You are on page 1of 9

Ishrana i njene posledice na formiranje masnih naslaga

Lazar Radenkovi c April, 2010.


Abstract Opte prihvaeno stanovite u drutvu i nauci je da je uzrok gojaznosti s c s s pozitivni kalorijski balans, tj. da razlika izmedju energije unete putem hrane i potroene energije uzrokuje taloenje masti. Autori koji zastupaju s z ovo stanovite se esto pozivaju na Prvi zakon termodinamike i kao reenje s c s problema predlau dijete i vebanje. U ovom tekstu se analizira pomenuta z z hipoteza, predstavljaju problemi na koje hipoteza ne moe da d odgovor z a i predlae alternativna hipoteza. z

Sadraj z
1 Uvod 1.1 Denisanje pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2 Nauni metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c 1.3 Epidemija gojaznosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Prva hipoteza 2.1 Denicija . . . . . . . . . . . . . . . 2.2 Testiranje hipoteze . . . . . . . . . . 2.2.1 Antropoloka analiza . . . . . s 2.2.2 Klinika ispitivanja . . . . . . c 2.2.3 Eksperimenti na ivotinjama z 2.3 Prvi zakon termodinamike . . . . . . 2.3.1 Dalja diskusija . . . . . . . . 2 2 2 2 3 3 3 3 4 5 5 6 7 7 7 8 8 9

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

. . . . . . .

3 Druga hipoteza 3.1 Denicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2 Dalja diskusija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3 Testiranje hipoteze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Zakljuak c 4.1 Preporuena literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c

1
1.1

Uvod
Denisanje pojmova

Pre poetka glavne rasprave smatram da je veoma poeljno tano denisati c z c termine koji e biti korieni kako bi se izbegla bilo kakva zabuna. c sc Dijeta podrazumeva izmenjen nain ishrane u cilju postizanja eljene telesne c z mase. U engleskom jeziku se terminom diet oznava nain ishrane uopte, a c s dok se za ono to mi nazivamo dijeta koriste blie odrednice (npr. calorie s z restricted diet) Hormon je hemikalija oslobodjena od strane elije u jednom delu tela koja c alje poruku koja utie na eliju u drugom delu tela s c c Kalorija je jedinica za enrgiju koja je ekvivalentna 4.184 J. U popularnoj tampi i na etiketama na hrani se pod cal podrazumeva, zapravo, 1 kcal. s Nekad se uvodi i oznaka 1 Cal = 1000 cal

1.2

Nauni metod c

Pri prouavanju hipoteza i donoenju zakljuaka, u ovom radu, pratiemo princ s c c cipe tzv. naunog metoda. Vrlo esto, on je dat u vidu preglednog algoritma: c c 1. Denisanje problema 2. Posmatranje - prikupljanje informacije i resursa 3. Izricanje hipoteze 4. Testiranje hipoteze - izvodjenje eksperimenta i prikupljanje podataka 5. Analiziranje podataka i donoenje zakljuaka; prihvatanje ili odbacivanje s c hipoteze 6. Objavljivanje rezultata 7. Ponovno testiranje - najee od strane drugih naunika c sc c

1.3

Epidemija gojaznosti

Primeeno je da je sedamdesetih godina XX veka poeo da raste broj gojaznih c c osoba, bez oiglednog razloga. Procentualno gledano, taj rast bio je identian c c u svim starosnim grupama, socijalnim staleima i nezavisan od obrazovanja z stanovnitva. Takodje, on nikako nije mogao biti genetski uzrokovan jer se s genetski materijal ljudske vrste nije mogao tako naglo promeniti. Dakle, mora biti da se neto u okolini promenilo, u navikama ljudi i njihovom pristupu ishrani. s Gojaznost je vrlo nepoeljna pojava jer su sa njom povezane i mnoge bolesti z modernog drutva1 : dijabetes, log, hipertenzija, astma, rak itd. Pokuaji da s s s se ovaj trend objasni i sprei, zarad zdravlja celog drutva, doveli su nauku o c s ishrani u iu interesovanja. Upravo smo izrekli problem (gojaznost) i prikupili zz neke podatke o njoj. Vreme je da formiramo hipotezu.
1 Naglasimo da ovde ne impliciramo uzrono-posledinu vezu, tj. ne tvrdimo, u ovom c c trenutku, da su ove bolesti uzrokovane gojaznou sc

2
2.1

Prva hipoteza
Denicija

U ovom trenutku, veina lekara i nutricionista kao primer pravilne ishrane prec poruuje uvenu Piramidu ishrane, u kojoj osnovnu ulogu imaju itarice i iji c c z c se unos preporuuje u najveoj meri, dok se unos masti (naroito zasienih) c c c c nikako ne savetuje. Takodje, njihov stav o tome kako se gojimo nije se menjao zadnjih pedesetak godina i glasi: Prekomerna teina je rezultat kalorijske neravnotee (premalo utroz z enih kalorija za unetu koliinu kalorija) i posredno zavisi od genetike s c i zdravlja.2 (US Surgeon General, 2008) Gojaznost nastaje kada osoba unese vie kalorija putem hrane nego s to ih sagori. s (National Institutes of Health, 2008) Epidemija gojaznosti, u ovom kontekstu, obajnjena je optim razvojem s s drutva i injenicom da ljudi vie nisu morali da love da bi doli do hrane, s c s s a da im je razvoj tehnologije omoguio da budu manje ziki aktivni. Dakle, c c do hrane je bilo lake doi, bila je jeftinija, a u isto vreme automobili, liftovi, s c kompjuteri, televizija i sl. omoguili su stanovnitvu da bude ziki neaktivno. c s c Izobilje hrane i poboljani uslovi ivota razlog su gojaznosti3 . s z

2.2
2.2.1

Testiranje hipoteze
Antropoloka analiza s

Posmatrajmo sada razliite grupe ljudi i njihov nain ishrane, procenat gojaznih c c ljudi, opte zdravlje stanovnitva u odnosu na standard ivota i to pre toksinog s s z c okruenja z Pripadnici indijanskog plemena Pima do 1846. godine iveli su u blagostanju z i bili odlinog zdravlja. Hrane je bilo toliko da su im i ostave i magacini bili puni. c U to vreme dolazi do velike migracije Anglo-Saksonskog, belog, stanovnitva s preko teritorije Pima Indijanaca zbog zlatne groznice. Pima pleme pomagalo je ljudima koji su tu prolazili dajui im hranu i titei ih od Apaa. Ubrzo, uticaj c s c c belog oveka poinje da se primeuje. Glavni izvor hrane - bufalo, je gotovo c c c istrebljen, reke su pregradjene i njihovi tokovi promenjeni i Pima Indijanci ve c od 1900. godine ive u rezervatu od vladine pomoi. Dakle, godine prosperita z c zamenjene su godinama gladi, a procenat gojaznih ljudi naglo poinje da raste. c Do 1954. godine 50% dece je gojazno do svoje jedanaeste godine. U South Dakota Crow Creek rezervatu, od 1928. godine, pleme Sioux ivi u z stranoj bedi: 4-8 ljudi ivi u jednoj prostoriji, 40% dece je bez toalete, vodu s z za pie uzimaju iz reke. U takvoj sredini, 25% mukaraca, 40% ena i 10% dece c s z je gojazno, dok je 25% mukaraca, 20% ena i 25% dece neuhranjeno. s z
korienog materijala originalno je bila na engleskom jeziku i autor se trudio da sc prevodi budu to sliniji originalu. Imena pojedinaca i instistucija koje su citirane ostavljene s c su u originalu radi lakeg snalaenja. s z 3 Neki naunici nazivaju ovo toksinim okruenjem i navode gojaznost kao neminovnu c c z posledicu urbanizacije.
2 Veina c

Jo puno primera je u konradikciji sa pomenutom pretpostavkom da je izos bilje odgovorno za poveanu gojaznost populacije. Plemena u Africi, populacije c na ostrvima Pacika i sl. ive, po modernim standardima, u velikoj bedi i ziki z c su aktivni, a opet, gojazni. Taj problem je i dalje aktuelan, i u godini 2005. imamo svedoenja poput: c Pre nekoliko godina posetio sam deju klinniku u siromanom delu c s Sao Paola. Cekaonica je bila puna majki sa mravom, zakrljalom s z decom, koja pokazuju tipine znake neuhranjenosti. Njihov izgled, c naalost, ne bi iznenadio one koji poseuju siromane urbane teriz c s torije zemalja u razvoju. Ono to jeste iznenadjujue je da je veina s c c majki neuhranjene dece bila gojazna. (Benjamin Caballero, director of Center for Human Nutrition) Pratei nau hipotezu o uzroku gojaznosti zakljuujemo da su se majke prec s c jedale i jele hranu koje bi mogle dati svojoj neuhranjenoj deci. Takav zakljuak c je apsurdan, uzimajui u obzir naa znanja o materinstvu, i mora se odbaciti, a c s reenje potraiti negde drugde. s z 2.2.2 Klinika ispitivanja c

U naoj hipotezi rekli smo da prejedanje izaziva gojaznost. Pratei ovaj nain s c c razmiljanja, zakljuujemo da e je gladovanje izleiti i dijete koje ukljuuju s c c c c gladovanje (semi-starvation diets) veoma su rairene u drutvu4 . s s Terapije dijetama ostaju kamen temeljac leenja [gojaznosti] i smac njenje unosa energije nastavlja da bude osnova uspenog progarama s za gubljenje telesne teine. z (The Handbook of obesity, 1998) U istom tekstu, pak, pominje se sledea reenica: c c Poznato je da su rezultati terapija dijetom neplodni i kratkotrajni. Takodje, Gubitak teine postignut u klinikim ispitivanjima je toliko mali da z c se moe smatrati zanemarljivim. z (Cochrane Collaboration, 2002) Pretpostavka da se moe smrati prostim poveanjem potronje energije z s c s vebanjem takodje nije validna: z Razumno je pretpostaviti da e osobe sa relativno visokom dnevnom c potronjom energije biti manje sklone gojenju u odnosu na one sa s manjom potronjom energije. Za sada podaci koji bi podrali ovu s z hipotezu nisu naroito ubedljivi. c (Physical Activity Guidelines; American Heart Association, American College of Sports Medicine)
4 Ovih dana ovakve dijete nazivaju se dijete ogranienog unosa kalorija (calorie-resricted c diets), zbog boljeg prizvuka koji metoda ima. Retko kome ideja gladovanja deluje kao razuman metod za dugorono odravanje eljene teine c z z z

2.2.3

Eksperimenti na ivotinjama z

1. Mievi sa uklonjenim ovarijumima (tj. bez estrogena) gojie se pri najs c neoekivanijim okolnostima, ak i priliom izgladnjivanja. c c 2. Mievi sa uklonjenim receptorima za insulin na elijama ne mogu da se s c ugoje nezavisno od toga koliko jedu. 3. Hibernatori e pred kraj leta biti gojazni, bilo da im je bilo dozvoljeno da c se prejedaju ili ne. 4. Genetski modikovani mievi e, ako su izgladneli, kanibalisati svoje unus c tranje organe, ostavljaji masne naslage netaknutim. s c

2.3

Prvi zakon termodinamike

Pristalice prve hipoteze se esto pozivaju na Prvi zakon termodinamike, kao c jedan od osnovnih zakona zike i tvrde da bi bilo koja druga hipoteza naruila s ovaj zakon. Prvi zakon termodinamike ima vie ekvivalentnih formulacija, ali s za nau diskusiju najpogodnija je s E = Ein Eout , odnosno promena mase masnog tkiva = Ekonzumirano Epotroeno . s (2) (1)

Zbog toga, strunjaci uvode pojam kalorije u ishranu i preporuuju praenje c c c unosa kalorija. Medjutim, da bi se u periodu od jedne decenije telesna masa zadrala u opsegu od 5kg, potrebno je meriti unos kalorija sa tanou od 11 z c sc Cal dnevno! To je praktino neizvodljivo i zato strunjaci preporuuju da unos c c c bude za oko 100 Cal manji od potronje. Ali sada se postavlja pitanje zato s s ljudi koji prate ovaj savet ne postaju anoreksini - ako stalno vie troe nego to c s s s unose, po naoj hipotezi, njihova masa trebalo bi da se konstantno smanjuje. s Autor smatra da je korienje Prvog zakona termodinamike u pomenutom sc kontekstu krajnje neopravdano iz vie razloga. Uvek treba imati u vidu istorijski s kontekst nastajanje (zikih) zakona, a klasina termodinamika je nastala za c c opisivanje i analizu, pre svega, motora sa unutranjim sagorevanjem. Telo je s modelovano motorom zato to je primeeno da organizmi prilikom disanja (a s c samim tim i varenja hrane na elijskom nivou) troe kiseonik, te da se u telu c s vri neka vrsta sagorevanja. Prvi zakon termodinamike je koristan, pre svega, u s zatvorenom sistemu i to kada je sistem u stanju ravnotee ili pseudo-ravnotee5 . z z Ljudski oraganizam je otvoren sistem i nije u termikoj ravnotei sa okolinom i c z oslobodjena toplota je propratna pojava metabolikih procesa, za ta Prvi zakon c s termodinamike ne pravi razliku toplota i rad su oblici energije. Prvi zakon takodje ni na koji nain ne implicira da e se razlika energije skladititi u vidu c c s masnih naslaga ili potroiti na bilo koji drugi nain. s c Pratei ovaj nain razmiljanja, pojavljuje se koncept kalorija je kalorija c c s koji kae da je nemogue da dve dijete koje obezbedjuju isti unos kalorija dovedu z c do razliitog gubljenja teine. Ovo je u kontradikciji sa tzv. metabolikom c z c prednou, eksperimentalno potvrdjenim fenomenom da izokalorina dijeta sa sc c
5 Izuzetno

sporog procesa prelaska iz jednog ravnotenog stanja u drugo z

manje ugljenih hidrata ima znaajno bolje rezultate. Neophodno je prvo obc jasniti proces merenja energetske vrednosti hrane i pridruivanje broja kalorija; z ukratko, merenje se vri kalorimetrom, sagorevanjem hrane i merenjem oslobods jene toplote. Primeeno je da energija oslobodjena sagorevanjem nije identina c c energiji dostupnoj organizmu jer se krajnji produkti metabolizma (urin i fekalije) mogu dalje sagorevati, te sadre odredjenu koliinu energije. Uvodi se pojam z c metabolike energije koja predstavlja razliku izmedju ukupne koliine energije c c unete hranom i energije krajnjih produkata metabolizma. Uz ovu korekciju dobijaju se uvene kalorijske vrednosti za tri osnovna tipa namirnica: masti(9Cal), c proteina (4Cal) i ugljenih hidrata(4Cal). Vrednosti su, naravno, usrednjene. Grubost ovih analiza je oigledna: c 1. Pretpostavlja se da je jedini nain unoenja energije putem hrane (pri sinc s tezi vitamina D, na primer, koristi se enrgija Sunca i pretvara u hemijsku energiju) 2. Pretpostavjla se da je jedini nain na koji energija naputa telo putem c s fekalija (zanemrujui disanje i odavanje toplote) c 3. Pretpostavlja se da je sva metabolika energija sagorena (tj. oksidisana) i c zanemaruje to da hrana slui kao izvor hranljivih materija i da telo koristi z jedinjenja uneta putem hrane za formiranje tkiva. Hrana obezbedjuje izvor energije, ali je takodje i regulator metabolizma. Naravno, rezultati eksperimenta nisu objanjeni polazei od ovog stanovita. s c s Dakle, da rezimiram, Prvi zakon termodinamike, kao fundamentalan zakon zike vai na nekom nivou u organizmu, ali tretirati ceo organizam, taj sostiz cirani sistem, kao prostu termodinamiku mainu je neopravdano 6 . c s 2.3.1 Dalja diskusija

Problemi ne prestaju ovde. Vratimo se na jednainu E = Ein Eout . Ova c jednaina ne kae nita o uzroku gojaznosti. Gojaznost nije objanjena prec z s s jedanjem, ovo je samo iskazivanje problema na drugaiji nain. Sta uzrokuje c c prejedanje? Objasniti gojaznost prejedanjem ekvivalento je objanjenju alkos holizma hroninim napijanjem. c Prva hipoteza ne daje nikakvo objanjenje zato se mukraci i ene goje na s s s z drugaiji nain, razliitu ugojenost razliitih rasa iste vrste (ivotinje), poveanje c c c c z c masnih naslaga (na tano odredjenim mestima) kod ena u toku puberteta. Sve c z ove pojave objanjene su hormonima, koje prva hipoteza ne uzima u obzir. s Ein i Eout nisu nezavisne veliine. Sledei eksperiment to i eksplicitno c c dokazuje: Zivotinja kojoj je hrana naglo ograniena tei da smanji svoju poc z tronju energije i time to je manje aktivna i time to usporava s s s potronju energije u samim elijama, na taj nain ograniavajui s c c c c gubljenje teine. Takodje, ivotinja osea poveanu glad, tako da z z c c onda kada je ogranienje uklonjeno, ivotinja e jesti vie nego pre, c z c s sve dok ne postigne prethodnu teinu. Isto tako, nakon prejedanja z silom, ivotinja e poeti da troi vie energije i pokazati smanjeni z c c s s apetit sve dok se teina ne vrati na prethodni nivo. z
6I

po miljenju autora - uvredljivo! s

(Flier, Maratos-Flier, Scientic American) Dakle, preporuka zdravstenih organizacija za smenjenje mase je Idi i vebaj, z ali nemoj da ogladni!. Ozbiljnije gledano, problem se javlja jer ljudi zioloki s s defekat svode na nedostatak volje; smatra se da debeli ljudi prosto nemaju dovoljno psihike snage da se odvoje od hrane i da su zato debeli7 . c

3
3.1

Druga hipoteza
Denicija

Alternativna hipoteza ili Lipolia 8 kako emo je zvati, nije nova ideja. Pripisuje c se Gustav von Bergmann-u i Julius Bauer-u. Bauer je 1929. primetio: Kao maligni tumor ili kao fetus, materica i grudi trudne ene, abnorz malno lipolino tkivo grabi hranu ak i u sluaju pothranjenosti. c c c Ono zadrava svoje zalihe, ak ih moe poveati, nezavisno od potrez c z c ba organizma. Postoji neka vrsta anarhije; masno tkivo ivi odvoz jeno i ne prilagodjava se preciznom regulatornom sistemu organizma. Gojaznost je poremeaj prekomernog skladitenja masti. Po ovoj hipotezi, c s prejedanje i neaktivnost su posledice, a ne uzrok gojaznosti. Masne elije igraju c aktivnu ulogu i nisu tretirane kao kante za smee u koje je masnoa gurnuta. c c Naprotiv, masne elije uvlae masnou u sebe i zapravo igraju glavnu ulogu c c c kod gojaznosti. Mi se ne gojimo jer se prejedamo, ve se prejedamo jer nae c s masno tkivo nepotrebno gomila masnou. c

3.2

Dalja diskusija

Odgovor na glavno pitanje - ta regulie skladitenje masti i ponaanje masnih s s s s elija - delimino je dat u delu 2.2.3: regulisano je hormonima. Kao to je ve c c s c pomenuto, masno tkivo je metaboliki aktivno, dobro prokrvljeno i inervisano, c a masne kiseline neprestano cirkuliu u i iz elije. s c U organizmu, najgrublje gledano, masnoa se pojavljuje u dva oblika u c obliku triglicerida i masnih kiselina. Molekul triglicerida predstavlja tri masne kiseline povezane molekulom glicerola. Mast se skladiti u vidu triglicerida s unutar elija. Masne kiseline se koriste kao gorivo za miie. Trigliceridi su c sc veliki molekuli i ne mogu proi kroz elijsku membranu masne elije, pa se stalno c c c deava proces razbijanja i formiranja triglicerida, kako bi se obavila difuzija s masnih kiselina kroz elijsku membranu. Glicerol, neophodan za formiranje c triglicerida, a samim tim i skladitenje masti, dobija se metabolizom ecera s s glukoze i fruktoze. Vei broj hormona daje komandu masnim elijama da ispuste masne kiseline c c u krvotok (adrenalin, hormon rasta, glukagon. . . ), ali jedan hormon nadjaava c sve pomenute hormone i daje komandu elijama da zadravaju masne kiseline c z insulin.
preterano mravi. Anoreksija se uspeno lei insulinom s s c - mast, phylia - voleti; ovo znai da tkiva pacijenta skladite nepotrebnu mast, ne c s da sam pacijent voli mast
8 Lipo 7 Ili

Insulin je glavni regulator metabolizma masti. Oslobadjanje masnih kiselina iz masnih elija zahteva samo negativni stimulus manjka c insulina. (Rosalyn Yalow, Solomon Berson, 1965) Oigledan dokaz ove tvrdnje predstavljaju pacijenti oboleli od dijabetesa, c koji nikako ne mogu da se ugoje jer imaju manjak insulina. Ako su pak na insulinskoj terapiji, poinju da se debljaju, to dovodi do dalje neosetljivosti na c s insulin, uslovljavajui dalje poveanje doze insuline i daljeg debljanja. c c Moemo, dakle, sa sigurnou rei da je neophodni uslov za debljanje konzuz sc c miranje ugljenih hidrata,koji deluju na skladitenje masti preko glicerola i preko s dejstva na insulin (glukoza). Veza izmedju ugljenih hidrata i glicerola je ve c objanjena, i zanimljivo je dodati da ak ni masnoa prisutna u ishrani ne moe s c c z da se skladiti bez ugljenih hidrata. Dejstvo glukoze na nivo insulina je jasan s povean nivo ecera u krvi stimulie luenje insulina. c s s c Ugljeni hidrati stimuliu luenje insulina, koji promovie debljanje. s c s (George Cahill, 2005)

3.3

Testiranje hipoteze

Epidemija gojaznosti desila se onda kada su svetske zdravstvene organizacije ubedile stanovnitvo da su zasiene masti ivotinjskog porekla nezdrave, da s c z izazivaju gojenje i kode srcu9 . Tako se razvio strah od masnih proizvoda, a s ljudi su konzumirali znatno vie ugljenih hidrata. Ipak, iako se potronja masti s s konstatno smanjuje, kao i procenat puaa, broj sranih oboljenja zadrava s c c z isti trend. Ironino, mnogi antropolozi smatraju da ljudi upravo nisu dovoljno c prilagodjeni za konzumiranje ugljenih hidrata, jer je to relativno nova promena u evoluciji oveka. c Koristei drugu hipotezu lako moemo da objasnimo zato su se Pima Indic z s janci ugojili, preavi sa dominantno proteinskom i masnom ishranom (bufalo) s s na ishranu bogatu ugljenim hidratima, koje im je amerika vlada obezbedila u c rezervatu. Takodje je lako objasniti zato su siromane populacije gojazne zato s s to su ugljeni hidrati najjeftiniji. Alternativna hipoteza objanjava i to zato s s s su majke gojazne, a njihova deca neuhranjena telo majki postalo je ekasno u skladitenju masti i moe to da uini sa manje hrane nego tela dece. s z c

Zakljuak c

Dakle, koji bi bio najjekasniji i najjzdraviji nain za mravljenje? Da li uopte c s s treba vebati? Apsolutno! Iako vebanje nee direktno uticati na mravljenje z z c s preko potroenih kalorija, imae veoma pozitivan efekat na hormone, poveae s c c c osetljivost elija na insulin, pozitivno uticati na kardio-vaskularni sistem, itd. c 1. Smanjti unos ugljenih hidrata - ograniiti se samo na voe. c c 2. Poveati unos zasienih masti. c c
ovog teksta se sa ovim nimalo ne slae i smatra da su zasiene ivotinjske masti z c z izuzetno zdrave namirnice i da ih treba obilato koristiti u ishrani. Ipak, uzdrau se od z c dokazivanja te hipoteze jer bi se tekst otrgao kontroli.
9 Autor

3. U potpunosti eliminisati ulja biljnog porekla (sem hladno cedjenog maslinovog ulja) i hidrogenizovanih biljnih masti (margarina) 4. Osnovna zika aktivnost trebalo bi biti aerobna aktivnost malog intenc ziteta (peaenje, planinarenje i sl.) dogiranje na due staze se ne s c z z preporuuje. c 5. Povremeno sprintovati i dizati teret.

4.1

Preporuena literatura c

1. knjiga Mark Sisson, The Primal Blueprint; sajt http://www.marksdailyapple.com/primal-blueprint-101/ 2. dokumentarni lm FatHead

Literatura
[1] Gary Taubes: The Quality of Calories: What Makes Us Fat and Why Nobody Seems to Care, Berkley University (predavanje) [2] Gary Taubes: Good Calories, Bad Calories: Challenging the Conventional Wisdom on Diet, Weight Control, and Disease, Anchor Books, New York, 2007 [3] Andrea Buchholz, Dale Schoeller: Is a calorie a calorie?, Am. J. Clin Nutr 79, 2004, 899S-906S