You are on page 1of 22

Fakultet dramskih umetnosti

Master studije: Teorija dramskih umetnosti i medija

Seminarski rad iz predmeta „Psihologija snova“

Tema: Tumačenje sna u bajci Alisa u zemlji čuda

Oblast: Dinamika nesvesnog - Karl Gustav Jung

Mentori: prof. dr Tijana Mandić asist. doc. dr Irena Ristić

Student: Bojana Vujović 6/2011

Beograd,

April 2012. Godine Sadržaj:
Sadržaj:....................................................................................................................... 2 Uvod........................................................................................................................... 3 Bajka........................................................................................................................... 4 San............................................................................................................................. 5 Simboli, nesvesno, arhetipovi......................................................................................6 Analiza sna u bajci „Alisa u zemlji čuda“....................................................................10 Simboli u Alisinom snu ..........................................................................................15 Zaključak..................................................................................................................19 Literatura:.................................................................................................................21

2

Analizom sna ću se baviti iz perspektive 1 Nastović Ivan (2000) „Psihologija snova i njihovo tumačenje. Sam Jung je ideje za bazične koncepte svog učenja dobio preko snova. načinima i veštinama. Bajke se. 2000). kao i snove koji su bili podsticaj ili izvorište za nastanak književnog dela srećemo u našoj i posebno u stranoj književnosti. na prvi pogled slučajan. Kada sanjamo možemo se prevariti i pomisliti da smo to već videli ili čuli. a da su ih autori samo uredno zapisali. Prometej 3 . Novi Sad. u nekoj bajci možda. Grozdana Olujić Uvod Bajke se.1 U ovom radu. kao i snovi. koji smo svi čitali još kao deca. U snovima smo mi glavni junak koji ima prepreke. zapravo sazdan na samim istinama prvog reda. odnosno osvajamo sami sebe. Ovo posebno važi za književnost gde postoje primeri da je san predstavljao podsticaj za nastanak dela. služe jezikom simbola. Bajke i snovi zbog korišćenja simbolike liče jedni na druge. ali na kraju i mi doživljavamo hepi end i dobijamo nagradu koji psiholozi zovu Sopstvo.Od tkiva mašte. možemo za bajku pomisliti da smo je možda sanjali. filozofi. čak i naučnici duguju neke ideje upravo svojim snovima. uključujući i ideju o kolektivno nesvesnom koje se nalazi u središtu analitičke psihologije. kao i snovi. tkiva sna gradi bajka svoj svet. služe nepostojećim oružjima. Jung ističe da mnogi umetnici. u bajci Luisa Kerola „Alisa u zemlji čuda“. izmišljen. I obratno. koje jedino na taj način može nešto da poruči i objasni. Nije isključeno i da su same bajke koje znamo nastale u snu. Literarne snove. kao i da je celo delo produkt jednog sna (Nastović. a simboli nam dolaze iz dubina nesvesnog. baviću se analizom sna. irealan. U bajkama nailazimo na glavnog junaka koji se suočava sa bezbroj prepreka da bi na kraju sve savladao i pobedio.

Univertitetska biblioteka „Svetozar Marković“ 3 Jung Karl Gustav (1977) „Dinamika nesvesnog“ (Odabrana dela. Beograd. jedinstvenom formom i jezikom na najneposredniji način pomažu detetu da pronađe svoj put i smisao života. nadanja. koje dolaze iz kolektivno nesvesnog. pa samim tim i arhetipove i naravno simbole kojima je pridavao veliki značaj kako u bajkama tako i u snovima. iskonskih slika. tako da će se u radu dosta govoriti upravo o nesvesnom.2 Što se snova tiče. Jung je prepoznao bajku kao riznicu arhetipova. Glavna oblast Jungovog interesovanja bila je dinamika nesvesnog. odnosno iz uglova. tj.3 Bajka Bajke svojom maštovitošću. razmišljanja i raspoloženja iz tog ili nekog od prethodnih dana. prvenstveno kolektivno nesvesno. Novi sad. Grozdana Olujić je pišući o značaju bajke rekla da „bajka detetu nudi nadu da je humaniji svet moguć. knjiga prva). potrebe i strahove. 2005). a koje odražavaju opšteljudske situacije. tumačenja. ona detetu koje je zbunjeno i nesigurno u sopstvene mogućnosti to poručuje 2 Glišić Sunčica i Mihajlović Dragana (2005) „Vilinske priče .simbolika i značenje bajki“ (katalog napisan povodom istoimene izložbe). Jung u svom delu „Dinamika nesvesnog“ objašnjava da je san psihička tvorevina koja se uspostavlja za vreme spavanja. Arhetipovi predstavljaju spremnost da se uvek iznova reprodukuju iste ili slične mitske predstave. Matica srpska 4 . Takođe ću objasniti kako je on shvatao nesvesno. odnosno psihičkog sloja zajedničkog svim narodima i vremenima. suštinsku ljudsku psihu u njenim osnovnim elementima (Glišić i Mihajlović. kao i da već sam način nastajanja izoluje san od ostalih sadržaja svesti. 1977). On navodi da se u skoro svakom snu mogu naći izvesne pojedinosti koje potiču od utisaka. teorija i pojmova o kojima je govorio u svom mnogobrojnim delima. Bajke nude različita značenja i obogaćuju detetovo postojanje na mnogo načina. kao i da snovi vrše primetno dejstvo na svesni društveni život (Jung.švajcarskog psihologa Karla Gustava Junga.

pa su zato te priče pogodan materijal za analizu arhetipskih motiva. 2008). 4 Glišić Sunčica i Mihajlović Dragana (2005) „Vilinske priče . Tu bajke imaju besprimernu vrednost jer mašti deteta nude nove dimenzije koje bi njemu samom bilo nemoguće da otkrije (Betelhajm.simbolika i značenje bajki“ (katalog napisan povodom istoimene izložbe).otvarajući prostore jednog lepšeg sveta kakav jeste moguć (možda samo u snu). Poimanje i sposobnost savladavanja se ne može postići racionalnim poimanjem prirode i sadržine nesvesnog već upoznajući se sa tim kroz fantazije i maštu. Beograd.4 Kako bi savladalo psihološke probleme odrastanja detetu je neophodno da shvati šta se zbiva u njegovom svesnom ja. baš kao i san. U bajkama. 2008). 2005). kao i u snovima. duša priča svoju priču. Rečnik Jungovih pojmova i simbola. likova i simbola kolektivno nesvesnog. lepše lice stvarnosti“ (Glišić i Mihajlović. Jung je smatrao da snovi najčešće imaju kompenzatorsku ulogu u odnosu na svesno stanoviše ega. Još jedna sličnost sa snom je to što sled dramatičnih pustolovina junaka u bajci. 5 Po Jungu bajka je spontan. Jugoslavija 6 Trebješanin Žarko (2008). San i simboli koji se u njima javljaju igraju izuzetno važnu ulogu u procesu individuacije (proces o kome će se govoriti u nastavku rada).6 San San je psihički fenomen. odgovara sledu etapa na putu individuacije. sponatni produkt uspavanog uma. jer bajka i jeste čovekov san o sreći. tako da može da dobije bitku sa onim što se zbiva u nesvesnom. naivan i mišlju nestvoren produkt Duše. nudeći kontrapunkt stavu dominantne ego ličnosti (Hol. san mora da se dovode u vezu sa kontekstom trenutnog života snevača. San nagoveštava snevaču da se nalazi na putu individuacije i usmerava ga na ovom putu (Trebješanin. koji postoji i u nekim snovima (Trebješanin. naizgled besmislen i trivijalan. Beograd. Hesperia-edu 7 Ibid 5 . nesvesnim delovima psihe. 7 Prilikom tumačenja. a zapravo simboličkim jezikom govori o veoma važnim zbivanjima i ozbiljnim promenama u najdubljim. čistije. Univertitetska biblioteka „Svetozar Marković“ 5 Betelhajm Bruno (1979) „Značenje bajki“. 1979). Beograd. Čitav mitrski svet bajke je proizvod nesvesne fantazije.

9 Jung je takođe govorio i o funkcijama snova i prema njegovom shvatanju funkcije su kompenzatorna. Beograd . Reduktivna (može se nazvati i negativno-kompenzatorna) se sreće kod ljudi čiji svesni stav i rezultat prilagođavanja prevazilaze individualne mogućnosti. 8 9 Hol Džejms (1996). nego u svom pravom smislu. Prometej 10 Jung Karl Gustav (1977) „Dinamika nesvesnog“ (Odabrana dela. nesvesno. ti ljudi intimno nisu dorasli svojoj spoljnoj visini pa zato nesvesno igra tu svoju ulogu. Prospektivna funkcija u nesvesnom je nastala anticipacija budućih svesnih delatnosti i njegov simbolični sadržaj je prigodna skica rešenja konflikata.8 Jung govori o dnevnoj strani psihičkog koju predstavlja svest i noćnoj strani koju predstavlja nesvesno psihičko funkcionisanje čiji su specifični izraz snovi. posmatrano kao relativno u odnosu na svest. koji ima za razliku od simbola. čime ih je redukovao na nivo običnog znaka. Esotheria Nastović Ivan (2000) „Psihologija snova i njihovo tumačenje. Novi Sad. Frojd. Iako deluju kao proročki.10 Simboli. arhetipovi Svaka životna situacija je simbolična i svaki simbol predstavlja životnu situaciju. knjiga prva). U osnovi. prospektivna i reduktivna. San je prirodni fenomen i predstavlja nenamernu pojavu i ne zavisi od svesnog dela ličnosti. bilo bi pogrešno nazvati ih tako jer se radi samo o kombinovanju verovatnoća unapred. Kompenzatorna znači da nesvesno. San nastoji da nešto izrazi na najbolji mogući način. On je simbolima u snu dao fiksno značenje. recimo. pa je premalo reći da živimo u svetu simbola. 2000). a nesvesno pruža snažan otpor sveti i deluje na nju korektivno tako da su nam nesvesni sadržaji potrebni radi dopune svesnih sadržaja.1996). pridružuje svesti sve elemente koji su proteklih dana ostali ispod pragovnih vrednosti i to ili zbog potiskivanja ili zbog toga što su bili isuviše slabi da bi doprli do svesti. Novi sad. Novi Sad. 11 Međutim. Matica srpska 11 Nastović Ivan (2000) „Psihologija snova i njihovo tumačenje. već svet simbola živi u nama. Tumačenje snova po Jungu. samo jedno značenje (Nastović. ne pravi razliku između znaka i simbola i smatra da se jedan simbol često u sadržaju sna neće tumačiti simbolički. Prometej 6 .

Jung razlikuje dve vrste nesvesnih procesa: individualno i kolektivno nesvesno. dok simbol pretpostavlja homogenost označitelja i označenog u smislu dinamičnosti organizacije. Univertitetska biblioteka „Svetozar Marković“ 13 Nastović Ivan (2000) „Psihologija snova i njihovo tumačenje. Novi Sad. zavisno od tumačenja. za razliku od Frojda. već on upućuje ka značenju koje je onostrano.simbolika i značenje bajki“ (katalog napisan povodom istoimene izložbe). Beograd. ima drugačije shvatanje o simbolima uopšte. jer je simbol primitivni izraz nesvesnog. „Rečnik simbola“. Ispunjen je afektivnošću i dinamikom. a posebno o simbolima u snu. 2009).arhetipovi (Mitrović i Smederevac. Beograd.13 Za Junga je simbol slika koja može najprimernije označiti nejasno neslućenu prirodu Duha (svesno i nesvesno). a i smatra da se pojam simbola strogo razlikuje od pojma prostog znaka.14 Nesvesno je za Junga sedište nagona i libida.15 12 Glišić Sunčica i Mihajlović Dragana (2005) „Vilinske priče . Prometej 14 Gerbran Alen i Ševalije Žan (2004). nepojmljivo i nejasno naslućeno i koje ni jedna reč ne bi mogla izraziti (Gerban i Ševalije. 2004). 2004). aktivnim i pokretačkim shemama kako bi se pokazalo da stavlja psihu u pokret (Gerban i Ševalije. ne objašnjava.znak se razlikuje od simbola po tome što je proizvoljan i što označitelj i označeno ostaju jedan drugom tuđi. ali i mesto iz kog izbija čovekova stvaralačka moć. 2000). Individualno se sastoji od sadržaja koji su postali nesvesni jer su izgubili svoj intenzitet pa zapali u zaborav. kao i ideja koja odgovara najvišoj slutnji svesti. tako da snovi daju silna zanimljiva obaveštenja onome koji se trudi da shvati njihove simbole (Nastović. Jung kaže da simbol ništa ne skriva. Kolektivno nesvesno formiraju nagoni i njihovi korelati . Stylos Izdavaštvo 15 Mitrović Dušanka i Smederevac Snežana (2009). kao i od potisnutih sadržaja koji zbog svog neznatnog intenziteta nikada nisu ni dospeli u psihu. pa se zato poredi sa osećajnim. On kaže da se nesvesno može izraziti kroz simbole.12 Jung. Novi Sad. Simbol je mnogo više od znaka: on upućuje s one strane značenja. Centar za primenjenu psihologiju 7 . „Ličnost: metodi i modeli“.

Dereta 18 Mitrović Dušanka i Smederevac Snežana (2009). Arhetipske predstave su višestruko promenljive i upućuju na jedan. ali i prikrivanje prave prirode individue (Mitrović i Smederevac. individue. „Ličnost: metodi i modeli“. kao i instinkti. Beograd. Persona predstavlja složen sistem odnosa između individue i zajednice u kojoj živi. Arhetip je nevidljiv i neupadljiv delotvorni faktor u nesvesnom kod čoveka. 2009). odnosno arhetip. Oni predstavljaju urođene forme intuicije koje su neophodne determinante svakog psihičkog procesa. Senka. zbir skrivenih i nepogodnih osobina psihe.ličnost i Sopstvo. Beograd. 17 Najpoznatije arhetipske predstave su Persona. Takođe kaže da su arhetipovi. Kaže i da ona korisno služi čoveku u svakodnevnom životu. Mana . 2001). Beograd. nedovoljno razvijenih funkcija 16 17 Hajd Megi i Mekginis Majkl (2001). 1998). Persona je kompromis između jedinke i društva o tome kako osoba drugima izgleda. oblik koji se odlikuje izvesnim formalnim elementima i principijelnim značenjem koji se može samo približno obuhvatiti. Anima. Arhetipovi imaju značajnu pokretačku i integrativnu ulogu u razvoju ličnosti (Hark. nesvesni modusi razumevanja koji upravljaju samim našim opažanjem. štiteći ga od ranjivog otvaranja sebe drugima. 16 Kod arhetipova bitno je da se pravi razlika između prikrivenog arhetipa po sebi (struktura koja je imanentna ljudskoj psihi) i arhetipske predstave (manifestuje se različitim arhetipskim pojavnim slikama). Animus. 18 Za Junga ona predstavlja odsečak kolektivne psihe i zbog toga ima u sebi moć koja tera ljude u zabludu da su. koji dalje određuje naš način delanja. po sebi neočigledan.Arhetipovi su urođeni. izjednačavajući se sa njom. Jung za početnike. Radi se o vrsti maske čiji je cilj ostavljanje utiska na druge. Hinaki Hark Helmut (1998) „Leksikon osnovnih jungovskih pojmova“. Senka je negativni deo ličnosti. kolektivni jer se odnose na univerzalne i nasleđene sadržaje izvan područja ličnog i pojedinačnog (Hajd i Mekginis. Jung smatra da nagoni određuju naše shvatanje situacije. kompromis između zahteva okoline i unutrašnje strukturalne uslovljenosti jedinke. Centar za primenjenu psihologiju 8 .

Novi sad.19 Uopšteno govoreći. Laguna 21 Mitrović Dušanka i Smederevac Snežana (2009). 20 Anima predstavlja oličenje svih ženskih psiholoških potreba u muškoj psihi. Jasen 9 . Drugim rečima ona je druga strana ega. a on je tu definiše na sledeći način: Individuacija je proces stvaranja i pojedinačivanja pojedinačnog bića. knjiga druga). a pri prilagođavanju svetu ego nevoljno angažuje senku za izvršavanje neprijatnih zadataka. a pri tome sadrži karakteristike ličnosti koje su u suprotnosti sa običajima i moralnim pravilima društva. Jung je Frojdovu ideju ida posvetio sa Senkom (Stajn. u najmanju ruku. javlja suprotna težnja da se ostvari jedinstvo i celina psihe.ličnost je dominanta kolektivno nesvesnog i ovladavanje njome od strane principa Ja označava visok stepen postignute moći vladanja sobom i izvanrednu sposobnost svesti da se koristi u stvaralačke svrhe. „Ličnost: metodi i modeli“. (Jakobi. „Jungova mapa duše“. Senka je nesvesna strana operacije namere.23 To 19 20 Jung Karl Gustav (1977) „O psihologiji nesvesnog“. Beograd. knjiga druga). kvalitet koji je na lošem glasu. 1984). Centar za primenjenu psihologiju 22 Jung Karl Gustav (1977) „O psihologiji nesvesnog“. izdvajanje jedinke iz nečeg opšteg i posmatranje nekoga ili nečega prema njegovoj osobenosti. Individuacija (lat. a taj princip se naziva individuacioni.predgovor u delu: Jakobi Jolanda (2011) „Jungov put individuacije“.21 Mana . U Senci borave svi najveći poznati gresi. Neizbežno je da svaki ego ima senku.i sadržaja individualno nesvesnog i predstavlja inferiorni deo ličnosti koji nije dovoljno diferenciran (Jung.22 Jung smatra da se nasuprot prirodnoj težnji psihe da se cepa u delove. Beograd. Ovaj pojam se kod Junga prvi put pojavljuje u knjizi iz „Psihološki tipovi“ (1920.predgovor Vladete Jerotića). Novi sad. individuum . Matica srpska 23 Jerotić Vladeta . godina). Matica srpska Stajn Marej (2007). 2009). Beograd. proces diferenciranja koji ima za cilj razvitak individualne ličnosti. (Jung. dok je animus oličenje muških psiholoških potreba u ženskoj psihi (Mitrović i Smederevac. 2011 . (Odabrana dela. Individuacija je u Jungovoj analitičkoj psihologiji često upotrebljavan pojam koji označava proces psihičkog sazrevanja čoveka i samoostvarivanja individue. 1984).jedinka) u svom prvobitnom značenju je upojedinjavanje. Senka ima nemoralan kvalitet ili. (Odabrana dela. volje i odbrane ega. 2007).

da se nalazi u samoj našoj unutrašnjosti. Sopstvo bi se moglo okarakterisati i kao vrsta kompenzacije između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta (Mitrović i Smederevac.youtube. Sopstvo se može definisati i kao unutrašnji vodeći činilac koji se razlikuje od svesne ličnosti i koji se može shvatiti samo istraživanjem vlasitih snova (Jung. Sva ta njegova interesovanja su našla mesto u dve knjige koje će postati klasici engleske literature. nalik na one u bajkama. a moglo bi se nazvati izumiteljem. složen. kao i da je to nešto nadlično što je utisnuto u čoveku i nešto što čovek mora da otkrije. 24 25 Jung Karl Gustav (1987). Taj put je dug. igre rečima. kako bi ga razlikovao od Ja koje čini samo delić te celine. Kažu da je bio stidljivi. ali nam u pomoć priskaču arhetipovi i drugi pomoćnici. Ispunjavalo ga je bavljenje matematičkim i logičkim zagonetkama. čije je pravo ime bilo Čarl Latvidž Džonson je bio čovek raznovrsnih interesovanja: bavio se fotografijom.26 Analiza sna u bajci „Alisa u zemlji čuda“ Luis Kerol. ali mogu biti spasonosni. „Čovjek i njegovi simboli“. Beograd. upravljačem i izvorom slike sna. ekscentrični neženja. 1987). u našem jezgru i da nas prevazilazi. Jung je to središte nazvao Sopstvo ili Jastvo i opisao ga kao celovitost psihe.com/watch?v=w2EwR6hvi3s 10 . izmišljanje apsurdno-fantastičnih priča i druženje sa lepim devojčicama (i dan danas se smatra da je bio pedofil). „Ličnost: metodi i modeli“.vladajuće središte iz kog potiče učinak upravljanja čini se da je neka vrsta „nuklearnog atoma“ u psihičkom sistemu. naukom i matematikom koju je predavao na Oksfordu. Centar za primenjenu psihologiju 26 http://www. Mladost Mitrović Dušanka i Smederevac Snežana (2009). Zagreb. medicinom.24 Svrha individue nije ništa drugo nego oslobađanje Sopstva od uticaja Persone. a napisane su njegovoj najdražoj drugarici. 25 Psiholog Žarko Trebješanin je gostujući u emisiji Agape na Studiju B za Sopstvo rekao kako ga je teško objasniti i da je to nešto što je najličnije. koje mi ni ne prepoznajemo kao snage. ali i od sugestivne moći nesvesnog. 2009).

koledža na kome je on predavao. a psiholozi smatraju da je taj proces tipičniji za neke srednje godine. Preko avantura radoznale i nestašne. i sam Jung bi verovatno rekao: može biti.27 Prilikom površnih analiza psiholozi su dolazili do zaključaka da lik Alise u ovoj bajci zapravo predstavlja animu samog Kerola. a on je samo znao da ga lepo sroči. Mada. Luis Kerol je u svojoj priči o Alisi prilično radikalno proterao svako moralisanje i nametnute poruke. 27 Glišić Sunčica i Mihajlović Dragana (2005) „Vilinske priče .devojčici Alisi Lidl. jer se u bajci jednim potpuno logičkim redosledom ređaju simboli koji imaju potpuno nadovezujuća značenja. 2005). pored stvari za koje znamo. sa značenjem koji ima više odgovara nekom zrelijem životnom dobu nego Alisinom. barem zbog toga što je pridavao izuzetno veliki značaj dečijim snovima. ali i trezvene i razborite Alise koja se sukobljava sa iščašenom logikom sveta. koja je bila ćerka njegovog šefa. dekana Krajst Čurča. Mada. jer sa radnjom i simbolima prilično liči na proces individuacije. bavio i proučavanjem i tumačenjem simbola. Beograd. Univertitetska biblioteka „Svetozar Marković“ 11 . mislim da se može doći do zaključka da se Kerol.simbolika i značenje bajki“ (katalog napisan povodom istoimene izložbe). ali ne mora da znači. ako ništa drugo. Kako god bilo. A možemo i pomisliti da je on nekada u svom životu. usnio ovakav ili sličan san i da ga je bukvalno ugurao u mozak ove drage devojčice. kao dečak ili kasnije. ustvari nailazimo na moralne pouke samo kada želi da im se podsmehne. Kerol nas uči kako samo od nas samih zavisi da li ćemo pravila i zakone doživeti kao nešto što sputava naš duh ili kao okvir za pronalaženje novih puteva u kojima će život izrasti u čudesnu igru (Glišić i Mihajlović. čini mi se da ovaj san. Možda je i neka od tih devojčica sa kojima je voleo da provodi vreme njemu ispričala taj san.

Alisa je usnila čudan san koji počinje tako što ona sedeći pored sestre koja čita (njoj dosadnu) knjigu primeti belog zeca u prsluku koji trčeći gleda na sat i viče kako kasni.da li će izaći na drugi kraj Zemlje gde ljudi hodaju na glavi. Individualno nesvesno će se i kasnije pojavljivati u sličnom obliku. Sanjati zaključana vrata označava prepreku i zastoj na putu individuacije. Pošto simbolizuje i mesec. Htela je da uđe. Alisa se pomalo preslišavala geografiju. Bilo joj je i vruće pa je uzela zečevu lepezu da se ohladi. ali je zaboravila da pre nego što će popiti napitak ipak otključa vrata. pa se smanjila. čiji se ključ nalazio na stolu pored. što je takođe učinila da bi odjednom porasla. Ponovo se pojavio beli zec sa lepezom i rukavicama koje su mu nekako ispale pre nego što će proći kroz ta vrata. Nemoćna i nesrećna briznula je u plač. Odjednom je primetila kutijicu sa keksom na kome je pisalo „Pojedi me“. A samim tim što je uletela u tu rupu ona je krenula u područje nepoznatog. radi o individualno nesvesnom. zec u ovom slučaju može Alisi da kaže da je uronila u san i tako probudila nesvesno. njoj interesantnim ali jako malim vratima. a nije ni primetila da je počela da se smanjuje. o nečemu što je ona učila u školi. Plakala je i plakala dok nije napravila ogromno jezero ili čak more suza. Alisa je potrčala za njim i prativši ga uletela je u zečju rupu čiji završetak nikako nije naslućivala. 28 Smanjivala se i na 28 Jung Karl Gustav (1995) „Analiza snova“. što je i učinila. ali bila je isuviše velika da bi prošla kroz ta vrata. mučilo je staro pitanje . Po Jungu odlazak pod zemlju svedoči o nezadovoljstvu koje tera na potragu i na otkrivanje novih horizonata. Eto. Beograd KIZ „Art press“ 12 . bunar našla se u hodniku sa gomilom zaključanih vrata i jednim. A pronaći uska vrata koja vode u vrt znači pronaći pravi put do središta ličnosti. ali je opet bila prevelika da prođe kroz vratašca. do Sopstva. smanjila se. U toku pada. Onda je na stolu ugledala flašicu sa napitkom na kojoj je pisalo „Popij me“. Jung kaže da je tipičani detinjasti motiv san u kojem se postaje vrlo sićušan ili silno velikim. takoreći. Uspela je da otključa vrata. dakle. Na kraju puta kroz taj. Tu se.

pa je kasnije pričao zanimljivu priču iz istorije (isto se može protumačiti kao javljanje individualno nesvesnog). svaki put se pokaje jer ispadne prevelika i za samu sebe. Međutim. tj. to je bilo društvo koje uopšte nije bilo zainteresovano da sluša Alisine priče o njenoj mački. Međutim. ona baš i nije bila zadovoljna tim susretom. Kroz celu bajku nailazimo na momente kada se Alisa nervira kada joj te životinjice govore da uradi nešto. a ova je čak i pušila. U međuvremenu. To bi se verovatno dosta svidelo Frojdu koji je uporno govorio da snovi. svako na svoj način značajni u njenom životu. takođe može da označava nekog ko je blizak Alisi. odnosno da su isključivo kauzalni. Alisa je ponovo porasla. ali je to ne sprečava. Verovatno joj u stvarnom svetu ni na kraj pameti ne bi palo da pojede ili popije nešto samo zato što na tome piše da to uradi. velika ptica. a to kao da joj nije bilo važno. Dodo. jer to prosto nije učtivo. ili možda sestra koja ju je preslišavala to gradivo za školu. su verovatno simboli ljudi koje Alisa poznaje. Prvo je naišla na miša koji se uplašio kada mu je pričala o svojoj maci. predstavljaju samo nesvesno ispunjavanje želja. ali neko ko se lepo izražava i ko je verovatno poprilično načitan i obrazovan. ali čini se kao da ona ima potrebu da poraste kada oseti da je izgubila na značaju. pa onda ponovo pojede ili popije nešto i smanji se. životinje. Uglavnom. sa kojima se druži i koji su. Tako da je moguće da je taj miš ustvari Alisin drug ili drugarica koja voli i poznaje istoriju. Ako 13 . kada hoće da skrene pažnju na sebe čak i da zastraši okolinu. kao druga živa bića u Alisinom snu. Dalje se susrela sa gusenicom koja obično simbolizuje nešto što i nije previše prijatno. Ona se ustvari u snu potpuno oslobodila! Znala je da neke stvari ne bi trebalo da radi. najviše iz straha od mačaka.kraju našla mnoštvo novih prijatelja životinja. I zna da je ružno to što radi. Izgleda kao da je jedino brinula o sebi samoj. ili profesor istorije. Uglavnom iako joj je gusenica ukazala na pečurku koja će joj pomoći i da poraste i da se smanji. posebno dečiji. Životinje u snu čine čovekova delimična poistovećivanja. da njoj bude dobro. a ona kao da je samo o tome znala da govori.

U Diznijevoj adaptaciji bajke je kralj čak i fizički duplo manji od kraljice. Pošto ludak kakav je šeširdžija simbolizuje nekoga ko prkosi. prva i poslednja. martovskim kunićem i puhom koji spava. Alisina majka dominantija u odnosu na oca. Tamo je naletela na tri karte koje farbaju bele ruže. ne bi bilo toliko teško da se zaključi koju funkciju taj neko ima u njenom životu. Ipak. s time što je kralj potpuno sekundarna ličnost u odnosu na kraljicu koja se za sve pita i čija je reč glavna. sem da je moguće naljutiti vreme i da se to ne preporučuje. većina psihologa bi kralja i kraljicu u snu protumačili kao simbole oca i majke. Sa druge strane. Da li je. Na čajanci nije ništa zanimljivo ni čula ni naučila. Dalje odlazi na zanimljivu čajanku sa ludim šeširdžijom. ovaj slučaj bismo mogli protumačiti kao Alisinu identifikaciju sa šeširdžijom i to upravo u smislu prkosa normama uspeha i mišljenja. koji se stalno smeje. rođake. u crveno da se kraljica ne bi naljutila i odrubila im glave.bismo upoznali Alisu i pitali je ko je to u njenom okruženju ko baš i ne voli previše da priča. ili je baš obrnuto pa je san odradio 14 . Alisa uspeva u njemu da nađe prijatelja. U ovom slučaju. Tako da simboliku kralja možemo prebaciti na kraljicu. a pri tom i puši. na kraju ove avanture ugledala je ponovo vrata koja vode u onaj divni vrt i konačno je uspela da uđe. koje su greškom posadili. baš kao i u snu. Čak bi se moglo reći da je on Alisin Animus. Ako izdvojimo ove jedine transparentne osobine mogli bismo reći da se radi o neudatoj tetki. Farbanje belih ruža u crveno bi se takođe moglo objasniti individualnim nesvesnim jer može da ukaže na poznati rat ruža koji se vodio oko prestola između dve dinastije čiji su simboli bili upravo bela i crvena ruža. ali ne odbija da se duri i naređuje. ali uvek prisutne. jer joj je i u realnosti verovatno mačka najbolja drugarica. Tu je i zanimljivi mačor cerekalo. ili čak i o dedi. Uskoro će se pojaviti i karte kralj i kraljica srce. U nastavku naleće na vojvotkinju i njeno dete za koje se ispostavilo da je prase i za njih možemo da kažemo da su neke dalje. problem je u tome što mi ne znamo i ne možemo da saznamo kakvi su u stvarnosti Alisini roditelji. da objašnjava i slično.

ogledala njegovih poriva i ukroćenih ili divljih nagona. jer pre Alisinog buđenja nije doneta presuda. Simbolično glava je moć. Stylos Izdavaštvo i dopunjeni simbolima iz knjige Trebješanin Žarko (2008) „Rečnik Jungovih pojmova i simbola“. a svetlost. Simboli u Alisinom snu 29 ŽIVOTINJE: kao arhetip predstavljaju duboke slojeve nesvesnog i nagona i one su simboli kosmičkih.dodo. Novi Sad.ličnost obratila personi. simbolizuje pobedu duha. Međutim.lori. sa druge strane. Hesperia-edu 15 . a dalje i snagu spasa. a ni rekviziti se u Alisinom slučaju nisu pokazali kao poslušni. orlić 29 Svi simboli su preuzeti iz knjige Gerbran Alen i Ševalije Žan (2004) „Rečnik simbola“. Za kraljicu je karakteristično da joj je svaka druga rečenica: „Odrubite mu/joj glavu!“. s time što nije bilo nikakvih pravila i svako je radio kad i šta je hteo. U bajci se pojavljuju: beli zec. patka. bilo da je on uključen ili ga tek treba uključiti u usklađeno jedinstvo ličnosti. Ubrzo su sve karte i Alisa zaigrali kriket sa štapovima flamingosima i loptama ježevima. jer flamingo i jež simbolizuju svetlost. ptica nalik na papagaja . Svaka odgovara jednom delu nas. Za kraj je ostalo suđenje na kome se sudilo pubu za krađu kolača. Dalje se Alisa druži sa kornjačom i grifonom koji oboje predstavljaju kombinaciju zemaljske i nebeske energije. Beograd. slike njegove složene prirode. velika ptica . a ona u svakom slučaju to hoće samo za sebe. materijalnih i duhovnih principa i snaga.svoju kompenzatornu funkciju. one su njegovi aspekti. koje je ostalo nedorečeno. miš. Ovde je značajno pomenuti momenat kada je vojvotkinja rekla Alisi nešto kao „nikada nemoj da zamišljaš da si takav kako drugima izgledaš“ i to deluje kao da se mana . sve to što se dešava simbolično ukazuje na vrhunac cele priče. Životinje koje se pojavljuju u snovima čine čovekova delimična poistovećivanja.

RUPA: simbol otvora prema nepoznatom. dva sveta. onostranom u odnosu prema konkretnom ili ono što izlazi na skriveno. ključ je najtešnje povezan sa simbolikom vrata. 16 . gajenja životnih i unutrašnjih pojava. Traženje vrata za ulazak u vrt predstavlja slikovit izraz duge psihičke evolucije kojom se dolazi do unutrašnjeg bogatstva. svetlosti i tame. VRATA: mesto prelaza između dva stanja. a noću skakuću i kao mesec se pojavljuju i brzo iščezavaju. KLJUČ: obeležava etape očišćenja i inicijacije i simboliše tajnu koju treba otkriti. nadolazak energije. Za Junga. poduhvat koji je teško preduzeti i predstavlja blesak prosvetljenja i otkrića. onome što izlazi na drugu stranu. A mesec je simbol sna i nesvesnog.ZEC: simbolički se dovodi u vezu sa mesecom. SUZE: Bol i zalaganje za nekoga ili nešto => MORE: simbol dinamike života. između poznatog i nepoznatog. straha pred teškoćama i nestrpljenja da se zadovolji želja. otvaranje vrata predstavlja simbol nade. simbolizuje moć razotkrivanja jer otvara zabranjena tajna vrata iza kojih čeka ono što se treba otkirti. pošto sve dolazi iz mora i sve se u more vraća. TUNEL: simbol teskobe. a u ovom slučaju se može protumačiti kao spasonosna alatka. zagonetku koju treba rešiti. Vrata otvaraju neku misteriju i predstavljaju poziv na putovanje prema nekoj drugoj strani. uznemirenog iščekivanja. razvoja samosvesti i stupanje u novu fazu života. LEPEZA: predstavlja zaklon od pogubnih uticaja. U snu. jer zečevi danju spavaju. VRT: kada se pojavljuje u snovima označava ugodan izraz želje oslobođene od teskobe i predstavlja mesto rasta.

LUDI ŠEŠIRDŽIJA: Ludak simbolizuje onoga ko prkosi svim normama uspeha i mišljenja. preobražaj. životne snage. potpunost. okrutnosti i moći. a Jung u tome vidi njihovu duboku povezanost jer su dve osnovne čovekove karakteristike upotreba govora i vatre. središte života. svetlošći.predstavljaju otvor kroz koji prolaze dah. ogoljenje čina koje teži ogoljenju osobe. Njeno glavno obeležje je umerenost. BELO: povezuje se sa Suncem. a bela je simbol nevinosti. dok je pečurka simbol dugovečnosti. za upravljanjem samim sobom. USTA .Kralj se shvata kao produženje nad-ja. pa simbolizuju stvaralačke moći. KRALJ. KRALJICA . kako bi ublažila krutost morala. duhovne i moralne čistote. lepotu. savršenstvom i nevinošću. aktivnosti. lepotu. mladosti. U mnogim predanjima se usta dovode u vezu sa vatrom. ljubav. kraljevsko dostojanstvo. disciplinovala strasti. Njegov lik u sebi sažima želju za samostalnošću. a oba proizilaze iz njegove psihičke energije. kao i viši stepen svesti i sposobnost sređivanja razumom. reč i hrana. ČAJANKA: ceremonija po svemu liči na ritual zajedništva.GUSENICA i PEČURKA: gusenica je izvorno zločinački genije i predstavlja sliku ružnoće i sklonosti ponižavajućem zlu. nevinost. 17 . CRVENO: u Jungovoj psihologiji je boja psihičke funkcije osećanja i emotivnih odnosa i predstavlja arhetipsku boju vatre. a šešir simbolizuje glavu i misao i predstavlja simbol identifikacije. RUŽA: označava duhovno savršenstvo. Vazduhom. Crvena po Jungu simbolizuje čulnost. ali i agresije. kao ideal koji treba dosegnuti i kada se posmatra kao takav on postaje etička i psihološka vrednost. nadvladala ratnička neprijateljstva i uspostavila mir. radost i simbol sazrevanja. to je verovatno i bila.

MAČKA . što se može objasniti istovremeno umiljatim i podmuklim ponašanjem te životinje. Inače će se pre žena dovesti u vezu sa umiljatošću i podmuklošću mačke. za svešću. ali u ovoj bajci očigledno je. U pričama. JEŽ: predstavlja simbol proždrljivosti i smatra se pronalazačem vatre. Prema zapadnjačkim shvatanjima predstavlja centar emocija. u odnosu na telo koje je objava materije. FLAMINGO: ova životinja u principu označava simbol duše. Glava je simbol objave duha. a za svetlost su psiholozi i psihoanalitičari zapazili da predstavlja uspon praćen euforijom i radost bića koje se uzdiže i harmonizuje u visinama. 18 .mačka. a i naglašeno. GLAVA: opšti simbol snage aktivnog principa koji uključuje nadmoć u upravljanju. naređivanju i prosvetljivanju. Zato mi retko kažemo mačor . da se radi o mačoru što možemo da protumačimo kao bunt prema uobičajenim patrirathalnim shvatanjima i „pravilima“. Kralj je arhetip ljudskog savršenstva i pokreće sve duhovne snage da bi se ostvario. dok se u tradicionalnim civilizacijama radi o centru inteligencije i intuicije. ali često se smatra da uvodi svetlost.simbolika mačke je raznolika i koleba se između dobrih i zlih značenja.za celovitom spoznajom. ali i inače. I jež i flamingo se mogu posmatrati kao simboli svetlosti. cerekanjem (i zove se Mačak Cerekalo) SRCE: simbolizuje centar. A ovaj mačor zaprepašćuje svojim osmehom. nego muškarac. pa je zato u bliskoj vezi sa flamingom koji uvodi svetlost. kada se govori o ovoj životinji polazi se od pretpostavke da je ona ženskog pola .

Alisa je pobedila i 19 . U ovoj bajci je posebno interesantno to što govori o procesu individuacije i to što svaki simbol. tako da nije mogao da napiše bajku kao san koji je posledica nekog psihološkog uzroka koji bi njemu mogao da bude poznat. kraj nevolja. pa kao takva i nije nerealna i nemoguća jer niko od nas ne može ni da pretpostavi. mi ipak ne možemo da znamo šta je po sredi ovde. spas. dakle jezikom simbola. iz prostog razloga što cela bajka ustvari predstavlja san. poboljšanje. vrlo dobro je ovladao simbolima i kao da je tačno znao kada koji treba da upotrebi. a kamoli da odredi gde su granice našeg nesvesnog. Zaključak Na više mesta u ovom radu govori se o više nego očiglednoj sličnosti između bajke i sna. ali kao što je već rečeno. Oba rešenja bi bila potpuno prihvatljiva. oslobađanje. ispravljanje greške i izvlačenje iz neprilika. Luis Kerol se nije bavio psihologijom. KORNJAČA: predstavlja sliku sveta jer joj je oklop okrugao sa gornje strane kao nebeski svod i pljosnat sa donje strane kao zemlja. Između dva dela oklopa kornjača je posrednik između neba i zemlje. Sličnost između bajke i snova je posebna očiglena u ovom slučaju. tako da joj je simbolika slična simbolici grifona.mitološko biće sa telom lava i glavom orla : ako se uporedi simbolika orla sa simbolikom lava može se reći da grifon povezuje zemaljsku snagu lava sa nebeskom energijom orla i tako se uključuje u sveopštu simboliku snaga spasenja.GRIFON . tako i u kooperaciji sa drugim simbolima. Odnosno. SUD: uglavnom simbolizuje pobedu Duha. ili smo pročitali bajku o snu. To je tako prvenstveno iz razloga što bajke i snovi govore istim jezikom. na neki način označava delove uvoda. razrade i zaključka samog tog procesa. da li smo pročitali san u formi bajke. koji je na neki način samo njima i poznat. Na kraju. Na kraju. kako sam za sebe.

da preispita sebe. znamo da je vredelo svake kapi krvi. 20 .ostvarila svoje sopstvo kome svako od nas teži. možda čak i bajku. suze i znoja. kada dobijemo nagradu kojoj težimo. Osvajanje samog sebe je teško i mukotrpno putovanje i predstavlja priču za sebe. potpunu avanturu. ali na kraju. da se stavi u njenu kožu i razmisli šta bi kao dete i kao odrala osoba uradio da je na njenom mestu. A ne bi bilo loše da svako od nas iz ove bajke izvuče pouku za sebe.

Dečiji snovi. Beograd. Novi Sad.simbolika i značenje bajki“ (katalog napisan povodom istoimene izložbe). Jugoslavija * Trebješanin Žarko (2008) „Rečnik Jungovih pojmova i simbola“. Matica srpska. Stylos Izdavaštvo * Mitrović Dušanka i Smederevac Snežana (2009) „Ličnost: metodi i modeli“. korišćeno poglavlje: Opšta gledišta psihologije snova * Betelhajm Bruno (1979) „Značenje bajki“. Dereta „Vilinske priče . Hesperia-edu * Hol Džejms (1996) „Tumačenje snova po Jungu“. Beograd . korišćena poglavlja: Funkcije i značaj snova. Prometej. knjiga prva).Literatura: * Nastović Ivan (2000) „Psihologija snova i njihovo tumačenje. Hinaki * Hark Helmut (1998) „Leksikon osnovnih jungovskih pojmova“. Novi sad. Snovi i književnost * Glišić Sunčica i Mihajlović Dragana (2005) Univertitetska biblioteka „Svetozar Marković“ * Jung Karl Gustav (1977) „Dinamika nesvesnog“. Beograd. Centar za primenjenu psihologiju * Hajd Megi i Mekginis Majkl (2001) „Jung za početnike“. Beograd. Beograd. (Odabrana dela. Snovi u svetlu kolektivno nesvesnog. Beograd. 21 . Simboli sna i njihovo tumačenje. Esotheria * Gerbran Alen i Ševalije Žan (2004) „Rečnik simbola“. Novi Sad. Beograd.

Jasen * Jung Karl Gustav (1987) „Čovjek i njegovi simboli“.com/watch?v=w2EwR6hvi3s Dodatna literatura: * Jung Karl Gustav (2011) „San i tumačenje snova“. Beograd. Beograd. Psihopolos institut * Jung Karl Gustav (2006) „Arhetipovi i razvoj ličnosti“. Zagreb.* Jung Karl Gustav (1977) „O psihologiji nesvesnog“.predgovor u delu: Jakobi Jolanda (2011) „Jungov put individuacije“. Beograd KIZ „Art press“ Web literatura: * Emisija Agape na Studiju B: http://www. Laguna * Jerotić Vladeta . Panpublik 22 . Beograd.youtube. Beograd. Novi sad. knjiga druga). Matica srpska: korišćeno poglavlje: Individuacija * Stajn Marej (2007) „Jungova mapa duše“. Novi Sad. (Odabrana dela. Mladost * Jung Karl Gustav (1995) „Analiza snova“. Prosveta * Jung Karl Gustav (1993) „Duh bajke“.