You are on page 1of 83

Монографија

Начелници
Војномедицинске
академије

Београд, 2009.

Начелници Војномедицинске академије

„Посвећено родоначелницима војног санитета
и утемељивачима савремене медицине на
нашим просторима и онима који настављају
њиховим путем, у служби здравља и отаџбине“

Начелници Војномедицинске академије

ПРЕДГОВОР
У години када обележава 165 година неговања традиције и 60
година од када ради под именом ВМА, Војномедицинска академија
чува сећање на своје најодговорније припаднике и претходнике,
који су уградили своја знања, искуства, креативну енергију,
храброст и патриотизам у темеље једне од највећих медицинских
институција у Србији и региону.
Људи су на ВМА одувек били највеће благо, али и покретачка снага
нашег „храма здравља“.
Стручне и научне величине српског и југословенског санитета и
многе друге давнашње, али и данашње колеге, на жалост, нису у
нашој земљи довољно проучене, нити су њихови доприноси
адекватно третирани и вредновани. Ова монографија је скроман
допринос да се родоначелници и легенде војног санитета не
забораве, а млади истраживачи охрабре да се стручно и са
ентузијазмом позабаве проучавањем професионалних и људских
достигнућа ових дивова медицине који су радили у најтежим
временима и оскудици која прати Србију вековима. У том смислу,
у монографији су објављене чињенице и други битни подаци који
могу да буду корисни, како истраживачима, тако и архиварима,
новинарима, публицистима, другим ауторима и појединцима који
се баве проучавањем корена војног и целокупног санитета на
нашим просторима. Са друге стране, данашње и будуће колеге у
Војномедицинској академији би требало да знају основне податке
о колегама које су допринеле угледу, снази и величини ВМА.
У моногорафији “Начелници Војномедицинске академије“
објављене су биографије управника Главне војне болнице у ратном
и послератном периоду, као и биографије свих начелника ВМА од
1949.године до данас. У ауторском тексту генерал–мајора у пензији,
примаријуса др Бранислава Поповића, изнети су основни подаци о
коренима и најважнијим догађајима у историји војног санитета
ових простора у периоду од 1844. до 1944. године, са посебним
освртом на најзначајније личности из света медицине који су
обележили овај буран историјски период. У тексту Колегијума
начелника ВМА “Балканска престоница здравља”, представљена је
Војномедицинска академија какву имамо данас.
Управа ВМА
Београд, фебруар 2009. године

Начелници Војномедицинске академије Колегијум начелника ВМА ВМА Балканска престоница здравља .

Центар за клиничку фарамакологију. Центар хитне помоћи. Као установа такозваног "централног типа". руководством Института за медицинска истраживања ВМА у нашој кући спроводе два “мега” научна пројекта са више од 60 научноистраживачких задатака. Под истим кровом овде се уочени медицински проблеми и недоумице могу проверити научним методом. Поуздан гарант успешности ВМА је квалитет медицинских стручњака међу којима је 470 лекара. фармацеута и стоматолога Војске Србије је. Центар за контролу тровања.000 болесника.седницу.200 болничких постеља. превентивне медицине. у њој се за само десетак минута може оформити врхунски колегијум медицинских стручњака свих профила и то 24 часа дневно. више од пола милиона специјалистичких прегледа и око три милиона дијагностичких и лабораторијских процедура. 3 . Тренутно се под. Центар за трансплатацију органа и костне сржи. ВМА располаже са 1. Одељење за здравствену негу.Начелници Војномедицинске академије Војномедицинска академија (ВМА) је једна од водећих установа у Србији и региону у области лечења.. Одељење за превенцију и контролу болничких инфекција. То. образовања и научноистраживачког рада. обави око 20. свих 365 дана у години. одлуком међународних експерата. од најједноставнијих до најсложенијих. а њихов рад и активности координира Наставно-научно веће ВМА које је 30.године одржало своју 500.. ВМА данас има 27 клиника. импонује. У сваком тренутку. гласило лекара. Научни рад у ВМА и истраживања спадају по много чему у сам врх светске медицине.400 медицинских техничара свих профила. 40 стоматолога. на последипломском школовању и разноврсним областима едукације у ВМА налази се више од 250 људи. 17 института.000 хируршких интервенција. моћан Дијагностичко поликлинички центар са Центром за дневну хирургију и Амбулантом за дијаспору. Годишње се у овој кући здравља хоспитализује 30.октобра 2008. свакако. Наставно-научни потенцијал ВМА чини више од 140 професора и доцената и 98 доктора наука. године уврштен у листу најпрестижнијих светских стручних часописа који се баве клиничком медицином (SCIE-листа). од јуна 2008. 36 фармацеута и 1. фармације. а добијени резултати могу се валоризовати у клиничкој пракси. Наш Војносанитетски преглед (ВСП).

Начелници Војномедицинске академије Војномедицинска академија данас 4 .

државно и војно руководство земље.000 људи. дипломатски кор. Привредног прегледа и Министарства за трговину и услуге Републике Србије за најбољи корпоративни бренд у области медицине и здравства "Најбоље из Србије 2007". увек била са својим народом и државом. То је кућа здравља и лепоте. да поштујемо високе стандарде које намеће светска медицина. али је ова установа отворена и за све наше грађане којима је медицинска помоћ неопходна. Једна од новина у раду ВМА је осмишљена отвореност установе. производња записа о нама. установа којој се верује. бивших југословенских република. ВМА је добила и награду Привредне коморе Србије. њихов пласман и остварено стратешко партнерство са медијима на истом задатку промоције и очувања људског здравља као основног чиниоца успешног и срећног живота. установе која је. У ВМА се лече војни осигураници. црквени великодостојници. по различитим основама. наградама. као државна и војна институција. признањима и захвалницама које красе просторије наше институције. препознатљивог симбола Београда и Србије. 5 . Поштујемо традицију. Дуга традиција.Начелници Војномедицинске академије али и обавезује нас који га стварамо. дневно походи и до 10. одлуком независне европске комисије. изгледала лична карта ове светски познате институције смештене на Бањичком вису. Овако би. ВМА је више од болнице и медицинског стручног и научноистраживачког центра.. у најкраћем.. градимо будућност! Ова престижна институција и наше национално благо. делећи добро и зло који представљају неумитне карактеристике живљења на балканској ветрометини. у свим битним појединостима. недавно је проглашена „супербрендом Србије“ у области лепоте и здравља. ВМА. држављани страних земаља који бораве у србији. искуство и углед ВМА у друштву и држави крунисани су многобројним одликовањима. Процес рада и руковођења у ВМА одвија се у складу са интегрисаним системом квалитета менаџмента ИСО 9001. из Србије. из света.

Начелници Војномедицинске академије Из историје војног санитета 6 .

увек уз свој народ и државу кроз беспућа немирне и сурове балканске стварности. Овај споразум почео је да се примењује 1. Овај датум се данас обележава као дан ВМА. сачували своје капацитете. војноздравствене установе интегрисане су у цивилне структуре. нити њене припаднике. Априла 1960. Издржали смо и то бреме. Све је почело 2. године. У кратком времеплову сетићемо се само најзначајнијих датума. било је оних који су сматрали да ВМА. године оснивањем Главне војне болнице. Није се гледала вера и нација. Системи цивилног и војног здравства функционисали су паралелно и одвојено. Али и након свега тога. ВМА је функционално интегрисана у систем јавног здравства Републике Србије са 40 посто својих капацитета. научноистраживачка и образовна институција. представља баласт и да није потребна овој држави. основана је Војномедицинска академија. показали шта знамо и колико можемо. у време постојања Југославије. Ово здање је понос југословенске архитектуре и један од симбола Београда. сви наши капацитети даноноћно су били у функцији.Начелници Војномедицинске академије 165 година у служби здравља и отаџбине Читавих 165 година ВМА је у служби здравља. јануара 2008. да мора бити 7 . ВМА је у тешким временима за српски народ и државу. у турбулетним транзиционим временима.марта 1844. Актима највиших органа власти бивше Југославије. 1949. завршена је изградња нове зграде ВМА на Бањичком вису. децембра 2007. Одлуком Владе Републике Србије од 13. Најзад. наши хирурзи и лекари осталих специјалности стекли су јединствена и непоновљива искуства. Године 1981. Војномедицинска академија је. научноистраживачка и образовна институција. у ратним околностима последње деценије двадесетог века. функционисала као савезна војноздравствена. у питању су били људски животи! Полагао се још један испит медицинске струке. године. збринула велики број повређених и оболелих са ратом захваћених подручја. као таква.године. али и хуманости и човечности! Материјална оскудица и криза друштва није мимоишла ни ВМА. за опстанак и одбрану властитог идентитета. Наиме. без очувања сопствених специфичности. После распада земље. године Скупштина ФНРЈ усвојила је Закон о ВМА којим се она дефинише као највиша војноздравствена. ВМА се суочила са још једном битком. у скоро свим бившим југословенским републикама.

одбранити њен углед и достојанство. 8 . односно трансформисана у цивилну здравствену установу. што данас предстваља апсолутни хит и велики напредак у свету медицине. стоматологије.). уградња вештачких дискуса. а у ВМА се скоро сваког месеца уводе нове методе дијагностике и лечења. Импресивне резултате постигли смо у области трансфузиолошке службе. као и трансплантација бубрега. трансплантација костне сржи. сачувати наш највреднији ресурс . У тренду Колеге које смо послали у светске медицинске центре враћају се у ВМА обогаћени новим знањима које примењују у нашој пракси. регракторној хирургији итд. а имамо изузетне успехе у хирургији предњег и задњег сегмента ока. ортопедској хирургији (навигациона технологија у уградњи вештачког кука и колена). реагенси) бави се и сопственом производњом и представља “малу фабрику лекова”. тако да се и најсложенији медицински захвати као што је трансплантација јетре изводе рутински. принципе рада. Значајни су и резултати у области интервентне кардиологије и неурологије. Институт за фармацију ВМА осим бриге о санитетском снабдевању (лекови. гастроентерологије. традицију. ендокринологије. светски признате стручне и научне ауторитете. Велику пажњу посвећујемо минимално инвазивној ендоскопској хирургији. као и у области превентивне медицине којој посвећујемо све више пажње. реуматологије. ову кућу здравља је требало сачувати... Наш циљ је био јасан и недвосмислен: овај храм медицине и науке. организацију. дијагностикуми. У овој кући функционише и Национални центар за контролу тровања који је поуздан ослонац нашој држави у свим акцидентним ситуацијама.Начелници Војномедицинске академије угашена.људе. трансплантација матичних ћелија и ћелијска терапија. неурохирургији (спинална хирургија. али и обавеза према генерацијама које долазе. То је био наш дуг према учитељима и узорима. Наши афирмисани стручњаци изградили су одавно бројне мостове сарадње са својим колегама у иностранству. пулмологије. резултати наше научне и стручне праксе стално се потврђују на светској научној позорници.

Мађарске. Дакле. Аустрије. као и у научноистраживачком раду и публицистичкој делатности. многи наши лекари усавршавају се у Народној Републици Кини. Норвешке. који су наши стратешки партнери на путу међународних интеграција! Такође. приликом званичне посете делегације чувеног америчког Wалтер Реед-а. Чешке Републике. Русије. о бриљантним резултатима наших стручњака у дијагностичкој и терапијској пракси. упорним радом. а посебно о организацији и функционисању ВМА. што недвосмислено потврђује и чињеница да је само у последњих годину дана овај храм здравља посетило више од 50 делегација највишег војномедицинског ранга. а медицински стручњаци из ове земље долазе код нас. који не заостаје за светском медицином. ректором Универзитета одбране Чешке Републике потписали и Уговор о сарадњи у области размене студијских програма. морали смо и да стално изналазимо модалитете који ће ВМА профилисати као лидера у медицинској струци и науци. Италије… Имамо изванредну сарадњу са војноздравственом службом Краљевине Норвешке. Успоставили смо добру сарадњу са здравственом службом Чешке Републике. са Истока и Запада. што ће представљати велики напредак за нашу пластичну хирургију. научника и стручног усавршавања. Велике Британије. Јапана. политрауматизованих пацијената.Начелници Војномедицинске академије Интензивна међународна сарадња Упоредо са борбом за очување наших ресурса. Немачке. из Кине. а недавно смо са генералом Урбаном. да овладају знањима из области 9 . Са колегама из Италије потписали смо такође Протокол о сарадњи у области биотехнологије ткива коже и њеној примени у клиничкој пракси. да се теоријски и практично оспособе за збрињавање и лечење повређених и оболелих у условима масовних катастрофа. Сада је наша институција један значајан националан ресурс и бренд државе и војске у оквиру међународних интеграција. Недавно. један од челних људи ове установе јавно је изразио своје дивљење и импресиван став о српском војном здравству. потпуно смо ревитализовали позицију ВМА. Оживљавамо и интензивирамо некада снажну сарадњу са војномедицинским центрима из САД. ВМА је данас и регионални лидер за војномедицинску сарадњу. САД. код нас поново долазе колеге са простора Балкана и југоисточне Европе.

у складу са одлукама државног руководства. легенда светске хирургије. Вежба је представљала проверу оспособљености наше лаке пољске болнице за евентуално учеше у мировним мисијама и збрињавање повређених и оболелих у условима масовних катастрофа.Начелници Војномедицинске академије ратне хирургије и осталих грана медицине како би своје знања и искуства употребили за опште добро човечанства. проф. са поносом промовисани у гостујуће професоре ВМА. Међу њима су проф. наш светски познати генетичар. због административних препрека. без обзира да ли су у питању били војни или цивилни осигураници. С друге стране.години одржана је мултинационална војно санитетска вежба “Сигуран пут 08” у рејону Бујановачке бање. тако својствене медицинској струци. чији 10 . наши грађани су раније услуге ВМА морали да плаћају сами. Било је 34 посматрача из осам земаља света. смањивањем територије наше државе. У прилог успешне међународне сарадње говори и чињеница да су бројни врхунски ауторитети медицинске струке и науке. велики број грађана лечио се на ВМА. непрепозната у систему јавног здравства Републике Србије коме је могла да пружи много тога у свим областима лечења. Међутим. а неретко и сујете и суревњивости. генерал. последњих година. образовања и научно истраживачком раду. др Миодраг Стојковић. Веома успешно смо положили и тај испит и добили међународни сертификат „CREVAL“. капацитети ВМА постали су недовољно искоришћени. у којој су учествовали припадници оружаних снага Србије. ВМА функционално интегрисана у систем јавног здравства ВМА је увек била отворена за све оне којима је медицинска помоћ била неопходна. Јер. Норвешке. зар не? У 2008. др Норман Рич из САД. командант Здружених санитетских снага Краљевине Норвешке. Упркос томе. болест не познаје границе. са три континента. а ВМА је практично функционисала као екстериторијална болница. др Томас Џон са Лајола Универзитета из Чикага. проф. што говори о поверењу које ВМА ужива у нашем народу и међу грађанима Србије. велико име светске офталмохирургије. др Лиф Свере Росен и многи други. Републике Македоније.

стручни кадрови. године и врло се успешно спроводи. Стратешки правци даљег развоја ВМА Наш најзначајнији ресурс и највредније благо су људи. фармације. да се упознају са најновијим достигнућима медицинске струке и науке и да та знања пренесу у 11 . ми смо комерцијализацијом многих наших активности. научноистраживачке пројекте. почео је да се реализује од 1. а изнад свега колективни дух и тимски рад као неопходни предуслов сваког успеха. дођу у ВМА и лече се као у свакој другој здравственој установи терцијарног типа у Србији. принципе руковођења. организацију рада. који је 24 часа дневно на располагању онима којима је медицинска помоћ неопходна. мултидисциплинарност. Успели да нађемо модалитет функционалне интеграције ВМА у систем јавног здравства. у њихову перманентну едукацију како би били неспорни лидери у својој струци. Желимо да у периоду који долази још више него до сада инвестирамо у људе. али смо и на још један начин осигурали егзистенцију ове установе. од Хјустона до Токија. укључивањем 40 одсто наших капацитета у здравствени систем државе Србије. познати и признати ван граница наше земље. Иначе. Овде се негује стручност.. на светској научној позорници. очували смо сопствене специфичности. тако да је ВМА данас стабилан и добро организован систем. професори.Начелници Војномедицинске академије би се резултати валоризовали у свакодневној медицинској пракси. доктори. па и оних везаних за едукативну делатност.јануара 2008. у протеклом периоду. специјалисти из различитих области медицине. успели да потпуно консолидујемо нашу финансијску ситуацију. Зато смо у протеклом периоду и 50-так наших млађих стручњака послали у еминентне светске центре. Овим споразумом обезбеђено је рационално коришћење постојећих капацитета ВМА. Стога смо оправдано проценили да је за грађане Србије и за српску медицину изузетно значајно да ВМА буде у систему јавног здравства Републике. али свакако много значајнији за грађане Србије. клиничко и лабораторијско испитивања лекова и намирница и друго. веома значајан за нас.. Овај споразум. Успели смо да нашим грађанима омогућимо да уз лекарске упуте. да сви грађани равноправно користе њене капацитете. стоматологије.

а то је рак дојке. ВМА је постала једина државна болница у Србији у којој се ласерским путем скидају високе диоптрије. захваљујући моћној материјално-техничкој бази организованој у Сектору за логистику. У периоду који је за нама. Ради се и на обнављању опреме и уређењу простора на Одељењу функционалне гастроентерологије и пулмологије… Важан стратешки задатак и приоритет ВМА у периоду који долази. али се трудимо да то надокнадимо. Сматамо да наши професори и доценти имају много тога да кажу и покажу српским студентима медицине. Иначе. ради и функционише.000 разноврсних апарата и уређаја. а то је 32. Завршене су административне процедуре и у току је инсталација још неколико модерних медицинских уређаја. образовни и научноистраживачки простор Републике Србије. Определили смо део прихода ВМА у те сврхе. Куповином и стављањем у функцију тзв.Начелници Војномедицинске академије нашу праксу. важно је истаћи да ВМА у протеклом периоду није добила ни један једини динар донације. чиме наша установа даје допринос борби против једне од највећих пошасти савременог доба. помало смо изгубили трку са модерном технологијом. Надоградили смо и линеарни акцелератор који сада спада у најмодерније у овом делу Европе. када је женска популација у питању. као и да заједно са својим колегама из цивилних медицинских установа можемо да конкуришемо за разне 12 . А оно што имамо. најновијег типа магнетне резонансе од три тесле. где ће наши стручњаци. те да смо из сопствених средстава. купили и мултислајсни скенер најновије генерације и нови дигитални мамограф. Наша намера је да ВМА поново буде институција која располаже са најмодернијом медицинском опремом и врхунски специјализованим кадром обученим да ту опрему користи. а у овим напорима имамо јасну подршку Министарства одбране. представља интеграција наше куће у академски. императив времена је инвестиција у нове медицинске технологије. егзајмер ласера. Наше стручњаке и убудуће ћемо слати на усавршавања у медицинске центре широм света. завршавамо реконструкцију и опремање модерне ангиосале. Такође. специјалисти из области интервентне кардиологије и радиологије моћи да решавају најкомпликованије кардиолошке случајеве. Менаџмент ВМА је донео одлуку и кренуо путем убрзане технолошке обнове наше куће. обезбеђених од прихода ВМА. барокоморе.

као и до сада. кроз радове публиковане у водећим међународним часописима или излагањем на стручним скуповима највишег ранга. фебруар 2009. године 13 . Ми смо се заувек определили: У служби здравља и отаџбине! Колегијум начелника ВМА Београд. почели смо и процес акредитације наших студијских програма. чије је место увек и само у оквиру система одбране Републике Србије. С тим у вези.Начелници Војномедицинске академије научне пројекте. највећа вредност и предност ВМА. припадности и специфичне мотивације. верификовати у свакодневној клиничкој пракси. Полазећи од наведене чињенице да су људи. Држава Србија могла би много боље да искористи тај велики стручни и научни потенцијал којим располаже ВМА. на коју смо изузетно поносни. темељ је успешне радне дисциплине и ефикасног функционисања овог националног колоса. Војна компонента. као један од најважнијих стратешких приоритета зацртали смо перманентно улагање у стандард запослених који су у свим досадашњим тешким временима показали висок степен идентификације са својом установом. чије ћемо резултате.

генерал-мајор у пензији ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА ВОЈНОГ БОЛНИЧКОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ ПРЕ ОСНИВАЊА ВОЈНОМЕДИЦИНСКЕ АКАДЕМИЈЕ . др Бранислав Поповић.Начелници Војномедицинске академије Прим.

Начелници Војномедицинске академије 16 .

Касније и у другим гарнизонима сталне војске (Пожаревац и др. марта по грегоријанском календару. Вероватно је разлог за такву одлуку био опрез да се преко болнице не шире заразне болести на остале војнике. године постао закон само са неким мањим изменама и допунама. обележава 165 година развоја српских војних болница. др Роман Сондермајер и др Сима Карановић. године књаз Милош нареди да се београдска војна болница исели из касарне у нову зграду која је подигнута за Окружни суд и која се налазила насред једне ливаде испод садашњег ''Зеленог Венца''. Њен први управник био је др Карло Белони. март 2009. Почела је изградња велике војне болнице у Београду. која у то време 17 . очигледно. који спадају у најистакнутије војне докторе у дужем временском периоду. На том положају су касније била и друга позната имена: др Димитрије Герасимовић. Пошто је тако ''устројеније шпитаља'' постало закон. године. године на Цветном тргу. Наиме. али је била прва институција која је наменски пројектована и грађена за болницу. 2.). Ћуприји и Чачку. која је постепено расла и са два одељења (унутрашње и спољашње) достигла капацитет од 150 постеља. била прва српска војна болница у којој су лечени војници. Болница на Цветном тргу није. Где год је могао доспети војни лекар регрутовало се према лекарском мишљењу. Први управник ове болнице. Само две године касније (1846. да би га убрзо заменио др Мајнерт. Крагујевцу. Дан ВМА је усвојен према датуму Указа кнеза Александра Карађорђевића о устројству војних болница. фебруара 1844. којим је Пројекат за ''Устројеније шпитаља централне војске'' из 1843.Начелници Војномедицинске академије Дан Војномедицинске академије. године уведена је регрутација. Исте године оснивају се војне болнице у Београду. 1836.) учињен је велики корак за унапређење српског војног санитета. Болница је завршена 1848. Марта 1838. У Београду је те године војна болница смештена у касарни у Сава Мали. Али је у октобру исте године др Белони поново примио болницу и преместио је у зграду звану ''Палилулска касарна''. године. према пројекту који је поменутим указом озакоњен. др Светозар Арсенијевић. односно 2. приступило се мерама да се дотадашња војна болница реформише према тада важећим прописима. био је санитетски потпуковник др Јосиф Холец. Указ је донет 19.

Начелници Војномедицинске академије Из историје војног санитета 18 .

и цивиле. за који је уложен напор и највиша стручна знања на тадашњем нивоу. При томе се потцењује значај да је болница на Цветном тргу грађена по Пројекту из 1843. РАЗВОЈ КРОЗ РАТНА ИСКУШЕЊА Поменуте војне болнице су значајне и по томе што су биле истовремено и прве болнице цивилног санитета у Србији. постоје мишљења да је дан Војномедицинске академије могао да буде везан и за неки други историјски датум: за оснивање болнице ''Палилулска касарна'' 1838. Сви способни лекари били су ангажовани у војсци и опет је то било десет пута мање лекара у односу на исти број немачких војника. уз велику помоћ хуманитарних мисија лекара из многих земаља света.. марта 1844. На чињеницама да су војне болнице у Београду постојале и пре Указа кнеза Александра Карађорђевића од 2. Крајем 1839. године болница је била већ толико уређена да је имала организована одељења. Наш народ није био те среће. Тада је већ цела зграда припадала војној болници. У другим државама у којима су народи имали мање бурну историју и срећу да се нормалније развијају.Начелници Војномедицинске академије беше довршена.325 лекара. посебну собу за реконвалесценте и купатило. Мирнодопски развој је стално прекидан ратовима. да би се на крају рата тај број попео за око 50%. уз истовремено здравствено обезбеђење осталог дела народа .цивила. године или чак дан оснивања војне болнице ''Сава Мала''. године. са циљем да се изгради модеран објекат са свим специфичностима 19 . Ово може бити и репрезентативни податак за општи однос снага. било је уобичајено да се из развијенијег здравства могу задовољити повећане потребе војске у рату. Немачка је завршила Први светски рат са укупно 18. Носиоци таквих ставова полазе од мишљења да доносиоцима одлуке о дану ВМА нису била доступна документа и сазнања о оснивању првих војних болница.. На почетку Првог светског рата било је 534 лекара. а говори и о томе са колико напора су наши лекари морали да обезбеђују рањенике и болеснике. Из овога се јасно види колико је било тешко здравствено збринути и војску. године.

Начелници Војномедицинске академије Из историје војног санитета 20 .

који су нашој војној хирургији створили велики углед. др Крста Драгомировић. др Петар Николић. За управника болнице постављен је санитетски потпуковник др Роман Сондермајер. а за шефове одељења већ истакнути лекари: др Ђока Владисављевић. НЕОПХОДНОСТ ПРОШИРЕЊА КАПАЦИТЕТА Кад су временом просторије болнице постале недовољне за пријем болесника не само из Дунавске дивизије. Већ следеће. који ће временом постати истакнути стручњаци и руководиоци: др Жарко Рувидић и др Живојин Стојадиновић. др Жарко Трпковић. др Александар Марковић. др Милутин Поп Јовановић. Поповић. године сачинио предлог за организовање законски уређене војне болнице. где ће бити премештена потоња главна војна болница. у својству првог шефа војног санитета. како у војсци. др Чеда Ђурђевић. др Милош Ђ. кожно-венеричним. У то време се са специјализације на Другој Бечкој хируршкој клиници враћају наши еминентни хирурзи: др Лаза Генчић. ондашњег начелника војног санитета. др Светислав Милосављевић. Указ кнеза Александра Карађорђевића само озакоњује и подстиче изградњу војне болнице по том пројекту. новембра 1909. очним. др Михајло Петровић. године. која је касније прерасла у Војномедицинску академију.Начелници Војномедицинске академије које захтева болница. године почиње да ради под називом ''Општа војна болница'' са 400 болесничких постеља и са одељењима: унутрашњим (са одсеком за заразна и нервна обољења). тако и у грађанству. почиње зидање зграде на Западном Врачару. већ и болесника из осталих гарнизона Србије. (многе медицинске услуге су се могле добити само у овој болници. рендгенолошким лабораторијумом и зубном станицом. У ствари др Емерих Линдермајер. 1904. године иницијативом санитетског пуковника др Михајла Марковића. Енергичним заузимањем санитетског пуковника др Димитрија Герасимовића и др Романа Сондермајера болница је завршена и 1. која је за оно време била најбоља војна болница). још је 1839. одлучено да се сазида нова и већа болница. др Јордан Стајић. а за секундарне лекаре. онда је 1903. др Чеда Ђурђевић. 21 .

Начелници Војномедицинске академије Из историје војног санитета 22 .

изгубљено је драгоцено време за развој војне болнице на Врачару. др Живан Гашић. др Никола Вучетић. Александра Костића. Михајла Петровића. академика Косте Тодоровића.медаљом ''Флоренс Најтингејл''. Јордана Стајића и других. Нешића. услед ратова. проф. др Александар Радосављевић и сестра Боса Ранковић. хероина са светским одличјем . (чинови и звања су из каснијег периода). На први поглед. године били су млади официри (капетани прве и друге класе). а затим и Први светски рат. године и одговара готово у сваком погледу захтевима који се постављају једној модерној болници.. која је на фронту имала функцију централне (главне) болнице Српске војске. Многи лекари са којим је болница почела да ради 1909.Начелници Војномедицинске академије Наведени и други услови су обезбедили војној болници на Врачару високи стручни ниво. у пољским болницама (Драгоманци и др. у болници су инсталирани завојиште и пољска болница Дунавске дивизије. Управник војне болнице био је санитетски пуковник др Роман Сондермајер.'' После пробоја Солунског фронта и првих дана по доласку наше војске у Београд. ти млади лекари се враћају као ветерани и хероји. 23 . али јој непријатељ одаје пуно признање. након искустава стечених на Солунском фронту. проф. као и могућности за даљи развој. У војно-медицинском листу ''Der Militerare'' пише: ''Војна болница је изграђена 1909.) и Болници престолонаследника Александра у Солуну. Сетимо се проф. НАЈБОЉА БОЛНИЦА НА БАЛКАНУ Епитет највеће и најбоље болнице на Балкану брзо је потврђен. ђенерала Жарка Рувидића.. али долази период ратова: Први и Други Балкански рат. Под аустријском окупацијом измењено је и име болнице. Само десетак година касније. а од лекара у болници су радили санитетски потпуковник др Драгослав Поповић. али с друге стране долазе јој кадрови са огромним знањем и стручним искуством стеченим у најтежим условима у областима збрињавања повређених и оболелих и превентивномедицинске заштите.

до 8. Године 1937. формирају се нова одељења.. Године 1930. за вршиоца дужности постављен је санитетски бригадни ђенерал др Жарко Трпковић који је на тој функцији био нешто више од годину дана. године. јануара 1936. Зато су у праву организатори прославе 18..Начелници Војномедицинске академије Са таквим кадровима. подижу се спратови над првим и другим унутрашњим одељењем. године и официјелно носи то име. а у ствари. ГЛАВНА ВОЈНА БОЛНИЦА Ни данас није јасно због чега болница на Врачару тада није добила и званично назив Главна војна болница.200. августа 1934. оснива се Војно-хигијенски завод. војне и цивилне здравствене установе су кренуле у нови почетак. а од 9.500 кревета. Након њега. Главна војна болница је и простором и кадровима учествовала у стварању и раду новоотвореног Медицинског факултета у Београду.. године када тај чин дефинишу као : ''Прослава стогодишњице војне болнице и 30-годишњице оснивања Главне војне болнице (ГВБ)''. се на Авали подиже угледно Реконвалесцентно одељење. Ипак на укупну активност болнице имао је утицај и официјелни назив. На његово место долази санитетски бригадни ђенерал др Милан Димитријевић. децембра 1938. године. јануара 1933. уступањем зграда Војне академије. 24 .. Период до почетка Другог светског рата обележен је интензивним развојем и улагањима у квалитет здравствених услуга. године за управника болнице постављен је санитетски ђенерал др Ђорђе Протић. она је то била од самог отварања. априла 1930. који је на овом положају био до 11. па онда на 1. За првог управника Главне војне болнице постављен је ђенерал др Сава Поповић. Тек доласком ђенерала др Јордана Стајића за начелника војног санитета (Санитетског одељења Министарства војске и морнарице) и његовим залагањем ''Стална војна болница Прве армијске области'' проглашена је за Главну војну болницу и од 1. У овом тексту говоримо о Главној војној болници од када је такво име официјелно носила. формира ђачка чета и повећава капацитет болнице прво на 1. уређује се велика болничка библиотека и ствара се Хигијенски музеј.

укључујући специјализације и учешће у настави Медицинског факултета. ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Непосредно пред Други светски рат Главна војна болница (ГВБ) досеже врх у стручној делатности свих специјалности укључујући и превентивне гране медицине. ГВБ наставља са радом у знатно смањеном обиму. интернат војних питомаца и ђачку чету. до 1938. болничарску чету. Од тада па до краја рата Врховни штаб НОВЈ свакодневно је примао детаљни извештај о раду ове установе. ђенерала др Жарка Рувидића и др. Тада ГВБ има 14 болничких одељења. до тада шеф хируршке екипе Прве пролетерске дивизије. Убрзо по ослобођењу Београда Санитетско одељење Врховног штаба (СОВШ) преузима ову болницу и проглашава је за Главну војну болницу Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ). Први званични извештај добијен је 25. За управника је постављен др Ивица Павлетић. Са болничких одељења публикују се научни радови. који су запажени и у иностраној литератури. реконвалесцентно одељење. Развија се интензивна наставна и истраживачка активност. војнохигијенски завод. године у Главној војној болници су реализована 32 курса усавршавања уз учешће најодговорнијих лекара и старешина. године. 25 . поред припадника оружаних јединица те владе. оболели ратни заробљеници. четници Косте Пећанца и Драже Михајловића и један број цивилних лица. јер је један број лекара и других профила медицинске струке одведен у немачко заробљеништво. Болница је била у надлежности владе Милана Недића и у њој су се лечили.Начелници Војномедицинске академије У времену од 1931. У околностима окрутне окупације. После окупације 1941. октобра 1944. апотеку. док су други напустили Београд. није се могао ни очекивати неки посебан рад пуним капацитетом. као на пример ђенерала др Саве Поповића. године. када су и одељења болнице понекад била ограђена бодљикавом жицом.

Начелници Војномедицинске академије

На дан 25. октобра 1944. године болница је имала 761 кревет са
744 рањеника и болесника. У њој је радило 32 лекара, од којих четири хирурга и 142 лица медицинског и другог особља.
Затечено стање у болници било је лоше. Део грађевина је оштећен приликом бомбардовања Београда. Током рата било је насељено
око 120 станара са породицама, што је отежавало рад и спречавало
проширење капацитета.
Главна војна болница НОВЈ је у том времену подразумевала комплекс болничких установа које су чиниле: војна болница, железничка болница, градска болница, поједина одељења Опште државне
болнице, клиника Медицинског факултета и још неке мање болнице. За смештај лаких рањеника користио се чешки дом и учитељски дом у Београду. Цео комплекс радио је под управом ГВБ. За
прихват рањеника било је организовано Централно пријемно одељење, где је вршена тријажа рањеника. Због великог броја рањеника и болесника радило се даноноћно. Рањеници су касније
евакуисани из ГВБ у болнице Смедерево, Панчево, Ковин, Крагујевац, Ниш и друге болнице Главног штаба широм Србије.
Не улазећи у даљу анализу обављања великог посла, у овој највећој војној санитетској установи за период од седам месеци и пет
дана, колико је радила до краја рата, примљен је на лечење 16.991
рањеник и болесник. У истом периоду излечено је и враћено у јединице 6.582 лица, а умрло 485.
26

Начелници Војномедицинске академије

ОД ГЛАВНЕ ВОЈНЕ БОЛНИЦЕ ДО ВМА
По завршетку рата Главна војна болница имала је структуру
са 26 делова, од којих су била 22 медицинска, апотеку и три помоћна одсека: културно-просветни, економски и технички одсек.
Управник је био мајор др Воја Стојановић, од 1948. главни хирург Југословенске армије, демобилисан 1949. у чину санитетског пуковника.
У структури руковођења ГВБ одмах после рата били су многи
познати стручњаци, касније професори Војномедицинске академије, односно Медицинског факултета, као што су пуковник др
Радмило Јовановић, пуковник др Милан Арсенијевић, капетан
др Чедомир Плавшић, капетан др Станислав Букуров и други.
Треба имати у виду да се у развој ГВБ укључују искуства из
рада и развоја санитета у народноослободилачком рату, као и она
сазнања која су настала у раду Централне болнице Главног
штаба, одликоване орденом Народног хероја.
После Воје Стојановића на дужност управника долази генерал
мајор др Војислав Дулић, а затим Херберт Краус, који је био на
дужности у тренутку указа од 26. јула 1949. године.
Иницијативу за оснивање Војномедицинске академије у Београду и своју концепцију у вези са тим дао је Гојко Николиш.
Свечана академија је одржана 28. априла 1950. у сали клуба
Војномедицинске академије, под руководством радног председништва, с генералом др Гојком Николишем на челу.
Начелник ВМА, генерал-мајор др Херберт Краус одржао је
уводно предавање, а затим су прочитане наредбе о унапређењу
и одликовању заслужних појединаца. Истог дана увече, одржана
је свечана академија у Централном дому Југословенске армије
којој је присуствовао Јосип Броз Тито са сарадницима и начелником Генералштаба Југословенске армије, генерал-пуковником
Кочом Поповићем.
Пажљиво проучавајући документа и објављене публикације и
радове о коренима српског војног санитета, стиче се утисак да
је оснивање ВМА логичан корак и врхунски успех у развоју
српског војног санитета у деветнаестом и двадесетом веку. У том
периоду ратови су често ометали, али истовремено и подстицали
тај развој.
27

Начелници Војномедицинске академије

ЛЕГЕНДЕ ВОЈНОГ САНИТЕТА

Начелници Војномедицинске академије

КАРЛО БЕЛОНИ
Рођен је 1806. године у месту Леви у Горњој Мађарској (тадашња Аустрија) у словачкој лутеранској породици, а преминуо у Београду 1877.
године.
Био је лекар и руководилац српског војног санитета.
По доласку у Србију 1836. године постављен је за лекара војне
команде у Чачку, након чега добија премештај у Јагодину. На захтев
грађана враћа се у Чачак, где је 1841. године постављен за окружног физикуса и варошког лекара, а после тога и за физикуса и општег лекара у Београду. Истовремено је био лекар у војној болници.
Године 1847. постављен је за шефа војног санитета. Након што
је установљена Главна војна управа 1859. године у којој је организован Војно-санитетски одсек, др Белони је постао шеф тог одсека,
а након што је организовано Министарство војно 1863. године био
је шеф одсека у Министарству. У овој служби остаје остаје све до
пензионисања 1877. године.
Др Белони је учинио много на утемељењу наше војно-санитетске
службе. Отварао је и уређивао „војене шпитаље“, војне болнице, ангажовао је (углавном из Аустрије) стране лекаре и ранаре – хирурге,
као и прве војне апотекаре. Био је оснивач Сместилишта лекова и
прибора Главног депоа (касније санитетско-апотекарско слагалиште),
а израдио је и прву Војну фармакопеју по угледу на аустријску.
Приликом епидемије тифуса у Београду 1838. године и сам обољева од ове тешке болести и остаје непокретан, али није прекидао
своје лекарско деловање лечећи болеснике преко својих сарадника.
Преминуо је 1877. године у Београду.

31

Начелници Војномедицинске академије Др Владан Ђорђевић 32 .

Из фазе у којој је био први човек српске медицине. остао је упамћен по доприносу у решавању комуналних проблема. Владан Ђорђевић био је председник Београдске општине од 1884. У том својству је 1879. улази у фазу непосреднијег ангажовања у политици у чему је био веома успешан. године. Овим документима били су ударени темељи модерне санитетске службе у Србији. Студије медицине завршио је у Бечу где је специјализирао и докторирао хирургију. године био је председник Министарског савета и министар иностраних дела. 33 . али са ове дужности бива пензионисан због неслагања са Владом. посебно о Српско-турском и Српско-бугарском рату. године оснива Српско лекарско друштво. године. године израдио и кроз Скупштину провео Закон о народном санитетском фонду. године. постао је начелник Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела. Као војни лекар 1872. али опет бива пензионисан. и Закон о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља. подигао Ново гробље. политичар и књижевник. Након тога улази у високу политику и постаје министар просвете 1888. а године 1881. новембра 1844. калдрмисањем улица. Као први човек престонице. Његова посебно значајна дела су: „Историја српског санитета“. године. У периоду који следи Ђорђевић заузима највише политичке положаје у држави. а 1874. године. У периоду од 1897. Био je лекар.Начелници Војномедицинске академије ВЛАДАН ЂОРЂЕВИЋ Рођен је 21. Писао је романе. где је и преминуо 31. основао је Цветну пијацу.). године покреће Српски архив за целокупно лекарство. које је по њему добило назив Владановац. у четири свеске (1879-1886. године у Београду. године. августа 1930. 1900. Био је посланик у Атини од 1891. Бавио се озелењавањем површина. до 1900. а у Цариграду од 1894. У међувремену.) и књига „Крај једне династије I-III“ ( 1899. до 1888. Био је и један од организатора Српског друштва Црвеног крста основаног 1876. расправе из медицине и дела из историје Србије у XIX веку. и 1905.

„Грађа за фауну Краљевине Србије“. годинe и био заслужан за преуређење основног и средњег школства. Био је члан Државног савета од 1888. Био je лекар. 34 . а преминуо у Опатији 1893. али и низ књижевних прилога у тадашњим литерарним часописима. а нешто касније и за доктора хирургије. зоолог. године био је начелник санитета Шумадијског кора. по стручним мишљењима је његово најбоље научно дело. а потом и у београдском округу. а 1877. Председник владе и министар просвете постао је 1893. као и за претварање непотпуних у потпуне гимназије и оснивање преко 50 женских основних школа. академик и председник Владе. Године 1869. године као санитетски мајор. Објавио је и низ радова у Српском архиву чији је био уредник. радио је као физикус у ужичком. године студирао је медицину у Бечу. а дело под називом: „Приложак за познавање гастроподске фауне у Србији“. Објавио је књиге: „Шкољке у Краљевини Србији“. године. а потом и његов председник. године. Постављен је за професора зоологије. затим као референт санитета у Ибарској војсци. и 1878.Начелници Војномедицинске академије ЛАЗА ДОКИЋ Рођен је у Београду 1845. Као војни лекар учествовао је у Српскотурском рату и то 1876. професор Велике школе. године. анатомије и физиологије на Великој школи 1878. „Аналитички и систематски преглед животиња у Краљевини Србији“. По повратку у земљу. бива промовисан за доктора медицинских наука. које је оставио у рукопису. Потиче из сиромашне породице и као државни стипендиста 1863.

а по повратку у Србију бавио се приватном лекарском праксом. године. а потом и командир Окружног санитетског одељења Смедеревске војске. године и на тој дужности испољава велику ангажованост у изналажењу одговарајућих начина унапређења српске здравствене службе и оспособљавању лекарског кадра. године. После пензионисања са места начелника санитета посветио се научном раду и ентомологији. 35 . За начелника санитета у Министaрству унутрашњих дела бива постављен 1895. После започињања лекарског рада посветио се стручној и популарно-здравственој литератури. године био је управник Ратне болнице у манастиру Свети Роман код Ђуниса. Као младић и члан Уједињене српске омладине. Објављује знатан број радова углавном у Српском архиву и Народном здрављу о инфективним и дечјим болестима. Године 1894. У војну службу као гарнизонски лекар у Београду ступио је 1874. напушта војну службу и враћа се привaтној пракси. писао је и објавио већи број поетских састава под псеудонимом Радмило-Радмио. Дао је свој највећи научни допринос у области ентомологије. Био је лекар и писац.Начелници Војномедицинске академије МИХАИЛО ЛАЗАРЕВИЋ Рођен је у Београду 1846. За време ратова од 1876. као први међу нашим лекарима који се посветио педијатрији. века. а популаризацији науке је дао прилоге који спадају у најквалитетније у нас. али и о војносанитетским питањима. Медицину је студирао у Бечу. до 1878. године. шездесетих година 19. где је и преминуо 1899.

године као резервни санитетски официр. У сва три рата збринуо је око 7. 36 . тако да је наша војска била прва у свету која га је применила. Објавио је 1906. године. По повратку у Србију постављен је за физикуса округа рудничког. У рату од 1877. године. до 1878. Марковић је написао књигу „Ратна санитетска служба“. подизање и уређивање Пастеровог завода у Нишу. као и расправу „О узроцима великог процента умирања и боловања у нашој војсци“ 1893. године био је шеф трупских лекара Шумадијске дивизије. године. После уписа на Технички факултет Велике школе у Београду. године у Крагујевцу. а потом командир корпусне санитетске јединице.Начелници Војномедицинске академије МИХАИЛО-МИКА МАРКОВИЋ Рођен је 1847. године био је постављен за референта санитета Моравске дивизије. редовна планска обука болничара. где је и дипломирао 1871. стварање пет хируршких одељења у војним болницама. био је изабран за члана Државног савета. Био је пет година председник Српског лекарског друштва и први председник Друштва за чување народног здравља. санитетски пуковник и начелник војног санитета. У Српско-бугарском рату успео је да примени јодоформни завој као антисептичко средство. Био је лекар. године је постављен за начелника Војног санитета у Министарству војном. У рату 1885. Учествовао је у Српско-турском рату 1876.000 рањеника и оперисао више од 100 људи. обавезан стручни војносанитетски испит за стицање свих чинова санитетских официра и друго.године мемоаре „Моје успомене“ у којима је изнео много података и запажања о најистакнутијим личностима тога доба. уређење и опремање санитетско-апотекарског слагалишта. а 1886. као државни стипендиста. обавезно оперисање регрута оболелих од киле и позивање на одслужење војног рока по потпуном излечењу. а 1877. из Горњег Милановца прелази у Београд и отвара приватну праксу. а преминуо 1911. Прелази у активну војносанитетску службу као капетан прве класе. Увео је низ реформских потеза као што су: конкурс за добијање стипендије за студије медицине у иностранству и за слање санитетских официра на специјализације на страни. прелази на студије медицине у Бечу. Године 1900.

Био је активан у формирању првих стоматолошких друштава у Југославији и објавио је велики број радова из свих грана стоматологије у домаћим и страним часописима. Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима. а наставио да излази у Љубљани под називом „Стоматолошки гласник“. као и у Првом светском рату као припадник Тимочке дивизије. Био је и оснивач првог југословенског стоматолошког часописа „Гласник зубнолекарске струке“ који је излазио од 1932. објављеном 1923. После рата руководи првом зубном станицом Главне војне болнице у Београду. године. године у Српском архиву. 37 . Био је стоматолог и пуковник. која је основана 1934. године. У његовом посебно важном раду. описани су почеци рада стоматолошке службе у српској војсци и стање уста и зуба војничког састава у том периоду. Учествовао је у балканским ратовима. Као представник југословенских зубних лекара учествовао је на Другом стоматолошком конгресу у Будимпешти. а преминуо 1938. до 1933. године.Начелници Војномедицинске академије МИЛИВОЈЕ ПЕТРОВИЋ Рођен је 1877.

Пензионисан је 1940. Црвеног крста и других струч38 . члан Главног одбора и председник Санитетске секције Друштва Црвеног крста Југославије. где је и дипломирао 1905. У периоду од 1917. најпре као пуковски лекар Шестог пешадијског пука у Београду. године био је референт санитета Дринске дивизије. Помоћник начелника био је од 1934. председник и наставник школе за нудиље. а 1919. Године 1918. постављен је за референта санитета Југословенске дивизије. На Солунском фронту успешно је организовао евакуацију и збрињавање рањеника у току Кајмакчаланске битке. године постала Главна војна болница. а преминуо у Београду 1947. Био је члан многих организација и то: члан и председник Главног санитетског савета. године. а 1915. до 1918. године био је шеф Унутрашњег одељења болнице Прве армијске области која је 1931. године на којој је донета Женевска конвенција за побољшање судбине рањеника и болесника у војскама у рату. године за управника Сарајевске болнице која постаје болница Друге армијске области. пука. године. У периоду од 1921. године. године. У балканским ратовима био је пуковски лекар 12. Током Првог светског рата 1914. године. а касније постаје начелник Санитетског одељења Министарства војске и морнарице у чину санитетског генерала. године почетком Другог светског рата. Радио је и као шеф Унутрашњег одељења Војне болнице у Скопљу. до 1934. Служио је као санитетски поручник 1905. године био је шеф Унутрашњег одељења и управник Војне болнице Престолонаследник Александар у Солуну. Био је активан учесник на бројним конгресима и другим скуповима војне медицине. Специјализирао је унутрашње болести на клиници проф. да би поново био активиран на истом положају 1941. делегат наше земље на дипломатској конференцији у Женеви 1929. године.Начелници Војномедицинске академије ЖАРКО РУВИДИЋ Рођен је у Лесковцу 1880. Медицину је студирао у Грацу и Бечу. а потом у Пожеги и Крушевцу. Neusser-а у Бечу. преболео пегавац и прешао преко Албаније. Био је интерниста и санитетски генерал.

Спаситеља 1918.Начелници Војномедицинске академије них скупова у земљи и иностранству. Крстом милосрђа. године.али и социјално-медицинским питањима. Орденом Белог орла V реда 1917. председник српске и југословенске Лиге против туберкулозе.Саве II реда 1928. глас. и „Commandeur“ 1938. Санитетске службе у миру. Орденом Црвеног крста. грчким орденом Св. један од оснивача Југословенског физиолошког друштва и председник Друштва љекара Босне и Херцеговине. Жарко Рувидић био је члан управе Лекарске коморе. Објавио је и многе научне и стручне радове: „Поглед на савремену дијагностику и терапију плућне туберкулозе“ (Српски архив целокупног лекарства. а посебно туберкулозом. Уредбе о сузбијању туберкулозе у војсци и друго. и III реда 1936. Одликован је Сребрном медаљом Обилића 1913. „Епидемија скорбута у српској војсци на Солунском фронту“ ( у књизи пуковника др В. 39 . Француском Легијом части „Officier“ 1937. оснивањем Фонда за сузбијање туберкулозе војних лица и др. године. Историја санитетских јединица и установа Дринске дивизије (Војно-санит. а добио је Армијску похвалу за успешну евакуацију рањеника у Кајмакчаланској бици и друга признања. године. орденом Св. 1911. као и „Развој војног санитета за 20 година 1920 -1940“.1940.године. године).Станојевића „Наше ратно санитетско искуство“). године. Југословенском круном II реда 1940. Као начелник војног санитета допринео је реорганизацији санитетске службе доношењем нове Ратне санитетске службе у војсци. Бавио се интерном медицином. „Евакуација рањеника по заузећу Кајмакчалана 1916. „Туберкулоза у нашој војсци“ (1922).). године“ („Ратник“).

године ради прво као секундарни лекар и шеф одсека у Главној војној болници.Начелници Војномедицинске академије РАДМИЛО ЈОВАНОВИЋ Рођен је 18.године. Године 1923. а редован професор постаје 1955. а затим 1914. а затим као начелник Другог унутрашњег одељења. новембра 1893. Међународног комитета војне медицине и фармације. године у Крушевцу. Објавио је више стручних и научних радова у земљи и иностранству. године. године изабран је за ванредног професора Интерне медицине и постављен за шефа Катедре групе интерних предмета. године. до 1945. За председника Главне војнолекарске комисије Југословенске народне армије био је постављен 1956. као и Међународне лекарске правне комисије. У периоду од 1933. започиње студије на Медицинском факултету у Нансију у Француској. Студије прекида два пута и то по завршетку прве године ради учешћа у Балканским ратовима. године. При оснивању Војномедицинске академије 1950. као војни питомац. Био је члан Светског удружења за међународно право International Law Association (ILA). Био је интерниста и професор на Војномедицинској академији. а преминуо 1951. Исте године био је изабран за дописног члана Српске академије наука (САНУ). Године 1911. одлази у Париз на специјализацију из интерне медицине. Студије у Нансију завршава тек 1922. као и две монографије: „Монографија о раној дијагностици плућне туберкулозе“ и „Монографију о савременом лечењу антибиотицима“ (објављено у Војносанитетском прегледу). Био је носилац многобројних ратних и мирнодопских одликовања. године по завршетку друге године студија због Првог светског рата. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. 40 . када је и произведен у чин санитетског поручника Југословенске војске.

члан Медицинске академије Српског лекарског друштва. Објавио је више од 100 радова из области ратне и мирнодопске медицине. 1973). године прикључује се партизанском покрету отпора. професор ВМА. Ордена за војне заслуге са великом звездом и бројних иностраних одликовања Шпаније. Ордена заслуга за народ са златним венцем. том 10. „Одбрана помоћу малих средстава“ (посебно издање САНУ. Дужност шефа Санитетског одсека Врховног штаба НОВ и ПОЈ врши у периоду од 1942. где је радио као лекар. Бугарске и других признања. године. а 1978. године у Сјеничаку (Карловац). као и један од оснивача и уредника часописа „Војносанитетски преглед“. и коаутор рада (са Ђ.Начелници Војномедицинске академије ГОЈКО НИКОЛИШ Рођен је 11. године. године и за редовног члана САНУ. Ордена народног хероја. СССР. као и чин генерал-пуковника. Драгић) „Заједништво и особености у развоју санитетске службе у току Народноосолободилачког рата 1941 – 45 (Acta historiae medicinae. одлази у Шпанију као добровољац на страни Републике у грађанском рату. члан Удружења књижевника Србије. Ордена ратне заставе. 41 . Године 1937. и 1954-1966. Начелник Санитетске управе Министарства одбране био је у два мандата и то 1944-1953. године. до 1944. Био је лекар. Био је покретач првог стручног часописа у рату „Партизански санитет“ у Фочи 1942. Године 1970. године) и заступник у Сабору Социјалистичке републике Хрватске у више мандата. изабран је за дописног. Аутор је поглавља Медицина војна (у Војној енциклопедији. Пољске. а преминуо у Шареу (Француска) 1995. као и актуелних друштвених и политичких питања. Новембра 1941. 1977). Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1936. ЧСР.. По повратку у Србију 1941.августа 1911. године. Међу радовима су и „Развој војне медицине у Срба“ (Глас САНУ. године постављен је за референта санитета Врховног Штаба Народноослободилачког покрета. 1993). године. амасадор (1953-1954. Био је већник АВНОЈ-а.) и поглавља у другим едицијама.. генерал и академик. Био је носилац Партизанске споменице 1941. дописни члан Југоловенске академије знаности и уметности ЈАЗУ и члан других научних и друштвених организација. Звање редовног професора на ВМА добија 1970. године.

академик и резервни генерал-мајор санитетске службе ЈНА. године. У оквиру Академије бавио се испитивањем здравственог стања народа. „Примарни рак плућа“. гастроентерологија и ендокринологија. алергијских и малигних обољења. године и исте године био постављен за референта санитета Прве пролетерске бригаде. године је упућен за референта санитета Главног штаба НОВ и ПО Хрватске. Објавио је књиге „Клиничка ендокринологија“ (као коаутор 1962. Након тога је био руководилац Санитетске службе Главног штаба НОПО Црна Гора. 1968/69 и 1969/70). Ордена рада са златним венцем и више других југословенских и страних одликовања и признања. а преминуо у Београду 1987. као и већи број стручних и научних радова . 42 . Као ужа област његовог научног рада наводи се: лергоимунологија. Ступио је у партизански покрет 1941. Био је носилац Партизанске споменице из 1941. клиничке и експерименталне лабораторије и клиничког одељења и амбуланте као и последипломске наставе. а 1942. године) као први уџбеник из те области. Био је и дописни члан Српске академије наука и уметности од 1965. Као директор Интерне Б клинике. а редован члан постаје 1974. године. године. гушавости. а 1944. а звање редовног професора Медицинског факултета у Београду стиче1962. априла 1913. посебно испитивањем дијабетеса. Био је интерниста. канцерологија. Медицину је завршио на Универзитету у Београду 1938. „Ендокринологија“ (1974. Био је начелник санитета одељења Штаба базе у Барију (Италија). Декан Медицинског факултета био је у три мандата (1967/68. године начелник санитета Главног штаба НОВ и ПО Србије и лични лекар Јосипа Броза Тита.Начелници Војномедицинске академије БОРИСЛАВ БОЖОВИЋ Рођен је 9. улмологија. године). професор универзитета. године. године. После рата се вратио у Трећу интерну клинику. био је заслужан за организацију једног од првих ендокринолошких одељења у земљи. године и као лекар радио на Трећој интерној клиници. године у Стијени Пиперској (Подгорица).

Највише домете у хирургији срца остварује од 1962. године. године. Медицински факултет је завршио у Загребу 1937. Прве операције урођених срчаних мана вршио је од коарктације аорте (1953). Станфорд и на Клиници Мајо. а преминуо 14. а потом и главни хирург Југословенске народне армије. године. а 1941. а у САД (1950. године и начелник Клинике за хируршке болести ВМА. за ванредног професора 1953.Начелници Војномедицинске академије ИСИДОР ПАПО Рођен је 31. године) стиче искуства из хирургије срца. године придружује се партизанима где је био лекар Треће дивизије Народноослободилачке војске. Године 1950. године био је руководилац хируршких покретних установа и Центра за специјализован хируршки рад. Године 1947. У периоду од 1944. године у Београду. Статус редовног професора стиче 1956. године постаје управник Првог болничког центра у Новом Саду. На Сремском фронту 1945.године оперативним захтватима на отвореном срцу помоћу вантелесног крвотока у хипотермији или кардиоплегији. Био је лекар на Хируршком и Гинеколошком одељењу болнице у Сарајеву. 1950. пролазног артеријског канала (1954) и атриалног септалног дефекта (1960) и први у Југославији ушивао септилни дефект на отвореном срцу у хипотермији (више од 500 болесника). године у Љубушком код Мостара. професор универзитета. На усавршавање је ишао у СССР (1946-1947. академик и генерал Југословенске народне армије. До 1987. Након тога постављен је за начелника Катедре за хирургију. Почетком 1944. октобра 1996. до 1945. Први је код нас извршио антеторокалну јејунопластику која се данас у хирургији назива антеторокална јејунопластика Јудин-Папо. децембра 1913. Највеће успехе Др Папо постиже у хирургији једњака и кардиоваскуларној хирургији. прву операцију митреалне стенозе на затвореном срцу 1951. постаје начелник хируршког одељења Главне војне болнице у Београду. године оперисао је 43 . изабран је за доцента. године).године и укупно 1.500 митралних комисуротомија. године одлази на усавршавање из ратне хирургије у Савезнички хируршки центар у јужној Италији. крвних судова и плућа на Универзитетима Џон Хопкинс. Био је хирург.

Начелници Војномедицинске академије 44 .

Перуу. добитник награде АВНОЈ-а.908 вештачких срчаних валвула и извршио велики број аортокоронарних венских бајпас-операција и урадио више од 10. Британског удружења хирурга. ЈАЗУ у Загребу (1975) и Академије Перуа (1974). Индији. Немачког удружења хирурга. дописни члан Енглеског друштва хирурга. Америчког удружења војних лекара. у коме је обрадио ратне повреде грудног коша.Начелници Војномедицинске академије 2. Папо је био бриљантан хирург. Тунису. Октобарске награде Београда. редовни од 1968.000 болесника са урођеним манама и то на отвореном срцу уз вантелесни крвоток. Аустралији.децембар“ и друге. од тога 17 у иностранству. Хируршког удружења Лос Анђелеса. ЗАВНОБиХ-а. Боливији. Египту. Шведској.000 операција на срцу. године). члан научног савета Међународног удружења за кардиоваскуларну хирургију. Укупно је уградио 3. Аргентини и Замбији. Био је члан САНУ (дописни од 1961. Публиковао је 217 радова. почасни члан Краљевског хируршког удружења у Лондону (1969). дописни члан АНУБиХ (1969). 45 . Удружења хирурга Париза. награде ЈНА „22. Био је главни редактор уџбеника „Ратна хирургија“. Академије хирургије Француске. програмског комитета Међународног симпозијума Wound Ballistic. Био је по позиву предавач и модератор у Енглеској. трбуха и карличног предела. наш најистакнутији ратни хирург и један од најбољих кардиохирурга у свету свога времена. Collegium internationale chirurgiae digestivae. Аустријског друштва трауматолога. Панами. Удружења грудних хирурга Боливије. Уградио је Стар-Едвардсову валвулу у аортни отвор (1965). Медицинске академије СЛД и Збора лијечника Хрватске. Алжиру. СССР-у. Малезији.

1949 .Начелници Војномедицинске академије УПРАВНИЦИ ГЛАВНЕ ВОЈНЕ БОЛНИЦЕ 1944 .

За време студија бавио се и литерарним стваралаштвом и активно се укључио у револуционарне кругове. године. постављен је за првог управника Главне војне болнице. Медицину је студирао на Свеучилишту у Загребу. а непосредно пред Други светски рат започео је специјализацију из хирургије. а после члан мобилне хируршке екипе Друге пролетерске дивизије. ослобођен заменом за немачке официре. Као млад лекар радио је у Судско-медицинском заводу у Загребу. 48 . био је члан првог уредништва Војносанитетског прегледа. Због рада за народноослободилачки покрет интерниран је у јесен 1942. одакле је почетком 1943. а у октобру 1944. године у логор смрти у Јасеновцу. још у току борби заослобођење Београда. Након доласка у НОВЈ био је лекар у Првој пролетерској бригади.Начелници Војномедицинске академије Санитетски пуковник Др Ивица Павлетић (1914 — 1984) Управник Главне војне болнице: oктобар 1944-март 1945 Др Ивица Павлетић рођен је у Бакру 1914. Од августа 1944.

страсно и бескомпромисно је сагоревао на сваком задатку. те је заслужено добио многа признања и висока војна одликовања. упућен је са још неколико хирурга-официра ЈНА на Медицински факултет у Београду. године. године. где је имао прилику да се упозна с достигнућима совјетске ратне хирургије.Начелници Војномедицинске академије У априлу 1945. а 1961. године постављен је за првог начелника новоформираног Института за војномедицинску документацију и уједно главног и одго ворног уредника ВСП. прелази на дужност одговорног секретара Војносанитетског прегледа (ВСП) у саставу Санитетске управе ЈНА. у априлу 1946. полажући тименеке од значајних темеља југословенске ратнохируршке доктрине. искричавог интелекта. године упућен је на усавршавање у лењинградску Војномедицинску академију. 49 . Након повратка. Ту је и радио до 1963. на пионирски задатак. да као редовни наставни предмет уведу и изводе наставу из ратне хирургије. Од 1954. На свим дужностима које је обављао Ивица Павлетић је нештедимице улагао све потенцијале свог богатог. Због нарушеног здравља пензионисан је 1964. године.

Ступио је у војну службу и почео специјализацију из хирургије. али је остао у својству научног саветника. примио је дужност шефа Хируршког одељења Бановинске болнице у Прокупљу. Ускоро је постављен за управника Друге хируршке клинике и на тој дужности је остао до 1977. др Војислав К. године за шефа Катедре хирургије. постављен је за главног хирурга Главне војне болнице и главног хирурга ЈНА. Године 1938. На Сремском фронту руководио је целом хируршком службом. године у чину санитетског пуковника. године учествовао је у НОБ-у као хирург. а 1944. Године 1945. године. На Медицинском факултету у Београду дипломирао је 1929. а 1956. 50 .Начелници Војномедицинске академије Санитетски пуковник Проф. Марта 1955. године постављен је за хирурга Главног штаба НОВ и ПОЈ за Србију. Од 1941. године када је пензионисан. године у Нишу. Стојановић (1906-1991) Управник Главне војне болнице: март 1945-јули 1945 Војислав Стојановић је рођен 1906. По завршеној специјализацији постављен је за шефа хируршког одељења сталне Косовске војне болнице. године изабран је за редовног професора хирургије Медицинског факултета у Београду. Демобилисан је 1949.

Изводио је демонстрационе операције у Италији и Француској. Објавио је више 480 радова.. медаље Универзитета у Глазгову. члан Француске академије хирургије и Националне медицинске академије Француске. Берлину и другим градовима. Био је позван од УНЕСКО-а у решавању проблема универзитетске наставе. Учествовао је на бројним међународним скуповима. Био је пионир кардијалне и васкуларне хирургије у нас.. Италији. симпозијумима и конгресима. Њујорку. француског ордена Легије части. 51 . награде АВНОЈ-а 1976. добитник Октобарске награде Београда 1962.Начелници Војномедицинске академије Професор Стојановић је био један од најактивнијих чланова и председника Хируршке секције СЛД-а. један је од оснивача и председник Европског друштва за кардиоваскуларну хирургију. Носилац је партизанске споменице 1941. У својству визитинг професора боравио је у Француској. Био је члан Међународног хируршког друштва. Носилац је медаље Универзитета у Стразбуру. Риму. Он је основао „Научно друштво Србије” и био његов дугогодишњи председник. Чехословачке. Професор Стојановић је одржао многобројна предавања по подружницама СЛД-а. Лондону. која је издата у више издања. од чега 180 у иностранству. на хируршкој и у другим секцијама. Седмојулске награде 1969. Источне Немачке. Био је и председник Савеза удружења универзитетских наставника и других научних радника Југославије. Западној и Источној Немачкој. медаље Хумболтовог универзитета.. године. САД и СССР-у. Стразбуру. Он је био и председник Међународног друштва универзитетских професора и доцената. Био је члан редакционог одбора више међународних часописа. Либији. Написао је књиге „Ратна хирургија“. Италије. Баљозовићем). члан или почасни члан многобројних организација Француске. Амстердаму. медаље Института Академије медицинских наука за хирургију срца и крвних судова и Научног друштва хирурга СССР-а. „Практикум из хирургије“ (са др А. Енглеској.. Први је применио локалну хипотермију у хирургији отвореног срца која је касније постала широм прихваћена метода. „Хирургија ендокриних жлезда“. „Кардиохирургија урођених срчаних мана и великих крвних судова“. Москви. где је бивао референт по позиву или као главни референт у Копенхагену. конструисао је валвулотом за затворену комисуротомију код митралних стеноза („жицани валвулотом по Стојановићу"). „Критеријуми за оцену радне способности“ (коаутор). медаље Академије наука СССР-а имена Вишњевског у Москви. медаље „Туркинија” чехословачког удружења хирурга. Паризу. СССР-а. године.

У четрнаестој години.децембар 1946 Генерал-мајор др Војислав Дулић рођен је 12. повлачи се преко црногорских масива и планинских гудура Албаније у Сан Ђовани ди Медуа. године. Медицински факултет завршио је у Београду. у граду Поатијеу. а онда у Француску. Основну школу завршио је у родном селу 1911. који га са осталим земљацима пребацује прво на Корзику. када му је почетак Првог светског рата и напад на Србију прекинуо даље школовање. године. заједно са српском војском. Ту. у земљорадничкој породици. када се враћа у свој родни крај и у Пожаревцу завршава матуру 1920.Начелници Војномедицинске академије Генерал . године и три разреда гимназије у Пожаревцу 1914. срез Пожаревачки. маја 1900. године тамо завршава седам разреда гимназије.мајор др Војислав Дулић (1900-1953) Управник Главне војне болнице: јули 1945 . До краја 1919. године у селу Брежане. наставља школовање у лицеју. укрцава у савезнички брод. 52 . у којој су му били и отац и браћа.

По завршетку школовања одлази у свој родни крај. године до своје смрти био је на служби у Генералштабу ЈНА као старији инспектор санитетске службе. а затим у Равном Гају . Орденом Народне армије другог реда и Орденом за храброст. године. бива ухапшен јануара 1937. Од ослобођења стално је биран у Пожаревачком срезу за народног посланика Народне скупштине Србије. године до капитулације југословенске војске налазио се на дужности лекара Дринске дивизије. Октобра 1941. године све више се повезује и ради за раднички покрет. референт санитета Друге пролетерске бригаде.Хомоље. Орденом братства и јединства првог реда. Од априла 1941. За показану храброст. као одредски лекар. Од 1940. наставља рад на здравственом и политичком просвећивању свога краја. Носилац је Споменице 1941. до почетка устанка 1941. 53 . референт санитета Друге пролетерске дивизије. Из затвора је изашао са још јачим уверењем да борбу за народна права треба наставити још упорније. Од 1934. где ради као лекар опште праксе. По ослобођењу Београда постављен је за повереника народног здравља за Србију. године био је на дужности управника Главне војне болнице Југословенске армије.Начелници Војномедицинске академије Већ као студент активно је учествовао у омладинском покрету. године ступа у редове Крагујевачког партизанског одреда. године. У току народноослободилачког рата био је на овим дужностима: референт санитета Трећег батаљона Прве пролетерске бригаде. од децембра 1946. Избегава заробљавање и враћа се у Равни Гај. године и спроведен у београдску Главњачу у којој је одлежао три месеца. дао је значајан допринос на изградњи санитетске службе наше Армије у току рата и у послератном периоду. референт санитета Другог народноослободилачког корпуса и начелник санитета Главног штаба Србије. године. као и успехе у руковођењу санитетском службом својих јединица у НОР-у одликован је: Орденом заслуге за народ првог реда. Поред тога био је потпретседник Главног одбора Црвеног крста Југославије. Упорним и стрпљивим радом. Од јула 1945. ради као лекар здравствене задруге у Лазници . пожртвовање и самопрегор. године до децембра 1946.Гружа Крагујевачка. Због сарадње са тада илегалном Комунистичком партијом Југославије. Партизанском звездом другог реда. У својој ординацији. али и ван ње.

2009 .Начелници Војномедицинске академије НАЧЕЛНИЦИ ВОЈНОМЕДИЦИНСКЕ АКАДЕМИЈЕ 1949 .

Од 1956.јануар 1953. После ослобођења био је на разним руководећим дужностима у Санитетској служби Југословенске народне армије (ЈНА). до јануара 1953. између осталог и начелник Главне војне болнице од децембра 1946. као и од новембра 1954. а од септембра 1942. године. године. новембар 1954 . године и начелник ВМА од септембра 1949. Медицински факултет је завршио 1936.мај 1956 Др Херберт Краус је рођен 1910. а затим је радио у партизанским болницама у Новој Вароши и Фочи. године у Бачинцима. до маја 1956. био је на дужности у Санитетском одсеку Врховног штаба. Народноослободилачком покрету је приступио 1941. до октобра 1947. Био је лекар Ваљевског и Првог шумадијског одреда. године у Загребу.Начелници Војномедицинске академије Генерал-мајор Др Херберт Краус (1910-1970) Управник Главне војне болнице: децембар 1946-октобар 1947 Начелник ВМА септембар 1949 . на раду је у државној управи где је обављао функције секретара за народно здравље Савезног извршног већа и директора Савезног завода за здравствену заштиту. у Срему. 56 .

сасвим исправно. Др Херберт Краус је током ратних дана преживљавао све велике и мале патње рањеног борца и он је.Начелници Војномедицинске академије све до своје смрти 1970. делотворна брига за човека. његови саборци као и најближи сарадници. непосредна. појединца. Др Херберт Краус је припадао ономе покољењу које је своју личну судбину и срећу нераскидиво везало за судбину и срећу земље. сматрао да његова лична. рањеника има исту вредност колико и његови широки организациони захвати. 57 . Као таквога знали су га бројни рањеници. године.

27. године.новембар 1954 Рођен је у Травнику 1896. битака на Неретви и Сутјесци. Од првих дана устанка у Босни и Херцеговини. затим референт санитета Шеснаесте војвођанске дивизије и Трећег корпуса Народноослободилачке војске Југославије. јула 1941. које је провео у Сремској Митровици. референт санитета Седме крајишке бригаде.. а Медицински факултет завршио је у Бечу 1923. године. лекар у болници Прве протетерске дивизије. године осуђен је на десет година затвора. 1929. Био је заменик политичког камесара Првог крајишког народноослободилачког одреда. Због свог револуционарног рада. Лепоглави и Марибору. године. 58 .. до 27.Начелници Војномедицинске академије Генерал-мајор Др Мони Леви (1896-1986) Начелник ВМА: мај 1953 . септембра 1942. године прикључује се народноослободилачком рату и постаје управник прве партизанске болнице у Дрвару. Био је активни учесник Првог конгреса партизансиких лекара одржаног у Босанском Петровцу од 25.

Аутор је многих чланака који су се углавном односили на настанак и развој санитетске службе у току народноослободилачког рата. године.Начелници Војномедицинске академије После рата обављао је дужност начелника санитетског одељења Шесте армије у Сарајеву. Родољубом Чолаковићем. Др Мони Леви био је изузетна личност. одликован је Орденом заслуга за народ са златном звездом. Носилац је Партизанске споменице 1941. Демобилисан је 1956. након чега је постављен за председника Савета за здравство Социјалистичке републике Босне и Херцеговине. радио у Санитетској управи Државног секретаријата за народну одбрану и обављао дужност начелника Војномедицинске академије од 1953. када одлази у пензију. годиине у чину генерал-мајора Санитетске службе. године. Орденом братства и јединства са златним венцем и многим другим високим друштвеним признањима. 59 . Ту су и сусрети са Титом. до 1954. издаје и запажену књигу »Доживљаји и сусрети на стазама револуције« у којој износи догађаје и личности са којима се сусретао у својој дугогодишњој револуционарној борби. настојећи увек да им помогне у границама својих могућности. Искрено се радовао успеху и напредовању својих сарадника. На тој дужности је остао до 1958. Мирославом Крлежом. Ђуром Пуцаром Старим и многим другима.године. Године 1982. имао је разумевања за људе и њихове проблеме.

која конспиративно ради скоро пуне две године. 1913. где је због слабог материјалног стања повремено радио у Хигијенском заводу.године. Дипломирао је 1942. тако да му је усташка власт забранила полагање испита на факултету у трајању од годину дана. недалеко од Загреба. године одлази у Банијски партизански одред у Суњи код Сиска и као лекар. враћа се 60 . године у сиромашној породици. Банијском дивизијом прелази Неретву и Сутјеску. Извесно време био је и управник те болнице.март 1958 Иво Краљ је рођен у селу Лоњица. Медицину је студирао у Загребу. У време IV и V непријатељске офанзиве са 7.Начелници Војномедицинске академије Генерал-потпуковник Др Иво Краљ (1913-1998) Начелник ВМА: мај 1956 . обољева од пегавог тифуса негујући тифусаре. Још у студентским данима повезао се са радничким покретом. брине о рањеницима и болесницима. све до краја рата. Учествује у изградњи тајне болнице на Петровој гори капацитета 120 кревета. медицинском сестром 10.јула 1942. Заједно са супругом Јелком.

године постаје начелник санитета Главног штаба Хрватске. Био је заменик начелника. доприносећи на тај начин стварању првих генерација санитетских старешина на пољу војне медицине и фармације. За предани и успешан рад у санитетској служби одликован је низом ратних и мирнодопских одликовања. постаје начелник Катедре за организацију и тактику санитетске службе (I Катедра) Војномедицинске академије у Београду.Начелници Војномедицинске академије на терен Хрватске и крајем 1943. После рата. У међувремену. 61 . у чину санитетског потпуковника. а касније 1952/53. па затим начелник Санитетске управе Савезог секретаријата за народну одбрану (ССНО). Из тог домена објавио је низ запажених стручних радова. у Војномедицинску академију у Лењинград. Више од свих одликовања његове груди красило је хумано људско срце. У том циљу одлази на једногодишње усавршавање 1945/46. а у миру у сталоженом и пријатељском односу према сарадницима и подређенима. да би касније. па начелник Војномедицинске академије од 1956. иако има право да специјализира било коју грану медицине. На тој дужности остаје све до краја рата. заменик. фармацеута и стоматолога из организације санитетске службе. које се у рату приказивало свакодневном великом бригом за рањенике и болеснике. Уноси сва своја знања у рад на усавршавању активних и резервних санитетских официра: лекара. у Сједињене америчке државе. као члан редакцијског одбора учествовао у изради капиталног дела "Санитетска служба рата Југославије 1941-1945". У послератном развоју је успешно обављао изузетно важне функције. до 1958. да би 1975. за које је као високи војни руководилац увек имао праву реч и савет. опредељује се за рад на организацији санитетске службе. године био пензионисан као члан студијске групе ССНО из подручја војне медицине. године.

Руководио је санитетском службом бригаде. 1941. Гимназију је завршио 1933. године у Шибенику. др Томислав Кроња (1914-1972) Управник Главне војне болнице: мај 1949 . У сталној борби са тешкоћама. а Медицински факултет 1940. И у том периоду његова енергија и способност у организацији санитетске службе били су веома високи. године у Загребу. са оскудицом у стручним кадровима. где је све своје знање и способности посветио рањеним и болесним друговима. стручне и организаторске способности. године приступа народноослободилачком покрету. дивизије и корпуса.фебруар 1971 Генерал-потпуковниик професор др Томислав Кроња рођен је 1914. расло је и његово искуство. лековима и другим средствима за негу и лечење рањеника и болесника.Начелници Војномедицинске академије Генерал-потпуковник Проф. Као млад лекар.децемабр 1949 Начелник ВМА: март 1959 . љубав према болесницима и немирење са тешкоћама остали су у току целог живота његове главне особине. Посебно се ангажовао на образовању и усавршавању партизанских санитетских радника. 62 . године у Шибенику. Висока лекарска етика.

објавио је велик број запажених научних радова. а увек се залагао за то да се остваре савремени услови за превентивно-медицинску заштиту и лечење. Био је ангажован као експерт Светске здравствене организације за организацију здравствене службе.Начелници Војномедицинске академије У послератном периоду обављао је одговорне дужности у војном санитету. него и одмереном и коректном односу према сарадницима. похвала и награда. због чега је добио опште признање у медицинским круговима у земљи и инстранству. успевао је да на свим важнијим питањима мобилише снагу колектива. 63 . Изабран је за ванредног професора Војномедицинске академије и за наставника из предмета Психологија као ванредни професор на Филозофском факултету у Нишу. за стручно усавршавање и развој кадрова и научноистраживачку делатност. па је налазио времена и снаге да уз своје редовне дужности заврши специјализацију из неуропсихијатрије. Захваљујући не само пожртвовању и способностима. Иако је увек био ангажован на одговорним и високим управним дужностима. прихватао их је одговорно и дисциплиновано. Увек је сматрао да руководилац санитетске службе мора у првом реду да буде добар медицински стручњак. организаторске и управљачке способности у руковођењу са тако великом стручном. која се развијала у складу са захтевима модерне медицине. али није допуштао да га управни послови удаље од медицинске науке. студије психологије и да докторира. Посебно су дошле до изражаја његове стручне. наставном и научном установом као што је Војномедицинска академија. Схватао је у пуном смислу важност и значај функција које су му поверене. За војне заслуге и успехе у руковођењу добио је низ високих одликовања. Осим тога. никад није запостављао властити стручни развој и уздизање.

године ступио у 19. Након обавезног стажа запошљава се као лекар социјалног осигурања и ради у Олову. Године 64 . Хан Пијеску и Тузли. Од првих дана окупације сарађује са Народноослободилачким покретом. Основну школу и гимназију завршио је у Тузли. децембра преузима дужност начелника Санитетског одељења у штабу Комитета народног ослобођења Југославије (КНОЈ).септембар 1979 Родио се у Креки 9. По одслужењу војног рока произведен је у чин резервног потпоручника санитетске службе. године постављен је за референта 38. бирчанску бригаду и преузео дужност лекара и референта санитета. затим од 1956. до 1963. године. да би 1943. Народноослободилачке ударне дивизије Трећег корпуса. године је на дужности у Санитетској управи ЈНА. Априла 1944. а Медицински факултет у Београду маја 1935. начелник је Санитетског одељења Прве армије.Начелници Војномедицинске академије Генерал-потпуковник Проф. да би новембра 1949. године преузео функцију наставника у Вишој војној академији за предмет Организација и тактика санитетске службе. године. марта 1948. Ту га 1941. др Ђорће Драгић 1910-1998 Начелник ВМА: фебруар 1971 . године затиче рат.новембра 1910. Од 1952. ради у Санитетском одељењу армије у Скопљу.

а и награди успешно извршавање задатака. Удружења за међународно право секције за међународно-медицинско право. Његова књига "Санитетска служба у партизанским условима ратовања" јединствена је југословенска ратномедицинска публикација која је доживела четири издања. Са поштовањем се односио према сарадницима. Начелник ВМА био је од јануара 1971. За ову делатност генералу др Драгићу су додељене две награде "22. Генерал др Драгић је руководио установом у деликатном периоду изградње нове ВМА. По одласку у пензију наставио је своје студијске и публицистичке активности.Начелници Војномедицинске академије 1963. председник Суда части Српског лекарског друштва. године. монографија и чланака у стручним часописима и енциклопедијама уз бројна реферисања на стручним скуповима у земљи и иностранству. лекара и хуманисте највиших етичких и интелектуалних квалитета. децембар" и то 1961. а изабран је и за редовног професора ВМА за предмет Историја медицине. Резултат те делатности је велика публицистичка активност са око 80 објављених књига. одборник Социјално-здравственог већа Скупштине града Београда. Орден рада са црвеном заставом и Орден народне армије са ловоровим венцем. директивама и дефинисањем конкретних задатака. Савета Специјалне болнице за дечју туберкулозу. а изводи су објављени и на француском. Био је члан Научног друштва за историју медицине. 65 . У сложеној установи каква је ВМА до пуног изражаја су дошле његове изузетне особине руководиоца. члан Савета Медицинског факултета у Београду. Увек је био спреман да ода признање. реалним закључцима. године. енглеском и руском језику. да похвали. Захваљујући залагању целокупног састава ВМА обезбеђен је ефикасан прелаз на нову локацију без прекидања континуитета рада. Носилац је многобројних одликовања: Ордена за храброст. и 1963. члан одбора за борачка и инвалидска питања и др. увек спреман да подржи иницијативе усмерене ка унапређивању делатности ВМА. Његова иступања била су увек темељно припремљена са анализом. Ордена заслуга за народ. Генерал Драгић је уживао изузетан углед у ширим медицинским круговима. прелази на дужност заменика начелника ВМА. Ордена братства и јединства. Уз редовно извршавање функционалних дужности генерал Драгић је остварио изузетно плодну научноистраживачку делатност на изучавању организације и тактике санитетске службе у народноослободилачком рату. а међу другим мирнодопским одликовањима истичу се Орден за војне заслуге са великом звездом. до пензионисања 1979.

године када је уписао Медицински факултет на коме је и дипломирао 1942. Као велики хуманиста. породица се преселила у Нови Сад. Због широке ерудиције и самопрегорног рада ускоро постаје један од водећих стручњака из превентивне медицине. испољио је огромну преданост у раду и спремност да се жртвује у спашавању људског живота. У тим тешким временима рано се укључује у отпор окупатору због чега је 1943. где су се његови родитељи нашли ношени стихијом Првог светског рата. др Боривој Врачарић (1918-1997) Начелник ВМА: септембар 1979 . а потом у болницу за избеглу децу у Београду. тако да је већ 1950. године био упућен на принудни рад у Бор. После ослобођења Београда ступио је у јединице Народноослободилачке војске и тада почиње његово успешно војностручно руковођење и официрско напредовање.Начелници Војномедицинске академије Генерал-мајор Проф. Године рата провео је помажући ратне страдалнике у Београду и околини. Гимназију завршава 1936. године. године завршио основну школу. Убрзо по његовом рођењу. где је Боривој 1928. Богат и сложен животни пут генерала Врачарића наставља се упућивањем на специјализацију их хигијене у Лењинградску Војномедицинску академију крајем 1945.октобар 1982 Др Боривој Врачарић је рођен у Цириху 1918. године. у Београду. године 66 .

затим одборник Градске скупштине Београда и члан Савета за здравље. Француској и Русији. децембар". када долази на чело Завода за превентиину медицину ВМА. Радио је у корист професије. остати записан на посебном месту у аналима ВМА као њен неуморни неимар. Књига "Исхрана у природи" у којој је приказано оригинално испитивање. Активно учествујући у теренским истраживањима. члан Медицинске академије СЛД која му је одала признање за животно дело. увео оригиналне доктринарне принципе.Начелници Војномедицинске академије постављен за начелника Института за хигијену Завода за превентивну медицину ВМА. поштовања сарадника и наглашеност моралних принципа довели су до тога да професор Врачарић буде цењен и вољен у средини у којој је радио. усавршава се у Сједињеним америчким државама. већ и широка друштвена ангажованост. становање. председник Секције за превентивну медицину Српског лекарског друштва (СЛД). као један од пионира хигијене. За његово име посебно се веже проучавање могућности коришћења дивље флоре и фауне за исхрану у условима крајње оскудице. између осталог. др Врачарић је завршио на дужности начелника ВМА. На тој дужности остаје до 1973. широке културе. Итегрисаност високог стручног образовања. исхрана. поштован од колега са којима се сретао и уважаван од свих који су га познавали. Томе није допринела само његова респективна стручна делатност и стваралачка активност. потпредседник Друштва антрополога Југославије. физичка развијеност и кондиција војника. дао је оригиналан допринос. Енглеској. за добро народа и интерес војске. као што су вода. доживела је бројна издања и признања. до 1982. Свој богат радни век генерал проф. Мноштво крупних обавеза везано за изградњу и усељење у нови објекат генерал Врачарић је невероватном енергијом успешно решавао и по томе ће. развио специфичну методологију рада и образовао већи број младих специјалиста. лична опрема. године. Ову дужност је обављао од 1979. Био је генерални секретар Удружења за превентивну медицину Југославије. потврдио се као посебна личност која је кроз искушавања свог духа и тела боље разумевала и остале. Широкој лепези проблема из хигијене. У том смислу је реализовао више истраживачких пројеката. 67 . у време када се ВМА преселила из старих објеката у ново савремено здање на које је неизмерно био поносан. Генерал проф. за коју је добио и награду "22. др Боривој Врачарић је био дугогодишњи члан Комисије за исхрану Савезног завода за здравствену заштиту. А број људи који су имали прилику да упознају професора Врачарића био је несумњиво велики. године. Употпуњујући своје знање. доктора наука и касније угледних професора. члан редакције више часописа итд.

Последње две године професионалне каријере провео је на дужности помоћника начелника Генералштаба 68 . године. Био је заменик начелника Војномедицинске академије од 1978. а начелник Војномедицинске академије од 1982. академик Владимир Војводић рођен је 27. до 1980. године.Начелници Војномедицинске академије Генерал-потпуковник Академик. На Војномедицинској академији у Београду биран је за доцента 1964. Љубљани и Загребу и Технолошком факултету у Београду. Сарајеву.децембар 1988 Генерал-потпуковник. године. године. др Владимир Војводић (1930-2008) Начелник ВМА: oктобар 1982 . године. фебруара 1930. Учествовао је у извођењу последипломске наставе у Војномедицинској академији и медицинским факултетима у Београду. до 1988. Дужност начелника Санитетске управе ЈНА обављао је од 1988. године. У чин генерал-потпуковника унапређен је 1988. где је и докторирао 1964. године за предмет Фармакологија и токсикологија. године. На Медицинском факултету у Београду дипломирао је 1956. до 1992. и редовног професора 1975. проф. ванредног професора 1970. године у Цетињу.

руководилац Комисије за отрове Савезног комитета за здравље и социјалну политику. Пензионисан је крајем 1993. а поштујући и подстичући креативност и вредноћу својих сарадника. ни до данас нису превазиђене. Био је председник Удружења токсиколога Југославије. Лион. да као круну свог рада. као што је “Токсикологија бојних отрова”. децембра 1996. до 1982. Учествовао је са рефератима на многим међународним конгресима и симпозијумима: Солт Лејк Сити. године. Варшава. Москва. Женева и др. академик Владимир Војводић био је редовни члан Медицинске академије Српског лекарског друштва. Праг. Стокхолм. успео је. Едингбург. новембра 1993. и 1981. а за редовног 6. позиционира Војномедицинску академију међу најбоље медицинске установе у свету. За ванредног члана Црногорске академије наука и умјетности изабран је 19. године. а посебна област интересовања била му је војна токсикологија и изучавање биолошких ефеката оружја за масовно уништавање. Умеа. децембар" 1973. У тој области био је ауторитет на планетарном нивоу. Као експерт за хемијско оружје. почасни члан Удружења љекара Црне Горе и редовни члан Британског фармаколошког удружења. члан издавачких и уређивачких савета: Војно дело. од којих неке. године. посебно бојних отрова. Његов радни опус покривао је област фармакологије и токсикологије. Аутор је више од 400 научних и стручних радова. публикованих у домаћим и иностраним часописима и више монографија. 69 . Брисел. Лидс. изузетно цењен и поштован у стручној и научној јавности. Био је експерт Светске здравствене организације за токсикологију. године. године. Добитник је Повеље Српског лекарског друштва за животно дело (1984. године. Један је од ретких двоструких лауреата награде „22.Начелници Војномедицинске академије за науку и истраживање. Хелсинки. Pharmaca. Настављајући мукотрпан и частан посао својих претходника. Генерал Војводић преминуо је августа 2008. Генерал. Канзас Сити. Лондон. био је представник Југославије у Комитету за разоружање Уједињених нација у Женеви од 1972. Париз. NBC Chemical Defence and Technology. године). Носилац је 15 високих домаћих и једног страног одликовања. Сан Дијего. Торонто. Medical Corps International.

године са одличним успехом и од тада је био стално запослен у Клиници за хируршке болести Војномедицинске академије. Од 1958. Докторску дисертацију из области ратне хирургије под називом 70 .Начелници Војномедицинске академије Генерал-мајор Проф. године. доцент и професор. међу првима у генерацији. др Михајло Ђукнић Начелник ВМА: мај 1989 . др Исидора Папе. Специјалистички испит положио је 1962. године у Београду. као асистент. гимназију и Медицински факултет је завршио у Београду 1951. Основну школу. године налазио се на специјализацији опште хирургије у Клиници за хируршке болести ВМА код проф.јули 1992 Михајло Ђукнић је рођен 1927. За време Арапско-израелског рата шест месеци је боравио на Синају у саставу мировног контигента Уједињених нација као начелник Санитетског одреда Југословенске народне армије. По завршетку лекарског стажа у санитетској официрској школи постављен је за начелника санитета Гардијског пука у Сарајеву.

а међу првима је оперисао анеуризму абдоминалне аорте.. до 1992.године. године Након тога обављао је дужности потпредседника Југословенског црвеног крста и Црвеног крста Србије. Био је више пута биран у Председништво хирурга Југославије и у Управни одбор Хируршке секције СЛД. главни хирург ЈНА и начелник ВМА од 1989. васкуларне и ратне хирургије. Члан је Међународног удружења дигестивних хирурга и Интернационалног удружења за кардиоваскуларну хирургију. Био је на усавршавању у познатим светским клиникама у Америци. Учествовао је на многобројним хируршким конгресима у земљи и иностранству. Француској. Аутор је више од 200 научних и стручних чланака из опште. Носилац је највише војне награде „22 Децембар". Посебно се истичу његови радови из области ендокрине хирургије. године. Носилац је више одликовања.Начелници Војномедицинске академије „Удружена хемијска повреда“ одбранио је у ВМА 1977.De Bаkеy". године. Проф. као и сазнањима о удруженим радијационим и хемијским повредама и начину њиховог збрињавања. 71 . Коаутор је неколико књига и сарадник у енциклопедијама. Као четврти хирург у свету 1988. Изабран је и за почасног доктора медицинских наука Војномедицинске академије у Лењинграду 1988. године први је у нашој земљи урадио операцију сужења каротидне артерије. Био је председник Председништва Хируршке секције СЛД-а од маја 1980. године. године добио је америчку награду за ратну хирургију . Ђукнић је пензионисан 1994. По повратку из Лондона 1965. Енглеској и Чехословачкој. повеља и признања.Током усавршавања у Клиници за ратну хирургију у Лењинграду упознао се са ратнохируршком доктрином и проблематиком ратне ране и дејства савременог оружја са пројектилима велике почетне брзине. У чин генералмајора унапређен је 1987. године. Био је начелник Клинике за хируршке болести ВМА. Енглеској и Француској. до маја 1981. редовни члан Медицинске академије Српског лекарског друштва (СЛД). Редовни је професор хирургије у ВМА. Као визитинг професор боравио је у Америци. Русији. Након боравка у еминентној америчкој војној болници Волтер Рид посветио се значајном унапређењу васкуларне хирургије и збрињавања повреда крвних судова.

где је и матурирао у Првој мушкој гимназији. др Јован Бјелић Начелник ВМА: март 1992 . Завршио је обуку за све ендоскопске дијагностичке и терапијске процедуре из гастроенерологије. Специјализацију из интерне медицине завршио је 1967.Начелници Војномедицинске академије Генерал-потпуковник Проф. а затим испунио све услове за звање гастроентеролога. делом у клиници Bichat у Паризу. године и након завршеног лекарског стажа и Школе резервних официра Санитетске службе до 1963.јуни 1996 Проф. Студије медицине завршио је 1959.године са одличним успехом. општина Обреновац.године у селу Конатице. године био је начелник санитета Првог гардијског пука. др Јован Бјелић рођен је 1931. За време студија био је главни и одговорни уредник стручног часописа „Медицински подмладак“ и потпредседник Савеза студената Београдског универзитета. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. 72 .

године. године. У чин генерал-мајора унапређен је 1991.године. а затим и начелник Одељења за пробавни тракт. где је био начелник Одељења за функционалну дијагностику и хипотермију. 73 .године. Заменик начелника ВМА био је од 1986. Објавио је више од стотину стручних и научних радова у домаћим и страним часописима. Пет година је био предавач на последипломским студијама из гастоенерологије на Медицинском факултету у Београду. до јуна 1996. до 1992. а реизабран 1980.Начелници Војномедицинске академије Проф. касније Клинике за гастроентерологију ВМА. године. За доцента интерне медицине изабран је 1974. као и члан Државне комисије за гастроентерологију. године. др Јован Бјелић један је од оснивача Института за гастроентерологију ЈНА. а начелник ВМА од марта 1992. а у чин генерал-потпуковника 1995.

мед. 23. а завршио као најбољи у класи. године у Сарајеву. проглашена је за најбољу у Првој армијској области.Начелници Војномедицинске академије Генерал-потпуковник Проф. а завршио 1967. Од почетка 1970. године. У том периоду је превремено унапређен у чин капетана и капетана прве класе. После специјализације неуропсихијатрије. За доцента за област неуропсихијатрије је изабран 1982. докторску дисертацију је одбранио 1981. Током 1968/69. Ацо Јовичић је рођен у селу Бјелуша. Обавезни лекарски стаж је обавио у Војној болници у Сарајеву и Војномедицинској академији. Медицински факултет је уписао 1962. године у Војномедицинској академији. положио испит за чин мајора са одличним успехом. године. општина Ариље. за 74 . др Ацо Јовичић Начелник ВМА: јун 1996 . године служио је војни рок у Школи резервних санитетских официра у Београду. а Гарнизонска амбуланта. године службовао је у гарнизону у Новом Саду као трупни војни лекар. др сц. године до јуна 1975. чији је управник био. јануара 1943. први у генерацији и са највећим просеком.јун 2001 Проф. одликован је. године.

године начелник Војномедицинске академије. а редовног 1992. 75 . године. до јуна 2001. Аутор је три стручне књиге и коаутор 15 књига. Добитник је многобројних признања у земљи и иностранству и више пута одликован и награђиван. неуроимунолошким оболењима и поремећајима. Активно је. Крајем новембра исте године пензионисан је на лични захтев. Од 1982. године био је начелник Првог одељења Клинике за неурологију. Публиковао је у домаћим и интернационалним часописима 856 стручних и научних радова. године радио је као одељенски лекар у Клиници за неурологију Војномедицинске академије. године до краја 2001. У чин генерал-мајора је унапређен по редовном поступку jуна 1995. Од марта 1993. Од 1976. Био је на усавршавању у Њукастлу (1984) и Минхену (1986). са радовима. а од јуна 1996. учествовао у 20 стручних и научних скупова широм света. године начелник Клинике за неурологију и у исто време начелник Групе клиника за неуропсихијатрију. године превремено је унапређен у чин генерал-потпуковника. Од јуна до краја новембра 2001. Превремено је унапређен у чин пуковника 1987. електромионеурографија и све врсте евоцираних можданих потенцијала). Од почетка своје стручне и научне каријере бавио се бројним областима неурологије. до 1987. Био је активан члан свих домаћих професионалних удружења неуролога и неурофизиолога. године. а од 1987. научну и наставну активност није прекидао ни за време обављања највиших функција у Војномедицинској академији. године. Објавио је и две књиге литерарних есеја. до 1993.Начелници Војномедицинске академије ванредног професора 1987. а нарочито васкуларним оболењима мозга. године. светких асоцијација неуролога и неурофизиолога и европског друштва неуролога. године био је на дужности начелника Санитетске управе Генералштаба Војске Југославије. до јуна 1996. Био је ментор у више од 100 магистеријума и доктората и активни члан Уређивачког одбора часописа "Војносанитетски преглед" непрекидно од 1982. молекулским основама неуролошких оболења и поремећаја и фармакотерапијом. Своју стручну. године био је заменик начелника Војномедицинске академије. године активно се посвећивао свим областима клиничке неурофизиологије (електроенцефалографија. Од завршетка специјализације до 1982. а децембра 1997.

По завршетку специјализације радио је као начелник Интерног одељења у Војној болници у Сплиту од 1976. године у Вашкову. а субспецијализацију из кардиологије у Загребу. Од 1986. године постављен је за начелника ургентне кардиологије у Клиници за ургентну медицину ВМА. др Момчило Крговић Начелник ВМА: јуни 2001 . до 1986. Специјализацију из интерне медицине завршио је на ВМА са одличним успехом. године. Лекарску каријеру започео је као војни лекар у Словенији одакле је отишао на специјализацију. Медицински факултет завршио је Београду.јануар 2002 Рођен је 1942. општина Пљевља. 76 . када је постао помоћник начелника ВМА за лечење. године.Начелници Војномедицинске академије Генерал-мајор Проф. Основну школу и гимназију завршио је у Бијелом пољу. На овој функцији остао је до 1996.

а ову функцију обављао је до пензионисања. Члан је Српског лекарског друштва. Исте године изабран је за доцента из области интерне медицине и постао члан Научно-наставног већа ВМА. симпозијумима. Године 1997. Због изузетних стручних и војничких успеха више пута је награђиван и одликован највишим државним одликовањима и ванредно унапређиван у виши војнички чин. а више година био је члан Председништва Кардиолошке секције Српског лекарског друштва. године. унапређен је у чин генерал-мајора и постављен за начелника Санитетске управе у Генералштабу Војске Југославије где остаје све до 2001. За начелника ВМА постављен је 2001. саветовањима и конгресима у земљи и свету.Начелници Војномедицинске академије Докторску дисертацију са темом „Допринос дијагностици клиничких облика поновног инфаркта миокарда“ одбранио је 1993.године. Члан је и више међународних кардиолошких удружења. Своје радове излагао је на многобројним стручним састанцима. године на ВМА. Био је председник испитне комисије за полагање специјалистичких испита из Интерне медицине и ментор великом броју лекара у току њихове специјализације и лекарима специјалистима при изради магистарских и докторских радова и одбрани дисертација. 77 . Објавио је више од 150 стручних и научних радова у стручним часописима у земљи и иностранству и више стручних монографија. За ванредног професора је изабран 1999. као и руководилац више стручних и научноистаживачких студија.године.

године постављен је за начелника Института за судску медицину. где је радио као управник гарнизонске амбуланте. гимназију у Владичином Хану. у ВМА са темом: „Проблеми судскомедицинске обраде лешева у ратним условима”. др Зоран Станковић Начелник ВМА: јануар 2002 . Основну школу завршио је у Џепу. Био је доцент на Полицијској академији у Београду за предмет Криминалистичка медицина и предавач на Медицинском факултету у Бања Луци. 78 . а Медицински факултет у Нишу 1980. Трупну службу је обавио од 1982. године. Специјализацију из судске медицине завршио је 1987. Докторску дисертацију одбранио је 5. у Теговишту. године у Пећи. децембра 1997.април 2005 Зоран Станковић је рођен 9. године у ВМА.Начелници Војномедицинске академије Генерал-мајор Доц. до 1987. новембра 1954. После завршетка специјализације обављао је дужност лекара-форензичара у Институту за судску медицину и патологију ВМА. општина Владичин Хан. а 1996.

Медаље за војне заслуге (1998. учествовао у писању више књига. излагао на многобројним стручним скуповима у земљи и иностранству. експерт Комисије за тражење несталих лица Владе Републике Српске. до 2005.). члан „AD HOC групе за Вуковар“ у оквиру Међународног комитета Црвеног крста и др. 79 . када је добио и Годишњу награду за организацију здравствене службе у ратним условима. начелник ВМА од 2002. експерт Комисије за хуманитарна питања и нестала лица Владе СРЈ.Начелници Војномедицинске академије Током каријере обављао је низ одговорних друштвених и професионалних функција: министар одбране Републике Србије. године.). Проглашен je за најбољег старешину Санитетске службе у Војсци Југославије 1993. председник Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права Владе СР Југославије. Носилац је више одликовања и признања: Цвијићеве медаље (1999.) и Беле повеље Српског лекарског друштва (1993. године. До сада је публиковао више од 40 научних и стручних радова.

Начелници Војномедицинске академије Генерал-мајор Проф. За асистента из предмета Хирургија у ВМА изабран је 1994. године у Смедереву. У свом развојном путу прошао је све предвиђене дужности. године. године. године. Докторски рад под називом „Вредности нових метода процене тежине ратних повреда за јединствену ратнохируршку доктрину“ одбранио је 1997. године. Професионалну каријеру је започео 1984. 80 . Средњешколско образовање је стекао у смедеревској гимназији. чиме је стекао звање доктора медицинских наука. године изабран је за редовног професора ВМА. у звање ванредног професора 2005. године је гостујући професор Медицинског факултета у Нишу. У звање доцента за предмет Хирургија изабран је 1999. септембра 1956. године Рођен је 10. др Миодраг Јевтић Начелник ВМА: од априла 2005. а децембра 2008. а специјализацију из опште хирургије у Војномедицинској академији у Београду 1992. године. Од 2007. Медицински факултет је завршио 1981. године. године у гарнизону Чачак.

Три пута је ванредно унапређиван. Дужност начелника Војномедицинске академије обавља од 2005. Гарнизонска амбуланта којом је руководио више пута је проглашавана најбољом у Првој армијској области и у ЈНА. Европског удружења васкуларне хирургије. Носилац је више одликовања и високих признања. Редовно учествује у стручним расправама у земљи и иностранству. године. Као човек потпуно посвећен и одан војничком позиву и лекарској дужности. Европске асоцијације трауме и ургентне хирургије.Начелници Војномедицинске академије остварујући при том врхунске резултате у служби. Резултатима своје докторске дисертације и многобројним стручним референцама сврстао се међу водеће светске експерте у овој области. Интернационалног гастро-хируршког клуба. ратне хирургије и ратне васкуларне политрауме. а чин генерал-мајора Санитетске службе Војске Србије носи од 2005. током 90-тих година активно је учествовао у збрињавању повређених и оболелих на ратом захваћеним подручјима. Активни је члан више стручних удружења хирурга у земљи и иностранству. вредна и светски призната искуства у области збрињавања повређених у условима масовних катастрофа. За резултате у домену руковођења и командовања до сада је оцењиван највишим оценама. 81 . Стални је члан Српског лекарског друштва. Научног и Управног одбора Удружења флеболога и ангиолога Србије. Америчког удружења војних хирурга и национални делегат у Светском комитету војне медицине. Аутор је и коаутор у 12 објављених књига у ВМА и на Медицинским факултетима у Београду и Бања Луци. Аутор је више од 150 стручних и научних радова које је публиковао у земљи и иностранству. члан је Научног савета Задужбине Андрејевић. а реферише о својим и најновијим достигнућима у области хируршке науке и организације рада медицинске службе. У досадашњем раду остварио је највиша достигнућа у стручној. године. члан је Управног одбора Удружења за васкуларну медицину Србије. Руководи наставом ратне хирургије и активно реализује последипломску наставу из предмета „Основи ратне медицине“ у ВМА. У таквим условима стекао је јединствена. наставничкој и научноистраживачкој делатности.

..................... 3 Бранислав Поповић ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА ВОЈНОГ БОЛНИЧКОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ ПРЕ ОСНИВАЊА ВОЈНОМЕДИЦИНСКЕ АКАДЕМИЈЕ .................................................................................. 31 33 34 35 36 37 38 40 41 42 43 .............................................................................................................................................................................................................. Михаило Лазаревић ....................... 16 ЛЕГЕНДЕ ВОЈНОГ САНИТЕТА Карло Белони................................ Владан Ђорђевић .... Жарко Рувидић ............................Начелници Војномедицинске академије САДРЖАЈ Колегијум начелника ВМА ВМА БАЛКАНСКА ПРЕСТОНИЦА ЗДРАВЉА.............................................................. Борислав Божовић........................ Михаило-Мика Марковић .......................................... Исидор Папо ................................................................................................................................................................ Лаза Докић................................................... Радмило Јовановић ............. Миливоје Петровић ........................ Гојко Николиш...................................

............................................................................................................................................... Ацо Јовичић...................................................................................................................................................................................................................................... Боривој Врачарић..................................................................................... Владимир Војводић................................. Стојановић ........................................................................................... Момчило Крговић ............... 50 Војислав Дулић .................... 48 Војислав К.................. Зоран Станковић ...........................................................УПРАВНИЦИ ГЛАВНЕ ВОЈНЕ БОЛНИЦЕ 1944-1949 Ивица Павлетић................................................ Михајло Ђукнић................................................................................................. Јован Бјелић.......................... Иво Краљ .................................................................... Мони Леви .... Миодраг Јевтић ................................................................................ 56 58 60 62 64 66 68 70 72 74 76 78 80 ...................... Ђорће Драгић .............................. 52 НАЧЕЛНИЦИ ВМА 1949-2009 Херберт Краус ....... Томислав Кроња ...................................................................

генерал-мајор проф. Београд.11)1949/2009. Црнотравска 17 За издавача Начелник ВМА.11)1844/2009 355. Елизабетa Ристановић Извршни уредник Станко Певац Штампа Вршац.SR-ID 155648012 . уредник COBISS. мед.721(497. Издавач Војномедицинска академија. фебруар 2009.929 Монографија “НАЧЕЛНИЦИ ВОЈНОМЕДИЦИНСКЕ АКАДЕМИЈЕ” Војномедицинска академија. Миленијум центар ISBN 978-86-901981-6-0 Ристановић Елизабетa. Београд 355.721(497.каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. Београд.CIP . др Миодраг Јевтић Уредник Начелник Одељења за морал и односе са јавношћу ВМА Др сц.