, 130, 131, 135-1.37,
139, 140, 141--142, 143, 146-
148, 149, 15.1- 154, 157, 159,
nl , 170, 176, 184--485, 186-
190, 191, 194, 202--203, 204,
210, 214, 216, 218, 221, 223, 224,
228, 262, 253, 258, 302, 303, 3>15,
:U7, 318, 319.
ć Zivko, 210.
ć Jovan M., 245, 246.
ć Milutin, 94, 1.05,
113, ,130, l:tl , 210, 215, 221, 246,
247, 253, 254, 255, 257.
ć Radovan, 65, 74,
105, 11103, 1.14, 1,23, 14.4, 154, 208,
210, 2'111, 212, 213, 253, 254.
ć Slobod8'll, 246.
ć Voj is!a<v M. , 246.
ć Ante (Velj ko Obradov),
275, 281.
ć I van Franjo, 16, 70, 91,
94, 277, 280.
ć Gabrijel, 302.
Jurkit, Stela, 270.
š č Samjon, 295.
Kaft š č Hasan, 199.
Kajon, Allhert, 285, 289, 294.
Kajon, Ješua, 294-295, 298.
Kajon, Vlita, 253.

r
đ ć &lav:k-o, 10, 79.
Kandi nsky, Vasi.ll j, 44, 45.
Kant, I mmanuel, 117.
Kapon, Abraham A., 291-292,
294, 302, 307, 308-309.
ć A'I.Id'o S., 229,
230, 232, 234, 235, 236.
ć Hasanbegov, Av-
do, 131, 193, 236.
ž ć Vuk, 258, 310.
đ đ ć Petar IiI, 134.
Kašanin, Milan, 13, 48.
ć Jeretov, Rikard, 12,
257.
Kebelj ć Branko, 255.
ć Š Olga, 258.
Kestertanek, dr Voladimir, 280.
Kierkegaand, Soren, 23, 153.
Ć Hasan, 45, 50, 145, 233.
Kiopling, Radyard, 195.
ć I van, 281.
ž ć Božidar, 258.
ž ć MiJivoj e V. , 210.
č ć Petar, 13, 17, 18, 40, 69,
70, 93, 152, 157, 227, 245, 247.
Koen, Albert, 120, 285.
Kobe-n, Izrael, 284.
Ć Petar, 13, 30.
K'Onfino, Zak, 298.
č M. P., 190.
Koralnik, A. , 298.
Mirko, 29, 30, 247,
258.
K'Orošec, Anton, 245.
ć dr Mirko, 245.
Kosor, Josip. 16, 25, 26, 245.
ć Laza, 13, 85.
ć Tadija P. , 258.
ć Zanko, 10.
KotioJc, Jechekel, 3OJ.
č Ante, 123.
š ć Kosta, 79.
Kr<Mkov, StaniSlav, 253.
ć Miroslav, 47.
Kralj, Viktor, 276.
č ć Silvi je Strahitl).ir,
12, 14, 17, 70, 711, 140, 157, 199,
2U, 272, 276, 277, 279-280.'
Krek, J anez, 262.
ć HaUd, 276.
Š ć Hamdija, 16,
270, 272, 276, 277, 281.
š ć Si:dtKa, 276.
š ć Velimir M., 123, 224.
ž ć Juraj, 262.
Krklec, Gustav, 13, 29, 30, 44,
58, 129, 187, 194, Z14, 253.
Kl'I1eža, Mirosla.v, 13, 29, 32,
47, 58, 98, 129, 145, 187, 188,
205, 2lll , 214, 218, 227-228, 233.
ć Ilija, 79.
ć dr J ovan, 33, 39, 40, 74,
ns, 145, 148, 155, 214, 217,
ZI8-220, 2.2J-224, 226-228,
233, 236-240, 253, 302, 315·.
Krinja",i, Iso, 48.
Kruševac, Todor, 73, 143.
KruJj , dr GOjko, 148.
Krul.j, dr Uroš, 246.
ć Safet, 76.
č Oton, 248.
ć Hamid, 128, IM, .191.
ž ć Jos1p, 187.
č ć Evgenij, 281.
Č ć Tomo, 13, 23.
Ku,prin, A·leksa.ndr č
123.
ć FadU, 13, 4'1, 64, 70.
ć

M<Uharem, 276.
ć dr Mara, 130.
Ć Sukrija, 73, 101-
104., 107, 1>14, 115, 1118---420, 124,
127, 130, 1311.
J alcla, 66, 73, 143, 144,
145, 188, 194, 200, 21Q.-21J. ,
254, 255, 270, 301, 315. 317.
ć Pavle, 197. '
Lamennais, F. de, 258.
Lao-Tse, 45.
č ć Dragiša, 209.
L8If.as, 16.
Ć Branko, 245.
Lebl-.Aaba1a, P aulina, 286,
32, ..
289-290.
Lemaitre, Jules, 123.
Lenau, Nikolaus, 123.
Lenj in, Vladimir č lJ8.
Leskovac, Mladen, 210.
Levi, David A., 284.
Levi, Eliezer, 302, 303-314.
Levi, dr MorIc, 285, 287, 290,
304, 310, 311.
Loman, A. M., 123.
London, Jack, 123.
Loti, Pierre, 123.
ć Ante, 272.
Luther, Martin, U9.
Luzerna, Camilla, 14.
Ljennontov, Mihail č
210.
ć dr J osip, 170, 189.
ć Atif, 66, 168, 169,
170, 176--178, 180.
č ć Ahmet, 173, 190.
č ć Salih, 176-178.
č ć J ovo, 79.
đ Drago, 10.
Maestro, Jakov, 301, 311.
š ć J., 258.
Majer, Vjekoslav, 143.
ć DesanIka, 213,
253, 254.
ć Mirko, 79, 113,
lIS, 221.
ć Todor, 245.
ć Velimir, 70.
ć Ljubomir, 276, 277,
279-280.
ć dr Božidar, 245.
ć Marko, 68-73, 113,
IH, 123, 148, 154, 157, 194, 210,
221, 223, 253, 254, 255.
ć Sti!po, 272, 277, 281.
ć Milan, 19, 29, 115.
ć Grgo, 71, 94, 157, 266,
277, 271, 272, 275, 277, 2.80, 281.
ć SttjEq)an, 143.
326
ć Ante, 272, 275, 277,
280, 2&1.
Marušii:, Ferdo D., 166.
Marx, Ka,,!, 1118, 119, 167.
Masaryk, Tomaš, 258.
Mase1j Podlimbarski, FranjO,
215.
š ć Branko, 9, 10, 14--15,
29, 30, 40.
ć AnVun, 93.
Matavulj, Simo, 12, 14, 258.
Matoš, Antun Gustav, 43, 237,
238.
ć Mil. S., 210.
Maupassant, Guy de, 258.
ć Doko, 86.
ć Celestin, 258.
Merežk.ovsk.ij, Dmitrj,j Serge-
č 210.
š ć I:van, 10, ll , 16, 39,
46, 138.
ć Ljubomir, 30, 187.
ć ć Ljubo, 221.
ć nuša'n, 114.
ć Edo, 122.
ć Bnži-dar N., 65,
239.
ć Josi-p, 70, 7,1, 93,
274, 275, 277.
ć Z., 10.
č ć AndrIja, 47, 58.
č ć Sibe, 213.
ć ć Ivan A., 69, 272,
275, 277, 280, 281.
Ć ć Ivan Fra.no, 275,
2:77, 280.
ć ć M., 258.
ć ć Nika, 44, :i l, 56- 59.
č ć Živko, 187, 214, 215.
ć Marko, 274, 261.
ć M. D., 245.
ć Nikola, 157, 187, 218,
224, 254.
Miron, Mihailn, 64, 65, 113,
129, 131, 153, 194, 197, 200,
201-202, 217, 225-226, 237,
255.
ć Kosta N., 200,
210, 2'15.
ć Sara;j.lij a, Simo,
197.
š ć Slobodan, 123.
ć Dimitri je, 18, 28,
46, 47, 69, 115, 123, 152.
ć Mi li voje, 74, 120-
122.
ć I saije, 123, 210, 212.
ć Milorad, 24-25.
ć dr Pavao, 10, 13, 19,
79, 82-83, 113.
ć Ranko, 187.
Mras, Dragutin, 35, 69, 152.
ć Milena, 270.
Mrstik, A.
J
30l.
ć Hazim, 191, 193, 194.
ć Edhem, 69, 76, 108,
276, 277, 278-279, 28·1.
ć Hamdija, 76, 108, 191,
192, 194, 281.
Milller, D. H., 286.
ć Ahmed, 45, 46,
59, 74, 65, 75, 105, 132, 137--
138, 145, 146, 148-----149, 150,
156-161, 17{1, 194, 196, 197,
19s-,199, 200, 203-206, 228,
230--234, 282, 303.
ć Husein, 169,
190.
Muždeka, Dušan, 210. 2111, 212,
213--214, 216.
Nadson, Semjon č
210.
Nametak, Alija, 190, 276, 282.
Ć č 187,
200.
Nathausen, Henri, 27.
č ć Salko, 191.
Nazor, 12, 29, 38,
58, 238, 247, 276.
ć Martin, 280.
č Č Vasilij
L, 210.
ć Lj<uibomir, 258.
Nietzsche, Friedrich, 87, 93,
1213, 185, 223.
ć Damja·n, 212.
ć Mih<1Vil, 48.
ć Momir, 1029.
Nordau, Max, 29-8.
č Anton, 9.
Novak, Grga, 314.
ć Booko, 13, 29, 30.
ć Stojan, 262.
š ć Branislav, 141, 148, 204,
245, 252, 258.
Njegoo, Petar ć 12,
179, 100, 258, 268.
ž ć dr ZiVko, 91.
ć Dositej, 258, 262.
Ć Jovan, 10.
ć Mihajlo, 262,
ć š Ć Vera,
'170, 188, 194, 200, 201, 255.
ć An tun, 277, 278.
ć Milan, 258, 270, 277,
278.
ć Muha:med Tajib, 13'1,
195, 199.
Opatoschu, 1., 3{)L
(Osman Nuri Ha-
ž ć I Ivan A. ć ć 69,
275.
ć Jela V. , 108, 1l15, 131.
Ozmo, J akov, 169, 284.
Palave.sotra, Jovan, 14, 29, 64,
69, 70, 71, 73, 74, 93, 94--97,
105, 105--;:106, 113, .lJl4, 121,
123, 128, 130, 131, 146, 148, 149,
156, 161--162, 170, 184, 199,
207, 221, 223, 224, 253, 259, 295,
298, 301, 302, 315.
ć Sima, 30, 34, 85,
115, 117, 187, 247.
Pandžo, Suhija, 190.
PapU:, Josip, 303.
ć Mitar, 168.
327
Pa.po, Laura (oBohoreta), 293,
30.2, 310.
Parežanin, Radoslav, 94.
ć š 210, 215.
č ć dr Ivan, 274.
ć ć Micun P., 258.
ć Mil., 258.
ć Đ đ 19, 113, 246,
247, 257, 264.
Perera, Ester, 298.
Perez, J . L., 284, 301.
ć Dis, Vladislav, 189,
219.
ć Ante, 13, 24 . .
Petrov, G!'Iigorije, 209.
ć E,imiI, 65, 66, 113, 163,
168, 170, 173---176,
221.
ć Petar S., 113.
ć Jovan, 10.
ć Rastko, 1.12, 219.
ć Ro.man, US.
ć Veljko, 16, 108, lU,
130, 258.
ć č Ć Milorad,
24, 258.
Pfanova, Dora, 94.
Pijade, ć 288.
P.ijade, David S., 295, 298.
Pijade Moša, 295.
Pilar, dr Ivo, 272.
Pinto, Benjamin, 301 , 302, 303,
315-316.
Poe, Edga'r AHan, 123.
ć Nikola, 29, 30 ..
P.oljanski, V., 187.
P:01i,o.kan, dT Braco, 285, 300.
ć Bogdan, 117, 206, 213,
253, 260.
ć Ovetko, 79.
ć Jovo, 246.
ć dr Laza, 14, 137.
ć Pavle, 22, 224, 258.
ć Savo, 86.
ž ć Ljerka, 270.
ć Petar, 13, 50, 269.
Prešern, France, 12.
328
Prica, Milan, 94.
Prica, Ognjen, 169, 170.
Pl'i>ncip, Gavrlilo, 115.
ć B., 105.
P rohaska, Dragutin, 29, 49,
53, 58, 70, 196.
ć Jovan, 71, 105, 123, 140,
148, 197, 209, 221, 246, 258.
Pl'1udhomme, S ull y, 250.
ć Božidar, 245.
Puškin, Aleksandar SeI1geje-
č 210, 314.
ć Stanko, 281.
ć Stjepan, 269-270.
ć Andrija R., 245.
ć Dragutin, 105, 152,
217, 22i1.
ć Dragutin, 152.
ć Jovan, 66, 113, 210,
212, 218, 221, 224, 254.
ć Risto, 69, 229, 244,
245.
ć MNan, 16, 39, 85, 258.
Rakou$, VOj teh, 301.
Ć Rizo, 160, 169, 170, 181.
ć Zivan P., 19.1.
Rebac, Halsan M., lOS, 133, 19-3,
245.
Resu1O'vit, Nazi!, 64, 131, 191,
19·2.
Rešad Nuri, 276.
Rešetar, Milan, 13.
ć Savo, 218.
ć Atli-Paša, 236.
Roda- Roda (Sandor Friedrich
Rosenfeld), 1·2.
ć Vl., 79.
Rotter ProgonSki, Rudimir,
17·9-180.
Rozanes, Salomon, 290.
č Ć Vci ktor, 79.
Ry:pka, Jan, 197.
Sabit, Ala.uddin, 197.
ć Mustafa Dželil, 131,
100.
Salatie, dr Savo, 10.
Samokovlij a, !sak, 288, 295,
298--299, 301, 302, 303, 312--
313, 316, 317, 318.
Sankov, Lj., 105.
ć Semsud in, 76, 106,
193, 194.
ć Anica, 12, 30, 105.
ć Jovan, 60.
ć Milan, 12, 30.
Sohatz, Boris, 284.
Schlosser, J. v., 286.
Sohmitt, Caspar, 185.
Schopenhauer, Arth ur, 87, 94,
136, 223.
SeIo, Omer, 35.
ć I sidora, 12, 14, 29, 30,
39--40, 253, 254.
Serao. Matikie, 123.
ć Zvoni·mir, 10.
Sha·kespeare, WilUam, 30] .
Shaw, Bernard, lJ14.
ć Milan, 218.
Siomie, Novak, 145, 317.
ć Vladislav, 13, 15, 19,
195, 212, 288.
ć Jovan, 31, 70, 71, lOJ,
258, 262.
ć Minka P., 190.
ć I.van, 270.
č ć Pero, 18, 30, 34.
35. 36, 37, :H3, 130, 209, 217,
2.18, :!et, 224--225, 228--236,
243, 244, 245, 246, 248-250,
258, 259, 270-264, 288.
Sl'l"lOOlaka, J., 19.
Smodlaka, Luka, 253, 254.
Sokolov, Nahum, 284.
ć Me!unoo"i?aJa, 127,
193.
Sipaho, Fehim, 276.
Sremac, Stevan, 294.
Staji<!, Vasa, 13, IlO, 137, 246,
247, 250.
ć Mih., 258.
Č ć Ante, 102, 2715.
ć Svetislav, 29, 85,
213, 246, 253, 301.
ć Božldar, 213.
ć Srpkinja, Milica,
197.
ć Kosta, 245.
ć Mladen, 10, 210.
ć dr Nikola, 2.16,
240, 245, 246, 254.
ć ć Milica,
190.
Storelli, Gino, 188.
Arugoot, 50, 59,
296.
Strossmayer, J osip Juraj, 102,
262, 267.
SLroz.zi, Ti1o, 32.
SUmbu1, Av,du, 12:i, 192.
Supilo, Fra no, 245.
Svara, Ma'kslm, 123, t31, 163,
168, 171- 173.
Swlnburne, Algernon ChaTies,
123.
ć A·leksa, 13, 16, 17, . 18,
19, 21, 63, 84, SS, 98, .ml , 102.
105, 108, 123, 124, 130, 1'33, 152,
157, 1>818, 199, 200, 209, 217, 218,
219, 231, 245, 247, 257, 258.
ć Milan S., ltlS, 1l2a, 131,
157, 169, 190, 197, 217, 218, 224,
254.
Sare, Milan, 113, 224.
Sare, Marko, 253.
ć I van, 24, 266, 274.·
č ć Josip, 276, 281.
Senoa, A'ugust, 247, 258,
Seremet, Akif, 260.
Si k, Lavoslav, 314.
Sj,lj ak, Jovarika, 7'l .
ć Antun Branko, 13, 19,
43--60, 64, 70, 129, 237-
239.
ć Sta·oolav, 218.
ć Dinko, 12, 47.
ć Verka, 170, 224,
233, 240, 270, 301, 302, 316, 317,
318, 319.
329
Slebin:ger, dr J., 215.
Snajder, Marcel, 143, 277, 285,
303.
Sop, Nikola, 66.
š ć Jovo, 79.
Zvonimir, 64, 70, 71,
168, 169-.
Stedimli1a, Savo M., 190.
ć Murat, 10, 41.
ć Jusuf, 105, :L13, 115,
123.
Tamaglia, Guido, 30, 94, 200,
210, 215.
Tagore, Rabindr anath, 123.
174, 195.
TdleIlive, A., 123.
š ć Petar, 79.
T,lmorl, G., 1"23.
č F jodor č 123.
'I'cmuša, Vladislav, 64, 66, 115,
123, 142, 148, 170, 189-190,
194, 1917, 198-t 99, 200, 260.
Tolstoj, Lav č 258.
ć KU2lITla, 19.
ć J osip, 74.
Tussaint, P., 123.
ć Nikola, 187.
ć Slavko, 10, 79.
Trtanj, Ivan, 270.
ć dr Ante, 245.
Trurgenjev, Ivan č
3·14.
ć Tin, 29, 30, 260, 270,
303.
U.lrmon, Charles, 122, 123.
ć MHuHn, 177.
Vapo, MUan, 193.
Varardin, Rudolfo.. 1013.
Ć Jovan, 69, 105, 152.
ć Dragiša, 253, 254.
Vasiljev, nmian, 214.
ć Vladimir,
182.
ć Momir, 143.
Verhaeren, Ernl'le, 85.
330
ć Janko, 197, 257.
ć MU. R., 245.
ć Miloš, 13, 18, 30,
34, 36, 39, 55--56, 69,
86, 93, 105, 152, 225, 245, 253.
ć Mil jenko, 218.
ć NUtola, 221, 252.
ć Božidar, 10.
ć Miljenko, 149, 163-
165, 166, 177, 168, 169, 170, 17J,
173, 174, 175, 176, }77, 181, 18:2,
183-185, 187, 189, 190, 191.:.
194.
ć Vladimir, 238.
č Đ 276.
Vinaver, Stanislav, 30, 129.
143, 286, 287, 288, 298.
Vivan ti, Ani, 123.
Vodnik. dr · Br anko, 12.
ć Ivo, 12, 13, 16, 21,
29, 30, :tl, 188, 196.
č dr Lujo, 195, 245.
Volek. F., 143.
Vošnjak, Bogumil, 245.
š ć Mank.o, 157, 169,
210, 218, 224.
Vrhlicki, Jaroslav, 210.
č č Du.šan, 210, 2.11,
212.
č ć Radovan, 44, 45, 56,
59, 60.
Vujakli1a. Milan, 123.
ć MiJ1an. 215.
č ć Milenko, 268.
ć ć Veselin M., 205.
ć Vlatko, 254.
Wendel, Hennann, 30, 131,
204.
Wenzelides, Arsen, 13, 16, 1'14,
195.
W.hitman, Walt, 30, 37, 38, 85.
Wiesner, Lj ubo, 12, 30.
W'Ude, Oscar, 123, 174.
Zaharov, Evgenij, 224, 295.
Zmaj, Jovan ć 13,
85.
ZovkO, Ivan, 272, 275, 276, 277,
278-279, 28l.
ZrinJski, Nilkola, 127, 257, 267.
ć dr Vaso, 79, 94.
ć dr Jovan, 73, 74, 78,
79, 91-92, 246.
Zakula, Stevan, 15, 140, 209,
224, 225-226, 246.
ć A., 44, 51, 58, 60.
ć Bogdan, 37, 254.
ć Stojan, 123.
ć St. V., 253.
ć J eremij a, 268.
ć Jovan, 35.
č č Oton, 12, 13, 31.
331
SADRZAJ
UVOD
1. ,. Književni Jug« - komparativna pret\postavka poslijerat-
nog razvoja )mj iževnog života Boone I Hercegovine. 9
2. Casopisj A. B. ć 1917---1.1919. i »J uriš«
191 9) - prilog ·poetici i pra ks i akspresioni'Zma .
PRVI DIO
DOBA IDEJ NO-ESTETSKIH TRAZENJA I NEDOUMICA
H918- 1927)
Bibliografi ja . 63
1. Književni život BiH !pOSlije rata na <promij enjenim dru-
štvenim i č osnovama i II č kulturnom
naponu. Prrvi pisci koji su književno progovorHi l!H9. da
1921. Akademij e j proslave godišnj ica. Oživljavanje nacio-
nalno-Jrulturnih društava. Akcije na :omladobosanskimo:
osnovama. Suvremenici o tadašnjem ltJUlturno-književnom
životu. Položaj pojedinih nacionalno-književnih skwpina II
Kraljevini SHS • 67
2. Listovi Ra-De-Ne: »Novo djelo« (19.18) i :o Slovenski jiUg<l
(1919). Programsk.i č saradnici, .književna sadržina.
Uloga B. ć i njegovi pogledi na kulturu, književnoot i
umjetnost 78
3. Muslimanski č ć ClQI9-'1920). Deklara-
eLje i sadržina č č »Novi vi-jeke (1920) kao
nas tavak linije »Behara« 101
4. Dva ć č »'Kn-jiževna krWkae i »KilljižeWli
pregled« iz 1923. č č književna sadržina. Jevti-
ć 'knji!evna-kruliurna orijentacija. š č
prozrenje u ć S. ć »Zabavnike H. Hume
(1923-1924). Saradnici i sadržina . 109
5. »Gaj retc 1921-1924. pod uredništvom S. ć pa
Bj elevea. ProgramSka shvatanja, saradnici, kn j iže<vna sa-
držilla . 124
6. Književno- es.tetski programliki stavovi u eseji ma B. Jev-
ć 1922. i 1923. i A. č 1924. . 135
333
7 . • Xnj1ževni pregled MalE: bibliotekee i .Novi Književni
juge u 1925. Orijentacija, ISadržina, kritika . 139
8. ć pokušaj osni vanja književnog društva u Sara-
jevu 1922. i njegova slika književ<nog života tQga vremena.
Akci-ja za pokretanje č 1925. u Sarajevu. Kllljiževni
život tog poslijeratnog doba u đ A. ć i
J. Palavestre 146
9. Borivoje ć 'kao inicijator ,prvih književno-kulturnih
a:kctja .u BiH nakon rata i njegova orijentacija kako ju je
Izra·zio 1924. V. ć o književnosti Bi H 1925. 151
10. Knj iževno-Jmlturna i idejno-estetska shvatanja A. Mu-
ć 1925. i 1926, ,posebno o Muslimanima i njihovu
tadašnjem književnpm životu. J . Palavestra o tadašnjim
kratkotrajnim pokušajima da se Sarajevo k njiževno afirmira .156
ll. .Novi č i njegova moralno-,prosvjetna
Ideologija. Književni saradnU":i i njihovo idejno- estetsko
r a·slojavanj e. Ol1ijentaci ja lU .pravcu socijalnih sadržina. 163
12 . • Gajrete 1925--.1.927. Sarodnic1, književna sadržina. Kri-
tika posebno o mUSlimanskoj ·k.nji.ž.evnosti. Saradnj a Jevii-
č grupe ć č GSK u :t Gajretue . . 191
13. Tuzlanska _Sredina« od 1925. do 1927. 'POd uredništvom
Radova·na ć Saradnici i sadržina . 208
14. Feljton lista _Narode u 1>rvoj deceniji ,poslije rata . 216
KULTURNOHISTOR'IJSKI KONT,INUITETI (1918--1930)
l. Kalendar i č . Brosvet ae kao kultul'nohi·storijski
kontin.uiteti iz austrougarskog razdoblja, koji u đ
vremenu prooužavaju i dalje đ svoju nacionalno-
-<prosvjetnu orijentaciju 243
2. Casopis i kalendar :t Naprooake. Reakcije na ,položaj hrvat-
ske kulture 1 knj iževnosti 'poslije wta u BiH. Oslonac na
1ru!rturno-književmu generaciju iz doba austrougarske vlada-
vine te na tekovine s.tarije hrvatske književnosti . 265
3. _ZidQ1Vska 9Vljesh (1918-1927) i . Jevrejski život« (1924-
1926), njihov odnos prema jevrejskoj kulturi i literaturi,
saradnici i sadržina . • Jevrejski glase od 1928. do 1930; histo-
rijskoknjiževno i č konstitUiranje sefarsko- jevrejSke
književnosti i klltburne trad icije u Bosni i Hereegovini 283
Regi star 321
334
Muhsin ć
KNJIZEVNI ZIVOT BOSNE l HERCEGOVINE
Đ DVA RATA
I
ć
Muris ž ć
Korektor :
Divna č ć
č
IGKRO :oSvjetIostc, 001JR č djel atnost.
SaraJevo
Za č
Idm ć
Stampa:
đ OOUR štamparska djelatnost,
SaraJevo
Stampano .u 1.500 primjeraka, 1980.