You are on page 1of 4

RADIONICA

okrugli sto
USPEH I NEUSPEH RADNICKIH BORBI
V V

KONFERENCIJA O RADNIKIM BORBAMA U SRBIJI U PERIODU TRANZICIJE


MESTO ODRAVANJA: Mala sala u KULTURNOM CENTRU - ZR VREME ODRAVANJA: 1. Septembar 2012. godine od 10:00h do 18:00h MODERATORI RADIONICE: Prof. Slavko Goli i Branislav Marku Koordinator UG Ravnopravnost Uesnici tribine: Zoran Goevi - Srbolek Vladimir Novakovi - Trudbenik gradnja Zoran Mihajlovi - Zastava automobili Dragomir Eremi - invoz Branko Trifunovi - Venac AD Aranelovac Slobodan Gaji - Zastava Elektro - Raa Radivoj Adamov - ZIP Zrenjanin Violeta orevi - Zastava PES Surdulica Ljubica Stjepanovi Muhi - IP Prosveta Ivan Zlati - Savet za borbu protiv korupcije Slavia Makijevi - Banat Banatski Karlovci Zdravko Deuri - Jugoremedija AD

RADIONICA

okrugli sto
USPEH I NEUSPEH RADNICKIH BORBI
v v

Nestati ili opstati


okom dvadeset godine tranzicije, radnici su grevito vodili bitku za odbranu svojih radnih mesta ali i akcija. esto, nisu uspeli u toj borbi, ak su ostajali bez posla i svog vlasnitva. Oni su branei svoje pravo na rad, branili i javni interes. Drava u kojoj ima toliko mogunosti za korupcijom, nisu imali uslove za povezivanjem i udruivanjem. Zato? - Agencija za privatizaciju je dravna institucija koja kontrolie i sprovodi taj proces, to je redak sluaj u drugim zemljama. Srbija je jedina drava u Evropi gde lokalna

samouprava nema svoju svojinu. Prema istraivanju, iji su rezultati predstavljeni na ovogodinjem Svetskom ekonomskom forumu, od 142 zemlje u svetu, Srbija se nalazi na 140 mestu po zatiti interesa malih akcionara. Poraavajui rezultati ovakve obespravljenosti privatnih vlasnika vidljive su irom Srbije. - Apeli malih akcionara za zatitu svoje imovine su tokom proteklih deset godina nailazili na ignorisanje, na batinanje i krivine prijave za klevete. Ono to sada posebno treba da nas zabrine jeste injenica da vlast u Srbiji oigledno ignorie zahteve i preporuke Evrospke unije na isti nain kao to je godinama ignorisala opravdane zahteve radnika i malih akcionara.

- Zamisao je da Okrugli sto funkcionie po principu radionice, na kojem bi se okupili lideri radnikih borbi iz sledeih preduzea: Trudbenik Beograd, Srbolek Beograd, Zastava Eelektro Raa Kragujevaka, Banat Banatski Karlovac, Venac Araelovac, Prosveta Beograd, PES Zastava iz Surdulice, Zastava Automobili iz Kragujevca i zrenjaninske fabrike Jugoremedija, INVOZ i ZIP. Razgovoru bi se prikljuili i predstavnici iz Saveta za borbu protiv korupcije. - Stenogrami razgovora e biti objavljeni u publikaciji koju e podrati Rosa Luxemburg Fondacija u projektu UG Ravnopravnosti za 2013. godinu. Medijski bi ovaj dogaaj ispratio i list Republika.

PLAN SATNICE ZA ODRAVANJE RADIONICE USPEH I NEUSPEH RADNIKIH BORBI 1. SEPTEMBAR , ZRENJANIN. Petak 31.08.2012. 18-20h Okupljanje uesnika u Graanskoj itaonici - ul.: Manastirska br.7 Subota 01.09.2012. 09:30h Skup uesnika Okruglog stola u Kulturnom centru - Zrenjanin - mala sala 10:00h Uvodno izlaganje i kratak istorijat o borbi uesnika Okruglog stola. 11:30h Kafa, i izjava medijima 12:00h Interpretacija problema i uzroci zapoinjanja trajka i protesta uesnika Okruglog stola. 13:30h 15:00h Ruak u restoranu Etno kuerak 15:00h Konkretni uspesi i neuspesi radnikih borbi u kojima su uestvovali uesnici Okruglog stola. 16:30h Kafa 17:00h Lina stradanja 18:00h Pauza 18:15h 19:00h Predlozi i zakljuci oko strategije radniko-akcionarskog umreavanja i daljeg delovanja. 20:00h Zajednika veera u restoranu Krug M Nedelja 02.09.2012. 10:00h - 12:00h ispraaj uesnika

Nae su nebo vezali icom


Zoran Bulatovi Tekstilni kombinat kome da verujem...). Tad sam se stvarno
Raka, Novi Pazar, nekadanji predsednik tekstilnih radnika Sjenice, Tutina i Novog Pazara a danas azilant u jednoj od zemalja EU (odgovor na poziv za uee u okruglom stolu) zabrinuo i odluio sam da napustim zemlju, ak mi je i otac rekao molim te idi ne ekaj da se desi neko zlo. Svi su u Pazaru znali za moju situaciju, policija, nvo, zatitnik graana, svi su okretali glavu a politiari su nastavili hajku na mene i moju porodicu, nisam imao kome da se obratim vie a i iskreno vie nikom ne verujem. Informacije cure na sve strane i izvru se injenice, sve se vrti u krug, kupuje se vreme, to oni rade... Nisam se nikom javio samo sam otiao glavu da spasavam... Nije lako porodica, deca su mi dole ostala, i dalje nemilice pljuju po meni, hajka i dalje traje, pravi psiholoki rat protiv mene. ta e ovde biti ne znam, jo ekam odgovor, sve papire sam dao kao dokazni materijal...Neka mi je Bog na pomoi... Eto tako ti sad ivi ,,radniki lider,,. Drago mi je da se i dalje bori i istrajava u svemu, jer sigurno nije lako, ja to najbolje znam... elim ti i dalje puno uspeha i da na kraju sve bude u vau korist, jer e se sa tim alama iz Srbije teko izai na kraj, PUNO SREE! Veliki pozdrav od tvog druga Zorana

- Dragi moj prijatelju, drago mi je sto si se javio ali kod mene je situacija komplikovana i stoji ovako: Ja sam sa Duicom i mlaim sinom ve osmi mesec u inostrastvu, traim azil jer svata mi se izdogaalo zna i sam za ovih zadnjih pet godina. Ali prole godine je dostiglo vrhunac kad su poeli otvoreno da mi prete, porukama i pozivima u gluvo doba noi, da e mi napasti porodicu i da me nee biti uskoro a kulminiralo je kad su mi nepoznati ljudi pratili sina ceo septembar, svaki dan kad je iao u kolu, i dete se povlailo sve vise u sebe ( inae 2008. su pokuali da mi ga kidnapuju, prijavio sam policiji, dali izjavu sa svedokom da bi mi u avgustu 2011. na moje pitanje sta je sa sluajem odgovorili da ne postoji dosije sa tim mojim sluajem...i kome ja da se obratim vie i

Zdravko Deuri Jugoremedija AD-

Zrenjanin, nekadanji lider radniko - akcionarske borbe u Srbiji, 1. avgusta 2012. godine, protivpravno pritvoren u zrenjaninski istrani zatvor. Pozdravljam vas, i molim da kao i do sada, budite jedinstveni, za pravinu stvar za koju se borimo deset godina. Ja sam dobro, verujte advokatima, bore se i ine sve to je u njihovoj moi. Zdravko Deuri

RADIONICA

okrugli sto
USPEH I NEUSPEH RADNICKIH BORBI
v v

Zoran Mihajlovi

predsednik sindikalne organizacije Zastava automobili iz Kragujevca Od 2001. godine, nalazim se na elu sindikalne organizacije Zastava automobili i od samog poetka suoavam se sa brojnim problemima koje ova firma ima. Sve do kraja 2011. godine, uspevam da odrim firmu u ivotu. Radnici redovno primaju platu, regres i nagrade za minuli rad, to za firmu koja ivi iskljuivo od subvencija nije nimalo lako. Iako su mnogi govorili i zagovarali tezu da je fabrika nerentabilna i da je treba zatvoriti, uspevamo da doemo do stratekog partnera

(FIAT-a) i do privatizacije. Cena koju smo platili je ipak visoka i od 3500 radnika njih oko 1 000 nalazi posao u Fijatu, oko 1700 uzima socijalni program (2-5 godina do penzije), a njih 800 uzima otpremninu od 300 po godini staa, prelazi na biro gde nastavlja da prima 22000 dinara narednih 25 meseci (sa plaenim doprinosima). Od 2008. godine, pored funkcije predsednika sindikata u Zastavi, postajem i potpredsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije, a od maja 2011. godine, postavljen sam za potpredsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije gde se i danas nalazim.

Dragomir Eremi

lan Upravnog odbora invoz AD na predlog radnika-akcionara Roen 1952. godine u Zrenjaninu, napunio trideset godina radnog staa u zrenjaninskoj fabrici inskih vozila. Pre privatizacije je bio predsednik Upravnog odbora invoza. Privatizaciju i prvi trajk u fabrici 2006. godine, doekuje na radnom mestu direktora komercijalnog sektora. U trajku ne uestvuje zvanino jer je lan rukovodstva fabrike, meutim podrava svoje dugogodinje kolege i saradnike te prilikom konstituisanja Upravnog odbora nakon privatizacije, radnici-akcionari su ga izabrali da njihove interese zastupa u novo formiranom Upravnom odboru. Nakon ikaniranja i pretnji, biva smenjen od strane novog gazde pod izgovorom da je dolo do promene nekakvih zakona u koje nije bio upoznat od pravne slube svoje fabrike i od tog trenutka, akcionari invoza vie nisu imali uvida i kontrolu nad poslovanjem fabrike. invoz odlazi u steaj 15. novembra 2007. godine a Dragomir ostaje bez svog radnog mesta kao i 800 radnika koji su trajkovali.

Slavia Makijevi voa trajka u

mesnom kombinatu Banat iz Banatskih Karlovaca Roen 1955. godine u Beloj Crkvi, ivi i koluje se u Banatskim Karlovcima gde se i zapoljava 1976. godine u mesnom kombinatu Banat kao mesar. Uesnik je prvih trajkova u Banatu (2009), kada sa grupom od 22 radnika dobijaju otkaz ali nakon 15 dana, sudskom odlukom su vraeni na svoja radna mesta. Ve nakon tih dogaaja poinje da sprema kolege, radnike za trajk protiv loe privatizacije, te postaje voa trajka 2011. godine. I pored zdrastvenih problema, u trajku ostaje do kraja, kada i lokalna samouprava postaje garant sporazuma sa gazdom ali do danas to nije ispunjeno.

Radivoj Adamov organizator raznih

protesta i radnika zrenjaninske industije piva Roen 1956. godine u Zrenjaninu, gde je zavrio Hemijsko tehnoloku kolu, a 2000. godine, zapoljava se u ZIP-u. Privatizacija u ovoj fabrici se sprovodi 2003. godine, kada i poinje propast ZIP-a. Viegodinja agonija zavrila se steajem, a njegova firma se 2010. godine, brie iz Privrednog registra i time prestaje radni odnos. Organizator je raznih protesta protiv nezakonitog uruavanje najstarije zrenjaninske fabrike, a 2010. godine, zajedno sa dvoje svojih kolega spreava iznoenje maina iz zrenjaninske pivare. Njihov nesavesni gazda je zavrio u zatvoru ali pivara nikad vie nije proradila.

Violeta orevi lan trajkakog


odbora Zastava PES iz Surdulice Roena 14. Juna 1971. godine. Zaposlena u Zastava PES, sada RS Partners PES Surdulica od 26.12.1989. godine, Od tada pa sve do poetka trajka 2010. godine, radila na poslovima za uravnoteenje, to jest balansiranje rotora za mikro elektromotore jednosmerne struje. Udata, majka dvoje dece i lan je Sidikata GSM Nezavisnost.

Branko Trifunovi bivi direktor i

zastupnik malih akcionara Venac AD iz Aranelovca Roen 1955. godine, u selu Gornja Trenjevica kod Aranelovca, Tehniku kolu zavrio u Kragujevcu, a Viu mainsku u Zemunu . Radi u Venac AD od 1977. godine, a postavljen na mesto direktora nakon dva meseca od poetka trajka i to u septembru 2004. godine. trajk zaposlenih trajao 14 meseci, a izbio zbog nezadovoljstva zaposlenih nakon prve privatizacije zbog neispunjenja ugovornih obaveza vezano za socijalni program radnika od strane kupaca fizikih lica. Nakon raskida kupoprodajnog ugovora obavlja i funkciju zastupnika kapitala ispred A.F. Nakon druge privatizacije poinju pritisci i ikaniranje, a i smenjen je sa mesta direktora. Posle niz pritisaka bez ikakve nadoknade naputa firmu Venac AD i otvara privatnu firmu gde i danas radi.

Zoran Goevi

predsednik Samostalnog sindikata Srbolek AD Beograd Roen 1957. godine, sav svoj radni sta (30 godine) ostvario u Srboleku. Privatizacija u Srboleku poinje krajem 2005. godine, a 2006. godine postaje predsednik Samostalnog sindikata Srboleka. Prvi trajk poinje marta meseca 2009. godine, i tog trenutka je u Srboleku zaposleno blizu etiristotine radnika. Zahtevi radnika su bili da se isplate zaostale plate, da se vrati dug Srboleku koji je Jovica Stefanovi - Nini napravio, da se aktivira prodaja kao i da se vrati stotridesetetvoro ljudi koji su bili nezakonito poslati na prinudni odmor dui od etrdeset i pet radnih dana. Srbolek odlazi u steaj maja meseca 2011. godine, i tada je u radnom odnosu bilo svega 145 radnika, a malih akcionara koji su ostali bez svojih akcija je bilo oko eststotina. Zoran danas ima status nezaposlenog lica.

Ljubica Stjepanovi Muhi voa

trajka i predsednik udruenja malih akcionara IP Prosveta - Beograd Roena je 1960. godine, svih 27 godina staa provela je u kolektivu. IP Prosveta je privatizovana juna 2009.godine, sa 72 zaposlena. Kupoprodajni ugovor je raskinut septembra 2010. zahvaljujui trajku koji je vodila 252 dana, a koji je imao za zahtev da se raskine ugovor zbog nepotovanja socijalnog programa, neuplaene rate i raspolaganje imovinom od strane kupca protivpravno. Od 2006. predsednik je SSSS u svojoj organizaciji, ali treba rei da je trajk izveden u saradnji sa sindikatom Nezavisnost. Od osnivanja 2009. godine, predsednik je Udruenja akcionara IP Prosveta.

RADIONICA

okrugli sto
USPEH I NEUSPEH RADNICKIH BORBI
v v

lan trajkakog odbora Trudbenik gradnje Beograd Roen 1965. godine, u Skoplju. Trenutno bez posla. GP Trudbenik gradnja doo je privatizovana 25.03.2008. godine, od strane Dragana Kopalia . trajk je poeo 24. avgusta 2009. godine, i do danas nije potpisan nijedan sporazum o prekidu kako trajka tako ni protesta, i pored odluke Vlade Republike Srbije od 08. jula 2010. godine, da bivim zaposlenima (ljudi dobili otkaze Ugovora o radu od strane GP Trudbenik gradpovratku u fabriku akcionari su ga izabrali za direktora Jugoremedije AD

Vladimir Novakovi

nje doo) nalae KMG Trudbeniku da isplati 300 po godini staa kako bi smanjili tenzije i spreili dalje proteste ispred institucija Republike Srbije . U meuvremenu smo kao trajkaki odbor podneli i Krivinu prijavu protiv Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (Ministra Neboje iria ), Agencije za privatizaciju, Statutarnih zastupnika u preduzeima MONTERRA doo i PD Trudbenik gradnja doo, a u vezi Nesavesnog poslovanja u privredi i namernog izazivanja steaja . Nastavljamo borbu u razotkrivanju upletenih u pljaki i gaenju radnih mesta.

Zdravko Deuri voa trajka, a po suda, svi radnici se vraaju u fabriku. Na


Roen 1963. godine u Zrenjaninu, gde je i zavrio srednju mainsku kolu, odsek mainskog tehniara. Zaposlen je u zrenjaninskoj fabrici lekova Jugoremedija AD, preko 25 godina. Jugoremedija je privatizovana 2002. godine, od strane Jovice Stefanovia - Ninija koji je na tenderskoj prodaji otkupio 42% dravnog kapitala ove fabrike. Deuri je od samog poetka bi na elu grupe radnika-akcionara i preko etiri godine vodio njihovu borbu za dokazivanje nezakonite privatizacije. Tokom te borbe mnogi radnici su dobijali otkaze, bili hapeni i izbacivani iz fabrike od strane policije i privatnog obezbeenja. Marta 2007. godine, raskidom ugovora od strane

skuptini akcionara, imenuje se radnikoakcionarsko rukovodstvo koje Deuria postavlja na mesto direktora. Dok je bio na elu fabrike, vraeni su svi zaostali dugovi od predhodnog rukovodstva i investirano je u sanaciju proizvodnih pogona vie od 13 miliona evra. Jugoremedija je stekla domai GMP sertifikat koji joj je omuguio dalju proizvodnju i obavljanje osnovne delatnosti fabrike. Drava se nepartnerski ophodi prema 42% svog kapitala u Jugoremediji, te delovi izvrne vlasti uporno pokuavaju da sputaju radniko-akcionasku upravu u fabrici ne elei da odobre kredite za pokretanje proizvodnje, niti da koriguju cene lekova pa se Jugoremedija primorava da posluje sa gubitkom. Deuri se pokazao kao opasna pretnja vlasi inicijativa (Unija radnika i akcionara Srbije, Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, Pokret Ravnopravnost) i u organizovanju podrke trajkaima Jugoremedije, invoza, Zastave elektro, Trudbenik gradnje, Prosvete, Srboleka i drugih. Tekstove o borbama radnika i malih akcionara u tranziciji objavio u zbornicima Deindustrijalizacija i radniki otpor (Pokret za slobodu, Beograd 2011.), Radno mesto pod suncem Radnike borbe u Srbiji (Slubeni glasnik i Res publica, Beograd 2011.), Izgubljeno u tranziciji (Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Beograd 2011.) i dru-

voa trajka Zastava Elektro - Raa Roen 1961. godine u Rai, gde zavrava srednju kolu. Prvo zaposlenje nalazi 1980. godine, u Kragujevakoj Vojnoj fabrici, a 1987. godine, prelazi u Zastavu Elektro u Rai, gde radi na odravanju kao bravar. Fabrika je privatizovana 2006. godine, prodajom 77% kapitala. Bio je na elu viemesenog trajka 2009. godine, kada je u septembru fabrika vraena dravi koja je ponovo fabiku privatizovala stranom investitoru. I pored toga to danas fabrika radi i iri pogone, za njega nije bilo mesta u novoj privatizaciji. Danas je nezaposlen i bavi se poljoprivredom. tima jer je u vreme recesije uspeo da odri stabilnost firme i time pokazao da je mogue normalno poslovati. Drava uz pomo policije pokree organizovanu hajku protiv njega i rukovodstva fabrike u nadi da e 29.06.2012. godine, na redovnoj skuptini akcionara uspeti da ga uklone sa mesta direktora. Meutim, 2.500 akcionara ipak veruje njegovoj borbi i on ostaje na elu fabrike. Dvadesetosmog jula 2012. godine, upaljen mu je slubeni auto a ve 01. avgusta bez zakonskih osnova policija ga hapsi za zloupotrebu slubenog poloaja. Danas se nalazi u zrenjaninskom istranom zatvoru da ne bi uticao na svedoke, gde oekuje 04./05. septembar 2012. godine, sasluanje. gim. ivi i radi u Beogradu. Autor filmova o radnikim borbama Ugovor na tetu treeg (2005.) i Od -18 do +30 (2011.). Poziv za uee na Okruglom stolu Uspeh i neuspeh radnikih borbi upueni su jo i: - Abelu Miklou - Keramika - Kanjia - Jonu Popovu - Vraki vinogradi AD - Dragani Mitrovi - Ravanica AD Zbog obaveza, iz opravdanih razloga nisu bili u mogunosti da se odazovu ovom dogaaju.

Slobodan Gaji

Ivan Zlati

sekretar u Savetu za borbu protiv korupcije Roen u aku 1975. godine. Studirao filozofiju na Beogradskom univerzitetu. Od 1999. godine novinar i lan redakcije asopisa Republika iz Beograda. Sekretar Saveta za borbu protiv korupcije od 2003. godine. Od 2007. do 2009. godine novinar i lan urednitva balkanskog izdanja Z magazina. Kao novinar, publicista i autor dokumentarnih filmova prati aktivnosti radnika i malih akcionara u tranziciji. Kao aktivista uestvovao u radu vie organizacija za koordinaciju radnikih protesta

Informator je tampan u svrhu odravanja radionice - Okruglog stola, pod nazivom: Uspeh i Neuspeh Radnikih Borbi. Projekat je podran od stane Rosa Luxemburg Stiftung, u realizaciji Udruenja Ravnopravnost - Zrenjanin. Kontakt: +381(0)60.624.55.76; office@ravnopravnost.org; www.ravnopravnost.org; ul.: Milana Stanivukovia br.35/3; 23000 Zrenjanin; Srbija