You are on page 1of 3

Dete i raunar raunarska pismenost

U sredu 31. avgusta 2011. godine, uoi samog poetka nove kolske godine, u trnom centru Ude odrana je radionica pod nazivom Dete i raunar. Radionica je odrana u okviru akcije kolsko zvono koju je organizovao asopisa MAMA. Kako Microsoft kroz program Partner u uenju pored ostalog prua pomod u unapreenju procesa uenja, to je i ovom prilikom omogudio da se zainteresovanim uesnicima prui najbolja moguda informacija o znaaju i nainu koridenja raunara za uenje. Radionicu su vodile Nevenka Spalevid i Jasminka Mihaljinac, profesorske informatike Matematike gimnazije i autori udbenika za predmet Od igrake do raunara u prvom razredu osnovne kole.

Prikaz korienja raunara i Interneta u uenju za najmlae


Prezentacija koridenja raunara za uenje za decu imala je za cilj da ukae deci i roditeljima, posetiocima tanda kolsko zvono, na znaaj koridenja raunara i Interneta u uenju, ali i opasnosti koje prete deci ako to rade neumereno i bez nadzora roditelja. Kako su vedinu uesnika inile porodice sa decom predkolskog uzrasta, to su i aplikacije koje su predstavljene bile prilagoene najmlaem uzrastu. Posle uvodne prie o tome kako treba da bude organizovano radno mesto za dete koje koristi raunar i na ta sve treba obratiti panju kako bi se sauvalo zdravlje deteta, prelo se na diskusiju o tome ta se danas podrazumeva pod raunarskom pismenodu. Potom su predstavljeni sadraji sa sajta http://www.microsoft.com/scg/obrazovanje/pil/materijali/default.mspx. Projekcija se odvijala na 2 TV-a dijagonale 50 koji su bili povezani sa raunarom sa WiFi internet vezom i profesionalnim ozvuenjem, pa su mnogi prolaznici, a pre svega porodice sa decom, zastajali da uju izlaganje. Ilustrovano je kako se otvaraju knjige iz Antologije srpske knjievnosti, a zatim je prikazana Srpska deja digitalna biblioteka. Najvie interesovanja izazvala je knjiga Potovana deco Duka Radovida iz 1954. godine. Prisutna deca prepoznala su svoje omiljene pesmice, pa su poelela da ih uju i sama itaju pred mikrofonom. Na roditelje je znaajan utisak ostvarila pria Beskonana uma koja objanjava ta je Internet i ta se na njemu moe raditi, a istovremeno ui da na Internetu ima i loih stvari od kojih se treba zatititi. Na kraju je predstavljen program GCompris. GCompris je paket edukativnih programa za decu od 2 do 10 godina koji se sastoji od razliitih zadataka i igara. Deca su prilazila raunaru i reavala razliite probleme, to se moglo pratiti na prikljuenim ekranima. Publika je pomagala i hrabrila male uenike, ekalo se i na red za svojih pet minuta reavanja problema. Svaki aktivni uesnik radionice nagraen je prigodnim poklonom Microsoftovom podlogom za mia sa porukom: Budi paljiv, potuj pravila i na Internetu.

ta podrazumevamo pod raunarskom pismenou?


Centralni deo radionice bio je posveden pitanju ta je raunarska pismenost, jer upravo to odreenje definie i kako bi trebalo pristupiti obuavanju dece za koridenje raunara. Odgovor na ovo pitanje dajemo na osnovu teksta Technological Fluency sa MIT Media Lab (http://web.media.mit.edu/~mres/clubhouse/handouts/fluency-v3.pdf). Napravimo analogiju sa uenjem jezika. Za onog ko naui nekoliko fraza potrebnih da moe da narui jelo u restoranu ili na ulici upita kako da stigne na odreenu adresu, jo uvek ne moemo redi da teno govori strani jezik. Ovaj tip znanja koridenja fraza je koristan, ali ne znai da smo savladali strani jezik. Da bismo zaista teno govorili, treba da budemo u stanju da izloimo kompleksnu ideju ili ispriamo zahtevnu priu - dakle moramo biti sposobni da napravimo stvari u
1 Micorosoft Partner u uenju asopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com

jeziku. Slino, ako smo raunarski pismeni, nije dovoljno samo da znamo kako se koriste tehnoloki alati, nego i da znamo kako da konstruiemo znaajne stvari pomodu tih alata. Moemo definisati est nivoa raunarske pismenosti. 1. Sposobnost za korienje raunara 2. Sposobnost za uenje novih naina koridenja raunara 3. Sposobnost za kreiranje stvari pomodu raunara 4. Sposobnost za kreiranje stvari zasnovanih na sopstvenim idejama 5. Sposobnost za koridenje tehnologije za doprinos drutvenom okruenju 6. Razumevanje koncepata bitnih za tehnoloke aktivnosti Kada kaemo sposobnost za koridenje raunara, podrazumevamo koridenje osnovnih mogudnosti operativnog sistema, standardnih aplikativnih programa (tekst procesora, alata za crtanje,...) i vetinu traenja i proveravanja informacija na Internetu. Sposobnost za uenje novih naina koridenja raunara podrazumeva da se osedamo oputeno i samopouzadano pri savladavanju novih mogudnosti i programa. Treba da budemo u stanju da savladamo nove mogudnosti programa sa kojim smo ved radili, ali i da bez straha uimo da koristimo potpuno nove alate i programe. Treba da umemo da koristimo vie alata/programa u svojim projektima, da koristimo njihove mogudnosti i na nestandardan nain i da ih prilagoavamo svojim potrebama. Pod sposobnodu za kreiranje stvari pomodu raunara podrazumevamo kreiranje slika, animacija, pesama, videa, robotskih konstrukcija. Koju god stvar da smo kreirali pomodu raunara, treba da budemo u stanju da je revidiramo, a ako neto ne radi kako treba, da umemo da otkrijemo gde smo pogreili. Potrebno je posedovanje nivoa potrebnog za kreiranje datim alatom, tako da moemo iterativno da modifikujemo i proirujemo svoje kreacije (i ideje). Bilo bi dobro da umemo da piemo i programe koji bi kreirali izraajnije projekte, tako da bismo protekom vremena (sa iskustvom) mogli da pravimo proizvode sa vie svojstava i bogatijom interakcijom. Tako dolazimo do slededeg nivoa raunarske pismenosti, a to je sposobnost za kreiranje stvari zasnovanih na sopstvenim idejama. Raunar treba da bude alat koji omogudava razvijanje projekata na osnovu inicijalne inspiracije sve do zavrenog posla. Treba da budemo u stanju da izaberemo alate/programe koji odgovaraju onome to kreiramo, a vremenom se moe postidi i vie, raunar moe da poslui za generisanje novih ideja. Ono na ta posebno skredemo panju je da sposobnost za koridenje tehnologije treba da daje doprinos drutvenom okruenju. Svoje ideje i projekte treba da delimo sa drugima iz okruenja, da sa njima zajedniki radimo na projektima. U to spada i pomaganje drugima da naue nova svojsta, programe i ideje. Treba da budemo u stanju da modifikujemo i proirujemo projekate koje je kreirao neko iz naeg okruenja i kreiramo stvari koje su znaajne za okruenje. Ako smo to u stanju, onda moemo redi da smo zaista raunarski pismeni. Konano, dolazimo do najvieg nivoa a to je razumevanje koncepata bitnih za tehnoloke aktivnosti. Na primer, razumevanje perspektive kad se kreiraju slike, razumevanje senzora i povratne sprege u robotskim projektima, razumevanje matematike potrebne za koordinaciju objekata u animacijama, razumevanje osnovnih elemenata programske logike i struktura podataka. Tek kada razumemo koncepte, moemo da ih primenimo u razliitim kontekstima ili situacijama i sistematino pristupamo projektovanju reenja problema.
2 Micorosoft Partner u uenju asopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com

Autor: Nevenka Spalevi, Matematika gimnazija, Beograd

Micorosoft Partner u uenju asopis za nastavnike http://pilcasopis.wordpress.com