ISSN 1821-1062

jevrejski
Godina XX l Broj 6 l Beograd l jun 2011. l IJAR/SIVAN 5771.
DRUgI REgIONAlNI SUSRET ŽENSKIh SEKcIJA U SUBOTIcI:

Moj dom jevrejski
strane 6-8

Izrael proslavio 63. Dan nezavisnosti
FOTO VEST:

strana 2

Valjevo kojeg više nema Novopazarski Jevreji

ISTORIJA:

strana 18 strana 20

PORODIČNI SEmINAR U KlADOVU:

Dečji parkić u Novom Beogradu

ŽIvOt je LeP!
strana 10

2

jun 2011.

Pregled

Jevrejski

Obeležena 63. godišnjica nezavisnosti Izraela

Na svečanosti održanoj 11. maja u hotelu Hajat ridžensi u Beogradu, uz prisustvo brojnih gostiju iz sveta politike, diplomatije, kulture i javnog života, Ambasada Izraela obeležila je 63. godišnjicu sticanja nezavisnosti. Dan nezavisnosti je za Izrael poseban dan, jer su jevreji više od 2000 godina živeli bez domovine.

Odnosi izmeđi Izraela i Srbije su, po oceni domaćina proslave ambasadora Artura Kola, veoma dobri i među njima nema otvorenih pitanja. Proslavi su, između ostalih, prisustvovali ministar za kulturu Predrag Marković, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Borko Stefanović, predsednik Srpske

napredne stranke tomislav Nikolić sa zamenikom predsednika Aleksandrom vučićem i lider Srpskog pokreta obnove vuk Drašković. takođe, među gostima su bili i čelni ljudi jevrejske zajednice Srbije. Svečanost su na svoj način ulepšali i pevači Hora “Braća Baruh” koji su otpevali himne “Ha tikvah” (Nada) i “Bože pravde”.

www.savezscg.org

Jevrejski

Pregled

IjAR / SIvAN 5771.

3

Odbranjen Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama
Ovaj zakon je ostao na pravnoj snazi, uprkos pritiscima interesnih grupa, koje su uspele, čak i da zaustave njegovu primenu, pre donošenja odluke Ustavnog suda o njegovoj ustavnosti. Savez jevrejskih opština Srbije je, zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom i sa drugim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji, uspeo da održi na pravnoj snazi Zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama. Ustavni sud Republike Srbije je na svojoj 18. redovnoj sednici od 20. aprila 2011. u Beogradu, doneo odluku, da ne prihvati dve inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredbi tog zakona. Drugim rečima, na osnovu odredbi propisa koji se primenjuju u Republici Srbiji, to znači, da je najviši sud u Republici Srbiji našao, da nije bilo osnova za pokretanje postupka povodom te dve inicijative. Nije teško pretpostaviti, koliko je ovaj zakon važan za obezbeđivanje materijalne osnove za ostvarivanje prava pripadnika jevrejske zajednice, kroz Savez jevrejskih opština u Srbiji. U ovom postupku pred Ustavnim sudom Srbije, Savez jevrejskih opština Srbije pravno je zastupao autor ovih redova advokat Miroslav Minja Nikolić iz Beograda, koji je bio punomoćnik i svih drugih tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Posebno je važno naglasiti, da su ove dve sada neprihvaćene inicijative, kao i čitav postupak pred nadležnim Ustavnim sudom, bili propraćeni i konkretnim izrazima svojevrsne podrške od pojedinih interesnih grupa u Republici Srbiji, čiji se uticaj ne može smatrati zanemarivim. tako je ovaj zakon spletom nesvakidašnjih okolnosti, praktično, prestao da se primenjuje, još od početka ove godine. Zbog isteka mandata ranijem direktoru državne Direkcije za restituciju, po jednoj strani, i neimenovanjem novog direktora te Direkcije, po drugoj strani, jednostavno, više nema ko da potpisuje rešenja o vraćanju imovine. U tom smislu, ova državna Direkcija, ovakvim propustom države, onemogućena je da izvršava ovaj zakon, iako je to njena osnovna uloga. Pored toga, od početka primene ovog zakona, nijedna crkva i verska zajednica u Republici Srbiji, nisu ostvarile svoje pravo na novčanu naknadu za oduzetu imovinu, iako to pravo predstavlja jedan od zakonskih oblika ispravljanja nepravde koja je naneta crkvama i verskim zajednicama, posleratnim propisima o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, sekvestraciji i sl., u cilju obeštećenja, za one slučajeve, kada se oduzeta nepokretnost, iz bilo kog razloga, ne može vratiti. Ova dva apsurda u nesprovođenju tog zakona, dovoljno oslikavaju uslove snažnog pritiska na sud, kod donošenja odluke u tom postupku za ocenjivanje ustavnosti Zakona o vraćanju (restituciji) movine crkvama i verskim zajednicama. tačnije, kada se neki zakon u praksi ne sprovodi, i pre nego što je odlučeno o inicijativi za ocenu njegove ustavnosti, posebno, kada takvu blokadu vrše institucije čija je osnovna uloga da zakone izvršavaju, do svesti sudija koje postupaju, dopire jasna poruka, kakva se odluka od njih očekuje. Koliko je ova poruka imala početni odjek kod predstavnika Ustavnog suda, potvrđuje i početna zabrana advokatu svih tradicionalnih crkva i verskih zajednica u Srbiji, da pristupi spisima predmeta i da, uopšte, učestvuje u ovom postupku. Nakon upornog prezentovanja stručno-pravnih stavova, kroz veći broj podnesaka, došlo je do pozitivne promene odnosa Ustavnog suda prema položaju crkava i verskih zajednica u ovom postupku. tako je ovaj sud, najpre, dostavio celokupnu dokumentaciju ovog predmeta zajedničkom punomoćniku, te pozvao ovog advokata na konsultativni sastanak, koji je prethodio donošenju ove povoljne odluke. Na tom sastanku advokat svih crkava i verskih zajednica je, konačno, dobio priliku i da usmeno obrazloži one pravne stavove, koji idu u prilog daljem važenju ovog ključnog zakona. Celokupni pravno-stručni rad advokata crkava i verskih zajednica, bio je sve vreme propraćen dobro organizovanim i koordiniranim merama predsednika Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandra Nećaka, zajedno sa vladikom Irinejom Bulovićem i vladikom Porfirijem iz Srpske pravoslavne crkve, kao i sa nadbiskupom Beogradskim, Stanislavom Hočevarom, te sa predstavnicima drugih tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Od svega ovoga, najvažnije je, ipak, da se na ovaj najviši sud u Republici Srbiji možemo osloniti, kada očekujemo zaštitu svojih prava.

Studenti FPN kod Nećaka
Predsednik Saveza Aleksandar Nećak, ugostio je 4. maja grupu studenata Fakulteta političkih nauka, članova Diplomatskog foruma. U razgovoru koji je trajao nešto više od jednog sata, predsednik je odgovarao na pitanja iz oblasti srpsko – izraelskih odnosa i života jevrejske zajednice Srbije. Studente je, zanimalo sve. Od toga hoće li i kada u Srbiji, tačnije u Beogradu, biti otvoren Memorijalni centar žrtava Holokausta, da li je i kako tzv. „Afera satelit“ uticala na odnose Izraela i Srbije, zašto tako dugo nemamo ambasadora u Izraelu, pa do toga kako izgleda biti jevrejin u Srbiji. takođe, gosti su izrazili želju da posete beogradsku sinagogu i, eventualno, razgovaraju sa rabinom.

4

jun 2011.

Pregled

Jevrejski

Somborcima predstavljena knjiga “Pravednici među narodima - Srbija”
U velikoj sali somborske Županije, u četvrtak 19.maja predstavljena je knjiga “Pravednici među narodima-Srbija”. Promociju koja je pobudila izuzetno interesovanje somborske javnosti organizovala je Jevrejska opština tog grada. Posle pozdravne reči Saše Cvejina, predsednika JO Sombor, o knjizi je govorio urednik knjige Nenad Fogel, predsednik jO Zemun, a o njenom značaju Aleksandar Nećak, predsednik SjOS. On je naglasio da bi bilo korisno da se ovo delo nađe u svim bibliotekama i školama u Srbiji. Izvanredan utisak na slušaoce ostavile su nadahnute besede dvojice od trojice autora knjige prof. dr Milana Ristovića, redovnog profesora istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i dr Milana Koljanina iz Instituta za savremenu istoriju. U velikoj sali Skupštine grada tim povodom bio je izložen pano sa 128 imena građana Srbije koji su od jad vašema dobili medalju “Pravednika među narodima”.
„jaša Almuli, ugledni novinar i publicista je na skoro četiri stotine stranica pružio još jedno surovo svedočanstvo o tragičnoj sudbini naroda kome i sam pripada. Kao i u svojim ranijim knjigama (Živi i mrtvi, jevrejke govore, jevreji i Srbi u jasenovcu), autor je to učinio ne samo na osnovu sačuvane arhivske građe, već pre svega sopstvenim višedecenijskim prikupljanjem ličnih ispovesti preživelih svedoka. time se na najupečatljiviji način dokumentuju sve strahote Holokausta kroz koje je prošla jevrejska zajednica na ovim balkanskim prostorima, surovo nas opominjući da zaborav i zataškavanje mogu izroditi samo nova zla. Knjiga jaše Almulija je poučna zato što opominje srpsku inteligenciju šta je sve propustila da uradi, pa i našu državu, koja kao da ne prepoznaje šta je nacionalni interes ove zemlje. Dostojno promovisanje ove knjige je sasvim mali, ali veoma važan korak u tom pravcu. to je pre svega potrebno nama, a ne njenom autoru.“

Srđan Brković prvak sveta
Predstavnik IAKSA Srbije Srđan Brković, nekadašnji Sarajlija, a sada član Jevrejske opštine Beograd, osvojio je zlatnu medalju i titulu svetskog prvaka u seniorskoj konkurenciji na Svetskom prvenstvu u Kickboxingu, Karateu, Martial Artsu IAKSA, održanom od 20. do 22. maja u San marinu. Brković se takmičio u disciplinama tradicionalne forme, forme sa oružjem, i kickboxingu, a titulu svetskog prvaka je osvojio u disciplini tradicionalne forme. Iako povređen (popucala zadnja loža buta desne noge) nastavio je takmičenje u prijavljenim kategorijama, ali je povreda učinila svoje i u disciplini forme sa oružjem nije uspeo da dođe do druge medalje nego je osvojio četvrto mesto. Na svetskom prvenstvu je učestvovalo preko 1500. takmičara iz celog sveta.
www.savezscg.org

Direktor Aerodroma „Nikola tesla“ prof.dr. velimir Radosavljević posetio je 12. maja u prepodnevnim časovima Savez jevrejskih opština Srbije. U razgovoru koji je tom prilikom imao sa predsednikom SjOS Aleksandrom Nećakom bilo je reči o saradnji i mogućnosti da Aerodrom pomogne neke projekte koji su od interesa za jevrejsku zajednicu. Gost je, takođe, ponudio pomoć prilikom dolaska učesnika na međunarodni okrugli sto o podizanju memorijalnog centra žrtvama Holokausta na lokaciji Starog sajmišta, koji će biti održan u Beogradu početkom jeseni u organizaciji SjOS i Fondacije „Hajnrih Bel“.

Direktor Aerodroma posetio SJOS

U utorak 21. juna u 19 časova, u prostorijama jevrejske opštine u Beogradu na drugom spratu, biće predstavljena knjiga jaše Almulija „Stradanje i spasavanje srpskih jevreja“. Na promociji će govoriti Slobodan Marković, glavni urednik u Zavodu za udžbenike Srbije, profesor na Pravnom fakultetu Žika Bujuklić, publicista Božidar Božović i autor. takođe, očekuje se da će govoriti i rabin Isak Asiel kao i da će moderator biti predsednik jevrejske opštine prof. dr jovan elazar. Posetioci će moći da kupe knjigu uz popust od 50 posto. Nedeljni magazin „Pečat“ je objavio prikaz knjige jaše Almulija „Stradanje i spasavanje srpskih jevreja“ iz pera Žike Bujuklića, profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu. U prikazu se između ostalog kaže:

Promocija knjige “Stradanje i spasavanje srpskih Jevreja”

jevrejska opština Subotica, po treći put organizuje Međunarodni šahovski turnir jevrejskih opština. Ova sportska priredba, koja će se održati u prostorijama jO Subotica u nedelju 26. juna sa početkom u 10 časova, organizuje se prema Opštim pravilima FIDe za ubrzani šah uz kompjutersko parovanje programa Swiss Perfect. takmičari će nastupiti u ekipnoj i pojedninačnoj konkurenciji, a glavni sudija biće Milorad Maravić, međunarodni sudija FIDe. Očekuje se da opštine prijave petočlane ekipe najkasnije do 10. juna, s tim što za takmičenje u konkurenciji pojedinaca mogu poslati i manji broj igrača.

Šahovski turnir JO u Subotici

Jevrejski

Pregled

IjAR / SIvAN 5771.

„Da se ne zaboravi“ u Devetoj beogradskoj gimnaziji

5

U prepunoj Sali novobeogradske Devete gimnazije „Mihailo Petrović Alas“, u ponedeljak 16. maja 2011. održana je četvrta radionica projekta „Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi“. U publici su, pored učenika, bili i potpredsednik Opštine Novi Beograd, predstavnici Kancelarije za mlade, predsednik jevrejske opštine Zemun, profesori i direktor škole. veče je bilo tužno kao i tema radionice i kao većina odabranih kompozicija koje je Srpsko – jevrejsko pevačko društvo otpevalo sa puno emocija, oslikavajući pesmom istorijska dešavanja – stradanja i destrukciju, bol i tugu miliona jevrejskih, srpskih i romskih žrtava, ali i optimizam, veru u ljubav i život, koje je i jevrejka, preživela Holokaust Sonja Demajo–Lunginović, prenela učenicima. Svi njeni su stradali, a ona je preživela zahvaljujući dobroti, ljubavi i hrabro-

sti jedne obične srpske žene. Sa velikom pažnjom učenici su slušali dr Milana Koljanina, istoričara koji je govorio o istorijskim aspektima Holokausta uz navođenje niza činjenica, dok je profesor Žarko Korać vrlo nadahnuto i duhovito objasnio glupost i ograničenost predrasuda i stereotipa, kojima, naučno neodržive, rasne teorije obiluju. Ako je suditi po aplauzu, veče je bilo veoma uspešno, a to su potvrdili i sami učenici, koje smo mogli čuti kako na izlasku iz sale komentarišu da ih predavači uopšte nisu „smorili“. Gde ćete lepši kompliment! Radionica je održana pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, Fonda za otvoreno društvo, Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Ministarstva za vere i dijasporu, GO Novi Beograd i Kancelarije za mlade. prostora u jevrejskom pregledu nego ima pravo, kao i svi drugi, na to da se njegovi prilozi objave samo ako su u skladu sa uređivačkom politikom IO Saveza jOS o čemu odlučuje urednik, odnosno, da neće biti diskriminisan, kao što ni do sada nije bio. Za predlog je glasalo 10 članova sa 2 uzdržana glasa 5. Bilten i Sajt Saveza JOS Posle duže diskusije, doneti su zaključci: a) da se sprovede anketa kakav jevrejski pregled – Bilten želimo, a pitanja će biti posebno formulisana Za predlog je glasalo devet članova IO uz tri uzdržana b) da u narednih mesec dana svi članovi IO koji se osećaju pozvanim predlože pitanja za anketu, koju će sprovesti jP i da se broj pitanje ograniči na pet. Za predlog je glasalo 11 članova IO, a protiv je bio jedan. 6. Razno: IO je obavešten: - da je za Noć muzeja u Beogradu, jIM posetilo više od 3000 posetioca - da je uspešno organizovan program za Noć muzeja u Pančevu, sa temom “Šume sećanja” i u okviru programa II međunarodnog skupa pretstavnica ženskih sekcija u Subotici, posećeni su Muzeji u mestu tavankut i u Subotici. - jIM je organizovao je izložbu fotografija u Art centru, ul.K.Petra 71, “jerusalim u očima turista”, autora Milomira Moškovića - Dr e. Najfeld informisala je o učešću na skupu u “Reksu” na temu Staro sajmište.

108. sednica IO SjOS
Dana 22. maja 2011. održana je 108. sednica Izvršnog odbora Zaključci: Dnevni red sednice, je usvojen sa dopunom da se ispred tačke razno uvrsti tačka Bilten i Sajt, koja je propuštena da se unese kao tačka dnevnog reda. 1. Zapisnik sa redovne godišnje Skupštine Saveza JOS održane 27. marta 2011. jednoglasno usvojen 2. Zapisnik sa 108. sednice IO Saveza JOS održane 22. maja 2011. jednoglasno usvojen 3. Informacije predsednika A. Nećaka Primljene na znanje U okviru informacija donete su sledeće odluke: a) U vezi sa dopisom “Saopštenje jO Novi Sad” koji je prezentovao predsednik jO Novi Sad Goran Levi, kao odgovor na dopis predsednika A. Nećaka o nepoštovanju kašruta u jONS-u: Pošto je predsednik jO Novi Sad Goran Levi, izrazio žaljenje što je došlo do propusta u vezi sa kašrutom u jO Novi Sad, zaključeno je: da se u jevrejskim opštinama i na jevrejskim skupovima, u skladu sa ranije donetom odlukom IO Saveza jOS vodi računa o kašrutu, barem u onoj meri koju uslovi dozvoljavaju. Za ovoj predlog glasalo je 13 članova IO. b) U vezi sa dopisom JO Osijek, kojim se traže dodatna sredstva u iznosu od 1000 evra potrebnih za završetak radova na uređenju jevrejskog spomen groblja u Đakovu i napomene da su se i Koordinacija židovskih općina Hrvatske i Savez jevrejskih opština BiH saglasile da doniraju pomenute radove sa po 1000 evra doneti su zaključci: - odobrava se iznos od 1 000 (hiljadu) evra za završetak radova na uređenju jevrejskog spomen groblja u Đakovu. - Da se na jednoj od narednih sednica IO Saveza jOS kao tačka dnevnog reda uvrsti pitanje jevrejskih grobalja u Srbiji. Za je glasalo 13 članova IO c)R. Sabadoš je informisao članove IO o II međunarodnom skupu pretstavnica ženskih sekcija, održanom od 13. do 15. maja 2011. u jO Subotica. većina predstavnika skupa izrazila se pohvalno o organizaciji i programu. Melita Švob je predložila da se sledeći skup održi u Hrvatskoj. Predsednik A. Nećak obavestio je da će se Limud Kešet održati na jahorini početkom novembra 2011, u organizaciji jevrejske zajednice BiH. 4. Dopis B’nei B’rita Posle diskusije u vezi dopisa koji je IO uputio Bnei Brit, doneti su Zaključci: 1. Dogovor na koji se poziva BB nije postojao 2. Objavljivanje tekstova BB mora da bude u skladu sa uređivačkom politikom IO Saveza jOS. 3. Oglasi BB se tretiraju kao i svaki drugi 4. Da BB nema pravo na korišćenje

Izborna skupština JOB

U jevrejskoj opštini Beograd 15. maja održana je izborna skupština. Glasalo se za članove veća jOB i Nadzornog odbora. Za članove veća izabrani su: Miroslav Grinvald, Aleksandar Gaon, Stefan Sablić, Branko Brandajs, Marko Zdravković, Hajim Levi, Gordana Petronijević i vojin varnai. U Nadzorni odbor ušli su: Rada Petrović, Ivan Hercl, Igor Koen i Marko Ivanović. Mandat članova veća i Nadzornog odbora je tri godine.

6

jun 2011.

Pregled

Jevrejski

DRUgI REgIONAlNI SUSRET ŽENSKIh SEKcIJA U SUBOTIcI

Moj dom jevrejski
Održavanje tradicije i običaja sigurna su brana asimilaciji, a uloga žena u tome veoma je važna. U životu jevrejskih opština uočljiv danak sekularnom životu
Pišu: Snežana Aleksendrić i Robert Kovač usaglašeni, napredovaće i zajednica – istakla je Đerđi Karadžić, predsednica ženske sekcije jevrejske opštine Subotica. Pozdravljajući goste, još jedna

Rabi Akiva je zapisao da je bogat čovek onaj čija je žena vredna. A o ulozi žene u očuvanju jevrejske tradicije, zajednice i porodice razgovaralo se od 13. do 15. maja na Drugom regionalnom susretu predstavnica ženskih sekcija u Subotici, održanom u organizaciji Ženske sekcije tamošnje jevrejske opštine. Gošće su stigle iz Beograda, Novog Sada, Zemuna, Pančeva, Kikinde, Zrenjanina, Sombora, Niša, Sarajeva, Skoplja, Zagreba, Splita,Osijeka, i Mađarske. Gošće iz Bugarske, nažalost, nisu. Prema običajima jevrejske opštine Subotica, sastanak je zapravo počeo u petak, zajedničkom Kabalat Šabat službom i Kidušom gde je već bila i nagoveštena tema rada predstavnica ženskih sekcija na sastanku u subotu pre podne. Naslov teme je bio „Moj dom” i obuhvatala je lični dom i naš zajednički jevrejski dom - jevrejsku opštinu, a doticala se uloge moderna jevrejske žene u životu jevrejske zajednice. Obrada ove teme je bila osmišljena sa uvodnim predavanjem, zatim radom učesnica u dve sekcije koje je trebalo da obrade četiri njena aspekta (1. Žene u običajima, 2. Porodica, 3. Kako funkcioniše vaša zajednica? i 4. Šta je za vas jevrejski identitet?) i da ih predstave na zajedničkom završetku dvočasovnog rada. Moderatori Robert Sabadoš i Aleksandar Nećak podelili su učesnice u dve grupe, da bi potom bila nastavljena zajednička diskusija. - Porodica je skladna ako se muž i žena slažu i tu žena ima značajnu ulogu, a ako su naši muški i ženski članovi u opštinama

Svaki čovek zlata vredi

- Domaća atmosfera bi trebalo da se vrati u opštine. Deca su, to je činjenica, bolje pripremljena od odraslih. jevrejske opštine bi trebalo da privlače ljude, a ne da ih odbijaju, važno je stvoriti uslove da se jevreji tu dobro osećaju, bili religiozni ili ne. važno je da znaju da su dobrodošli. Malo nas je. Ne bi trebalo da se delimo, svaki čovek za nas je kao zlato. Moramo da naučimo da dajemo, a gospod vraća – istakao je Robert Đerasi, regionalini direktor jDC, organizacije koja je pomogla održavanje ovog skupa.

Uloga intelektualki

Edita Jankov smatra da intelektualke moraju da budu aktivnije i prouče ono što je već napisano, da ukažu na izvesne stvari i svojim tumačenjem približe ono čemu nas uče svete knjige. to je ukazivanje poštovanja ženi, da žene progovore, uverena je ona.

Subotičanka, Katica Halbrohr, sa neskrivenim ponosom je istakla da je ova opština lider malih jevrejskih opština, a da su žene nezaobilazni deo toga. - Bez žena ne funkcioniše opština, muškarci mogu da se okupe u sinagogi, da uče toru, ali tamo gde smo mi, tu je život. Ponosne smo što možemo da pomognemo skladnom funkcionisanju naše zajednice i da u očuvanje tradicije uključimo i male opštine, čiji su članovi ovde uvek dobro došli. Nešto je slabija saradnja sa sekcijama u Beogradu i Novom Sadu i na tome bi trebalo raditi – podvukla je ona. Ako su žene u Subotici okrenute prvenstveno očuvanju tradicije, te se ne angažuju u izvršnom odboru opštine, prihvatajući i realizujući svoju značajnu ulogu u okviru sekcije, Novosađanke pokušavaju da prate savremene trendove. - Oslanjamo se na dva stuba. Prvi je tradicija, a drugi rad na raznim projektima. Prateći savremene potrebe žena organizovale smo rekreaciju, jogu, bavimo se istraživačkim radom, uradile smo biografije jevrejki koje su preživele Holokaust. Ponedeljkom se okupljamo, družimo i veoma trudimo da budemo otvorene prema svojoj okolini i gradu - istakla je edita jankov. Dva različita pristupa navela su prisutne na zanimljivu debatu, otvorena su brojna pitanja, koja su čak i prevazilazila okvire zadate teme. Kako očuvati tradiciju kada srednja generacija o njoj možda i ne zna onoliko koliko bi želela, kako se pridržavati običaja i prenosti ih na mlađe kada oni često o tome znaju i više od roditelja, kako biti dobar jevrejin ako na svakom koraku vrebaju zamke asimilacije... Po čemu je jevrejska zajednica jevrejska, a ne neko udruženje
Jedna od najmlađih učesnica – Sandra papo-Fišer

Intelektualke moraju biti aktivnije Edita Jankov

Bez žena opština ne funkcioniše – Katica Halbror

www.savezscg.org

Jevrejski

Pregled

IjAR / SIvAN 5771.

7

Rekli su:

Učesnice Susreta

„Napredak je zagarantovan, ako je u kući sloga, kada je sklad između supruge i muža.” – Đerđi Karadžić, predsednica Ženske sekcije jevrejske opštine Subotica. „Molimo vas da uložite mali napor da, kao što su vaše bake činile, palite sveće za Šabat, da unosite svetost u naše domove. Budite sistem u jevrejskoj zajednici koji će nas očuvati” – Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije. „Bez rada žena ne funkcioniše jevrejska opština. tamo gde smo mi, tamo ima života.” – Katica Halbrohr, potpredsednica Ženske sekcije jevrejske opštine Subotica. „Žene su međugeneracijski sûd – povezuju sve generacije.” – Melita Švob, Židovka općina Zagreb. „Žene: majke i supruge su onaj lûk koji je preneo jevrejsku tradiciju.” – Robert Sabadoš, zamenik predsednika Saveza jevrejskih opština Srbije.

Lebl: Mešoviti brakovi su činjenica, ali bi to stanje trebalo shvatiti kao bogatstvo i pametno ga iskoristiti
građana? jedna od najmlađih učesnica Sandra Papo-Fišer stigla je u Suboticu iz Sombora sa svekrvom verom Kartofil Fišer, iznoseći svoje zanimljivo iskustvo. - Naša opština je mala, najviše je muškaraca, ali ima i mešovitih brakova. Imam sreću da živim u tradicionalnoj jevrejskoj porodici, Šabat obavezno obeležavamo u kući. Moja desetogodišnja ćerkica Noa već sve zna o tome, pa nas petkom upozorava da je vreme za paljenje svećica. Zadovoljna sam jer je mnogo toga naučila družeći se sa vršnjacima u Pirovcu, gde se deca zabavljaju, ali i usvajaju osnove naše vere i tradicije – kaže Sandra. većina žena se složila sa tim da su u edukaciji mlađih članova zajednice, organizovani boravci u Sarvašu i Pirovcu učinili mnogo više nego što su to roditelji
Jedno davno bolno iskustvo - Đerđi Karadžić

mogli. Činjenica je da rad u ženskim sekcijama odavno nije kao u davna vremena usmeren na sakupljanje miraza za siromašne devojke, ali bi trebalo da bude i mnogo više od razmene recepata, organizovanja čajanki i humanitarnih aktivnosti. Ono što srednja generacija naglašava je potreba da ih neko uvede u svet religije, da bi rado u svojim opštinama češće viđali rabina... jasno je da je plaćen danak sekularnom životu, a održavaje tradicije i običaja sigurna su brana asimilaciji. - Šabat je sačuvao jevreje mnogo više nego što su jevreji sačuvali Šabat – istakao je Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, dodajući da bi jevrejske žene trebalo da budu estere naših dana, da pale svećice za Šabat, unose radost i svetost u naše domove, vraćajući
ljiljana lepuša

porodice duhovnosti. Ivanka Lajoš ispričala je da se žene u Osijeku svakog petka okupljaju, razmenjuju recepte, pričaju svoje ženske priče, ali je jedna uvek zadužena da obradi određenu temu iz jevrejskog života i predstavi je. Pričala je i o jevrejskom identitetu. Rođena je u porodici sa nekoliko braće i sestara, ali se jedino ona okrenula jevrejstvu. Kaže da se oduvek tako osećala i da je za nju to prirodno. Njen sin Damir Lajoš danas je predsednik jevrejske opštine u Osijeku. Mešoviti brakovi su činjenica, smatra Ana Lebl iz Splita, ali to stanje bi trebalo shvatiti kao bogatstvo i pametno ga iskoristiti.. A ako nove generacije znaju više od starijih, treba im dozvoliti da to podele sa njima. Da se jevrejka i u dalekoj Africi može osećati kao među svojima potvrdila je Laura Kapon iz Beograda. Posao je pre mnogo godina odveo na ovaj udaljeni kontinent, kada je shvatila da u Harareu posŽene povezuju generacije Melita Švob

8
toji sinagoga i proces adaptacije je tekao lakše. tamošnje žene pružile su joj punu podršku prihvatajući je i doživljavajući kao svoju. A kako je život u mešovitom braku uticao na njen jevrejski identitet, objasnila je ovako: - Držim svoje, poštujem njegovo! Predsednica ženske sekcije jevrejske opštine Beograd vera Lukić veruje je da su ciljevi žena isti: tradicija, vera, kulturni rad. U okviru zajednice spremnije su da pomažu u rešavanju nesuglasica jer imaju više takta, a i doprinose boljoj atmosferi. Da stvore što bolju atmosferu veoma se trude i Nišlijke, čija opština je „prava ženska“, broji samo 28 članova, ali se okupljaju bar dva puta nedeljno i veoma su aktivne, tvrdi Malvina Adamović Gedalja. Njihova predsednica jasna Ćirić bavi se istraživačkim radom, neumorno putuje širom regiona, uvek spremna da svoja saznanja podeli sa drugima. Zajednice bez žena ne bi postojale, uloga žena se neminovno menja, ali činjenica je da bi one trebalo da budu međugeneracijski stub koji će povezati decu i starije. Zajednicu zaista treba napraviti zajednicom, sugerisala je iskusna Melita Švob iz Zagreba. Gošće iz Makedonije govorile su o problemima svoje male zajednice, objašnjavajući da ne znaju mnogo o veri, da sa njima nema ko da radi, no da imaju veliku želju da o tradiciji, veri i jeziku saznaju više i da će se u budućnosti baš na tome najviše i angažovati. - Radujemo se što naša deca dolaze iz Pirovca sa novim saznanjima, pa verujemo da bar ta genercija neće imati problema sa kojima se mi danas suočavamo - rekla je Katarina Nikodinovska. tamo gde žene ne rade u skladu sa judaizmom, opštine ne napreduju, zaključila je većina učesnica subotičkog skupa. Njihova uloga u zajednici, kao i u porodici, je stub jevrejskog života, a opština je dom jevreja. važno je ne zaboraviti da identitet definišu: jevrejstvo po poreklu, tradicija i jevrejski život.

jun 2011.

Pregled

Jevrejski

DRUgI REgIONAlNI SUSRET ŽENSKIh SEKcIJA U SUBOTIcI

Moj dom jevrejski

Da se čuje i muška – Nećak, Đerasi i Dautović

Aleksandar Nećak: Šabat je sačuvao Jevreje više nego što su Jevreji sačuvali Šabat
Organizatorima je upućena zamerka da su predavači bili isključivo muškarci, a teme su se odnosile na ulogu žene u jevrejstvu. Usledila je i replika. - jevrejstvo je u krizi, mnogo je onih koji ne poznaju judaizam. Organizujte se da budete sistem unutar zajednice koji će nas sačuvati kao jevreje. Razlika između muškaraca i žena ne znači i neravnopravnost. Raščistimo sa sekularnim judaizmom. Ako to prihvatite, jevrejstvo na ovim prostorima će opstati. jedino vi to možete da uradite – poručio je Aleksandar Nećak, dodajući da nema ništa protiv da naredne godine žene budu predavači. - Otvoreno je niz pitanja, put do traženja odgovora može biti dug, ali ako narednog skupa ne bude - teško nama - naglasio je on.

Robert Sabadoš

Nekad i sad

Biseri tradicije

„Šalom bajit ili mir u kući je najvaće blago i cilj svakog čoveka“ (rabin Hajim Halevi Donin) „Muž treba da voli svoju ženu barem toliko koliko voli sebe, ali treba da je poštuje više od sebe.” (jevamot 62b., Sanhedrin 76b.) „U vezi vođenja domaćinstva i brige o deci muž neka sledi savete svoje žene da bi im u kući bili mir i sloga.” (Bava mecia 59a.) , „Ko je bogat?.” Rabi Akiva reče: „Onaj čija je supruga vredna.” (Šabat 25b.) . A jedna agada u talmudu govori o tome da je šator Avrahamov opusteo kada je Sara umrla. Dok je Sara bila živa, kada bi zapalila sveće za Šabat – plamenovi bi goreli cele nedelje, kada bi zamesila i ispekla hale za Šabat – one bi bile sveže i dovoljne tokom cele sedmice, kada bi bila u svom šatoru – radost bi carevala oko Avrahama i jichaka. Sara je umrla kada je imala sedam i dvadeset i sto godina. I više u njenom šatoru nije bilo ni svetlosti, ni mirisa barhesa, ni smeha... Nije bilo ko da dočeka muža i sina. tada je Avraham shvatio da jichaku treba da pronađe ženu koja će mu biti supruga i koja će baštiniti započeto... jer žena daruje život.

- Želela bih da podelim sa vama jedno davno iskustvo koje sam imala još kao devojčica. U letnjem kampu na jahorini među školarcima se povela priča na temu jevrejskog identiteta. I mene su pitali kada se osećam jevrejkom, a na moj odgovor da je to onda kada odlazim u sinagogu, bila sam ismejana. Ali, bila su to neka druga vremena – ispričala je Đerđi Karadžić.

Tereza i lilit

Dva zanimljiva predavanja privukla su pažnju učesnica ovog susreta. Održali su ih Stevan Mačković, direktor Arhiva u Subotici, koji je govorio o životu znamenite subotičke jevrejke tereze Hartman i mr vuk Dautović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je pokušao da na atraktivan način približi ženama priču o Lilit.

www.savezscg.org

Jevrejski

Pregled

IjAR / SIvAN 5771.

9

10

jun 2011.

Pregled

Jevrejski

PORODIČNI SEmINAR U KlADOVU

Oko 290 članova jevrejskih zajednica sa prostora bivše Jugoslavije družilo se, ali i učilo, od 29. aprila do 2. maja u gradu na Dunavu. Susret uveličali gosti iz Izraela, pevač Boaz Davidof i učitelj plesa Oren Aškenazi

Baš kako treba

Život je lep!
Piše: mina Pašajlić Ovogodišnji porodični seminar pod nazivom „Život je lep“ održan je u Kladovu od 29. aprila do 2. maja, okupivši 290 članova jevrejskih zajednica sa prostora bivše jugoslavije. Učesnici su stigli iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kikinde, Zrenjanina, Zemuna, Prizrena, Subotice, Zagreba, Osijeka, Sarajeva, Doboja, teslića i Skoplja. Prvi put došli su i gosti iz Sofije. A da druženje zaista bude nezaboravno, pomogli su i umetnici iz Izraela, pevač Boaz Davidof i učitelj plesa Oren Aškenazi. Organizatori su se potrudili da kroz brojna predavanja i radionice, u skladu sa temom seminara, prikažu svu lepotu i bogatstvo života. U hotelu „Đerdap“ učesnike su pozdravili Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije i Robert Đerasi, regionalni direktor jDC-a. Kabalat Šabat je počeo pesmom, Boaz Davidof je zapevao prvi, a već posle nekoliko trenutaka, poneti emocijama, spontano su mu se pridružili i ostali. Oren Aškenazi je zaplesao, prvo sa najmlađima, a na nogama su uskoro bili i ostali ljubitelji igre. Žene su upalile sveće, Davidof je izgovorio Kiduš i HaMoci (molitve za vino i hale) i svečana večera mogla je da počne... Dan je završen zabavnim, ali pre svega edukativnim kvizom, koji je obuhvatio različite teme iz judaizma. takmičari su pokazali šta znaju. I drugog dana gosti su uživali u bogatom programu. Na „meniju“ je bilo

Organizatori se zahvaljuju svim učesnicima, jer bez njih ovi seminari ne bi imali smisla; predavačima, što su pripremili teme za seminar; gostima iz Izraela; vaspitačima koji su zabavljali najmlađe; osoblju hotela „Đerdap“; kompaniji „Kraš“ na slatkim darovima; jDC-u, koji podržava dobre projekte i koji je pomogao da se i ovaj seminar održi. tu su i Liza, Mila, viktor, Igor i ela koji su učinili da sve prođe baš onako kako treba.

svega – od izraelskih plesova, preko priča o Šabatu, umetničkih radionica za decu i odrasle, koje je vodila Mira Lehner, do dramske radionice koju je vodila Mia Salom. Usledile su porodične igre u samom gradu domaćinu, a interesantno predavanje o ženama u judaizmu održala je Sonja Samokovilja iz Zagreba. Kreativnost u pokretu je bila tema kojom je Oren Aškenazi još jednom zaintrigirao učesnike seminara, a o načinu na koji je Holokaust predstavljen u sedmoj umetnosti govorio je viktor Nojman. Na umor se niko nije žalio, vreme je bilo lepo, odrasli su uživali u druženju sa prijateljima sa kojima se dugo nisu videli, a najmlađi u raznovrsnim igrama sa vaspitačima i vršnjacima. veče je obeležila diskusija o tome kako se ponašati u određenim situacijama, a

www.savezscg.org

Jevrejski

Pregled

IjAR / SIvAN 5771.

11

lAmENT

Mesec je nosio kipa
Kabalat Šabat je počeo pesmom, Boaz Davidof je počeo prvi, poneti emocijama, spontano su mu se pridružili i ostali
da to bude u skladu sa judaizmom. Bilo je različitih mišljenja, ali su mnoge dileme rešene. Kada je došlo vreme da se Šabat isprati i poželi dobrodošlica novoj nedelji, Boaz Davidof je uz podršku prisutnih otpevao molitvu za Havdalu. I ponovo igra i pesma. Ljubitelji izraelskih tradicionalnih igara imali su priliku da pokrete uče od pravog majstora, Orena Aškenazija, koji je na vrlo pristupačan način prenosio svoje umeće. Naredni dan , 1. maj, bio je namenjen sećanju na žrtve Holokausta. Predavanja na ovu, za sve jevreje bolnu temu, održali su jasna Ćirić, koja je govorila o Sajmištu - jevrejskom logoru u centru Beograda i Aleksandar Mošić, koji je pričao o kladovskom transportu. Na red je došao i izlet, nikome nije smetalo malo improvizacije, s obzirom na vremenske uslove. Nesto kasnije svirka tamburaša oduševila je učesnike, a proglašeni su i pobednici igre po gradu. Zasluženi aplauz dobili su Mia Salom i članovi dramske sekcije kojima je uspelo da do suza nasmeju prisutne. Nakon večere – dugo očekivani koncert Boaza Davidofa. više od sata svi su uživali u njegovom raskošnom glasu, ne osećajući kako vreme brzo prolazi. A posle koncerta - vatromet! Za pamćenje! veče je završeno projekcijom filma „Život je lep“ i karaokama. Poslednjeg dana seminara, povodom jom Hašoa, razgovarano je o zločinima, stradanju koje se ne može i ne sme zaboraviti, ali i o neophodnosti okretanja ka budućnosti. Na spomenik stradalima u Kladovskom transportu položen je venac. Plovidba Dunavom omogućila je gostima da malo predahnu. A onda je i ovom druženju došao kraj. Uz želju da se ponovi sa nekom novom i zanimljivom temom. jer, život je lep... Lepo je boraviti u Subotici i lepo je biti jevrejin u Subotici. U divljenja vrednoj Gradskoj kući u Subotici, građenoj od 1908. do 1910. godine, delu arhitekata iz Budimpešte Marsela Komora (1868 – 1944) i Deže jakoba (1864 – 1932) koji su isprojektovali i realizovali ovaj dragulj mađarske secesije, proslavljen je Purim 5771. godine. veliki broj Subotičana, dobrog raspoloženja, glasno se pozdravlja na mađarskom, srpskom možda i na još nekom jeziku dok se sliva u glavni ulaz Gradske kuće. Svečana sala, niko ne bi smeo da propusti da je vidi, iako velika nije dovoljna da primi sve goste. vrhunski dometi enterijera mađarske secesije, specifičnog stila u arhitekturi, isprepleteni sa zvucima, lako prepoznatljive naše muziike, zaodenula je svakoga osećanjem dostojanstva, poštovanja i divljenja prema jednom vremenu i jednoj tradiciji neprolaznih vrednosti. A kada se kroz zvuke violine u rukama umetnice gospodstvenog držanja i prefinjene lepote, oglasio violinista sa subotičkog krova, nestao je kontakt sa realnim okruženjem. Prisutni se odvajaju od svojih sedišta i levitiraju u prostoru ispunjenom emocijama, sećanjima, pomešanim osećanjima i tuge i radosti. Naš humor na mađarskom jeziku, muzika koja bi i najmrzovoljnije uzbudila i pesme na jidišu prenose me u našu kuću u ulici Zlatne grede u Senti. Na kraju ulice teče tisa. U kući koje više nema kao što nema ni onih koji su u njoj živeli, zamišljam Purim iz mog najranijeg detinjstva kojem nikada nisam prisustvovao. I nikada se do ovog trenutka, nismo ovako okupili da proslavimo Purim. A svi su došli i svi su tu, u kući koje više nema. I religiozna, skromna i zbog svih nas brižna Sirina Bergel i njen, za šalu uvek spreman, dobri suprug Moric Bergel, žitarski trgovac, Senćanin. tu su i Bogu posvećen dr Kalman Hacker, kao i uvek u crnom odelu sa tvrdom belom kragnom, skroman, štedljiv, stalno ozbiljnog, ali blagog izraza lica i njegova vesela i lepa supruga tereza Hacker, ćerka Morica Bergela, u bogatoj i elegantnoj garderobi koja se isključivo kupuje u Pešti, sa starim i vrednim nakitom na sebi. tu je i mein Yiddishe mama Žuža Hacker, sa zagonetnim osmehom…. verujem da razmišlja o svom skupom, na tisi vezanom, veslačkom čamcu od mahagonija, koji je više zaokuplja nego Purim. Njen otac, dr. Kalman Hacker, nije uspeo da na nju prenese svoju posvećenost Bogu. Sa druge strane stola sedi, neverovatno lepa, i elegantna Klara epštajn, koju je iz Pešte doveo suprug Andraš Bergel, apotekar iz Sente. Na stolu je raznovrsna košer hrana i boca crnog Hafner Koscher Wine. Razgovor se vodi na mađarskom i srpskom, a peva na jidišu. Ponašaju se kao da mene nema, a ja ne mogu da ih se nagledam. vreme ne mogu da definišem. Koliko dugo proslavljamo Purim i koliko smo dugo zajedno. Izgleda veoma kratko. U svakom slučaju za mene nedovoljno. Bez pozdravljanja svi, osim Žuže Hacker, vraćaju u Aušvic. ja se vraćam u Gradsku kuću u Subotici, u najlepšu salu, niko ne bi smeo da propusti da je vidi, gde su prijatelji iz Hodmezevašarhelja, lepo kao u transu, igrali uz „Hava nagilu“, a više od tri stotine prisutnih Subotičana je stojeći aplaudiralo u ritmu pesme. Monogima teku suze, čak i onima koji nisu jevreji. Snažne su to emocije i veoma čudne, istovremeno čudne i neobično lepe. Kažu da ima neka tajna veza. I ja plačem, a počeo sam još kada smo pevali Mein Yiddishe Mama. Ne znam da li sam srećan ili tužan, samo znam da sam jevrejin. Posle ovog znam zašto je lepo boraviti u Subotici, zašto je lepo biti jevrejin u Subotici. Izlazim. violinista je nestao sa subotičkog krova, a mesec je svu noć nosio kipa. Subotica, 16, adar II 5771. Aleksandar Nećak.

Darovi

Pošto su se dobro pokazali na kvizu znanja, svi učesnici su nagrađeni čokoladama kompanije „Kraš“, koja je bila donator druženja u Kladovu. Najmlađi, kao i pobednici pojedinih igara, dobili su majice, a kao suvenir sa seminara gosti su kućama poneli po magnet za frižider.

12

jun 2011.

Pregled

Jevrejski

KUlTURA

Odvažnost sa pokrićem
Hor Braća Baruh osvojio II nagradu na prestižnom međunarodnom takmičenju pravoslavne horske muzike „Hajnowskie Dni Muzyki Cerkiewnej 2011“
Piše: Adrian Kranjčević Srpsko-jevrejsko pevačko društvo hor „Braća Baruh“ odvažilo se na veliku turneju, ovoga puta sa ciljem da učestvuje na Međunarodnom takmičenju Pravoslavne horske muzike u Poljskoj. U nizu raznih koncerata i gostovanja ovog ansambla bili su podjednako zastupljeni kako jevrejski tako i srpski kompozitori, uz izvođenje i dela takozvanog „klasičnog“ repertoara po čijoj interpretaciji nisu zaostajali za drugim sličnim ansamblima nego su čak, u nekoliko navrata, i postavljali kriterijume istim. Pravoslavni repertoar je dakle bio prisutan tokom čitave istorije postojanja ovog, po istraživanju Džošue Džejkobsona, eksperta za jevrejsku muziku, jednog od najstarijih aktivnih jevrejskih horova na svetu. Probe su bile duge i naporne. Trebalo je obnoviti repertoar pravoslavne muzike i dovesti ga do nivoa koji propozicije ovako zahtevnog takmičenja traže. Prijavilo se 40 horova, od kojih je stručni kadar organizacionog odbora festivala odabrao 30 i razvrstao ih u nekoliko kategorija. „Baruh“ je osvojio drugu nagradu u
www.savezscg.org

„BARUh“ gOSTOVAO U POlJSKOJ

svojoj kategoriji, a u ukupnom plasmanu zauzeo je četvrto mesto što će reći da je, kada je pravoslavni repertoar u pitanju, ovaj ansambl četvrti na svetu. Program koji su „Baruhovci“ izveli sastojao se od kompozicija srpskih i ruskih autora 19. i 20. veka. Prvi na programu našli su se odlomci „Svjati Bože“, „Aliluja“ i „Svjat svjat svjat Gospod savaot“ iz Liturgije Sv. jovana Zlatoustog Stevana Stojanovića Mokranjca, koja predstavlja kamentemeljac pravoslavnog srpskog horskog repertoara. Ansambl ih je izveo precizno, intonativno čisto, sa izbalansiranim dinamičkim valerima ne izlazeći iz okvira bogoslužbenog tonusa muzike uz prizvuk maestetičnog karaktera na pojedinim upečatljivim mestima. Usledile su kompozicije poput dramatičnog Hristićevog „Svjati Bože“ iz Opela u b-moll-u, „tjelo Hristovo“ Miodraga Govedarice, „Hvalite“ Ivana jeftića i čuveni veoma popularni, međutim, zbog svoje virtuozno koncipirane strukture, retko izvođeni, Iv duhovni stih „vospojte“ Marka tajčevića koji je hor izveo odlično ističući robusnost karaktera i pregnantne akcente pojedinih delova koji podsećaju na slične postupke Igora Stravinskog u njegovom „Posvećenju proleća“.

Jevrejski

Pregled

IjAR / SIvAN 5771. Mezei i članovima ansambla, sve je na kraju bilo spremno. veoma mi je drago što su nas tokom čitave turneje pratili novinar časopisa “Nova misao”, kao i ekipa snimatelja emisije “verski mozaik”. veoma sam zadovoljna kako je cela turneja protekla i vrlo ponosna na dirigenta i članove, jer smo postigli veliki uspeh.

13
ovom festivalu učestvuju svi bez razlike ukoliko prihvate da pevaju pravoslavnu duhovnu muziku, zato smatram da festival i dalje napreduje, veći je broj horova, videli ste sami koja je šarolikost, od ove godine ima kategorija više, te zaista smatram da je ovo jedan od boljih festivala na svetu. Kakvo je vaše i mišljenje žirija o kvalitetu Hora „Braća Baruh“? Ostavio je izvanredan utisak i na dostojan način reprezentovao srpsku klasičnu i novu modernu duhovnu tradiciju u horskom pevanju. Smatram da je bio apsolutno uspešno i drago bi mi bilo da i u budućnosti srpski horovi tako reprezentuju svoju kulturu. Sistem rada u žiriju je takav da svaki član žirija mora da da svoje komentare. Naravno da ih je bilo, ali oni ostaju tamo gde su izrečeni, a hor “Braća Baruh” je dobio svoje mesto i verujte mi više nego zasluženo su osvojili II nagradu u svojoj kategoriji.

Rekli su:

Stefan Zekić, dirigent i umetnički rukovodilac hora:

- Međunarodno takmičenje Pravoslavne duhovne muzike u Hajnovci je festival sa, sada već, dugom tradicijom i jedan od najjačih ovog tipa u svetu. ta činjenica našu II nagradu dovodi na jedan viši nivo, pogotovo što Hor “Braća Baruh” više od 15 godina nije osvojio nikakvo slično priznanje za svoj rad na nekom Međunarodnom takmičenju svetskog nivoa. jako sam zadovoljan kako se Hor pokazao i zaista ponosan na ceo ansambl. Od kada sam došao u Hor “Braća Baruh”, prvo kao pevač, pa korepetitor, asistent dirigenta, a sada i kao stalni dirigent, kvalitet Hora je postepeno rastao da bi dorastao nivou II nagrade na takmičenju svetskog renomea, sa potencijalom da kvalitet pevanja i izvođenja i dalje raste.

Jovana Stojanović, sekretarica hora:

Sara cincarević, članica međunarodnog žirija (Srbija):
- Međunarodni festival u Hajnovci je jedan od najreprezentativnijih u svetu na polju pravoslavne muzike. Učešće na njemu po pozivu je velika čast jer ovde postoji selektor, a potom i međuranodni žiri koji određuje rang odnosno mesto svakom horu u okviru njegove kategorije. Festival je u malom delu istočne Poljske. veoma blizu Hajnovke se nalazi jedinstvena crkva sa ikonostasom od kineskog porcelana. Ovde je, međutim, svega 400 hiljada pravoslavnih među 47-48 miliona katolika, Poljaka, što slikovito govori o odnosu većine prema manjini. Na

- U prilikama u kojim živimo, organizacija jednog ovakvog puta jeste bila teška, ali uz veliku podršku predsednice Opštine Stari Grad Mirjane Božidarević, predstavnika jDC-a Roberta Đerasija, B’nei B’rita Srbije, fonda Buki Finci, prevoznika “Lasta”, kao i jevrejske opštine Beograd, uspeli smo da realizujemo ovu turneju. Nije bilo lako naći sredstva i organizovati ovako dug put za četrdeset učesnika, ali zahvaljujući dobrim ljudima, upravi Hora, predsednici Branki Cvejić-

Ana Nikitiuk, organizator festivala i takmičenja:

- Koncepcija festivala je oblikovana pre 30 godina. U početku su na njemu učestvovale male grupe ljudi, većinom sveštenici. Polako je od malog festivala rasla i dosegla formu i propozicije festivala u okviru kojeg se održava međunarodno takmičenje brojnih horova iz više zemalja sveta sa međunarodnim žirijem koji je sastavljen od izvanrednih muzičkih stručnjaka.

Naročito se, svojim bojama istakao ženski deo hora koji je sjajnim glasovima izneo kontrastni deo intoniran u načelno lirskoj atmosferi i umerenoj dinamici. Pojedini članovi žirija su ocenili da ova kompozicija nije dovoljno molitvena u karakteru, međutim kada je trebalo da odaberu jednu kompoziciju koju će hor kao jedan od nagrađenih ponovo izvesti, odabrali su upravo tajčevićevo delo, što govori u prilog tome da su pomalo bili zatečeni, možda i iznenađeni kada su je prvi put čuli. Organizatori festivala kao i publika bili su veoma zadovoljni i prijatno iznenađeni učinkom jevrejskog hora na pravoslavnom takmičenju, kao i izvođenjem, ali i efektnom scenskom pojavom ansambla. Može se reći, da je tajčevićeva komozicija ostala enigma za publiku i pojedine članove žirija, ali i da je hor „Braća Baruh“ nastavio svoju dugu tradiciju uspešnog ansambla koji dostojno nosi svoje nasleđe i širom sveta predstavlja ambasadora kulture i tradicije jevrejskog i srpskog naroda. Autor je , muzički kritičar časopisa „Nova misao“

14

jun 2011.

Pregled

Jevrejski

PRIČA: ANA ŠOmlO-NINIć

“Parče plavog neba“
“Kazala je da joj je čudno kako su postali bliski kao da se dugo godina poznaju, mada je on mogao gotovo otac da joj bude...”

Nisam mogla da zaspim. Pogled mi se kao i obično spuštao na sliku koju sam davno dobila od Lee Štraser. Ono što me je na njoj očaralo bila je vedrina na zidovima zgrade, prizemne, potpuno obične, sem senki koje su sa drveća padale na nju. Prosto se moglo videti da je, dok je vali slikala, bilo jarko sunce, mada njega na platnu nema, a iznad krova se nalazi parče plavog neba iz koga izvire oblak. Smetalo mi je što je bio presečen, kao da slika nije bila dovršena. Na njoj je bila samo kuća i pred njom krov crvenog automobila. Ni kod Lee nije bila uramljena. Kako je još tada privlačila moju pažnju, Lea mi je rekla: – Nosi je, stavi u dno kofera, ali prestani da je stalno gledaš dok razgovaramo. Onda mi je ispričala kako je do nje došla. “jednom prilikom, kada sam bila u Londonu, potražila sam čoveka koga sam upoznala davno, 1957. godine u Beogradu. On je tada došao u Radio-Beograd zbog razmene nekog materijala sa BBC-em, gde je radio u dokumentarnom programu. tih dana sam se spremala za odlazak na postdiplomske studije u jerusalim. Završila sam Orijentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i dobila stipendiju da u Izraelu učim hebrejski. jedan moj kolega pozvao me je na večeru u restoran Maderu, gde su se sakupili prijatelji tog engleza, Rudija Fazbendera. tako sam ga upoznala. On je pre rata radio u Ambasadi velike Britanije, ali se u martu 1941. vratio u London. Nikada u životu nisam čula engleza da tako perfektno govori srpski. Pitala sam ga kako je naučio naš jezik. Ispričao mi je da se zaljubio u jednu devojku koja je radila u njihovoj ambasadi i od nje naučio srpski. Bio mi je jako simpatičan, šarmantan. Nije bio više mlad čovek, ali je duhovito ispričao kako je želeo da pridobije tu devojku učenjem srpskog jezika, a ona, to je kasnije shvatio, nije bila Srpkinja. Bila je jevrejka. Imala je veliku porodicu. Živeli su u Novom Sadu. Pozvala ga je da provedu vikend kod njenih. Upoznao je čak i baku i dedu – omamu i otatu. U kući su govorili madjarski. Imala je braću, sestre, ujake i njega je ta familija očarala, a u vali se ozbiljno zaljubio. Sem što je bila veoma lepa, umela je i sjajno da slika. evo, ovo je jedna od njenih slika u koju gledaš. Rudi i vali su se ubrzo venčali, a pred samo bombardovanje Beograda otputovali su u englesku. Za vreme rata Rudi je bio u britanskoj vojsci, a vali je radila u nekom dečjem domu i slikala. Po završetku rata saznala je da je čitava njena porodica stradala u novosadskoj raciji, što je užasno teško podnela. Gotovo da se nikada više nije osmehnula. Najteže osećanje koje je pritiskalo bila je griža savesti što ih je ostavila. Uzalud je Rudi ubedjivao da ne bi mogla da im pomogne da je ostala, već bi i sama
www.savezscg.org

„On je tada došao u RadioBeograd...“

stradala, ali nju to nije tešilo. Sa njim je nastavila da govori na srpskom jeziku, tako da ga nije zaboravio, a nabavljao joj je knjige srpskih pisaca Andrića, Crnjanskog, koje je voleo i sam da čita. Dece nisu imali. vali je nastavila da slika. On joj je povremeno organizovao izložbe, ali osmeh se na njeno lice nije vratio.» Lea je sa interesovanjem slušala Rudijeve priče. Nalazili su se u Maderi. Pozvala ga je svojoj kući, jer njegove kolege i prijatelji sa kojima su se uveče nalazili, bili su preko dana zauzeti poslom, a on je svoje obaveze u Radio-Beogradu već obavio. Čekao je sledeću nedelju, kada je imao let za englesku. I Lea je tih dana trebalo da krene na put. Kazala je da joj je čudno kako su postali bliski kao da se dugo godina poznaju, mada je on mogao gotovo otac da joj bude. Dogovorili su se da će se dopisivati. Na njeno pitanje – da li vali neće biti ljubomorna – nasmejao se. “Pa ona zna da nijedna žena sem nje za mene ne postoji, a sem toga, vi ste tako mladi da jednostavno ne bi bilo ni pristojno da na tako nešto pomisli.” Lea je ubrzo otputovala u jerusalim, gde je počela studije na jeziku koji je tek nešto malo znala. trebalo je da se upiše na tečaj, da ide na predavanja na univerzitetu. Sve je to tako preokupiralo da je zaboravila da se javi svom prijatelju u London. Kada je to, ipak, uradila, dobila je odgovor od njega, pun razumevanja, ali mu opet nije odgovorila. Ne seća se više tačno koliko je vremena prošlo kada

Jevrejski

Pregled

IjAR / SIvAN 5771.

15
RETROSPEKTIVNA IZlOŽBA PORODIcE lEhNER–DRAgIć

se ponovo javila, možda i čitava godina, ali od Rudija nikada nije dobila odgovor. Povremeno ga se setila, ali bila je tako zauzeta studijama, novim prijateljima, putovanjima po Izraelu, da jednostavno nije pisala, ne samo njemu, već ni svojim drugaricama koje je ostavila u Beogradu. Prošlo je mnogo godina. Lea se vratila u Beograd i jednom prilikom kada je dobila poziv da prisustvuje seminaru orijentalista u Oksfordu, odlučila da preko vikenda potraži Rudija u Londonu. tako je i učinila. Medjutim, kada se javila telefonom niko nije odgovarao na poziv, zapravo iz telefonske centrale rekli su joj da taj broj ne postoji, da su brojevi već deceniju izmenjeni. Lea se ipak uputila u London, verujući da se Rudijeva adresa sigurno nije promenila. Kada je izašla iz autobusa uzela je taksi i pružila šoferu adresu. On je samo klimnuo glavom i odvezao je u vokshol Bridž Roud. Kada je stala pred vrata na prvom spratu, gde je pročitala vally Fasbender osetila je da joj drhte ruke. Ipak, pozvonila je. Na vratima se pojavila seda stara žena iz čijih je plavih svetlih očiju zračilo pitanja: – Yes? Lea je počela da objašnjava da je jugoslovenka, da bi volela da vidi gospodina… Medjutim, žena je prekinula pitanjem na srpskom: – vi ste možda Lea Štraser? Izvolte! – I otvorila širom vrata pred njom. Lea je bila zbunjena. Ljubazno joj je pridržala kaput i ponudila da sedne. – Moj muž mi je pričao o vama. Očekivao je vaša pisma, ali shvatio je da ste vi veoma zauzeti i nije vam zamerao što ne odgovarate. Na žalost, njega više nema. Nije prošlo par godina od povratka iz jugoslavije, dobio je infarkt. Bili ste mu veoma dragi. Nema ga više. Lea se užasno osećala. Rasplakala se, ali vali je tešila. Rekla joj je da je to njen poslednji od svih gubitaka koje je u životu doživela. Lea je pokušala da je nagovori da dodje kod nje u Beograd, pa da zajedno odu u Novi Sad. Medjutim, vali joj je objasnila da nikada posle Drugog svetskog rata, u kome je izgubila sve svoje, nije imala snage niti želje da otputuje u jugoslaviju. “tada mi je – rekla je Lea, pružila ovu sliku i rekla: – Ponesite je, ona će vas podsećati na Rudija. On je tu sliku voleo, a meni je tužno da je gledam, jer me podseća na Novi Sad, na moju kuću. Ako želite da mi nešto učinite, onda, molim vas, ako vam ne bude teško, kada jednom budete u Novom Sadu, potražite na jevrejskom groblju grob porodice Rozencvajg. Bila bih vam zahvalna da stavite na njega cvet. Obećala sam da ću to uraditi i bila sam tamo kad god sam otišla u Novi Sad – rekla je Lea. – Medjutim, kad pogledam u valinu sliku, setim se Rudija i strašno me grize savest što mu nisam odgovorila na pismo, pa ti je zato poklanjam, ukoliko je želiš. Pisala sam vali, ali ubrzo posle mog povratka neko, ko je primio moje pismo, odgovorio mi je da se vally Fazbender odselila u večnost.” Stavila sam sliku koju mi je Lea poklonila na dno kofera, kako mi carinici ne bi pravili probleme što preko granice nosim umetničke vrednosti. Na zidu je u mojoj dnevnoj sobi u stanu u Nataniji gde živim. Često posmatram sliku te kuće i pogled mi se zadržava na plavom nebu i presečenom oblaku nad njom. Razmišljam o ljudima koji su nekada u toj kući boravili i onima koji su je sobom odneli i mada ih nikada nisam upoznala, ostali su prisutni u mom srcu i mojim mislima.

Na putu ka svetlosti

Iako je predviđeno da izložba traje do 12. maja, njeno zatvaranje, nimalo slučajno, pomereno je za četiri dana
U Kući Đure Jakšića otvorena je 3. maja retrospektivna izložba slika umetničke porodice lehner – Dragić. Izložena su posebno odabrana dela iz tri velika ciklusa: “Njih ne smemo zaboraviti” mirjane lehner-Dragić, i “Put ka svetlosti” i “muzika sfera” marka Dragića. Poznavaocima Mirjaninog umetničkog delovanja izloženi radovi zaista su podsećanje, kako na njen izrazit crtački dar, tako i na prepoznatljivu tematiku značajne ličnosti jevrejskog i srpskog naroda, sinagoge i crkve, lepotu iluminiranih rukopisa Sarajevske hagade i Miroslavljevog jevanđelja. Ono što sigurno nije samo retrospektiva nego i odlična prilika, bila je mogućnost da se na jednom mestu vide retko izlagani radovi Marka Dragića, kao i neverovatno napredovanje ovog, sada već priznatog, umetnika, i u tehničkom smislu i idejno. Biblijske teme su i dalje fokus njegovog interesovanja, izvedene kombinacijom fotografije i digitalne grafike. Otvaranju izložbe prisustvovali su članovi jevrejske zajednice, brojni ljubitelji umetnosti i prijatelji. Umetnici su ovog puta imali privilegiju da im se na samom otvaranju, dirnut lepotom radova, iz publike pridruži profesor vladeta jerotić i pohvalnim rečima potvrdi sve ono što se moglo videti. Iako je predviđeno da izložba traje do 12. maja, njeno zatvaranje, nimalo slučajno, pomereno je za 16. maj, posle predavanja akademika jerotića na temu “tolerancija vera”. Barbara Panić

16

jun 2011.

Pregled

Jevrejski

OSVRT

Za svoju i našu dušu
Piše: milica mihailović sačuvanih radova koje je radio na Likovnoj akademiji u Beogradu. Svestan svojih želja i mogućnosti, on se upisao na Likovnu akdemiju. Ali, kako mi je ispričala, Svetlana Brukner, napustio je jer je odbio da slika ružne modele. A verovatno je i želja njegovog oca, da mu se sin bavi nečim komercijalnijim, takođe, pomogla da odustane od Likovne akademije. Napuštanje akademije i vraćanje slikarstvu posle skoro trideset godina, odredilo je i karakter te umetnosti. to je umetnost za svoju dušu i za one koji žele da u tome uživaju. Brukner se ostvario kao umetnik pre svega u jevrejskoj tematici i ona je dominantna u njegovom radu. Ali za svoju dušu radio je i druge teme od kojih su neki radovi na ovoj izložbi: portreti, cveće, znakovna simbolika, ikonopis. Po mojoj želji na izložbi je bila izložena i jedna saksija sa cvećem. to je ljubičica koju je Bruno poklonio svojoj budućoj supruzi Svetlani. Ova ljubičica cveta već Tugomir 37 godina. Ona je simbol ljubavi, kao Bruno što je i ova izložba bila, takođe, izraz Brukner ljubavi. Osmislila ju je i uz pomoć sina Bojana i jevrejske opštine Beograd, realizovala Svetlana, Brunova supruga. Ona je uradila plakat, katalog, razglednicu sa Bruknerovim radom, koju je svaki posetilac mogao da dobije. tugomirova umetnost i inspirativnost širila se na ljude oko njega, a posebno na njegovu suprugu Svetlanu. Ona je interpretirala teme njegovih radova u raznim kompjuterskim programima i izlagala ih na izložbama zajedno sa Brunom. to je bio samo početak. Danas je Svetlana pravi umetnik kompjuterske grafike. Na izložbi je prikazan samo jedan njen rad, Portret tugomira kao moreplovca. Nadam se da će nastaviti da radi i da ćemo imati prilike da se okupimo i na njenoj izložbi.

U maloj sali u prizemlju jevrejske opštine Beograd, bila je samo tri dana, od 12. do 14. maja, otvorena izložba radova nedavno preminulog beogradskog umetnika tugomira Bruna Bruknera. Na izložbi su bili izloženi i njegov prvi rad, kao i poslednji nedovršeni rad na štafelaju. Bruknera sam upoznala 1992. godine. Njegov rad bio je nešto sasvim novo, iskakao je iz tradicionalnog slikarstva kakvo su negovali jevrejski umetnici u Srbiji i celoj bivšoj jugoslaviji. to je bio spoj rezbarenja i minijaturnog slikarstva baziranog na kopiranju iluminacija iz najpoznatijih srednjevekovnih jevrejskih rukopisa. tokom vremena, tematika se širila, ali je ostala zasnovana na kombinaciji preuzetih detalja ili motiva i sopstvenih vizija. A sve je objedinjavala maštovita rezbarija. Nije Bruno mnogo pričao pa da ga čovek upozna kroz priču. Ali kada se pročita njegovo svedočenje o tome kako je preživeo Holokaust, u petoj knjizi serije Mi smo preživeli, vidi se da je, za razliku od većine svedočenja u kojima su preživeli govorili o sebi, on svedočenje posvetio ljudima koji su ga spasli i sa kojima je proveo, za jedno dete, izuzetno teške godine detinjstva. U tom njegovom svedočenju čini mi se da je važan detalj koji govori o njegovoj tvrdoglavosti, kada opisuje kako je tokom skrivanja, kao čobanin, jednom tek rođenom jagnjetu dao ime prema liku iz knjige koju je čitao. takvo neobično ime je svakako bilo opasno u toj sredini, ali njemu su značili mnogo i jagnje i knjiga i nije se obazirao na opasnost. tvrdoglavost, upornost i svest o sopstvenim mogućnostima su osobine umetnika i imao ih je i Brukner. On je godinama sakupljao materijal za rezbarenje, slikarske boje , alat za rezbarenje. Šta je onda bio okidač da on, kapetan broda i posmatrač prirode, počne da se strasno bavi umetnošću? to je svakako bio rat koji smo imali devedesetih godina, koji nas je usmerio na sopstvena preispitivanja: identiteta, mogućnosti, odnosa prema okruženju. tugomirov jevrejski identitet formirao se tokom Holokausta kada je bio kao dete odvojen od porodice i dotadašnjeg života. Na ispoljavanje jevrejskog identiteta u radovima koje je počeo 1992. godine, verovatno je imala uticaja i činjenica da su mu deca bila u Izraelu, i vratio se temama kojima se bavio u mladosti kao urednik „Kadime“, lista jevrejske omladine jugoslavije. Zanimljivo je da je rezbarenjem počeo da se bavi zajedno sa svojim kolegom koji mu je kasnije i kum. Međutim u Brunovim radovima rezbarenje je samo dodatni okvir. Za gledaoca je impresivnija njegova sposobnost kopiranja, preciznost, minucioznost linije, tačan osećaj za boju. Pokazao je izvanredan dar za crtež. Činjenica da se u islikavanju držao kopiranja, a da je samo u rezbarenju i kompoziciji pokazivao svoju originalnost, ukazuje na njegovu nepretencioznost, na njegov osećaj za meru . Na ovoj izložbi bio je prikazan rad koji mnogo govori o karakteru tugomira Bruknera. to je jedan od retkih
www.savezscg.org

Izložba posvećena Tugomiru Brunu Brukneru ujedno je i izraz ljubavi njegove Svetlane

Detalj sa izložbe: sto na kojem su izložena tri najlepša Tugomirova rada u obliku otvorene knjige; njegov alat za rezbarenje; kipa, usna harmonika, portret koji je uradila Svetlana Brukner i ex libris koji je uradio njegov prijatelj

Jevrejski

Pregled

IjAR / SIvAN 5771.

17

NOć mUZEJA U JIm-U

Malo se i plesalo
Izložbene programe celu noć je pratila muzika – malo sefardska, malo više klezmer, pa je veći broj posetilaca i zaigrao
Piše: Vojislava Radovanović Ove godine, 14. maja, održana je, po osmi put, svima već poznata manifestacija Noć muzeja. Iako su te večeri bili televizijski prenosi teniskog meča nacionalnog heroja Novaka Đokovića i eurosonga, kroz jevrejski istorijski muzej prošla je reka ljudi. Procenjuje se da je postavku videlo najmanje 3.000 posetilaca. Osim što je stalna izložbena postavka bila otvorena za posetu od 18 časova do dva ujutro, Muzej se maštovito predstavio i sa dva uporedna izložbena programa. U foajeu, na ukrasnu, gvozdenu „ogradu“, koja se sastoji od stilizovanih menora i seže od poda do plafona, čime unekoliko odeljuje ulazni deo od stalne postavke, okačena je hupa, (nebo, hebr.). Reč je o predivnoj ljubičastoj vezenoj tkanini 170 x 167 centimetara izrađenoj u Zemunu 1911. godine, pa se tako može reći da je u Noći muzeja hupa proslavila 100 godina. Pored nje, nenajavljeno, tek kao logičan dodatak, okačena je i jedna lepa ketuba (bračni ugovor), nastala kraStoti rođendan – hupa jem XIX veka u Beogradu. Uz

Pun pogodak posetioci

ove, za posetioce vrlo ekstravagantne, eksponate stajala je krupno štampana legenda sa svim potrebnim, a sažetim objašenjima. Navedeni eksponati bili su izloženi isključivo za Noć muzeja, kao posebna tzv. samac izložba (izložba od jednog eksponata, poslednjih godina u modi). Istovremeno, tokom cele noći bila je otvorena i galerija Art centra. U njoj je jIM priredio izložbu crnobelih fotografija Milomira Boškovića „jerusalim, sveti grad ... očima turiste“. Izložba je bila u okviru redovne izložbene delatnosti za 2011. godinu. Njeno trajanje) uklopljeno je sa terminom za Noć muzeja, što je bio pun pogodak. Izložbu je svečano otvorio 12. maja uveče predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak, u prisustvu velikog broja ljudi oduševljenih brojnim upečatljivim snimcima jerusalima i današnjeg Izraela. Isto oduševljenje pokazali su posetioci u Noći muzeja. Izložbene programe celu noć je pratila muzika – malo sefardska, malo više klezmer, ali su, to se mora reći, prevagnuli evergrin, rok, Grapeli... pa je veći broj posetilaca malo i zaplesao.

18

Iz bogate zaostavštine, nedavno preminulog poznatog valjevskog hroničara Borislava vujića, donosimo tekst objavljen u listu „Napred“ 13. oktobra 1972. godine, posvećen jevrejskoj imovini. U valjevu nikada, pa ni pred Drugi svetski rat, nije bilo mnogo jevreja. Nekoliko porodica je ovde živelo, ali ne dugo. Ni imovina valjevskih jevreja nije bila naročito velika. Svi valjevski jevreji stradali su za vreme Drugog svetskog rata. Oni su bili streljani u valjevu, ili su odvedeni u neki od logora u Beogradu, Nemačkoj i dalje. Uglavnom, posle rata niko se od valjevskih jevreja nije pojavio. Nemačke vlasti su svu jevrejsku imovinu oduzele, a nešto su za vreme rata i prodale. Sve ove kupovine posle rata su proglašene nezakonitim, pa su postale državno vlasništvo ili su pripale porodicama jevreja ako ih je negde ostalo u životu. U valjevu je ovu imovinu prihvatio Odsek narodne imovine Okružnog narodnooslobodilačkog odbora, kao sekvestirana imanja. Ovaj odsek imao je kancelariju u zgradi štedionice u Ulici vojvode Mišića broj 21. Kao jevrejska imovina vodile su se četiri kuće: u Ulici vuka Karadžića broj 14, vlasništvo Isaka vajnberga, trgovca, kuća u istoj ulici broj 16, takođe Isakovo vlasništvo, zatim u Ulici kneza Mihaila broj 19, vlasništvo Mike Levija i u Ulici kneza Miloša 22, koja je, takođe, pripadala Isaku vajnbergu. U ulici vuka Karadžića broj 14, posle Drugog svetskog rata, bio je smešten Sreski komitet Komunističke partije Srbije. Odsek narodne imovine primao je zakupninu od ove zgrade od 1. maja 1945. do kraja godine. ta građevina i danas postoji i služi kao stambena zgrada. U Ulici vuka Karadžića broj 16 stanovali su Hristina Parađanin i Milojka Ivković. U Ulici kneza Miloša broj 22 bilo je pet zakupaca: Okružni odbor Narodnog fronta je koristio jednu poslovnu prostoriju od 1. maja do 31. decembra 1945. godine. Ostali korisnici bili su: Mirko todorić trgovwww.savezscg.org

valjevo kojeg više nema

jun 2011.

Pregled

Jevrejski

Posle rata niko se od valjevskih Jevreja nije pojavio

ISTORIJA

Obren Jovanović, „Staro Valjevo“ (Narodni muzej Valjevo).

ac, Milan Ilić stolar, Nada Manojlović domaćica i Boža Obradović trgovac. U Knez Mihailovoj broj 19 bilo je četiri zakupca: Miodrag tufegdžić, krojač, Dušan vidaković, farbar, Mateja Radošević, penzioner, i Ljubinka tatalović. Za vreme okupacije kuću i radnju Izraela Romana, trgovca iz ulice Prote Mateje broj 9, kupio je Aleksa Ćirić tkač iz valjeva i u njegovom lokalu otvorio tkačku radnju. Ovu radnju odjavio je 19. januara 1945. godine. Aleksa Ćirić je, podneo poresku prijavu za ovu kuću 18. aprila 1945. i naveo kao korisnike: Milana Radovića i Aranđela Rašića. Za ovu zgradu javila se rođena sestra Izraela Romana, Rifka Danon iz Sarajeva. Rešenjem Sreskog narodnog suda u valjevu broj 3118. od 23. oktobra 1945. godine proglašena je za naslednika imovine svoga brata. Rifka Danon je u pismu Poreskom odseku Gradskog narodnog odbora u valjevu od 1. jula 1946. napisala: „Kuća s placem u Prote Mateje broj 9 je svojina pokojnog Izraela Romana bivšeg trgovca iz valjeva koga su Nemci streljali kao Jevrejina i isto mu imanje oduzeli i prodali Aleksi Ćiriću tkaču. Po oslobođenju tu kuću je uzela u svoje rukovanje Uprava narodnih dobara do pojave sopstve-

nika, a kada je nadležni sud raspravio to pitanje i oglasio mene za najprečeg naslednika pok. Romana, kao sestru njegovu rođenu, onda je Uprava narodnih dobara svojom odlukom broj 432/46 rešila da se ovo imanje preda meni i ja sam, nakon izvršenih formalnosti i obračuna imanje primila na moje uživanje i državinu. Uprava je stavila meni do znanja da je porez pripadajući plaćala od kirije koju je skupljala od kirajdžija. Kada bude vreme prijavljivanju prihoda za poresku 1946. godinu ja ću podneti potrebnu propisnu prijavu, ali sada molim da se ova promena po knjigama primeti i imanje, odnosno obaveza poreska prevede na mene kako bih mogla odmah stupiti u plaćanje naredne poreze“. Zemaljska uprava narodnih dobara Srbije predala je ovo imanje Rifki Danon po zapisniku od 27. februara 1946. Kao njen zastupnik imanje je primio Svetomir P. tomić, advokat iz valjeva. tom prilikom je stanarima kuće saopšteno da kiriju od 1. aprila 1946. godine imaju plaćati zastupniku Rifke Danon. Godine 1946/47 u zgradi su bili sledeći zakupci: Aleksa Ćirić, Milan Radović, Aranđel Rašić i Radovan jovanović. Godine 1948. u lokal Izraela Romana uselila se štamparija „Napred“. Priredio: Radivoje Davidović

Jevrejski

Pregled

IjAR / SIvAN 5771.

19

20

jun 2011.

Pregled

Jevrejski

DRUgI PIŠU: ElEKTRONSKE NOVINE SANDŽAK PRESS

Novopazarski Jevreji
Mogle su se čuti riječi gnjeva na njemačkom i plačom isprekidane rečenice uplakane Jevrejke: “Pa, ljudi, vidite li šta rade od nas!?”
Piše: Semir gicić

Podaci o postojanju jevreja u Novom Pazaru potječu iz 1776. godine. Prvi popis novopazarskih jevreja napravio je putopisac Andre Šomat. On navodi da 1807. godine u ovom gradu ima oko stotinu jevreja. Putopisac Ruso piše da je 1866. u Novom Pazaru bilo oko dvije stotine jevreja. 1896. godine ih je registrirano 156 – 73 muških i 83 ženskih lica. jevreji su se pretežno naseljivali u velikim trgovačkim centrima, pa tako i u Novom Pazaru. Kada su dubrovački trgovci napustili Novi Pazar, njihovo mjesto u privrednom životu naslijedili su jevreji. Novopazarski jevreji su Sefardi. U ove krajeve su došli iz Sarajeva. Sve do Prvog svjetskog rata govorili su španjolski sa akcentom sarajevskih jevreja. Inače, njihov maternji jezik je ladino. Najbogatiji jevrej Novog Pazara i okoline bio je Samuel Konforti zvani Sumbuliko. Pored trgovačkih poslova, bio je i bankar. Osnivač je Novopazarske banke, u narodu poznatije kao jevrejska banka. Njegova kuća nalazila se u ulici Svetozara Markovića br. 4. Pored njegove kuće nalazila se Sinagoga koja je bila centar religioznog, obrazovnog i društvenog života jevreja. Izgrađena je u toku mandata predsjednika jevrejske općine Heskije Bahara – Čelebona. Uporedo s izgradnjom sinagoge u Novom Pazaru, podignuta je i ćuprija na rijeci Raški. Ona je povezivala centar s Podhamamom, gdje je živio najveći broj jevrejskih porodica. Ćuprija je bila
www.savezscg.org

u neposrednoj blizini Sinagoge, te su je i nazivali jevrejska, jehudijska ili čifutska ćuprija. Za vrijeme okupacije, njemačka policija je pretresla sve jevrejske službene prostorije. Prvo su demolirali sinagogu, zatim izbacili matične knjige rođenih, vjenčanih i umrlih, cjelokupnu arhivu jevrejske općine. Sve su to spalili i bacili u Rašku. Namještaj su prenijeli u svoje prostorije. Za vrijeme rata, organi albanske vlasti su u sinagogi smjestili izbjeglice iz Bosne. Početkom novembra 1944. godine, saveznička avijacija je tri puta bombardirala Novi Pazar. tada je znatno oštećena sinagoga.

Poslije oslobođenja, sinagogu i zgradu jevrejske općine koristio je Sekretarijat za unutrašnje poslove Sreskog narodnog odbora deževskog sreza. Kasnije je ugostiteljsko preduzeće ,,Lipa“ ove prostorije koristilo za zgradu gradskog vešeraja. Godine 1979. kada je Novi Pazar zadesila velika poplava, nestala je zgrada sinagoge. Danas na jevreje podsjeća samo jevrejsko groblje u Potoku. S južne strane ulice Donji Aleksinac, groblje je ograđeno debelim kamenim zidom s dvokrilnim ulaznim vratima. S ostalih strana, debljim tarabama i bodljikavom žicom. S desne strane od ulaza bila su postavljena četiri stola s daščanim klupama. Na ovom groblju su sahranjivani jevreji iz svih mjesta koji su pripadali jevrejskoj općina Novi Pazar. Na jednom dijelu groblja postoji zauzeće dijela grobljanske parcele s dvije-tri kuće, kao i pomijeranje ograde u korist okolnih kuća, tako da ono polahko nestaje. Kada je Drugi svjetski rat počeo, novopazarski jevreji su se osjećali ugroženima. Pred aprilski napad na jugoslaviju, već su počeli sklanjati vrjednije stvari kod komšija i ortaka, ili ih zakopavati po dvorištima i drugim skrovitim mjestima. Zlato nisu nikom povjeravali, već su ga negdje sakrili. jedan dio su Nijemci otkopali nedaleko od Sinagoge i odnijeli. Krajem aprila 1941. godine, Ortskomanda (mesna komanda p. u.) u Novom Pazaru izdaje naredbu o ograničavanju kretanja jevreja od 6 do 18 h (za ostale do 21 časa). Određene su i ulice kojima su se jevreji mogli kretati. Svako udaljavanje iz grada bez dozvole Ortskomande bilo im je zabranjeno. Za

Jevrejski

Pregled

IjAR / SIvAN 5771.

21

Nijemci su u Novom Pazaru zatekli 240 Jevreja. Maltretiranje Jevreja otpočelo je odmah po njihovom ulasku u grad
njih su bile određene i posebne prodavnice. Za otkup namirnica dati su im bonovi kojima se ograničavalo snabdijevanje. Nijemci su u Novom Pazaru zatekli 240 jevreja. Maltretiranje jevreja otpočelo je odmah po njihovom ulasku u grad. Oni su još prvih dana počeli uzimati jevrejske zgrade, pokućstvo i druge vrijednosti. Svi novopazarski jevreji i njihove radnje u Novom Pazaru bili su na vrijeme registrirani. Po odluci Ortskomande, svaki Jevrej je morao nositi žutu traku sa šestokrakom zvijezdom i natpisom jude na lijevoj ruci. Za jevreje je ovo bio veliki udar. S njima se više niko nije smio viđati na javnim mjestima. Svaki njihov pokret bio je praćen, svaki njihov razgovor registriran. Sve je ovo bio uvod u sistematičnu torturu nad jevrejima. U stvari, početak potpune likvidacije jevreja. Negdje krajem marta 1942. godine, na jevrejski praznik Purim, Nijemci su za nepuna tri sahata pozatvarali sve ovdašnje jevreje. toga dana su dotjerali i jevreje iz Duge Poljane, njih deset, i priključili ih novopazarskim zatvorenicima. Njemački policajci su protjerali i u gradsku tvrđavu zatvorili 230 izbezumljenih i prestravljenih jevreja. tamo su ih držali puna tri dana. Četvrtog dana su ih izveli pred Kasarnu i formirali kolonu. Po sjećanju savremenika, bio je to dan užasa i patnji. Na čudno zapomaganje i lelek ove preplašene i izmučene mase, na tužne žalopojke žena, na krike novorođenčeta koje je tog jutra ugledalo svijet – okupio se narod iz čaršije. Obliveni znojem, policajci, s pripremljenim pištoljima i pendrecima, optrčavali su oko duge kolone koja se kretala glavnom ulicom. Nisu dozvoljavali nikakav kontakt s uhapšenicima. U službi ove divljačke hajke, mogle su se čuti riječi gnjeva na njemačkom i plačom isprekidane rečenice uplakane jevrejke: “Pa, ljudi, vidite li šta rade od nas!?” Pošto su jevreji protjerani iz Novog Pazara, sva njihova imovina je propala. Najdragocjenijih stvari dočepali su se Nijemci i njihovi saradnici. jedan dio jevrejske ostavštine iskoristili su ljudi kojima je bila povjerena na čuvanje.

JEVREJI U AlBANIJI POD fAŠIZmOm

Istorija koju treba rekonstruisati
O Jevrejima koji su se spasli prelaskom u Albaniju gotovo ništa nije zabeleženo

„Dragi prijatelju, pozivamo vas na prvi sastanak, gotovo 35 godina od vremena kada nas je u albanskoj internaciji i izbeglištvu povezivala zajednička sudbina. Zamisao naše inicijativne grupe (Luci Petrović, Isak-Bata Bencion i Žarko Polak) jeste da porazgovaramo i podsetimo se na neke momente i činjenice koje treba da zabeležimo. Piše se o borbi i stradanju, a gotovo ništa nije zabeleženo o izbeglištvu i internaciji zahvaljujući kojima smo preživeli poslednji rat.“ Ovo je početak pisma napisanog 26. septembra 1979. godine od strane „Incijativne grupe bivših albanskih interniraca“, koje se čuva u jevrejskom muzeju. Činjenica da do 1979. godine gotovo ništa nije zabeleženo o jevrejima koji su se spasili zahvaljujući prelasku u Albaniju i njoj pripojene teritorije, važi nažalost i dan-danas. Nešto više o tim događajima saznajemo zahvaljujući inicijativi Centra za savremenu jevrejsku dokumentaciju (CDeC – Centro di documentazione ebraica contemporanea) iz Milana: u januaru 2010. godine u Bariju je organizovan skup pod nazivom „Gli ebrei in Albania sotto il fascismo: una storia da ricostruire“ (jevreji u Albaniji pod fašizmom: istorija koju treba rekonstruisati), a zbornik radova nedavno je objavljen na italijanskom jeziku. Zajednički rad nekoliko istraživača različite naučne provenijencije pružio je značajan doprinos rekonstrukciji događaja iz tog perioda. U uvodnom tekstu, Laura Braco (Laura Brazzo) opisuje položaj jevrejskih zajednica na Balkanu od devetnaestog veka do Drugog svetskog rata, s posebnim osvrtom na malobrojne Jevreje u Albaniji. Slede tekstovi Nevile Nike (Nevila Nika), direktorke Državnog arhiva u tirani, i Silvije trani (Silvia trani) o dokumentima u vezi s jevrejima koji su sačuvani u arhivu u tirani i u najvažnijim italijanskim arhivima. Đovani vilari (Giovanni villari) i Mikele Sarfati (Michele Sarfatti), direk-

tor CDeC-a, pišu o fašističkoj okupacionoj vlasti u Albaniji, kao i položaju jevreja u toj zemlji od 1938. do 1943. godine, dakle, od uvođenja rasnih zakona u Italiji (i Albaniji) do kapitulacije fašističkog režima. Karlo Spartako Kapogreko (Carlo Spartaco Capogreco) i Milovan Pizari (Milovan Pisarri) proučavaju pitanje jevrejskih izbeglica u Albaniji. Poznati istoričar iz Kozence (Cosenza) Kapogreko opisuje sudbinu „grupe Kavaja“, koju su činila 192 jevrejina uglavnom iz Bosne i Srbije koji su najpre našli utočište u Boki Kotorskoj, da bi ih potom italijanske vlasti internirale u Kavaju (u Albaniji) i na kraju ih odatle prebacile u Italiju; u radu Milovana Pizarija, u centru pažnje je Holokaust u Srbiji i Makedoniji, kao i način na koji su mnogi jevreji, uključujući i inicijatore grupe „bivših albanskih interniraca“, prešli na teritoriju Albanije (uglavnom na Kosovo) i tako uspeli da spasu svoje živote. Koristeći različite izvore, od dokumenata iz više arhiva (Državnog arhiva u tirani, Državnog arhiva u Rimu, Arhiva jugoslavije i Arhiva jevrejskog muzeja) do obimne literature o istoriji jevrejskog naroda, autori su otvorili novu temu za istraživanje, kojoj, po mišljenju autora ovog članka, treba pristupiti s posebnom ozbiljnošću i posvećenošću. Dodatne informacije mogu se dobiti kontaktirajući CDeC – www.cdec.it

Milovan Pisarri

22

jun 2011.

NAŠE PRIlIKE – lEKARSKO SAVETOVAlIŠTE

I lepa reč je lekovita
Već dvanaest godina dr Lucija Rajner brine o zdravlju najstarijih članova, a sve češće i o pripadnicima srednje generacije
Piše: Snežana Aleksendrić Ono što u ovom trenutku priželjkuje za svoje pacijente je mikro lab, što bi omogućilo bar elementarne analize krvi, šećera i urina i na taj način pružilo kvalitetniju i efikasniju uslugu pacijentima. Uvek može bolje, smatra ona. - Među onima koji dolaze u savetovalište sve više je pripadnika srednje generacije jer je njihovo zdravlje veoma ugroženo zbog stila života i svakodnevnog stresa. verujem da je i pored savremene tehnologije, koja veoma pomaže u dijagnostici, ono što lekar uoči u neposrednom kontaktu sa pacijentom nezamenljivo. Bar kao prvi korak – ističe dr Rajner, nadajući se da će se u savetovalištu naći i lekari drugih specijalnosti, insistirajući da je preventiva osnov dobrog zdravlja. Ono što bi veoma olakšalo rad ove male, ali značajne medicinske službe, je izrada kompjuterskog programa koji bi pojednostavio administrativnu proceduru i obezbedio bolji uvid u zdravstvene kartone pacijenata. U tom smislu dr Rajner očekuje podršku mlađih članova jevrejske opštine, među kojima nesumnjivo ima onih kojima ne bi bio problem da naprave jednostavan, ali efikasan program. - Mislim da sam za sve ove godine stekla poverenje pacijenata koji, naravno, zbog prirode bolesti odlaze i kod drugih lekara, ali uvek sa nalazima dođu i kod mene po mišljenje i savet više. Od njih očekujem da se pridržavaju terapije i da mi se obrate svaki put kad imaju neki problem ili dilemu. Moja ćerka, koja je takođe lekar, često ima običaj da kaže: „Mama, pa tebe se tvoji pacijenti plaše“. Moj odgovor je: „Neka se plaše, samo neka uzimaju lekove“. U liku ove nasmejane i dobronamerne, ali energične žene, bolesni ljudi su našli mnogo više od običnog lekara, nekoga ko leči i lepom rečju, ko brine i o zdravlju članova njihovih porodica, ko poznaje čitave generacije i ko je samo njihov. Ima li boljeg načina da se doprinese svojoj zajednici?

teško je poverovati da danas u Beogradu postoji mesto gde bolestan čovek ne mora da čeka u beskonačno dugim redovima, strepeći da li će lekar biti nervozan i da li će imati dovoljno vremena da ga sasluša, uoči problem i odredi odgovarajuću terapiju. Pacijenti Lekarskog savetovališta, koje radi pod okriljem Jevrejske opštine Beograd, ponedeljkom u ordinaciji dr Lucije Rajner, kardiologa - pulmologa, nailaze na sasvim drugačiju sliku. Nema gužve, pregledi se preko socijalne službe opštine unapred zakazuju, a uvek raspoložena, ugledna doktorka ne gleda na sat. Svakom pacijentu posveti baš onoliko vremena koliko je potrebno. I tako već dvanaest godina. - Prvobitno je savetovalište, u kojem pored mene radi i dr Mirko Caran, ortoped, bilo zamišljeno tako da vodi brigu o primaocima Kleimsa, dakle starijim ljudima, ali danas su naši pacijenti i oni koji pripadaju srednjoj generaciji. Prosečno, ponedeljkom primim između sedam i deset pacijenata. Dolaze između deset i četrnaest časova, ali ako je potrebno ostajemo i duže - kaže dr Rajner, kojoj pomaže i medicinska sestra Radmila Amodaj. Pred vratima ne ostaju ni oni koji nemaju zakazan termin, ali imaju problem koji ih muči i ne mogu da čekaju. U ovom savetovalištu i dr Predrag Kon obavlja vakcinaciju protiv gripa. Ako je ponedeljak dan za prijem pacijenata, onda je utorak za kućne posete onima koji zbog bolesti i starosti nisu u mogućnosti da dođu na pregled u prostorije koje se nalaze u Maršala Birjuzova 19. - U početku je trebalo zadobiti poverenje pacijenata, bilo je mnogo takozvanih prvih pregleda, a danas su to već moji dugogodišnji pacijenti čiji tok bolesti dobro poznajem. terapiju koju sam im odredila priznaju i lekari u njihovim matičnim domovima zdravlja. Sada tamo mogu da dobiju www.savezscg.org

Kada rade ne gledaju na sat – dr lucija Rajner sa medicinskom sestrom Radmilom Amodaj

recepte za one medikamente koje sam ja predložila, a pošteđeni su dugog čekanja u redovima, što je za starije ljude izuzetno naporno. U savetovalištu je moguće obaviti eKG pregled savremenim aparatom koji je iz Bugarske doneo Robert Đerasi, regionalni direktor jDC. - Imali smo stari aparat koji se stalno kvario i na kraju postao neupotrebljiv. Dugo sam od kuće ponedeljkom donosila svoj EKG i kada je video kako se mučim, gospodin Đerasi je odlučio da pomogne – zadovoljna je dr Rajner.

Rad me drži

Dr Lucija Rajner je bogato iskustvo lekara stekla radeći godinama u Klinici za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije. Odlazak u penziju nije značio i rastanak sa pacijentima i strukom. - Sa posebnim zadovoljstvom radim u savetovalištu, to i mene nekako drži. I dok god budem mogla, biću tu.

Jevrejski

Pregled

IjAR / SIvAN 5771.

23

KOMENTAR

Dupli standard
Oni koji su osudili Izrael zbog ubistva šeika Ahmeda Jasina, jednog od osnivača paravojne formacije Hamas, sada hvale američku likvidaciju Osame bin Ladena
Predsednik Francuske Nikolas Sarkozi, pozdravio je Bin Ladenovo smaknuće kao snažan udarac u borbi protiv terorizma. Nazvao je predsednika Obamu i pohvalio njegovu odlučnost i hrabrost kao i svih ostalih koji su proteklih 10 godina tražili šefa Al kaide. Sarkozi je dodao da su se dvojica šefova država saglasili da nastave neophodnu borbu protiv terorističkog divljanja i onih koji ga podržavaju. Posle smaknuća šeika jasina, glasogovornik Ministarstva inostranih poslova Francuske Herve Ladsous je rekao: “Francuska osuđuje akciju preduzetu protiv šeika jasina, baš kao što je oduvek osuđivala princip nezakonitih pogubljenja bilo koje vrste smatrajući ih aktima u suprotnosti sa međunarodnim pravom”. Ministar spoljnih poslova Dominik de villepin obznanio je da “takvi akti samo hrane spiralu nasilja.” Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je na nedavno održanoj konferenciji za štampu: „Drago mi je da je smaknuće Bin Ladena bilo uspešno.“ Ona je to, takođe, nazvala i „dobrim vestima“. Nekadašnji ministar inostranih poslova Savezne Republike Nemačke joška Fišer izjavio je, nakon ubistva šeika jasina da je „Nemačka vlada duboko zabrinuta“. Povodom ubistva Bin Ladena Rusija je pustila saopštenje koje je preneo “Glas Amerike”. U saopštenju stoji da kazna neizbežno stiže sve teroriste i da je Rusija spremna da pojača svoju koordinaciju u međunarodnoj borbi protiv terorizma. Nakon jasinovog pogubljenja portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije izjavio je da je Moskva duboko zabrinuta zbog nastale situacije. turski predsednik Abdulah Gul smatra da je ubistvo Bin Ladena poruka terorističkim organizacijama širom sveta. Premijer te zemlje Redžep tajip erdogan nazvao je ubistvo šeika Ahmeda jasina “terorističkim aktom” i rekao da “atentat nije bio human”. Sva ova poređenja dobijaju još više na značaju kada se sagledaju u kontekstu definicije antisemitizma koja se koristi u samoj evropskoj uniji, a donela ju je jedna od agencija eU: “Primenjivanje dvostrukih standarda zahtevanjem da se Izrael ponaša na način kakav se ne zahteva ni od jedne druge demokratske države” Ovo predstavlja očigledan primer načina na koji se antisemitizam manifestuje prema Izraelu. Izrael bi mogao da značajno unapredi svoju diplomatsku aktivnost tako što će u javnom istupanju iskoristiti poređenja izjava u vezi sa ova dva ubistva, upravo zbog toga da bi što češće naglašavao postojanje ovih dvostrukih aršina. to je jedan od mnogih načina na koji Izrael može da se odbrani bar od dela nepravednih kritika koje mu se upućuju. Dr Manfred Gerstenfeld je predsedavajući upravnog odbora Jerusalimskog centra za javne poslove i osnivač i direktor Projekta post-Holokaust i Antisemitizam.

Piše: dr Manfred Gerstenfeld
Rafal međunarodnih reakcija povodom ubistva Osame bin Ladena pruža Izraelu odličnu priliku da ukaže na dvostruke strandarde koje u njegovom slučaju primenjuju mnoge zapadne i druge zemlje. Sve što treba da se uradi jeste da se reagovanja na ovaj događaj uporede sa reagovanjima lidera i institucija koja su se mogla čuti nakon smrti šeika Ahmeda jasina, lidera terorističke organizacije Hamas, ubijenog od strane Izraelaca 2004. godine. On je bio direktno odgovoran za mnoge smrtonosne napade na izraelske civile uključujući i napade bombaša samoubica. Kada je čuo za vest o Bin Ladenovoj smrti, generalni sekretar Ujedinjenih nacija rekao je novinarima: “Smrt Osame bin Ladena, koju je sinoć obelodanio predsednik Obama, prelomni je trenutak u našoj globalnoj borbi protiv terorizma.” Nakon ubistva šeika jasina, tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan rekao je: “ja osuđujem ciljano ubistvo šeika jasina i drugih koji su umrli sa njim. takve akcije ne samo da su u suprotnosti sa međunarodnim pravom nego i ne daju nikakav doprinos potrazi za mirnim rešenjem”. Danas nepostojeća Komisija UN za ljudska prava, osudila je “tragičnu smrt šeika Ahmeda jasina suprotnu Haškoj konvenciji Iv iz 1907”. SAD su morale da ulože veto u Savetu bezbednosti da bi sprečile osudu Izraela. Nakon ubistva Bin Ladena, lideri evropskog saveta i evropske komisije saopštili su da je njegova smrt učinila svet sigurnijim mestom i pokazala da teroristički napadi neće ostati nekažnjeni. Povodom ubistva jasina, tadašnji šef za spoljnu politiku evropske unije Havijer Solana rekao je: “takve akcije ni najmanje ne doprinose stvaranju uslova za postizanje mira. to je vrlo, vrlo loša vest za mirovni proces. Politika evropske unije oduvek je osuđivala nezakonito ubijanje.” Povodom pogubljenja Bin Ladena britanski premijer Dejvid Kameron čestitao je predsedniku Obami na uspehu. Kameron je to ocenio kao ogroman korak u pravcu borbe protiv terorizma. Bivši premijer toni Bler, takođe je pozdravio Bin Ladenovu smrt. Međutim, ubistvo Šeika jasina nazvano je od strane tadašnjeg britanskog ministra spoljnih poslova Džeka Stroua “neprihvatljivim” i “neopravdanim”. Glasogovornik tadašnjeg premijera Blera osudio je “nezakoniti napad” i primetio: “Mi smo u više navrata jasno izneli naše protivljenje izraelskim ciljanim ubistvima i atentatima.”

24

jun 2011.

Pregled

Jevrejski

Posmatrači nepravde i zločina
U mnoštvu zakona koji treba da nas približe Evropskoj uniji je i zakon o restituciji, povraćaju imovine
PIŠE: SlOBODANKA AST
Potpredsednik vlade za evropske integracije Božidar Đelić nedavno je izjavio da je Akcionim planom koga je vlada Srbije usvojila 27. decembra 2010, predviđeno da zakon o restituciji bude usvojen u prvoj polovini ove godine, da restitituciju treba napraviti po našoj meri, a „ta mera je skromnost“. Đelić je još naglasio da je sada pravo vreme da svako iznese argumente u vezi sa restitucijom. Indikativno je, a rekli bi smo i nedopustivo, da se u brojnim raspravama o donošenju ovog zakona naglašava da restitucija počinje od 1945, a ne od 1941, kada su hiljade građana Srbije, jevreja ili Srba Mojsijeve veroispovesti, kako su se mnogi izjašnjavali, ostali bez igde ičega. Bila je to samo uvertira u Holokaust na našim prostorima. „Beograd je imao jedan od najtežih okupcionih režima u evropi. Imao je na svojoj teritoiji čak četiri logora. Nijedan prestonički grad u evropi nije na svojoj teritoriji imao koncentracioni logor. Banjica je direktno pod upravom generala Milana Nedića...vlade nacionalnog spasa. Sajmište je pod nemačkom upravom, ali logoraši, najpre jevreji, a onda Srbi i svi drugi, nisu bili likividirani na toj obali Save. Kompletna likvidacija jevreja i svih drugih se vrši s druge obale Save, u jajincima. jevreje, žene, decu i starce prevoze kroz Beograd kamionima-dušegupkama, pa onda ih podno Avale, sahranjuju u masovnim grobnicama. Na teritoriji Srbije holokaust, ’konačno rešenje jevrejskog pitanja’ je okončan sa zastrašujućom efikasnošću: od oko 12.000 preživelo je je oko 1500 i to mahom iz mešovitih brakova. Blizu 9000 beogradskih jevreja likvidirano je u prvoj godini rata. Nemačka komanda u Srbiji ponosito je izašla pred Firera sa izveštajem da je Beograd prvi Judenfrie, ’očišćen od jevreja’ grad u evropi“, rekla je u intervjuu ovoj novinarki istoričarka dr Branka Prpa, povodom izdanja obimne edicije Logor Banjica (Istorijski arhiv Beograda 2009). Dr Prpa je tada bila direktorka Arhiva. Indikativno je da ovaj jedinstveni „herbarijum zla“ 23.670 dosijea banjičkih logoraša u javnosti dočekan i ispraćen – ćutanjem. te poteze nije bilo zakonskog utemeljenja. Nepotpisivanje Deklaracije iz terezina predstavljalo je još jedan u nizu ozbiljnih diplomatskih i političkih gafova naše diplomatije. treba li uopšte podsećati da je naša zemlja, tada još SR jugoslavija bila jedna od retkih zemalja koja nije poslala zvaničnog predstavnika na obeležavanje 60-godišnjice oslobodjenja Aušvica? taj značajni datum u pobedi nad fašizmom okupio je politički vrh evrope, pa i većeg dela sveta. Našeg predstavnika nije bilo: još jedan krupan diplomatski, politički i istorijski faux pas. Neki istoričari nazvali su ovaj čin „ispisivanjem iz istorije“, jer se uveliko poklapao sa talasom istorijske revizije Drugog svetskog rata na ovim prostorima. Ispisivanjem iz grupe zemalja koje su se borile i pobedile fašizam mi prelazimo na drugu stranu. Nije nas bilo ni u Moskvi na jubilarnoj godišnjici pobede nad fašizmom.

„TEhNIČKA OmAŠKA“

DEKlARAcIJA IZ TEREZINA

Pre godinu i po dana 46 zemalja potpisalo je Deklaraciju iz Terezina, medju njima sve zemlje eU, Amerika, Izrael i sve bivše jugoslovenske republike. Deklaracija, nazvana po imenu nekadašnjeg jevrejskopg geta severno od Praga, nije imala obavezujući karakter, već „ pokazuje moralni odnos države prema otetoj jevrejskoj imovini“, kako je to rekao češki premijer jan Fišer. Cilj ovog ministarskog skupa na najvišem nivou je bio da još jednom, potpisom na ovom dokumentu, podstakne zemlje potpisnice da nastave vraćanje jevrejske imovine koju su nacisti i njihovi saradnici u okupiranim zemljama oduzeli tokom Drugog svetskog rata. Fišer je naglasio da su eksperti iz više od 40 zemalja sastavili dokument, preporuke o sprovođenju restitucije imovine žrtava Holokausta, oduzete od 1933, do 1945. godine, dakle za vreme takozvane arizacije i kasnije u Holokaustu. Srbija nije zvanično učestvovala u radu ove Konferencije mada je bila pozvana. Država Srbija je poslala svog ambasadora – kao posmatrača. tako je naš ambasador jedini imao isti status kao predstavnik vatikana. Uloga vatikana u Drugom svetskom ratu je isuviše dobro poznata: ne treba posebno naglašavti kakvu je poruku ovakvim gestom naših vlasti poslata poruka u svet. U malobrojnim novinskim vestima moglo se pročitati da je Ministarstvo inostranih poslova Srbije naložilo našem ambasadoru u Pragu da ne potpiše Deklaraciju zato što Srbija još nema Zakon o restituciji. U našim medijima o ovom značajnom dokumentu nije bilo mnogo reči ni tada, a ni kasnije. Koštuničina vlada je bila hitra u vraćanju dela imovine pravoslavnoj crkvi, pa konačno i Belog dvora Aleksandru Karađorđeviću, iako za

Posle donošenja prvih nacrta zakona o restituciji usledile su polemike, protesti, argumentovana pitanja kako se čak i u Predlogu zakona mogao preskočiti ratni period, kada se zna da su već od početka okupacije jevreji odlukom okupacionih vlasti i njihovih kolaboracionista, saradnika, ostali praktično bez celokupne imovine. Bilo je savim neuverljivih, pa i uvredljivih tumačenja nadležnih da je reč o „tehničkoj omaški“, ali sasvim je izvesno da su motivi za ovaj „previd“ bili sasvim druge, zapravo ideološke prirode. Najpotpuniju istorijsku analizu, pa samim i tim i rasvetljavanje pozadine ovih poteza vlasti nudi knjiga Olivere Milosavljević „Potisnuta istina“, Kolaboracija u Srbiji 1041-1944 (Helsinški odbora za ljudska prava 2006), koja objavljivanjem niza značajnih dokumenata osvetljava ovaj istporijski period; iz ove studije se jasno vidi da je već od maja 1941, počelo proganjanje jevreja i otimanje njihove imovine: počelo je zabranom rada u državnim službama, pohađanja nastave na univerzitetu, do obavljanja mnogih delatnosti ( od prodaje namirnica, do upravljanja pozorištem, bavljenja advokaturom, pa i učlanjenja u Savez kompozitora Srbije). „Arijevski zakoni“ su išli tako daleko da su jevrejima oduzeli pravo na telefonsku pretplatu, pa čak i korišćenje telefona! Svi jevreji nastanjeni u Beogradu bili su dužni da u roku od pet dana predaju svoje radio aparate, hladnjake, električne aparate za hladjenje „...oni jevreji koji ne postupe po ovoj naredbi biće kažnjeni najstrožom kaznom“ . Ovu naredbu je potpisao Dragi jovanović, predsednik opštine i upravnik grada Beograda čija se slika nota bene još nalazi na zidu beogradske Gradske skupštine!? jovanović je posebnom naredbom upozorio da će kažnjena biti i lica arijevskog porekla koja prikrivaju razne pokretne stvari koje su svojina jevreja. “Nedićeva uprava je kvislinška uprava, ona servisira nemačku okupacionu vlast u svemu. Prema tome, 4. odeljenje Nedićeve uprave, odeljenje specijalne policije, pravi spiskove jevreja ono servisira okupacionu vlast u smislu identifikacije svih onih koje treba likvidirati. Zbog obima posla Nedićeva uprava organizuje specijalno odeljenje, tzv. jevrejsko odeljenje, kasnije se formira odeljenje za jevreje i Cigane. Kad u kvislinškoj upravi imate ovakvo odeljenje jasno je šta ono radi. Nedićevo odeljenje za jevreje je vodilo računa o jevrejskoj imovini, šta rade jevreji sa svojom imovinom, da li prebacuju na nekog drugog da im ne bi bila oduzeta. Sve to radi Nedićeva kvislinška vlast, to je klasična kvislinška vlast koju su Nemci doveli i koja servisira nemačku okupacionu vlast u svemu, pa i onom što se zove ’konačno rešenje jevrejskog pitanja’“, naglašava istoričarka dr Branka Prpa. vlada nacionalnog spasa generala Milana Nedića je u avgustu 1942, godine donela uredbu koju su potpisali svi članovi Nedićevog kabineta kojom se oduzima imovina svih jevreja bez ikakve na-

U STAVU MIRNO

www.savezscg.org

Jevrejski

Pregled

IjAR / SIvAN 5771.

25

knade, naravno, i prelazi u vlasništvo države Srbije. Bez veće javne, pa i medijske reakcije ostao je neverovatni verbalni tv-duel u vrlo gledanoj emisiji tvB-92 izmedju poslanika dr Žarka Koraća i ministra u Koštunicinoj vladi Milana Parivodića: Korać je govorio o odlukama Nedićeve vlade, koje su se konačno završile slanjem u logore i ubijanjem hiljada jevreja u Srbiji.... „U silnoj želji da se govori o 1945. godini, zaboravila se Nedićeva vlada. Nekima jako smeta da se pokaže da je Nedićeva vlada radila protiv interesa građana ove zemlje, u ovom slučaju jevrejskog naroda“. Ministar Parivodić je ovako odgovorio: „Znam da je jevrejima oduzimana imovina. Razgovarao sam sa jevrejskom zajednicom i smatram to vrlo ozbiljnim problemom, ali mislim gospodine Korać da treba da stanete mirno kad govorite o generalu Nediću koji je spasao ogroman broj srpskog naroda od jednog užasnog građanskog rata.“ Komentarišući ovaj slučaj istoričarka Olivera Milosavljević naglašava da se ignorisanje prava jevreja na povratak imovine može tumačiti kao izražen antikomunizam i istorijski revizionizam, pokušaj rehabilitacije kvislinga. Očigledno je da zakonodavac nije napravio „tehničku grešku“ izostavljajući period od 1941-1945. godine iz Predloga Zakona o restituciji.

NOVI SAD Za groblje

DOBROVOlJNI PRIlOZI PORODIČNE VESTI lIČNE VESTI

5.000 din. - povodom godišnjice pogibije sina i brata Željka jakova Mrvice, njegovi mama i sestra

Za rad Opštine

3000 din. – elvira Fišl

REVIZIJA ISTORIJE

BEOGRAD Hevra kadiša – jevrejsko groblje

Stav vlasti prema restituciji jevrejske imovine samo je još jedna ilustracija revizije istorije koja je kulminirala kada je u decembru 2004. godine Skupština Srbije ogromnom većinom glasova donela zakon kojim izjednačila prava partizana i četnika „svih koji su se borili protiv okupatora, fašista i nacista“. Četnici su ovim neverovatnim činom i zvanično postali ravnopravna antifašistička snaga sa partizanima, pa se njihova kolaboracija sa nemačkim i italijanskim okupacionim snagama i zločini nad civilima nesrpske i srpske nacionalnosti postali „zaboravljeni deo istorije“, kako to kaže istoričarka Dubravka Stojanović. Za istorijske istine nikada nije kasno, ali sasvim je neuobičajeno, pa i nedopustivo da se proglašavaju zakonom, ili dokazuju i uspostavljaju publicističkim delima istoričara amatera. Ali, dok su živi seljaci sela vranića kraj Beograda, na primer, čije su pretke, pa čak i bebe u kolevci četnici zaklali tokom Drugog svetskog rata, uzaludan je trud prekrajanja istorije političara, istoričara- revezionista, istoričara-amatera i istoričara marketinškihšarlatana. Ima u Srbiji mnogo ovakvih sela i gradića, poput vranića, meštani se sećaju stradanja nevinih i ta priča se prenosi s kolena na koleno. Kolaboracija četnika i njihovi zločini neće biti zaboravljeni deo istorije. U svojoj sjajnoj knjizi Uljue na vodi dr Dubravaka Stojanović piše da „ dnevne, spoljne i unutrašnje potrebe establišmenta kreiraju svest o Drugom svetskom ratu, stvarajući opasnu konfuziju. Šaljući kontradiktorne poruke javnosti, politička elita dodatno urušava labilni sistem vrednosti, a stalnim promenama prema pitanjima fašizma i antifašizma otvara prostor za opasne manipulacije proslošću koje, posebno u trenucima krize, nalaze svoje pobornike u brojnim ekstremističkim organizacijama. Političko arbitriranje ovakvih dimenzija u oblasti istorije rizičan je društveni presedan koji zadire u temelje ’kulture sećanja’, pa samim tim i u osnove sistema vrednosti jednog društva. Zbog toga to nije samo poraz naučne istoriografije, već može postati i poraz samog društva“, naglašava Dubravka Stojanović, profesorka istorije na Filozofskom fakulteta Univerziteta u Beogradu. I za kraj, umesto analize i komentara pokušaja da se rehabilituju general Milan Nedić i njegova vlada narodnog spasa o pravoj ulozi generala Nedića najsažetije govori sam general Nedić (dokument iz knjige “Potisnuta istina“ dr Olivere Milosavljević): “... Radi spasavanja srpskog naroda bio je ostao jedan jedini put: saradanja sa okupatorom. taj put je izabrala vlada narodnog spasa i njime nepokolebljivo ide već pune tri godine. (Milan Nedić, Srpski narod, 9. septembar 1944.)

100 evra - Mirjam Flajšman, Pariz, Francuska, u sećanje na majku elu Almuli-Flajšman, tetku Seku AlmuliKorać i sestru vesnu Korać 100 evra - eva Čavčić 30 evra - juski i jelena Baruhović, u spomen dragim roditeljima Simhi Sidi i dr Haimu Baruhoviću, na godišnjicu smrti

Za socijalnu delatnost Za Hram

2 000 din – Anica Drače, umesto cveća na grob Nine eskenazi rođ. Katan 30 € - juski i jelena Baruhović, u spomen dragim roditeljima Simhi Sidi i dr Haimu Baruhoviću, na godišnjicu smrti

Za Žensku sekciju

OPASNE mANIPUlAcIJE

40 evra - juski i jelena Baruhović, u spomen dragim roditeljima Simhi Sidi i dr Haimu Baruhoviću, na godišnjicu smrti

SAVEZ Za Muzej

35 evra - NN 10 USD - NN 7000 din. – više NN

Ksenija Zelen, rođena 1931. godine, preminula 8. maja 2011. Judita levi, rođena 1920. godine, preminula 22. maja 2011.

UmRlI BEOGRAD

TEKST, NEŠTO SKRAćEN PREUZET JE IZ: HELSINŠKA POVELJA - broj 147-148 / januar-februar 2011 / godina XVI

Danilo Bata Stefanović, rođen 1935, preminuo 29. maja 2011. Vera Amar, rođena 1923, preminula 31. maja 2011.

26

jun 2011.

Pregled

Jevrejski

VESTI

ZANImlJIVOSTI
Konzervativni seminar odmah nakon što je ovaj univerzitet počeo da prima studente istopolne seksualne orijentacije. Isaks će služiti kao rabin u Bet Izrael kongregaciji u vatervilu, država Mejn. Istovremeno će raditi i kao duhovni savetnik za jevrejska pitanja na Kolbi koledžu gde će dalje nastaviti studije. jevrejski teološki seminar rukopoložio je u prošlosti još nekoliko rabina istopolnog seksualnog opredeljenja, ali su oni svoje opredeljenje držali u tajnosti da bi izbegli isključenje sa studija. Poslednjih godina su neki od studenata izjavili da je njihovo opredeljenje bilo poznato ostalim studentima, ali da nisu mogli javno i otvoreno da se deklarišu sve dok koledž zvanično nije promenio svoj stav prema tom pitanju. Nakon 2006. godine kada je Zakonski komitet konzervativnog pokreta usvojio odluku da prihvata rabine istopolne seksualne orijentacije, jevrejski teološki seminar i Američki jevrejski univerzitet u Los Anđelesu počeli su da primaju na školovanje i one studente koji su javno deklarisali svoje istopolno seksualno opredeljenje. Reformni i rekonstrukcionistički seminari, takođe, rukopolažu kler ovog profila dok ortodoksni to i dalje ne čine. svojoj porodici. Da Izraelci nisu prihvatljivi kao rođaci izjasnilo se i više od polovine Iraca, samo njih 47.9% bi bili spremni da prihvate Izraelca u svoju porodicu.

Rabin Engleske napadnut tri puta

Na Pesah oskrnavljeno jevrejsko groblje

VElIKA BRITANIJA – Kuća rabina Šmulija Pinka (na slici), koji je na čelu Lejčester kongregacije u engleskoj regiji Ist Midland, napadnuta je dva puta tokom maja. Kroz prozor kuće su bačene cigle, a ciglom je razbijen i prozor njegovih kola. Pretpostavlja se da je motiv za napad antisemitizam. Lejčester kongregacija broji oko 400 ortodoksnih jevreja. Rabin Pink je na njenom čelu poslednjih 10 godina. On i njegova žena imaju sedmoro dece. Policija smatra da su napadi “verski motivisani”, pošto je žrtva napada rabin. - Doživeli smo neprijatno iskustvo ali imamo podršku verskih grupa i sarađujemo vrlo blisko sa policijom - izjavio je rabin za lokalne novine iz Lejčestera.

Rukopoložena gej rabinka

Ne vole Izraelce

SAD – Konzervativni pokret rukopoložio je prvu ženu rabina, sa istopolnom seksualnom orijentacijom. Ceremonija rukopolaganja održana je na jevrejskom teološkom seminaru u Njujorku. Obraćajući se prisutnima na ceremoniji, dvadesetosmogodišnja Rahel Isaks (na slici), saopštila je da je počela svoju rabinsku obuku u reformskom pokretu Hebrejskog union koledža pri jevrejskom institutu za religiju. Godine 2007. prešla je na
www.savezscg.org

REPUBlIKA IRSKA - Prema najnovijem istraživanju etničkih i verskih stavova u Irskoj, svaki peti Irac bi zabranio Izraelcu da postane naturalizovani irski građanin. Studija “Pluralizam i različitosti u Irskoj”, obelodanila je da bi 22.2% Iraca isključilo Izraelce iz svake mogućnosti da dobiju irsko državljanstvo, dok bi 11.5% taj stav primenilo na sve jevreje. Izraelci kao grupacija bili su, takođe, među najnepovoljnije rangiranim grupacijama, na 44 mestu od mogućih 51. - Postoji realna opasnost da ovakav imidž Izraelaca u javnosti dovede do porasta antisemitizma - izjavio je za Irske katoličke novine autor ove studije, jezuitski sveštenik i sociolog Otac Majkl Mekgril. Istraživanje je otkrilo da su predrasude prema jevrejima najbrojnije među mladima između 18 i 25 godina. Samo 53.6% mladih iz ove grupe bi prihvatilo osobu jevrejskog porekla u

TURSKA – Kako izveštavaju lokalni listovi, jevrejsko groblje u Istanbulu oskrnavili su vandali koji su nekoliko nadgrobnih spomenika razlupali u paramparčad. Osam spomenika Bejoglu groblja je uništeno tokom jevrejskog praznika Pesaha. Policija je istragu počela pregledom snimljenog materijala sa nekoliko kamera postavljenih u okruženju groblja. U turskoj živi 20 000 jevreja. Udruženje “Nekad iz turske” koje su osnovali migranti iz turske koji sada žive u Izraelu, izvestilo je da se tokom 2010. godine 101 lice iz turske iselilo u Izrael. U prva dva meseca 2011. godine još osmoro ljudi se iselilo, što ukazuje na lagani ali kontinuirani odlazak jevreja iz turske. Nekoliko dana pre ovog događaja na grčkom ostrvu Krfu napadnuta je sinagoga. vandali su podmetnuli požar u odaji u kojoj se nalaze zbirke religijskih knjiga i dokumenata pri čemu su mnoge od njih izgorele.

Osujećeni bombaši

IZRAEl – Policija u tel Avivu otkrila je plan jedne kriminalne grupe Arapa iz Izraela, koja je planirala da podmetne bombu u džamiji u jafi i za napad okrivi izraelsku desnicu. Uhapšeno je osam ljudi. Očekuje se da će do kraja maja biti podignuta optužnica u okružnom sudu u tel Avivu. Plan je bio da se bomba podmetne u džamiji Hasan Bek u jafi.

Jevrejski

Pregled

IjAR / SIvAN 5771.

VESTI
Prošlog meseca, tokom premetačine jedne kuće u jafi policija je otkrila veoma moćan eksploziv koji je trebalo da bude podmetnut u džamiji. Druga meta napada bio je novi Sajentološki centar u jafi. Organizatori su planirali da pre napada na kuće u susedstvu sprejom napišu reči “cena koja se mora platiti” da bi izgledalo da je napad izvršila izraelska desnica. “Cena koja se mora platiti” je izraz za strategiju usvojenu od strane ekstremnih naseljenika koji zagovaraju napade na Palestince kao odmazdu za njihove napade na jevreje. Bombaški napad je planiran

ZANImlJIVOSTI
odmah po ubistvu pet članova porodice Fogel u jevrejskom naselju Itamar na Zapadnoj obali.

27

Palestinska policija pucala na haside

Kameron napustio Jevrejski nacionalni fond

Spaljivanje nekošer mobilnih telefona

IZRAEl - jozef Cvi Dušinski (na slici), vođa hasidske dinastije Dušinski zapretio je da će izbaciti iz zajednice svakog člana koji bude uhvaćen sa “nekošer” mobilnim telefonom ili kompjuterom koji ima vezu sa internetom. Rabin ne samo da je tražio bojkot elektronskih aparata koji ne odgovaraju strogim ortodoksnim propisima, nego je zahtevao i da se oni spale. - Internet i kompjuteri – nema potrebe da o tome više diskutujemo. Svako ko bude uhvaćen sa nekošer aparatom biće istog trena izbačen iz ješive - zapretio je. još je dodao da će studenti čiji roditelji imaju kompjuter sa internet vezom biti odmah isključeni iz svih institucija ove hasidske dinastije. - Upozoravam vas da svi koji poseduju bilo koji od ovih aparata, još večeras moraju da ih spale. Mnogi domovi su upropašćeni i mnogi brakovi razoreni kao rezultat njihove destrukcije.

IZRAEl – Palestinska policija je namerno pucala na grupu jevreja, breslavskih hasida, koji su se prošlog meseca ušunjali u Nablus da se mole na jozefovom grobu, izjavio je Beni Ganc, general Izraelskih odbrambenih snaga, komentarišući ovaj incident. Ben-jozef Livnat, dvadesetpetogodišnjak, smrtno je pogođen dok su ostala četvorica hasida ranjena. Grupa je ilegalno ušla u Nablus bez da su prethodno, kako zakon nalaže, koordinirali svoju posetu sa IOS. Nablus pripada teritoriji koja je pod palestinskom kontrolom i stoga je ulazak izraelskih građana ograničen. Četvoricu palestinskih policajaca odmah je uhapsila palestinska uprava koja nastavlja da istražuje ovaj incident, Izraelske odbrambene snage saopštile su rezultate istrage. Zaključeno je da nema dokaza da su palestinski policajci unapred planirali napad, ali da je otvaranje vatre svakako bilo namerno, jer su meci ispaljeni bez ikakvog opravdanja s obzirom na to da životi policajaca ni jednog trenutka nisu bili ugroženi.

Draguljari iznajmili lopove “haside”

SAD - Dva trgovca dijamantima Mahaver Kankarija i Atul Šah osuđeni su na više od godinu dana zatvora zato što su organizovali pljačku sopstvene draguljarnice. Da bi spasili posao koji je zapao u krizu, isplanirali su da se dokopaju novca od osiguranja. Iznajmili su dva lopova obučena u odela hasidskih jevreja koji su u predvečerje Nove godine upali u njihovu radnju. tvrdili su da su lopovi odneli dragocenosti u vrednosti od nekoliko miliona dolara. Atul Šah se na saslušanju zaplakao rekavši sudiji “da će posledice ovog greha nositi ceo život”.

VElIKA BRITANIJA – Jedna propalestinska grupa preuzela je odgovornost za povlačenje britanskog premijera Davida Kamerona sa mesta pokrovitelja jevrejskog nacionalnog fonda. Kameronovo ime je ovih dana skinuto sa liste počasnih dobročinitelja. Nešto ranije ovog meseca propalestinska grupa koja se zalaže za provođenje “Kampanje zaustavite jNF” poslala je pismo Kameronu pozivajući ga da prekine svaku vezu sa ovim fondom. Kako su objavile novine, Kameron se nedavno povukao sa mesta pokrovitelja nekoliko dobrotvornih ustanova. Njegovi prethodnici Gordon Braun i toni Bler ostali su u vezi sa jNF tokom celog svog mandata. Kancelarija premijera dala je izjavu: “Nakon sastavljanja koalicione vlade izvršen je pregled svih organizacija i dobrotvornih ustanova sa kojima je premijer povezan. Rezultat ove analize imao je za posledicu povlačenje premijera iz određenog broja dobrotvornih ustanova, uključujući i jNF”. Sofija Maklod, članica britanskog ogranka “Kampanje zaustavite jNF” izjavila je za Gardijan da je došlo do promene javnog mnenja i svesti o ponašanju Izraela, pa je shodno tome i postojao izvestan pritisak na Kamerona da se povuče iz jNF-a. - verujemo da se povukao zbog političkog pritiska - rekla je ona.

TISKOVINA IMPRIMEE

Exp. Savez jevrejskih opština Srbije, 11000 Beograd, Kralja Petra 71a POB 30 SRBIJA / SERBIA

SAVEZ JEVREJSKIH OPŠTINA SRBIJE RASPISUJE 55. NAGRADNI KONKURS

KNJIŽEVNOST (roman, pripovetka, pesma, dramsko delo) NAUČNI RAD MEMOARI I HRONIKE
Žiri dodeljuje ukupno tri nagrade. Prva nagrada nosi ime „Ženi Lebl“. Žiri može odlučiti da nagrade dodeli i drugačije. U obzir dolaze radovi pisani na srpskom i srodnim jezicima, kucani mašinom ili na kompjuteru. Obim radova nije ograničen. Radovi se dostavljaju u dva primerka, koji se ne vraćaju. Autori ne mogu konkurisati sa radovima koji su već objavljeni, u delovima ili celini ili koji su već nagrađeni na nekom drugom konkursu. Radovi se dostavljaju potpisani šifrom. Razrešenje šifre se prilaže istovremeno u drugoj zatvorenoj koverti. Krajnji rok za podnošenje radova je 1.septembar 2011. godine. Rezultati konkursa biće objavljeni u listu „Politika“ krajem novembra iste godine. Radove slati na adresu: SAVEZ JEVREJSKIH OPŠTINA SRBIJE / za Nagradni konkurs / Kralja Petra 71 a/ III, POB 30, 11000 BEOGRAD
Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: bilten@savezscg.org; Izlaženje Jevrejskog pregleda pomaže Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji; Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Ristić; Tehnički urednik: Dušan Oluić; Svi potpisani članci odražavaju lično mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadržava pravo da prilagodi priloge; Štampa: COLORGRAFX d.o.o. – Beograd

za radove sa jevrejskom tematikom iz oblasti:

www.savezscg.org

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful