UNI

UBEOGRADU

SIobodan B. Tosie

TRANSPORTNI UREDAJI
IvlEI-IANIZACIJA TRANSPORTA

MASINSKI FAKULTET lNSTITUT ZA MEHANIZACIJU Beograd, 19,99.

III

Dr Sloboc,!an Tosic, v. pruf. TRANSPORTNI UREDAJI
MEHANIZACIJA TRANSPORTA I izdanjc Recenzenti: Prof. dr h. c.Dragulin Popovic Prof. dr Davor Ostric .lzdavac: MASINSKIFAKULTET Univerziieta u Beogradu Beograd, 27. Marta br. 80 tel. (011) 3370-760 fax. (tif1 y337Q.-364 ;;.. '0 .~~-

PREDGOVOR
iV/go Til'lllJpOll11i Llrec/O/i' lIlehcl//iz£lC[jo IIl'l1lJpOll0 llOJ10fa/e Kao rezlIflallllq;/1z J'/j'egoc!t:Jr,,(ji/;. Il'ldova Ila ppq;eil0J'aI(jU i i(}11J'InlljYll(jil 1l1aJ'ii1£1 i lIIenonlzdllla za lileholl!iac[/ll Ilt:lI!spOlla. OSI10VlI %!(jXge L'iile IIJO.;t7 prec/aJ'aI(jo SllIdclIllilla MOJ'iilSi'og follillflla wlli'er:ilCIO tt iJeOl/lt7dlllt oli'lilt predlllelo TiYlllsporllli lIrec/a.Ii; fll-eJli7Snom70 Ila odseKll za MaJ'iiIJif.'e KOI1J'Irttk'cije i lllehaIJlZac(jll. . ' .. Ova K1(jiga /e pode(;t!lla II dl'a zoseb/lo de/o. 0 / delll se I"tlZlllall"tl/lI i"C.1fvi7(!!irtk'lle IIVlISp{)J111e 1Il0IIile iz oblosli llepl-eKidllog l/t:lI1SjJOllo, i 10, kllKO so J'ttc'lti/ll e/t;'1Il{!IIIOIIl, tOKO i bez VltCllog elf'll1elllo. TOKoc/e Stt Ivz/lloln7l1i i pOll1oeni IIVlIJpOlllli II1C'c/O/X ( blllll-e17; ZOIFClll'lCf: dodol'ocl), KOO i glt71'liaciolli irallJpOlleli Tit:lllSP0111li ttrec/O/X 11{'jJI-elimlog Ill'lllSpOlla SI'O/iill KOl7limllil'llli/ll lilc!OIlI'PJ1JlCll7l.lU zanleJ'olli KapaCliel Ill'lllspor/a zo Il'lzliCile dllffille Ill'lllsporla. PniJJeI{jll.li, se kao titmi'lauol/le llloJ'iile za pl-elloIelve 1l1aler(jola iii Kod prOlzvomlih lllaJ'iiJa za oJ1J'ani'al(j!'.' IlC'pl'l'.'IJmlog Plv/~~Fomlog PI"OCeJ'll, KOO i za Pl'l'.'}VZ (;um:-0.iJ;qJ,'1/;,:":tH2.1¥ se OJ/IOJllle pnillelle .S'ajJI'l'.'lllc'lliiz SiSfeJJla KOJJlpfeK.fI!e JJlelulI7izacije./'''JrP!-eKld'log Ilmlspolla, kl'l0 i Ollfolllolizacije IIprov(;al[/a ramlilll pl"OceJiIJ1a,).'a;;';cma/!li1ll Il'lJPo/'edoll! llii/ttL'iiwlva- pqjemillit ttred'O/o II zer/emlicKi rae/, sve II ci(ju Opfli/l/zac(je Iral/Jpol1llih lol.vFa malerijola II ttS/OFlilla FeiiloJ't?I;(jji:!'.' illdllJ1J;(jj'le PI'O/zvomve (;la hilijollla IllaJlilJ'k-e obll'lde, Illolliaze lid). PI'OIICaJ'aIl.le /Ileizamiacije Ill'lll,fPOll0 OlJlogltcl.lFa pl'O.leila;/11I d¢llirall/e sla;vo islow-eIlle710g lt7da vife IlmlSpOT/mit J'lt'tlJ'It.lH2 Jt7 SJ ~ill tjeJ.llilla IIfica.la- CUilaJJlic'i:l/;. pall'llllelara pn' b-elaJVu malel;(jala duz pJ()Jlol'lJ!'.' Irase. AlfiOJllalJio lIplvv!;olije Il'lcilllill proceJ'lilla o/llogucaJlll, porea pOJ'ec'OI(ja- KapoClil'.'la II'CIJISpOlla i lla/i'CICltWab/ije Ilj7I't7J'/;OIVe Kl'elaJ(jiiJla Illale/;(jo!a; ocbto.mo lelllj7a l'CIdo, il'lo i Il'ldol/oll/o Uk'(;Uc'I'J/alve po/eclzilliz Ill'lll.fjl0I1111it maIilla II za/edll/L'J:/ll'ld Zbog kli:Ieg s!zJWlaJVO izlozella Illaler(ja tt / de/II .Ie l'CIzJII'Slalla It /7 poglav(ja i PI·OPIt7C(:lla.le odgova;t7.1ilclil! bll'l.1illill Pl7ill!'.'l7iJla. Pn'IOZe/7.1e Fec/' blV/lablica i slicll, .i/o & IleJUm(;i'J'O i'O/illlii KaKo sllIde/llima za iZll'ldu zadalaKll, plv/dl'lla i ZOJ!l'J'Ill/;. d/plolllsl.'I/;, 1t7c/ova, 1£71-'0 ipl''O/dlallllilla pri L7l'ldi 1ae.lillit i glawlI/;. phyclald IZ oblasli lIlehalllZt:lc;(je Ilmlspollll, za polreb!'.' lildllJ'll;(jji:e pl'olil'ocbVe li lJldalopreJl'ld'iJ'ac'J:OIlI K'OmpklJ'lI, II prOCeJl/o/ lehiliCl; glt7c/!'.'villal:J'IJ1tt i /'l.tdaI'JIJ'a, omlosllo It J'aIIjJliJ'/'I'.'m; saobraco/u lid Pl-et:lllIel TivlIJpOl1lli tll-ec/O/i' k'O/i' pl-eda/elll tI V/ i V// selll~/nt Ila Mafli/SKOIJl j21Klllle!1I wi/ven/idO II iJeogll'lcil; obllizl'ala obfaJI l/f?jlrt'liaLlog IlLlilJ].J()lla KO/a se PI'/?IJICl Nos/m'l/f}111 plallli ip1VJ/lt7IJ11I pl"etla/e II V// J'ellleJ'IIU. Ovo obfosl izioZeI10.Ie II / dehili/./ige II p()glaJ,(;iilltl:.l, 4, _), .?; 8, .9, /(), / /, .12, .15 i /6 Ood/loslt Ila IJI-edhodlli lIdzbt'llIlc; Til'll/Sp0111ll 111-eC/O/l - IlejJl-eNdl!!' Ill'l»JpOll KO.//.Ie .fIaIJIjJall/< I'zdt71vu .A:faiiiIJ'Kog /ai'llhelo {/l/Ii,t!I'zliela II .iJeogll'ldll, .1990. god IZiJl:J'eile SI1 dOPIlIN! If. pogh7l'(;i/J/a: J. .9, /5 i /6, dok.le .17. jJogla)l(;e jJOlpllllO 1101'0. £)opII1Ve/l21p'OglaF(ja sam:!e i lSI/ode IZ Il'ldoJla Ko/e /e attlor ob/oJ!lo sa sClll'loitiCliJla II ['tI,Jv),lj'lil!{/ i Ila Ilatt('iIO-Jll'l1{'1l1ill Si/lj701'Iilla.

Za izdavaca: Dekan dr Dimitrije JankoviC, red. prof. Urednik: Dr Ncdeljko Plavsic, red. prufesor Prcdsednik Komisijc za izdavacku delatnost Masinskog fakulteta u Beogradu Tiraz: 200 primeraka Stampa: Stamparija "PREMIS" Beograd, Cerska 70 tel: (011) 423-778 fax: (011) 414-684 . ISBN 86-7083-34S-X © ZabrauJcno preSlampavanje - fotokopiranjc. Sva prava zadrzava izdavac i autor

v
IV
IZVOD lZ RECENZIJE
U II tielll A:/;f;i'!!e, Ih1/l.fpol'/Ili !Il'{'r/qji' - l1!e/kllli:XI("ljr.( lif{Rr.r/l'[lrA«" i I'lIC/;IIc'l"oJ( .ft'lez/IIcl{)g 1!'t7!1,rj-Y)!/0 obl'Oae/Jo 111010(;'0 OblilJJ'olo {1i'O j7o/:lm'!/I!: .I. u'je:wicc' zo IIIJIIII'O.li{/i.j{lbn{"ii 11'<l/1,rj-l(JII Illdln(;'oir! i 2. Zekz/l/r-'lijt/lll.rAi !!f711.fpe!/.
Izloztcl/d Illdle/(;t!II II ti('/illle j7l'c'tiq/e se 110//Jm7il,JA'0!!lpil'ftilelllIllJeogl'lldllIt ob'lill pl'a/;/N'M /i't:llllpOlllli III'{',/qji' ali Il/oze j"O/imo j7o.r/;(:7ii ,{r;j"O .rlllt'ir'll!lil/(/ IlIr·'/1t·7I1,'2";'("/If' j7d iZI't:k/i (/;j.JIOIlMAil! l'OelOI'O iz obloJ'Ii iIIf'I!IJlr(/sA'og (/{l/!,rpOIIt1 1!({7/t'nj(J/(I, Ic/j{) i illZ{'l(/Cllil1o 1/ pl'O/c:i"kllll.rAim 01;S'ITlli::-or/;;711Ia pli IC'J'fTwmjtl Illr"iIt'111i?O{'/;i:' //'t:/II,rj-7()l'/r/ Illalelj;t/it! II J(l'oc/el'li!tll:r/wl, !'!Iriors/I'!!, jll'ore,mo/lel!//ici iiI/ MT J.TtVil J'I~7lt:~£( j7oglm'!./o d(1je se pdt'1:ZI!o lile1't7ll1l'O lola 1Il0ze OSIIOI't'1 4"(1 i::'lI('i:TI'OI(I(> 0!(!(fJn71'!illce obk1.,1i LlI'O/{'i:T11C o:moAt: li/{'fi1/1I/'{' poglm/io ,I'/{ iJ'IOJ'('lllr? J{) o;?/!olO!l!t'1 tiol/!Jl /{.fjll:rillli({'!'Clllle. i?erCllZe/I//1110 d;' It,c. Lkogtfllill£ rOpOI'lClI led. pnyeSO/lt ilfai'lils,'(-og /ohi/I(>/rz
1/

lleoJ;'I'O{/;/ II pellz(ji i ell' .007'017.1 OSllicll, I'ed. pl'q'eSOI'lI ilfafiil.rA"og phi/leliT 1-1 lleogt'OtR{ 1/ pnlZ(;/ iZI'Oi'aI'OI1l ..70ltJ ,[Z/;Io.rl I!O A"oliSl11ill plilllerfb(7111t'1 / j(tAu bl Oi'iZ j'f{/!~f(O SI'{}jiill tJOlill!}111 /,J'Oo7:fO/Ol1 Olio ,{,topO!pI!l1(/O iplillICl'ell/;i7 nitl(lO!, Ko;iSI!ill laj"ot:/t:c pli/i;(y clo zO/lJ'Oliill 11'01111 Ve(;X()l'icll, ,/;pl Jl/ci.f. 1m!, a,rir/e/!I!1 Pl'ipl'Ol'lliI'Y, IJ'I'{}jiill st7!'O,/;!iri!71o ilft7!j;(Jlli.orogircl'/rcllj.J1 !!lOs. Ii!:!., A't'llof/;I.ondirll o7pl maS. lid / ,5'fl,17' S'ol'i(jzl ,/;pl 1710S. Ii?:?, 110 l/loi'nlOll! Inl/lit i ifll'O/ilo,rlipli le/mlc:'l'Oj obrael/ 1'l1J."opistl, l,IO i o.r/sle/!Il£ IIII' AIeJ.:S'Cllll/;Y LlrK/al, ,/;jll Illas. IiI:!. ltyi'je /I!t;zio InlelIla ::m '!:171/l/l{)/lln)/;' 1!'A:r/a ,{1t'111ljJt7!J(}g lIlalnj;elitz ZaI!J'O(;iijem se I!t:/IJ1j7o!7ji FI?EilflS - Lkogl'OeI, l'itIJ'!!il'11 I ,/;i,:l/(}!'ll Pledl'ag/{ ;/JiiiClf, 11a IJlale/?jol!7oj ile/J;llC/m/polJloc7pJi IZI'Oo7' tJI'C b!lj'ge, bez j'O/(> OJ '0 b!ligo Si..£(fII'fIO lIe bibtla ilo.fllf/lIIO (yioo('filIO f{ OI'Olllln"li!flilt. KIllo A'f(li:£(o ,j'l'O/iill o/JlillOIII i .f(Jo7~%O/(>!!l II /(>C"/;(fJll1 clt'/;I Pj{ 1't1::l/':IZi /I:!c (dT;i-(' tldzb/.;'Il!kv /z tJve obloJII: 100/10 pl'CciJ'lov(;i:l irIOI'I,{,/!!OIO / A()fifllll .r11l/('llIIlik!'t71/(!'// I! ovo/ ,Jpeci;'7t'l!{}j' oblo.J1l: A:l0JwtY ,rll ,£(I,{,}X(" / lJec/t).flt!ri 10A"O do rll Ae70 (111/01' SCI ::-Clltl'r7/;10fcll pr///I,71Iii '>1,(, sIIJ'esl/;e;' A'Onjllii lit II /J;1t'/;lrY'll! !'mill, J'Io It/ (lllltlJ,'I/(-ilo ,kl 1/01'0 1~"(lol!l(: bllclejofJ.TI/ilielll(je
7

26.07..1999. l(od. Beograd

AliIor

... Predme/ re('('11ZUc je priprel71ljclli rukopis knjige - udibenika namenjen slucfeniima Ma.finskih jakllile/(J i dip/omiranil7l inzenjrril7la u praksi istrazimnja, raZl'(lja, projrkiOl·.'p)ja, kOllstruisanja i eksplo([tacije mafina i IIrer1aja i sistema Imnsporla i 10 spcciji{)l0 II oblasli nel'rckidnog lransporta. /'vfafaijal j," iz/oien nil 623 simnice teksta sa odgOl'amjllfim cndima (407), jotografiiama (2), {abelmlla (61), dijagramim(J (23) i dr. illistracijama. Spisak liieraillre rim je IW 4 stranice i sadrii 71 lIas/o\'. Posebl)o je na 3 stranice dat registar os nov nih j)()jmol'a. Knjiga je podeljena na dc/a. Prv; deo kl(jige praisrm'Ua popravUcno, doplll7jeno ; pro.fireno izdanje udibenika au/ora .' "Transporlni neprl'kid"i IransporE" koji je izdao Ma.finski fakullel /990. godir:,: U oc!nosu l1a taj udibenik II ovoj knjizi izvrsel1e Sll brojne inlcl'l'ellcije uleksill. (1:')I)lll7jena 3,9,15, i 16, i doria!o 1101'0 pogJal'Ue 17. Drug; deo!c/1jige oJm/z1'i1!a (/1a 92 stranice) pOSI'/mil materijll iz oblasti ielezl1i/kog (kolosernog) ll'an,ljJorta primenjenog U 177eh{1I1izanji 1II1l1/ra,fnjeg transporla It induslriji i mdars[\·II. Prvi t/co knjigc pod nasJol'o/17 "IVeprekidni transport" podeljcn je l1a ]7 poglavlja. Prvu ;)(',,'.',n1jl' "Ul'Odn?! ra:ii:'alranja" obllhl'ata preghd . klasijikacije transp0rlliih /iredajJ neprekidnog lranSpOrla sa ob/aslima primel1e, sa aps/im napo177l'na/))a a lTsla/))(J i osobil/ama l77alerijala koji se tral1sportuju ol'im uratajima. Takaae, data su ll1'odna razmatmnja pris!lIpa i metoda prom/una kapacitera i otpora krelanjll lerrla oc/nosno \'116lC silC' , O{l!lO.\IIO Olpol'(l krel(lI7ja pu/nog organa IIrec1aja. Drugi deo obrac1/1je op§le leorijske oSllove prora/luWl'anja kapaciteta, snage pogonskog mot ora, re§enja pogonskih i zaleznih mehanizama, osnol'ne probleme kon('('pcijc pogona i reguiisGI(jc pu.flanja i zallSlavljanja lransponera. /510 tako, date su oSllove proracunal'Clllja siali/kill i dinal71i/kih oplererenja wI/nih elemenata Iransporlera. Poglm'Ua 3, 4, 5, 6 I 7 Iransporrere sa 1'II/nil71 organol7l. Za svaki tip Iral1sporll1ih IIrl'ctaja O1'e vrste delaljllo Sll obractcne mrijall/e konstrukcijskih re.fenja, prom/lin (JsIlO1'lIih pammerara kapacil('fo, snagI' za pogo/J, /latini prorahma\'onja slari/kih i c1illamii"kih oplcr(,(ccnja elel71enala kOllslrukcije, re.ifcllja konstmkcije gl{f\'l7ih ./ill7kcionolnih sklopova I specijalnih elcmenala, kao i pregled re.fClija za razii6te namcne i el'l:nlllalnih spl'cijainih konsfrukrijskih iZ1'O£fc"nja. Pogl{/1'!je 8 olJl1hm/a istll malcrijll samo za transportne urertaje sa vU/l1lm orga/)om, ali sajiksnim l'O(tclljC/17 fal'la. Za m::lilm od pogim'Tja 3 7, II poglal'Uu 9 obractcl1i SIt U svel71l1 IW isti na{in transporlni IIl'cctaji za \'I'rlikoilli transport e!e)'a/ori. Poglal'!ja 10, Jl i 12 oiJrac1l1j71 rran.lporlnc IIrc{tqje bez 1'1I/nog organa - puini (::al'Ojni) , osciiarorni i m!jkasti lransporleri, Poglal'!ja 13 i 14 oi7raallju lrallsportnc IIrectajc pnellmatskog i hidrallii/llog lransporla i njihova osnOl'nf1 konstl'llkcijska re§cnja, mplode proraru))G1'anja kapaci/I'ia i ,\'/Iage, kao i ,Ipccifi/nosli ri'.fl'nja kons/nl":cijl' I'lcl71('nata ifunkcionisanja, Pog/m'Ue 15 oimhmll/ kOllslmkcije i prorahll1e lJl1l1kl'ra, z(J{m!'(J/a, dozalora i doda\'O/a kao i pol/)oc'n(' 7II'('{loje za operacijc ll/om/'{J - is/omra koji sc primcnjujll U sistemima n('prekic/nog IrallSporla kao i eieml'nala za oiJezbc[tenje junkcionisanja i rada Irallsporfnih 7Iredaja transporla,

VI
Kao specijihw podrui'je lrallspormih uredaja Ileprekidllog lransporla poglavlje 16 obraduje :iL'are. Obu!ll'a(clli SlI svi problemi i reo"enja trallsporta koji se rda\'aju iii'arama, kao i .I've oSl1ove prorai'ullal'anja silage, OSllol'llih opterecellja eicmcnala iieare kao i IWI1SIl'llkcijska rdenja glavllih sklopova i specific'nih elemcllala. Poglavlje 17 je novo pogJavlje U odJ/osu na raniji udibellik i obuilvala specijic'iLO podruc"je gravilaciollog lrallsporla. Obractuju se prOraCltll krelanja i olpora, specifii'ne kOllslrukcije za re~c!lja opcracija trallsporla kod kojill se za pokrclanje matcrijala korisli sUa gral'liocije. Praktii'no u svim poglavljiljza .dati su brojni primer! rdenja kOllslrukcije i prora611lavanja, a posclmo se islii'u doplille koje sadric izvodc iz objavJjenih radova autora. Drugi deo kl{jige predslavlja kratke oSllove primcnc i korikenja ieleznii'kog kolosei'llog lranspOrla u re§e/{jima siwema mehal!iz(]cije ullutraj'njeg transporta u induslriji i rudarstvu. lzloicni su elenl<nli kuloseka, vuzila §inskog lransporla kao i pregled - osnovna upoZllavanja sa viic'nim ma§illama - lokomulivama primelljcnim u mehan/zadji Ullulrao"lljeg lrallsporiil. Materija obuhvata OSIlOVlle elemente proraeullavanja vuee - olpota, snage:, sile - oplere{ellja l1a elemente vagolla i vagonela. Posebno su dati opisi sphijic/lih lokomotiva - elektrii'nih / pogonjeJlih komprimovanim vazduhom. . . ,,'.' .' U celonz rukopisu nilsl:Jvi podnas/()vi su dati na jedinslveni nai~:ill, a podpodele udgovarajuobimu i speciji/Ily)stima pojedinih pog/avija. SlruklUra rukopisa udgovara sadriaju. Rukopis je pisan dqbrim jezikom, a stralli nazivi i imelia dati na jedillstvel1 /laCin kroz ceo rukopis. Pripremljeni rukopis je u potpu/lOsti spreman za §lampu i sa tehnic'ke sl/ane. Rukopis se zasniva 1l(1 s(1vrem(:l1im nautnirl i slrui'nim dosliglluCima U ovo)' oblasti sa doslednom prime/wm mernihjedinica i sirniJolima i nazivima priiago(tellim zakol1u i odgovarajuCim prcporukama. S~vi nazi vi struG'ne kategorije - procesi, ma§ille, i uredaji, fizic'ke veli6ne i dr. Sit kOllsekvenl!lO kori§L'eni fla jedinslvelt !latin, tako da je sa jasl1ll1l jezikom knjiga u celilli doslupna i lalw razumljiva i studclllima i dipiomiranim illicltjerima kao i dl'llgim iicfma koji je 11 delovima korislf II Sl'ojoj slruci. Prvi deo knjige II polpU/wsti prjkrira !laslw'lli program odnosnog prcdmela, s lim o"to u manjem dellt po obimu forma/no prelazi okvire naslavllog plalta, ali moie biti samo od koristi za laUe sal'lada\'anjc malerije silidenlima, ali zato za prakticYllu primellu predstavija veomali:orisnesadrzaje.in{ol.macije. opise i uputsll'a. Knjiga u cefini predslavlja Z(WL~a.ian doprinos obogadvanju udibcnic'kc i uop§te slruble lizeralure l1a visokolll slru(llom i lIau(nolll nivou /111 na§em jeziku u oblasti IranspoJ'tniil uredaja neprekidllog lramporta koja je jo§ uvek veoma oskudno zastupljena u lehl1ic'koj slruhwj lileraturi Ita srpsko/ll jeziku. Pored uloge udibenika za sludente Ma§inskog jakultela, hlljigo .ie pusebllo korisna za dipiomiranc iuienjere u praksi rda\'anja slozcl1ih problema mehanizacije transporta u indus/riji, rudarstvu, gradevinarslvu i poljoprivredi, kao i projcklovanju i kOllslruisanju, odnosllo razvoju ma§ina i ureLtaja neprekidllog transporla za sopstvenu proizvodnju, lako da se svesrdllo preporutuje svilll POlcllCljainim korisllicima. Smatram da rukopis moze da bude izdat i kao udibellik za predmet Transportni uredaji na maJillskim i drugim odgovarajuCimJllkullctirna.

VII

SADRZAJ
IDEO
NEPREKIDNI TRANSPORT
. J

r

f ~:

.rana

1.

UVODNA RAZMATRANJA .............................................................; ~ .. ,.. 3 1.1 Konstruktivna izvoaenja transportnih ureaaja neprekidnog ~ . transporta, podela i oblasti primene ...........................................¥, .... 3 1.2 Opste napomene 0 transportovanim materijalima i ureaajima .' ncprckidnog dejstva ................................................................ :.... , ..... 28 1.3 Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnili ureaaja ................................................................................ ,.......... :..... 31 1.4 Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaljenom kretanjli tcrcia u posudama odrcaenih zapremina ............... ,................. ,: ..... 33 1.5 Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera ................. 35 OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA ............................................... 43 O~rcaivanjc kapaciteta transportnih ureaaja neprekidnog deJstva .................................................................................................. 43 Snaga motora i koeficijcnt otpora kretanja ..................................... 46 2.3 Otpori, vucna sila i snaga motom za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom ............. ~: ..................................... ,...... 49 2.4 Pogonski i zatezni ureaaj transportera .................................. ........... 62 2.5 Transporteri sa vise pogona ........................................................ 'r .... 67
2.1

2.

30.07.1999.god Beograd

Recenzenli

VIII

IX

2.7
3.

OpravdanostpTimene transportera Sc7 .••••...... 67 2.5.2 Transporter pTavolinijske deonjcc sa pogonom II sredini........................................................................ ,............. 71 2.5.3 Sinhronizaci.ia Tada pogona .................................................. 73 2.5.4 Odredivanje brojapogona .................................................... 73 2.5.5 Uredaji pogona na srednjem dell! (rase transportera ........ 74 2.5.6 Pogoni na sredini linijf:l trasa trai([Jstih transportera i lancanih trf:lnsportcra ............................................................ 77 Dinamicke sile koje deluju n3 vucni element transportera sa lancem .................................................................................................. R2 Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera ................................. 86
2.5.1

4.

TRAKASTI TRANSPORTERI ................................................................. 93 3.1 Osnovne napomene 0 trakastim transporterima ............................ 93 3.2 Traka transporter a; proracun trake ................................................ 102 3.3 Proraeun snage za pogon transportera i izracunavanje vuene sile u traci, kao i broja umetaka trake ................................. 110 3.4 Uredaji za nosenje i upravljanje trake ......................................... 114 3.5 Pogonski, zatezni i otklonski (skretni) uredaji .............................. 120 3.6 Utovarni i istovarni uredaji ............................................................ 128 3.7 Sigurnosni i pomocni uredaji transportera ................................... 134 3.8 Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa ............................ 135 3.9 Proraeun sloga nosecih valjaka ...................................................... 137 3.10 Dijagram sila zatezanja transportne trake i izbor mesta pogona trakastog transportera .................................................... 140 3.11 Specijalne konstrukcije trakastih transportera 3.11.1 Trakasti transporteri sa vucnom uiadi.............................. 143 3.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim iancima ........................... 146
3.11.3 Trakasti transporteri 7a premestanje

PLOCASTI TRANSPORTERL. ............................................................. 160 4.1 Osnovne napomcne 0 plocastim transporterima .......................... 160 4.2 PlocasLi lransporteri opste namene ................................................ 161 4.2.1 Opste nf:lpomene i ohif:lsti pIimenc .................................... 161 4.2.2 Elcmenti trf:lsportf:l ............................................................... 162 4.2.3 Proracun fJansportera ......................................................... 168 4.3 SaviJcni piocasti transporleri prostorne trase ................................ 177 Ureaaj za nasipanje (nalivanje) metala .......................................... 180 4.4 4.5 Eskalatori .......................................................................................... 181 4.5.1 Opste napomene ................................................................. 181 4.5.2 EJementi cskala10ra ............................................................. 184 4.5.3 Proracun eskaiatora ............................................................. 186 4.6 Putnieki transportcri ........................................................................ 186 GRABULJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) ............................ 190 5.1 Osnovne vrste i oblasti primcne ..................................................... 190 5.2 Transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploea .............. 192 5.2.1 Osnovna ohe/eija j osnOfmjparametri.............................. 192 5.2.2 Elemenri fransportera ......................................................... 194 5.2.3 Proracun transportera ......................................................... 197 5.3 Cevni grabuljasti transporteri ......................................................... 201 5.3.1 Opste napomcnc i parametri.............................................. 201 5.3.2 Elementi transportera ......................................................... 205 5.3.3 Proracun transportera ......................................................... 206 5.4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca ................ 207 5.4.1 Opste napomene j osnovniparametri ............................... 207 5.4.2 EJementi transportera ......................................................... 210 5.4.3 Proracun transportera ......................................................... 211 5.4.4 Osobcnosti konstrukcija tnl17sportera sa nisidm strugaCima 7a preno.<,'ieI?ic vrc}ih maten/aia ...................... 212 5.4.5 GrabuJjasti transportel] zapodzemni tramport ugJ;~q ..... 214 5.5 Transporteri sa profilisanim strugaCima ........................................ 215 5.5.1 Opste napomene j osnovni parametJi ............................... 215 552 EJementi transportera ......................................................... 218 553 Proracun tmnsportera ......................................................... 219

5.

krupnokomadnih materi.iala .............................................. 147 3.11.4 Specijaine transporlnc trake za sav/adavanje veiikih nagiba ...................................................................... 148 3.11.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinua/ni iskop materijaia tia .............................................................. 151 3.12 Proracun kapaciteta trakastih transportera ................................... 157

x
5.6

XI

Poluzni grabuljasti transporicr za prcnoscnjc zavojne mctalne strugotinc ............................................................................ 220

8.4

6.

GRABULJASTO - KOFICASTI, KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJUSKARI... ................ 222 6.1 Osnovni tipovi transportera ............................................................ 222 6.2. Grabuljasto - koficasti transporteri ................................................ 223 6.2.1 Uredaji i oblastiprimcne .................................................... 223 6.2.2 Elementi tnmspor[era ......................................................... 225 6.2.3 Proraclln !Tansporlera ......................................................... 225 Koficasti transporteri ~...................................................................... 227 6.3 6.3.1 Uredaji i oblastiprimcnc .................................................... 227 6.3.2 Eleme11ti {raI15portera ......................................................... 229 6.3.3 Proracll11 tra11sportera ......................................................... 232 6.4 Transporteri Ijuljhskart ....................................................................:233 65 Transporteri Donalta ....................................................................... 235 6.6 Transporteri - elevatori ................................................................... 236 VISECI TRANSPORTERI ...................................................................... 240 7.1 ViseCi transporteri za transportovanje rasulog materijala ........... 240 7.2 ViseCi transporteri ............................................................................ 244 7.3 Proracun viseCih transportera ......................................................... 246 TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI ..................................................... 250 8.1 Osnovni tipovi ................................................................................... 250 8.2 Transporteri vt-rlikalno zatvorene konstrukcije za voaenje tereta .................................................................................................. 252 8.2.1 Op§tc 11apoIllcne .................................................................. 252 8.2.2 Elementi transportcra ......................................................... 254 8.2.3 Proraclln transportcra ......................................................... 255 8.3 Poluzni lranporteri ........................................................................... 256 8.3.1 Opste napomcnc .................................................................. 256 8.3.2 Elementj transpor/era ......................................................... 257 8.3.3 Proracll11 transportcra ......................................................... 258

8.5

Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno voacnje tereta kod transporter a sa kolicima sa automatskim izborom pravca - adresiranjem ........................... 259 8.4.1 Op§le napomcnc .................................................................. 259 8.4.2 Elementi lransporfera .......................................................... 264 KoracajuCi transporteri ................................. ,.......... c••••••••••••••••••••••• 267 8.5.1 Op§le napomene .................................................................. 267 8.5.2 Elementi transportera ...............................................i... ....... 271

9.

7.

8.

ELEV ATORI SA KOFICAMA, VILJUSKASTI ELEVATOR I I ELEV ATORI SA LJULJUSKAMA - LJULJASKARI ........ , ......... 272 9.1 Osnovni tipovi i oblast primene .............................................. ,: ...... 272 9.2 Koficasti elcvatori .................................................................·........ ,... 273 9.2.1 Opslc karaktcristike ipodvrslc .......................................... 273 9.2.2 NaCi11ipwljenja i praZ11jenja kofica ........... :.~ ........ :............ 276 9.2.3 Elcmenti clevalora .............................................................. 282 9.2.4 PTQraCll11 elevatora .............................................................. 289 9.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa ................................................. 296 9A Vuljuskasti elevatori ......................................................................... 297 9.5 Elevatori sa ~juljaskama (ljuljaskari) .................................... :......... 300 9.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama ! u poljoprivrednoj proizvodnji ......................................................... 301 9.7 Teorii.ske osnovc analize procesa istovara materijala . lZ kohca clevatora ...................................................................: .......... 307 9.8 Primena elcvatora u poljoprivrednoj proizvodnji. ........................ 313 10.1 Oblici i oblasti primene ..........................................................: ......... 316 10.2 Horizontalni transporteri ................................................................. 317 10.3 Vertikalni transporteri .............................................. ,...................... 321 lOA Cevi za transportovanje materijala ................................................. 325

10. ZAVOJNI TRANSPORTERI ...................................................... ,.......... 316

11. OSCILATORNI TRANSPORTERI ....................................................... 329 11.1 Osnovni tipovi i oblasti primene ..................................................... 329 11.2 Dinamicki rc'limi rada oscilatornih td'nsportera .......................... 331 11.3 Inercijalni transporteri ............................................................. ,....... 334

.. .... 467 16....................................................................................................................... 376 12..... 486 16..2 Oprema hidraulicnih tranportnih ureaaja ........... .......4 Pomoeni uredaji za utovarno ...........XII XIII 11.......................................................................... :............. .................7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinom istovara ............. 440 15......1 Opste karakft................ 477 16.. 397 14..1 Tipovi konstmkcij(1 ... 414 14:6 Vazdusni oluci (aero zlebovi) .........1 Vi..............................6... ................................. 435 15................1 Utovarna stanic(1 ..{ov3ra matenjaia dodavac(1 ........ ......................2 Uticaj nasu[ih materijala nfl cfekthnos{ rada vibracionih transportera................................. ZICAR...... 343 11.......... 435 15........ 363 12................ 395 14..............icara ..............2 Osnovne sheme i klasifikacija .... 337 11... 454 15............................................................................................................................. 367 12.4 Vcrtjkalni f7ihracioni transporteri .................................. ...4............................... BUNKERA........................ 376 '' 15...... 467 16..........3 Pogonjeni va:ljkasti transporteri ..... 402 14.... .......9 Pneumatski podizaCi materijala ......... 399 14........................ 424 14....j'Jorteli ........ 368 12....... 368 12...1 Osnovne podele .......................... 476 16......................... 17.....................6 Uzad kod zicara ................................3 Horizontaini i biago nagnuti vibracioni tran<................ 444 15................................................ ............................................... 385 13............ V AZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORT........:ri................... 451 l:l......................................... ...........6...ste plimene konstrukclja .........................5 Stubovi zicare .................................................2 Latvaraci hunkcra .. 387 13..................................................................................................9 Odreai"anje maksimalnih sila zatezanja vucnih uiadi pUlnickih zicara' sa vagonima koji se kreeu poput klatna ........4....... .......8 Pneumatski islovar materijala .............................................. 494 ~ 13. ...... 389 13...............................................4.......5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) ......... 337 11....... 395 14................................................................................ 426 14.................................................................................... 474 16............................................................................................................................pretovarne radove pri prenosenju materijala .........vni kliznice .......2 Vucno llze ................2..3 Vagoneti .. 451 15......................................................2..1 Osnovni fipovi........................................................ 431 14...... 367 12.......... 391 14.......2........... gustom sloju ..tlke i vrstc konstmkcija .......................................... HIDRAULICNI TRANSPORTERI ...................4 Osnovni elementi pneumatskih transportnih ureaaja ................3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja ...................2............................................................ 474 16.........3 Dodavaci ....... BUNKERSKI DODA V ACl 1 POMOCNI UREDAJI ZA UTOV ARNO PRETGV ARNE RADOVE ..................................... 470 16................................................4...................2.......3........2 Ttajcktor!fc ccstica pri obav/ianjllutovara -L.......1 Opilte napomene .......................... GRA VITACIONI TRANSPORTERI ..3 Odredivanje hrzine izbacivanj(1 m(1tcrij(1ia b(1c(1cem preko trakas{og fransportcra sa priti..............................................................7 Os nove proracuna dvouzetnih 7..........................4 Vibracioni transporteri ...................... 373 12...........4........................ 385 13......... 461 16................................................................1 Opsta razmatranja ............ BUNKERI...................2 Nepogonjeni vaJjkasti transporteri .............1 Osnovne napomene ....................................1 VJ:5te i opste napomene .................. 469 16.... 432 . 476 16................. 487 17...............................................tovarna st(1nica .........................................4 Ugaone stanice ..........2 Objekti i uredaji zicara .........478 16.................................................................... 494 ...................................................................1 Bunkeri ............................. 465 16..........2 J<.....................4................2 Proracul1 nepogonjeniiJ transportera .. V ALJKASTI TRANSPORTER!........................................... 465 16........................... 493 17........4............1 Vrste kOl1strukcija i oblasti primene ...... 493 17............1 Nosece ute .............................. 340 11. .........................8 PUlnicke zicare ...............................2 Pravolinijske konstrukciJ' e strme rC!....k(1jllCim dobosem .4 Hidraulicni transport koncentrisanih hidrosmesa (taloga) ..3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenjc materijala u zbijenom............F ................................

. 524 2..............................................4..............................................2...1 Gpste IJapomenc .......................................... 534 1......................................... 600 2..3........... 629 lIDEO MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA 1......:........................................................ ................................................ 562 1..................................................2 2.............1 Opste napol11ene .......klll kliznica za spustanje matcriiala .............................. .............................. .................. 603 2... 582 2...... 49) 17.................................ih gravitaciollih klizI1ica ......................... 532 1....... zdvojnih pravolJi1ijskih i krivolinJji...........5 Motorne lokumolivc na industrijskim ze!eznical1la ....... 496 172................................... 508 17... 554 1......... 583 OdredivaI1jc stablInosti vagoneta ............2...................yi za gra viladono spustanje _ n1aterijala ................3.2 Industrijski koloseci i sine .............................................. ele111el1ala i llredaja elektlicne lokoI1101ive .......... 576 2.................................................................... 618 LITERATURA .......................................... cevi za gra vitaciono spuiftanje materijaJa:..........1 2.... 582 SiJc koje deJu/u 11a vagoflct............ 508 17..........3............... 571 ZELEZNICKI I JAMSKI TRANSPORT ..................4 PIimcfla klivohil1jskih gravitacio11ih klizflica .................6 Elektricne lokol1lolive ......3 ProracuI1 klJivohi1ijskih gravitaciomi1 klizflIlicd ..............................J...8 Vuca i izvoz vagoneta uzetom .................... 501 17.......................................5 vJ.. 568 1............................5 17......6 Glalke zavojne kliznice ......................2 Transport prugom ...... 591 Vagoneti za prevoz ljlldi u Tlldnicima sa podze111no111 eksploatacijo111 Tllde .......1 ProraculJ kOSlll pravolinij:.....................3 Glud za gravitadoIJo spuiflallje 111aLcrijaia ..........3................................3 GSllovne llapomclle .....2.................................................................. 605 2...3............................2 Kom................................... 549 1.. 504 2...... 518 17.... 563 1................ 624 REGISTAR OSNOVNIH POJMOVA ............................... ...........3 Vagoneti .........ijkasle za VOjilC kliznice ...........................3.............................. 513 17...............................1 Opstc napomene .......................3 V ozila sinskog transport a ........ 603 2...flepogOl~jefli roigaflzi za :'pllstaflje 111aterijaia ................trukClja i proracull osnovnih masinskih............. 587 KonstruKqje iproraclln osnovmb eiemenata vagoIJcta .............................. ~ .......3 Proracun gravitacionih kliznica ...................3...............................................................................................4 2................. 576 2.......................XIV XV 17....4.......3......3.2..........................................7 Proracun vuce ................ 502 17...............................4 Lokomotive ........................ 577 2........................................ 532 1.......4 ProracuIl glaLkib......................2 ZJcbovi kao uLred...........5 Lokomotive pogonjene komprimovanim vazduhom ....2 Proracllfl z!t:bova................ IN DUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA .....4 Transport lokomolival1la na industrijskim zdcznicama ................ .....

IDEO TRANSPORTNI UREDAJI NEPREKIDNI TRANSPORT .

Ovi uredaji svojim konlinuiranim radom ostvaruju poslizanjc odredenog kapac. 4 . /.) materijala.most portalnc dizalice.pn. Konstruktivna izvodenja transportnih uredaja neprekidnog transporta.lovarna (prcsipna) sipka. 6 .slaci()narni (ncpokrctni) transporter. Primenjuju se kao nezavisne rnasine za prenosenjc rnaterijala iii kod proizvodnih masina. 5 .Uvudna razmatranja 3 . a u cilju prenosenja velikih koliCina razlicilih (zrnastii1. UVODNA RAZMATRANJA 1.revcr/jbilni pokrclni transporter. 7 . 3 .r sa prctuvarnim koiicima.uradaj I. 2 . kornadnih i s1.1 Portalnu dizu/ica sa trunsponerimu '1 . podela oblasti primene Konslruklivna izvodcnja transportl1ih uredaja neprekidnog transporta oSlvaruju sc u zavisnOSli od oblasti primcne. za oslvarivanje ncprekidnog proizvodnog procesa bilo kojc proizvodne grane.teta bez obzira na daljinu transporlovallja materijala. Navodc sc l1cka konslruklivna izvodcnja urcdaja neprckidnog transporta.a voznju.1. St.transportt. sa pripadajucim elemcntima i sklopovima.sine .

sa {rO!1sp()rtcrim.i trak()rn~ za \'()~:nju.dovodni (prijcmni) Icvalc 2 .korak 'piralc puza.. 9 .l. clilnje.noscca konstrukcij. 11 . (rrijcl11ni) levak: 2 obrtni stu (venae).(1 rrakOtfl Sf. () .dovodni (doprcmni) transporter sa prel()v(lrnim lcvkom: 2 . 1. 1. ::... 1.siog sa po\'rarnim valjcima: 11 . II hrod jarjJni: 2 .kT~inji Jcyaj.transporter sa 6 .io (venae).tockovi.povratni dobos.odvodna sipka: 10 .lk: 2 .ihilni urcuaj: 8 .ni urc{j. 4 .pognr.Uvodna razmatranja 5 Sf.vratiln puza.4 Odlagac:i na /J/wu1!Iatici?l7[J c\ovoclni (prijcmni) Icvak: 2 ohrlni sln (vcllac)~ 3 .aj (medllI6aj) Sf.iransporlna Lraki1: 4 .povratni doho~. 5 .3 flO <(!name.J1ogonski UfC{taj: St.slog sa nosc6m vaijcima: R . Y .. 7 .d(wndni ICY.urcdnj zo dizanjc.urcuaj za v()znju (pokrclno posloijc): 5 trnnsportcr sa lraknm.prcn0sni-rcvcf.({ovodn.rogonski urcdaj: 4 .P()goJ1ski dohos: 9 ndvndn:l 1() 01 klnnsk i 11 pnvTalni Vr):jci . 6 pogon za voY_nju 1 1 . 4 . j.kolosck < 7 noscCi valjci.15 Swcionarni I nCj7okrellli) od!agati 1 .l.okrctni . 7 .. R .8 Pokretni i rP1Trzibiini trallsportcri sa traknlJ] 1 ..usmcriva(~i. .! konstTukcijel lTCll1<..nlldclnik.lnwspnrlna trHka: 5 . 3 . 3 . za ()hrtanjc. 3 .na1c/. 345 .lOCKovi: r fi SI. Cprijcmni) leva/-:·..pogon 'in ohrtn njc: 4 ufc(ia. 5 korito.pogoJ)ski doh()s~ 9 .:ihilni transporter.povfalni valjci~ 7 . 6 levilk.ispllst iz .:l %a utnv.dnprcmni tranSp(1rtcr.. 6 .srcclnji lc'i. :1 .pognn za ()Orlanjc. 1.natczni urcdaj: 6 . J. 3 .regulalor dcbljinc slnja.7 Sracinl1arni (ncl'okrernij transporter :'. 4 .ufcCfaj 73 nnlczanjc. 10 ...pog(ln Iii ok.6 a Dodaro(:i sa trakom 1 . 3 lranSporlna lraka: ~ .iran"'purlcr sa lrakom SI.rogonski rCVlT/.nnscc.dnvotini levak: 2 . za vnznjll St.i: 7 .pogonski urcda.J~ __~.korak spiraic trallsporln o g puza: 8: ..s!ogoYi !-)(I fl' nosc6m valjcima: 6 .portcro Sf. 2 obrtni slo (venae): 3 . 5 . 1.2 Utov(Jrivat.6 b Puzni dodm·a6 1 ..'" korila.

-. 4 . vJ.pugonski urcdaj. 2 . 10 .povraLui uobos... 4 .noseCi valjci.p()vrall1i dobos.a pr~noscnjc lockiCi.skip: 3 .:n! un.povralni valjd.I.natGznl 7 .Ilut->eca konstrukcija.natczni urcctaj. 5 . 5 . 2 povralni Job".ll()Se~a konslrukcija. 6 ~ noscca klizna pillca. 3 .zatvorc.anic J Sf.uno.!pka. 8 . l.. 2 . 7 ~ p()vratni valjci.pogonski uredaj. 3 .9 J(oritasti zatvorelli lUllL'.Iluscca konslrukcija. SI1 Irakum 1 . 5 . 3 povralui dobos.izyozno uzc.ojacano k01cllU korita.urcdaj I.noscCi Sf. 7 . 8 .prcklopni dovodni Icvak. 1. . 1U . 1.logovi sa nosccim valjcima.lraIlspurlIla lraka.celiena lfanspurlna lraka .ani transporter 1 . 6 noseci vaijci.7 Sf.uuvoulli lcvak. 6 .iaca: 9 ure(taj (viLlo).vl)(:iica skipa. Sf.ouvuJui zkb.pogonski urcdaj.sa za dj.13 Prev()zni trl1nsporter. 1. natcznl uf()(iaj.uoscca 6 . 7 nosat UZcllljw:.uc1vudna .c: 8 . 8 . 2 .pokIelBi nosac sa uredajcm za tlizanje Sf. 7 .puvfallli valjei.tockovi: 4 vcsaljka~ 5 . 7 .povratni lockici. 1.uovodni lcvak: 2 ~ transporllli lanae: 3 .noseca kUl1slrukcija. 8 .tla sa aUlOmatskim iSl(HarOm skipa 1 . 5 .nate.r1O korilo~ 4 .14 Tml1sporleri sa c'eli(flulf1 trakotn 1 .transportna traka.uzetll. 4 .dohos sa unutrasnjim pogonom.noseCi valjci.iim pogunorn.JO lzvo:::. 6 . 9 . 3 .12 Prevozni transporteri sa Ira/Will 1 . 9 Ilosac . SI. 6 .U Frenosn! (puIIlCl!iivi) transporteri sa lrakoll1 1 .:daj. 8 ..pogonski Jobos.Balewi uredaj. 5 .nu. 2 transportna traka.uobos sa unutrasl1.

urcuaj za islovar transportcnl. 7 ..pngonski d()h()~. 5 . 9 .""'-. 4 povratni valjak. 7 .1._Slw.vertikalna krivinn: 10 .Ih)rizonlalna krivina. . 7 . 1.. U5 Transporter.natezni urcuaj. 3 . 6 .noseei valjci. 4 . 5 .sporter sa SI. 7 .prerm'{lrni transporlcri) 1 .19 Donji tmnsporteri sa lanccm 1 .gurac. 8 .podesavajuci den lransportera~ Sf.kJizna ploca..srcdnji urcdaj za voznjn. 3 .Uvodna razm.lanac.konslrukcij. 4 . 5 natemi urcdaj. 9 . 10 . l.nosaci (guraci).vagonc\ (kolica).klizna karika. 5 .pogonski uredaj. 8 Zlcana transporlna lraka St.zahvatni element.:a.dobos sa unutrHsnjim pogooom: 4 .lransrorlna 1rfl.n!:l staza.vagoDcl (kolica). 2 . potisnil11 §ipKal11{1 (pre{/wl11aj 1 .vcrtikalna krivina.~ " Sf. 1. n.slanica .ipkc (prci"kc).18 Dvoflani tran..pruga.natczni urc<1aj. 8 .transportni lanac~ 6 .. g . noseci vaUd. 9 ufc(1aj za utovar.povratni valjci.k3.kli. 10 .20 Donji (uiljebljeniJ transporteri sa tancel11 1 .. 2 . R urc(iaj za utovar. staza (ravna).nalezni uredaj. 11 . 6 . 6 .un_.zahvatni svornjak.horizontalnil krivina 9 . 2 povnttni d()h(). staza.~ .-r •• Sf. 2 -" na1ezni uredaj~ 3 . 5 ./7 sa ufcdaj: 2 . 5 .gurac.. 7 . 2 .pOliSne . 9 . 1.daj %'11 rcgulisanjc visinc. 3 .krivinc: 4 .ravna 'pruga.pogonski urcdaj.povratni d()ho~. ~ .noscCa kOl1slrukcija: 8 .pogoDski uredaj. 3 . 10 .~: 3 .HGl':ni urcctaj.krivina.~~~ ~- . . 6 .lransporhi lanac.lanac.urcdaj za istovar ~.konstrukcija. 4 .1<1iI1l8.rtI'mlja 9 SI.urcdaj za voznjll i dizanjc . sa ih"ol1ol1'! IraKol11 1 ./6 Utovarni Iransporleri (utovarno .

~~ '-.1. 2 . Ovim transporterima prenose se komadni materijaii (tereti). noseea konslrukcija. SI. S1. UpI. SL 1. 8 . Grabuljaste transportere (strugaci). 9 .. tako da se mogu razvrstati sledece grupe: L Transportcre koji premeStajv terete po horizontali iIi pod manjim uglom nagiba i ovi uredaji ne mogu'. (1 . 2 . IlOSCC. - '\-~ ttl·· 1ff m..transporlna lraka. 5 .unami (nepokretni) transporter. sa trakama 1 . .riogonski dobos. a koriste sa za prenosenje materijala' na relativllO mala rastojanja..jama (udubljcnjc).lransporlna lraka SU. b) Transporlni vucnog elementa. lanc:a iIi uzeta. 9 . 4 . 6 .: Sf.' da se primene za vertikaln6 prenosenje materijala: Postoji vise vrsta konstruklivnih izvodenja transportera.. i -_.povralni dobos. 9 . 10 . uredaji uredaji bez c) Pomocni uredaji.konslrukeija. 2 . J . 1.lauac. a) Uredaji sa vucnim elementom premestanje tereta ostvaruiIJ kretanjem beskonacne trake. - 6 N N.~--'. 2 .Uvodna razmatranja 11 Masine i uredaji neprekiduog transporta mogu se razvIstati u tri osnovne grupe: a) Transportni vucnim elementom.. Trakaste transportere. kod kojih transportovani materijal lezi na koje su vezane za dva paralelna.pogollski uredaj. valjei (za ravall lransporter). 5 . SI.. 3 . 11 .. beskonacna lanca.nosda konslrukcija. klizna ploea za lraku.urcdaj za ucvrsClvanje '. 3 . 7· klizna ploea.nalczni dobos. kojima se Jastresiti malerijal transpOfluje premeSlanjern duz korita pomocu poprecnih grebaca koji su vezani za jedan iii dva bcskonacna vucna lanca.natcznl urcdaj.31.. valjei. <.noseCi valjei (za ravan transporter).22 Stac. Plocaste transportere..gurac.vodec. . 3 .21 Donji horizontalni lranoporteri sa lancem 1 .noseCi vaIici (za koritaste transporterc). 1. 5 .1. 4 kOllslrukcija transportera. Slo sa lrallsporlllom lrakom pugollski urc:daj.. 8 . 8· nalezni nreda].pogonski dobos. 6 . 7 . 6 hririzonlalna slaw (pruga) ~ SI. Simko se primcnjnju zbog visokog eksploatacionog kapaciteta.27.lockov. 1.iSlovama plol'a.zaslitna ograda.nzdnzni sto .. 4 .olklonski <lob os. 5 . koji materijal transportuju bcskonacnom tralcorn.pogonski medal.- i . 7 .23 Tcleskopski lransporleri sa trakom transportna lraka.24..'kao i zbog rdativl10 jednoslavllih konstruktivnih izvodenja.22. 4 povralni valjei.pogollski dobos.nalcwi urcdaj.

27 l811C1.kIi'.uredaj za dizanjc (rcgnlisanjc vi'1inc).26 S[O .. Ii . a za razliku od koficastih clcvatora kojima se materiJal prcnosi 5amo vcrlikillno ili koso navise.natezni urcnaj.J1ogonski {aneBnid (zvczdc) 7 ._1~_____ · _______ • 2 . 6 . 2 . 4 po\'ratni lancanici (zvc7(k).3 .vndCC<l 3 . 3 .. 9 uzduzni sin Sf.pogonski dobns: fJ nak/ni dohos: 7 .7.lanae: 4 . 5 ni1{czni urcoaj: 6 . 4 . burad i slieno). 9 uzduzoi sto SI. a vucni uredaj je gumcna lraka iIi Ianac Ldva).12 Uvodl1u '-·>7.2 prckrivnc cclicnc <.konlintw. 2 . :.cli(no!l1 transportnom trakon7 1 .~. tako i za spustanjc malerijaJa. _______ .nalc.3stitna ogrnda.. .lalasasic celicnc plot\~ sa bocnim stranicamil...dnvodni levak. 3.'a ('.tran5portnc ploec. 2 . Elevatori sa viljuskama iii sa Ijuljaskama primenJuJu se za pretovarno . 5 .natGzni uredaj. primcnjujll sc kilo samostalni prctovarno transportni uredaji iIi kombinovilno sa nekim drugim pretovall1o .konstrukcija.3. 1. 1.nalczni urcdaj: 3 .prcldornc ccllcllc pJoCc: 3.noscca knnstrukcija transp()rfera . 8 - ccIicna lransportna traka. 4 .svodastc (korit<:lS1c) cclicnc ploce sa hocnim 2. koji mogu da se razvrstaju na: Elevatore sa koficama kojima se prenose vertikalno sitnozrnasti materijali. :) .1ockovi za v(1(]cnjc: ploca.ieana transpoTlna traka.pognnski urcn-aj. 5deo Plocasti tralls/7nrtcri 1 . bale.· 7 .\j)orteri sa /('[vicama ~ Sf.ki u[u1aL 2 .vojnim vTctCI1nm.l plocH za lri1ku.nr dnh(.pogonski urcdaj.krivina: 7 . .vodica lanea.25 Sto e". 1.kl1Z0.129 Prevozni tra/1.. 128 Plo{asti (krulni) transporter! 1 . . .nalezni urcLlaj 11:::\.transportne tok-nve materijala komadnog oblika (VfCCC.zastitna ograda~ R z..vodaslc plocc: 3. sanduci.ya Zi(U110fll trans[Jorfnom traA(}rn 1 . Eleviltori mogu hiti stacionarni iIi pokretni.konstrukcijn: 5 ..lnnci SCi normalnim valjcjma~ 8 ..pogon<. mogu se primeniti kako za dizanje.pruga (5ta2a).-:nH ploca za Lrak u: 4 .1 .transportnim stranlcama: 1-4 .nc lranspnftnc: ploec: 6 .pog(]nsizi dohos. 9 noscca konslrukcija Sf.cdr<ln SI. Elev3tore.prek Jorne cclicnc rayne p!occ.

onski iancanici. 5 . 9 . doho. 4 za lraku iii lanae. 1. 2 . 1.:<:\.noscca konslrukcija c!evatora.. 2 obloga cl"vailllra: 3 .Iloseca konslrukcija-~ 9 . (ockovi. konvejerc koji saCilljavaju urcdaje ncprekidnog transporta sa lanccm kao vucnim elemcntom i mogu se razvrstati na urcdaje koji rade 11 jednoj ravni i na masine kojc fadc 11 prostoru. 'C<.vodica . 3 .lctvicc sa zah \ dLuim r"brom... vodica lanca.rtI.31 Grabuljasli transponeri (slruga6) ulazni (utovarni) otvor.natezlli llrcdaj.30 sa fetvicarrkl iii metalne) 1 . 2 . 2 . 6 • plitka kofica (vcdrica). let. dno. 3 lanac sa skn. 8 .dazlli utvor. Elevator sa /Ijihajnim koficama iii ~iu(ja"kamil 5 dobos za punjcnjc.rlSJ·}{)j·[prt St. () . La lraku. duboka kofica (vcdrica). 12· laneanik (zvt:zda) Sf. Za dizanje komadnih tereta clcvatori mogu bili sa podiznim uredajcm dzepova. 4 . lanae. Visece transportcrc .zat voreno korito.noscCa kOllslrukcija uredajern (prelovarnirn moslom ili U kombinaciji sa transportcrom. 10 . levak (sipka).::pcrilna (slruga6irnu). U zavisnosti od vrste transportovanog matcrijala mogn se za rastresite i komadne materijale. odnosno koji je hranitelj). 6 . 1.krajnji olvuri.pugonski urcdaj. nalczni "rcdaj za traku iii lanae. J.. 8 .pug. nalczni urcdaj. 7 . lanei. 7 .. lanac .SI. odnosno na: ravanske prostorne trallsportere. U obliku Sf. 9 .i:. 9 .32' Elevator sa kojicama devatora. koficc (vcdricc) sa lanc<.sigufl10sni urcdaj pri kidanju lanea .m. 4 . 5 . natczni nredaj.urcdaj za prcvrlanjc koriea (vcelrica): 8 . pogonski urcdaj.pogonski uredaj. 7 . Il . 8 prcklapajuca korica. 3 nutczni Iancanici. . 6 .33 3. "tkIons!. 4 . 7 . traka.. koji u tom slucaju prima materijal od elevatora.

nosecc sipkc. 11 . 5 . 7 .natezni toeak. 5 .1. 3 . 2 .uredaji za kn:tanjc ve!ialjkc.kOI1strukcija 1 . 4 .stanica za ruen! utovar. 3 ploee. 8 . urectaj za krctanjc (vcsalica lanea) .rednj.lanac. 12 .natczni uredaj. 9 .otklonski toeak.natczni uredaj SI.pogonski uredaj. 10 .pogonski urcdaj.automatski urcaaj za istovar. 9 .pogonski laneaniei. 6 . 2 . 2 natczni uredaj.natczni toeak. 10 .. 7 .34 Elevator sa diepovima 1 .1.dvojni uredaji za krctanjc. 8 .pruga.pogonski uredaj.veSaljke.pogonski tocak. staza (ravna). 4 . 2 SI.noseCa konstrukcija 1 . 3 .pogoI1ski uredaj.lanae.horizontalna krivina.16 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 17 SI. 5 . 6 dzcpovi.povratni toeak.1. 4 .urcctaj za automat ski utovar. 4 . 6 . 3 . 6 . Transporter (konvejer) sa veSflljkama 1 .37 SI.vcrtikalna krivina.pogonski toeak.35 Kruzni vised transporteri .otklonski lancanici.lanac.nosac. 5 . 1. 7 .36 Transporteri sa kruinim tokom transportni lanci.

9 .hvatac. Prikljucenje opterecenih vagoneta za vucno uze ostvaruje se u tacki 2. Primenjuju se za transportovanje materijala. a praznih u tacki 7. 10 horizontalna krivina Sl. 20 km.vertikalna krivina.skretnica. 5 . staza.nalczni urcdaj. 13 . a otkopcavanje se obavlja pre prelaska vagoneta sa meta na sinu.vagonet (kolica).1.18 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 19 i Sl.stanica.40. a na zateznoj stanici metnjaca se preko zateznog ureclaja 14 priteze (preko kotura i tega). 2 . a na drugom kraju uze je zategnuto protivtegovima 13. 9 .natezni urcdaj (natezna stanica). Opterecenje i rasterecenje (utovar i istovar) vagoneta ostvaruju se njihovim kretanjem pomocu uredaja za guranje i delirnicno slobodnim kotrljanjem po jednosinskoj stazi. 1. 4 .urcctaj za dizanje U grupu transportnih uredaja bez vucnog elementa mogu se uVrstiti sledeCi uredaji: . a pri povecanom raslojanju izmedu vagoneta i velikom ugibu.uredaji za kretanjc (vdlaljkc). 4 . 12 . Na krajnjim stanicama uzad se povezuju jednosinskim stazama 1 i 5. vucno uze se oslanja preko koturova. tj.vucna karika.1.ravna pruga. 5 . slaza.40 Zicare . S1.pogonski uredaj.ravna pruga.pruga za kretHnje kolica (staza za teret). Vucno uze se obavija preko pogonske uzetnjace (uzetnjaca) 6. 7 . Duz linije zicare vucno uze pokrece vagonete. a koje zajedno sa nosecim uzetom lake i teske strane obrazuju zatvorenu konturu sa krmnim kretanjem vagoneta..Viseee iicane zeleznice Zicare se mogu uvrstiti u ureclaje za neprekidni transport sa kruznim kretanjem vagoneta.urcctaj za kretanje (vesaljkc)..horizontalna krivina. Nosece uze oplerecene grane 3 i rasterecene 8 na jednom kraju (iii deonici) zicare cvrsto je vezano ankerisanjem 4 za betonski fundament. ski liftovi) na vrlo velika rastojanja. odnosno vucnog meta. Vagoneti dobijaju vucnu silu preko beskonacnog vucnog meta 12.noseca kolica. 1. 6 .vucni lanae. 10 . 8 .39 Vise6 krufni transporleri sa dve staze. 3 lanac. za koje se prikopcavaju. b) SI. neposredno pre nailaska vagoneta na nosece uze. rude iIi za prevoz ljudi (turislicke Zicare.38 Vise((i transporteri sa vucnim lancem 1 . 8 . Vucni i noseCi ureclaji kod zicara su uzad.pruga za kretanjc lanca.pogonski uredaj. 2 . kojt su pricvrsceni sa obe strane stuba (stub ova) 10. na pogonskoj stanici. 11 . 3 -lanac. OSlanjaju se pt'eko papuca 9 na stubove 11 dm citave linije trase. preko odgovarajuCih koturova. 7 . sa vucnim lancem 1 . 6 . a koja prelaze 15 .vertikalna krivina. 14 .

Slc'or.pogonski urcctaj. 1.. 7 . Valjkasti transporteri (rolganzi) primenjujuse za prenosenje komadnih tereta koji se krecu preko valjaka poreaanih jedan do drugoga..potporni valjei. 7 .PU? sa punom spiralom.pogonski ureuaj.dovodni lcvak..42 Puzni cevasti tramporter 1 . 2 . 2. 5 .tr--~ Sf. Ii pogonski urcuaj.puz sa lrakaslom spiralom. a sa dYe zavojnice . 6 . ·. lancanici.l. 7 .za prenos kornadnih tcreta.urcuaj za pritiskivanjc.J¥Ttl~ )j 5 Ll_C4.krajnji IcZaj.konstrukcija rnJI. 9 povra!ni valjak Ii '\ .41 SI. dobijena silorn inercijc u radnom hodu. 6 . tako da se u povratnorn hodu unekoliko srnanjuje brzina transportovanog materijala. 4 .zatczni dobos. 8 .20 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 21 1.ulazni Ievak. Zavojni transporter sa jednom zavojnicom primenjuje se za transportovanjc rastresitih materijala.pogonski urcctaj. Valjd rnogu da se pokrecu i elektrornotororn.lporter 1 .LlJfL n itr-tr.l. susedni valjak. SI. 8 .zalezni urcctaj. 1.pui za uviacenje (dodavanjc)... ostvaruje preko lanc3nog prenosa (zglobnim laneirna).valjak za pritiskivanjc.pokrivna ploca kori!a.avojni transporter (puzni) 1 . 5 . Sf. Pri radnom hodu nosed element pokrece materijal koji se na njemu nalazi. 5 . Zavojni (puzni) transported ciji se rad bazira na prindpu zavoJnIce i navrtke. 3 .dovodni lcvak (altcrnativno).ozubljcni venae.1'0 valjcima i fJogollskom trakom 1 .IcZajni prstcn. 6 .m. odnosno nosed element ovih tnll1sportera ima oscilatorno kretanjc. 3 . 2 . 10 .pogonska traka.IPr 7.pogonski zupcanik. 4 .gonjcni noscCi valjak. doyodni lcyak..korak spirale puza sa 3. 4 .korito.pogooski dob08. 11 . 7 . 2 . 4 .45 Transporteri . 5 ecvasto korito. Razlikuje se tako radni i povratni hod. 3 .noseCi valjci. 3 . 2 . Inercijalni transporteri tako su konstrnktivno izvedeni da radni. 6 .izlazni lcvak Sf. 1. ~ . duz noseceg rarna. 8 .ispust.43 Vertikall1i !'uzni lran. 2 pogon. a pri povratnorn hodu proklizava ispod njega. tako sto se ohrtno kretanje sa jednog na drugi.zastilnn ograda.srcdnji (meun) 9 . 3 . 5 punom spiralom i lopaticama.lransmisija. 4 .cev sa unutnlsnjim puzcm.44 sa sa fancallim pogol1om 1meuaj.puz za dizanje.

4 . 6 . 4 .razdc!jeni ravni valjak S1.pogonski uredaj.osovilla. 3 . 5 ·odstojnik 4. 4 .spojniea (vczni deo). 2 .47 Transporter! sa valjcima (transportne staze) 1 .ecv (ornotai' valjka) SI.22 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 23 Teret se duz kosog valjkastog transportera moze kretati i pod dejstvom gravilacione sile iIi rucnom silom. 7 .1. cevi.oSQvina. Pneumatska postrojenja kojima se ostvaruje prenosenje sitnozrnastog i praskastog materijaia strujom vazduha kroz specijaine vodove. odakle je potrebno izvuci materijal (na primer iz skladiSta . 8 . 7 . Prednost ovakvog nacina prenosenja materijala ogieda se u tome. brodova. 6 . 2 .silosa.1.krivina. 5 .1.48 T ratlJportne staze na tOGYkiCima 1 .46 SI. J . 1 SI.ravni deo. . osovina. ldaji sa kuCistern.transmiiija.1. 4 skretnica.49 Zavo}ne transportne staze sa valjcima Transporter! sa valjcima safrikcionim pogonom 1 . 2 • tockiCi. 3 .konslrnkcija.konstrukcija. 10 . 5 . 2 .spojnica (vczni deo).noseCi vaJjci SI. sto se zahvaljujuCi savitljivim cevnim vodovima mogu lako dohvatiti i nepristupacna mesta.granicnik.yodice. 9 .).ravni valjak.50 Transportna staza sa valjcima za transport gravitacijom 1 . zatvorenih vagona itd.valjci. konusni valjak.frikcioni valjci. 3 .nosaci. 3 .prcklopni deo.

rasterctni deo 3.dovodni levak. Uredaji za merenje tdine (vage) transportovanog materijala. Kod ovih ureaaja materijal se transportuje pod uticajem sopstvcne tezine i tu spadaju: nagnuti oluci (zlebovi).transportnog uredaja.resctka. rasuti materijal ne moze se transportovati valjkastim transporterima. 5 .zid bunkera. SI.50). pretovarno . 5 prikljucni deo (spoljni clement). 3 . U zavisnosti od konstruktivnih osobina radnih ureaaja. Pokretni pretovarivaci (pretovama kolica).protivteg. 2 .ojacani zidovi. valjkasti transporteri bez pogona (rolganzi bez pogona. 6 . 1. ili komadna roba puznim transporterima. npr. 5.l. Pogon transportera. zavojni oluci.'Tanicnik SI.52 Transportna staza sa valjcil11(J sa preklapalljel11 prcklopni deo. mehaniCki zatvaraci itd. refuliranju peska i sljunka iz reka.mlaznica za visoki pritisak vode. 6 !. 1. 5 .sarnir.dr2ac. 2 .53 Hiclraulicni transport 1 . Tako na primer. c) Pomocni ureaaji.oslonci. a primenjuju se i motori SUS.razdvojni deo. 2 . Hidraulicni transport masovno se primenjuje u graaevinarstvu.Uredaji za skladistenje materijala. Razni tipovi zatvaraca.transportnih uredaja (neki autori nazivaju ove uredaje konvejerima) ostvaruje se elektriCnom energijom.tclcskopska transportna stazH sa valjcima sa komorom.1. kao i zit masovni iskop zem:lje.svornjak 5.kana! ili korito. 7 . Na osnovu prikazanih slika transportera moze se uoCiti da prema konstruktivnim i funkcionalnim osobinama radnog uredaja. 3 .pumpa ----t---SI.54 Urectaj za sklaclWenje l11atenjaia (bunker) 1 . 2 . 4 . 6. SI. Dodavaci (dozatori) predstavljaju ureaaje kojima se regulise ispustanje rnaterijala iz bunkera na odreaeni transportni ureaaj. Primena odredenog transportera kao prefovamo . 1. postoji vise vrsta (a meau njima i podvrsta) transportera. 5 . 4 . . 6 . 4 . uslovljavaju se i odgovarajuca resenja tehnoloskog procesa transporta tereta. 7 . kao i odgovarajuCih temperatura.24 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 25 SI. U OVU grupu spadaju sledeci uredaji: 1 Gravitacioni uredaji. J harmonikasla (makazasta) lransportna staza sa valjcima. 4. 2 . 8 .nivo vode.ispusni (iz!azni) olvor. 3 .zastitna obloga.opruga.: rucni zatvaraCi.noseca konstrukcija.1. 4 nosae sa tllckiCima. zavisi i od vrste materijala koji se prenosi.51 Teleskopska trallsportlla staza sa valjcil11a produzna transportna staza sa valjcima. SI. kao sto su bunked i slicno.58. pri vaaenju.

tada se moze uz odgovarajuca ogranicenja odgovoriti da su trakasti transporteri najblizi univerzalnim pretovarno .lancanik i lanae za rucno pomcranje zalvaraca. pa i pU7Jli transporleri) iii kosi transporl. 4 _ konusni deo (konus).I. 4 konzola sa Iczajcm za cilindar.ispusni deo. kOJe imaju posebne osobenosti. 9 lanac za rueno pomcranje Pretovarno _ transportni tehnoloski procesi najcesce se obavljaju: trakastim transporterima. 4 .1.mi (ispusni) olvor SI.55 Silos S1.konslrukcija prelovanvaca Sl. zavojnim transporterima i inercijalnim.56 RuC<ni zarvara6 bunkera 1 . Transport materijala u nekom tehnoloskom procesu ostvaruJe se bllo lsklJuclvo transporterima iii u kombinaciji sa nekim drugim pretovarnim ma~inama (na primer dizalice .otklonski dobo.26 Transportni ureuaji Uvodna razmatranja 27 2 SII.57 Mehanicki zatvaraCi bunkera 1 . 3 . puznim transporterima. lancanim transporterima 1I okloPll. 6 . dok se vertikalni transport materijala najcesce ostvaruje. 3 .lockovi. 5 . grabuljastim transporterima.segmentni zatvarac. 9 .celijom ~ viseugaoni (mnogougaoni). a sto je uslovljeno specijalnom namenom u eksploataciji ovakvih transportera.transportnim uredajima neprekidnog. pneumalski c~lindar (elektromagnclni cilindar). odnosno vibracionim transporterima.transportnih masina.silo~ sa jednom . 3 . Investiciona ulaganja IllSU vehka. dok se za pogon zahteva relativno mala instalisana ~naga i u odn?su na k~pacit~t im~ju malu jedinicnu tezinu. tako i drugill karakteristicnih delova. 2 _ !chji. 4 . uglavnom u horizontalnoj ravni (izuzetak su transporteri u oklopu. Transporlerima se ostvaruju pretovarno . 6 _ segmenl zalvaraca. a I troskovl odrzavanJa transportera u eksploataciji nisu veliki. kontinuiranog dejstva. 5 " ploca zatvaraca. S obzirom na obilje vrsta i pbdvrsta transportera jasno se namece zakljucak da svaki transporter irna najoptimalniju primenu za uzi asortiman transportovanih materijala.scgmcnt zatvaraea (zatvarac). scgmcntni zat varac. 2 .hidraulicni cilindar . 5 noseea konstrukcljU.ulaznr (naslpnr) otvor. ele:at~r~ma. 5 tspusm dec (pnkljUcn: deo).transportni radovi. te da nema univerzalnih pretovarno . 2 .silos sa vise celija (visecclijski silos). postoji i niz podvrsta. . 8 . elevatorima. 6 _ zupcanik i zupcasta poluga. 8 izla:. Razume se.kontrolni otvor. .u okvirll navedenih glavnih vrsta konstrukcija transportera.58 Pokretni pretovarivaCi (pre to varna kolica) 1 _ noscCi valjci. 6 . Ukoliko bi se ipak takvo pitanje postaviIo. 2 .i.ploCa zatvaraca.za vertikalni transport). cilindricni silos. Pogodnosti resavanja problema prenosenja materijala trans porte rima ogleda se prvenstveno u njihovom visokom kapacitetu. 8 motomi pogon (moto-rcduklor). kako u konstruktivnom izvodenju vucnog.pretovarna (prcsipna) sipka (lcvak). 7 .pogon prelovarivaca. plocastim (clankastim) transporterima. 7 .plocasti zalvarac. odnosno radnog uredaja. 1. plocasti zatvarac. 3 .zupcantk 1 zupcasta lctva 1 . 7 vodica. 7 .

poprecni preseci.:. kocflCl]entu trenp 0 tvrde nosece povrsine. Pri tome nasuti materijal ~ormir~ zapreminu o~lika kupe.. uglu prirodnog pada materijala (naslpDl ugao)..2050 45 30 Pesak sitan.::...:0:.. d .:.61 . suvi 11400 . Cije su kose.--+-------1 1400 ..b.7 1280 . a potom se ciJindar pazljivo podize. odnosno (pkret '" 0..::. e .. . Stepen pokretljivosti zavisi od postojanja ul1utrasnjih sila trenja.64 j Oblici oluka (ilebova) a. prikaza~i su oblici oluka (zlebova) i to: a.____+-----. 1600 ' I 0... usvaja se u zavisnosti od ugla prirodnog pada pri mirovanju materijala (P.1.. 1900 I S-"' _ Krec. sitan do velicine oraha Cement portlandski ICement od sljake 800 .64~ :... ponasanju na mrazu. gustini. bocne izvodnice nagnute prema honzontah pod uglom pnrodnog pada materijala.::0:!. prirodnog pada materijala predstavlja najveCi ugao koji moze da ob. krecn~_ 1600.7 ..7---1 Kameni ugalj...5 <po Nasipna gustina i koeficijenti trenja nekih materijala navedeni Karakteristil.. Da bi se odredio ugao prirodnog pada pri kretanju materijala...:. 1.8 -~-+-~~~~-~__!-~-r__~~~~-+_----! Ivazduhom Shema odreaivanja ugla prirodnog pada materijala U galj suvi.75 0..-----.:O-+_. a registruje se onaj ugao <p pri kome materijal poCinje da se pomera nanize.2.::=1_!ir__----J-. busen II 1 1 650 ..40~_+. Ugao prirodnog pada (0 ) Nasipnn gustma..7-=c5:.. 4{) Ii celik I drvo Ii Guma o..:.0. cemelltni IKamen. 1500 - I Ii I 1300 .sa poprecnim pregradama.8 0.:.0_1~0~... prZcni komadni Drobljeni gips. Sila trenja u opstem slucaju predstavlja otpor pomeranja nasutog materijala.razuJe slobodna povrsina rasutog sloja prema borizontalnoj ravni.::02. 2000! 30 45 1 0. Materijal kg/m 3 I I I ! Pri Pri kre. tg <p '= /1.poprecni preseci.. 1 i 0. 780 1_3_5_+-_5_0_+_--+--1--+-11-0-.:.3. 1900 30 45 G?esak krupni..cuna 0 fizicko mehanickim svojstvima materijala: krupnoCi. materijalima Noseca povrsina transportnih ureaaja koja prenosi materijal podvrgnuta je vibracijama. 1200 - I .. •Alabaster.84 1 0.. 850 I I 30 45 I i 0.1. ~gao 5U U tablici 1..::. 930 IKlinker. kao i od meausobne povezanosti cestiea. pri tome je. 1 I 1090 .1.. za vreme mirovanja.59 WwW oj b) c) SI...16:.:... 96:. Koeficijent trenja ----~r--------r------------.56 .. [-' li_u_na_k _ _ _ _+'}500.6=5+_-_+. vlazan I 0.dm 1250..:.sa poprecnim pregradama...:::.:4.28 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 29 1. pokretljivosti i vezivni~ ~vojstvima rest.ica.3'--'-0'2.-15-·2-0-+1-----'-----l-----+--'------+-. 1650 Treset suvi. razlicte vlaznosti Pesak sitan.. kako bi se spreCilo babanje oluka usled trenja transportovanog materijala.::. odreauje preko polueilindra.I mirotanJu I vanju . 1.e nasipnih matcrijala 'I' Pri izboru ureaaja za transportovanje materijala treba voditi r....60 800 .60... b.. oslona ravan (povrsina) mora da osciluje u vertikalnoj ravni. usled cega se ugao prirodnog pad a materijala smanjuje.440 40 45 0.sa slojem od nasutog matcrijala _.. 900 . d .7 I I?lina suva u komadu I 1000. u koji se usipa materijal. gaseni u prahu 500 I Krec negascni 30 _____ ------1------+-------1 45 - t SI.. Obicno se ugao pnrodnog pada materijala. Tablica 1. Koeficijent trenja materijala 0 razliCite povrsine odreauje se tako !lto se materijal postavlja na strmu ravan i postupno se povecava ugao nagiba ravni. 0. Nasipni materijali su ogranicene pokretljivosti. C . Opste napomene 0 transportovanim uredajima neprekidnog dejstva Na S1. abraziji itd. kom. J.. S1. vlaznosti. Ako je nepoznat ugao prirodnog pada pri kretanju materijala.c .59.0_t--.. kao !ito je poznato. 1~~r... k()madni 330 .. e sa slojem od nasutog materijala i koji se nanize prenosi preko pretbodno nasutog sloja..

zapreminski V (m 3/h) pri pretovaru rasutog tereta i sitnokomadnog materijala koji se nasipa. tlsmeni..kapacitet transportnog ureaaja za jednu smenu. 1350 35 35 35 35 Pri mirovanju 50 45 45 45 celik Povecanje eksploatacionog veka oluka. na primer. pri premestanju komadnih tereta. Potrebni kapacitct transporlnih masina moze se odrediti iz izraza: Q=-' Tsm kA (1..2 .1) Sf.60.61). 1. 0.60. savitljivog vucnog uredaja (traka. kamena sitnez Lomljeni kamen MaterijaI za opeke (cigIe) 600 . Tsm . 3 kg/m Koeficijent trenja pada (0) Pri kretanju Sljaka kamenog uglja Tucanik za tursku kaldrmu. 1800 1400. zavojni transporter iIi uredaji kojima se teret krece delovanjem inercijalne sile (vibracioni transporteri). Kapacitet transportnog urectaja periodicnog dejstvaodreauje se iz izraza: . 1000 1500 .6 Mnogi urectaji neprekidnog transporta odlikuju se postojanjem elastienog. I dIVO guma 0..61 gde su: k = 1. unutar kosog oluka sa pregradama. koji obavlja neprekidno traI1slatorno kretanje (SI.. U gao nagiba oluka iii cevi mora biti veCi od ugla trenja. Pri izraeunavanju transportnih masina i ureaaja treba teziti ka istovetnim metodama proracuna.6 0.63 0. Neki uredaji neprekidnog dejstva nemaju vueni urectaj. Transportnim ureaajima reSava se problem transporta materijala nekog tehnoloskog procesa i zbog toga kapacitet mora odgovarati unapred odreaenim potrebama za zadovoljavanje tehnoloskog procesa neke proizvodne delatnosti (ako je u pitanju transport materijala). 0. 1.5 . 1.. posebno usled transportovanja teiih i abrazivnih materijala. trake.. uze). kako bi se izbeglo evcntuaIno zagusenje. kofka).. na primer trakastih. odnosno gravitacione sile tde (gravitacioni ureaaji). topljenjem tvrdih legura. 1. S1.61. funkcije vucnog i radnog uredaja objedinjene su samom trakom.. S1. e. 1.koeficijenl zariha.66 0. 1.3 .5 . koji obavlja premestanje materijala (tereta). d iii bez pregrada. Popreeni presek oIuka usvaja se u zavisnosti od potrebnog kapaciteta i velieine komada transportovanog materijaIa.3 0. lanae. b i c. duz kojih se materijal krece pod dejstvom gravilacione sile teze. Neophodno je predvideti i neke zalihe materijala pri planiranju i projektovanju kapaciteta transportnog procesa. 1.6 - 0. tako da se moraju poznavati i zajednicka svojstva raznih konstrukcija transportera sa savitljivim vucnim ureaajem koji su prikazani na S1. Usmeravanje toka rasutog materijala do tehnoloskih aparata i transportnih urectaja ostvaruje se nagnutim olucima ili cevima. odnosno nagomilavanje materUala. kapacitet se moze izraziti kao broj transportovanih jedinka za odreaeno vreme Z (korn/h). ostvaruje se nanosenjem metalnog sloja preko povrsine oluka.. ploee.3.. a takode i formiranjem prethodno nasutog sloja... Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnih uredaja Kapacitet transportnih ureaaja moze se izraziti kao maseni kapacitet Q (tJh). Oblici nekih oluka prikazani su na S1.. h. a. 1600 1200 ..trajanje smene. kosa. Vucnim uredajem ostvaruje se kretanje radnog urectaja (strugaea. otpornih na habanje. 0.60.5 .30 Transportni urellaji Uvodna razmatranja 31 Ugao prirodnog Materijal Nasipna gustl11a.6 - 1 0.. 1. Kod nekih transporter a.. A .

3600 Q .60v . kosa pretovarne masine i slieno).n -.62 Odrcdivanjc kapacitcta urcdaja neprckidnog transporta Ako se premestaju komandni tereti. l: t .. m/s. energija se obieno trosi na podizanje tereta i na savladavanje otpora koji nastaju pri premestanju materijala. susedna tereta a. n 3600 _ 0 _ 0. 1.1) q=Ap Pri prernestanju kornadnih tcrcta !'if Q= 3.4) (1. 1'2 srednja brzina kretanja suda . a) moze se izraziti preko ~ovrsine poprecnog preseka transportovanog materijala na nosecem urcclaju (m) i nasipne gustine materijala. s.4.62. L .62 . U opstem slueaju je: gde su: to .koeficijent ispune kofice materijalom (noseceg uredaja) i predstavlja odnos zapremine materijala kOli ispunjava kofieu. dobija se osnovni izraz za odrectivanje kapaciteta transportnih ureclaja i to: Pri transportovanju nasipnih materijala kontinuiniranim tokom Q == vp = 3. s. 1. (1.2) gde je Gt . a). 1.ia 33 L.vreme praznjenja suda (voza).kompozicije sa teretom. tada je masa jedinice duzine transportnog urectaja q=-. SL 1.1.32 Transportni uredaji Uvodna razmatran. a G L Q = 3600qv = 3' 6 qv . m/s.3) Zamenom izracunate vrednosti mase jedinice duzine transportnog urectaja u izraz (1.e. m. . s. to je gde je 'If .6Apv . a (1. a easovni SI. VI srednja brzina kretanja praznog suda (kompozieije). kompozicije vagona. Pri transportovanju u posudama (koficama) odreclenih zapremina Q == 3. to jc sekundni kapacitet transportnog ureclaja jednak qv. Pri proracunu ureclaja neprekidnog transport a smatra se da se teret koji se prenosi ravnomerno (kontinualno) postavlja duz transportnog ureclaja i da je mas a jedinice duzine q. kofice.62. t (unutar zapremine vagona. u m ( korak kofica ).vreme punjenja posude (kompozicije).. b."C' ' It brojciklusa u jedinici vremena.t . (1.. tp .. kg/m 3 (tablica 1. 3. a po 1 m' (S1.3). prema zapremini koficc.masa tereta u posudi za transport materijala. kg/m (Sl. kg/s.5) q=JL.6) Masa jedinice dilline transportnog uredaja pri prenosenju nasipnih materijala kontinuiranim tokom. Ako se teret krece brzinom V (m/s). svaki mase G i ako je rastojanje izmeclu dva uzastopna.6v a .trajanje ciklusa. h.daljina prenosenja materijala.6io p'lf . S1. rastojanje izmedu kofica je a. Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaIjenom kretanju tereta u posudama odredenih zapremina Pri transportovanju materijala. 1000 odatle je masa jedinice duzine transportnog uredaja (1. 62.7) t Ako se materijal transportuje u posudama (koficama) zapremine io. (1. zavisi od trajanja pojedinaenih operacija.

64) se l'azdvaja na pravolinijske i krivolinijske deonice. 1. u zavisnosti od materijala.12) f- gde su: J. Posebno se na svakoj deonici linije trase transportera izracunavaju otpori kretanja vucn~g uredaja i to u tackama povezivanja pravolinijske i krivolinijskc deonice (tacke: 1.precnik locka.9) gde je 111 .) i njegova vrednost menja se u sirokom dijapazonu. Da bi se odredila opterecenja koja treba da se savladaju vucnim uredajem. Otpon na pravolinijskoj deonici U praksi se susrecu sledeCi karakteristicni . SI. koja je suprotnog SIllcra u odnosu na relativno klizanje. 1. tocka i povrsine. Kao sto je pozllato iz kursa Teorijske mehanike. trasa transportera (Sl.65): . u opstem slucaju.precnik osovine. m. a takode i kocficijent trenja kotrljanja f. 1.10) i (1. m. d .11) gde je w .8) SI.IJ). D.64).= 0 projektovanjem sila na osu y dobija se da je N Isto tako je =Gbr casf3 (1. 3 i 4. sila vuce F koja je usmerena duz strme ravni u jednom iIi drugom sIlleru. tada se energija trosi iskljucivo na savladavanje sila otpora (nema podizanja tereta). odreduje se i potrebna snaga motora za pogon transportera.koeficijcllt trenja klizanja u !czistima osovine. 1z uslova ravnoteZe 1: X. w' D (1.l.= 0. zavisi same od materijala oscilujuce transportne povrSene. (1. konstantnom brzinom. po stnnoj ravni ( Sl.koeficijent otpora kretanja transportnog nrcdaja koji je na tockovima. a na koeficijent otpora w' ne ulicu samo lrenja u JeZajima. m. 1.5.63 prikazano je odredivanje otpora kretanja tereta po strmoj ravni i to: a) pri klizanju. koeficijent trenja kotrljanja. a koja dostizu na primer kod kamiona kipera na povrsinskim kopovima i 500 kN.63. a prema usvojenoj brzini kretanja transportnog uredaja. F = GbJ b).11) uocava se da su u principu analogne velicine koeficijenla otpora w'i koeficijellta trenja klizanja J. posto pri velikim oplereeenjima osovina.34 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 35 Kada se telo lagano prelIlcSta konstantnolIl brzinom klizanjcm po nagnutoj povrsini (Sl.1. a). slo se moze prihvatiti uslovno. kao i sila trenja W. Potom se izracunati otpol'i sabiraju i saglasno ukupnom otporu vucnog uredaja. W = Gbr ( W' cas f3 ± sin f3 ). pneumatika i putnog zastora. Iz uslova ravnoteZe 1: X.koeficijent trcnja klizanja. Iz uspostavljcnih relacija (1. dobija se daje wcos f3 ± sin f3 ) Pri premestanju tereta na tockovima. sile trenja u 1ezajima 1ll0gU bili znatne. 2. Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera Pri transportovanju materijala.63 (1. na tela deluju sila tdine Gbr (bruto). Ako bi se teret premestao same u horizontalnom pravcu. pri ustaljenom kretanju transportera.63.= 0 dobija se da je Kocficijent trenja kotrljanja f zavisi od deformacije u tacki dodira tocka i oslone povrsine (celicnog tocka i sine. b) pri kretanju na tockovima (kotrljanju). masti za podmazivanje i relativne brzine klizanja. pokrivaca itd. vee i konstruktivni parametri tockova (odnosno d. energija se trosi na podizanje tcreta. 1.slucajevi premestanja nasutih materijala transportnim uredajima (Sl.l . (LlO) Na SI. kao i na savladavanje sila otpora. 1: 1".l" posto prcdslavljaju odnos sile olpora W pl'ema reakciji N ali u sustini koeficijent trenja J. koje nastaju usled kretanja transportovanog materijala i pokretnih elemenata transportnog urcdaja. 1. postoji relacija: ·1. Cesto se pri proracunu transportnih uredaja na pncumaticima ovaj koeficijent naziva koeficijentom kOlrljanja.

St.36 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 37 1 2 3 4 Premestanje nosecom povrsinom (trakom).15) U prakticnim proracunima uobicaje. 1.1. ncpokrelnog oluka: d . odnosno matcrijala. komponente teline trake i tereta koji se transportuje. 1. stacionarnih oslonih valjaka (S1.14): q . a). pri tome su u izrazima (1. Sila otpora po duinom metru pravolinijske deonice opterecene grane (trake) odreduje se iz izraza W. opterecene (radne) i neopterecene (povratne) grane. koja se krece preko nepokretnih. r i [" .65.65. = Gv G'v i G"v . qo . Odredil'anje ofpora kretanja l'UC170g i radl10g urea(~ia a . a koji je oslonjen na pokretne valjke (valjci se krecu dui vodica (SI. koji se eksperimentalno odreduje. q'v i q"v = G v . (1. 1. c . kojim se uzimaju U obzir otpori u rukavcima valjaka transportne trake.64 Pri kretanju nosece povrsine preko stacionarnih. 1.kretanjcm lanea transportcra uronjenog u sloj gde su: w" . 1.Vucom zarivenih strugaca (grabulja) po nasutom sloju materijala (S1. b .14) SI. kao i otpori usled previjanja trake preko valjaka. amasa jedinice . opterecenje leiaja oslonih valjnka opterecene grane transportera sastoji se od tezine valjka.65. opsti koeficijent w'.mase obrtnih delova osJonih valjaka.no je da se umesto dva koeficije.pri krclanju trake prcko nepokrelnih valjaka.. /" valjaka na radnoj i povralnoj grani. d).13) i (1. b). 1.nta w" i w'" uvodi jedan. koja je pricvrscena za vucni uredaj.koeficUent otpora kretanja trake. Radni ureclaj sa strugaCima klizi dui oluka i gura iii pov]aci materijal (S1.pri kretanju lrake prcko pokrclnih valjaka. Guranjem (vucom) strugaca pricvfscenih za radni uredaj.65. c).vucom radnog urectaja du:!. (1. duz nepokretnog oluka. .masa jedinice duiine transportovanog materijala.masa jedinice duzine pokretnih del ova transportera. SI.1 = (q +qo) g (w" cos f3 ± sin a otpor neopterecene grane iznosi WJp 13) + q'vg w"'. a). nepokretnih oslonih valjaka (trakasti transporteri. Prenosenje nosecom povrsinom (plocom).13) = qo g (w" cos ~ ± sin ~) + q"l'g w"'.65.koeficijent otpora u rukavcima valjka.odgovaraJ'uce mase po jedinici duiine obrtnih delova l' . w'" . e .65.koraci valjaka-valjkastih oslonaca radne i povratne grane transportera.otpori pri kretanju radnog urcctaja duz krivolinijskc deoniee (1.

21) znak + se stavlja pri podizanju tereta.19) Pri tome koeficijel1t otpora w' obuhvata trenje u rukavicama. karika lanca se relativno zaokrene za ugao <p (1. Sl..65. odl1osl1o 13 ± sin ~) + qo g (f2 cos 13 ± sin 13) . Ciji rad se ostvaruje prema shemi na Sl. Pri tome su (SL 1.koeficijent korisnog dejstva zvezde i iznosi K1 = 1. kaa i zbog unutrasnjeg trenja veoma je teska.pri spustanju. za vreme ok- 2 +~ 2 . Teorijsko odredivanje gubitaka energije usled ~esavitljivosti trake. (1.ukupna sila pritiska na osovinu i iznosi lanca. (1.1 = (q +qo +q'v) g w' cos ~ Posto je tezina zvezde u odnosu na silu zatezanja lanca mala.17) = 180°. Otpod na krivolinijskoj deonici slvaraju se pri obavijanju zvezde (lancanika) ili dobosa vucnim uredajem.20) i (1. kako bi se vucni uredaj preveo iz horizontalnog u kosi pravac. = Sn+1 .16) (1.25) ali je W. (1.18) (1. ) (J. 1. Na zglob lanca deluje sila nOTmalnog pritiska. 1.d !. koja je jednaka sill zatezanja lanca S" i koja pri relativnom okretanju ostvaruje silu trenja fi Sn. N = Su A=(S +S n n+1 Wlp = (q +qo) g (w' cos ~ ± sin~). odakle je U izrazima (1. (1. PYi tome je KJ .38 Transportni uredaji Uvodna razrnatranja 39 duzine oslonih valjaka pridodaje se masi pokretnih delova transportera. tako da se dobija jednostavniji izraz Wl. c.27) 360 0 u odnosu na sledecu z kariku. pri tome je N . usled trenja u rukavcima dobosa prouzrokuje se otpor na dobosu. Prema tome lanac savladuje trenje u Idajima vratila zvezde (Sl. Pri previjanjLl dobosa uzetom iii trakom. otpor po duzl10m metru pravoIil1ijske deonlce opterecene grane odreduje se iz izraza Wl. a takode otpor se moze stvoriti i unutrasnjim trenjern izmedu ziea u uzetu iii usled delimicnog prelaska mehanicke energije u drugi vid energije (toplotna) izmedu slojeva (gornjeg i donjeg) trake. pa sledi da je: Sn+1 = KJ Sn.Sn . 1. Pri nailasku karike lanca vucnog uredaja na zvezdu. otpere kotrljanja valjaka duZ vodica.65.d} _I_I + S. koji se maze odrediti na isti nacin kao i pri obavijanju zvczde lancem.61. e) dobos. koja ostvaruje vodenje Za dati lanac sve veliCine mogu se usvojiti da su konstantne.21) a za neopterecenu granu Wlp = qo g (j2 cos ~ ± sin ~) .26) (1. Pri premestanju materijala grabuljastim tral1sporterom.20) (1.22) Wz = So (K1 -1). stoga se u proracunima koristi izraz za .+1. a znak . (1.. pa je rad sila otpora. Pri silasku sa zvezde lanac se ispravlja i karika se ponovo zaokrene za ugao <p i pod dejstvom sile SI1+1 nastaje sila trenja It SI1+J.1 = q g (jl cos (1. a takode i otpore usled trenja oboda valjaka duz vodica. b Wit = (q +qo) g (w' cos ~ Rad obimne sile Wz pri okretanju za isti ugao ± sin~). to je Za ugao obuhvata IX retanja zvezde za ugao <P N '" 5n + ± (q ± qo) g sin ~ .23) Pri transportoval1ju materijala plocastim transporterima.05. e) sHorn koja iznosi N fz.65. odl1oSl1o blisko postavljel1i osloni valjci (baterija valjaka) nepokretni.24) Odakle je Wlp =qo g (w' cos ~ ± sin ~) . (1.

. Broj 1 odgovara tacki 5ilaska trake sa pogonskog dobosa.. 1. odnosno koji silazi sa dobosa iii zvczde. pa se tako fiksira tacka 4'. 2'.. veliCina Ss i povlaCi horizontal a 1I ("osa Hakon silaska trake sa zvezde"). 5% od zbira sila zatezanja u delu trake iIi lanca koji nailazi. 0. S1. Crtanje dijagrama sila zatezanja trake transportera. (J. Tacke 1'. Konacno se za apscisnu osu usvaja ona osa koja je nih (1 iii II). tako i geometrijski. Linije 1'. traka se razbija na pravolinijske i krivolinijske deonice. 1.64..2") i kroz dobijenu tacku 2 3" N N . 1. 3' nanosi se velicina otpora na deonici 3 . ako je rastojanje izmedu dobosa L u proizvoljno izabranoj razmeri. 3' i 4' povezuju se pTavim. Otpori na odvojenim deonicama transporter a prilikom proraeuna vuec mogu se sabirati kako algebarski. 3' i 4' karakterisu zakon promene sila zatezanja trake duz transport era. Otpori na dobosu iii zvezdi smatra se da iznose 3 . traka zadovoljava uslove evrstoce.40 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 41 odredivanje otpora u kome se usvajaju eksperimentalno odredene vrcdnosti koeficijenta Kl. od koje se u odgovarajucoj razmeri nanosi velicina otpora na deonici 1 .64. crtanjem dijagrama sila zatezanja.64.1 N). pa se za odredivanje otpora krctanja Wkr "" Sn+l Sn primenjuje izvedena formula Ojlera: S.30) umesto koeficijenta trenja Jl stavi koeficijent otpora w. Tako se iz taeke maksimalne sile zatezanja trake (tacka 4') nanosi nanize veliCina dopustenog opterecenja trake SOPI i provlaCi horizontal a (" osa evrstoce "). Kod zatvorenih kontura. Wkr = S" (e wa -1) . tacke spajanja ovih deonica obelezene su.osnova prirodnog logaritma.30) gde je e = 2.64. sto se moze uoeiti na ranije navedenom primeru proracuna trakastog transportera. S1. 2 . 3') povlaCi horizontala udaljena za Smin nanize.3. otpor na krivolinijskoj deoniei izraeunava se koriscenjem istovetnog izraza (1.72 . 1. Pri kotrljanju vucnog uredaja sa pokretnim valjcima po nepokretnoj krivolinijskoj vodici koja ima centralni ugao (J. obeleZava se u smeru kretanja trake. vueni uredaj moze uz izvesne aproksimacije da se tretira kao savitljivo vlakno. sa oznakom 1 ("05a nakon oznaeavanja"). pa se tako obelezava presecna tacka 2'.05. Ovaj naCin prikazivanja dijagrama sila zatezanja koristi se kod transportera.dole u odnosu na tacku 1. odnosno koji silazi sa dobosa iii zvezde (ako je lanne vucni uredaj).28) gde je K2 0. Na vertikali 1 usvaja se proizvoljna tacka 1'. 2'. Dijagram se konstruiSe tako sto se veliCina sile zatezanja nanosi u obliku odseeka llpravno na konturu koja odgovara razmatranoj tacki. ostvaruje se povlacenjem tri vertikalne prave kroz taeke 1. Ako osa cvrstoce prolazi ispod usvojene apscisne ose.4 (odsecak 2'. - ugao obuhvata urad. Potom se iz taeke l' nanosi sila koja odgovara silaznoj grani nanize.03 . Pozitivni otpori prikazuju se navise.tacka. = S"eJlC( . Sledeca oznaka . Ako se u izrazu (1. Koriscenjem ovoga dijagrama moguce je tako(te izvrsiti i proveru cvrstoce trake.2 (odsecak l' . S1.. Kroz dobijenu taeku 1 povlaCi ~e horizontalna prava do preseka sa vertikalnom pravom 2 .[42] .31).. 3'. Nedostatak ovog dijagrama ogleda se u tome sto zbog odsustva apscisne ose ne postoji mogucnost 'oeitavanja sa dijagrama velicine sile zatezanja.+1 Izbor polozaja apscisne ose na dijagramu.29) iii (1. a negativni . povlaei se horizontala do preseka sa vertikalnom pravom 4. tada je (1.sile zatezanja u delu trake iii lanca koji nailazi. LITERATURA: (12]. 3' . 5{1 i Ss . vrsi se tako sto se iz taeke koja odgovara najmanjoj sili zatezanja opterecene grane (taeka 2'. (1. prema S1. Od taeke 2'. (1.3 i 4.[21].31) Kada se vucni uredaj kotrlja preko baterije blisko postavljenih valjaka za usmeravanje vucnog uredaja.

Na taj nacill tehnicki kapacitet transportnih uredaja odreduje se iz tehnickih parametara uredaja. vee i od stvarnih tehnickih uslova eksploatacije. OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA TRANSPORTNIH UREflAJA 2. Odredivanje kapaciteta transportnih uredaja neprekidnog dejstva Kapacitet transportnih uredaja iIi masina predstavlja kolicinn nasutog (u jedinicama mase iii zapremine) iii komadnog (u komadima) tereta koji se trallsportuje u jedinici vremella. Tehnicki i eksploatacioni kapacitet medusobno su povezani odnosom . Zbog toga eksploatacioni kapacitet ne zavisi samood tehnickih parametara uredaja i svojstava materijala. kao i svojstava materijala koji se prenosi. odnosno stepen korisnosti uredaja u toku odredenog vremena (takode uzi" maju se u obzir i svojstva materijala koji se transportuje i to u slucaju da se u posebnim uslovima menjaju karakteristike transportovanog materijala). pri odrZavanju radne brzine uredaja. Eksploatacioni kapacitet odreduje se tako sto se uzimaju u obzir i lokalni eksploatacioni uslovi. kao sto su: stepen ispune elemenata uredaja za nosenje materijala.1. Razlikuje se tehnicki i eksploatacioni kapacitet transportnih uredaja. Tehllicki kapacitet predstavlja kolicinu tereta koji se premesta u jedinici vremella pri potpUllOj (na bazi proracuna) ispuni elementa transportllog uredaja za nosenje tereta.Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 43 2.

--:: 1000 .6) (2. tad a je Ke < 1). (2.tehnicki (maseni i zapreminski) kapacitet ureclaja. na primer koficama. koeficijent punjenja transportera materijalom je \jf (kod olnka je \jf manji. Pri proracunu kapaciteta uredaja neprekidnog dejstva razmatraju se lri 05novna oblika prenosenja materijala ito: 1) prenosenje nasutog materijala neprekid~ nim tokom.3) Q=3. kg/m). Ke _ ukupni eksploatacioni koeficijent koriscenja urcclaja. iii a kapacitet (t/h) q=(/p . leh K . tada je masa tereta koji se nalazi na duznom metru transportnog ureclaja (kg/m. U sva tri navedena slucaja osnovni parametri koji odrecluju kapacitet su: prosecna koliCina materijala po jedinici duzine elementa 'transportera za nosenje tereta i radna brzina kojom se ostvaruje premestanje tereta.punjenja ureclaja K n . preseka A (m2 ) .gustina nasutog materijala (tereta koji se transportuje).4) dobija se da je Q = Qsm i V = Vsm e T e T' (2.44 Transportni uredaji Opsta teodjska razmatranja transportnih uredaja 45 Qe Qteh =~=K ~eh e" Q = 3600q. zapreminska koliCiria materijala (JIm) po jedinici duzine (m'): (2. Sekundni kapacitet transportera jednak je proizvodu q.. vremenskog korisccnja ureclaja Kl' i spremnost ureclaja Ks (pri neprekidnom radu ureclaja.3600qz v . to je za korak kofica ak (m). t/h) (2.6-vp = 3. opterecenjem je Ke = 1.vp =36 I (2. jednak iii veCi od jedinice).11) Pri premistanju krnpnih komadnih tereta prosecne mase m (kg) iii ako je u svakoj partiji z komada tereta koji se transportuju. . ak (/k i i (2.13) . pa se zbog toga naziva jos i racunski iIi konslruktivni kapacitet. a kada je opterecenje ureclaja nepotpuno i ureclaj u toku rada miruje neko vreme.1) V = 3600 Ao v \jf .12) V . qzv.K T ' e e (2.9) Prema svome znacaju tehnicki kapacitct odrazava glavne konstruktivne parametre ureclaja kojim se obezbecluje kapacitet jednog transportnog uredaja (preko geometrijskih mera elementa za prenosenje tereta i njegove radne brzine). VslJ1 (m 3/sm) .6 2 v ap Q=3. a tehnicki kJpacitet (tlh i m 3th) iznosi Q = 3600 Ao v P \jf .3.6-v ap mz (2. tad a se srednji eksploatacioni kapacitet (t/h i mOth) odrecluje iz izraza gde je p .7) Zamenom vrednosti q.!Lp~fV. (2.. i q' u izraze (2.ekspioatacioni (mascni i zapreminski) kapacilet urcclaja. sa korakorn materijaia koji se prenosi al' (m). mz (2.6. na primer QSIJ1(tlsm). Ako se kapa~itet navodi za smenu. zapremine io (I) pri koeficijentu punjenja kofice \jf (zapremina materijala u kofici iznosi i = io\jf ). t/m .8) Ako se nasuti teret prenosi u posudama.. (2. (2.6 . a casovni kapacitet (rnJ/h iii tth) iznosi: Q = 3. 3) premestanje komadnih tereta.. sa normalnim pllnjenjem. iIi q' i brzine v (m/s) .1 0) V = Ve~ _ Vsm . tada je povrsina poprecnog preseka materijala u oluku A = Ao\jf (m\ a koliCina materijala po duznom metru (11m iIi kg/m) qz = 1000 Ao\jf .3) i (2.4) 1000 ' qP 3 3 gde su: Qe(t/h) i Ve(m /h) .2) 3 i casovni kapacitet (m /h. koji prcdstavlja proizvod koeficijenta neravnomernosti opterccenja . a T(h)traJ3nJe smene u easovrrna. Ako se nasuti materijal transportuje ncprckidnim tokom i ako element transportera za nosenje materijala ima oblik olub iIi cevi. 2) prenosenjenasutih materijala u posebnim posudama. 3 Qteh(tlh) i Vteh(m /h) . 11m) iIi mase (q'.5) q' := 1000 Ao P\jf . Prosecna kolicina materijala po jedinici duzine elementa za nosenje tereta izrazava se u jedinicama zapremine (qz.

koji prenose rasuti materijal kontinuiranim tokom. 1z navedenog proizlazi da je kapacitet kod transportnih uredaja.15) gde je T] . U torn slucaju je koeficijent korisnog dejstva neznatan (cesto i hiljaditi dec jedinice). sirina trake. a u slucaju da se premestaju zasebne kolicine materijala. tako i u horizontalnom pravcu. sto nema fizickog smisla. Ako transportni uredaj. u funkcionalnoj zavisnosti od dYe velicine: poprecnog preseka elemenla za nosenje tereta. tereta. Ako se teret horizontalno transportuje. koji je nezavisan od vrste uredaja i smera premestanja tereta transportnim uredajem. a koji se naziva koeficijentoni otpora kretanja iIi ukupni koeficijent otpora transportne masine (uredaja). tad a koeficijent korisnog dejstva mora da obuhvati mehanicka svojstva takvog uredaja. 2. Jednak je odnosu site otpora koja nastaje pri prememstanju tereta. tj. Stoga se uvodi novi koeficijent.3600 = QH 360' (2. negativan iii jednak nuli. odreauje iz izraza p n v pa proizlazi da je casovni kapacitet (kom/h) u tom slucaju = 10000H 100. odnosno jedinicnog opterecenja i radne brzine. geometrijski parametri su zapremina posude. koji moze biti pozitivan.14) Potrebna snaga motora (kW) Z == 3600z t (2. H = 0.stepen korisnosti prenosnog mehanizma transportnog uredaja. Transportna staza kojom se teret premesta moze da bude pravolinijska ili savijena.17) Pri tome je maseni kapacitet (t/h) mZ Q= 1000 (2.16) Z == 3600 3600v ap 3600zv (2. Geometrijske mere elemenata za nosenje tereta k8jim se premestaju krupni komadni tereti treba da odgovaraju dimenzijama tereta. navise iii nanize iii cisto horizontalno. Zbog toga stepen korisnosti ne karakterise u svim slucajevima mehanicka svojstva transportnog ureaaja. rad koji se ula'le na savladavanje otpora znatno se t'ovecava i moze da bude visestruko veCi od potrebnog rada za dizanje tereta. U posebnim slucajevima I .2. tad a se potrebna snaga za podizanje tereta.iznosi t== premeStanje materijala moze da se obavlja bilo sarno u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. ako se transportovanje tereta ostvaruje tako sto se materijal spusta (H < 0). koji je veCi od nule. Snaga motora i koeficijent otpora kretanja U opstem slucaju prenosenje tereta vezano je za njegov transport bilo u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. kao i rad na savladavanju sile otpora liSled trenja. tj. nalaze se potrebni kapaciteti za obezbedenje tehnoloskog procesa. a naroCito kada su vece daljine horizontalnih premeStanja u odnosu na visinu dizanja. ne uzimajuCi u obzir otpore (korisna snaga u kW). Ako se teret premesta naviSe do visine H (m) i ako je kapacitet transportnog uredaja Q (tlh). stepen korisnosti ureaaja ili masine odreduje njihoy stepen valjanosti. korak izmedu dye uzastopne posude. u jednoj ili vise ravni (pros(orna transportna staza). kofice za nosenje tereta. na primer: dimenzije preseka oluka iii cevi. Izborom radne brzine. koji se karakteriSe novim obele'ljima. Interval vremena (s) izmedu jcdinicnih opterecenja Hi partija (grupa2. koja zavisi od tipa transportnog uredaja. Kao sto je poznato u tehnici. krajnje tacke pri premestanju tereta nalaze se iznad iIi ispod pocetne. na primer koficasti elevator iii vertikalni podizac prenosi vertikalno ili priblizno vertikalno terel. kao i geometrijski parametri elemenata za nosenje tereta. te tada ne moze da karakterise meharucka svojstva takvih uredaja. pa je zbog toga potreban drugi pokazatelj. koji premestaju komadne terete. u opstem slucaju. tada stepen korisnosti u prethodnim izrazima algebarski dobija negativnu vrednost. oblik oluka itd. Preko koeficijenta otpora posebno se uzirna u obzir rad dizanja. tada step en korisnosti u prethodnim izrazima takode tezi nuli (T] = 0). Ipak.46 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 47 Kapacitet transportnih uredaja neprckidnog dejstva. ponekad se iskazuje kao kolicina transportovanih komada materijala u jedinici vremena. pri prenosenju tereta kako u vertikalnom. Ako se krajnja tacka transportnog uredaja nalazi ispod pocetne. prema sili tdine tereta. kao i rastojanje.

48 Transportni uredaji Opsta teori. plocasti (sa pokretnim bocnim stranama). a vucni element krece se duz zIeba oluka iIi po nekoj drugoj vodici).==2. dobos trake). p ir WirY = 1000 ~ liiO(')' ~ 360 . U zavisnosti od nacina premestanja tereta. koje se suceljavaju u zajednickoj obrtnoj tacki u kojoj se vucni element pregiba preko obrtnog elementa. U opstem slucaju vucni element opterecen je uzdmnom komponentom sile tezine tereta i silom otpora kretanja pokretnih delova transportera. tada je snaga P < 0 [izraz (2. a drugu grupu grabuljasti i grabuljasto .duzina transportnog uredaja i w' . a druga zatezna. Prvu grupu Cine trakasti.19) Ako pocetna i konacna tacka transportovanog materijala Ide u horizontalnoj ravni.18) u kome rad koji se ulaze na savladavanje sile otpora i koji je izrazen preko koeficijenta otpora w'. ostvaruje kruzno kretanje. Takav urcdaj smatra se da je samodejstvujuCi. vllcna sUa i snaga motora za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom Otpori na posebnim deonicama trase. poduzna komponenta sile tezine usmerena je suprotno od smera kretanja i uzima se sa pozitivnim predznakom. 360 (2. a koji se moze utvrditi izjednacavanjem desnih strana izraza (2.20) sledi da $to je vece Tj.sa negativnim. dok je pri horizontalnom kretanju ova komponenta jednaka nuli. Kod strmih deonica. tada se visina H u izrazima uvodi sa negativnim predznakom (znak "minus") i Pn < 0 ali P moze biti vece. Sila otpora kretanja uvek je usmerena suprotno od smera kretanja. koficasti. Kod transportera prve grupe trans- .1 '11 (2. Za prikazivanje sile otpora na posebnoj deonici trase transportera uvodi se koeficijent odnosa sila otrpora w.20) L.18): QH 360Tj ==~(H+Lw') 360 ' odakle je w'== ~(~-1) (2. u7. 1z izraza (2. na vucni element deluju koncentrisani otpori. manje iii jednako nuli. moze se primeniti na sve razmatrane slucajeve transporta materijala. koji predstavlja odnos sile otpora na odrectenoj deonici. Pri H == 0 (horizontalno premestanje).17) i (2. 2) transportovani materijal se delimicno iIi potpuno ul10si duz vodica (na primer materijal je smestcn u oluku. Ako se teret krece duz transportnog uredaja nanize (H < 0) i IHI Lw'. to je u izrazu (2. Kod jednostavnih konstrukcija trasa transportnog uredaja sastoji se iz dye pravoIinijske. od kojih je jedna obicno pogonska.18) H == 0. a pri kretanju nanize . 360 (2.18)].ukupni koeficijent otpora. lOq'Lw'v QLw' Tako je ukupna snaga (kW) polrebna za savladavanje sile otpora dizanja tereta i sile otpora trenja Q P ==Pn +Ptr =-(H+Lw'). Obicno je kretanje u jednom smeru.. Kada se pocetna tatka transportovanog materijala nalazi na H (m) iznad konacne. Otpori. dok je kod reverzibilnih transporter a kretanja vucnog elementa u oba smera. tada se snaga iz prethodnog izraza odreduje kao (kW): P == ~(H + Lw'). viseCi transproteri i transporteri sa tockiCima. Savitljiv vucni element (lanac. kao i koficasti eleva tori. pri H premestanje je Cisto vertikalno i tada je Otpori na pravolinijskoj deonici. U opstem slucaju su vrednosti ukupnog koeficijenta otpora w' i koeficijenta korisnog dejstva Tj povezane odredenim odnosnom. a da bi se zadrzalo ravnomerno kretanje po njemu. Na taj naCin. tada je sila ot- pora trehja Wir (N): Wtr ==q' g L w' = 10 q' L w' (N) . treba da se ostvari prikoCivanje. i odgovarajuca snaga Ptr (kW): w. L (m) .iska razmatranja transportnih uredaja 49 Ako se sa q' (kg/m) oznaci masa tereta po jedinici duzine trasportnog uredaja. pri kretanju (ereta navise. izraz (2. U opstem slucaju trasa po kojoj se materijal premesta sastoji se iz pravolinijske i krivolinijske deonice. prema nonnalnoj komponenti silc tezine tereta i pokretnih delova transportera duz iste deonice.21) 2. a u obrtnim tackama (stanicama). kotur deta. a koji se nalazi na obrtnom vratilu (Iancanik .koficasti transporteri. Neopterccena (prazna) grana prihvata sarno silu kretanja vucnog elementa. P" = 0 i P == Ptr.3.stanice.e. utoliko je manji w'.zvezda. paralelne deonice (opterecene i rasterecene grane) i dye krajnje tacke . i pod dejstvom vucne sile koja se predaje vucnom elementu. traka) premesta se duz nepokretne yodice obrazujuCi zatvorenu konturu. te se ispred nje stavlja pozitivan predznak. transported sa vucnim elementom mogu se razvrstati u dye grupe ito: 1) vucni element istovremeno je i noseci element trausportovanog materijala.18) Ako Je kapacit"t transportovanog materijala izrazen u zapreminskim jedinicama V (m Ih). Kretanjem vucnog elementa duz pravoIinjske i krivolinijske deonice trase deluju kontinualni otpori. takode i Tj tezi nuli.

koeficijent trenja klizanja u rukavcima osovina. . D .razliCit koeficijent otpora. S1.2. . moze se odrediti sila otpora kretanja iIi vucna sila (N): W'=(qt+q)L'sin~ +(qt+qo)cos~ W= (2.12).precnik rukavca osovine valjka. .sile teZine tereta i elemenata za nosenje tereta po jedinici duzine transportera. c) grabuljasti Put kliza . . 2. Opsta teorij' ska razmatranja transportmh uredaja . SI e trenJa khzan]a za Jedan obrt valjka D (2. a drugi se primenjuje kod trakastih transportera. a kod transportera druge grupe .23) = (~)F7tblllSinf3 = 1tDF =3DfLlsmj3.. kod kojih se traka. vee i kliza po putu. D .precnik valjka.24) x I nsportova!1l teret naIazl na elementu za nosenje materijala i na v • ' vucnom e ementu k . 2. wdop a ukupni ko f " e lCIJent otpora u ovom slucaju iznosi WO 1J. smatra se. . tj. b sirina oboda preko koga se ostvaruje kontakt izmedu valjka i staze trase. kl" izmedu teret· . koja nosi teret.ugao konusa valjka i ~ll koet1cijent trenja klizanja po sini. kreee preko stacionarnih. Moze se odrediti otpor na nagnutoj.22) '-t fqst1Sf. d Opunsk'1 k oe f'" lClJent otpora kretanja je (pogledati 1. nJa sa obe strane srednjeg precnika fir =2G}bSinP=(~}bSinP. a negativan na kretanje nanize. a koji se primenjuju na primer kod viseCih transportera. pa je 4 b .50 Transportni uredaji.1 Shema opferecene grane transportera: ~ Wi c) Pozitivan predznak odnosi se na kretanje naviSe po strmoj trasi. valjak kotrlja bez klizanja (brzina klizanja Vkl = 0. b) trakasti. dliZine L' [duzina horizontalne projekcije L'h (m) i vertikalne H' (m)]. . d . put trenja klizanja krajnjih tack a oboda.sila pritiska na vaijak. gde je: c . 2~ .2 a). Najtipicnije kretanje vucnog e1ementa prve grupe duz trase transportera odnosi se na kretanje preko pokretnih valjaka (S1. A tr Prema tome . koja je postavljena pod uglom nagiba ~. . a) ili preko stacionarnih valjaka. Ako se izvrse sledeea oznacavanja: ql (N/m) i qo (N/m) . 51 portovani materijal i vucni elementi imaju jednak koeficijent otpora. Air i odgovarajuCi fad '1' . .11.11.22) stavija da je qt = O. tada je koeficijent otpora kretanJ'a za · t ere t 1 VUC!1l element w = J. terei: se ne kotrlja sarno.d+2J 4 b . (2.1. zbog centriranja pokretnog vucnog elementa. za jedan obrt valjka. Ako je F .1 . Kod pokretnm valjaka sa konusnim obodom (S1. f -koeficijent trenja kotrIjanja. 2. koji predstavljaju oslonce traka. po kome se. b). 2. nepokretnih valjaka. J. Koeficijent otpora pri kretanju preko pokretnih iIi nepokretnih (stacionamih) vaijaka odreouje se iz izraza w=--"---"-'- a) plocasti. pravolinijskoj deonici. Otpor kretanja pravolinijske. =-D--+3" Dill sznp. V' . a a 1 VOOlca ne ostvaruJe se kontakt.koeficijent otpora kretanja vucnog ureoaja preko vaijaka sa obodima. rastereeene grane transportera odreouje se tako sto se u izrazu (2. OJI lZaJu ~uz voolca i pri tome je koeficijent trenja J..srednji precnik vaIjka. Prvi naGin odnosi se na plocaste transportere. Ako se tra . usled trenja oboda valjaka 0 vooice.

a Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (Sl.3.3 Shema krh'ofinUskih deoni('(J finUa rransporrera w== U brojitelju izraza (2.po prostornoj krivoj. b).kotrljanjem vucnog elementa preko baterije nepokretnih valjaka. zbog cega su slozenije konstrukcije. pri savijanju u horizontalnoj iIi kosoj ravni. 2. Otpori kretanja dui krivolinijske deonice.opterecenje jedinice duzine dna i zida oluka.sila pritiska tereta i vucnog elementa 0 dno oluka. konusnih mljaka Kod kosog transportera ovoga tipa. (qt +qo)cos~ (2. a koja se ostvaruje duz krivolinijske yodice transportnog uredaja.kotrljanjern preko pokretnih valjaka koji su postavljeni u horizontalnoj ravni (iIi su nagnuti).navise. koji su postavljeni duz konveksne krive. Na krivolinijskoj deonici u horizontalnoj ravni deluje radijalna sila. c) koeficijent odnosa sila otpora je w == Qo11-1 + P11-2 . Kod takvih deonica otpor kretanja vucnog elementa povecava se usled nastanka dopunskih radijalnih sila.52 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 53 Pri klizanju tereta duz horizontalnog oluka (na primer kod plocastog transportera. vucni element je sa ugradenim oslonim valjcima. sa krivolil1ijskirn vodicama (duz slaze sa je-dnom ili dye sine). a). 2.3. ostvaruje se silama koje se bocno prenose (usmerene su ka centru krivine) na yodice staze i prouzrokuju trenje i habanje. a u vertikalnoj sila tezine tereta i pokretnih delova transport era.l2 . Sl. po ivici krivolinijskog oluka (S1. vertikalne deonice. preko pokretnih valjaka. kod koje lanae kao vucni element klizi po dnu i duz bocne strane oluka. a znatno rede . 2. sve sile nalaze se u vertikalnoj ravni. po radijusu . N/m. Kotrljanje vucnog elementa preko baterije (sloga) stacionarnih valjaka kao i u prethodnom slucaju karakterise se malim gubicimausled otpora kretanja ali je ovakva primena ogranicena svojstvima kotrljanja vucnog elementa preko valjaka. Takav oblik najsire je primenjen kod trakastih transporters sa radijusom u vertikalnoj ravni. .2.26) navedan je ukupni otpor po duznom metru. uz postojanje radijalne (bocne) sile naobodu pokretnog vaIjka (SI. 2. . Klizanje vucnog elernenla duz krivoolinijske plltanje llsko je povezano sa qt +qo (2. medutim. pa se stoga ovakve konstrukcije primenjuju uglavnom kada je mali ugao ex. odlikujc se malim gubicima uslcd otpora krctanja. kako valjaka. .kotrljanjem preko krivolinijski montiranih valjaka (u vertikalnoj ravni) iIi preko oslonih valjaka koji su povezani sa vucnim elementom. 11-1 . U opstem slucaju vucni element prevodi se u krivolinijsku deonieu linije transportera na jedan od sledeCih naCina: . takav nacin kretanja vucnog elementa primenjuje se kada su uglovi savi- Vodica krivolinijske. u kojoj sc traka oslanja preko staeionarnih valjkastih oslonaca.3. kada je sila pritiska tereta 0 dno i zid p'.klizanjem duz krivolinijske yodice. i veti radijus zaokretanja. Krivolinijska deonica trase transportera postavljena je kao po pravilu.koeficijent trenja klizanja tereta duz yodice (oluka). Sl.26) SI.2 Shema za odrel1i\'(I!7je afpora kretanja pokrelnih.koeficijent trenja klizanja vucnog elementa preko yodice. pokretnim delovima transportcra. duz citavc linije trase transportera. kao i radijalnom silom koja nastaje usled zatezanja vucnog elementa. zatvorenoj konturi. tako i sinske staze. e). 2. odl1osno kada se zahteva sto je moguce jednostavl1ija konstrukcija transportera. na primer po sini. zbog toga se ovi transporteri cesto primenjuju (siroka je oblast primene).1. a u imeniocu .3. opterecena je silom tdine tereta koji se transportuje. 11-2 .25) gde je p . d. c). Tipican primer ovakve konstrukcije je viseCi lancani transporter sa prostornom trasom. Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (SI. u horizontalnoj iii vertikalnoj ravni. Zbog toga. Kotrljanje vucnog elementa po stazi sa jednom iii dYe sine. krivolinijske deoniec mogu da se konstruisu sa malim radijusom. Pri takvom naCinu kretanja vucnog elementa. koefieijent odnosa sila otpora je qo cos~o!ll + P'J. pod dejstvom sile zatezanja vucnog elementa. . odnosno nanize. 2. Kotrljanje vucnog clementa duz krivolinijskc yodice. povecanjem otpora usled trenja. preJw 0510nih valjaka.

kao i ugao krivine. Ako se pri zadriavanju svlh uslova iz prethodnog slucaja vucni element ne kotrlja duz vodica sina preko oslonih valjaka. Razmatrani nacin kretanja vucnog element a. Pri kretanju vucnog elementa preko pokretnih valjaka po krivollnijskoj stazi koja je u vertikalnoj ravni. tj.radijus krivine deonice. otpor usled sile teiine tereta i pokretnih delova transportera.koeficijent otpora kretanja oslonih valjaka. gde je w" . treba razlikovati krivolinijsku deonicu koja je ispupeena . odnosno silaska sa krivolinijske deonice. a. Shodno tome. Kod tranportera Ciji se vucni elementi kreeu duz horizontalne staze preko pOkretnih valjaka. silama koje su usmerene ka centru krivine. tako slo je qt O. Dkupna sila otpora kretanja. preko vertikalnih osovinama. a vucni element nije vezan za oslone valjke.28). a takode i kada je mala sila zatezanja vucnog elementa nil krivolinijskoj deonici. kao i kod transportera sa kolicima na dye sine. na toj deonici. da.28) (2. Otpor na krivolinijskoj deonici (SI. vee kliza. a). odgovara beskonaeno malom cenlralnom uglu da. koji se nalaze na krivolinijskoj deonici.28) veliclna w" zamenjuje sa fl· 3. Pri kretanju navise ili nanize po krivolinijskoj deonici. sila pritiska na sinu (koja se takode smatra da se prostire po citavoj duzini luka). Na krivolinijskoj deonici rastereeene grane.4. u granicama promene ugla od 0 '" a. saglasno beskonacno maloj promeni centralnog ugla. ugao nagiba obrazuje tetivna prava sa horizontalnom pravom i pri tome u jednaCini pozitivan predznak ispred sin Bodnosl se na kretanje navise.na beskonaeno maloj deonici. bocne (radijalne) sHe pritiska prenose se na vodicu sine. masa transportovanih tereta i pokretnih delova transportera. pod dejstvom momenta preturanja. sa centralnim uglom da. kao i sile zatezanja S od S'n do S's. Ako se zadrie svi prethodno razmatrani uslovi iz prvog slucaja. = fda S'n (qt +qo)Rw'+Sw" o. dF' = (qt +qo) Rw'da .S'n . u opstem slueaju je promenljiva veliCina ali za uproseenje proraeuna usvaja se da je B= const i kaosto je prikazano na SI.4. jednaka je Sda. radijus. postavljenih po jedinici duzine transportne slaze jednak je (qt + qo) w'. a koeficijent trenja klizanja iznosi fl. SmatrajuCi da je on ravnomerno rasporeden po citavoj duzini Iuka. J dS (f. 2. sto su veCi: 5ila zatezanja u pocetnoj tacki S'n. Integraljcnjem ove jednacine. ponekad se primenjuje kod viseCih transportera. .3) iznosi Wkr = S's . odakle je In [(qt + qo)Rw' + Ss' w'] . kada je dodatni koeficijent otpora w". 2. dobija se da je S'. iIi (2. odnosno kada su veliki radijusi krivolinijskih deonica. a koja je ispupcena gore (Sl. obrtnih oslo nih valjaka. po luku.28). dS= dF'+ dF" = ((qt +qo) Rw'+Sw"Jda odakle je dS 4. 2. uz navedene ogranicavajuee uslove. . gde je R .54 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 55 janja relativno mali. Pri zatezanju bilo koje taeke na luku vucnog elementa silom S. Pri tome potrebno je obezbediti stabilnost pokretnih dclova transportera. Tako je otpor na krivolinijskoj deonici datog tipa transportera utoliko veCi. odnosno zbir dF' + dF".In [( qt + qo)Rw' + Ss' w'J w" a .27) gde se S's i S'n . vee se kotrlja preko baterije stacionarnih nepokretnih valjaka.ugao nagiba. gde je B. elementarna sila otpora kretanju iznosi dF" = Sw" da . odreduje se otpor kretanja po luku. pri prelazu na krivolinijsku deonicu. 2. a negativan na kretanje nanize. . Otpor pri kretanju tereta preko pokretnih valjaka i vucnih elemenata. sila zatezanja utacki silaska sa krivolinijske deonice nalazi se iz izraza (2. to se u jednaCini (2. dF' = (qt + '10) (±sin B+ w' cos B)Rda. jednaka je prirastaju sile zatezanja vuenog elementa dS.odgovarajuee siJe zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska. tada i dalje vaii jednaCina (2. koje su spojene sa vucnim elemenlima. gore ili dole i kada je kretanje navise iii naniZe. D sledeeim primerima navode se i melode za odreaivanje otpora kretanja u nekim karakteristiCnim slucajevima ito: 1.konveksna. a takode i slo je veCi koeficijent otpora kretanja dui staze i vodica sina.

koji karakteriSe pove¢anje otpora u odnosu na otpor kretanja duz pravolinijske staze sine. Stoga u proracunima nije potrebno uzeti u obzir uticaj radijalne sHe na veliCinu otpora. d) pri kretanju na jednom iIi dva tocka koji su izmedu sine. Kod jednoosovinskih kolica (S1. kod nekih tipova p[ocastih i lakih transportera sa kolicima). oba clana desnog dela jednaCine (2. (2.31). a negativan na kretanje nanize. da nema pritisk8. (reba razlikovati kretanje jednoosovinskih i dvoosovinskih kolica.29)su pozltlvna i uvek je S's > S'" a pri kretanju nanize. Tako je otpor kretanja opterecene grane dill krivolinijskog puta.29) Ako je kretanje naVlse. Kada je slaba sila zatezanja vucnog elementa S i velika raspodeia sile teiine tereta i pokretnih delova transporter a (qt + qo) ili sarno pokretnih delova transportera (qo) . + qo) R (ew'a . pokretnih delova.23)].24 za opterecenu i Kr = 0.29) je ql = O. Ako je krivolinijska deonica ispupcena (konveksna) sa donje strane (S1. Prakticno. poc!mazana). krivolinijske sinske staze. tj.30) manji od nule. tako da prakticno nije moguce odvajanje (rasklinjavanje) tockova od sine.4.48 za rasterecenu granu. Dopunski otpor kretanja dvoosovinskih kolica proporcionalan je odnosu krutosti os nove Sb (baze) prema radijusu krivine staze R (usled "rasklinjavanja") w' = r (2. kada je centralni ugao a (2. drugi clan moze biti pozitivan iIi negativan i Ss' So'. Dopunski otpori nastali usled sile trenja zavise od takvih faktora.3. to se veliCina sile zatezanja S's dobija iz jednaCine (2. tako sto se desni deo jednacine uvecava za koeficijent K 1. 5. 6. kao sto su visina i oblik oboda tocka. U tom slucaju neophodno je Krsb R' pri tome je na osnovu eksperimentalnih istrazivanja Kr = 0. usled zatezanjavucnog elementa.31) Pri kretanju jednoosovinskih kolica koja imaju tockove sa vencem. Pri koriscenju dvoosovinskih kolica sa tockovima sa obodom (sto je karakteristicno. na gomju vodicu. Posto se sila tdine tereta. stanja sine (suva.30) U izrazu (2. Moze se smatrati da se osovina jednoosovinskih kolica postavlja radijalno. tockovi se izraauju sa vencem sa konusnim obodom. Ako se kretanje ostvaruje duz horizontalnc. oj Sl. nema dopunskog klizanja dclova oboda tockova zbog dodirnog kontakta sa povrsinom sine ali se ostvaruje klizanje venaca tockova. 2. otpori usled "rasklinjavanja" kolica duz krivolinijskih staza sina (S1. mokra.2A b) Sheme krj1'olinijskih deonica trol1sporfera U l'erf. koja prima radijalnu silu i koja se sa pokretnih tockova prenosi na sinu.30) pozitivan predznak ispred sin 13 odnosi se na kretanje naviSe. 2. Elementarna sila otpora elF" usled pritiska valjaka.1) . koja je posledica sile zatezanja S vucnog element a iznosi elF" = S w" d a . skopcano sa mogucnoscu oscilovanja veliCine S i premestanja opterecene grane bez tereta. tako da je 7.32) . e) su zn3tni. b). izraz [(2.a koeficijent otpora kretanja iznosi w'. u ovom slucaju ugraduju se sine sa vodicama sa obe strane i to sa malim zazorom u odnosu na veliCinu tocka.28) i iznosi S's =S'n ew'a +(q. kao i radijaJna sila prenose na sinu preko istih pokretnih tockova. Kod rasterecene grane u jednacini (2. a njih ne povecava bit no radijalna sila pri relativno velikim radijusima krivina R i malim centralnim uglovima a./w/noj rani.5. Sabiranjem oba otpora i resavanjem diferencijalne jednaCine nalazi se da je (2. a ne odozgo. Orijentaciono se velicina Ss' moze odrediti preko izraza (2. moze se pokazati da je drugi Clan na desnom delu jednaCine (2. tad a sila usled teiine tereta i pokretnih delova transporteraumanjuje silu pritiska pokretnih valjaka na sinu koja je voaica.Transportni uredaji 56 Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 57 da se ugradi vodica odozdo. pa je stoga odredivanje ovih otpora veoma tesko. 2. na primer.3.

a posto je K> 1. kOlurovi sa pm'alelnim gran am a . vucni elemcnt se savija preko kotura sa glatkim obodom Hi prcko dobosa.precnik dobosa. odnosno silaska . Koturovi sa glatkim obodom primenjuju se za uzad iIi za lance kratkih karika. 0.prccnik valjka zgloba. 8 .(Jllja ofpora krel(1J~ju oko oiJrll1og S's = K/S'n = S'n [1+ ~ (Sin~d!lv +kJ J (2. Kod trake ili uzeta otpor se moze u opstem slucaju odrediti iz izraza (2.37) WI = Wn = Otpori kretanja u obrtnim tackama. prirastaj sile zatezanja. 25) pri tome je !. npr.koefieijent trenja u zglobovima lanca.koeficijent krutosti trake iii uzeta.) . a za razlicite temperaturne uslove rada (ako je temperatura okoline u granicama _5°C .koeficijent trenja klizanja kliznih lezista iIi koeficijent trenja kotrljanja u lezajima sveden na precnik rukavca. S' (2. koji zavisi od njihove konstrukcije i debljine. dobosima i lancanicima (zvezdama) stvaraju se u principu usled nastanka otpora trenja u lezajima vratila i otpora usled krulosti (otpora savijanja) vucnog element a .41) uredaja Prema eksperimentalnim ispitivanjima koeIicijellti trenja u lezajima vratila Ilv. . d .otpor savijanja lanea.39) Wv = I(S +S +G d )fl.pri prelazu sa obrlnog na pravolinijsko kretanje.za lance dugih karika. - ugao obuhvala dobosa. +400 C) nalaze se u sledecim rasponima gde je (J. iii zvezde (lancanika). odnosno preko zvezde . (S'fI+S'S)~ = 2S'n ~ D D gde je k . kao i za lance sa okruglim karikmna. ako se zanemari sila tezine dobosa Gd i prihvatajuCi da je priblizno Sn' ~ S8' (2. zavisi od sile trenja u zglobovima (zglobnog lanea): (2.38) Otpori kretanja na koturovima..25 Shema odredi).s'n sila otpora na dobosu. Kod traka iii lanaca saglasno eksperimentalnim ispitivanjima. za lance sa okruglim karikama. R (2.. iii kolurace sa pravolinijskim granama.. pri savijanju i ispravljanju lanea.. odnosno zglobovima lanea Ill. Ilv .34) K=l+vv.lancanika. to je za dobose (2.40) Tako je kod lanac~ a kod traka i uzadi je SI.+Rj IS' n Pri tome veliCine u zagradi predstavljaju geometrijski zbir sila zatezanja vucnog elemcnta u tackama nailaska Sn' i silaska Ss' i sile tehne dobosa iii zvezde Gd . iii zvczde vucllim eJementom. kod lanea je (2.48Sb Wkr -qo R(J. trake iii uzeta prilikom savijanja u tackama nailaska.58 Transportni uredaji a na raslerecenoj grani otpor krelanja izn~ Opsta teorijska razrnatranja transportnih uredaja 59 Otpor usled krutosti vucnog elementa.d D' n:.36) . gdc je III .lanca. zvezde se primenjuju u opstem slucaju za zglobne lance.35) gde je WI .' (2. Sila zatezanja silazne grane sa dobosa. D .precnik rukavca. Otpo]' u lezajima horizontalnog vralila (51. Na obrtnim mestima koja sluze za povezivanje dye susedne deoniee trase transportera koje se nalaze jedna u odnosu na drugu pod uglom. U opstem slucaju. prirastaj sile zatezanja usled lljihove krutosti moze se smatrati da iznosi 1% od sile zatezanja nailazece grane (k = !"sn' = 0.. ( W+-. tj. dobosi se primcnjuju za trakc.33) Sila zatczanja vucnog elemcnta u tacki silaska sa krivolinijske deonice staze S's W = (S '+S ') !ll(} Ins D' = S'" +Wkr .01). iii zvezde lancanika moze se korektno odrediti kao proizvod sile zatezanja nailazece grane i ukupnog koeficijenta.

.. sila zatezanja u svakoj narednoj tacki konture jednaka je razlici izmedu sUe zatezanja u prethodnoj . . S6..15 . horizontalnom (pravolinijskom) delu. .... od- gde je Wo . tada je ukupna vucna sila Wo = S" ... S . a sila zatezanja silazece i nailazece grane S. Numeracijom tacaka duz zatvorene konture. 11 .skoro dva puta. N..43) 8' tj.kotrljajne (svedeni koeficijent). Za ista ispitivanja. a primenom obicnih. mls.vucna sila. SS=S7+(qt+qo)L"w . Dijagram se erta pocev od tacke 1 (tacka silaska vucnog clementa sa pogona) i u tacki 1 je zatezanje S] = Smi"..25 .kada je kontinualno podmazivanje ..tacki i sile otpora razmatrane deonice.07 (gde je nosno zvezdi lancanika).. obilaskom konture suprotno od smera kretanja vucnog elementa.. Ako se transporter sastoji iz n pravolinijskih i krivolinijskih deonica..44) Potrebna snaga motora odreduje se iz izraza (kW): p= Wov 1000'11 .kada je periodicno podmazivanje . 56 = 55 +( qt + qo) (sin 13 + wcos 13 )L'.... a iz razlike sila zatezanja nailazece i silazece grane. S4 = S3 + qo (-sin 13 + wcos 13 )L'...koeficijent korisnog dejstva prenosnog mehanizma pogona.15 ... 0......S1 .1 . K/ = S18CJ' = 1. . prema tacki nailaska. navedeni koeficijenti povecavaju se za 20 . a Wi _ (i + 1) .... .6..... v ... kao i uslova rada. Sile zatezanja u karakteristicnim tackama konture transportera odreduju se iz sledeCih izraza Vucna sila.. odnosno i + 1. iIi da se isti postupak obavi iduCi od tacke do' tacke.42) .. (2.......... Tako sledi da je (2. a deoniee su povezane koturovima. odreduje se vucna sila...2 0..... . nalazi se odgovarajuca sila zatezanja u svim tackama. U svim slucajevima korisno je otpoceti = Smin... ...60 Transportni uredaji Opsta teorijska razIDatranja transportnih ureda..... S2 = S1 + qoL"w....03 . 0.6 Graficki prikaz sila zatezanja VUCl10g elementa fransporlera Za priblizne proracune.. kao i obrtnih mesta.02 .ukupni koefieijent otpora na dobos..kada nema podmazivanja ... .... tako sto je jedna postavljena koso.03..... .Ss = S. Pogon transportera nalazi se na prednjem. mote sc prihvatiti da su pri odgovarajucem uglu obuhvata vucnim elementom ad 90 i 180 .. kada su niske temperature.brzina vucnog clementa. tj. (2. S1 0 'h=Sa.25 0. a druga horizontalno... (2. gde su Si i Si+l . 0. . u eksperimentalnim uslovima. koji se sastoji iz dye grane u vertikalnoj ravni. kao i sHe otpora deonice izmedu dye uzastopne tacke konture.. snaga maiara. odnosno..45) SI.... poluzitkih maziva .. 2...l.. a potom i potreh • snaga motora. 0.sila otpora izmedu ovih tacaka na razmatranoj deonici .2. 30%. Za odredivanje ukupne vucne sile transportera sa vucnim elementom prakticna je primena metode doslednog obilaska oko zatvorene konture.Q3 . 0... Pri odredivanju sile zatezanja u svim tackama zatvorene konture koriste se opsta pravila: zatezanje vucnog element a u svakoj narednoj tacki pri obilasku duz zatvorene konture jednako je zbiru sila zatezanja u prethodnoj tacki... prikazan je dijagram sila zatezanja transportera...ja 61 fly: za lezaje: .... ....... odnosno dobosima iii zvezdama. Na S1........ 1...45 obilazak oko konture pocev od tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja.sila zatezanja izmedu dYe susedne tacke zatvorene konture i...... S3 =SaS2... 0. koriscenjem specijalnih masti otpornih na niske temperature.. spajanjem pravolinijske i krivolinijske deonice konture transportera (ukljucujuCi i obrtna mesta). ukljucujuci gubitke na pogonskom vratilu. 55 = S 180 S4...klizna le2:ista .+1.06 0..25 0... odgovarajuce vrednosti za K t i KI sledece: Kt = S90° = 1.... u zavisnosti od precnika dobosa iii zvezde.. pocev ad tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja.I is. ... 1..

konstruktivnim i eksploatacionim zahtevima. a i b gde je P . smanji najveea sila zatezanja vucnog elementa. u zoni smanjene sile zatezanja.7 Shemalski prikazi ugradnje pogonskog i za/e:nug ureilaja transportera reZimom. tj.6. kada se leret krcce nanize i kada je pogon postavljen dole (SI. Zbog toga. graclevinskim. a pri postojanju kose deonice .7. Montaza pogona transportera cesto je uslovljena lokalnim. Pogon se postavlja u zonu velike sile zatezanja vucnog elementa. opsluzivanja. eksploatacije i odrzavanja. odnosno na krivolinijskim deonicama (na kojima su otpori proporcionalni sili zatezanja). tj.7.7. koji je neophodan za pIenos pogonske sile.S1 = S/1 . c). da se.7. na primer pri projektovanju prostornog viseceg transportera slozene trase (konture). na primer. pogon je na zadnjem delu (SI. zatezni ureclaj se obicno postavlja kod obrtne tacke. 2. tj. a teret se premesla horizontalno iii koso. koje se neposredno prenosi na pogon.2. kod eeonog kotura transportera (Sl. Kod transportera slozene konture vucnog element a i koji je poslavljen u horizonlalnoj ravni. 2.62 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 63 Razlika S8 . lacka najmanje sile zatezanja nalazi se na neoptcrecenoj grani. 2. kada se sila pogona preko vucnog elementa prenosi trenjem. i tada se pogon. kod pogona. sa strane silaska sa pogonskog uredaja.pogon). vucni element ima najmanju silu zatezanja u blizini pogona.n treba postaviti u eeoni deo transportera. d). Kod transportera sa dYe paralelne grane. postavlja u ceoni deo transportera. Prema tome. na silaznoj grani. U opstem slucaju je opravdallo zatezni uredaj ugraditi na mesto najmanje sile zatezanja vucnog element a. jer se na tim mestima obrtni elementi obavijaju vucnim elementom. kod koga se teret krece naviSe (Sl.7. ukoliko je to moguee. a koji se ispunjavaju. Ako se teret premesta duz kose grane nanize (SI. neophodno je da se pogon tako postavi.sin ~ + wcos ~) L > 0. Ponekad je opravdano ugraditi pogonski ureclaj odmah nakon pravolinijske deonice. dok kada je w < 0 kocnicom). Kod kosog transportera. tad a pogo. a u suprotnom slueaju. paralelne grane. sto eesto pruza mogucnost da se izbegnc dOPUllSko povecanje sHe zatezanja putem opterecenja zateznog ureclaja. dole .4. dok je u suprotnom slucaju.kod krajnjeg. postavljanjem masinskog ureclaja na fundament.iIi kod pogona na silaznoj grani iIi kod donje taeke jedne od deonica sa kretanjem dole (na primer kod transportera prikazanog na SI. sa suprotne strane od pogonskog ureclaja (Sl. c). kao i dovoda eleklriene energije do transportnog ureclaja ild. SI. Za postavljanje zateznog uredaja obicno se ~oristi jcdllO od obrtnih mesta kotura vucnog elementa. na kraju opterecene gnne. u jednoslavnijem slucaju transporter se sastoji iz dye pravolinijske. 2. Kada se duz transportera teret premesta nanae i kada je ukupni otpor w > 0. kako bi se ogranicila potrebna sila na zateznom uredaju.7. (q. a pri postavljanju pogona gore najmanja sila zatezanja je na optereeenoj grani dole. u generatorskom (brzina vucnog element a reguliSe se Tacka "a" prcdstavlja mesto najmanje sile zatezanja na konturi vucnog elementa horizontalnog transportera i ona se uvek podudara sa tackom silaska vucnog element a sa pogonskog uredaja. tc uslcd veoma vclike sile otpora naslaje znalua sila zatezanja vucnog elementa. zadnjeg dela. +qo) (-sin ~ + W cos ~) > qo ( sin ~ + w cos ~ ). pogon radi sa motornim Od izbora mesta pogona na zatvorenoj konturi transportera zavisi sila zatezanja vuenog elementa odreclene deonice konture. sa uglom obuhvata od 180 . 2.d). Poseban slucaj odnosi se na ugradnju pogona transportera. b) i kada jc olpor rastereeenc grane qo (. Pogon transportnog ureclaja monlira se na jedno od obrtnih mesla. 2. Respcktovanje poslednjeg zahteva je veoma vazno. kao i odgovarajucih krivolinijskih deonica. navise (S1. d). . tada je ukupni otpor optereeene grane veCi nego neopterecene. takocle treba respektovati i pitanja pogodnog upravljanja. 2.7. a koji se sastoji iz veceg broja obrtnih mesla. kao i sila zatezanja na obrtnim mestima. llajmanja sila zatezanja moze biti u tacki 4). taeka najmanje sile zatezanja nalazi se gore. sto je takocle opravdano. 2. a . Pogonski i zatezni uredaj transportera Opsti uslavi. Kod takvih transportera opravdano je ugraditi pogonski ureclaj pre nego sto vucni element naide na obrtno mesto (to udaljenje je na bliskom rastojanju) i pre krivolinijske deonice. 2. kod pogona.Ss predstavlja VUCI1U silu Wo transportera. Kod kosog transportera. kao i mesto maksimalne sile zatezanja vucnog elemenla. kada nije veliki ugao nagiba.

koja predstavlja mesto nailaska vucnog elementa na dobos: Smax= . dijagram zatezanja sila vucnog elementa (ako se zanemare otpori na obrtnom mestu 2 . na silaznoj grani vucnog elementa kod pogona. treba odrediti za slucaj kretanja tereta navise.'l1 == qo H + Smin . (S"max> S'max). kod kosog reverzibilnog trasnsportera ugla nagiba ~. Ako se primeni zatezni uredaj sa tegom konstantne sile zatezanja. 2. pri tg ~ > w. ti. zbog cega se postavlja spec~jalna petlja na silaznoj grani vucnog elementa (Sl. dobija se u obliku izlomljene linijc EFG. Slucaj kada je pogon u sredini transportera. Na taj naCin. priblizno je jednaka dvostrukoj vrednosti sile zatezanja vucnog elementa na tome mesh!. silu na zateznom medaju. Pri reverziranju.'lmin ne menja svoj polozaj. da bi se zadrzala nepromenljiva potrebna sila zatezanja. Minimalna sila zatezanja S'min je na mestu tacke 1 (mesto silaska vucnog elementa sa pogona). sila na __~r--=~. koje deluju na vucni element. da bi se izbeglo znatno poveeanje maksimalne sile zatezanja vucnog elementa. Ovim se ostvaruje mogucnost objedinjavanja vise funkcija sa jednog mesta (pregled i upravljanje mehaniCkim kompleksom transportera: pogon zatezni ureclaj).r~1 H~~----~~~--~~~D A~=---~m-----~~ b) SI.kod. a takode i vucnu silu na pogonu. koji se nalazi na obrtnom mestu. 2. zateznom ureclaju zadriava svoju vrednost. prikazuje se linijom ABC. U principu. nezavisno od promene otpora u nekim granicama na toj grani. a sile zatezanja obeleZene su na shemi konture transportera. Najmanja sila zatezanja vucnog element a .ceonoj ili zadnjoj. kod koga kretanje niz pokretnu granu nastaje pod dejstvom komponente sile tdine (SL 2. silu na zateznom uredaju treba odrediti za slucaj transportovanja materijala u smeru "od pogona".u koCionom (iii rekuperativnom) rezimu. DB. povecava se ne samo sila kod zateznog ureaaja. dijagram sila zatezanja vucnog e1ementa pri istoj sili zatezanja S'min premestanjem iz tacke 1 do tacke 4. Znatno manju preraspodelu sila zatezanja vucnog elementa predstavlja slucaj kosog reverzibilnog transportera. odnosno suprotnom hodu transportera. dugackih. Vucna sila u oba slucaja. a na SI. b). Osobenosti ugradnje zateznog uredaja kod reverzibilnog (povratnog) tl'ansportera.ostaje jednaka. a ako je EF < GD . e). (2. to kod reverzibilnog transportera ova sila ne moze cia bude manja od 2DF.64 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 65 Ponekad. veea nego u tacki silaska 4.9.8. Zbog toga. Proizlazi da ista sila na zateznom uredaju mora da bude i pri tral1Sportovanju usmerenom ka pogonu. kosih ili vertikalnih transporter a) svrsishodno je postaviti pogon kod sredisne tacke opterecene grane. tj. smatraee se da su iednake nuli sile otpora kretanja kod obrtnih mesta.46) SHa zatezanja u tacki silaska vucnog element a . tj.3) dobija oblik izlomljene linije ABC. tada pri promeni smera transportovanja materijala moze da nastupi preraspodela sila. zatezni ureclaj montira se blize pogonu. Na S1.9. Sila zatezanja vucnog element a dobija maksimalnu vrednost Smax u tacki 4. Wo . U tome slucaju sila na zateznom ureclaju treba da bude jednaka dvostrukoj vrednosti ordinate DF. a maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa . ponekad (na primer . to je W o > 0. U razmatranim slucajevima pogon je postavljen na jednom od krajnjih dobosa iii na jednoj od zvezda . .7. nailaska. tj. Kod horizontalnog transportera (Sl. sila zatezanja vucnog element a je u tacki 1. U tome slucaju dijagram sila zatezanja vuc110g element a pri kretanju navise.8 Promena sile zatczanja vucnog clement a kod horizontalnih i kosih rcvcrzibilnih transportera Ako je ordinata FE > GD. 2. a' pokazane su za liniiu transportera u razvijenom obliku (u proizvoljnoj razmeri crtanja). rad pogona transportera odvija se u pogonskom rezimu. dvostrukoj vrednosti ordinate. moze se primeniti zatezni ureclaj promenljive sile: 2DB pri premestanju tereta usmerenog ka pogonu i 2DF pri reverzibilnom premestanju. pri kretanju tereta duz strelice v'. To se moze razmotriti na primeru horizontalnog i kosog transportera. U cilju eventualnog smanjenja maksimalne sile zatezanja vucnog elementa.8. a) pri usmerenom transportovanju materijala ka pogonu (streiica v).9. vee i maksimalna sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska 11a pogon (KJ > KC).pri usmerenju "ka pogonu". tj.2. kao i najvecll silu zatczanja vucnog e1ementa. na primer kod dugackih trakastih transportera. Zbog toga dijagram sila zatezanja pri kretanju prema pogonu ima oblik HFJ. a i a'.'l4 == Smin + (qt +qo) H. 2. Sila na zateznom ureclaju. pri tg ~ > w. menta dobija oblik izlomljene linije DBE. 2. Ovo ce se razmotriti na vertikalnom transporteru i radi uproscenja analize. Dijagram sila zatczanja vucnog e1ementa pri ugradnji pogona na ceonom mcstu prikazan je na S1. odnosno veea je od DB. dijagram sila zatezanja vucnog ele- -e 2 6·~~---- 3 Ako je reverzibilni transporter sa jednim pogonom na kraju.

maksi- . a koji se postavIjaju na sredini Iinije trase transportera zatvorene konture. od taeke silaska vUCnog elementa sa pogonskog uredaja. pri velikoj transportnoj duzini. (2. kod kojih se vuena sila prenosi na vueni element preko dva iIi vise pogona. otklonske uredaje. nego pri postavljanju pogona kod ceonog dobosa. a to znaGi da se na tim mestima povecava i sila otpora trenja. Dijagrum silo zalezanja I'u(nog eleJJlf!n/a kad l'erti/. smanjuje se masa vratila i oslone konstrukcije.48) i (2. Tako kod slozene konture transporter a. moguce je transportovati teret znatne rnase. Pogon se postavlja kod tacke na sredini opterecene grane. Kada se kod trakastog transportera ugrade frikcioni pogoni na sredini linije trase transportera. tad a je sila zatezanje obe tacke jednaka i gotovo za 50% je manja.2. prim. mora se napomenuti.5. znatno se povecava sila koja se prenosi na skretne.5. sila zatezanja vuenog clementa ima maksimalnu vrednost u tackama 4 iIi 6 ali u oba slucaja.H.47) q.1. uravnotezava silom teline rasterecene .46). za veliCinu qoH i shodno tome. nego pri postavljanju pogona gore. 2.H + Smin. ako je duzina transportera velika i slozene konture. a sto se moze uociti izpostavljenih jednaeina (2.49). U zavisnosti da Ii je qt vece iIi manje vrednosti od qo. kao i kod poeetka krivolinijskih deonica.Smin == q. +qo Sila zatezanja gomje taeke zatvorene konture SJ == S6 == qo H + Sillin. eesto se transporter razdvaja na deonice.H. (2.ena pogona na sredini linije trase transportera iziskuje slozenija konstruktivna resenja i zbog toga je efikasna same u odredenim uslovima. na ceonom dobosu. Ako je q. Prema maksimalnoj sili zatezanja odreduju se i dimenzije vucnog elementa. pri postavljanju pogonskog uredaja na srednjem delu linije trase transportera. Odakle je 111----.66 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 67 SfTX1)( Wo '" -- malna sila zatezanja Smax je manja.49) Tako dijagram sila zatezanja opterecene grane dobija'stepenast oblik sa dva maksimuma . Transporteri sa vise pogona 2. Da bi se izbegle suvise velike sile zatezanja i opterecenja vucnog elementa.suprotne grane Opravdanost primene transporter a sa viSe pogona Sib zatezanja savitljivog vucnog elementa u opstem slucaju povecava se od taeke silaska sa pogonskog vratila ka taeki nailaska.:il/J1og [{aI/spot/era sa (eunirn i sredi§nim pug ullom VUCIla sila iZIlosi Wo ==S4-SJ==q. tako da se sila usled tezine opterecene grane koja nailazi iznad pogona. medutim time se ipak stvaraju odgovarajuca preopterecenja. Ji b) c) SI.9 Pri ugradnji pogona na sredini linije trase transportera. a prema ukazanoj potrebi teret se moze podizati do znatne visine bez pretovara. vucna sila zadrZava ranije navcdenu svoju vrednost Wo == S4 -S5 == q. nemaju prethodno navedene nedostatke.u tackama 4 i 6. zbog toga su potrebne odgovarajuce oslone konstrukcije koje mogu da prime navedene sileo Transporteri sa vise pogona. ka tacki nailaska. kod obrtnih mesta. a to je smanjenje sile opterecenja na vratilu gomjcg dobosa od vucnog elementa.48) U tom slucaju je sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska na pogonski uredaj (2. a ~SminHtft-::-~ . Polozaj pogona na srednjem delu linije trase transportera poseduje jos jednu prcdnost. == qo. u kojoj je obiCno maksimalna vrednost sile zatezanja. u _ Hqo (2. Medutim.

Prakticno pri ugradnji i pogonskih ureaaja smanJuJe se maksimalna sila zatezanja vucnog element a nesto vise nego "i" puta.. a takoae smanjuje se i ukupna vucna sila. Prilikom projektovanja transportera sa vIse pogona potrebno je respektovati odreaene osnovne uslove. u svakom posebnom slucaju potrebno je proveriti opravdanost primene transportera sa vise pogona.' s K-1 ( Kn -l)W' Deonfro konture (2. to se dijagram sila Vucna sila svakog pogona . 2. a takoae je i zbir vucnih sila transportera sa tri pogona (DC + FE + HG = =3DC) manji. analizom tehno . 2.40) i (2. ukoliko ie to moguee . 2. Izlomljena linija AB pokazuje poveeanje sile zatezanja vucnog element a kada je jedan pogon. potrebno je ostvariti moguenost preraspodele Silage i vucne sile izmeau ureaaja sa vise pogona..11.. a koji se sastoji iz n naizmenicnih pravolinijskih deonica.2 . vertikalnim odreskom 3 .3 (otpor na obrtnom mestn 2 se zanemaruje). a to znaci i sa istovetnim. kao po pravilu. 2. sila zatezanja vucnog elementa menja se po pravoj liniji A C D E F G.ekonomskih parametara svih varijanata koje se uporeauju.54) L W' 0= iW'o.. a u prvom redu je njihova veca cena u odnosu na transportere sa jednim pogonom...41)].. tada je sila zatezanja nailazeee grane svakog pogona.sila otpora na odvojenoj deonici. Zbog toga. pri jednakoj velicini Ss: (2. Zbog toga se kontura trase transportera razbija na odreaene deonice sa jednakim silama otpora. u tacki nailaska vucnog elementa na pogonski dobos ili zvezdu.53) a ukupna vucna sila iznosi: (2.11. Mogu se prikazati i izrazi za maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. umesto na jedno.. na ovim mestima treba da budu. V ./ ~ ! -"" Kada je jedan pogon S" = Ss Kn-l + W' +K W' +K2 W' + ..ia 69 Mora se naglasiti.V I"" A 1 . iii nesto mania instalisana snaga. . a koja nastaie. ako je moguce.. posto je i sila otpora svih deonica jednaka. Za odredivanje moguceg smanjenja sile zatezanja vucnog elementa. Svi odresci su istovetnog nagiba. na obrtnim mestima otpori se poveeavaju proporcionalno sili zatczanja vucnog elementa.10. Dopusta se da su sile otpora svih pravolinijskih deonica jednake i cia iznose W'. Potrebna je ista. razmatra se proracun uslovnog transportera sa jednim i sa nekoliko pogona. Kod horizontalnog transportera sa jednim ceonim pogonom (Sl. postoje tri iednaka maksimuma..10 je gona transportera.. If) W = Sn o S =-(i n-1 -l)S s + -'-----'-.. 1100 1Il00 [K~ -l]W' .68 Transportni nredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih nreda. Smax = S" i vucnu silu W0 0 W' o =S' n -S' S =[K~-1_1]S S +~--'-K-l (2. To se moze razmotriti na primeru pravolinijskog transportera sa dYe paralelne grane. Ako se kod zadnjeg dela transportera postavi drugi pogon (S1. meautim. maksimalne zatezne sile kod odvojenih pogona. sa jednim i sa tri pogona.lila zatezanja \'U(J1Og elemenfa sa povecanje duzine trase transportera.. zbog dovoda elektricne energije na nekoliko mesta.11.3". oa postoje i nedostaci transportera sa vIse pogona. Pri tome se maksimalna sila zatezanja vucnog elementa smanjuje za vise od tri puta. a).. dijagram sila zatezanja vucnog elementa (S1.52) Ugradnjom jednoga iii nekoliko post. na racun smanjenja sile otpora na obrtnim mestima i na krivolinijskim deonicama. meausobno povezanih obrtnim tackama. Na S1. ". pri ugradnji nekoliko pogonskih ureaaja transporter a. nego kada je jedan pogon (HB). pogonima. prikazan je dijagram silazatezanja vucnog elementa transportera sa 12 deonica. posto se pri jednakom koeficijentu povecanja K. 2. . b) sa vucnom silom jednakom otporu rasterecene (suprotne) grane i ako se zadrzi ceoni pogon isle vucne sile i iste maksimalne sile zatezanja Smax .jednake.V . za jednim i sa Iri pagana istu maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. Pri tome je koeficijent povecanja zatezanja K> 1 [pogledati izraze (2. +K1 (Kn W' =Ss K n-1 + -'--K----'-l~ -l)W' 100 II . a visina "stepenika" se postepeno povecava.. Kada su tri pogona. ti.. Vucna sila Wo prikazuje se u ra"meri sile. D F 6 ./ . sila zatezanja vucnog elementa povecava od tacko silaska sa pogonskog ureaaja. umesto jednoga znatno veeeg. c) prikazuje se linijo:m 1 . / C . do tacko nailaska. a to se najpre odnosi na najbolje iskoriseenje zatezne cvrstoce vucnog elementa pri njegovoj maksimalnoj sili zatezanja na odvojenim deonicama. teze je opsluzivanje. omoguceno DUagram .50) gde je W' . kada su deonice koje odgovaraju n svakome pogonu istovetne (smatra se da je i> 1 i i ceo broj). Kod transportera sa i pogona jednake snage. . Unekoliko se takode smanjuje i utrosak energije na savladavanje otpora na obrtnim mestima.

2 .2.trase. moze da se ostvari kada su obe grane transportera jedna~o~ otpora. U zavisnosti od uslova rada. prikazana je shema postavljanja krajnjih i pogona na sredini Unije trase.5_2. 2. tako da predaju pogonsku snagu islovrcmeno na obe grane.3. 5 i 6 predaju sile za krctanje na deonicama opterccenih grana i to redom: 1 . 7 i 1.4 se preko zvezde (lan~anika) koja se nalazi na srednjem delu linije trase transporlera i koja je u kontaktu sa obe grane. na horizonlalnom i kosom transporteru sa vise pogona.6.9. 4 . tj.5.ate.'1. neoptereeene grane 8 . Transporter pravolinijske deonice sa pogonom u sredini Kod transportera slozene konlure trase (na primer . a pri jednakoj maksimalnoj sili ~atczanJa S/IIUX.(JJJja I'LU. Dconica 6 . ler u prvo~ ~lucaJu: SL 2. uravnolciC1va silaznom dconicom rastereeene. na pnmer.11.Najveee . tada se narusava jednakost pogona opterccene i rastereeenc grane. svi pogoni na sredini linije trase transporter a se ullificiraju prema svome konstruktivnom izvodenju i jednake su snage.2'.3 1 3 4. a u drugom slucaJu . cconi pogon prenosi vucnu silu na obe grane.viseCi transporteri) pogon u sredini treba posta viti. Na transporteru shematski prikazanom na S1. a.3' . kod koje je sila specificnog otpora manja nego na oplereeenoj. Kao po pravilu. uzduzna komponenta njene sile tezine prcnosi na uzlaznu granu i moze delimicno.le. ~o. prenose vucnu silu sllprotne. a i b . cetiri pogona. ostvariti transporter veee duzine. 2. kao i sa strane optereeene grane (a u razmatranom slncajn ovaj usloy je iSplll1jen ako je specificni otpor na suprotnoj. a deonica 3 . Na Sl.11.10. odnosno da su paralelne). Ovakvi pogoni nazivaju se uravnotezavajuCim. odakle je L'= L(qt +qo) > L. na grani koja se kreee nanizc.v. (qt+qo)(wcos~ -sin~)=qo(wcos~ +sin~). 5 i 6 prenose vuenu silu optcreeene grane (ispunjene transportovanim malerijalom) a dva pogona.vucnu sllu pnhvata same optereeena grana: v - 2. Na Sl. pri jednakoj makslmalnoJ sllI zatezanJa Smax.12. Oboslrani pogoni sasloje se iz: jcdnog radnog uredaja. Na suprolnoj grani. kada nije velIkl ugao nagiba ~. Kod transportera koji se sastoje iz dye paralelne grane (na primer. 2. pet pogona . rastojanjc izmedu pogonskih uredaja usvaja se rcspektovanjem sledeCih uslova: vucna sila i pogonska snaga treba da budu jcdnaki. c.2. kod transportera pri kretanju lerela nanize. S1. nego na optereccnoj grani). Sl. c) Sl. Medutim. kao i na S1. prcdstavljati vuenu silu zadnjeg i eeonog pogona.duzine transportera prikazane su u jednakoj razmeri.55) Na Sl. pri tome ee vertikalni odresci 2' . duz. Jednaka dvostrukoj duzini transportera sa jednim pogol1om.poveeanje duzine transportera. ponekad je potrebno ugraditi kocione uredaje za kocenje pogona na sredini linije . . b.'lJOg e1emenla sa jedJJim i sa d!'t. Ako se oni nalazc u konlaktu sa obe grane transportera. nema otklonskih dobosa za eliminisanje krajnjih. u razmeri si.2' . Nije teSko UOCltl ~a se'pH lston: specificnom otporu (Olporu po jedinici duzine tr<1 sn portera) opterecene 1 r~st.11. 4". kod trakastih iii plocastih). . neopterecene grane. 2.Jl DijagraJlJ silo .12. tada se sila kretanja na silaznoj grani. 5 .12. Na shcmatskol11 prikazu transportera. pa se na pravolinijskom ogranku deonice koriste specijalni pogoni u sredini linije trase. ako se transporter kreee neoptereeen iii nepolpuno optereeen.7 se prcko eeonog kotura uravnotezava silaznom dconicom prazne.4'.2 i l' . Kod kosih transportera. 2. da uravnoldi na datoj deonici vucnu silu uzlazne grane. 2. b i c prikazane su sheme ugradnje pogona kosog transportera sa vise pogona. na obrtnim mestima..70 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 71 zatezanja prikazuje linijom l' . 2.3' i 4' _ . kada su jednake vrednosli vuene sile i makslmalne sIle zate~anja. pogoni na sredini Iinije trase postavljaju se sa jednc iIi obc grane transporlera. suprotne grane 9 .ina tran~porlera sa dva pogona moze da bude.5 puta manji. 3. U poslednjem slucaju pogoni mogu biti razdvojeni iii zbirni ali dvoslrani. ako je moguee.I pogo/w . ako se kretanjc ostvaruje pod dejstvom sile tdine neoptcreeene grane.2. neoptereeenoj grani za 2.11. 2.ze u drugom slucaju. b.:. a II nekim slucajevima i potpuno.:rece?e (suprotne) grane (prave 1 . a. koji je sa obe strane u kontaktu sa vucnim elementom iii dva zasebna radna uredaja koji su kinematski medusobno povczani preko prcnosnog mehanizma. qt +qo (2. 4. poklapaju sa pravam~ 2 . 3.12. U tom~ slt:caju.

ena (motora i reduktora). pri tome se povecava najveca sila na vucnom elementu transportera.ekonomskih proracuna. 2. neopterecene grane. ugraauju asinhroni elektromotori sa kratko spojenim rotorom koji ostvaruju jednake mehanickc (vucne) karakterist!ke.. a shodno tome i njegova masa. Sve navedeno bice razmatrano na primeru horizontalnog transportera sa krajnjim i pogonima na srednjem dell! linije trase (Sl. koje mogu da se bitno povecaju na odeljenim tackama konture. Meautim. Od tacke 2 ka tacki 5 zatezanje vucnog elementa se smanjuje.13.kao na neopterecenom transportern. a pri koriscenju motora trofazne struje sa faznim rotorom. Shematski prika: ugradnje pog{ma i dijagrama zatezanjlll'u(nog ('Iementa horizontalnog i kosog transporlera sa . kod svih pogona odrzava se pribliino jcdnaka vucna sila. Opterecena grana podeljena je na cetiri deonice. a takoae i ceonog i krajnjeg pogona transportera i nastankom u proce"u rada razliCitih deonica transporter a nejednakih opterecenja. 2. a prema njoj odreauju se i dimenzije vucnog elementa. a u tacki 2 je maksimalna vrednost Smax. a Smax u tacki 7. U tacki 6 zatezanje je minimalne vrcdnosti Smin. Odredivanje broja pogona Optimalan broj pogona transportera (iIi optimalno rastojanje iznieau pogona pri odreaenoj dciini transportera) odreauje se metodom tehno .cno opferecenje transportera sa viJe pogona 2. 2. Primenom kliznih motora iIi normalnih. kada nisu potrebne velike snage za pogonjcnje. Meautim. 2. ovaj naCin usko je povezan sa neproizvodnim gubicima energije. na drugim dconicama . smanjuje se. kao po pravilu ukupn~ masa i c. 3. ugradnJom prenosmh mehanizama jednakih prenosnih odnosa. to. prigusenje karakteristika motora i ravnomerna raspodela opterecenja motora ostvaruju se ukljucivanjem u kolo rotora dopunskih elektricnih otpora. broj osoblja za opsluzivanje. nego kod potpuno opterecenog transportera. 4 i ceonog 5 delimicno je uravnotczena sHorn kretanja usled tdine donjih rasterecenih deonica suprotne grane.2 je povecana sila zatezanja vncnog elementa pod istim uglom kao i kod opterecenog transportera.13. tj. a koja se predaje na deonicama opterecenih grana predstavlja razliku maksimalne sile zatezanja vncnog clementa i uravnotezavajuce sile kretanja. U drugom slucaju Smin nalazi se u tacki 4. Kod transporter a velikih snaga.2.5. C. ostvaruje kretanje preko krajnjeg pogona 7 . deluju veca optereccnja. a Ciji je otpor jednak 1/4 otpora opterecene grane. Suprotna. . koja je po velicini veca. 4 i 5. kao sto potvrauju eksperimentalna istrazivanja na pogone "krnCih"-karakteristika.fe pogona 2. 51. neopterecena grana. c). Na SI.4.1. Prikazan je dijagram za slucaj kada je opterecena sarno prva deonica 1 2 (Sl.13. usled savlaaivanja ele ktricnih atpora. za istu ukupnu snagu. Ako su mehanicke karakteristike pogona nejednake. U prvom slucaju same na deonici 1 . Sinhronizacija rada pogona Ako se. kratko spojenih motora u kompleksu sa hidrospojnicorri (iIi c1rugim tipom klizne spojnice) raspodela opterecenja izmeau pogona pri bilo kojoj raspodeli otpora duz odvojenih deonica transportera priblizno je jednaka za sve pogone.13). kao i cena. sa pogonima u tackama 2. pogonskih urcclaja. Crtanjem dijagrama i za ostalc moguce kombinacije postavljanja transportovanog materijala duz transportera. Pri jednakoj snazi svih pogona na srednjem delu linije trase transportera. Smanjenjem broja pogona. kao sto je poznato. nalazi se najveca vrednost Smax. 2. sa povecanjem rastojanja izmeau pogonskih ureaaja. koja se prenosi sa suprotne. Sila za ostvarivanje pogona. Izjednacavanje opterecenja i u ovom slucaju ostvaruje se preko vucnog clementa.13 Dijagram si/a zatezanja rucnog eleme~lfa kada je potpuno in delfm. b) i sarno poslednja dconica 4 5 (Sl. v\lcna sila pogona na srednjem delu linije trase transportera 2. na motore prakticno deluju jednaka opterecenja. sto je uobicajeno.12.i.72 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 73 Kod transportera cija je shema graficki prikazana na Sl. 3. a prema tome. pOJednostavlJuJu se i uslovi za ostvarivanje sinhronizovanog rada motora. to.12 Sf. 2.5. a prikazan je c1ijagram sila zatezanja vucnog elementa pri jednakom opterecenju transportera duz citave c1uzine. ali kod odvojenih deonica nastaje preraspodela 1 sila zatezanja vucnog cicmenta.3.

14. u datomslucaju. Pri korisccnju prvih primenjuje se lanac kao YUcni element. odakle je I I I } I. c i d). 2. Ovirn je uslovljen. 2. prema tlpU vucnog elementa za koji su predvideni pogoni na srednjern delu trase transportera. koja se formira obavijanjem trake oko pogonskog dobosa (Sl.14. Kao po pravilu. Kao lito se moze videti sa SI. rasterecene (L'r) grane transportera sa dye paralelne grane. g). 2. navedene su njihove ka~-akteristike prema nacinu prenoscnja pogonske sHe preko vucnog elementa. koji se mogu uzeti u obzir postavljanjem opsteg izraza za osnovne rashode.5. ¥~ oj _ flj:"bJW I Sf. kod nekih konstrukcija zamenjuje se traka laneem (kod opitnih konstrukeija guscniCni magnetni pogon). I I ! j . pri tg ~ >w Vucni clementi drugog tipa. koriscenjem ovakvog tipa pogona mora da se ispuni uslov da je zavrsetak trake trakastog transportera osloboden od materijala koji se transporLuje na traci.14 Sheme pogon. Uredaji pogona na srednjem delu trase transp?rtera Tipovi pogona na sl'ednjem debt trase transportera. sto je veCi ugao nagiba transportera.f i g pogonska sila rnoze da se prenese na pravolinijsku deonicu trakastog transportcra tako !ito se postavljaju ispod trakastog transportera iii pogonske trake iii valjaka (St. 2. U primeni je i frikcioni pogon na sredini linije trase transportera sa dva para pneumatskih pogonskih tockova. a kod kosih lransportera. e. povecavaju se i gubiei energije. 2. a prema tome i sila zatezanja vucnog elementa. prikazane su sheme pogona na srednjem delu trase transporlera. a u drug om slucaju koristi se lanae ili traka. e). a i postavljen pred konstrnktora zadatak oslvarenja pogona dovoljno velike SIlage na srednjem delu trase transportera. Kod konstrukcija sa pogonskim tockovima. ~ I i ~ W't = W'r = (qt +qo) (sin ~ +W cos ~ ) L't qo (sin ~ .14. trake i lanci prema svojim svojstvima manje su prilagodeni da prenesu odgovarajucu pogonsku silu sa mesta kojc se llalazi na sredini linije trase transportera.1. Na Sl. traka koja nosi teret pritisnuta je usled dejslva sopstvene tdine. Nije retkost da su joil pre izrade idejnih projekata poznate unapred snage pogona iii karakteristike vucnog eiementa. dejstvuju i "usputni" faktori. znatno uproscava. pri uslovu da su na svim deoniearna jednake rnaksirnalne odnosno rninimalne sile zatezanja Smox. a u tablici 2.14. Za povecanje sile sprezanja izmedu trake za nosenje tereta i pogonskih traka izraduju se pogonske trake na cijirn koturovima su pricvrSceni trajni magneti. kao i rastojanja izrnedu njih. Zbog teskoca koje nastaju usled problema pricvrsCiva!1ja magnetnih koturova za pogonsku traku. svrsishodna je primena manjeg braja pogona uvccane snage.5. U zakljucku moze se razmotriti odnos raslojanja izrnedu pogona opterecene (L't) i suprolne. It). 2.w cos ~ )L'r.14. 2. I I I t I I . 2. Ova karakteristika se ispoljava kao nedostatak razmatranog pogona. koji priteZu kraj trake (Sl. a prerna tome i vucne sHe svakog pogona W': Razlikuju se pogoni na' srcdnjern delu trase transportera koji prenose pogonsku silu preko zupcastih prenosika iIi proklizavanjern.a na srednjem Jelu trase fral1!JporLera Kod horizontalnog transportera je L' ~t= L' r Kod kosog transportera. koji se moze primeniti u datorn trenutku. 2. eksploatacionc gubitke i teskoce vczanc za opsluzivanje. odnosno Sllli". Drugi pravae istrazivanja n ovoj oblasti ogled a se u koriscenju asinhronih motora linearnih karakteristika.r qo(sin~ wcos~) (ql + qo )(sin ~ + wcos~) . kao i prema njegovom obliku na mestu prenosa pogollske sile. kao i sile tezine tereta koji na njoj lezi (SI. 2. a kod kosih i vertikalnih transporter a povecava se poduzna sila otpora.14.t I.74 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 75 Povecanjem mase vucnog element a (ne previse). kada se teret krece naviSe. Pri tome se zadatak odrcdivanja optirnalnog broja pogona. koji kod pogonskih elemenata obtno kretanje pretvaraju u pravolinijsko (Sl. e i /) iii obrazovanjem petlje na radnoj grani. uporedenjcm rczultata mogu se uspostaviti odgovarajuce reladje za odredivanje potrcbnog broja pogona transport era. sila mora da bude utoliko veca. primenorn frikcionih prenosnika. dok se pri tome traka za nosenje tereta izraduje sa oblogom od mekog magneta. a i b) ili obrazuju na zvezdi ili dobosu obuhvatni Iuk (SI.14.14. Na taj nacin. pa je u tom smislu za ostvarenje dovoljene vuclle site neophodlla i znatlla duzina trake.

za pretovar transportovanog matcrijala. ZahvaljujuCi navedenim prednostima.14. 2.14. ravnomernog kretanja vucnog lanca. ostvaruju najvecu vucnu silu koja se preko dobosa prenosi na traku ali je prisutan i veliki nedostatak ovakve konstrukcije.ie zt 2% I (2. poduzna osa lanca u datom trenutku predstavlja diskretizovanu lancanicu (analogija sa zupcastom letvom kod zupcanika) i irna pravae tangente na osnovnom krugu zvezde. e) Pravolinijski Traka Pogonski valjd (kontakt po citavoj (31.2. sto poskupljuje izradu transportera. i) Pravolinijske grane Traka Pravolinijski sa elektromagncti~ Lanci sa elemcntima Pravolinijske grane Pravolinijski za zahvatanje sa elektromagnetim: Od razmatranih tipova !takastih transporter a sa pogonom na sredini linije trase transportera.14.2. sto dozvoljava da se obezbedi najoptimaInije postavljanje pogona.14.24 d) Pogonska traka (81. . Ako se usvoji da . h) ITraka (kontakt po ivici. Pravolinijski pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra primenjuju se kod lancanih transportera slozene konstrukcije trase. g) I I Dva para pritisnutih I tockova (S1.6 Pogoni na sredini Iinija trasa lancanih transportera Kod lancanih transportera pre nos pogonske sile pogonom na sredini linije trase transportera. I mcstu transmisije pogonske sile Pravolinijski oblik elementa na Vrsta pogona Sprezanjem Trenjem Gusenicni (S~~ Jedna ili dye zvezde Zvezda-lancanik: a) Savijanje preko Lanae i otklonskih dobosa I (Janci) Lucnim obuhvatom (S1..14.]i ako se zahteva povecanje snage pogona transportera. bez radikainih rekonstrukcija. a koji obrazuju petlju (S1.14.56') .2.14. 2. 2. 2. Njihova primena je efikasna kada je osnovna traka za nosenj)'! materijala ncdovoljnc poduzne cvrslocc .poluprecnik osnovnog kruga lancanika. tako i u trenutku njihovog ulaska u spregu. gde je R . z -broj zubaca lancanika (zvezde). t .korak Ianea. kako u periodu kontinualnog sprczanja zgIobova karika Ianca i zuba lancanika. a to je da transporter mora da ima ddpunski prostor na sredini staze. Pri tome su korak lanca i izmereni korak po osnovnom krugu lancanika medusobno jednaki. Osnovni zahtev koji se postavlja pred transporterom ove konstrukcije ogleda se u 0bezbedenju. Pravolinijski Dve pritisnute irubu) pravolinijske grane (S1. Kod sprezanja Ianca i lancanika . Pogonski dobosi lla sredini linije trase transportera sa trakom za nosenje tereta.2.j) sirini) I J edan ili dva !LUCnim obuhvatom pogonska dobosa ! (31. c) b) Savijanje preko koturova i lanaca za oritezanie (31. e najvise odgovaraju postavljenim eksploatacionim zahtevima. kao i ceonim postravljanjem pogona ostvaruje se samosprezanjcm.14. usled povecanja duzine transportera ili usled povccanja kapaciteta.14. ukoliko je moguce.76 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 77 Vrste pogona koji se nalaze na srcdini linije trase transportera Tablica 21 Vucni element Nacin transmisije I pogonske sHe vrsta elementa . pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra dobijaju veliku prakticnu primenu.2.56) Kao pogoni na srednjem delu linije trase transportera koriste se i pogonski eIektrovaIjci (S1. trakasti pogoni. odnosno vazi relacija 21CR o == zt (2. g).2.5.2.zvczde. Pogonski uredaji lancanika sa diskretizovanom lancanicom.f). tako 5to se izmedu pogonskih elektrovaijaka ugraduju tfi osiona valka roine. S1. a za to se koriste: lancanik i gusenicni uredaj. Pri tome se za ostvarenje dovoljne vucne sHe ugraduje veCi broj valjaka duz trase transportera.

Daljim obrtanjem lancanika. 2.. . . a kada sn dva lancanika. Ona zateZe lanac u smeru ka podnozju zupca. a) cvrsto iii pomicno (zglobno . kojom se prikazuje zub le visine.78 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 79 Kada je korak lanca jednak koraku lancanika po osnovnom krugu. (S1.16.. obilazi oko ose simetrije zuba i da je njegovo konstruisanje nemogtice.15. Kao sto je pozllato iz tcorije sprczanja.56) se dobija da je sredllJem delu liJJije frase IraIJsportera sa jall/im j sa uva /W1(. Hvataci se pricvrscuju za clanke pogollskog lallca (51. a raslojallje izmedu njih treba da iznosi . Potrebna visina zupca lancanika odreduje se preko radijusa spoljnog kruga zupea Rs (51. a). kao i sa supljim osovinicama (rolnicama) valjcic. sa Gusenicni pravolinijski pogonski uretlaji. Rs = 1. kao i broja zuba lancallika (a shodno tome i precllika zvezde). kao i zbog smanjenog haballja. n Z . za ugao 2 U opstcm slucaju pri 11 redllo postavljenih lancanika.56) i (2. 2.15 b) R/ = 12 + R}.. Dva lancanika (zvezde). tj: (2. kao kod zglobnog lanca (tako da se postize smanjeni korak sprezanja) iii se primenjuje pogon sa dva (reele tri) redno postavljena pognoska lallcanika. sto pri oslobadanjll zgloba iz spregt. tj. zit.45 Ro). pa do tcmena. potrebno je koristiti lanae unutar koga su pricvrscene dopunske larnele . odllosno roillica se kotrlja po zubu lancanika. 900 mm.15). sa zupcem moze da prouzrokuje iznenadno ispravljanje lanca kao i uspostavljanje oseilacija lanea. prctpostavljaju se vrednosti gubitaka usled trenja u lezajima vratila lancanika.45 Ro.2. korak je u granicama 800 . kako se zglob koji nailazi u spregu. Rastojanje 1 izmedu osa lancanika mora biti jednako u tom slucaju celom broju koraka k u zbiru sa polovinom koraka.57) 1 = 1 (k +0. sprezanje svakog zupca lancanika sa zglobom lanca zapocinje u tacki dodira ose lanca sa osnovnim krugom lancanika (SI. koriscenjem jednacina (2. zglob lanca krece se po profilu zupca i to od njegove osnove.\lJIika korakom lanca jednog lancanika u granieama 300 .15. a odrcduje se iz trougla AOB: Shemt: pogol/u 11(/ a) SI. zahva[jujuCi smalljenju gubitaka usled trenja u zupcima. zadrzavanjem jedllakog koraka lanca. b). kod koga sila zatezanja nije velika u OdllOSU na silu zatezanja [anea sa i bez supljih osovinica. krece po zupcu lancanika navise. Kod lanaca bez supljih osovinica. U trenutku kada zglob lanca prilazi vrhu zupca. kao i usled povecallja odgovarajuceg stepena korisnog dejstva pogona. visina zuba za obezbedenje kontinualnog sprezanja mora da bude jednaka 0. veliCina Rs znatno vCGa (tako je za z = 6. b). ima u odnosu na njih prednosti. tj. 2. koji ulaze u sprcgu sa zglobovirna iIi drugim elementima vucnog lanca. Valjkasti lanac pri ovakvom ponasanju. da bi se ostvarila konstalltlla brzina lanca. postavljaju se fazno pomereni za POIOVlllU centralnog ugla zuba.upravljacki hvataci.valjkaste osoviniee istog precnika. Kao rezultat postoje konstrukcije kod kojih je Ro do 1200 mm. 2.. 51. 400 mm. radijus spoljnog kruga R s. profil zuba prikazujc se evolvcnlom. susedni lancanici 1110raju da budu postavljeni pod centralnirn uglom 21t/zn..16. Nije Lesko uoCiti da je u odnosu na Ro. 2. Pri tome je 2 2 Rs Odakleje t ="2 ) ( +Ro· (2. kao i u zupeirna i zglobovima lanca. za iste vrednosti: Ro. a znaci i visina zuba kada su dva pogonska lancanika dobijaju se manje veliCine. Kod gusenicnog pogonskog uredaja kretanje vucnog lanca transporter a ostvaruje se pogonskim gusenicnim laneem koji se povezuje sa vucnim lanaeem preko hvataca.5) . Prj tome zub postaje lanji ka vrhu. suprotna strana lanca prellosi silu jednakll otporu kretanja lanca. tj.. llego kada je jedan pogonski lancanik. Pri odredivanju ukupnog slepena korisnog dejstva pogona. u sprcgu sa sledeCim zglobom nastupa naredni zubac zvezde (lancanika) i na laj naCin ostvaruje se kontinualno sprezanje.58) 5 tim u vezi. a na koji deluje ukupna sila zalezanja lanca. Odakle. Da bi se ovo izbeglo. moze se pokazati da evolventa.

vazi proporcionalni odnos: ~ 0) cy mv A . duzina navedene deonice lanca zayisi od toga da Ii pogonski i zatezni lancanik sadrze paran il! ne17aran broj zub~ i kako su rasporeaeni sinfazno iii antifazno.. Kako pokazuju istrazivanja.2. <BAC=900-{a + ~l) Na taj naCin. a 17rema njemli . ) • \\ 0) ""11 .korak pogonskog lanca . /" f • P vcos(a + ~l) casa .-_. -. Prema tome. to je: th = t I cas( a + ~1) (2. vee se menja po odreaenom periodicnom zakonu. U dlju smanjenja neravnomernog obrtanja. (2. to se karak hvataca til nalazi iz sledcccg uslova: u periodu kada se vucni lanac brzinom v premesta sa korakom tl.17). 2. . mora se obezbediti kontinualno sprezanje. . SI. 51.. I (2. na primer.18 duzina deonice lanca izmeau zubaea pogonShenw gusenh'!nog pogonskog urectaja skog i zateznog lancanika ne ostaje konstantna.~?=P. Radne povrsine hvataca mogu biti pravolinijskog iIi krivolinijskog profila. U tom slueaju brzina vucnog lanca v jednaka je geometrijskom zbiru brzina pogonskog lanca vI' i zgloba vucnog lanca vI. / ! . pogonski lancanik transmisionog pogonskog lanca treba da ima sto je moguce veCi broj zubaca.61) =-"""':--'-':':" .2. 170gonski lanac brzinom vI' 17remesta se sa korakom tho Prema tome. brzina pogonskog lanca vI' odreduje se prema jednaCini (2.2.h.59) ~. sto pIOuzIOkuje stvaranje u lancu dopunske impulsne sile.cvrsto. Pravolinijski usmerena sina postavlja se paralelno poduznoj osi vucnog lanea iIi pod odredenim uglom prema vucnom laneu.16. Pri uglu nagiba ~1 izmeau ose pogonskog lanca i ose vucnog lanca (S1. gde je i-ceo broj Na taj nacin. radne grane hvataca koja se nalazi pod uglom a izmeau komponente v1 i upravnog pravca na osu pogonskog lanca. Razmotrice se jedan od cesto primenjivanih tipova gusenicnog pogonskog ureaaja: pravolinijski lanac sa cvrsto pricvrscenim hvatacima pravolinijskog profila kreee se duz pravolinijske yodice. . b) ./' : . -. postavljene pod uglom prema poduznoj osi vucnog lanca (S1.17 Shenw guseni(nog pogOl1a sa hl'a!a(ima koji su (Yrrsro priCI'r.r.+.. odgovarajuce konstrukcije. Meautim. Ako je zadat korak vncnog lanca tl.59). a ponekad im se daje i oblik kukica kopCi.17. V1 "PC IJ ~ 51. sto se ostvaruje.60) v vp sin(90o+a) odakle je v sin[900-(a+~d]' tp =!. primenom zglobnih hvataca i profilisane sine (S1.(c:eni Tako se koriseenjem (2. . pri zadatoj brzini vucnog lanca v. kao i ravnomeran izlazak hvataca iz sprege. prema zadatom koraku vucnog lanca odreauje se potreban karak hvataca. b).80 Transportni uredaji Opilta teorijska razmatranja transport nih uredaja 81 Na radnoj grani pogonski lanae se usmerava duz pravolinijske iIi profilisane (jednostrano iii dvostrano) sine. . 2. za vreme dok se lancanik okrene za jedan zub.zglobno Pogonski lanac zbog male duzine u odnosu na vucni lanae transpartera odlikuje se cinjenicom da su njegove odgovarajuce tacke cesce u obrtnom kretanju i vise su sklone frikeionom i zamornom habanju.t--+. 2. b) <ACB=90o+a.16 Sheme gusenicnih pogona so hvataCima koji su pricl>r§ceni a) . .59) nalazi da je jednacine Primenom sinusne teoreme dobija se da je casa Posto korak hvataca mora da bude deljiv sa korakom pogonskog lanca. -.

promenljivi ugao. 2. da sila zatezanja lanca pri silasku sa zuba bude po 1110gucnosli l11inimalna.82 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 83 . (2..17. konstalltna je i obimna brzina zuba Va = Rw (ovde je R . Rastojanje izmedu osa pogonskog i zaleznog lancanika. a takode i da ostvare poprecne oscilacije l~nc~: M~dutm~. at =-=-Rro sm<p. na kraju perioda sprczanja. Takvi prolzvodl1110gU bItl.. Trajanje perioda neravnomernog kre:anjil l~ll(~a Jedllako je vremcnu za koje se pogonski lancanik zaokrene za centrall1l (sredlsnI) ugao.~era~nomernost kretanja VUCllOg elementa uslovljava nastanak u njemu dinar~Ick1h sIla. ona se periodicno men]a (pulma) po odredenom kinemalskom zakonu. 2. odreduje se iz izraza VJ = Vo cos <p = R ro cos <p . DinamiCke siIe ne same da. na primer: 15. jer kod ovih 05e~laClj~ u~eSl~U]e n. Pri konstanlnoj ugaonoj brzini pogonskog Iancanika (iIi kotma sa pravolinijSklI~ grana. al = 0.:uba lancanika sa zglobom lanca. iz uslova obezbedenja neprekidnog sprezanja I s. a).19.19. oscllacije se ne prenose na dugacku deonicu lanea. Ukohko je rastojanje izmedu hvataca jednako celom broju karika. DaIjim okrelanjem lancanika zub 2 ulazi u spregu sa zglobom 2~.27.18. Utvrdeno je da je najmanja tj. ugao nagiba pogonskog ~anca prema osi vucnog lauca rh. mellja se po zakOllU sinuslle teoreme: dv 2 . u tacki nailaska lanca na lancanik deJuje dinamicka sila koja je nsmerena pod uglom ka osi transportera i prouzrokuje udar prilikom sprezanja svakog narednog . razmatranJe (zanemaruJu se) . visina hvataca. Na taj nacin. povezam ~~ odgovarajueim geomctrijskim odnosima..:znatna masa transportera i lereta. sto su veca ubrzanja pri periodicllom kretanJu. najpovoljnija za lancanik promena duiine lanea lzmedu zubaca lancanika i to.25. Oni se mogu posta viti :acunskllll p~tem III graficki iz crteza. dode u kontakt sa zubom lancanika (pogledati S1. 39 ltd.33. Brzina i ubrzanje lanca za navedene polozaje lancanika imaju sledeee vrednosti: Polozaj 1: V = RWCOS(!!:)'' 1 2 Polozaj 2: Vj :::: R = Vmax. 2.ma). iii pri parnom braju zubaca lancanika i njihovim antifaznom rasporedu (S1. srediSni ugao ex. koji se ostvaruje metodom "obilaska po konturi"). pre nego sto karika lanca. pove. Vucna sila predaje se preko zuba 1. vec i usled uzastopl1lh. dva nep~rna broja: broja hvataca i broja clanaka lanca iZl11edu njih. Odredivanjem dinal1llC!e slle mogu se tacnije proracunali dimenzije vucnog lanca (u odnosu na proracun pl:ko ~tatIckih sila.1ilkon sprezanja) po zakollu kosinusoide (S1.18. pokazana je' shema naiIaska lanca na lan~anik iIi kotur sa granama (laka i teska strana). Kada je veca brzina lanca ovi udan mogu ~a pncl:le razaranje zglobova. ne same duz radnih dconica. ukupan broj karika pogouskog lanca odreduje se kao pro~zvod. dt (2. Izuzev uzd~zlle dmal11icke sile koja dcluje na Janac.62) gde je <p . b. ako se zane mare elasticna svojstva lanca. Ubrzallje lanca af za isti period. zub 3 sa zglobom 3~ itd. a na pocetku sledeceg perioda (3). Pri kO. a koja je posledica lleravnomernog kretanJa lanca. Brzina lanca. 35. U oba slucaja braj brika pogonskog lanca dobija se kao neparan.21. ako se sma Ira da se lanac krece priblizno translalomo. vee i na mestima nailaska na lancanik. pri prameniugla <p u grallicama od -~ do ~.6. 2. 2.63) Tri polozaja lallcanika ito: u pocetnom trcnutku sprezanja (1). a) iii pd nepamol11 broju zubaca i njihovom sinfaznom rasporedu (S1. Zbog toga se pri odredivanju dll1anlJckl~ siia kOJe ~eluju na vucni element poprecne oseilacije ne uzimaju u . b). nakon zaokretanja za polovinu centralnog (sredisnog) ugla ex (2) i konacno. Na S1.. a tak~de 1 bro] hvataca ceo broj.l~b~~nog IZlasb hvalaca iz sprege. vee' se samo u proracun uZlmaJU uz d uzne oseIlacIJe. utohko veCih po velicini. Ugao nagiba radne grane hvalaca usvaja se tako. .19.cavaju ukupno dejstvo poduine sile na vucni element. pokazani su na Sf. kao 1 usl~ed ~remestanja mase tereta i samog transportera. koji odgovara jednom koraku lanea tl (J. a takode i rastojanje izmedu hV~laca.lslantnoj ugaonoj brzini lancanika ro.. brzina lanea VI menja se tokom perioda zaokreta lancanika za ccntralni. v •• v . Dinamicke sHe koje deluju na vucni element transportera sa lancem . . brzina kretanja lanca ne oslaje konslantna. 2.radijus pocelnog obimnog kruga temena lancanika). a koji odgovara jednoj karici (clanku) Ianca . 2. deJslava izazivaju u vucnol11 lancn pojavn zamora. koji obrazuje radijus 01 i osa Oy. . a). koji ulazi u spregu sa zglobom Ianca 1~. Poloiaj 3: . za koju je hvatac pnevrscen.

maksimalno ubrzanje lanca transportera. 2. C] i C2 . mogu posluziti kao uzrocnik njihovih deformacija. Ako se u cilju poveeanja kapaciteta transportera zahteva poveeanje njegove brzine. a kod drugih (na primer kod grabuljastih transportera). . nalazi se da je z Usled velike ucestalosti obrtanja.srednja (radna) brzina lanca. Energija sudara proporeionalna je kvadratu brzine zuba (v/) .mase del ova transp'Ortera i tereta koje se nalaze na transporteru i koje se kreeu ubrzanjem almox. 2. 60v ztl Dinamii'ke sile kaje defuju na vucni lanae. 2. pri konstantnom precniku lancanika. ukljucujuCi i silu zatezanja lanea na me stu nailaska na lancanik. njegovim ugihom izmedu tacaka oslonaea (obrtnih mesta na konturi transportera). ohrnuto je proporcionalno broju zuba lancanika. u trenutku kada zub lancanika ulazi u spregu sa zglobnim lancem. na kretanje ceonog (. m.20 Dijagram hrzine i ubrzanja vuc"Ynog [anca (J)=-' nrc 30 ' n=--. koje ucestvuju u kretanju. Masa lanea zavisi od niza faktora. Teret kod nekih transportera (na primer kod koficastih elevatora) transportlJje se zajedno sa lanecm. gde su n v . f! korak lanca pri sprezanju. (2.r + C2mr) almox.65) Pmax = C1 (m. Maksimalna poduzna dinamicka sila odreduje se iz izraza (2.64) koeficijentom Cl 1. ako se uzme u obzir da je Sf.koeficijenti masa pokretnih delova tTansportera i tereta. sa malim brojem". Ovo predstavlja uzrok nastanka u laneu uzduznih dinamickih optereeenja. Prema tome sledi da je kod transportera sa dugackim clancima lanea (koji se primenjuju u cilju smanjenja rnase.64) uzima U obzir preko kocficijenta C2 ~ 1. u zglobu lanca nastaje poprecno dinamicko optereeenje usled sudara zuba lancanika sa zglobom lanea pod uglom a/2. min-\ . 1 Sf. pri konstantnoj brzini i precniku lancanika. a sto se u jednaCini (2. U ciiju obezbedenja dovoljnog veka Tada transportera nije potrebno poveeavati silu koja deluje na lanae za neku propisanu vrednost.broj zuba lancanika. . tj. mtr i mt . koji se ohuhvata u jednaCini (2. a direktno je proporcionalno koraku lanca.20.<:uba na lancaniku (fadi ogranicenja njegovog precnika). masi lanea i masi tereta koja je usmerena nanize. Prema tome.84 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih ureilaja 85 almax .:lanka lane a ne utice ukupna masa pokretnih del ova transportera. vee sarno neki njen deo. a i b). kao i cene lanea). neophodno smanjiti odgovarajueu radnu brzinu. ubrzanje lanca u uzduznom smeru trenutno se poveeava do vcliCine 2almox . proporcionalno sa drugim stepenom brzine. visestruka poduzna i poprecna dinamicka optereeenja izazvana dinamickim naprezanjima clanaka limea i zuba lancanika. ako je to moguee (odnosno veeeg precnika). Odavde sledi da je najveee ubrzanje lanea (a shodno tome i najveea poduzna dinamicka sila) pri nepromenjenom hroju zuha lancanika i jednakom koraku lanca. Kao sto se moze videti sa dijagrama brzine i ubrzanja vucnog lanea (Sl.19 Shema kretanja tonea po {anconiku 2 3i1 2 3 Maksimalno poduzno uhrzanje lanea jednako je Rei sin (a/2). m/s. relativno U odnosu na premestanje transportera. istovremeno sa ulaskom u spregu zuba lancanika sa zglobom lanca..ucestanost obrtanja lancanika. U vezi sa elasticnim osobinama lanea. tad a treba primeniti lanae sa kratkim clancima (karikama) i lancanike sa veCim hrojem zuba.64) gde su.

a takode i mase pOkretnih i nepokrelnih valjaka . U periodu pustanja motora u pogon saopstava se dopunski rad posto se masama saopstava kineticka energija.. kao i druge delove na vratilu motora vclike ucestanosti obrtanja (spojnica. U tom slucaju.. kao elementi za kretanje. i .22.moment inercije svih masa transportera koie se krecu translatorno i obrtno.. u preJaznim rdimima rada. V al at 2. a drugi deo .ugaona brzina rnotora u periodu pustanja u pogon. '"" M. b. pri pustanju transportera u pogon. zupcanik.. a prema tome i vreme perioda pustanja u pogon.prenosni odnos mehanizma pogona. """ 6IJ . a.68) EDd Mm '= iV/sf + JVIdin '= const. mm M . .'t.inD. koji se pustaju u pogon preko reostala. Ugaono ubrzanje. u periodu zaustavljanja. sveden na vratilo motora. p- IX k ~k V. uhr/nog momenta i sl/age mororo u periodu pUSlunja u pOgOll karakleristi/. pJatno transportera. Moment molora u periodu pustanja u pogon jednak je zbiru njegovog slatickog i dinamickog momenta: Mm'= MSf + Mdin.- ). zupcastih sklopova kao i delova prenosnog mehanizma.lancanika).. jc konstantan: (j)=- nn 30' gde je CO . kod kojih se traka krece vecom brzinom. n . tako da je moguce da se smatra da.~ ~ l I\. a reele kod plocastih iii viseCih transportera Ciji su vucni elementi znatno manjih brzina. tako i od dopunskog (dinal1lickog) momenta motora u tom periodu. koje zavise od vclicina mas a koje se krecu. fl. = iTCn Tada je dm 30tp . Ubrzanje pri pustanju u pogon v (2.. odnosno naknadno ukljucenog otpara u kolo rolora. a obrtnog momenta i snage motor a P na SL 2. b) . 2. kocione delove).21).. kincticka energija pokrelnih masa se apsorbuje. -::. vucni clementi... -1 tanJa motora. Za tacnije proracune moraju se uzeti n obzir takode i mase: dobosa.22 Dijagram ubrzanja. kao i ubrzanje pri pravoliniskom kretanju./ t SI. Translatorno se krece citava traka. Kod trakastih transportera velikih snaga ugraduju se. - . JE const. ti.obrtno. kao po pravilu.66) at = 2i ' Mdin '= '= (2.rolni. Od obrtnih masa prakticno treba uzeti u obzir rotor elektromotora./ r--. 2. ti. kao i ubrzanja (pozitivne iIi tlegativne vrednosti). naprotiv. • IS(} 1/ 100 rJ/ ~ II I J 40 r--li tiT & [7 .? ~ -. asinhroni elektromotori sa faznim rotorom.86 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 87 Dijagrami ubrzanja i brzina u tom pcriodu prikazani su na SL 2... odnosno niegovog kretania.22. br:. ".2.67) gde su: Dd .'" "..ucestanost obr. Kod transportera sa vucnim elementom.7.21 Meh(fnh~ke Sf. zavise kako od veliCine pokretnih masa. oV IOO .:. E ugaollo ubrzanie vratila molora u periodu pustanja motora u pogon)./ . Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera Prilikom pustanja u pogon i zaustavljanja transportera.e asinhrDl10g %/oJ'u sa j'a:nim roforoJn Pri jednako ubrzanom hetanju je Pustanje u pagan trallsportera.. Ispitivanja dinamickih procesa izvode se obicllO kod trakastih transportera veCih snaga.P """ M V. Dinamicki moment motora je Mdin '= JO £ (gde je J . (2. a trajanje period a pustanja u pogon nn t =-=-""'-p at 30£' gde je v . moment puslanja u pogon varira u neznatnim granicarna (SI. deo ovih mas a ima translatorno kretanje.precnik pogonskog dobosa (zvezde .brzina vucnog elementa pri ustaljenom i translatornom kretanju. na vucni clement osim statickih deluiu takode i dinamicke sile.'" '"'" aJ --------- t P / t 'II.

Ako se na vratilo motora ugradi klizna spojniea kojom se obezbeduje da prenosnik na pogonskom vratilu transportcra ostvari obrtni moment koji ne prelazi zadate granice.71) Ako je J moment inercije drugih elemenata koji se nalaze na vratilu motora." i jacine struje 1.2) I. Kod horizontalnog transportera kocniea se ponekad ugraduje radi smal1jenja perioda "zaleta" (kada su male sile otpora koje deluju na transporter). tada u izrazu (2. tada se.74) Sila koja deluje na vllcni element transportera u periodu pustanja u pogon: Snaga motora u periodu pustanja u pogon odrcctuje se iz izraza (2. automatski kocioni iii zaustavni uredaji. dobos): (2. N/m. Ovi izrazi daju mogucnost da se odrcdi sila najvcceg zalezanja u traei i vreme trajanja perioda pustanja u pogon t r . na poluprecniku radnog pogonskog elementa (kotur.69) u zagradi treba da bude (qf + 2qo + qv). jaCinu s1Iuje I i trajanje perioda pustanja u pogon tp. tada je ukupni moment na vratilu motora u periodu pustanja u pogon m J GD 2 =-- (2..72) '1' 11. kocnica sluzi za-"precavanje nekontrolisanog kretanja transportera.70) gde je T1 . Zamajni moment rotora elektromotora GD Moment inercjje motora je g 4g (2. 2 navodi se u katalogu motonl.stepen korisnog dejstva prenosnog mehanizma od pogonskog vratila transportera do vratila motora.' moment pustanja motora u pogon M. jednak je proizvodu razlike poduzne komponente sile tezine tereta i sHe otpora koja deluje na vucni element.. kao po pravilu.75) gde je OJ . at = 2i nostl ' nalazi se da je (2. 2. svedenih na vratilo motora... Kod transportera kojim se materijal premesta nanize. Kod transporter a sa premestanjem tereta navise.r Prj tome se vrcdnost strujc Jusvaja prema ukupnom otporu reostata.ugaona brzina motora u periodu pustanja u pogon.. Kod transportera kod kojih se teret transportuje navise. kao sto se moze i uociti. g gde je L duzina transportera. Na pogone kosih transportera sa vucnim elementom postavljaju se. zvezda .lancanik. tp: (2. Promenom po zakonu prave. Ako se ta vrednost srednje zagrade oznaci sa Jsv.-+J £.76) Kod asinhronog motora sa faznim rotoTom struja pri pustanju motora u pogon iznosi J = (1.. a koja se menja po pravolinijskom zakonu. Ako se vucni element premesta preko stacionamih valjaka i ako se priblizno celokupna masa obrtnih delova stacionarnih valjaka moZe smatrati da je rasporedena po obimu valjaka..M st + [(qt +2Qo) t d +--.8 . pa masu obrtnih del ova valjaka treba smatrati kao masu pokretno .. .69) Smax = Sst + Sdin = Sst + .. osim obrtanja i premestaju translatomom brzinom transportera..73) La D GD M . Navedeni izrazi povezuju maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa Sma. ITJ (2. moment sila koje deluju na pogonsko vratilo u smeru suprotnom od radnog uredaja. u periodu pustanja transportera u pogon.J:.translatomih i obrtnih masa transportera. velicina P dostize maksimalnu vrednost na kraju perioda pustanja u pogon. ovde je qv sila tezine obrtnih delova valjaka po jedinici duzine transportera. proracun se obavlja prema maksimalnom momentu koji se prenosi spojnicom. Na vratilu motora sila Sdin stvara moment M'din = Sdin D2d (qt +2qo) La l (2. U tom slucaju. dobija se da je . korniea iii ustavljac sluze za sprecavanje proizvoljnog kretanja transportera u suprotnom smeru pod dejstvom poduzne komponente sUe tezine tereta opterecene grane.68). ukljucivanjem u proracun vrednosti maksimalnog momenta pustanja motora u pogon Mm.77) Velicina u srednjoj zagradi predstavlja moment inereije pokretno .88 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 89 (2. valjci krecu brzinom koja je jednaka translatornoj brzini transportera. tada se pri vecem obrtnom momentu motora narusava odredcna kinematska veza izmcdu ovih vratila. 2 4gi TJ 4g 2 J Zallstavljanje tmnsportera. fDd zamenom vre d ' za al na osnovu izraza (2.translatornih delova. Ako se kretanje ostvaruje peko pokretnih valjaka koji se.

Pri tome ostaju konstantnc i negativnc vrednosli ugaonih ubrzanja vratda i linijska pokretno . pri istoj radnoj brzini I'. nakon iskljucenja motora . 2gsK (2.1 ".83).78) gde je 11m . vee kao sto je uobicajeno. 2 . vee i prcoptereeenje vucnog ele1l1Cnl~. moguee je eksperi:nentaino odrcclili ukupni kocficijent delovanja olpora w'. nn vralilu motora (iJi na vratilu na sredujem delu linije trase transportera). odnos koeflcljenla otpora proporcionalan je sa kvadratom oclnosa brzina.s!la tezme tereta zateznog urcdaja.translalorna ubrzanja [creta i delova transportera. a takoae i masu stacionarnih iIi pokrelnih valjaka transporlera.84) moze se zakljuciti da je kocficijcnt otpora WI'. koe[lciJcnt K UZima u obzir povecanjc ukupnog olpora transportcra uslcd otpora na krajnjim tacka~na (K ~ 1. LITERATURA: [45] .83) je prvi clan 1evog del a jedllaCine . pogonskog elementa. uyodi se na dcsnom delu jcclnnCine (2.15). Ako se uz iZVeSI1U ap1'OkslmaCijll z<1nemari dclovanjc obrtnih masa[:L( E= w vw (2. Ako se kocnica. tc se si1odno tome njihove brzine smanjuju po pravolinijskom zakonu promcnc. Kod pojednostavljenih proracuna ovo je moguee uzeti u obzir tako Slo sc unekoliko povceava kocioni moment. tokom odredenog vrClllcna (na pUlu oclre(lcne duzine). koji je postavljen u donjoj tacb lransportcra) za transportere sa uepokretaim valjcima iznosi Smax == Sst +Sdill == i (2. m.73) u kojoj umesto M st treba zameniti njegovu vrednost iz jednacina (2.84) Od obrtnih masa treba uzeti u obzir masu (moment illcrcijc) 1'Otora motora. ~ 0 J. 1. kao i pokrctnih dclova transporlera. Ako se kocnica nalazi na vratilu lllotora. Obicno se unapred zadaje duzina puta s na kojoj mora da se ostvari prikocivanje transportera.83) U izrazu (2.. .90 Transportni ureaaji OpStu teorijska razmatranja transportllih ureaaja 91 gde je Dd . od llormalnih radnih vrednosti v do nule.slcpcn korisllosti prellosllog mchanizma izmcdu vratila. a kada su dva transporter a jcdnakih duzina "zaleta". obrnuto proporcionalan duzini hoda transportera.prccnik radnog. U prakticnim proracunima mogu se uzeti u obzir samo momentl mercije 1'Otora motora i elemenata koji su postavljeni na vratilu motora.74) mnozilelj C (orijentaciono je c = 1.. kocioni moment moze se smatrati. pri pustanju transportera u pogon da je konstantan. put kocenja u periodu zauslavljanja s (m). tj. 8 prenosni oclnos izmedu toga vratila i eeonog pogonskog vratila transportera iznosi "i". uz odrcdenu aproksimaciju mozc se srnatrati da je 11m 1. vee 5e zaddava i cla radi u oclredenom rezimu. a urnes to E . a prenosni odnos izmedu vratila motora i pogonskog vratila transpOrlera iZllosi "i".80) . Kod transporlera kod kojih se tcrct tratlsportuje nanize. n kod lrausportera vclikih kapacitcla i velike brzine preporucujc se poseban nai'ill izvooellja proracunu.hoda "zaleta". Pri tome sc za odreaivanje potrebnog momenta kocenja Mk na vratilu motora moze primeniti jednacina (2. drugi . (2.njegovu vrednost iz jednacine (2.80): 1z izraza (2.kineticka energija obrtnih masa.kincticka enc.82) Kod horizontalnog transportera duzina slobodnog hoda nakon iskljucenja motora odreouje se lako slo se izjednacava izraz za kineticku energiju pokretnih masa transportera sa radom sila otpora na duzini slobodnog hoda lransporlera: (c + 2c )Lv 2 It 10 2g +" ~ == W s = K(q/ +2qo)Lw s.78). li.77) i (2. kao i duzina hod a nakon iskljucenja motora. lj.25). kao i eltiomellata koji su postavljeni na vratilu lllotora. s-1 W=--.' Cije maksi.l:gUa mas~ koje se krcell translatorno.tada je gde je CD - ugaona brzina obrtanja vratila motora. ako su poznate mase i momenti inercijc pokretnih delova lransportera. tada je staticki moment na kocnici iii ustavljacu (281) Prilikom izbora duzine puta kocenja treba uzeti u obzir ne same cksploatacioni zahlev. Ako je period zaustavljanja transportera jcdnak la (s). 2s (2. to su llbrzanja na pravolinijskom putu "a" i ugaono ubrzanje E po svojim apsolutnim veliCinama (qt + qo)LCin0 -wcos0 (2. kocnicom se ne zaustavlja same transportcr zbog nekontrolisanog kretanja.malno zatezanje u gornjoj tacki optereecne grane (ako je G z .i ) v2 = 0] . kao i u razmalranom slucaju. apsorbuje se kineticka energija lereta. odnosno ustavljac nc nalazc na pogonskom vratilu transportera.79) 1z izraza (2.

vee se II tom cilju moraju primeniti dodatni transportni uredaji. koji su madusobno razmaknuti na I = 0.3 m.dodavac moze biti horizontalan iii kos. Trakasti transporter . 0. a kod dnevnih kopova i do vise kilometara. dok ispod neoptereeene. do nekoliko stotina metara. relativno mirnom i besumnon radu. za nasipanje. Razlog siroke primene trakastih transportera lezi u cinjeniei da je ovaj oblik neprekidnog transport a praeen citavim nizom prednosti. povratne grane nema nikakvih oslonaea. a razlikuje se od pretovarnog transporter a po tome. horizontalnom iii kosom transportnom trasom. TRAKASTI TRANSPORTERI 3. sto je optereeena grana oslonjena na kliznu sinu iIi veCi broj oslonih valjaka. jednostavnom odrzavanju itd. Matedjal se nasipa utovarnim oln. odnosno nabaeiv~nje materijala na transportnu traku transport era. a koje se kreeu u sirokom dijapazonu. od 5 m. 0.1 . Dodavac ima bocne straniee te deluje kao transporter u oklopu. a veei kapaeitet ostvaruje se nanosenjem debljeg sloja materijala.dodavai'a. Prosipanje materijala je malo jer se sprecava oklopom transportera . Osnovne napomene trakastim transporterima 0 Trakasti transporteri se najcesce primenjuju od svih transportnih uredaja neprekidnog dejstva. dodavaCi (pomoeni transportni uredaji)..Trakasti transporteri 93 3.dodavacem).3 mis.. a moze da se nabaeuje "hrani" bunkers kim samoutovarivacem (trakastim transporterom . sa manjim uglom nagiba (10° '" 28°). koje se ogladaju u: jednostavnosti konstrukeija. DodavaCi se primenjuju za trans- . velikom kapacitetu. v = 0. Nalaze primenu za prenosenje rasutih materijala.kom iz bunkera. a ponekad i komadnih tereta. odnosno ugradnjom bocnih straniea. Ipak ne moze se prenebreCi cinjenica da se trakastim transporterom ne zatvara u potpunosti mehanizovanost tehnoloskog procesa pretovara.1. ostvarenju velikih duzina transporta materijala. Brzine kretanja su male.25 ".

3. b) SI. RcguIacija dovodenja materijala na traku transportcra .porfera Pogonski dobos ostvaruje obrlno kretanje preko elektrol11ora 7 i reduktora 8. 3. primenom vage i s1.noseca i donja .~ S~ 5 - ~.l:.:o.element masine..1) preko kojih je prebacena beskrajna. fabrikam3 cementa. PoveCilUje obLlhvatnog ugla trake oko pogonskog dobosa ostvaruje se preko valjka za upravljanje trake 6 (otklonski dobos).2 a. Traka kod ovakvih lransporlnih uredaja jc ncprekidnog dejstva i istovremeno je vucni i noseCi uredaj . Rasuti materijaln3sipa se na traku kroz Ieyak 9. -+- ~" J S1. 2 .dodavaca oslvaruje se kliznim zatvaracem iIi promenom brzine trake. moze se oslvarili potpuna mehanizovanost tehnoloskog procesa lrakastim transporterom. prel11a razliCilim kriterijumima ito: prema obliku transportnc trake.. obicno na kraju..:aslili Iransportera . elektroprivredi. 3.! . prema nacinu osl varivanja pogona transportcra. prehrambenoj industriji itd. Trakasti transporter sastoji se iz dva krajnja dobosa 1 i 2 (St.\Ki prikaz trakas/oR Irall.---+- . a eventualno i sitnokomadnih tereta. rudarstvu. Moze se sprovesti vise klasifikacija lrakastih transporlcra. metalurgiji. koji sprecavaju stvaranje velikih ugiba transportne trake. na primer: u gradevinarstvu. prema tipu i vrsti trake. a drugi je zalezni. dok strugac (cislac) 11 skida sa trake evcntualno nalepljeni materijal. Kombinacijom mehanickih urcdaja za hranjenje transportcra sa aUlomalskim uredajima. C Ob/lei Iruku tra/. gde noseCi (gomji) deo trake nailazi na dobos.1 Shcmot. Trakasti transportcri primenjuju se i u unutrasnjem transportu iii za pretovar u mnogim privrednim granama.povratna) krecu preko valjaka (rolni) 4 i 5.94 Transportni uredaji Trakasti transporteri 95 port zrnaslih materijala. dok se obe grane transporlne trake (gomja . poljoprivredi. elasticn3 traka 3. b. livnicama. prema nacinu istovara l11aterijala sa trake itd. Jedan od dobosa je pogonski.

3.3 a. a time i mogucnost primene motora vece snage.prikazana su razliCita konstruktivna resenja sistema pogona i ostvarivanja potrebne sile trenja izmedu pogonskog dobosa i trake. kao i transporlnih duzina.reduktor. c. c .4. 3.2.2. pomocu specijalnih kolica za skidanje mat~rijala sa trake i c) sa pluznim skidaCima materijala sa trake. 3.. olucastc i spccijalnog oblika. oj d} b) c) Na S1. dul. kao i velikih transportnih duzina transportovanja materijala.96 Transportni uredaji Trakasti transporteri 97 1. i duZ linije trase transportera pune se odgovarajuCi bunkeri. b) sa metalnom trakom.3.3. c) 3. b. ocigledno obezbeduje veCi kapacitet transportne jcdinice. a. a na SL3. 3. 3. Kod ureaaja sa dva pogonska dobosa (AI. obezbeauje vee a sUa trenja. Povecanje ugla obuhvata ostvaruje se tako sto se OSilll pogonskih dobosa (A) ugraauje i otklonski dobos (C) (skrctni dobos) Sl. A2) ugao obuhvata se povecava. d.3. izmeau dva dobosa. e Vrsre pagana trakastih tronsportera . cije linije se moze prelllestati ureaaj za istovar materij ala sa trake. 3. 3 .ravoa traka. Prema vrsti pogona (SL 3. Na S1. d . Na S1. 4 . zahtcvaju ugradnju motora velikih snaga. Olucasti profil trnke. Na SL 3. Prema obliku. Transporteri veCih kapacitela. b .2.4. kao i sa veCim uglom nagiba. tako sto se povecanjem ugla obuhvata povecava i sila trenja izmcau dobosa i trake. b. Izbor profila trake trakastog transportera u prvom redu zavisi od konstrukcije noseCih valjaka. ~) pogon sa jednim pogonskim i jednim otklonskim dobosem (skretni dobos). a. c. sa metalnom . Urectaj se sastoji iz dva dobosa koje obuhvata traka i pri prelazu trake preko gornjeg dobosa istresa se materijal sa trake u bunker. 3. a to je istovremeno i najjednostavniji pogonski ureaaj trakastih transportera za ostvarenje manjih kapaciteta transporta i manje snage pogona. a. na taj nacin ostvaruje se i veCi kapacitet. Prema tipu i vrsti trake: a) sa gumiranom trakom. pri njenoj jednakoj sirini sa ravnom trakom. d. e): a) pogon sa jednim pogonskim dobosem. tako da iznosi U =350° . gde posebna zatezna traka (TI) pritiska radnu traku transportera (T) na pognoski dobos (A). je sistem pogona sa jednim pogonskilll dobosem (A).pogonski dobos. a . kod kosih transportera gde su potrebne izuzetno velike snage za ostvarivanje pogona.elektromotor. 2. te stoga je mnogo ceSca primena trakastih transportera sa olucastim profilom trake u odnosu na rayne trake. e.prikazan je shematski horizontalni transporter. b . b i c) razlikuju se trakasti transporteri: a) sa ist()varom materijala na krajnjem dobosu. 3. 4. a. die. a .prikazan je trakasti transporter sa olucastim profilom trake. Na Sl. Za ostvarivanje istih zahteva izraauju se pogonski ureaaji dobosa prema SI.3. h. b) sa istovarom materijala duz raspona trase transportera. a.3.. e) sa jednim pogonskim dobosemi sa priteznom trakom. bilo povecanjem ugla obuhvata. bez obzira sto je slozenija konstrukcija noseCih valjaka. b. c. 3.3. a 5s . Prema nacinu istovara materijala sa trake (S1.3.4.sa pritiskajuCim dobosem (8) koji preko op1llge pritiska traku na pogonski dobos (A).sila nailazne trake na dobos. posto je U = UI + U2· Trakasti transporteri velikih kapaciteta. Na SL 3. U ovom slucaju se praznjenje . bilo povecanjem pritiska izmeau trake i dobosa.istresanje materijala u bunker ostvan* preko dva kraka (sa obe strane). c. c. transportne trake mogu se razvrstati na sledece oblike: rayne.shematski je prikazan horizontalni trakasti transporter sa istovarolll materijala sa trake na krajnjelll dobosu. c) sa dva pogonska dobosa. b i c. a konstruktivno se tako izvode da se prilllenom slozenijih uredaja. 3. sa naboranim ivicama i pregradama. kada ugao obuhvata iznosi Umax = 180 . za ostvarenje kosog transporta veCih uglova uspona.2. e . tako sto materijal sa obe strane trake transportera pada. S1.sila silazne trake sa dobosa. Na SL 3.mrezastom trakom. 3. d. 51. 3. 480°. 2 . d) sa jednim pogonskim dobosem i sapriteznim valjkom.prikazan je trakasti transporter koji se sastoji iz slcdeCih elemenata: 1 . a takode je i manje prosi· panje materijala sa olucaste trake.prikazana je specijalna gum en a traka pravougaonog profila. konstruktivno se izvode prema S1.3 je 5n . Sl. SL 3.

S1. b manje habn traku ali se ne moze primenili za rad kada se transporluju komadni lereli.. te je potrebno za svaki poseban slueaj prethodno proveriti vrednOSl nasipne gustine matcrijala koji ce se transportovati trakastim transporterom.. 3.4 i'r.) Sf. odnosno pomocu posebno ugradenog pogona.\fe iI'U/1spor[cru pre. koji se mogu posta viti i na kolicima. izmedu materijala i Lrake (ugaa nasipanja). a i h) koji se montira na noseCi ram transportera. 'frakas(j transporleri mogu bili s(acionarni ili pokretni.5 i pri lome se moraju nzeti dodalni otpori koji se stvaraju pri skidanju materijala sa trake. ugao 8 moze cIa bude i lleSto veci. a kraCi se premeSlaju ruellO. "J. S!..4. 3. Teret se stavlja na traku POll)ocu utovarnog uredaja (SI. Kako pluzni.2 . 1011 manji od ugla trenja izmedu trake i terela koji se prelovara. 3. tako i dobosni skidaei ugradeni na kolicimn. rad. Dobosni skidac materijala sa trake. SI. 3. Ugao ugiba pluznih skidaca obieno iZllosi (0. 3. prilikom izbora pOlrebnog pogollskog elektromotora transportera. a. Ugib trake je vcCi ako je traka manje zategnuta i ako je vece rastojanje izmedu valjaka. c.. primcnjuju se skidaCi (grcbaci) pluzllOg oblika. ako su manjih duzina.92 Transportni uredaji Trakasti transporteri 99 ij .5 Praklicllc dozvoljene vredllosli ugla nagiba za glatku gUl11ellu traku (8) i ugao nasipanja matcrijala (~) navedene su u tablici 3. 3. a mana mu je sto dosta haba traku uslcd klizanja maLerijala.4.22) Jr.: : kome meslu preko istovarnog uredaja. 0. kao i nasipne gustine nekih rnaterijala koji se najeesce lransportuju p (tlm\ mcdulim vrednosti za p su sal110 orijenlaciotlc. Pokretni transporleri obieno imaju za promenu ugla nagiba koji mora da bude za 7° . mogu se premestati duz linije trnnsporlera bilo rueno. SI.4. cak i veCi od ugla trenja <p. 3. u slucaju da je hrapava noseca povrsina trake. Pluzni skidac je jcdnoslavllc konslrukcijc. zbog ugiba izmedu susednih nosecih cle111enala.:dini trast: izmedu krajnjih dobosa. 3.1. Ako je malerijal raVllomerno rasporedcll na traci duz eilave linijc trakastog transportera.4. pa zbog . a moze i pomocu pogona same trake. zbog toga sto je slvarni ugao nagiba lralw u okolilli noseCih valjaka Yeci. S!.. b i c iIi na kraju transporlera preko pogonskog dobosa..!O llu61111 iSfOI'UI'(/ malenju/o U slucaju da se maLcrijal skida sa lrake ncgde na sn. a) b) '. 5 15 111.4. Za navedene vrcdnosli uglova nagiba 8 " malerijal ne klizi po traci. Istovar materijala sa transportera vrsi se na bilo Sl. Pokrclni lransporteri koji su duzi oel 5 111 nalaze se obieno na lockoyima.

7.1..0 . Na S1. lomljen u grudvama ! Glina u prahu IBeton.0 1. c iii sa vise promena pravca. 3.. IUgljeni prah ..Cement 'i Glina i.. sitna Zitarice u zrnu Repa Secer Krec u prahu Ramovi se uvek izraduju od profilisanog celicnog materijala [ iIi L profila.. uredaja za utovar i istovar materijala. 3.0.. .2. 1. 3.5 . b (iii sa padom).0 0. u prvom. vrstc transportcra . .2...6 ..1. redu od: oblika i vrste transportne trake.. 1.. 0.. kosi transport sa usponom.. 3.85 a) b) Ugao Ugao nagiba nasipa 20° 18° 17° 16° 18° 20° 20° 18° 17° 18° 15° 15° 17° 16° 18° 18° 17° 15° 18° 27" 20° 18° 16° 15° 15° 15° 18° 18° 18° 18° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 30° 16° 12° 10° 40° Kameni ugalj. 14° 12° 24° ...6 1. . Ugao nagiba zavisi i od rastojanja izmedu valjaka za podrzavanje trake.1.6 1. Prema liniji transporta trakasti transporter moze biti za horizontalni transport. urcdaja za podrzavanje transportne (rake. 1. b) bobicastu.5 1. Povecanje ugla nagiba ponekad moze da se ostvari i naslvanjem plocica na traku od koze.0 1.4. .55 1.7 1. 0.45 . .2 . S!.36 . 1.. SI..2 0.8 .2 0. 3.8 0.0.100 Transportni uredaji Trakasti transporteri 101 toga stvarni ugao 8 treba da bude manji.... pomesan sa jSljUnkOm Pesak. drveta iii metala poprecno u odnosu na smer kretanja.6 0.. kombinovani transport sa jednom. d) rebrastu povrsinu. . c) prugastu povrsinu.5 .8 .53 0.4 .6 Oblici pm'r§. Cime se povecava trenje izmedu materijala i trake iii oblikovanjem povrsine gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake u ciJju povec'anja njene hrapavosti. suv...2..6 prikazani su obliei povrsina gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake i to za: a) glatku povrsinu trake.. pogonskog i zatcznog uredaja transportera itd.8 0. e) klinastu povrsinu.0.0 2. a njihove veze ostvaruju se zavarivanjcm....1.8 .0 0. odnosno od cevi.5 . S1.75 . Sljaka od kamenog uglja Kamen.7.65 . vlazan Ugao nagiba transportera sa specijalnim rebrastim ~ klinastim oblicima povrsina gornjeg noseceg sloja trake (sa poprecnirri rebrima i klinovima) moze da se poveca za rr/3 rad. sitni i SJjunak fTroska Pesak.45 . cist Lignit i mrki ugalj Lignit susen Zemlja Galovina) Krecnjak Gvozdena ruda c) Sf.9 2. Ram transportera izraduje se u zavisnosti od namcnc transportera i uslova transport a materijala.horizontalni.1.6 1. 1.85 0..3 . Kapacitet trakastog transportera uglavnom zavisi od konstruktivnih osobina i funkcionalne uskladenosti osnovnih dclova..9 0.. 0. a.. stubovi i poprecne veze.8 . 0..8 0.. vlazan I' ~uhinjska so.. Tablica 3. Konstrukciju rama transporter a sacinjavaju poduzni nosaci.5 .6. 3. vijcanom vezom iii ponekad zakivanjem.2.0. komadni IKoks.w gornjeg nosefeg gumenog s/oja {rake e) I Koks.1 Materijal Gustina materijaJa 0. kao i od toga da Ii je 11 odredenom tehnoloskom pTocesu potreban stacionarni ili pokretan transporter.4 0... .6 1.7. d.4 .65 . kosi iIi kombinovani.7. 0... 0.. SI.

3. Sll ~ I ski dobos glava a) I I uredaJ ------------~~ .8 je sastav gumiranc trake. h) glll11iranil traka sa uvijcnilll uloscima u sloju. transportne trake. mogucnosl prenosenja potrebne silc zatczHnja. dobro su savitIjivc i relativno su male sopstvcne tdine. c1ebljine . Orijcntacione vrednosti sirine trake. a sto se lice matcrijala.. habanja i ostalih Illehanickih ostecenja. stoga se i primenjuju u zatvorcnim prostorijama.t:. kao i finih komadnih tereta u pokrivellim prostorijama. . 3.2. a gumeni slojevi stite tekstilne uIoske od vlage. kudcljne i od jute transportne trake nalazc primcnu pri transportu suvih. Broj slojcva trake (S1. Uz sve to mora 5C voditi racuna pri eksploataeiji 0 ceni transportne lrake.2. a ncdostatak im je sto nisu otporne na vlagu. lanene i s1. jer se skupljaju i brw se habaju. e) specijalno gumirana traka sa azbestnim i pojaCivackim uloscima. a donji koji kEzi prcko oslonih valjaka i dobosa klizni cleo trake. c) gumirana traka sa spiral no uvijenil11 uloscima. 3.8) uglavnol11 zavisi oel sirine trake. vlagu. Traka transportera. metalno . najvise 10 . Sastoje se iz vise slojcva od jute (tekstilnc tkilDine) i vczivnog sloja od gumc. olpornost prcmCl habanju i udarima prilikom transportovunja matcrijala. 12 slojeva. tako da postoje: gumene. tI) gumirana traka sa stepenasto porectanil11 uloscima.102 Transportni uredaji Trakasti transporteri 103 I 3.7 Ob/lei lilllja hU/lSPOfltJ trako.celicne.ic 52. Gumena traka sasloji se iz nekoliko slojeva tekstilne tkaninc. mogucnost noscnja lransporlovanog materijala. Na SI.+~ I I 1 I tabelarno. Izraduju se biIo tkanjcm iIi prosivanjem iz vise slojcva. proracun trake Transporlna tTaka je istovremcno noseCi i vucni c!cment pa stoga predstavlja najodgovorniji clement transportera. a sirinCl trake odrcdujc u najvecoj meri kapacitet transportcra. kao i broj s!ojCV<l prikazane tabliea 3. oni su razliCiti.\tih Irwuporlera . Verc trajnosti. .mreZasle. dugi vck trajanja. a takodc j sile udara od lcreta koji pada n3 traku pri utovaru. Eksploalacioni zahlcvi su: savilljivost trake. obicno od jllte. Tekslilni ulosci gUlllirane trake prihvataju i prenose zateznu siIu u traci. Tako gUl11iranc transportne trake olpornc su 11<1 habanje. rasutih materijala. metalno . tako sto jc: iJ) gurnirana traka sa pojcdinacllo izrCZallil11 llioscima. a i otpornije su lrake izradelle od gUll1c. Gornji sloj koji nosi matcrijal je od gumc debljinc SI. Lanene. Mogu da se iunde i od dlakc kamilc ali su one skupIje. osim toga imaju i rclativno dugi eksploatacioni vek.. St. od jute. kidanje. . kudeJje.

:.75 2.5 I I I - 1.5/2.2 400 1600 Ugalj. broo> t"k. . podlozni drobljenju I Zrna5ti materijali: psenica.0/1. 4 mm. 3 .!!'. I ruda vece krupnoce . 8 15 .0 -1.512.25/3. 1200 1200 ...lignit (komadni).2511. 1. a ispod njih u tablici date su i najvece vrednosti brzina VII/ax U zavisnosti od vrsta i od asortimana robe i tereta. Brzina transportne trake Tabliea 3. a ne da materijal klizi niz traku i da tako haba njen gornji sloj..5 2. kao i usled materijaia koji se nalazi na traci. osim kada se trakastim transporterom premesta komadni teret. VeliCina srednje brzine trake treba da bude tolika da omoguCi odvajanje materijala od trake pri istovam prcko dobosa..5/2.0 ~ I Osim gumene trake sa tekstilnim uloscima od drvene vune.. od 150mm Koks...0 I 1.. a izracluju se i transportne trake koje mogu da rade i na temperaturi do . Nije preporucljiva brzina trake ispod 0.0/1 .7512.25/1.75 1.514. 7 I I 800 i 1000 11200 1400 I 1.0 1..:~. Napomena: Kod trakastih transporter a velikih kapaciteta.. a brzina kretanja trake je preko 5 m/s. i sl. 3.5 2.0 Vrednosti srednje brzine kretanja transportne trake transportera V.3.:::::: :i:i ii:: :::::: ::~ t§::::: :liC' :.:::::: il:: jl::: it::::: :::'"".0 1. .9) sa uloscima od celicnih.25/1. zicanih strukova precnika 1..013. raz i 51.0 3.:: ::~} 3 2 1 S1 b) c) d) e) €~::::.5 1. so.0 3.. ..012. Specijalno izraclene transportne trake sa umetkom od azbestnog sloja mogu da se primene i do temperature od +100° C. 5 4 ..0/1. Maksimalnu brzinu kretanja trakastog transportera ogranicavaju sledeCi parametri: a) krutost materijala. izraduju se i gumene trake (St.512. moze da se smanji sirina trake 8.8 5 6 U tablici 3. c) povecano habanje transportne trake na mestima na kojima materijal pada na traku.5/4.. - I 1. kao i od sirine trake 8(m). odnosno prilikom silaska materijala sa trake.:W!!!!:mm!!!::::::::'. 13 I Sljunak.lT i maksimaine brzine vmax. 12 7 .2 . krecnjak. - I I I 1. pesak i slican materijal koji se sitni 1... : : : : :::::::.. u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi i sirine trake B (mm) u5vajaju se prema tablici 3... sirina transportne trake je B > 2000 mm.3 navode se srednje vrednosti brzina kretanja traka transportera vsr. 10 16 . 1600 vsrlv max [m/5] za sirinu trake 8 [mm] Broj slojeva trake Sirina trake E.0 i II Eroj slojeva trake. . dakle lakse konstrukcije. pa time i jeftiniji.0 1. sortirani ugalj i sl.t%tt:j!] SI.un> t"k'""J 800.0 I 1. b) povecavanje dinamickih opterecenja Id:aja oslonaca noseCih valjaka.. u komadima krupnoce do 150mm : Kamen. 6 500 650 T650 I I i 3. .doj. niti niza od _15 0 C.0/4... drobljena truda.45° C.25 Transportne trake normalne izrade mogu da se primenc u cksploataciji do temperature koja nije visa od 60° C. kao i na mestima na kojima 5e ostvaruje ciscenje trake.:.0/4.!"... a koja na5taju zbog statiCke neuravnotezenosti valjab. sljaka. 6. umetaka. koji prelaze 10000 t/h.. [mm] 300 400 500 3 .::::: 1:1:.3 S..5/2. Ako se poveca brzina trake.5 i i i 0*"" b.75 I 2. 3. sto je veoma vazno pri utovam materijaia na traku.25/4. 'i :'..4 z I 3.75/2.0 1.0 2." k" Vrsta materijala Tablica 3. koji se vulkanizuju u gumu i prevJace prelivom od bakra kako .tl:f.75 mis.513..5 1.::::: II:: i:: I::: ::1::::::: i::: :i:l::: :: ::::: I:::: II:l: i:~:» Kg::: ::] Xb :::::r. kao i broj njenih slojeva. 12 8 . najlona iii perlona. a na taj naein moze da se ugradi reduklor manjeg prenosnog odnosa.::~9 i! " [f£!1!ttt':(:::t:t:):m::j::..104 Transportni ureaaji Trakasti transported 105 (1) ~::::::HKt:::::::::: :::::m:::~::::: lit. pri islovaru transportovanog materijala preko prednjeg dobosa.2512.

m. 120 0 C. aJ b) bi se postigla veca adhezija izmedu iiea i gumc.2 mm i sirine do 800 mm.!.106 Transportni uredaji Trakasti transporteri 107 G:£:::::*:::.11. a na 51.9 Pl'Orac'uII trake.. iz preseka nasutog malerijala. mm i najm<lnje sirine trake. ~ ~------~ ~------=1 lW/Zi SI. u odnosu nil gumirane trake sa obicnim tekstilnim uloskom. Sirina trake za prenosenje kOll1adne robe odreduje se na OS110Vll dimenzija lransporlovanih komada. 3. lako ela..6 . Ciscenje trake od ostalaka nalepljenog transportovanog materijala ostvaruje se kruznim celkama od zice ili dlake. iIi se povecava sirina izabrane trake iIi se po potrebi smanjuje brzina trake transportera. 3. 3.. ukoliko jc potrebno. c je transporter sa olllcastom (rakom. S:l bOCnlITI valJclma koji Sll pod uglolll nagiba 20.10. u zavisnosti od VIste malerijala koji se premesta trakastim lransporterom.::E:. 50 pula. d . 3. proverava se da Ii je zaelovoljena vrcdnost najmanje sirinc trake. Zice se izractuju od visokovrednog cclika i ovakve trake su vece olpornosli na istezanje i lo 25 . 11.._. na S1. pa se krajevi potom spajaju vulkani_ _ _ _ _ _ _. S1.menzije komada.transporler sa oillcastom trakom. 3. jedan sa drugim. h. prehrambenoj i sl.) na krace transportnc daljine oslvaruje se pletenim trakama od celicnih zica. Posto so izraduju od ugUcnicnog i nerdajuceg celika... sa trakom oblika V iIi sa olllCasloll1 trakom) izracunava se potrebna . ovorn se trakom oSlvaruje transport malerijala temperature 100 . 1.. U lablici 3. 3. 5000 casova rada. koje se brzo okrecu i tako ciste traku ispod pogonskog. a na osnovu izabranog tipa lransportera (sa ravnom trakom.10 u normalnim uslovima eksploatacije gumirane trake. Pri tome je n~ S1. zacijom. Kod (raka sa 4 i viSe sIojeva vrsi se stepenas(o isecanje pojedinih slojeva oba kraja. Precnik cetke iznosi 200 . a. sIjunak. Spajanje slobodnih krajeva trake moze da se oslvari na razlicitc nacine i lo: vulkanizacijom iIi prosivanjcm spoja.H. 300 mm. zahtevajLl vclike precnikc dobosa i vise oslonih valjaka na malom raslojanju..11. 3. 3.::::f::::. sa bocnirn valjcima pod nagibom od A.4 daju se vrednosli najduze ivicc kOl1lada transportovanog materijaIa. 5° manji nego kod gumenih traka.:::::fr::::. upotreblj a va se celicna traka debljine 0. Transportovanjc mokrog matcrijala (ugalj. odnosno istovarnog dobosa.11 U slucaju da gumirana traka ne moze cIa izdrzi odredene komadne malerijalc. a u oblikll slova V. Najceice primenjeni oblici poprecnog prcseka transportera sa gumenoJ11 trakofl] prikazani SLl na S1. S obzirom na di. Nalaze primenu u procesnoj induslriji. = 30 e .:::::f::::E:7B Sf.. c) d) SI.. Karaktcrislicno je da su: vrlo otporne prema haballju i visokim temperalurama. pesak i s1. Ako se trakastim transporterom OSlvarujc prenosenje komadnih malcrijala Cije su l1ajvecc dimenzije (duzina stranice) 100 mm i vise. a dozvoljeni ugao nagiba tih traka je za 2° . c i d..11.. Sirina trake za prenosenje materijala u raslltom stanju izracUllava se na osnovu koliCine malerijaia koji se lransportuje za 1 sat (kapaeitet) i odabrane brzine i to na sledeCi naCin: Iz polrebnog kapacitda izracunava se poprecni presek nasutog rnalerijala na traku. a brzina krctanja celicne trake iZllosi do 1 m/s. mogu imati vek cksploatacijc u dijapazonu 700 ..

.11.zapreminska masa (gustina).4 Natduza ivica omada [mm] 100 Najmanja sirina trake Natluza ivica omada [mm] 400 500 600 - Tablica 3. c i d. a takode i najveCi dozvoljeni ugao nagiba trake 0. za cetiri najcesce primenjena preseka.6 vaze za ugao nasipa 15°. prikazanog na SI. kao i ugao nasipanja materijala <po I I OIucasti Oblika V 450 A.koeficijent smanjenja teorijskog kapaciteta transportera zbog neravnomernog i nepotpunog nasipanja transportne trake.4 - I 150 200 300 1z preseka nasutog materijala na traku izracunava se aktivna sirina trake.kolicina (masa) transportovanog materijala. kao i za druge ugJove nagiba vaJjaka.5 I Ugao nagiba Koeficijent K2 2° 1. Vrednosti faktora f iz tablice 3.97 10° 0.. Stvarna sirina trake b izracunava se iz izraza pri tome su: (3.99 6° 0.9 (3. m. . SI. m/s.faktor oblika preseka nasipa. 3.8 I Najmanja sirina I I trake . 3. .65 0. tj. Za druge uglove nasipanja. . a.0 1. S1.2) gde su: Povrsina poprecnog preseka raslItog materijala na transportnoj traei odredllje se iz izraza: bI . koji nisu prikazani na SI. 3.=:30° 1 465 ~ ! Vrednost koeficijenta Kl krece se u granicama: KJ == 0.1. 3.6 Poprecni presek transportera Vrednost faktora f Ravan 240 Vrednosti zapreminskih mas a (gustina) nekih materijala navedene su u tabliei 3.5. u zavisnosti od nacina dodavanja materijala na traku. u zavisnosti od ugJa nagiba transportera o.5 0. a prema izrazu (3.1) V' A Q p v . t/m 3. m2.0 1 4° 0 .8 . Vrednost koeficijenta K2 usvaja se prema tablici 3.98 8° 0. B[m] 1.108 Transportni uredaji Trakasti transported 109 smna trake.=:20° Olucasti A.4 0.11. a potom se usvaja najbliza veca vrednost iz niza sirina prema odgovarajucem standardu. . t/h. 3. .95 12° 0.0. .05 0. transportovanog materijala.povrsma prese k ' a naslpa. b.3) KI K2 Stvarna i aktivna sirina trake prikazani Sll na SI. Tablica 3. sirina bI pokrivena nasipom. Tablica 3. 1.9 16° 18° 20° B [m] 0.6.brzina trake. treba odgovarajuce vrednosti fakotra f izracunati iz datih geometrijskih odnosa. .11. f .aktivna sirina trake.93 14° 0.11.2 1. b== bI +0.11. Vrednosti faktora oblika preseka nasipa materijala f.koeficijent smanjenja kapaciteta transportera zbog eventualnog nagiba transportera. navedene su 1I tabliei 3.

37 1.5) .7. tezina pokrctnih dclova transportera (trake. m. .5 4 L L [m] 20 25 [m] 50 c 2. kao i broja umetaka trake Snaga za oSlvarivallje pogona optcrec.74 I i 200 250 500 ()30 ~ 1. kao i sile potrebne za podizanjc. a koje su navedene u tablici 0. do ose dobosa).I1og lransportcra.64 1. .0 i 100 1. kN/m. kN.08 i 1. Tako se obodua siia odrcauje iz izraza: Teorijska ldina za 1 sal transporlovanog materijala izracunava se iz izraza: gde je Yv.koeficijent trcnja u lezajima dobosa.::'':':. kNlh. valjaka itd.) odreauje sc prema izrazu It I --. - Pd=1. .53 1. Za koeficijcnl lrcnja t vrcdnosli se usvajaju prcma lablici 3.tl~li~m~~~~:!:!.3. gdc su: Pd 11 (3.85 lOOO 1250 32 4() 6 5.W L [m] 800 c 1. u zavisnosti od uslova rada. [~] 4 5 c 9 i L em] 8 10 12. kN/m gde su: c 3 - G = 3600 A v Y". tada se za savladivanje otpora trcnja na vodicama mora dodati jos najmanje Vrednost [aklora c zavisi od duzinc noscnja L. odnosno spustanje tereta na traci.6hl'n kW. kW. za transport "malerija1a sa nC7na. .::''1. kao sto su skidaCi malerijala.7 c 32 2.':.. P" = 0.12 i I ! 7.':'~~_.dodatna snaga.29 1. m.08 kW (po jcdinici duzine trakastog transportera)..6 6.leorijska tezina trallsportovanog materijalu za 1 sat. koja otpada na 1 m duzine noscnja trake. kW. __"_---j1 II ___-'v1.faktor povecanja vucne sile koji uzima u obzir sporcdne otpore u pogonu transportera: Ako se l1a transportclu nabze ureaaji koji stvaraju dopullskc o:porc. isr·4 . vrednosti faklora c povccavaj"u se do 80%. Za ralicilc dllzinc noscnja mogu se u proracunu uzeti intcrpolaeijom dobijene vrednosti toga faktora.~~: ::?:"::':'::l:'.brzina krctanja trake. potrebna je dodatna snaga.duzina nosenja trakc (od 05e. (3.. Proracun snage za pogon transportera j izracunavanje vucne sile u traci.15 gde su: Pho Fbo - (3.j Za postrojcnja koja rade u P~~:" cnim us10vima rada IZ~-lesk~-uslove rada (mogucnost prodiranja prasine u lepljiv matcrija1) Za poslrojenja sa kliznim1dislima Obodna vucna si1a jednaka je aIgcbarskom zbiru sile potrcbne za horizontalno kretanje oplerecene trake i za obrtanje will dobosa i valjaka. CislaCi (rake i sl.6 2) I 3. Ako je transportnCl lraka sa bocnim voaicama.45 L em] 321l 400 c 1. dobosa i va1jaka). u jamskim oknima. m.8.1 4.5 c 5. m/s.23 I.7) . kNlh zapreminska teiina transporlovanog matcrijala.. - G H V broj cistaca i slicnih uredaja.visina dizanja iIi spuslanja lcreta na traei (visinska razlika krajnjih tacaka aktivnog del a lrake). Pri nepovo1jnim uslovima uzimaju se i vece vrednosti za p'" (3. Tablica 3.~~_.stvarna sirina trake.110 Transportni uredaji Trakasti transporteri 111 Za trake koje su u cksploalaciji u rudnicima.6 I 63 SO 2 1.8) .9 16 3.6) (3. bcz dOpUllSkih olpora (skidaca matcrijala i s1. . kOla se odreduJe korisccnjcm izraza: L Gt .4) snaga na vrati1u pogonskog dobosa.9 2. b .2 I [~JJ I I 125 160 c 1. vucna sila na obodu dobosa. ako je transporter nagnut.

ugao obuhvilta trake na dobosu..~efi. IK..vlazna (J..8 m Sirine .- Vrednosti koeficijenatil sigurnosti u zavisnosti od broja umetaka navedene su u tablici 3..97 0...40 0.25 1.19 0.10) 11 step en iskoriseenja mehanickog prenosa pogona (od elektromotora do vratila pogonskog dobosa). mokra povrsina Dobos obJozen drvctom iii tkaninolTI..46 0.22 Dobos glalko ostrugan. stavlja se uvek sarno jedan umetak...24 0. bcr m (3.40 ~ 0.54 0.15) m . /zracllnavanje vll{ne site u traci obodu pogonskog dobosa iznosi broja llmetaka trake..30 I 0..20 2.15 0.12 0.28 OJ3 360' 1.n 0. povrsina icnjiivo .26 C( - ••• Vazi za stanje povdlinc doboSfl..11 Dobos oblozcn drvctom. (3.broj umetaka.......ta" ..1 ' za 300' 1.64 0.30 0..35 0. odnosno uslovc racla 210' 240' 1.. udari pri padu materijala na traku pri utovaru.....koefieijent sigurnosti.50 0.14 0.09 I Preko koeficijenata sigurnosti K uzete su u obzir sledeee okolnosti: d~datno naprezanje zbog savijanja.14 0..23 270' 1.14) I I 0.. izrazen u wdijanima.32 330' 1. .... Ukupna vucna sila na ..65 0.. Broj umetaka od vestackih vlakana odreduje se iz izraza: 0.8Ft +1.71 1..66 1. _ cr m b zatezna cvrstoea po 1 em sirine umetka.. daN/em.. rad u suvoj atmos[eri !DObOS obJozcn tkaninom... md u suvoj atmosfcri Ako kao umetak sluzi celicna traka.64 0. Vrednost izraza .. .sirina trake... Tada se potrebna zatezna cvrstoea po 1 em sirine celicne trake izracunava prema sledeeem izrazu: t =-- 9.64 0..36 jDObOS gl~tko ostrugan.15 0.76 0.12) gde 8U: koeficijent trenja izmeau trake i dobosa.11) Broj umetaka ne moze biti manji od: a na osnovu toga odreauje se vucna sila u traci prema izrazu _ za trake do 0.8F b (J (3. i razlicite uglove e>lU. neravnomernost optereeenja svih ulozaka. 4 (3.50 0.45 0.10 Tablica 3.30 0.. 3 _ za trake preko 0.40 0.39 0.112 Transportni uredaji Trakasti transporteri 113 Snaga motora za pogon transportera odreauje sc prema izrazu: Broj pamucnih umetaka trake odreduje se prema izrazu: (3..92 1.1 0. clJcnt trenja jJ... starenJe materijala.. Tabliea 39 Vrednost izraza 180' 2.84 0.. em.8 m sirine .9) gdcje (3. rad u suvoj atmosfcri I z '" 9.9.13) gde su.10 C( u (0) Broj nmetaka z navedene su u tablici 3.. __ 1-1" za razliCite vrednosti !J.is 0.. z K (3.. rad u vlaznoj atmosfcri Dobos glatko ostrugan...18 0.15 1 .18 0.

prcsovanjem iIi zavarivanjem. 3. jedan slog oslonog valjka sastoji se (S1. a bocne slrane valjaka su od ceJika iJi Jivenog gvoMa. SI. Rastojanje izmeGu valjaka na povratnoj grani dva puta je vece nego na rJdnoj grani.13. Od ispravnosti valjaka zavisi i velie ina otpora kretanja trake. a. u zavisnosti od tezine aJ b) cJ SI. U tom cilju treba tcziti da se kod svakog vaJjka transportera odstrani nezadovoljavajuce stanje lezaja osovinica. Kod ccJicnih traka primclljuje se noseCi eleme'nt od spiralne opruge. i oslonih valjaka koji nose praznu. Slog oslonih valjaka sastoji se iz valjaka koji podrzavaju radnu . te se tako i ostvaruje potrebno upravljanje trake. rastojanje iZmeGll noseCih elemenata trake na opterecenoj grani nalazi se u granicama od 800 . Oplcrccena grana transportne trake koja se podrzava oslonim valjcima. Kao sto je prethodno navedeno. povratna grana trake osJanja se na jedall ravaIl. S1. potrosnja eleklricne energije transportera. Cime se povecava lrajnosl trake. 1naee.kraju noseceg elementa. raslerecellu granu trake (4). opterecenu granu trake (2) i doujeg. Precnik valjka transportera zavisi od brzine kretanja trake..114 Transportni uredaji Trakasti transporteri 115 3. Da bi se to spreCilo primenjllju se odgovarajuCi zaplivaei (labirintski. 3. Prilikom rada trakastog transportera lraka moze dOl sPJdne sa valjaka kao noseCih clemenata. Duzina vr ). iii sredllji valjak moze da sc izvuce iz ravIli bocnih vaijaka. oslonog valjka (3). Transportna tTaka trakastog transportera krece se preko valjaka koji se okrecu preko kotrljajnih Iezaja. Na taj naCin moze se ostvariti da traka cclon'! svojm sirinom nalezc nC1 valjke. slobodno se okreeu oko vertikalne osovine. koji nosi praznll. Usled povecanog otpora i to na jednom . a raslcreccna grana trake (prazna grana) oslanja se sarno na rayne valjke. tada se traka bJago savija i tuko obrazuje olucasti profil. prcma oblikll sloga valjaka moze da bude razliCitog poprecnog preseka. mali vaijak. na svakih 20 . Komplet valjaka koji saCinjava jednu osIonaeku jedinicu (rolllu) clrzi se preko specijalnih drzaea. neoptereCionu granu transportne trake. opterecena grana koja se podrzava valjcima. Kapacitet trakastog trallsportera povecava se ako se raclna grana trake oslanja na tri valjka koji obrazujll olucasli profil trake. Spadanje trake spreeava se ugraunjom sp. kao i si1e zatezanja u traci. vuce traku u levu stranu i tako je vraca u centraIni.. koji se izraduju livcnjem.4. .12.. b. silom trenja teze da premeste traku u pravcu upravnom na osu okrelanja valjaka (vektor Komponenta toga vcktora vrsina. 1400 mm. odnosno prodor prasine u lezaje uslcd slabo izvedenog zaptivanja. dok jc ncoptcrecena grana oslonjclla sarno na rayne valjke.3. pohabanost trake. zeljeni polozaj. od gume iii plaslicne mase). c. tada so ona osJanja svojim bokom na vertikalni valjak. 3. a llcestanost obrtanja vaJjka nije veca od 300 min'l. oko nepokretne osovinicc. Na bokovima ovih valjaka nalaze se vertikalni valjci.opterecenu granu trake. Uredaji za nosenje upravljanje trake Preko oslonih valjaka ostvarujc sc oslanjanje trake transportera nel ram tTansportne masine. Valjci koji se okrecu oko svojih osovina. pa tako izvodi ceo noseCi element iz ravnotcZe.ecijalnih valjJka za centriranje trake i to duz opterecene grane. U trcIlutku kada transportna traka bdi iz svog propisanog pravca. S1. koja se izraduje prvcnstvel10 od valjanih celienih profila. 3. 3. Valjci se mogu izraditi bilo od cevi iIi IiveIljem. SI. moze da ima ravan iIi olueasti prom. Valjci na radnoj grani I1logu da se rasporede II jednoj ravni.12. stvara se moment otpornih sila koje zaokrecu ceo element za ugao a. Tako se raziiklljc slog valjka koji ima ravan iii olucasti profil. 25 m. trajnost trake. Speeijalni valjei.14) iz gornjih osionih valjaka (1) koji podrzavaju radnu. Drzaei se na odredenom rastojanju pricvrscuju za nosecu konstrukciju transportcra..12 transportovanog materijala.12. sto omogucavi< ua se ostvari ualcko lakSe podmazivallje lczaja..

Sl. 3. LeZaji su kotrIjajni. tako da ce se najveCi ugib trake ostvariti na mestu najmanje sile zatezanja trake. ~elicne trake.. 3. a takode omogueuje se i formiranje oluka segmentnog oblika. Sl.13 SI. 200 mm. a precnik valjka iznosi 80 . 1z Otpornosti materijala poznato je da se ugib (u ovom slucaju trake izmedu dva elementa) u temenu lancaniee moze odrediti iz sledeceg izraza: (3. 3. ima oblik vratila.. poredanih duz vratila na odredenom rastojanju.3. 3. Sl. Sl. a..14 . da krajevi valjaka prelaze sirinu trake sa obe strane za eea 50 . a klizna lezista valjka veoma se retko primenjuju. 3.15 b i c valjd se izraduju od zice u obliku spiralne opruge iii iz vise kratkih valjaka sa osovinom od celicnog uzeta.16) Sf.116 Transportni uredaji Trakasti transporteri 117 valjaka kod gumenih traka treba da bude tolika.. c} oj SI.16. na kome se nalazi nekoliko diskova. Osioni valjak raYne. cime se stvara moguenost povceavanja debljine sloja transportovanog materijala. 100 rnm. d. Za celicnu traku segmentnog oblika. Ovako izvedene konstrukcije oslonih valjaka stvaraju moguenost da se celicna traka ugiba poprecno (u odnosu na poduznu osu transportera).15 Traka se savija izmedu dva susedna noseea element a priblizno po paraboli.15.15. 3.

51..18) (3.!!. kN/l11. ako se usvoji !IiIOX = 0. IS.16)..m. a to ZllaGi i da je smanjcna elaslicllost ugradenog trakastog transportera .0125 .2 .. Ova zaiSIlosl se u litraluri prikazuje u obliku dijagrnma. kN Treba napoll1cnuli da prcterano velika rastojanja izmcctu suscclnih noseCih trans'portne trake l110gu dovesti do otdC1nog ccntriranja trake.20) Kada su relalivllo veca raslojanja izmedLl noseCih valjaka. kao sto je vee navedeno.. Zbog toga lreba iZVIsiti korekclju rastojanja izmeau noseCih valjaka trakaslog transportera prcma dozvoljenom OplCICCClljU po jednom nosecem valjku. Negativno dejstvo ugla 13m"x ublaiuje se odgovarajuCim zatezanjem trake. kN/m. To se rastojanje na opterecenoj grani transportera mozc odrediti iz izraza ~ .22) Rastojanje izmedu noseCih valjaka transportne trake moze se odrediti i iz izraza za maksimalni ugib trakc (3.0A)S .. tada se traka izmcdu njih znalno ugiba i moze dod do situacijc da Llgao kod noseceg valjka bude toliki da l11aterijal pocne da klizi niz traku. u oduosu na dconicu na kojoj je manja sila zatezanja. (3.tdina jedillice duiine transporlne lrake.5 % od raslojanja izmeau dva susedna valjka opterecene grane.3.16) i (3. kao i na bazi iskustvcnih podalaka iz prakse. qo +qr (3.tezina materijala po jednom duznom metru opterecene grane trans- qo porlera. koji nastaje zbog teline trake qo i tereta na traer ql kao i zbog minimalne vuclle silc transportne tl. .. 10) (qr+qo) t.!J. povecale bi se silc otpora zbog poslojanja vclikih ugiba trake.ake Sill ill . a sila zatczanja postize se poscbnom zaleznom napravom.: !Jo: = (0..... dozvoljena sila u traei lz jednaGina (3. 2. (3.. kN.tczina noseeeg valjka. Cesto je slvarno raslojanjc izmedu 1l0seCih valjaka transporlera manje od optimalnog raslojanja odredcnog proracullom.ie G\' .16 na oslone valjke.025) 1.19) . tj.!. Sve to.17) tako da se sada moie odrediti i llajmanja. tada je I = --1. podataka iz lictralure. Eksperimentalno je ulvraeno da ugib lrake iZll1eau noseCih valjaka ne treba da bude veCi od 1. (0. Analilicki je veoma lcSko obuhvatiti sve Lllicajne parametre koji su relevanlni za lacno ulvdivanje rastojanja izmedu noseCih valjaka oplerecene grane trakastog transportera. U savremenim proracunima raslojanje izmedu noseCih valjaka lrakaslog lransporlera najcesee sc odraduje u zavisnosli od nasipnc gustine transportovanog malcrijala i sirine trake. sto ima za posledicu da je veca cena Gitavog poslrojenja kojc se opsluiuje projektovanim lransportnim sistemom. Kod trakastog transportera velike cvrstoee trake rastojanje izmeau dva susedna noseca valjka moze da bude veee na deonici na kojoj je veca sila zatezanja trake.. prouzrokovanog stvaranjem trbuha.. odnosno gde .21 ) m (3.17) : Sfllin = (5 . a sve bi to prouzrokovalo povceanu polrosnju cnergije za pogon transportera.118 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 119 gde su: q{ . prema nejcdnaCini: (3. .02 I.. negativno utice na kapacitet transport era..25 . nInz qo +q{ 1605 .Ovo ukazuje da se najveCi ugao nagiba trake 13max prema horizon tali. nalazi na meslu nailaza trake Rastojanje izmedu noseCih valjaka najcesce se odreduje na osnovu eksperimcnlalnih podalaka.

. a veliCina ispupcenja dobosa u sredini.23) Pri tome je B . odnosno zateznog uredaja. u zavisnosti od vrste umetaka trake kreee se u sledeeim granicama: p = 1600 . Precnik pogonskog dobosa odrcduje se iz izraza: ---------_. kao zavarena konstrukcija. razlika poluprecnika dobosa u sredini i na krajevima. lOO+2OOmmr---------_ B Da bi se ostvarilo pr. daN. Fb p --. daN/m2. a i usled sile zatezanja trake preko zateznog dobosa.. 200 mm veea od sirine trake. koja je za 100 . f.~vilno vodenje trake. Duzina dobosa za celicnu transportnu traku nesto je manja od sirine trake. ti. Pogonski dobos. Moze se staviti da ispupcenje odlivka dobosa u sredini iznosi IV? je 1 . f max=0.17 S obzirom da izmedu precnika dobosa i broja umetaka u traci ispostuje odredeni odnos.3. kako traka svojim ivicama. odreduje se iz izraza: (3.. tada je duzina dobosa (l) za 150 .005 B.24) - . 3. m. D= 360Fb P'lt® ' (3. Pogonski..17. 3000 . Precnik dobosa zavisi od broja slojcva (z) u traci. ako su trake veee sirine . treba proveriti da Ii je: (z) treba da se .5.-r---~~~----~-------~~ . a da bi se povecao koeficijent trenja izmedu trake i dobosa primenjuju se dobosi sa oblogom od drveta iIi gume. to ee u principu biti i veCi precnik dobosa..obodna sila na pogonskom dobosu. (B) - = 0. trenjem izmedu dobosa i trake. 6000 . a takode i dobosi sa opsivkom od drveta izraduiu se malo ispupceno u sredini.za rejon. Sila pritiska trake na pogonski dobos posledica je tdine tereta na opterecenoj grani trake.. Traka kao vucni i noseCi uredaj transportera ostvaruje kretanje preko pogonskog dobosa.120 Transportni uredaji Trakasti transporteri 121 3. zatezni otklonski (skretni) uredaji Pogonski i zatezni uredaji neophodni su delovi svakog trakastog transportera.---------~ . tako da ukoliko je veCi broj slojcva u traci.sirina dobosa.. ---- II . p = 2500 .---. kao i tezine same trake. tako i zateznih dobosa diktirana su u prvom redu uslovima primene transportera.duzina dobosa. posto je od tvrdog materijala.25) '" t~-·----· --' Moe prenosenja sile p. kao i da se odredcnom silom pritiska ostvari sila potrebnog naleganja trake na povrsinu pogonskog dobosa. liveni dobosi. P = 5000 . ne bi pravila zareze na dobosu. Obodna sila Fb. kN. 2000 - za pamuk..-~~~ gde su: D .za celik I--------~-----~~ SI.. RazliCita konstruktivna resenja kako pogonskih. 200 mm veca od sirine trake (B). perl on.----J:~'---'--~"'r__---"'J ~~.. (3.. Da bi se ostvarilo potrebno trenje neophodno je da se traka obavije oko dobosa za odredeni ugao. gde Duzina dobosa (f) kod koga je gumena traka veea za 100 mm od sirine trake za trake sirine do 900 mm. . SI. moze se uzeti da iznosi .moe prenosenja sile sa dobosa na traku. izraduie se od livenog gvozaa iIi od celika.sire od 1000 mm.precnik dobosa.005 . s obzirom na otpore usled savijanja.

. za oelbacivanje) F=F2. ukoliko je ispunjcn uslov ela je Fj{ ~ Fmux .05 .. otklonski.za rad izvan jame Izmedu (3. Postupak je ielentican onomc. (J.10) z .sila na nailaznom.lIlOIll pogonu: Prccnik i oSlale karaklcristike pri dvodobosnom pogonu racunaju se sarno za prvi dobos.05 .28) Za izbor pogonskog dobosa potrebno je joil odrediti snagu po jednom obrtaju dobosa S. Sile F/ i F2 odrectuju se prema sleeleCim izrazima: .08 .26) Usvaja se veca vrednosl za precnik pogonskog dobosa (D) iz (3. 3. sto maci da izbor dobosa lreba obaviti na OSllOVU vrednosti n Sf. SI...18) z . 3.za rad transporter a u jami izrazcn u radijanima F2 = FJ . FR. + e tla ..65) z .125) z .30) Precnik zalezllog dobosa iZllosi (dobosa bez pogona): D ~ ugao obuhvata (J. 0.35) (3.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 123 D ~ (0.. lzraL'unovanje prdniku i oswlih karakteristika pogonskih do/Jo. slim da je kod dobosa za ubacivanje materijab F=FJ. JUS M.060 u daN. 180 0 11: (3.za rad transportera u jami 1 Vrednosti izraza ella. gdc je FI!.1 .. D ~ (0.za rad transportera izvan jame (X.24) i (3. SI..fa prj dvodo/JO. zatezne i otklonske dobose.. = (X--.. 3. 0.18.9. tablica 3. koji je jace opterecen..32) (3. 0.F mux .33) FR =F)2(1-cosa). a koja se prikazllje tebelarno. koja s6 izracunava prema Pored toga treba proverili da Ii rezullantna sila koja dclujc 11a osu dobosa. 3. Ova vrednost odreduje se prema izrazu: D ~ (0. 0.' a F2 .18 a taj izbor treba proverili na osnovu vreelnosti FI!.sila na silaznom kraku trake.ne prekoracuje vrednost F IIWX. elaN .. u zavisnosli oel vredllosli DiS i to za pogonske .D2.31) Precnik otklonskih dobosa odreduje se prema izrazu: D ~ (0...065 . postoji sledeca relacija (J. (3.34) vreelnosl za F/ odrectuje se prema izrazu: FJ =Fs(l+ e(lllad+~2a'2)_J (3.27) i (J. pri tome je FIIIUX.... gde je n = -. pri jcelnodobosnom pogOllu. -1 (3.29) gde je F/ . n reD' ProraClln i izbor zalcznog i otklonskog elobosa vrsi se na osnovu uslova da jc FR::. Dobos se llsvaja iz tab lice.r (0.06) z . a drugi dobos usvaja se kao i prvi.Fb.broj obrta dobosa. -1 za razlicite vrednosti ugla ficijenta f. a .najveca sila koja delujc na osu dQbosa.25). a kod ostalilt elobosa (zatezni. i razlicile vreelnosti koe- Pf 60v S = _e_.min-1 .za rad transportera izvan jame D ~ (0. rezultanta sila prikazanih na SI.18. - FJ = Ph (1 1 ). je (J. s tim !ito se potrebni parametri izracunavaju na osnovu SIlage na vratilu prvog elobosa P'f. Vrednost za FR oelreduje sc prema izrazll: izrazu: (3.125 . b: (3.18) z za rad transportera u jami (rudniku) (3.\ naveelcnc su labelarno. 0.19. 0.

21.33 5.4 I 3.81 6.03 2. dodatnim tegovima oblika diska.5] 1 Sf.50 ~ 0.08 3.57 4. 3. bez obzira na istezanje trake iIi opterecenja trake od tereta ostvaruje se zatezanjem preko tega.50 I 1.20 Sf.21 Sf. 5.19 2.85 4. 0 0 180 0 I 210 I I I I 0 240 0 2760 1.33 14. 3.31 2.87 2. 3.25 2. SL 3.34 12.1 0.44 1.73 2.50 16.51 10. kao i da sprece formiranje veceg ugiba trake izmedu osIonih valjaka.14 --------'-=-1 3.77 7. Uredaj se sastoji iz dobosa koji je pokretan duz svojih vodica i zatezne·naprave.69 2.19 Tablica 311 --+Sn I j j j Vrednost izraza za (X 11 I 0.51 2.52 1.02 110.20 6.69 I 2.35 19.34 I i I 3.. 3.27 8. SL3.23.78 2.00 3.15 = .33 9.20 i 3.35 [ II 0.21..00 1.19 12.60 I. Zatezanje se ostvaruje preko tega i zateznog dobosa koji se horizontalno pomera.Transportni ureaaji 124 Trakasti transporteri 125 Sila Fs ce biti (3.71 3.22 2.00 Uredaji za zatezanje trake treba da ostvare potrebnu silu trenja izmedu trake i pogonskog dobosa.08 3. 1.23.04 8. SL 3. I Stalno i jednako zatezanje trake. a donekle i pomocu opruge.51 '.61 4.22 ili opruge.2 4. SL 3.37 3.20.m 23.37 1.87 2.12 1. Sl.31 I' 0.36) Sf.84 10. SL 3.11 5.35 I 11.16 5.60 2.63 7.30 15.00 18.87 J 1.85 4. Prema SL 3.22 28. SL 3.31 1.51 6.01 2. tako sto se teg moze povecavati.94 I 0 I 420 I 0 450 0 1480 0 2.00 13.3 I 0.56 3.01 I 380 I 400 1.20 ostvaruje se zatezanje trake preko horizontalnih .21.52 4.57 3.59 300 0 330 0 360 1. iii vertikalno. 3.33 9. preko zateznog vretena.19 3.00 4.

C.kocficijent koji zavisi od ugla nasipanja (trenja) materijala <jl i nalazi se u gnmicama: . 3. s Cfo v.37) Preko otklonskog dobosa. a zalczni urcdaj poslavlja se obieno na kraju transportera. C) kolica..22 primcnjujc se kod manjih duzina trakaslih transportera.323 sn ~ros~ b} SI.24. SL 3. Hod zaleznag dobos3 pri zalezunju maze da bude do 400 mm kod transportera duzine 125 metara.fi . 4 . 3. na kojima se nalazi zalezni dobos. 3. 2 .promena pravca kretanja lrake oslvaruje se preko povratnog dobosa. 51.. a kojc funkcionise dobra i u slucaju kada je zbijena konstrukcija zaleZlle naprave ugradcna na malom prastoru i sastoji se iz: 1 . b ostvaruje se skrelanje trake.Ll horizontalni pravac kretanja ostvaruje Se preko gusto postavljenih oslonih valjaka. a obrnulo proporcionalan tezini qo po clnznoll1 metru.126 Transportni moedaji Trakasti transporteri 127 .324 .23 ul1lcslo vrclena sa rucnim prilezanjcm navrlkc. kod slozenih lransporlera sa duzinom transporlnc linije 50 .21 primcnjujc se kod transporlcra Cija optercccna grana nc prelazi 80 me tara i kada ncdostajc prostor u horizonlalnol1l pravcu za monlazu zalcznog urcdaja. Zatezni urcaaj sa zavojnim vrclcnom. Ciji je radijus krivine direktno proporcionaian sili zalezanja u traci S. odnosno prelaz trake iz kosog pravca kretanja trake u horizontalni pravac ali sarno kod rayne lrake.klizaca. Urcaaj sa vertikalnim zalczanjcm.5% od ukupne duzine trake. gdc je najmanja sila zatezanja u traci. S1. tj.zalcznog vretcna.zalezllog vretena. alucaslag p rofil a. Zalczni ureaaj sastoji se iz: 1 zatcznog dobosa.zaleZlle opruge.25. _ _ Ss _5 oj 81. SL 3.3_26 Pri tome je v .24. Sl. (3.25 Prelaz iz horizontalnog pravca trake u kosi uspon. Kod kralkih lransparlera duzinc do 20 melara hod dobosa je u granicama od 1 ..3. Povratni i otklonski dobo.24. omogucuje automalski jcdnako zalezanje. S1. 3.klizaca.zateznog dobosa. a iIi olklonskog (skretnog) dobosa..26 ostvaruje se u obliku slobodno oblikovanog parabolicnog lrbuha. SI. 3. Isto skretanjc maze cia se oslvari i preko kliZIlt.24. Zatczni urcctaj sa oprugom. sinc. tako da je zalczni dobos islovrcmeno i povralni. 100 m. SI. 51. a navrlka se ruCllO prileic. 3 . Kod olucaste trake prelaz iz kosog Llspona . 4 . b_ SI. pri tome je razmak l' SI. 3. 3. 1. 2 .zalczne llavrlke.. Najpovoljniji polozaj zateznog urectaja je onaj. 3 .m.

.. a .65 sirine trake B. 0. tueanik. Tockovi se oslanjnju na ram transportera.. tako sto ce se montirati na ram transportera preko opruga iii sto ce se obavijati debljim slojem gume.. a visoke su 100 .za <p 129 =7° .ka se produzava niskim ivicama u obliku saonica.. a nedostatak ovih konstrukcija je 5tO postoji stalna mogucnost zaglavljivanja materijala izmedu . Na kraju trake. a po duzini iZllosi eca 1...i ko)i je oblika koso postavljene pre grade (stita) preko Citave sirine trake.u pocetku. pesak itd..l den transportera. ~gao nagiba treba da bude za 5° . kada traka ponese materijal. a koji bi kao zastitini sloj prihvatio ostale.10.. odbacivanjem materijala istresanjem sa trake. a koji pruza moguc'nost nasutom matenjalu da se razmest! po traci pre nego !ito dostigne brzinu kretanj'a trake.za prihvatanje tereta..30. odnosno arnortizovao udar prilikom utovara materijala. pa se tako stiti transportna traka od mehanickih ostecenja. dok se istovar materijala bilo na kome me stu duz linije transportera. SI. Utovar rasip~ih mate.. ostvaruje primenom uredaja u obliku skretnog uredaja iii izbacivaca koji sacinjava sistem dobosa i levka za odvodenje materijala. zahtevani kapacitet transportera. sa obe stranc. 3. 3.6 . 3.rijal~: ugalj.29 .... Utovar materijala.05.6. Prime nom uredaja za utovar materijala na traku potrebno je . iitar·ice u zrnu. k~ko bi se sip ani materijal pravilno rasporedio po traei (po sirini i duzini trake): ...0 m..00 ... nepravilnog oblika. sa levkom. u obliku klina.. preko povratnog dobosa materijal se istovaruje kroz istovarnu glavu sa kliznim olukom iIi kroz kliznu cev. = 16°. s tim 510 se unutrasnJ3 povrsma levka obicno oblaze limom). Konstrukcija utovarnog ureclajn zavisi od vrste maten)3l... odnosno kako bi iskoriscenjc trakastog transportera bilo sto bolje. Boene stranice levka koso su nag- Levak Tram St. krupne komade. koji je na tockovima.. te se stoga neuporedivo cesce i koriste. 15° .30.. 27. 20° . Otvor na. komadnog iIi rasipnog oblika ostvaruje se bilo na kraju trake. 3. S1. neophodno je da valjkasti oslonci budu elasticni. 3.28 St.28. preko povratnog dobosa iIi bilo na kome delu trake. Saoniee se izracluju od lima. ostvaru]e se ur~c1aJIma za Slpanje ~ateriiala u obliku levka...levku (dno levka) iznosi 0. 3. pesak. . U slucaju da se na traku utovaraju teski i tvrdi materijali. Kra] lev. 3. 1. 10° veCi od ugla trenja matenJ3la <p 0 dno I 0 bocue stranice levka.za <p . Meclutim. Skretui uredaji jednostavne su konstrukcije i jeftine izrade u odnosu na konstrukcije sa dobosima.27 nute ~rema horizo~tali.da se omoguCi kontinuirano dovodenje i formiranje sloja materijala na traci.kojim se materijal skrece sa trake. v = 1.. S1. sa strane.. SI.27. SI. aida se onemoguCi svako eventualno mehanicko ostecenje transportne trake.. duz trake _ za 1 . Levak se preko kocniee moze pricvrstiti za odrecleno mesto duz linije utovara na transporteru. L~evak za ~tovar materijala izracluje se od lima (moze i od drveta. tako i komadnih tereta sa trake.. b ..sastav~... kao i levak III od dasaka. ostvaruje se primenom pokretnog utovarnog uredaja. sljunak. ukoliko je potrebno da se obavi bilo na kome mestu na traei. kao sto su: ugalj. 2 metra. kao i od tehnoloskog procesa koji treba da se ostvan trakastlm transporterom. lstovar tereta sa trake. kako bi se ublazio.. razne rude itd.. v = 1. ukoliko se na traku transportera utovaruju teski komadni tereti koji pri padu na traku mogu da ostete mehanicki traku.128 Transportni uredaji Trakasti transporteri . Utovarni istovarni uredaji Uto~ar tereta .a ko]! se slpa na traku.. Skretni uredaj moze biti jednostran. koso dno levka mora biti resetkasto izbuse:no kako bi propustilo sitan materijal na traku..na traku ostvaruje se odgovarajuCim uredajem koji predstavlja neophodm. 3.. 3. eime se mora ostvariti i planirani. 150 rum. iIi dvosmeran.. naroCito pri utovaru tvrdih.. Skretnim ureclajima ostvaruje se skidanje kako rasutih. S1. komadnih tereta.

3. te tako mozc da dode do osleccnja trake. 3. SI. koji su smcstcni jed an iznad drugog i koji skrecu traku U obliku slova "S".130 Transportni uredaji Trakasti transporteri 131 skretac~\ i lrake. SI. 3. 3.331 b Dl'osflJerni i:::bacil'u('r teretu sa tetiri dobuso Ociglcdno je da su konstruklivna resenja izbacivaca materi.vni l'en!!/: 7 _ rw. 2 .~a /opa!oJll :!. Istovar rnalcrijala sa trake trakastog transportcra moze da se ostvan 1 izbacivacem Sa dobosima i racvaslim levkom. bitno jc pravilno odrcditi llgao skrelanja materijaia. odnosno desno).31 (f SI.a ogrulli(cnje 1Ii\'(}U pUlljenja bunkeru N/UI'u . tako da se malcrijal odbacuje sa gornjeg clobosa u lcvalc Levak potom prihvata malcrijal i iSlJcsa ga preko eevi na slranu.30.31.us/irunjc lerela Prilikom iSlovara m3lerijaia preko skrctaca. u oJnosu na poduznu osu trake./nu. trausportera.' 4 _ eel'i l'O(/U.ILl /el'/. Na Sl. kako bi malerijal mogao da skrene bocno sa lrake (levo.:. Dvosmerni skretac. a i b. b. te je zato njihov rad savrseniji od skretaca i nema veclh habanJa tra~e all su zato skupiji i potrcbna je dodatna snaga za savladavanjc otpora usled savlJilllp . uslcJ trenja stila 0 traku. a prikazan je jednosmerni pokrctni iLbacivac tcreta sa dva dobosa.SkFefa(~: 3 . Takodc mozc da nastupi i brzo halxmjc trake. JcJan od tockova na kolicima opremljcn . Sl. pa se zbog toga ccscc primcnjuju skrclaci sa dvoslranim stitom u obliku klina. koji treba da podrzavaju traku.OI1l i k/i::llim U/Uk01J1 prilil'uhl!lje i ro::. 6 .YllJcnJog dejs/I'{) I {J'OAO.3..ic kocnicom. 5 bUIlAer. a kocl pokretllog. tako da se islovm sa trake moze ostv21riti bilo n21 kelt] mcSlll duz linije trakastog lranspOrlcnl. KocnicO!ll se kolica za oclredc!lO meslo iSlovara. no (j SI.ial~ sa trake slozenija. bilo jcJnosmcrnih iIi civosmernih.. 17 nalazi se na koiieima. Sl. 3. KoJ jednosmernog skrclaca vise dolazi Jo zakoscnja trake. 3. b) materijal se sa gornjih dobosa izbaeuje u leVilK sa obe strane.30. 3. dvosmernog izbacivaca krela.29 U/O\'tlrtW JedJlosmerni skre/lj(r !ercla jet.31.30 b SI . sa dva ispod lrake.31.pncwno!sk/ cilindfl. sa celiri clobosa (Sl.I'(cdu. Sl. na kojima se ucvrscuje dvos(rani slit.'ficu . koja se kreCu duz j'"I11. UreElaj se nalazi na pokrctnim kolieima.

(3.tdina istovarnih dobosa. = 1. m.sirina transportne trake. kao i trenja u lezajima dobosa. koja je prihlizno jednaka precniku predajnog dobosa D ). = 0. em . SI. brzina naiiaska materijala iz p'"etovarnog Icvka 1/3 treba da bude priblizno jednaka brzini prihvatne lrake V4 (SI 3. N: f. 3. sa trake na traku ili pri istovaru tereta kroz resetke u bunker iii prelovarivac (SI. Takode se povecavaju gabaritne mere transportera zbog visine izbacivaca i to za eca 2 m.00 N/cm).mage motora za kretanje pokretnih istovarnih kolica..39) gde su: Vk =0.('. c). P0. Proracun .15 D .38) gde su: B . prema precniku dobosa Wk. ransportera (sl..06 .f = 0.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 133 trake preko dobosa. parabolicnoj putanji visine h.c.31. moze se nspostaviti slcdeca zavisnost: mgh.brzina transportne trake.00 ". w"=0. 3. 1.k' v P . c ) moze se odredili iz izraza: Sila otpora kretanja istovarnih kolica odreouje se iz izraza: (3. Provera polozaja pretovarnog levka. qt . nakon !lto materijal napusti predajnu traku brzinom V2 .40) istovarnih kolica. urertaj na pakretl1im kolicima odnosno: (3.331 c !stm'qrn.tdina materijala po duinom metru opterecene grane trakastog gde je: 1] - stepen korisnosti prcnosnog mehanizma pogona kretanja pogonskog mehanizma pogona kretanja istovarnih kolica. (3. Prilikom pretovara tereta sa jedne na drugu transportnu traku.85 N/em olpor jednosmernog savijanja trake preko dobosa istiovarnih kolica. Pri tome. - sila otpora cistaca po eentimetru sirine transportne trake (Po. a pre no !lto padne na dno levka ( istovara se po .31. v .tdina istovarnih koliea. N.kW k - IOOOT] . Gd . 3. poduine ose obe trake moraju da budu u istoj vertikalnoj ravni.32).41 ) . Koneentrisana sib otpora pri prelazu tereta sa pokretnih istovarnih kolica.5 ".i. U prvoj fazi pretovara tereta sa jedne na drugu traku. Gk .0 m/s - brzina kretanja istovarnih kolica.odnos precnika osoviniee doboSa. mls. Snaga motora za kretanje istovarnih kolica !!-.koeficijent trenja izmedu sine i oboda tocka koliea.

kocnice iii specijalnog zauslavnog uredaja. SI. kako bi se sprccilo nedopustivo iSlezanje ivice trake preko 0. ispred pogonskog dobosa. pre slupanja na prijemnu traku odreduje iz izraza: Kada se transportcrom podize materijal (kosi transporter)". kao i drugi spccijalni uredaji za zaustavljilnjc trake trakastog transportera prcma svojill1 komstruktivllill1 osobcnostill1a sigurnosni uredaji lransporlera.d.:.8..5 m postavljaju se preiazni noseCi valjci horizontalnog nagiba bocnih valjaka od svega 10° . predslavljaju pomocIle uredaje trakastog transportera. Ugraelnja kocnice je neophodna ukoliko se transporlerom premdla leret nanizc iii ako jc komponcnla LeZine malerijaia u pravcu pada veca od sile trenja. Usled premcStanja trakastim transporter om raznovrsnih matcrijala koji se hvataju i lepe za traku. POlrcbno je napomenuti da je pri prelazu lransportne trake iz olucaslog polozaja u horizontalni. kao kosi transporteri. Kocnica sc nalazi kod pogonskog urcdaja. sigurnost transportera postize se ugradnjom uslavljaca. noseCe strane od lepljivih malerijala oSlvaruje se nit meslu iza utovarnog dobosa . 7° (S1.0 .34 .a. pa se odgovarajucim pomocnim uredajima mora oslvariti Ciscenje trake u toku rada. odnosno iz horizontalnog u olucasti. koji tame moze dOl padnc ili da Sf: zalcpi.. .za vlazne malerijale. SI.· a moguci su izncnadni zasloji lrake bilo uslcd nestanka elcklricnc cnergijc Hi ako je veci ugao uspona.3. tako i sa unutrasnje strane. ustavljaCi. 3. prelazne duzine trasnsporlne trake Lp. pomocu glfnlCIIOg hrisiU'a .3. 3. Sigurnosni pomocni urecTaji transportera SI. najcesce od gume. 3.134 Transportni uredaji Trakasti transporteri 135 U drugoj fazi teret se prcmeSta po radijalno zobljcnom dnu prelovarnog levka visine h1.7.36).34 . sa unutrasuje slram.. to sc traka vremenom prlja i to kako sa spoljnc. odnosno: ! s. koja 1110ze bili trakasla iii sa papucom.. ispred dobosa na raslojanju oel 1.7%. ostvaruje sc pomocu slilnog skrctacaCistaca klinastog oblika koji sc postavlja odll1ah iza kranjeg dobosa. koel povralnog dobosa. oclnosno sile otpora.35 Kako se transporteri izraduju i pod uglom. 1.32 Shenwtski jJrif.:.. Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa Kako bi sc pravilno dovela transporlna traka na pogonski dobos.333 SI. ONO LEV1<A (3. polrebno postepeno smanjiti nagib bocnih valjaka. trake sa njene spoljne. za suve materijale.42) Ciscenjc transportovanog materijala sa unutrasnjc .3.35. 12° i verlikalnog nagiba u pravcu krelanja trake 5° . za zauslavljanje transporlera potrebna jc kocnica. 3. SI. te se brzina islovarnog malerijala V3.33 iIi pomocu rolucione ('elke. Ovo se ostvaruje ostavljanjem tzv.klizne stmne. dok brisaci trake. trake.a koja se odreduje iz izraza: SI. 3. SI. bilo spoljni iIi unutrasnji. OCigledno je da su kocnice.. prelm'uflwg lel'ka 3. Horizonlalna projekcija istovarnog levka jc duzinc L/i. pa bi lraka krenuJa u suprotan smer.

004 .20 1. staticka opterecenja krajnjeg. I i 20 0.- .00 1. Kao primer navode se prelazne duzine sintetickih transportih traka za odreaene vrednosti sirina traka B.proveriti vek trajanja lezaja.za trake sa jezgrom od celicne uiadi.44) G = (qo+qtmax) I = (qo+l .3qt) I.izvrsiti proveru opterecnja omotaca valjka u kriticnom. 30° i 45° za trapezni profil trake.60 085 1.25 1.40 1. 15% . potrebno je: . odnosno kod povratnog dobosa. .136 Transportni uredaji Trakasti transporteri 137 Tablica 3. .60 Na utovarnom delu.za pamucne trake.9. proveriti osovine rukavca valjka prema susednom spoju (kod koso postavljenih valjaka u slogu). srednjem poprecnom preseku. Ie = 20° i 30° za trouglasti profil trake.koeficijent koji zavisi od vrste materijala od koga je napravljena traka i iznosi : bm = 0. bm = 0. za olucasti poprecni presek transportne trake i iznosi: Ie = 0° za ravan profil transportne trake. pa ce prema S1. 70% ukupnog statickog opterecenja. preostali procenat.. odnosno srednjeg valjka iznositi: GA = 0. m. 2(1-cosle) -----. prelazna duzina transportne trake moze se usvojiti manja za 20% u odnosu na duzinu trake kod pogon~ skog dobosa.60 1. bill Pri proracunu sloga noscCih valjaka transportne trake radne.mm i nagiba bocnih valjaka ACO): Srednji valjak prihvata 50 .80 2. 3.10 ~ I I I ~.duzina jednog noseccg valjka .N.020 .37 [7].~""~~~ SI.m. = 0..25 G .40 055 0.za sinteticke trake. a krajnji valjci. 'A ." \ \. odnosno 25 . I~ II I Bmm 500 650 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 N~b bocnib valjaka tran~ortne ". pri tome je: I . N. Proracun sloga nosecih valjaka bill . bm pri tome su: a" .85 1.12 \ -.015 . Pri proracunu sile opterecenja noseceg valjka.75 e trakc Ie 30° 0.00 1. kao i sile optrecenja rukavca valjka posebno je potrebno obratiti paznju na koeficijent udara. zbog smanjenja vrednosti napona u traci. m. (3. staticko opterecnje sloga sa tri valjka iznosi: (3.336 Usmeral'aju(i pre{azl/i l7ose6 \'(fljC.50 1.- -- 2.. Ako se slog sastoji iz tri valjka . opterecene grane..rastojanje izmedu valjaka dva susedna sloga.43) 3.nagib noseCih valjaka (0).----. Ie = 20 e .65 0.

. odnosno srednjeg noseceg valjka moze se odrediti mnozenjem statickih opterecenja valjaka koeficijentom udara ku.m. odnosno ku = 2. Uslucaju da je zbir koeficijenata: k/+ ..13. GB := ku GI. rukavca noseceg valjka. za trake sirine ispod 900 min.5 za krupnokomadne transportiovane materijale ( krupne blokove i s1.{ih valjaka transportera S~la o~:ei·ecenja. ). Prilikom proracuna lezaja usvojiti fabricki vek trajanja leiaja T = 3 . tada precnik valjka treba da bude 100 mm ( valjak sa kotrljajnim Jeiajem).cm 2 - povrsina opasnog preseska I-I . +k4 = 39 . (3. precnik valjka zavisi od rastojanja izmeau oslonaca valjka. 3. Teorijski. . ~~)~~ A (3. 337 Shematskim prikaz oplere(tenja s/oga noseL.50 G ..138 Transportni uredaji Trakasti transported 139 G := 0. sile opterecenjabocnih noseCih valjaka u slogu trakastog trans.51) nOfmalna sila F'N ..47) jerje FN = GA sinA.52) 3 red 3· . UZlmaJucl u ObZlf I opterecenJe valJka od bocne sile pritiska na valjak (G - Pri proracunu lezaja treba uzeti u obzir dinamicki faktor udara i dinamicku nosivost na osn9vu podataka iz kataloga prizvoaaca lezaja. (3. u zavisnosti od odg0v. U tablici 3.. Za transportne trake Cirinepreko 900mm precnik valjka nesme da bude manji od 127 mm. debljine i krutosti transportne trake.cm -otporll1moment rukavca noseceg val]ka A= re~r 2 .37. Sf.50) gde je moment savijanja za dati presek: 1230 (3.N . tada precnik valjka treba usvojiti 127 iii 152 mm. tako da su: s Odnosno.. GA 2sinAcosA COS A = GA SlnACOSA = --'-~---2 GA sin2A 2 (3. Pravilan izbor precnika valjka (nosece i povratne grane transportera) bitno utice na efektivnost rada transportera.48) GA =ku GA .5.• portera iznosice: RAl = GA COSA (b-a). ako je zbir sva cetiri parametra manji od os\. koji za rasute sitnokomadne i zrnaste materijale iznosi ku =1.N b (3.45) Dinamicko opterecenje krajnjih. l~zaja sre?!lj.arajuCih parametara..46) (3. .N.1 Ffv A daN cm (3.eg (najopterecenijeg) noseceg valjka u slogu RB. prema inostranim preporukama navode se vrednosti koeficijenata kJ . 4 godine. Napon u kriticnom preseku I-I usled momenta savijanja Mf i radijalne sHe: Reakcije oslonaca na mestu oslanjanja nosaca valjaka na uzduzne profile nosece metalne konstrukcije trakastog transportera iznosice: Ci =--+-SCidop'--z' M W1. FN := FN . W1. .1 = 3.N. brzine kJizanja trake preko valjka i vrste transportnog materijala. k4.49) Ozanake a i b odnose se na odgovarajuce duzine krakova sila prema Sl.

..10.::UL I) g) h) H---.6 .G Tablica 3.D 3 ~ 1 ---".....jent k4 ~:e i jent kl jala II t?ku 24 tim I.. nanosi ukupna duzina transportne trake kao vUCnog uredaja (opterecene i povratne rasterecene grane ).4 ffi 1 2 2 .. lfI ....::c: Wp>O Wo>O 1 ----- '" ffi'-1.-. 075 1 I 1 075.:~.. nanose sve naredne sile koje deluju na traku... ~ ! ! rOJ casova zapreminskaj Brzina rada .1 svakoj narednoj tacki razlikuje se od sile zatezanja u predhodnoj tacki za veliCinu sile otpora izmedu dye posmatrane tacke na konturi transportne trake.38).. 1. I+---. 15 2 16 2 08 .I. 16 ! 2 koks 4 24 1. Njegovom konstrukcijom graficki se odreduju sile zatezanja 1. iduCi po konturi ...8 1 ugalj 8 1 025.. kao i sile zatezanja trake.Jll Wp > 0 Wo>O ----j..L.. 23 3 jJesak 0.Y-O .1 karakteristicnim tackama. Na SI.. Dijagrami sila zatezanja transportne trake mesta pogona trakastog transportera izbor ~ 2 W. kao vucnog uredaja.-_--.38 prikazano je svih pet moguCih varijanata dijagrama sila za zatezanje transportne trake koji se odnose na sve moguce lokacije postavljanja pogona transportera. Koeficitezina Koefici......-. 0.. I B I I I I I a J - ./"j*" 1Wal>Wp -t----f----'f-'--'-JI[4 i) ~7 4------f-----+---Lm ~------.--t='--... e) f' IJ d . 3.13 .f. 3. vrsi se provera cvrstoce trake.5. te se zavisnost prikazuje pravim Iinijama..30 3 3 3 kamen 2 .l!JJl c) d) I I --...... casa I 03 ..1 odgovarajucoj razmeri .m 3.L.. Tako se. Konstrukcija dijagrama sila zatezanja transportne trake [7J graficki predstavlja zakon promene sile zatezanja transportne trake.338 Konstrukclje dUagrama sita zatezanjo rransportne trake .. Sila zatezanja 1.Vrsta Koeficikretanja Koeficitransportera i jent k2 materi~ala jent k3 materi. Sile otpora na pravolinijskim deonicama trase transportera direktno su proporcionalne njihovim duZinama......:6 j) 3 SI..-~"-+!l I 4' 1~ Wo<O W<::O 3 7 I.. Konstrukcije dijagrama sila zatezanja transportne trake vrsi se tako sto se na osu apscise.: Wp<D of ·t-'--'----+--......140 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 141 23 . dok se na ordinatu nanose sile otpora kretanja transportne trake. duz linije trase transportera. a odreduju se i minimalne sile zatezanja (S1.

tad a je povoljnija lokacija motora na nizoj koti. 2 . hladnim lepljenjem. bez obzira na smer kretanja ( vuce ) i bez «bzira na odnose sila zatezanja opterecene i povralne grane. odnosno moguca je primena jeftinije trake. nanosi se sila otpora kretanja povratne grane Wp. 3. 3. Pri pravolinijskoj lokaciji pogonske stanice smanjuju se sile zatezanja trake. 2' . u proizvoljnoj razmeri.3' i 4' odreduje zakon promene sile zatezanja trake po njenoj dnzini. zlebovi su na manjem rastojanju. sto sve dovodi do produZetka radnog veka transportne trake. a takode smanjen je i broj nastavaka transportne trake. 3. njenog preseka sa vertikalnom pravom 4. Ako se osa cvrstoce nade ispod usvojene definisane ose apscise.11. 3. i sile otpora na pogonskim dobosima i povecava se sigurnost da nece doCi do proklizavanja transportne trake. Kako nema apscisne ose. Brzina trake ovih transportera iznosi 1.. Izbor ose apscise vrsi se tako sto se najpre od tacke sa najmanjom silom zatezanja na opterecenoj grani nanosi nanize Somin i povlaci se horizontalna prava II (osa ugiba). Zatim se tacke l' . Od tacke l' nanosi se nanize sila zarezaja u silaznoj tacki Ssmin i povlaCi se horizontalna prava I (osa klizanja). a ako predstavlja optereccnu-radnu granu.3' i 4' spajaju duzima. a samim tim smanjena je i maksimalna sila zatezanja trake. nanosi se vrcdnost sile otpora uredaja trake na delu 1 -2. U traci su vulkanizovane 11a odreaenom rastojenju poprecne sipke. Na taj nacin omoguceno je smanjenje sile silaznog zatczanja. a negativne namze.I". . 51. moze se izvuCi zakljucak: opravdano je postaviti pogonski motor na krajnjem delu transportera sa najvecom silom zatezanja.11. Potom se na prvoj vertikalnoj pravi 1 izabere proizvoljna tacka 1'. osim u slucaju kada se teret transportuje naniZe.142 Trakasti transporteri Transportni uredaji Pri konstruisanju dijagrama sila zatezanja transportne trake. Vrlo je vazno izvuCi i zakljucak : transportovani materijal svojim gravitaeionim dclovanjem mora da vrsi pritezanje transportne trake uz pogonski dobos.38 moze se zapaziti da je ta povrsina uvek manja ako se motor nalazi na visoj koti. Rastojanje izmeau susednih obrt. Vazno je da se pogonski motor tako locira da moze da obezbedi sto je moguce manjiu silu zatezanja trake. u zavisnosti od toga da Ii su navedene sile otpora manje ilia vece od 0. U opstem slucaju osa klizanja moze bili ispod iIi iznad ose ugiba.ka cvrstoca trake Sk i povlaci se horizontalna prava 1Il (osa cvrstoce). 3' -2". kao i da se ne prekoraCi dozvoljeni ugib trake izmedu oslonih valjaka. Zatvorena kontura transportne trake podeljena je na pravoliniske i krivoliniske deonice. Uporedenjem svih moguCih dijagrama prikazanih na 51. mogu se konstruisati trakasti transporteri veCih dmina lraka. Kroz dobijenu tatku 2". odnosno omogocava se primena transport11e trake manjecvrstoce. kada je motor na niZoj koti i kada je Wo < O.. sto omogucava da su manji momenti savijanja nosaca tockica. Provera transportne trake prema kriterijumu cvrstoce vrsi se tako sto seod tacke 4' odmerava naniZe racuns.. Potom 5e od tacke 2'. a presecna tacka se oznacava tackom 2'. to nije moguce ocitati na dijagramu vrednost odgovarajuce sile zatezanja.38 je uslovno prikazno da je osa klizanja ispod ose ugiba. posto se vucna sila ostvaruje preko dva beskonacna uzeta (SI. a da pri tome 11e dode do proklizavanja transportne trake preko dobosa. c i d. gledano upravcu kretanja radne grane transportera. nije dozvoljeno da se dopusti mogucnost odvajanja trake od dobosa. Na unutrasnjoj strani. kao i vrsiti ' uporedivanje tih sila.. Specijalne konstukcije trakastih trnsportera 3. Linija 1'.38.3" povlaci se horizontalna prava do. Na 51. Kroz tatku I" povlaCi se horizontalna prava do preseka sa vertikalom 2-3. Tehnologija nastavljanja trake obavlja se hladnim postupkom vulkanizacije. na dmini L povlace se vertikalne prave 1. 143 Ako bi se izvrSila opsta i detaljna analiza svih pet mogtiCih varijanata odnosa sila otpora opterecene Wo i povratne grane W p . kada je Wo > 0 i Wp > 0. specijalnim lepkom. Zastita od dejstva korozije ostvaruje se tako sto su sipke pocinkovane iIi plasificirane.1 Trakasti sa vl. 3. Od te tacke. Traka je sa 1 iii 2 uloska i gumenim ornotacem. a time je stvorena mogucnost primene tockica manjih precnika (po dva komada u slogu na nosecoj grani). sto znaci da je obezbedena veca vrednost koeficijenta klizanja transportne trake preko dobosa. a sirina do B =2000 mm.200mm za manje opterecene. 3'. 3' nanosi velicina sile otpora kretanja trake na delu 3 -4 (2'. Takode.. odnosno. 80 mm kod vise opterecenih traka odnosno 100. u odgovarajucoj razmeri. koja ustvari predstavlja povrsinu izmedu ose apscise i izlomljene linije sile zatezanja. a ne i vucni. Pozitivne vrednosti siJe otpora na dijagramu sila zatezanja nan05e se naviSe. 2-3 i 4. . 3").l1ih tockica predstavlja korak tockica. koji se na bocnim stranama zavrsava zlebovima preko kojih traka naleze na vuc11olize. sto se predstavlja odseckom l' . Za osu apscise usvaja se konacno ona prava koja je niZa od dye konstruisane horizontalne prave. Rastojanje izmedu poprecnih sipki iznosi 70 . nanosi se vrednost sile otpora opterecene grane W o.39) koja se duz linije [rase transportera oslanjaju preko tockica.lcnom uiadi Kod trakastih transporter a sa YUcnom uzadi traka je samo noseCi uredaj. 3. odnosno u zavisnosti od mesta postavljanja pogonskog motor a za vucu transportne trake. navise iii nanize.) mis. Kao konacna vrednost pocetne sHe zatezanja usvaja se veca sila zatezanja od dobijenih vrednosti po kriterijumu proklizavanja i ugiba trake. a naredne konturne tacke prikazane su odgovarajuCim pravama. a presecna tacka je oznacena sa 4'. kod traka pod nagibom. traka zadovoljava prema kriterijumu cvrstoce. Ako deo transportera 1 -2 predstavlja povl'atnu granu..5 .

(ockiCi su znatno manie tdine po duznom metru transporne trake i omogucavaju duii radni vek u eksploataciji.."uen~ uz~~ izra. ~. posto im je duzina radnog veka do 1600 l/h . Da ne bi doslo do zakosenja transportne trake. . dok se uZad preko koturaee usmeravaju na pogonske. 35mm. 2 .obrtnih toekiea kao noseeih uredaja.Glatka povrsina uZeta manje je Izlozena kId~n]u usled zamora materijala pri kretanju odnosno prclazu uieta preko mnog~~roJm~. Sl. ~.poprecne Cipke kutijastog popre{J1og preseka.1'UCI10 ufe. sipke u karkasnom sloju bile bi blize jedna drugoj (postavljene bi bile na manjem koraku) iii bi bile veceg poprecnog preseka (kvadratnog iii pravougaonog). Sirina trake odreduje se kao i kod obienih transportera. sto zavisi od uslova rada. manji broj oslonaca toekiea.40.). . 4 . te su zbog toga rclativno niske efikasnosti u eksploalaciji.sto ~lJe sluca] kod unakrsnog pletenja). od povrsinskog kopa do termoelektrane i s1.. sto bi neminovno doprinelo i poveeanju cena ovih traka. Trakasti transporteri sa vue nom uiadi mogu se pIOjektovati za obavljanje transporta materijala bez pretovara lll:l rastojanju i do 10 knr. Pogonski dobos travkastog transporlera sa vucnom uzadi moze se nalaziti ispred III lza pogonskIh koturaca. Olucasti poprecni presek ovih transportera je pliCi posto je potrebno obezbediti dovoljnu krutost inpregniranih sipki u karkasnom sloju trake.l1ose6" i pOl'ratni /{)('(ki6 uzadi. 3. Obuhvatni ugao iznosi (XI =211: .fransportna (raka . Nedostatak ovih konstukcija u prvom redu se ogleda u einjenici da predstavljaju slozene i glomazne konstrukcije i to kako pogonske. tehnoloski su slozene izradc. tako i zatezne stanice. Vuena uzad se brzo habaju. a uzad podmazuju kako bi se produzio eksploatacioni vek ~r~nsporter. Osnovne karakteristike prora{una.40. Pomoeu usmeravajuCih koturova na povratnoj stanici uzad se odvod~ lspod transportnc lrake. izdiie iznad vucnih uzadi i ObaVI]a oko dobosa. Ponekad se tockiCi oblaiu gumom III plastlenom mas?m.a. Na krajnjim stanicama transportna traka se odvaja.nosera konsrukc(ja sloga tacklea. a poveeani su 1 trOskOVl lzrade tockIca zbog plastificiranja omotaca toekiea. 3. Vucna uzad su precnika 0 25 .. odnosno uzctnjaca. te sve ovo doprinosi veeoj efektivnosti primene ovakvog oblika neprekidnog transporta materijala ( uglja. Ako bi se transportovao materijal vece gustine transporterom sa vucnom uzadi.d~ju se istosmernim plctenjem jer sc tako ostvaruje glatkn pov:sma (. vucna uzad sa obe strane linije transportne trake moraju se kretati jednakom brzinom. . Traka se sporo haba i niska je potrosnja energije. . Uporedivanje sa klasienim trakaslim transporterima. odnosno dobosa pokretnih kolICa duz sma i tegova Sl.39 Shemafski prikoz transportera sa l'utnom uzadi transporfne (rake: St.. 1. Medutlm OVI poslupci mogu imati i negalivne posledice: smanjenje koefl:l]et~ t~en]a na ~o~~nskIm uZetnJacama kada je uze podmazano. Kod povratnih koturaca nalazi se i zatezna stamca ~ kOJo] se ~rs. 3. a velika je i nabavna cena specijalne transportne trake. o~nosno zatezn~ koturace. transporteri sa vucnom uzadi imaju manje sile otpora kretanja trake preko oslonaca.311: rad. 3 .144 Trakasti transporteri Transportni uredaji 145 St.i posebno zatezanje uzadi preko uzetnjaca. .40 Shf'matski prikaz pogonske i zatezne stonier: Irakas/ng transporrera sa l'{a':nom [{!fadi . 5 .

koji se postavljaju na kracem rastojanju (manji je korak valjaka).!leztli uredaj . 0) shematski prika:.41 Trakast! tr{jnsporter sa l'u(Ynim /oncem. Nedostatak ovih transportera je nesigurna frikciona veza izmedu trake i lanca. kao i zbog prosustv.11.IroKa. . prasina temperatura vazduha). a vucnu ulogu vrsi jedan iIi dva lanca. suva iii podmazana. Granicni maksimalan ugao nagiba vuenih uzadi poslrojenja ovakvih transportera iznosi 13m ax =14 0 ..41 a i b ) noseceg valjka 1. odnosno 0. yodice 3.53) Pri tome je qu . Navedeni problem se donekle llblazava primenom valjaka . kisa. tako i od mogucnosti klizanja trake niz vucnu uzad.ubrlni dobo~\' PLJ: PL2. na otvorenom prostoru . Krupnokomadni tereti (blokovi i sl. 2 . m. I -nose. Pomocu sile trenja izmedu trake i traverze pokrecu se i nosece traverze sa lancima. a Jl koeficijent trenja izmedu zlebova trake i uzadi.prema pokretnim delovima: na transportere sa pokretnim valjcima. valjka 5 i nosece plocice . 3. Olucasti oblik trake f?rmiraju. Trakasti transporteri sa vuenim lancem (Jancima) sastoje se iz (51. 3... Vucni lanac 4 vuce nosece plocicc 6 na koje naleze traka 2.146 Trakasti transporteri Transportni uredaji 147 Granicni ugao nagiba ovih transportera zavisi kako od ugla prirodnog nagiba klizanja matcraijala koji se transportujc. -pogonski /tJllc(J/lik. odnosno w =0. . trake 2. Maksimalna vrednost nagiba uzadi susednih tockica iznosi f:S (0.l1osef. Lanci Sll na krajevima obavijeni preko lancanika. 6 .ploCice 6 ispod koJIh prolazl lanac 4 sa slogovima koji se krecu po nosaCima izmedu vodica 2.027 za lockice oblozene gumom. Na meslu utovara i .. 5 . Janca 4. Traka se prenosi preko lucnih slogova sa traverzama.013 . Za povoljne uslove eksploatacije transportne trake sa celiCim tockiCima sa obodom. 42) kod kojih je traka noseci i vucni uredaj.nosac trake. ukoliko transporter radi na otvorenom prostoru razliCite su vrednosti koeficijenta f. .3 Trakasti transporteri za premestanjc krupnokomadnih materijala 3.) kod klasicnih trakastih transportera izazivaju koncentrisana opterecenja trake koja stvaraju velike ugibe trake izmedu susednih valjaka radne grane transportera. Velicina ukllpnog koeficijenta otpora krelallja uzeta preko toekica iznosi w= 0. vrednost koeficijenta otpora kretanja uzeta prcko tockica iznosi w '" 0. te je zbog toga potrebno ispuniti uslov: /3:S Jl.41. Traka se pokrece preko pogonskog dobosa. a na drugom kraju se zateZe zateznnim dobosem. (3. a llmesto srednjeg valjka dolaze nosaci lrake . SI.1I0S(I(:"'( trake. SIla zatezanja uzadi odreduje se "metodom obilaska po konturi".015.3 . Broj ulozaka trake iznosi 2 .. ZU zt. koje su medusobno povezane zglobnim iIi kalibrisanim lancima. na transportere sa trakom koja slobodno naleze na lanac ili specijalne nosece delove i na transportere kod kojih je traka ucvfscena za lanac. Mala je brzina ovih transportnih tIaka i traka se dosta brzo haba u eksploataciji. sto doprinosi ceslom izbacivanju iz pogona klasicnih trakastih transportera sa viseCim valjcima. 6 - l1os{!'(:u ploc'-:jca . . N/m. zbog promenljive sile tIenja u valaznoj atmosferi. Takode vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi i od stanja vuenih liZadi.l.0.: trall~porlera: D ..:j l'oIIjo/':.:a p/o{ica .4 i trake su jeftine. Minimalna sila zatezanja uzadi odreduje se iz izraza: 51.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim landma Kod trakastih transportera sa vllcnim lancima traka je sarno noseCi uredaj. 4 . sa stacioniranim valjcima i sa kombinovanim pokretnim . gde je I raslojanje izmedu dva susedna tockica .l'aIjIlJ:. na jednolancane i dvolancal1e trakaste transportere. a dliZ transportne Iinije transporter a postavlja se vise linijskih pogona.3. gde je /3 .prema broju lanaca. Vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi od atmosferskih uslova (sneg. Postoji vise kriterijuma na osnovu kojih se mogll izvrsiti podele trakastih transportera sa vllcnim lancima ito: .nosaca trake 6. 3..prema naCinu ostvarivanja veze izmedu nake i lanca (lanaca).\}octica.delovima.i prIjavstine na noseCim elementima transportne trake.amortizera. Postoje inostrane konstrukcije za prenosenje krllpnokomadnih blokova (51.dozvoljeni ugao nagiba glatke trake olucastog porecnog prescka trakastog transportera sa vucnim uzadima u radijanima. 3. Transportnim trakama mogu se savladati velika rastojanja. 0.01. I'u("ni la11oc'4. m.244 rad.valjci 1.!anac.02 za celicne.tdina uzeta po duznom metru. b) deo Irake 2..015)1.

Savaladavanje velikih nagiba. Kod trakastih transportera sa pritisnom trakom. N/m. pritika ostavaruje se zadrZavanje materijala na strmoj . Da bi se u tom slucaju rnaterijal zadrzao na transportnoj traei potrebno je povecati silu trenja izmedu materijala trake..43 a. Potrebno je obezbediti uslov da ne dode do proklizavanja izmedu trake i nosecih traverzi. pritisne gumene lrakc pomocu baterije gumenih tockiea. Kod transportnih traka sa velikim ugi- Sf. i !-L = 0. prika:: \'isedh Iransportn.njihovog kapaciteta i do 50%. rrakom prch{!(>:e!7om prt'ko nose6h lY//jaka c). postavljanjem poprecnih pregrada na tTaci.jedinicna tezina trake.025. !-L .11.?: (qo+2q'!) w born dolazi do opadanja .. 3.sopstvena tdina pritisnute (gornje) trake N/m. 0.43. c). Kada je traka natovarena materijalorn veca je sigurnost da neee doCi do proklizavanja izmedll trake i slogova na lucnim traverzama.n :lebOl'.58 za suvu trakll... a da se pri tome ne obezbeouje u potpunosti zadrzavanje krupnokomadnih tereta i blokova na traci.. Zbog toga se u tom slucaju prelazi na primenu specijalnih traka kod kojih se trenje povecava sa porastom sile pritiska na traku tako sto se stvara bocni pritisak iii se postavaljaju pritisne trake. silom. Sf.ma .koeficijent trenja izmedu traverzi oblozenih gumom i transportne trake i iznosi: !-L = 0.J1 fraka sa O/U(\lst. Do klizanja transportovanog tereta izmedu dye trake pod nagibom nece doCi ukoliko je ispunjen uslov: Osnovc proracllna. ispred pogonskih dobosa. kao i transport krupnih komada tereta ostvaruje se primenom pritisnih transportnih traka (Sl. qO(! .{en}e krupnokomadnih blokom .. Tako je transportovani materijal zatvoren i pritisnut izrnedu dye transportne trake.148 Trakasti transporteri Transportni uredaji 149 usmeravanja. qr . a koji se iskazuje preko nejednacine: gde su: qo fl. dme je omoguceno njegovo transportovanje pod velikim uglom nagiba transportne trake.42 (3. Osnovni parametri pri proracunu specijalnih trakastih transportera velikiog nagiba koji treba da budu poznati jesu: qt . primenom vise oslonih diskova (Sl. 3.44). (3. Dobra strana ovih tnsportera je sto se mogu ugraditi usmeravajuCi tockiCi s obe strane transportera koji se krecu po usmeravajuCim sinama na nosecoj metalnoj konstrukeiji. !rakom prehacfllom preko d. 3.55) tako se dobija ugao nagiba trake: Transporter za preno. 3.koeficijent trenja izmeou pogonske trake i transportovanog tereta !-Lpt _koeficijent trenja izmedupritisne trake i tereta. Bocni pritisak materijala ostvaruje se kod visecih traka sa dubokim koritima.02 . 3. Pritisak rnaterijala vrsi se pornocu gornje. N/m. 25° primenjuju se specijalne trake. Takooe se povecanje sile trenja na trad ostvaruje prirnenorn rcljefnih omotaca i pregrada .skol'(f oj .jedinicna tezina lanca.zadriaca na nosecoj grani trake. Pri tome je !-L .tezina korisnog tereta na pogonskoj ( donjoj ) traci. bilo cilavom njcnom sirinom bilo sarno na krajevima. postavljeni su amortizacioni i prelazni valjei na veoma malom rastojanju. N/m.54) qo ..4 Specijalnc transportne trake za savladavanje velikih nagiba Za savladavanje velikih nagiba od 18 . b) iii valjaka kao nosecih uredaja (SL 3. Ovim transporterima omogucava se savaladavanje nagiba veCih od kriticnih za nekoliko stepeni. Koeficijent otpora kretanja tockica po sinarna iznosi tv = 0.35 za rnokru traku. Sila pritiska na transportovani materij al kao i njegovo zadrzavanje kod transportera sa pritisnom trakom ostvaruje se pornocu gumene trake pritisnute baterijom gumenih tockica.43 Shematsk. nosecoj transportoj traei. b) . Ovim transporterima mogu se prenositi krupnokomadni blokovi i abrazivni tereti.

cevasti transporteri sa pneumatskima jastukom. Najveca vucna sila kOJa se moze preneti pritisnom trakom.58). prikazan je na SI.59) (3. Ukupna sila zatezanja obe trake umanjuje se za silu zatezanja prouzrokovanu pritisnom trakom. 3. odnosno ugJa nagiba trake p.ukupni koeficijent otpora kretanja trake preko valjaka silazne grane. na pogonsku.% • SI. nailazna i silazna sila zatezanja iznosice: . delovi Ianca.mestu. Njegovo ostvarenje omogucenoje specificnom konstrukcijom uredaja za iskop i visokim performansama transportnih masina i uredaja smestenih na masini .44) koji povecavaju silu pritiska trake.l + J. N (3. (3. kao zaddci tereta.lpt cos!). duzine L moze se odrediti iz izraza: Wop'" qopL J. 1z izraza(3. (3. 3. preko tereta. pri veoma velikom nagibu transportnc staze. napustanjem povratnog dobosa. kao i koeficijent trenja izmedu pritisne(gornjc) trake i tereta koji se transportuje.57) a ~oja se povecava sa porastom qt.lpl cos~) L.60) 8-8 gde je w . npr: cevasti transporteri sa vucnim lancem.150 Trakasti transporteri Transportni uredaji 151 aJ A-A +~.lpt i quI' budu vece vrednosti. kuke ili drugi elementi (SI. izuzetno velikim uCinkom. a Cija se vrednost odreduje prema izrazu (3.56) Prema poslednjem izrazu moze se zakIjuCiti da ugao nagiba trake moze biti utoliko veci.3.58) Kako bi p:itisna traka.14. 3.56) moze se odrediti tdina po jedinici duzine pritisne trake.11. transporteri promenljivog oblika trake pomocu pokretnih noseCih valjaka kod kojih se noseca traka pretvara iz rayne u oIucsti.w cosi3) L.l + qop qt (J. 3. N Masine za kontinualni iskop materijala tla ( rotorni bageri i bageri vcdricari ) odlikuju se. N SS = qop (sini3 . ukoliko J.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinualni iskop materijaJa tla (3.46. Da bi se poboljsalo dejstvo pritisne trake. SI. cevasti transporteri sa vucnim nzetom. Postoje i druge specijalne konstrukcije trakastih transportera za savladavanje velikih nagiba. nema si1e zatezanja i ako se zancmare b'eznacajno male sile otpora na vaIJclma pn kretanJu pritisne trake nanize.kopaeu. Ako se usvoji da na ton: . potrebno Je da na tom mestu bude sto manje zategnuta. kao i sa pritisnom trakom je mogucnosl primene za materijale rzliCitog granulometrijskog sastava i za relativno visoki kapacitet. sila otpora kret3nja obuhvata obe trake i silu otpora vuce tereta. Osnovne karakteristike ovih transportera date su u tablici 3. siobodno nalegala na teret. 'lIke. Proracun nosece trake vrSi se metodom "obilaska po konturi". Prednost transportera sa pregradama za zaddavanje transportovanog materijaJa.45. pa potom u oblik cevi i obrnuto.l pi ). prc svega. Karakteristican sistem trakastih transportera na rotornom bageru velikog ucinka. uz nju se vesaJu preko vulkanizovanib karika. tg~ ~ J. pri tome kod nosecih valjaka.44 SpeciJa/ni Irakas!i trallspurter su pritis}lolt1 Irilkum b) S" = qop (sin~ + J. nosecu traku.

. imajuCi u vidu za- i -_ _ _--~--~---_---~k"'oiJ. . trake.::0-l---.46 m i . za transport do magistrainog transportera. iii za odlaganje materijala...c5-4~1=2~0~~4~'__1__4~.0 38 1 i ~ _" 6"-.8 2.2-+ 53. 3.. 3.66 3 '57. poz. pravolinijskog iii krivolinijskog oblika putanje premestanja materijla (81.velika brzina vuce Snaga p~'\Vna ~ozn~ke I I Snag'l .. 9.1 2.3.48). kojima se obavlja transport u okviru masine·kopaca. 6' i 8'.6_"~.3iL.-l-...3 2. 81.49. 81. sr.16 1.-. .6 I 2.mosni za transport od masine .::3 . m i m/s I 3.45 Relativno velika brzina trake. Trakasti transporteri koji se primenjuju kod bagera 'sa uzduznim iskopom materijala relativno su malih dliZina.48 SI. kojima se Trakasti transporteri. 2 II~~-+-··~=--+-~=--+-~=--~~~--+-~--+-~~+-~~+-----+..-+!.1 2C 6' 84.::..6 3.relativno male gabaritne dimenzije htevani ucinak. 3.5 2x170 4...3. .3..kopaca do magistralnog transportera.-0_+___. oblik i polozaj ovih transportera.0 22 8 19.__.47 i 3.:7::.5:. s obzirom na specificne uslove eksploatacije odlikuju se: .~2~. 3. 1~..46 .___+_::.5 ostvaruje sprega elemenata transportnog sistema.::6.·PlErosipa Transporteri za prenosenje materijala sa osnovnih transp~ 2' 29.5 2x500 2x240 120 1l--. Prema nameni i konstruktivnim karakteristikama. 50 m.:"".3 5 2x150 3.46 m Osnovni transporteri 1 16.:·ii'-'s"-'e:. I pOkg<!:la (h !oznake Duzina I' Sirina Brzina 'prema transk Sl.48.. 'te a trake ..14 Duzina Sir...-=--.. 4'.pretovarni.konzolni.+-_::. trakasti transporteri na bagerima za poprecni kontinualni iskop.2 2x90 9 sr.::x3::.~6~1 5 3. duzine 20 .5--i~2::.2 26 3...1~.5 120 8' 23.:=2.6 2. ..----~ : 7 3.46.6 .4~~1~..9 1-. portera tr~l e trake.46 2'. omogucavaju odbacivanje transportovanog materijaia na rastojanju reda veliCine 1.(~)~ __. mogu da se svrstaju u sledece grupe: ..0 2. 7.6-11 . 200 m... . duzine do 120 m 81. __+_..2 m od gornje istovarne tacke. 3.5 3.5 3.6~~1~3. relativno male duzine.pomocne.:8:. 3. duzine 150 ..0 28 i 1 2 .47 o / Z SI._4~~~3~...visoka pouzdanost u radu... 81.8 i 1.ina Brzina prema trans-' . 3.21 1 Specificnosti konstruktivnih resenja. m/s 3.. SI ' 1 po l r.4 2.c6J. pozicije 4.6".152 Trakasti transporteri Transportni uredaji 153 Tablica 3..istovarne.2 1... sopstvena masa.

Njeno vodenje se. Pri tome se pogon osnovnog dobosa ostvaruje sinhronini pogonskim motorom.ekscentricilctom i debalansom dobosa i valjka. . 3. . Na sl.r! doba. 3. ili hidromotorom. S1.proeesima utovara i isrtovara materijala. primenjujue se dvodobosni sistem sa odvojenim pogonima.elektrotno{or. Sf.Noseca konstrukcija transportera smestenih na odloznim strelama izvodi se kao prostorna resetka trougaonog S1. 3. cesto se koriste transporteri sa ravnim profilom trake. St.va: 3 .50 iii cetvorougaonog preseka S1.49 Konstruktino resenje nosece strukture transportera zavisi od mesta ugradnje. . 51.51 Kod transportera velikih ucinaka.prelaznim rezimom rada (pustanje u pogon i zaustavljanje).prelaskolll trake preko sloga valjka.54 SpecificnOSli proraclina. a dopunskog dobosa. 3. oslanjaju se na nosecu konstrukciju same strele. 3.53. Pogon dobosa transporterolll kod bagera lllanjih snaga. spreceno je proklizavanje transportne trake na dopunskom pogonskom dobosu.50 Sf.neravnomernoscu protoka transportovanog materijala. jeste neophodnost provere njihovog dinamickog ponasanja. 5 . mogu primeniti i za proracun transporter a smestenih na masini za kontinualni iskop tla. 2 h plu. 3. posebno treba uzeti U obzir oscilovanje sistema izazvano: .154 Trakasti transporteri Transportni uredaji 155 Sf. smestenim u sam dobos. 3. .52. odrectuje se elektromotorom. 4 ~ dobos. pozicija 2. Elementi trakastih transportera smestenih na streli rotora bagera sa poprecnim iskopom. ZahvaljujuCi ovakvoj konbinaciji elektromotora. ledna od osnovnih specificnosti proracuna razmatrane klase transportera. Kod bagera sa uzduznim iskopom materijala tla. . asinhronim elektromotorom. odnosno njegove funkcije. u tomslucaju ostvaruje odgovarajuCim klinastim remenom.rukav(jc. Sf.54 prikazan je presek pogonskog dobosa za ravnu traku. Postupci proracuna parametara stacionarnih trakastih trans- portera predhodno su navedeni ali se uz uzvesne dopune. 3. S1. 3. pozicija 1. 3.redukfor.53 J . Pri tome. radi postizanja potrebne vucne sile.

0.05)2.za ravnu gumenu traku: Qt =240 v (0. Qt = 427 v (0.brzina trake. Prekomernc amplitude poprecnih oscilacija trake moau u izvesnim sIucajevima da izazovu odbacivanje transportovanog materijala sa tr~ke.9 b .-.12.0. m.61): c .05i.69) (3. m 31h iii za ugao nasipanja <p = 15°: 3 QI = 586 v (0.9 b . b .72) .64) I p = 21)%'S q (3. pod nagibom Ie =36°: QI = v (0. 3.61) 3. c: Qt = 900 v (0. m31h 3 (3. N. kg/m.05)2(390 + 725 tg<p).9 b . ptr pter - jedinicna masa trake. m.za olucastu traku sa bocnim valjcima.9 b -0.0. Proracun kapaciteta trakastih transportera Teorijski kapacitet za ravnu.34) moze da se napise u obliku: .67) (3.65) Pri tome je: v .11.ugao nasipauja materijala.05i( 245 + 840 tgqJ). pri tome su: S . pod nagibom (p = 30°. m31h 3 (3.9 b . m 1h iii za ugao nasipanja <p = 15°: QI = 553 v (0.62) .za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie = 20°.68) v =---.05i(345 + 770 tg<p). a predzadnjeg Ie = 18°: . Sl. m31h (3. sirina trake.stvarna sirina trake. a . .sila zatezanja u posmatranom delu trake.za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu.05)2.za olucastu traku sa bocnim valjcima. 3. lr .9 b .0.jedinicna masa trake iii masa trake i transportovanog materijala.66) EtrBtri m . mls. d: +v2 (3. Za tansporter duzine L. gumenu traku. 0.0.156 Trakasti transporteri Transportni uredaji 157 Pri tome se narocita paznja mora pokloniti analizi sopstvenih frekvencija sistema i frekvencija pobude izazvane trakastog transportera.63) pri cemu su: E lr B lr - QI = v (0.70) trenutni modul elasticnosti trake. <p . m 1h (3.brzina trake. sto se mora uzeti u obzir prilikom definisanja rastojanja izmeau slogova valjaka. srednja vrednost frekvencije osnovnog talasa odreduje se iz izraza: V * -1 S --v 2 Isr = 4L'S -1 (3. (3.koeficijent prijanj~nja transportovanog materijala na traku. sa ciljem da se sprece evcntualne pojave rezonantnih stanja.9 b . jedicna masa transpoirtovanog materijala.odreauje se kao 3 Qr = 900 v (0. m 1h iIi kod ugla nasipanja <p = 15°: .0. ili stanja bliskih rezonantnim. kg/m. m 1h (3. m . PolazeCi od izraza za brzine prostiranja talasa u radnoj (VI) i povratnoj (V2) grani transportera: Ako se racuna sa uglom nasipanja <p = 15° a sto je najcesCi slucaj na povrsinskim kopovima lignita. Sl. izraz (3. N/m.rastojanje izmeau dva sloga.05)2. odreauje se na osnovu izraza (3. Ucestanost poprecnih oscilacija trake na rasponu izmeau dva sloga valjka.9 b -0.05)2 tgqJ .broj umetaka trake. ako je nagib zadnjeg valjka u slogu Ie = 54°. v . m/s. SL 3. u zavisnosti od slucaja koji se posmatra.11.v? Ptr +P ter S definiSe se svedena brzina prostiranja talasa: = (3.11. P .VI • 2v1v2 m S .71) i . kg/m.

O.9 b . tlh (3.77) . 20%. .83) Qth = 856 P v KJK2 (0. pod nagibom Ie == 30°: Qlh == KJK2 pv (0..gustina (nasipna masa) materijala (3..05)2tg<p.0.tlh iii kog ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 553 P v K/K2 (0.158 Trakasti transported Transportni uredaji 159 . tlh .86) Tehnicki kapacitet transportera dobija se mnozenjem teorijskog kapaciteta koeficijentima KJ i K2. c: Qlh == KJK2 pv (0.0.Zbog neravllomernosli punjenja gumene trake.9.9 b .0. tlh Pri tome je p.0.74) (3. a predzadlljeg <p == 18°: . tlh iIi za ugao nasipanja <p == 15°: Qlh == 240 pv (0.[56] .05i(495 + 595 tg<p) .9 b .0.OSiC495 + 595 tg<p) .81) . tlh (3.11. Sl.79) .Zbog ugla nagiba transportera prcma horizontali (kod kosog transporlera. tlh (3.11.0. dakle tako sto se teorijski kapacitet umanjuje po dva osnova: .78) (3. odllosno umanjenom za koeficijent iskoriscenja vremena K v .[ 12]. Teorijski kapacitet transportera treba izraziti u t/h: Q't==QI p.0..9 b .05)2tg<p .8 .80) ° (3. 3.9).[15 ].76) (3. tlh. tlh (3.[21].[55].9 b .8 .m lh .9 b .85) LITERATURA: [7] .05)2(345 + 770 tg(p) .9 b .. tlm 3 . obicno za 10 . tlh iIi kod ugla nasipanj a <p = 15°: (3.84) u slucaju kada slog ima pet valjaka: Qth =K/K2 pv (0.9 b . (3. tlh (3.u slucaju kada je slog sa pet valjaka: 3 Qr == v (0.u slucaju kada slog ima cetiri valjka: Qlh = K.9 b . m lh..za olucastu lraku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 36°: Qlh == K/K2 pv (0.05itg<p .05)2(410 + 710 tg<p) . Qe == KI' Qth .[46]. Tehnicki kapacitet gumenog transportera racuna se iz sledeceg izraza: za ravnu gumcnu traku. a: Qth == 900 pv KJK2 (0.05/tg<p.9 b . 0.za olucaSlU traku sa bocnim valjcima.Za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu.. 3.za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 20°.9 b -0.9 b . tako je K/ == 0. tako daje se koeficijent K2 daje se u tablici 3.75) Eksploatacioni kapacit~t transportera jednak je tehnickom kapacitetu na cas Cistog rada. iii kod ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 472 P v K/K2 (0.K2 pv (0.[8].05)2(390 + 725 tg<p) .5.82) (3. kod kojc je nagib zadnjeg valjka u slogu <p = 54°. pri transportu u usponu iii padu).[53].OSi(41O + 710 tg<p).o.73) (3.u slucaj u kada je slog sa cetiri valjka: 3 Qr == v (0.0.. Sl.OSi(24S + 84S tg<p).0.OS)2 K2(0.

Opste napomene i oblasti primene Osnovne napomene 0 plocastim transporterima Plocastim transporterima ostvaruje se neprekidni transport rasutih i komadnih materijala duz trase koja moze biti vertikalna. a poveeava se i raVl1omernost kretanja. sklapanju. transported za prevoz ljudi. to plocasti transporteri mogu Imatl znatnu dUZlIlU transportne linije i pri veeim oplerccenjima jedinice duzine transportera. a suprotna grana krece se po sinama.l.1.1 P/O(\lsrj transporteri pncvrscuJe kutlJastl pod. ~a kOJu se preko specijalno vulkanizovanog podmetaca . rede od drveta iIi je gumirani. Beskrajni pod 3 sastoji se iz odvojel1ih metalnih iIi rede drvenih ploca. pogonski 2. Radna grana trake sa podom oslanja se na prave.1. Usled dejstva dinami6kih opterecenJ3 na vucne lance. a na krajnjim nosacima montiraju se dva lancanika. a takode i za transportovanje proizvoda unutar nekog tehnoloskog procesa. ogranicena je njihova brzina kretanja. bez bocnih strana. Nedoslatak ovih kOl1strukcija neprekidnog transporta oglcda se u slozenosti del ova koji se kreeu. Prema konstrukciji poda ploeastog transportera. sa pogonom 9 i zatezni 7. kao i poveeanom zatezanju radnih elemenata. vucnog lanca. kao i za podvrgavanje transportovanih materijala odredenom tehnoloskom procesu: kaljenju. kako sa jednim. S1. sastoji se iz nosaca. a pod za nosenje tereta je od ne~avltl]lvog metaLI. . koje su pricvrscene za jedan iIi dva lanca 4. oslone valJke. zbog ostvarivanja frikcionog pogona. kao i ohladeni elementi). Takode se plocastim transportenma mogu ostvariti ostriji uglovi previjanja. kao i prema po:ozaju trase. hladenju. Praznjenje na sredini linije transportera moguee je sarno kod onih plocastih transportera koji su sa ravnim podom. SI.2. a u posebnim slucajevima i prostorna. Pod je lzraden od odvo]emh ploca. a postoje i podvrste plocastih transportera kao 5tO su: eskalatori. Linija transport~ materijala unapred je projektom odreclena. 4. u pravcu uzduzne ose transportera.2. Vertikalno spojeni vucni lanci opremljeni su oslonim valjcima i kreeu se zajedno sa podom duz linije nosaca staze 5. sa zateznim ureaajima 8. Vucni. od jednog do drugog radnog mesta u serijskoj proizvodnji. Primena ovakvih traka dozvoljava poveeanje brzine transportera. pa je po njima transporter i dobio ime. Kod nekih pl~castih transportera kao vucni element koristi se gumirana ce~~cn~ ."aljujuCi Cinjenici da se koriste lanci.t'1edutim. a koriste se u hemijskoj industriji. od plasticne mase i s1.4. Plocasti transporteri opste namene 4. masinogradnji. Plocasti transporteri primenjuju se za prenosenje livenog metala (teeni metal. Transporter se puni prihvatanjem materijala preko nekoliko usipnih levaka 6 koji mogu da se nalaze bilo na kome mestu duz trase. rudnicima uglja i mnogim drugim industrijskim granama. ispiranju. preko valjaka koji su pricvrseeni za Plocasti transporteri primenjuju se za transportovanje materijala u horizontalnoj ravni. metalurgiji. tako i sa nekoliko pogona. element transporter a je jedan iIi dva lanca.t:aka. . bojenju. smanjenje mase transporlera i smanjenje habal1ja pokretnih delova. razlikuju se p~oca~:i transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za opstu namenu (osnovlll tIp) 1 saviJeni transporteri za prostornu trasu. obicno do 1. 4.160 Plocasti transporteri 161 Transportni uredaji zidove poda. sa poveeanim uglom nagiba i pri relativno malim radijusima. testo se plocasti transporteri koriste istovremeno i za tr~nsportovanje materijala. Vucni land se savijaju preko krajnjih lancanika i nalaze se u sprezi sa njihovim zupcima. otpustanju. Pl06ASTI TRANSPORTERI 4. a praznjenje se ostvaruje preko krajnjeg lancanika i levka 1. energetici. kao i u kosom pravcu.podloge y 'y Plocasti transporter. kao i transporteri sa podom od slozenog profila. kontroli itd.25 m/s . bas zah. 4. razlicitih rasutih i komadnih tereta.

3.tIL/gnu/I.. sa bocnim stranama. 4. kao i bez valjaka. Osnovni parametri (sirina i vrsta poda) stacionarnih plocastih transportera opste namene su standardizovani.i do 2000 m /h. c) /.orl:oJl/o/11I.4) sirine poda: 800. kao i malerijala visoke temperatnre. kao i zbog mirnog i besumnog rada i mogucnosti direklnog punjenja (samoutovarom) iz bUllkera..3. 4. c. SI. zbijeni sa bocnim stranama. SI. sa jednog na drugi pravac. po Cijel11 rubu se krecu karike lanca transportera (S1. 200.2. takav pod klizi duz metalne iii plasticne yodice tereta.3. 4. tako da su slozeniji cksploatacioni uslovi zbog veceg broja Clanaka plocaslog transportera.3. Na SI. 8 m). 4. 160.:.3 prikazani su podovi plocastih transporter a: a) i b) . 4. ZU . 4. razmaknuti podovi bez bocnih straaa sa valjcima. sa ostrijim. 4. kao i kod valjkastih lanaca.S. 160 i 200 mm moguce je objediniti lanac sa podom (Sl. iz celicnih limova debljine 4 . konfiguraciji trase i naCinu rnonlaze. g i h. kao i velikim lransportnim duzinama (neki plocasli transporleri duzine su i preko 2 km). S1. neoplerecenoj grani pod se krece preko valjaka.. su sa podom koji sc pridrZava posebnim valjcima sa osovinicama direktno pricvrscenim za karike lanca iIi za pod sirine preko 400 . Tako su na S1. b) nugllllli. Nedoslatak Valjkasli lanci predstavljaju oslonc elemente preko kojih se sila tezine poda. 4. kao i sa manjim prevojllim radijusima (S . c. U cilju bezbednog postavljanja tereta na pod plocastog transportera (npl'.2. prcnosi na yodice trase transporlera. duboki i kutijasti izraduju se izvlacenjem. 12S. pod se izraduje od profilisanog materijala u obliku podesljivih oslonaca. kamen itd). Jedan lanac. 4. a mogu biti bilo samohodni iIi se prevoze vozilom. uglovima nagiba (3S 0 ••• 60°).3 prikazane razliCitc konstrukcijc poda plocastih transportera: bez bocnih strana. Transporteri ovog~ ti~a (Sl. p/()(\/slih transporter(/. 10 mm. bez bocnih strana . utiskivanjem. e) valoviti bez bocnih strana. g) i h) plitki i duboki . 4. Pojedine konstrukcije transportera sa plocama bez valjaka i sa lancem okruglih karika. 630 i 800 mm.162 Plocasti transporteri 163 Transportni llredaji Plocasti transported za razliku od trakastih mogu da ostvare transportovanje tezih. 250. postavlja se dm poda nepokretna bocna strana od dasaka iIi celika. kao i visoke temperature (otkovci. kao i valoviti ali sa nepokretnim. 4.) materijala. primenjuje se sarno kod transportera lakoga tipa. 4. mogu bili razliCite konstrukcijc poda.3. videti SI. 100. . u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala. krupnokomadnih.ravni. a takode i zapaljivih.}()I()i. ~OO mm. Prema montazi mogu biti slacionarni i prenosni.\/o:el/{J (komhill{))'Olla) (rosa. a odlikuju se i vclikim 3 kapaeitetom .2. cilindricnog oblika). 31S.valoviti. bocno ugradenim stranama..sastavljeni sa valjcima SI. Kotrljajni lezaji primenjuju se kod transportera tezega tipa. oslone clemente cine nepokretni valjci koji su pricvrsceni za postolje. 4. d) ravni. krupnokomadnih materijala.2). boce i s1. Plocasti transporlcri klasifikuj u se prcm<l konstrukciji poda. Usled velike cvrsloce vucnih lanaca i mogucnosli primene pogona u sredini dobijaju siroku primeau. 400. bez primelle dodavaca. vidcti S1. ravni . Valoviti podovi bez bocnih strana. Trase plocastih transporlera mogu bili veoma siozene (S1. kao vucni element.: u) /. koji Sll povezani clemen tim a lanaca. d. sa kliznim iii kotrljajnim lezajima.:. kao i transportovanog matcrijala. pri tome se za podmazivanje rolnica koristi centralni sistem za podmazivanje. f i kutijasti .~j fere/a nu nagnutoj sekClji transporteru.~ Pod bez naslona primenjuje se za transportovanje komadnih tereta. SOO. Elementi transporta Vuclli element plocastog transportera Cine dva lamelasta.: elementi masina za ugradnju. odlivei is!. valjkasta lanca koraka t = 80. koji su sa ravnim podom oblika pctlje sirine: 80. c i 4. Pod kao element koji nosi teret plocastog transportera izvodi se sa bocnim stranama iii bez njih. S1. Da bi se spreCilo ispadanje materijala sa plocastog transportera.uJ'i:ullw/J/o . ravni.). a). pa su vece i njihove ccne. Dva lanca su sa valjkaslim iIi sa spljim osovinicama iii su lanci sa okruglim karikama. u odnosu na trakaste transportere. Prenosni transporteri korisle se kao utovarne i pretovarne masine. . zbijeni.. ravni podovi. c) na suprotnoj.3.talasasti.3.kutijasti. Kod transportera sa supljim osovinicama lanaca. Ravan i glatki pod izraduje se od drvenih plocica. a iii od celicnih ploca. ravni sa razmaknutim valjeima. Kada je pod gladak (S1.plitki i duboki.1) J.tljci imaju vence za vodenje iii su bez oboda. d) i e) . a i b. Takode isti se podovi ko- Sf. sirine do 400 mm. V. Ovakv~ noseCi valjei lako se opsluZuju i podmazuju i pri njihovoj zamelll IllJC potrebno skrdatl lanaco Kod spccijalnih transportera lakoga tip a kojim se prenose komadni matcrijali manjih tdina (npr.2 Shemafski prika:. naroCito kod utovarnc sekcije. 100.3. abrazivnih (rude. sa bocnim stranama . 4.4).3.alezlli uredaj plocastih transportera ogleda se u Cinjenici da su znatne mase poda i lanca. kao i sa bocnim stranama. c) isto ali bez valjaka. 4. Prevashodno su plocasti transporteri pOgOdlli za transporlovanje tezih.. SI. e. j) isto. 4. 4. lOOO i 1200 mm cesto se koriste za transport tereta vlsoklh temeperatura. Za transportovanje rasutih tereta primenjuju se podovi bez bocnih strana.

' d) ra)'ni. 400. kada je kosa nagnuta deonica plocastog transportera. kUIlfaSli ' riste i za prenosenje: tereta visokih temperatura. ovde je <ilk • ugao prirodnog pada tereta pri kretanju plocastog transportera. Ugao nagiba plocastog transportera ~ odreauje se u zavisnosti ad vTste transportovanog materijala.. 500. koji su pricvrsceni za ploce vucnih Janaea. sa elementima::a I/o. 100.5°).(enje to'eta i \'u(':nim Sl. Za transportovanje celicnih otpadaka limova u kovackoj proizvodnji. 2 centraln. kada su veCi uglovi nagiba (45" .. 200. kao i za ostvarenje veCih kapaciteta..164 Plocasti transporteri 165 Transportni uredaji kroz oba otvara na rastojanju jednog do tri koraka valjka.. 1200.ugao trenja tereta 0 pod pri kame sc obezbeauje pouzdani polozaj postavljenog tereta. 4. 650. Sl. a kutijasti podovi sa bocnim stranama primenjuju se za prenosenje iskljucivo rasutih materijala. 800.. e) vafol'. a manji . a to znaCi i stvaranje mogucnosti ostecenja tereta. a za valovit e = 5° . Ii) pfilki i duhok.4. . 4. 1000. sa hotnim sfra/1amo' g) . kao i tipa poda. zhijen.3). 4. odnosno transportera.4 Popretni presek !"(JHsportera sa staciollarnim ()slo!1im \'aljcima: j ograda sa mrezom. komadnih tereta. sislem za poc/mo7. 315. Kod glatkog i valoviiog poda ~ ~ Pt . sa hocnrm stranama. Smer kretanja poda mora da odgovara tacno prema oznacenom smeru strclice (smer streliea prikazan je na Sl. 60°). valjcima. Osnovne dimenzije poda. 6°.na podove sa bocnim stranama)l . primenjuje so ravan.3 Podovi pfo(astih rransportera: rav!1i. Ploce bocnih strana pricvrscuju se vijcima iIi zakivcima iIi se z3varuju za ugaonike. r(~7~at:nU!j por/or! bez bocnih stroll a sa. 450 i 500 mm. 125. 3° ( veGi uglovi odnosese na podove~ bez bocnih strana. U svakom slucaju ~ < (<ilk .' tJ isfo.e f ovde jept .fi he: hoff/ill Sfrana. b) razmakl1uli b) Radni dco rraJ7sporfera sa rm'lIim (Jodom aNika petlje.3 su sirina B i visina h bocne strane (ukoliko je pod sa bocnim stranama). c) iSfO..h'(Jnje .5 efemel1rima: 0) zbijtll. Podovi se izraduju sledeCih nominalnih sirina: 400.. b. pri cemu je pod izraden sa zglobno spojenim plocama. 4. bet: l'aljaka. Sl. 4. a visine bocnih strana: 80. 250. neprckidni pod sa bocnim stranama. Vucni Ianci spajaju se cvrsto za ploce bocnih strana iIi preko osovina koje pro laze aJ SI. 355. a) i b) Sf. kao i elemenata celicne strugotine. 1400 i 1600 mm. kada je glatki pod e = 9° . 160. u snprotnom slucaju mogucc jc ispadanje tereta izmedu ploca.5.

a sa strane radne grane .3. izradujc se od ugaonika iIi eelienih [ 1'1'0fila (SI.. ukoliko se pravac delovanja sile (dine tcreta bude nalazio unular povrsine oslanjanja tereta. U svojstvu os- sine 2.6 oj ~ Zalezni ureda}: ::'(Jl'ojlli: b) opru:no z(J\'()jni Prcnosni mchanizam pogona transportera sastoji se iz reduklora iii reduktora sa dopunskim zupcanim iIi lancanim prenosnikom.. Kod kosog transportcra iIi kombinovanc trasc.'faslog trallsponera. izmedu e1ektromotora i reduktora ugradujc se varijator brzina. 60°.. U cilju ostvarcnja kontillualnog prenosa vucne sile. Jonih vodica pokrctnih lamica. Ako je potrebna konlinualna regulacija brzine prenosIlog mehanizma. 4.6). 4. Krajevi trase plocastog trnnsportcra izraduju se u obliku zascbnih konstrukcija ramova za nosenje pogonskog i zateznog uredaja.7).7. Zatezni uredaj transportcra . SI. S1. a . a srednji deo plocaslog transportera. 6 metara. Kod transporter a dui pravolinijske prugc u jednoj ravni. U praksi se takode primenjuju i gusenicni pogoni sa elcktromagnetnim zahvatom clan aka lanaea transportcra.kriro/inijs/:. rctko se izraduje od sirovog gvozaa. pogonski lancanici se tako vezuju za pogonsko vralilo.zvezde. Pogonski lancanik kod pogona pod uglom .167 166 Plocasti transporteri Transportni uredaji Kod kutijastih pod ova za rasute materijale pod uglom nagiba ~ = 45° . sasloji se iz pogonskog lancanika . posto se teret SigllTllO zadrzava samo dok je u granicama visine oslanjanja 0 zidove kutijastog poda..ploCicc. Tako se ploCasti transportcri duiine do 2 km izraduju sa ugradenim guscnicnim mehanizmima kojima se oSlvaruje pogon.a deollica Postoljc transportera. prenosnog mchanizma i elektromotora.zavojni ili opruino . postavljaju se ograde. Tada se nn pogollskom gusenienom laneu ugraduju elcktromagneti kojima se osigurava prelazak lanca preko pogonske zvezdc. kada se na podu nalaze poprecni ustavljaCi materijala . f Pogon plocastog transporlera koji je savijen pod uglom iIi je pravolinijski (gusenicni). Ploeasti transporteri veCih duzina. 1000 mm.. metalne konstrukcije.. Pri transportovanju komadnih materijala.zavojni ugraduje se na krajnjim zvezdama (SI. dok je druga slobodna zbog moguccg poddavanja polozaj~ clanaka Ian ca.4.optereccnih lanaca. Iedna od zvezda zateznog uredaja vezuje sc za vralilo preko klina. b iznad profila slaze transportera postavljaju se kontra SI. kod transporlera leiega tipa primenjuju se [ profili iIi uzane pravolinijske sine. u zavisnosti od potrebne redukcije ucetanosli obrtnja. Hod zateznog urcdaja 1znosi X = 320 .7. ugao nagiba transportera moze da se poveca do 60°. pogledati S1. kao po pravilu. b . posto Sll veCi uglovi nagiba (veCi od kapacitet lransportera se znatno snizava. Kod krivolinijskih sekcija. a usvaja se u zavisnosti od koi'aka vllcnog lanca (obicno nije manji od 1. 4..6 . SI. iIi usled prekida kinemalskc veze prenosnog mehanizma. duzine izmedu 4 . pogledati S1. a i onemogucavanja eventualnog zakosenja lanaca.7 Me/ulna kOJlSfrukcija :·. pri slucajnom iskljueenju elektromolora usled nestanka clektroenergije.ekcUe postolja ploc. 4. 4.4. obieno jc sa pel do osam zuba izlivcnih od celicnog liva. 4. ..srednjo. kao i tcie optereceni transportcri izvedeni su sa nckoliko pogona.kosog pogona. kao i sediSta za radnike. da je istovelan poloiaj zuba i meduzublja kod oba lancanika. Qsim toga izradujc sc i ozubljeni celieni venae koji se navlaCi na odlivak tela lancanika. a na komc se ostvarujc oslanjanje poda izraduje se u obliku posebnih sekcija. kao i na postolju srednjih delova. g i h. kod transportera Jakog tip a. kod kojih jc moguce samoslalno kretanje radnih elemenata.3. koriste se ugaonici 1. ugraduju se zauslavni uredaji uSlavljackog iIi valjkastog tip a iIi se postavlja e1eklromagnetn3 koenica. 2 koraka lauca). Profil zuba lancanika je standardizovan.

4) gde je hI visina trougla (pogledati Sl.. bez bocnih strana iznosi: 2 I Kapacitet plocastog transportera: Qp 3600 Al P v gde su: p v 2 = 648 B p C2 v P tg~?j.8 c) (4. kao i dimenzije osnove trougla b veCih vrednosti nego kod trakastih transportera.1 ~n POD I JI 1. .. b sa pomerljivim bocnim stranama..&).4.nasipna gustina matcrijala.8. transportovani rasutih materijal razastire se u obliku trouglastog poprecnog preseka. Duz poda.·' .168 Plocasti transported 169 Transportni uredaji Vrednost koeficijenta c :J. a). se lZ 648c2 vptg<Pl a) a b) Sl.koeficijent korekcije.4<p i b 0.20° Preko 20° 0. valjkastim osloncima. c . Proracun transportera Odredivanje osnovnih parametara.65 . tlm 3. bez bocnih strana.85 S.90 II I Medutim.1) .2) . bocnih strana. . Povrsina (m ) poprecnog preseka rasutog materijala duz poda plocastog transportera. SL 4.3) Kod pada sa bocnim stranama (pokrctni i ncpokrctni).8. SL 4. Tabliea4. b i c . a kao sto je slucaj i sa trakastim transporterima sa pravim. gde je <p ugao prirodnog pada materijala kada je u stanju mirovanja. A A2 + Poprecni presek rasutog materijala dut poda plocastog transportera: be.povrsina poprecnog prcseka rasutog materijnln A jednaka je zbiru povrsina trougla A2 i pravougaonika A3. (4.9 0. m. C2 .sa nepokretnim hocnim sfranama (4.sirina poda sa bocnim stranama. P Kada je zadat kapacitct.3.95 0.2.. a B _ sirina poda transportera.85 I I 0.sirina poda transporters bez bacnih strans.8. 0. m. (4.0 bez bocnih strana 1. sirina poda (m) bez b · strana ocmh izraza: B '" 0 dreuuje . Kod plocastih transporter a obicno je <pl '" 0. 4.brzina transportera. \If = h3 .koeficijent ispune poprecnog preseka materijaJom do visine bocne strane h h (obicno se usvaja \If '" 0. m/s.1) gde su: Bh .. zbog krutosti poda i njegove male brzine kretanja omoguceno je usvajanje ugla osnove trougla <pI. 4. kojim se uzima u obzir smanjenje povrSine rasutog materijala kod kosih plocastih transportera (tablica 4.0 -""--" sa bocnim stranama i I Do 10° l r .

. brzine se usvaJaJu u zavlsnostJ od zadatog takta proizvodnje. m 0.6) =0 i p~d:~va~<bcz 600 800 I I I I 0. m 26.6v v (4. je t~r:~ ~rupno~omadni. za slucaj da se pod opterecuje materijalom po nJcgovoJ CJta~oJ sl. pravolinijskih sekcija odrecluje se na bazi preporuka izlozenih u glavi 3.2 m. dozvolJava se povecanje brzine plocastih transportera do 1. kao i vis ina bocnih strana mora zaokruziti na najblizu (iz normalnog nizu brojeva) dimenziju.8 500 700 1100 preko 0. ISortirani materijal Maksimalna velicina "a".0. Podovi lakoga tip a primenjuju se'la transportovanje zrnastih i sitnokomaclnih lereta. Brzina krelanja poda plocastih transportera usvaja se obicno da iznosi u granicama 0.5 400 (4.65 0. male zapreminske mase (p~l t/m\ a teskog tipa .sirina poda. 4.8 . Kod plocastih transportera sa podom bez bocnih strana..2.8 700 1000 1500 I gde je X2 . ~ao 1 ~ahteva ka smanjenju dinamickih opterecenja usled neravnomernostJ kOJc nastaJu pri k:'etanju lanca. Upotrebom zavarenih. \If = 0..3) i (4. f. D~bijenu sirinu poda preko izraza (4. rn 0.0 105.5 238 67.01 .05 .9..73-.0. u zavisnosti od sirine i tip a poda transport era.za terete srednjih karakteristika..gravitaciono ubrzanje. 3 kN.5) potrebno je proveriti saglasno . 15% I i Konacno se izabrana sirina poda. 0. otpor dill zasebnih.koeficijent koji se usvaja prema tablici 4. Napomcna: KoJ bocnih stranu vrcunost kocficijcr:ata A trcba Ja sc smanji za 10 .5 1. Orij entaciono je qoz600B+A.. m. nacmu nJegovog pakovanja..2m ! Obican materijal 16. mls . visine 0.3.63 m/s (granicne brzine usvajaju se prema normalnom nizu brojeva re~a 0. A == Bbh\lf.65.koeficijent (za sortirani materijal X2 == 2. njegovoj koliCini .. (4..0 m/s). Tip poda Laki Srednji Teski ! Tablica 4. C2= 1. Usvaja se da minimalna sila zatezanje nije manja od 5% od dopustene sile zatezanja lanca odredenog tipa ali i da nije manje od 500 N po jednom lancu. tako da je u tom slucaju: A2 = 0. tIh v..3 Kapacitet horizontalnih plocastih transportera pri: V = 0..8) gde su: g.4 . .1I =0 1 . 1.4 207 665 1.7) Kapacitet transportera (tlh) sa podom i bocnim stranama Qb gde su: (4. ~od plocastih tra~sportera sa Ian cern kao vucnim elementom. K~d komadnih tereta sirina poda se usvaja prema gabaritnim merama tereta..5 m/s.. 300 mm.25Bb2 B A .9 131 Prora{un vu{e. Tdina jedinice duzine materijala (tereta) odreduje se iz izraza Qg Q qt =-=2. zazar izmedu tereta duz transportera ne sme biti manji od 100 .170 Plocasti transporteri 171 Transportni uredaji IV'. 3. okruglill kanka. SI. a \If = 0. mls 2 Q.2 152 535 1.. obicno je Sm.7.8 3/h Kapacitet. prcma tablici 4. . mrn 120 180 265 i 350 470 74 110 165 220 295 590 370 700 445 800 520 Sila usled tdine jedinice c1uzine poda plocastog transporter a. -a pocetna tacka je mesto najmanjeg zatezanja (pogledati glavu 2). <p = 45°.za krupnokornadne.2? m/s..7). K~d~. kao i maksimalne dirnenzije "a" tipskih komada rasutoa tereta navedeni su tabelarno.kao i kod trakastih transportera. 0.5) = 3600 A v P = 3600 0..4 416 1. Maksi~alna sila zatezanja Janca na os!l0vu koje se vrsi izbor lanca i odreduju dimenzije elemenata moguce je da se obavi odreclivanjem sila otpora duz zasebnih sekcija plocastog transportera. maze se podrazwncvati da se teret rasporeduje duz poda ravnomerno I da Je pravougaonog poprecnog preseka. za nesortirani je X2 1. sa lancem kao vucllim elementom qo (N/m) odreduje se prema katalogu proizvodaca iIi na osnovu normativa i dokumentacije projektne organizacije. prema odgovarajucem standardu i{i katalogu proizvoda. vece zapreminske terete (p~2 t/m3 ).4 172 44. talasastim stranama. .5 310 0.kapacitet transporlera.~a.2: B333 X2 a+200mm Orijentacione vrednosti koeficijenta A za celicni pod sa bocnim . tablica 4. .4 0.2 Sirina poda. b _." p~d' 11---- Kapacitet transportera i dopustene maksimallle velicine komadllog tereta i mlo " " " Tablica4. O:ako male brzine uslovljene su zbog primene lanca kao vucnog elemen~a. dok srednjeg tipa . kao i kod poda sa pokretnim bocnim stranama.6 270 807 Bez bocnih strana Sa bocnim stranama.75 i h = 0.0. lanaca malog koraka.brzina kretanja plocastog transportera.3 Sirina poda. dlmcnzljama komadnog tereta.nm.

172 Plocasti transporteri

173 Transportni uredaji

Koeficijent w - otpora kretanja poda na pravolinijskoj deonici odreauje se prema izrazu (2.23) iii se usvaja iz tablice 4.4. Pri proracunu w prema [zrnu (2.23) preporueuje se da se usvoji koeficijent dopunskog otpora usled trenja oboda venea o sinu C 1,1 ... 1,2; redukovani koeficijent trenja kotrljanja u IcZajima ~l se uzmeu obzir i otpor koji nastaje usled podmazivanja i zaptivilnja), za dobre radne us!ove, iznosi 0,01.. Za srednje uslove rada redukovani kocficijcnt trenja kotrljanja 11 izn05i 0,025, a za teske uslovc rada 0,045; koeficijenl trenja 11 za klizna lezista (celik po liven om gvozau), pri redovnom podmazivanju iznosi: 0,1; 0,15 i 0,2, a pri periodicnom podmazivanju konzistentnom mascu je 11 ~ 0,15; 0,20 i 0,25; koeficijent trenja kotrljanja rolnica f za dobre radne llslove iznosi 0,06 em, za srednjc 0,08 em i za teske je f 0,1 cm. Orjentacionc vrcdnosti kojeficijenata otpora w kod lamclastih-valjkastih lanaca
r.:'~-

III

_ koeficijent trenja rasutog materijala portera;

0

zid bocne strane plocastog trans-

- radna visin<l bocne strane (do visinc naslltog materijala) m;

-=-

..

I
f - I_ _ _ _ _ _ _

Tablica 4.4

': Uslovi rada trnsportera

--=0:..::..==="/-:::....:...:.:==

klizni 0,06 ... 0.08 0,08 ... 0,10 0,10 ... 0,13'--_----'-_ _

0,045
Shema
7.<1

SI.4.9
proraru!1 p/ocastog rra!7sporrera ; dijagro!71 :atezrmja far/ra

Otpori na obrtnim zvezdama odrcauju se prema izrazu (2.39) gde je ukupni koeficijent otpora KII = 1,05 ... 1,08 (manjc vrednosti kocficijenta odnose sa na dobre, a vece na teze uslovc rada tT<lilSportera). Olpori na krivolinijskim dconicama sinn odreauju se prema izrazll (2.39). Maksimalni! sila statickog zatezanja lanca plocastog transportcra sa po.krctnim bocnim stnmama iii sa podom bez bocnih strana moze se za prclhoclni proracun transportera, zbog odrcaivanja dimcnzija Janca, odredi(i opstcg, pribli7.nog izraza: Smox ~ i,(;5 {Smin+ w [(qt+ qo) Lh + qoLr 1± (qt+qo) H}, (4.9) gde su: Lh i Lx - duZina horizontalne projekcije optcrecenc i ncopterccene grane transportera, m;

p

- nasipna masa

matcrijala, kg/m ;

3

1 + sin<p njenje horizontalnog pritisb matcrijaia na bocne strane usled meausobnog vezivanja cestica materijala; za prethodni pror3clln usvaja se cIa je I1b ~ 1. U prethodna dva izraza su:
v - brzina krctanja transportcnr, m/s;

nb

v+l,2 <" = - - - _ 1 - kocficijcnt bocnog pritiska, kojim se uzima u 0 b zir sma-

<p

-

ugao prirodnog pada matcrijala;

H visina dizanja, m (kod kosih transportera). Znak "pills" ispred poslednjeg elana u izrazu (4.9) odnosi se na dconicu duz koje se podize materijal, a znak "minus" - na deonicu duz koje se materijal spusta.
Kod transportera sa ncpokretnim bocnim sUanama, pri prenosenju rasutih materijala, u razmatranim izrnima za otpore dodaje se jos clan, Wb - otpor trenja materijala 0 nepokretnu bocnu stranu 2 Wb=1l1hb pgn bib, (4.10) gde Sll:

lb - duzina bocne stnmc, m. Usvajanjem malog broja zuba laneanika, proraelln vucnog lanca za brzine Vece od 0,2 m/s izvodi se premo ukupnom racunskom oplereccnju, tako sto se uzimaju u obzir dinamicb opterccenja, prcma izrazll (2.69).
lanea Ako se vllcni element sastoji iz dva lanca, tad a se racunsko opterecenje jednog SrI odreauje iz izraza:

(a)

174
Plocasti transporteri

175
Transportni uredaji

gde je Sr2 - racunsko optcreccl1je radl10g dela, odreauje se kod transportera sa jednim tancem iz izraza:
Sr2 = (Sr+Sdin)max
~

Kd Sr,

(b')

Wv 0,16 67740 ..•. Usvaja sc rastojanje izmeau dva p = 1000 1000. 0,75 = 13,6kN.

uzastopna

gde je Sr - maksimalna staticka sila zatezanja lanca, odrcaujc se prema proracunu vuee pri normalnom optcrecenju transportcra; Sdin - rnaksimalno dinamieko opterecenje lanca; Kd - koeficijent dinamiekog opterecenja. Racunsko opterecenjc jednog lanca pri odreaivanju nosece sposobnosti lanca iznosi
Sr2 = (Snn+Sdin )Illax ~ Kd Srm,

odlivka na transporteru ao; za precnik odlivka 0,6 m je ao = 0,6+0, 3 = 0, 9 m. Brzina transportera iznosi
v -

_ Qmaxao _ 600·0,9 = 0 16

3600

-

3600

,

m s.

/

(b

n )

gde je Srm - maksimalno staticka sila zatezanja lanca, odrcauje sc iz proracuna vuee prerna proraeunu vuee pri rnaksimall10m opterecenju transportera. U izrazu (a) je en - kocficijent neravnornernosti prenosenja opterecenja izmedu vuel1ih lanaca; za jedan vucni lanac je en = 1; kada su dva vuena lanca, ell = 1,6 ... 1,8; zavisi od tacnosti izrade lanaca, kao i od montaze plocaslog transportera. Vucna sila pogonskih zvezda odreduje se iz izraza (2.40), a potrebna snaga motora iz izraza (2.45).
Primer 4.1. Izvrsili proracun transportera za prenosenje vrelih odlivaka u livnici, iz odeljellja za iSlresanje u odeljenje za odsecanje, Sl. 4.9, a.

Zadrzava se ovako mala brzina, buduCi da je u toku ostvarenja transporta materijala potrcbilo da se teret ohladi (odlivak).

lz izraza (4.7) odreauje se tezina jedinice duzine poda plocastog transportera sa lancima: qo ~ 600 B + A = 600r:, 0,8+1100 ~1600 Nlm Posto je znatna masa odlivaka, to se usvaja pod tezcg tipa prema tablici 4.3, A= 1100.
Tezina jedinicc duzine tereta iznosi
q = gmt = 9,81·180 = 2000N / m. t ao 0,9

Poznato jc sledece: precnik odlivka 600 mm, visina 250 mm, mas a odlivka ml = 180 kg. Kapacitet transportera Q = 300 korn/h, koeflcijent neravnomemosti nailaska odlivaka na transporter K" = 1,92; koeficijent pripravnosti transportera Kp = 0,96.
Proracull. PolazcCi od dimenzija odlivka, obezbedenja meduprostornog zazora izmedu tcreta i bocnih strana do 100 mm, usvaja se pod sa boenim stranama, talasastog oblika, sirine Bb '" 800 mm, sa bocnim stranama visine h = 100 mm i dopunski ukruccnirn rcbarima. Kako poslojc bocne strane, iskljucuje se mogucnost ispadanja vrelih odlivaka sa poda transportera, kao i prosipanjc zemlje koja se nasipa prilikom formiranja jezgara.

Proracun vuce zapoCinje od tacke najmanje sile zatezanja. Najmanja sila zatezanja lanca moguce je n tacki 1 iIi 5; u tacki 1 pri qo (11 + [2) w > Hq" (ne uzimajuCi u obzir otpore na krivolinijskim sektorima 2 - 3 i 4 - 5), u taeki 5 pri qo (II +12) w < Hqo. Prerna tablici 4.4, za tcie uslove rada (livnice, u kojima su visoke temeperature), lanaca sa rolnicama sa kliznim lezistirna w = 0,13. Tadaje
qo (11 +12) = qo(1O+13) 0,13 = 5,2qo < qoH = 10 qo. Prema tome, 5m in = S5; tako da se usvaja 55 = 2000 N.

Kao vucni element usvajaju se dva lamelasta lanca valjkastog tipa, sa kliznim leZiStem, Proraeunski kapacitet transportera odreduje se iz izraza
K Kp 1,92 0,96

Qmax = Q_11 = 300-- = 600kom / h.

Maksimalna sila zatezanja pokretnih del ova nalazi se priblizno, na osnovu opsteg izraza (4.9): Smax =1,05{Smin + IV [(qt+qo )Lh+qu Lx]+(qt + qo)}
=1,05{ 2000+0,13 [(2000+1600) 60+160060] + (2000+1600) 10} = 82500N.

Maseni kapacite, t/h - odreduje se iz izraza
Q = m Qmax = 180 600 t 1000 1000

U prethodnom proracunu moguce je zaddati se na ovom rezultatu, usvajajuCi prema njernu lanac i elektromotor za ostvarenje pogona ploeastog transportera.

= 108t I h.

Pri detaljnom proracunu vuce, duz zatvorene konture, po razdvojenirn sektorima, odreduju se adckvatne sile zatezanja lanca

176
Plocasti transporteri

177
Transportni uredaji

S6=S5+Qo 13 w

= 2000 + 160020 0,13 = 6160 N
Zbog male brzine kretanja lanca (v = 0,16 mls) ne uzima se u obzir dinamicko optereeenje Janca. Usv<lja se vueni !<lnac sa rolnicama, koraka t = 315 mm, preenika rolnica 21 mm, a Cija sila kidanja iznosi 315 kN i Ciji je stepen sigurnosti 315/41,3 = 7,63 pri maksimalnom knpacitetu transportera i Kn = 1,92 - koeficijent neravnomernosti nailaska materij<ll<l (ocllivaka) na transporter.

S7=K1S6=1,08 6160 = 6660 N S8= S7 + (qt+qo) 18 w = 6660 + (2000 + 1600) 20 0,13 = 16020 N S9 = S8 K2 = S8 e~a=S 8 eO,13 0,3 = 160201,04
SlO = S9 + (Q[ + qo)(ll I
)V

= 16670 N
6670() N

+ H) = 16670 + (2000+1600)(300.13 +10)

Sll=K2S;o=1,04 66700 = 69400 N
SI2

= Smax= SII + (qt+qo)hw = 69400 + (2000+1600)

IOO,13

74100 N

4.3.
Savijeni plocasti transporteri prostorne trase
Savijenim plocastim transporterima mogu se prenositi rasuti i komadni tereti, kako u horizontalnoj, tako i vertikalnoj ravni, zahv<lljujuCi podu u obliku ploce koja se moze savij<lti, SI. 4.10. Ovakvo svojstvo plocastog transportera ostvaruje se primenom specij<llnog lanca i pod<l u obliku ploea - kojim se obezbeduje ostvarenje sigurnosti pri prostomom transportovanju matcrijala. Savijeni plocasti transported primenjuju se u rudnicima uglj<l - za transport uglj<l duz krivolinijskc trase, takone plocasti transporteri primenjuju se i za transportovanje drugih rasutih i komadnih tereta, ukljucujuCi i transport prtIjaga na savremenim aeroclromima. Osnovna prednost prostornih transportera ogled a sc u bespretovarnom transportu tereta duz prostome , slozene trase , umesto primenom nekoliko pravolinijskih transportera, uz obavezan pretonr tereta. Neclostatak im je - slozenost konstrukcije i skuplje odrZavanje II eksploataciji. I pored naveclenog, savijeni transporteri se siroko primenjuju u svim industrijski razvijcnim zemljama sveta. Kao vucni element savitljivog transportera korisle se jedan iii dva specijalna lanca, lamelasta iIi okruglih karika (sa dugim karikama), kao i dvoredni lanci. Pod plocastih transportera moze biti razlieitih konstrukcija, izraduje se kao i'elicna konstrukcija. a tesee od metalnih ploea, r<lvnih iii sa naborima, S1. 4.11. Na ravnim deonicama (naziva se jos i "naborna tI<lka"). pod od celiCnih ploCa - lamela, pricvrscnje se za karike vucnog lanca. Kod posebnih plocastih transporter<l kod ko~ jih je pod sa elasticnim naborom, omogueeno je konstruktivno izvodenje transportera sa malim radijusom zaokreta 1i11ije trase u horizontalnoj ravni, a postoje i grebenasti nabori, za ostvarenje vedh uglova nagiba (do 60°). Pod transportera opremljen je valjcima precnika 50 100 mm, to su osloni valjci u horizontalnoj ravni, koji su usmereni - prema vertikalnoj osi obrtanja. Osloni valjci kreeu se duz oboda pokretnih staza, primaju vertikalno optereeenje, obezbedujuCi1':retanje poda duz horizontalnih i nagnutih kosih sekcija, koje su postavljene u vertikalnoj ravni, kao kod obicnog plocastog transportera. Valjci u odnosu na vertikalnu osu obrtanja kotrljaju se unutar ili spolja izvan krivolinijske Yodice, obezbedujuei savijanje poda u horizontalnoj ravni Radijusi horizontalnih krivina kod jednol<lncanih transportera su 4 ... 7,5 m; kod dvolancanih su veei i iznose 10 ... 15 m. Sirina poda iznosi 400 ... 1400 mm. Pralnjenje materijala na sredini trase transporter a moze se ostvariti preko po-

Uporedivanjem rezultata koji su dobijeni prema opstem izrazu (4.9): 82500 N i prem~ detal~nom p:~racunu vuce, koji iznosi 74100 N, moze se uociti da prethodni proracun daJe pnbhzan rezultat sile vuce, kojn je za 11 % uvecana. Sile zatezanj u taekama 1 - 4 odreduju se obrnutim redosIedom:

S4 =
S3

~=
K2

2000 = 1930N;

1,04
+ J600 JO
11690 N

= S4 - Qo i2 w + qoH=1930 -16003(0)3

53 11690 S2 = - - - = 11220N' K2 1,04 '
SI

= S2 - qo 11 W = 11220 -1660 10 OJ3 = 9140 N

Vucna sila na pogonskim lancanicima iznosi: W=SI2 - S1 + Wp = S12 - SI + (S12 + SI) (Kl _
= 74100 - 9140 + (74100 + 9140) N

Dijagram zatezanja lanaca transportera prikazan je na S1. 4.9, h. Potrebna snaga elektromotora, kada je step en iskoriscenja prenosnih mehcnizma pogona transportera 1] = 0,75, a stepen sigurnosti Ks =1,0:
Wv 0,16·67740

p
Stepen sigumosti K, malnom kapacitetu.
v •

= 1000 1000.0,75 = 13,6kN.
- zbog toga sto je proracun izveden prema maksi-

= 1,0

Usvaja se elekt~omot~r ~~age.P = 15 kW; nOli = 980 min-I. Takode se usvaja vucm lanae prema racunskoJ SIl! po Jednom lancu, iz prethodno navedenog izraza:

Sr, = Smax = 74100 = 41300N. en 1,8

1

178 Plocasti transporteri

179 Transportni uredaji

precnog nagiba poda; duzina sektora rasterecenja - praznjenja sa obe sil-ane oSlvaruje se na sektoru duzine 8,0 ill. Pogon je pod uglom ako se nalazi na krajevima lancanika ili je gusenicni - kod pravolinijskih deoniea. Pogonska zvezda je sa 8 ... 12 zuba. Znatno se vise primenjuju transporteri sa vise pogona. Zatezni uredaji su opruzno - zavojni.
Sl.4.10
Shema SUI'ljonja pro.storJlog /n.llI~purler(j: P - pogon; ZU - !(Jle:ni ure(/aj

Karakteristike savijcllih piocastih trallsportera
~~-

Tablica 4.5
.-

Parametar Sir ina poda, B, mm Visina
bo~rlih

I
i

Tip

slrana, h, mm

Kapacitet Q, t/h (za ugalj) c------' Brzimi kretanja poda, v,m/s
II Duzina lrase transporlera, L, m
I

IIY - 50 500 140 330 ... 500 0,8 ... 1,2 500 20

.." ... D- 80 D - 65 M 650 800 150 180 290 .. .450 500 ... 750 0,8 ... 1,2 9_,8 ... 1,2 1600 1100 20 50 50 185 242 30 60 40 192 330 86 23 5000

tralA~pv,

Parametri transportera nsvajaju se uobicajenim postupkom.

IIMinimalni radijus savijanja u ravni:
!--------

- horizontalnoj, R, m - vertikalnoj, R, m

I

50 50

NajveCi ugao savijanja u horizontalnoj ravni u stepenima (0) Ukupno instalisana snaga, P, kW Masa jedinice duzine transportera, kg/m Vucni element: kombinovani lanac sa okruglim karikama: - korak karika t, mm precnik karike, d, rnm - sila kidanja, kN
I

40 194
i

80 18 4100

80 18 4100

Brzina kretanja poda iznosi v = 0,5 ... 1,0 mIs, a u posebnim sluc,~evima i do 2 mls. Kapaeitet transportera sirine poda B = 1000 mm iznosi Q = 350 m /h pri hOTizontalnom transportovanju, odnosno do 190 rn3/h pri kosom (13 meterijala, brzinom v == 1,0 mls. 60°) pTenosenju

Proracun vuce savijenih transportera izYodi se na slican natin kao i proraclln kod visecih transportera (pogledati glavu 7). Plocasti transporteri uglavnom se izraduju sa metalnim podom, sa bocnim stranama i sa lancima okruglih karika, a valjci su sa obodnim vencem. Pogonski Iancanik je prednji iii je u sredini pravolinijske trase, _prenos snage je preko reduktora sa hidraulicnom spojnicom. Zatezni nredaj je hidraulicni. Plocasti transporter za prenosenje prtljaga na aerodromima, 51. 4.12 konstruktivllo se izvodi sa centralno postavljenim vucnim lancem, lanac je dvoredni, a ploce su pricvrscene za lanac. Ploce Cine ravan pod od gume ili plasticne rnase. Krajevi ploca tako se sastavljaju da slobodno prekrivaju jedna drugu dui horizontalnih okretnica, kao i na vertikalnirn prevojima. Lanac se krece unutar ugradene staze od savijenih celicnih profila. Transporteri za prenosenje prtljaga izraduju se slozene,

Sf. 4.11
Pros/ot'lJi p!o(asti IJ'tlllJpurler: Y a - popru ,,; presek; h - sekcija i sklopoI'i; I - pod; 2 - fwwc . . .a jJ01'e::unim /...:urikonw; 3 _ oslolli ureouj; 4 - kOlr/jajni Idaj

180 Plocasti transporteri

181 Transportni uredaji

utovarnu rampu zeleznickog.,· koloseka. Podesavanje brzine i pogona transportera ostvaruje se varijatorom brzina. Urcclaji za nalivanje mogu da koristc i dva urcclaja za nalivanje obojenih mctala, npr.: bakar, olovo iIi kalaj. Ureclaj za nalivanjc sirovog gvoZda sastoji se obicno iz dva kosa, paralclno postavljena transportcra duzine 40 43 m; kor3k posuda iznosi 315 mm; mase ingota sirovog gvozcla su do 50 kg, a brzina kretanja posuda je u granicama 0,1 ... 0,2 m/s. Kapacitet ureaaja je cca 120 t/h. Da bi sc ubrzao proces hlaclenja nalivene rnase, posude se mogu polivati vodom.

SI.4.13
Pokrerni deo rna/fine :(/ !1(1sip(ll~ie rlu/h'anje rncra{a

S1. 4.12
Transporter
Z({

4.5
Eskalatori
4.5.1

preme,ftoJ1je prrljaga na aerodrol1lu:

a - poprd'ni presek: b - shema trase

horizontal no zatvorene prostorne trase, sa zadatkom da se opsluzi nekoliko punktova, kako za prijem, tako i za izdavanje prtljaga. Kretanjc prtljaga duz transportera registruje se i upravlja korisecnjem elektronskog racunara. Osnovni parametri ovih transportera su: 5irina poda koja iznos1 0,8 ...... 1,0 m; brzina kretanja do 1.7 mis, kao i duzina trase transportera koja mozc biti do 250 m - sa jcdnim guscnicnim pogonom.

Opste napomene
Eskalator predstavlja' kosi transporter oblika stepenista, sa pokretnim stepenicama koje se podizu i kojima sc prevoze Ijudi navise iii nanize, sa jednog nivoa - na drugi (SI. 4.14). Eskalator se sastoji iz poda u obliku stepenica 3, sa dva vucna lanca 5, pogonskih 7 i zateznih 1 zvezda, pogona 6, oslone metalne konstrukcije za voaenje 8, ulazne platfollUc 2, balustrade (ograde) sa karkasom 8, meclaja za pridriavanje rukom - rukohvata 4. Eskalatori se primenjuju za prcvoz Ijudi na sektorima dill kojih se ocekuje velika frekvencija pesackog saobracaja, npr. na stanicama metron, na stadionima, u veCim robnim kucama, bolnicama, zcleznickim sta£1icam3, aerodromima, u veCim ustanovama itd. Prema mestu ugradnje i saglasno intenzitetu saobracaja - frekvenciji Ijudi, razlikuju se dve vrste eskalatora ito: etazni, u zgradama i tunelski - za metroe, tablica 4.6. Prema propisima 0 bezbednosti pri prevozu Ijudi, brzina eskalatora ne sme biti veea od 1,0 m/s; prema tome - poveeanjem radne brzine eskalatora preko 1 mls ne ostvaruje se i poveeanje kapaciteta , zbog otezanog pristupa Ijudi ria brzohodni pod eskalatora i silaska sa njega. Prema inostranim standardima brzina eskalatora se usvaja u granicama 0,5 ... 0, 75 m/s.

4.4. Uredaj za nasipanje (naJivanje) metala
Uredaj za nasipanje je u obliku transportera kod koga se pokreec pod, a sastoji se iz posuda sa odlivcima, SI. 4.13 koje se u pravilnom nizu jedna za drugom pune iz kosa teenim metal om, dok se transporter za. sve vreme ravnomerno kreee. Duzina i brzina transportera tako se usvajaju, da kada posuda docle do kraja trase, ispunjeni metal u posudi se vee ohladio i otvrdnuo do takvog stanja, pri ko~e se on moze u formiranom obliku istresti sa transportera. Mesto istresanja skladistc odlivaka unapred je projektom odrecleno iii se materijal istresa na platformu -

182 Plocasti transporteri

183 Transportni uredaji

o Sllovm parame t n. i z vedellih kOllstrukcija eskalatora
Tip eskalatora

Tablica 4 6
Ii

t

Eskalator TUllelski JIT-2 16200 65 1000 JIT-3 16200

~

Etazlli IJIll-6K JIfl-7K 9720
i

I JIT-4
16200

JIT-S

1/

II

~Maksimanlna vis ina
IdlzanJa, m

Propusna moe Ijudi; ljudi/h

4860

16030 II
IiI 1000 II

8
1000

I

12 666

I

45 1000

,

25 1000

12

~

Ilsil:ina stepenika, mm

.b)

SI.4.14
Es/.:.a/a/or:
a - shelllu esJ:.(Jlalora; b - s/temo pulanje f.:relullja slepenica po odre(teuoj trosi, sa zafe::llom zl'e:dom na

kmjlljem podes!u

Maksimalni ugao nagiba eskalatora iznosi 35°. Radi bezbednog pristupa Ijudi na eskalator, kao i u eilju bezopasnog silaska, eskalatori se izraduju sa horizontalnim ulaznim i silaznim gazislem - podestom, duzine 0,8 .. , .. .1,2 m (manji za brzine poda, stepenika do 0,5 mIs, a veCi za brzine preko O,S m/s). Eskalatori se sastoje i iz kosih sekcija, kosi deo je pod uglom 30" ... 35° duz Citave trase transportera. Gornji dec stepenastog poda prostire se horizontalno. Nerazdvojiv dec putnickog eskalatora predstavlja pogonski dec sa dva rukohvata, a to su beskonacne, gumirane (presvucene gumom) trake, specijalnog profila, koje se krecu duz bocnih balustrada - ograda, pored stepenica - u obliku naslona visine 0,9 ... 1,0 m od nivoa stepenika, kako bi plltnici mogli udobno da se oslanjaju rukama 0 gornju granu jedne od traka. Prirucja, rukohvati su jednake brzine kretanja, kao i stepenik poda eskalatora. Osim putnickih, primenjuju se i teretni eskaIatori - za transport tereta.
U zavisnosti od frekvencije putnika, eskaiatori mogu biti neprekidnog iIi periSI.4.15
JI T ~ 3: 1 - SpOUII(J proto; 2 - oS!OI1UC lanco. 3 - ulIutru§Jlja p/ota; 4 - i'cJljc.""iL: (r()/J/(J~; 5 - (aura; 6 - :(~p~ji vaUak; 7 - ::.auSlUl'IIU poJ/o.vka; 8 - oS())'inica::.u spujolljt': 9 - p/U('(u za spajuJ1jf:',< j() - pUll a OS{),'II1ICO; J J opru:'ni prslen, osiguruL' (usi:o(nik)
VU(Jii /WlUC

t!skafa/ol'u {;pa

-

Eskalator Etazni JIll-6K JIfl-7K 0,54 0,54 Tunelski JIT-2 0,90 JIT-3 0,90 JIT-4 0,90

Tip eskalatora odicnog kretanja. Pri maloj frckvenciji eskalator se' automatski iskljucuje davacem, preko fotoelementa - pri nailasku putnika, eskalator se automatski ukljucuje i vremen ski deluje za period koji je potreban da se putnik podigne iii spusti do zeljenog nivoa, a potom se eskalator ponovo automatski iskljucuje do !lailaska sledeceg putnika.

I .TIT-5
i

Brzina dizanja stepenika (kretanja); mJs

I

0,90

L~~el~stt lan:l. potnocni )'a/jak.184 Plocasti transporteri 185 Transportni uredaji Na S1. podstepenika i cetiri valjka. zaustavna podlo~ka..3 ito: 1 spoljna ploca. karakterise se snizcnim sumom. pa se odgovarajuCi lancanici pogone posebno (sa svake strane).oslonac lanca.. od kojih S11 dva osnovna i Cije su osovine vezane Valjci sfepel1ika eska/afora: a .vNa vtaj na~lI1: ovi oslonci zajedno sa voClicom lanca. :ito se postize odgovarajuCim savijanjem yodice staze.suplji valpk.< 5 ~ ce. 3 .15 prikazan je vucni lanac eskalalora lipa ITT .. kao i llsporenje pri kocenjri elektromotora ne sme da bude veee od 0. precnika 100 180 mm. 4 . te se taka lanae moie ~'cvijali sarno jednostrano·.' 2 ~ podstepel/ik. 7. Racunsko optcreccnje putnickih eskalatora iznosi 800 .:a l'uen! /(}fIOC.. tako sto se lanac pretho~~o :. 2 .5.. Korak stepenika iznosi 400 . koraka 100. Pogon eskalatora ostvaruje se preko rcduktora koji ima izlazno vratilo sa jedne strane i sa dopunskim lancanim ili zupcanim prenosnikom. Osnovni i pomocm valjci'imaju razliCite trase kretanja i krceu se duz cetiri yodice. b i C . Na taj nacin omogueava se horizontalan polozaj stepenika u svakom trenutku. 4. S1. 240 N. 9 . Stepenik eskalatora sastoji se iz metalnog karkasa sa oslonom plocom cesljem koji je od plasticne mase iii drvenih letvica. Sl. 4. ukljucujuCi i mcsto prclaska stcpenika sa horizontalne na kosudeonicu. 11 opruzlU prstcn.unutrasnja ploca. 4.eskalatora. 1000 mm. vlakana itd.17 se izraduju od plastiCne mase (karbolita. nerazdvojivim spojem.valjcie (Tolna). eskalatora: )'(lljak.. Sl. 135 i 200 mm.Primenjuju se puini rcduktori iii su zupcanici sa cHindricnim zupcima. 60 kg. .J7 Pod eskalatora c~n~ stepenice koje vezuju za dva vucna lanca. SI.16 oslan]a se na cetm val]ka. za vucne lance i druga dva . sirina stcpenika iznosi 500 .. Koriste sc takodc i reduktori sa dva izlazna vratila. kOJI se ! termlckr obraduju. Primena valjaka od plasticnih masa kao i gumiranih.' t) ~ 17 10 (0 oblika SI. 7 -. pomocni )'aUetk sa gumenim obodom .14. amasa stepenika 25 . odnosno uljnim prigusivacem.15. iii sa kose na horizontalnu deonicu.) iii su od metal a sa obodom od livene gume.rase transportera . Svaki stepenik. Spajanje valjaka (kako supljih. 5 .se Izraduju od celika.ploea za spajanje: 10 _ puna osovlmea.pomocna valjka.. 8 . 405 mm (ovaj korak mora da bude obavezno deljiv sa korakom lanea).ad plasticne mase. Umesto lancanog vucnog elementa ovakvi eskalatori pogonjeni su preko 4. 275 kg/m za eskalatore tunelskog tipa. a uldisteni su preko kotrIjajnih (kuglicnih) lezaja.4. osigurac (uskocnik)..16 f ~ OS!101'fli Stepenik tune/sA-oF. ' Takode se primenjuju i eskalatori za rad na otvorenom prostoru.oSI1Ol'ni . opremljeni S11 kocnicama sa elektromagnetnim otkocivacem.:vlpnJa Ianca. Osobenost konslrukcije ovakvoa lanca ogleda se u mogucnosti osIanjanja na spoljnu plocu..6 m/s2 Inostrane konstrukcije eskalatora mogu biti sa nekoliko pogona duz trase eskalatora. duz Citave trase eskalatora (radne grane). a takode se od celika izraCluju i vaIJc! I eaure. odnosno nizi je nivo buke pri radu eskalatora. svaki zasebno.4. 4 . kaka bi'se o_bezbe-dilo ujednaceno zaustavljanjeoptcrecenih elektromotora. 4. Masa jedinice duzine poda iznosi priblizno 200 .osovinica za spajanje. b.. 8 ' o.:ateze. S!' 4. 6 .mvine wJI)af.. Ubrzanje pri pustanju u pogon. Valjd. obezbcduju neizmenjen polozaj lanea u slucaju nJegovog krdanjil bllo na kome delu t.2 Elementi eskalatora Kao vucni element eskalatora primenjuju se dva specijalna lamclasta valjkasta lanca.caura. koja je istovle~eno I ogramclvac s. v Postoje i dvobrzinski eskalatori koji sc krceu minimalnom brzinom a koja sc automatski ukljucuje pri maloj frekvanciji putnika.. 3 karkus. tako i punih) i caura sa lamelastim lancem eskalatora ~stvaruje se pres~vanim. Pogoni.f/ja. sa svake strane po jedno.

a. a koje se kreee i podize duz metalnih vodica pres.. potreban je veliki kapaeitet transportera za prevoz ljudi.pokretni trotoari i putne pruge. koje Cine sredisne del~ve tras.. kao zateznim uredajcm. S1. v = 0.~A. bez boenih strana.brzina eskalatora' a = 04 0405 _ k k . noseeoj povrsini imaju uzduzne recke . Zatezm uredaj optereeene grane smesten je kod otklonSklh ~otu:·ova.. ~ . 6 . sistemi transportera za prevozenje putnika vclikim brzinama (do 7. 0.4. 2. a koje se razmatraju u specijalnim izvorima literature. Karakteristicno obeleZje putnickog transporter a ogJeda se u Cinjenici da postoje balustrade (branici) i pokretni rukohvati. pogonski mehanizam eskalatora opremljen je i pOl11ocl1lm.\jJurlera: pORon..meh3nizov3no prevozenje velikog broja putnika na javnim mestima ostvaruje se pomoeu transportnih uredaja ncprekidnog dejstva.. kao i kod podzemnih pdackih prolaza.' d .A.. mahm pogollom. brzinom do 1. SI. stimieama metIOa.transportni uredaji. podesl.. ?.dvn lanacana prenosnika..im o~novnog pogona. kO!1 se nalaze kod nagnute sekcije eskalatora.ek. a pl:edstavlja verlikalan transporter zatvorel1e VlICl1lIl1 elementom I nosacem tcreta. Valjkasti oslonci su pravi. ~ ' k ' pesae og saobracaja na relativno malom prostoru. 3 Iraka. 0.0 m/s .27 . 7 .37.sekcija. . moduIskih sekcija. . 1 Zatezni uredaj eskalatora jc kao po pravilu opruzno . '.S ''''.25 ..'unsko optereeenje jedinice duzine transportera eskalatol d lznOSl 60 N/Ill.14. s. na aerodromima. skupno .4 . Postoje i konstruktivna resenja sekcija koje imaju velike brzine krelanja. na rastojanjima od nekoliko kilometara. Putne pruge odlikuju se veeim osobenostima konstruktivnih resenja. i 2 i 5 . preko vmtila po~ go.nr~cJe sc pokreee preko . za horizontalno i blago nagnuto prevozenje putnika koriste se putnicki . Broj sekcija eskalatora odreduje se prema ~isini eskalatora. sa 4.'. Za vertikalni i strmo nagnuti prevoz putnika koriste se liftovi i eskalatori..opruga sa tegom iii samo sa leg~m. kao kod stepenika eskalatora (prsten A .ruko!JI'a/.. P. U:'eda! sa..18 Shema pUll1iL'ikot{ IrWJ. kao i kod plocastog transportera. npr.0 m/s) u kabinama.6 . ?s.osloni Proracun vuce eskalatora obavlja se istovetno kao i kod plocastog transportera. Kod transportera manjih duzina. Q j - A-A """".. koje se kreeu malom brzinom.gl. Eskalator se montira iz tipskih. na sajmovima.nt~lc kIet~nJ~..3 Proracul1 eskalatora Kapacitel eskalatora (ljudi/h) odredujc se iz izraza 3600ljfAv = 9000A\!'v. koeficijcnt otpora kretanja poda iznosi 0.'''' m a Ila]e nom stepemku.11) as gd~ su: Ijf = 0..18 je vertikalni trakasti transporter zalvorene konture iIi je plocasti transporter kod koga kao noseCi element tereta pre svega sluzi traka (ccliena iIi rede gumirana) iIi je lamelasti.zavojni. do 20 m. masa jedinice duzine ~1I1UCP !ZllO~l 1. Putnicki transporter.e.u/uzi..6 Putnicki transported U savremenim velikim gradovima k 0)' I' se 0 dlrkuju velikom frekveneiJ'om . '. traka se kreee preko glatkih celicnih oslonaca. Plocasti pod pricvrseuje se preko dva lamelasta valjkasta lanca i kreee se duz odredene staze..5.5 kg/Ill. ko)! se ukljucuje prilikom remonla iIi kOlllrole rada eskalatora.. r~i.nske zvezde eS~dIatola. Trnka iIi pod nn gornjoj. 600 mm. S1. koraka 400 . Pogoni rade sinhrol1lzovano Jedan sa drugun. Masovno. . 4..186 PIocasti transporteri 187 Transportni uredaji zupcastc letve. '1 SI.1:i§/G/. 4 .18). a Ila)mall)a. otpornih na koroziju. kao kod eskalatora.. Kompaktno oslanjanje putnika preko gusto postavljenih valjkastih oslonaca omogucava udoban prevoz duz trase.. .prirw.4 mis. 4. rukoh~a~o~n. koellcljent trenja klizanja duz yodice eskalatora iZIlosi 0.'ju . a primel1juje se kombll1ova1l1 .96 : koeficijellt ispune stepenika (najveCa je vrednost kada je brzllla 0. Savremeni putnicki transportni uredaji mogu se razvrstati u dye samostalnc.028.grebene.a odvojenim pog?llOm preko zupcaste letve sa svake strane poplecllO b plesekd.bro]' put'k . 4. (4. sastoje se iz sklopova . mora stepenika eskalatora. na svakoj sekcljl (ako jc eskalator veee duzine). . 500 m). kada je v = 1 m/s)' A = 1 2 . (J zeleznickim stanicama.85 . konstruktivne grupe: putnicki transporteri za prevozenje putnika na relativno mala rastojanja (300 . kao i sa rukohvatom _ pnruqem ko)c JC gumom protkano. obezbcc1ujuCi jcdinstvcnu brzinu celokupne arane pokrctmh stepemka eskalalora. ko. 4.0 Ill/s .?ute:Jli ure(iaj. 1. ravno sastavljeni pod.

nivo buke . brzina kretanja pod a iii trake 0.platnu. 300 m.. duzina transportera iznosi 12 .. Da bi se obezbedio normalan pristup putnika.90 . preelviden je i rucni nacin upravljanja pogonom. Transporteri su opremljeni automatskim uredajem za pustanje u pogon.188 Plocasti transporteri Putniei se prevoze stojeCi. snaga elektromotora glavnog pogona P =0 15 .. radna sirina trake do balustrada 730. sa cesljevima kao i kod eskalatora.. promenom smera obrtanja e1ektromolora. Putnicki transporteri su pribliZno elva pula jeftiniji od eskalatora. kao i za zaustavljanje.. a pridrlavaju se za rukohvate. 75 kW. kojim se moze ostvariti zaustavljanje transportera bilo na kome mestu duz trase. Osim motornog..manji je od 80 dB. automotskog rezima rada. LITERATURA: [21]. 16000 Ijudi/h. Izraduju se trakasti i plocasti transporteri sledeCih karakteristika: kapaci teta 8000 .. ugla nagiba 0 . 12°." . 15 . ncposredno sa pulta operatora. i 1200 mm.. kako pri kontinualanom reZimu rada. 930. ugraduju se ulazno silazni podesti (gazista). Transporter moze imati kako direktan hod.[45] .95 m/s. 1000.eksploatacioni vek 105 . 104 km predenog puta.. tako i suprotan smer kretanja (reverzibilan). kao i izlazak sa putnickog transportera... ukupna sirina trake iii poda 800. 1130 mm. Transporteri su opremljeni uredajima za blokiranje. a u slucaju bilo kakvih nepredvidivih poteskoca prilikom eksploatacije uredaja. tako i u zavisnosti da Ii su putniei prisutni na traei . trajnost transportera .0.

Povratno .en razvrstati na odredene konstruklivne grupe.190 Grabuljasti transporteri 191 Transportni uredaji 5. Karakteristicna osobenost ovih transportera Je slroka umverzalnost konfiguracije trase duz koje se premesta teret potiskivanjem. kao i oluka. a moze doCi i do zaglavljivanja materijala duz neopterecene . jamskog transporta uglja u oknima. zalim u hemijskoj i prehrambenoj induslriji. poviS~nc temeperature. visoke temperature. Prednost grabuljastih transportera ogleda se u jednostavnosli kOllstrukcija i uredaja za punjenje oluka materijalol11. specifcne konstruktivne modifikacije. koii se koriste· za transportovanie drvne mase i slienih materijala (drvo) u otvorenim olucima. sa grabuljastim transporterom. posto lada oluk moze da bude otvoren po celoj svojoj duZini. kao sto su materijali u hemijskoj proizvodnji i melalurgiji.strugaca cine glavlla obelezja na osnovu kojih se mogu grabuljastl transpor:. Veoma je rasirena primena grabuljastih transportera u rudnickim oknima sa zadalkom obogadvanja rude. pula ~anje visine od zieba. Takode su jednostavni i uredaji sa tacnim vremenskim razmakom za praznjenje materijala (oslin kod vertikalnog sektora).materijal se lakSe sipa u transportni oluk. ukoliko je radna strana donja. a bitno je da je za 3 . nose izmedu sebe ploee . lomIjivih. naroeito pri transportovanju abrazivnih materijala. Transporteri sa niskim strugaCima. tako da opada kapacilct transporlcra usled slabog praznjenja materijala na kraju trase. prasinastih.0Iuka (zieba). visina visO~lh strugaca priblizno je jednaka visini oluka i nekoliko puta je vece visine od Visme vucnog lanea.akleru kretanja razlikuju se grabuljasli transporteri sa kontinualnim. primenjuju se za prenosenje razlicitih. Prenosenje materijala potiskivanjem ostvaruje se usled adhezije cestica sa laneem (obicno je lanae sa okruglim karikama) koji se krece u eevi.grabulje kojim se ostvaruje potiskivanje malerijala duz oluka.. Nedostatak grabuljastih transportera je intenzivno habanje pokrelnih de1ova. Razlikuju se transpor~en kod kOjlh su strugaci oblika punih ploca iii su profilisanog oblika (konture obhka zagrade). visina niskih strugaca bliska je visini lanca. osoben?st Cine ccvni grabuljasti transporteri kruznih iIi pravo~gaol11h s. jako vlaznih. predstavljaju osn0vne agregate podzemnog.1 Osnovne vrste i oblasti primene Grabuljasli transporteri prema konslruktivnom izvooenju mogu biti razliCiti tra~sportn! uredaji. U slucaju da je radna strana transportera gornja . uslovljavajuCi razliCite konstruktlvne paramelre transportera. Postoji i odredena analogij<1 izmeou viscceg lransportera koji prenosi terel. Vucni lanci prelaze preko lancanika pogonske zvezde na prednjoj grani i preko Iancanika .povratnim krelanjem slruaaca. a transportovani materijali mogu biti u teenom stanju. Grabuljasti transporteri mogu biti i sa strugaCima specijalnog oblika. kod kojih se matcrijal pomocu pokrelnih strugaca premesta. mokrih. karakleristicno je za poluzno gr~buijaste btransportere sa visokim strugacllna obhka punih ploca. SlrugaCi su konzolno pricvrsceni za lanac i potiskuju maleriial duz nepokretnog oluka koji je ucvrscen na nosecoi konstrukeiji transportera. Grabuljasti transporteri ne primenjuju se za transportovanje krtih.trugaca obhka pumh ploca. jedan ili dva. Transporteri kod kojih su strugaci oblika punih ploca (uglavnom niskih) korisle se za transporlovanje i hladenjc vrelih tereta. Grabuljasti lransporteri osnovnih tipova i oblika. sa strugacima oblika punih ploca ili profilisanim. 6. SlrugaCi od punih ploca mogu biti visoki iii niski. a u veCini slucajeva i vucni lanae struze i trese oluk. Transporteri sa visokim i niskim strugaeima oblika pUl1lh ploea medusobno se bitno razlikuju prel11a konstruktivnim karakteristikama.kolutni transporteri. kod koga se iznad oluka nalazi viseca staza pruga sa vucnim lancem i vodicama (lanac se krece duz nepokretnih vodiea). a koriste se u livnicama za prenosenje vrele zemlje _ .zvezde zateznog uredaja na zadnjoj slrani. zrnastih i komadnih tereta. Profilisani strugaCi razvrstavaju se prema svome obliku. pOtlsklVanjem du~ . Tako se krti materijali mogu drobiti i sitniti strugacima. metalne slrugotine. koji saCinjavaju grupu grabuljastih transportera koji nemaju slrugace. Takode treba napomenuti da je prafujenje grabuljastog transportera daleko lakse. zalim sljake. pravougaonog iii okruglog poprecnog preseka.trans latorno v~retanje. a radna strana transportera moze da bude gornja iii donja. translatormm ill translatomo . kao i vrelih tereta.. GRABUlJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) nasipnog materijala.prilepljuju se za strugace. jer se u tom slucaju materijal moze prosipati kroz otvore na oluku koji se mogu rasporediti duz cit ave duzine transportera. Nalaze 3 primenu lakodl: kratki grabuljasti transporteri.lake grane transportera. lepljivih materijala. Ob~lk 1 vlslIla . koji se primenjuju za prenosenje zavojne. praskastih. a mokri i lepljivi . Pozllati su lakodc i uzetno . malih kapaciteta (do 5 m /h). konstru~tivnu. iii eevi. ' Prema kar·. ako se izvrse. ukoliko strugac. pepela i drugih razliCitih materijala. Vucni lanei. Posebnu. Prednost je i u mogucnosti prenosenja hermeticki zatvorenog materijala: prasinastih. Takode je i znatna potrosnja energije 5.

7. Sl. sa pricvrscenim na njcmu strugaclma 2..192 Grabuljasti transporteri 193 Transportni uredaji usled trenja transportovanog materijala 0 pokretne delovc i oluk. rucnim iii daljinskim upravljanjem.5 ..gram (kod ~onzolnih strugaca) iii istovremeno po donjoj i gornjoj grani u raziIcltlm smerovlma. nagnutom (Sl. ~Iavni parametar grabuijastog transportera je sirin3 strugaca ili lanca strugaca (u neklm slucaJevima i sir ina oluka). 5. a moze doCi i do lomova na transporteru. 350 l/h (u zavisnosti ocI konslrukeije) I sarno kod transportera specijainih vrsta.2 Transported sa vi so kim strugaCima oblika punih ploca 5. nepozeljno je i sitnjenje i drobljcnje materijala pri lransportovanju pOliskivanjem tereta. a to su transporteri sa visokim oblikom strugaca.0 m/s. c i d) kod transportera sa cIva vucna lanca (Sl. ogranicavaju brzinu.!. Transportovani materijal ubacuje se u oluk transportera (posto je oluk otvoren).. Ter~t se moze. ZU .1 Osnovna obelezja i osnovni parametri .' P . Kombinovanje trasa moguce je sarno (St 5.. kada se zaglave izmeclu strugaca i oluka (eevi). Kod transportera manjih dimenzija ponekad se primenjuje rucni pogon. kao i habanje..5. n3 svakom utovarnom ~estu duz linije transportera i potiskuje se strugacima duz oluka. p/OC\l: a . koji su prebaceni preko krajnjih (pogonski i zatezni) lancanika zvezda. Obieno brzina transportera iznosi 0.transponov~ti po donjoj grani. 5.16 . ·~a prethodno zatczanje ostvaruje se posredstvom zateznog ureaaja 6.2. gornJoJ. 1.1.4 mis. Grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploca.l. a kapacileti su 50 . 5. pri simetricnom rasporedu strugaca. kroz otvore na dnu oluka. 0. Zatvarac se otvara pomocu elektromehanickog (zavojnog).3) iii sa jednim lancem koji je opremljen oslonim vaIjcima u cilju usmeravanja pokretnih elemenata u zoni prelaza preko obrtnih lancanika.1 5.2. nagnuto .sa jec/Ilom granmn.nagnutom (Sl 5. a kod drugih nepozeljno. tesko drobljivi materijali.2. a.. Sf. a). S1. ZU .1) sastOJI se IZ otvorenog oluka 5 koji je pricvrsccn za postolje 4. 5. Kretanje vucnog lanca ostvaruje se duz nepokretnih voaica. Duzine transportera su do 100 mctara.pogon. Osim toga. c) i horizontalno . 5.5.2. d) smeru. sto je kod nekih matcrijala (npr. Praznjenje grabulJ3stog transportera ostvaruje se bilo na kome mestu duz transportera. b. a kod ccvnih strugaca (standarduog tipa cevi) i spoljasnji precnik cevi. koksa) i nedopustivo. zale:I/. 5. izracluju se zatvorene vertikalne konture.ljJorler sa )'jsokim srrugac'r.afe:ni urectaj.so dl'e grane .ma ohlika punih p{oca: P . Ovo sc moze izbeCi kod transportera koji imaju kutijaste strugace sa bocnim zidovima.2. h . Znatan otpor premestanja tcreta. Tada dolazi cIo znatnog ostecenja vucnog lanca. kao sto je poznato. ostvaruje se kapacitet i do 700 tlh. Sf. uzduz koga se krece eluz vertIkalno zatvorene konlure vucni lanae (iii elva lanca) 1. uredaj: X . osnovne konstruktivne verzije.pr:gon. koji se prekriva sibernim zasunom iii zatvaracem. Eksploatacione teskoce stvaraju se kada se transportuju tvrdi.52 Shema grabuUaslog fral1SpOrrera sa \'isokim srrugac.2.. a u posebnim slucajevima (kocI lransportera za ugalj) i 0. a njima se ostvaruje GrabuUaSfi fra!1. preko pogona 3. pneumatskog iii hidraulicnog pogona. .horizontalnom CSl. hod :alezI/og uredaja . transportovanje materijaia 'u horizontalnom (Sl..ma ohlika pun. duzinu i kapacitet transportera. b). Grabuljasti transporter sa visokim strugaCima oblika punih ploca (SI.

mill visina Il" h" I [K i I$irina mm I ~tr~~:Ca ! I a" ~un I I k I Tip ..63 m/s. 250. Pokretni deo lransportera krece se klizanjem lanca skupa sa strugaCima po oluku iIi kotrljanjcm valjaka lanca duz usmcravajuCih vodica staze transportera. Takva konstrukcija obrazuje kompletan slog pokretnih otvorenih kutija bez dna (Sl.. mm brzinom od O!5 m/s mm nasutog sortiranog u sloju 50 30 40 50 .5 '" 0. v '" 0. Paramelri inostranih grabuljastih transportera standardne proizvodnje pravougaonog oblika strugaca dati su II tablici 5. 1. Transporteri sa visokim strugaCi1l1a primenjuju se kao otvorcni ili zatvoreni (sa otvorenom i zatvorenom ispunom transportovanog materijala). sa tcrl11icki obradcnim elcl11entima. Zbog toga je polrcbno primenll specijalnih lanilca bez valjaka proveriti. l'iso/:im slruga6ma.3.. Koriscenjem specijalnih. Kocl zatvorenih transportera metalna konstrukcija se zalvara celicnim limom. uz dobro usmercne nepokretne yodice staze transportcra bice dllgOVeeniji od lanca bez valjaka. jednolaneanih transportera retka.. a iIi je. 320 111m ostvaruju brzinc kretanja 0. be: bu(nih ::.53 {j ~ Pokrellli cleo gr(1hufjostih fronsportera: sa prol'()ugaonim. To je i znaeajno preimucstvo transportera sa visokim SI. NajccSce sc primenjuju vertikalni. pogledati Sl. tiv.'flJim :ido\.idm'a. strugaCima U oclnosu na transportere drugih tipova kod kojih lanac i strugae klize po oluku iii dui cevi transportera. a..strugaca Korak cillnaku lancu t. 40°. Ipak je primena horizontalnih. 100 250 ' 125 320 400 500 650 160 200 200 I I I i ! I 320 320 500 160 160 1 1 ! I 30 50 60 konzolni konzolni konzolni i simctricni 60 SO 250 250 315 315 315 400 400 1 2 2 soo 630 630 630 800 800 too 125 200 250 400 630 180 120 150 200 220 300 350 kUlijasti 220 300 250 I 250 320 i kulijasLi kutijasti 2 2 HOO 1000 1200 I I 300 350 kulijasti kulijasti I 2 4()O I 2 I 400 5. Kocl transportera sa dva. jednolancani grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima koji se konzolno pricvrscuju za lanac. Ipak kvalitetno izradeni lamaasti lanac.1.1. Tako se smanjuje otpOJ' premestanja tcrela i dozvoljava se upotreba kutijastih strugaca pri transportovanjll komaclnih tereta. Kod transportera ovoga tipa cIanci vucnog lanca sa unutrasnje strane izraduju se od limova jednake visine sa strugaeima. c).3. otpadaka nekog tehnoloskog procesa i slicnih materijala.. zatvoreni transporteri. a izraduju se i horizonlalno .1 i 5. Sl.2. odredenim kapacitetom transportera i potrebnom cluzinom trans- . Transporteri Ciji su strugaci siroki 200 . kutijastih strugaca (Sl.zalvoreni. 1200 mm.2 EJemellti transportera Vllcni element transporlera sa visokim strugaCim<l cine obicno jedan iIi dva Iamelasta lanca koraka 160. mm konzoh1i llroj vucnih lanata Najvecc oopustcne dimenzUc komada lereta.1 Kapadtct (mJ!h) pri horizonhllnom transporttlvanju I I Dimcllzijc strugaca.1.194 Grabuljasti transporteri 195 Transportni uredaji Ugao nagiha grahuljastog lransportera obieno ne prelazi 30° .. pokretnih delova koje se ostvaruje preko pokretnih valjaka ima najvecu prednost. 5. lako da dolazi i do prekida rada kada dode do velike zaprljanosti. Time se prouzrokuje povccano zatazanje lanca. lanca vlleni lanci imaju boeno poslavljenc strugace i krecu se. Teret kod kUlijastih strugaca ne haba bocnc zidove llcpokrelnog oluka i ne zagIavljujc se izmedu oluka i strugaca. retko _ lanac ispod slrugaca. 5. 200. 5./'mu (kulJjusli sirugac'i) Izbor broja vucnih lanaca (jedan iIi dva) uslovIjcn je potrebnom vucnom silom..200_. Kod transportera sa jeclnim lanccm ver1ikalno zatvoreni vucni lanac prostire se po sredini sirine strugaca. sirinom strugaca. po valjcima dui bocno usmercnih vodica. kao po praviIu. kod koga su lczaji valjeica pouzdano zasticeni. nalazi se iznad strugaca. 5. Osnovni parametri grabuljastih transportera (prema SI 5 3) Tablica 5. jer se njegoyim povecavanjem kapacitet transportera znatno smanjuje. pri transportovanju dubriva na farmama. 315 i 400 mm.. b i c ~ sa pokretnim bO(. a sa strugaCima sirine 400 . zivolnih nal11irnica.0 mIs.1 . Osnovni ncdoslatak lamelastih lan3ca ogleda se u Cinjenici da se prljaju gIavcinc i valjci. npr. Sl. kao dno sluzi nepokretan oluk transporlera. kao i njegovo ubrzano habanje. 5. b) sa pokretnim bocnim zidovima ugao nagiba transporter a povecava se do 50°. Kretanje.3.

Malo sipkavi. Visina strugaca obicno se usvaja tako sto je za 2 . tako sto ostvaruju ispunu Citavog prostora izmedu dva uzastopna strugaca.4 Grahuljasri rransporrer sa srrugae'ima oblika puni". lako sipkav materijal moze cak i da se zasipa kroz cesalj pogonskog strugaca. pravougaonog..'V. 6 m.. zapremina materijala ispred strugaca se smanjuje.simetricno za vucni lanac..7 . Zatezni ureiiaj transportera je zavojni iIi opruzno . sto nije celishodno. zatvarajuCi lanac i zleb. 15 mm.. polukruznog (S1. kao i transportcri sa jednim lancem . ugla prirodnog pada) i brzine kretanja strugaca. b).d transportera sa visokim strugaCima zatezni ureiiaj pored uobicajenih zahteva treba da obezbedi stabilan poIozaj strugaca (iskljucuje se Proracun transportera ostvarllje se na bazi eksperimentalno odl'eiienog koeficijenta ispune zIeba materijalom . ugalj) transportuju se u sloju vece iIi manje debljine (S1. SI. Kod lako sipkavih materijaia usvaja se da je \jl =0 0. Korak strugaca se odreduje u zavisnosti od veliCine komada tereta i ugla prirodnog pada transportovanog materijaIa. malo sipkavih tereta je 'V .. St. Ko. Zbog toga se za strugace sirine do 400 mm primenjuje jedan vucni lanac...5.500 .horizontalno zatvorene konture. SI.. sto se uzima u obzir uvodenjem u proracun . mm.zavojni. Postolje transportera izraduje se od valjanih profila. polukrufnih ploea 5. 6 mogucnost njihovog prevrtanja zbog kom:olnog dejstva opterecenja) na raeun povecanja sile prethodnog zatezanja. Kod posebnih konstrukcija plast transportera. Nedostatak transportera sa jednim lancem. a hod zateznog uredaja nije manji od 1..dva lanca. Na strani pogona i prenosnih mehanizama. Ugao nagiba duze strane ovoga trapeza <p' blizak je uglu prirodnog pad a materijala pri kretanju.. 5. slucajnim preopterecenjima. koji predstavlja odnos izmedu zapremine materijaJa na sektoru izmedu dva uzastopna strugaca. a sam proracun ukljucuje prosecne vrednosti. b. StrugaCi se izraduju od celicnih limova debljine 3 .2. Pogon transportera ostvanlje se elektromotorom i reduktorom. pogledati S1.8. opravdano je da se ugradi zastitni uredaj (zarezana sigumosna civija sa jedne strane iIi spojnica maksimalnog momenta) radi zastite transportera od 10m ova pri iznenadnim. 1200 mm.. naroCito kod transportera srednjeg i tezeg (ipa. Pri vecem povecanju visine strugaca povecava se i racunska povrsina preseka oluka ali se povecava i konzolno opterecenje strugaca i lanca. Povrsina poprecnog preseka zIeba transportera odreduje se prema zadatom racllnskom kapacitetu Q (tlh).6 koraka lanca. posto je lanac polozen po sredini oluka transportera. 5. Neki polukruzni strugaCi male sirine (do 320 mm) izraduju se od plasticne mase. a kutijastih . trapeznog iIi polukruinog (prema obliku strugaca) preseka. gde je hs . Glavna karakteristika 0 kojoj treba voditi racuna prilikom izbora vucnog lanca je stabilan polozaj stmgaca. kamenim plocama (od bazalta i s1.. Pri transportovanju abrazivnih tereta. a dvostruki . Jednostruki strugaCi pricvrscuju se konzoIno. Zapremina materijala koja se nalazi na razmaku izmeiiu dva uzastbpna strugaca zavisi od karakteristika materijab (velicina komada. a takode i materijala koji izazivaju koroziju metalnog oluka (npr. 5. koji su ugradeni na zadnjoj zvezdi. 800 mm) iIi as =0 (2 . npr.5.4 izraduje se u obliku noseceg plasta. Prilikom praznjenja zIeba rasuti.3 ProraclIn transportera Odret1ivanje Dsnovnih parametara. Inace.. naroCito kada su uzani strugaci.a kod komadnih.visina strugaca. a).0. nemaju ove nedostatke. Lako sipkavi. zrnastih materijaJa itd). prekrivanjem. 5.5. 5. Kod ostalih tereta izabrani korak strugaca treba da obczbedi najbolje ispunjenje prostora izmeau strugaca. Sirina ravnih strugaca iznosi zakljucno do 650 mm.. a za vece sirine . Obicno se korak strugaca as usvaja tako da bude jednak dvostrukoj vrednosti koraka lanca (320 . zazor izmedu strugaca i oluka usvaja se jednak i iznosi 5 . Sa povecanjem ugla P nagiba transportera.. zrnasti i prasinasti matcrijali prostiru se ispred strugaca posebnom posudom. komadni materijali (npr. c.4) iIi pravouganog (jednostrukog ilii dvostrukog) oblika. Oluk se izraduje zavarivanjem iii presovanjem od celicnog lima debljine 4 . oluk se ponekad izraduje od drveta. oluk se sastavUa iz sekcija duzine 3 '" 6 m. poduznog preseka koji je blizak trapezu ncjcdnakih bocnih strana (SI. 5..6 . Prilikom transportovanja lakih materijaia (opiljaka. prema geometrijskoj zapremini toga sektora. iz sekcija duzine 3 . 4) hs.).. 5. Transporteri sa dva lanca. 3 puta manja od njihove sirine (vece cifre odnose se na vece sirine). b). Vlsme strugaca i koraka lanca. Za komadne terete korak strugaca mora biti vecih dimenzija od najveceg komada tereta.. povecanje eksploatacionog veka transportera ostvaruje se tako sto se dno oluka oblaze otpornim slojem. Strugaci se izraduju razlicitog oblika: trapeznog. ogleda se U otezanom punjenju (pri gornjem polozaju lanca) iIi praznjenju (pri donjem polozaju lanca) oluka transportera.5 .1. uzimajuCi u obzir koeficijent ispune zIeba \)1 transportovanim materijalom. a ucvrscuju se rebrima..: kuhinjske soli). 8 mm.. posIcdnji se primenjuju kod transportera sa dye radne grane (gornja i donja..197 196 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji portera. 0. sa konzolnim stmgacima.

u zavisnosti od tipa strugaea.-1 + Wp = SIl-1 + (w qoHVt qt) I ± (q [+qo) h. = 2 . polazcCi od najvecc dimenzije komada datog tipa materijala. za transportere sa jcdnirn lancern odgovarajaLlce vrcdnosti su: X.0 1. 2.duzina horizontalne projekcije segmenta trase transportera. Cije su Sirina strugaca saglasl~o preporueenorn zazoru izmedu zieba i strugaea.5 Sht'IIl(l pros/ironja ra.. zaokruzuje se. a za slucaj obienog tereta je X. 3.85 1. sa kliznim lczistern iznosi WI = 0. Eo i ho .5) as=i. N/m.visin<l sektora. Kapacitet grabuljastog transportera odreduje se iz izraza Q=3600 A P v=3600 Bo flo 1jl C e pv = 3600 Ko h} C e P v (5.75 I I I 35° 40° I ~ gde su: Sn. C e :S: 1 vrednosti date u tablici 5.13...sile z'ltez'lnja lanca na kraju i pocetku pravolinijske deonice.0 . 1. sUa lcZine jedinice duzine pokretnog dcla transportera.6) Sn = S.1 '" 0. kao i pokrelnih delova lransportcra izracunava prema izrazu: (5. Ko = Eo = 2.0 I I I 20° 0.. usvaja se da je X" = 3 ..prilikom spustanja materijala. Koeficijent olpora kretanja lanca sa pokrelnim valjcima.5 a. pri tome se na opterecenoj.. (visina sloja materijala) Kocficijent otpora premeSlanja tereta po zlebn sa ravnim strugacima WI.4) .koeficijenti otpora kretanja pokretnih dclova i malerijala. 25 mm yeca od visine zIeba.. 0.60 I 0.6) znak "plus" se usvaja pri podizanjll malerijala transporterom.kocficijcnt odnosa sirine i visine zieba ho h . 0. . koji se kreee bez klizanja WI = 0. kod lanca bez valjaka. Sn-J . 15% i moze se usvojiti da je WI = 1-1. N. odnosno punjcnja praznjcnja. 0.25 . Olpor kretanja tereta.5.50 0...65 1.komadnc i slabo sipkave gdc su: 0° 1.sila otpora krctanja na pravolinijskom sektoru..63 m/s.za materijale : 1.6 .7 . 7 i X" = 3 . Kod kutijastih strugaca se koeficijent otpora kretanja tereta urnanjuje priblizno za 10 . Tezina jcdinice duzine q" (N/m) pokretnih dclova transporter a (Ianca i strugae'l) odreduje se na osnovn kataloga proizvodaca iii prema pribliznom odnosn qo~KeB.koeficijent trenja tcreta po zIebn.. polrebno jc provcriti prema granulometrijskom sastavu transportovanog materijaIa. m. SI.2.0 I I I I I 30° 0. 0. odnosno materijala koji se transportuje. Ispred trcceg clan a desnog dela izraza (5.0. m. ako se uzime u obzir i koeficijent 1V: A 2 = Eo ho 1jl C e = Ko h} 1jl C e Tablica 5 2 (5. Sirina zieba odreduje se iz izraza Eo=Koh o (5. ProraL'u!1 vuL'e. ..5 posto lanac prolazi po sredini zIeba i pogorsava uslove optereeenja. u zavisnosti od llslova rada.. N. 4. radnoj grani. = 5 .... Brzina kretanja strugaca usvaJa se u granicama 0...... uzimajuCi u obzir otpor llsled trenja tereta 0 dno i 0 zid melalnog zIeba priblizno se moze usvojiti da iznosi:za veliki ugao . m.198 Grabuljasti transporteri 199 Transportni uredaji koeficijenta koji se dobija na bazi eksperimentalnih ispitivanja.5.dnzina vertikalne projckcije . a znak "minus" . pri sortiranom rnaterijalu koji se lnlllsporluje. Preporueuje se da je: Bo=Xs a..WI = 0. Proracun vuce grabuljastog transportcra ostvarujc se razrnatranjern zasebnih sekcija (pogledali glavu 2)..Hllog ma/erija/u ispred punih I'isok//i struguc"u (5.2) Odakle je radna visina zIeba..50 I wiwr I . gde je 1-1 . Dobijenu sirinu zIeba.40..7 a za druge malerijale je WI = 1.0 I 10° 0.lako sipkavc .Njm (5. Racunska povrsina (m ) poprecnog preseka malerijala u zlebu.1) Ugao nagiba transportera f31 ( u stepenima) Ce .4 .3) Konslruktivna visina strugaca II zavisnosti od nacina njegovog pricvrsCivanja za lana~ usvaja se da je za 20 . za manji ngao i prasinasti malerijal WI = 0..10 . Kod transporlera sa dva lanca. prilikorn rastereeenja transportera.1 1-1. 4. kao i korak strugaea.radna sirina i visina zieba.

5. kreda. prasine uglja i drugo.sirina strugaca. pri proizvodnji vatrostalnih materijala. 3°. m.9') gde je mt .. Da bi se resavanje problema uprostilo usvaja se da je jednako zatezanje lanea na pocelku i na kraju Clanka i da iznosi So. Takode se primenjuju i za transportovanje lako lomljivih materijala iIi u prehrambenoj industriji (brasno. koje se postavljaju i na krivolinijskom sektoru cevi 5. Hermeticnost cevnih transportera omogucava njihovu primenu pri transportovanju otrovnih. zmastih i sitnokomadnih (komada male evrstoce.8 hs .ugao otklona elanka lanca. u kombinatima stoene hrane. okruglog iIi pravougaonog poprecnog preseka i premesta kontinualnim tokom rasuti materijal. Sila prethodnog zatezanja lanca oslvaruje se preko zateznog uredaja 9. kosu i kombinovanu. za trensportere sa jednim lancem je Ke= 900 . namenjeni su za transportovanje razliCitih prasinastih.7.8) gde je h . koji se nalazi na jednom iii dva donja obrtna scgmcnta cevi. Otpor kretanja tereta W u posudi koja se nalazi ispred strugaca u zlcbu tezi da zaokrene strugac i clanak lanea za koji je strugac pricvrscen. za neki ugao otklona f. caj. za koji su pricvTsceni okrugJi iIi pravougaoni strugaci 2.5.: tucanik..10') Obieno je So = 3 . (5. da je izmedu svih clanaka lanea ozbezbedena paralclnost.. cement).. t .-. zrno). m. _ W"ctgf t Sine.j). Potrebna sifa prethodnog zatezanja je u principll nedostatak transportera sa visokim strugacima. opiljaka livenog gvolaa. a takode i komadne terete velike cvrstoce (npr.6).7 i 5. krec. (5. mirisnih i toplih rasutih materijala.l2. Cevnim transporterima nije moguce transportovati lepljive kao i brzoslezuce materijale.--. Cevni transporteri dobili Sll siroku primenu pri dopremanju krmnog bilja koje sluzi za ishranu u stocarskim farmama iIi za ishranu zivine (cev je precnika 60 mm. u drvnoj industriji .. si/" koje de/uju 110 .. a mogu imati i prostomu trasu kretanja materijala (Sl.9. Cevni transporteri mogu imati razliCite trase: u vcrtikalnoj ravni . 10 kN. Potrebnn sila prethodnog zatezanja vucnog elementa So Za 3°. slad. Kretanje lanca obrtanjem pogonske zvezde ostvaruje se preko pogona 8. Tako se dolazi do momentne jednaCine W h COSE 5. a pralnjenje se ostvarujc na vise mesta dUl horizontalnc sckcije. Sl. 5. rasutih materijala.200 Grabuljasti transported 201 Transportni uredaji gde je Ke .. masa strugaca ne uzima se u obzir.1. Cevnim transporterima mogu sc prenositi zitki i po!uzitki. za siguran rad kod grabuljastih transportera je E ~ 2 . Sl. Na kraju racine grane.3 Cevni grabuljasti transporteri 5. secer. 2500 (vece vrednosti odnose se na transportere sa laneima povecane cvrstoce i na kutijaste transportere sa dva lanca). horizontalnu. shob. m. Materijal se premesta duz horizontalne i vertikalne trase. (5.. 5. Obrtanje lanea u vcrtikalnoj iIi horizontalnoj ravni ostvaruje StO prcko obrtnih zvezda. brzina lanca iznosi do 0.pri transportu opiljaka.56m/s).vis ina na koju deluje sila otpora kretanja tereta. 5.7).za zrnaste materijale. g i 11). ctg . kada je potrebno ostvariti male i sTednje kapaeitctc pri transportovanju polufabrikata i gotovih proizvoda u hemijskoj industriji. = So t sinE. pa je tada W So ~19.1 Opste napomene i parametri Cevni grabuljasti transporter.masa posude tereta ispred strugaca. f . (5. 10 puta manjih od unutrasnjeg prccnika cevi).- > W h cose.8 je zatvorene konture lanca 1. t (5. strugotine od drveta. Najpre ce se razmotriti uslov ravnoteze sila koje deluju na strugac.. drobina itd). Cevni grabuljasti transportcri prcthodno navcdeni.3. 5.vertikalno zatvorenu (Sl. u horizontalnoj ravni horizontalno zatvorenn konturu . Ovo zaokretanje se sprecava sHorn zatezanja lanea So (Sl. kod transportera sa dva lanca je K" = 1500 . Uostalom. a . pesak. Mesto punjenja cevi materijalom je 4. Lanac sa strugaCima krcce se unutar hermalicki zatvorene cevi.. B . nelepljivi materijali. .10) E = f = 19. dimenzija priblizno 5 .6 Shemalski prika.cirkulacionu (Sl.... Otpor kretanja materijala (N) kod kosog transportera iznosi WIl=g Kod (B = 0) m[ (WI cosB+sinB) . na mestu praznjenja montira se vibracioni uredaj 7 za Cisccnje lanca i strugaca od prilepljenih cestica matcrijala.'isoke slrugae'e Wh=g mtWt.9) horizontalnog transportera SI. Vucna sila i potrebna snaga motOfa odreauju se prema preporukama koje su izlozene u gJavi 2. industriji gradevinskih materijala (suva glina.empririjski koeficijent.. 1200.korak clanaka (karika) lanca. proracun vuce kod grabuljastih transportera sprovodi se na isti nacin kao i kod plocastih transportera (pogledati glavu 4). 5. Sila prethodnog zatezanja lanca So odrec!uje se iz uslova stabilllosti strugaca. kg. obicno se usvaja da je jednaka visini strugaca hs za komadne terete iIi 0.9.

mogucnosti ostvarivanja slozenih trasa za transporlovanje materijala. ravnomerno haballie dd oravolinijskih b) SI. Pri transportovanju vrclih terela. tako 5tO se lanac kao i grabuJjasti transporter postavljaju unutar naknadno ugradenih sekcija cevnih omotaca kraz koje struji voda. astataka sagorclog pirila). mogucnosli llpotrebe unificiranih elemenata.. ogleda se II habanju cevi i strugaca.oplerecenja grabuljastog transportera.5. pa se zbog mogucllosti pojave ovakvih komada u ukupnoj masi tereta. ZahvaljujuCi postojanjll slrugaca oblika kruznih. a takoac i grabuljastih bilo koga Lipa.:on/ure kretallja. oclsustvu habanja lanca pri simetricnom pricvrsCivanju strugaca.Horne {rase krelanja moferija/a deonica cevi moguce je ostvariti periodicnim zaokreLanjem cevi oko poduzne ose za odredeni ugao. pa se na taj nacin skracuje vreme trajanja odredenog tehnoloskog pracesa. a ispusta zagrejana..pogon. ZU .. temperature 700 . tako i vertikalnog dela trase transportera krece se bez zaastajanja. pro. punih ploca po Citavom poprecnom presckll. p z t) g) h) SI. . kao i na krajnjim sekcijama.ate:ni uredaj sr. u visokom koeficijelltu ispllne cevi. llaJ'oCito 11(1 krivolinijskim sektorima.7 Shemo grabuljastog trompor/era s/o2t!ne. postavJjaju se kompenzatori toplolnih. Na mestu vezivanja cevi za nepokretan stub. njihovo hladenjc oSlvaruje se vodom.:u!1I0 ZU!l'orelle }. 5. llOOoe (npr. pa se tako obezbedujc kontinualna i intenzivna razmena toplate.5. Meautim. Nedostatak cevnih transportera. pouzdanoj hermeticnosli. kod kojih Sll strugaci drukcije profilisani (nisu krllznog oblika). pri transportovanju abrazivnih materiiala.::.9 a _f - Shemats/':'i priku:i eel'nih grabuljustih Iransporter(J: l'erliJ.:retni deD eel'nog grabuljas/ug !raJ/spottera: Jemon!o:ni /anoc prilagmten ::0 premesfClnje illadnih i l'relih muterijala: c ~ so lumelastim fOllcell! i z(Jsti(~en. Tako se istovremeno dok traje ciklus premestanja tereta ostvaruje i njegovo hladenje. istom brzinom kao i strugac. poduznih izduzenja. U sekciju se dovodi hJadna voda. na mestima utovara . Na taj naCin produzava se i eksploatacioni vek upotrebe cevnog grabuljastog transportera. gotovih standardnih cevi i lanaca. U tome je i bilna prednost cevnih transportera II odnosu nil transportere drugih tipova.203 202 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji Takvi malerijali mogu da se zagl ave izmedu strugaca i cevi i tako da zaustavc lanac.8. transportovani materijal.hori:OIl/U/I1U ::a!l'orelle kOlllure. ukljucujllCi i prasinasti. Prednost cevnih transportera og1eda se: II jednostavnosti konstrllkcija. 5. g i h .n :::glubolll $it zu a) p . duz horizonlalnog. P . SI. ugraduju resetke koje ne dopustaju prador nezeljenih komada materijala u cev transportera.zy.8 (} i b Pu/.

5 142 320 .6 9 : 219/6 198 480 . to bi zahtevalo veliko povecanje gabaritnih mera transportera. c).25 0.6 28.m/s.4 Kapacitet transportera (m 3/h) pri spoljnom precniku cevi. Sl.ia. a obruc ....4 25.125 0.400 160 .05 0. Kl = 2 .8 1. koji su ulezisteni kotrljajnim Iezajima. livcnog gvozaa.2 Elementi transportera Vucni element cevnih transportera predstavlja jedan demontazni lameJasti lanac sa supljim osovinicama i korakom od 80. kombinovane trase primenjuju se demontazni land.8 2. saglasno vucnim karakteristikama standardnih i demontaznih lanaca. Poznale su konstrukeije kombinovarrih strugaca. pri brzinama transportovanja od 0.0 I 43.3 I 10. SL 5.20 TabJica 5. tablica 5.2 ~I Cevni transporteri. Obrtanje danaka takvih lanaca stvara dopunske otpore trenja.200 11. prema preporukama iz literature primenjuju se za oSlvarivanje malih i srednjih kapaciteta (4 .. SL 5.6 7..ni Janac ~(l korakom cclicnih strugaca 01. . 0. 3.3..7 4 159/4.. 5.10 0.6 14. plasticnc mase iIi gume.400 17. Izrezi se ponekad izvode na samim strugaCima (pogledati Sl. Strugm"i sc izraauju od celika.11) I 4.6 5. posto se moze dogoditi da se pri nekom zaokretanju strugaca. Kada se strugaCi bocno pricvrscllju i kada se lanae obavija preko zvezcla. medutim to se ne preporucuje.2 18. mm: .6 16 i ii 5.. U inostranoj praksi zglob lameJastog lanea stiti se kruznom gumom iIi plaslicnom masom (Sl. 600 320 .0 21. a to znaci da su takvi lanci i skuplji. mm Korak strugaca transportera.I I 3.8.2 4.30 111. c.2 26. debljine 10 . obrtnih uredaja unutar konstrukcije transportera.. a cev oblozena.0 I' 0.. odnosno 100 mm iIi je lanae kalibrisan.8. Parametar Tablica 5 3 I Dimenzije cevi (spl. kg/m 94 320 . kod transportera kombinovane trase.. b).2 4. iz odnosa (5.0 I Strugac sc vczujc za clanak (kariku) lanca vijcima.7 7... 5. centar strugaca iii bocno. 35 m3 /h).0. za pravolinijske sektore duzine do 60 m.8 iIi zavarivanjem.8 I[ II.horizontalnog . a bile bi veee i mase pokternih del ova transportera..lljni precnik/debljina zlda) :1 duzina transportera iznosi do 80 m. 100 mm ** Dcmnnl37.4 9. kod kojih se centralni deo plasta izraauje od celika ili livcnog gvozda.. 5.4 18.0 40... 20 mm.0 9. gde su KI i K2 .32. It Racunski kapacitet transportera m lipri brzini od 0. ravan izreza i zvezde ne podudaraju. b i c saCinjava kotur sa glatkim obodom iIi zvezde.1 20{). 108/4 Preenik strugaca. 200 8. .4 . kod strugaca sa simetricnim vezivanjem ovakvi izrezi Sll neophodni.1 I 1O~1 20. meautim to dovodi do znatno slozenijih konstrukcija lanaca. kao i precnika cevi D.. kada lanae prolazi kroz srediste.8. kod transporterapravolinijskc trase (horizontalni i kosi).bandaz od gume iIi p!nsticne mase. . kao i land okruglih karika. I I' I' II Veoma abrazivni 102 I 152 i 1. Kacla je trasa sIozena (kombinovana). . Bilo koja da je trasa transportera. nisu potrebni izrezi za prolaz strllgaca.8 I I I I II Neabrazivni sa svojstvima ~ podmazivanja (tipa grafita) I II 5.7 2. Vezivanjc strugaca za lanae moze biti centralno (simctricno). Obrtne uredaje transportera..konstruktivni koeficijenti.4 I 203 2. 13.1 30.4 odnose se na cevrre grabuljaste transportere sa prostomom tr3som premestarrja materijala.16 .. Parametri cevnih grabuljastih transportera prostorne trasc premestanja materijala Karakteristike transpor1 tovanog materijaJa (tcreta) Preporucena brzina kretan. 4 i K2 = 1.4 3. maksimalne visine podizanJa matenJilla do 20 m. okruglih karika.16 m/s 3 /h * Deljiv sa korakom Janca 80 .3. a parametri transportera u tablici 5. koji sadrze vertikalne sekeije.. asimetricno. korak strugaca mora biti deljiv sa dvostrukom vrednoscu koraka Janca.3 22. 51. 15 mm manji od unutrasnjeg precnika cevi. savija i u levu i desnu stranu.400 260.03 0. StrugaCi sa bocnim vczivanjem nisu pogodni kod transportera kod kojih se trasa zaokrece. Precnik strugaca se usvaja da je za 10 .10.6 14.2 0. mm .kombinovane trase Masa jcdinice duzine pokretnih del ova i transportera **.. Korak strugaca as usvaja se u zavisnosti od koraka vucnog lanca t. .. 36..400 mm. m/s 0.204 Grabuljasti transporteri 205 Transportni uredaji Preporucene vrednosti parametara cevnih grabuljastih transportera . 6 i K2 = 2.0 I 254 I 305 . medutim.0 . a zatvoreni su hermeticki u plastu na ..0 2. za komhinovanc trasc transportcra II i Parametri eevnih grabuljastih transportera navedeni su tabelarno.. Poznata je takode i primena dvorednih zglobnih lanaea sa osovinicHma i sferno zatvorenim zglobovima koji su demontazni.15 0. Kod transportera prostorne.2 4. Moguca su i povecanja vrcdnosti paramelara. Kl = 2 . a ponckad jc i uze vllcni element.4 0.

Koeficijent otpora kretanja pokrelnih delova celicnih cevnih transportera i celicnih ili plasticnih slrugaca iznosi w = Is = 0. 3. te se na taj nacin strugaCi oslobadaju od prilepljenih ceSlica matcrijaIa. nizi deo obrazuje zIeb za prernestanje malerijala . 5.10 Shema e/emellaro gral. standardnu dimenziju..5.translatomo kretanje i osciIujuCi . odnosno pogonskog kolura. kada jc trasa prostorna.u punjenje.3. za strugac presvucen gumom w =Ig = 0. 5. 5.7.9. Proracun vuee transportera ostvaruje se uobicajenim redosledom.5.0..... 0.uUaSlih ce\'JJih Iral/spor/era: (J . Vuc~i Ian~e (iIi dva Ianca 51...5 . pogIedati glavu 2..5 .taji 5naga elektromotora za pogon transportera odreduje se prema preporukama u gIayi 2.8 '" 0.'enje je vibracioni. zidova debljine 3 . Tako se dul' trase poslavljaju remontne sekcije kod kojih se poklopac moze prema ukazanoj potlebi otvarati. Obrtni uredaji mogu biti i od kruznih.12~ sa strugaCirna 2..3 .. Obrlanjem motora krctaca ostvaruje povratno .4.. a frekvencija 750 .13) proIazl unlltar pIasta I obavija se preko krajnjih zvezda. ~ila prethodnog zatezanja lanca kod transportera pravoIinijske trase usvaja se da Je Jcdnaka 500 '" 1000 N..4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca 5. Koeficijent Ispun. ravnomcrno obradcnih cevi radijusa 1.206 Grabuljasti transporteri 207 Transportni uredaji kome se nalazc otvori za nadglcdanjc.'ra . . odnosno preko pogonskog 3. 51. Donja grana kIizi po dnu zIeba i premesta materijaI. 5. ·. kOJe se mcdusobno spajaju vijcanom vczom. koji kIize po njoj. 3 mm. pa se usvaja da je kod horizontalnih sektora transportera prosecna vrednost Wt = =0. 30) zaohetanja strugaca...... 5ekcije srcdnjeg dela transportera (horizontalnog i vertikaIllog) duzine 4 . 2000 N posto je potrebno da se iskljuCi mogucnosl prekomemog (za viSe od 2° . b i c .zavojni iIi je sa tegom. Opste napomene i osnovni parametri Transporter sa hiskirn strugaCima. suprotna grana Ianca . Koeficijent otpora premestanja matcrijaIa kroz cev Wt odreduje se tako sto se uzima u obzir pritisak materijala tereta 0 zidove cevi.. 6 IlUll. Struska se montira na cev bez zazora..6 .. Vibracije se pobuduju preko elektromotora na cijem vralilu je pricvrScen ekscenlar sa hetacom. predvidaju se hermelicki olvori radi inspekeijskog nadgledanja i odrzavanja pokretnih delova transportera.6 koraka Ianea... 2. usvaja se da IznOSI 0. uzimajuCi u obzir i ispunu zbog Ianca i strugaca..obrlni uref. 5. 5... 0. Unulrasnja povrsina supljih cevi transportera po potre~i cisli se SpccijaInim struskama (dve do tIi na transporteru) od gumc iii sa gurrural11m obodom koji je uvecanog precnika..11 Transporter sa niskim strugaCima oblika punih p!oc. 51. 1500 ..11 (koji su posebno pnkazam na 51.pritisnuta pokretnim strugaCima. 219 mm (ponekad i do 305 mm). zaseccnom civijom.. 1500 oscilacija u minutu). na kraju kretace je horizontalna letva koja je neprekidno priljubIjena . Brzina krelanja strugaca usvaja se u granicama 0..1 . kao i u pIastu pogonske zvczde. Praznjenje St. 51.3 Proracun transportera Prcma zadalom racnnskom kapacitetu odreduje sc unutrasnji prccnik cevi transportera.e preseka cevi.trese pokrctnc strugace (amplituda pomeranja iznosi 2 . Urerlaj za 6J. 6 m izraduju sc od standardnih eevi SpoljllOg prccnika 108 . Duz sekcija. Zatezni LIreeraj je zavojni (za transportcre malih duzina).11 je u zatvorenom plastu 1.uredaj .1 5..4 m/s. SI. opruzno ..2 . 0. 5. 0.6. a potom se on zaokruzuje na blizu. Pagan obicnog lip a transport0ra sa zvezdom i reduktorom opremlj0n je sigurnosnom. a za vertikalne deoniee je Wlv =2.. Hod zateznog uredaja nije manji od 1..0 m.11 1 zateznog 4 Iancanika.. Elcktromotor se za reduklor vczuje preko elasticne spojnice iIi se veza ostvaruje kaisnim prenosnikom.

/) . c. sto zavisi od svojstava transportovanog materijala...los i transporteri sa uronjenim strugacima.14.komora zo rashladnu l'Oc/U Transporter. sekcija pogonskog lallL'allika. na cestice materijala deluje sila komponente tdine lransportovanog materijala. odnosno za pravolinijskc (horizontalnc iii kosc) i kombinovane trase premestanja materijala.kosi. t. neprekidnom sloju. Lanae ostvaruje kretanje preko pogonske zvezdc koja se okrece eleklromotororn.s/. Ovakvo transportovanjc matcrijala moguce . c.sheme transpnrtera.14. d i e) ida premestaju rasuti materijal u zbijenom.12 Grabuljasti transporter. 10 mm (SI. Za~ htevani kapacitet takvih transporler3 nije veliki ali zato ovi transporten nem3JU TIl veliku visinu poprecnog preseka oluka. SI. 5. 5.. Kod nekih konstrukcija lanac se krece duz kompaktnog dna transportera iii se krece preko oslonih wlni.14 SI. Matcrijal koji se usipa bilo na korne l11estu horizontalnog zieba. veca za 2 ". Transporteri sa niskim strngacima punog metalnog preseka nazivaju sc .208 Grabuljasti transporteri 209 Transportni uredaji nalazi se na gornjel11 delu pIa!':ta i krece se duz vod:ica.sportera sa komorom sa rash/ad!Jom l'odom.ma: a .14.14. Cija je visina na horizontalnom sektoru znatna. odnosno prcko odgovarajuccg prenosnog rnehanizrna.hori:ontall1l' sa jcdnhn lancam. c . Transporteri sa niskim strugacima izraauju se samo za vertikalno zatvorcnc konture kretanja vucnog lanca (lanaca). 5. 2 . Transporteri niskih strugaca mogu biti sa uglom nagiba do 60° (S1. posto se uveca za vcliCinu zazora od 5 . gusto zbijenom sloju. sarno su srncrovi prcl11estanja rnaterijala razliciti. 4 . sredllja sekcija. pre/asku sa horizontalne /10 kosu deol1. b .5. pa se i visina sloja tereta znatno snizava. Posloje i konstrukcije transportera sa dva odvojena. 6 pula od visine strugaca. 5 . Zbog toga se kod kosih transportera u nizu slucajeva usvajaju konstrukcije strugaca Cije su visine uvecane. e . ako se na preIaznom i kosom sektoru trase Vlsma zIeba smanJI do visine strugaca.ie zbog toga sto je sila klizanja (adhczije) delova materijala veca od otpora trenja materijala 0 zidove zIeba. helmeticki zatvorena oluka (ccvi).sa d1'o lanca . kao i na osnovu us!ova i naCina punjenja ( intenziteta) dodavaca. sa strugaCima pow:r["ane \'isine c) ~ f} SI.pogon. a transporlovanjc malerijala sc ostvaruje istovremeno i po nizem i gornjcl11 oluku.13 Pokretni cleo transporrera sa n. sa niskim strugaCima: a ___ . b) SI. Kod kosih zIeba. sekcija Iroll. SI.posfavljonje nTaterfjala duf hod::Ofita/ne ({eonice i p". Kod horizontalnog zIeba visina slo.ija j: visina jed~ naka visini strugaca.la transporlovanog materijala odreGuje se uglavnol11 na osnovu njegovih fizicko mehanickih svojstava..5. premeSta se lancem i strugacima u neprckidnom. pribIizavajuCi se visini strugaca. 5. ] .J . sa urol1jenim struga(~ima.5. fig . 6 .zalezni urertoj.cu . jer su strugaci uronjeni u malerijal koji sc prenosi.dm sfrkugac.

tako sto se blokiranjem davaca iskljucuje pogonski elektromotor u slucaju prekida pogol1skog lanca. Zleb transportera moze se konstruktivno izvcsti na dva naCina ito: U obliku jednog zavarenog plasta ( za gornju i donju granu ) od celicnih limova debljine 2 . Zieb transportcra drugoga tipa obavezno treba da ima otvorc koji se hermetiCki zatvaraju. S1. obrcu se preko kotrijajnih lezaja i njihova tela nalaze se izvan plasta lransporlera. zIeba sirine i visine: Bo x h: 125 x ~O. a sluze za osmatranje i remont pokretnih delova i dna zieba transportera. Pogonska zvezda opremljena je viljuskastim skidacem kako bi se obezbedilo pravilno skidanje lanca sa. u zoni dodira Janca sa habajuCim elementima. ograniCenost duzine trase premestanja materijala. c). zIeba Slrme 200 . vukIjucujuCi i vrele terete. kapaciteta su 5 . Kod transportera sa jednim lancem... Kod hori~~ntalnih strmo nagnutih grabuljastih transportera visina strugaca Jednaka Je III lllza. a i tada se predvida mogucnost njihove brze zamene prilikom remonta. Izraduju se transporteri niskih strugaca.1 . Transportcri sa niskim strugacima su sirine zIeba u granicama 125 . 500 x 320. Kod transportera na stmlO nagnutoj deol1ici sa niskim zlebom. kompaktnim sredstvima kako bi se obezbedila potrebna hermeticnosL Zatezni uredaj moze bili bilo zavojni iIi opruzno . 5. 175 tlh naIaze siroku primenu pn liOI?Zontalnom ill poIunagnutom (pod uglom podizanja do 15) transporto~anJu zrna I pro.. StrugaCi se izradllju iz ravnih traka (S1. lakav zlcb je komplikovan za izradu i remonl ali je manje mase u odnosu na masu zieba drugog naCina izrade. Kada su strugaCi sirine do 500 mm prirnenjuje se jedan lanac (SI. 320 m 3/h.ukata . izI~ska lanc. 650 mm i kapaciteta 25 .a iznad transportovanog malerijala (sto se ~paza kod dUZlh pravollIllJskIh deomca lransportera). prednost transportera niskih sLrugaca moze se navesti hermeticnost uredaJa pn transportovanju materijala. 30 mm). sa elevatora za transportovanje zrnaslih materijala u mlmarskoJ mdustnJI. 0. 4 mm iii u obliku dva posebna zieba koji se izraauju iz nosaca "[. pn brzmama 0.. na pravac sa nagibom iIi sa nagnlltog pravca na pravolinijsku deonicu.4 mis. a to su usmeravajuci koturovi. Mesto na kome se nalazi izlazno vratil0 transportera zaptiva se pouzdanim. ravl1lh strugaca. a kao ncdostatak . c).13. 1?0? mm i ostvaruju brzine transporta materijala 0. 30°. 0.85. od 8 . 5. sa uglom naglba od 20° .13. potrebno je da se poveca stepen slgurnostl (do 20). jaJa koji se transportuje grabuljastim transporterom koriste se specijaJne cetke. Kod cevnog para: lanac oluk. 5. Kod lransportel~a za lransporlovanje zrnastih materijala primcnjuju se i lamelasli lanC! sa otvorcnlm zglobom.4 m1s za horizontalno transporlovanje materijaIa.... pogledati glavu 2. b .4. 65(] x 4(]0 mm. Pogon obicnog tipa transportera ostvaruje se preko reduktora.. Ukoliko se lanac n procesu rad~ haba. Najvece je habanje elemenata zIeba. a I b). Povecanje eksploatacionog veka na ovim deonicama.3 Proracun transportera Sirina zieba transportera odreduje se prema racunsk. zapremina koju ispunjava lanac sa strugaCima izracunava se tako sto se usvaja da je koeficijent ispune preseka : \1' = 0.13. ... zbog ~eravnomernog habanja lanaca. Korak strugaca usvaja se obicl1o da je jednak koraku iIi dvostrukoj vrednostl koraka lane a t.210 Grabuljasti transported 211 Transportni uredaji . temperature do 700 0 C. . Primenjuje se .. mogucnost.4. Posebni uredaji primenjuju se kod transportcra za zaokretanje i olklone linije trase. poslcdnji treba da je duzeg eksploatacionog veka. tako sto se uzima u obzir mo"ucnost slabljenja poprecnog preseka lanca.zavojni.zvezde. Za ciscenje lanca i strugaca od nalepljenih cestica materi- 5. 5. strugaci se izraduju nelito vece visine od lanca (h s = 60 . sto ?OVOdl ~o snizenja njegove racunske povrsine..ac~ primenjuju se za transportovanje posebnih.. a koji treba uvek da se unapred pripremi..12.. kao i osloni valjci. Kolurovi.6 .. 130 mm). 200 x 125. l11ogucnost zakosenja slrugaca kod transportera sa dva lanca.. odnosno zvezde i nepokretne sine. kod hori .ZIna.80 . a). kao i nedovoljna krutost dugackih. kapaciteta 5.. zrnastih 1 sltnokomadnih materijala u preduzeCima razlicitili indusLrijskih g!ana.. od VlSll1e lanca (50 .14.16 .8 m1s.13..dva lanca. Zleb prvoga izvodenja primenjuje se prilikom kretanja suprotne grane lanca preko oslonih valjaka.13.d... Povrsina poprecnog preseka materijala koji se transportuje usvaja se da je jednaka proizvodu !iirine oluka i visine sloja materijala. g... a u posebnim slucaJevlllla I do 0.. zontaJnih transporter a vis ina sloja hi uslovljena je svojstvima transportovanog ! .. Transporteri ovoga tlpa. 5. i oblaganje dna oluka kamenim plocama od bazalta. termicki obradenog iIi se zlebovi izraduju od manganskih celika povecane debljine. kao I u prehrambenim preduzeCima. profila i ceIicnih limova. praslllastlh. veoma slpkavlh.2 Elementi transportera Vucni element transportera niskih strugaca predslavlja lamelasti lanac sa caurama I rolllicama iii specijalni lanac u oblikll viljllske. dna i krivoJinijske yodice pri prelasku (rase sa pravolinijskog pravca.om kap<:Icitetu i usvojenoj brzini. kod blago nagnutih transportera. strugaCi se zavaruju za Clanak lanca uspravno iIi pod nglom od priblizno 85° prema uzduznoj osi lanca.. visina sloja materijala jednaka je visini strugaca. posto je zamcna zIeba teza od zamene lanca rezervnim. 0. Transp~rteri niskih strug. ~ao . 320 x 200.. duzine prenosenja materyala do 60 m. 12 mm.. Kod transpol1era sa dva lanca strugaci se pricvrscllju za Clanke lanca pomocu punijih rascepki (SI. struaaca i dna olukva. 400 till. a zleb transportera Cisli se specijalnim strugacem sa ispustima. 5.. ostvaruje se dernonlazom segmenata trase novim olucima od tvrdog manganskog celika... 5. koraka 160 iIi 200 mm. a za vece sirine od 500 mm . S1. 5.habanje Janca. profilisanih (S1. b) iii limemh traka (SI.

:. sa tri 1011co: d-e.5. 5.zbog naredne tehnoloske operacije. :0 rr(JnsportOl'(ff~je \Tefih fereta: 1'ode du: oluJ. kod strmo nagnutih transportera.15 . Otvori za remont i osmatranje oblozeni su azbeslom.6) Bs.otuk .01 0. 51. 51. Proracun vuce kod transportera izvodi se na istovetan naCin kao i kod transportera sa visokim strugacima (pogledati odeljak 5. Kod blago nagnutih tmnsportera smanjenje kapaciteta uzima sc u obzir preko koeficijcnla C" koji iznosi: C" 0. ali nije nih od visine strugaca (manje vrednosti odnose se na prasinaste.16 Poc/zemni urahu!jasli transporter. c} 51.4 Sipkav materijal Osohenosti konstrukcija transportera sa niskim strllgacima za prenosenje vrelih matedjaJa Prilikom transportovanja vrelih materijala mogu se postaviti dva zahteva: bladenje transportovanog tereta iIi njegovo uskladistenje u jos lop 10m stanju.poprec':ni presek srednjeg de/a l'errikalno :atl'orene konrure !ransp(~rrf'.2). c. 5. terijal usipa u zleb na kraju gornjc granc i premesta se u suprotnom smcru.15. Noseca konstrukcija transporlera za transport vreIih tcreta se za posto\je nil jednom mestu (obicno kod pogona). a i h.ni urer1(~i. da iznosi priblizno 17.3 '" 0.. Pri transportovanju lcreta visoke temperature grabuljastim transporterom. kako bi se ostvarilo obezbedcnje od 1l10g11cih temperaturnih pomeranja. a.15.5. Levak za punjenje je povczan sa zlebolll lransportera specijalnim pokretnim hermeticnim uredajem sa "pescanim zatvaracem".l~a sa dl'a Janca.212 Grabuljasti transporteri 213 Transportni uredaji materijala i usvaja se. J . otklonski koturovi i zvezde iste su konstrukcije. b . :a rral15portol'(lIlje ug(ja If oknima: (l . '" (0. Za hladenje vrelog lereta u procesu njegovog transportovanja.9 0.4. ako je neophodno . odnosno da bi se produzilo vremc za koje se leret nalazi u zlebu. a vece na zrnasle materijalc). dno oluka transportera opremljeno .sirina strugaca. 3 . kao i kod transportera normalnc izrade i primene ali se izraduju od specijalnih celika. plast lransportera izvodi 5e sa dva celicna zida izmedu kojih se stavlja toplotno izolacioni materijal.16 m/s) i to u tankom (ne debljcm od visine slrugaca) i u vcCini slucajcva transportovani materijal istovremenD se nalazi i na gornjoj i donjoj grani transportera. 5ve os tale sckcijc su slobodno oslonjene preko kliznih oslonaca.Oplf. 5. kao i svojstva transportovanog materijala. gde je Bs . gde se pretovaruje u zleb donje granc i transportuje 5e duz donje gram. kada je visina sloja materijala jednaka visini strugaca usvaja se da je koeficijent Ce '" 1. 5. 2 :'.a donje i gornje grane fransportera. a odvodi se zagrejanil. izgled. a u zavisnosli od ugla nagiba lransportera.pugon. Lanac i strugaci. 4 .0. 5 . 51.fa!7(Jc. u direktnom smeru premn kraju transportera.15.8. pri tome se ma.sa jedl1lm !anrem j hori:onfalJ70 Ul!l'Orenr konfure trallsportera sa jerlnrm /011('('111.ate. Takode se hlade i vratiia pogonske i zateznc zvczde. S1. to se transportovanje tereta ostvarujc malom brzinom (0.strugac. prema eksperimentalnim podacima.ie rashladnom komorom u sekcije neprekidno dotice hladna voda. Da bi 5e proces hladenja transportovanog matcrijala u potpunosli obavio u zlebu. b pocetkll transportera.c .

Transport~r sa tn !anca moze da bude za vece duzinc transporta. SlrugaCi su pricvrseeni za lance pod uglom od 45°.l'crfika/no :utl'orene kO!l/ure kre/allja mater/jato. koraka karika 50 iii 64 mm. StrugaCi 5U ~ ~~~ a) b) d) c) S1. Korak strugaca iznosi 480. Siroku primenu dobili su pogoni sa jednim. neopterecenoj grani. 640 1 1024 mm. koji su mDntiram ~a knljeVlma trase transporter a. SI. PogOtl . sa lri unutrasnje strane.0 c. Medutim. odnosno zadnjcm delu transportcra ugradujc se po jeclan motor.16. Vu~ni element . Jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pred podzemne grabuljasle transportcre jeste minimalna visina transportera. Razllovrsni oblici radova u ugljenokopima uslovili su veCi broj konstrnktivnih podvrsla grabuljaslih trans. konzolno. kao i masa transporter.16.17).4. lancima) kreeu po dnu otv?renog zl. precnika jezgra 14 1 18 mm.l~al1lCavaJu nJlhovu pnmenu. SL 5. unutar kojih se krece radna i povratna grana lanca sa spe· cijalno profilisanim strugaCima (llazivaju se jos i konturni strugaCi. dva iIi tTi vucna lanca.5 Grabuljasti transporteri za podzernni transport ug\ja Siroko primenjeni grabuljasli transporter za podzemni transporl uglja sacinjava grupu transportera sa niskim strugaCima ali lljcgova konslrnkcija znalllO se razlikuje od konstrukcl]a transportera koji su prethodno razmatralli. mas a jedinice duZine Janca zajedno sa strllgaCima iznosi prosecno 10 . Sl.5 Transporteri sa profilisanim strugacima 5. zIeba izraduju duzine 2. a takode 1 kruto II! zglobno (sa jednOSlranim zglobom). celicni. na prednjem. tall. nagnuta I hOflzontalno . d . Zleb se izracluje preso'vanjem. kr~jllja zvezda montirana je u ravni koja se nalazi pod uglom od 45° prema horizon. izvlacenjcm od celicnog lima sa zakaljenom radnom povrsinom iii se segmentnc sekcije. a Izradu]c se od termicki obradenog celika. 5. a transportovani materijal izmedu strugaca kao da je oblika posllde koja se kontinualno premesla duz horizontalnog sektora transporlera. ojacane konstrukcije.16. a na suprolnoj. povecana cena.. 5. la~~~ (jedan. a . podeljeni su na dva dela. na radnoj grani ugracluju se prema honzontalnoJ. 5. 5. portera. transportera vertikaLno zatvorene konture za bespretovarno transportovanje ugl]a knvohmjske izra?e moze da bude: pravolinijska (horizontalna. a posebno njegove racine grane. b i c . pneumatski iIi elektrohidraulicni. a veza izmeclu elektromotora i reduk· lora ostvaruje se prcko hiclraulicne spojnice. c paralclno postavljena vucna Ian ca.5.a. .214 Grabuljasti transporteri 215 Transportni uredaji 5. . a kretanje se ostvarnje preko pogonskog urecla]a. Kod poslednjih. Transporter se montinl direktno na pod okna. posto pri kldanju jednog lanca strugac ne gubi stabilnost.eba. Pre~la polozaj:l vllcnog elementa (na radnoj i povrlnoj grani) .. d). elektricni.a sa tri lanca og.16. SL 5.16. honzontalno zatvorene konture (SI. za koje su pricvfsceni mski strngaci I kOjl sc skupa sa vucnim clementom (lancem. 5. e) i kombinovane konture.5 m. Ovakav strugac formira oblik nasutog materijala koji se premesta ispred svakog pokretnog slrugaca. !rasa. olucastog poprecnog preseka.. kako bi se osl varila sto manja visina prilikom utovara uglja. Uslov je da se pogon iz· vodi kao eksplozivno bezopasan. dva iii tri) je demontazni. prema venikalnoj ravnL Vertikalno zatvorene konture transportera izracluju sc sa jedllim.17 Pokrelni deo trunsporlera sa projJlisolJim slrugacima: a. Sl.1 Opste napomene i osnovni parametri Transporteri sa profilisanim strugaCima (nazivaju se i transporteri u oklopu sistema Redler po imenu njihovog konstrnktora) sastoje se iz zatvorenog oluka. sa dva. visine priblizno jednake visini lanca. Prcnosnik pogona je reduktor. razlikuju se po~zelllIlI grabuljaSl1 transporteri: vertikalno zatvorene konture (Sl. materijal izmeclu dva strugaca skoro u potpunosti ispunjava poprecni presek oluka. od· nosno dva motora. 5.Trans~o~ter moze biti sa jednim. nagnuta) I savIJena u horizontaJnoj ravni (prostorno). 2. koraka cl~l11ka 80 Il1m III J~ okruglih karika.5. Jezgro profilisanog strugaca je oblika. Lanac se obavija preko pogollske i zatezne zvezde. kao i za pouzdaniji rad.hori:onfall1o ::'l1tl'(Hene kOlllure .16: b i sa tri. te se tako radna sposobnost transporter~ ne nanlsava. Kodtransportera sa jednim lancem strugaci se mogu pncvrstlt: za vucnl lan~c simetricno (Ianac je u sredini strugaca). 18 kg/m.

b. nego i u kosoj i vertikalnoj ravni.l'erfikalno z. materijal se krece manjom brzinom od Ianca sa strugacima.ma. Profilisani strugaci mogu efikasnije da prenesu pogonsku silu na Citav presek nasutog materijala.19.'(anik.216 Grabuljasti transporteri 217 Transportni uredaji Proces kontinualnog transportovanja materijala zasnovan je na Cinjenici da je otpor prolaska profilisanih strugaca preko nasutog matcrijala. prasine itd). 7 . 5.rasterecenje .rasterC(:e'~je. vezivnim svojstvima cestica. koji se nalazi II oluku sa glatkim zidovima. tj. Proces transportovanja materijala duz horizontalne ose. hie). 6 .5.rae/no grana lancel . 4 .20. koja je postavIjena u horizontalnoj ravni i cesto se primenjuje kao trasa za raspodelu ( distributivna trasa) mater~jala.faJ1(. hori::. SI.19 Shema transporrera sa pro/flisanim slrugacima: a ··-f . veCi od otpora tTenja materijaJa 0 dno i zidove olllka. d .· h ./1oriz{}n/a/no zatl'()rene konture 3 g) 1 ~ 4 h) a) 51.19) mogu imati horizontalnu.pogons/. zanja strugaca po sloju materijala.18.18 Popretni presek transporfera sa prqj1lisanim sfruga(fma: () . S1. ukoliko se Olporu llslcd trenja dodaje komponenta sile tezine tcreta.ma: a .praznjenje fransportera ohlika elC!'otora. ispunom slobodnog poprecl1og preseka lransportera dopunskim vezama. 5.punje!~je fronsporfera fW hori:of}!a/nom sekroru.I!7()I'l'7 traSOIn rran.: cementa: ugljvene.:a z)'(~zda . .neoprere6ma grana /(lnca.afl'orelle kOl1{ure. prikazana je na SI.:a perUe. a. 5.\JJOrfera sa kom/)hlO'\'(. a posebno na vertikaln?m sektoru. Transporteri horizontalno zatvorene konture obicno imaju pravougaonu trasu kretanja materijala. 2 . od niskih strugaca punog poprecnog prescka.a/uk transportel'a. 5. te sc zhog toga u odreaenim uslovima dopusta transportovanje materijala ne sarno u horizontalnoj ravni. kada se povecava potrebna sila za transportovanje materijala.verflkaiJ10 :WvrJrene kot1/ure: g . kao i otporom khzanja cestrca.strugclt. 5 .5.{. kosu. h .ohrfni doho. c . Pn transportovanju suvih. prasinastih. . vertikalnu i kombinovanu trasu premeStanja materijala sa strmo nagnutim i 51.5.ll (pokretljivoSCll). Transporteri sa profilisanim strugacima mogu da se izraauju tako da se pokretni delovi postavljaju u vertikalnoj iIi horizontalno zatvorenoj konturi. tako da se ostvari priblizno puni poprecni presek strugaca. 5. veoma sipkavih materijaia (np~. 3 . Ova razli!ca brzine strugaca i materijala uocava se prilikom premestanja veoma sipkavih materijala. vertikalnim deonicama. 1 _ :afe:na zvezda. 2 . uocava se zaostajanje materijala u odnosu na strugace. Ovaj nedostatak pokusava se da se iskIjuCi povecanjem radnog obima transportera (obima profilisanog strugaca. b . koji se odlikuju vecom pokretljivoscu cestica i slabllTI veZIVanjem cestlca. 3 ~ neoprere(ena grana sa sfrugac. !cad a se izuzev smanjenja kapaciteta (zbog smanjene brzine transportovanog materijala). SlpljlVOSC. NaroCito je ovo zaostajanje izrazeno kod strmo nagnlltih i vertikalnih dconica.onralno :afl'orene kon(ure.20 Element! Ironsporfera sa proji'/isanim srruga(. u.radl/o gralla (laJ1(jc sa sfrugacima./ewlk Z{/ I'rac(lnje prosufog mofenja!o SI. e .punjenje fransportera nbfO. stvaraju i dopunski gubici usled kli. g.prefer:: sa 1'ertika/ne -'w /lOrizollfa/Jlu deo!licl4 fran. SI. 4 . Transporteri vertikalno zatvorene !conture (S1. 1 . prcdnj("nje tra!1Sp()rfera no horizon to/nom sek{oru.17.pogonska :l'eze/a.\·port{)WJl~i(j materija{a. z~a:nom stepenu uslovIjcn jc svojstvima materijala koji se premcsta: nJegov0rr:.

_ [aktor brzine.punjcnjll bez primene doclavaca. pri uglu nagiba ocl 16~ .. 5. praskasllh 1 s lC1111 rasuv •• v tih malcrijala). s~rugacima Qednak Je odnosu brzinc materijala. kao i Iaka drobljivih malerijala.05 .. kao i prema obliku slrugaca.90 ..6 .. Sva ostala oprema transporter a sa profilisanim slrugacima pIema svojoj konstrukciji je analogn3 oprcmi grabuljslih transporlera drugih lipova. uzimajuCi u obzir povrsinu ispune lanca sa strugacem. K .elieni otkovci za koje se zavaruju profilisani strugaci. poslojanje u transportovanom materijalu krupnih komada. .10 _ sirina i visina radnih clelova oluka.80.18) i postoji vise kOllstruklivllih resenja. . m (vicleti S1. . prasinastih 2.2 Eiemcnti transportera Pokrelni deo saCinjava vllcni lanC1c sa slrugacima (SI. K t = 1.. samorcglllaciji opterecenja . 5.. povccana pOlrosnja eIektricne enernemogucnost prcnosenja lcpljivih materijala. zaostajanje prasinaslih matcrijala oel slrugaca.90 Bo i ho Kod horizonlalnih i blago nagnutih transportera.5. kod vcrtikalnih i strmo nagnutih transportera sa kOmblIl?. 0. b . raznovrsnom poslavljanju trase za lransportovanjc materijala u jednoj ravni. koji se zaglavljlljll izmeou Slrugaca i oluka i na taj nacin nastaju novi.. (. takooc se primcnjllju i viljuskasli Ianei. Preclnost transportera sa profilisanim slrugacirna ogleda se u: hcrmeticllosti prilikom lransportovanja materijala.. Znalnc (cSkoce pri transporlovanju malcrijala transporterima sa profilisanim strugacima Cine abrazivni malerijali. 5.200. obczbcoUjllCi kapacitct tranSRorlcra pri prenoscnju zrnastih materijala Q = 4 . Kv = 0. strugaca i oluka. 22 m 3/h.218 Grabuljasti transporteri 219 Transportni uredaji Transporteri sa profilisanim slrugaCima primen)u]u se za lrallsportovanjc veoma sipkavih. 5.dodalni otpori. Tako se izraollju lanel zajcdno sa slrllgacima od kovanog gvozda. za brzine krclanja strugaca ad 0)6 mis. clejstvo korozijc. a za visine poclizanja do 20 m). r 'j zrnastih materijala..vltelt/u!ski prikaz !ranspor/era.25 m/s (manjc vreclnosli odnose se na prenosenje prasinastih malcrijala). zrnaslih i sort ira nih .3 Proracun transportera Racunski kapacilel lTanSportera sa profilisanim slrugacima odreouje se iz izraza (5.12) Q 3600 A v P \jI Kl'Kt = 3600 Bo 110 v P \jI Kl'Kt . Brzina krclanja strugaca obicllO je u grallicama 0. 320 x 200 mm. lepljivosl malcrijala za metal . veliki .silnokomadnih materijala. a primcnjuju se i livcni land bez abrade zglobne vczc.5.. ..5.85 . a manje na transportovanje prasinastlh.. . Koristc se takooe i lanci ad okruglih karika za kojc sc zavaruju strugaCi. 0. 10) a.jedlla sekClja Irase fransporlera I I. StrllgaCi se izraduju oel celika iIi kovanog gvoZCla. gde su:' \jI' = _ koeficijent ispune poprccnog preseka oluka.21 Po/uilli grabufjasfi transporter :a prenostIJ/je :OI'ojlle me/aflle slrugoline: a ~ . kako prcma nacinu izrade..20) 0. Sirina oluka transportera treba cia se proved prema climenziji komaclnog tereta. . . PfilSkastih. .. .. prema brzlIll lanca). tako i prcma konturi trase. po kombinovalloj trasi. 0. _ koeficijenl zbijenosti materijala u oluku. 1. 14 m3/h. Kao nedoslaci mogu se navcsli: inlCnzivI10 habanjc Ianca. Transporteri verliblno zalvorcne konlurc krclanja sa profilisanim slrugacllna izraouju se sledecih dimenzija sirine i visine oInka (B x Ii): 125 x 90.strugace. karakterisc zaostajanjc transportovanog m~­ Kv tcrijala u odnosu na brzinu lanca sa..:: (8 . jeclnoslavnosti urcdaja koji sc puni na sreclini horizonlalnih i kosih dconica. prasinastih. 200 x 125. kao i predmcta sa tvrdim primesarna (saslojcima). daklc male cvrstoce i tvrelace. obicno je Eo :.060 0 10 (vece vrcdnostl oclnose se na transpOltovdnJe vanom tlasom JC v .1 . kada je potrebno oSlvarili relalivno mali kapaeilct (priblizno do 60 tlh) i bela su malc eluzine transportovanja materijala (priblizno cia 50 m. . oJ SI..17 i 5. a u nekim slucajcvima strugaci mogu biti i od plasticne masc (staklcnc vunc).. kao i vlaznosl materijala.

6 Poluzni grabuljasti transporter za prenosenje zavojne metalne strugotine Od mnogobrojnih rasutih materijala jedan od najslozenijih za transportovanje je zavojna metalna strugotina zbog velike isprepletenosti i lancane povezanosti zasebnih zavojnib elemenata. zapusava voaicu poluge i tako se oteZava lcretanje poluge. 75 m.. Hod poluge iznosi 1. LITERATURA: [45) ..5 . 15 m /h).. U sledecem radnom hodu poluga opet gura strugac napred i tako postupno strugaci premestaju materijal duz citave duzine oluka.. te je ovo i osnovni nedostatak poluznog grabuljastog transportera. sto predstavlja bitnu nepogodnost pri transportovanju. Sile otpora se odreauju tako sto se uzima u obzir pritisak transportovanog materijala 0 zidove oluka. koja je nakvasena uljem i emulzijom. ispadaju iz mase slrugotine jer su zasiljcni profili strugaca usmereni u suprotnom smeru pri povratnom hodu poluge. PoIuzni transporter nije podesan za prenosenje sitnodrobljenih strugotina.translatorno. 5. a dimenzije oIuka su: ~ 600 x 600 mm. Za gornji horizontalni zid. Sl. 3. Resenje slozenog zadalka transportovanja zavojne metalne strugotine ostvaruje se poluznim grabuljastim transporterom originalne konstrukcije.75 m. odnosno strugaca. brzina kretanja je 5 . kao i mogucnost transportovanja zavojne strugoline bilo koje vrste. Poluga se preko specijalne osione grede 6 oslanja na dno oluka i pomera po njemu u smeru 7. 1. kvadratnog poprecnog preseka.... Pri povratnom hodu poluge strugaCi i trnovi ..2 kN. Konstrukcija je izvedena od zatvorenog celicnog oluka 1. u smeru radnog hoda poluge.4 . Sitnez propada u oluk transportera. kao i za bocne vertikalne zidove oluka pricvrsceni su ostrougli trnovi 4.21. izraaena od okrugle cevi. 5. Poluzni transporteri su duzine 50 ..0 tlh (8 .. Potrebna sila za poktretanje poiuge transportera ovih dimenzija zahteva sill! po jedinici duz:ine transportera od 1. npI.. Za polugu sc pod odreaenim ostrim uglom i sa odreaenim korakom u horizontalnoj i vertikalnoj ravni pricvrscuju strugaci 3. ' 10 m/min.5 . Pomocu hidraulicnog guraca 5 poluga se krece povratno . 2. Zavojna strugotina koja se dovodi u oluk zahvata se strugacima i trnovima (bodljama) premesta se napred. unutar koga se krece poluga 2.bodlje. posto su zasiljenog profila. dimenzija i duz:ine. Prednost poluznog grabuljastog transportera u prvom redu je jednostavnost konstrukcije. kapacitet 3 je 1.220 Grabuljasti transporteri Proracun YUce transportera ostavaruje se doslednim sabiranjem sila otpora duz odvojenib deonica trase. precnika 0 76 i debUine 8 mm.

a transporteri ljuljaskari . kao i u povecanoj masi pokrelnih del ova transportera.U!()\'(lrliU slalliea. . transported ove grupe sac1rze znatne razlike i prednosti.koficasti i koficasti transporteri prenose rasute. 6. 6. vucna lanea 4 za koje su cvrsto pricvrscene prizmaticne kofice 5. unutar otvorenog iIi zatvorenog oluka 1. GRABULJASTO . c1uz citavog protezanja horizonCalnih (koc1 grabuljasto . Izbor poloiaja pogona transportera zavisi od rczultata analize sila zatezanja lanca na zasebnim dconicama trase. Uprkos istovetnosti transportnih linija. Najpovoljniji polozaj pogona odreduje se pre rna ukazanirn preporukama u glavj 2.zate':lIi Llredaj.3 sastoji se iz dva beskonacna.2 k(~/h:(/Sfih d) Sf. a takode i transporteri . kao i nekih slicnosti sa principima c1elovanja c1rugih vrsta transportera. SI.' U utOl'onw stOIi/CU.2 Grabuljasto . Pr i. ZU .koJh':(Jostih i koji(uslih Irallsporlera: p .SIOl'Orll(f Jtunica - 6.pra:'f/~jeJ/je Itaf/sporterq" 0_ P . 6. SI.6.' Shem({ grabuUos/o . Pr .\tOl'anw sfonica ..kujhYastih i !rumjJorlera.koficasti transporter.koficasti transporteri 6. 6.koficasti.KOFICASTI.222 Grabuljasto-kofiCasti. pogOJ1. Grabuljasto .2. komac1ne terete.oc1govarajuce kofice iii zglobno vezane (vesane) police .Ijuljaske.pogOl/.1 5. Prednost ovih transportera ogJeda se u prenosenju materijala bez prctovara agregata po vertikaIlloj i horizontalnoj trasi.'hema grabllljas/o ..a transportera. ZU .1 i transporteri Ijuljaskari. Kao vucni elementi ovih transportera koriste se c1va lamelasta lanca. koficasti. a kao noseCi element .:ule:lli ureduj. SI.:kode se ovi transporteri primelljuju i za prenosenjc vrelih rnatcnjala. U grupu koficastih transporlera ubrajaju se takode i transporteri Donalta. koje se krecu c1uz horizontalnih deollica.1. 6. Osnovni tipovi transportera Za transpoIlovanje materijala c1m SIOZCllC trase na horizontalnim i vertikalnim c1eonicama postavljenim obicno u vertikalnoj ravni (retko je prostorno orijentisana). Jednostavno je praznjenje materijala u prostoru. koc1 kojih se umesto kofica primcnjuju platneni isecci koji obrazuju svojcvrsne c1zepove za nosenje tcrcta.isLovelne.1 Uredaji i oblasti primene Grabuljasto .eleva tori sa horizontalnim sektorima c1uz kojih se os\varujc punjenje i praznjenje transpoIlera materijalom. oc1nosno vertikalnih (kod lransportera Ijuljaskara) c1eonica tra~.' U . zatvorene konture.2. Nec10statak ovih transportera ogled a se u slozenosti konstrukcija. koriste se grabuljasto . koficasti i transporteri ljuljuskari 223 Transportni uredaji p FiF-i ~lrr Pr rr b) a) U3 b) 6. T. KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJASKARI ~ IPr pC} r I - zu c) SI.koficastih i koficaslih transportera).

6 mm.. oel . ko..koficastog transporte:-a o.:nJc. visoka potrosnja pogonske. na kraju radne grane) jc pogonska. ledna zvczda 3 (kao po pravilu gornja. iz uslova podizanja materijala koflcama na vertlkalnom sektoru. matcnJ3la ~ vertikalne zielove o. manJe .. Lanci se obavijaju preko obrlnih zvezda 3.zavojni.e veoma sipkavih.. presipajllCi materija! u oluk i premestaju ga tada slicno._ gledati glavu 5). koja se izraduje od valjanih [ prorila. S1.. Zatezni uredaj je zavojni iii opruzno .automatski zahvataju materijal koji se transportuje i podizu ga vertikalno.3 ProracllD traDsportera Kapacitet grabuljasto. 6.. SI.Izr~zeno.obrtni moment prenosi se preko reeluktora na kome je u~radena kocnica i automatski ustavljac i na taj natin sc sprecava samohoelno kretanJe pokretnih elelo. za koju se vezujc i usmeravajuca staza transportera 9.fice (1) odreouje se iz izraza: 1 = .tereta (dlmanzije komada su obieno elo 150 mm).va transporter a u suprotnu stranu. Grabuljasto .224 Gralmljasto-koficasti. 200.1 primenj. 6. Kofice su prizmatiCnog oblika.el zateznog uredaja iznosi 1. Vlazni i lepJjivi materijali se ne transportuju ovakvim transportenma zhog do slozenog praznjenja i eiscenja kofica. doh vat ko. a potom prelaze na gornji. '1 'f" 6. Potrebna zapremina ko.d Ob.uju se z~ transportovanj. Oluk i plast transportera vezujLl se za oslonu metalnu konstrukciju 8.2 Elemcnti transportera Vucni elementi satinjavaju elva lamelasta valjkasta Janca koraka t 315.. droblJcnJe I sltnJ:nJe transportovanog materijala. koji se prema ukazanoj potrebi mogu zatvarati zatvaracima. . horizontalni sektor.?el Q = . 6 i vodica kruznih sina.6vp'l' (6. nizeg horizontalno.fl~a JC A = 300 . i strugaci grabuljastog transportera sa visokim strugacima (po.raka vucno. sirina kofica iznosi B = 300 . pri kapacitctu transport~ra •.ntalnog sektora kroz otvore na dnu oluka. 600 mm.lClllh grabuljastih transportcra. o . bocni zidovi kofica imaju ugao nagiba veCi od 45". zahvataju mater~jal (teret) i premestaju ga duz oluka.1 ) .koficasti transporteri. zrnastih i komaelnih nasutlh matenJala .eelicnog lima elebljine 3 . premda je ono.. 250. a Vlsma podlzanJa matenJala m..-k. slicno strugaCima.koficasfog Ir(l]t\pOrfera Rasuti materijal koji se transportuje doprema se u oluk eloelavacem (jedan iIi nekoliko) bilo na kome mestu nizeg. Na kraju donjeg.2. horizontalnog scktora transportera. Valjci su sa obodom i kliznim Iczistem. Usleel ovih neelostataka grabulJasto. Materijal moze da se prosipa bilo na kome me stu gornjeg horizo. prasinastih. zavarene konstrukcije. Ho. na istovetan nacin kao.A).3 Shema grahuUasto .luka. 1200 m~.2.g lanca. 400 i 500 mm. koficasti i transporteri Ijuljuskari 225 Transportni uredaji na vertikalnim deonicama . SI. Rastojanje izmedu kofica (korak kofica) nije manji oel elvostruke vreelnostl koraka lanca.g sektora.5 . Qa 3.0 ko. ukoliko boefl[ zldoVI koflca IsklJueuJu tr. neg~ ko..koficastih transportcra u prvom re~u je povecano habanje kofica i oluka. a druga 2 jc zatczna. 300 mm. ko. a dubine su hi = 150 . strugaCima..fice nakon obrtanja lanaca preko zvezela 6 .unutar zatvorenog plasta za usmcrenje krctanja 7. Lanci sa koficama duz hClrizontaluih sektora krecu se eluz oluka preko pokretnih va!jaka koji sc kotrljaju duz usmeravajuce staze (presek B B).flcastl transport en se relativno malo primenjuju..~OO m 3/h' duzine ho.6.4. e~erg~e. 2. 6. a na vertikalnim sektorima podizu se unutar usmcravajuce staze (presek A .elreduje se prema preporukama u glavi 2. Da bi se obezbedIlo slobodno praznjenje. Pagan . 25 Neelostatak grabuljasto .rizontalnih deonica iZllose elo 100 m. pri tome usmeravajuca staza ne dozvoljava otklone kofica bilo na koju stranu. 2. Pokretne kofice.

16 ".u t/h'' ak . \jf . 0. gde su: Q. ' z pravo 111IJS og. 6. kao i grabuljaslo koficastog.2) Pri lransportovanju komadnih tereta lreba da bude' .. prevrtanjem kofica..vur.pogol1sku zvezda.6. 51.uredaj:o. za obezbedenje minimalnog otklona strugaca od vertikalne ose. tako i duz horizontalnih deonica transportera.5 Shemu koj7{as/og Iransportt!rt.6 mls). . pogledati glavu 5.75 '" 0.J.zafezuo zvezdu SI. 2 . pa se na taj naCin obezbeduje paralelnost pri kretanju kofka i to kako na vertikalnim.l!t:q)orfera: a pokretJJi deu. za dopremane po redu. Osovine vesanja kofica nalaze se uvek iznad tezista kofice. kao i njihov automatski povracaj u pocetni polozaj nakon praznjenja. B --t kao i kod grabuljastih transportera sa visokim strugacima. tako da su i koeficijenti istovetni. 5 . honzontalnog sektora odreduju se na isti nacl~ a? 1 kod gr~buljastih transportera. 6.3.. k ' . kao i prema naCinll premestanja tereta znatno razlikuje. koficasti i transporteri Ijuljuskari 227 Transportni uredaji So = Smin = 3 . prafnjenje . II: I r' 1 '. 6. 5ila prelhodnog zatezanja lanca povecava se za: V' 5hematski prikaz trase koficastog transportera.90 (manje vrednosti odnose se na komadne. . = 3 '" 5. sVl'rl'na (zdrelo) kraja kofice IspunJen gde su: a Xk oblasti primene . 1avu 2) Sile otpon duX I.5..0. a vece _ na praS111aste I zrnaste nasule materijale)J. b . m. 10 kN.obr/Ili ureilaj 6.rasterec:ellje. J I i R I I " ~ trJ 1 111 !iJ aJ b) SI.. . konture trase transporter a (pogledati a k "v. n .u kgll. .3 Koficasti transporteri 6. 6 .'fni lanae.koeficijent ispune kofice [ usvaja se da Je ~~dnak . odnosno obezbeduje se potrebna stabilnost postavljenih kofica za vreme kretanja.4 Elemenfi gru/Ju/jasto . 0 . Kod vcrtJka:ruh sektora slle otpora su jednake sili tezine pokretnih del ova sa teretom (za opterecenu gra u) d T . za horizontalne deOllice.koeficijent (za sortirane terete je Xk nesortirane je Xk 2.1 II principu je istovetan ali se u konstruktivnom izvodenju.vodice.5 . p . v b ' . . 3.. .0). pogledati 51. . dProracu~ :uc~ grabuljaslo . 3 kofice: 4 .. uslov·.rzma kretanJa I anca sa koflcama (usvaja se ~ grarucama 0.226 Grabuljasto-koficasti.1 Uredaji (6.. Kod koficaslog transportera kofice se postavljaju takoae izmedu dva lamelasta valjkasta lanca ali se vezivanje za lance ostvaruje preko slobodnog sarnirnog zgloba.konk kofl'ca' .' 1 . .kopeastog Irf. 0 nosno 511 tezme pokretnih delova transportera bez tereta (za neopterecenu granu).koficaslih transportera ostvaruje se tako sto se d osle no SablIa]U sile otpo"j k .dimenzija najveceg tipskog komada tereta. 0 1'"zatvorene ..

6 mm.2 E1cmcnti transportera Vucni element sastoji se iz dva lamelasta valjkasta lanca koraka: 315. 500. Ipak ne postoje striktne podele oblasti primena transportera sa zbijcnim i razmaknutiin koficama.. a to komplikuje ureaaj za punjenje materijala ali se zato dohija jednostavnija konstrukcija pokretnih delova. SI.315 m/s i \jf = 0. 6. od ce1icnog lima. kao i ureaaje za prevrtanje kofica. Kada su kofice razrnaknute potrebno je da se punjenje tako ostvari. u eksploataciji ugIja. koje se pricvrscuju za lamele lanca. veoma sipkavih. dok kod razmaknutih kofica postoji izvesno rastojanje izmedu uzastopnih kofica. SI. Nedostatak je u izvesnoj slozenosti kako za izradu. I I Korak p arametar 400 470 500 30 I 500 595 630 J 650 595 630 72. . Kofice se prazne bilo na kome mestu gornjeg horizontalnog sektora pomocu pokretnih iIi stacionarnih ureaaja za praznjenje.sto zahteva pravilno doziranje u jednakim koliCinama. 400.. 1 Korak vucnog lanca.6 su zavarene. a prema zahtevanom kapacitctu nije neophodno dn sc smanji korak kofica. kao i u mogucnosti istovremenog zasehnog premcstanja razliCitih materijala.8.85 I !Najvece dimenzijc komadnog Itereta. pri gasifikaciji koksa.5. da nema prosipanja materijaia . 630. 6. SI. ostvarllje punjenje i praznjenjc kofica kada osovine ne prolaze Citavom duzinom kofice. pnmenJuJu se za transportovanje suvih. S1.4 m/s).7. a za~or izmeau njih se premoscuje bocnim plocarna. mrn ak kofice. Zbijene kofice. 500 tlb. sitnjenja i gnjecenja transportovanog materijala.. Lakse se. kada dimcnzijc tcreta zahtevaju velike koficc. de~nice . Punjenje zbijcnih kofica ostvaruje se direktno. pribliznokg/m I ISO I 220 I 270 Kapacitet koficastih transportera iznosi 10 . koji obezbeauju ravnomerno doziranje matcrijala prilikom punjenja kofica.126 45 180 38 194 I 200 I I I I ! I 36 I 50 300 jedinice duzine pokretnog dela transportera. mm Prednost prema prethodnim navodima koficastih transportra ogleda se u odsustvu drobljenja. a to znaci da je i visoka cena transport a materijaia ovim tipom transportera: zbog vel ike mase pokretnih delova transportera. 6. 6. obostrano neprekidnih ili konzolno postavljenih. 6. zbog velikog broja zglobova i valjaka koji se moraju odrzavati podmazivanjem. Primenjuju se koficasti transporteri prost orne trase all su oni sIozene konstrukcije te stoga nisu dobili siru rasprostranjenost. odnosno rasporedu kofica. u sistemima za dopremanje goriva do elektricnih central a. 6. 6. u fabnkama cementa. Ko/ice.1 Sirina kofica B. osIanjaju se preko osovina. Valjci SlI sa obodima sa kliznim. do 150 m. cime se sprecava eventualno drobljenje i gnjecenje materijala koji se transportuje. K?f. visina dizanja je do 60 m. tako i pri eksploataciji transportera. 800 i 1000 mm.. sto je i neophodno prilikom transportovanja gasovitih iii otrovnih materija. a takode i pri vertikalnom transportll llglja iz jamskih okana. debljine 2 .1). prasinastih.7. u proizvodnji hemijske industrije. Osnovni parametri kofii'astih transportera (SI. mm: redno slozen I Sortirani I 220 I 220 I I 160 1160 I 124 I ! I 250 I 250 I 200 320 II 2501! 320 komadni teret I 100 80 53 120 200 200 49 Dopusteno zatezanje pokretnih de'lova. a i b i rastavljenim. t 60 630 103 200 125 126 54 I 500 i 160 1 I 96 630 165 149 1186 800 200 250 I I 800 ! I Zayreminski kapacitet transportera 1 65 (m Ih) pri v=0.6) Tablica 6. a postavljaju sc gotOYO jedna lIZ drugu. SI. a takoae moze se koristiti i suprotna grana za spustanje drugog materijala. Metalna konstrukcija transportera moze biti otvorena (sa mreZastom ogradom) iIi zatvorena hermetickim plastom. odnosno kotrljajnim !czajima.228 Grabuljasto-koficasti. I 1000 . Rastavljene kofice se pune preko specijalnih urcdaja za punjenje. pri odgovarajucem aktiviranju urcaaja za punjenje. Prema gustini. razlikuju se pokretni delovi transportera sa zbijenim.7. C koficama. duzina horizontalne je. kN Maksimalna visina podizanja tcreta gustine 1 t/m3 . nije potrebno primeniti bocne ispuste i valjke za prevrtanje ispnsta.icasti transporteri Ciji su osnovni parametri izlozeni tabelarno (tabliea 6. Postoje i konstrukcije transportera kO]lma se Istovremeno ostvaruje prenosenje dva razlicita materijala na istom transpOI·teru (npT. Sl. zrnastih i komadnih nasutih materijaia. m I Masa I 126 1. 920 1000 288 11000 310 I 740 i mm I 800 Geometrijska zapremina kofice.5 630 800 595 630 740 800 IDuzina kofice A.3. bilo iz koga drugog transportcra iIi dodavaca. zhog moguceg Ijuljanja i meausohnih sudara kofica prilikom veCih transportnih brzina (veCim od 0. Transporteri sa rastavljenim koficama obiCno se primenjuju prilikom transportovanja komadnih tcreta. 6. koficasti i transporteri ljuljuskari 229 Transportni uredaji Rasuti materijal puni se u kofice bilo na kome mestu donje horizontalne sekcije i premesta se duz horizontalne i vcrtikalne deonice bez prosipanja. koksa i krecnjaka ali u razlicitim koficama).

n .230 Grabuljasto-koficasti. Prevrtanje ispllsta kod zbijenih kofica je neophodno 1I sIlIcaju da je trasa transportera tako postavljella da ima vise okretallja pokretnih delova preko zvezda na razlicitim stranama dllz Iillije trase transportcra (pogledati Sl.. Ja raslavijenim kojh:ama: aJ 2 ~ transporter sa ispuslhna za prel'rtallje kojica. ~ .grallic'lIik pruzlljeJ1jo kofice (j ib ::bijeJlim. 3 . b.urovorni trakasti /ran~porJer b) c) SI. konzolno postavljcnim valjkom 1 (poglcdati SI. a iIi kOllzolllim valjcima. 5 . 6. J . Moguee je takode i da su sine za islovar staciol1arno postavljene..fockic za usmerm'Gllje koji"ce Shemo urectoja zo pm:/I}enje kojic'aslOg Ironsportef'{J: za podizanje i grallh~/1. a takode i preko sigl1ala davaca kojim se rcglliisc ispuna prijemnih blll1kcra. 6= ./. a koja se pokrecu mehanickim pogonom dllz citavog fronta za praznjenje.porlera . 6. Sl.6. 6. koficasti i transporteri ljuljuskari 231 Transportni uredaji Praznjenje kofica jednog i drugog tip a ostvaruje se na gornjem horizontalnom sektoru transportenl. Prevrtal1je kofica ostvaruje se tako sto Sll opremljene krivolil1ijskim granicnikom.7 Shema pokrefnih delOl'eJ Iral1spotlera sa kuficama: I .9. koja se nalazi na kolicima.9 a .jYino ::u pru:!njenje u radllom i 3' neradnom p%iaju. prevrtanjem preko sine za praznjenje. kojima se daljil1ski upravlja sa centrall10g pulta preko tastera za upravljanje iii alltomatski prema zadatom programu.grlJlliL'{llik. 6.kojh./juk za pre\'rlall}e KOjica.".ispunjf!f1f! koJice !ral1sporter~l.a. 6.6 Pokre!l1i deo aJ SI.'""- . 6.7.I'u(ni lanae. b i c .ko/ica.ikom l1a koficama.9.6) za prevrtanje ispusta na koficama. 2 Pagan koficastih transportera ostvaruje se prenosom snage preko redllktora sa automatskim koCionim uredajem.:olica sa ~'{iJ1u. tako sto se kofica naginjc. 3 .. 2 kope'.9. Sf. SL 6.1). Sina za istovar kofica pricvrseena je zglobno za kohca i moze se podizati 1I radni polozaj iIi spustati pomoeu cksccntarskog iii poluznog mehanizma.6. ' Sf. Sl. Kofice sa ispllstima (za pokretne delove sa zbijenim koficama) opremljene SlI lakode dodatnim..8 Ure(taj ZO punjellje tram. 4 . sprecavajuCi tako kretanje pokretnih del ova 1I .' c razmaknUlim Prevrtanje se ostvarllje preko sina za usmeravallje.va/jei no koJicama. prevodcnjem njenog prvog (koji naide) ispllsta iz gornjeg polozaja u nizi iIi se kofiea vIaea u transportni poIozaj (pogJedati Sl. 6. a i b). .

3 (6. LjuJjaske ovih transportera primenjuju se za transportovllnje-i premestanje razlicitih komadnih tereta u toku odredenog tehnoloskog procesa (prtljaga.1) iIi se odreduje iz odnosa: in . g mk m. Korak zbijenih kofica jednak je koraku lanca.=2 . Pri transportovanju komadnih tereta dimenzije.koeficijent ko. Kada su velike visine dizanja (npr.10. m. . Nosed elementi sn u obliku ljuljaski (vcsaljki . knjiga. sa .3000)B. - korak kafica. - masa kofiee.. 6.11.9). qo = (2500 . 0. Postoje takode i konstrukcije sa jednim vucnim lancem ali one se odnose na elevatore ljnljaskare. Punjenje i prainjenje transportera Ijuljaskara ostvaruje se na vertikalnim sektorima.kolevki). 125. pri visini vertikalnih sektora do 30 m. Najveca brzina usvaja se kada je lanac malog koraka. i obicno ne prclazi 150 m. Koeficijent ispune zbijenih kofica usvaja sc da iznosi If = 0.6) gde je S = 1.resetki. pomocu razlicitih uredaja. a takode i unutar tehno]oskog procesa u susarama.3) B . 1.16 . za valjke sa kliznim lezisiima je w= 0. a kod rastavJjenih kofica mora da bude deljiv sa korakom Janca. (N) na uredaju za istovar odrcdujc se iz izraza (6. 250 i 315 mm. U kojim3 delnje korozija. koji ce se razmatrati u glavi 9. . .. . Proracun vuee koficastih transportera izvodi se doslednim sabiranjem otpora duz trase transportera (pogledati gJavu 2).06. .koficastih transportera. Jik . kao i istovaru. 6. samo sto su umesto koficama opremljeni zglobno vesanim policama.85 (manja vrednost odnosi se na komadne (erele).5) Zatezni uredaj . Sl.horizontalne projekcije optereccnih (Lh) i rasterecenih (Lx) sektora transportera.. a ponckad se zatezanje ostvaruje i tegom. 160. e). Pri automatskom utovaru tereta.. koficasti i transporteri Ijuljuskari 233 Transportni uredaji suprotnu stranu.04. Koeficijenti otpora kretanja w duz pravolinijskih sektora usvajaju se saglasno uslovima rada transportera (laki.. m Maksimalna 5ila statickog zatezanja lanca kaficastih lransportera orijentaciono moze se odrediti iz izraza: Smax ~ S{ So + w[ (qt+qo) Lil +q(~ x 1 + (qt +qo) H} . m. 200. 5ila tezine po jedinici duzine (N/I11) pokretnih del ova transporter a usvaja se prema tablici (6. (6. zapremina kofice iz izraza (6. ' Transporlcri Ijuljaskari mogu da se koriste i za mednspratno prenoscne tereta. usled agresivne sredil1e.232 Grabuljasto-koficasti..mas a korisnog tereta na jedinici duzine transportera.6t. 6. kao i naeina njegovog utovara i istovara. 0. a . Postoje veoma razlicita konstruktivl1a izvodenja noseCih elemel1ata. sanduka itd) koji su relativl10 mal1jih masa. elemenata masina. kg. Ukupna duzina lr. Lh i Lx . Ijnljaskama (kolevkal11a).4 ) gde su: 6.obodima na pokretnim valjcima.4 Transporteri ljuljaskari Transportcri ljuljaskari (51. dimenzija i mase transportovanog materijala. sa nekoliko gusenicnih pogonskih mehanizama.koefieijent trenja krivolinijskog granicnika kofice duz sine za usmeravanje kretanja. rucno iIi antomatski. Brzina koficaslih transportera usvaja se u granicama 0. u jamskim oknima) poznata je primena transportera sa viSe pogona.2). Najmanja sila prethodnog zatczanja lanca iznosi S. Hod zateznog uredaja odrcdujc se iz izraza: gde je x :>:1. srednji i teski uslovi rada) sa valjkastim lancem i kotrljajnim lezajima i nalaze se u granicama W= 0.visina podizanja (ereta.45).1). (6.40 m/s. u zavisnosti od oblika. Vutni element predstavljaju dva lamelasta.. 5iJa otpora H-:.02.sirina kofiee.a k .:\l1Sportera Ijuljaskara odreduje se prema jacini vucnih lanaea.D3 i 0.10) prema konslrukciji slicni su koficastim. 6. . a sastoji se iz horizontalnih i vertikalnih seklora postavljenih u istoj vertikalnoj ravni (videti 51. koji su ugradeni na vertikalnoj deonici. obicno se primenjuju Ijuljaske u obliku grebena .70 . Proracnn transportera Kapacitet koficastog transportera odreduje se iz izraza (2.ie zavojni iIi opruzno-zavojni. 0. Trasa premestanja je slozena. 3 kN. 5naga pogonskog motora odreduje se iz izraza (2.gravitaeiono ubrzanje zel111jine teze. zbog smanjenih dinamickih sila opterecenja lanca. 0. valjkasta lanca koraka (obicno) 100...2. kofka treba da zadovolje navedene uslove (6... isto kao i kod grabuljasto.08 i 0. 08 . H . tzv.3. kg/m.05 .ii uzima u obzir lokalne gubitke pri okretanju zvezde. m.

5 Transporteri Donalta Transporteri sa noseCim "dzepovima". 6. bala. 6. povrca itd). obicno Jamelasta. posto je automatsko iii rueno zah vatanje komadnih lereta pri veCim brzinama transportera otdano.10 TrOllsporler Uu/jo. 300 mm manja od rastojanja izmeau lanaca.:l'c::da ::0 prOmCI111 prow:a kretanja. 3 uredaj!tJ uIOl'ar. postoje razliCite konslrukcije ljuljaski za rueni utovar i istovar. a korak popreenih sipki . 7 pokretni deo (land so Ijulja. S1. I ! I :.12. jer se platno pod teretom koji se transportuje ugiba. Prema tome.resetkl) da se teret sa Ijuljaski automatski zahvata iii skida za vremc kretanja transportcra.. b kao i horizontalnih. 5 . postoje razliCitc konstrukdjc ljuljaski za rucni utovar i istovar. Prema tome. Sirina trake usvaja se da je obicno za 200 . 6. za tronsporlOl'C1nje cilinc!ri(nih elemeJlofo se na Istovetan naCln kao I kod druglh lancamh transportera (pogJedati glavu 2). koficasti i transporteri Ijuljuskari 235 Transportni uredaji :± UreSaji za punjenje i prazlljenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena . 6. Kapacitet transportera Ijuljaskara odreauje se prema jednaCinama (2.. naspramne osovinice (ne sve) lanca meousobno se povezuju poprecnim sipkama. 1000 mm. Tako se duz vertikalnih S1.pogon. 6.ure(tuj:a iSfOl'or. . 6 .12 nazvani su prema njihovom konstruktoru.. St.11 ~roracun vu~~ i odreaivanje p. Ovi su transported sa dva paralelna vucna lanca. 6.. DuZina svakog odreska veca je od rastojanja izmeau punih sipki. koji su pogodni za polaganje i pakovanje komadnih tereta (dZakova. 4 .otrebne snage pogona elektromotorom obavlja PUkrefJl. plodova voca. tleo Iransportera sa Ijulja.16).resetki) da se teret sa Ijuljaski automalski zahvata iii skida za vreme kretanja transportera. Preko punih sipki slobodno su navucene cevi.vkamo sa d)'u !onca.15) i (2.I'odico.35 mIs. za koje su prievrsceni odresci platna .traka od debelog platnenog materijala (za jedrenje).. c sektora transporter a obrazuju svojevrsni "dzepovi". 2 .jezgara iznosi 750 .fkama) r : b) Urectaji za punjenje i praznjenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena ..zatezni ureaaj. sveznjeva. sa supljim osovinicama.12.234 Grabuljasto-koficasti.--~-----.{kar: 1 . Njihova brzina obicno iznosi do 0. S1. .-~-- Sf.

Punjenje i praznjenje transportera (utovar i islovar) izmedu donje palube i dna broda. Punjenje i praznjenje transportera elevatora ostvaruje se automatski pomocll valjkastih. Pogon: P . 6. Don]3 obrtna zvezda ovoga sektora priCvrscuje se za pod izmedu donje palube i dna broda. obavljaju se rueno. koraka 25 . za utovar i istovar brodova.5 m. tako da se nosece povrsine prostiru horizontalno. debelog platna za jedrilke iii tekstilnog platna (za trnnsportovanje sanduka). sto predstavlja veliki nedostatak ovih transportera.zaluzine.13 sastoji se iz dva horizontalna (utovarna i istovarna) sektora i vertikalnog (podiznog) sektora. .. od komada tekstilnih traka (za terete mckane ambalaze i male mase) iIi od sIoga cvrstih letvica (metalnih iii drvenih) za koje se prievrscuju komadi eirade.5 x 0. 6. izmedu donje palube i dna broda.3 m/s.efel'oror: P . .13 povezan je se pogonskim zvezdama. transportera.13 Tran. od kojih je jedna (prednja) vezana unutrasnjim lancima 3. bala. a drug a (zadnja) ..transporter.7 . a transporter se pllni dllZ svake etaze. Na vertikalnom sektoru spoljasnji i unutrasnji vucni land preko vodka (iIi obrtnih zvezda) obrazuju dYe vertikalne ravni. Transporter .pokretni de/on· trallsportera Vertikalni utovarni iIi istovarni sektor transportera obicno se izvodi U oblikll slobodno viseceg .transportera. koficasti i transporteri Ijuljuskari 237 Transportni uredaji Transporteri ovoga tipa priblizno su istog oblika trasa kao i koficasti transporteri i primenjuju se uglavnom u lukama.eleva tori Transporter elevator iii" ". Konstrukcije takvih povrsma obezheduju noseCim elementima dovoljnu cvrstocll u poprecnom pravcu.13 pricvrscena je sa dye poprecne sipke 2.6 Transporteri . pri neprekidnom . SI. razlicitih paketa. pogledati S1. SI..236 Grabuljasto-koficasti.zure:::n! uredaj 6. Slim u vezi.. 1... za obavljanje utovarnih i istovarnih radova dllZ Citavog manipulacionog. elasticnie roJetne . vertikalno zatvorene konture lanea (obii'no su lamelasti lanci sa supljim osovinicama i valjkastim rolnicama). Noseca povrsina 1. a predviden je za transportovanje dzakova.kljuna i moze da se podize i Spllsta u prostor izmedu donje palube 1 dna b~oda. a nalazi se na gornjem dell!. I I .. I --~--r---~-.. Vu('ni element transportera sastoji se iz cetiri.elevator na isti nacin moze da ostvari i spustanje tereta. vrste tereta. ZU . odnosno za iskljucenje pogona pri havarijskim 10movima prilikom transportovanja matcrijala. Prethodno zatezanje lanca ostvaruje se preko zateznog iii opruzno . a izraduju se u zavisnosti od mase i oblika. S tim u vezi.\l){)rrer . Transporter je opremljen kocnicom i uredajem za zastitu. 6.spoIjasnjim lancima 4.zavojnog zateznog uredaja ZU. b) ~.i I I f . b i c .kontinuiranom iIi prekidnom transporHI. SI. transporteri se ugraduju na pokretne metalne konstrukcije (npr.6. kao po pravilu.12 Transporter Dona/fa: a ~ shema.ti f.. Nosdi clementi obIika elasticnih pravougaonih povrsina. Brzina kretanja lanaca iznosi do 0. pretovarnog pros lora na brodu.6. 1000 kg. c) Sl..pngon.. trakastih iIi plocastih transportera. podizuCi navise terete koji se na njih postavljaju. na portalnoj dizaIici iIi pretovarnom mostu). kao i veliku elasticnost prilikom prelaska noseceg elementa preko zvezde i vodica.2 x 1. 100 mm. nasipne dimenzije 0. npr. masa transportovanog materijala ne prelazi 50 kg. sanduka i slicnih komadnih tereta mase 25 . kao police.

0.60 m/s. kada je brzina dizanja materijala U opsegu 0. Slim u vezi.. Moguda ostvare i funkciju sakupljanja tereta prilikom prekidnog transport a navedenih materijala. Transporteri .komadnih tereta. za kapacitele 1300 .. mogucIlOS( automatskog utovara i obavljanje prelovarnih operaeija.0 m/s. hrzina kretallja noseCih povrsina: 0.. 1000 kg.elevatora su sa produzenim frontom pUlljenja (duz etaza). Poznate su konstrukcije transportera . za·transportov3nje dzakova prilikom masovnog otpremanja... visilla podizanja materijala do 20 m (u posebnim slucajevima i do 50 m). 2800 komada/h.238 Grabuljasto-koficasti. jer se primelljuju noseCi elementi elasticne povrsine "dzepovi". .elevatora su: nosivost povrsine 25 .. 1..16 . koficasti i transporteri ljuljuskari Osnovni parametri transportera .elevalori veoma se siroko primenjuju u razlicitim privredllim granama.elevatori siroko se primelljuju na skladistima visine do 36 m. kao i trgovillskim preduzeCima i skladistima ambalazno . mase do 30 kg.36 .. LITERATURA: [45] .. kao i praZnjcnja materijala .tereta.elevatora ogleda se u tome iSlO su relativllo male gabaritlle dimellzije ovih transportera. transporteri . siroka jc lcpeza razlicilih predmcta koji se mogu trallsportovati.. kao i visoki casovni kapacitet. Prednost transporlera .

Navcdena dva tipa transportera razlikuju Je meclusobno po nacinu utovara materijala: kod prvog tipa dovodenje materijala ostvaruje se kontinuirano. Kapacitet transporter a odrecluje korak kofiea (rastojanje izmeclu dye uzastopne kofiee).tereta koji prenose iIi pretovaruju mogu da se razvrstaju na one koji prenose rasute materijale. odnosno odgovarajuCi krivolinijski ispusti. Kofiee su obicnim laneima zgl6bno vezane pa se tako kreeu paralelno same sebi duz svih deonica trase viseeeg transportera. 7. te 5e tada i kofica prevrce. specijalne sine se cesto postavljaju na pokretnim kolicima. Kao sto je navedeno. horizontalnom delu.1 prikazan je koficasti transporter S3 okretnim kofieama. kofiee 5e krecu duz zatvorenog oluka. Koficc se praznc obicno na gornjem horizontalnom sektoru trase. ravnomerno. a pri tome se kretanje viseeeg transportera ostvaruje tockiCima koji su ugradeni na vucnim lancima. SI. a to znaCi da na ovoj deoniei transporter radi kao grabuljasti transporter. odnosno zapremine kofica.k jena sina. kofice zahvataju materijal i prenose ga na odredenu visinu. Drugi tip transportera primenjuje se za prenosenje krupnih komadnih tereta. koje zadrzava sav. Na mestu prelaska kofica sa horizontalnog dela na vertikalni. a zasipanje kofiea prilikom njihovog punjenja ostvaruje se u odredenim kolicinama.1 7. Na SL 7. a radi efikasnijeg i pouzdanijeg rada oblika su slova V. pa je zbog toga potrebno postaviti veee kofiee. ~trans­ portuju materijal duz oluka potiskujuCi ga guranjcm isprcd sebe. Na mestu . u okviru odredenog tehno!oskog procesa koji predstavlja posebnu grupu. kao i na viseee transportere kojima se pre nose komadni tereti. Materijal se prenosi u kofieama kako dill horizontalnih. kofiee su cvrsto vezane za lamelaste lance (dva lamelasta lanca). za tu svrhu savijenih sina. VISECI TRANSPORTERI ViseCi transporteri u zavisnosti od vrste materijala . duz citave trase transportera namenjene za istovar materijala. sto zavisi prvenstveno od velicine. sto znaCi da nn toj deonici transporter radi kao elevator. tako sto se okreeu preko posebnih.240 Vised transporteri 241 Transportni uredaji kofica prosipanjem na bilo kome zeljenom me stu. Kod koficastih. tako sto se kofiee mogu okretati iii su neckretne. Drugi tip transportera sastoji se iz slozenijih uredaja za dodavanje transportovanog (komadnog) materijala u odnosu na prvi tip. na liniji montaze motor a u fabrici motora automobilske industrije. a to znaCi da se omogueuje istovar materijala iz Prema uzajamnom polozaju kofica na vucnom elementu vised transporteri mogu da se razvrstaju na dva tipa: sa zbijenim kofieama . a to je na donjem. vee su vezane direktno jcdna uz drugu i sa koficama vezanim sa vllcnim elemen tom na odredenom rastojanju. 7. Mogu da se razvrstaju na: koficaste viseee transportere sa okretnim iIi neokretnim koficama. tako i na vertikalnim deonieama. Na delu transportera na kome se obavlja utovar materijala.1 Vised transporteri za transportovanje rasutog matedjala Rasuti materijali prenose se viseCim transporterima u koficama. npr.izmeclu kojih nema zazora. viseCih transportera sa neokretnim koficama. na bocnim stranama kofica nalaze se specijalni tockiCi.

a osnovni se ogleda u Cinjenici da su slozeniji uredaji za punjenje kofiea materijalom. !ito prvenstveno zavisi od Iokalnih llslova eksploatacije vIseceg transportera. . Konacno prosipanjc rnatcrijala se ostvarlljc otvaranjern zaSllna koji su postavljcni dill oluka. 7. ProraCl1n viseCih transportera kada se malerijal premesta duz horizontalnih deonica .65 .' 3 . kofice se zajedno sa vucnim lancem zaokrecu za ugao od 90° i tako prosipaju noseni materijal u gornji. Medutim. dok se zatezni uredaj ugraduje na ~ednom od donjih cvorova transportera.kretanja viseCih transportera postavlja se obicno na njegovorn gornjern delu 1 to na ]ednom od kljucnih granicnih rnesta.Pogon .2 . sto je i glavna prednost ovog tipa neprekidnog trans porta.\'erlikalni pIa. jer su manji otpori. a na gornjern. dela. 7. a i transportovani materijal manje se drobi i sitni.6~\!fPv.1) gde su: \!f ak . postoje i nedostaci viseCih transportera sa okretnim koficama. i (tlh). horizontalnom deIll trase doprema dodavacima. dok su na vertikalnim deonieama otpori isti kao i kod elevatora. horizontalni oluk.3 shematski je prikazano konstruktivno izvodenje jednog koficastog transport era. U opstem slucaju. iz kojih se mOle uociti da plltanje vllcnog elernenta ~og~ da budu razliCitc.3 K0l1strukth'1l0 hvoctenje jee/nag ko/ic"astog transportera Jw I'utlli howe. 5 . tako da na ovoj deonici transporter ponovo radi kao ?rabuljasti transporter.. Sf. prasinastih.':! transportera. obicno na pocetkll horizontalnog dela. 7.pogol1ski lanL"onik. gde Je zatezna sila u lanell najmanja. (7.ostvaruje se tako sto se otpori racunaju na istovetan nacin kao i kod grabuljastih transportera. 2 . 0.gurajuci ga koflcama [spred.oll/u/ni ::al\'oreni :Ieb. zatezni uredaj viseceg transportera moze se llgraditi bilo na kome mestu duz trase transportera. Kapacitet koficastih transportera odreduje se iz sJedeceg izraza: Q=3.koeficijent punjenja kofica i usvaja se za visece transportere sa okretnim koficama da iznosi: \j1 = 0.2 prikazane su razlicitc shcme izradc. d) Sl.mik Kao !ito se moze uoCiti. 7. na kome koflce silaze nanize. Na Sl.242 Vised transported 243 Transportni uredaji prelaska kofica sa vertikalne trajektorije kretanja u gornji horizontalni do trase..zafe::ni /anCt. a kod lransportera sa neokretnim koficama je \!f . 4 . a zatezni uredaj je na pocetku vertikalnog dela transportera.hori.koji'c{J.. horizontalnom delll materijal se rasporeduje po bunkerima pomocll zasuna ugradenih na horizontalnom oluku. Pogon se nalazi na kraju horizontalnog. Za prenosenje materijala koficastim transporterima sa okretnim koficama potrebna je manja snaga nego pri koriscenju viseCih transportera sa neokretnim kofieama. praskastih i slicnih materijala u vise pravaca i to bez medupretovarnih operacija.. odnosno ugradnjc ovih transportcra. MatenJal se oblcno na donjem. posto premesta materijal duz oluka . 6 .80. koficasli transporteri 5e primenjuju za prenosenje rasutih. Na Sl. ako Za to posloje konstruktivne mogucnosti.

Osnovna prednost viseCih transportera u odnosu na os tale oblike transport a materijala zasigurno je mogucnost njihove primene za najrazlii. laka sc vczuju za noseea kalica.5 c. Tako se viseeim transporterima mogu povezati jednim transportnim sredstvom nckoliko proizvadnih jedinica unutar jedne fabrike. 7. DuZine trase transpartera magu da budn veama razlicite. m. a po nozicama donjeg pajasa kreeu se koliea transpartera sa dva tocka 2. 7. za radove na montazi.15 . Zavareni. Brzina kretanja viscCih transpartera je u granicama ad nekalika em/min.korak kofice (rastojanje izmeau osa dye uzastopne kofice). taka da dastizu i vise hiljada metara. Kaa vucni element viseCih transportera primenjllje se i zglabni. do. .4 shematski je prikazan jedan prastorni viseci transparter. Ovi se lanei lako demantiraju (jednastavno je njihava spajanjc i razdvajanje). b adlikuju se velikam savitljivaseu.30 mis. tlm . 7. Viseei transporter sastaji se iz noseee sine 4 koja je abicna ad I prafilil. a i kaji dozvoljava izvesno okrctanje susednih karika u ravni ase zgloba. prcklopni lanac. kaa i od planiranag kapaciteta. kretanje kalica ostvaruje se taka sto su ana povezana vucnim lancem 1. to je manje habanje karike i zglaba ovih lanaea.4 Konstrukfil'l1o i. u fabrici motora. 7. na koje se pastavlja teret kaji 5e transportuje.6)c Savijanje lanca II vertikalnaj ravni pastize se uzajamnim akretanjem advajenih dclava lanca izmeau harizontalnih zglabava.5.'itije.244 Vised transporteri 245 Transportni uredaji v p ak iii . a mogu i laka da sc abavijaju aka grupe katurova duz harizantalnih krivina. sta znaci da se sam transpart obavlja po. kao i da amagucnje savijanje i u dYe meau5abno ortaganalne ravni. . 0. Najcesce se viseCim transporterima ostvaruje prenosenje komadnih tereta. sa zavarenim laneem i sa celicnim uzetam.. a i koji dazvaljava izvesna okretanjc susednih karika II ravni ase zgloba.gustina materijala. Na adreaenim rastajanjima za koliea zglobno su vezani nosaci 3. 7. 7. I (dm\ 7. C St. S ohzirom da je veea dadirna pavrsina u zglobavima.zapremina kofica. Na Sl. recimo delova motora.5.5 prikazana jc nekaliko karakteristicnih ablika vucnih elemenata: sa zglabnim lancem. Zavareni lanci. s abzirom da je veca dadirna povrsina u zglabavima. . Sl. pa je zbog taga patrebno da se abezbcdi znatna sila prethadnag zatezanja lanca. slozene putanje kretanja materijala. a nedostatak im je da se isteZu u radu usled defarmacija clan aka. se ana veama retko primenjuju kao vllcni element viseCih transportera zbog svog neprikladnog i teskag vezivanja sa naseCim kalicima S1. 7.. pa su taka pagadni za primenu kod viseCih transportera. sto zavisi ad zahtevanih lokalnih uslova prilikam prajektavanja transportera.2 Vised transporteri ViseCi transporteri najsire se primenjuju za transportovanje komadnih tereta u velikoserijskoj proizvodnji neke industrije. pad uslavima da se vezuju za naseca kolica specijalnim karikama za vezu kaja imaju harizantalne zglabave (S1. 7. nekalibrisani land pakrecu se trenjem izmeau glatkih vllcnih' koturava i karika lanea.5.50 m/s. Obicni zglobni lancimogll 5e primeniti kaa vllcni element kod viseCih transpartera. S obzirom na navedene pr~dnasti. koji se izraallje kavanjem. Prernda su celicna uzad savitljiva u svim pravcim3. kaa i zbag rclativno male sapstvcne tezinc i niske cene izrade. to. Sl. kaa i jedan dea njegove horizantalne deanice. za transport ere sa okretnim koficama brzina iznosi: v =' 0.40 .brzina kretanja vucnog elementa viseceg transportera u m/s. 0. 25 m/min.:l'o{lenje jcdnog koji"c'!astog lransportera Kaa vucni element viseCih transpartera primenjuje se i zglobni. slozenim putanjama... a kod transportera sa neokretnim koficama je v ~ 0. lanci sa prcklopnim karikama 5e najcesce primenjuju kao vllcni element visecih transportera. kaji se izraauje kavanjem. kaa i da su laksa i jeftinija od svih VIsta lanaca. koje prelaze pri tame i na vise etaze jedne fabricke hale. Na Sl. 3 . Oblik i dimenzije nosaca tereta prvcnstvena zavise ad dimenzija i vrsta (creta. Vucni element viseCih transportera treba da je savitljiv u svim pravcima. Sl. preklapni lanac.

Clk . kN ql .3 Proracnn visecih transportera (kN/m) .6 SI. kao i njihovog izduzenja u toku rada. broj pojedinih komada tereta koji se premesla viseCim transporterom odreduje se iz izraza: z= Pogonski uredaji u slucaju primene kovanih.246 247 Transportni uredaji Vised transporteri Mw~~ t~ Sf. Kod primene zavarenih lanaca pogonski uredaj je.teZina llosiljke (korpe). 3600. u odnosu na pocetnu visinu transportera ad poda. zvezda lancanik iii pogonski kotur. (7. lanci proklizaju preko glatkih koturova i tako ne dolazi do eventualnih lomova prenosnog mehanizma. gde su: Gk - lezina kolica. 7.2) gde su: v m . duzine pojedinih sekcija.brzina kretanja viseceg transportera. visine odredenih vertikalnih deonica. zavisno da li se primenjuju kalibrisani iIi nekalibrisani lanel.3) Za proracun viseCih transportera moraju se znati neki polazni parametri. koja se odnosi na jedinicu njegove duzine (kN/m) moze se odrediti iz sledeceg izraza: 7. . U slucaju preopterecenja.5 Pri transportovanju komadnih tereta.v'm ak (komlh). . kN Gn .rastojanje izmedu dYe uzastopne nosiljke (korpe). Dobra strana glatkog kotura je ta sto valjanost rada kotma ne zavisi od tacnosti izrade karika . m/s.7. kapaeitet transportera. ill Tezina qo pokretnih delova viseceg transportera. a to su u prvom redu: vrsta transportovanog materijala. (7. kom. kN/m.broj komada tereta na jednoj nosiljci.tezina jediniee duzine lanca.clanaka Janca. transportera. preklopnih lanaca imaju jedan vucni Iancanik. shema i duzina transportne slaze transportera sa naznacenim ulovarnim i istovarnim mestima.

Izraz za opsti otpor kretanja duz pravoiinijskog dela trase transportera sastoji se iz otpora u Iezistima tockova kolica. nosaca i vucnog elementa. (7. kN/m.2 .04. kN. m. q . - tezina tereta koji se nalazi na jednoj nosiljci (korpi). Ako su poznate velicine q i qo mogu se odrediti otpori kretanja pri radu transportera ito: otpor na pravlinijskom delu putanje. otpora usled trenja kotrljanja tockova po stazi viseceg transportera kao i otpora trenja klizanja oboda tockova. tako da se ukupni otpor na vertikalnim pregibillla dobija kao razlika sila u vucnom elementu gde su: 11 .06 . Na vertikalnim pregibima otpor se sastoji iz otpora kretanja kolica duz staze transportera. t. povratne grane viseceg transportera. (7. kN/m. m. kN. p = 5 0 v . kN..04 .kW 11 (7.sila u kraku lanca koji nailazi na lancanik. kN L . tako se za transport ere koji rade u relativno teskim uslovima (u livnicama i s1. Sila nakon izlaska transportera iz krivine.1. kao i otpor na kosim delovima trase transportera. Ovaj otpor je srazmeran sili u vucnom elementu (Iancu) i iznosi: h Obimna sila na pogonskom delu transportera (koturu ili lancaniku) odreduje se iz izraza (7. m. kao i od uslova rada lransportera.4) gde su: Gt ak (j) - koeficijent otpora. s= 1. u slucaju dizanja iznosi: Ako sva kolica nisu noseca. SiJa koja deluje na opterecenom kraku viseceg transportera sastoji se iz sopstvene tdine pokretnih delova i tdine transportovanog materijala q = qo 511 = u slucaju spustanja je (j) «(j) 511 _1 + w' q L + q h) . Zbirno su svi ovi otpori obuhvaceni koeficijentom otpora w~. pa te velicine sabrati.6) 511 = pri tome su: (j) «(j) 511 _1 + w' q L..~N. v .. pre ulaska u krivinu i posle' izlaska transportera iz krivine. otpor na odbojnim koturovillla iii zvezdama. otpor na vertikalnim prevojima. kao i otpora usled teiine.' gde su: (7.7) + --'- G ak (kN/m).pogonsko opterecenje.opterecenje praznog dela.koeficijent otpora vucnog kotura(ili zvezde) Snaga motora za ostvarivanje pogona viseceg transportera je:.02.sila u kraku lanca koji silazi sa lancanika. 1. m/s LITERATURA: [12] .sila u delu koji silazi sa pogonske zvezde.koeficijent otpora. rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke.rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke (korpe). (7.duzina trase vertikalnog pregiba transportera. - sila u delu vucnog lanca koji nailazi na pogonsku zvezdu.8) pri tome su: 5n S. <p = 1. cija veliCina zavisi od tip a leiista tockova.brzina kretanja transportera.07 .. otpora usled savijanja lanca.5) = 1. . m. u slucaju da za sva kolica nisu oznaceni nosaci za teret.248 Vised transporteri 249 Transportni uredaji ak . Sn .) moze uzeti da je w' = 0.. tj.q h ) . .stepen korisnosti pogonskog mehanizma. qo . vis ina dizanja iii spustanja tereta.9) Sn_l . potrebno je posebno da se izracunaju: pogol1ske tezine kolica. Otpor na odbojnilll koturovima iIi lancanicillla (zvezdama) nastaje zbog lrenja u osovini odbojnog elelllenta. i usled krutosti vucnog elementa.

a karakter kretanja transportera u prvom redu je odreden taktom tehnoloskih operacija. Posebnu grupu koracajuCih transportera predstavIjaJ u g. KoracajuCim transporterima ostvaruje se slicna oblast primene.1. Transporteri sa prostornom trasom. preko sopstvenih tockova. Sve utovarno . a u izvesnim slucajevirna sistem transporla je prekidan. TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI 8. Kod tr~nsportera sa voaenjem tereta prenosenje komadnih tereta ostvaruje se dejs. 8. Vucni element transportera sa vodenjem tereta moze biti jedan iIi rede dva Ianvc~. kao i na drugim slicl1im transportno tehnoloski1l1 linijama montaznih delatnosti. Vucui lanci prema svome polozaju mogu da se nalaze ispod poda iii iznad poda . Sl. pa tako nisu ni rasprostranjeni. u re1l1ontnim bazama i na mehallizovanim skladistima. pri zavrsnim obradama.pretovarne operacije sa teretima mogu se ostvariti ovim transportni1l1 masinama u toku jednog transportno . kao viscCi transporteri. KoracajuCi transporteri nemaju !coliea. 8. liZe iIi kombinacija lanca sa jednom .~abulpsto .roIni. Trasa ovakvih transportera moze da obuhvati viSe 'etaza gradevinskog objekta. kolica nisu pricvrseena za vucni element a premestanje se ostvaruje preko guraca iIi hvataca.na viseeoj stazi. Zatim. prema naCinu premestanja materijala njih nije moguce r:azvatl.proizvodnog ciklusa. tehnoloskog procesa. Transporteri koji kolicima prenose teret jednostavno se dopunjuju sa drugim sredstvima transporta materijala po podu. a premestal1je tereta ostvaruje se tako !lto se uzduzni ram sa teretom naizmenicno kreee translatorno . te se zbog toga oni neee ni razmatratl u OkVlIU ovog pogIavlja. U tom smislu su jedino nepogodni transporteri sa vucnim element om . puIsirajuCi.povratno. sa automatskim adresiranjem putanje kretanja kolica.dye krute poluge. Teret moze da se premesta i kotrIJaflJem preko staclOnar~ih. . kod transporter a vcrtikalno zatvorene konture kretanja. Takode treba napomenuti da postoji siroka mogucnost automatizacije li. transportenma sa vodenjem tereta.P0stavljenoj stazi iIi po podu. Transporteri sa VUC~I~ eI~mentom ~ ~bliku. samoutovarivaCi. elektrokolica (elektrokare).dati gla~u 5). U tome je i osnovna razlika lzmedu transportera sa voaenjem tereta i transporlera sa kolicima za nosenje tereta.Iancem iznad poda za vodenje tereta ali su takvi transporteri ogranicene primene. nepogonjenih vaIjaka . obezbeduju bespretovarno prenosenje tereta po slozenoj trasi. Kod transportera sa voaenJem lereta. ncophodnost vracanja praznih kolica. kao i regalne dizalice. kao !ito su: automobiI.vom vucnog elemenla. prilikom izvodenja remontnih radova. Predl10st transportera sa vodel1jem tereta ogled a se u jednostavl1osti konstrukcije. relativno niskoj celli. na linijama mOlltaze. krute poluge iIi u kombinaciji poluge sa Iancem (vucmm u~etom) naZlVajU se 1 koracajuei. malim gabaritnim rnerama. Nedostatak transportera sa vodenjem tereta je u prvom redu slozeno opsIuzivanje kada se vucni Ianac (i uredaj) nalazi ispod poda. sredstvima za prenosenje rnaterijala vodenjem tereta ne stvaraju se zagusenja na transportnim stazama unutar proizvodnih povrsina nekog radnog. ispod poda iii je viseCi. horizontainu iIi prostornu trasu kretanja. Mecl~tim. kada se vucni Ianac nalazi na podu. Transported za montazu i druge tehnoloske operacije krecu se kontinuirano. kao i specipIm koraCajUCl transporten za prenosenje zavojno . Transporteri sa voaenjem tereta primenjuju se za premestanje komadnih tereta kod lancanih sistema proizvodnje.rezanih metalnih strucrotina (pogle. iIi klizanjem po podu.llija trallsportera sa voclenjem tereta. Pos1ednji bili su razmatrani u giavi 7. Saglasno tome razIikuju se transporteri sa kolicima za vodenje tereta. neprekidnom brzinom.250 Transporteri sa vodenjem tereta i kOl'acajuCi transporteri 251 Transportni uredaji Prema polozaju vucnbg lanca transporteri sa kolicima za vodenje tereta mogu' imati vertikaInu. na kolica koja se kre~u po unapred .1 Osnovni tipovi .~oracajuCi transporteri za rasute materijale.

8.2 kOji se obavija prcko pogollskc (pozicija 1 na 51. 8. SI. 8. 8.1) koja se postavlja direktno na pod. po· gona (pozicija 2 nel S1. pozicija 3. 51. 8. za obal'ljanje mOflfa:e 'rak!o}"(f koji se hl'atu lancem lronsporfera Transportovani teret (traktor.2). na 51.252 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 253 Transportni uredaji 8.1 Transporter sa l'O(tenjem terda be: kolica. na 51.1 i pozicija 2. 8. oj SI. 8.:afl'()rcne kosrf'ukcije fransporfera za Izlaz. vagon. zateznog ureaaja 9 (pogledati S1.2) i zatezne (pozicija 8. guraca l'octenje ko/rca sa ferefom du: horizonfa/no z{f{)'(Jrcne (rase v. 8. 8. kod kojih trasa moze biti bez kolica. pa se tako omogu6uje znacajno uproscavanje i olaksanjc kOllstrnkeije transportera.2 Transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za vodenje tereta 8.8.) premesta se sopstvenim krctanjem iIi na kolicima 3 (pogledati S1. Kada se premestanje ostvarujc sopstvenim kretanjem tereta. na 51.1 i pozicija 4.1 Opste napomene Transporteri za vodenje tereta vertikalno zatvorene konstrukcije.1 i pozicija 5 na S1.1). 8.1 iIi sa kolicima. 51.1).2) iIi kotrljanjem preko pokretnih valjaka 2.2 sastoje sc iz: vuenog lanca.3. 8.1 i 8. b pro]'(lcullska s!lema SI.1 i pozicija 1 na S1.8. izvan metalnc konstrukeije transportera. 8.2) zvezde.1) i obrtnih nreaaja 4. Prilikom transportovanja tereta kolicima (a takode i ako se teret transportujc klizanjem po . tada se teret vezuje vucnim lancima kopcama (kukom) iIi zategom 5 (pogledati S1. 51.rtikafno . avion itd. koja se krcce duz ugradcne staze 7. 8.2 Shema \'t. oslone metalne konstrukcije 6 (51.2. 8. na 51. 8.2) duz posebno izvedene staze 10 (pogledati 51. 8.8. koji se automatski iii rueno odvajaju od tereta na kraju transportne staze.3 Dconica po kojoj a Sf! krr6: transporter sa kolicima :a l'o(jenje {ereta: k0}1S1rukcija. l'erlikafno :afl'orene kO!1Sfrukije. klizanjem (51. automobil. 8.

i ako je lanac sa guracima na sopstvenim valjcima iIi se vuce. dopunski otpor je 8. 8. b). 8.2. pogledati S1.1(. 8. Namestanje i skidanje tereta sa transportera ostvaruje se sredstvima za podizanje tereta iIi teret (na primer traktor) silazi sa poslednje pozicije transportera sopstvenim pogonom. pre svega lamelasti lanac bez iIi sa supljim osovinicama. 8.npr. [ profila koji su polozeni na podu. brzina pri kontinuiranolll neprekidnom kretanju transporter a iznosi 0." 12 m/min. a mogu da se izrade i od ugaonika iii sina uzanog koloseka. 8... Prema tome.:a zi'ezda. supljih kalupa i slicno. 804) iii preko kompaktnog poda. a u izvesnirn slucajevima se zatezanje rnoze ostvariti i tegom (kod transportera sa uzadirna). sasija vagona.i/jaku. Posebnu grupu cine vertikalno zatvorene konstrukcije sa vodenjcm tereta preko tockica (S1.sila otpora premestanja tereta. Staze za vodenjc pokrelnih ddova yodice izraduju se od nosaca [ profila. za koje se vezuju poluge za vodcnje tereta koji tako ostvaruje sopstveno kretanje (S1. Da bi se ostvarila kontinuirana promena brzine ugraduju se varijatori brzine. 22 mm. kako bi se iskljucila mogucnost zaglavljivanja tockova tereta (traktora . Obezbedenje transportera od havarija 2b) Wd = W ·Kd = WI ( h t SI. koji reaguje u slucaju da transportovani teret nije sisao sa transport era. pogiedati S1.\'ezdo. pa se tako obczbeduje da se koIica sIobodno dokotrljaju do Ianca sa guracima. a ponekad i preko dopunski umetnutog zupcastog iii lan¢anog prenosnika. a rastojanje izmeau dva uzastopna guraca odgovara koraku transportovanih tereta.3. mini: ] . 5 ~ usmerel1a staza fr(Jllsporlera pri tome SU: WI . Zahvatni uredaj je na ramu kolica sa ustavljacem. Kod transportera sa uzetnim pogonom koristi se dobosno vitro reverzibilnog (povratnog) dejstva. 8.3) kojirn sc kolica zahvataju (pozicija 2 na S1. lako sto je profil jedne staze okrenul za 180 0 u odnosu na [ profil druge staze cfl" i "LJ") pogledati S1. 6.1. Ova sila zavisi od nacina vezivanja vucnog clementa za teret koji se prernesta iIi za njegova kolica (ako teret nema tockova).pogo!1s/.2. 2 . to se ukupni otpor na radnoj . Dkoliko se teret prelllesta preko sopstvenih tockova iii kolicima. Pogonski i zatezni uredaj ugl'aduju se ispod poda kako bi se obezbedio slobodan prilaz prilikom namestanja i skidanja tereta kao i odvodenja kolica.. oslvaruje se tako sto se pogon moze iskljuciti prskanjelll sigurnosne" zarezane sa jedne strane. Za terete koji se prel11estaju prcko ugradenih sopstvenih tockova iii ako je teret na kolieima sa tockovillla bez obodnog venea. .. u celicanama za dopremanje ingota II peCi itd.2 i pozicija 3 na S1..1) Shema l'erlikalllO zatl'OrelJe kon/ure Iraselransporlera sa l'odelljem terela "reko nepokrelllih ".rolni na podu.zate::}1a ::. Zatezni ureaaj moze biti zavojni iIi opruzno . u livnicama.opterecenoj grani moze odrediti kao zbir odvojenih otpora tereta koji se premesta i lanea.3 vuclli 1011<. (8. 8. 4 .gurac. Duzina transportera dostize 300 m.) iIi kolica. neophodno je cia se uzme u obzir dopunski otpor usled opterecenja koje nastaje delovanjem konzolne iii kose sile Vliet.. Pagon transportera prenosi se preko reduktora. Ovi se transporteri (nazivaju se takode i lancanilll guraCima) primenjuju pri transportovanju odlivaka.0 milllin.254Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 255 Transportni uredaji podu iIi kotrljanjern preko vaijaka .2 Elementi transportera )/uc'ni element je jedan lanac bilo koga tipa.zavojni. 8. Ceoni gurac je zglobno iIi CVl'sto vezan za clanak lanca. sa jednostranom zglobnom vezom. civije.. 8.3) iii se ncposredno oslone na teret koji se prernesta duz transportne staze. Za premestanje vagona duz transportne staze koriste se ze1eznicke sine.pulsirajucem taktu lransporta 6 .4 WI. Proracun VllCC se obavlja postupnim odredivanjel11 otpora na konturi duz posebnih dconica trase. kao i njihovih elemenata i uredaja: tockova i osovina. kabina i slicno. u odnosu na uzduznu osu lanca. Prilikom [ransportovanja kolica sa teretom preko konzolnih guraca koji su vezani Ian cern (pogledati S1. 8.3. koraka 80 . 8.2 i pozicija 1 lla Sl.1. Na vucnom uzetu su vezane kuke.. a pri prekidnom . Vertikalno zatvorene konstrukcijc transporlera veoma se mnogo prilllenjuju prilikom montaze i remonta vagona i nosccc platforllle vagona. Kod poslednje deonice (pozicije) transportera obicno se ugraduje krajnji iskIjuCivac kretanja transportera. 200 ml11.3 Pro rae un transportera Osnovni parametri transporlera za vodenje tereta odreauju se iz izraza koji su navedeni u glavi 2. a ponekad je celicno uze precnika 15 .1 . odnosno prcko tockova iii valjaka . staze se sastoje jz nosaca .rolni) na vucni lanac rnontiraju se guraci (pozicija 6 na S1.1).

. Pomoeu valjaka poluga se krece duz yodice usmcrene staze metalne konstrukcije transportera. bez elasticnih elemenata. a rastojanje izmedu osovina sina koloseka iznosi preko bi h WI rastojanje izmedu valjaka i dohvat guraca (pogJedati Sl. vucni element prima vucnu silu preko okrugle eeliene sipke 7 iii celicnog uzeta precnika 0 6 . 15.2 Elementi transportera Poluga transportera. krajevi poluga vezuju se lancem iii uzetom 2.5. ZahvaljujuCi cinjenici da je na osnovnom delu radne grane transportera lanac zamenjen polugama sa guraCima.. 8. i rukovnje je jeelnostavnije. Sl.. Brzina kretanja poluga iznosi 6. Polom. suprotnoj grani.5 sastoji se iz nosaca koji se izraduje oel posebnih elemenata I profila. vee naizmenicno. a pokrece se preko guraea za vodenje tereta 6.. 3. 30. a premestanje tereta ostvaruje se guracima.1 Opste napomene Poluzni transporter za vodenje tereta. 8.23).3 Poluzni transporter 8. ponekad je promenljiv korak guraca. Primenjuju se za transportovanje posebno teskih i sirokih tereta. armirano .. preko kojih se teret premesta bilo na svojim lockovima iii preko oslonih kolica..0 m/min. to se ona odreduje priblizno iz izraza (2. Kada se leret premesla preko svojih lockova merodavan je postupak odreoivanja koeficijenta eksperimentalnim putem.Om. sa jednim nizom poluga iii dvopoluzni.rolni. Za polugu su pricvrseeni osloni valjci i guraCi.35. Posebnu konstruktivnu osobenost predstavljaju poluzni transporteri sa zupcanim pogonom kod kojih se vucni element sastoji iz jeelne iii dye krute poluge postavijene uzeluz eitavog transportera.3. jednak je koeficijentu trenja izmeau podmazanih celicnih povrsina. aviona. a raelni hoel poluge je 5. radne grane sastoji se iz nekoliko uzajamno povezanih nosaea . Ukljucivanjem elektromotora pogona 8 krajevi lanaea sa polugama se pokreeu.. GuraCi se vezuju kruto iii zgJobno za oslonce u smem raelnog boda na oelredenom medusobnom rastojanju. poluzni transporteri u odnosl.. Ovo je dozvoljeno kada se pri pustanju u pogon odmah ne transportuje ukupnn koliCina materijala duz oelvojenih deoniea transportera..3. 8. koeficijent otpora odreauje se prema izrazu (2.25 . izrade iIi remonta leskih i glomaznih proizvoda masinograelnje (npr. Da bi se smanjila Vllena sila prilikom pustanja transportera u pogon.0 .256 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 257 Transportni uredaji . masa transportovanog tereta komada iznosi 0.. Sl. moze se usvojili da je WI ~ 0. duz sinske staze 9. 0. a i ostvarivanjem jednostavnije vuce na suprotnoj. . 8..3. a guraci poll. narocito u slucaju ela su veee transportne elaljine i kada su veea opterecenja.povralno i premesta teret sa jedne pozicije na drugu iIi se premestanje tereta ostvaruje preko oslonib kolica (jedna iii dvoja). Poluzni transporteri izraduju se kao poluzni. rastojanje izmedu poluga transportera sa elve poluge iznosi 3. 300 m.poluga 3. 50 t (i viSe). (jeelnostavnije su izraele).suprotni hod ostvaruje se okretanjem molora u suprotnom smeru.23). paralelna niza poluga.WI- 2b koeflclJent dopunskog otpora . 8. Povratni . 8. sa dva nezavisna.. Na neopterecenoj.23). zeleznickih vagona. Pri kotrljanju tereta preko valjaka . Vucni element krece se translatorno . vertikalno zatvorene konstrukcije transportera za vodenje tereta imaju nizu proizvodnu cenu. 3 m veca od eluZine raelnog hoela transportera. Poluznim transporterima ostvaruje se premestanje komadnih tereta u proeesu montaze. kao i eskploatacionu eenu. Poluga 3 oslanja se na oslone valjke 5.. a koji su medusobno spojeni [ nosacem ili je nosae u obliku prizmaticne Sipke.poluzili element optereeene.lga pomeraju teret napred za jeelan korak.5 . Duzina svakog komaela lanea je za 2 . menja ·se smer obrtanja elektromotora i poluge bez tereta vraeaju se u prvobitan polozaj. Pri premestanju lanca i kolica na tockovima. koje predstavljaju celinu nekog tereta.. a koje se pokrecu preko zajeelnickog pogona.. Iancane. Kombinovani laneano . koeficijenl otpora krelanja Janca.0 . jedan oel drugoga.0 m..0 m. koeficijent otpora se takode izracunava iz izraza (2. zamenjujuCi dinamometrom silu premestanja tereta. pa se na taj naein bitno smanjuju inereijalne sile.. Posebnu paznju treba posvetiti medusobnom usklaaivanju polozaja guraca obe poluge. platformi. aktiviranjem automatskog iskljucivaca.betonskih fabrikata itel). jed an za elrugim. pogleelati Sl.. koji se obavijaju preko pogonskog I iii zateznog 10 lancanika (elobosa iii kotura).5 sastoji se iz jednog iIi dva kombinovana vucna elementa koji cine vertikalno zatvorenu konturu sa guracima.. 8. neoptereeenoj grani.l na obiCne.0 .. duzina transportera iznosi 50 .. 8 mm. b). transportuju se zasebni tcreti iii se transportuju odvojenc grupe materijala. koje oelgovara koraku radnih pozicija transportera. a ukoliko je to nemoguce. pogona i zateznog ureaaja.

8. m k ) + wp .6 i 8. Veza vucnog Ianca sa opterecenim kolicima ostvaruje se na isti nacin kao i kod viseceg transportera sa guracem. .3). (8. Za Clanak lanca privezuje se gurac 11 (krutom vezom).1 Opste napomene Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kolicima po podu ostvaruju se transporterom sa kolicima.4 Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kod transportera sa kolicima sa automatskim izborom pravca . .2). h.258 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 259 Transportni uredaji gde sn: S == 1. .broj kolica na transporteru. SI. a presek poluge za kretanje u suprotnom hodu . Vertikaino usmeravanje lanca ostvaruje se preko usmerivaca pravca 6. pogledati 8. S1.3) . Vze kao vucni element primenjuje se same kod jednopoluznih transportera jer kod dvopoluznih transportcra uzad. kg. kg. Wpr WI's S1. (I mt + n . .1 0 .koeficijenti otpora kretanja odgovarajuCih kolica i poluga.m p + j. 8.3.koeficijent trenja klizanja lanca i vucnog elementa duz vodica staze.adresiranjem 8. isto kao i kod viseCih transportera (pogledati giavu 7). Sl.6.7.2.3 Proracun transportera Sila pomeranja poluga (N) pri radnom hodu transportera odreduje se iz izraza W pr "" <'.25 Dimenzije vucnog lanca i snaga pogonskog motora odreduju se prema sili (8. ne mogu da obezbede sinhronizovano kretanje transporlera.4. S1.7. Pogon i zEllezni uredEJ/ su uobicajene konstrukcije. g . mt n mki mp flo == 0. zbog vclike razlike relativnih izduzenja.prema izrazu za silu (8.05 wki WI' . a sastoji se iz: vucnog lanca 1 koji je prebacen preko pogonske 5 i zatezne 4 zvezde i skretnih uredaja 2 i 3. . kg. 8.dvopoIuznih transportera) sa valjcima i guracima. a iIi ispod poda u uzanom podliZnom kanalu.5 S/w[]Ja Irallsporlcra sa dve po/up: Xli vodcIlje Icreta EIEls{icni vllcni eiemeIlt moze biti lanae bilo koga tip a iii uze. u prvom slucaju 8.koeficijent otpora kretanja lanca preko obrt~ih zvezda. koji se nalaze na jednoj iIi nekoliko horizontalnih povrsina ali ·na razliCitim nivoima.ukupna masa svih transportovanih tereta na transporteru. 8. 8. 8. lw k . . .ukupna mas a elasticnih vucnih elemenata (lanca i poluge).odgovarajuce mase kolica i poluge (iIi dye poluge kod transportera sa dYe poluge .2) Pri povratnom hodu (8. me J.6 iIi se veza zglobno ostvaruje (jednostranisarnir). Kolica 7 kojim se transportuje teret. Vucni lanac transportera moze da se nalazi iznad poda.

kada je horizontalna trasa duz zatvorene konture jednostavnija.'uclli ianac 'br . SI. kolica se odvajaju i ukrstanjem usmeravaju. 8.6 iIi najcesce direktno po podu proizvodne hale.. rucno iIi pomocu mehanickog llredaja za upravljanje. a prednost je sto nema zlebova u podu. 2.Ul'r. Osnovni nedostatak ovih transportera ogleda se u postojanju veceg broja transportnih staza na podu hale.poiuga.6 Shema i sklop0l'i prosfornog rransporfera sa kolidma za 1'o{fe'~ie ferera.//ar/ poda: b .lako se pristupa stazi transporter a i laneu prilikom obavljanja rernonlnih radova (odrzavanja) iii pri nadgledanju rada transportera.260 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 261 Transportni uredaji opremljena su jednostranim zglobnim osloneem 8 iii se poluga pomera u vertikaInom pravcu. Vucni lanac krece se duz svoje yodice 9 (S1.a vortenje !erda "utn. moguce je zaustaviti kolica sa teretom na bilo kome mestu duz trase transportera. odnosno .7. a primenjuje se uglavnom na transportno .n !(J!7cem: a .6 i 8. 8. ispred skretnica lransportnih staza. a upravljanje se moze ostvariti pomocll poluge. 8. sa nadpodnim polozajem lanea i staze. 3 . obezbectllje sc automatski odredeni pravae kretanja kolica prerna unapred zadatoj adresi. Automatskim pomeranjem skretnice.8 i 8. pere.7. a nalazi se na meollspralnoj konstrukciji.. pranja itd). Kolica sa teretom krccu se duz vodka transportne staze 10. sa nadpodnim p%iajem fanca.. a zahvatajtl se guracirna prcko pomocnog lanca i premestuju se prema unaprcd zadatom smeru.iskljui'i1'(1c.. a koji Sll postavljcni duz trase transportera.\'(nu mOJ1la=u kabina au/on1obifa Sf. Cijim podizar0em iIi spustanjem. Uzajamna povezanost nosioca adresa sa uredajima za ocitavanje. b.i.koiica. S1. S1. b Cine slozenu horizontalno zatvorenu konturu kretanja iIi pros- tornu trasu sa mehanickim pogonom kolica preko sistema automatskog adresiranja sa jednog transportnog kruga na drugi. 8.7.i. 8. koja je pokrivena oslonim plocama 12 (cesto su cIanci lanca potpuno pokriveni) iIi duz klizaca sa valjcima.7 Transporfer sa kolicima :. 8. bojenja. S1. 4 .i2 b) Sf. 8.9. Prednost transportera sa kolicima kod kojih se vllcni lanae nalazi ispod poda ogJeda se u neometanorn premdtanju tereta posto se lande ispod poda krece nes- ~~~iihJ~J. 8.'pod poda: J . susenja. S1.6). S1. a.tehnoloskim linijama (na radovima montaze. Kolka rnogu biti neupravljiva iii upravljiv3. Transporter sa kolicima za vodenje tereta. za . sa ugradenorn stazom i Iancem ispod pod a. te se pod lako odrzava. Kolica su opremijen3 sistemom za automatsko adresiranjc jer su nosilne adresa. 8.7. Transporteri sa kolieirna za vodenje tereta.

a dubina zieba u podu za lanac nijc veca od 250 mm od nivoa poda.. 500. . kod slozenih transportnih sistema odredenih transportno tehnoloskih linija sa automatskim adresiranjem tereta.. ogranicava se mogucnost prelaza transporlne staze na vise etaze..do 3 km.. Osnovni paramctri transportera sa kolicima koja prenose teret po podu. a sa viSe pogona . le ovaj lanac ne ometa druge nadpodne oblike transporta materijala. broj adresa . Izraduju a shena pros/orne trase lransportera: b . 8. Duzina transportera sa jednim pogonom iznosi 50 . za melw!1fzl/ciju franspurta magacino jednog zelezlIfc. a kod kojih je lanac ispod nivoa pod a. uslcd postojanja zieba u podu.\porlne staze transportera sa {ancem ispod podu :0 vo[/clIje ko{..262 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 263 Transportni uredaji metano duz trase lransportera. su nosivost tereta i vucni element.3 .pokretni deo frWL\portera i tral1sporll1(1 sloza sa demontainim lancem. blalo i uzgredni predmeti..5 m/min. zleb se u podu ponovo prekriva gumom (S1. odnosno tereta. a deponovanje . Kolica transportera ostvaruju kontinualno kretanje nominalnom brzinom 0. Izvedena konstrukcija transportera sa kolicima na podu je sledeCih parametara: za nosivost kolica od 250 kg primenjuje se zglobni lanac koraka 200 mm. NajveCi ugao nagiba staze obicno ne prelazi 15°.5). Sl. zahvaljujuCi elasticnim svojstvima gumc. 8. a odatle se utovaruju u vozila .do 15.komi one. 8.9.ca. 100 i 160 mm. 8. 1000. u zlebu.isla somo sa lamelastim lallcem Treba naglasiti da postoje kolica llosivosti i do 20 t.500 m. 8. adresiranje je beskontaktno. 2000 i 3200 kg.8. . kada je lanac polozen ispod poda. opsluzivanju. 125.5 kN.~/(j st. brzina kolica iznosi do 25 m/min. c .. vucne sile do 4. lanac je polozen ispod nivoa poda i prikazan je na Sl. u koji mogu da zapadnu prasina. Utovarno .9 Transporter sa lancima to l'oaenje lerela koji je p%len ispod n.8 Shema horizOIl/alllo zafltorene kon/ure Ira/J. Tereti se nalaze na zeleznickim vagonima i dopremaju se do magacinskog skladiSta iii se direktno dopremaju do ulovarne rampe. Nedostatak ovakvog oblika transporta ogleda se u slozenom i otezanom kontrolisanju rada transportera. 250. se kolica sledeCih nosivosti tereta: 50.'oo poda: Karakteristican primer mchanizacije transporta i prenosenja komadnih tereta do magacina skladiSta na zeleznici ostvaruje se prime nom sistema transportera sa lancem za vodenje kolica."kog sto})ari. Kod nekih konstrukcija transportera predvida se mogucnost prekrivanja zlebova gumenim trakama. 47.pretovarne operacije na platoima utovarnim rampama obavljaju se samoutovarivacima. st. a kao vucni element koriste se demontazni lanci koraka: 80. ciscenju i remontu vucnog lanca i mehanizma.skladistenje tereta u magacinskom skladistu ostvaruje se regalnim dizalicama iii specijalnim transportnim masinama za skladistenje. kojc obezbeduju slobodan proJaz polugc za vodcnje kolica i potom.

Treba imati u vidu da je kod transportera sa kolicima za vodenje tereta konstruktivno ispunjen sistem automatskog adresiranja.9. postoji mnogo razliCitih konstruktivnih kontaktnih i beskontaktnih izvodenja. Nakon optercecnja kolica. a koja se mogu optimalno prilagoditi prema konkretnim zahtevima. a dva srednja locka kruto su vezana na zajednickoj osovini. koji obezbeduju veeu kompaktnost i pouzdanost rada sistema. pored pulta zaupravljanje.zacepIjenom podu.9. izraduju se bez betona u podu i obezbeduju pristup do pokretnih del ova lransportera. pozicija 3). 8. 6 m.:lko bi se kolica sa terctom uputila ka primaocu. Najjednostavnije konstruktivno resenje je sistem civija. iste su konstrukcije kao i kod viscCih transportera sa guraCima. Magnetni dobos obrce se sinhronizovano sa pogonoIll lransportera ali znatno manjom brzinom. koji se bitno razlikuje od primenjenog sistema adresiranja kod viseCih transportera. Celicni tockovi su najpogodniji za krclanje po podu koji je od celicnih ploca.9. 8. a zadnji su kruto spojeni osovinicama.. ciseenja i remonlovanjc -delova transportera.4. vee u ormaru. Kao najunivcrzalniji pokazali su se tockovi sa obodom od cvrstc sirovc gume. te se tako obezbeduje njihovo bolje cuvanje kao i opsluzivanje. koji su postavljeni dui trase transportera. Decentralizovani sistem adresiranja odlikuje se veeom jednostavnoseu. 8.pravolinijski pogonski lancanici. duzine sekcija od 3 . a mogu da budu i specijalni lamelasti lanci bez supljih osovinica. kod koga operator rucno stavlja jednu iii dye civije vertikalno u plocu za adresiranje koja se nalazi na prednjem zidu kolica. upravljanja i aulomatskog adresiranja transportera sa kolicima za transportovanja tereta po podu uglavnom su uniIicirani sa elementima viseCih transportera. metalnim opiljeima. koja se uvode na trasu transportera. Takva kolica ostvaruju dobru pokretljivost. kao i da se produzi vreme eksploatacije lanaca. kao i mali otpor kretanja na okretnicama transportne staze. te se zbog toga stvara i veee trenje usled kotrljanja. Pogon kretanja prenosi se od elektromotora zupcastim prenosom . tcret se otprema pritiskom na dugme sa komadnog pulta za upravljanje. Civije su u tesnom kontaktu sa elementima uredaja za oCitavanje. Uspesno se takvi tockovi primenjllju za kretanje preko bilo kakvog zastora na podu.. Kolim za nOSe!1je tereta su sa cctiri iIi scst tockova. Valjkasti lanae skrcee se preko obrtnih lancanika.. Vucni Ianac pribija se uz valjke lanca skretnog uredaja i povlaci ih sobom. Kod centralizovanih sistema najjednostavniji zapis adrcse ostvaruje se na magnetnom dobosu. Sistem automatskog adresiranja i uprav!ianja jc centralizovan i svaki obuhvata svoje optimalne oblasti primene u zavisnosti od konkretnih uslova. a kod primaoea uk~ ljucuje se signalna sijalica. 100 i 160 mm. b. dva prednja i dva zadnja tocka su obrtna.redllktorom. postavljaju se specijalne remontne sekcije za nadgledanje. Kolh'a i zglobni oslonci Sl. . Slozeniji sistem centralizovanog adresiranja sastoji se iz prijema registratora pomeranja kojim se simulira kretanje kolica duz trase. koji su razmatrani u glavi 7.zavojni iIi hidraulicni. kako bi se obavila potrebna podmazivanja. na odgovarajucu adresu prijema tereta.2 Elementi transportera Elementi opreme. Kod kolica sa cetiri tocka su prednji tockovi obrtni (konstrukcije kao kod klavira). tako i. Nedostatak u prvom redu odnosi se na sloienost ovakvog uredaja. opruino . Primenjuju se kako ugaoni. c.predajnika i koji je mehanicki povezan sa lanccm transportera. Zatezni ureaaj moze biti zavojni. te se tako menja visinski polozaj poluge kolica. Skretni ureaaj izraduje se kao: baterija valjaka. narocito kada je manji broj adresa. kao i na visoku cenu. koji dolaze od specijalnog davaca . dvoredni lanci su sa dva zgloba. strugotinom i hemikalijama. sto moie da prouzrokuje osteeenje poluge iIi vodceeg tocka. a Ciji kapacitet memorisanja odgovara broju adresnih operacija transportera. koturova obrtnih zvezda. skretnica za odvodenje tereta usmerava kolica ka prijemu k:. 8. Tockovi sa pnellmatskim gumama dobro su prilagodeni svakom podnom zastoru ali sc pod optereeenjem sabijaju. kako bi se simuliralo kretanjc lanca transportera dui citavc trase. Rastojanje izmedu mesta za otpremanje i prijema tereta odgovara odredenom broju impulsa. isprcd skretnica za Tockovi sa celicnim obodom retko se primenjuju zbog toga sto su kod njih veCi otpori kretanja (kotrljanja) po neravnom . zbog razlicitog postavljanja elemenata za adresiranje na kolicima i pri prcvodenju preko skretnica (n3 pOdli i ispod poda). svi osnovni clementi za adresiranje ne nalaze se na trasi transportera . Da bi se smanjili otpori kretanja Ianea. Sl. Osnovna prednost ccntralizovanog sistema ogleda se u odsustvu nosioca adresa na kolicima i lll'edaja za ocitavanje ispred prevodnih skrelnica za usmeravanje kolica ka naznacenom mestu. 200 m.6). horizontalno zatvorcnu konturu krelanja (Sl. Nakon prispeea kolica sa teretom do naznacenog mestn daje se signal. a posle svakih 100 . Staza za kretanje transportera izraduje se od valjanih iii savijenih profila kutijastog popreenog preseka. U prednjem delu kolica ugraden je zglobni sigurnosni uredaj koji automatski iskopcava pOIUgli sa vucnim Iancem za vodenjc kolica prilikom nailaska i sudara kolica sa bilo kojom preprekom iii sa drugim kolicima. po podu koji je zaprljan uljem.264 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 265 Transportni uredaji 8. Vuc"ni lanci .su demontaini. koraka 80. biraea. Operacija adresiranja ostvarujc se na sledeCi nacin.6.. Siroko se takode primenjuju i transporteri sa vise pogona. pre svega . Valjci se kotrljaju prcko lanca dui pojasa vodica. 8. Logicki odeljak elektricne sheme adresiranja konstruisan je prema vrsti feritno tranzistorskih modula. dui slaze od mctalnih vodica (Sl. koraka 160 i 200 mm. primenjuju se skretni uredaji u oblikll valjkastog lanca koji Cini pokretnll. Duz trase transportera. Sl. Kod kolica sa sest tockova. b. istoga tip a kao i kod viseCih transporlera ali sa postavljanjem na gornjem delu pogonske zvezde.

U slllcaju da treba ostvariti do 20 adresa. horizontalnog i vertikalnog ("koracajuceg") kretanja pokretnog rama. nekoliko poelizaca 4 sa osionim valjeima 5. 8. 51. kao i drugih proizvoda. i davaci sa Citacima. Kod brojaca (Citaca) 4 nalaze se ispod poda u odgovarajucem poretku postavljeni davaci 5 koji su malih gabarita. Proracun transportera sa kolicima za vodenje tereta istovetan je kao i kod viseCih. a ovaj upucuje rolnieu 10 u prorez bocne grane pula i kolica prelaze na odvodnu stazu (S1. NastavljajuCi krelanje.11 AUfomafsko adresiranje kulica sa beskolU. drugu sa leve strane) u razlicitim kombinacijama obezbecluje se odredivanje do 100 adresa. sa prorezima II koje.5. 8. na kojoj su olvori.10.fotoelektri6ni. njenim postavljanjem u levi iii desni dec plocice.povratnog.266 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 267 Transportni uredaji prcvodcnje. 8. c). Kada se poduelare civije sa magnetima. Premestanje (ereta ostvaruje se preko transportno . b) i skakavicu 1 oelvode u stranu.8. magnetni i radiofrekventni naGini oCitavanja adresa. S1. dovoljllO je primeniti same jednu Civiju za adresiranje. Druga civija pricvrscuje se II jedan od otvora. za radove na monlazi iii termicke obraele u proizvodnim industrijskim objektima.l('fnim Ilwgnetnim sistemoJt1 lor stavlja jednu iii dYe Civije 2 sa magnet om 3 koji je pricvrscen na krajn. izdaje se kOl11anda za ukljuCivanje skretnice radi odgovarajuceg usmeravanja kretanja prema odredenoj stazi. i pogona 6 za premestanje pokretnog rama.12 sastoji se iz nepokretnog rama 1 sa usmerivackim valjcima 2. Klin za usmeravanje 9 sa rolnicol11 10 spusta se nanizc duz pogonske poluge 3 sa ruCicom 2. 5vaka kolica prelaze preko Citaca (5t. opera- 51. 8. pokretnog rama 3 koji je postavljen llnutar rama 1. ispred svakog racvanja kod koga se kretanje prenosi skretnicom postavljeni su citaCi koji se sastoje iz dva granicnika za adresiranje 7. za montazu elektromotora. 8. u zoni prelaska civija i otklonskog grallicnika 8. U otvore se povezivalljem brojeva u razli6iti111 k0111billacijama stavljaju adreslle civije 4. na kojima lezi pokretni ram 5. Klin se izraduje kao dvostrani radi obezbedenja kretanja kolica desno iIi levo. 8.betonskih konstrukcija u gradevinskoj industriji. b) f::! R 7 () C) SI.5 KoracajuCi transporteri 8. nosioca.10.11) kolica imaju dvostrani nosac adresa 1. Kod kontaktllog sistema adresiranja sa klillom za voclellje i upravljallje (S1.10) na prednji dec kolica 6 ugraduje se dvostrana okretna ploCica 5 koja je nosa6 adresa.12 na koji se postavlja teret. Ako se poloZaji odgovarjuceg granicnika za adresiranje 7 i Civije 4 po dud are. a takode i pri fabrikaciji armirano . kolica dovode kiin za uSl11eravanje 9 do olklonskog granicnika 8. gurajuCih transportera i transportera za vodenje tereta kolieima sa gornjim polozajem transportnc trake. 8. KoracajuCi transporter.JO Sis/enl A:On/akala ko" kolica sa aUloma/skim adresiranjem .1 Opste napomene KoracajuCi transporter slu'li za periodicno premestanje komadnih tereta: kada su posebne operacije tehnoloskih procesa u pogonima mehanicki obrade. 8.8. KIln za upravijanje vraca se u prvobitan polozaj rucno iii automalski. Koel beskontaktnog magnetnog sistema za adresiranje (St. Poznati su kontaktni i bcskontaktni . Stavljanjem dYe Civije (jednu sa desne. adresa. prema llnapred propisanom zahtevu. Duz trase transportera. a potom su izradene i druge. obicllO do to otvora sa svake strane. koji se postavljaju u razliCitim kombinacijama poprecno u odnosu na uzduznu osu transportera. raziicite konstrukcije ovih transportera. oni kontaktom skrecu ploCicn 5 (51. Prvi koracajuci transporteri nasli su primenu prilikom montaze alatnih JUasina.10. Postoje i druge konstrukeije beskontaktnih sistema adresiran j a. u odgovarajucoj kombinaciji. a).

12). spustanje. Ukupna nosivost transportera iznosi 12 t. Zatim se pokretni ram spusta i teret postavlja na nepokretni ram. .8. Neophodni su i ureaaji kao sto su: ramovi. i sup rotan povratni hod. 1 ili:ret rem 1 nA oro} \ !"5<:l f8'l f8'l !"5<:l !"5<:l 1'5<"1 Prednost koracajuceg transporter a ogleda se u tome sto je teret lako dostupan. 8.49 MPa.. b. Na SI. 8. konstrukcija transporlera je relativno jednostavna zbog malog broja obrtnih parova elemenata. pokretnog rama 6 i nepokretllog rama 7. obezbedujllCi tako automatski pretovar tereta sa jednog transportnog ureciaja nadrugi. podizaCi. pogoni.(1 Hod nazad :l! ij 5 UPoloZaj 8 mPoloZo' lVPoloZaj 9 10 ~ spuStanjeaJ JB. SI. pokretni ram premesta terete duz svih radnih pozicija za jedan korak napred.Konstantno je postojanje dinamickih opterecenja pogona i nosecih konstrukcija zbog cestih pustanja u pogon. Transporter radi prema prethodno opisanom principu (poglcdati Sl. O~I . za rastojanje izmeau pokretnih pozicija.. 8. a koji se sastoji iz: pneumatskog cilindra za podizanje 1 sa leZajima 2 i polugama za podizanje 3 i 11. Tako se citav ciklus rada koracajuccg transportera ostvaruje automatski sa cetiri naizmenicna hoda pokretnog rama: podizanje.ostvaruje se stabilan polozaj transportovanog tcreta na nepokretnom ramu. rolni za vodenje 9 i oslonih rolni 10. teret koji se premesta je na nivou poda (poglcdati SI. radni pritisak vazduha u pnellmatskom sistemu iznosi 0. pokrelni ram se podize podizacima za 20 mm iznad nivoa nepokretnog rama i prihvata teret. Kada je transporter ispunjen u potpunosti teretima. b).. a ukuDna mas\l. nakon cega se dejstvom pogona ponovo vraca u polazni polozaj. potezne poluge 5. S9x500 ::29500 2 ~ f . SI. 8. odnosno korak tereta iznosi 500 mm. pokretni ram se za to vreme nalazi u spustenom polozaju. 8. pneumatskog cilindra za ostvarivanje pogona pomeranja 4.12. a vreme ostvarivanja koraka napred sa teretom je saglasno ritmu tehnoloske operacije transporta materijala. hod rama transportera. valjkastim transporterirna. kao i kocenja i zaustavljanja. transDortera iznosi 3.11 ~ ~ 11 Koracuju6' Iran. ukljucuje se pogon i pokretni ram se premesta napred za jedan korak. Ncdostatak ovih transportera oglcda se u ogranicenoj konfiguraciji trase (transporter se moze izraditi sarno kao pravolinijski). radni hod napred. Kada se teret premesti na sledecu radnu poziciju.268 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 269 Transportni uredaji Transporter radi na sJedeCi nacm: Transportovani teret postavlja se na prvu poziciju nepokretnog rama.'Iporfer SI. tj. transporterima ljuljaskarima i sa samoutovarivacima. U okviru transportnih sistema koracajuCi transporteri lako i efikasno deluju u sprezi sa viseCim. nernogucnosti kontinuiranog neprekidnog kretanja.13 prikazan je koracajllCi transporter sa pneumatskim pogonom za terete mase do 200 kg.13 KonsfrukrUa koraL'Cajuc'eg fraJ1Sporfera sa pneu!71afskim pogonom .12.6 1:. transportovanog tereta 8.

Pri pustanjll u pogon podizll se podizni ramovi gomjeg i donjeg transportera sa kalllpima i spustajll se oba podizaea (prvi sa kalupima. Prvi podizac spusla nalivene kaJupe sa gomjeg na nizi. 900 t. Sislem transporta sasloji se iz dva obicna koracajuea transportera. ' Podiza6 Sll pneumatski (za transportovanje tereta mase do 1. mas a transportovanog lereta 0. Pagon moze da bude elektromehanicki (krivajno .. lancanih iIi pnellmatskih podizaca.8.povratnom hodll ramovi vraeaju na pOlazne poJozaje. pritiska n mrezi do 6. Ovi transporteri mogu da se primene nc samo za transportovanje livackih kalupa. 8 min. pod pravim uglom. a pri zadr'lavaju njegove ukupne lransportne daljine. Kada se dostigne krajnji polo:zaj. SI. 8. Da bi se povecala kolicina proizvodnih jedinica na koracajuCim transporlerima. Pri tome se na prvom podizacu nalazi naliveni kaillp... a drugi podiZe ohladene kalupe.. a predaje ohladeni kalup na drugi podizae. koji Cini sistem transportera vertikalno zatvorene konture kretanja. pri montazi.klipnom polugom. LITERATURA: [45] .. bojenju iIi susenju odredcnih proizvoda. donji transporler..5 t).{enje lil'(/(kih ka{upm'(J )'erlikalno ::atl'orene kOJ1lure kretullja 8.2 Elementi transportera Ramovi su metalne konstrnkcije. Osnovni parametri koracajllCih transportera su: dllzina .5 t). broj radnih pozicija 4 . 6 m. a monliraju se iz zasebnih segmenata duzine 3 .5 m. preko Zllpcaste [etve). drllgi sa kalupom). sa kojih se oclvode topiola i gasovi. U gornjem polozaju podizaea menju se transmisija pokretnih ramova. Medlltim.. 700 kg/m. otpome i nesavitljive. spllsta se pokretan ram i istovremeno se podizu oba podizaca (prvi bez kaillpa.cluzine.. zavojni. vreme trajanja kretanja jednog ciklusa 12 s . tada ee jedan transporter biti pouzdaniji. od valjanih celicnih pro- profila. koji su postavljeni jedan iznad drugog. 25 m/min. talasastim eelicnim [imom. Zatim se podizni ram gornjeg transportera premdta sa kulupimu za korak levo.14 Dl'{}etailJi kora(ujic.. kako bi se tacno fiksirao' polozaj rama. Dvoetaznim koracajllcim transporterom ostvaruje se znacajna usteda pri obavljanju transporta na proizvodnim povrsinama. a sa drugog podizaca se skida vee ohladeni kalup dizalicom i prenosi do resetke za iSlresanje iz kalupa.270 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 271 Transportni uredaji Da bi se povecao kapacitet transportera primenjenog na skladistu. vee takode i drugih proizvoda. budllCi da se hladenje kalupa. sirina transportera na nepokretnom ramu 0. npr. Sistem radi na sledeCi naein. a postojanje predajnih uredaja snizava pOllzdanost njihovog rada. Sve operacije mehanizma ostvaruju se automatski. "I" profila). pri slicnim tehnoloskim uslovima. pri tome se zahvata naliveni kaillp sa prvog podizaca.3 .14). a na donjem njihovo hladenje.. naizmcnicno postavljenih u horizontalnoj ravni. livackih kalupa.... pnellmatski iIi hidralllicni. jediniea koracajuCih transportera. kao i dva hidraulicna podizaca za premeStanje tereta sa jednog transportera na drugi. fila Smer kretanja pokretnih ramova strogo se fiksira horizontalnim i verlikalnim valjcima za usmeravanje.. koji se sastoji iz nekoliko...5. Ciklus rada dvoelaznog transportera ostvaruje se sa celiri uzastopna hod a mehanizma. 15 t.. a ram donjeg transportera lldesno.5 MPa. nego sistem zasebnih koracajllCih transportera. takt operacija 20 . poslavljanje i nalivanje topionickih. ukllpna nosivost 4 . 3.. poboljsavaju se uslovi rada u livnicama.4 . Tereti se sa jednog transportcra prenose 11a drugi pomoeu pogonjenih valjkastih transportera. a drugi bez kalupa) do njihovog donjeg polozaja..1 .. horizontalno zatvoren~ konlure kretanja sa kolicima.. moguce je transportere projektovati u obliku horizonlalno zatvorenog sistema. Zbog toga u slicnim slucajevima lreba prednost dati jednom transporteru. kada su proizvodne hale ograniccnih gabaritnih dimenzija . 150 m. primenjuje se dvoetazni koracajuCi transporter (SI. Gornja povrsina ramova prekriva se rebrastim. takvi transportni sistemi tada sadrze vise uredaja. masa jedinice duzine transportera 200 . brzina premestanja ram a 1 . tako da se pri suprotnom . Na gornjem koracajucem transporteru oSlvaruje se npr.q trullsporler zu pre!lo. 120 min. Kada nema prelovarnih punktova. ostvaruje u zasebnim zatvorenim prostorijama. ct. Kada je pogon mehanicki neophodna je llgradnja kocnice. 70. ekscentarski i hidraulicki (za transportovanje tereta mase preko 1.

Ijuljaskari 273 Transportni uredaji Viljuskasti elcvatori (eleva tori Ijuljaskari sIde za prenosenje komadnih teTeta clZakova. zrnastih i sitnokomadnih (npr. 9.kontinuirano.zasebnih elemenata na skladistima. sa automatskim istovarom na etazama velikih biblioteka. kombinatima za oplemenjivanje rude uglja. a i b) iii se pridrZava (S1. bala. Prednost koficastih elevatora ogleda sc u malim gabaritnim merama poprecnog preseka. u silosima prehrambenih kombinata itd. a takode i odvojenih . sa fazonski oblikovanim koficama. pri oduzimanju vode. stovaristima u magacinima. neke transportno . u proizvodnji gradevinskih materijala. Pogonski pokretni deo i obrtni uredaj elevatora nalaze se zatvoreni metalnim plastom. eleva tori se mogu razvrstati n3: koficaste. uglja. metalurgiji. Prema vrsti materijala koji se prenosi. Koficasti elevatori primenjuju se za prenosenje rasutih materijala: praskastih. Vucni element sa koficama pusta se u pogon preko prenosnika 12. pa i vise).lJULJASKARI iiJ 9. . "stope" 10. Koriste se same da se tereti podignu od pocetne do krajnje tacke bez vremenskog razmaka izmedu oplerecenja i rasterecenja. buradi. a takode i eleva tori sa cetiri lanca (pogIcdati glavu 6). brasna. ELEVATORI SA KOFICAMA. 70 m). pocetno zatezanje ostvaruje se zateznim uredajem 8. srednjih sekcija 4 i donjeg dela. pogonskog 5 i donjeg. VILJUSKASTI ELEVATORI I ELEVATORI SA LJULJASKAMA .2). Nedostatak ovog transporta ispoljava se u mogucnosti kidanja lanca pri preopterecenju i neophodnom kontinlliranom zasipanjll kofica materijalom. 82°). c). u susarama. pa se prema tome mogu razvrstati na vertikalne i kose. za koji su cvrsto spojeni clementi koji nose teret kofice 2. treseta itd. zrna. Posebne· su konstrukcije eleva tori sa centralnim punjcnjem i praznjenjem. kao i u preduzeCima razlicilih industrijskih profila proizvodnje.272 Elevatori sa koficama. Koficasti elevator (S1. 9. Plast elevatora sa unutrasnje strane opremljen je uredajem za vodcnje 7 (voaicama). .. Kod kosih elevatora neopterecena. u kojima se teret u procesu transportovanja oslobada od vode. mogucnosti dostiz3nja znatnih visina pri podizanju tereta (60 . Rasuti teret dovodi se ubacivanjem preko prikljucka (naglavka) na donjem delu elevatora. cementa.. kao i u mogucnosti ostvarivanja sirokog kapaciteta transporta (5 .2. koji se sastoji iz gornjeg dela "glave" 6. 92. Ljuljaskari. a prethodno. vucni element se obavija preko gornjeg. 9.pretovarne masine).2.. sa jednim iIi sa dva lanca (neke konstrukcije Sll sa cetiri paralclna lanca).1 Osnovni tipovi i oblasti primene Elevatorima se ostvaruje transport rasutih i komadnih tereta duz vertikalnih iIi strmo nagnutih pravaca (60 0 . hemikalija. kao i industriji masinogradnje (pogona livnica).. puni sc u kofice... kao i neki viljuskasti eleva tori mogu da podizu i spustaju terete (npr.. peska. 50 m 3!h. npr.1 Opste karakteristike i podvrste 9. a prema smeru premestanja tereta elevatori mogu biti vertikalni (SI. laka grana slobodno visi (S1. viljuskasti eleva tori sa Ijuljaskama . podize se koficama i prazni na gornjem dobosu (zvezdi) istresanjem materijala iz kofica u prikljucak na gornjem delu e1evalora. odnosno proces podizanja materijala protice bez prekida . viljuskaste i elcvatore ljuljaskare.2 Koficasti eleva tori 9. Koficasti elevatori se mogu razvrstati na stacionarne i pokretne (ovi drugi se ugraduju na utovarno .).. materijala otpornih na plamen i visoku temperaturu. 9. Prenosnik je opremljen ustavljacem 11 za sprecavanje krelanja pogonskih delova u suprotnom smeru. Posebnu grupu cine specijalni vertikaini elevatori Ijuljaskari za transportovanje knjiga po spratovima. 9. Prema vrsti vucnog elementa razlikuju se trakasti i lancani. kod kojih je transportovani terel pritisnut izmeau dYe !rake. u hemijskoj industriji. zatcznog dobosa iii lancanika (zvezde). Za vertikalno i koso nagnuto transportovanje nekih rasutih i sitnokomadnih tereta primenjuju se elevatori sa dve trake. sa jednog sprata na drugi) sa vremenskim razmakom izmedu opterecenja i rastcrecenja. sanduka.1) sastoji se iz vertikalno spojenog vucnog element a 1.tehnoloske linije.1) i kosi (S1.

opterecena grana krece preko oslo nih rolniea (valjaka.. dok je centralni polozaj na S1.5 mis. b i e. Leyak za praznjenje elevatora moze zauzimati bocni iii centralni polozaj.sa praznjenjem kofica uglavnom pod dejstvom sile tezine tereta..3. a. postavljenim tako da izmedu dye uzastopne kofice postoji izvesno rastojanje iii kofice mogu biti sastavljene (S1.2. ti..Ijuljaskari 275 Transportni uredaji B 5 Prema naCinu punjenja i praznjenja koficasti eleva tori se mogu razvrstati na brzohodne kod kojih se praznjenje ostvaruje pod dejstvom eentrifugalne sile i sporohodne . c .2. d. kada se povratna grana SI.2 M" c) ~ .3. 9. c) po kojima se krecu cianci lanca iii njihovi valjCici (najcesCi slucaj). kao i u silo sima .. bocni polozaj prikazan jc na S1. 9. S1.. b ~ la!1(:ani kod koga po)'ratna grana slobodllO visi. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . Da Ii ce kot'ice biti razmaknute iii vezane jedna uz drugu za vucni element zavisi uglavnom od karakteristika materiiala koji se transportuje.. Centralni polozaj jc moguc samo kod elevatora sa dva lanca (retko se primenjuje).274 Elevatori sa koficama.. 9.sa dj'{j Janca. Prema poloZaju kofica na vucnom elemenlu razlikuju se elevatori sa razmaknutim polozajem kofica (SI.4 . optereeena grana se krece preko oslonih valjaka 1. a).3.. 9. '. b). a kod lancanih elevatora duz vodka 2 (SI. Kofica se vezuje svojom zadnjom stranom za traku. kada su postavljene tik iedna uz drugu.9. postoje konstrukcije lancanih elevatora kod kojih se radna.9. Kod specijalnih koficastih elevatora (beskrajni koficasti elevatori) za vertikalni transport zma i brasna u mlinovima i prehrambenim kombinatima. kao i od naCina punjenja i praznjenja kofica. Brzina dizanja kofiea elevatora je u granicama 0.1 Vertikall1i ko/hYasti elel'afor pridr:a\'G Kod koso nagnutih koficastih elevatora radna.3. b). 9."'-" Sheme koso· nagnutih ele\'QfOra sa :bijcnim rasporedom kafica: a _ trakasli. 9.A:! ~u 0 0) {} b) SI. 2.

:k oflcama tiP a D LP Lancani brzohodni sa razdvojenim. oblim ikoficama tipa OK I iGravitacioni I 40 . sa zbijenim.0 m/s.:. !J . 500 t/h zma i visine dizanja do 60 m).0 m/s..a/lle sile.3.... b).Ijuljaskari 277 Transportni uredaji za zito. Centrifl1galno praznjenje primenjuje se kod brzohodnih (prvenstveno trakastih. pri tome se smanjuje brzina dizanja kofica (nije veea od 1. ostrouglim ikoficama tip a 0 I . praskastih i prasinastih materijala. sa zbijcnim.). Da bi se obezbedio uslov eentrifugalnog praznjenja i iskljuCila mogl1enost prosipanja materijala neophodno je da sc praviIno odredi broj obrta pogonskog dobosa. drobljeni uga\j. a reae lancanih) elevatora sa razdvojenim rasporedom kofka.6 . praznjenja i pol{)fc~iCl koj7ca efel'arora punjenje . sa razdvojenim. a koje se kreeu u granieama 0. pUtkim ikoficama tipa P TO ITrakasti sporohodni.1 Nacin prazr. Zahvatanje materijala koficama krupnokomadnih i Praznjenje kofica moze biti centrifugalno (Sl. c .2. pri transportovanjl1 materijala koji sc lako sipaju. 4.. postoje specificne konstruktivne osobenosti. sIobodno gravitaciono (Sl. d) i usmereno gravitaciono (Sl. tora TD f-------- NAZIV Kapacitet Q m 3Jh 3.) tesko se zahvataju koficama jer se zbog veCih otpora mogu pokidati kofice. Brzina dizanja kofica eIevatora obicno iznosi 1. Rastojanjc izmeau kofica kod brzohodnih elevatora usvaja se tako da istreseni materijaI iz prethodne kofice ne dospeva pred naiJazecu koficu.~-.40 Centrifugalni 3.. plitkim ikoficama tip a P LO I koficama I I 1. sitnokomadnih rasutih materijaIa (npr. b).slobodnim padom. zrno. sa zbijenim. 9. 100 !Trakasti brzohodnl sa razdvojenim. 63 6.Lancani sporohodni. 9. praskasti. krupni ugalj itd. 320 0) b) d) SI. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama .. fosforno brasno itd. 9..~. c. a). 9. prasinasti ugalj. TabJica 9. Primena ovakvog nacina moguea je sarno pri neprckidnom razmestaju kofica jedne do druge. zemIja. kako ne bi dosJo do prosipanja materijaIa izmeclu dye uzastopne koficc.0 m/s).. a). . pri transportovanju suvih.LD iLancani brzohodni.2 . a njihova maksimaIna brzina dizanja kofica iznosi do 4. Pri centrifugalnom praznjenju kofica istovar se ostvaruje uglavnom pod dejstvom centrifugalne sile.3 .9.276 Elevatori sa koficama. dubokim · I . dnbokim Ikoficama tipa D TP ~1Trakasti bzohod~i--. 9. praznjenje .3 Sheme punjenja.:(Jhl'(ltD!~iem malerija/a.pUlljelljf! :asipol/jcm kojica. kao sto su: prasinasti. iIi punjenjem kofica materijalom (Sl.3. praznjcnja kofica Vrste vertikalnih koficastih cievatora za transport rasutih materijala -. .2 .. zrnasti i sitnokomadni rasuti materijaIi. odnosno zahvatanjem koje ne prouzrokuje znacajne otpore i koji bi se poveeavali pri poveeanju brzine dizanja kofica. 100 1.. ostrouglim tipa 0 IGravitacioni I LOK 'Lancani sporohodni.0 . pesak.. Punjenje kofica ostvaruje se iIi zahvatanjem materijala iz nizih delova piasta eIevatora (Sl. a kapaciteta su 5 .-. koja nastaje nakon prelaza kofica preko dobosa iii zvezde." 4.8 .pra:njenje s/o/Jo(/nim pm/om: d cenlra{110 prailljenje ff!afenjala <' (j Krupnokomadni i abrazivni materijali (sIjunak.0 mis.d~ojel1im. Transportovani materijal prosipa se direktno u levak za praznjenje koji se nalazi na plastu elevatora.. treset kopan glodacem.3.40 ICentrifugalni 1-"-"- .2 NaCini punjenja abrazivnih ostvaruje se ncposrednim nasipanjem materijala u kofice. kao i polozaj levka za praznjenje elevatora na gornjem delu plasta. posto se pri vecim brzinama dizanja ostvaruje sIabijc punjenje i prazlljenje materijala iz kofica. Prakticno se kofice pune zahvatanjem materijala (kod trakastih i lallcanih elevatora sa rastavljenim rasporedom kofica).6 . ruda. pra:!nje!lje pod dejs/\'o/}/ cenlriluJ!. ...3.3 . cement.ienja ko lea Centrifugalni Centrifugalni Gravitacioni ~ felcvaTip :.. 9.3. strugotina. 63 6. pa cak moze doCi i do kidanja vucnog elementa.

Prelaskom preko gornjeg dobosa materijal se prosipa iz kofiee pod dejstvom gravitacione sile na zadnji zid prethodne kofice. krupnokomadnih ugljeva itd.dobija se da je (9.4. karakter praznjenja kofiea odreden je rastojanjem pola i radijusom dobosa: F r gde su: m . 9. S1. sila tezine je vehka u odnosu na centrifugalnu silu. ako se produzi veklor rezultante do preseka sa vertikalom. cime se obezbeduje slobodno praznjenje materijala pod dejstvom sile tezine. Siobodno samopraznjcnjc ostvaruju specijalni elevatori sa dva lanca. ra nastaje kombinovani . Kada je hI' > ra. obostrano konzolno vezivanje kofica sa !eve i desne strane lanca) za bocne zidove. kada se pol nalazi unutar kruznice (SI. kada 5e kofice clvoredno. zbijenim rasporedom kofica. strugotine itd. nastaje gravitaciono praznjenje (samopraznjenje) kofice preko zadnje (blize dobosu) ivice. sve cestice materijala krecu se u kofici ka njenom spoljnom zidu i ostvaruje se centrifugalno praznjenje kofke.278 Elevatori sa koficama.3.8 m/s). Shodno tome.3. 9. mokrih i pahuljastih materijala. c i 9. a). lake grane moguc je samo kod specijalnih konstrukcija. u slucaju da se gornji deo konstrukcije izvodi koso. okrene se kruzno oko ose dobosa i lada se ostvaruje dejstvo centrifugalne sile (9. tj. Prema tome. c).4. b). kada su brzine dizanja 0. sa bocnim vezivanjem razdvojcnih iii zbijenih kofica uz vucne lancc. teskih.. rastojanje od tdista A malerijala u kofici do centra dobosa 0.radijus okretanja kofice.masa tereta u kofici. c) odlikuje se naknadnim otklonom kofica. raznih hemikalija. sljake. prosLlli materijal krece se tako duz bocnog zida prethodne kofice i dospeva u levak za praznjenje elevatora. r p tj. kada se pol nalazi izvan kruznice koja prolazi kroz spoljasnju ivieu kofice (SI. 9.mesoviti naGin praznjenja (centrifugalni i gravitacioni.3) gde je n .6 . a). neoplereccnc granc sa clopunske usmeravajucc zvczde. abrazivnih i delimicno kofica 0. Vo . Ovakav oblik prazlljenja primenjuje 5e kocl vlaznih. m. min-1. koksa itd).4 i 9. 0. Praznjenje se ostvaruje smanjenjem brzine dizanja kofica (0.4) . Kada je rd < hI' ::. b) karakteristican je kod vertikalnih i kosih elevatora (trakasti i lane ani) sa neprekidnim. d). Osnovni kriterijumi karaktera praznjenja koJica. Medutim.brzina kretanja centra tezista tereta u kofici. 1z slicnosli trouglova ABO i ABC dobija 5e da je: (9.1) centar dobosa i bilo pri kome polozaju kofica vektor R presecace vertikalnu osu u istoj tacki B. pa se tako ponekad i kofiee vertikalnog e1cvatora prazne. m/s. (9. 9. koji se lako sipaju (npr. drvenog uglja.. rude. Ovakav naGin praznjenja primenjuje se kod sporohodnih elevatora.ucestanost obrtanja dobosa. Rezultanta R sila P i F pri obrlanju kofice promenljive je veiiGine i smera. r . balerije valjaka (rede) iIi sina za usmeravanje koji se montiraju kod elevatora sa dva lanca. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama -Ijuljaskari 279 Transportni ureaaji Slobodno gravitaciono praznjenje (S1. tj. 9.5. sa centralnim unutrasnjim praznjenjem kofiea (pogJedati S1. Povecanjern broja obrta smanjuje se rastojanje pola i centrifugalna sila se povecava U odnosu na silu tezine. a cianci lanca zadrzavajn centralni polozaj u odnosu na uzduznu osu elevatora.: ugljcnc prasinc.2) odakle je raslojanje pola hp =L 2 Vo 2 (9.4 abrazivnih materijala (sljunka. koja se naziva polom. Zbog silnjenja transporlovanog materijala opada kvalitet ovakog oblika transporta.2) Zamenom vrednosti Vo = TCrn 30 . Medutim. a takode i krtih materijala (treseta.). kg. Kada kofica sa vucnim elementom naide na dobos.). Kofice opterecene. to se on nalazi sarno pod dejstvom gravitacione sile P = mg (S1. penjuce grane vertikalnog elevatora do nailaska na gornji dobos dizu se vertikalno i pravolinijski i kako je transportovani materijal u kofid.8 mIs. veliCina centrifugalne sile znatno veca od sile tezine. ovakav vid praznjenja kofica dovodi do znatnih dopunskih otpora. 9. 9. konzolno vezuju (paralelnim nizom.5. Kocl vertikalnih elevatora sloboclno gravilaciollo praznjcnje obczbcdujc sc otklonom lakc. Kod elevatora sa jcdllim lancem takav otklon neopterecene.a tako i ubrzanog habanja lanca i vodica sina. pri transporlovanju komadnih. Uredaj za samopraznjenje (SI. rastojanje pola hI' zavisi sarno od broja obrta dobosa.3. U litereturi se pokazuje da je pri hI' ::. vlaznc soli. Rastojanje hI' od tacke B do centra dobosa 0 naziva se rastojanjem pola. Kod kosih elevatora 5e sloboclno samopraznjenje ostvaruje kosim polozajem samog elevatora.5. proCi ce kroz .

ReSavanjem jcdnacine kretanja cestice materijala omogucava se oclredivanje njenog puta. 1.4. b) kretanje cestice u kofiei zapoCinje nakon z<lokretanja kofice za ugao ~o = 15° .3 DJ= (0.1.204v 2 (9.5 a SUe ko}e deluiu pri raslere.ljuljaskari 281 Transportni uredaji 1z izraza (9.pra:niel1ju ko/iea: prHikom cenfrifugalnog.c: _ P Kod elevatora sa ccntrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) praznjcnjcm kofiea kojc se ostvaruje prcko unutrasnjeg zida kofice. b .9.. 0.5) 2 B gde je v obimna brzina dobosa elevatora.8) D b} c) SI.2) dobija se da je: .6. a). Saglasno putanji kretanja ccstica materijala. nasuprot tome. Nakon izbacivanja iz kofice cestica se krece po paraboli. Obrtanjem kofice sa materijalom preko gornjeg dobosa na cesticu materijala koja se premcsta koficom deluje sila tdine. kao i suvisno drobljenje i sitnjenje cestica i stvaranje prasine.9.grGl'itadnnog. Postavljanjem levka za praznjenje iskljucuje se.K..280 Elevatori sa koficama. te se tako iskljucuju udari cestica o zid plasta. Kod clevatora sa centrifugalnim i kombinovanim (centrifugalno . prouzrokovana Koriolisovim ubrzanjem i relativnim ubrzanjem usled klizanja cestice po rubu kofice. 9.5 . 9... centrifugalna sila i sila inercije. hp<''a F R ~8 . c .0. 0.612) }. Na taj 11a6n se karakter praznjenja kofica elevatora ne odreduje preko njihovih apsolutnih vrednosti brzina dizanja.n:eeB preporucuje sledeCi odnos izmedu precnika dobosa (iIi podeonog precnika zvezde) Dd (m) i brzine vucnog element a v (m/s). m/s. DJ?:. rnogucnost prosipanja cestica materijala na laku. srednje obimne brzine dobosa (elevatori srednjih vrednosti brzina kretanja) B = 1. 30° Priblizna trajektorija kretanja cestice materijala pri centrifugalnom i griwitacionom naCinu praznjenja kofiea prikazana je na Sl.kornbil/O\'ot/og nac:inu pra:njenja Kod sprorohodih elevatora sa gravitacionim ~raznjenjem je B >3.286) /. Centrifugalno praznjenje kofica elevatora maze se osigurati kada obimna brzina dobosa elevatora nije velika i kada je mali precnik clobosa i..6) . H. (9. 9. Apsolutna brzina materijala Va odreduje se u obliku geometrijskog zbira obimne brzine v = ffira i brzine klizanja Vk (pogledati Sl.9) Putanja matcl'ijala pri prosipanju iz kofiec. hp>1Q S. DJ = (0.za elevatore sa cen'trifugalnim naCinom praznjenja i sa velikim obimnim brzinama (9.4 Shema ()dretlil'aJ~ia rastojonja pola SI. suprotnu granu elevatora. 45°. O.<l?a.205 .. kao i brzine klizanja Vk... za razlicite naCine praznjenja kofica: .'el1}u .. Pravilno konstrkuktivno izvodenje spoljnog oblika plasta doprinosi da sve izbacene cestice materijala budu usrnerene ka levku za praznjenje.6. pri vecoj brzini i vecem precniku dobosa moze se ostvariti gravitacioni naCin praznjenja elevatora.6. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama . Pri centrifugalnom nacinu praznjcnja kofica (Sl.. projektuje se i kontura gornjeg dela plasta glave elevatora. . o '" 'r (9. vee n3 osnovu odnosa izmedu brzine i precnika dobosa.7) R ~ _. PoJozaj levka za praznjenje materijaJa oclreden je uglom praznjenja ~..gravitacionim) praznjenjem usvaja se da je ~ = 30~ . Pocetak njenog izbacivanja zavisi od nacina praznjenja kofica. D d 2Bv g S.306 .za brzohodne eleva tore sa centrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) nacinom praznjenja B = 1.6v _ (9.

odnosno vrste kofica elevatora llsvajajll se u zavisnosti od oblika transportovanog matcrijala... IJ . neoplerecene grane.. a takode primena odredenih kofica zavisi od naCina njihovog punjenja. zrnaste. kao i drugi tipovi kofiea speeijalnih kon5trukcija. 9.. Odredena iskustva vezana za primenu razdvojenih kofica koje sou naizmenicno postavljene duz sekcije. silan ugalj itd). pri siobodnol11. sto doprinosi boljel11 praznjenju. c .7 ! 0) Shema kofTca verli/. a) imajll blago nagnllti rub prednje ivice i povecane su dubine.IsIO. ostrih llglova... postoje sa ciljem obezbedenja boljeg rasterecenja . sa boeno nagnutim ivicama ostrih uglova (Sl.projil plas'ta eleva/ora). Kod verlikalnih konslrukcija elevatora predvidaju se cetiri tip a kofisa ito: duboke (Sl. gravilacionol11 praznjenju.'::.. OSllovni parametri kofiee su geometrijske dimCllZijc. 9. prasinastih.prijanjanja svojih cestica i osigu- Sf. kao i bez dna. X t1 ~ ~.a!nih eiel'alora i njihopo vezivanje za vu{ni element: J . 4 . a). sirina B. 9.6 Shema zu odredivill1je tfajektotije prosipanog materijala iz koJic-a: a . varijanta 3).7. rasute malerijale (npr. zemlja... 9. duzina L i visina H. njegovih fizickih svojstava. l'ezil!anja dubokih kojTca Z(I fraku iii lanae Plitke kofice CSl. pesak.7..Ijpral'ljena krlvo. • ---t--Sf.. Kod kosih elevatora prvenslveno 5U nasle primenll kofice boeno nagnlltih ivica. Na sekciji sa dYe . za povecane zapreminc materijala. prijanjanja cestica materijala za dno.tri kofice koje nemaju zatvoreno dno. te se zbog toga primcnjuju za transport vlainih materijala. W c) . za prasinaste materijaIe. slabije sipaju. 9. b ~ Itujektorija ('tesfice pri cenlri/ugalnom prazlljenju za vi§e u. lalog kreca itd)..282 Elevatori sa koficama.3 Elementi e1evatora Kujice. Na vertikalnoj putanji u koficama koje su bez dna l11aterijal se zadrzava silom unutrasnjeg vezivanja .7. kao i kofice oblika trapeza. na kraju je vezana kofica sa kompaktnim dnom itd. Tako se primenjujll kofiee oblika trapeza za povecane zapremine. cad. d).ljuljaskari 283 Transportni uredaji 9. c) i sa zaobljenim dnom (Sl.vanjan. primenjuju 5e za suve malerijale.2. Vezivanjem dubokih kofica za bocne ivice sa dva lanca (Sl. 9. a. y flo \ Bt . 2 . Konstrukcijc. Postojanje cilindricnog dna kod dubokih i plitkih kofica takode doprinosi njihovom boljel11 praznjenju i smanjenju mogucnosti lepljcnja. b) su ostrih ivica prednjeg ruba i male su dllbine. 9. kao i zaprcmina koficc. olklonol11 lake. II a) S-IOD+ISO TP I LP-1~ iI!- i ! t " b) X~ll Dllboke kofice (Sl. ovi parametri 5C konstruktivno usvajaju. suma pri grovitaciotlom prulnjenju . 9." 8 '=100+150 TO ! ([) 0-1.--O_-1-.praznjenja kofica prilikom transporta materijala koji se siabo sipaju.stopnlh polozaja kofica (1 . zrnastih i sitnokomadnih rasutih matcrijaia. 9.cilindricnim dnom.. (j) il!- .7.7. dubokim koficama mogu se transporlovati i neki rasllti materijali koji se prema fizickim svojstvima slahije sipaju (npr. plitke (Sl.shema s/aganja brzino cestica materijala.7. b).'I .!fF-1 --"f:~1'~ 'I I LOX. kao i materijala koji se lako sabijaju.7... zrnaste i sitnokomadne. sa dnom.. koji se lako sipaju. sa zaobljcnim . a primenjllju se i sa zaobljenim dnom. odnosno praznjenja. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama ..

4 0.5 5. 6 mm.8) Tablica 9.7.17 1. a mogu biti izradene kovanjem u kovackim kalupima..8.2 26. koje su termicki obraiiene.1 i ~ 125 160 200 250 320 400 500 650 800 1000 200 150 320 320 400 315 400 500 600 400 500 500 630 630 . vezuju se sa dva vucna lanca za zadnjll iii bocnn stranu (St. I 0. na zadnjem zidu kofice su na mestu naleganja trake sa glavom vijka upustene.87 3.30 2. io.0 187 235 I I 630 i Kofiee sa bocnim usmerenjem i ostrollgIim dnom (SL 9. Da bi se ostvarilo pouzdano pricvrscivanjc kofiea. Sirina trake mora biti za 25 ". c). kao sto je navedeno II glavi 3. takode se kofice izraduju i od plasticnih masa (vlaknastih masa. 60.8.4 160 200 200 250 320 0. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama -ljuljaskari 285 Transportni uredaji rava se kofieom sa kompaktnim dnom. Kod kofica sa bocnim usmercnjem bilo koga tipa primenjujc se samozbijeni raspored kofica na traei iii lancu. Da bi se iskljucilo nagomilavanje cestica materijala . Elevatori sa 13!leima okruglih karika. 9. c) primcnjuju se kod sporohodnih Janeanih elevatora za transportovanje rasutih materijala (iste: vrste)..6 19.7 4.m.3 12 16. Veza kofiee sa lancem ostvaruje se preko ugaonih ili fazonskib: e1emenata Cianaka.1 0. kako gJava vijka ne bi omelaJa prelaz trake preko dobosa.4 2. Gumeno zicane trake primenjuju se kod elevatora veCih visina. Pri transportovanju prasinastih i zrnastih. Osnovni parametri kofiea dati su u tablici 9.8 11.75 1..6 mm) ovi elemenli se podvrgavaju nitrocementaeiji. 9..0 70 60. a). Vucni element.1 !lmapremina in.0 6. ponekad se izlivaju iii su od livenog gvoZda.~ 1.0 16. te nije potebno uzcti u obzir naknadno slabljenje preseka. 1zbor tipa lanea (plocasti iIi sa karikama od okTuglog celika) uslovljen je uglavnom karakteristikama materijala koji se prenosi. Plitkc kofice tipa P kotica drugi rcd tk Kornk zbije· nih kot'ica Ostrih uglova tipa 0 Zuobljenc lipa OK .24 0.. primenjuju se gumeni umetci (SL 9. Izraduju se od celicnog lima debljinc 1 .m vucni lanae sa centraillim nacinom pricvrscivanja zadlljeg zida kofice (St 9.0 120 118.0 8. kofiee se izradujll sa rupama za odvod vode.8 6. Za sirillu kofice do 250 111m primcnjuje sc jed.2 0. Da bi se iskljucilo povecanje zazora izmcQu valjka i caure Ianca (zazor iznosi 0. Primenjuju se trake trakastih transportcra koje su protkane gu" morn ili su gllmeno . a do ostvarene tvrdoce oel HRC 55 . tako sto se naknadno karike jos i telmicki obraduju. odnosno slepljcni sa koficom (SL 9.6 T 500 630 I 400 ·"ffi 14. I 0. a primenjuju se za prenosenje materijala visokc temperature. istoga tipa.. 9. 0.9. mma in. kod standardnih plocastih lanaca mogllca su zacepljcnja sarnirnih zglobova i t3ko gubljenjc savitljivosti i pok" relljivosli. Duboke i plitke kofice primenjuju se sarno kod elevatora sa razdvojenim ras" poredom kofiea. 630 mm.4 5. prasinastih. 62. Lanci okruglih karika su otvorenog zgloba i prisustvo abrazivnih materijala ne sprecava pokretljivost njihovih zglobova (nema zadrzavanja cestica mnterijaia u njima) ali materijali prouzrokujll znatno haballje ovih lanaea.2 U inostranoj literaturi navodi se primena kofiea sirinc do 1600 mm.0 7. a karikc lanca mogu se izraditi zavarivanjem od okruglog cclicnog materijala precnika 16 ".6 .. Traka se proracunava na isti nacin kao i traka lrakastih transportera (pogledati glavu 3) ali se uzima u obzir slabljenje trake zbog postojanja olvora u traci za vezivanje kofica vijeim3 za traku.0 4. time se povecava povrsinska tvrdoca rolniea i sllpljih CelLlra u granieama ERC 58 ". h) iIi trakom (Sl.9.5 0.0 3.1 zaprc- illft" llmprcmina i".0 24. II ' Sirina kuticc B I Sirin" trake B.2 0.0 28.8. zrnastih. Primena plocastih lanaea. Ako se pri vczivanju trake i kofiea koriste metalni elementi (koeficijent cvrstocc spoja iznosi ksp 0.0 148. kao i sa valjcima (poslednji se prvenstveno koriste kod kosih clevatora sa podrzavanom granom) od" nosi se nn lancc koraka ioo ". Da bi sc sprecilo brzo habanje na prednjoj ivici (zahvalajllcoj) kofiee se zavaruju iii se zakivanjem pricvrscuju umetci od tvrdog celika.4 .' I zapreI"ft" • 11m il/b. Kao vucni element elevatora sa kofieama primenjuje se traka iIi lanae (jedan iIi dva).65 1. sa ccntrifugalnim I kombinovanim pr'aznjenjem naisli su na siroku primenu pri transportovanju prasinastih materijala. vijcima ili zakivcima. na traei mora biti najmanje cetiri otvora za vczivanje.3 2. kao i komadnih tereta. Da bi se smanjilo habanje primenjuje se povrsinska termicka obrada karika lanca na dubini od 2 mm.. a) ili su umetei vulkanizovani. staklcna vlakna) i od gume.5 I I ! 1. sa sirokim koficam3. pre svega sa caurama i rolnieama.2 6.66 rnm I Imina i. 28 nun.0 4.0 4. a koji je oslabljcn zbog vezivanja kofiea. a kofice sirine 320 mm i veeih sirin3. Osnovni parametri kofica (prema Sl.4 tada bi sc proracunom dobio spoj jednake cvrstoce duz poprecnog preseka. takode i matcrijala u hemijskoj industriji koji prouzrokllju dejstvo korozije metala. I (za trakaste elevatofc) j prvi red 125 160 200 250 300 370 450 550 700 mm Korl1k rUldvojenih Dubokc kotkc tipa I) J I Kunce sa bocnim usmercnt~~~.. Takode se koristc cleva tori sa zglobnim clancima. Kod eleva" tora kojim se transportuje mokar materijal.06 " u 2. pri tome je traka od valjane zice.35 0.5 10.8 8A 10. broj umetaka trake odreduje se proracunom vuce. b).2 izmedu zadnjeg zida koficC' i trake. Kofiee se vezuju za traku vijcima sa speeijalnom glavom (SL 9. abrazivnih matcrijala. a prilikom praznjenja osigurano je potpuno rasterecenje praznjenje materijala.1 iu/ t" lin.9. c). mogu hiti zavarene iii presovane.8 18..284 Elevatori sa koficama.zicane.upre· mlnH mm mm Zuprcmina i".0 12. 150 mm vece dimenzije od kofice. polazcCi od cvrstoce" trake.

mm.iaskari 287 Transportni uredaji terijala srednje gustine i zbijenosti. 500 mm. Pogon elevatora prcnosi se preko reduktora. Cije prenosenje gumenim trakama nije dozvoljeno zbog stanja i vrste transportovanog materijala. Primena trake od gumirane zice dozvoljava znatno povecanje vucne sile. Izbor tipa zateznog uredaja zavisi od tipa zateznog elementa i pogona. Kako trakasti. kada su znatne vi sine dizanja materijala. trakastim elevalorom posto se lanci u dodiru sa transportovanim abrazivnim materijalom brzo habaju. Hod zateznog uredaja moze biti u granicama 200 .. 9. 1000 mm. Izbor trake iii lanca elevatora uslovljen je kapacitetom elevatora. a takode i materijala visokih temperatura. 500. za premestanje tdih komada. Pogonska grupa se montira na gornjem delu elevatora. 630.a dl'(J /anca oj b) Sf. Kod elevatora sa lancem od okruglih karika primenjuje se frikcioni pogon.286 Elevatori sa koficama. a pogonski sklopovi sa obodnim vencem imaju glatko oblikovani ileb iii se primenjuje lancanik (zvezda) sa umetnlltim zubima. Zalezni dobos (zvezda) obicno je istog precnika kao i pogonski dobos (zvezda). Da bi se sprcCilo kret3nje vucnog elementa u suprotnom smeru zajedno sa koficama. precnici se usvajaju iz sledeceg niza: 250. Izmedu motora i reduktora. c :. Saglasno slandardnom nizu brojeva. j(ako bi se sa njega odstranio zalepljeni materijal koji se transportuje. Pagan. visinom dizanja i karakteristikama transportovanog materijala. Dobosi kao po pravilu imaju frikcionu oblogu.reduktori. Kod lancanih elevatora za vece visine dizanja materijala pogonska grupa se postavlja na srednjem delu (po visini). Kod elevatora tezega tipa u svojstvu ustavljaca takode se koristi i elektromagnetna kocnica. 320.9 Vezi). pogledati izraze (9.10). nakon zaustavljanja elevatora. U plastu glave elevatora izraduje se otvor sa hermelickim vratima za osmatranje i obavljanje remonla.0 VezlI'uJlje ko/ica: rraku.. kao i povecanje visine elevatora. 20 zuba. Vratilo pogonskog dobosa iii zvezde je ule:tisteno preko podesljivih kotrljajnih ldaja. 400. Kod trakastih elevatora zatezni dobos izraduje se sa resetkastim obodom vencem. 9. praskastih i sitnonasipnih materijala.9).11) iIi preko poluga. pogon je opremljen llstavljackim uredajem. kod novijih konstrukcija.. tako da je obicno Dd = (125 . montira se hidraulicna spojnica.zavojni iii uredaj za zatezanje tegom. 9. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -Ijul. 800. kao i od visine elevatora. a povecava se sa po"vecanjem broja llmetaka u traei i. Kod elevatora sa plocastim lancima pogonska zvezda treba da sadrii 5 . Tako ustavljaci mogu da budu besumni zaporni i zaustavljaCi sa valjcima. a ugraduju se na vratilu pogonskog dobosa (zvezde) iIi se ugraduju na elasticnoj spojnici. a koji ne prouzrokuju vece otpore prilikom punjenja kofica zahvatanjem materijala. .. Traka protkana gumom u odnosu na lanac primenjuje se za vece brzine jer se manje haba pri transportovanju abrazivnih malerijala ali je manje vucne sile.. opruzno . '" (9. Sf. a koji moze neposredno da deluje na vratilo zateznog dobosa iii zvezde (SI. Elevatori sa lancima od okruglih karika kao zatezni uredaj koriste teg. b ZL/jedan la/loc. Lanci se prvenstveno primenjuju za vece kapacitete. a takode je manja sila pricvrsCivanja koLice za traku.6). izmedu elektromotora i ulaznog vratila reduktora. 9. Zatezni uredaj. kao i ma- Zatezni uredaj se ugraduje na vratilo donjeg dobosa (iii zvezde) i vezuje se za bocne zidove stope elevatora..(l11je kojlce zo fraka cJ Kod trakastih elevatora prccnik pogonskog dobosa Dd odreduje se u zavisnosti od naCina prilZnjenja kofica. Primenjuju sc: zavojni (S1. Zbog toga se ovakve lrake primenjuju prvenstveno kod brzohodnih elevatora. ako je moguce. za transport prasinastih. Za male SIlage (do 10 kW) koriste se mota .8 a . 150)7. Premestanje abrazivnih malerijala ostvaruje se. tako i lancani elevatori izraduju se sa razdvojcnim iii zbijenim rasporedom kofica. Ciji se precnik usvaja iz niza normalnih precnika dobosa odnosno lancanika.

zafe:ni urectaj l'ertikalnog koj'icustng elew/{ora gde su: ia . v ..4 Proracun elevatora . da eleva tori sa zbijenim koficama. korak kofica mora' da bude deljiv sa jednim iii dva koraka lanea. . pod uglom od 45° i primenjuju se za suve materijale koji se dobro sipaju.. koje je postavljeno bez zatezanjau pravcu poduzne ose trake elevatora. primenjuju se specijalni zastitni uredaji ito: kod elevatora sa lancem hvataCi lanca."stope".. a ukrucenje se ostvaruje tako ::. kod kofica sa bocno usmerenim stranama.5 . Niski levak I I za purlienje I I I I I Odreaivanje parametara.5 m. kako ne bi ispali u slucaju eventualnog.vucnog element a iskyucuju rad pogonskog elektromotora elevatora. odnosno kidanja trake (Ianca) . Srednja sekcija 'plasta elevatora izraduje se od celicnog lima debljine 2 . za duboke i plitke razmaknuto postavljene je tk == (2. m. veza sekcija ostvaruje se vijcima. Za zastitu pokretnih delova elevatora.. . Osim toga. 4 mm. Tip elevatora i oblik kofica biraju se u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala (tabJica 9.1).1O Niii den plaJfa i 7.ijuljaskari 289 Transportni uredaji Plast (oklop). t/m 3.gustina materijala. Kapacitel koficaslog elevatora odredllje se prema zapremina no duzini jednog koraka (11m): (9.brzina kretanja trake iIi lanea. p . nalaze se otvori sa hermetickim vratima. a kod elevatora sa trakom .pogledati tablicu 9.1).kofice se vezuju celicnim uzetom sa bocne strane. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama .12) sledi.korisna geometrijska zapremina kofice... 2.(I\'ojno .10) I I I I I t.to je srednja sekcija ojacana ugaonim profilima u poduznom pravcu i po poprecnom preseku.korak kofica. 9.. mogu da obezbede visoki kapaeilet. m/s .. Na srednjim sekcijama plasta elevatora ugractuje se urectaj za usmeravanje kretanja pokretnih delova (S1. na nizem delu plasta . a kod hermaticnih veza primenjuju se zakivci.3) i zadatog kapaciteta Q. Plast konstrukcije elevatora sastoji se iz cvrstog kostura koji mozeda prihvati staticka i dinamicka opterecenja. Kod elevator a sa lancem.visina kofica. tk . m. iznenadnog kidanja lanca iii trake. koji u slucaju cepanja. na bocnim zidovima. Visoki urectaj "kljun" je sa dnom pod uglom od 60° prema horizontali. Visina sekcije iznosi 2 .9.. 1z zavisnosti zapremine na duzini jednog koraka standardnih kofica. 9.288 Elevatori sa koficama.0) H. Uredaj za zastilu. Niski ureaaji su sa dnom Neki eleva tori izraauju se sa betonskim plastom. usvaja se prema katalogu proizvoaaca. primenjuje se pri transportovanju vlaznih materijala koji se slabije sipaju. na zadnje do bose (iii zvezde) elevatora ugractuju se releji brzina.koeficijent ispune kofice (pogledati tablicu 9. Za opsluzivanje i remont. Nizi deo plasta"stopa" elevatora moze da bude sa visokim iIi niskim polozajem urectaja za punjenje kofica elevatora (pogledati S1. Visoki levak za punjet'/ie 9. 3. 'V . u slucaju kidanja trake mad iskIjllCUjU mogucnost spadanja pokretnih delova i eventualnih havarijskih ostecenja elevatora.3. pri tonie je H .10). 1 (pogledati tablicu 9. cak i pri smanjenoj brzini..L-'-_-"': . ' I I SI. i sirine B (St. postavljenim kontinualno u nizu je Ik ~ H.2. a zbog veceg odnosa fa / tk.3). 9.

koeficijcnt (za materijalc nesortirane Xk = =2 . gde je L . .. 5). saglasno uslovu: (9.firine kojice B (Iipol'i kojica: P . 0 OK sa okruglim dnom Sf. 9.5. koeficijent zahvatanja iznosi Kz Nm N' za .290 Elevatori sa koficama.koeficijent zahvatanja malerijala.12 5lJtJ B. opterecene grane. Xk .. Karakteristicna osobenost nastaje kada se uzmu u obzir nastali otpori zahvatanja materijala koficama razdvojenog rasporeda vezivanja i vucnih uredaja na donjem delu plasta elevatora.1 J DOl1ji ~ l1i5 deo p/a§til j uredaj zu zu/ezallje )'erlikalnog elel'ulura sa /OJJcem Otpor zahvatanja materijala koficama priblizno se odreduje iz izraza W: =Kzql. .. zazora izmedu kofica i zidova nizih delova plasta..5 rasute. Nm sre dnJe k oma dne matenJaIe Je K z = 2 .11) . mm oJlrih agio v.L ?:'aXk. za sortirane transportovane materijale je Xk = 4 . Proracul1 vue'e. 4 N' M IkoflCa asa trake. brzine kretanja kofiea. anea i ' usvajaju 5e prema katalogu proizvodaca ili u skladu sa odgovarajuCim standardima.12) Pri transportovanju komadnih materijala izabrane kofiee se proveravaju prema najvecoj dimenziji tipskog komada "a".jedinicna sila tezine malerijala koji se transportujc. sitno .. gde su: . za rasute materijale u obliku praha.. Proraclll vuce kod elevatora ostvaruje se postupnim sabiranjem otpora duz segmenata trase elevatora. D .duzina kofice (dohvat). kao i za 1.0 I 1/ J I "" ~ 40 1D o ~~ tOO / 1/1 i / ~b ~ JOO St.jaskama . duboke.0 . tipa kofica. Pri brzini kofica 1. (9. izrazava jcdinicni rad koji se ulaze prilikom zahvatanja matcrijala. plitke.6v N'm N ...25 mis. viljuskasti eleva tori sa Ijul. stepena ispunjenosti plasta leretom i naCina prihvatanja tereta kofieama.. . 2... Ti otpori se odreduju opitnim putem i njihova velicina zavisi od karakteristika transportovanog materijala.. 9. Zal'iSIIOSI odnus" Utk od .komadne materijale.. gQ ql == 3. Nfm.2. 1. rastojanja izmedu kofica (koraka).Ijuljaskari 291 Transportni uredaji 9lJ(} loItk 110 OK 160 140 110 tfXJ '11 .25 . .

. ..8 . stocna hrana) Prasinasti i zrnasli.2411'1. I I I ~'I suva glina gnjccena. [ _II .8 :. 1. a za I 1 Srednjckomadni a = 60 mm. 'I Proracun.RO II 1.4 m/s ali tada ona postaje nestandardna obezbeduje centrifugalno praznjenje.60 1 0 20 ' ".' . visina dizanja H = 22 m.2 = -2. 2.lohoJni sa ccntrirugalnim praznjcnjcm p 0.'_ _ _ _-jI!-_-f-_ _f--__-+___ 1 Strugotina drvG!a: ivcr. pepca.l2'jC"'12'jc'-'nc. 0.3) D 0. Prema izrazu (9. m!s traku i I lannc I I 0.ostrih .5.0.7 ne 1 Moguce je smanjiti brzinu do 1.obezbeduje se centrifugalno praznjenje kofiea.6vp1o = 0.uuhok..3 ~. stoga je traka sirine Br 1.6 Br." I I 08 20 I ~ I Hranljivo zrno I Zrnasti i sitno! komadni.0.6 praznjenjem I .13) pri 'If '~ T310zcni hee. Osnovni paramctri clevatora su sledeCi: Prema tablid 9. 3. tk I = 5 usvaja se duboka kofica siJ-ine B = 250 mm i zapre= 300 mm.5 t/m 3 . Kamcni uga!j !Sporohodni ~a praznje'gravitacionim I BlI:oh. a) koji se koristi za transport kalupa u livnici. 63 3. 63 Za date parametre kofice i brzinu kretanja trake 1. mina 2 I.0.2.'" i I ! i' ". 85 1 1. cad !Spo~oh{:dn~ njcm <'. Zrnasti i sitno1 komadni. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . '~I' 0 40 () 63 ~=~= tk 3. I gravllaclOnllll pHlznJI. vcoma ! abrazivni Sljunak.:ohodni sa Komaclni (reset ccntrifugalnlm 0..2 I I i 1 II .I ~.6'1. dclimicno abrazivni f--_______--+p. Proracunati vertikalni koficasti elevator (St 9. m!evcno zrno (brasno.icnt I Ispune kofice I Tip I koefi. Usvaja se traka sa cetiri umetka (sloja).gJjcna pras!na Sporohodni sa gravitacionim praznjenjcm ! D 0.45). Ucestnnost obrtanja pri v = 1. .' [" Br.6 ·1. Primer. ! kombinovanim r05rOmO braino (centrifugal nogravitacionim) praznjcnjcm I D 0.0 . slaho abra- zivni r--------rnj-cm--------1t:'---°D-K-+--+I---+. 0.6 mIs.".6 '1.lOhodni sa ccntrifugalnim praznjcnjcm I i j P 0. I ".. 1cvkom uglova ° I OK I 0. sa bocnim usmcravanjcm.prasinasti ICement.= 0.odni sa ccnlrifugalnim praznjcnjcm I I I 'l'" 040 080! 0 40 061 080 I I ' 0.63 i \jf=--. vcoma abrazivni I Kamen. saglasno opstoj teoriji frikcionog pogona.70 °I I I 1°. koji sc slabo sipa Zcmlja.6 i I.8 je 30 =4. ruda.40 I 1 1..r.6".. D . 895 895 hp = . zcmlja. Poznati su sledcCi podaci elcvatora: Racunski kapacitct elevatora Q = 30 t/h.1 I I SrcdnjckomadnT. I I I i OK i 0. gustina transportovane zemljc za kalupovanjc p = 1. sljaka gravltaclonlm praznJc- Spo~oh{:dn~ njcm sa u~mcrcnim Icvkom I I o D 080 Pcsak.Ijuljaskari 293 Transportni uredaji Preporuke za izbor tipa kofice elevatora Tablica 9.4-30 3.> D I 0.. odnosno lrake.sa okruglim J .1.40 I 0.£.34l/m.0 i 1..3.40 o.0'1 ! = 0.6 m/s. 0.6. vIazan.5·2 0.3 za transport suve zemlje za modeliranje primenjuje se trakasti transporter sa razdvojenim dubokim koficama i brzinom kretanja trake v = 1.::a"'y. ruda. kao i za zadati kapacitet od 30 11h odreduje sc koeficijcnt ispune kofiee tkQ I I .25 . Itrcset gloJacki.80 I 1.40 .75 2. sljaka Igmvitacionim nJcm. pcsak. 1. OK . Snaga molora elevatora odreduje se prema izrazu (2. sa bocnim usmcTavanjcm IPrimcdba: Tip kofica: D . krcda u prahu: hcmlkalijc Br. Izracunavanjem najveee sile zatezanja proverava se cvrstoca lanca. a korak kofice tk = 0. isto D O.70 I 0 ~ a2 I I .2. n 61 Posto je hI' < rei .6vp\/f ° I! I 1 'i II 1z tab lice 9.0 I I I HranIjivi p"rodukti.1. sHan Brzohodni sa ccnlrirugHlnim I I ! Rastojanje pola odrcdujc se prema izrazu (9.4 m.I i t Prose-I cni I Brzinl-l.13.25 .6 m/s iznosi Nasipni materijal Vrsta trunsportovanog matcrijala I ! I Tip elevatora Ikofice Id.plilka: 0 .85 I i I [ Brlohodni sa Suvo.0.80 II ! I I 0.: P ...8 .292 Elevatori sa koficama. pra-znjcnjem I Sporohodni sa I .60 1°.. [slcna .3 Kod elevatora kod kojih se pogon ostvaruje frikcijom vucnog elementa najveca sila zatezimja iznosi Smax = SII. i treba je proveriti prema sili prijanjanja trake uz pogonski dobos. Sporohodni sa gravitacionim praznjcnjcm. zbog toga je precnik pogonskog dobosa Dd = 125 ' 4 = 500 mm.. TVcm r uga] I dnom. a radijus dobosa je prema tome rei = 0.65 .25 ill.

13 b) z= 5310·10 =322.37.·K shemi (S1. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . tada je: eiJ. neophodno jc da sc obezbedi sila potrebnog zalezanja.55". taka da je: S3:S.38 kg. Za celicne dobose. a za a = 1800 dobija se da je e~HX = 1.25 odreduje se iz izraza Ke'W. b).Ss e[1<X .0850 + 104. 25+ 9.Ijuljaskari 295 Transportni uredaji Opterec:ellje jedinice duzine trake.2629. Pri proracunu u smeru suprotonom od kretanja trake je Snaga pogonskog motora pri koeficijentu korisnog dcjstva 11 sigurnosti elevatora Ke = 1.13) z== F.6v 3.1. = 0.2876)Sl. Proracun se izvodi u opstem obliku. iIi u razmatranom slucaju.1.81· 2. Usvaja se elevator snage P = 6. daN/em.9. 1. tako je: S3 = 5 11 = 1. 9.S4 Tako je qu' g mil' 9. = Sn = S2 + qH = 1.broj umetaka.85 980 min-I.85 i stepenu S4 = Ss = S1 +qtH = So + 108·22 = So + 2376.08 = 2629 N = 1. crm zalezna CVIstoca po em' sirine umetka.. posto se nzmu u obzir gubiei na dobosu odreduje se iz izraza W = (S3 .37 S4. a neophodno je da se kofice CITsto vezujn za traku. Neka je K = 10. P == 100011 = 1.08 So + 3624 ::. 108 Pocetno opterecenje _ gQ _ 9.08 So +3624. ili.38 N 1m. to se zadrZava traka sa cetiri sloja.25. za razmatrani slucaj je 1.294 Elevatori sa koficama..sir ina lrake. b = B = 300 mm.0850 + Kz qt 1.37. Usvaja se da je 51 = 50' Sila zatezanja u tacki 2.81·3.08 i Kz = 2: 52 =S51 + Wz S3 b· am ' gde jc z . 1z teorije frikeionih pogona dobija se da je Sn::.<X .5 kW sa ucestanoscu obrtallja n .55 kg/m. posto je nepoznata sila zatezanja 54 silazne grane sa pognoskog dobosa. am = 55 daN/em = 55 N/mm a) 51. pri S = 1. .13.81·30 -52NI qt m. Potrebno jc ovu silu nesto povecati zbog clejstva sile prijanjanja. b . te je 11a strani sigu[Ilosti ako se usvoji da je So = 1500 N. Ft = 5max = 5310 N. za tde uslovc rada.6 Opterecenje terecene grane jedinice duzine op- 54 = Ss + 2376 = 3876N q = qo+ qt = 108 + 52 = 160N/m Prora(un VULYe. 1. K . S3 ::. em. odredujc se prema izrazu (9.0850 + 104 + 160· 22 = 1. ReSavanjem ove jednaCine dobija se da je So 3 1272 N.37 (So+ 2376). uzimanjem u obzir otpore na dobosu i usled zahvatanja materijala.6 ·1. 25 N/m.37·3876 = 5310 N 3.koeficijent SigUfIlosti. za vece vlaznosti (elevator je mO!ltiran na otvorenom prostoru) koeficijent trenja iznosi i. Saglasno proracunskoj Potreban broj slojeva (umetaka) trake nalazi se iz izraza (3.6618 kW = ' 1000·0.S4= 1. = ( 5310 . Obimna sila na pogonskom dobosu. sa cetiri sloia od tkanine (umetaka) iznosi mlr = =2.vucna sila u traci. najmanju silu zatezanja trake treba ocekivati u tacki 1.0850 + 2· 52 = 1.S4)'(. 300·55 ' S obziro'1l da [raka slabi zbog otvora za pricvrsCivanje.v 0.15).l. Ft = Sma. Masa jedinice duzine trake prema katalogu inostranih proizvodaca. Prema podacima proizvodaca masa duboke kofice sirine B = 250 mm iznosi rm = 3.

. odnosno nema naknadnog drobljenja i sitnjenja materijala. vee se materijal stavlja direktno u kofice ..15. 9.296 Elevatori sa koficama. oj bJ Sl.15. b .3 Koficasti elevatori specijalnog tipa Transportovanje abrazivnih ruda. denjaka. a. koji su prebaceni preko gornjeg.dzepove. temperature do 900°C.4 m/s). sa centralnim gravitacionim punjenjem i praznjenjem (SI.. 1600 mm). . kosi n(l radno) ~ opte/"(~d'enoj grani.fku. 9.3 . del Ova masina itd).pokretn. kosi e/(n'ator. c . Obicno se praznjenje elevatora ostvaruje u gornjoj taeki silazne grane. a time se smanjuju otpori pri punjenju.14). deo. zatvorene konstrukeije lanca. korak kofica (sa zbijenim rasporedom 250 . opterecenoj grani. b). visina kofi~e (400 . 9.. Koriste se za podizanje razlicitih komadnih materijala (buradi. plasticne mase iii relika (za vrele materijale) i vezuju se. kapacitet elevatora (5 '" WOO m /h) i brzina transportovanja materijala (0. d .Ijuljaskari 297 Transportni uredaji 9. c. Kofice 1 (SI. vertr'kalni e1el'afor: h . 9.15 . Nedostatak je ::ito su ove konstrukcije slozenijeg oblika.I'ti eleraror: a . 710 mm). naroCito kada postoje dYe paralelne trake. aglomerat. Viljuskasti elevator (st 9. klinker. sanduka..4 Vijnskasti elevatori Viljuskasti elevatori mogu bili vertikalni (S1.proracul1ska shema C) Shemafski prika: j'ifjuJkastog elel'Clfora: a . 9. 9.. Najpodesniji materijal za automatsko punjenje i praznjenje eleva lora je cilindrienog oblika. 2 2 OJ b) Sf. bala. jedna tik uz drugu uzanom trakom 2 iii laneima sa okruglim karikama. a moguee je takocte i praznjenje malerijala na penjueoj. viljuskasti elevatori sa ijuljaskama . Laneima su na odredenom rastojanju kruto vezanc konzolne zahvatne police..shema (rase efewltnra Prednost ovih elevatora ogleda se u tome sto se punjenje materijala ostvaruje bez zahvatanja. kao sto su: prepecena opcka. a) izractuju se od gume.. ciji oblik stope zavisi od vrste materijala koji se premesta (S1. 9. Osnovni parametri su: smna kofice (200 .. a) sastoji se iz dva vertikalna.15. lako lepljivih briketa i vrelih materijala. vertiJ. odnosno donjeg lancanika..14. ugradnjom otklonsko!l lancanika koiim se ostvaruie skretanie nailazeCih Doliea.15.710 mm). visina dizanja do 3 55 m. 0. c) i kosi (S1.:alni na pm'r(lfl1oj .16). koji moze da se kotrlja po nagibu poda valjkastog transportera i da se lako pretovara sa polica elevatora.. 9. Punjenje i prainjenje stopa polica elevatora ostvaruje se automatski iIi rueno. S1. 9.14 Vilju. ostvaruje se elevatorima sa oblikovanim koficama u obliku dzepova.

b rastojanje izmedu tacaka vezivanja police(viljuske) za lanac .pogollski lanc'(allik. d). koji dopusta da 5e matcrijal istovara bilo na kome mestu uzlazne grane elevatora tako sto se na mcstu istovara police postavlja sina za vodenje u isturenom polozaju iIi odbojnik. pomocu opruge iii sine za vodenje. a) u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi.. 1. 2 . Ukupna potrebna sila za vertikalno podizanje police sa materijalom odreduje se iz izraza: (9. Proraeun vuee viljuskastih elevatora obavlj a se na uobicajeni naGin (pogledati glavu 2).2 .pogon.3 m/s).16.:. 9. 9.to ce sila pritiska na yodice na meslu pricvrsCivanja police a) Sf.v/.masa tereta na viljusci (polici). b . 9.sa jednim faflcem. Ponekad je polica opremljena specijalnim okretnim uredajem (Sl.koeficijent otpora kretanju valjCica lanca duz vodica. 1. Viljuskasti elevatori su malih brzina (nisu vece od 0. 9. Dopunski je otpor kretanja oslonih valjaka polica duz nepokretnih vodica. 0.17 a b) Shemafski prikaz elel'afora /ju/ja.15. kao po pravilu. kao i uticaj sile zatezanja"lanc~) biti sledeca: F =P b i dopunski otpor gmt (9.fkara Sf.15) oj b) Shematski prikazi lliljusaka za z(Jh\'at(IJ~ie maler/jala ra-:. SI..9.Ijuljaskari 299 Transportni uredaji Polica za punjenje i nosenje materijala moze biti u obliku konzole sa savijenom iii ravnom stop om za oslanjanje tereta.16.298 Elevatori sa koficama.ara: sa 0\'0 hmea. Ako je m . viljuskasti elevatori sa ijuljaskama .lic>:ilih ripOi'a kod del'atora jljlju.l:.13) (9. Okretni uredaj police vraca se u pocetni polozaj.ta viljuske sa materijalom.14) gde je w .Ijuljw~ku: 5 - 'ZafeZlli la/1. (ne uzimajuCi u obzir sops'tvenu tezinu ljuljasake.rastojanje od mesta vezivanja konzole do tezi!.16 Vucni element viljuskastih elevatora moze biti lamelasli lanac sa supJjim osovinicama iii Galov lanac. a koji nastaje zbog konzolnog polozaja tereta u odnosu na osu lanca (Sl.'fanik . 4 . b).' 3 ~ \'ucni lanae.

2 .bunker.pogon.'ito :a ul01'(Jr M M M 4 . 5 Fu(t'ni lanac: 6 . Za transportovanje Iakih materijala (npr. .Uufja. ispunjava utovarnll stopu eIevatora.05.25 . i:gled. 7 . b) sa konzoInim Ijllijaskama.. brasna. 9. slo se aUlomatski ymca u prvobitan polozaj. na lstovetan nacin kao i kod transportera sa ljuljaskama (poglecIali gIan! 6). 7 . C ~ sklop kOl7i:olne IjuUa§ke: I . pri tome je 11 _ koeficijenl trenja Ianca duz vodica i zavisi od uslova rada elevatora. 0. zavucnim jedno sa .6 Opste karakteristike elevatora sa koficama u poljoprivrednoj proizvodnji U poIjoprivrednoj proizvocInji koficasti eleva tori se primenjuju za transport zitarica. Obicno se eIcvatori IjuIjaskari izraduju sa dva Ianca (St 9. urectaja za Ufol'ar i . reSetkaste povrsine osnove.korpe I'agone/a fic'ure. Ijuljaskama) 0 lance.17.filter. 3 . tada je w = 11 = 0. a) 51.' I u!(warn. resetkasti sto llredaja za utovar se zajedno sa teretom gura unutar okna elevatora i Ijuljaska se. 9. Proracun elevatora .zale:ni ure(taj. a razlika je sarno u konfiguraciji trase .Ijuljaskara obavIja se uobicajenim postupkom (pogIedati glavu 2)..zi(aru. nakon cega se obrtni slo vraca u pocetni poIozaj.17. bunker. 9.. Nakon skidanja tereta sa stoIa.'l1a. Skin uti teret po kosom stolu klizi do valjkastog transportera kojim se doprema do naznacenog mesta.eik/oll. Za razliku od viljuskastih eleva lora. e/el'ator: 3 . podize dllZ llzlazne grane.slol'Clr tere/a.l'aijkasti transporter. a kofice elevatora se zarivaju iIi ispunjavaju z3sipanjem. a).pneurnatski transport re1'. 2 . 0.S Elevatori sa ljuljaskama (ljuljaskari) Elevatori ~a Ijuljaskama (Sl. Preko komande za upravljanje obrtni sto se okrece unutar okna elevatora i spustanjem Ijuljaske ostavlja terel na sto. elementi za nosenje tereta kod elevatora Ijuljaskara su sa zglobnim vesanjem polica (tzv.utOl'arni urectqj z(1l'Oj!lOg 8 utm'arni Of\'ori na hunkerima. tada je w = 0. prihvatajllCi teret sa stoIa. 9. knjiga) primenjujll se elevatori sa jednim Iancem (Sl. Iransporfera.' 6 . II horizontalnom i vertikalnom smcru. materijalom koji treba transportovati navise.03 . / I . a transporteri naizmenicno.re.. 10 -l'isec:a :/('((111(1 :efeznica . 5 . 12 urectqi za doziranje maferiju/a Transportni materijI se doprema u utovarnu stopu elevatora. ZahvaljujuCi postojanju takvih Ijuljasaka ostvaruje se praznjenje elevatora bilo na kome mestu silazne grane.300 Elevatori sa koficama.9. Elel'afar sa Uuljcdkama sa jednim lancem za transport knjiga: a Op§f. 9.fko. Takav elevator (Sl.SI01'(1'-. Elevatori Ijuljaskari izraduju se kao i transporteri IjuIjaskari. ako su lanci bez roInica i ako kIize duz vodica. 9.35.elevatori premestaju materijaI sarno vertikalno navise. 4 . viljuskasti eleva tori sa Uuljaskama -Ijuljaskari 301 Transportni uredaji Ako je vucni lanac sa pokretnim rolnicama.18) opremljcn je na svakoj elazi uredajem za automatsko pllnjenjc i prazlljenje. h dement.sfo za .fetkasr.17) namenjeni su za vertikalno transportovanje razlicitih komadnih materijala.19 Transport sto(ne hrane u iJlduslrUi za proi:I'(}(/nju s{()('(ne hrane .18 c) 51.kojfc':asr.zal'ojni transporter. Pritiskom na dugmc za llprnvljanje. korenastih biljaka i drugih sitnozrnastih i sipkavih materijala poljoprivrednih kultura. 9 .

302
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama - ljuljaskari

303
Transportni ureoaji

uredajem - lancem iii trakom. lstovar transportovanog materijala obavlja se u glavi elevator a, tako sto na matcrijal delujc centrifugalna sila iIi sila zemljine teie ( iii obe silc kod mesovitog naCina istovara materijala), te sc pod dejstvom navcdenih sila na materijal u koficama vrsi praznjcnje kofica. U zavisnosti od fizicko - mchanickih karaktcristika transportovanog materijala usvajaju sc sledece brzinc prenoscnja materijala, kod sporohodnih elevatora, do 20 mis, kod brzohodnih, 4 ... 5m/s. Kod sporohodnih se istovar malerijala vrsi preko unutrasnjeg ruba koficc pod dcjslvom sile zemljine lcze, dok se kod brzohodnih istovar matcrijla ostvaruje preko spoljasnje ivice koficc pod dejstvom ccntrifugalnc sileo
Ko/ice elevatora se izraduju zavarene konstrukcije, od celicnog I __ _.1_____ _ lima, a mogu se praviti i livene od kovanog sirovog gvozaa. Oblik kofice zavisi od fizicko mehanickih svojstava transportovanog Ip.aterijaIa, kao i od brzine transporta materijala. Kod brzohodnih elevatora primenjuju se kofice dva tipa ito: duboke (S1. 9.20, a), za transport veome sipkavih materijla, npr. zrnastog, suvog peska itd. i plitke za transport SI.9.20 slabosipkavih matcrijala (S1. 9.20, b), vlazne maVr"h kojic(J: a- duboke; b - plilke; c - oSlrougle; " . l'e:il'(Jl1je kofica za terijale koji se sleiu i podmet(J('fe koji se odlikuju veCim koeficijentom trenja.
l

Da bi se kofice bolje ukrutile, a kojima se prenose tcski i abrazivni materijali, ivice kofica se savijaju iii se ojaeavaju plocicama iIi se spoljasnji n,lb kofice savija oko celicne zice. ' Oblik kofice se odreduje u zavisnosli od sledeCih osnovnih·parametara(S1. 9.20): ugla zahvatanja materijala a, ugla povrsine rezanja f:I , sirine kofice B, duzine dohvata kofice A i dubine kofice C. Dimenzije kofka elevatora opste namene, kao i njihove zapreminc utvrdenc su inostranim sdandardima, kao i za elevatore specijalane namene za transport zrnastih poljoprivrednih kultura i za njihove preradcvinc, zapremine kofica iznosc od 0,81 ... 11 1. Kofice za transport gomoljastih biljaka, kao i za druge komadne materijale su dimaenzija: A ~ l i B ~ 1,5 I gde je 1 - najvcca duiina cestice transportovanog materijala. Za transport kukuruza u klipu izraduju sespecijalne kofke. Kofice se vczuju za lance bilo vijcima iIi zakivcima. Da bi se spreCiJo zaglavljivanje transportovanog materijaIa, izmedu zadnjeg zida kofice i trake postavljaju se poclmetaci (SI. 9.20, d). U inostranstvu su cesto u prakticnoj primeni elevatori sa koficama od plasticne mase i gumene ; kofice od gume su impregnirane celicnim skelctom. Ovakve kofice se ucvrscuju za traku specija\anim postupkom lepljenja. Navedene konstrukcije kofica smanjuju ukupnu teiinu elevatora i smanjuju stepen ostecenja trarisporlovanog materijala.
Vuc'ni uredaj kod elevatora su trake iii lanci. Trakc se prevashodno primenjuju kod brzohodnih elcvatora za transport zrnastih, sipkavih, praskastih i prasinastih materijala. Za komadne terete, a lakode i pri kosom lransportu, cesce se primenjuju lanci kao vucni urec!aji.

1

Navede vrste kofica spaJaJu se za vuene uredaje (lanci iIi traka) na podjednakom medusobnom rastojanju, kao slo je to prikazano na SI. 9.8, koja predstavlja korak kofica. Kod sporohodnih elevatora primenjuju se ostrougle (olucaste) kofice (51. 9.20,

Traka (S1. 9.20, d) sirine do 300 mm izraduje se iz ravnih gumiranih kaiseva odgovarajuceg standarda. Za vece zahtevane sirine, trake se izraduju od gumiranc tkanine. Razlikuju se tri vrste konstrukcija gumiranih kaiSeva : narezani u slojevima, uvijeni i zavojno uvijeni. Karkasni sloj pamucnog tkanja transportne trake povezuje se vulkanizacijom sa slojem gume. Boeni rubovi slojeva kaiS.eva transportne trake takode se stite zbog moguceg prodora vlage u njih ( na spojevima izmedu karkasnog sloja i sloja gume). Kofice se ucvrscuju uz transportnu traku specijalanim vijeil11a sa upustenim. glavama . Zbog bezbednog rada ( da se kofiee ne bi kidale usled mehanickog trenja o yodice na plastu elevatora ) sirina trake se tako usvaja da je za 35 ... 40 mID sira od sirine kofice. Broj karkasnih slojeva trake (koji nije l11anji od cetiri ) odreduje se proracunom cvrstoce trake. Lanci kao vucni uredaji izraduju se od lamelastih elel11enata sa supljim osovinicama, takode mogu biti lanci sa supljim osovinicama i rolnicama , tzv. Golovi

c), koje se vezuju sa trakom jedna uz drugu. Zbog toga se brzohodni elevatori nazivaju elevatorima sa rastavljenim koficama, a sporohodni sa zbijenim rasporedom kofica. Raspored, odnosno korak vczanih kofica na vue nom uredaju u odredenom stepenu predodreduje naCin njihovog istovara, odnosno praznjenja.

304
Elevatori sa koficama, viijllskasti elevatori sa Ijllijaskama - Ijllljaskari

305
Transportni lIredaji

lanci, koraka do 630 mm ili se izraCluju kao zavareni land ovalnih karika. Poncbd se lanci izraCluju presovanjem ili mogu bili lanci konbinovanc konstrukcije. Ukoliko su kofice siroke do 250 mm, dozvoljava se primena jcdnog vuenog lanca, za koji se kofice uevrscuju po sredini, zadnjim zidom ; dva vucna lanca primenjuju se sarno kada sir ina kofka prelazi 320 mm . U ovom slucaju kofice se sa lancima mogu povezati kako zadnjom stranom, tako i bocnim zidovima.
Stopa elevatora (S1. 9.21, a) saCinjava donji deo elevatora, a sastoji se iz plasta 1, utovarnog bunkera 3, sistema laneanika 2 (iIi dobosa) sa osovinom 5, i lezajima 4, koja preko specijalanog zateznog ureClaja 6 moze da se vertikalno pomera kroz povezani zleb u nosecem celicnom limu. Najcesce sa primenjuju zavojni zatezni ureaaji sa hodom zatezanja koji iznosi kod eleva lora sa lancima 1 ... 1,5 koraka lanca , a kod trakaslih elevatora 3 ... 5% od duzine trake. UreClaji za zalezanje tegom primenjuju se relativno relko kod trakastih elevatora.

tora sa centrifugalnim nacinom istovara postavi na vccu VISll1U, nego kod elev,litora sa mesovitim naCinom istovara (centrifugalni i gravitacioni). Na SI. 9.22, prikazan je utovar rastavljenih kofica, a na SI. 9.22, h - sa zbijenim rasporedom kofica. Da bi se obezbedili normalni uslovi utovara kofka u smeru utovara koji je suprotan od smera kretanja kofiea elevatora, potrebno ie visinu postavljenog gornjeg nivoa utovarnog kljuna h od donjeg nivoa stope elevatora odrediti iz empirijskog izraza:

h=(O,027.0,03)li+20,cm.

izv

(9.16)

gde su:
i - zapremina kofiee, em ; B - sirina kofice, em;
3

s

,)

Da bi se zadrz.ao konstantan zazor izmcdu kofica i dna stope elevatora, ponekad se primcnjuje stopa u obliku korita koje se okaCinje 0 osovinu dobosa. Meautim, ovo konstruktivno resenje umnogome tini konstukciju komplikovanom, posto ie potrebno u tom slucaju obezbediti pravlno zaptivanje izmeClu bocnih zidova konstrukcije elevatora 1 pokretnog korita stope elevatora.

z broj kofiea na duznom
metru trake, kof/m;
v - brzina lrake, m/s.

oj

bJ

SI.9.22
Shematskf prikazi nac;na utOl'(fra e/eWJfOra

Iz proizvoda z· v :=

.!. , odakle ie
t

t:=

_1_ , moze se odrediti vrcme prelaza dela
z·v

U procesu rada elavatora stopa se cesto KOl7srruk~Ua e/c1'alora : a - stope; b - is/{»'arl7e glm'e zapusava nagomilanim materijalom koji se transportuje. Da bi se spreeila mogucnost lomova (otkacinjanja kofica od vucnog elementa, kidanja vucnog ureClaja izbocavanjem konstrukcije plasta itd. ), to se u stope ugraauje gumena dijafragma, koja se pod teretom izbocava i tada preko specijalnog granicnog iskljuCivaca koji se aktivira obavlja se iskljucivanje pogonskog elevatora.
Sf. 9.21

trake elevatora izmeau dye ,yzastopne kofice, koje prakticno predstavlja korak kofica. Od pravilnog izbora mesta postavljanja utovarnog kljuna, kao i od njegove visine, umnogome zavisi naCin ostval'ivanja punjenja kofka, stepen njihove ispunjenosti materijalom i, konacno, kapacitet elevatora. Ova konstatacija je od posebnog znacaja pri projektovanju elevatora koji se ugraCluju kao slacionarne konstrukeije. '

Utovarni kljun za punjenje elevatora materijalom moze se postaviti na ulaznoj grani kofica elevatora , tada se utovar kofica ostvaruje sa strane koja je suprotna od smera kretanja trake iIi na silaznoj grani, kada se utovar kofka ostvaruje u smeru kretanja trake elevatora. Prednost se daje prvoj varijanti, zbog bolje ispune kofice i manje sile otpora pri utovaru kofica materijalom. Ulovar kofica vrsi se na pravolinijskoj, vertikalnoj grani trake ·elevatora. Pozeljno je da se ulovarni kljun kod elcva-

Glava elevatora (S1. 9.21, h) sastoji se iz pJasta 1, pogonskog lancanika 2 (iIi dobosa), zupcastog prenosnika 4 (ili reduktora), kaisnika 3 i ustavljaca 5.
Plast je oslonjen 0 postolje i predstavlja okvir konstrukcije elevatora. Opremljen je istovarnim kljunom i obicno se izraauje zavarene konstrukcije od celicnog lima. U nekim slucajevima plast glave elevatora izraduje se od drvene konstrukcije, npr. kod elevatora lokalne izvedbe, koji se ugraaujn neke masine.

306
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuljaskari

307
Transportni uredaji

U zavisnosti od vrsle energije za pogon elevatora, prenosni mehanizam elevatora moze se konstruisati kao zupcasti, kaiSni prenosnik iii u obliku reduktora, a moze se i direktno izvrsiti spajanje spojnicom gonjenog i pogonskog vratila ( koje je sa malim brojem obrta) masine na koju se ugraduje konstrukcija elevatora. Da bi se spreCilo kretanje lrake iii lanca elevatora II suprotnom smeru ohrtanja pri zaustavljanju, elevator se oprema ustavljacem koji se ugraduje na pogonsko vratilo, iIi na llmetnuto vratilo koje ima za cilj promenu smera obrtanja elevatora, odnosno kofica. Kod konstrukcija elevatora primenjuju se dva lipa ustavljaca ito: nazubljeni ustavljaci sa zapornim uredajem i ustavljaci sa valjCiCima.

9.7
Teorijske osnove analize procesa istovara materijala iz kofica elevatora
Sustina teorije istovara materijala iz kofica elevatora obradio je prof. ll.C K03bMHH, ogleda se u analizi sila koje nastaju u koficama prilikom istovara materijala. Pri pravolinijskom, vertikalnom ili nagnutom premestnju cestica materijala, na cestice deiuje sarno sila zemljine teze. Treba primetiti da se cestice koje se transportuju unutar kofka elevator a ne premestaju relativno, kao i da je otpor izmedu cestica neznatan. U trenutku zapoCinjanja obilaska kofica oko dobosa iii lancanika, na cestiee materijala ce delovati osim sile zemljine teze G '" mg i centrifugalna sila,

gde su:

.

g - ubrzanje sile zemljine teze (gravitaciono ubrzanje), mJs ;

2

m - masa cestice materijala, kg;

v - obimna brzina cestice materijala, m/s;
r radijus kruznice duz koje se premesta posmatrana cestiea materijala pri prelazu kofice preko dobosa, odnosno lancanika, m.
sa valjCi6ma

S1.9.23
UstavljaCi a - sa zapofnim uredajem, b

Da bi se obezbedio plast glave elevatora od udara prilikom istovara materijala, plast glave se tako konstruktivno oblikuje da je njegova konfiguracija tako podeSena da u potpunosti prati konstrukciju leta cestica materijala pri istovaru iz kofica. Zbog toga se gornji zid plasta glave ponekad oblaze limom koji je presvucen gumom fadi ublazavanja udara istovarnih cestica materijala.

St. 9.24
Odrediv(lnje ras/ojallju rrenuIl10g pola brzine

Rezultujuca sila FR koja delllje na transportnu cestieu bice jednaka materijala geometrijskom zbiru sila G i Fc. Najveca vrednost sile FR bice u trenutku zapoCinjanja obilaska kofice oko dobosa, pdnosno lancanika, a najmanja, kada kofica zauzme sa posmatranom cestieom vertikalan,. saosan polozaj sa precnikom dobosa, odnosno lancanika. U tom slucajil sile G i Fe su suprotnomsmerno usmerene (SI. 9.24).

308 Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari

309
Transportni uredaji

Na Sl .9.24, a shematski je prikazano delovanje sila na, transportovanu cesticu u kofici elevatora, kada je vrednost sile G konstantna, za tri razlicita pravca centrifugalne sile Fe (Cije su vrednosti odredene preko obimne brzine v). Geometrijskim sabiranjem sila G i Fe i produzavanjem rezultujuce sile FR do preseka sa vertikalnim pravcem poluprecnika r dobija se tacka E, Cije rastojanje od centra obrtanja 0 iznosi p i koje predstavlja rastojanje pola obrtanja posmatrane cestice materijala. Za odredivanje rastojanja pola brzin,e uspostavlja se odnos iz slicnosti trouglova ABO i AGFR', odnosno:
mv
r
2

D - precnik kruinice' oko dobosa iIi Iancanika oko koje se premeSta posmatrana cestica malerijala pri prelazu preko dobosa odnosno lancanika, m;

K - koeficijent brzine.

Prilikom projektovanja elevatora prethodno treba usvojiti zavisnost izmeau brzine v i precnika D, tj. prema koeficijentu brzine K moie se odrediti kinematska karakteristika uredaja, odnosno tip elevatora. Koeficijent brzine K karakterisu tri vrednosti ito: a) za K < 2,2Fc' < G (st 9.24, b), pol se nalazi izvan obima pntanje kretanja kofiee, tj. r < Pl. Ocigledno je da ce u tom slucaju istovar materijala iz kofica biti gravitacioni, tj. obavljace se preko unutrasnjeg ruba kofice pod dejstvom gravitaeione sile teie. Karakteristican zapis ovakvog b) oblika istovara materijala predstavljen je na SL 9.25, a, fotografisan je filmskom kamerom. b) za K = 2,2 sile koje deluju na t,ransportovani materija! su jednake, tj. Fe" '" G;_ tada je P2 '" r, kao sto je to prikazano na St 9.24, b. U ovom slucaju, istovar materijala iz SI.925 kofice nastupice usled delovanja Kinogromi (fill11ski snimci i islo1'or" ceslica malerijala iz k()/ica obe sUe i to u prvoj i uglavnom ele1'alOr(l u drugoj cetvrtini obima kruinice; kako pokazuju ispitivanja, istovar materijala nastupice nakon zaokretanja kofiee za ugao koji priblizno iznosi 25 ... 30". Pocctak istovara u prvoj cetvrtini obima kruinice putanje kofiee lakoae nastaje i zbog relalivnog pomeranja transportovanog materijala u kofici elevatora. Povrsina materijala pri istovaru teii da formira krivolinijsku konturu po ]ogaritamskoj krivoj, a koja se odlikuje skretanjem tangente u bilo kojoj njenoj tacki od pravca tangente povucene na kruznicu (opisanom iz pola), pod uglom prirodnog pada dalog materijala. Tako ce se, za K=2,2 istovar cestica materijala iz kofica obavljati meSovito (kombinovano), odnosno centifugalno - gravitaeiono. Ovakav oblik istovara cesce se primenjuje kod elevatora sa koficama malog kapacileta, pri transportu zrnastog materijala, brasna, mekinja, odnosno proizvoda koji se transporluju u nckom vremenskom intervalu, pri preradi stoene hrane i zivotnih namirnica. Filmski prikaz kombinovanog naCina istovara prikazan je na SL 9.25;

p:r=mg:--

odakle je

Ako se zameni vrednost obimne brzine v = rrcn , dobija se rastojanje poJa 30

(9.3)

1z izraza (9.3) moze se zakJjuCiti da rastojanje pola zavisi sarno od braja obrta, pa se povecanjem braja obrta rastojanje pola smanjuje, a povecavn se centrifugalna sila i, nasuprot tome, sa smanjenjem broja obrta rastojanje poJa se povecava, a smanjuje se centrifugalna sila. Moze se usvojiti odgovarajuci broj obrta, kao i precnik dobosa Dd, kada, pri gornjem poloiaju kofice elevatora, sila usled teiine cestice G i centrifugalne sile Fe
2 ~. . " mv posmatrane cestlce, postaJu Jednake, tJ. Fe=G, odnosno - - = mg , odnosno, v r 2

= rg,

odakle je

v

:. = )9,81. D r; ; : zamem sa K = 2,2, dobija se da je --2- = 2,2...; D ako se

v = K.fi5,ml s
gde su:

(9.17)

l

310
Elevatori sa koficama, viljllskasti elevatori sa Ijllijaskama . ljllijaskari

311
Transportni llredaji

c) pri K > 2,2 Fe''' > G i P3 < r (S1. 9.24, b). OdgovarajuCi filmski prikaz navedenog naCina istovara prikazan je na S1. 9.25, c. Teorijska istrazivanja, kao i eksperimenti sprovedeni, pokazuju da u ovoj varijanti, istovar materijala takocle nastaje pod dejstvom obe sile, materijal koji Cine krupnije cestice izbacuju se iz kofica pod dejstvom centrifugalne sile prcko spoljnog ruba kofice. Na Sl. 9.25, a, h, C fadi oCiglednosti, aproksimativnim punim linijama sa uSl11erenim strelical11a FR\ FR".FR'" , prikazani su sl11erovi rezultanata sila FR, a zasenceno - putanje leta cestica koje se istovaruju iz kofica. Ccntrifugalni naCin istovara kofka obavlja sc kod elevatora veCih kapaciteta, do 500 t/h, pri transportu Citarica i drugih l11aterijala. Nacin i vrsta istovara treba da prate odgovarajucu konstrukciju Iinije konture glave plasta elevatora. Posebno se mora voditi racuna prilikol11 projektovanja konfiguracije linije glave plasta, ako se radi 0 kOl11binovanol11 i centrifugalnom naCinu istovara l11aterijala.
U tom smislu potrebno je podrobno razmotriti pitanje konstruisanja glave plasta elevatora pri kOl11binovanom i centrifugalnom nacinu istovara. Putanja leta svake transportovane cestice materijala pri njenom napustanju kofice pokoravace se jedaCinama: x == v t (9.18)

veliCine 0,1: 0,2: 0,3: iz tacke I, II, III itd. nanose se nanize vrednosti ordinata

Y ==

2

. Dobijcne famitije krivih -

parabole, odrecluju nacin, odnosno tip istavara materijala iz kofke, odnosno konturu konstrukcije plasta istovarne glave elevatora. Na osnovu usvojenih i praracunatih parametara elevatora D, v i k, konstrukcija ureclaja plasta (51. 9.26, a) za kombinovani naCin iSlovara prikazuje se na sledeCi nacin. a) Kostruisanjem parabote 1 u najvisoj tacki 3, temenu parabate nalazi se i najvisa tacka podizanja ceslica materijala. Isla tacka 3 moze se odrediti ako je poznata visina H. Tada se kooordinatni pocclak usvaja u tacki 0, a aka se sa Xo i yo oznace horizontalna, onosno vertikalna rastojanja duz odgovarajuCih precllika dobosa, jcdnaCina parabole 1 sa lel11enom u tacki najviseg podizanja dobija oblik
1 Yo ==- rk +p -x o ;

2p

(2

2

)

za

Xo '"

0 i )'0

'"

H, dobija se:

Y

2
H
sa pocetkom koordinate svake tacke na kruznici trajektorije kofice radijusa n; koordinata x nanosi se u pravcu tangente na opisanu konstrukciju kruznice, npr. kroz provlacenje tangente kroz tacku "a" CSl. 9.26, a); koordinata y je uvek vertikalni odsecak, nanosi se nanize iz tacaka I, II, III itd. Pri konstruisanju trajektorije cestice materijala, kruznica radijusa rk deli se na nekoliko dc!ova, pa se iz tacaka na kruznici povlace tangente, na koje se nanose vrednosti x == v t , pri tome je: t - vreme, odnosno deo sekunde reda

= Tk + P
2p

2

2

,

(9.19)

gde su:
Tk -

radijus kruznice mba kofice; pastojanje pola.

p

b) Karaktcristicna tacka 5 koja _predstavlja pocelak konslrukcije plasta pronalazi se odredivanjem moguce visine podizanja materijala pri njegovom krev
2

tanju po inerciji naviSe. Tada je h = -

2g

.

1z slicnosti trouglova ABO i AGFR (51. 9.24, a)

Sf. 9.26
KOl1struisGnje ureaaja glove elevatura : (j - to. slucaj kombillovulLog nacina istovara,' b - pri cenlrifugalnom istmJaru

312
Elevatori sa koficama, viIjuskasti eleva tori sa ljuljaskama - Ijuljaskari

313
Transportni ureaaji

dobija sc vrcdnost

te se tako dobija:
2

glave elevatora. Prakticno je najudaljenija tacka podizanja cestice materijala udaljena od centra vratila dobosa na rastojanju, kojc je priblizno za cetiri puta vece od radijusa dobosa. Zbog toga se glava elevatora konstruise kod elevatora sa centrifugalnim nCinom istovara (Sl. 9.26, b) tako da je oblika parabole Po, koja prcseca parabole PI, pz, P3 itd (koje predstavljaju trajcktorije leta cestica materijala. U tackama preseka CSl. 9.26, b) parabole Po parabola Pi, P2, P3 itd, ugao izmec!u tangenata (na Po i PI, P2, P3 u prcsecnim tackama) treba da se nalazi u granicama 14 .. , 180 • Na taj nacin se omogucava bolje odbijanje transportovanih cestica materijala pri istovaru iz kofice 0 gornji zid plasta istovarne glave e1evatora.
(9.20)
== 11

h=2
2p
c) Ako se u jednacinu parabole 1 stavi da je janje od centra 0 do tacke 4, odnosno
Xo

i yo == 0, dobija se rasto-

9.8
Primena elevatora u pOIjoprivrednoj proizvodnji
U poljoprivrednoj proizvodnji, kao i u industriji prerade poljoprivrednih kultura, primena koficastih elevatora je veoma prisutna, medutim treba naglasiti da se

(9.21)

d) Iznad odgovarajuCih tacaka 5, 3 i 4 konstruise se parabola 2 koja obuhvata naredne tacke i ta parabola predstavlja teorijsku konstrukciju glave plasta elevatora. JednaCina para bole 2 je oblika:

o do najudaljenije tacke 6 na paraboli 2, odnosno:

Ako se zameni u ovoj jednaCini

Xo

== 12

i Yo == 0, dobija se rastojanje od ccntra

(9.22)

Razlika izmedu lJ i 12 daje uslovnu sirinu 1 proticanja materijala pri transportu, odnosno istovaru iz kofice u pravcu horizontalnc projekcije na horizontalnu osu,u pravcu precnika doboila:

(9.23)

U praksi se spoljasnja povrsina konstrukcije plasta istovarne glave elevatora izraduje iz nekoliko pravolinijskih segmenata koji skupa opisuju teorijsku krivu prikazanu isprekidanim linijama na Sl. 9.26, a. Trajektorija leta cestica materijala prilikom istovara iz elevatora sa centrifugalnim naCinom istovara konstruise se na istovetan naCin ali navedeni naCin konstruisanja plasta glave dovodi do prakticno veoma glomaznih konstrukcija istovarne

SI.9.27
Elevator; koji se prirnenjuju u poljoprivredi
a - elevator tipa TK - 0; b ~ elevator rna,fina za pripremu sfoc'Cne hrane; c samododav(lc konstruktora Krulovo (Rusija ); d· podiza( sa pogollom preko pedala

rede primenjuju od trakastih, zavojnih i grabuljastih transportera.

-h

1 m/s. vucni uredaj 3 je lancani sa koficama 4.i. sa n = 970 min. koja se pokazala dobro u eksploataciji. Elevator prikazan na Sl. Karkas elevatora izradcn je zavarivanjem ugaonika.27. 9. Obrtanie od tocka. Samohodni sarnododavac kukuruza u klipu konstruktora Krotova sastoji se iz sledeCih osnovnih elemenata: podiznog koficastog elevatora 1.27.[ 18].27. neophodno je izvrsiti prenosenje elevatora. Prednost ove masine ogleda se u mogucnosti samohodnog kretanja. omogucava ostvarivanje prcm~staIlJa ~ohca: napred-m. sa postoljem 6. u potpunosll res:la sve postavljene konstruktivne zadatke. odnosno u njen trap kOJl Je postavljen pod uglom od 25°. u indllstriji prerade stoene luane.[58] .[45]. Prenosni.0 m. pri utovaru kukuruza u klipu. pogon je postavljen u stopi. 2100 kg/h. Pogonsko vratilo 5 ugradeno jc preko lezaja u donju stopn 6 elcvalora. koriste se za periodieno opsluzivanje prj odvijanju nekih telmoloskih procesa na stocarskim farmama. 9. konicnog zupcalllka 2 1 klmasto-remenog kalsnog prenos~ika 3 prcnosi se na gornji. b ima slican shematski prikaz pogona. brasna). a cemu treba vodili racuna pri obavljanju proracuna elevatora. Zaokrelanje koficastog elcvatora za drljanje i zahvatanje materijala koji je sa stuborn u procesu rada oslvaruje se automatski. Ugracleni u razliCite poljoprivredne masine za obavljanje meduoperacije trans- torom 4 i reduktorom 3 i· transmisije 7 sa medulanCanikom. 9. a visina se menja u granicama 0. 10. Kapacitet navedene konslrukcijc elevatora iZllosi 500 . sa dobrim manevarsklm kraktenstlkama. kao i u Cinjenici da postoji slobodn3 i otvorena. u glavi. na gornjem dobosu. Izraduje se sa zadatkom podizanja zrnastih materijala u tran~portnu masinu. kojc se pokrecu auto masinom. u silosima. odnosno Iancaniku koji su tada zatezni. Koficasti transporter (51. d sastoji se u tome sto se utovar materijala obavlja ostvarivanjem pogona preko pokretnih. Kao primer elevatora koji se primenjuje na vrsalic3m3 sa elektricnim pogonom moze da posluzi elevator za podizanje zita od trijera za zito. kod stacionarnih vrsalica. c). koji se primenJuJu kao elevatori za transport malerijala U mlinovima (zrnastih materijala. Radni obod kofice opremljen je zubima u eilju smanjenja sile olpora pri zahvatanju materijala. koje se izvlaci i samohodih kolica 2 sa elektromo- LITERATURA: [1]. preko reduktora.8 . Kao primer lakve masine moze da bude univcrzalni samododavac. bez plasta. a za opsluzivanje elevatora prilikom utovara matcrijala potrebno le. Konstrukcija jednoga od takvih elevatora prikazana je na Sl. za do premanje materijala u bunkere. DuCina teleskopskog trakastog transport.[27]. Pagan kretanja astvaruje se preko elektromotora 6. (I) sastoji se iz kosag metalnog rama 1. Konstrukcija samog elevatora se ne razlikuje od ranije opisanih konstrukcija. Elevator i transporter vezuju se za kolica i mogu se obrtati u odnosu na vertikalnu osu. zateznag uredaja 4 i pogonskog mehanizma 5. zatezni uredaj 2 nalazi se u glavi 8. ugao iznosi 180°. do ambara. Karaktenstlcan pnkaz ovakvog elcvatora koji je prikazan na S1.Lad. autora konstrukcije Krotova (S1. Karakteristika ove konstrllkcije ogleda se II tome sto je uproscena konstrukcija plasta elevatora.. Utom slucaju se zatezni uredaj trake iii lanca mora postaviti na vrhu. kao i za njihova susenje ild. samohodne konstrukeije. do bunkera. za transport ovakvog oblika prirrienjujll se elevalori kapaciteta do 7 till. sa n = 1425 min. na speclJalnom va~Jku. u dobrim rnaIievarskim sposobnostima. b). tockovi se kotrlJ3Ju. Da bi se obezbedio mehanizovani nacin utovara materijala iii mogucnost samohodnog premestanja masinc sa koficastim clevatorom.27. npr.~rem~njem navedeno? e~~vatora grabuljastim dodavacem ali takva konstrukclJa I1lJe . Ponekad se koficasti elevatori primenjuju za utovarne radove pri Ciscenju zita koje se premcsla strujanjem. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuJjaskari Transportni ure(!aji Stacionarni. za dopemu materijala do dozatora itd. trake 2 sa kofieama 3.27. uredaja za Ciscenje zrnastih kllltura.:) m/mm cml pnkazanu masinu veoma pokretljivom.[28]. 3..315 314 Elevatori sa koficama. 9.(pogon preko pedala). Da bi se smanjio pomcnuti broj radnika za opsluzlvanle odgovarajuceg elevatora pokusala se sa o.. ecsto sc primcnjllju podizaci kao elevalorski uredaji. tockava . preko valjka 1. ne~­ oliko radnika. Ugao zaokretanja podizno-koficastog elevatora jedne masine za drljanje sa slubom iznosi po 35° sa obe strane. 9. Pogon kretanja od elektromotor~ snage 6 kW. porta proizvoda (51.[26]. elevator tipa TK-O ruske proizvodnje (51.27.l Dimenzije transportovanih produkata (krtolasle kulture) odredene su slededim merama: precnika su do 200 mm. teleskopskog trakastog transportera 5. do odrcdenog mesta. jer posle prenosenJa zrnastlh ~at~nJala. kao 1 ostvafl~anJe samoulovara malcrijala u transportnu rnasinu. d. 9. u istovarnoj glavi. a). zatim relativl10 zaokretanje jednog od tockova. tj. a zaokretanje trakastog transportcra kojim se vrsi odvottenje materijala. relativno jednostavnoj konstrukciji i relativno maloj masi (720 kg). Kod nekih koficastih elevatora ugradenih u slozene konstrukcije masina. duzine do 300 mm. obuhvata gornji 1 i donji lancanik.. Mogucnost ra~ijalnog o~:·e. a ne na vrhu. npr.era moie se povecati do 6 m. vodeCi dobos 4.tanja transportera i samohodnog premestanja kolica brzinom od 0. Brzina kretanja kofica iznosi 0.. rasterecena grana vucnog uredaja.

znatnom usitnjavanju i habanju transportovanog materijala.spojnice. transporter: 1. Navedena tri tipa zavojnih transportera sadde kako sIicne. 13 ~ prednji lel'tlk zo prainjenje Zavojnica transportera moze biti desna iIi leva.316 Transportni uredaji Zavojni transporteri 317 10.1 Oblid i oblasti primene Zavojni transporteri prema konstruktivnom izvooenju mogu biti horizontalni iii blago nagnuti . 10. Prednost zavojnih transportera ogleda se u jednostavnosti uredaja.sredi. okretanjcm vratila transportnog puza materijal se premcsta d11Z oluka. praskastih matcrijala i reae sitnokomadnih. ZAVOJNI TRANSPORTERI 10. gabaritne mere transporter a nisu velike.l'coli/o sa Ir(1I1SpOrlnim putemzal'ojno l'rafilo. Nasipni materijal se uvodi u oluk kroz jcdan iIi nekoliko otvorn posto se otvori poklopac. ~ rttalEJ 51. kao i njegovo trcnje 0 zid oluka. /el'(Jk w punjenje. 1/ . kao i preduzeCima za izradu graaevinskih materijala. kao j materijala jakog mirisa. a broj pocetaka jedan. u obliku posebnih profilisanih lopalica (Sl. Ovoj grupi konstrukcija mogu se pridodati i cevi za transport materijala. Pre nos snnge se ostvarnje elektromotorom i reduktorom kojima se pokrece vratilo transportnog puza. nasipnih materijala. sto ce kasnije biti razmatrano. Zavojnica neprekidne povrsine primenjuje se prvenstvcno prilikom premestanja suvog. Praznjenje oluka se ostvaruje kroz jedan iii nekoliko otvora na dnu. srednji /duj. koji S11 opremljcni zatvaraCima. 12 .fni lew/k:sa prainjenje. 10. Istovrcmenim okretanjcm matcrijala lransportnim puzem sprecava se dejstvo gravitacione sile materija!a. vrelih. Zavojni transporteri primenjuju se za transport praSi113stih. osim toga. Nedostatak zavojnih transportera ogleda se u velikoj specificnoj potrosnji elektricne energije.prednji leta). tako i sprecificne karakteristike ali se posebno II konstruktivnom smislu. Transportn3 duzina je relativno mala (obieno do 40 m po horizon tali i do 30 m . Primcnjuju se II hemijskoj il1dustriji. a takoae i veoma abrazivnih materijala. Zavojni transporteri nisu podesni za prenosenje JepJjivih i jako sabijenih. duzina istovara materijala je prikladna.2).pod uglom do 20° (osnovni tip). 9 . 7· oluk. 2. 10.redukrar. razlikuju jedl1i u Od110S11 na druge prema nacinu dejstva.1) sastoji se iz transportnog puza postavljenog izmeou lezaja uzduznog vratila.4 . 3 . /0· zadnii /efaj. pri kapacitetll obieno do 100 tlh. kao i u jednostavnom tehnickom opsluzivanju.2 Horizontalni transporteri Horizontalni (iii blago nagnuti) zavojni transporter (SI. 5 . nadgledanje. a takoae su ovi transporteri veoma osetljivi na preopterecenje jer se unutar oluka (naroCito kod srednjeg leZaja) nagomilava materijal. kao i . kao i vertikalni i strmo nagnllti. Transportni pui ucvrscen je nn uzduznom vratilu i ualazi se unutar olnkn poludlindricnog dna. dobra je hermeticnost ovih transportera.po vertikali). 10. dva iii trio Povrsina transportnog puza moze da bude neprekidna. mlinarskoj. povecanom habanju zavojnice i oluka. u obliku trake iIi isprekidana.1 Zorojn. 6 o/\'or za pregler!. sitnozrnastog. 8 .e/ektro!l1otor. kao da sc duz vijka krece i navrtka zajednickog navojnog para. sto je posebno bitno prilikom premestanja prasinastih materijala.

/3 .9 Brzina transportera v (m/s) odreduje se iz izraza tn (10. kapacite! se snizava sa poveeanjem ugia nagiba. leao i lopatice lopaticnog transportnog puza pricvfscuju seza osovine kojc se potom uvlace u izbusene otvore l1a vratilu. Podmazivanje lezaja ostvaruje se mazalicama. (10. . 10.3 pokazan je primer primenc zavojnog transportera.6 1 0. 10. na llosacu lezaja. min. za dopremanje do bunkera prosusene zemlje za kalupovanje. Mazalice se nalaze gore.318 Transportni uredaji Zavojni transporteri 319 nasipnog materijala u prahu.[opaticni. a zatim se elementi zavaruju za vratilo. on zavisi od svojstava materijaIa koji se nasipa (tabliea 10.1) gde su: p . koji zavisi od ugla llagiba zavojnog transportera.2) 60 Koeficijcnt ispune \jf kojim se izbegava nagomilavanje materijaia kod srednjeg leZajeva usvaja se da je relativno mali. npr . 10. C .koeficijent korekcije.intenzivno mesanje. leiaji su malog precnika i duzine (posto se zavojnica transportnog puza na duzini lezaja prekida).ugao nagiba transportera st~pe- /3u k mma I L I 0 5 I 10 0.2 ZUI'ojni IrOllsporler: a . da bi se pratiIo dejstvo sile istezanja uzdui ose vratila.m /h) zavisl od preenika d (m). kako bi se izbeglo zasipanje cesticama transportovanog materijala. Zbog pogodnije montaze vratilo transporll1og puza se izraduje iz zasebnih sekcija i moze biti pune leonslrukcije iii cevne izrade. Zavojnica trakastog.1 transportnog puza i koeficijenta ispunc poprecnog preseka transportnog pnza \jf: 3 51. iz koga se zemIja sipa kroz zatvarac . Zavojnica transportnog puza je punoga zida. v=- 51. b . Kapacitet zavojnog transportera (Q u t/h iii ~apreminski Qv . koja se prenosi iz odeljenja za susenje u odeIjenjc za Iivenje. a izraduje se kovanjem od celicnog lima ili iz trake.projtlisulli Na S1.I0fl} (sa neprekldnol1! :Ol'oj1l0flJ f}()I'rJinom). t/m3. Jedan od njih je noseCi i montira se obicno na onoj strani.7 20 0. a koji nije podlozan sleganju. Cesto su Iezaji u kojima se obreu spojena vratila klizni.gustina materijaIa koji se prenosi. a takode su i kompaklne leonslrukcije.Irakasli.sa punim :ir:. odnosno lcrajnjih leiaja.1).dozator u oIuk transportcra. Srednji lezaj nalazi se na poprecnom nosacu i pricvrseen je odozgo za oluk. odnosno rUCllom pumpom za podmazivanje maseu. iIi u obliku trake. k . 06to da su vratila cevne izrade manje mase i lakse se medusobno vezuju pomocu kralkih vralila za spajanje koja se poslavljaju na lcrajevima.3 Z(J)'ojni transporter postal'ljen iznud bUllketa lh'QcYkog odeljenja za pripremu z~n. d . pneul11atskim transportom u cikIonu. Vratilo transportnog puza oslanja se preko srednjeg. zavoJillca profilisanih lopatica primenjuje se u slucajevima kada prilikom premestanja materijala treba da se ostvari i odredeni telmoloski proces. ucestanosti obrtanja n. naroCito kada postoji i srednji lezaj (medulezaj). sa koje se materijal premesta.lje Kod kosih zavojnih transportera za transportovanje materijala navise. Krajnji lezaji ugraduju se u ceone zidove oluka. koraka t (m).8 15 0. Ukoliko je moguee.

10.u kW i 11. zbog sakupljanja materijala koel sreelnjeg lezaja.4) gele je a . a) iIi dva odvojena (S1.ugao penjanja zavojnice po raelijusu r.1 Materijali Laki i neabrazivni (zrnasti materijali..125.ugao trenja materijala 0 povrsinu transportnog puza.elodavaca. Vreelnost D u jeelnacini (10.18) nalazl se snaga na vratiIu motora P (kW). otpora u svim lezajima . soda) Racunske vrednosti koeficijcnata 0/ II i gele su: P . Transporter se sastoji iz vratila koje je uleZistcno i duz leoga je neprekidna zavojnica.1. D . 11 lako(le i savijanja na rastojanju 1 usleel sile tdine. ukljucujuCi i oslone lezaje.320 Transportni uredaji Zavojni transporteri 321 Korak transportnog puza.6) K ·D·tg(cx+<p)' . zadrZavanja i uvlacenja materijala u zazor izmeclu transportnog puZa i oIuka priIikom transportovanja materijala. kao i precnika transportnog puza i mora da omoguCi miran fad. a koji nastaje: usleel trenja kraja transportnog puza 0 cestice materijala. suva gEna) Tezi i abrazivni (cement. 0. (10. Kaela je polrebno ostvariti vece visine elizanja materijala. 10.7 . <p . r. pepeo. a kada se transportuju tesko prenosljivi. a i b).32. Takocle treba ela se proveri i eleformacija (ransportnog puza usled izvijanja. A i w Tablica 10. Praznjenje transportera oslvaruje se kroz levak na vrhu plasta. izvijanja pod dejstvom momenta Fo . leao i jednog (S1.4. b) pogona za oba transportnog puza. -1 ucestanost obrtanja. na zavojni transporter eleluje elopunski otpor koji se tesko odrecluje. 0.8 D iii se usvaja da je 2 -" 3 zavojka transportnog puza.8. Takode zavisi i od abrazivnosti transportovanog materijala. Takode.8) D/2. Zamenom vrednosti w u izrazu (2.lezaja. bez prcsipanja materijala koji se premesta. i b I . 0. jaIa koji se transportuje 0 povrsinu zavojnog transportnog puza. a proverava prema jednacini (10. ela bi se izbegao neuravnotezen rad vratila. ugljena prasina. komaelni ugaU.1).32 0. pesak.6 50 45 I Tezi i malo abrazivni (soli. Njegova konacna vreelnost usvaja se iz reela stanelilrelnih precnika: 0.63 i 0.0 I ~ 10. elrobljena ruela. A w 0. azbest. vlazna gEna) 2.4. Vratilo sc okrece u cilinelricnom plastu . 2nn (10. gele je III .koeficijent leorisnog dejstva pogonskog mehanizma. 0. n .5.5 4. sa rastojanjem I izmedu oslonaca . Moment torzije (N1l1) na vratilu transportnog puZa je M = o 1000 60·P 11 . Rad vratila pracen je razlicilim slozenim naponima. opiljci oel elrveta) Laki i neabrazivni (kreela.3) gde je A . mm Najveca uzeluzna sila koja sc ostvaruje obrtanjem transportnog puza (Fa) F = __M~o~_ a r. Najveca ucestanost obrtanja (min-I) transportnog puza oelreduje sc iz izraza za elobijanje leoeficijenta otpora w koji uglavnom zavisi oel svojstva materijala koji se prenosi (pogleelati tablicu 10.125 I 65 1.pri transportovanju navise materijala po nagibu. kao i trenja transportovanog tereta 0 povrsinu transportnog puza. tada se mogu otpori izracunati.4.srednjem i krajnjem.1). D 2: (4 '" 6) amax.2. cx . umanjuje se do t = 0. Racunske vradnosti koeficijenata 0/. KD "ele je r . treset. glina. I I 30 Ukupni otpor kretanja tereta koel zavojnih transportera dobija se sabiranjem: sile trenja tereta 0 zid oluka. Osim toga. ponekad se ugracluje srednji lezaj. Zbog toga je pri odredivanju snage motora najpogoelnije da se koriste rezultati dobijcni eksperimentalnim putem I I. transporter se sasloji iz leratkog horizontalnog transportnog puza .25 0. brasno.cevi. tg <p = Ill. Izracunavanjc precnika transportnog puza za premestanje komaelnih tereta moguce je ako se uzme u obzir krupnoca komilelnih tereta koji se transportuju: D 2: (10 . 0.tg(cx+<p) (10. sljaka. ako se transportuju Iako prenosIjivi matcrijaIi usvaja se da iznosi t = D.u m.3 Vertikalni transporteri Vertikalni zavojni transporteri preelstavljaju transportere specijalnog lip a (SI. 10.4 0. a takode i otpore dizanja . strugotina. 12) a. Ucestanost obrtanja n usvaja se u zavisnosti od vrste materijala koji se prcnosi. 0.2 1.5) (10. m i orijentaciono usvaja sc ela Je r = 2 = :(0. Telo (vratilo) transportnog puza moze se tretirati leao profilisano vratllo sa vise oslonaca. Ako je poznat koeficijent trenja. uzeluznog pritiska iii zatezanja usleel uzduzne sile Fa. 0.elimenzija najveCih komaela nasipnih materijala (razvrstanih prema krupnoCi).. koji se takocle okrece u cevi. a pri tome ugib ne treba bitno ela mcnja zazor izrneclu kraja transporlnog puza i oIuka.koeficijent trenja materi.3) usvaja se ofijentaciono.4..koeficijent (pogleelati tablicu 10.1).raelijus na komc dcluje sila Fa. 0. Deo vertikalnog transporlnog puza u donjem sektoru u koji se dovodi materijal je promenljivog precnika. koji se smanjuje prema vrhu iIi se smanjuje korak. 0. . Tako se moze navesti napon uvijanja pod elejstvom momenta torzije M o .16.25.

pada na vertlkalm zavo]il! transporter koji ostvaruje obrtno kretanje.5)..5.322 Transportni uredaji Zavojni transported 323 ostvaruje apsolutno kretanJe po zavojnoj trajektoriji ali je pri tome manja brzina u aksijalnom pravcu. .5 ProroGYltl1ska shema vertikal/1og Z{JI'OjIlOg tral/spar/era Na cesticu materijala sile tdine G. tj. odllosno R (SI.uzdnz vcrtikalnog transportnog puza ostvmuJ. i druga .. gde je !lv .4 ZUj'(~il1i IrOlUjJorter: R (ovde je m .vllgaonom ?rZil. ~ prikazan je strmo nagnuti pre to varni.sila trenja cestice 0 povrsinll zavojnice G !lv cos a.+mg!lv COS a. Sl.rtel kOJa se prikocuje obrtanjem zavojniee vijka. buduei da 0 u horizontalnoj ravni delllje sila [renja cestice mu v 2 -'_P- zidove cilindricnog plasta.7) . rnateTlJal ostvaruJe relat!vno kretan]e duz aksijalne ose transportllog puza.romolorom sa pnrubnim spojem.)ettika//Ji. tj. = O.masa cestice) i shodl1O tome. 10. 10.4. R (10. Da bi se ostvarila neophodna centrifugalna sib transportni pllZ treba da ima dovoljno vcliku ucestanost obrtanja. + P R mV. .ega ne~to zaostaje u kretanju u odnosu na povrsinu zavojlliee transportnog' puza. mVIr!l !lv sina. Maten]HI kO]1 se dodajc horizontalnim transportcrom sa zavoJlllm transportnim puzcm je sa preeizno regnlisanim kapaeitetom. 10.koeficijent trenja cestica 0 plast. prerna t~rne. b). zavojni transporter sa elekl.se na sledee! naem. a pod deJstvom sIle treIlJa lZmedu materijala i povrsine plasta kao i usled sile tdine usled c. Stoga treba objasniti kako se odreduje uccstanost obrtanja. Obrtalljem cestica materijaia po obimu zavojnice transportnog pliZa brzinom v nastaje centrifugalna sila mv 2 oj St.!lp COSCi. Pri tomc materijal se ?od dCJstvom centrifugalnc silc pripija llZ povrsinu eilindricnog plasta. koja deluje na povrsinu zavojnice transportnog Najveea brzina na obimu zavojnice transportnog pliZa pri kojoj cestice materijala nemajll aksijalno kretanje i oheeu se II mestu sa zavojnicom transportnog puza. b ~ s/r!JlO naglluli jcdnaka Na SI. sheno nav. vo~recc se manJom. Kompopuza jednaka je nenta ove sile.koeficijent trenja (S1.IO. mgsma. K:'et~nje rasuto~ materijala navisc. ona je a . od ugaonc brzine zavojniee transportnog puza.lOm. sllprotno od horizontalnog transportnog pllza kod koga se ogranicava maksimalna ucestanost obrlanja. kriticna brzina Vkr nalazi se iz jednaCine . tJ.. 10. kod vertikalnog transportnog puza ogranicava se minimalno dopustena (kriticna) vrednost ucestanosti obrtanja pri transportovanjll materijala navise duz zavojnice transportnog puza.e . gde je!lp . od brzine premestanja neokretne navrtke duz zavojnice transportnog puza. . duz zavojne povrsine deillju dye sile: jedna je usmerena dllZ zavojne povrsine nanize i jednaka je G sin a.

Praznjenjc cevi ostvaruje se na suprotnoj strani cevi isipanjem materijala. 1z izraza (10. odnosno sto je manji koeficijent trenja cestice 0 zavojnicu tran5portnog puza i vcCi koeficijent trenja cestica materijala 0 zidove plasta. Prednost cevnih zavojnih transportera ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji. nasipni materijal..M D. Transport materijala duz zavojnih cevi takoae je u funkciji odrcdenog tehnoloskog procesa. Na mestu gde se oslanja na valjke.9) moze sc uoCiti da je pri kretanju cestica nasutog materijala navise.324 Transportni uredaji Zavojni transporteri 325 Odakle je gR(sil1a + J.1v .08 II. 10. sa obe strane cevi. Brzina transportovanja materijala i kapacitet povecavaju se sa povecanjem ucestanosti obrtanja obrtne sipke (S1. ucestanost obrtanja zavojnice transportnog puza utoliko veca. mesanja itd. cilindricne povrsine.-cevi se tako postavljaju da su uvek sa nagibom u smeru kretanja materijala. sa strane zahvatanja matcrijala (desno na S1. kao i materijala koji se slabo sipaju.1 v casa) J. pri tome su duZine cevi 200 . sto je veci ugao penjanja zavojnice i manji radijus zavojnice.dobroj izolaciji transportovanog materijala duz citave duzine eevi. 250 m cesto odredene vremenskim periodom trajanja zahtevanog tehnoloskog ciklus3. cev se obuhvata celicnim prstcnom prcko koga se ostvarujc kontakt i kotrljanje cevi preko valjaka. zrnastih materijaIa. duz ose zavojnice transportnog puza. Zavojna cev za transportovanje materijla (SI. T' Sf. cevi su glatke. Transportna zavojnica pUla je sipka na cijem vrhu . tako sto je poslcdnji zupcasti par u obliku nazubljenog prstena navllcen ua telo cevi. lakse se prazne bilo sa koje strane ali je za ostvarivanje transporta materijala znatno veca potrosnja elektricne energije. a kapaciteti su ograniceni. Obrtanje ccvi prenosi se od pogona zupcastim prenosom. vertikalni zavojni transporteri manjih su gabaritnih mera. 10. 10. sirokom dijapazonu kapaciteta i razlicitim duzinama transporta. susenja. Osim oslonih valjaka ugracluju se na postolju.S170st hr::ine frc/J1sporrm'al~i{/ rnaferiju/u od u(esranosfi ohrtanja buJece .IH fJ. a za slucaj kada nije veliki ullulrasnji prccnik cevi.)Jl I) / V' / V Zavojni cevni transporteri izraauju se kao horizontalni iIi sa blagim nagiborn. I1kr. a kao nedostatak. koji se uvodi u cev sa jednog kraja. ti.fipke . Zavojna sipka sa busecom krunicom na vrhu (S1. a i velika je potrosnja elektricne energije po jedinici transportovanog materijala.9) Ako je ucestanost obrtanja cestice 11 > tada se materijal krece navisc duz zavojne povrsine transportnog puza. po dva potporna (odstojna) valjka kojima se sprecava aksijalno pomeranje ccvi.6 Buifeca §!pka sa 7xll'ojnicom tra!1SpOrfllog puza ::0 (ransp{)rto)'aJ~if! marerija/a i:: bu§ofine \::mls lJ.0 J!on. dobija se kriticna uccstalost obrtanja zavoJmcc transportnog puza 10. a kao plast u ovom slucajll koristi se cilindricni zid cevi male dimenzijc otvora. a) pricvrscuje se kOllusni zavojni segment. 30 m pri transportovanju materijala u prahu. odnosno za vreme trajanja transporta materijala kroz ' cev treba da se okonca odredeni tehnoloski proces. 10. Neke konstrukcije transportera ovoga lipa izvode se kao cevni transported bez zavojnih zlebova unutar cevi. (lO. dobroj pozudanosti transport a materijala. pokrece se uzduz ose ccvi ka drug om kraju cevi. valja navesti: velika je masa transportera i transporteri su znatnih gabaritnih mer a. Obrlanjern cevi. . ovakvc ccvi se primenjuju za ostvarivanje odreaenih tehnoloskih procesa. Stavljanjem da je Vkr = 2n Rl1kr = n Dnkr. Da bi se ostvarilo aksijalno kretanjc materijala.anje materijala navise. Da bi se obezbedio dobar prijem nasutog materijala unnlar cevi.-.6) brzo se obrce.1p(cosa-J.S) Poseban slucaj primene vertikalnih zavojnih transpotera (pri veoma malom precniku zavojnice transportnog puza i malom knpacitetu) oglcda se u njihovoj primeni kao meclaja pri busenju vertikalnih uzanih rupa i busotina. kao i ncdostaci. aglomeracije.. duz zida izraden je zavojni zleb.ie monliran radni medaj masine za busenje.7 Zm'. 10. npr: pecenja. Unutar cevi.4 Cevi za transportovanje materijala (10. 10. Prednosti ovih transportera. isti su kao i kod horizontalnih zavojnih transportera. IZO 1. Vertikalni zavojni transporteri primenjuju se za podi..1v sil1a) gdeje pv = arctgJ. . U odnosu na koficaste elevatore.S. min-1 Sl. obicno se ostvaruje visina od 15 .8) ostvaruje ohrtno kretanje preko para valjaka koji su montirani na odredenom rastojanju.7) na Cijem vrhu se nalazi krunica za busenje.

sila tezine materijala u cevi. to se potrebna duzina cevi odrectuje iz izraza: gde su: G 2F = G+Go P casa o (10. 5· po(porni (ods/ojlli) 1'(Jfjak.1). pri kome sc materijal pod dejslvom centri· fugalne sile ne odvaja od cevi. (10. Ako jc prema tehnoloskim zahtevima potrebno da se transportovani materijal zadrzi u cevi tokom vremena tv. 0.14) b) 51. = 0.. Korak zavojnice obicIlO se usvaja da je t terijalom \jI = 0.10) . I . uccslanost obrtanja cevi ne sme da prede neb krilican broj nkr.prema izrazu (10. 3 . do verlikalne ose. 10. (10.. za ugao ex.. 2J+wJ Dk M=G'a+2F ..3 1--'---''''Dsin<p = nn . . 10. kao i na ostvarivanje rada podizanja materijala koji se sipa u cev. Klizanje ovih cestica po zidu cevi zapocinje u lrenulku kada sila lrenja F 0 zid cevi postane manja od komponenle sile tezine cestica koje su usmerene duz tangenle (Sl.15) L =v t".pugoll. P Dv 2' (10. koja prolazi kroz osu cevi (a ~ 0.13) Uslov jednakosti centrifugalne sile C cevi ima smisla pri ex = 1800 • Tada je sile tezine materijala u gornjoj tacki (10.9.65 ) m.os{oni ram sa \Ialjcima.8 Za)'()jna frCJI1SpOrfll(J eel': a . Iz jednakosti je: Go .3.326 Transportni ureaaji Zavojni transporteri 327 (gde je /-l W = tg cp . a kocficijent ispune cevi maXo - Da bi materijal mogao da se prcmdta duz cevi. 2 .eel'..l= (. a brzina transportovanja materijala v . Potrebna encrgija za obrtanje cevi ulaze se na savladavanje otpora oslonih valjaka. koje se podizu pri obrtanju cevi sa uceslanoscu obrtanja n.9. nalazi se sila pritiska na valjke iz izraza Kapacitet cevnog zavojnog transportera odreduje se iz izraza (10.2). rastojanje od tezista mase materijala koji se transportuje u sloju. (G D gZ'W 2 +Gcosa ) /-l.3J D SlllCP ~ .9 Prorm.as/olio ..12) Ucestanost obrtanja I'lkr = nllWX nalazi se zamenom ex = 90° + cp 11k! = 42. 6 . 0.YulIska shema bJ cel'j 2U IrwUporfOl'anje malerija/a Ako je a . nalazi se da je n = 42.prccnici valjaka (roIni) i rukavaca valjaka.25 D).50 . polovina centralnog ugla izmedu oslonih valjaka (SL 10. b) oj Sl..5 D. Usvajanjem da su pritisci na oslone valjke sa obe strane priblizno jednaki. ~l if· koefieijenti trenja klizanja u rukavcima i kotrljanja venea cevi preko valjaka.16) (10.2 ..sila uslcd ldine cevi. ram Prakticno granicna uceslanosl obrtanja usvaja se da je 11 = ( 0. a).. odnosno okrece se zajedno sa njom. Gsinex= C+Gcosa)J. 4 . tada je moment u odnosu na osu cevi .opJYi oblik. Pri odredivanju Ilkr potrebno je da se razmolri uslov ravnoteze cestica sile tezine G. b .pOlporni \'(Iljri.us/olli l"a!jak..11) . 30 sin( a -cp) (10. Dk precnik venca po kome se cev kOlrIja preko oslonih valjaka: D" i d . kocficijenl trenja cestica 0 zid cevi). 10.

1 Osnovni tipovi i oblasti primene Oscilntorni transporter je u opstem obliku otvoren iii hermcticki zatvoren oluk iii cev.koeficijent kOfisnog dejslva prenosa pogonskoo meb 11. koji je okacen iii oslonjen na llosecu konstrukciju.[45] . Inace primena vibraeionih transportera je danas rasprostranjenija u poreaenju sa inercijalnim.u hinizma. Oscilatorni lransporteri prema rezimu kretanja oluka i tereta mogu da se razvrstaju na inercijalne (sa konstantnim iIi promenljivim pritiskom tereta 0 dno oluka) i vibracione. na vibraeionom transporteru se teret odvaja od oluka ("poskakivanjem") i krece se u mikro skokovima. Oscilacije kod inercijalnog transportera siroko su primenjivane kod podzemnog transportovanja uglja u jamama. vertikalna komponenta ubrzanja oluka veca je od ubrzanja slobodnog pada. medutim zbog odreaenih nedostataka ovakvog oblika transporta materijala. Ove principijelne razlike u naCinu kretanja tereta uslovljavaju i razlicit intenzitet habanja zidova oluka transportera. LITERATURA: [21]. snaga clektromotora u k\V p = Mw = Mnn Mn 1000T] 301000T] = 958611' gde su: M .328 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 329 odnosno. danas se vise ne primenjuju u rudarskim oknima. a zavisi od konstrukcije oscilatornog transportera. tako i zbog njihovc tesne meausobne povezanosti. kako zbog obilja konstruktivnih rcSenja.17) s-\ T] . OSCILATORNI TRANSPORTERI 11. kao i razlicito sudelovanje mase transportovanog materijala U oseilatornom kretanju. w .trnllslatorno (oscilatorno) kretanje. karakteristike rada pogona i tipa oslonih uredaja. Kocl inercijalnih transportera teret klizi duz oluka pod clejstvom sile inercije (vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja je od ubrzanja slobodnog pada). Karakter premestanja tereta zavisi od fdima kretanja oluka iIi cevi. Zbog toga je adekvatna klasifikacija oscilatomih transportera veoma teska. (10. Oluk (cev) se pobudom vibracija dovodi u povratno . tako da se deIovanjem oscilatornog kretanja teret pomera napred odredenom brzinom.u Nm.

Oscilalorni transporteri primenjuju se za transporlovanje rasutih. kao i prenosenju vibracionih opterecenja n3 oslo nee nosece konslrukcije. nemogucnosti lransportovanja lepljivih malerijala. a mogu da budu i vertikalni. Najoptimalnija oblast primene oscilatornih (a POSCliIlO vibracionih) trans~ portera odnosi sc na hcrmeticki zatvorene lransportere. a veoma se slabo transportuJu flllodlspel ZlOlll . a takocle i u livnicama pri transporlovanju vrele istrcsene zemlje i sitnih fabrikata temperature do 600°C.2 Dinamicki rezimi rada oscilatornih transportera Ako je ravan nagnuta pod uglom a prema horizon tali i dobija od spoIjnog iz~ vora energiju za osciIatorno kretanJe.3 ) . tada ce ceslica malerijala. za prenosenje prasinastih. Vibracioni transporteri svih tipova ne mogu da ostvare preno. koja Iezi na ravni. blago nagnule (sa podizanjem materijala navise. otrovnih i vrelih tereta. pom~ra ?o povrsini. u horizontalnom iIi blago nagnutom pravcu. mogucnosti ostvarivanja razliCilih tehnoloskih operacija (prosejavanja. Prema tome. rezane. janja od oluka. kod inercijalnih transporlera kontwlise se intcnzitel habanja oluka prilikom lransportovanja abrazivnih materijala. pri kapacitelu do 20 m 3/h. smanjenju brzine i kapaciteta pri transportovanju prasinastih i malorasipnih tereta. mogucnosti obezbeaenja potpune hermeticnosti pri transportovanju prasinastih. da se.1 Prorac. zakivaka. 11. malom habanju oluka vibracionih transportera cak i prilikom premcstanja abrazivnih materijala i pre svcga. drob~ne. g ~ gravitaciono ubrzanje zemIjine teze. p:-emda oni. tad a Je-komponenta ubrzanja ravni u pravcu ose y: . posto OVI matenjah mogu eflkasnlJe da se transportuju trakastim transportenma. na duo oluka iIi cevi transportera) sastoji se iz normaine komponcnle sile tezine cestice i sile inercije: FN = m g casa + m ay (11. Takoae treba napomcnuti da nije dozvoIjeno da se neuravnotezena konstrukcija transportera montir'u bez fundamenata na objekte meduspratnih konstukcija. u odcljenjima metalurgijske proizvodnje itd. v 11. tj. na linijama automatizovane proizvodnje. prasinasti malerijali (npr. Normalna sila pntlska cestlce malerijala FN na ravan (tj. .pravolinijske.330 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 331 Takvi transporteri nazivaju se jos i vibr?bunkerim~. pri fabrikaciji graclevinskih malerijala itd.2) ay = . a reae komadnih tereta.a (02 · · R .1) Horlzontolna raYOn SI. navise. a u preduzeeima hemijske i melalurgijske induslrije. Horizontalni oscilalorni transporteri koriste se za prenosenje sirovog gvoZcla. sa premestanJem tereta bez odva Premu profilu lrase oscilatorni transporteri se mogu razvrstati na horizoutalno . cement).a (02 sin<p sin~) (11. elemcnala aparata). . Isto tako se kao nedostatak moze navesti reIativno mali ekspIoatacioni vek lezaja i eIasticnih elemenala pogona transporlera. R (11.'iunska shema sjle priliska maleriju/tJ nJ o/uk gde su: m . Oscilatorni (ukIjucujuCi i vibracioni) transported nisu pogodn! za ~ransp?r­ lovan'e peska. hemijski agresivnih rasutih malcrijala u u. Prednost oscilatornih transportera ogleda se U relativno jednostavnoj konstrukciji. sljunka. sa ubrzanjem ao koje je usmcreno pod uglom ~ (St. otrovnih.masa cestice materijala. sa koordlnatnim pocetkom n tezistu cestice materijaIa koji se premesta. gasovitih. kao p~ pravilu rade u rezimu inercijalnih transportera.senj~ le~ljivi~l materijala (npr. na linijama mehanicke obrade i montaze. u~lja. Sln<p SlntJ a sila pritiska materijala na povrsinu FN = m (g casa . hlaclenja) istovremeno sa lransportovanjem materijala. u masinogradnji. pri izradi apa~ rata.~r~a 1 sl1cIlll: naSl?nih ~aterijala u lljihovom uobicajenom. k~mena. vrelih. a pri relativno malim transporlnim daljinama prerneSlanja do 50 m (relko do 100 m) i pri kapacitetl. Vcrtikalni oscilatorni transporteri spccijaInih konstrukcija takode se primenjufu za prenosenje sitnih masinskih elemenata (vijaka. ay ~ komponenta ubrzanja ao duz ose y. J1. prost orne spiTale. lreba naglasiti da je utrosak elektricne energije relativno mali pri uslaljcnom kretanju transportera. do visine od 12 m. odnosno spustanjclll pod uglom do 15°). Vertikalno osciIatorni transporter[ prenose materijale navise duz zavojne povrsine. Ako se koordinatne ose x i y usmere paralelno i upravno na ra:an.slovima POtPUllC izolacijc okolnc sredine.ao SlntJ = . kamene sitndi.J priblizno do 400 rn 3/h. sa premestanjcm materijala naviSe olukom koji se postavlja U obliku zavojne. susenja.1). Nedostatak ovih transportera og1eda se u: smanjenom kapacitetu pri transportovanju materijala 5lrmo. . stanJu. vlazne gline). zavojne (metalne) slrugoline Ll odeljcnjima masillske obrade.

3) koje se nalaze u zagradi odreduje smer sile pritiska materijala na ravan. potom cestica ponovo pada na povrsinu ravni i krece se zaJedno sa nJorn 0= r Odnos maksimalne normalne komponente ubrzanja oluka ay nW.ostvarenje kretanja ceslica najvecim brzinama.5) Koeficijent K karakterise dinamicki reZlm rada oscilalornog transportera (di· narnicka opterecenja pogona i drugih elemenata transportera).11. U gao <p menja se od 0° do 360°. pri K = 1 smatra se da je granicni uslov. Ako povrsina ostvaruje harmonijske oscilacije pri koeficijentu rezima rada K = 1. pri K > 1 cestica se odvaja ad oscilatorne ravni i prelllesta se. Odnos izmedu veliCina desnog dela jednacine (11.6) u gde je p .3 kretanje cestice materijala sas- Zadatak obezbedenja najefikasnijeg kretanja cestice rnaterijala vibracionim transporterom (pri K >1) sastoji se u izboru vremena t2 (vreme za koje se cestiea koja se transportuje nalazi n(1 oluku) tako. jer bi se time onemogucilo racionalno premestanjc cestica matcrijala. 2 za vreme t3 .fazni ugao osciJovanja (ovde je t .2 Shematsk. Vreme priprerne malcrij~la za sledeCi skok treba da je minirnalno I za to vreme ne treba da se malerijal kliza po povrsini oluka iii da sc premesw u suprotnom smeru. Sa tacke gledista optimalnog prernestanja materijala. konDijagran1 krefanja testi('(l malenja/a l'ibraC.t2. <p (J)'1. w .h transportera). tako je pri: 2 g coso: > a w sin <p sin ~. pri minilllalnom dinamickom opterecenju pogona.:ref(J!7ja feSfice (ferefa): 00 . Pri 1 < K S. . 0= cestica se odize od osciJat6rne ravni i obavlja slobodan let (mikro sk?k). tj. gcosa Kod horizontalnog transportera cos rada _ K h0: (11. Eksperimentalno je ustanovljcno da se kretanje pri neprekidn~rn. najracionalniji rezim rada transportera (idealni rezim) srnatra se da je SI. pa je koeficijent rezima .ugaona brzina pobudivaca oscilacija.amplituda oscilovanja ravni. A aw 2 Sln}J g (11. prikaz kretanja c'resricc !71aferUafa rihraciollim rransporter017L" T ~ smer J. Uzimanje optimaJnih vrednosti koeficijenta rezima rada transportera.prvenstveno mikro skokovima (rezim vibracionih transportera. 3. 0= pT (11. podrazullleva oplimalno rcsenje osnovnih zadataka transportera . kao i karakter kretanja cestica: pri K < 1 cestica (terct) lczi na oscilatornoj povrsini i premcsta se bez odvajanja od povrsine (rez.smer osd/owlIlja o/uka naziva se koeficijentom rezima rada oscilatornog transportera K. kontinuiranom kretanju u skokovirna cestica rnaterijab (bacanjem) ostvaruJe pn toji se iz nekoliko etapa koje se odlikuju razlicitim vremenskim trajanjern jednog perioda oseilovanja povrsine.I' == aw 2 Sin(~)SinP = aw 2 sinp 2 prema komponenti ubrzanja sile teze g cos 0: SI.332 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 333 gde su: a .3). tad a se putanja kretanja cestice materijala vertikalnoj ravni podudara sa smerom kretanja povrsine (Sl. 11.2).im inercijaln. a koje su racionalno usaglasene sa kretanjclll oscilatorne povrsine oluka transportera. smer sile pritiska FN usmeren nanize i smatra sc da je pozitivan i teret sc neprekidno nalazi na dnu oluka. Za neko vreme ta cestica materijala krece se zajedno sa olukom. a sin <p je maksimalne vrednosti koja je ravna jedinici pri <p '" rc/2 90° .11. kao i elemenata transportera. 11. K = aw sinP.vreme). pri g coso: < aol sin <p sin ~ sila pritiska usmerena je navise. narocito pri K > 1.3 onaj pri kome se cestica bez prckida. zatim sa povecanjem veliCine faznog ugJa cp i zavrsetkom Clape sa K> 1.bilo koji ceo broj.Ollim fransporterotn :a ra:ii{ile l'rednoSfi tinuirano baca i da je vreme njenog mikro koetrciicnata refima rada K. tp. teret se brzo krece i otrze se od povrsine. Sl. Posle toga etapni ciklus kretanja ccstice se ponavlja. . leta tr jednako iii deljivo sa ukupnim periodom oscilovanja lransporlera T.4) = cos 0° 1.. za vrerne tp t2 _ 0. da' se u tom periodu cestiea materijala nalazi na povrsini oluka dok se oluk nalazi u hodu napred zajedno sa materijalom nR njemu.

a oluk je kruto vezan za nosac i osloni ram i postavlja se pod uglom oel 20 0 .. prakticne vrednosti koeficijenata K i date su tab clarno tako iSto 5e uzimaju u obzir kako optimalna premestanja razliCitih materijala. U toku odrclenog penoda. izostaje proporcionalno povecanje brzine. Na znatnorn delu dircktnog.7) Preporuccnc vl'cdnosti koeficijcnata rezima rada K vibracionih transportera Tablica 11. pravolinijskog hoda.0 11. Osnovni pararnetri transportera Markus . Jednocevni Uednoolucni) lakog i Centrifugalnl I srcdnjeg lipa.6 .. pri K > 3. samo konstrukcije teskog lipa. Oluk opisllje pravolinijsko.2 m/s.334 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 335 K (11. 2. Na osnovu eksperimenata ut vrdene su preporucene. kocficijent rezima rada iznosi K = 3.8 . lakog i srednjeg tipa.... 3. kada je vreme tp mikro skoka cestice materijala jednako jednom celom periodu oscilovanja transportera. Oluk prolclizava ispod tereta. polorn naglo opada do nule i zatlm menja smer.2 . Talco se rnaterijal premeSta napred promcnlJlvorn brzlflorn kretanjn na najvecern delu direktnog i povralnog hoda oluka. kod horizontalnog transportera obicno ne prelazi 0. Prema tome.3 transporter radi sa znatnim ubrzanjima (npl'. I isto 2 .1).3.. kao i na osnOVll pritiska materijala na dno oluka razlikuju se dva osnovnCl lipa oscil8tornih incrcijalnih transportera i to: sa konstantnim. iIi pogonom sa kulisnim mehanizmom. 150 mr:n. brzina oluka se ravnomerno povecava.praskastih I' . Slla pnl!sk~ malerijala na dno oluka u toku svakog cIklusa oscIlov3nJa uvck ce bIt! ]ednaka SIll tdine materijala. Konslmkcija transportcra Kocficijcnt K pri Tip transportovanju materijala vihraclOnog transportcra I prasinastih i komadnih I . za kapacitete Q > 50 t..a su: amplituda oscijovanja olu~a koja je odreclena radijusom pogonskog mehanizma krivaje 50 . vec'im od 6. U izvesnom vremenskorn razdoblju direktnog hoda oluka...5 ~i~L~~<3~0~n~1________________ -t__________-t__________-t________~ Ekscentarski 1. 85 min'\ sirina olnka. tako ela se l11atcrijal premesta napred zajedno sa olulcom. 2.1 Pri p = 1. Jezaja i drugih elemenata. 1200 mm. kapaciteta T ! 1J . Ispitivanjima je utvrcleno da pri p > 1 i K > 3. 11. Prema tome sledi da koeficijent reiima rada vibracionog transportera treba da se nalazi teorijski u granicama'1 < K s 3. Stalno trenje materijala 0 dno oluka izazvace njegovo habanje.... Kad~ se brzina oluka naglo prorncni. Matenjal ce uvck Idali na dnu oluka.... kapaciteta Q s 50 t/h Isto. 2.. zatim se bIZO smanjuje. za ~ = 30°)..36 (pogledati SI. matcrljal po merciji produzava premeStanje nap red sa nekim usporenjem. duzina oluka. pn povratnom llOdu.3 nastaje odreclena zona smanjenja brzine premestanja materijala.3 Ekscentarski 1.elektromagnetm 3. Transporter sa konstantnim pritiskom materijala na dno oluka (sistem Markusa) sasloji se iz oluka osIonjenog preko stacionarnih valjaka.3 . tj. 30° prema vertikali.6 g. a ubrzanje dostigne nekn granicnu vrednost. 2. odnosno sa promenljivim pritiskom matcrijala na dno oluka. prekida se klizanje tereta. . 40 . Q s 50 lIh. odnosno kada je tp = 2 T. Oluk dobija oscilatorno kretanje od . ~ezlm. a kao posledica nastaju veca dinamicka opterecenja pogonskih elemenata. tako i dinamicka opterecenja (tablica 11. 3 ~~ije IS10. za svaki mehanizl11a) krece se zajcdno sa olukom pri njegovom povratnom hodl!. kao i pri povratnorn kretanju.3 2. brzina premestanja materijala. tada je K 6. ne odvajajuCi se od njega. klizcCi naprcd i p~J povrat~ nom hodu oluka. do 50 m (ponekad i do 100 m). Prema karakteru kretanja oluka za nosenje materijala. Transporteri sa promenljivil11 pritiskom materijala na dno oluka osionjeni su preko elasticnog nosaca.5 . a takode ce biti konstantna i sila trenja materijala 0 oluk. samo konstrukcije teskog tipa...3) itd. 200 .Ih f-~----' Dvocevni i jcdnocevni uravllotezcni. pri p = 2. menjajuci svoj smer. kao i dvokrivajnog pogona. akumulirajuCi kincticku energijll.8 1..5 1.. lranslatorno povratno kretanje razlicitim brzinama i ubrzanjima u horizolltalnoj ravni pri dlreklnom kretanju napred.8 . frekvenCl]a oscilovanja (uceslanosl obrtanja pogonskog vratila)..5 I 1. visece i oslonjene kon.. a sal110 u toku l11alog . 2. materijal se krece zajedno sa olukom bcz klizanja.3 Inercijalni transporteri Kod inercijalnih transportera materijal se premesta pod dejstvom sile inercije.. za kapacitete Q > 50 tlh i duzine L > 30 m ! i. Pri povralnom hodu brzina oluka se u prvom delu povratnog hoda ravnomerno povecava.3. da bi dolaskom do svoje najvece ncgativne vrednosti opet nastalo njeno naglo povecanje. 2. Takav karakter kretanja oluka ostvaruje se pogonom dvokrivajnog rnehanizrna.vreobrt ~nvaJllog menskog pcrioda ukupnog ciklusa oscilovanja (lj.. raela lransportcra usvaja se tako da je povratl11 hod materija!a minimalan .

fJ. Prema smeru prenosenja materijala vibracioni transporteri mogu se razvrstati na horizontalne. . 0. vee ce kliziti po elnu oluka nekom promenljivom brzinom. srednja brzina krctanja materijala. vertikalna komponenta sile inereije materijaia usmerena je navise. ~ . Usled ranije istaknutih neelostataka inercijalnih transportera. u smeru upravnom na oslone nosace. 11... a . dok se pri kretanju nanize oluk spusta. a pri hodu oluka nazad . neophodno je da se materijal ne oc!vaja od oluka i ela sila inercije cestiea materijala u periodu usporenja oluka pri direktnom hodu bude veea od sile trenja materijala 0 povrsinu oluka.: (11. Za ispunjenje prvog uslova neophodno ie da buck vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja od ubrzanja sile tezine. vee uslovljavaju i smer oscilovanja tereta (oluk dobija usmerene oscilacije). Na taj nacin su sile pritiska materijala na dno oluka pri radnom . ugao nagiba oslonih nosaca prema vertikalnoj osi. a duz horizontalne ose deluju sila trenja i horizontalna komponenta sile inereije. Krivaja se obree konstantnom ugaonom brzinom i saopstava oluku povratno . Zbog toga je za oscilovanje transporter a sa promenliivim pritiskom materijala 0 zid oluka. dYe iIi vise masa. Pri povratnom hodu. Brzina i ubrzanje oluka su usmereni upravno u odnosu na pravac oslonih nosaca. elasticnim vesanjem . Ovo je moguce ostvariti posto se sila pritiska materijala na oluk i sila trenja smanjuju. koeficijent trenja materijala 0 dno oluka. radnom hodu oluka transportera. Posto su nosaCi postavljeni pod uglom. pri direktnom i povratnom hoelu oluka. upravno na dno oluka.336 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 337 obicnog krivajnog pogona.ucestanost obrtanja vratila krivaje. 200 .jalnu energiju elasticne sile pri povratnom hodu. koji obicno ne prelazi 10° . 10 . (viseea.. Prema broju istovremeno oseilujuCih masa oscilatornog sistema transportera razlikuju se transporteri sa jednom. kada se oluk kreee nazad (spusta). 300 . frckvencija oscilovanja. slobodno oscilujuea konstrukcija) i sa koso montiranim nosacima (oslona konstrukcija sa koso usmerenim elasticnim elementima). neophodno je da bude sUa trenja materijala 0 dno oluka veea oel horizontalne komponente sile inercije materijala. potrebno usvojiti koeficijent reiima K < 1. blago nagnute i vertikalne.8) gde su: n . Da bi se obezbedilo kretanje materijala napred. U tom slucaju materijal se nikada nece odvojiti od oluka. 400 min'\ sidna oluka... te se tako obezbeduju uslovi za neprekidno premest3nje materijala duz oluka. Transporter sa promenljivim pritiskom materijala 0 ziel oluka preelstavlja prema konstruktivnom izvodenju prvi stepen prelaska oel inercijalnih ka vibracionim transporterima. brzina kretanja tereta pri uspinjanju se znatno smanjuje sa povecanjem ugla nagiba. 1000 mm. pri dopremanju materijala navise.1 Osnovni tipovi Postojidosta konstruktivnih reSenja vibracionih transportera. Kosi elasticni nosaci noseee konstrukcije ne sluze samo kao oslond element a za noseSenje tereta. tako i pri povratnom hodu.4. Ostvarenje drugog uslova moze se ispuniti oelgovarajueim izborom ubrzanja oluka ti.translatorno krctanje istog karaktera. Kada se oluk kreee napred. Pri kretanju oluka napred vertikalna komponenta brzine (i ubrzanja) usmerena je naviSe. a ta energija se pretvara u potenci.preko amortizera.. Prema naCinu oslanjanja elementa za nosenje materijala (oluka. na kosom transporteru. 15°.. za ostvarenje odredenog tehnoloskog proeesa). posto duz vertikalne ose deluju sila tezine i vertikalna komponenta sile inercije. kod horizontalnih transportera iznosi 0.oprugc izraduju se od opruznog celika i predstavljaju svojevrsne akumulatore energije: pri direktnom hodu oluka napred. to se pri kretanju napred oluk ne odize mnogo navise. a sila tdine .nanize.15 . Elasticni nosaCi . pri premeStanju oluka nazad.nanize. Osnovni parametri transportera sa promenljivim pritiskom materijala 0 zid oluka su: amplituda oscilovanja (odredena je radijusom krivaje)..4 Vibracioni transported 11.direktnom hodu i povratnom hodu razlicite po svojim vreelnostima. pa je sila pritiska materijala 0 elno oluka jednaka njihovoj razlici i sila trenja materijala se smanjuje. eevi) razlikuju se vibracioni transporteri sa slobodnim. obezbedujuei tako kretanje materijala napred i pri suprotnom hoelu oluka. kako u dircktnom. ove sile su usmerene nanize.amplituda oseilovanja koja je jednaka radijusu krivaje. koji se mogu klasifikovati prema razliCitim kriterijumima. Za ostvarenje kretanja cestica materijala napred pri direktnom. te tako preko svoje elasticne karakteristike opruga saopstava oluku nagomilanu energiju..2 m/s. opruga se sabija i na taj naCin akumulira kineticku energiju. SUa pritiska na dno oluka jednaka je zbiru sila tdine cestica materijala i vertikalne komponente sile inereije.. 20 mm. Za kretanje materijala napred. podizu se cestiee materijala koje su leiale na dnu oluka. njihova sadasnja primena veoma je ogranicena (naceino primenjuju se u procesnoj industriji pri prenosenju materijala do odredenih masina. neophodno je da bude horizontalna komponenta silc inereije veea od sile trenja.

uravnotczenosl!'. elektroekscentarski. Uredaj za nosenje cestica materijala horizontalllog vibracionog transportera.klipno poluzni).nlno podesenog elastlcno~ SIstema. udvoJcnc clemcnte. Dorezonantna podesavanja relko se primenjuju. frekvencija pobudne sile.~avanja. lZvan:cZOll a:1tl1lm podesenim elasticnim sistemom.~). 4) najmanja ukupna masa.koeficijent spremnosti uredaja nije manji od 0.98.85 < co < 1.ema kon~trukcionom izvodcnju vibracioni transporteri mogu bili dodavaci i dozaton. . t ransporten. Prema karakt~ris. frekvencija poremceajne sile za pobudu vibracij a co i osnovna fr~kv:ncIJa sopstvenih oscilacija elasticnog sistema transportcra co~ su jednake iii pnbhzno Jednake (prakticno se kod kontinualnog lransportcra usvaja da je 0. sa jednim olukom iIi jcdnocevni) i sa dva clement a (dvooluenllh dvocevlll) .338 Transportni uredaji Oscilatorni transported 339 Prema karakteru dinamickc uravnotczeni i l1curavnotcZeni. tj. namcn]em. tako se koristc dvofrckventna (biharmonijska) oscilatorna kretanja.ovanJe 1 raspodelu cestic~ matcrijala prema njihovoj krupnoCi iIi za odvajanJe odhvaka I peska n hVl1lcama. 15 mm) i velike frekvencije oscilovanja (3000 . le se zbog toga izvanrezonantno podesavanje primenjuje uglavnom kod viseCih i oslonjenih transportera re-.o podcscni elasticni sistem transportera obezbeduje manju potrosnJu cnerglJe za odredeni rad transportera. a oscIluJu kao jcdna celina. 11. kao i masa oscilatornih delova po jedinici materijala koji se prenosi transporterom Uedinicni kapacitet transportera).ansporteri _ sita za istovremen~ transport. _ Pr. pn lstovremenom transportu razlrCilih materijala.nrezonantl:og pode. Kod rezon. Primenjuju se transporteri kod kojih se promena periodicne pobudne sile ostvaruje prema drugim zakonima.4 DijagrwfJ promena fJarametara 'I'ibraciollog lransporfera pri harmonijskim u. b) brzine.lc:lOg SIstema. mala krutost elasticnih elemenata prouzrokuje njihovu znatnu deformaciju (sabijanjem) pod dejstvom site tezine.. kruzno iii elipticno) simelricno oscilatorno kretanje (SI. mogu biti Izvanrezonantno podeseni elasticni sistemi nemaju veliku krutost. 400 min. no ipak ovakvi transporteri nisu postigli siru primenu. Prema tome. 6) ostvarivanje malih gabarita po visini. lativno lakog tipa.' c) ubr::'llllja Rezonantn. pobudivaca vibraClj~ znatno Je manja od frekvencije sopstvenih oscilacija transportera (co «w). i P?deiSavanju elaslicnih oslonih elemenala (oscila- a) b} c) Sf. Transporteri sa jednim elementom za noscllje malerijala mogu Imat! Jcdnostruke III.I'cifacijama: a) pomerallja. 2) potpuna hermeticnost pri transportovanju i to kako na krajnjim tackama transportera. pri pustanju u pogon i uglavnom pri zallstavljanju trasnportera (u pcriodu poveeanja i smanjenja frekvencija pobudne sile i njenog podudaranja sa frekvencijom sopstvenih oscilacija sistcma). ~rem. kao po pravilu. 3) moguenost punjenja i praznjenja duz linije transporter a. pogonska sila pri pustanju nije velika ali se poveeava potrosnja encrgije pri ustaljenom radu transportera. Pred savremene konstrukeijc vibracionih transportera postavljaju se sledeCi osnovni zadaci: 1) minimalno prenosenje dinamickih optereeenja na osloI).4) sinusne promene pobudne sile. Vertikalni vibracioni transporteri oSlvaruju dvojno harmonijsko oscilatorno kretanje: pravolinijsko. kao i mogucllost automatskog upravljanja ovim operacijama. 8) postizanje malog nivoa buke pri radu transportera. Vibracioni transporleri ostvarujll relativno male amplilude oscilovanja (obicno 1 . dok se hidraulicni i pncumatski retko prirnenjuju i to za obavljanje radova u opasnim uslovima zbog moguCih eksplozija.ce konstrukcije.l . Olklanjanje ovih nedostataka ostvaruje se preko razraClenog niza specijalnih urcClaja. uspostavljanje najoptimalnije duzine transportovanja po jednom pogonskom ureClaju. Oscilovanje ureClaja koji nosi materijal oslvaruje se vibropobuClivacem koji moze da budc centrifugalni. saglasno vrednostima amplituda). moguee su izrade transportera visoko~ kap~clteta al! su potrebne znatnc pogonske sHe zbog velikc krutosti elast.. tako i pri punjenju i praznjenju lransportera duz linije transportera.b:lO vczanc. 7) visoka pouzdanost elasticnih elemenata i pogona . ekscentarski (krivajno . dye paralclnc eevi kojc su kruto meduso. v!brosita za prosejavanjc materijala.a b~oju elcmenata za noscnje materijaia razlikuju se: vibracioni transporten :a }e~I1!m clcm~ntom (tj. 5) moguenost ostvarivanja bespretovarnog transportovanja materijala na najveCim rastojanjima. vee i na meduspratni prostor.. Osnovni nedostatak izvanrczonantnog podesavanja oglcda sc u mogucem znatnom povecanju naprezanja elasticnih elemenata zbog kratkotrajnog poveeanja amplituda oscilovanja pri prolasku kroz oblast rezonance. duz vertikalne ose i kruzno. eksploatacioni vek do prvog generalnog remonta nije manji od 8000 h.. Kod Izv~.. Rezonantno podesavanje elasticnog sistcma prevashodno se primenJuJe kod transportera srednjeg i teskog tipa. 11. za. transportovanje materijala iii t. ~ormh sIstema) razhkuJu se vlbraClOl1l transporteri sa rezonantnim dorezonantnim i . Takva konstrukcija primcnjuje se npr. moguc je dugotrajni stabilan rad masine pri razlicitim promenama optereeenja. oscilacije su poduzne i kruzne). kao i moguenost montaze oslonog rama transportera ne same na fundament.likama. Kod dorezonantnog podcsavanja. npr. frckvencija pobudne sile znatno je veea ~d frekvcncIJe sopstvemh oscilacija transportera (co » wo). ostvaruje pravolinijsko (kod posebnih transportera. obrtno oko vertikalne ose (tj.

. "'" . amplilude oscilowlI1ja 12. drohilla (dimel/zije () ... koeficijellia rdima raJa K = 2.. mogu se transportovati razliciti nasipni materijali. 6 . Brzma nJlhovog honzontalnog premestanja obicno iznosi 0. 10 ~ rx6 1 . Eksperimen{a/no dohijena zG\'isl1osr kapacifera Q (flh) d\'oc(!l'l7og . 3 pula manja. :\ ..4.5). 2 . . r\ "'" .... Ovo vazno svojstvo vibracionih transportera pri njihovoj primeni obavezno mora se uzeti u obzir. 10 mm). '" '" i.) u znatnom stepenu zavisc od svojstava (uglavnom od granulometrijskog sastava .f!1ju kosim I'ibracionim fraIlSn'Orfprr"" (a"..... 60 "' ~ "'" r-.. t--.silnokomadn(J !ilja/..... .· 4 ~ kotnadni ugaU. istog oblika materijala praska. 3IJmm). 85 dB..' ~ ... .krupnoce cestica) transportovanog materijala..d%mit u prahu.:a. Tehnicki zahtevi horizontalnih i blago nagnutih vibracionih tral1sportera regulisani su odgovarajuCim inostranim slandardima iz ove oblasti.l'ill1eZ..... kada se cestice ovoga materijala bacaju uvis.t/h r 180 1&0 1410 ~ \ k1 ~2 \ 110 tOO I" I'... 60 mm.6 SI. efektivnost rada vibracionih transportera (kapacitet.. takode i visina sloja materijala moze biti razlicita...15 mis. Pri jednakim vibracionim parametrima.340 Transportni uredaji Oscilatorni transported 341 80 .1 .. prr' hon:on(a/nom IransporrOl'Cmju (a = 0°) i prj Iransportol't. cak i pri najvecoj amplitudi oscilovanja. .. koji sadrze veliku primesu prasinastih cestica.1l..koksa od ...sitl1okomadlla ruda. zrn~stih i sitnokomadnih nasutih materijala (peska. 3 . Manja se efektivnost koriscenja vibra- U procesu vibracionog transportovanja prasinastih materijala. prema brzini krelanja peska \'p.. .52) od ugla nagiba rrwuporrera... kamena .. 35 mm). \ """ ~ ... . peska prirodne vlo:nosli. cementa)... Ovim se objasnjava mala efeklivnost koja se postize prilikom transportovanja prasin3slih.. lJ. uglja itd ) i do 0.05 mm (npr. Povecanjem ampli tude oscilovanja.. za visinu sloja od 50 ./i·ehellcije 600 m..(lpati!. kada je brzina njihovog premestanja za 2 . 0. 7 .. metodom vibracija.. . 30 mm).. visina sloja transportovanog malerijala ltd.. koji se mogu premestati razlicitim brzinama. O. istim transporterom. SI.' 8 !'Yamot u prahu. 10").5' l\ ~~ ~ . Vazno je pitanje i izbora optimalnog rczima vibracija. 11. 4 suvog cemenll/og kiinkera (Jimellzije komada () .5 111m ijrekl'encija f()OO .. 5 " drobljen lucanik. cionih transportera ostvaruje prilikom prenosenja nasutih materijala razliCitog oblika cestica. j pesak.. . -'fiake iz l'isokih pe6 (dimetlziiu komoda 0 . brzina transportovanja... dUagram odnosa brzine ra:marraoog rnarer(ja!a 1'...2 Uticaj svojstava nasutih materijala na efektivnost rada vibracionih transportera Za razliku od drugih tip ova transportera.. t--. 9 . stepent t-o 11011«• . ..5 Upo!'edn..cement (prema isrra!iwJlljima BJUJUiHUAtaUl... .'ibracionog fransp()rtera (pre(nika revi 310 171m. ampliluJa osciloml1ja a '" 3. sljake.... 3 . 11.suri cemenl Najbolji efekat ostvaruje se pri transportovanju suvog..... Nije pogodno transportovanje pr~sinaslih m~teTi­ jala dimenzija cestica manjih od 0. fino nasutih materijala.... pri najoptimalnijem rei:imu vibracija.5 l11/n... te se (ako i ostvaruju razliCiti kapaeiteti (S1.. kao i konstrukcije vibracionog transportera koja bi obezbedila efektivno transportovanje prasinastih materijala. pri fratHportO\'anju: ..fkriljaca (dimenzije komada () .a).fno: 6 . nastaje tanak vazdusni sloj i stvara se povecani otpor vazduha usled mikro leta cestica materijala....II'/....... I\. 5 _/osforno bra. 2 .. efektivnost transpor- .6 mis.....

koji je neophodan zbog moguceg havarijskog kidanja elasticnog vesanja. te se zbog toga njihovo prenosenje ostvaruje primenom vibracionih transportera sa ekscentarskim pogonom (amplitude oscilovanja 12 . sa povecanjem vlaZnosti u nekim slucajevima efektivnost transporlovanja materijala veoma se smanjuje. u cHju povecanja e[ektivnosti transportovanja materijala koji poseduju lepljiva svojstva. 400 min· l ). vibracioni transporteri ne izvode za uglove nagiba vece od 10°.. kod kojih se materijal prenosi navise.. u odnosu na sitnije cestice materijala. . Pri prenosenju materijala nallize (pri spnstanju prakticno pod uglom od 10°) znatno se Iakse transporluju sve vrste tereta. da pravac dejslva pobudne sile bude uSllleren pod uglom od ~ = 20° . U razlllatranim slucajevima potpuno simetricnih sistema u poprecnoj ravni. 11. pogon transportera mora da se taka posta vi....7.. c).uzrokuje oscilovanje . matenJala po glatkom dnu. npr.. sa otvorima za prosejavanje SIt~lh cesttc~. Ukoliko bi cestice materijala u procesu oscilovanja ostvariie mikro skokove (mikro letove) to bi se materijal prenosio u smeru koji se podl. sa dva oluka.vibratora) prolazip kroz centar inercije (el) citavog oscilatomog sistema. 11. gotovo ne zavisi od visine sloja i prakticno ostaje konstantlla pri razlicitim koeficijentima ispune oluka u granicama 0.7. pa je transportovanje prasinastih materijala prakticno necelishodno. vibracio~~h trans~ortera .. dobra se transporluju vibracionim transporterom. 100 mm). Kod transportera sa elektromagnetnom i vibrapobudom je mala amplituda (0.2 mm) i velika frekvencija (3000 min-i) oscilovanja.7. lransportuju se kao Jedna masa bez odvajanja. sIobodno okacenog (iii osIonjenog. Sa povecanjem visine sloja brzina transportovanja zllatno se smanjuje. oblika klatna. medulim nisll postignuli pozitivni rezultati. Sorlirani.. iste vrste i homogenosti..5 . ukoliko je moguce. Da bi se obezbedilo prenosenje materijala u zadatom smeru. a) sastoji se iz elemenala za llosenje mateI:ijala (cevi iii oluka) 1. 5 %. Lako pokretljivi prasinasti i suvi zrriasti materijali u tankolll sloju premestaju se najvecom brzinom.. za svaki stepen povecanja nagiba (S1. brzma transportovanja je za 10 . pod uglom od 10° . debalansni) vibracioni pobudivaci. nesortirani materijali transporluju se smanjenom brzinom. d).2 .7. Postoje neki pokusaji oblaganja oluka transportera iznutra. koji su udvojeni iii su dva sinhronizovana elektromotora vibratora (S1. Brzina transportovanja komadnih terela. npr. matenjala. 11. drvem oplljcl I ruda gvozda ostvaruJu (pn jednaklm uslovima). a prauzrokuju i habanje oIuka. medutim ne opazaju se potpuno odvojene cestice po frakcijama u ukupnom transportovanom sloju. ~od. 1. Kombinovani materijali iz sIojeva peska. te se zbog toga. Zbog toga je celishodno. Pogon moze imali donji (SI. pogon se tako postavlja. odsustvom sitnih cestica. glina. . Kod kosih transportera. Raznorodni. za vreme transport a oni prouzrokuju buku usled udara 0 dno oluka.. 11. Lepljivi. zbog toga se takvi materijali lransportuju pri maloj visini sloja (50 . takode je moguce i drabljenje komada materijala.. te se kod vecih uglova praklicno obustavlja trallsportovanje. cisti pesak. uprkos velikoj razlici njihovih gustina. 20% manja nego pri kretan]u. koja-pro. cementa.eliki uticaj na brzinu premestanja. . transportovati prasinaste materijale koso. frekvencije 500 . centar inercije se podudara sa lezistem sistema. medutim.6). Za obezbedenje strogo usmerenih pravolinijskih osciIacija elementa koji nosi teret. krede i d~obljene opeke jednake krupnoce. ugao nagiba transporlera pri transportov3nju navise obicno ne prelazi 5°. brzina premestanja i kapacitet Q smanjuju se priblizno za 3 . transportuju se veoma slabo. strugotina i drveni opiljci) ne ometa premestanje ovih materijala. 15 mm.. krupni i srednjekomadni materijali. cije se koordinate u prostomom sistemu odreduju prema opste poznatim zakonirila teorijske mehanike... prikazan neprekidnim linijama) iIi gomji (pokazan isprekidanim linijama nl) istoj slici) polozaj u odnosu na element koji nosi materijal.. Vibracioni transporter visece konstrukcije koja slobodno osciluje kao sistelll sa jednom masom (S1. 11. medutim. Ako ovi uslovi nisu ispllnjeni i pravae delovanja pobudne siIe.nema. sto je prikazano na (S1.. 11. od dva moto . bez olvora (pri istovetnim OstaJinl uslovima). cak u posebnim sIucajevima doprinosi povecanju brzina. a. vlaZni vezivni materijali. Gustma trans~orlovanog v materijala . a koji se naziva uglom usmerenih oscilacija.. Kao pogon koriste se centrifugalni (inercijalni. nanize. priblizno identicne brzine transportovanja.sita. 11.lclara sa Iinijom delovanja pobudlle sile iznad poduzne ose transportera (iii iznad gornjeg nivoa sloja Illaterijala u cevi). 0.amortizera 3 na nepokretnu oslonu konstrukciju i koji dobija usmerene oscilacije preko centrifugalnog pogona 4 LIsmerenog dejstva i zastitnog pojasa 5.7. 50°.. v. Kod prasinastih malerijala. npr. premda se na povrsini sloja prilllecllje izvesno povecanje brzine kretanja krupnijih komada tereta.8.. 3 takode i nesortiranih materijala sa velikom kolicinom (vise od 60%) prasinaslih cestica. Neznatna vlaznost (pribliZno do 10%) materijala koji ne poseduje lepljiva svojstva i viskoznost (npr.. S1. kao po pravilu. Povecanje postojanosti i otpornosti na habanje postize se oblaganjem oluka gumom..3 Horizontaini i blago nagnuti vibracioni transporter! Vised tramporteri.30° prema uzduznoj osi transportera.342 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 343 lovanja prasinastih materijala se povecava. b) preko elasticnih veza . Za adekvatlli izbor i primenu vibracionih transportera veoma je bitno da se dosledno uzmu u obzir sva svojstva odgovarajuCih Illaterijala koji treba da se transportuju.4. razliCitim plasticnim masama i gumom. kako bi pravac delovanja pobudne sile (iii rezuItanta dye sile.

a ne ometaju oscilatorno kretanje cevi iIi oluka.. 11. Ako je mala krulost oslonjenog nosaca nastaje lokalno oscilovanje zidova cevi.Janr portere bilo koga tipa. na primer bunker iii se primenjuje presipni levak preko elasticnog.1 zidovi nepokretnog levka kojirn se puni o transporter (moze da bude vise uredaja za 111 1.8 izmedu bunkera i transportera.61.i'+IlCX+CX = morow 2 sin(Dt. 11. koje nepovljno deluje na proces premestanja materijala i mogu nastati lomovi kako zidova cevi. b) treba da prolazi upravno na pravac usmerenih oscilacija. m . sa cel1fr~'fuga/nom pobudom l'ibracija: a. neophodna Z(tl'iS!10sl ko(ficijenta A od koefictjenla re:.fprenese na transporter. koji se nalazi u cevi pri proracunskom koeficijentu ispune cevi.11. h.9) gde je mo . ver0. odreduje se resavanjem diferencijalne jednaCine prinudnih oscilacija centra inercije sistema (SI. osa kaisnog prenosnika (SI. na oslonce konstrukcije. d .ll.7. to se amplituda oscilovanja transportera a (em) moze odrediti iz izraza 0= c) (11.. r.plasticne mase iii evrste tkanine.3 koji se nalazi u bunkeru ne mora da se "I'-. rastojanje od centra teziSta ekscentra do ose obrtanja.pUfem {prema iSfraiiw. masa vibraciol1og pobudivaca koji je prievrscen za cev..7 Sheme s/o/.ransporteri 345 sistema ne prolazi kroz centar inercije (teziste) sistema.10) Sl.8 1.K.7. Zbog toga transporteri slobodnih oscilatornih sistema rade u izvanrezonantnom rezirnu. ro . !ito je za izvanrezonanlno podesavanje dopusteno. c .masa transportovanog tereta (cestica materijala). rebraslog cevnog prikljucka 2 (SI.0 I. Ako se zanemare otpori u elasticnim vezam8 (Il 0) i uvedu neka druga uproscenja.8).empirijski koeficijent koji iskazuje zavisnost mase transportovanog materijala od koeficijenta reZima rada K transportera (SI. d): ~ " - (J (m+mo). Ovakvi cevni prikljllcci obezbeduju henn<::licn~ vezu.'l/a je ugradnja specijalnih dodavaca. (11.. 11.'" tikalni pritisak stuba nasutog materijala 0. Pri zaustavljanju transportera neposfredno ispod ispusnog otvora bunkera.. Uslcd nemogucnosti postavljanja takvih levkova Sl.+ 1..kOl1Sfruktil'!1e sherne. 11. 0. Uh5ll:IKOn -a i Bl-fIIHHTITr-. Ove preraJa fral1Sporfera K dobijena eksperhnenfalnim powke odnose se na vibracione trans. Amplituda oscilovanja element a koji nosi materijal slobodno oscilatornog transporlera krutosti elaslicne veze c i kada je unutrasnji otpor u elasticnim vezama fl. odnosno oluka. frekvencija sopstvenih oscilacija sistema takvih vesanja znatno je niza od frekvencije pobudne sile.7.1 1.6 III K punjenje transportera iz bunkera). Za stabilno prostiranje oscilatornih kretanja vazno je takode obezbediti veliku krutost konzolno oslonjenog nosaca koji prenosi oscilatorno kretanje od pogona ka elementu transporter a kojim se teret premesta. nego i dopunsko obrtno oscilovanje." 1.ukupna masa eksceritra (debalansa) centifugalnog pobudivaca. m[ .mjima B.6 1. odnosno oluka.ukupna masa oscilatornih delova transportera uzimanjem u obzir i prisajedinjene muse transportovanih cestica materijala.344 Transportni uredaji Oscilatorni t. tako i transrnisije pogona. eime se omogucuje skoro potpuno iskljucenje prenosa vibracionih opterecenja od transportera.ekscentricitet postavljcnih ekscentarskih masa. . Elasticna vesanja (iIi oslonci) transportera sadrze malu kwtost i sluze sarno kao amortized.l1.prora(>runska shema Ovde je: me . a) od gume.1 . m" . Sarno u tom slucaju oscilacije transportera nece stetno uticati na prenosnik i nece biti ogranicene amplitude oscilovanja cevi transportera.masa cevi (iIi oluka) transportcra sa svim elementima pricvrscenim za transporter. pritisak primaju "0. koje nepovoljno delujc na proces transportovanja matcrijala.odno osciialornih l·ibracionih fransporfera sa jednorn masom. Pri koriscenju kaiSnog (klinaslim kaisevirna) prenosnika za transmisiju pogona od elektromotora ka vratilu centrifugalne pobude vibracija usmerenog dejstva. A . to se obrazuje moment i sistem dobija ne sarno pravolinijsko. Levak za punjenje i praznjenje oscilatorne cevi transportera vezuJe se za nepokretnu konstrukciju. tj.

cija je masa za 3 . Pobudna sila pogona svakog tipa treba da je usmcrena pod uglom B u odnosu na pravac osci!ovanja. a pravac dejstva pobudne sile mora da prolazi hoz centar inercije oscilatornog sistema.vociklicni elektromagnetni pobudljivac. Vibracioni pobudljivac moze biti centrifugalni iIi elektromagnctni Uednociklicni).346 Transportni uredaji Oscilatorni transported 347 Duzina visece konstrukcije transportera zavisi od cvrstoce i krutOSli elementa koji nosi cestice materijala i obicno ne prelazi 6 m.sa rise masa Prednost viseCih vibracionih transportera ogleda se u njihovoj jednostavnoj konstrukciji. Oslonjeni vibracioni transporter sa kosim elasticni nosacem (St.11) navedene su u tablici 11. Zbog toga se relativno inalo primenjuju konstrukeije vibracionih transportera sa vise pogona. pre svega. laksi element za nosenje materijala oslvariv30 uvccanu amplitudu oscilovanja.9. frekvenciju 680 min-\ ugao usmerenja oscilacija 22°. a kao posledica toga. rezonantno podesenu elasticnosl sistema. h . Pri Ugradnji nckoliko vibropobudivaca tesko je ostvariti sinfazan. b). Nedostatak im je da su male daljine premestanja materijala. centrifugalni pogon postavlja se na teSkom nosecem ramu. 10. b) SI. Ukoliko je kod zatvOl'enili oscilalornih sistema amplituda oscilovanja obrnuto proprorcionaln3 oscilatornim masama.. Tehnicke karakteristike oslonjenih olucastih vibracionih transportera konstrukcije BHHHIIl'M3lli-a sa ekscentarskim pogonom i gumenim elasticnim sistemom (SL 11..1l. 6m.10.. kapacilet: 6 . a . . 200. vibracionog pogona 2.. oslonih elemenata 3. a sa elektromagnetnim i ekscentarskim pogonom. u relativno maloj masi. kao i amplilude oscilovanja pri vecem punjenju (uslcd po'vecanja oplerecenja transportera). a takodc i ekscentarski. Glavni parametri vibracionih trans3 portera su precnik cevi: 160..9 Shcmt: l'ise6h I'ibraciollih fralJ. tako i oslonjenih. Ako se cev (oluk) ojaca poduznim rebrom 4 (Sl. tada bi pri malim amplitudama oscilovanja teskog rama. 11. I pored ovih nedostataka navedeni transporteri imaju veliku primenu.. b). Metalni ram je oslonjen na elasticne amortizere (SL l1. Svi ostali elementi isti su kao i kod viseceg transportera sa centrifugalnim pogonom. Centrifngalni i elcktromagnetni vibracioni pobudivaCi mogu se ugraditi sa donje iii gornje strane. a mala su i dinamicka optcrecenja oslonaca..2.c). temperatura transportovanog materijala nije veca od lOO°e. oslonog rama 1. Postoje takode i viseCi vibracioni tran~porleri sa vise pogona (vise masa).\jJortera sa eieklrotr/agne!l1im pogortom: Da bi se poveealc amplitude oscilovallja elementa koji nosi cestice materijala. a) sastoji sc iz elementa za prenosenje materijala 4. ViseCi vibracioni transporteri sa elektromagnetnom pobudom oscilovanja predstavljaju oscilatorni sistem sa dYe mase (SL 11. posto povecanje dimenzija elementa koji nosi materijal uvecava njegovu sopstvenu masu i smanjuje amplitudu oscilovanja.9. koji se ugraduje bilo dircktno na nosecu pOdJOgU iii prcko elasticnih amortizcra 6 (Sl.. 11.sa dl'c mase. Kod viseCih transportera primenjuje se jednociklicni i d.lO. 11. 320 i 400 m. a). Sve konstruktivne preporuke navedene za visece vibracione transportere odnose sc i na oslonjenc vibracionc transportere. Transporteri ostvaruju amplitudu oscilovanja 6 mm. tada se maksimalna duzina transportera moze povecati na 8 m. Da bi se smanjila navedena opterecenja transporter se oprema (eskim ramom (u tom smislu izraduje se od metalne armature zalivene belonom.9. kako viseCih. Oslonjeni vibracion! transporter!. 11. Osnovni i veoma bitan nedostatak transportera oslonjenc konstrukcije ogleda se u njihovoj neuravnoteZIlosti i prenosenju vibracionih oplerecenja (uglavnom u obliku reakcije oslonih elasticnihelemenata) nil oslonu konstrukciju. Oslonjeni transporleri sa centrifugalnim pogonom oSlvaruju izvanrezonantno. 5 puta veca od mase elementa koji nosi cestice materijala. medutim sve to znatno otezava transporter. u mogucnosti ugradnjc urcclaja za vremcnsko praznjenje i punjenje. kOd nekih konstrukcija oslonjenih transportera sa dye mase. 50 m /h i duzina: 4 . armirano betonske konstrukcije). sa nekoliko (obicno dva ili cetiri) elektromagnetnih vibracionih pobudivaca. sinhronizovan rad jedne cevi iii oluka vibraeionog transportera. neophodna je izrada nosece podloge kako bi se ostvarilo oslanjanje transportera. drugu masu Cini reaktivni deo vibracionog pobudivaca 2. a): prvu masu predstavlja element koji nosi cestice malerijala (cev iii oluk) 1 za koji se pricvrscuje aktivni deo elektromagnetnog pobuclivaca 3.. koji su pricvrsceni za zajednicku nosecu konstrukciju (Sl. koji su nagnuti pod uglom ~ prema vertikalnoj osi u pravcu oslanjanja.

sa jcc/nom masom.-'" KBrX(-SOO Dimenzije oluka mm: sirina B ~ ~duzina 200 125 24000 10 2.1'pOrler kO/1. oslonjeni transporteri sa ekscentarskim pogonom izraduju se iz dYe istovetne sekcije (S1. izmedu .1'lrukcije BmUIDTMam Da bi se ostvarilo uravnotezenje poduznih opterecenja. so cenfrUi.sa ekSCe!11orskim pogO/10m.a ~. kado su d\'e mast: spc{janjem u(h'ojede.rkim osfon.SCI dl'e mase.:g1ed.sa l'j./olljenih l'UJr(Jcion. ". kW lMasa 1 m 1 transportera. presek tr{f!1sporrer(J sa pogol7om TrCII1.348 Transportni ure(laji Oscilatorni transporteri 349 Tehnicke karakteristike transportera konstrukcije BuuuiiiiLIJawa .Yklop e!asficYnog gumenog os/onca.320 . d . sa hcrmcticki ~ b) SI.rom.:im pogol1om.upsti i7.11. (' . a u imenioCll. e . c sa dw! mase sa re. c) D • W«WvU T a br 11 ') lea Tip transportera KB)Kr. J I 870 390 448 l30/lS0 1050 470 632 7..lcdatiSI. elekfrOll/il!. b . mm: A H L zatvorcnim olukom.. h . m /11 Snaaa elektromotora.- .lIetnirn) pogol1om. H.11 c) SI.5110.0 210/240 1500 655 882 I II 11 II Primedba: U brojioCll navodc sc vrcdnosti izvcdenih kons!rukcija transportcra sa olvorcnim.5 I I 500 250 38000 64 I I Kapacitet pri transportovanju peska .2/3.1110 Sheme o:.popre(n.0 80/96 320 160 30000 32 5.10.lga/nim (if. d).n ram om j ekscel1fars[./1 transporfera: a .ll.fe /l1asa i sa dodall1im ekscentrirna a (bil\fi SSSR): a . kg/m Dirnenzije.zoo KBIKr. 3 horizontalmm transpo~~c. 11. pU1.517.

. cevi iIi oluka 7 i 3. a) odreduje se prema izrazu (11. cevi . S obzirom da su mase obe cevi jednake. koji su medusobno zglobno povezani klaekalicama (polugama koje se njisu) 6 i elaslicnih veza . _ . . k . 11. a = 1'12).12. onW ~kCIJC. ' .:ru/o!ll . Klackalice i opruzni gibnjevi postavljaju se pod ugJom usmerenih oscilacija ~ prema vcrtikalnoj osi. centrifugalnog' pOgbOirl 2 k'" se' OStV31 uJe preko dva samosin.u~no/~1 tef(/( dill \'ea1l10Jll :(1 jCr." . )f >".w gurn. ratora sa ekscentrima .O.ci/u/ornih jJ](Jsu· a a . nizovana ' motovib. I .centar inercija). /. 11. 11. a snag~ Amplituda oscilovanja transportera oslon'e ... g toga jC moguca monlaza ovakvog lransportera sarno prcko nosece podloge. Klipne poluge pogona povezane su sa svakom sekeiJ'om i f . . 11. . b) SI. onzo e po ll1erem OSCI aelJa ~. po jedllUCI duzine 36 . dvoolucni) (iIi Dvocevni uravnotdeni vibracioni transporter oslonjene konstrukcije (SI. a nalazi se iznad iii izmedu cevi..I(Y " .llo ef(JsltclJItn Slsfelt!OlJl i krulom POIU:110!n krc/I.13) sasloji se iz postavljenih elemenata za nosenje ccstica materijala.'.12. druga cev se krece unazad. ako je ram kruto vezan za nosecu podlogu. Kod transportera sa ekscentarskim pogonom amplituda oscilovanja a ostvruje se preko ekscentarskog radijusa pogona i prenosi izmedu oslonog rama i elementa koji nosi cestice materijala obmuto proporcionalno njihovim ll1asall1a (pogledati S1. . a) iIi gumeno metalnih paketa 9 (S1.. masa transportcla svakoga motora iznosi 1 . ' Oslonjeni transporter firme Ude (Zapadna Nem'leVk'i) S'as t" I s e ' . 156 kg/m.preko lisnatih opruga.351 350 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri kOjih s~ ugradujc pogon. J lZ ceVI kOja elasticnih osIonaca 3. ..12. Primenoll1 pogona sa elasticnom klipnom polugom amplituda oscilovanja je manja od radijusa ekscentra (S1.lI. gibnjeva 5 (S1.W ofJrur. tada je amplituda element a koji nosi materijal jednaka radijusu ekscentra (a = r). . 11. posto je kuCiste lezaja pogonskog vratila vezano za jednu cev.l3 Klackalice 6 se zglobno. se ostvaruje uravnolezavanje komponcnala sila kOj'c' su I' IJL! ' L! lOTlZonta nomv" pravcu' ve I·tik'a Inc k omponente ostaJu neuravllolczene ' ' Zbo ' . Islovremenun oscilovanjem dodatnih masa ob b" ':' mere no pome' . Tune je obezbedeno uravnotezavanje pokretnih masa transportera. a nalazi se u grani koja prolazi kroz centar inercije sistema eel . Cestice materijala transportovace se u smeru otklona poduzne ose klaekalice u odnosu na . to su i amplitude njihovih oscilacija takode jednake (pogledati S1.eliO . a kojc su zavarene na nepokretnom ramu 1. Preko ekscentarskog pogona gornja i donja cev ostvaruju povratno 0 .radijus eA:SCellfra ' hro. ~Ja se postavlJa preko .12 . udnos!1o sa e!osli("lIom po!:t " J..10.5 kW.:.! 1 masa 6 koje su pricvrscene za elastl'cVne k I d uolom us. / .152 . ' 1 lzvesno UlavnotezavanJe v .e. " .9). b navedeni izraz daje pribliZno resenje.snovlli parametri tJanspol tera ovoga tip a su: precnik .12. raznodelL'pomerene za I 180 0 . a ukrsna glava kretace za drug u cev. tj. 11.iJlll od o::. 610 mm' duzlIla 12 .amp!lfudu OSClfOl'(llIjU. .Olli rranspOrff'r: e!asth'lIih {Jokel" i elasticYnom [Joll/Porn kr I Y .'h "1 .. osl()nog' Ut' t V ~'l ' rama l ' dodatnih I avno ezavaJuL. a oscilatorne mase nalaze se iznad i ispod cevi koje nose cestice materijala (iIi oluka). a olkloni obe cevi su jednaki. 11. c). OJI vezan za nosecu podlogu (pbgledati S1. (He ransportera sa i. ez euuJe se usran]e cevl 1 transportovanje materijala kao .. 0 nosl ceslIce malenjala (lll oluka) 4 pooledati SI 11 10 k'.12.meta/111m SrsletlJullI I 0 ~ e ({UJ/f! C ( prora(YulIs ke::... 11. 0 I. b) i ekseentarskog pogona 8 koji je vezan direktno za cevi. 11. 27 m... .12 i paralelno 11. 7...' Dvoccvni transporter predstavlja uravnotezeni oscilalorni sistem sa dYe rnase.translalorna kretanja koja su medusobno paralelna ali su fazno pomerena za 180 . r . J ne . . koje pro laze kroz nosece ploce (nosace) 2. ga fllll1 pogonom 1 oslomm ramom koji je kruto . sa lzvanrezonantnim elasticnim sislemom cenlrifu . . Za opisani transporter prema S1.Ime. . 6 7 d). preko guDI'ocevl1i \'ibrucioni transporter proizl'odac':a BiJlder Austrija meno metalnih caura u glavCini vezuju za cevi i za osovine oslonca 4./)l'(XCl'Jll' U{('{I'!lofezeni l'ibrac. SI. ".10. kada se jedna cev krece napred.. '(. Poluzna kretaca pogona u krajnjem polozaju nalazi se upravno u odJloSU na poduznu osu klackalice 6 i opruzne lisnate gibnjeve 5.. " ' celokupnog sistema. Transportovane ceslice materijala premestaju se kroz gomju i donju cev u istom smeru koji je odreden nagiboll1 pod kojim su usmerene klackalice.lI '/ I po ugOtn _ krelal:om. .

11) Tehnicke karakteristike dvocevnih vibracionih . Za prenosenje vrelih materijala primenjuju se transporteri sa celicnim. (j) . c). punJenJe. R v· • = iyoS . Q i C3 _ koeficijenti krutosti opruga iIi gumeno .auje se u obliku cevi kruznog.3. . 850 0 C. 150 m 3/h pri transportovanju peska. po~tovanja ° agre~alom ~Jec!n:. moze se priblizno razmatrati kao sistem sa jednom masom. b s dye mase s ... a takode i kada su jednaka premestanja malerijala duz ovih cevi. na]veca dalJma. neophodno je da su jednake mase gornjeg i donjeg elementa za nosenje cestica materijala. Sistem transportera sa dYe mase pri potpunoj simetriji i kada su jec!nake mase gornje i donje cevi. .sacem po~oda~ !e za ko::tlUU1ran~ . .metalnih paketa (Ci) i gumeno _ metalnih zglobova (Q. ('3)." In .10).pomeranje centra inercije sistema duz x . Dvocevni transporteri mogu biti opremljeni ureaaje:n za v:emens~i ograniceni interval punjenja i praznjenja.ose. no.maksimalna vrednost pobudne sile pogona transportera (za maksimalnu amplitudu pomeranja jednog elementa za nosenje cestica materijala). kao 1 slozenost konstrukclJe 1 UledaJa . I r' . .13) navedeni su u tablici 11. l11 zamenJen je takoae transporter kod koga ie donJI element za nosenJe mateIlJala uravnotezavajuCim nosacem jeelnake mase (protlvtegom).85 < wlwo < 1. a koriste se za prenosenje materijala temperature 500 .1 (11. Kao nedostatak transp~rtera moze se n~v~stl nesto I z ni]'a konstrukciJ'a velike oabaritne mere. a uzduzne ose osovina za vezu sa osloncem svih klackalica treba da se nalaze u ravni poduzne ose simetrije u kojoj su postavljeni elementi za nosenje cestica materijala i koja prolazi kroz centar inercije ukupnog sistema. mm Gabaritne mere poprecnog preseka transportera. odnosno moraju da budu jednake duzine gornjih i donjih ramena svih klackalica. bilo koje polo vine ovoga sistema.ji Oscilatorni transporteri 353 vertikalnu osu povucenu iz centra gornjeg zgloba klackalice na uzduznu osu transportera. Kapaciteti transportera su 10 '" 70 m 3/h. pa i d? lOO m sa Jedmm poPrednosl J'e i sto je nepromenlJlva amplituda oscIlovanp. l Jravnotezem SIS te . Isti proizvoaac u proizvodnom programu izraduje takode i transportere kod kojih su cevi pravouganog poprecnog preseka. x . 320 i 400 mm. zbo o kOllscenJ3 gonom. C].sila deformacije elasticnih veza). zatvorene iii otvorene konstrukclJe: Za t:ansportovanje prasinastih i praskastih cestica matcrijaia male deblJllle ~ sIoJa daJe se prednost primeni zatvorenih olucnih transportera pravougaonog poprecnog preseka. 11. II . Izvesna neuravnotezenost nastala bi pri razlicitom opterecenju cevi cesticama materijala. koji se oelnose na jednu masu. . .12) gde je w0 = I m Vc1 + c2 + c3 _ kruzna frekvencija sopstvenih oscilacija sistema. Ostvanvanje punjenja i praznjenja treba ela bude ravnomerno za obe cevl. kaela J'e potrebno da se proces punJenJ3 .stdja) II Tablica 11. t duzme trans portera. mm: A I 35 H J 1452 I 900 Krutost elasticnih veza usvaja se za rezonantnu regulaciju iz uslova 0. transmaterijala elostize 60. Tada bi diferencijalna jednaCina kretanja polusistema sa krutom poluznom kretacom imala sledeci oblik (11. Osnovni parametri dvocevnih vibracionih transportcra proizvoaaca Binder (Austrija) sa gumeno . v.masa jednog elementa transportera za nosenje cestica materijala sa svim ureci:ajima '!ezanim za njega i pridoelatom masom transportovanog materijala (pogledati izraz 11. sa jednim stepenom slobode (pogledati S1. Da bi sistem bio uravnotez:en. S . c transportera proizvo d aa u·m d er (A u..3 Tip transportera Parametar RIO [04 10 250 370 -~--. Kapacitet transportera je 15 . lisnatim oprugama (gibnjevima). Yo . mala je potrosnja energIJc za lVa JU~UCI rezo '. za vremensko punjenje i praznjenje transportera.kruzna frekvencija pobudne sile. du Jliranom kapacitetu U odnosu na jednocevne transpol:tcre. Prednost dvocevnih transportera ogleda se u uravnotezenon: o~cilovanju masa. kao i olucne transportere.imaginarna jedinica. Dvocevni vibracioni transporteri izraduju se razlicitih precnika cevi ito: 160.ukupna sila (ovde je i ""J=1 . kvaelratnog ili pravougaonog poprecnog preseka III Je u obliku oluka razliCitog oblika konture. 220..::: gde su: m .ukupni koeficijent otpora. imm N~jyeca 220 25 700 680 310 60 750 1100 390 470 30 1000 1680 eluzina cevi..metalnim elasticnim sistemom (S1. sa zatvaracima dobosnog III ventII~kog tIpa.ostvanl]C duz cltave. Takav J~dnocevl1l . ~ podesavanju elasticnog sistema. l1'mtnom ekscentarskog pogona. Element za nosenje materijala izra.12.UednooIucni) transporter sa uravnotezav3Juclm. R16 154 15 390 480 R22 R31 R39 R48 IDimenzije cevi unutrasnjeg precnika D. a .352 Transportni ureda.e .fenje (Yestica materijala. Elementi transportera Elementi za no. Po. 11. pri transportovanju i istovremenom prosepvanJu ceSlIca rna ellp ..

elektromagneta 1 sa namotajima 2 koji se vezuju preko ispravljaca 3 na mrezu naizmenicne c1ektricne struje.krivajnog pogona. duzine sekcija 4 . odvojice se od statonl. Dvociklicni elektromagnctni vibracioni pobudivac (St. cvrsto medusobno povezane pomocu uzengija. Pagani. kao i kod transportera tezega tipa. 11. plastlcnom masom. napajanje kalema slatora e1ktromagneta ostvaruje se preko jednog poluperiodicnog ispravljaca (selenski.principije/J/o shema. kotve 4. lednociklicni elektromagnetni vibropobudivaci (St. Kao rezultat ovoga. poprecl1og nosaca 5. pa ce i frekvencija oscilovanja vibracionog pobudivaca (a shodno tome i transporter a) bili jednaka frekvenciji naizmenicne struje . elasticnih veza opruga 6. namolaja naizmenicne struje 3..14) sastoje se iz statora -. Pri sinusnoj promeni jatine struje maksimalna sila privlacenja magneta za jedan period promene jaCinc struje naslace dva puta. kuCista 8. a) sastoji se iz statora 1 (sIikovito oblika H). pri napajanju njegovog kalema monofaznom. Kod elektromagnetnog pogona nema pobude elektromotorom. Pri transportovanJu vrelrh malcn]ala vrsl se hladenjc transportera vazduhom. b). Ek~centarski po~on predstavlja podvrstu klipno .50 Hz (3000 oscilacija u minutu). kada se gornja kotva privlaCi ka staloru. kao i maloj masi. naizmenicnom eieklricnom strujom. 11. Tako visoku frekvcnciju nije moguce iskoristiti kod vibracionih transportera.. odnosno olud iZllutra prekrivaju gumom. a zazor izmedu njth kinematiku njihovog pravolinijskog.i oIuci izraduju s: od visokokvalitetnih Iimova sa niskim sadrzajem uglJel1lk~ III . kao i namotaja sa jednosmemom strujom 4 i elasticnih veza 5 koje se ostvaruju preko paketa lisnatih opruga . ~ao i odgovarajuCim drugim materijalom.gibnjeva (SI. ucestanost privlacenja kotve od strane statora iznosiCe 100 Hz. Pri tome. a spoJevl se moraju pouzclano ostvariti. skupa sa tegovima za regulaciju . OSllovna prednost jednociklicnih vibracionih pobudivaca ogIeda se u malim gabaritnim merama. 6 m koje se spaJaJu vIJclma. Osciiatorno krelanje statora i kotve cleklromagneta nastaje pod dejstvom pulsirajuce sile magnetnog privlacenja u statoru elaktromagneta. Povccanje trajnosti cevi iIi oluka ostvaruj~ se sprecavanJcm habanJa tako sto se cevi.Y : a . Moguca Je takode I pnmena pneumatskih motora iii hidromotora.translatornog kretanja i. dYe kotve 2. Dvociklicni vibracioni pobudivaci primen]u]u se kod dodavaca sa dye mase. povratno . Zbog to~a se primenjuju kod transporter a i dodavaca malog kapaclteta (pnbhzno do 20 m. Kod vibracionih transportera najsire se primenjuju elektromagnetni.354 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 355 Elektromagnetni vibropobudivaci mogu biti jednociklicni iii dvociklicni. kod koga se knvaJa malog radlJusa zamenjuje ekscentricno postavljenim diskom na pogonskom vratilu. b . Pogon vibracionog transportera sacinjava sklop vibropobudivaca i elektromotora s~ ~dgovarajuCir~ elementima za ostvarivanje veza izmedu njih (ili bcz njib). elektronska cev itd). donja se udaljava. po!turetanom. njihov sustinski nedostatak . te se zbog toga ne primenjuje direktno ukljuCivanje kaiema u mrezu naizmenicne slruje. visece konstrukcije. njihovog pretvaranja prenosenja do radnog elementa uredaja. <?evi. bj Sf. Delovanjem naizmenicne i jednosmeme struje u statom se pobuduju jeclnosmerni i naizmenicni magnetni f1uksevi koji prouzrokuju povnitno .Ih).kOllslrukcija . a ncdostatak im je u maloj snazi (obicno ne vec?j od 1 k~). 15. Poprecni nosac i opruge medusobno povezuju stator i kotvu elektromagneta. Elasticna veza u obliku cilindricnih opruga iIi gumenih clemenata odreduje uzajalllili polozaj statora i kotve.. U tom slucaju.. 11. odnosno druge kotve. 11. 5 mm. centrifugalni i ekscentarski pogoni. dva puta u toku jednog perioda kotva cc se privuCi prema staloru i pod dcjstvom reaktivne sile opruge.translatorno kretanje jcdne. u svakom periodu promene jaCine struje nastace same jedno privlacenje kotve ka slatorn. Da bi se smanjila frekvencija oscilovanja vibratora. Uopsteno uzevsi. prema tome..~~ od specIJ~lnog celika debljine 3 . i suprotno. kompleta tegova za regulaciju 7 i oklopa. sto omogucuje ponistavanje (iii smanjenje) jednog od sinusnog polutalasa struje. pod pojmom vibracionog pogona podrazumeva se sveukupni uredaj za pobudu mehanickih oscilacija.14 JedlJocikU{ni elektro{flagncl17i \'ibraciulli pobudil'CH.podesavanje (kao po pravilu rezonantno) oscilatornog sistema transportera.. SHa privlacenja elcktromagneta direktno je proporcionalna jacini struje u namotajima kalcma. pri napajanju kalema (promenljivom) naizmenicnom strujom frekvencije 50 Hz.15. kako ne bi tokom rada usled vibraci~a closlo do razdva~anjil veza.

Prednost elektromagnetnih vibropobudivaca ogleda se u odsustvu obrtnih elemenata. c). Poslednji su u novije vreme ostvarili najsiru primenu.. za svaku tonu na cas kapaciteta .2 mm) ogranicavaju mogucnost primene elektromagnctnih vibropobuaivaca za prenosenje prasinastih. Staticki moment mase eksccntra Fy=Fsin(p.. Kod udvojenog centrifugalnog pogona (SL 11.5 .0 kW. a poprecnu komponentu Fx prihvata elasticni zglob (zbog toga je ovakav oblik prcnosenja oscilncija slican oscilacijama klatna) i ona se ne prenosi na transporter. 11. Kod pogona sa centrifugalnim vibracionim pobudama jednostrllki ekscentri su [sa zglobno . 650 t/h. na kome se na odredenom rastojanju nalazi pricvrsceni ekscentar . Projekcije centrifugalnc sile na x i y ase su Fx=Fcos(p. b . kao i pobudne sile (do 100 kN). u obliku dva ekscentra.16. sa mogucnoscu samosinhronizacije (pogledati SL 11. b). amplitudi oseilovanja 0.. Stalnost frekvencije (3000 min-I).prenetog materijala). Nedostatak se ispoljava u znatnom smanjenju kapaciteta pri padu napona napajanja iz mreze izvora struje. PJoca preko zgloba predaje transportcru sarno uzduznu komponentu cenlrifugaine sile F y.0 m). .7. kao i amplitude oscilovanja. Obrtanjem zupcanika nastaju ccntrifugalnc sile F. vratila 3. moto vibratora..). 11. kao i male amplitude (0. jednostruki ccntrifugalni pogon vibropobudivaca (Sl.16. eije se uzduzne komponente Fy sabiraju (posto su istosmerno usmercne). b) sa dva medusobno spregnuta zupcanika 6 (na dva vratila 3) pricvrsceni su jednaki ekscentri 2.16. kao i u jednostavnoj eksploataciji. iii odvojeni.13) gde su: mo .14) Kako bi cev transportera prihvatila pravolinijske usmercl1e oscilacije: jednosIIuki ekscel1tarski pogon (SL 11. 750 min.625 .. Prednost centrifugalnog pogona ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji.16. (11. kao i u velikoj masi dvociklicnih vibropobuaivaca. 1.356 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 357 ogleda se u velikoj masi. w . a) opremljen je os10nol11 plocom 4 sa elasticnim zglobom 5. .masa cksccntra.. sa llsmerenim dejstvom pobudne sile] objedinjeni (Sl..5 . a) i krutim vezivanjem.5 .ckscentricitet eksccntarskc mase. Nedostatak centrifugalnog pogona u prvom redu je relativno mali eksploatacioni vek oslonih lezaja (do jedne godine). velikim gabaritnim merama (do 20 kg .15) 2 aJ Sl.11. Ekscentarski.. ro . praskastih i drugih nasutih cestica materijala. kao i transportera malih duzina (2.16. a poprecne komponente se uravnotcZavaju (s obzirom da su razlicito llsmerene). a shodno tome i kapacitet transporlera se menja.25 mm i frekvenciji oscilovanja od 3000 min-I. Obrtanjem ekscentra nastaje centrifugaina sila F = mo 1'0 (j} (11. Maksimalna usmerena centrifugalna sila iznosi: 2Fy=2 morow 2 (11. Dodavaci i transporteri sa elektromagnetnim pogonom (dvociklicni elektromagnetni vibropobudivaci) izraduju se za kapacitete od 50 . a) sastoji se iz elektromotora 1. mogucnosti ujednacenog regulisanja kapaciteta. Takoae se elcktromagnetni vibropobudivaCi primenjuju kod dodavaca. 11.elaslicnim (St. mogucnosti ostv3Tivanja potpune hermeticnosti i 1 dobijanju sirokog dijapazona frekvencija (2800 ..debalans 2.ucestanost obrtanja vratila. 6...kOJ)slrukcUa Centrifugalni pogoni primenjuju se kod viseCih i oslonjenih transportera i dodavaca. Elektromagnetni vibropobudivaCi opremijeni su uredajem za upmvljanje koji dopusta ravnomernu promenu jaCine struje u namotajima elcktromagneta. niskom nivou buke pri radu.15 bJ Dl'ociklitni e/eklrortwgnelni l'ibropobuctiwur': a prindpijefn(J shemo. . 8. pri snazi vibra(ora od 0...

17) klipnim polugama primenjuju se kod jednocevnih i uglavnom kod uravnotezenih dvocevnih transportera sa rezonantno podeseni1l1 elasticnim sislemol1l. koji je najekonomicniji i-.11. Prednost gibnjeva ogled a se u Cinjenici da su ove konstrukcije jedncistavne i ekonomicne. 2) ugraduju se dva pogonska motora klasicne izrade i oba se uklj ucuj u· islovremeno pri pustanju transportera.18.. a nedostatak je da su u njima veliki naponi pri velikim amplitudama oscilovanja.18. 11. d). posto u ukupnom radu oscilatornog sistema ne ucestvuju sarno clasticne veze osnove.A:sct!lIlol'ski pogoll sa elusticYf/om klipnom polugom dl'ocel'llOg 1'ibraciollogjru!lsportera oprnga (S1.16.spiralnih opruga iIi od gumeno metalnih paketa (Sl. Kod polukrute klipne poluge elasticna veza je prethodno sabijena iii se njena krutost tako odabere. kao kruta veza.. da se pri njoj.11. kvalitetno termicki obradenih opruznih celika. 11. a pri ustaljenom kretanju lransportera. odnosno produzetka eksploatacionog veka. gibnjevi se proracunom proveravaju na savijanje.ekJrCllfarski pogOI1 Savladavanje velikih sila pri puslanj u transporlera moguce je ostvariti na sleded nacin: 1) pogonski molor transportera je velike snage koja se razvija nakon pustanja u pogon iIi je motor specijalne izrade. sa smanjenim dopustenim napollom za celike do 100 . Kada se u transmisiji nalazi elastican element. deset puta veCim od nominalnog) momentom pustanja u pogon. pa do potpunih radnih amplituda. c). Zbog prethodnog defonnisanja takvog krutog elasticnog sistema. b . a kao nedostatak navodi se brzo habanje oslonih leZaja. pri pustanju transporlera potrebna je velika sila pustanja u rad. lL18. za vreme pustanja transportera urad. 11. frekvencija oscilovallja (od 400 do 800 u minutu). Elaslitne ve:e osnovnog oscilatornog sistema izraduju se od: celicnih limenih c) d) Sl. elasticni (gumeni) ekscentri.12. kao i za transport malerijala duz oluka.cenlrifugafni POgOIl. Polukruta i eiasticna klipna poluga vezuje se za element koji prenosi cesLice materijala preko elasticne veze . klipne poluge sa uljnim prigusivanjem i drugo. 120 MPa. Kao elasticni elementi primenjuju se polukrute i elasticne klipne poluge. a sto je u funkciji siguruosti. 11. sa velikim (npr. koji se postavljaju u sferne JeZaje po]uga.358 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 359 Smer kretanja t~ Ekscentarski pogoni (krivno klipno poluzni) sa krutim (pogledati S1. 3) transmisioni mehanizam je sa ugradenim elasticnim elementom koji dozvoljava postupno oscilovanje elasticnog sistema i to od malih Sl. polukrutim i e!asticnim (SI. . a takode i relativno su kralkog eksploatacionog veka (1 . Sl.cilindricne opruge iii preko pakeLa gumeno metalnih setova (pogledati Sl. Pri ustaljenom kretanju transportera nije potrcbno da se transportnom sistemu saopsti velika kineticka energija. Kod vibracionih transportera sa repode!lavanjem. a). vec i e!asticne veze transmisije (pogledati Sl. krutost zonantnim elasticnog sistema veoma je velika posto sislem pri hodu transportera naprcd akumulira veliku kineticku energiju cevi koja osciluje (iii otuka) sa materijalom koji se prenosi. Kao elasticni elementi navode se takode gumeno .najefikasniji. Kod savremenih konstrukcija transportera najsire se primenjuje treCi nacin pustanja u pogon. ona je neophodna samo za savladavanje otpora elasticnog sistema. 11.17).16.. odnosno cevi.. b). dok se pri povratnom hodu vraca sakupljena energija.16 Sheme pagono l'ibracioJ1ih fralIJportera: a.17 E. 11. cilindricno . tada je amplituda oscilovanja cevi iii oluka transportera bliska po velicini ali ne i jednaka radijusu ekscentra. Prednost njihove primene ogleda se u mogucllosti ostvarivanja sirokog dijapazona amplituda (do 15 mm). c). a pri ustaljencim kretanju jedan od motora se iskljucuje. klipna poluga ponasa kao elaticna. c i d . Gibnjevi i opruge izraduju se od visokovrednih.metalni zglobovi (caure. d i 11. pomeranja. 2 godine) .

11. .0 komadni 0. kao i gubitaka u clasitcnim vezama oscilatornih sistema.0 ..0 .360 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 361 zbog visokofrekventne promene karaktera opterecenja (naizmenicno .0 1.. otpora premestanja cestica materijala.16) gde su: KJ i K2 .metalni paketi. Kod e1asticnih klipnih poluga. proracuna srednje brzine premdtanja materijala i kapaciteta.' C .2 ' (11. a prikazuju se i rescnja diferencijalnih jednaCina kretanja sistema.1).promenljivog opterecenja). pa se zbog toga primenjuju pri povisenim temperaturama (visim od 100°C). co. 1.2 . kao i visoki eksploalacioni vek.450 I Centrifugalni. Pri tome se primenjuju osnovne postavke teorije oseilovanja u mehanici. transporfera: a . element .4 u zavisnosti od tipa pogona i karakteristika transportovanog materijala. ostvarnju vece amplitude oscilovanja.mm -1 - Prasinasti i I razni praskasti materijali 1.amplituda oscilovanja.gumetlo _ me/aln. sto je ranije ukazano. pogonska sila i elasticnost veza. a biraju se iz tab lie a 11. kao i (eorija oscilacija dinamicnih sistema sa linearnim i nelinearnim elasticnim vezama. Frekvencija i amplituda oscilovanja transportera odreauju se prema preporucenom koeficijentu rezima rada (pogledati lablicu 11. 1500 1500 .2.18. 8.4.0 IElektromagnetni I' Centrifugalni. Nakon usvajanja frekvencije i amplitude oscilovanja iz diferencijalne jednaCine kretanja sistema nalazi se karakteristika elasticnih veza transportera. kao i dejstvo opterecenja na pogon transportera. jednostrani i 3000 1800.3.{isnali gibnjel'i ad p/rx'fa.2. Gnmeno .75 . Ugao usmernih oscilacija za co ~ usvaja se u zavisnosti od frekvencije oscilovanja co. I I I iI a (mm za cestice materijala) ....5 2.5). b . Poznata je takode i primena gil:mjeva od plasticnih masa. c) optereceni su na smicanje (klizanjc). a .0 .0 5.0 4. drvene mase i slicno... kao i ugla nagiba transportera: v = (KJ ±K 2 Sina)a(OCOS~~l- c) SI. Prorai'un transportera Teorija i proracnn vibracionih transprotera ukljucuje tIi uzajamno povezana zadatka: 1) proracun oscilatornog sistema transportera. Oblik regulacije elasticnih veza sistema (dorezonantni iii rezonantni) odreauje se prema tipu konstrukcije transportera. 2.metalni paketi (S1...1). K koeficijent reiima rada transportera (pogledati tablicu 11. 3) odreaivanje snage za pogon transportera koja je potrebna zbog savladavanja inercijalnih sila. kao i njihovo regulisanje.18 Etas/ieni elemenf..empirijski koeficijenti koji zavise od fiziCko . 15.mehanickih svojstava transportovanog materijala (tablica 11.0 0. kao po pravilu.. Najjednostavnije jednaCine sistema i njihova resenja dati su pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera. a ..0 . udvojeni 1 Ekscentarski - Brzina transportovanja v (m/s) zavisi od svojstava transportovanih cestiea materijala. 3. ..0 2.1000 800.80. staklo _ plastike. 2) odrediv3nje dimenzija na osnovu poprecnog preseka elementa koji transportnje cestice materijala. Znacajnu' perspektivu imaju primene pneumatskih elastiCnih veza ali jos uvek zbog slozenosti konslruklivnih resenja nemaju vecu rasprostranjenost....ugao nagiba transportera. a takode odreduju se i parametri pogona.... 11.meta/no {aura (zg/ob). .. pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera. primenjuju se gumeno . Pri resavanju prvog zadatka odreauju se amplituda i frekvencija oscilovanja.J=i .

zrno).. a kod kojih je smanjena pogodnost lransportovanja (cement.koeficijenti speci1icnc potrosnje snage (tablica 11... .6..0 ... 200 0...16) znak "minns" u zagradi usvaja se kod transporlera kojim se teret podize (pri dopremanju cestica materijala po nagibll.a H B HHH nTMaw ....8 .racunski kapacitct transportera. sa dYe rnase. 10 0...5 0.6). 0.5 . sljaka. 5... 5 0.4 i preko 50 .QMI'IKOB . ~e iz cvr~tvo~ cilindricllog plasta (cevi) 1. nanize)..L2~ Zrno Praskasli (oblika praska) .7 5.. a sortiranih 1/3 precnika cevi iIi sirinu oluka transporlera. pa je brzina Transportovani materijal (11.6 Vibracioni transporter F=-- I 1 I RaCllnski kapacitct transportera t/h 5..1 0. duz kOje se ~dozdo navise transportuje materijal.4 Vertikalni vibracioni transporteri Vertikalni vibracioni transporter . 6 K4 ViseCi. 0. 0.1 2. Q ..17) preko 50 5 . 0.0.. 50 4.. I usmerenim nosacima . Sirina oluka i precnik cevi proveravaju se prema velicini komada materijala.0 0. uopstene vrednosti empir~~skil:. 10 1O)K4+~J.5..0. 5._------j - ..' . sa II centrifugalnirn pogonol11 5.visina podizanja cestica materijala (za kose transportere).... C = 1.. apatit).. 5 4.19.ono.50 I ~ 6 . 6 3.. Srednje vrednostI k oer" lCIJcna manje od 0.5 . sa koso I . Cp - Sa elastic nom klipnom pO\llgom (kretacom) 5. 1.1. manje vrednosti primenjuju se za cestice malerijala sitnih frakcija. sa jednom masom.36 (11.u) Dimenzije karakteristii'nih i'estica materijala. .6 . 3. .5 ....)..5 0.9. koji su veoma povoljni za transport (pesak.2 .. prasinaste i praskaste.5 1.4.. nowise) a znak "plus" _ za transport ere kojim se teret spllsta (pri premeslanjll ceslica materijala po nagibu. 5 3. 2. t/h. L _ horizontalna projekcija duzine transporta materijala...8.4 3 .3. . 0. III hermetlckt zatvorena cev 2 sa spoljnom (iii unutrasnjom) zavOjtllcom.16') IKnm"clni Vlaznost % Kl K2 Manje vrednosli koeficijenta KJ i vece K2 odnose se na sitnije cestice materijaIa.5 . m. sa ekscentarskim po. 0. za pravougaone cevi \jf = 0.5 .5 7 . usvaja se da je Cp 1.. koji navodi B.5 .. 0....5 Kapacitel vibracionog transportera odreduje se iz izraza (2..n 5.QhlI'IKOB i to za: . mm 5 .9 .K.4 . Na vrhu iIi pri dnu plasta transportera ugraduJe se po- .kratke transportere dliZine L ~ 10 m je IPrasinasti . ugalj..2.za transport ere duzine L > 10 m Osionjeni.5). K3 i K4 .... 12 8.. .... '..K. 5to je sitnija cestica materijala.. 50 .glbnjeVlma. m...362 Transportni uredaji Oscilatorni transported 363 U izrazu (11. Snaga P pogonskog elektromotora sa uvecanim momentom pri pustanju urad odreduje se iz empirijskog izraza. sa jednom masom. .. za zrnaste i komadne rnaterijale. Maksimalna dimenzija komada redom sipanih malerijala ne sme da prede 1/4.5 1. uravnotezeni. .. H . sa centrifugalnim pogonom (11... a) sastoji. za p nasipne rnaterijale.5 preko 50 11..1. .0 ~ 0. 5 1..5 .8 i za okrugle cevi \jf" = 0.5 . Kod horizontalnih transporlera je K2sin 0: Srednjc..8) pri koeficijentll ispune: za otvorene oluke \jf = 0...0 I ~ - Tablica 11.elevator (Sl.6 .6.18) gde su: kocficijent pogodnosti materijala za transport. i - 0.0 Tablica 11.. to je manja i brzina njenog transportovanja (pogledati tablicu 11. 11.5 . 50 10. kocficijenata Kl i K2 (prcma istl'azlvanJlma I 0pltIma B. oko piaS-ta pricvrscen je ?lVOren oIuk. 10 5. Sa krutom klipnom poillgom (kretacom) Dvoccvni i jednocevni.

ugao ugradnje ekscentara. tada masa 111(1' (kg) jednoga ad cetiri ekscentara vibraeionih pobuaivaca sa dva vratila iznosi: punienje 0) Sf. (11.ukupna rnasa delova transprotera koji osciluju. Vertikalni vibraeioni transporter proizvoaaca BmmlTTMmn . koji predaje nosecem plastu usmerene oscilacije u aksijalnom pravcu i oko vertikalne ose (tj.a je sa ekscenlarskim pogonom. 11.[45] . Plast transportera slobodno okacene konstrukcijc vezan je preko oslonaca za postolje iii delove objekta.5 . za osnovn plasta transportera. £. tako sto..ekscentrieitet ekscentarske rnase. koji su pricvrsceni pod uglom usmerenih oseilaeija.. kompollente amp/Uuda os('jl(})'m~ja transportera iznosi Dp . sekeije oluka koja nosi cestice materijala iznosi 120 kg/m. pod odreaenim uglom (jedan u odnosu na drugi). Povezivanjem ovih oseilacija. b i R . obezbeauje se prenosenje materijala navise. najveca visina transportera je 9. ro . PobucIna oscilacija vertikalnog transportera moze se ostvariti preko dva elektromagnetna vibropobuaivaca ili ekscentarskih motovibratora. . b) sastoji se iz cvrstog pl3sta 5. sa rezonantnim pode~avanjem.0 mm. Obrtanjem ekscentarskih masa nastaju centrifugalne silc F. =45 0 .19 a b) Vertika/ni l'ibracion. transporter. Vibracioni pobuaivac S3 dva vratila (SL 11. najveca brzina transportovanja peska iznosi 0. Vertikalni transporteri sa elektromagnetnom pobudom vibracija ostvaruju frekvencije oscilovanja cIo 3000 min'\ a sa eentrifuglanom pobudom: 1000". sistem je sa jednorn masorn.19). 8°. a kapaciteta su do 20 m 3/h pri visini dizanja materijala 6 '" 12 m. Ako je zadata amplituda oscilovanja a (em). odozgo i odozdo pomocu opruga za prigusenje 4 iii gumenih amortizera male krutosti.poluprecnik inercije.. sirina oluka 100 . sirina olu~a je 200 mrn. b . koji iznosi rp = 4° ".dimenzije (em) prema (St 11.364 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 365 gon vibropobuaivaca 3.7 m. em. 8. 400 mm. masa ]edinice duzine. gde je H . Vratila su meallsobno povezana preko cilindricnih zupcastih prenosnika 8. c) iznose a = 0. po zavojnici oluka. unutar koga su postavljena dva paralelna vratila 6.2 2 £.1500 min-I. (PTJ cos bR . dok su frekvencije sa ekscentarskom pobudom u rasponu 800". sna~a elektromotora za najvecu visinu premestanja materijala iznosi 2 x 4 kW. koji ostvaruju tacno.visina dizanja cestica materiJala. frekvencije su u rasponu 600 .19) gde su: m .19.braciol1og pobu(til'(l(a sa dra lTarila.. Kapacitet transportera odreauje se prema izrazu (2. usmerene amplitude oscilovanja (st 11. horizontalne komponente Fx suprotno su usmerene tako da obrazuju moment. amplItuda os1 cilovanja 6.16). na krajevima vratila nalaze se diskovi sa jednakim eksccntrima 7. odnosno cevi. ' 2 + szn £. konSlrukril'na shema. umesto ugla nagiba transportera ex treba staviti ugao penjanja zavojnice.. Kod postojeCih uredaja je Dp = 300 . ukljncujnCi i masu cestica materijala na transporteru. koji stvara torzione oscilacije transportera. uzduzne i torzione oscilacije). koje uslovljavaju kretanje cestica materijala navise.shema v.:0: HIlO. zahvaljujuCi tome iskljucuje se prenosenje vibracionih opterecenja na oslonce konstrukcije (cIorezonanlna regulacija elasticnih veza). 900 mm.700 min-\ zbirne.15 m/s.. a postavljaju se po dva.. Karakteristike transportera su slecIece: najveCi kapacitet ostvaruje se pn transportovanJu peska od 10 m3/h. odnosno preko jednog centrifugalnog vibracionog pobnaivaca usmerenog dejstva sa dva vratila iii sa ekscentarskim pogonom. ugao ugradnje elasticnih eJemenata je 4SO..5 mm. spoljni precnik plasta transportera je 800 mm.8). sinhrono i sinfazno obrtno kretanje preko elektromotora. korak zavojnice je 200 mm.19. SpoIjni precnik plasta LITERATURA: [21]. za odreaenu frekveneiju i amplitudu. vertikalna komponenta F: ovih sila uslovljava oscilovanje transportera dllZ njcgove vertikalne ose.. brzina transportera moze se odrediti prema izrazu (11. 700 min. Pi . em. c . duz zavojnice.

valjkastim transporterima _~ .1 Osnovne podele transportera Valjkasti transporteri primenjuju se za horizontalno premestanje iii pod ncznatnim uglom nagiba i (0 komadnih tereta (odlivaka. izraduju se sa malim uglom nagiba u praveu kretanja materijala. Takvi transporteri nazivaju sc gravitacionim i preclstavljaju u principu strmu ravan na kojoj se neprekidan nagib zamenjuje kotrljanjem valjaka. Prilikom prenosenja materijala transporterom terel se kotrlja preko staeionarnih valjaka. valjkasti transporteri mogu se razvrstati na: pogonjene i nepogonjene. cije su osovine obrtne u ramu transportera. uzcluzna. Kod nepogonjenih transportera materijal se premesta pod dejstvom direklno saopslene sile krctanja. koji mogu da se kotrljaju preko valjaka. sanduka. oslona rebra. Kod pogonjenih transportera valjd se pogone preko clcklromolora i ostvaruju obrtno kretanje koje saopstavaju komadima tereta koji na njima !eze. VALJKASTI TRANSPORTERI 12. a sila koja pokrece komadni teret je uzcluzna komponcnta sile tezine transportovanog materijala. valjanih profila. pa se tako smanjuju otpori kretanja tereta. Prcma naCinu transportovanja tereta. (abH lima. buduCi cia su rayne povrsine transportovanih tereta. Najcescc se primenjuju nepogonjeni valjkasti transporteri.). Za prcmestanje komaclnih materijala nepogonjenim valjcima.Valjkasti transporteri 367 12. a valjci se kolrljanjem lereta dovode u obrtno kretanje. kalupniea. kontejnera itd. cevi. oclnosno cia sn eilinclricnog obJika iii su im prava.

kao oblika diska krivine veea je nego sa unutrasnje). Pri kretanju tereta preko njih. ciji broj odgovara broju ogranaka.." ~ pit . 12. umesto cilindricnih valjaka primenjuju se valjci oblika diska. 12.. koji sacinjavaju deo okretne glave. ko]! se odvajaju od trase glavnog transportera.1. . a postojani su na koroziju. sa nepokretnim osovinama. sa spoljnim i unutrasnjim prstenima od plastiene mase. primenjuju se valjci konusnog oblika jli jedan slog saCinjavaju dva valjka cije su ose nagnute pod odreclenim uglom.. lancanim prenosom. a 1S- . takocle ne postoji prakticno klizanje tereta preko diskova. dui transportera nalazi se lanne sa zahvatnim ureclajem za premestanje tereta. okruglih celika i slicno. valjci se izraduju od sintetickih materijala.368 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 369 po horizontali iii koso. 12... a u!eiisteni su preko kllglienih leiaja..1 Tipovi i konstrukcijc Valjkasti transporteri mogu se razvrstati na stacionarne iii prenosne (Sl. na kojoj se specijalnc sckcije mogu izraditi kao skretnice na zelezmeko] pruzL Na ukrstanju posebnih sekcija transportera llgraduje se kruina okrctnica i mogu se postaviti uzduzne osovine dui jednog iii drugog transportera (SI. c. . II cilju postizanja mirnog kretanja tereta. Isto tako.. samopodeSljivi su II odnosu na hod lransportovanog tereta.5.1.. Noseei stubovi izracluju se kao pokretni (Sl.. a to znaCl. ugracluju se po dva valjka na zajednickoj osovini iii se postavljaju konllsni valjci. koji su uleiisteni preko specijalnih kuglienih leiaja sa nepokretnim osovinama.. kao po pravilu. 12. mogu da se postave blize jedna drugoj. Rastojanje izmeclu valjaka treba da bude toliko. 12. a). ovo je rastojanje jos i kraee. sa jednorednim iii dvorednim lezajima. a) i pogonjene. da transportovani materijal II svakom trenutku leii istovremeno na najmanje dva valjkil.. Prema tipu valjaka razlikuju se transporlcri sa cilindricnim valjcima.2) itd. a. pomoeu elektromagnetne glavc.. npr.... npr... .. Valjci su. pa prakticno. rucnim pogonom. Kada uslovi rada nisu teSki. cilindricnog oblika... a posedllju i odgovarajuca elastiCna svojstva.1. 12. sto omogueuje mirnije kretanje tereta.2 Nepogonjeni valjkasti transporteri 12. "" ... tako da je omoguceno krelanje lereta bilo II koju straml (SI.. a kada su tereti velike duiine i mogu da se savijll na rasponu izmeclu oslonih valjaka. kako bi se omogueilo regulisanje ugla nagiba transport era. sa celienim glavCinama i ugraclenim prstenima (SI. Da bi se smanjio otpor klizanja na krivolinijskoj deonici sa cilindricnim valjclm3. Za prenosenje tereta cilindricnog oblika. ovo rastojanje se usvaja da nije veee od 1/3 duiine tereta.na loekovima (Sl.. .. eevi.. ....3.. kod krivolinijskih trasa transportera. ostvaruje se direktno.2. 12.. Ispred svake bocne gJave. U jednostavnijim slucajevima premestanje materijala.. SekcUa nepogonjenog l'flfjkasfog rral1sporfera Nepogonjeni valjkasti transproteri dopustaju presecanje i racvanje transportne staze. a izmedu nagrmtih osovina valjaka. sklo~ I). dui kojih se kreee materijal. . !T"T"'I 12. prelaskom tereta preko diskova sa radijalno postavljenim osovinama nastupa obrtanje diskova nejednakim ugaonim brzinama (brzina sa spoljne strane .1 . tako npI.. jer su sa sfernim osloncima.3. a koje se aktiviraju automatski iii rueno. preko poluge za guranje itd...era prievrseeno je nekoliko metalnih plociea. a sastoji se iz oslonog ram a na noseeim stllbovima. Oni su manje mase. Na SI. U mnogim slucajevima. transportovanim teretima pridodaje se spoljna sila koja se prenosi."". koji je u sklopu valjk~stog transportera sa bocnim granama pokazan na SL 12. primenjuju se valjci oblika c1iska. Kada su transportovani materijali manjih dimenzija. transport tereta ostvarujc se besumno. Primer ureclaja sa automatskim adresiranjem transportovanog tereta nalazi primenu pri prenosenju specijalnih kontejnerskih tereta.4 prikazan je uzduzni distributivni valjkasti transporter ciji sastavni deo saCinjavaju i cetiri prijemne bocne sekcije transportera. Valjci oblika diska ostvaruju odredenu prednost u odnosu na cilindricne.. koji nisu teski.. " " ~ b) St. poveeallc su otpornosti na dejstvo kiselina. Sa bocnih sekcija transportovani materijal silazi n3 elektrokohca. a. kodirana adresa transportera... mobilne . . b). Transporter se izracluje iz vise sekeija. ukljueivanjem skretnica na razvodnom transporteru. Na dnu svakog konte]~. i u ramu transportera ugraclene su osovine valjaka. Ovakvi valjci su 1'azliCitih konslrukcija.. u prostoru izmeclu valjaka. b). 12. Na jednoj od ploCica ugraclena je.. naVIse.. Valjci se obicno izraclujll od celicnih cevi. npr. ~sovine valjaka u obliku diskova post3vljaju se II sahovskom rasporedu.

kao i precnik krajeva njegove osovine. Prema tome.SG. koja kod obradcnih valjaka moze da iznosi 0. 400. racunsko opterecenje valjka i masa b . prema koraku valjka. granicno odstupanje ne treba da prelazi 0. tada se salje komanda uredaju za skretanje i okretanjem poluge prevodi se kontejner na bocni transporter. kontejner nesmetano prelazi dati ogranak i produzava kretanje glavnim transporterom sve do odgovarajuceg ogranka. 800. Prilikom prolaska tereta duz jednog od naznacenih lransportera.jJtul'olinijska..2 mm.2 . na transporteru se ugraduju elektricni iskljuCivaci i povezani su sa njim tako sto su u vczi sa uredajem za zaustavljanje transportera. 80. 650. 12. ono se smanjuje sa povecanjem ove vrednosli. b. Ako se kodirana kombinadja na kontejneru podudara sa kombinacijom dalog uredaja za oCitavanje. 100. Racunsko opterecenje valjka Fv usvaja se priblizno u zavisnosti od 0dnosa it / Iv _ duzine tcreta. 500. sa dva pokretno okretna kraka. prikazan je na SI. c). .4 .5. 1.\"{/ 1'(Iljtima ohfika diska. Prolaskom tereta duz jednog transportera. kojim se sprecavaju sudari transportovanih tereta. ugraden je uredaj za oCitavanje. jer sc povecava i verovalnoca raspodele sile tezine tereta GI na veCi broj valjaka. . da bi se izbegli sudari materijala. 200. u obliku dvokrake poluge. Kada transportovani tereti silaze pod os trim uglom sa transportera. Pri 2lv < It < 31" usvaja se Fv = O.fran.5 Inm. Parametri izvedenih konstrukcija nepogonjenih valjkastih transportera od besavnih celicnih cevi iIi od zavarenih (elektricno) cevi su: precnik valjka.\jWrleri so krh'olinijskim sekcijama. Duzina cilindricnog valjka usvaja se iz standardnog niza brojeva: 160. pri 31v < II < 41".12. 60. 250. a korak valjka iz standardnog reda: 50. za odredeno vreme sprecava se njegovo kretanje trasom drugoga lransportera. 320. ugradllju se blokirajuci mehanicki ili elektricni uredaji. normira se dodatak za obradu spoljne radne povrsme valjka. 1000. 1200 mm. 12. c .uredaj :u granonje sa okrelilicoJ)J no kuglicamu valjka. lito zavisi od precnika valjka. b c) s(fl'ije!l(J SI. 125.2 Tras(I frafJsporlera . 500.123 Nepogofljeni 1'(Jljkasri IfUlIsporfer: a . na drugomse preko prekidaca izvlaci ustavljac i time se ostvaruje elektricnim putem blokada kretanja komadnog tereta. 250.. za 411' < II < 511" F" = 0.skrefnica.. a u zavisnosti od precnika. 315. 200. Kod elektricnog naCina blokiranja kretanja tcreta (S1.5. SI. duzina valjka. a . 160.33G. 0.. u slucaju da se ne podudaraju kodovne kombinacije. Mehanicki uredaji U obliku stuba.370 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 371 pod valjaka transportera.25G. 400. Fv = 0. 630.

.." Inace je rad tereta jednak dvostrukoj kinetickoj encrgiji valjka 2A. 5 .4..6. prikazani su za ovaj slucaj na S1. gde potreban rad za obrtanje dcla valjka silom tezine F" iznosi: Sf..2 Proracun ncpogonjcnih transportera Prenosenje tereta preko stacionarnih valjaka transportera sustinski je razmatrano u glavi 2.~tanje tere/a l/a skretni transporler. Aka je G' . Aka se premesta z k0madnih tereta za jedan cas. Zatim se valjak okrece pod teretom konstantnom obimnom brzil10m v (prava AB). a druga polovina .prf!l'odna po/uga :0 premeltallje. 12. 6 . transporter.5 Sheme automatsNfl uredaja 7(J skreranje: a . U opstem slllcajll koeficijent otpora kretanja tereta preko valjaka moze da se odredi iz izraza (2. U pocetnom trenutku vremcna (1.povrsina OEAF). 6 . a). 3 . Nakon prelaska tereta (ako neposredno za njim ne nailazi novi teret) valjak se pod dejstvom sile trenja u lezajima okrece sa usporenjem i pre nailaska sledeceg tereta kotrIjanjem moze da se u potpunosti zaustavi. koja moze da se smatra da je konstantna. 12. za kretanje materijala brzinom V (m/s). a.2.372 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 373 12. do nailaska sledeccg tereta kotrljanjem preko valjka. 12.' I . za jedal1 vremenski period. Potrebno je odrediti silu W koja je potrebna za premestanje materijala duz horizontalnog.u. 8 . jednak je vt'112 (povrsina OAF). Put svake tacke po obimu valjka.koeficijent trenia klizanja prilikom premcStanja (ereta.preme.'aUkas!! transporter 7(1 disfribudju maferija/a preko prr'jemne sekcije. okretanjem valjaka ostvaruje se premestanje tereta. nepogonjenog transportera. teret se istovremcno prcko valjka kliza i kotrlja. Tako se polovina ukupnog rada tcreta u periodu rotacije valjka sa ubrzanjem pretvara urad trenia.kontejner. 12. odavde je i put klizanja takode jednak 1't/12 (povrsina OEA). Kao sto je poznato.5 .sila pritiska tercta koji se transportuje na valjak i flo .prfjemne sekcUe. 2. BIzina valjka.6.urectaji :a b/o/':iranje. b .(] oCital'Gnje. 3 . "NaCin premeStanja na tockovima". shodno tome jc rad potreban za transportovanje tereta G' Povt/. 4 .. prekida(.\·tm·!jac .. opisani ciklus se ponavlja iznova. l'kJ'(Jni. a .upra"Uaa. 7 . J • e/ekfrh:na kolica.23). Dijagram obimne brzine valjka. kao i potreban ugao nagiba 13 gravitacionog transportera. Nakon oslobadanja od tereta. na koji deluje konstal1tna sila trenja klizanja usled kotrljanja tereta.2.6.4 Nepogonjeni . po zakonu pravc Iinijc (OA na s1. 2 _ daw/('! 7.razl'odni traJ/sporter St. pri tome dolazi do trenja kotrIjanja tereta preko valjaka i trenja klizanja iii kotrijanja u lezajima valjaka. povecava se lincarno. a shodno tome i njegova ugaona brzina.u kineticku energiju valjka. a rastojanje na kome ova sila delujc iznosi vt)' (na SL 12. tad a je sila izmedll valjaka i tereta u periodu ubrzanja valika jednaka G' /Jo. Posle toga. vreme u (s) jednog ciklusa iznosi tl '" 3600 I z. c .elektricna sklopka. valjnk se okrece usporcno (prava BC) i potom ostaje u stanju mirovanja (prava CD).urectaj :w o6/al'(l!1je.skrefn. 7 . dok obimna brzina valjka ne postane jednaka brzini translatornog krelanja tereta v.stub sa dl'Okrakom polugom.

Tako se ukupna sib otpora kretanja tereta.0 .50 100.1.6 DtjagnJIn promene br:ine l'oljka kad nepogol1jellog l'oljkastog transportera (12...koeficijent koji uzima u obzir da ukupna masa obrtnih clelova valjka nije rasporedena po obimu valjka. ako se teret oslanja na z' valjaka (12. Nije od malog znacaja i stanje lezaja.. d .5 3.. a na osnovu podataka iz prakse. glatki odlivci Siravo gvozde Oblikovane kalupnice Drvcne grediec 'Daske: .precnik rukavca valjka. tako i potreban ugao nagiba transportera manji. preko valjkastog transportera. 3.3) Celicni lim: ispravijeni '.. nepogonjenog valjkastog transportera iznosi: (12. 0.1. interval vremena izmedu tereta tl manji od perioda obrtanja valjka pod teretom t{' (tl < tl")' tada se valjak ne zaustavlja i njemu saopstena kineticka energija je manja. .5. nego u prethodnom slucaju. kao i velicina precnika valjka D. Kod krivolinijskih sekcija se oclgovarajuCi nagib povecava za 0.1 reta kg 30 30 30 30 30 10.5 ..400 'Yo rtera 1. SI. sto je manja sila tezine obrlnih clelova valjka. Prema prasecnom nagibu transportera %.. Ako je interval vremena tl jednak periodu ravnomernog obrlanja valjka FH. 3.5 ._. . Otpora usled (renja u rukavcima valjka. a za svih z valjaka jcdnog transportera je 2Az.. duz koga se teret krece konstantnom brzinom v: -------- I 30 lstruganc 1 15 .6.0 Ukupna sila otpora kretanja tereta iIi potrebna sila za prenosenje tereta duz horizontalnog. posto su kako sila otpora. 1. smanjenjem sile ldine tereta povecava ugao nagiba transportera. (dine G.0. lad a sila otpora i pOlreban ugao nagiba dostizu minimum: (12S) (12. koji su jednakih karakterislika.374 Transportni ureoaji KoFvv 2 Valjkasti transporteri 375 A=2g' pri tome je Ko < 1 . tereta preko valjka.. 0. 12. odnosno veca tezina tereta. sto je manji oclnos FvlG... Otpora kotrljanja tereta preko valjka SI. Otpora usled klizanja tereta po valjku..koeficijent trenja u rukavcima valjka.. m/s2.ubrzanje slobodnog pacla..4) neispravljeni rcckani r--'--Obradeni. prema tome je komponenta sHe otpora transportera duzine L (m) (put premestanja tereta) Tablica 12.rezane W = W1 + W 2 + W3 = --+ ---=-~­ D G2f Odavde se nalazi koeficijent otpora kretanja tereta w' i jednak je tangensu ugla nagiba gravitacionog transportera ~.1.. kg iz tablice 12.0%. kao i usled predaje kineticke energije valjku. tj.0 2. g . moguce je usvojiti vrednost odgovarajuce mase tereta.2) gde je f.9. praklicno se moze smatrati cla je Ko = 0.0 0.5 3.5.5 2. 2.. sasloji iz sledeCih komponenata: 1.1) gcle je f .koeficijent (renja kotrljanja Nezavisno od rdima predaje tereta valjkastom transporteru.0 4.5) Ako je.4.12.8 . Nagib valjkastog transportera Transportov' (12. !ilo je prikazano u obliku dijagrama.5 . OclgovarajuCi rad jednog valjka iznosi 2A.5 .. b. 1. ~~ __.2. Zbog toga se kod transportera sa valjcima.. ugao njegovog nagiba moze da bude utoliko manji.L .~ 1.0 .

. 12.l'porfera: a _ sa uzdufnim "rori/om i konusnim zupcaslim pur(J)'ima: h .. dasaka i brvana..5 6 ..0.. na kraju vratila postavljaju po dva lancanika. Na S1.. c .. 2.0 2.5 2.8 i I 8..500 I 2. testera. obrtno kretanje prenosi se sa motora na sve radne vaIjke. uredaja za ispravijanje i uredaja za hiadenje. 3. prenosniri pogone S1'oki par valjaka. 2. 150 150.0.pogonjenje rrakolll Vratila su uleziStena preko spoljnih lezaja. 2.. Sa drvenim dnom Kartonske kutije 3. Kod grupnogpogona se sila pogona prenosi nu valjke preko uzduznog vratila.0.30 30 .. Na sl...376 Transportni uredaji Nastavak tablice 12... 25 II 12. 1./ancan. od jedne do druge masine za obradu drveta i s1.3. 1000 10.7). . koji se ugraduju na konzolnom prepustu vratila valjka. promena smera obrtanja ostvaruje se promenom smera obrtanja motora iii prenosnog mehanizma.. 25 25 . pogonskim luncima... 7 5..'aljka. Ovi se transporteri siroko primenjuju u vaIjaonicama..0 1.pogonjellje "oljko IUllcelll..l'fog fron. u pilanama... razlikuju se valjkasti transporteri sa grupnim i individualnim pogonom. drvnopreradivackim preduzecima. Transporteri ovoga tipa osposobljeni su za tde uslove rada. pri transportu dvrne grade..5 1.5.7.5. tako sto svaki lanac povezuje dva valjka.. 6 4 .metalni I ISanduci od slruganih dasaka ! I 500... a takode i do skladista gotovih proizvoda.. pri rezanju i secenju profilisanih metala. pa se zbog toga. klinastim kaisevima iii trakom (SI. Sira primena pogonjenih valjkastih transportera ostvaruje se u proizvodnji limova.5. a prikazana je shema pogona preko uzduznog vratila i konusnih zupcastih prenosnika.0.5 1.. cesto se konstruktivno izvode kao reverzibilni. do makaza.. d .1 Masa tereta Transportovani materijali kg Valjkasti transporteri 377 Nagib transportera % 1 if I 10. Prema nacinu prenosenja pogonske sile... 125 500 .. c) t d} SI..1 Vrste i opste napomene Kod pogonjenih valjkastih transportera. za prenosenje metala do masina za vaIjanje metala. 12.3 Pogonjeni valjkasti trasnsporteri 12. 12....5 . 3 . 2. 1. .12.7 Shema pogona . a drugi za obavljanje transportnih procesa u pogonima. 1200 1....7.0 0. Prvi se montiraju neposredno kod vaIjaonickih masina i primenjuju se za dopremanje i otpremanje metaIa.. Valjkasti transporteri u valjaonicama mogu se razvrstati na radne i transportne.5 "\ Limeni kontejneri . b prikazana je shema pogona preko kratkih pogonskih lanaca.

kod ovih valjaka potrebne su sekcije znatne duiine za zaokretanjc tereta u krivini.) kreee se kliz. nezavisI10 od toga da Ii u svakom trenutku preko svih valjaka transporter a prelaze transportovani materijali. prcko kojih se teretu sa jedne strane saopstava veea translatoma brzina. odnosno ako se sila tezine tereta prostire na valjke sa koeficijentom neravnomernosi Kl > 1.7) Ako je zadata sila tdine tereta G (N) i broj komada na cas 2 [pogledati jednaCinu (2.6) dok je broj komadnih tereta koji se istovremeno nalaze na transporteru Z =-=-o t 3600. broj valjaka transportera z. 11 . =~ .)njem po uzduznom oluku. Na SI. 0. U nekim slucajevima. kod metalurgijskih trasnportera prikazane Sll na SI. brzine kretanja tereta v (m/s). pa je shodno tome. w'J .15)1. Takvi valjei sluze za pridrzavanje suprotne grane trake. pri njihovom ravnomernom pristizanju na transporter. pogonjeni elektromotorima.v T Z·L (12. pri tome je w' .7. da u toku nekog perioda nema tereta na transporteru. Transporter ovakvog tipa odlikuje se ravnomemim i besumnim radom i moze da se uspesno primeni pri laksim uslovima rada.2 Proracun pogonjenih transpol'tera Transportni konvejer.10) Tada je polrebna snag a elektromotora (kW) (ZoGw' +zFvw.. pokazane su na SI. ostvaruju odredena eksploataciona preimucstva u nizll slucajeva.7. Posebne sheme lancanih prenosnika. U tom slucaju u jednacini (12. Dve vrste valjaka za tde uslove rada.9. Valjkasti transporteri sa posebnim poganom jednostavnije Sll konstrukcije. Nakon proracuna kapaciteta transportnog konvejera Q (t/h) (llzimajuei u obzir neravnomerno pristizanje transportovanog materijala na transporter). oko jedne tacke transportera moguee je ostvariti. Da ne bi spao sa lancanika.23) pri f = 0.8. dobija se iz jednaCine (2. tad a je .11) 100011 Kada se valjkastim transporterom prenosi mali broj komadnih tereta n toku jednog casa. Interval vremena (s) izmedu dva uzastopna prelaska lereta. Zaokretanje transportovanog tereta na kratkom rastojanju iii cak i oko vertikalne ose. Kod harizontalnog transportera H = 0 i Lh = L. koji se okreeu preko planetarnog iii lancanog prenosnika u suprotnom smeru. moguce je odrediti potrebnu snagumotora P (kW) iz izraza: (12.10 prikazan je opsti oblik takvog transportera. visine dizanja tereta H (m).8) T=~. Kod valjkastog transportera ovoga tipa. ako se umesto jednogog valjka. Trajanje (s) kretanja tereta duz transportera je 3600 Z (12. potrebna snaga (kW) (12. otkrivenog tipa (bez poklopca). Koeficijent korisnog dejstva usvaja se da je jednak 0. kada su potrebne vece brzine kretanja tereta. c prikazan je valjak koji ostvaruje obrtno kretanje preko jednog pogonskog lanca zategnutog duz transportera (iIi duz jedne deoniee transportera). a u uslovirna visokoserijske proizvodnje.80 . ako teret lezi oslonjen na "i" valjaka.85. sile tezine 'obrtnih delova svakog valjka Fv (N). Na SI. 12. P NajveCi moment uvijanja (Nm) koji se saopstava jednom valjku. lanae se odozgo obezbeduje zastitnim oklopom. duzina horizontalne projekcije Lh (m). neophodno je da se transportovani tereti zaokrenu. 12. U tu svrhu mogu se primeniti valjci konusnog oblika.3. svi valjci neprekidno se obreu motorom. tj. Suprotna grana lane. 12. v (12. d prikazana je shema pogona valjkastog transportera pomoeu trake.9) 12. kao i usvajanjem parametara kOllvejera kao sto su: duzina konvejera L (m). 12. koji se po pravilu primenjuju za lakse uslove rada i manje brzine kretanja tereta. nego sa druge strane. na zajednickoj osovini ugrade dva valjka. w. u odnosu na valjkaste transporlere sa grupnirn pogol1om. to se na osnOVll prethodnog izraza snaga moze izracunati kao (12. Medutim. Traka je polozena ispod radnih valjaka i pritiska se uz valjke dodatnim valjeima.11) treba usvojiti da je Zo = 1. 12.koeficijent otpora obrtanja valjka.koeficijent otpora premestanja tereta preko valjaka transportera [pogledati jednaCinu (2.378 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 379 Na SI. u procesu transportovanja komadnih tereta valjkastim transporterom.23)]. odreauje se iz izraza t=--. poveeava se snag a mot ora.7') Sa povecanjem kapaciteta 2 i broja valjaka z.stepen korisnosti pogonoskog mehanizma..)v (12. moze da nastupi slucaj da je 20 < 1.

U torn slucaju se teret kotrlja preko valjaka bez klizanja. do sa !"!teem kop obuhl'ufa !ancal/ike pod uglorn od cca /80 2. krece se translatornom brzinom koja je jednaka obimnoj brzini valjka. do hi se kad )'aUa/. 51. gde su: flo aD . c . shodno tome. a valjci nastavc da se obreu.12. karakteristike pllstanja motora II rad i sile olpora.translatorno ubrzanje tereta. Kod radnih transporter a u valjaonicama. Sila trenja kojom se teret mase m premesta preko valjaka jednaka je iIi veca od sile inercije tereta.7) (uzimajuCi u obzir da se sila trenja klizanja valjka poveeava. bJ 51. Pri tome se snaga P (kW) motora valjkastog transportera odreduje iz jednaCine (12. sa cestim i brzim promenama smera kretanja. Smatra se da se broj obrta valjaka II tom periodu poveeava po pravolinijskom zakonu i.koeficijent tranja izmedu tereta koji miruje odgovarajuee povrsine valjka. 2' 1 I .]D . I v WI gde je fll . da su ugaono i translalomo llbrzanje na obimu valjaka konstantni.15) . Pri tome su.koeficijent trenja tereta 0 povrsinu valjka. . a da se sila trenja kotrljanja smanjuje) i poveeava se za G(fll-¥} 100011 G~llV 100011 (12.-a pOl'ecao o/Ju/ll'afni ugao sprezunja.. neophodno je da se uzme u obzir deJovanje dodalne sile u periodll ubrzanog kretanja.. b . Ubrzanje tereta je a =g III (12.sekcije so skupom mljaka.8 Shema lu!1c'l'anog prenosl1ika na pogonjenom wtljkastorn tronsporferu: a .14) m g 1"02 mao iii ao S g flo. Sila trenja 0 valjak manja je od sile inercije tereta.sekcija sa prile'!l1im rockieima.inrlh'idua/nim 1. b . tj. tj: 02. u zavisnosti od ubrzanja. odgovarajuce snage.9 VaUak mercllurgzjskog rransporfera . usled cega se u periodu ubrzanja teret kotrlja i istovremeno kliza preko valjaka.kratki prennsnik sa l'aljka 110 mljak.l1 + (KIG + F) .12) Ako se terel zaddava ustavljacem.\'{J [Jogonom: a ~ grupnim. tada je moment uvijanja (Nm) M =[KJGJ. ) D i 2' "WI (12. mogllea dva slucaia.380 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 381 '= M (KIGW' + F .13) Radni transporter.12.

stepen iskoriscenja prenosnog mehanizma. ako je manji. koje je za ip puta vece od ubrzanje vratila valjka.prenosl1i odl1oS izmedu vratila motora i vratila valjka. Obicno je moment pustanja motor a u pogon za 1.. odnosno rotora elektromotora.18) +f.18') LITERATURA: [15].ugaono ubrzanje vratila elektromotora. tad a je K' < 1.17) 4 2) M = M st + Mdill =M +--i-2'+ Jv+J m c.1 .0 puta veCi od nominalnog momenta motora pri ustaljenom kretanju.Jco.10 V(jljkasti transporter sa zasebnim l'O/jakO pog0l10111 2) (12. SI.1T) gde su: J v i 1m .. to je ukupni moment na vratilu elektromotora u periodu ubrzanja (12.--. Dinamicki moment na vratilu valjka je: U torn slucaju se teret u periodu ubrzanja krece zasebno u odnosu na valjke.ld .ld IUl)D 2' J v (12.20) saglasno (12.19) Ako je ip . jer masa tereta nema ulicaja na dejstvo dinamicke sile na transporter ali izmedu tereta i valjaka deluje sila trenja koja je konstantna po veliCini i koja iznosi Gil. moze se odrediti najveci moment torzije na vratilu motora [pogledati jednaCinu (12..2). tada je K'=l. (12. a 11 . Najveca snaga motora u periodu ubrzanja usvaja se za krajnji trenutak ubrzanja. gde je f . . 1.12.8 .12)]. Prilikom izbora snage elektromotora treba uzeti u obzir karakteristike preopterecenja motora. kada llcestanost obrtanja e1ektromotora dostigne svoju gomju granicu. [21].koeficijent kojim se uzima u obzir koji se dec tezine tereta prenosi na valjak.382 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 383 gde je: III . Ugaono ubrzanje valjaka prvom i drugom slucaju je: 1) (12.[45] .momenti inercije valjka. ako su motori ugradeni na osovine valjaka. K'GIlJ D ( ) (12. K' .'D 2 =GF +(G+zF )f. 19 2 (12.koeficijent kojim se uzima u obzir moment inercije obrtnih mas a prenosnog mehanizma (orijentaciono je c = 1. Kod grupnog pogona transportera.19) (12.koeficijent trenja klizanja tereta preko odgovarajuce povrsine valjka. svih z valjaka islovremeno se dovodi u obrtno kretanje.koeficijent trenja kotrljanja..16) gde su: tm . Staticki moment na vratilu valjka u periodu ubrzanja iznosi: 1) M = (Cw'+zF Sf v Wj' )D 2 =(G 2f D +zF. ako je korak valjaka veCi od duzine tereta. 1) K'G D M=Mst+Mdin=M'+ ( Jv+J m+-. c . 2.16') Kod zasebnih pogona.

meautim.1. slozenost i nedostatak pouzdanih ureaaja za uvoaenje u cevni transport nasipnih materijala pod pritiskom ogranicava njihovu primenu. oluk iii druga vestacka korita primenjuje se u hidromehanizaciji rudarskih radova. U proizvodnji graaevinskih materijala siroka je primena hidraulicnih transportnih ureaaja sa odgovarajuCim pumpama. 13. Hidraulicni transportni ureaaj sa dodav:J. ogranicene su dimenzije transportovanih komada materijala. b). npr.1). hidraulicne transportne instalacije pod pritiskom mogu da se razvrstaju na ureaaje: sa pump om (SI. Hidraulicni transportni ureaaji sa pump om odlikuju se jednostavnijom konstruktivnom shemom. HIDRAULICNI TRANSPORT 13. cementa. prilikom vaaenja sirovina sa dnevnih kopova.Hidraulicni transport 385 13. . kada je relativno kratko rastojanje izmeau povrsinskog kopa i ureaaja i instalacija za preradu unutar nckog prcduzeca. Prema nacinu uvoaenja materijala u cevni transport. sto je uslovljeno dimenzijom protocnog preseka pumpnog kola. 13.1 Opsta razmatranja PremeStanje relativno sitnih cestica materijaJa proticanjem tecnosti kroz cev. U opstem slucaju hidraulicni transport moze da se ostvari bilo slobodnim padom iii pod pritiskom (S1. a nedostatak instalacije je ostvarivanje relativno nizeg pritiska. a takoae i prilikom transportovanja sirovina.cem omogucuje transportovanje Telativno krupnih komada. a) i na dodavace (SI.1. 13.

ovaj [dim skopcan je sa veCim gubicil11a cnergije pri transporlu jedinice mase materijala. obrazuju se razliCite dvokomponentne sredine. zbog manjeg habanja cevovoda. pumpa se usvaja prema njenim karakteristikama. 6 . Kretanje strujnog toka fluida sa delimicnim talozenjem ceslica i stvaranjem nepokretnog sloja na dnu cevovoda. Kretanjem lvrdih cestica kriticnom brzinom ostvaruje se minil11alna potrosnja energije pri transportu cevima. b .2. 2. koji je vezan za prednji poklopac 3. 4 "para! za sutell)e.0 mm).centrifugalna pumpa za (!iSlu I'odu. pritiska. to je u sustini specijalna centrifugalna. 1.pumpa. odnosno od njihovih suspenzija.dakle neravnomerno.Y z() dm'oc/ maferijala . 13. granulometrijskog sastava.pumpa.05 . 20 % vece od kriticnih. Kretanje strujnog toka pri neravnomernoj raspodeli tvrdih cestica materijala kroz poprecni presek cevi. Razlikuju se sledeCi rezimi strujnog toka hidrosmesa jednog cevnog tJ'ansporta: L Kretanje koje je blisko ravnomemom transportu tvrdih' cestica kroz Citav poprecni presek trasnsportne cevi..15 mm).talozllik. 3... dospeva u odvodni kanal tela pumpe iz koga ulazi u cevovod pulpe (hidrosmese) 6.Ce1'ol'od pre6§celle vode..prijemni urutaj. tela pumpe 4. 2.. kod koje su svi prohodni kanali dovljnih dimenzija. Pri ovakvol11 rezimu ponekad se obavlja prenosenje abrazivnih materijala. S1. jednostepena pumpa uvecane otpornosti prema habanju. Zbog toga treba teziti u praksi da se brzina toka ceslica odrZi sto je moguce blize kriticnoj brzini (obicno je za 6 . Ovaj rezim nastaje kada je srednja brzina toka jednaka kriticnoj brzini Vkr. kako bi se spreCilo talozenje cestica po dnu unutrasnjeg zida cevovoda. snage. nerastvoreni krupni komadi prenose kotrlj anj em. Hidrosmese Cine vise disperznih sistema. Proces prenosa tvrdih cestica materijala strujanjem fluida. Pre odvajanja svake pojedinacne cestice sa dna cevi prethodi njeno odvajanje.sa komorl/jm r. Sa povecanjem brzine strujnog toka cestice se odvajaju od dna i ostvaruju nejednako..prOl'odJlik pulpe. Hidrosmesa prolazi kroz medulopaticni prostor kola 5.386 Transportni uredaji Hidraulicni transport 387 Odnos tvrdih cestica prema teen om fluidu TVITE. U veCini navedenih slucajcva brzine fluida kroz hidraulicne uredaje su za 6 . 13..pulpe u trullsportni cel'ovod Pri proracunu cevovoda. to 5e pri turbulentnom strujanju tecnosti prenosenje cvrstih ceslica ostvaruje neravnomerno i sa prekidima.. grubo disperzne (0. 5tO zavisi od krupnoce i gustine cvrstih cestica.1 Sheme hidrau/h'rnih trasnporlllih ~redaja: a· sa pwnpom. a usled cinjenice da je gradijent brzine usmeren vertikalno u odnosu na strujnice. 7 ..20 % veca). koji se sasloje iz cestica razliCitih dimenzija.5 mm) i na suspenzije i nehomogene disperzne sisteme (cestice krupnije od 1. 3 . a u zavisnosti od protoka (napajanja). a srednja brzina strujnog toka koja odgovara takvom stanju naziva se brzinom otrzanja.... Medutim. koji dopustaju kretanje kroz njih komadnih materijala.. a duzina trajektorija opisanih skokova zavisi od srednje brzine strujnog toka Huida. a koje je prakticno moguce kod fino disperznih i drugih oblika hidrosmesa ali kada su vece brzine strujnog fluida. Pri tome se cevovod periodicno ispira cistom vodom./or./al'(J(etn i cel1fl'{fugall1orn pumpom: J . u skokovima kretanje.. na dnu. kod hidraulicnog transporta naziva se konzistencijom hidromesavine (pulpa). Sl.. 9 . kao i od poprecnog preseka cevi. U zavisnosti od sastava disperzije rude u smesi sa tecnoscu. tako 5e npr. 13. otrzanje od dna. koeficijenta korisnog dejstva i dozvoljene usisne visine." 2 . u opstem slucaju. moze se predstaviti kao neravnomerno kretanje zasebnih cestica materijala.2 Oprema hidraulicnih transportnih uredaja Osnovna oprel11a hidraulicnog transportnog uredaja je pUl11pa za prepumpavanje hiJrosl11ese u cevovod. duz zida cevi .5 .hWlker. 0. Nastalim strujanjem fluida transportuje se i hidromesavina horizontalnim cevnim transport om. 8 ..15 . gustine i oblika cestica transportovanog materijala. 5 . koje mogu da se razvrstaju na fino disperzne (cestice krupnoce 0. respektovanjem ukupne meduzavisnosti napora.dodol'ut. . 10 . Hidrosmesa krece se prema centru pumpnog kola 5 preko usisnog cevovoda 1 i levka 2. pri konstantnojucestanosti obrtanja pumpnog kola.

kape. Rasirena je primena kolena sa izmenljivim celicnim uloscima. gnstina. Pocetni podaci pri proracunu su kapacitet hidraulicne instalacijc. brusenih granitom iii nekim drugim tvrdim mineraloffi. (13.388 Transportni uredaji Hidraulicni transport 389 U zavisnosti od otpora koji se savladuje pumpom.mehanicka svojstva transportovanog materijaJa (krupnoca. pa time i njihova primena. h oblagona sekcl.3).nbfagana celi(nim segrnent"na.700 rnm. Takode postoje.3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja Prilikom projektovanja hidralllicnog transportnog uredaja neophodno je izracunati pad napora (pritiska) u cevovodu. poroznost i drugo). Cevni vodovi pulpe mogu da se izvedu kao cevi monolitnog ili zavarenog oblika (sa uzduznim iii zavojitim savom cevi).3 Armirana kolena prm'odnika pu/pe: a . Prilikom ispitivanja i proracuna hidraulicnih transportnih uredaja treba uzeti u obzir hidraulicnu krupnocu (brzinu lebdenja) pri kojoj je sila delovanja fluida jedanaka sili tezine cestice.. Takode se primenjuju i armirane unutrasnje povrsine cevi. a koji moze da nastane usled iskljucenja pumpe i kretanja struje hidrosmese u suprotnom smeru. 13.. odrediti granicnll brzinu i izvrsiti izbor opreme. odnosno ispravnosti hidraulicnog ostvaruje se manometrom.2 Pumpa :a hidraulicni frm7jport Kontrola rada. 13. i neki postupci povrsinskog zakaljivanja cevi primenom elektricne struje visoke frekvencije.. a to znaci da sc time znatno podize kvalitet ovih cevi. pri tome bi tvrdoca unutrasnjeg.. transportnog uredaja U perspektivi se predvida kao mogucnost primena cevi koje se sastoje iz dva sloja. odnosno vakuummetrom.. b) oj Sl.1) . visina podizanja hidrosmesc. Kolena su brzohabajuCi elementi cevovoda. Sl. zakaljenog sloja cevi bila tri puta veca od spoljasnjeg sloja. Pri vecoj transportnoj daljini hidrosmese (voda pulpe). 13. daljina transportnog cevovoda.fan7a od haza/ta Cevovodi sepregraduju zasunima. a spajaju se prirubnicama u obliku zavarene iii vijcano . 85 mm. zbog veceg habanja pri prolasku abrazivnih materijala kroz cevovod. Na napornom (pritisnom) vodu postavlja se povratni ventil za sprecavanje hidraulicnog udara pumpe. Primenjuju se specijalni postupci za ccntrifugalno nalivanje cevi bazaltom... Radijus zaobljenja kolena obicno iznosi 500 . Efikasna je i primena armiranih kolena.. koriScenjem odgovarajucih masina. . neutralisanje hidraulicnog udara ostvaruje se ugradnjom vazdusnog stub a . 13. Eksploatacioni vek ovakvih kolena je za 4 . kao i fizicko . 5 puta duzi od veka celicnih kolena (51. tako sto se ravnomerno nanosi rastopina bazalta. menja se i napajanje pumporn. a debljina uloska je u granicama 30 .razdvojive veze. Kompenzacija temperaturnih dilatacija ostvaruje se prcko zaptivnih kompcnzatora.

2 J JII Vredllosti koeficijcllata otpora za vodn..0145 0.zbir koeficijenata lokalnih otpora Tablica 13. 12 hiljada tona sirovina.0165 I 0. 3600v1t ' gde je v .4 1 600 gde su: io . PM . u zavisnosti od precnika cevovoda. hg = ZPh (Pa). Odredivanje Vkr obavlja se preko empirijskog izraza iii na osnovu tabelarnih podalaka (tablica 13.2 3.6 2. tvrdih cestica materijala. Gubici pri podizanju. hi . Nakon izbora standardnog unutrasnjeg precnika cevi proverava se da li je ispunjen uslov v > Vkr.0155 I 450 I 0.gubici usled razlike geodezijske kot: ose pumpe i taeke ispustanja hidrosmese.2 3. Potreban napor koji treba da se ostvari pump om za hidraulicni transport nalaii se sabiranjem otpora duz Citave linije cevovoda kojim se transportuje pulpa. gde je Z .0 2. Kod pribliznih proracuna moze se prihvatiti da je hus = 20 .0 3.0150 600 0. L .1 200 300 400 500 - Kriricna brzina trallsportovallja Vkr. na 1 m cevovoda.2 sitllozrnasti pesak krupllozrnasti pesak sa sadrZajcm sljullka 2.relativna (u odnosu na vodu) gustina Hg = hus + hg + hi + hgm + has. Pa.koeficijent otpora pri pIotoku ciste vode.4 I 3.0 2.gustina hidrosmese..1 hi. d - precnik cestica tvrdog materijala.brzina hidrosmese i iznosi (1.2.4 4.gubitak usled lokalnih otpora u cevovodu. Pa: 13. stvarna brzina tecnosti treba da je veea od vs. Efikasan rad hidraulicnog transportnog uredaja zavisi od pravilnog izbora kriticne brzine Vkr. Pa.0 I Ido 10% krupnozrnasti pesak sa sadrfajcm sljullka do 45% sljunak.8 3.7 3.koeficijent (odreden prema eksperimentima Rittenger-a).1 '" 1.duiina cevovoda. Vrednosti koeficijenata otpora za vodu.1) Vrednosti kriticnih brzina Vkr Ilekih karakteristicllih materijala.6 ~ D mm 150 0. neelasticnih materijala (krede. Ie . t/m 3 Tablica 13. Potom se dobijena vrednost pIecnika cevovoda zaokruiava na standardnu vrcdnost. gline. 30 Pa. 50 Pa.0160 - J ! I D=~ (13.razlika kota. zavisi od pIecnika cevovoda. h gm . Pa.8 frakcija gline 2. Koriscenje mekih stena iii plastienih.gubici na usisnom delu.55 .preostali nap or.2 I 4.8 2.390 Transportni uredaji Hidraulicni transport 391 gde je C] = 0. hos .4 Hidraulicni (taloga) transport koncentrisanih hidrosmesa U savremenoj proizvodnji fabrike cementa preraauju svakodnevno 8 .7 3.. Lokalni gubici su 1 2.. navedene su u tablici 13.1 2. (N/m ). m/s u zavisnosti od materijala ·1:6[--1. mm gde su: hus .3) 'Pri krctanju duz vcrtikalnog cevovoda.6 4. to se precnik cevovoda moze odrediti iz sledeceg izraza ! Ie I 250 I 0. Pa.0155 500 0.2) Za pribliZne proracune je hgm = 0.4 2.8 I 4. kao i posebnih oblika laporaca). Ph ..5 3.0185 200 0. m/s. m. usponu pulpe. Pa.180 Ako je poznat casovni kapacitet pumpe za hidraulicni transport. a zavisno od kritiene brzine usvaja se precnik cevovoda i potrebna energija za obavljanje hidraulicnog transporLa.veliCina specificnih gubitaka u m. vertikalna komponenta brzine turbulentnog strujanja treba da bude Vv > Vo'.0175 1 300 I 350 I 400 0. u zavisllosti od precllika cevovoda Precuik cevovoda. Preostali napor na kraju transportovanja 2 pulpe iznosi hos = 30 ..3 5. za razlicite precllike cevovoda I 3. a prilikom krctanja cestica tvrdog materijala u lebdecem stanju.2) Vkr. (13. kao i njihov transport sa povrsinskih .gubitak usled otpora trenp duz linije cevovoda. m. tucallik i II II hgm v2 == S2g Ph' gde je S . hI! .

3 MPa. 2. 1... Godisnji broj radnih dana hidraulicne instalacije iznosi 307 dana..4 . 0. Duzina transportovanja materijala iznosi 2 km.2 =02 m ' Usvaja se precnik cevovoda (standardni) D = 200 mm. glina . Casovni utrosak osusenog taloga iznosi =84 t/h ili vlaznoga ~ = 210 t/h iIi 160 m 3/h (Q = 160 m 3/h) .. 1.2) 180000 D=V~= /4Q 4·160 36001t ·1. pripremljena u dnevnom kopu... Sadrzaj tvrdih cestica gline u 1 t taloga. Na primer.. Prepumpavanje taloga ostvaruje se centrifugalnim pumpama.6 4... 3 mm. u jednoj fabrici cementa. Sistem hidraulicnog transporta na daljini od eca 11 km sastoji se iz tri izvedene grane cevovoda preenika 0 400 mm i cetiri stanice za prepumpavanje. Precnik cevovoda odreduje se iz izraza (13. pri jamskom otkopu.5 MPa. Razlika kola poeetka i kraja cevovoda iznosi 20 m (uspon je prema kraju cevovoda . neophodno prethodno ispitati svojstva transportovanih materijala. odvodi se u mIin u koji se istovremeno cevovodom doprema pdgovarajuca. U novije vredme je oblast primene hidraulicnog transport a u fabrikama cementa sve rasirenija. a brzina kretanja taloga kroz jednu cev precnika 400 mm dostize 2. Brzina kretanja taloga kroz cevovod iznosi 1. 0. Smanjenje brzine natalozenog taloga do 2 m/s umanjuje gubitak pritiska do 0. Kolicina prepumpanog natalozenog taioga jednim 3 cevovodom. sto je usko vezano sa novim tehnologijama za pripremu sirovina. Dostava gline iIi krede od rudnickog okna. 0. 2. pritisak pumpe za vodu iz~osi 0.. Pokretanje sistema taloga velike koncentracije.glina iznosio je 6 :! 1. U tom slucaju sirovina cementa prevodi se u talog u blizini mesta eksploatacije i u tako pripravljenom obliku transportuje se cevnim transportom do fabrike cementa..4 = 3 0. Gubitak pritiska na 1 km cevovoda iznosi 0. pri radu od 7 cas ova u toku 24 sata (za dan i noc). koncentracija mase taloga 'TV: TE = 400: 600 kg (odnos tvrdog prema teenom je. u kojoj se transportovana masa dodatno melje u mlinu sa kuglama.9 .4 .. pri vlaznosti od 60 %.. kao sto je praksa pokazala.. prirodne vlaznosti 25 %. potom se komadiCi u obliku muljevitog taloga.skriljci. pritisak pulpe u cevima 1 .. Primer: Odrediti osnovne parametre hidraulicne transportne instalacije za dopremanje glinovitog taloga sa povrSinskog kopa. 0.03 m.fabrike). posebno s jeseni iii u zimskom periodu godine skopcan je! sa specificnim teskocama.6 =13 0. Specificna potrosnja energije za prepumpavanje 1 m 3 taloga iznosi 1. 3.. 60%) gubici napora po 1 m 1 duzine cevovoda pulpe iznose ip = 0. ukupan transport potrebne sirovine obavlja se jednom pump om ukupnog nap ora vodenog stuba 85 mm.4 tlm3 .4 : 2...35 MPa. 38 % transportuju cevovodom do fabrike. . te je zbog toga.. sto omogucuje doprcmanje matcrijala do stanice za prepumpavanje. pri d\. 307·7 1-0. takav hidrotransport ostvario bi se vcoma tesko.6 . 2..1 m/s..392 Transportni uredaji Hidraulicni transport 393 kopova do fabrika cementa zeleznickim iIi kal1)ionskim transportom.. Ako bi se prilikom hidraulicnog transprota naslo 80 % ~rede u talogu.3 .5 puta radni pritisak....7 . Precnik cevi za provoaenje sil:ovine u obliku taloga i Ciste vode iznosio je 426 mm. 1. Potrebna kolieina isusenog taloga.02 .166 m . do fabrike cementa. slozeniji je problem nego sto je prenosenje taloga meke sirovine. apsolutno suvc gline iznosi 2.4+0. tj. iznosi 1200 '" 1400 m /h. odnosno karoserije kamiona (kipera). do suvog stanja. posto se transportovani materijal u toku prevoza kva~enjem omeksava i lepi za zidove vagona. naroCito pri pustanju u pogon.Zbog toga se transport ovakvih sirovina do proizvodnih pogona u fabrikama ostvaruje hidraulicnim transportnim uredajima.166+0. sto dopusta primenu odgovarajuce pumpe relativno niskog napora. vlaznosti 36 .8 gr/cm3).6 'tlh 3. cvrsre sirovine (1. kao !ito je poznato. LITERATURA: [15] .. Tako se preporucuje primena hidrauIicnog transporta posto se najpre krecnjak iz dnevnog kopa drobi konusnom drobilicom i nakon sekundarnog drobljenja u drobilici sa cekiCima.2 m/s. pre projektovanja hidraulicnih transportnih ureaaja. do mlinova obavlja se damperima ciji se sanduci zagrevaju kako se sirovina ne bi lepila za zidove. Odnos smese kreda . Krecnjak se zajedno sa talogom gline melje tako da se dobijajll komadiCi dimenzija 2 . 0.!zini prenosa natalozene sirovine od cca 1 km i sa veoma nepovoljnim profilom linije hidraulicnog transporta.. 3 : 1. cevi se ukopavaju ispod dubine smrzavanja. Zapreminska gustina taloga iznosi Pv = 0. glina u obliku taloga. 40 s) inadmasuje za 2 .. Zbog toga.. Prilikom hidrotransporta taloga povecane'vlaznosti (55 . Da bi se spreCilo smrzavanje taloga i omoguCilo nezaustavljanje sistema tehnoloskog procesa.pulpe).2 kWh.45 MPa. pa se tako ostvaruje zeljena korekcija krupnoce sirovine cementa. jer dostize 2 . kao i elemenata hidraulicnog transporta. velie ina pritiska se brzo ali kratkotrajno povecava (u toku 30 ..5 MPa. konzistenCija hidromesavine ..

mogucnost objedinjavanja nekoliko tehnoloskih operacija istovremeno sa obavljanjem transporta.visoki radni kapacitel koji treba nzeti u obzir pri planiranju mehanizacije za punjenje i prainjenje transportovanog materijala.mogucnost montaze transportnog uredaja u ogranicenim gabaritima. za premestanje prasinastih. posto se materijal premesta cevovodom malog precnika.. slabo disperznih materija!a. praskastih i sitnozrnastih. Osnovne prednosti penumatskog transport a su sledece: . npr. VAZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORTNI UREf)AJI 14. usisavanje sitnih frakcija iz mlina Hakon mlevenja i susenje pri transportovanju cevovodom odredene duzine i slicno.higijenskih uslova rada.hermeticnost duz linije po kojoj se materijal premesta.Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 395 14. smanjenje gubitaka transportovanog materijala i poboljsanje sanitarno .mogucnost transportovanja materijala kako u horizontalnom. tako nutom i vertikalnom pravcu. . ilto doprinosi smalljenju zagadenja sredine.1 Opste napomene Pneumatski transportni uredaji siroko se primenjuju u fabrikama gradevinskih malerija!a. nag- . . . . koji moze biti ukopan iii izdignut na stubovima i s1. takode je potreban i mali broj iZvTs[]ilca koji opsluzuju rad transportera.

visoki stepen automatizacije procesa transporta i dopremanja materijab do bunkera.neophodno je preCiscavanje vazduha. 14. kao i transportnih duzina (kapacitet pneumatskih transport nih ureaaja dostize 300 tlh. Nastaje talozenje materijala koje podspesuje i vestacki stvorena vrtlozna struja u odvajacu. Pod dejstvom atmosferskog pritiska.kompresionog (porisnog). vazduh se kroz mlaznicu 1 zajedno usisava n cevovod 2 i dolazi u taloznu komoru (separator) 3. njegovo ispustanje u atmosferu.usisno . neophodno jc filtriranje i preCiscavanje vazduha. u manjoj iii vecoj meri. i pored svega.:=:+:*u==fim-' c) -=-vazduh . Prema nacinu ostvarenja razlike pritisaka na pocetku i na kraju cevovoda. tako da se oblast primene pneumatskog transporta sve vise siri. kla5icnom transportu istih materijala. 14. veliko opterecenje ventila i brizgaljki komornih dodavaca. 14. pri tome 5e brzina vazdusne struje veoma smanjuje. J aj ad kompresora r.pOlisnog (kombinol'ollog) dejsll'a . Takve instalacije su ocito kombinovanog dejstva (S1. Meautim. koja u znatnom stepenu zavise od vlaznosti. pre svake primene pneumatskog transporta treba uzeti u obzir fizicko . b . Nedostatak pneumatskih transportnih ureaaja ogleda se u sledecem: .smesa -. preko odgovarajuCih ureaaja koji cine kompleks jednog postrojenja za ostvarivanje pneumatskog transporta.1 Shema pneumarskag Iransporlnog ureaaja: a . uz obavezno sprecavanje zagaaenja okolne sredine. b). 14.2 Osnovne sheme i klasiflkacija U cevovodima pneumatskih transportnih ureaaja strujanje se vestacki ostvaruje. odstranjivanje vlage i ulja iz vazduha pre stupanja u ureaaj za pneumatski transport.relativno niski investieioni troskovi za opremu i podizanje instalacija. .1. a takoae i za istovar. Kod usisnog pneumatskog transportnog ureaaja (S1. Kod nekih pneumatskih transportnih ureaaja jedan deo predstavlja usisni. 14.5 km).. eksploataciona preimucstva pneumatskog transporta veoma su bro]na. kolena i cevovoda prilikom transporta materijala i drugo). a) i kompresione (SI. 14 put a potrosnju energije pri mehanickom.396 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 397 .1. Zbog toga. a transportna daljina do 1.usisnog.1. a pre svega njegova nasipna svojstva. pnenmatski transportniureaaji mogu se razvrstati na usisne (SI. 14. .mogucnost otpremanja materijala istovremeno sa nekoliko punktova za utovar. udaraju 0 zidove. Ipak nisusvi materijali pogodni za pneumatski transport.brzo habanje posebnih elemenata instalacije pri kontaktu sa transportovanim materijalom (puznog transportera i plasta cilindra zavojnog dodavaca. .1. Materijal se sa povecanim sadrzajem vlage lako lepi za zidove cevovoda i odvajaca i time zacepJjuje i smanjuje njihovu propusnu sposohnost.materljal Sl. c). usled koje se cestice materijala dizu po inerciji. a drugi je prema svom karakteru kompresioni (potisni). .. . odnosno narusava se proces transporta materijala. uprkos ukazanih nedostataka.. U praksi se kod svakog transportnog ureaaja primenjuju oba navedena faktora istovremeno. c . koje se opstrujavaju vazduhom i istiskuju nagomilane cestice materijala iii se pridodaje praskastom materijalu fluidnost zbog njegove zasicenosti vazduhom (aeracija). pa usled gubitka brzine .siroki dijapazon kapaciteta.padaju. Premestanje materijala strujanjem vazduha duz cevovoda ostvaruje se kao rezultat transporta tvrdih cestica.visoka specificna potrosnja energije pri transportu materijala. a) vaknum pumpa 6 ostvaruje razreaeni vazduh pneumatskog sistema. koja nadmasuje 8 .mehanicka svojstva materijala.

Tablica 14. Kod instalacija sa vakumom.1 Pneumatski transportni uredaji Potisni uredaji podesni su za prenosenje materijala sa jednog utovarnog mesta. Kod potisnog pneumatskog transportnog uredaja (Sl. a praktieno oel 0. a time se iskljueuje mogucnost zaprasivanja.40 kg I sloju materijala) . a kod instalacija visokog vakuuma. Posto maksimalna razlika pritiska na usisnoj instalaciji teorijski moze da iznosi do 0. od mesta prijema materijala. a koji se detaljno razmatrajll u okviru preelmeta "Pumpe. kaela se istovar obavlja na nekoliko istovarnih punktova. a takode i u svojslvu prctovarnog uredaja.. odlikuju se visokim pritiskom na poectku cevovoda. u kome se prcciScava. od- _ " nosno pri niskoj koncentraciji ( /l .1. gustom sloju U novije vreme. Koel instalacija niskog i srednjeg vakuuma. 14. Opsta klasifikacija pneumatskih transporlnih uredaja shematski je prikazana u tabliei 14. npI. transportovani materijal sa jednog punkta moze da se prenese na nekoliko mesta. osim pncumatskih transportnih uredaja Ilavedenih u klasifikaciji PTU. Uredaji usisno . odnosno istovarnih mesta. zatim se ecvovodom doprema do vakum pumpe. na kojima se ostvaruje praznjenje.1 MPa. Takvi uredaji primenjuju se pri otprasivanju mlinova i elrugih tehnoloskih aparata. a pneumatski transportni uredaji usisnog.1. Prcbacivalljc vazduslle strujc sa jedllog na elrugi odvajae ostvaruje se ugraelnjom biraca 8 na transportnom cevovodu. duzine transportovanja materijala. rotacione vakuum pumpe iii turbo pumpe. Materijal iz odvajaea i filtera odlaze se preko ustavnog zatvaraca 5. vakuumnog dejstva. tabliea 14. vazduilne duvaljke i kompresori. sheme instaiacije). preko koje se provodi do potisnog voda kojim se ostvaruje prenosenje materijala. izbacuje u atmosferu. Koel pneumatskih transport nih uredaja usisno potisnog dejstva vazduh se sa materijalom prenosi vakuumskim punjenjem iz odvajaca 3.6 . dospeva potom u filter 4. kod uredaja za otprasivanje. Dobra jc primena usisnog pneumatskog transportnog uredaja u slueaju kada se materijal prihvata sa nekoliko utovarnih mesta. duz eitave linije trasnporta materijala nalaze se u razredenom stanju. vakuuma na kraju cevovoda.. do mesta istovara materijala. Kroz komoru materijal se intenzivllo prenosi vazeluhom i kroz transportni cevovoel 2 elospeva elo odvajaca 3. odlikujll se veiiCinom postignutog razredenja. pri istovaru prasinastih materijala iz vagona i s1. u kome se ostvaruje talozellje materijala. a prema kojoj se materijali prenose u razredenom sloju.. dospeva u komoru dodavaca za mesanje materijala 7. koji propusta materijal iz filtera i sprecava prodor vazduha iz atmosfere u filter. 14. potisnog elejstva.398 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 399 Vazduh koji sadrzi malo prasine doprema se eevovodom u filter 4 u kome se preCiscava i prolaskom kroz vakuum pumpu.20 .. u koju se materijal prinudllo dovodi. to se ove instalacije primenjuju uglavnom za prenosenje materijala kaela je manja transportna daljina. dok se kod potisnih instalacija primenjuju ventilatori visokog pritiska. masine za duvanje vazduha (vazdusne duvaljke) koriste obicno ventilatore. kompresori i ventilatori".potisnog dcjstva.3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenje materijala u zbijenom. sve vecu pnmenu kg I sloju vazduha . Pnellmalski transportni llredaji kompresionog. vazduh sabijen kompresorom prolazi kroz ulje i oelvajac vlage. IskoriScelli vazduh prolazi kroz filter i potom se oelvodi u atmosferu.1. b).potisnog dejstva primenjuju se u slucaju kada je nekoliko utovarnih. a prenosi ka jednom centralnom mestu istovara. Izbor tipa mailine vazdusne duvaljke zavisi od namene i uslova ekspioatacije pneumatskog transportnog uredaja (karakteristike transportovanog materijala. svi aparati i cevovodi. 0. Pri radu pneumatskih transportnih uredaja usisno .7 MPa.

14. ne obezbeduje se staino i ravnomerno praznjenje posude. stakla) vrsena su tako sto se vazduh za prenosenje dovodio u sud 1. Gubici energije sc snizavaju. postavljenog unutar suda (Sl. Sl. Sabijeni vazduh u prstenasti sektor dovodi se preko voda 2. Kada brzina vazduha u cevovodu dostigne 1. kako bi se sprecila zapusenja. kao filterom. Rotor ostvaruje obrtno kretanje preko elektromotora 6 koji sadrii OtVOL Obrtanjem. preko reduktora 14. sode. Disk postavljen na niZem cilindricnom delu transportnog cevovoda iskljucuje prodor vazduha II transportni cevovod na putu najmanjeg otpora duz cevi. 14. 30 min-I. Ovakav pneumatski transportni uredaj obezbeduje dobro dopremenje Iako sipkavih materijala ali pri transportovanju nedovoljno sipkavih. punjenje suda se prekida i zatvara se sigurnosni venti!.. Kada je otvoren konusni ventil 1. Takvlm pneumatsklm transportnnll kg I sloju vazduha gust om sloju . kg I sloju materijala]. 3 . 9 ~ slavin a za i:dul'GVGnje ~. . 1. Sf. 14. kroz koji u datom trenutku prolazi sabijeni vazduh pod pritiskom. EIektromotorom 15. Broj i precnik cevnih prikljucaka. . silosa. 6 7 . sud 10 ispunjava se materijaiom.posuda..4 IS Shema preno. kao i sigurnosni ventil 3. ( ~l == 250 . Na Sl. Pauk se sa elektromotorom vezuje preko reduktora.(enja maferijala u gustom sloju: slapinG sa prec. kao i sektora.u gustom sloju. jer se pri smanjenoj potrosnji vazduha ostvaruje prenosenje smese materijala visoke koncentracije... dovodi se pauk 13 u obrtno kretanje i otvara se ventil 12. vee preko prstenastog sektora 4. bez zahvata mao terijala.300 uredajima kretanje suvih materijala vazdusnom smesom ostvaruje se pri relativno niskoj potrosnji energijc. Prema ovoj shemi ostvaruje se dopremanje vazduha kojim se ostvarujetransport. a materijal aerira koji se prenosi.2 1 ~ ce\'ol'od.2 . cisterne za prevoz cementa. . Nakon podizanja pritiska u sudu do - . U sud koji je ispunjen sitno disperznim materijaiom uvodi se sabijeni vazduh koji opstrujava. 14. zbijenog u gustom sloju (ccmcntnog praha. .4. 5 . disperznog materijla. Pauk 5. sarze.statora i [otora.3 Posuda 1. tako i po vertikali: do pneumatskog transportnog oluka. 14.slacem. Tako se vazduh dovodi u sud pod pritiskom naizmenicno kroz prstenaste sektore. odnosno kojim se obezbeduje kontinuirano snabdevanje transportnog eevovoda 3 aerosmesom II gustom sloju.400 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 401 dobijaju pneumatski transportni uredaji kojima se pre nose materijali u zbijenom. Shema prenosenja nedovoljno sipkavih materijala u gustom sloju prikazana je na S1.prUemnik. potpuno i ravnomerno praznjenje posude. mogu da se menjaju u zavisnosti od transportovanog materijala.. U gustom sloju materijal se prenosi kako po horizontali.3). Transport materijala u gustom sloju siroko se primenjuje u proizvodnji stakla.disk. zasuna 2. tehnoloskog postrojenja.2 prikazana je shema pneumatskog transportnog uredaja za prenosenje sitnog. Prstenasti sektor je izbusen i presvucen uloskom tkanine. kroz razvodnik 5 (tzv.jilter.kOJ1usn(J slavinG. iz kojih se cement pneumatskim postupkom prazni kao i do drugih uredaja. pneumatskog podizaca. Ucestanost obrtanja rotora pauka iznosi 20 . 2 Shema preno.i{enja l1f!dOl'oljnD sipkan-h maferija/a zbijenng u gusfom sloju Ispitivanja pneumatskog transporta nedovoljno sipkavih materijala. navedcni otvor naizmenicno se poklapa sa otvorom jednoga od eevnih prikljucaka statora. Na statoru se nalazi cevni prikljucak koji je povezan sa sektorima prstenova. sitno disperznih materijala koji imaju tendenciju ka uvecanju. sastoji se iz dva osnovna dela . 14. ne odozgo. Nakon dostizanja gornjeg nivoa (ocitava se na visinskom pokazivacu).1 fir St. te se sabijeni vazduh prenosi u sud. 4 . 8 -. pauk).4 m/s nastaje aerosmesa najviSeg stepena koncentracije materijala koji se premesta. Razvodnik vazduha (pauk) moze da bude ralzicite konstrukcije.l'en(il sigurnosri. Na taj nacin obezbeduje se konstantno. vozila za cement.

povecanjem debljine radnog zida iii se zid oblaze poreeianom. Cevni prikljucci za dopremu materijala do silosa izraduju se od livenog gvoZc!a.5 godine cev zaokrene za 180 0 oko svoje uzduzne ose. Prilikom izbora sheme eevovoda treba izbegavati suvisan broj kolena. kako bi se povecala otpornost prema habanju.transportnim. U nizem delu komore za mesaI~e smese nalaze se dva reda otvora. Kraj puza ne nalazi se sasvim blizu ventila. Najrasprostranjeniji zavojni dodavaCi izraduju se sa korakom koji se smanjuje iduCi ka izlazu zavojnice transportnog puza.. Ueestanost obrtanja puznog transportera iznosi eea 1000 min.402 Transpiortni ureilaji Vazdusni (pneumatski ) transportni nreilaji 403 racunskog (koji je potreban za ostvarivanje prenosenja materijala).. Nakon 17 . ako je korak zavojnice s '" 0. to se u izlaznom otvoru materijal sabija. kako ne bi doslo do kondenzacije vlage.1 Materijal prolazi iz bunkera II otvor za punjenje. cevovod za prenosenje materijala . trokrakih eevi i drugih izvora. ISlrazivanja procesa prenosenja matcrijala n zbijenom sloju pokazuju da natpritisak (manometarski pritisak) vazduha zavisi od rastojanja prenosenja i obieno iznosi 0. 30 s zatvara se izduvni ventil. Kapaeitct uredaja zavisi od zapremine suda i iznosi 10 . promene smera sa horizontalne na vertikalnu deonicu cevovoda prenosenja materijala.4 Osnovni elementi pneumatskih transporntih uredaja Osnovne komponente u proecsu prcnosenja pneumatskim transportnim uredajima su potisna iii usisna masina za vazduh. filteri. .5) izraduje se u obliku konzolnog puznog transportera.55 '" 0. tj. tzv. Posle 25 . zatvaraea. preklopnika i drugih lokalnih otpora). a taj se meduprostor ispunjava zbijenim materijalom prasinastog oblika. a koja se pod dejstvom kaskadnog (stepenastog) pritiska premeSta dliZ eevovoda sve do mesta praznjenja. karton. odnosno kod komore za mesanje smese. a zatvara se sigurnosna slavina 9. cevovodi. brizgaljki (11 . promene smera strujanja. ugao savijanja kolen3 ne treba da je veCi od 90°. ulje i odvajac vode. te sesprecava prodor sabijenog vazduha iz komore za mesanje u prihvatni bunker. celicnih cevi sa prirubnicama. 1.35 MPa. malo se otvara izduvni ventil 4 i sigurnosna slavina 9 i zapoCinje prenosenje materijala cevovodom 5 do prijemnog sud a 7 sa filterom 6. Transportni eevovodi izraduju se od celicnih. 0. pri tome zid cevnog prikljucka 0 koji udara struja. da sc vazdusne struje seku u jednoj tacki (:lizi). a eevovod za odvod vazduha u atmosferu . paronit i slieno. zaobljenja moraju da budu u skladu sa radijusom krivine. 13 komada) kroz koje se uvodi komprimovani vazduh. Cevovod kojim se vazduh doprema od kompresora do uredaja za punjenje naziva se vazdusnim vodom. aparatura za daljinsko upravljanje. unutrasnja povrsina kolena pozeljno je da se ojaea nanosenjem metalnog sloja. 25 t/h. Pri montazi treba unapred voditi racuna da se obezbedi laki prist up do cevovoda u slucaju obavljanja neophodnih remontnih radova. Pri montazi eevovoda neophodno je pridrzavati se sledeCih zahteva: Cevovod treba da sadrzi sto je moguce manji broj savijenih kolena. zaIlVata se puznim transporterom i prenosi se do komorc za mesanje smese. Kao zaptivni eiementi izmedu prirubnica ugraduju se: guma. 20 s posto se otvori slavin a 9. t9pljenjem. Uredaji za punjenje (dodavaCi) saeinjavaju odgovorniji deo pneumatskog transportnog uredaja. komorni do- 14.. klingerit. ispred potencijalno moguCih mesta zagusenja cevovoda (kolena. U fabrikama gradevinskih materijala primenjuju se zavojni davaci. besavnih . zatvara se izduvni ventil 4. Pritisak iz suda prcnosi se preko ventila 3 i sud se priprema za novo punjenje (eiklus se ponavlja).. Cevovod se nalazi bilo u zatvorenoj prostoriji ili se izvodi toplotna izolacija cevovoda. mora se predvideti prikljueak sa produvavanje cevi u slucaju zagusenja. zatvara se ventil12 i isklj ueuje elektromotor 15.. uredaj za punjenje (dodavac).. kod cevnih prikljueaka. precnik nadviSenja cevi treba cIa bucIe veCi od petostruke vrednosti precnika cevovoda (D > Sd). Brizgaljke se tako ugraduju. usitanj. a potom se Hakon signala otvara izduvni ventil 4. ugradenog u cilindricni plast sa izmenljivim omotacem (kosuljicom). Izmedu njih je odredeni razmak.. na ko!enu mora da bude povecane debljine. Produzenje eksploatacionog veka cevi ostvaruje se tako sto se nakon 1 . Vazduh koji izlazi iz brizgaljke vecom brzinom. Zavrsetak prenosellja materijala odreduje se donjim pokazivaeem nivoa 11. meSajuCi se sa njim i obrazujuCi smesu koja se lako podize aero smesu. odvajaci. propustaju smesu transportovanog materijala i vazduha u transportni cevovod onemogucavaju odvod vazduha preko dodavaca. Posle toga obustavlja se predaja sabijcnog vazdnha. 14. Venti! na slavini sa filterom 8 je zatvoren. to je bolja i hermetienost.2 ... lokalnih otpora. Radni uredaj zavojnog dodavaca (SI. Sto· je vece rastojanje koje je ispunjeno cepom prasine.. rade na zaustavnom principu..8 D..wa dodavani materijal preko puznog transportera. VazcIusni vod izraduje se od tankozidnih.60) D. prijemnik vazduha.aspiracionim vodom. to je korak poslednjeg zavojka s = (0. Posto je korak puznog zavojnog transportera veCi kod otvora za punjenje nego kod izlaska.vruce vucenih cevi sa prirubnicama.

G i konstatuje se da je za L" =350 m. MPa Radni pritisak u komori za mesanje. Ako jepoznat jedan od parametara dodavaca.# /. 10 . pritisak u komori za mesanje).vanje smese.oklop.ca... MPa Potrosnja sabijenog vazduha pri normalnim uslovima. nn ordinatnoj osi nalazi se tacka A kojoj odgovara Lit = 350 m.rIg L II'" SI1I1 ~11() eksperimentalno je utvrdena u Rusija . Produzenje eksploatacionog veka ostvaruje se izradom lopatica zavojnog transportera iegiranjem. sa puznom zavojnicom precnika 0 200 mm - TehniCke karatkcristil{e neldh konstrukcija zavojnih transportera proizvedenih u Rusiji Oznaka dodavaca Karakteristike Kapacitet za cement. so 1(1 . pritisak u komori za mesanje Pk = 0. kao i slucajni metalni predmeti.3 41 250 . pri proizvodnji sljako .spojn. m UkljucujuCi po vertikali.4 0.6 Karakleristike zal'ojnog dodal'oea prdllika 0200 mm. Prilikom napajanja zavojnog dodavaca materijalom treba izbeCi na svaki naCin mogucnost da u dodavac zapadnu nesamleveni klinker.404 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 405 C. Medutim. 2 mm). 6 ~ zasun. tlh Redukovana duzina transportnog cevovoda.2 I I .33 MPa.2 HllB-63-Z 1IIIB-36-4 1IIIB-lIO-2 (K-2640) (K·2645) (K·2650) HIIB-63-4 (K·2655) 36 200 30 0. I 200 30 0. mm TA·14 (C-991) Tablica 14. a kapacitet pumpe iZllosi Q =45 t/h.6.t ?tJ(1 . m3/min Unutrasnji precnik transportnog cevovoda. Ip P. 8 . povecava se i potrebna snaga zavojnog dodavaca i nastaju velika habanja elemenata dodavaca. 3 ~ ograda. nalaze se tacke B.brf\'ljenje I'rafi/a. snaga potrebna za pokretanje elektromotora dodavaca P 72 kW.u (BHllllIITMaIII . od tvrdih materijala.· Q . m Pritisak sabijenog vazduha. moguce jc odrediti i ostale parametre.4 0.6) osnovne parametrc zavojnog dodavaca precnika 0200 mm.\d vi' - A J()() ll" i' -' ~F zoo 1110 I "'" Ib Sl. JJ .hrizgaljka p ~ kriva snage maWra Osim zavojnih dodavaca za uvodenje cementa u transportni cevovodveoma se mnogo primenjuju komorni dodavaci (komorne pumpe). 5 . F. Zazor izmedu puza i oklopJjenog cilindra ne sme da bude veCi od 3 mm (obicno 1 . 14. 14. . kretanjem od nje do krivih L = f(rik).I'elllil. Na dcsnoj strani grafika.3 I 110 200 30 0.I 22 175 25 175 I . a ponekad i dopunski magnetni separator (npr.4 0. u tablici 14.. Osnovni parametri zavojnih dodavaca navedeni su tabelarno. pri transportovanju eementa na rastojanju L" = 350 m.portlandskog cementa). Pk = rOn) i koordinatnih osa. koji mogu da prouzrokuju lomove dodavaca. a pri procesu transportovanja cementa kroz cevovod precnika 0 175 mm i prikazana je na Sl. Zbog toga je neophodno ugraditi ispred prijemnog bunkera uredaj za prosejavanje. koji je dove den do pumpe. npr. 12 mm. Zbog toga je kod konkretnih tip ova dodavaca eksperimentalno ustanovljena zavisnost kapaciteta i utrosene snage.J ~l 1.5 Zm'ojni dodawn:: 1 ~ elektromotor.. 14.2 18 140 I 63 '. 12 . 4 ~ kucq.fte leiaja. D..komora za me. E. 2 .. Kod krajnjih Jopatica zavojnog transporter a maksimalno smanjenje nominalnog precnika usled trenja ne sme da bude vece od 10 . 9 . dllzina transportovanja.. 14.4 0.' 36 400 30 0..u).4 0. Takva graficka zavisnost za zavojni dodavac. sa povecanjem duzine cepa koji se formira zapusenim materijalom.tJ P/cW L. C.2 (sa tehnickim karakteristikama) i odnose se na odredene uslove eksploatacije (duzina transportovanja materijala. za postizanje odgovarajuceg pritiska u komori za meSanje. Duzina cepa zagusenja moze se regulisati pomeranjem napred cilindricnog plasta tela dodavaca pomocu vijaka..2 38 250 63 400 30 0. 7tJtJ 1 23 " ($ 10 ~ "" 10 .ku6J/e e/emenfa za prihvaf(Jllje ma{erijala. Primer: Odrediti za karakteristike prema (Sl. Q = f(Pk). 7· puzni konzolni tral/sporrer.krivo kapacileta: L kriva duiine: Sl.

14.hrizga/jka. J 1 :filter za vazduh. a postoji mogucllost transportovanja materijala na veca rastojanja (clo 1.406 Transpiortni uredaji Nastavak tablice 14. Separatori SU metalni.100 t/h. a za to vreme kroz zaporni ventil zapoCinje dopremanje sabijenog vazcluha u komoru dodavaca. hidraillil'ni predajnik: 9 . Nakon praznjenja druge komore automatski se prekicla dopremanje sabijenog vazduha. Sabijeni vazcluh cloprema se sa zaclatkom otvaranja ventila za punjenje i vcntila za ispustanje vazcluha.kompenzalOr. pri Lb '" 250 m. Na S1. masina Krasnogorski zavou masina inuuslrijl! cementa I Komorni pneumatski cloclavaci u sllstini koriste princip aeracije i sastoje se iz cilindricnog sucla (komore) sa sfernim iIi konusnirn gornjirn i clonjim dnom. . otvara se konusni ventil i komora se puni cementom.~.1 duzina sirina visina masa.l gradcy. Pogon clobosa je elektricni.14. 6 . Q ] 25 t/h. doclavae TA .5 10:11). a prcrna nacinu ubacivanja materijala u ccvovod . .3. Pri odreclenoj masi materijala u doclavacu. pa lako i brzog habanja elemenata.' 3 oslani podiza{. Magistralni vod vazduha SI. Lopatice clobosa su hermeticki zbijene uz kuCiste i sprecavaju izlazak vazduha. 5 ureilaj za aeracijL<.venti! Zil pllflje/Ije materija/om. I Snaga.--"-I 55 1000 4135 660 1010 I 75 1000 4187 660 1010 -~---- 110 1000 4405 700 1065 2940 I I Ucestanost obrtanja. Praznjenje se zavrsava padom pritiska u komori. pod dejstvom sabijenog vazduha koji se doprerna odozgo i odozclo.rezervoar. Aerirani cement potiskuje se u cevovod i transportuje clo mesta za dopremanje materijala. u jedan iIi dva odvojena cevovoda. 10 .odvodna cev. kW 30 1000 . 2 . min. Komomi cloclavaCi U odnosu na puzne sadrze niz preimucstava: nema brzog kretanja. Pri radu dvokornornog pneurnatskog dodavaca (S1. pri transportnoj claljini Lh '" 1000 m. 14. uvek krace od vremena praznjenja. Zatvara se ventil za punjenje povoeu vazdusnog cilindra i ventila za ispustanje vazcluha. transportne claljine: tako npr. Neclostgtak komornih dodavaea ogleda se u cinjenici cia su veCih gabaritinih mew. Za to vreme prva komora se prazni.kg Gabaritne mere. Dobos se sa eelijarna (okcima oblika sila) okreee u svom kuCistu.7 Dvokomorni pneumatski dodava( sa napojnom pumpon. Razdelnik vazduha posredstvom specijalnog ureclaja prebacuje se na "punjenje". Vreme punjenja je. 12 pneuma/ski cilindar w Kroz ustave sa zalvaraCima prenosi se rnaterijal iz oblasti viSeg pritiska u oblast nizeg pritiska i suprotno. dancem. Upravljanje radom sistema komore je automatsko i sastoji se iz hidrododavaca koji su povezani razdelnicima vazduha (9). mm: 2420 640 870 930 2150 2252 LcnjingraJski zavo<. celicni rezervoari veCih dimenzija i opremljeni su uslavama sa zatvaraeima za ispustanje rnaterijala. 7 . Karakteristikc komornih dodavaca navedene su u tablici 14. 8 . IstovremenD se prekicla clopremanje vazcluha u komoru. odnosno Q = 220 l/h.razdelnik va=duha.podeona kutija.na dodavacc sa gornjim iIi dOlljim ubacivalljcrn.. a veca je i potrebna potrosnja energije za clopremanje materijala u cevovod. kao po pravilu. pri Lh ::: 500 m.' 4 . prebacujuCi istovremeno razclelnik vazduha na prekicl punjenja.7) komora se puni kroz konusni propusni ventil koji jc ugradcn na gornjern delu. hidrodavac ispunjene komore se aktivira . odvojnica.2 ~=. kapaciteta Q = 40 m 3lh: 1 . preko uredaja za aeraciju i brizgaljki.28 je kapacitcta Q . Za vreme punjenja jedne komore nastaje praznjenje druge komore. Kapacitet cloclavaca zavisi od rastojanja. Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 407 Oznaka dodavaea Karakteristike Elektromotor: tip 'fA·14 (C-991) HIIB-6J-2 HIIB-J6-4 HIIB-lIO-2 (K·2645) (K-2650) (K-2640) A02·91·6 A02-92·(j A3-3J5-6 HllB·63-4 (K-2655) A02·RI-6 IA3-315M-6 [ 132 1000 4455 700 1065 3030 ~ I I Prerna broju kornornih pumpi rnogu se razvrstati na jednokornorne i dvokomorne. Materijal iz bunkera ispunjava eeJije dobosa i njegovim obrlanjem zasipa se u cevovod iii odvodni oluk.8 prikazana je shema sektorskog zatvaraea oblika clobosa.

.. Unntrasnji preenik transportnog cevovoda.6 75 120175 ! 0. Karal{teristike K·2305 Gabaritne mere.. sto zavisi sa koje se strane instalacije ugraauje kompresor. t/h Daljina transportovanja..408 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 409 Snabdevanje pnenmatskih transportnih nreoaja sabijenim vazdnhom pod pritiskom ostvaruje sc kompresorima iz fabricke kompresorske stan ice."l~EMMAlll"): Karakteristike Tip dodavaea Kapacitet (za cement).4 . na komprcsoru ugraauje se filter za preciScavanje vazduha (od prasine).4 1565 K-1945 4520 2325 3340 - TA-29 3770 3350 4190 6. Mctalna komora drugog lipa usisnog filtera sa potpritiskom (SI. rednkovana daljina. 12 40 I K·1945 TA·29 TA-28 Sa dYe komore 40 200 60 1000 50 200 I 200 35 100 UkljnenjuCi i po vertikali (najviSe).10) podeljena je pregradama na sekcijc kojc su vczane ccvovodom.5 15 . VeliCina povrsine koja se filtril'a zavisi od koliCine vazduha koji podleze preeiscavanju. U fabrikama cemcnta siroko se primenjuju suvi rukavni filteri.17 15 . Tkallina kruinog oblika rukavnog filtera vczuje sc za cevni prikljueak kroz koji prolazi vazduh. pa se tako cisti filtcr. a nalazi se isprcd dodavaea (odvajac ulja i vI age ). Osim rukavnih filtera koji su sa natpritiskom na svojoj unutrasnjoj strani prj_ menjuju se i rukavni filtcri kod kojih je potpritisak vazduha unutar filtcra.3 _. m . mm Potrosnja sabijenog vazdnha pri normalnim nslovima: m3/min . Oznaka dodavaca K·2305 I TA·23 Sajednom komorom 10 . 14. a zatim se postavlja filter za suscnjc vlaznog sabijcnog vazduha (pogledati kurs "Pumpc. Gornji kraj rukavnog filtera zatvorcn je drvcllim eepom i kukicama je okacen 0 melalni ram.6 Automatski I ..4 0.6 I 0. 17 0.8 Sektorski zatvar{[(Y Tehnicke karakteristike komornih dodavaca (RlIsija . kompresori i ventilatori" u ruskoj litcraturi). Najpre se (u smeru strujanja vazduha) nalazi odvajac ulja. tc zahvaljujuCi takvom tresenju filtera prasina pada dole. 0. m [Masa. MPa Sistem upravljanja ~ 25 150 100/12~1 1000/500 I 50 250 ---'I I .65 I --j I I Zapremina komore. na usisnom ccvovodu. 35 150 1 . m Odvajac ulja i filter za susenje vlaznog sabijenog vazduha pozeljno je da se ugraouju ncposredno ispred ureaaja koji koristi sabijeni vazduh.I 4... unutrasnju povrsinll rukavnog filtera.3 10900 TA-28 6000 3700 5500 18. Tablica 14.. 06 Automatski iii rneno do 0. Vazduh koji se uduvava u silos pri pneumalskom transportu iii za otprasivanjc. prc odvooenja oslobaaa se od prasine. unutar kojih se postavljaju vesanjem rukavni filteri. Prilikom pneumatskog transporta nastaju l1cizbcine oscilacije pritiska kojc prouzrokuju podrhtavanje rukavnog filtcra. Takav filter prikazan je na SI. Vazduh koji dolazi iz silosa pod pritiskom koji je veci od atmosferskog prolazi kroz porozan materijal filtera i prasilla sc zadrzava za hrapavu. . u kome se ostvaruje grubo preCiscavanje vazduha od ulja i vlage. U proseku je potrcbna povrsina od 1 m 2 da bi se ostvarilo preCiscavanje fiitriranjerri koliCinom vazdnha od 1 m3/min vazduha.9.3 Iskorisceni vazdnh' prc odvoaenja n atillosferu prcCiscava se od prasine. Postoje i drugi sistemi konstrukcija rukavnih filtera. Sf. mm: duzina 1810 1660 2750 1 1322 Nastavak tab lice 14. Zbog toga sc na poklopcu svakog silosa ugractuje po jedan rukavni filter koji je pod natpritiskom na svojoj unlltrasnjoj stranl. Oznaka dodavaca TA-23 3900 1012 1600 1. Radni pritisak sabijenog Ivazduha.. 14. 14.4 ... kg 3 sirina visina I -- 3478 17000 Posto je okolni vazduh zaprasen.

Iz bunkcra Se zapraseni vazduh doprema u gde su: Vv . Kod opisanog filtera ovakvo Ciscenje ostvaruje se automatski. Normalno specificno opterecenje po filtriranoj povrsini iznosi q '" 180 .~ "':. koji se premesta polugom 3.neophodno je imati u vidu da je ona opasna zbog mogucnosti eksplozije.. elementi filtera u procesu rada sticu elektrostaticki naboj koji moze da bude pracen jakim varnicenjem.14. 490 Pa pri opterecenju od 180 m Ih po 1 m 2 filtrirane povrsine. uzemIjenjem preko provodnika kojima su opsivene sve tkanine filtera.":. istovlcmeno daje se i zYUcni signal. I' r:llt::1 :1' ": . preko razvodne.. koja je izvedcna spolja preko zaptivnog brtvljenja.... Zbog toga je II procesu rada neophodno da se peribdieno Cisti rukavni filter jakim otresanjem uz istovremeno propustallje Cistog vazduha u suprotnom smeru. kao i svetlosni pokazivac na samoj shemi transportnog puta.speeificno opterecenje. . a dolc otvorcn.. Signalna sijalica je upaljena sve vreme za koje silos ostaje ispunjen materijalom.. " ~ . " I: • I" i i I. a koji saddi ugljenu iii drugu organsku prasinu. Usled tTenja cestica prasine. poluga 3 povezana je klipnim razvodnim eilindrom..1' ~ :. m 3/h.. zatvara se tanjirastim ventilom jedan. " ' d :~l~~:. a u sredini svakoga od njih nalazi se malo. Proracun filtera sastoji se iz odrectivanja velicine povrsine filtera. odvodi se u atmosferu. Prasina se zadrzava na unutrasnjoj povrsini rukavnog filtera. njenog obUka. r Ii' . Prilikom koriscenja aparata za otprasivanje vazduha. 10 mill uta rada rukavnog filtera unutrasnjost fillera prekriva se sIojem prasine. a koje su elektricno vezane preko zivinog prekidaca.'.11) namenjen je za promenu smera strujanja.. a precisceni vazdllh prolazi kroz tkaninu. a gore su rukavni filtcri navuceni preko kotutnih prstenova.. shematski je pokazan dvograni zatvarac. .. Za vreme od 5 . odnosno na glavni cevovod. PreCisccn vazduh se vcntilatorom.. dospeva u gomju pregradu za odvajanje i cevovodom.. stepena zaprasenosti vazduha i vrste tJeanine. s= Vv q . sktopkc ugradene kod dvogranog zatvaraca. Povrsina na kojoj se ostvaruje filtriranje (m2) odreduje se iz izraza Na tabh se nalazi signalni uredaj kojim se kontroliSe ispunjenost sHosa. b) drugi ciklus rada rukavni filter od takanine. Na tabli se montira komandni pult sa preklopnikom za upravljanje prikljuCivanja dvogranog eevovoda.zapremina filtriranog vazduha. Otpor filtera Fri proracunu moze se prihvatiti da iznosi 290 . 14.410 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 411 Dole su rukavni filteri pricvrSceni za nepokretne resetke sa otvorima. - ~:r oj SI. okruglo erveno svet!t" Sijatiea koja je postavljena ispod stakla signalizira ispunjenost silosa. kao i sprecavanje vamicenja kod elektrourectaja.. 3 ~ " f~ I!!l t I I' " Ii it' •.. q .. .. . " o· i1 J n " t. Kod staza kod kojih su premestanja svetlosno obeleZena na tabli.08 m/s.. Silosi su na komandnoj tabh oznaceni krugovima.. koji se nalazc na ramu postolja. . Zbog toga je u takvirn prostorima neophocina prirnena svih propisanih mera zastite koje su predvictene za eksplozivno opasne sredine (primena aparata koji su eksplozivno bezopasni. Ullutar kuciSta od livenog gvoZda 1 nalazi se tanjirasti ventil 2.. . brzina filtriranja iznosi Vf'" 0. te tako filter postaje gotovo nepropustljiv za vazduh. Dvograni preklopnik eevovoda (SI.:.1O b} SI. Pokretanjem poluge. iii drugi otvor i usmerava se struja prema bocnoj grani cevovda. U zavisnosti od polozaja zatvaraea ukljucuje se jedna.9 Rukavni filter sa fU1fpritiskorn sa unutraj'fnje strane Rukavni jilter sa potpritiskorn sa unlltrasnje slrane a) prvi ciklus rada. Tako je rukavni filter gore zatvoren..:Y~~ ... po 1 m 2 povrsine fiitriranja.. Prilikom projektovanja i izgradnje fabrika predvideno je eentralizovano upravljanje pneumatskim transportom... 0. prcko eevovoda usisava u bunker i tamo se taloze najkrupnije cestice prasine.. odnosno unosenje otvorenog plamena). . signalne i komandne table. preko ventilatora. Pulevi su na tabli obeleieni i vidljivi kao posebne svetlece prosijane pruge obelezene signalnim sijalicama.220 m 3/h po 1 m2.. Pri daljinskom upravljanju.. Prekid zVllcnog signala ostvaruje se pritiskom na dugme.::. odnosno druga sijalica. Zbog toga je potrebno odvoditi elektrostatieki naboj sa tkanina rukavnih filtera i metalnih del ova plasta.... ! " " I .03 . elektromotora i slieno. Sposobnost zadrzavanja prasine tkaninom rukavnog filtera zaVlSl od vrste prasine.14. m /h.

a).14. 14. Pokazivac nivoa na SI. Na mestu ulaza gipke sonde u tm postavljena je gumena kapica.412 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 413 0) Sl.12 sastoji se iz kuciSta na koje se ugraouje elektromotor.12 Pokazivac nivoa cemel1la odrerlene zapremine: a ~ sa obrtnim lopalic'{nim kolom. cevl i vratila sa lopaticnim kolom (SL 14. 14. pokazivac zauzima vertikalan poloiaj i pri tome se takooe posredstvom zivinog kontakta prenosi signaL Pokazivae nivoa sa sondom od iice (SI. 14. Pokazivac nivoa. te se tako zaohece poluga i menja zivin kontakt. b) predvioen je za davanje signal a 0 ispunjenosti. postavljeni u dodavaeu prilikom savijanja sonde se zatvaraju. a na pultu se daje signaL Kada se silos isprazni.12.' C - sa gipkom sondom Signalizacija 0 ispunjenosti odgovarajuCih zapremina ostvaruje se razlicitim pokazivacima nivoa (SI.12) sastoji se iz prikljucnice i davaea sa gipkom sondom od iice. odnosno ispraznjenosti silosa. 12. puz se pomice u aksijalnom pravcu. Zaustavljanjem lopaticnog kola. na haju gipke sonde se navlace samopodesljive ploee. Dodavac se sastoji iz tela i trna koji su pritegnuti umetnutom camom sa cevnim prikljuckom. Kada nivo cementa dostigne lopaticno kolo. Kada je silos ispunjen cementom. 14. Kontakti. Pri radu sa cementom iIi peskom. ono se zaustavlja. a to znaci i puznog tocka. Elektromotor preko zupcastog i puznog prenosa saopstava obrtno kretanje lopaticnom kolu. .konsfrukciju sa plovkom.12). h . huska pokazivaca nivoa se zaohece. Dodavac se spaja vijkom sa prikljucnicom.11 Dvograni preklopnik SI. konstrukcije sa plovkom (SL 14. zivin kontakt se zatvara.

dvogranih preklopnika i drngo.pno komadni.vM . ZanemarujuCi gubitke tezine tela stavljenog u sredinu struje vazduha. usmerava u smeru kretanja struje. dc~unutrasnji precnik ccvi Prema eksperimenlalnim istrazivanjima.. odnosno moze se uzeli da iznosi 8 m. broj i vrsta postavljenih kolena. m. navedene su u tablici 14. Amaxpp .45 70 . shema cevovoda sa predvidenim duzinama.10 12 . pri kome cestiee vazduha.ubrzanje cestice materijala (tela). 2: Lekp .13 Mogu postojati tri oblika odnosa sila T i Shema u:ajallJllog dejsll'a slruje 'l'azduha G.2) Prasinasli Zrnasti.telo se krece sa negativnim ubrzanjem.zbir duzina horizontalnih deonica. 10 16 . m/s.. nej~dnakih dimenzija I 38 .. pada naniZe. .. Tablica 14. cestica ce se pokrenuti. u tacki b cestice vazduha se odvajaju od povrsine tela. m. 14. Duzine cevovoda koje su ekvivalenlne lokalnim otporima. 3. _ tela se krece naviSe sa izvesnim ubrzanjem. za slucaj jace [orsiranog rezima eksploalacije tehnoloske linije. uzimanjem u obzir garantovane razervc od 10 . 16 28 . m. . Razlika pritisaka u zonama bab' i bcb' odreduje intenzitet aerodinimickog dejstva..kada se postavi u ulaznu vazdusnu struju.13) da se posmatrana cestica. dvldt> 0..4 Vrednosti L ckk .1) . te se zbog toga u tacki b obrazuje razredeno stanje. na duzini pravolinijske deonice.. to se ono nalazi u stanju mirovanja.:. odnosno: /tla/eriju/a 1. nejednakih dimenzija I I~.."R~radijus krivinc kolcna. . dv/dt < 0. 8 5. pri transportovanju cementa kroz koleno pod uglom od ex = 90° i odnosu radijusa krivine kolcna R i precllika cevovoda de: Ride ~ 3 iznosi 5 m. menjaju smer svoga kretanja. m/s2.relativna brzina vazduha.t". 35 20 8. Lokalni otpori u cevovodu (usled duzine horizontalnog cevovoda. . . Dvograni preklopnik ekvivalentan je..zbir ekvivalentnih duzina..duzine vertikalnih deonica. i 2... ako je ekvivalentna cev postavljena u horizontalnoj ravni. VI' .. m 2 (povrsina najvel:eg preseka predstavlja povrsinu projekcije tela na ravan upravnu na brzinu strujanja).gustina vazduha. za ekvivalentnu cev u vertikalnoj ravni. VM . SI.81 ubrzanje sile zemljine tdc. mls. 10 8 . Casovni kapacilct pneumatskih transprolnih uredaja odreduje se u zavisnosli od uslova eksploatacije i zavisi od maksimalnog kapacitela tchnoloske linije. kolena.brzina cestica materijala.) pri proracunu zamenjuju se ekvivalentnim otporima.- . 90 - - I 60 . 20%. Sila T nastaje kao razultat delovanja sHe inercije struje (usled promene smera kretanja vazdusne struje) i aerodinamicnog efekta.. Mnogobrojnim opitima je potvrdeno (S1.brzina vazduha.. pri odnosu * R/d e Vrsta transportovanog materijala 4 6 10 6.. pri posmatranju sa strane krajnjeg pritiska T. +l: Lekk + 2: Lekp pri tome je \jf .5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) Pocetni podaci za proracun pneumatskih transportnih uredaja su: kapacitet PTU za prenosenje cementa iIi drugih materijala Q (t/h).. dvldt = 0..414 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 415 14. . tj. m. T = G.10 - - I Sitno komadni.. T> G. U izrazu (14. Eksperimentalno je utvrdeno da je 2 I . zbog kolena u cevovodu. po otporima.1) je l: LII . m/s. 2: Lv . Redukovana duzina cevovoda moze se odrediti iz izraza Lr = l: L. 80 * Primcdb. 14. (14. T < G... a takode. vertikalnih deollica. horizontalnih. jednaCina kretanja tela moze se postaviti u obliku: dv T-G=Gdt' pri tome je dv/dt . zasuna. zbog preklopnika u cevovodu.. g = 9. jednakih dimcnzija 4.4.. kg/m. Pod uticajem sile tdine G i sile delovanja struje. kretanjem preko ove povrsine. Sile trenja vazduha prilikom opstrujavanja cestica ~ materijala obicno se zanemaruju. kada se nadu na povrsini tela (cestica materijala) u tacki a. cevovodu duzine Lekp = 8 m. l: LeU zbir ekvivalentnih duzina. mJs . vv .koeficijent koji zavisi od svo~­ stava materijala..povrsina najveceg poprccnog preseka.. dvogranog preklopnika itd. pv . ekvivalentna duzina cevovoda Lekv.ako telo nema pocetnu brzinu. m. vertikalnih i kosih deonica.20 T= \jfPvAmax pp ( g vv+vM )2 ' (14.

redukovana duzina cevovoda. Poveeanjem brzine kretanja vazduha kroz eevovod poveeava se i otpor u mrezi ccvovoda. od daljine prenosenja.416 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 417 S obzirom da se brzina vazdusne struje prakticno uvek menja u nekim grani· eama.4dPM v s == C 1--'----'-"'Pv Grqjlk :a\'f'Sl1ns{. Teorijski je veoma tesko da se odredi brzina strujanja vazduha kroz eevovod zbog veeeg broja faktora koji uticu na brzinu vazduha ( dimenzije cestiea.3) 0. 5C Da bi materijal moga.koefieijent sigurnosti (n > 1). tela koja su nepravilnog oblika uslovno se zamenjuju ekvivalentnom loptom.4) ne uzima u obzir. .2 kg/m\ moze sc primeniti sledeCi izraz Ta hI'lea 145 Koeficijent C 1. Pravilan izbor brzine kretanja vazduha je od velikog prakticnog znacaja.57 I (14. koja je iste zapremine i tezine.koefieijent. stepen koneentracijc materijala u eevovodu).4) pri tome je eM .0 0. Kod usisnih ureaaja cije dnZine eevovoda nisu veCih razmera. m. u odnosu na neki srednji polozaj.koefieijent koji uzima U obzir svojstva materijala (manja vrednost ~ == (2 . naziva lebdenja (pri lebdenju je VM == 0).14. Zbog toga sc pri prakticnim proracunima koriste podaci dobijeni eksperimentalnim putem. kg/m . od duZiJle franSpDrta mafenjala gde je C .6). V ~ / a za cestiee materijala drugog oblika Pv 28. brzinom gde je n . pa je za cesticu L /'" . kao da cestiea lebdi.J! Vs = 28.. tj.. obicno se sabirak L/ u izrazu (14. Vrednosti koeficijenata C za tela razlicitog oblik a Oblik cestice materijala Lopta. kao i kod mlazniea usisnih instalaeija (pv '" 1. Usled razliCitih oblika cestiea materijala koje se premestaju. Na S1.1 Lr . koja odgovara ovome stanju. Kretanje cestiea u stanju suspenzije kroz horizontalni ecvovod ostvaruje se zahvaljujuCi izlaznom toku koji nastaje pri turbulentnom strujanju. daljina transportovanja. pa je neophodno i da se poveea pritisak kompresorom. hr::ine l'azduha na izlasku i'Z eel'Ol'or/a. Vrednosti koefieijenata C za tela razliCitog oblika navedene su u tabliei 14. da su takve. Brzina struje vazduha vs. na potisnoj instalaeiji. U tom slucaju je izraz sledeeeg oblika odakle je 2dPMg 3\jfPv Prema eksperimentalnim ispitivanjima za loptu je materijala oblika lopte \jf == (14.64 0. sfera Okruglog oblika sa nejednakom povrsinom Duguljastog oblika sa nejednakom povrsinom Telo plocastog oblika Za odredivanje brzine strujaja vazduha.gustina cestiea materijala. a prema tome i instalisana snaga uredaja za ostvarivanje pneumatskog transporta.4dp J'vl . . 5 ..45 s-\ .23. gustina cestiea.koeficijent kojim se uzima u obzir krupnoea cestiea transpor3 tovanog materijala (pogledati tablicu 14. a pri T == G mogu smatrati. 5)· 10koeficijenta ~ odgovara penosenju suvih.14 prikazan je grafik zavisnosti brzine strujanja vazduha na izlasku iz eevovoda pri transportu cementa. PM . koji zavisi od oblika i krupnoee komada materijala. PM 3 gustina materijala. kg/m . jer od toga zavisi i potreban kapacitet instlllacije kompresora. prasinastih materijala). ako 5e primeni na deonici na kojoj je pritisak blizak atmosferskom. da se kreee treba da bude ispunjen uslov da je brzina vazduha u eevovodu veea od brzine lebdenja: Vv = 11 vs. 0. kod otvora za ispuslanje. a to znaCi i da se smanjuje efikasnost pneumatskog transportnog postrojenja.5. m. to se osmatranjem moze ustanoviti da su relativne oseilaeije cestiee u vertikalnoj staklenoj eevi.

izmcdu pritiska vazduha na pocetku cevovoda PI' i na kraju Pk uspostavlja se sledeca zavisnost za potisne uredaje (14. a takode i za vla'lne i abrazivne materijale.6) Vrsta transportovanog materijaia Prasinasti..cIjeJlla smese J. nUll su pp i Pk .. 14..az Z(J\'istlosli kueji.atmosferski (baromelarski) pritisak.."-. pa je sa gledista ekonomicnosti uredaja pozeljno da je koncentracija smese veca. sto narusava normal an rad instalacije. tj. 80 10 .. 14. odnosno na kraju cevovoda. tako da koeficijent otpora odreden prema opitima. 3200 kg/m ). je razlicita. zavisi od koncentracije smese A. . 16 17.u' iznosi pri tome je QM .22 22.M Ilk. m. a nize granice Ilk usvojili za materijale manje gustine. koncentracija smese opada sa povecanjem raslojanja. MPa. Gomju granicu vrednosti ~tk treba usvojili za suve.. MPa.koeficijent otpora kretanja cistog vazduha.. Kod horizontalnog cevovoda pri strujanju Cistog vazduha. PremeSlanje materijala pneumatskim lransportnim uredajem ostvaruje se na racun energije naslale sirenjem vazduha (prilisak opada sa stepenom udaljavanja od dodavaca). 20 17.. medutim. koji uzima u obzir krupnocu cestica materijala -. naroCilo kod lokalnih radijusa.manometarski pritisak..15 Grujicrki pJ'i/:.... koja je takode c10bijena opitnim putem.apsolutni pritisci na pocetku. a koji se moze koristiti za prethodne.unutrasnji prccnik cevovoda. 20 40 .5/l.001 .--- 4 Pritisak vazduha ostvaren kompresorom i koji je neophodan za kretanje struje zadatom brzinom zavisi od osobine transportovanog materijala. de .LTv. Ostvarena vrednost koeficijenta A. . .785d~vv' 2 JOI) J(}I) 101) Lrlfl 51. h°. 1.0 1.kapacitet instalacije. Za svaki tip dodavaca (zavojni i komomi) prikazane su dye krive. otpora cevovoda pri strujanju Cistog vazduha. koje se podudaraju sa minimalnom i maksimalnom vrednoscu Ilk.~ Pk =O.5) za usisne uredaje - Tablica 14 6 . istovrsni Sitnokomadni. 10. de (14. = A.418 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 419 Vazan pokazatelj pneumatskog transportnog uredaja odnosi se i na koncentraciju mase. 14. orijentacione proracune..15 prikazan je grafik za odredivanje koeficijenta koncentracije pri transportu sipkavih materijala. .16).0 .M koeficijent koji se odreduje iz grafickog prikaza (S1..koeficijent koncentracije smese. I I Srednjekomadni. Navedene tvrdnje dokazane su opitima.1Pp~l.... 0. tj. Vv = rcd e Vv = O.25 PI' PI" + pb 19dc je Pi>' . odnos masenog kapaciteta pneumatskog transportnog ureaaja prema masi utrosenog vazduha: Izracunavanjem vrednosti de i Vv nalazi se potrebna potrosnja vazduha (zapremina materijala se zanemaruje): Qv ' pri tome je Ilk . a koji zavisi od velicine S..1 MPa]. Koeficijent CM A.lk od frallsporlne duljine Lr Proracun cevovoda moze se obaviti prema navedenoj mclodoiogiji..natpritisak . kao i od koncentracije smese u ukupnoj masi vazduha i transportovanog materijala. prema izrazu gcle je A.. Na S1. istovrsni 1z uslova garantovanja potrebne brzine kretanja vazduha odreduje se i precnik transportnog cevovoda. istovrsni Najvece dimenzilje cestica materija a 3max. kg/hi 0. lako sipkave materijale vece 3 gustine (pM = 2500 . istovrsni Zmasti. ako je koncentracija suvise visoka moguce je zagusenje cevovoda.019 koeficijent. Eksperimenti pokazuju da sc pri strujanju smese vazduha i praska u navedenim izrazima sadrze dye faze: gasovita (od vazduha) i CVfsta (od materijala). priblizno je jednak 0.5. Vrednost koeficijenta CM. Sto je veCi koeficijent konccntracijc. pb . to je manja potrosnja vazduha.0 10 . a prema "BHHlIIITMalll" ..

5) i (14..420 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 421 (14.25 ... Yk . kapaeitet urea'!ja QM = 180 t/h. odreauje se ' iz izraza .kompresora (izotcrmski. flk . adijabatski ili politropski proees). A AM flk. uslovno se usvaja. Snaga motora kompresora odrcCluje se iz izraza (kW): IS Itl S .0 kg/m 3 . 0.. Prema tablici 14.. radijusa zaobljenja 2 m i elva cevna preklopnika strujanja.2 t/m3 . sedam kolena.cement . gustin3 vazduha pv= 1. a koji zavisi od karakteristika procesa sabijanja. pv = 0. -. 1. Ti = 0.0"7 211 '\: i\. Pri izotermskom sabijanju je Zbog otpora u cevovodu neophodno je uzeti u obzir pad pritiska jer se materijal podize na visinu h (m): AM = 230300Pb l g PM. saglasno preporukama je Lekp = 8 m. gustina cementa PM '" 3.7) Pritis?k ostvaren kompresorom je vcCi kada se izracuna preko izraza AM 25. ~ 0.15 .. Pi.kapacitct komprcsora (masine za duvanje vazduha).. pa se zbog toga izrazi (14. pM=a pp+l!..koeficijent koneentracije smese..atmosfer ki (barometarski) pritisak.. Lr '" LLh + LLekk+ LLekp + LLv =223+7·6 + 8·2+55 = 336 m Za usisne pneumatske transportne ureaaje 1...1 MPa (~:~J. preporucuje ocekivana vrednost precnika eevovoda de ~ 200 ..16 - _ P M- AMVk 60....2 kg/m~. . Transportni eevovod sastoji se iz sest horizontalnih deonica ukupne duzine 223 m. m. m 3/min.75 ukupni koeficijent korisnog dejstva kompresora.koeficijent kojim se uzima u obzir pad pritiska u dodavacu.6 . a kod usisnog PI' ~ 0.. Kod potisnog ureaaja Pk gde je pb ~ 0..7 . 300 mm. dve vc:::-tikalne deonice ukupne visine 55 m. Redukovana duzina cevovoda odreauje se iz izraza . 14. l!. Primer: Odrediti osnovne parametre pneumatskog transportnog ureClaja sa komornim dodavacem Z11 dopremanje cementa od mlina do skladista u silosu.. Brzina vazduha za transport cementa na izlazu iz voda cementa. 0.. . 1000 11 ' ~ 100 nO'10 6$ Graficki prikoz :al'islIosfi koeFcijel1ta AM oJ S za l'isoko noporJle pneutnafske fransporfne urectaje gde su: AM . 14. 2.. pv' '" 1. Poznati su sledeCi podaci: vrsta transportovanog materijala .1 MPa (1 daN/cm 2) .portland.. masinc za duvanje vazduha .6) pri kfetanju smese vazduha i materijala kroz cevovod uzimaju U obzir u obliku : Za potisne pneumatske transportne ureaaje Shema transportnog voda prikazana je na Sl. If) 211 JfJ WI Sf) " 'If " SI. kod usisnog urectaja pv' ~ 1 kg/m 3.03 MPa pad pritiska u vazdusnom vodu (od kompresora do dodavaea).rad ulozen na sabijanje 1 m 3 vazduha. gde je Lv duzina vertikalne deonice.. 300) = 6. 10. Za preklopnik. gde je a = 1.55 .17. Orijentaciono s:. .02 .4 usvaja se za svako koleno ekvivalnetna duzina LeU = 6 m... tako da sc moze odrediti odnos Ride = 2000/(200 . pv..1 MPa...srednja gustina vazduha u cevovodu potisnog ureaajaj..

15 . eM. ~ . AM .6 . 8. SL 14. gdc je 1 = Pk .koeficijent gubitaka u medaju za punjenje. Snaga motora komprcsora s=/lkLrv.0. zavisi od aerirajuCih svojstava konstrukcije instalacije i nalazi se u granicama: a = 1.2572 24..785.koeficijenti. (8.9·1.stepen korisnog dejstva kompresora. odreduje se koriscenjcm grafickog (SI. MPa. Koncentracija mase odreduje se prema graficki prikazanoj zavisnosti f.15 ·0. pv =' 3.16) AM: prikaza gde je 11 = 0. odreduje se koriscenjem grafickog prikaza (SI.usvojena gustina cestica cementa.35 daN/cn? ).019 vvPvf. 2. odnosno na osnovu grafickog prikaza.9 kglm3 cevovoda (1.29 nt'ls = 77. ~ .15): f.01' z 0. uzimajuCi u obzir da je gubitak vazduha 10% Vk = Vv ·1.pv gubici pritiska 2 u dovodnom vazdusnom vod~. 14.9 = 1.019 Usvaja se cev standardnog precnika 0 273 x 10 mm. 14.336.teorijski rad 3 mas inc za duvanje vazduha. Unutrasnji precnik cevovodn odrcduje se iz izraza 1.14 m' Imzn . 14..422 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 423 gde je PM = 3. a koji zavisi od pomocnc veliCine S (odreduje sc iz izraza (14. Lr (pogledati SI. kg/h.4 x 1..1 = 77.0 kg/m\ - srednja gustina vazduha u vertikalnoj deonici Tako je: 2. de = 0.tk 180000 = 257m 24.249 2 Pp = OJ 1 + 0. hO.1= 85.257 '" 26.10 6 . Izracunavanjem velicine S.tk.7). .03 = 0..17 Shemalski prikaz pneulnutsA:og tl'LlllSPOrlllOg 5.2 t/m .25.69 + 0. a odreduje se iz izraza .785 d/ vv = 0..03 MPa (0. odnosi se na 1 m usisanog vazduha pri izotermskom sabijanju.pritisak na izduvnom kraju cevovoda. Py' = 1.35.2·33" koeficijent. 0.3 daNlcm ).257' = 33 kg/s materijala nn 1 kg/s vazduha 6.16.82 MPa .16) AM: AM = 1610-7 .tk 1610-7 . Kapacitet kompresora (svcdcn na atmosferski pritisak). de 0. Potreban apsolutni pritisnk vazduha u vazdusnom vodu kompresora PM = a pp + L\. 4.5/s0S. 2 7. Apsolutni pritisak vazduha na pocetku transportnog cevovoda odreduje se iz izraza uredaja gde je a . 1.4 m3/min Sl. usvajaju se za cement sledece vrednosti 3 iCinc S.kapacitet instalacije.. ° gde je QM .019 ~ = 0. 0.33..75 . L\. AM . Potrosnja vazduha odreduje se iz izraza Vv = 0.55 . =33331. 14.koeficijent koji se odreduje eksperimentalnim putcm.

kojom se obrazuje dno gornjeg olnka. Delov<lnje takvih uredaja bazirano je na osobini praskastih materijala da ostvaruju laku pokretljivost. treba imati u vidu da je proracun pribIiznog karaktera. odnosno pri umal1jenoj potrosnji vazduha (kretanje gustog sloja). kapilarne raspodele.isticanjem i 51. kod pncllmatskih transportnih oluka vazduh se doprema preko porozne kerarnicke ploce iii kroz viseslojnu industrijsku tkaninu.3 usvaja se komomi dodavac TA 28 kojim se obezbeduje zahtevani kapacitet projektovanog cevovoda (pogledati detaljnija objasnjenja na str. 7 priguJni \'enfi/. Prostar ispod porozne pregrade obrazuje kanal za provodenje. gde je B .14 _ EM- 9 601000. kod pneumatskih transportnih ureaaja kretanje materijala ostvaruje se pri veoma visokoj konccntraciji smese.. 3 oluk (fff. Pb atmosferski (barometerski) pritisak.o(h. pri njihovom zasicenju vazduholl1. 14. 01uk je po visini podeIjen poroznom. radi ostvarivanja hermeticnosli. Praznjenje se ostvaruje preko uredaja za rasterecenje sa zasunom na odvodu. Aeracija praska ostvaruje se duz nagnutog oluka do mesta praznjenja.14. koja onemogucava da se tkanina ispnpci prilikom uduvavanja smese. 5abijeni vazduh prolazi kroz pore dna.poro:l1(J pregrada. 6 . Materijalom se ispunjava gornji deo oluka na poroznoj pregradi. Na 51. 2 . 14. Da bi se ostvarila aeracija. e 5 . U svojstvu mikroporoznih prcgrada oprcme za aeraciju primenjuju se tehnicke tkanine: pogonski pamllcni remeni kais koji je u potpunosti izraaen od tkanine iIi osmoslojna transportna pamucna traka. neophodno je da se vazduh uvodi u praskasti materijal u AM = 230300· 0. 5 . SI.. 9 . koja je bliska fluidnosti tecnosti. 10 . Zbog toga je nakon montaze i pustanja u pogon uredaja.US. neophodan period regulacije PTU. sekcije sc vijcima medusobno povezuju preko prirubnog zaptivnog spoja. Transportovani ll1aterijal moze da se prazni bilo na kome mestu oluka preko istovarnog levka . Brzina kretanja materijala orijentaciono se moze odrediti iz sledeceg izraza: V 10~Btg£. pa i vise.S/1.ekonoll1ski parall1etri valjanosti izvedenc inslalacijc u odnosll na racunskc vrednosti. Brizljivom regulacijom PTU znatno sc povccavaju tchno . I pored toga sto se pri proracunu pneumatskih transportnih uredaja uzimaju u obzir prakticne vrednosti koeficijenata. Ukoliko postoji .82 = 20834Nm I m3 0.18 prikazan je aero zleb koji se. 405. supJjikavom pregradom.{)(jn{/ eel'. izmedu prirubnica postavljaju gumeni podmetaCi. sto podrazumeva da se.sirina oluka. kroz ispusni otvor . 6° ugao nagiba oluka Kapacitet trasnportnih oluka dostize 220 t/h.. Prema tablici 14. prodire Ll materijal i tako ga aerira. coja za filtriranje) i metalne mreZe. U tom smislu.6 -4 3kW.1 P _ 20834·85. Vazduh koji je prosao preko materijala preCiscava se kroz jednostavne filtere od tkanina i potom se ispusta u atmosferu./J).vazduha. Vazduh se prenosi ventilatarom. tokom koga se opitnim putem odreduju optimalne vrednosti pritiska i kolicine usisanog vazduha. Ciji napor i kapacitet zavise od kapaciteta instalacije kao i daljine transporta. 4 .18 Shema pneumatskog transportnog ure(taja sa aero· olukom: bunker.424 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 425 Ovde je Ph tako je AM = 230300Pb Ig PM.6 Vazdusni oluci (aero zIebovi) Kao sto je prethodno naveden'o. sastoji iz sekcija izradenih od presovanog celicnog lima. iznosi 0.venrilator. Filter se sastoji iz tkanine (sukno. a transportna daJjina iznosi 40 m.1 MPa (1 daNfcm 2). filter. 8 rehrasfo crel'O.plter obliku tankog mlaza.1·1g 0.pogonski eleklrol1)otor. m.

Punjenje cisterne vozila za prevoz cementa ostvaruje se kroz otvor za punjenje iz skladiSta tipa silo sa. 150. manome/orski \'ukUummelar.jna za praznjenje. Rezervoari-vozila za prevoz cementa su cilindricnog oblika.. illel'cijalno ~ ulj'lIi Jlller. 15 . 12 .crel'o za pWljenje.426 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 427 centraini ureaaj za odvajanje prasine.zas!irl1ik m/aznika. 14. takoae. 10 cislerna. 7° prema slrani istovara. 13 .' 9" oprema pneumafske ko(nice. 3 . Kontrola pritiska ili ispumpavanja ostvaruje se preko ugraaenog manometra na cisterni. Pneumatska oprema vozila za prevoz cementa sastoji se iz rotornog kompresora sa odstranjivacem viage i ulja. opravdano je da se pneumatski oluk prikljuCi na zajednicki sistem za odvajanje prasine. 13 .. 5.19) i izraauju se sa uglom nagiba 6 . ko(nica za :(Jus'. 300 i 400 mm..primarnij7ller. sa obe strane su zavarene stranice. Punjenje se ostvarujc iz ambarskih skladista' 14. ' Aerirani cement prilikom praznjenja otice kroz levak za aeraciju prema cevnom prikljucku za praznjenje. 103 .a.. do silosa.' 3" pneumatsku opre. iduCi od izduvne brizgaljke i prenosi se cevoyodom. II ..\'Uzi/utlli .' 14 sla\.. koje se prazne pneumatskim istovarom. 6 crel'o za l'ezh'Gnje.. 4 . navedeni materijali mogu da se prevoze i zeleznickim cisternama. or:. 7 .20 Shema l'ozi/a sa sall10pulljenjem zo prel'o: cementa: J .14.crevo. 8 . 6 ~ teg!jac. 200. sekundarnj jUter. koje na nizem eleiu cisterne obrazuju oluk. 2 . a duzina je u granicama 10 . 50°. 103 Pa. . Rukovanje kompresorom je iz kabine rukovaoca. 9 pokazh'GcY nivoa.'ljonje. zu(/nji osfonoC'..l\<ajcu.19 Vo:::. Kod auto cisterne za prevoz cementa sa samopunjenjem (Sl. 11 . )'en{i/ sigurllosli. nalazi se povratni ventil. kolektora sa sigurnosnim ventilom i manometrom i sistemom vazdusnih vodova sa odgovarajuCim slavinama.. 8 .. savitljivog cevovoda sabijenim vazduhom. Potrosnja vazduha iznosi 100 . 14. u koji se postavlja vazdusni levak sa poroznom pregradom. 300 m 3Jh po 1 m 2 porozne pregrade. Sf. kompreso)'s/. 250. 5 slavil/o za slu(Jj JWI'arije. Na vazdusnom vodu. 3 .7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinorn istovara Za prevoz cementa iz fabrika cementa.uredo) za prozn}en}e SI. j 4 .'od. 16 .i/o za prel'oz cementa: cisterna.' 7 . 14.oSOl'ino po/upriko/ice.. Sirina silaznog otvora vazdusnog oluka serijske proizvodnje iznosi 100. Praznjenje cisterne zavrsava se kada pritisak padne na nulu. 4 .20) ugraauje se oprema za njeno pneumatsko punjenje... koji prenosi vazduh do izduvne brizgaljke.na 10 prafnjel1je..:a illslalacija. sa ispupcenim dnom (Sl... a same punjenje vozila za prevoz cementa kontrolise se manometarskim vakuummetrom. pod pritiskom..40 m. a pri prilisku od 2 . koji se prenosi od kompresora.hla'ohron. aeroo/uk . Vozila za prevoz cementa mogu da se razvrstaju na vozila sa gravitacionim punjenjem i vozila sa samoutovarom. a to su auto cisterne za prevoz cementa. zahvata se vazdusnom slrujom. !ito omogucuju otvori koji se hermeticki zatvaraju poklopcima. 2 . pod uglom od 45 . preko koga je zategnuta tkanina za aeraciju.eel' za punjellje. kompresor. a takoae i za dostavijanje sode do fabrika stakla potrebna je primena transportnih sredstava bez trenja pri obavljanju transporta materijala. Prainjenje vozila za prevoz cementa ostvaruje se preko gipkog.. odnosno sode.podes/. }O • OJlolli poi/upirac'.¥ vlage j uljo. 12 . Ievak je izraaen od celicnog lima zavarivanjem. Unutar cisterne.

pumpe). 14.0 50 20 100 PK-6!1 6 I 11. m 3 Kapacitct praznjenja. 14.5) 9100 2350 2950 7300 (samoutnv~~ro.::: ) 0. m UkljucujuCi visinu. I I I 17690 j ? 75 Vazduh Sl. punjenje cementom moze se ostvariti neposredno preko 'centralnog otvora 2 pomocu bocnih ureoaja za punjenje.15 (1. Tehnicke karaktcristike auto cisterni za prevoz cementa Karakteristike C-927 8 3H/l-13061- Tablica 14. dva su rasecena. . pre nos om snage prcko klinasto . 4M 3AII- I 5302 21 ! 7 0. odozdo. Umin -~. Na crevll se postavljaju povratni ventil 21 i slavina 6. potom preko slavine prigusnog ventila 17 i savitljivog creva 16 mate. 1z cisterne vazduh izlazi kroz specijalno zdrelo 4. . odakJe se razvocli vazdusnim vodovnna 10 1 12 u aero oluke 26 i aero ploce 15.5 . Pogon kompresora na vozilu za prevoz cementa ostvaruje se od menpca. sa donje strane nalazi se cevni prikljucak za praznjenje za koji se vezuje gipki transportni cevovod preko lako razdvojivog zatvaraca. kao i pokrivenih vagona.7. Nakon punjenja otvor se hermeticki zatvara poklopcem 5.1.2 MPa (2 daN!cm-) prenosi stacionarnim kompresorom preko savitljivog creva 8. mm Kompresor: tip kqr. sa bocnim nagibom.. t ! * C-652 22 KPA3-221 Tip osnovnog vozila Tip poluprikolicc Korisna zapremina cisternc. koji je sfernog oblika.1.8 0. . sode. Izmeou cevnog prikljucka za istovar i savitljivog creva nalazl se [sduvna brizgaljka 18. Tchnicke karakteristike auto cisterni za prevoz cementa sa pneumatskim prainjenjem navcdene su u tablici 14.428 Transpiortni ure(taji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 429 koja nisu opremljenn ureoajima za obavljanje mehanizovanog transporta materijala.. kg * Auto cisterna 7. u kolektor 11.. Dalje se cement istovara preko cevnog prikljucka za istovar 25 sa . kosine su napravljene zbog Iakseg silaska cementa na aero oluke.15 (1.npl ~dlazl u silos. Cement se ispusta kroz vazdusni oluk na koji se postavljaju bocni nagibi 14 i razdvajaci 13. 66 MM3-584 . m Precnik creva za praznjenje. Cisterna se puni preko cevnog prikljucka 1 za punjenje. sa pneumatskim naCinom praznjenja (Sl.21) opremljena je duplim dnom sa cetiri aero o]uka.. . dopremanja. Zeleznicka cisterna za prevoz cementa.15 (1.remenog kaisnog prenosnika. m'!min ~~~i (~r~~~~~12) Gabaritne mere. pravljenjem vakuuma unutar nekog prostora preko rotacionog kompresora (vakuum .3citet.-w 0.21 Vagon cisterna za prel'oz cementa sa pneumatskim praXnjenjem t Pri praznJenju cementa vazduh se pod pritiskom do 0. 1.5) 13350 2700 3800 Daljina prenosenja. U srednjem delu cisterne. koje je prikaceno na cevni prikljucak 9.poklopc:ID 19.7 C-972 13 MA3-504A MA3-5245 rNosivost.0 50 25 100 PK-9!1 9 0.0 50 25 100 PK-6!1 (PKEH-61l) 6 I 0. prolazi kroz resetke zaluzina i pOl'ozne pregrade 27 aero oluka i aero plocice. a kojim se ostvaruje spajanje sa ureoajem za punjenje silosa. na koje se ponekad postavlja poklopac 3 sa fillerom i pokazivacem nivoa ispunjenosti cisterne cementom.5 .a prcvoz cementa sa ~.5) 9255 2500 3600 10900 I .1... m: duzina sirina visina Masa auto vozila (bez tereta).

. .. te se tako usitnjeni materijal prihvata usisnom mlazn~com (ce:nent. a op:-emIjeni su siljcima za sitnjenje materijala...... ..pumpom 7.... cement koji je zaostao gnjecenjem uz zidove cisterne. pri neispravnosti manometra i nemogucnosti odredivanja pritiska drugim instrumentima. Takode se moraju proveriti vazdusni vodovi. ..... preko potisnog voda istov. .. . .. . . na cisterni se nalaze spoljnc unutrasnje lestve.... pri nastanku pozara.. .. pneumatski uredaji za praznjenje materija.. . t .. m3/min . . mm . koji u odredenom trenutku pokazuje da je pritisak opao do nule...... in UkljucujuCi visinu..0 ..22 Shemalski prika: rada pneumatskog iSlo).. . .... 14. ako ga je bilo...... kidanja i cepanja podmetaca i zaptivaca....potisne .. mateuJal ~e USlsava u radm cevovod 2 i doprema do zavojnog dodavaca.. ...... .. Pre lltovara cementa u cisternu mora se proveriti tehnicko stanje unutrasnje i spoljasnje opreme..dZaku i vakuum pllmpom odvodl u atmosferu.. ukoliko se na rezervoaru cisterne uoce naprsline. . ...)... mehalll~kom drlJacoll:.. K onsna zapremllla clsterne.. ...26 (Rusija)....... Pneumatski istovarivaCi usisnog tipa namenjeni su za istovar cementa.. preko P?luge sa siljcima i dva grebenasta diska.. sa podestom...la m~g~ da se razvrstaju na: usisne.. Svi navedeni.. da Ii je cisterna brizljivo pripremljena za prijem materija!a.. ... usled neispravnosti ventila sigurnosti. . . a koji ncposredno ugrozava rezervoar i materijal u njemu koji je pod pritiskom..ari~aca. Samohodni uredaj za sitnjenje materlJala pre oslvarivanja procesa istovara 1. preko odgovarajuce vage.. Element! za . ruili i sitni eventualno otvrdh transportoval1l ma~ terijal.. t . a prek~ dva honzontalno ugradena grebenasta diska proces struJanJa matenpla bl se dovrsavao. . veze...... kao i ispravnost uredaja za istovaL Punjenje cisterne.... 3 ... ostvaruje se kontrolom tezine. kao i ventila sigurnosti 7 i slavine za ispustanje 22.. U cilju sprecavanja l1l0guCih nesrecnill slucajeva. 14.{lriva6) tnaterijala . da Ii je odstranjen.0 50 25 150 15 do 0. Precnik creva za istovar. visina .. Vazduh se u aeraClOlll uredaJ komore za mesanje materijala doprema preko izduvnog cevovoda.potisnog dejstva lipa TA .. Radni pritisak u cisterni..8 Pneumatski istovar materijala Prema principu delovanja. ... Daljina prenosenja materijal:....... . ........ do prijemnih uredaja na skladiStu. pokrivenih ze!eznickih vagona... tako i na vagon cisterne.. rom: dliZina . po vertikali... izbocavanja. . .. Za opsluzivanje. remont i zamenu elemenata. 49. . Pneumatski uredai za oretovar materiiala ooremlien ie Dokazivacem nivoa 3... . m . sirina ... odaklc se puzmm transporterom prenosi u komoru za mesanje materijala.1 1..... Vazduh koji se nalazi zajedno sa cer:rentom u taloznoj komori 4 preciscava se u filter .430 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 431 Kontrola rada sistema za vreme istovara ostvaruje se ugradnjom manometra 24 sa trokrakim ventilom 23 na kolektoru 11.usltnpvanJe 1 prihvatanje materijala nalaze se na samohod~lm kolIclma na dva tocka.. unosi se u zeleznicki vagon 1 dripcom......... MPa Gabaritne mere. Usled potpritiska ostvarenog vakuum . . sode i drugih praskastih materijala iz zatvorenih. 14. pneumatski istovar treba obustaviti u sledeCim slucajevima: ako pritisak u rezervoaru naraste iznad dopustene vrednosti iako su respektovani svi zahtevi navedeni uinstrukciji 0 eksploataciji. Na Sl.... ...22 prikazana je shema rada pneumatskog iSlovarivaca usisn~.2 12020 3000 4627 25. vakuum pumpom 7 ili preko posebnog kompresora. .. ... . zahtevi odnose se kako na auto cisteme za prevoz cementa. odakle se materijal transportuje do prijemnog uredaja.... .. Potrebna potrosnja vazduha.6 Sf.. Zavrselak islovara cementa iz cisterne registruje se preko manometra. m.l iz cisterne. usisno .. soda : s1.. Karakteristike vagon cistcrne Nosivost. . . .. kao po pravilll.. Masa (bez tereta)... 2. .i polisne.

II DEO] .zavojnih podizaca navedene su u tablici 14.[15]. koriscenjem vazduha pod pritiskom. TehniCke karakteristike pncumatsko . pri daljini prenosenja materijala do 12 m. kao i mogucnost daljinskog upravljanja.12 150 1000 17 670 0.._-- I . Shematski prikaz rada istovarivaca usisno .portera. odnosno 50 m i visini podizanja materijala 25 i 35 m.- TA-20 20 35 0. odnosno 90 t/h. 14. MPa I 0. tako sto se paralelno vezuju odvojene sekcije 5 komore 4 sa atmosferom.£!cra.12 Radni pritisak vazduha u komori za imesanje matcrijala (najvise).8. LITERATURA [12].12 125 1000 13 510 Kapacitet (nominalni). pri daljini dopremanja materijala od 40. kg i P~trosnja IPrecnik puznog transpo. T A .23) postavlja se na kolica sa posebnim pogonom svakog locka preko elektromotora.potisnog dejstva prema potisnom vodu.5 I I 5. Sf. Tako samohodna kolica ostvaruju neophodnu manevarsku sposobnost. za razliku od istovarivaca usisno . a zavoJmm dodavacem transportovani materijal neposredno se prenosi u prijemni ureaaj (bunker).[21]. 14.potisnog dejstva nemaju komoru za mesanje materijala. zavojnog podizaca. t/h Visina dopremanja materijala (nominalna). predstavljen je na Sl.[2. a takoae i za prijem cementa bez trenja iz: specijalnihvagona bunkera za prevoz cementa.432 Transpiortni uredaJi Vazdusni (pneumatski) transportni uredaji 433 U procesu rada pretovarnog uredaja ostvaruje se automatsko otprasivanje filtera produvavanjem. kamiona za prevoz cementa i njcgovog dopremanja cevovodom do mesta prijema materijala.zavojnih podizaca (Rusija) " Karaktcristike I Tablica 14.17. .9 PneuIllatski podizaCi materijaia Pneumatski zavojni podizaci namenjeni su za vertikalno lransporlovanje cementa i drugih praskastih materijala cevovodom.12 150 1500 22 670 8 -200 1000 40 1350 12 . 14. Pneumatski zavojni podizaCi primenjuju se u principu zajedno sa istovarivacem cementa.27 ostvaruje 20 i 50 t/h.22.18 iznosi 50. Istovarivaci usisnog dejstva.8 Kapacitet pneumatskog istovarivaca usisnog dejstva. mm IUcestanost obrtanja puznog transSnaga pogonskog elektromotora. Razlika se ogleda jedina u tome sto nije istovctno dopremanje sabijenog vazduha u komoru za mesanje materijala. Pneumatski zavojni podizac je prema svojoj konstrukciji slican pneumatskom zavojnom dodavacu.8 TA-21 36 35 C-I041 C-IOO8 . kW sabijenog vazduha. T A . m 60 35 I 100 35 0. Ureoaj za usitanjavanje materijala drljanjem (S1.14. pa se i proracun obavlja na slican naCin. Vakumslj pneumatski isrovaril'ac sa ureaajem usitnjm'anje maferijala 7:0 m Imin 3.23 Tehnicke karakteristike pneumatsko . mm -1 IMasa. tipa T A . a kojim se ostvaruje podizanje materijala posredstvom pneumatskog.

zahvaljujuCi kojima se obezbeduje 'kontinuiran rad odredenog tehnoloskog procesa. Koriste se za meduprostorne. prasinastih. praskastih i slienih materijala. annirano .betonske konstrukcije. BUNKERI. Bunkeri se izraduju kao limene zavarene konstrukcije sa nosecom konstrukeijom od celicnih profila. zatvaraci bunkera. odnosno krajnje tacke transportnog ciklusa. ZATVARACI BUNKERA. BUNKERSKI DODAVACI I POMOCNI UREDAJI ZA UTOVARNO PRETOVARNE RADOVE 15. a takode Cine i mesta za pretovar sa jednog transportnog uredaja na drugi. . kod stacionarnih instalaeija. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 435 15. kao i kapaciteta masine koju bunker opsluzuje materijalom.Bunked. privremeno odlozene kolicine materijala. Zapremina bunkera zavisi od vremena sakupljanja materijala u njemu. Sakupljeni materijali u bunkerima tako predstavljaju poeetne.1 Bunkeri Bunkerima 5e nazivaju odredene zapremine predvidene za kratkotrajno sakupljanje sipkavih. Bunkeri manjih zapremina. kao privremeni uredaji mogu da se izvedu od drveta. pri neravnomernom dopremanju materijala do bunkera. Mali bunkeri u gradevinarstvu mogu biti i pokretni.

kg/m . d . Pri tome je brzina isticanja malerijala promenljiva.5) pri tome su: a . rn. (' . = 0.ubrzante: pri slobodnorn padu tereta.konusni (S1.prizmati(ko . a praznjenje materijala .konusni. m2.ci/indrifno e . (15. a): plizmaticno (S1.j'e Shemalski prikazi prafnienja materijala hunkera ravna ili postaje valovita. f). pri kome se pokrece Citav materijal koji se Sl. Prema obliku mogu biti: piramidni (SI.2 nalazi u bunkeru. e) i oblika rova (S1.ugao unutrasnjeg (renja.1. cija dimenzija zavisi od granulomctrijskog sastava materijala i njegovih fizicko .2.koeficijent isticanja (praznjenja).odozdo. kg/m 3. 15. f· ohlika roWl (15. Kako u bunker ne bi dospeli komadi suvise velikih dimenzija.3) sa bocnirn isticanjem odreduje se iz izraza '" (15.08) tg <p. R = A/A} .visina materijala u bunkeru. pri kome se pokrece stub materijala koji se nalazi 0) b) c) iznad izlaznog otvora i kod koga se [orImIra ceoni levak (Sl.1.3 rn. Ra hidraulicki radijus uslovnog otvora isticanja.ugao nagiba dna prema horizontali u zoni postavljanja otvora. Brzina praznjenja materijala iz bunkera (SI. v . <p . primenjuju se prvenstveno za sakupljanje vecih kolicina materijala. Kapacitet (propusna sposobnost) bunkera odreduje se iz izraza Q = 3. b). A} = obim otvora.1. A. m. prirodnim padom materijala kroz ispusni otvor. Kod prasinastih i zrnastih gradevinskih materijala (peska. jednaka 0.436 Transportni uredaji Bunkeri. Sl. P (15.2) kOl1usni. konusni (SI. 15.2gR = 5. za ugalj 1: = 40 daN/m ).povrsina poprecnog preseka izlaznog otvora. Pri odredivanju hidraulicnog radijusa treba imati u vidu da se povrsina izlaznog otvoIa sm~njuje sa povrsinom poprccnog preseka karakteristicnog komada materijala. odreduje se eksperimentalnirn putern i zavisi od pokrctljivosti i granulometriskog sastava materijala (A.koeficijent uuutrasnjeg trenja. m/s.6A v (15.1.za komadne matcrijalc i A. paraboloidni.mehanickih svojstava (npr.p. Minimalna povrsina (m2) preseka izlaznog otvora odreauje se iz empirijskog izraza: 2 2 A 6. 1: .81 m/s2 . to se bunker prekriva resetkastim okcima. Pri hidraulicnom isticanju je v Kod paraboloidnih bunkera zidovi su optereceni sarno na istezanje i oni su najekonomicniji. 15.25 (as!' +0. h . 15. a) iii hidraulicno praznjenje (St 15.22 za prasinaste i vlazne praskaste materijale). predstavlja projekciju ispusnog otvora na povrsinu upravnu na smer kretanja struje materijala. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 437 gde je A .6 za veoma sipkaye. d). cilindricno . a takode i od zahtevane brzille praznjenja.1) .hidraulicni radijus otvora Istlcanja. 15.09 m 2. Punjenje bunkera ostvaruje se odozgo. 15.piramidni. Pri normalnom praznjenju materijala. g = 9.4 .napon smicanj~ (kod cementa je 1: =41 daN/m2.3) gde je h . U odgovarajuCim uslovima moze da 5e ostvari i rneSovit (prostorno razmaknut) oblik praznjenja (Sl. a takbde i kada su strrni zidovi bunkera. = 0.4) gde su: asr . I-t . cementa i drugo) povrsina preseka izlaznog otvora ne sme da bude manja od 0. ciji bi prolaz kroz izlazni olvor bio oteian. piramidni (SI. sljnnka.ramhini. 15.3 x 0. Postoje dva nacina praznjenjil bunkera: normalno praznjenje. Poslednji navedeni oblik praznjenja ostvaruje se same kod razredenih materijala (betona sa dosta tecnosti i rastvora) iii pri jakim potresima zidova i vcoma pokretljivih materijala. 15. pokretljivosti). a ceona porvsina osta. c). p nasipna gustina materijala.brzina kretanja (isti3 canja) materijala.1.65'Afji. brzina se odreduje iz izraza v 'AJ3. c).poprecna dimenzija karakteristicnog komada. koja dopnstaju da se same odgovarajuce dimenzije komada naau u bunkeru. 15. kada ugao njihovih nagiba prevazilazi uglove rav11i klizanja sipkavih materijala (a > 45° + <p/2) . = 0. paraboloidni gde je A. praskaste i zrnaste materijalc. b). 15. tJ. p ~ gustina materijala. m.1 Sheme hunkera: a . kod sljake 1: = 70 daN/m 2. .2.1. 15.2. zatvaraCi bunker a.

10) 0.3525 (c/h).184 2 O.l = tg <p m = 1 + 1.t.srednji.9) Sl. visine stuba materijala h m i njegovih svojstava. slobodan silazak materijala ostvarice se pri m=1+21l2 -21l~1+j.koeficijent spoljnog trenja materijala 0 zid bunkera. Materijal koji se nalazi na rebru naCi ce se u ravnoleZi pod dejstvom tezine G i sile trenja J.. Posto se njegovim povecanjem. U tom slucaju u inzenjerskim proracunima moze se prihvatiti da je T=Ap= ApRg.visina stuba materijaIa. Kod bunkera kvadratnog· preseka ~ arc tg 0. R hidraulicni radijus izlaznog olvora.6) Hidraulicni radijus za kvadratni izlazni otvor strane B (m) iznosi B2 R == - 4B = O.2. g . 15.. 15. pa je 3 gde su: 0 .25D == 10'5D 3P.22'" 0..8·0.. 15. 15. 60°.25 D.8.785D 2pg Q. kod gractevinskih materijala on treba da se nalazi u granicama 45° . == ~( redukovani koeficijent trenja (ovde je Z ) sm ~/2 mz . pri zadatoj visini. ~ (15.4 Shemotski prika::: odredil'onja ug/a nagibu Zic/il bunkera pri tome su: p . ~ . ubrzanje sIo2 bodnog pada tereta. mj.tako da je: .7) Ocilo da ovaj ugao mora da bude veCi od llgla prirodnog pada nepokretnog materijala (a > Pl).. p . vertikalni (normalni) pritisak materijala.J2 .438 Transportni uredaji Bunkeri.3 Botllo pru:njenje malerija/a iz bunkera Sl.t.25B.184 t g<P-Il-~(~)' SlIl 2 > > Ilz (15.l . zatvaraCi bunkera. smanjuje zap rem ina bunkera.25B (15. (15. Kod nonnalnih sipkavih materijala sila T je manja.28 -1.koeficijenl pokretljivosti. pa je prema tome R arctgJ2..gustina materijaIa kg/m .4.11) Za kruzne izlazne otvore precnika D.23. m... pri tome su dimenzije c i h navedene na S1.6)1. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 439 A-A T=Ahpg 3 (15.64 = 0. ' 0. 0.ugao izmectu strana bunkera). J. hidraulicni radijus R iznosi: nf)2 4nD' '" 0. j.184 ° (15.8) gde su: h .. (15. m/s .ugao nagiba rebra.koeficijent unutrasnjeg trenja.12) Nonnalna sila T koja de111je na element kojim se prekriva izlazni otvor bunkera zavisi od povrsine A (m2) preseka izlaznog otvora. tgO == tga / T==B pg·--".m cos 9) = O. a T == .rg8.133B 'p. tako je Kod osnovnih gractevinskih materijala J. Ostvareni nagib je minimalno dopusteni. tj. m . Il' m == 0. U mehanici rastresitih tela koeficijent pokretljivosti predstavlja odnos minimalnog bocnog pritiska. Kod zitkih materijala (zitki beton i rastvori) . Prema tome.t.lG uz usloy da je G (sin 9 .. posto se deo tezine uravnotezava sHama unutrasnjeg trenja izmedu cestica materijala. prema normalnom pritisku razmatrane povrsine: Ugao nagiba a zida bunkera (SI. nagnuta zida.4) odrectuje se iz uslova slobodnog silaska materijala preko rebra koje povezuje dva susedna.

laktasti. a) ostvaruje se kod bunkera malih zapremina. Ako se i pored toga obrazu. da se pri otvaranju i zalvaranju saopsti sto je moguce manja sila. 15. 15.uJlIta/l/otfl zup(osfom letl'om. 15..6.T!Lc casa = l' (sina . kojim se uzima u obzir povecanje sile iznad racunske vrednosti u periodu punjenja bunkera). celjusni (Sl. a moze j rtlCllO.'. i).6.'ertikalnorn zupfastom leti'om.6 i) 15. njegovo rusenje moze se ostvariti na vcstacki nacin.fr.laktastog oblika (SI. Gotovo sve vrste materijala.::/a:u. c) i horizontalni CSl. h) primcnjuju sc u istim sIucajevima kao i poluzno .6. od maksimalnih dimenzija nasutog tereta. sto je veoma mukotrpan posao. (15. kaverni oblika svoda iznad grla bunkera. takode je potrebno obezbecIiti brzo otvaranje i zatvaranje zatvaraca. 15. 15. .6. b) primenjuju se kod bunkera male i srednje zapremine. 15. g ~ elaslh'!ni zafl'arari kopm~ ~e sprecava oblikolYmje s\'oda matf!rijala na . tako da prenosenje vibracija na zidove bunkera onemogueava stvaranje svoda iii se.13) Moment koji opterecuje zatvarac iznosi. 15. skI one su ka sIeganju i formiranju cIzepova. Konstrukcija zatvaraca mora da bude takva. poluzno . ukoliko bunker ncma navecIenc ureaaje. neophodno . f· sa hor. za zrnastc i komadne materijale. Nasuti materijal u bunkeru ima tendcnciju ka stvaranju svoda iznad otvora (Sl. zatvaraCi bunkera. dvosegmenlni zatvaraCi. 15. npr.. Primena ventilskih preklopnih zatvaraca (Sl. kada se materijal u potpunosti odvodi iz bunkera.•• . 2.sa . . Mogucnost fonniranja svoda veca je pri periodlenom punjenju bunkera. Na OSllOVU rezultata ekspcrimentalnih ispitivanj<1 preporucuje se da dimenzije izlaznog otvora budu za 4 . u odredcnom stepenu. d) za sitnokomadne i zrnaste ma- Zafi'arati hunkera: a . 15.6. njegovo aktiviranje. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 441 Kod bunkera sakupljanje rastresitih materijala. treba raz!oziti verlikalnu silu l' (silu pritiska na zatvarac) na dve komponente. kao sto je prikazano na Sl. Zatvaraci se primenjuju u slucaju kacIa se materijal iz bunkera odvodi u tacno odredenoj kolicini ili se prazni u potpunosti.cr/?' . 15. segmentni (Sl. preko poluge i vitIa.. mehanicki iii elektromagnetni vibratori.0.. c .. ravni verlikalni sa znpcaslom letvom. njegov protok. 15. koji se svaki put prilikom rastcrecenja polpuno prazne prekrivanjcm izlaznog otvora urcaaja.5 . /) odIikuju se malim gabaritnim merama i jednostavnoScll konstrukcije. g). terijale (koji dozvoljavaju CIobro regulisanje povrsine preseka izlaznc struje materijala). b . e) su uravnotcZeni.:<!.llc cos a ). prcko pneumatskih cilindara iIi elcktrohidraulicnih podizaca. kocI metal nih bunkera ugraauju se pneumatski.15. 5 puta vece.renf.fan('fanr : 1 - sekrorski obliku sektofskog rotor a koji se okrece prinucIno u hermeticki pri!jub!jenom kuCistu. dimenzija izlazllog otvora ne i:nad otW!T(I hunkera treba da bude mallja od 3 a. Zatvaracima se ostvaruje rcgulisanje ispustanja materijala iz bunkera. kao i ravnomeran prolaz materijala i mogucl1ost regulisanja brzine isticanja materijala. primenjujll sc za krllpnokomadne materijale (svaka laktasta poluga se zariva u materijal i preklopom preko otvora bunkera zascbno se zariva u materijal).. a. preklopn. 15. obezbectujuCi izolaciju bunkera od mcsta izrucenja materijala. Da bi se Sf.'f-. Da bi se odredilo optereccnje ventila zalvaraca. a upravljanje je daljinsko...ie cIa se izlazni otvor proracuna pri delovanjn sile 1'1 co K1' (gde je koeficijent K = 1.l.lakrastog obfika: h .440 Transportni ureciaji Bunkeri. izvedeni su u tp' ~ ~:.segmentni." f) p ~ hJ SI.6. odnosno da nije manji od 800 mm. nazubljeni (Sl. Trazena komponenta pri koeficijcntu unutrasnjeg trenja !-tc iznosi [' "" T sin a .matski prika: olmco1'Onja sl'oda izlaznog otvora. d . Takvi zatvaraCi primenjuju se kod instalacija pneumatskog transporta materijala.6. Posebna konstruktivna rcscnja su sektorski zatvaraci (Sl. ventilski sa podupiracem (Sl. a koji su poluzno .6.ie svocI. formirani svod razbija dugackim cuskijama.tski. kada materijal pada sa veee visine..2 Zatvaraci bunkera Izlazni otvori bunker a prekrivaj'u se odgovarajuCim zatvaracem iii dodavacem.6.5) i na taj naGin ometa se normalno praznjcnje. lancani (Sl.. e feljllsni. M = 1" a.6.5 smanjila mogucnost stvaranja svoda iznad Sh.'cnfilski sa podupiracem.

materijal poCinje da se prosipa iz bunkera. d).J ./)]' (15. primenJuJu se plocasti zatvaraci. dovoljno je okrenuti olucni Beb u nagnuti polozaj i ostvarice se izruCivunje materijala. Ravni zatvaraci sa zupcastom letvom (Sl. ne uzimajuCi u obzir moment usled tezine celjusti (koji se obicno uravnoleZava protivtegom) iznosi: Mr = T fie /" (15. 15. gde je k == 1. 15.23) (15. Moment usled tdine poluga.6. odnosno dejstvo nastale sile pritiska N (Sl. 15. Tako je odgovarajuca brzina isticanja (15. trenja na celu poluga Regulisanje brzine isticanja materijala iz bunkera moze da se ostvari delimicnim otvaranjem zatvaraca. Kod sanducustih zatvaraca sa preklopnikom.442 Transportni uredaji Bunkeri. Zbir projekcija svih sila na povrsinu dna je: T' . bunkerski dodavaci (pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove) 443 Segmenti.22) . AJ==2(a+b) i R = [ (15.c N fie cos~ N sin~ =: 0 iii (15.P)J. Za krupnokomadne materijale.16) 5U: k=:1. prema (Sl. gde je Tfie .lciT ) lp ('os a "b".25) T' = N [ fie (cos~ fie sin~) + ( !llcos~ .lcosa ). Moment usled otpora pomeranja poluga Ravni zatvaraCi sa zupcaslom Ie tv om osim prihvatanja spoljnih opterecel1ja treba da savladaju i silu lrenja u zlebu.24) Odnos brzina prema promeni veliCine poprecnog preseka izlaznog otvora iznosi: bl a +h) == K h(a+hj) IV Lanae lancanog zatvaraca treba da bude tezine G. zatvaraCi bunkera.6. koji se sastoje iz niza paralelnih.6.sin~)l ' Zamenom vrednosti za N iz izraza (15.!lc!ll sin~ + }J.6 prikazane su slleme naJcesce primenjenih zatvaraca. Brzina sipanja materijala regulise se visinol11 podizanja lanea (Iaktastih. Prema polozaju zasuna razlikuju se ver- G _ I - KT'(sina-ll/cos a ) cos(a+~)[cosNIlI +ll c )+sinp(l-llc)J. 15. slobodno ol<accnih vucnih lanaca koji obrazuju gustu zavesu. g.step en sigurno5ti.6.1 sin~ 0 iii P = N (eos~ !ll sin~). c i f) zatvaraju ispusni otvor celicnim zasunom koji se krece duz vodica.18) Zbir projekcija svih sila na povrsinu koja je upravna na povrsinu dna iznosi: P . M2 == T' c +1 ficlr. (15. flo - koeficijent trenja u zlebu.25 . nalazi se da je Na SL 15.65?c.\~ . strallice "a" i kT'( c + J.21) Odavde. za utovar materijala u zeleznicke vag one iii vozila cesto se primenjuju preklopni zatvaraci sa zlebom u obliku levka. 15.15) (15.sila.25 . Kada se lanac podigne vitIom. odnosno celjusni zatvarac prima ukupno opterecenje T koje dcluje na izlazni otvor.koefieijent trenja izmedu lanca i materijala.6.}J.20) T' = GJ cos «H~)( !lJCO. Moment trenja koji treba da se savlada (SL 15.JR.25 i zamenom T' == T (sina _ -}J. uvodenjem stepena sigurnosti k 1.18).c cos a ) . Na dnevnim kopovima. polliZno-laktastog zatvaraca treba da se oslvari potreban moment za savladavanje otpora koji nastaju kao rezultat dejslva opterecenja 1 = T ( sin a .14) Tezinom poluge. odnosno zalvaraCi sa lancem. to je oCigledno da se promenom brzine isticanja moze ostvariti promena hidraulicnog radijusa R = Posto je kod veCine zatvaraca pravougaoni izlazlli otvor Cijc S11 A Uslov MJ > M2 izracunava se u obliku MJ == kM2.17) 2(a ab + b) ]' to se pri otvaranju zatvaraca menja jedna dimenzija lla primer b-fb]o pa se shodno tome menja i R-fR/.11) N = Gl cos (a+~). b.N cos~ +N}J.poluga). Posto je v = 5. Stoga je ~ . Potrebna sila za pomeranjc zasuna horizontalnog zatvaraca iznosi a vertikalnog zatvaraca (15. koja je dovoljna da zadrzi materijal. Gp iznosi: Mj == Gp Ip cosa. za koje je povrsina otvora A=ab.19) gde je }J. (15. Sl. (15. a.koeficijent kojim se uzimaju u obzir otpori i neravno memost rada svih poluga.lcos~ +sin~). Sl. te se na taj na6n sprecava prosipanje materijala. g). brzina istican}a regulise se promenom ugla nagiba zIeba. dobija se da je (15.6.

trakaste transportere (Sl.a krupnoce do 100 mrn. 15. Brzina do- 15.no ko{ic.8. drobljenim i sitnokomadnim matcrijalima. f . Koriste se takocle i dodavaCi na kolicirna (Sl.6.5 . Plocasti dodavaci prime~uju se za predaju srednje i krupnokornadnih rnaterijala.. e . te se tako oslobada otvor bunkera.plncos!. Da bi se omoguCilo lakse pomeranje zasuna. Cilindricni segment zasuna zglobno je ucvrscen za tela i opremljen je polugom sa rukohvatom za upravljanje. Posto je tok materijala usrneren uvek ka centru zatvaraca. :. gornji deo trake pomera se udesno.444 Transportni uredaji Bunkeri. Oni dopustaju podizanje materijala pod uglom do 30°. Dobosno . Neki od njih predstavljaju obicne trasnportere manjih transportnih daljina . f predstavlja gusemcl1l zatvarac. c . specijalni pogon. pri kapacitetu do 1000 rn Ih.krh'ajnn .8 SI1l!matski prika:i do(/m'oca: a _ trakasti: h . 15.8. primenjuju se i dvosegmentni zatvaraci (Sl. 15.2 m. Kod doda~aca ~or­ isti se traka koja je protkana gumom. 3 od prasinastih do srednjekomadnih.ma.8) se primenjuju za ravnomerrlo. d . Kod gusenicnih zatvaraca traka ne klizi po materijalu. 15. Trakasti dodavaCi koriste se za dopremanje svih vrsta materijala iz bunkera. 15.. f).8. Duzina dodavaca lznOSl do 4 m.4 . a koriste se za predaju komadnih materi- 51.3 DodavaCi Dodavaci (Sl. Podvrstu horizontalnog ravnog zatvaraca.. pa su prerna tome i otpori pri otvaranju. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 445 tikalni i horizontalni ravni zatvaraCi. tzv. industrijama gradevinskih materijala i slicno.usral'fjacki pogon frakasfng . Pod dodavaca je sirine 0. 15. kojima se dobro doziraju materijali. 2. primenjuju se pri radu sa mlevcnim. e) primenjuju se kao doz~tori. 15. h . nezavisno od stepena otvorenosti jednosegrnentnog zatvaraca. obicno ustavljacki.' d) dodavaci. 1.4 m. Radni deo trake podrZava se valjcima. 15. a koji su ugradeni na postolju.8. celjusni zatvaraci.! se nade izmedu lopatiea..8.05 .5 m/s. Konstruktivna izvodenja bunkerskih dodavaca su razlicita. Duzina dodavaca je do 18 m. 15. radi ostvarivanja malih brzina. a brzina trake 0. prirnena daljinskog upravljanja aktiviranja rnehanizama za otvaranje i zatvaranje zatvaraca primenorn pneumatskih cilindara sve vise je zastupljena. 15.6. d. Smer strujanja mlaza materijala kod jednosmernih zatvaraca zavisi od stepena otvorenosti zatvaraca.. Celjusni zasuni medusobno su povezaui zupcanim segmentima. 15. b) koji se nalaze ispod izlaznog otvora bunkera i koriste poseban. Sl. Otvaranjem ispusnog otvora preko poluznog pogona.8.7 Gusenifni zarl'ara{ h) 51. 15.c/oho§ni.::al'qjni. Takav zatvarac sastoji sc iz dva segmenta (celjusti) koji su zglobno pricvrsceni za tela zatvaraca. tj. Radni uredaj ovakvog zatvaraca je oblika zatvorene gumirane ili plasticne trake koja je prebacena preko krajnjih dobosa. a) iii plocaste transportere (Sl. c) i tanji- . g) dodavaci. odnosno zatvaranju manji.. p{o(astog dndav(Jca 5 obzirom na sve vecu automatizaciju u fabrikama.l'ihracioni. 15. rasti (oblika diska) (SI. sirine 0.1(JJ~iir(}sN.8.lopaticni dodavaCi (51. e).7.pri okretanju za neki ugao. te se tako obezbeduje simetricno otvaranje celjusti. zatvaraCi bunkera. Segmentni zatvaraci. Znatnu primenu ostvarili su zavojni (SL 15. SI...6.. pri kapacitetu do 300 m /h. umesto proreza cesto sc ugracluju osloni valjci. SI. kao ! Vlbracioni (SI. Posebno je rasirena prirnena plocastih dodavaca u kamenolomu kod drobilica kamena. kontinuirano odvodenje materijala iz bunkera. 0. mogu da izruce tacno odredenu kolicinu matcTl]ala ko].. g .

dobija se da je snaga Pp u kW.4 m/s.31) PolazeCi od uslova da se materijal ne sme odbacivati centripetalnom silom. a. (15.30) Za ucestanost obrtanja stoIa n u min-l.strana kvadratnog izlaznog otvora bunkera u m. Snaga pogona trakastog i plocastog transportera odreduje se iz izraza P '" Pit· +Pp . Dr iznosi: (15. Kapacitel trakastih i plocastih dodavaca odreduje se prema opstim izrazima. Odredivanje potrebne snage za pogon dbdavaca Kapacitet dodavaca Qob u kg/obrlu. moze se primeniti krivajno .8. It gill Dr + hctg'Pl ' (15.8.potrebna snaga (kW) za savladavanje gubitaka usled sile trenja. Pp .2. a koja nastaje kao posledica pritiska stuba materijala. Precnik diska je do 1..5 m . Za ostvarivanje malih brzina premestanja materijala plocastim i trakastim dodavacima. Osnovni pal'ametri plocastih dodavaca su standardizovani. 7 mill. b) usvoji srednja vrednost na izlaznom olvoru bunkera kvadratnog poprecnog preseka i usvajanjem da je dimenzija otvora jednaka sirini poda dodavaca. a shodno njoj i optcrecenje vucnog elementa znatno (visestruko) su veCi od analognih veliCina kod odgovarajuCih vrsta transporter a.sila priliska na uredaj kojim se pokriva izlazni otvor bunkera. a sto se objasnjava veCim otporom vucnog elementa zbog postojanja bocnih ivica i veceg broja oslonih valjaka..8. praskastih i zrnastih materijala iz bunkera. 15. B . Konstrukcija i proracun njihov se ne razlikuje od odgovarajuCih kod zavojnih transportera.28) pri tome su: p . (15. odnosno plocastih w '" 0. h). a tneterijal pri premestanju lezi pod uglom prirodnog pada pz. zbog lleravnomernog kretanja pri zaustavljanju pogona. a uzima se u obzir boeno opsivanje noseceg elementa. Trakasti i plocasti dodavaCi opremljeni su bocnim ivicama. Karakteristika dodavaca ovoga tipa ogleda se u njihovoj hermeticnosti. rnin. Snaga pogona.33) pri tome su: g ubrzanje zemljina teze. tj: (15. Inostrani standardi predvidaju pet vrsta stacionarnih i pokretnih dodavaca.snaga koja se odreduje na osnovu izraza koji vazi za sve transportne uredaje.: 3 p p = TVI-l 1000' (15. za n u min-1 i p u kg/m3 iznosi: Proracun ostalih eleme!)ata trakastih i plocastih dodavaca ne razlikuje se od proracuna odgovarajuCih transportera.gustina materijala u kg/m3 .27) Ovde su: T .J n = 30 0) = 30 'It gde su: Plr . pri koeficijentu otpora trakastih dodavaca w = 0. Tanjirasti dodavaci (Sl.. c) postavljaju se radi isporuke sipkavih. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 447 davaca je od 0. .ustavljacki pogon mada se lljime ostvaruje nesto neravnomernije kretanje (Sl. usled cega mogu da se premestaju matcrijali u debljem sloju. a debljina sloja materijala se regulise rukavcem (manzetnom).26) Zavojni dodavaCi ( SI: 15.koeficijent trenja materijala 0 spoljasnju povrsinu. d) se primenJuJu kada su materijali razliCite krupnoce.8. III . 15. a kapaciteti nisu veliki (do 25 m 3/h). tdih uslova rada zbog trenja svih elemenata. a takode i zbog pritiska stuba matcrijala koji je iz bunkera sisao na noseCi element.02 do 0. Ako je visina sloja koji se skida strugacetn h (m). zatvaraCi bunker a.32) m (f/ R = m g Ill.446 Transportni uredaji Bunkeri. v . Ako se za silu pritiska gradevinskih materijala na pod dodavaca T (Sl. zapreminski kapacitet u m /h iznosi: Qv = 30 'It Il h2p(Dr + (213) h ctgCjJ2). to je povrsina poprecllog preseka materijala: (15. 15. uzimaJucl u obzir da je povrsina poprecnog preseka materijala trouglastog oblika i da se materijal grupise oko rukavca (mametne) precnika. Kod izlaznog otvora bunkera postavlja se uzana pregrada koja prihvata silu pritiska stuba materijala.33. koji je siSao iz bunkera na noseCi element. (15. granicna vrednost obrtanja stoIa se odreduje iz jednakosti centripetalne sile i sile lrenja. Il koeficijent trenja materijala 0 traku. Materijal se istovara sa diska bocllim strugacem.brzina trake dodavaca. odakle je ucestanost obrtanja Il. a l llcestanost obrtanja diska n '" 4 . kao i plasticnih i viskoznih vezivnih materijala za 3 male kapacitete transporta (do 30 m /h).29) Njegova zapremina.

. Sirina kolica iznosi 0.36) Dodatni gnbici usled trenja materijala 0 strugac. f) se izrucuje materijal iz bunkcra pri povratnom translatornom kretanju kolica preko ekseentarskog pogona. Kapacitet dodavaca na kolicima u m /h odreduje se iz izraza: Q = 60 B h S \jf n..a moze se uzeti u obzir preko koeficijenta R ~ 1. e) sa lopaticama mogu da se primene za do premanje bilo kojih materijala.spoljasnji precnik zavojnice (spiTale). 112 .zapremina jedne pregrade u m 3 .sirina stoia u m..8.448 Transportni urec1aji Bunkeri. 60 u minutu.38) gde su: z .8 .40) sto za jedan obrt iznosi: (15.34) Put koji opisuje teziste materiji11a koji se prcmesta opisuje zavojnu putanju.. e . (15. Snaga pogona u kW: M'n p=-. pri tome su: B . usvajanjcm da je stepen korisnog dejstva 11 = 0. priblizan put koji preae teziste materijala u m iznosi: Moment sile otpora obrtanja dobosa u Nm. pri tome je Dsp . \jf 0.~ 2/3 'IT Dr Koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala iznosi /12.39) (15.2 m.9550 .0.l.koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala. J.37) (15.7 ' 0. n .uslovni broj pregrada koje su ispunjene materijalom.8 . = 0.precnik dobosa u m. S V \jf 11.41) Dobosni dodavaci (St 15.15.koeficijent ispune. 3 (15. Sila pritiska stuba materijala na sto unutar manzetne. (15. za kapacitete do 150 m 3/h. 1. zatvaraCi bunkera.masa dodavaca u kg. kao i zbog ostalih uslov.9 ' koeficijent ispune kolica materijalom.8.broj pregrada. ako se uzmu u obzir gubici usled sile trenja i rukavcima i od pritiska stuba materUala na dodavac iznosi: (15. . Dodavaci na kolicima su povoljni za izruCivanje krupnokomadnih materijala za kapacitete do 250 m 3/h. min.ekscentricitet ekscetarskog mehanizma.iznosi: p A. Snaga pogona P u kW uzimajuCi u obzir i snagu praznog hoda Po. hod 0. Broj hodova je 20 . bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 449 (15. rukavca je: FT= 11 D/p.hod stoIa u m.koeficijent trenja u rukavcu dodavaca.2 m.L2 . n ' ucestanost obrtanja ekscentarskog vratila u min. \jf = V ..35) gde su: Go .7 . =2 e . 0. Rad sile trenja materijala 0 /1r . Put koji opisuje teziste materijala iznosi: LJ .1 .visina sloja materijala (jednaka je rastojanju izmedu povrsine stoIa kolica i kraja bunkera) u m..0. osim srednje i krupnokomadnih i lepljivih.t = m g L III + FT LJ /12 Dodavacima na kolicima (SJ.05 ..ucestanost obrtanja. Dd . Kapacitet dodavaca u m 3/h iznosi: Q1'=60 Z h .2.1.25 . dr - precnik rukavca dobosnog dodavaca u m.8. Ako sc tcZiSte materijala nalazi na rastojanju Dsr 12 od centra obrtanja. Ucestanost obrtanja iznosi n = 40 min.

nasutih brana itd. sto znaci da se nasutom materijalu saopstava kineticka energija koja je neophodna da usmeri let cestica na zadato rastojanje (obicno u granicama od 20 . u zeleznickom transportu.43) gde je: w z 0.priguravanjem. Masine za premestanje materijala obavljaju transport tereta tako sto se materijal izbacuje. kao i u plovnom transportu . kao i radova na sortiranju zrnastih vrsta materijala koje se skladiSte u ambare (bacac zrnastih komada) itd. kao i nekih drugih ruda. Sila otpora premeStanja kolica Fw u N iznosi: Fw = F w+FT 112 = FT (w+1l2) + (Go g+B L h 'I' P g) w. Medutim.450 Transportni ureaaji Bunkeri . Po naCinu delovanja. koja se prenosi na kolica iznosi: F=FT+ Gog+B hL 'I' P g.44) Kod vibracionih dodavaca (S1. 112. koja se premesta velikom brzinom'. b i c) kod kojih se sila trenja tereta 0 traku znatno povecava usled delovanja centrifugalne sileo Kod ovih masina traka je savijena oko dobosa koji se sastoji iz dva diska. pri izvodenju utovarno .25 iznosi : 2·s·n p = 60.imu rada sve rna sine za bacanje materijala mogu se primeniti za rad sa kontinuiranim (osnovni tip) i prekidnim dejstvom. Da bi se smanjila potrebna duzina masine usivaju se rebra. Go . obicno 15 '" 20 m/s. potrebna je i velika dliZina masine. Ovakve masine neprekidnog transporta primenjuju se u razliCitim oblastima privrede. u N. koja treba da bude mobilna.sila pritiska stuba materijala u zoni dodavaca a koji se nalazi ispod izlaznog olvora bunkera.koeficijent otpora premestanja kolica.9.potpalublja brodova (masine za slaganje tereta pri utovaru).duzina oluka (zIeba) u m.42) 15. (kod masina za nasipanje zemlje). zatvaraci bunkera. g) premestanje se ostvaruje mikro skokovima cestica materijala. u metalurgiji.1 . medutim zbog toga se smanjuje zbijenost materijala u izlaznoj struji. Masinu sa pravom trakom (S1.u N. kao i na povrsinskim kopovima pri nasipanju gomila komada rude. 15. Kompaktnije su masine sa ugnutnom transportnom trakom.4. U rudarstvu masine-bacaci materijala se primenjuju u oknima . trakasto dobosasti transporteri (S1.kao i spremiSta .4 Pomocni uredaji za utovarno-pretovarne radove pri prenosenju materijala 15. (15. delimicno jednim i drugim nacinom.1 Opste karakteristike i vrste konstrukcija pri tome su: FI . 15. pri obavljanju nekog tehnoloskog procesa proizvodnje. (15. razvrstavaju se na masine kod kojih se ostvaruje premestanje tereta protokom transportovanih tereta odredenom brzinom i sa odredenim dohvatom: 1) trenjem transportovanih materijala 0 radni uredaj.a) predstavlja kos transporter sa trakom. razlikuju se tri vrste masina neprekidnog dejstva ito: trakasti. pri skladistenju-odlaganju rude. 2) zahvatanjem . na skladistima uglja..9. 30 m). da bi se ostvarila takva brzina [ereta. L . bunkerski dodavaCi pomocni ureaaji za utovarno pretovarne radove 451 Otpor premeStanja kolica se sastoji iz otpora kotrljanja kolica duz vodica i otpora pomeranja (smicauja) materijala preko drugih cestica malerijala. Vibracionim dodavaCima se dobro ostvaruje doziranje materijala.1000 kFw =-3---"~'-00-0- kF ·s·n (15.za utovar pokrivenih vagona .istovarnih radova. Snaga pogona u kW pri stepenu sigurnost k = 1. te se zbog toga primenjuju u slucajevima kada je potrebno obaviti precizno dopremanje materijala. Prema konstruktivnom resavanju radnog uredaja.i do peCi. kao i pri izgradnji posteljice puteva od zemlje. tj.masa dodavaca u kg. tako sto se primenjuj~ pobudne site srednjih i visokih frekvencija oscilovanja. lopaticni i oblika diska. u proizvodnim prostorima (masine za skladistenje).8.. pri tome se posebno primenjuju uspesno za dopremanje tereta do tesko pristupacnih mesta. Trakaste masine za bacanje transportovanog materijala mogu biti sa pravom i nagnutom transportnom trakom. Prema rez. pri izgradnji kolovozne konstrukcije.kocficijent unutrasnjeg trenja. 3) kombinacijom oba nacina.15. a u prostoru izmedu disk ova se sip a teret na . za nasipanje rude u sloju. za dopremanje sarz. Sila opterecenja F .

c. Na sI. die. -) S1. Na prvoj konstrukciji ma~ine je dobos sa ugradenim lopaticama na horizontalnom vratilu. Pri tome je teret veee zbijenosti.15.rna. moze da bude moguenost ukljestenja komadnih tereta izmedu iviea lopatice i zida plasta dobosa. Kapacitet masine za krupnozrnaste zitarice iznosi 200 t/h. Lopatieni dobosi masina . Obrtanje obavijene trake preko dva krajnja pogonska dobasa. c) izbacivanjem materijala. Tetina masine iznosi 95 daN. f) .10. a zahvata se trakom 3.(1 Simens-Marfinove pec. sa dobosem na zajednickom vratilu. 15. sto se Sf. Kao lledostatak masina ovog tipa u slucaju da se prenose komadni tereti. 15. pljosnate iii konusno obrtne diskove.sa dobosem u kome se nalazi viSe diskova (Sl. kojima se zahvata teret i izbacuje kao i kod !opaticnih masina: kroz levak u cilindricnom delu plasta. koja naleze na diskove 1. dozvoljavaju promenu pravca izlaznog mlaza: u prvom slucaju izdizanjem stita na plastu. Masina se skupa sa prijemnim levkom 9 postavlja na vertikalno vratilo i moze se oko njega zaokretati. koja je u primeni u ministarstvll mornarice Rusije sluzi za skladistenje materijala u spremiSte brodova i prikazana je na Sl.452 Transporni uredaji Bunked.15. Da bi se regulisao ugao bacanja premeStanjcm malog stita. kapacitet masille iznosi 80 m3/h.9. b prikazana je trakasto-dobosasta masina izradena u bivsoj CSSR sa dodatnim' vratilom sa lopaticama. vertikalnu iii kosu osovinu.10 prikazane su cetiri kOllstrukcijc masina za izbacivanje materijala razlicitih vrsta. Masina visokog kapaciteta sa lopaticama za bacanje tereta.15. kao i trakaste masine. disko. iii ako nema plasta. Kod masina prvoga tipa osnovno je da se teret oa traku doprema u mlazu sa neke visine.15.9 Shematski prikaz mosina za transport materija/a bacanjem: a . pri punjenju bu~kera iii potpalublja broda iz tacke koja je centralno postavljena). c lapaficna masino za ufovar malerija/a u potpafublje broda. a nedostatak l1jihov je slozenije dovodel1j e tereta na traku. transportovanog tereta.1O Vrste maNna izhacivanje maferijala: a . TreCi tip konstrukcija masina ./opaticna masina za snabdel'anje .?' maferijalom . a snaga elektrodobosa 8 kW. Dimenzije najveCih komada materijala koji se nasipaju iznosi 100 mm. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 453 traku. Trakasto dobosasta masina za nasipanje materijala prikazana je na SL 15. b ~ lrakasl(}~dobosasle masine za nasipanje maferijala. Snaga svakog elektromotora iznosi po 5. Sirina trake je 500 mm. rayne povrsine iii sa radijalnim lopaticama.bacaca materijala.10. Traka 7 se pogoni preko elektrodobosa 8. U zavisnosti od mesta izbacivanja tereta sa trake. vrsi se preko zasebnih elektromotora unutar kojih su ugradeni zupcasti prenosnici (motoreduktori za pogon oba pogonska dobosa transportne trake). Predl10st masina drugog tipa cini moguellost ostvarivanja veceg ugla obuhvata dobosa trakom. podize se lopaticama od centra ka periferiji. Ugao za odgovarajuCi dohvat izbacenog materijala regulise se zaokretanjem ceonog dobosa 4 preko poluge 5. Dobos 6 sluzi za zatezanje trake. teret se na pravolinijski dec trake usmerava znatnom brzinom. sto umesto llepokretnog okruglog dna plasta imaju raYne. zaokretanjem Citavog tela. Nasipanje materijala ostvaruje se tako sto se masina premesta po terenu oslanjanjem preko oslone ploce.1O. Ako je sirina trake izmedu diskova 325 mm i brzina 15 mIs. Kod drugog tipa konstrukcija masina kod kojih je dobos postavljen na horizontalnu. Dimenzija najveceg komada tereta iznosi 100 mm.9. mlaz tereta se krece lucno i postize potreban smer kretanja.5 kW. Dva shematska prikaza lopaticnih (rotornih) masina data su na SI. trakasta masina sa ugnutom trakom iste strane i dovodenje (trakasto· dobosasta).9. kuciSta plasta dobosa. Upravljanje ovom masinom izvodi sc daljinskim naCinom. 15. klizanjem duz zida prijemnog levka.15. rasprasuju teret radijalno na sve strane (npI. teret se usmerava kroz ccntralni otvor u plast dobosa nematnombrzinom i posto se brzina uvecava. pa time i gustine. 15. die· /opaticna ir%rna) if . transporlna ogled a u tome da je sa maJina sa pravom trakom. postavlja se poseban elektromotor II.izbacivaca materijala sa kontiniralnim dejstvom . b i c . zatvaraci bunkera. masine trakastog dobosastog tip a mogu biti sa don·· jim (S1. d . Na Sl. mlaz cestiea tereta se dovodi po periferiji dobosa i moze da bude zllatlle pocetne brzine. Na krivoIinijskom delu transportne trake ova brzina se znatno uvecava. a u drugom.9. Nasuti teret proJazi kroz levak 2. Lopaticni dobos 10 opremljen je lzmenJlVlm gumenim umecima. b) i gornjim (SI. brzina 18 mis. G. razlikuju se od horizontal· nih po tome.

(15. (15.. 0. d je prikazan put kretanja cestica od unutrasnjosti ka spoljnoj sredini lopatiee.11. U mnogim slucajevima treba takode racunati na propadanje tereta usled udma i trenja (poljoprivrednih zrnastih. a sa radne strane traka mora da ima oblogu poveeane debljine..45) Cinjcnica je da se cestice materijala kreell u polju sile teze. za produzenje eksplatacionog veka trake. Il(upeHKo. Pri tome se smer kretanja transportovanih cestica materijala u nekom konacnom .46) gde je An . ostvaruje dopremanje tereta preko centralnog otvora. samo je potrebno zadrZati konacne vrednosti parametara h i I.rad svih spolja~njih sila koje deluju na cesticu dok ona vrsi konacno premdtanje iz pocetnog do krajnjeg polozaja. zatvaraCi bunkera. a kapacitet izbacivanja iznosi 0. tako da je : ----=mgh-lJmgl mvf mV6 2 2 odakle se dobija da jc : vl = ~v6 + 2gh .5 mIs.istovara materijala dodavacem Trajcktorija premestanja cestica materijala pri obavllanju utovara-istovara materilaia zavisi od polozaja i oblika radnog uredaja-dodavaca.7 t/min. tako da vazi zakon o prirastaju kineticke energije na konacnom premestanju (integral energije).EkO = An. 15. kao i od brzine kretanj a cestica.454 Transporni uredaji Bunkeri . Brizina izbacivanja materijala iz masine je 13. Neka se posmatra trajektorija premestanja ceslice mase m koja se kotrlja nanize duZ oluka. 15. sa visine h = hl + 112 (SL 15. posebno u slucaju komadnih. kao i da je dozvoljeno postaviti mesto pregiba poda dodavaca kojim se cestice transportuju bilo na kome mestu.. za razliku od prethodnih.1 m g cosa2· Proizlazi da zbir fadova sila trenja duz Citave duzine poda dodavaca iznosi: h Ilmg cos (X2 _.10. Masina je predvidena za dopremanje materijala do topionice u Simens . c pri silasku sa nagnutnog \'u<'nog elemenla. sila trenja 11a pravoj deo11ici (sa visinc Ill) iznosi: ).. 3. Kod trakastih masina. b . SI. pa uzimajuCi u obzir da je prirastaj brzine VI .1. naroCito semenskih kultura). Prakticno je potrebno da se usipni levak konstruktivno izvede U obliku krivolinijske povr§ine koja se asimptotski dovodi do noseee povrsine transportera.10._2smcx2 Ek.a njihov opsti nedostatak se ogleda u brzom habanju pri kontaktu delova masine sa teretolll. C.6 ..lS.4. 15°.pri kOlrljanja reslice po obimu. ani od visina hl i h2. Na SI..pri silasku sa doboJa. Kod lopaticnih masina obJaganje Jopatica i plasta sa unutrasnje strane ostvaruje sc materijalom kojl je otporan na habanje. broj umetaka tTake ne sme da bude veri od 2 . d .ll Odrei/ivanje rrajeklorije krelonja ceslica materijala: a . d.Va. Zbog toga su trakaste masinc pouzdanije od Iopaticnih.2 Trajektorije cestlca pri obavljanju utovara . vee i zbog veeeg broja pregiba preko dobosa manjih precnika. kojima se visc osteeuju transportovani materijali. moze se napisati da je: portovane cestice materijala Vl ne zavisi od uglova al i CX2. (1) Za kocficijent trenja transportovanog materijala 0 povrsinu dna oluka ). Karakteristika njihova se ogleda u postavljanju nagnutih lopatica pod uglom od 12° . koja se haba ne sarno usled kontakta sa teretolll. abrazivnih materijala. Nezavisno od vrste masine za izbacivanje materijal.Martenovim peCima.1 m g com" a na drugoj (sa visine h2) iznosi ).47) 1z dobijenog izraza moze se izvesti zakljucak da vrednost krajnje brzine trans- (15. sto je prikazano na S1. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 455 Masina sa lopaticama koju je konstruisao prof H.pri silasku sa izdubljenog (nagIlUlnog) vuClIOg uretlajcL 15.2!-lgl.

a. za h 2: r. F. Pri padu cestice rnaterijala na nosecu povrsinu transportera brzillorn VI.11. . te je put pri ubrzanom kretanju cestice Kod horizontalnog trakastog transportcra.r '[ == m (Vrnax odavde je: 2 2 -V2 2) (15. sto zavisi od brzine.' t angen t1 x vrednosti vremena I moze konstruisati kriva odvajanja cestlce matenJa a sa povrsme transport era.~estica materijala otpoCinje u gornjoj lacki dobosa transporter. Do odvajanja cestice materijala moze nastupiti u razlicitirn tackama. b). . SUa trenja cestica matenJala 0 noseCl Fir (15. do odvaj.. nom Materijal koji se transportuje doprema se na nosed uredaj tran~?ortera brz~~ 1'2. a nosed uredaj se krece brzinorn \'. Na pravolinijski nagnutoj deonici transportera (Sl. a za velike brzine ..ce~tic.456 Transporni urcdaji Bunked. A F 1 I' mora da bude J'ednaka kmellckoJ energlJI IstJh cestlca Ek.0. 15. Istovar ccstica rnalcrijala prema inercijalnom obliku premeslanja cestica moze nastati samo pri velikim brzinama kretanja noseceg element a transportera.: za Vr 1 mls i /. transportovana cestica sa horizontalne deonice prelazi na ispupceni .53) v2 m-=mgsina OCigledno da se cestica materijal~ odvaja od povrsine noseceg ureClaja u gornjoj tacki transportera. ubrzanje transportovane cestice do brzine V ostvaruje se u toku vrcmena III i moze se odrediti sledeCirn razrnatranjern.anja . granicna brzina se odreduje iz us:ova da matenJal ko]! se }ransport:~Je ne zaostaJe.rtovani. to ce za vreme t c~stlca m. Ubrzallje koje se saopstava cestici materijala silorn trenja Ilmg prerna ovorn razmatranju iznosi: odakle je: a arCSin[~] gr (15.ama materi.odvaja od povrsine noseceg uredaja. odvajanje Cestica materijala moze se ostvariti prema gravitacionorn obliku kretanja. moze se odrediti vreme ubrzanja cestice: Vr vr t =-=(15. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 457 trenutku vremena podudara sa smerom kretanja uredaja za nosenje cestica materijala i udar pri padu cestice 0 noseCl1 povrsinu transportera je minimalan. kada noseci uredaj dode do dobosa transportera.50) Ordinata tacke u kojoj nastupa istovar . Ova tacka je karakteristicna po tome sto se u njoj centrifugalna sila kretanja cestice i kompo· nenta njene tezine m g sina uravnotezavaju. Do odvajanja cestice nastupa u tacki u {ojoj je radijus krivine nagnut prema horizon tali za ugao a. nom silorn: = uredaj iznosi: mg (/llCOS~ • sin~) (15. r .51) Na putu duzine I energija koja se predaje.konveksni deo na kome se centrifugal. s= 2~g 2..silazak cestice sa vucne povrsine transporter a iznosi: v2 h=rsina=g Posto se smatra da je to ubrzanje konstantno. cestiea materijala se premesta skupa sa noseCim ureClajem transportera. Prema tome je: (15.prema inercijalnom obliku premestanja. krajnjem trenutku vremena treba da !lude ostvaren uslov A = Ek. 15. Brzina transportovane cestice materijala Vi mora da bude manja od brzine kretanja noseceg uredaja transportera v. = 0. l' .vI a po paraboli y . odnosno da sc nc odvaja od povrsme trake transportera duz puta duzme l.3 je rastojanjc s : v2 12 Vr . odnosno. kretanp cestice materijala parabolicna.atenJala preel put.48) u a j1g gde je Vr relativna brzina cestice materijala.?O 1I2 gl Prcma oVlm kordmatama se za razhclte · .9. a potom nastavlJa slobodan let. 1 . cak i kada je velika relativlla brzina cestica Tako npr.49) Ovo rastojanje nije veliko.spo. ~ako je tr~JektonJ~. tra~.3. zatvaraci bunkera. Pri malirn brzinama noseceg uredaja. sve do trenutka odvajanja sa povrsine transportera.81 =0.~. c) ~?ja je nagnuta pod uglom .~ .17m Posto ostvari brzinu v. .1:. U Ja a lzn051 '"' = tr .l. Kada je gravitadoni nacin odvajanja cestica materijala (Sl.52) mv 2 Fc == .

s obzirom cia je cos<p = () i sin<p = 1.0743vi + 0. 15.sile trenja Fir i sopstvene tezine G.sin~) g v2 Kod veCine gradevinskih materijala 5U: ugao unutrasnjeg trenja cestica materijala <p.8 30° = 24° je: sin2j3(lllcos j3 . prelaskom na diferencijalni oblik.54) noseceg =~sin 2~ + 21 sin2NIll cos~ . centrifugalne sile (15.sinj3) = sin48°(0. kao i spoljasnjeg trenja (ukoliko nastupi premestanje cestica materijala) priblizno uzajamno jednaki odnosno: III ~ tg <p '" tg30° = 0. komponenta brzine cestiee V2 transportovanog materijala usmerena u pravcu kretanja noseceg uredaja. koje deluju na transportovanu cesticu materijala.11.18/ sin24°) = 0. posto je svaka ce'stica podvrgnuta delovanju sledeCih sila: tangentne inercijalne sile Fin. zatvaraci bunkera. uproscavanjem prethodne jednacine. sila trenja F. cestice kretati sa ubrzanjem a. mogu se odrediti (ako se zanemari otpor vazduha) rastojanje L = vreme trajanja leta cestice t=-sin~ v 2 g sin 2~ visina h = ~ sin 2 ~ g 2 2 mv -_P R .58) Razdvajanjem promenjivih dobija se da je: Tako je: Iz navedenog izraza moze se zakljuciti da ce let cestica materijala biti duzi (veca vrednost rastojanja L) ako je sopstena d!izina I noseceg uredaja na kome i nastaje ubrzanje cestica materijala veca. g sm2~= Za koeficijent trenja izmedu cestice materijala koja se premesta uredaja transportera Ill.55) L= v~ +2gl(1l1 cos~-sin~) .konkavni noseCi uredaj' padaju cestice materijala tezine G = mg.458 Transporni uredaji Bunkeri . moze se napisati da je: (15. koji su namcnjeni za odbacivanje cestica materijala na veca rastojanja iii kada se zeli razbacivanje transportovanih cestica materijala po nekoj povrsini.r iznosi: (15. . tako da se na tom delu cestice materijala priljubljuju uz nosecu povrsinu centrifugalnom silom Fe (Sl. a imajuCi u vidu da je promenjiva vrednost brzine. tada ce se do izjednacavanja brzine kretanja cestiea V2 sa 'brzinom noseceg uredaja v. promenjivom brzinom vp. 0. u smeru kretanja noseceg uredaja transportera.bacaca cestica materijala.i. moce se dobiti da je: (15. g Maksimalna dctina leta cestice tada iznosi: 2v Ako se projektuju sve sile u pravcu tangente. diferencijalna jednacina kretanja dobija Qblik: (15.577 cos24° L '" 0. d).57) Ukoliko pomeranje cestice materijala nastupi u oblasti kada je priblizno <p nl2. Ovo svojstvo se primcnjujc kod spccijalnih konstrukcija trakastih transportera .59) Resenje ove diferencijalne jednacine je: .8<p = 0. Ako na izdubljeni . sopstvena duzina noseceg uredaja I moze se bitno smanjiti ako se nosccem uredaju pridoda i izdubljen. konkavan oblik nosece konstrukcije. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovatne radove 459 Koriscenjem izraza za kretanje tela bacenog pod uglom. Za j3 = O.09 Posto je Fill = ma.089".577. a linearno ubrzanje. Medutim. ugaonim (a = dvp/dt = Rdcu/dt). kada se linearna brzina zameni ugaonom (v/~ cuR).

~g III - .1' 11 = FN II SI. a prema prethodno navedenom izrazu.Ugao obuhvata trake dobosem precnika R.12 (15. a iz odnosa. 0.460 Transporni uredaji Bunkeri.62) Shemalski prikaz trakastog transportera sa pritiskujuCim doboJem ZG izbacivanje cesfica mater/ja/a potreban za ·njegol' proraCWl Ako se u pocetnoj jednacilli takoae zanemari i tezina cestice materijala. smatrajuCi da jc uticaj tdine materijala mali u odnosu na uticaj ccntrifugalne sile. ako je poznata vrednost ugla y. Tada je: 0) = 0)2 ell} g .arctg U)2 R -g H' R . Koeficijent trenja cestica materijala 0 traku iznosi ll.tdina eestice 2) FN . 0)2 (iIi se unapred zada). odredlljc sc potrebna ugaona brzina : Proizvoljna konstanta C odreauje se iz pocetnih uslova. iznosi 0.1-r-. tako Ccstice materijala padaju na ugnutu traku po obimu.61 ) IlIH H tlU) == Za period vremena t == da je: tJ. resellje diferencijalne jednaCine kretaIlja se lIproscava. a sto je dopusteno sarno kada su veoma velike brzille noseceg ureclaja (v >15m/s). za t tako da je : = 0: 0) = 0J2 = v2fR.) ..60) (15. C = ----arelg-- 0)2 Odredivanje brzine izbaeivanja materijala bacacem preko trakastog transportera sa pritiskajucim doboscm (15. a izbacuju se sa trake kOll3cnom brzinom Vk (Sl.15. posto se uzmll u obzir i konstruktivni para·· metri dodavaca RiP. Cestice padaju na traku u pravcu tangentc pocetnom brzinom Vp.63) PolazeCi od zahtevane daljine leta cestice transportovanog materijalil L.1 + 0. deluju tri sHe i to : 1) G == mg . zatvaraci bunkera.3..4. 0)= gL R2 sin2~ ---aretg--+C=O 1 0)2 ilIff ff 1 a potom.12. dui radijusa R. dobija se da je tJ == y/O) . odreauje se i vrednost odakle je: 15. a).normalna sila reakcije na traku 3) Fir . bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 461 1 dO) 1 0) t=-J--=--arctg-+C III 0)2 +£ R Ilb{i? Ii Ii fi? (15. 15. Na cestice materijala koje su rasporeclenc lueno po obimu trake. Y . sa obe strane poprecnog preseka.2.

-mgslIl<p dt ' R v2). ti.66 i 15.6 (za komade rude) 0:1 '" 60°.64. dobija se da je: (15. drugi clan podkorene veliCine izraza 15.67) iIi 2 Integeacijom ove jednaCine dobija se da je (15. kao i kada se izvrsi zamena da je <p = 0:2 : dv dl = M--+ g(M.61'.35 m. to ce biti ds = Rdep.2'" 30°.69) Ako se izraz 15. Uzi- Oznacavanjem izraza 15. R =0. 2· .75) = R<p v (15. spro~estI zamenu v '" U. pa je brzina izbacivanja komada rude odredena prema jednaCini 15. za istu vrednost Vp iznosice Vk =13. dobija se da je : Proizvoljna integraciona konstanta C odreduje se iz uslova v = tako je: VI' pri <p = -<:1:1.75 postaje relativno mali. jednaCina dobiia jednostavniji oblik.75. zatvaraci bunkera.72) FN = m-+mgcosCf! R v (15.65) Aka sc sve silc projcktuju na pravac tangente i normaIc.70) (15. i ako se u tom slucaju zanemari. K = 0. : Vk = Vp ella. u srednjoj zagradi sa K12. R v . odnosno sa manjim dometom transportovanih cestica.72 zameni nadena vrednost konstante C. (J. (15. Tada je za Il = 0.71) (15. to je: dt = ds v = Rep.= M-v 2 + gR( M-cos<p .76) tre ba Da bi se ova jednaCina (oblika Berhulijeve jednaCine) sve!a nn linearni oblik. dv m-=M. za vp =: 5. (15.73) iIi 2 Brzina bacanja cestice Vk dobija se ako se u jednaCini 15.69 zameni u 15.68'. na trajektoriju cestice dabija se da je: mgsinCf! ma=G+FN+Ftr du vdv=- 2 ' odakle je: (15. nalazi se da ie: dv . a posto je s majue: da je v = dsldt. a prema jednacini 15.) v . tJ. Pri velikoj brzini dopremanja cestica materijala na transportovanu traku.cos<p .68') Ako se dliZina luka AB oznaci sa s.8 mIs.8 . bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 463 lcdnaCina krctanja cestica matcrijala u vcktorskom obliku iznosi: (15.66) du _ 2!lU = 2Rg(M-cos<p -sin<p) d<p (15.67') Ako se zameni vrednost za FN iz izraza 15.73. 5to je obicno slucaj trakastih transportera sa slabijim izbacivanjem cestica materijala.76.4 m/s ~ Vk = 14.462 Transporni uredaji Bunkeri .SUl<p d<p .68) (15.SlI1Cf!). (15.( mgcosCf!+m.

komadm leret utovaren na transportnu lraku u jednom redu (iIi JednosloJno. do 45°.[27]. (15. Zicara je tnlnsportno sredstvo sa vise vagoneta koji su obeseni 0 celieno uze.~1a saopstavanJe cestIcama materijala kineticke energije. rastojanja utovarne i istovarne stanice i slieno.77. .[51].[ 15U26]. san:o do povecanja gubitaka usled lrenja lzmeau tel. pa i viSe. preko gusto naseljenih mesta itd. Jer t~ dovodi. a. Pror~cun lreba Obavltl prema naJmanjoj brzini vI' ako se usvoji da . vece bfZl~e (rake od br~ine koja se saopstava teretu (komadi rude). tako da se prevoz sirovina. eksploatacionog veka prirodnog nalazista. Transportne daljine su cesto velike. a dmgi iznosi 2 X2=~--- Vp sin2cx2 g (15.[50]. zicare mogu biti jamske (rudnicke) i vazdusne.464 Transporni ureda. ako Je sltnozrnasti materUal).trakastog transporetera sa pritiskajut:im dobosem ulaze se .12.. Zicarama se mogu premostiti znalni rasponi izmeau stubova (500 m. na rae! sile lrenja ~h~anJa Izmedu komacla lerta 1 t~-ansportne trake pri njihovom relativnom krelanju. bez velikih investicionih ulaganja. u zavisnosti od reljefa lerena.eta I tlake all ne povecava brzmu lzbacivallja komada materijala koji se trallsportu]e. Eksploatacioni vek iieara je visegodisnji. prirodna bogatstva zemlje. b) iznosi 16. Medutim.77) ~alji~a leta merena po horizontali dobija se iz prethodne jednaCine 15. UsvaJan~e. za ugao bacanja (X2 (SL 15. ostvaruje upotrebom iieanih ielezllica . Duiina trase jedne iicare dostiie 8 km.ie leret koji se transpolluJe -. takode I LIsled trenJa PrJ savlJanJLI trake preko e!obosa.[54] . Rad i primena zicara nisu prakticno ograniceni reljefom terena i meteoroloskim uslovima.naga trans?ortne. te se mogu primeniti i po snegu i sneinim nanosima. jer se 5amo tako mogu opravdati relativno visoka investiciona ulaganja kojl! su potrebna za izgradnju iicare. Takode mogu se primeniti i na terenima sa gus tim saobracajnim komunikacijama. pa je zbog toga. a iicarama se mogu savladati i velike visinske razlike izmedu utovarne i istovarne stanice. Jednacina putanje cestice . menja se i povrsina poprecnog preseka. zahtevanog kapaciteta. " S. ne nalaze se uvek na lako pristupacnom terenu koji jc povezan saobracajnim komunikacijama. ako se stavl da Je y '" O. a mogu se savladati i veliki nagibi. Pri tome je jedan od korena Xl '" 0. m"asine . vrste i oblika materijala koji se transportnje. primena iicara sadrzi i niz nedostataka: prevozni vagoneti su relativl10 male zapremine. Prema mestu ugradnje. za ostvarivanje vecih kapaciteta iicare veoma tesko ostvariti potreban kapacitet utovara na utovarnoj stanici. ZICARE 16. veliki je broj vagoneta na liniji (pli kmznom kretanju). pomnoz~nom sa brzII10m komae!a koji se lransportuje. LITERATURA: [9]. shodno tome.[10]. Kapacitel je proporcionalan POVlSII1! poprecnog preseka ulovarnog materijala na transporlnu traku. Zicare su namenjene za prenos veCih kolicina materijala prcko tesko pristupacnih terena. kao i LIsled otpora u ple~?SlIOm meh:Illzmu pogona ove transportne maSine.komada tereta (ne uzimajuCi u obzir otpor vazduha).1 Osnovne napomene U nizu slucajeva.ii Zicare 465 m/s: Tak~ se ~ datom slucaju brzina trake moze usvojiti da iznosi Vk ~ 15 m/s.[40].78) Vrednost X2max dobija se za (X2 = 45°.licara. Brzina tereta predstavlja prOmenIJlv~ vree!nost od VI' do Vk. u ovom sluCilJu 15 m/s !e ~pravdano. a u nekim slucajevima i do 3000 m). ekonomienosti. kao i povrsinski kopovi.

Prazni vagoneti se krecu dalje sami.. 15 t/h. Nosece uze Je na }ednom kraJu ankerisano prcko specijalllog funda111enta 9. 16. pokretna kompozicija vagoneta i pogon vucnog uzeta. u smeni. a s'!stoji se iz prijemnog bunker a iIi otvorenog prijemnog skladista i pogonske uzetnjace 8.lokacije krajnjih stanica (utovarna i istovarna stanica).. Kapaciteti ovih zicara su 20 . Takve zicare nazivaju se prenosnim. 10 . Zieare sa dva uzeta ("Nemaeka zieara") . .5 ... Za konstruisanje vazdusnih zicara potrebni su sledeCi osnovni podaci: . Postoje i specijalne konstrukcije zieara. .1 Shefr/(Jlski prikaz iiL>:are sa dva ute/a Na liniji kretanja. a na drugom sc zateze tegom 10.karakteristike izabranih vagoneta.... a mogu se takoele koristiti i paralelno spregnute dye zicare.16. Brzina kretanja vagoneta ovih zicara ilnosi 1 . po drugom .1 Utovarna stanica Utovarna stanica sastoji se iz dva dela: ulazno . Istovarna stanica prikljucuje se na kruzl1u linjju preko polukruZno savijene sine 7. noseca uzad (lake i tes~e strane) oslonj.izlaznog deJa vagoneta i bunkerskog postrojenja unapred definisane zapremine.vazdusne zieare sa jednim uzetom.kapacitet zicare (godiSnji.ena su pr..466 Transportni uredaji Zicare 467 Vazdusne veare koje se primenjuju na povrsinskim kopovima mogu biti: . 3 km.. sa duzinom jednog poteza od 2 . Linija kretanja je na stubovima 4.. 3. sto zavisi od konfiguracije terena). te su i manjeg kapaciteta. kruzno savijene sine utovarne staze 2. 300 111. uz brzinu kretanja vagoneta 1. ureelaja za otkopcavartje i ukopcavanje vucnog uzeta i vagoneta. 250 tlh (izuzetno i do 300 t/h).upotrebljavaju se skora uvek kao stalno transportno sredstvo. linija kretallja. turistieke itd.2 Objekti i uredaji zicara 16. putnicke. posto se deo trase na kojoj je jedan pogon. . uzetnjace vucnog uzeta 3 (u zavisnosti od uslova rada zicare)..ul~zu u utovarnu stanicu prelaze na viseCi kolosek i ureelaji za otkopcavanJe odvaJaJu Ih od vucnog uzeta.. tako da se ove zicare mogu brzo montirati. a izuzetno i 30 tlh.vazdusne zieare sa dva uzeta. moze nastaviti. dok drugo vrsi pre nos vucne sile sa pogona na vagonet. Ponekad se u graelevinarstvu primenjuju zieare koje dopustaju brzu montaZu i demontazu Citave opreme. 2 mis. odnosno sa jednim vucnim ureelajem. Osnovni uredaji dvouzetne zicare (SI. ureelaja za punjenje vagoneta.2. npr. Kod ovih zicara jedno uze ostvaruje funkciju noseceg duz linije kretanja vagoneta. ledna linija kretanja je najcesce do 8 km (6 . tako se velika rastojanja premoscuju iz vise poteza.1) su: utovarna stanica. 10 km. Najcesce se primenjuju za privremeni transport. Rast?janje izmeelu uzadi na stubovima iznosi 2.. Duzina trase ovih zicara je prilieno velika. jer je viseci kolosek izveden sa . Prazni vag?neti na . Po jcdnom uzetu krecu se optereceni vagoncti. te je to uze istovremeno i nosece i vucno.ispra~njeni. 7jcare mogu biti: a) sa kruznim kretanjem vagoneta.. Prema karakteru kretanja vagoneta. istoyarna stanica.ek? celicnih (reele drvenih) stub ova. ~IQ~2:f:41 Ii) 10 SI. . b) sa kretanjem vagoneta poput klatna (putnicke). ostvaruje istim uzetom dYe funkeije.5 . sastoji se iz noseceg uzeta 5 i vucnog uzeta 6. Utovarna stanica sastoji se iz prijemnog bunkera 1.0 m. u zavisnosti od lokalmh uslova slubovl se monUraJu na rastojanju od 100 . skoro neogranicena. 16. odnosno casovni kapacitet)..rastojanje i visinska razlika stanica. kao i njeno prenosenje na novo mesto.. Zicara sa jednim uzetom "Pendel sistem" (Engleska zicara zbog svoje prve primene). 3 mis. kao i profil terena.

2.2 prikazane su utovarno .:u na kolosck vclikom brzinorn. onda i Olla mora imati isto uze kao i puna strana.istovarnih stanica zicare sa dv~ uzeta (levo je utovarna stanica. Prazne vagonete' prihvata radnik i preko krivine gura do mesta utovara. Noscee uze na punoj strani jace je od noseeeg uzeta na praznoj strani. desl/o . Po ovako zategnutim uzadima. a na drugom kraju je zategnulo lltegorn (protivtegom). U slucaju da je predviden prenos pomoenog iIi drugog materijala praznom stranom. gde sc nalaze uredaji za otkopcavanjc i ukopcavanje vagoneta na vucno uze i istovarnog dela. a na S1. a desno povratna.3 izgled utovarno . Vucno llze prelazi na jednom kraju zicare preko pogonske uzetnjace.16. kocnica sa lrakom. dok je Vllcno uze beskonacno i sluzi za obe strane zicare. transportovani materijal sc obicno utovara u dmga transportna srcdstva (zeleznica.2 Krajnje slan. otvorenog skladista.16. kao i prazni vagoneti koji sluze kao rezerva.~>If. jedno je noseee. Manipulacija u stanici je vrlo jednostavna. 16. Svaka straml zicare (laka i teska) imn svoje noseee tlze. :alezn{f .finama: le\'o . Na istovarnoj stanici ne predvida se nagib koloscka. a drugo vllcno. Na SI. 16. reduktor. Na istovarnorn delu. Svako nosece uze ucvrseuje se na jednom kraju preko betonskog fundamenta.) na uredaju za vesanje.468 Transportni uredaji Zicare 469 blagim padom (eca 3 %).2 Na utovarnoj stanici postavlja se jedan sporedan kolosek.pogollska s{anica sa ulOl'urllim /Junkerorn. 4 kom. i prazni se krecu ka izlazu. na koji se stavljaju prazni vagoneti radi opravke i podmazivanja. pomocu naroCitih tockiea koji nose sVHki vagonet (2.ce jednouzetne ticare sa kJ'u:nim .). Pune vagonete radnik gura do uredaja za ukopcavanje. posto puni vagollcti nalc. krecu sc vagoneti kao po sini. Na'istovarnoj stanici nalazi se obieno pogonski uredaj. 16. te se ponovo ukopcavaju. Na sl. odakle se kreeu pogonom vucnog uzeta. gde se obicno nalazi uredaj za zatezanje ovog uzcta preko kotura i tega. ovaj kolosck je povezan skretnicom sa glavnirn kolosekorn. koja je istovremeno i pogonska.4 Shema d)'mdefne fi(are (i'ucno i 110sec:e ufe) .povrafllo. --J:L I Sl. pogonska uzctnjaca i pomoena metnjaca. kamioni i sl. sto im omogucava krctanjc do otvora za praznjcnje bez pomocne vucc. pa je zatezni ured~j u tom slucaju na utovarnoj stanici. Pogonski uredaj je elektrornotor. koja je istovremeno i zatezna) Istovarna stanica Sastoji se takode iz dva dela: masinskog.istovarnc stanice zicare sa kruznom sinom sa jednim uzetom.163 /zgfed krajnFh stonica d)'ouzelnf! ficare Sl.J!ljca sa is/o). Puni vagoneti sc na ulazu iskopeavaju sa vucnog uzcta i obieno rucno guraju iznad bunkera gde se prazne.{lrnim bunkerom u Sl. a na drugom kraju prebaceno je preko povratne uzetnjace. kocnica sa papucama.4 shematski je prikazana zicara sa dva meta. sa deponije. 16.

slicno dvodobosnom pogonu trakastih transportera (primenjuje se kod zicara velikih kapaciteta). 3n). Vagonetima se prenosi materijal.j 6 a) r~ . 16. Vagoneti tipskih zicara izraduju se sa korpom koja moze naginjanjem da se prazni. kod zicara sa dva uzeta. Meautim. b) a. a sa cetiri tocka . te su oni sa dva zieba. 6 zupcasti prenosnik. 16. Na SI. Vagoneti sa dva tocka dopllstaju optereeenje kolica do 10 kN. Ostalc sheme (0. 16. ex: = n. Pri uglu obuhvata ex = 2n. TIT Na SI. pUl'eC(}uja o/.5. 16.16. U tom slucaju tdina vagoneta prenosi se na sinu. 7 . Sistem za prikopcavanje vagoneta postavljena se na odredenom rastojanju i preko naroCitog u. 2 .7 shematski su prikazani vagoneti sa 2 i 4 tocka. d) a. Na S1.prikazana je shema pogonske uzetnjace sa dva zieba: 1 .5 prikazane su sheme pogona vucnog uzeta (ugao obuhvata iznosi: a) a. c) a. Na S1.pomocna uzetnjaca.6 Kod zicara vagoneti mogu biti razlicitih konstrukcija. e .3 Vagoneti SI. 16. Pogon.5n. koja uvodi vucno nze na liniju trase zicare.5.5 Sizemats!. pogone se odvojenim motorima. Takode oblik i konstrukcija vagoneta zavise i od namene zicare. 16. c i d) podrazumevaju primenu dva vucna kotura. obav!ia nadzor linije i pOdmazivanje. celjusti se otvore i vagonet napusta uze.UhWJltlOg ug/a _ \'w.i pr£ka::.=3!r SI. a kreeu se preko dva iii cetiri tocka..pogonska uzetnjaca..zastitna teretna kocnica.7 prikazane su dYe konstrukcije sistema za prikopcavanje vagoneta. vagoneta. Po izvrsenom manevrisanju na odgovarajucoj krajnjoj stanici. Opruga (0) drfi celjusti zatvorene kada vagonet visi 0 uzetu. Treba imati u vidu da se pod opterecenjem kolica podrazumeva .do 20 kN. SI.6 i 16. 4 . '" n. . u zavisnosti da Ii je zicara sa jednim iii dva uzeta.16. = 1.redaja celjusti hvataljke "ugrizu" uze. Na SI.5. vagonet se sa druge strane kruzne sine ponovo ukopcava za uze. 16. d . SI. c i e ostvaruje se cesto primenjivani pogon vucnog uZeta preko dvozlebne pogonske uzetnjace. a nedostatak ovoga pogona ogleda se u tome !ito je pri neravnomernom habanju obloga obe uzetnjace moguee preopterecenje uzeta sredisne grane. =2n.470 Transportni uredaji Zicare 471 + .skretna uzetnjaca.m utelom Na S1. 3 reduktor. pri tome svaki par tockova obrazuje kolica. a je najjednostavniji i ne zahteva dva kotura ali je mali obuhvatni ugao uzelom. 5 b) c) d) 1J~~~ ol=" <i:::~d=2Ji oI.prikazan je najveei obuhvatni ugao (ex = 3n). nailazi na krivu sinu.. 16.6 prikazana je eeljusna hvataljka Zicare sa jednim uzetom.elektromagnetna kocnica. (c). na krajnjim stanicama tockie (t).'rl1og uzefa 16. koji se nalazi pri vrhu uredaja za vesanje Celjuslla hl'a{a/ji:a sa jedll. pri tome su pogonske obe uzetnjace. i to automatski.elektromotor. 5 . 8 .5. posto tockic napusti sinu i teret se prenese na hvataljku. Ovo je hvataljka sistema "Bleichert" (postoje i drugi sistemi)..

da je pri opterecenom vagonetu veCi moment preturanja. b i c) Cine pokretna kolka. 3. koje prebacuju polugu 1 i otvaraju hvataljku.ljust zavarena je za ram kolica 5. vesaljka. te se prevrnuti vagonet vraca u radni polozaj. cime se ostvaruje ravnomerna raspodela optereccnja na sve tockove. a).c. klcsta se otvarajll i llze sc oslobada silaskom tockova sa sine. a kada je vagonet ispraznjen.. i uze se steze kleStima.. a k?ji .7. Osnovni delovi vagoneta (Sl. Na niiem delu konstrukcije okaccn je ram 9 vagoneta. Pokretna b.472 Transportni uredaji Zicare 473 kako sopstvena teiina kolica. nepomicne 2 i pokretne 3.. Osa obrtanja korpe pomerena je u odnosu na srediSnll vertikalnu osu za 20 . postavljanjem narocitih prepreka na putu. celjusna hvataljka. tako i teiina dela vucnog uieta koju prihvata jcdan vagonet (teiina praznog vagoneta.2 t za kapacitet 400 .16. Sl.. 16.7.8 prikazan je vagonet dvouzctnc zicare nosivosti 3.8 Vagonet nosh'osf. moment stabilnosti je veCi. I~IJ Sf. korpa.16. bez materijala u njemu). b i c) sa dve celjusti. Na SL 16. 16.2 t bJ St. 16. to je ureaaj u obliku zglobnih klcsta (SL 16. Okretanje polugc hvataljkc nil krajnjim stanicama obavlja se automatski.8 svaka kolica zglobno su pricvrscena za ram i imaju mogucnost samostalnog postavljanja (posebno). koji je tako postavljen i cija se tdina odreauje proracunom. Hvataljka sluii za vezivanje vagoneta za vucno uie.7 Vagoneti sa dva j c) ceriri !oc'fka Polllgom 1 oncmogucava se preturanje korpe.ima polugu 4. a koji su pricvrsceni za osovinu 7. 25 mm. 500 t/h. Tezina rama i korpe vagoneta prenosi se preko potcgace 6 na polugu. Kada vagonet rolnicama (tockiCima) 8 naide na specijalnu sinu 10 (SI.el]ustI vezana je sponorn ' potegacom 6 za gornji kraj na kome se nalaze dva tockIca 8. . Vracanje prevrnute korpe u radni polozaj nastaje rucno ili preko protivtega.7. Kod vagoneta sa cetiri tocka. Poluga pokretne .

---=+4F. glave stuba.~~ I -'''"'- . b ~ gornji deo. Stuboyi imaju dye konzole.. celicne konstrukcije.: ::-:..16. Duzina papute krece se u granieama od 0...: ~_r16. . papuea (stopa) za nosece uze teske i lake strane i potpornih koturova sa vodieama za vucno uze. za nosece.... Vagoneti moraju i ovde napustiti uze i preCi na kruznu sinu.... a u dolinama moze biti i mnogo veca..ops!i ob/iJ.' c . .. Medutim. Stubovi se izraduju od metala. ugaone stanice sa kruznim sinama... Na Sl.. Na papucama postavlja se posteljiea od livenog gvoZda po kojoj klizi nosece uze. 8 m......_--.0 m.:..9 prikazana je dispozicija ugaone stanice jednouzetne zicare..5#& SI. --- ..r --.. kao i njihova visina.4 Ugaone stanke Na mestima gde zicara menja pravac moraju se postaviti tzv.. ".--_.resetkasta konstrukcija stuba sastoji se iz: tela stuba." '-8 t n()se(~e <. Zavarivanje se izvodi samo u slueaju da se stub moze u celosti iii u veCim delovima izneti do mesta koje je odredeno prema projektu. i vucno uze koje prelazi preko kotura na donjoj konzoli.~ -- ~ ~ --..... -. Telo stuba izradeno je od celicnih ugaonih profila spojenih zakiveima iIi kombinovano: zakivanjem i zavarivanjem.~~-'+. ...5)JO 0) b) 16..... .:.474 Transportni uredaji Zicare 475 11. Temelji stusova su od betona... a veza resetkaste celicne konstrukcije stuba sa fundamentom ostvaruje se preko ankernih vijaka.. 2...5 Stubovi zicara Na bazi projektovanog poduznog profila linije zicare proracunom se odreduje broj stubova.9 Ugaollo sfonica jednouletlle ticYare I·. Glava stuba izradena je takode od celicnih profila... a mogu biti i drvene konstrukcije.. 16. -. ako je teren tesko prislupacan./ SI...16.. '"'.. 4 mali treba uvek provedti da vagoneti svojom donjom ivicom budu najmanje 1 m iznad zemljista.. papllce su od livenog gvozda iii se izraduju zavarivanjem celicnih delova. Na brdima visina stubova moze biti 3 .... ... montaza elemenata stuba obavlja se na lieu mesta vijcanom vezom.papu(Ya za I-A uze Celicno . ako je zicara projektovana za dugogodisnji rad. da bi se na drugom kraju prikopcaJi za suprotan smer kretanja zicare.. " .. a na krajevima nosi papuce za nosecll tlzad. . Visina stubova na ravnom terenu je 6 ..6 .10 Vrste rnera/nih stubOl'u: a ....

6 Diad kod zicara 16.1 Nosece !lie Noseca uiad teske i lake strane zicare su specijalna uzad otvorene (SI. a... pa je trenje tockica po njemu znatno manje no kod otvorenih uiadi. koje su tako izradene.'Zatl'orena. Yodice sluie da usmere vucno uze pri njegoyom spustanju. =. Uze se UcvTscuje na mestu spajanja (obe polovine spojnice su konusnog otvora) celecnim klinom. Sl. sa kudeljnim jezgrom i relativno tankim zicama koje odgovaraju namcni ..(egovi.6.11. kao sto je navedeno.da mogu lako da se previjaju prcko uzetnjace bcz ostccenja.. . krajevi noseCih uzadi preko prelaznih spojnica povezuju sa obicnim uiadima. Uze sa 37 zicairria Ugao pletenja uzeta oko centralne osovine iznosi 150 . i u tom trenutku (pri prelazu vagoneta preko stuba) uze se. Ponovno.2 VUCllO uze Yucno uze... sastavljeno je od odredenog broja celicnih zica (19 zica i 37 zica) postavljenih obicno u (ri ili cetiri koncentricna sloja. Presek tih zica jc trapez iii sIovo "S".oreno ili glatko uze sastavljeno je od zica specijalnog preseka. 3. 18 = 37 ziea. kako bi naleglo na kotur. za razliku od noseceg je savitljivo. te se stoga postavljaju nesto ispred potpornog kotura gJedano u smeru kretanja vagoneta. 16. b .: II . a zatezanje se ostvaruje preko specijalnih tegova kojima se tacno regulise sila zatczanja prema ukazanoj potrebi.. Pored svakog kotura nalaze se yodice.6. b) konstrukcije. a sib zatezanja ostaje konstantna.11 VrSfe noseCih U:(J(/.. glatke je povrsine. 20 0.. Nastavijanje vucnog uzeta vrSi se bez spojnica.¥i$ $i S55R Zat\. Promenom opterecenja menja se sarno ugib noseceg uieta. postavljeni ispod leZaja papuce noseceg uzeta. to: zatvorene i 1"I!:. zicc ulaze jedna u drugu. a zbog smanjenja tezine izraduje se i od presovanog lima. Zbog toga se na mcstu ugradnje zateznih tegova. kako bise sto viSe olaksalo kotrljanje tockova vagoneta prilikom prelaska preko spojniee. da jc konus sa blagim nagibom. 16. 18 mm i poslavljaju se pod uglom od 30 prema horizonlali. Otl'oreno uze je zavojne konstrukcije.12.. odize od vodeCih koturova. 16. Yagonet na taj naCin prelazi iznad vodecih koturova. Noseca uzad su velike krutosti (slabo su savitljiva) i ne mogu da se obmotavaju oko kotura malog radijusa. Odvojene deonice noseCih uiadi medusobno se povezuju spojnicama. a potom se na krajevima okacinju zatezni uredaji . Primenom slobodno okacenih zateznih tegova obezbeauje sc konstantno zatezanje uzadi. dok je sarno prslen. Potporni kotur izraduje se od livenog gvozda. koja se prebacuju preko koturova. Njegova konslrukcija ne dopusta prodor vlage u unutrasnjost preseka. Na stubovima se vucno uze osIanja na vodece koturove odreaenog precnika._ .. odnosno vucnog uicta. = 19 ziea. po kome klizi Vllcno uie..12 Sp(!janje l1ose6h uiadi spojnicom SI. koji SU. od celika..raduju od okruglog gvozda precnika 16 .ol ..476 Transportni uredaji Zicare 477 Na rastojanju 3 . 16.16.otl'orel/(J .16.'. Uze sa 19 iiea je sa tri slo]a upletenih ziea: 1 + 6 + 12 cetiri sloja upletenih ziea: 1 + 6 + 12 -..5 m ispod papuea nalaze se potporni koturovi za vucno uze odredenog precnika. Yodice za vllcno uze najceSce se i. tako da je vucno uze ispod papuce za eea 3 m. SI. a spoljni ptecnik spojniee malo je veCi od precnika uzeta. pravilno na\eganje vucnog uzeta na vodeci kotur obezbeduje se voaicama koje se nalaze na konstrukciji stuba.

006 . 360v' (16. da bi se izbegli suvisni ugibi vucnog uzeta.008 koeficijent otpora premestanja vagoneta.. 800) q. i site zatezanja uzeta i iznosi: pri CI.... daN. . 3.koeficijent ispune kofice vagoneta. 1. = 90°. gde je V (m/s) - VeliCina gubitaka usled sila otpora na otklonskim koturovima Wk zavisi od ugla obuhvala CI. . duz linije zicare).0 mIs.05)SI/. a koji se primenjuje i kod trakastih transportera.. daN/m. Elektromotor koji se nalazi u distaneiometru vezan je za pllzni reduktor (velikog prenosnog odnosa) i sporohodno vratilo. potorn se pravi proracun vuce.. odreduje se sila pogonskog kotura. (16. precnik kotma ne srne biti manji od 70 d u i 900 0. Aka pravoIinijska deonica ima razliCite nagibe. na utovarnoj.75 mls. minimalna sila zatezanja vucnog uzeta ne sme biti manja od Smil1 = (600 . °- Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta. daN. Nosivost vagoneta G (kN) za zadati kapacitet Q (t/h) iznosi: G= Qa (kN).5) Za odreaivanje Sn i Ss koriste se Ojlerove jednacine Sn = Ss ella.4) gde su: So . VI. a veca skretanja mogu se ostvariti koturovima veCih precnika. (16. Pm 'V a (m) . 50 s. daN. 150 m. 16. Obilaskom cit ave konture vucnog uzeta i izracunavanjem sila zatezanja njegovih zasebnih deonica.. . tada se deonica razbija na delove.5 .478 Transportni uredaji Zicare 479 Voaenje vucnog uzeta u stanicama obezbeauje se baterijama vodeCih koturova.. 2 daN/m. 0.nasipna gllstina materijala. Pri tome. prosecno rastojanje izmedu vagoneta na liniji.sila zatezanja na mestu nailaska uzeta na kotur u daN. gde je SI/ .'. a pri automatskom obilasku iznosi 1. to odgovara intervalu vremena izmedu dva uzastopna vagoneta koji stupaju na linijll.. pri prosecnom nagibu ~ moze se izraziti kao: S = So + (I/h).. a pri CI. (16.2) z G .tezina vucnog uzeta. Potrebna zapremina vagoneta fo (m3) Go .. (16. zavisi od naCina opterecenja i pogonjenja vagoneta. pa se potom sabirajll.. Brzina vagoneta zavisi od nacina obilaska vagoneta u krajnjim stanieama i usvaja se kod zicara bez automatskog obilaska 2. Wk (0. Interval nailaska vagoneta iznosi 30 .. a = brzina vucnog uzeta.5 . a (16. sila zatezanja vucnog llzeta S na deonici. 0.tezina vucnog vagoneta. Nakon svakog obrta sporohodnog vratila speeijalni kontakti zatvaraju kolo struje i pre nose signal za ukopcavanje (ukvaCivanje) vagoneta.04) SI/.7 Osnove proracuna dvouzetnih zicara Kapacitet zicare sa kruznim krctanjem vagoneta odreauje se iz izraza Q __ 360Gv Najuniverzaliniji metod proracuna ostvaruje se "Metodom obilaska po konturi" (iii kako se jos naziva "Metodom proracuna od tacke do tacke.3) w' = 0. gde je d" . Za prelhodni proracun moze se uzeti da je qu' = 1 . = 180°.. Wk = (0. Kada napravi jedan obrt. odnosno istovarnoj staniei.. G lo=---' lOPIn'V gde su: (3) m qu' . Rastojanje izmedu vagoneta prosecno iznosi 50 .broj vagoneta.. Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta.04 .precnik uzeta i precnik zice od kojih se izraduje uze. Ostvarivanje tacnog vrernenskog intervala izmedu dva uzastopna vagoneta postize se koriscenjern distanciometra.. Zbog toga se citava kontura zicare razbija na krivolinijske i pravolinijske deonice. SHa otpori se posebno racunaju za svaku deonicu.. uzetnjace Wo=Sn-Ss. t/m3 .1) z (G + Go + q'u a)(w' cos~ ± sin~).03 . sto se ostvaruje automatski (ili rueno).6) .sopstvena tezina vagoneta. 0. Usvajarljem brzine kretanja i nosivosti vagoneta erta se shema zicare prema' odgovarajucoj karti reljefa.sila zatezanja uzeta ostvarena zateznim tegom. vagoneta.. odnosno prema profilu trase.

7) Ako izmedu kotma za zatezanje tereta 1 (pogledati SL 16. usvaja se da je jednak 3. za uzetnjacu oblozcnu drvetom iIi plasticnom masom Jl 0.tdina po duznom metro vucnog uzeta.12) gde su: opterecenje po tocku vagoneta. H Ttr . daN. p (kW). kada se llzme u obzir sila trenja.. . a rastojanje izmedu vagoneta.odnos sile kidanja uzeta K II (16.tdina zateznog tereta. asinhroni motor fadi u generatorskom reiimu. - sila trenja u osloncima. b) i tacke pricvrsCivanja llzeta. daN/m. gde su: Lh Jl .1.15 za dad zatvorenog tipa i 0. savladavajuCi trenje u svim osloncima.9 .16 i Jl = 0. v(m/s).5) i (16.11) Odakle je (16.0. Pod dejstvom tezine vagoneta. iz uslova veka eksploataeije zicare (16.0. Sila zatezanja uzeta neopterece (prazne) grane odreduje se tako sto se stavlja da je G = 0. Trr Z (~o +q>q:}h'Jl' (daN)... Ako se zanemari trenje II lezajima koturova zateznih uzadi.tdina jedinice duzine noscceg uzeta.480 Transportni uredaji Zicare 481 gde su: Dopusteno opterecenje uzeta ugao obuhvata kotura.prelaznih oslonaea. (daN). izmerena po horizontali (horizontalna projekcija). Resavanjem jcdnaCina (16. ugao podizanja linije iicare.10) Tmax= To + q"uH + Tr r . 2 daN/m . tezina vagoneta (bruto).9) eelosti prema raeunskoj sili kidanja svih ziea. to ce maksimalna sila zatezanja noseceg uieta na opterecenoj (teskoj) grani biti (16. m. kojim se uzima u obzir neravnomernost prenosenja opterecenja izmedu tockova. daN. kada dospe na poslednji raspon.8) qu" . zavojnu mad.9S prek Tmax =--K-gde su: 0. broj tockova vagoneta koji prelaze preko noseceg Uleta za 24 sata ( za dan i noc).. daN/m.. 3. a iznosi 3.08 za neobloienu uzetnjacu. Snaga pogonskog motora zicare O. U slucaju kada se iicarom spusta teret. pri tome je Wo (kN).13) . ~ .18 .. iz odgovarajuCih kataloga proizvodaca uzadi usvaja se standardno uze. Izraeunavanjem sile kidanja S prema dalom izrazu. iznosi 3. m.5 . Tezina zateznog tega odreduje se iz izraza: z broj tockova vagoneta. . m. (16. Ovo treba uzeti u obzir pri izboru brzine kretanja vagoncta.duiina horizontalne deonice zieare.stepen sigurnosti uzeta. (daN).koefieijent sigurnosti. razlika nivoa iznosi H.75 u slucaju kada se ne uzima u obzir sila trenja uzeta u osloneima.za otvorenu. T _q"H_(Ga +q' +q"IL o max U U U) h ·1I 1""1 (daN). kao i uzduina reakeija vucnog uzeta. to ce maksimalna sila zatezanja biti u tacki prievrSCivanja uzeta. obrce se podsinhronim brojem obrta. (16. a Jl koefieijent trenja. gde su: To .visinska razlika. koeficijent neravnomernosti. gde su: Sprek K prekidna sila svih iiea u uietu.6) nalaze se vrednosti za Ss is.koeficijent trenja noseceg uzeta preko papuee (stope) . jednak je 0. Proracun precnika uieta ostvaruje se preko empirijskog izrnza. (16. uie se ugiba i vuee zalezno tlze naviSe. .

to je zatezanja u tacki 2: T2 = Tj + q"u h.3 " (G . 'tm -- koeficijent popravke. Prakticno je neophodno da se ispuni uslov . 2 A o cos/-' +--'tm ....18) (16.+qIlH. 16..4) ~ cos ~ a 2 a cos ~ Pri tome se Ho izracunava na sledeCi nacin. f max "-.rastojanje izmedu susednih vagoneta.maksimalni ugib od vagoneta. 16. ") I <0. . a drugi jos ne stupi ullutar raspona.maksimalni ugib usled sopstvene tezine uzeta.482 Transportni uredaji Zicare 483 Najmanja sila zatezanja vucnog uzeta ostvariee se kada se jedan vagonet izvede iz raspona. 4Ho Gol (16. Lh'~' Tablica 16.17) Shema ugiha lIosede'g uie/a qu" .16) gde su: f max ' .tdina jedinice duzine noseceg uzeta. I Prikazana sila zatezanja Tsr usmerena je paralelno tetivi 1 .. 0. maksimalna sila zatezanja moze se ostvariti u tacki ucvrscivanja uzeta.tezina vagoneta (bruto). I' Jmax l SI. sila zatezanja zateznog Uleta treba da bude znatno veea od sHe trenja Uleta preko papuce (stope) razmaknutih stubova.45 . Zbirni maksimalni ugib noseeeg uzeta iznosi fmax=lmax+ I'max.14) 't m I I 1 2 (1 - Analogna situacija biee i u slucaju istezanja uzeta usled povisene temperature. na jednom od najvise postavljenog razmaknutog oslonca. Ako je poznata sila zatezanja u tacki 1 (SI.2. obrazuje ~a horizontalom ugao ~. .15) Neispunjavanjem ovoga uslova nosece uze se razbija na odvojene deonice. U tom slucaju se tTenje na osloncu uravnotezava tezinom zateznog tereta i smanjuje se sila zatezanja za velicinu sHe trenja. tj.3 (16. m. Go -.Izracunati i usvojiti noseee uze opterecene grane dvouzetne zicare. Sila zatezanja na sredini raspona iznosi Tl +T2 Tsr =--2- (16..0. tlsvaja se u zavisnosti od odnosa !!.duzina raspona. Tfllill=T. Prema tome. daN.6 . u kojoj je: a . koje se posebno zatelu tegovima. it pod dejstvom zateznog tereta nosece uze se ispravlja.6 0.1.1 a I .13 gde su: q"L = 8H' .16. w> ~ 2':0..13) i iznosi TJ. (16. cos ~ (tablica 1?1).-:+q"+q. (daN).horizontalna komponenta sHe zatezanja na sredini rasp on a u daN.1 cos ~J 2 (3 .. (16.19) . U zavisnosti od profila terena zicare.45 0. daN/m. Ho .20) Primer . prema profilu prikazanom shematski na S1. b. horizontalna komponenta srednje sile zatezanJa moze se izraziti kao: Ho = Tsr cos~ . x (16.. Da bi se ugib uzeta u ogranicenom vremenskom intervalu menjao u manjim granicama i da se uze brzo ispravi nakon opadanja opterecenja.

484

Transportni uredaji

Zicare

485

Transportovani materijal je krecnjak, nasipne gustine p = 1,6 t/m 3 . Kapacitet zicare Q = 120 tlh. Za dan i noc zicara efektivno radi trod = 18 h. Zapremina korpe vaogneta iznosi Vv = 0,6625 m3 . Vagonet je na kolicima sa cetiri tocka, a sopstvena tezina vagoneta iznosi G v = 575 daN. Brzina kretanja vagoneta je v = 2,5 m/s. Orijentaciona tezina vucnog uzeta iznosi qll' = 1,5 daN/m. Duzina zicare po horizontali (horizontalna projekcija linije zicare) L" = 1200 m. Visinska razlika nivoa utovarne i istovarne stanice koja se mora savladati iznosi H = 100 m. Rastojanja izmedu raspona su jednaka i iznose 300 m. Srednji (prosecni) ugao dizanja zicarc odrcduje se iz uslova
tg~ = HILh = 10011200 = 0,083

Tezina zateznog tereta (izraz 16.13 ):

To =Tmax-q"H- -:-+q"+q,,

. (G ' ") L"j..l=

~ = 5 .. sin ~ = 0,087; cos ~ = 0,99. Da bi se obezbedio zadati kapacitet treba uputiti sledeCi hroj vagoneta

= 42000 - 8,5 ·100 -

(1~~5 + 1,5+ 8,5}200. 0,15 == 35625 daN.

z =JL=
v

VvP

120 =114 0,6625 ·1,6 -

vagoneta/h Sila trenja uzeta na oslonom stubu (izraz 16.11)

Vremenski interval izmedu vagoneta na liniji
t

=3600 =3600 =31,6 s
Zv 114

T;r = (G; + q;, + q;; jt"j..l = C~~5 + 1,5 + 8,5 )1200 0.15 = 5525

daN

Rastojanje izmedu vagoneta
a = v t = 2,531,6 = 79 m.

Prema tome uslov je (nejednakost 16.16):

TeZina opterecenog vagoneta Go = G0l' + G v = 1060 + 575 = 1635 duN
Gop = P g Vv = 1,6100,6625 = 1060 daN

Tn <;j,35<T,ilspu¥jeJ1,/ lmax 8H ocosjJ 4ft 0 ' .n l Ugib uzeta Ila nizem rasponu (izraz 16.17):
't
m

"

?

't m·

Opterecenje po tocku vagoneta (izraz 16.8) FT= 1,1 (Go cos ~ + q'u a)( liz) =1,1(16350,99 +1,5 79)( 114)= 478 daN Broj vagoneta koji prelazi preko noseceg uZeta za 24 h (za dan i noc)
Z=trad Z Zv=18 4114=8208.

= __ 1_=
2acosp

Potrebna sila kidanja uzeta (izraz'16.7) Sprek = 0,78 FT K....JZ =0,78 478 3,758208 = 126670 daN Prema katalogu proizvoaaca uzadi usvaja se uze precnika 0 38,5 mm sa potrebnom prekidnom sHorn Sprek = 140000 daN; tezina uzeta jedinicne duzine qu" =
8,5 daN/m.

300 =19 2.79 '

U zadatom primerll je cos ~ '" 1; Ho = To Prema tablici (16.1) jc:

Dopusteno opterecenje uzeta (prema izrazu 16.9) Tmax

= 0,9S prek = 0,9 ·140000 = ~2000 daN.
K 3

f mox

= 8,5.300

2

8.35625

+ 1635·300·1,8 =922m 4.35625 ' .

486

Transportni uredaji

Zicare

487

16.8 Putnicke zicare
Putnicke iicane ieleznice primenjuju se uglavnom na planinskim, neravnim terenima, sa velikom visinskom razlikom izmedu krajnjih stanica. Konstrukcije iicara predvidene su za razliCitc namcne. Sportske (se izraduju kao "sadeinice" za jednog, dva iIi tri skijasa i pri tome se osoba nalazi iznad povrsine tla za vrcmc trajanja ciklusa prevoienja; konstrukcije kod kojih se osobe na skijama prevoze vucom i to sistemom "sidro" - za dye osobe iii sistemom "tanjirace", za jedllu osobu na skijama; iicare sistema "sedeinice" priSI.16.14 menjuju se i u banjskom transportu, Deollica dl'Ou::ellle, pUlllie'ke fie'are kao i za prevoz radnika i tehnickog osoblja iz radnickih naselja iii gradova do industrijskih preduzeca koja se nalaze na visokim planinama, Industrijske putnickc zicare izraduju se prvenstvcno sa klatncnim kretanjem, sa jcdnim iii dva uieta (St 16.14). Vagoni dvouzetnih zicara u cilju smanjenja pritiska na nosece uic obiCno sc izraduju sa kolicima sa balansirima sa sest iii oSam tockova, pa i vise. U zavisnosti od zahtevanog kapaciteta, vagoni putnickih zicara racunaju se za nekoliko putnika, pa do'vise dcsctina (i ';lolina) putnika. Brzina vagona pri klatnenom kretanju znatno je veca od brzine teretnih zicara sa kruznim kretanjem i cesto iznosi 8 ... 10 mIs, a u posebnim slucajevima, pri veCim transportnim daijinama i 12,5 mIs, Kod putnickih zicanih zeleznica posebna paznja poklanja se bezbednosti i bezopasnosti pri kretanju: primenjena uzad izracunavaju se sa vecim stepenom sigurnosti; kod vagona dvouzetnih zicara, a za slucaj kidanja vucnog uzeta, ugraduju se koCioni uredaji, hvataljke koje se prikopcavaju za nosece uze. Takode se koriste i sredstva automatske signalizacije, a stanje uzadi se sistematski proverava pomocu defektoskopa.

16.9 Odredivanje maksimalnih sila zatezanja vucnih uzadi putnickih zicara sa vagonima koji se krecu poput klatna
Kod putnickih zicara ovoga tipa vrsi se premestanje dva vagona tako lito se sa pocetnih stanica istovremeno pokrece po jedan vagon i nastavlja kretanje poput setalice klatna na satu. Ovakvo kretanje se obavlja sistemom vucnih utadi, Ciji proracun mora da obuhvati i slucaj havarijskog opterecenja nastalog kidanjem jednog od dva pogonska vucna uieta. Proracunom havarijskog opterecenja mogu se odrediti vrednosti stepena sigurnosti vucnih uzadi u odnosu na najvece din ami eke sile koje se u njima pojavljuju, odnosno da Ii jc u odredenom slucaju stepen sigurnosti vucnog uzeta dovoljan da obezbedi pouzdan rad sistema, sto podrazumeva dopremanjc vagona do stanice. Pretpostavlja se pri tome, da se vagoni sa putnicima nalaze na deonici sa najveCim nagibom trase ( iznad odgovarojuCih stubova ) i da je pogon kretanja iicare iskljucen.

JednaCine oscilovanja sistema
Pri resavanju postavljenog problema, zicara sa dovoljnom tacnoscu, moze da se modelira kao sistem sa tri stepena slobode, slika SL 16.15 [ 61 ]. Za generalisane koordinate sistema usvojena su pomeranja Xi, masa mi, i = 1, 2, 3. Mase mt i m3 su redukovane mase vagona sa putnicima, vesaljkama i odgovarajuCim uzadima, amasa m2 je ukupna masa tegova . Primenom Dalamberovog principa dolazi se" do sistema jednaCina:

miX! =2T2 -Tl -mlgsinYI-Fwl m2 X2=G-2T2 m3 3 = 2T2 - T3 - m3g sinr 2 - F w3

x

(16.21)

488

Transportni ureflaji

Zicare

489

pri tome su:
TJ = 0,5 (G - Fwl) + CjX] T2 = 0,5 G + c2(2x2 - Xl - X3 T3 = O,5(G - Fw3) + C3X3
)

(16.22)

Sile U odgovarajuCim uzadima lako se odreauju kada sc resenja sistema diferencijalnih jednacina (16.23) uvrste u izraze (16.22). Do izraza za sile u uzetnom sistemu pogona zicare moze da se dode i na drugi nacin . Nairne, sa diferencijalnih jednacina po pomerenjima, koriscenjem sistema jednacina (16.21) i dvostrukim diferenciranjem izraza (16.22) po vremenu, prelazi se na diferencijalne jednaCine po silama:

sile u odgovarajuCim vucnim uzadima, (T1, Tz, T3), Fwl = m1gfocoSY1 i Fw3 = = m3gfocos')'2 - staticki otpori kretanju vagona po noseCim uzadima , YI i Y2 nagibi odgovarajucih deonica trase noseceg uzeta, Ci (i = 1, 2, 3) su redllkovani koeficijenti krutosti uzadi (elasticnih veza u sistemu). Redukovani koefieijenti krutosti elasticnih veZ<l zavise od elasticnih svojstava i karaktera promene oblika "krive spustanja" uZadi. Koefieijent krutosti odreauje se na osnovu poznatog izraza:
C
U

~ + m;lc); - 2m;lcJ2 = -c1(m;1 1\,,1 + gsiny 1)

T2 _~-IC2~ +2c2(m;1 +2m;1 +m;1)T2 -m;1T,::=
::=c2(m;lG+m;11\v1 +m;lFw3 + g(siny 1 +sinY2»

(16.24)

=-=

EA L

EAcos~

T3 - 2m;lc3 T2 + m;1c31; = c3 (m;1 FW3 + gsiny 2)
Opste resenje sistema diferencijalnih jednacina (16.24) je oblika:

I

gde su E, AiL, modul elastiCnosti, povrSina poprecnog preseka i duzina uzeta, 1rastojanje krajnjih tacaka uzeta mercno po horizontali, a ~-nagib odgovarajuceg dela trase. Prilikom odreaivanja koefieijenta savitljivosti pri promeni oblika "krive spustanja" potrebno je razmotriti dva polozaja odgovarajuceg uzeta prvi, pri pocetnoj vrednosti horizontalne komponente site zatezanja H i drugi, pri prirastaju inteziteta horizontalne komponentc sile zatczanja za LllI i duzinc meta za LiL. Pomenuti koefieijent odreauje se iz izraza:

~ = 0,5(G -

? 1\vl) + 0,5[(co;: -CO 2 )(CO 2 - CO 2 )]-1 . [(G - F) CO 2 D2 1 3 1 wi i 3

-2~o(CO~ +CO}) 2~~V]COSCOlt-0,5[(C02 -CO;)(CO;
{( G - FwJco;co~

CO~)rl.

{( G -l\vl)CO ~CO; - 2~o (CO; + CO 2) - 2~~V) cosco 2 t - 0,5[(co~ - CO; )(CO~ -- CO~

)r 1 .

- 2~o (CO; + CO;) - 27;~V] cosco 3 t
(16.25)

.) 2 2 0.::= 0,5G-[(co; -(0 3 )(C0 3 -COl2)]-1 . [T"20 (2 +C0 2) + TIV] COSC0 1t+ CO 2 20 3
gde je qu jedinicna tezina uzeta. Redllkovani koeficijent krutosti uzeta iznosi

Uvoaenjem jednaCina (16.22) u sistcm jednacina (16.21) dobijaju se diferencijalne jednacine oscilovanja sistema:

m1 X j +(c1 + 2c2)xl - 4CZ x 2 + 2C 2X3 = O,5(G-mjg sinYl -Fwj)

m2 x2 - 2C2Xj + 4cZx 2 - 2c2x 3 = m3x3 + 2C2Xj - 4czx; + (2C2 + ('3 )X3

°

(16.23)
= O,5( G - m]g sin Y2 - Fw3 )

490

Transportni uredaji

Zicare

491

pri tome su:

Wi ,

i

= 1, 2,

3 - i-ta sopstvcna frekvencija sistema;

Stepeni sigurnosti vucrlih uzadi u odnosu na najvece dinamicke sile koje se u njlma pojavljuju iznose : Vl= 1,81, V2= 4,10 i V}= 2,34. Na osnovu dijagrama datih na SI. 16.16 [ 61] zakljucuje se sledece: - najveca sila u razmatranom havarijskom slucaju ostvaruje se u pogonskom vucnom liZetu 1 i veca je za 22% od najvece sHe u pogonskom vucnom uzetu 3. - najmanja sila nastaje u zateznom vucnom uzetu 2. - ucestanost promene opterecnja je najveca kod pogonskog vucnog uieta 1, dok su pomenute ueestanosti kod ostalih vucnih uZadi znatno manje; - stepeni sigurnosti vucnih uiadi su dovoljni da u posmatranom slucaju obezbede pouzdani rad sistema.

T1vio ,i = 1,2, 3 - cetvrti izvod po vrcmenu sile u i-tom uzetu u pocetnom trenutku vremena, t = o.

Primer prorllcuna havarijskog opterecenja vucnih ufadi
Primenom izlozenog postupka proracuna mogu se odrediti dinamieke sHe u vucnim liZadima turisticke zicare sa dva vagona koja se suprotosmemo krecu poput setalice klatna na satu, Ciji je profil trase prikazan na SI. 16.15. Pogon zicare nalazi se kod donje, a zatezni uredaj kod gomje stanke. Redukovane rnase, redukovane krutosti i sHe kidanja uzadi i statieki otpori kretanja vagona su: ml= 6000 kg
q= 816000 Nm-1

m2 = 12300 kg C2 =3570 Nm- 1 T2kid = 342 kN

m3 = 8000 kg C3 = 6340 Nm- l T3kid

Tlkid = 343 kN
Fwl

= 343
FW3

kN

= 334 N

= 455 N

Sistem diferncijalnih jednaCina moze (16.23) moze se reSiti numerieki primenom metode Runge-Kuta, sa korakom integracije /:; t 0,005 s [61]. Na SI. 16.16 dati su dijagrami promena sila u vucnim uZadima za vremenski interval 15 s. NajveCi intezitet sila u vuenim uiadima u trenucima njihovog ostvarivanja su: Tlmax = 187,3 kN, t1 = 4 s; T2max = 79,3 kN, t2 =4,2 s i T3mllX = 146,4 kN, t3 = 5,7 s.

o

8

10

12

14

16

1/1/

Sf. 16.16

LITERATURA: [6],[ 15],[ 16],[35],[42],[57],(591

Gravitacioni transporteri

493

17.
GRAVITACIONI TRANSPORTERI
17.1 Vrste konstrukcija i oblasti primene
Gravitacioni transported primenjuju se za premestanje komadnih i rasutih tereta delovanjcm silc teze, slobodnim klizanjem materijala dut kliznicc, koji se doprema samotokol11 iz nckog istovarnog uredajn< Transport matcrijala gravitaciol1om kIiznicom prema [9], [53],[54], u zavisnosti od vrste konstrukcije kliznicc, pravolinijskog ugla nagiba iIi ostvaruje se: duz strme ravni promenIjivog ugla nagiba - duz kombinovane kliznicc, dUl< oluka (nagnutog iii vertikalnog), duz ccvi, kosc kliznice, cevi iIi oluka u obliku zavojnice, kao i dut nepogonjenih valjkastih transportera, rolganga, kojL takode mogu biti nagnute iii vertikalno zavojnc konstrukeije< Poscbno sc cesto primenjuje grvitaeioni oblik transport a malerijala u fabrikama, livnicama, na skladistima, 11 postama, na visespratnim objcktima, kada se materijal u okviru tehnoloskog procesa nalazi na najvisoj koti< Pri projcktovanju i konstruisanju gravitacionih transportera dolazi do izrazaja kreativnost projektanata linija transport a materijala, S obzirom da se za spajanje i premoscavanje transportnih tokova l11aterijala mogu primeniti razliciti uredaj] gravitaciol1og tr~l1sporta koji ne moraju biti standardne konslrukciije< Siroka i masovna primena gravitacionih lransportera otvara mogucnost izvodenja velikog broja razliCitih kOl1strukcija< S bzirol11 na konstruktivnu jednostavnost gravitaeiol1ih transportcra, potrebno je posebnu paznju posvetiti ovoj oblasti neprekidnog transporta< Prednost gravitacionih transportera ogleda se u cinjcnici da se za premestanje materijala ne koriste spoljnji izvori energijc, kOl1strukcijc su rclativno jeftine. prema gabaritima konstrukcija pogodni su za ugradnju, jednostavni su za fukovanje i odrzavanje, mogu im se menjati kOl1struktivne, pa tako i transportne karaktcristikc.

494

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

495

17.2 Pravolinijske konstrukcije strme rami - kliznice

Jednost °avnost konstrukcije, kako pravolinijskih-kosih kliznica, tako i kombinovanih kliznica promenljivog ugla nagiba dvc strme ravni, kao i niza cena izradc kliznice ovog tipa omogucavaju da se l1avedene kliznice l1aj6esce primenjuju. MCQutirn pravolinijske kliznice, uprkos sirokom dijapazonu ugla nagiba /3, od 40° .. 60°, ogranicenih su mogucnosli, naroCito u poglcdu postizanja minimalnih konacnih brzina materijala na izlazu. U praksi sc cesto primenjuju kombinovane pravolinijske kliznice, a na S1.l7.3 i 17.4 shematski su prikazane konstrukcije navedcnog lipa.

17.2.1 Vrste i primene konstrukcija

Premcstanjc komadnih tcreta cesto se obavlja niz strme ravni, S1.17.1 i 51.17.2, pravolinijskog iii kombinovanog oblika, konstantnog iii prorncnljivog ugla nagiba, duz kojih se rnaterijal premesta klizanjem, pod dcjstvorn gravitacionc sile, pri koefieijenlu trenja izmedu klizne povIsine strrne ravni i transportovanog materijala J..l. Duz kliznice materijl se moze prcmcstati i kotrijanjem. Ako se strme ravni koriste za premestanjc tereta klizanjem duz vOQica, transportovani tereti mogu biti okruglog poprecnog preseka (valjei, burad i s1.), a premestaju se pojedinacno, dok se tereti na kolicima premestaju po sinama ugradenim na kosim kliznieama. Slrme ravni za us mere no kretanje kolica izraduju se paralelnim postavljanjern dve cevi iii je konstrukeija slrme ravni za usmercno kretanje tereta na kolieima izvedena u obliku valjanih profila sina ( [ ili L profila). Noseca povrsina jc prema funkciji i opterecenju osnovni deo konstrukeije klizniee, dok su bocne povrsine manje opterecene, a namenjene su za usmeravanje lransportovanih matcrijala pri gravitaeionorn kretanju nanize.

5117.3
J(olllbI11OVal1i! Rosa prilvojliJJj~'kii kii:cnica Sfl lri
llgJ8 f11:lgiba

S1.17.4
"l~\'csLcpcIJa kOSl1 pnl vofjlllj~~kll kli:cnka sa praslonlllfl 1l!:1 razlicilinl J}ivujlJ18 La

/3, sa kljzninJ povr§illanw za

fnllJ!>porl dve v[ste 11l8lcrijala

odJagalllL' komadllliJ lereta, dfl1kova,

vreca, bala itd.

S1.17.J
SbCIlWlskiprikiv: pravoJiniiske kliznice If obliku sirmc ra vlli

S1.17.2
SIWlllillski prikm: kOlllNnov!.IIIc kJizllkc promcIIljivog ugla n,'giba dve sirmc ravni

Srnanjenje brzine kretanja transportovanog materijala, kao i istovar na kraju kliznice, SL17.2, laganim kretanjem materijala postize se primenom kombinovane klizniee razlicitog ugla nagiba dYe strme ravni. Kombinovana klizniea jc prakticno dvostepena iIi visestepena pravolinijska kliznica, kod koje je istovarni deo projektovan sa manjim uglom nagiba ~2 u odnosu na pocetni ugo /31' Konstrukcije kombinovanih kliznica mogu se izraditi i od razlicitih materijala, koeficljenata trenja ~ll i ~ . Obicno se kombinovane kliznice izraduju tak'o sto jc donji deo strme ravni manjeg ugla nagiba, ~2<~1' a veceg koeficijcnta trenja, "l,>"ll' da bi se ostvario usporeni dovod materijla do islovarnog dela kliznicc. Moguce je ostvariti kombinovane konstrukeije pravolinijski-kosih i horizontalnih segmenata slozene kliznice. U zavisnosti od namcne, prerna rczimu rada, ncprekidni gravitacioni transport kliznicama moze se ostvariti ubrzanim, jednolikim iii usporcnim kretanjem materijala.

Kostruklor treba da obrali posebnu paznJu pri izboIU oblika pravolinijske strme ravni ugla nagiba /3 kliznice, koji mora da bude veCi od ugla (renja malerijala koji se spusta kliznicom ali nije dopusteno da bude ni suvise vcliki, da ne bi nastupilo prosipanje malerijala sa kliznice iii ostecenje klizniee, sto bi dovelo do povecanja gabarila konslrukeijc kliznicc, odnosno do povecanja zapreminskog kapaciteta kliznice. Takode treba vodili racuna i 0 vrednosti pocetne vp , odnosno krajnje vk, brzine transportovanog tereta, kako bi se izvrsio pravilan izbor oblika strme ravni, kao i materijala povrsine kliznice. Kombinovana kliznica ne mora imali prornenljive uglove nagiba ~l i ~2 dYe spojene strme ravni, vee se konstruktivl1o moze izvesti kao pravolinijska kliznica oblika strme ravni, konstantnog ugla nagiba 0 ali razli6itih koefieijenata trenja ~ll i ~l:1 duz odgovarajuCih deoniea kliznice, SL17.26 b.

17.2.2 Ziebovi kao uredaji za gravitaciono spustanje materijaia

Zlebovima se prvenstveno ostvaruje gravitacioni transport rasutih materijala prihvatanjem iz sabimih bunkerskih postrojenja, a kod lransportera male duzine transporta koriste se kao pomocni uredaji za usmeravanje lereta do mesta za utovar, istovar iii pretovar. Zlebovi mogu bili razliCitog poprecnog preseka, SLl 7.5 , a . zajednicka karakteristika svih konstrukeija je da su otvorenog poprecnog preseka. \Zbog otvorene konstrukeije poprecnog preseka, zlebovima se obavlja transport
lv~,~

..

~J_:L

____ " .. :L

2. da ne bi doslo do osteccnja lrnasporlovanog matcrijala u sanduku (boca) iii dzaku.7 a i b. Pri transportu abrazivnih materijala. Na S1. kako bi se dobila krajnja brzina transportov3nog materijala slo manje vrednosti. Uklanjanjem poklopca moze se vrsiti osmatranje. d) pravougaonog poprecnog preseka (. Ie se u tom slucaju materijal transportuje vertikalno nanize cevima. Celicne konstrukcije z1ebova su od lima debljine 20 .175 Poprccnj prcscd konstrukqjB IJchoV8 /:8 fTam. po prstenastoj povrsini dati su na S1. da se jedna struja transportovanog materijala duz zieba razdeli u dve grane. brzi113 materijala na kraju zieba. Ukoliko je visina transport a mater~iala velika. kao i materijala koji prouzrokuju zagadenje oko!ine iii su stetni po zdravlje radnika. V h moze se smanjiti kombinovanjem zlebova razlicitih uglova nagiba iii se duz jednog zieba moze mel1jati koeficijenl trenja. praskastih.5 mogu biti: a) polukruznog poprecllog preseka. te da se tako sjedinjeni transportovani materijal usmeri prema isrovarnom delu koji ce se nalazili u zeljenom pracu. Nedostalak gravitacionog zIeba za transport materijala je duzina zieba u pravcu horizontalne ose.496 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 497 zapraslvanju Zlebovi prema S1. zlebovi se oblazu materijalom koji je otporan na habanje.17. a koja se opisuje donjim krajem cevne kliznice.3 Oluci za gravitaciono spustanje materijaia Za transport vrelih. ccvi Oluci i eevi izraauju se od istih materijala kao i zJebovi. I suprolno .17. a) b) c) d) 51176 Poprccni prc5'cci 7!llvOTCnih kOflstrukciia oJllkH . Prednost gravitacionog transporta zlebom je jednostavnost konstrukcije i dobra pouzdanost u eksploataciji. b) pravougaonog.17. Shematski prikazi obrtnih cevi za dopremanje materijala po citavom krugu.l'kiprikii:::i ohrlnih ('('vi:::11 doprcmanjc malcrija/a po kru7nom prstcnu 17. Kao i kod nagnutih kliznica oblika strmih ravni. SL17.. (b) 51. prikazane su (lr~ene konstrukcije zlebova. NajceSce se obrtne cevne kliznicc. do bilo kog mesta koje se nalazi na kruznici istovarnog dela. legiranog liva. plocama od hrom-nikla. 30 mm. c) kvadratnog i d) trouglastog poprecnog preseka. Ponekad se obrtanje cevi ostvaruje motornim pogonom.por( fnatcr{jf1/n Ponekad se postavlja zahtev da sc dve usmerene granc transportnog zIeba sjedine u jednu. . na istovarnom delu transportnog zieba. Transport materijala obavlja se bez pogol1skog mehanizma. kao i remont oluka. 7 Shemtll. zbog povecanja veka eksploatacije. a upravljanje je daIjinsko.:vajuCi faktor pri razmdtanju masina i ureaaja u nekoj hali. koja za zadatu vrednost dopustene brzine transporta materijala predstavIja prinudno zadati parametar koji je ogranic. c) kvadratnog preseka drvene kOl1strukcije. postavljanje strmo nagnutih zlebova je neprihvatljivo zbog neracionainog koriscenja prostora.. a) b) c) d) 51.elicne kOl1strukcije sa demontaznim poklopcem. b) kvadratnog poprecnog preseka. poscbno na donjem dclu konstrukcije zieba. Da bi se materijal transportovao do odreaenog mesta istovara koriste se racvaste iii obrto-zaokretnc cevi.S c i d.. manganskog celika iii topljenog sintcrovanog bazalta. zavojnim transporterom (toboganom) iii kaskadnim nacinom gravitacionog transporta krupnokomadnih tereta (dzakova) duz vertikalnih cevi.8 primenJuJu za usmereni transport zrnastih kultura sa jednog mesta prijema na utovarnom delu. npr.17.vi i to: a) kruznog poprecl1og preseka. primenjuju se gravitacioni oluci zatvorenog poprecnog preseka" odnosno cc.

... min'! ...........••..•..... pogOIJ pOSlrojCJJjH............... 380 -......... 10 osiolJ8.. precnika 0300 i 0380 mm su sledece: Precnik istovarnog otvora obrtne cevne kliznice.................17.................•••........ ..................•....nica sa krajnji ) ckktric':....................... 0........... 9· driac................ 4 .]J}J1 pUgUflUI11 Zil pn":ll1C........ 15 Snaga elektromotora...........18 Broj obrta elektromotora. .. ....... ............... :............... 900 Sila otpora vodenog stuba. 2 ........... Masa........ Mehanizam mde biti sa rucnim iii automatskim upravljanjcm......................... kliznica je obesena 0 meduspratnu konslrukciju tavanice.......178 Obrl1W CCVIJ3 kJj....... Obrl118 CCV1W kiznicli S11 12 i\'lovarnllJ p%:lajH ccvi SiJ cJcklricl11l11 pogoIJom: / ........................c Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 12 istovarnih polozaja sa elektricnim pogonom obrtanja : Broj istovarnih levkova ..•........ rad...... 1200 ~a ....... min'! ..... m ' jh ............. 300.............. ....... .. 0...... Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 8 istovarnih mesta....498 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 499 7 "7 S1....................... 1400 Masa ccvne kliznice..................17.....'Ll:1lljL-' obrlJ1C ccvi u 8 poJozaja Lei. ...... 8· ccv Xa prcfJ1o/iCivaI1jc....... mm .. 380 211: (3600) Ug9 obrtanja.....................•••.......... ispod vage nosivosti 20 t.... Broj obIta cevi. Na S1...........................Jcna na automatskim siiosima.....................kW .................•.. obrlIJIl ccv.. 'obrtl1a cevna kliznica sa 12 istovarnih polozaja. 1. ........ ............ 6· ulovarni Icvak............. 5 . ZTnllslih ku/lur8 isLovar Savremene obrtne cevne kliznice razlikuju se prema broju istovarnih tacakakojc se opsluzuju materijlom kao i prema................ milf! ...•...•••••...... obrlni slo.... 650 Broj obrta frikcionog tockica.. 12 Precnik istovarnog levka'.... 3 osloI1i lockid.... mm . kruzni razdcJI1ik..... mm .. pnmen.......... 7· usmcravajuCi {oCkid........8 obrtna cevna kliznka sa 8 istovarnih polozaja je sa automatskim upravljanjem. konstrukciji mehanizma za upravljanje pri obrtanju cevi kliznice........3 Potrosnja vazduha pri usisavanju vazduha................... kg............................... sa elektncmm pogonom...............................9 prikaza~a je..................... 20 ...... 1000.. kg ......... S1.....

.. preko kojih se krupnokomadni tereti .. Ipak se krivolinijske kliznice.. I i/~ l~ a) b) SJ.... bez obzira na odredenc prednosti u praksi retko primenjuju..1O prikazana je gravilaciona kliznica \I kojoj se unutar vcrtikalne cevi pravongaonog poprecneg preseka ncvrscuju sa obe slrane.l7. kada ne postoji mogucnost ostvarivanja prcvelikc brzine tereta pri padu sa visine. . . bale i dzakovi prebacuju sa pregrade. i. Na SL17J 1 prikazamt je vertikalna gravitaciona cevnit kliznica jednostav~e konstrukcije za transport sitnokomadnih. .. zahvaljujuCi. a slicl1e kOl1strukeije se mogu izvesti i kod odgovarajuCih zlcbova. vertikalno na nize. . _...r.dzakova. od vrste podloge. umanjujc se incrcijalna sila pri kretanju materijala...... . U princi]Yii. na hajl! sp\lstanja koriste se vertikalne cevi.. odnosno koeficijenta lrenja ~l razliCitih kliznica omogncava pravilan izbor materijala klizne povrsine..13. Osim toga...a najpovoljnije su cikloidne i cilindricne kliznicc.. ispod prijemnog dela obrazuje se jastuk vazdusne struje koji amortizuje udar tereta pri padu. ...... Pri transportu sitnijih matcrijala...varuje manju brzinu krelanja... mm 3250 Visina merena od pocelka utovarnog levka... Ovakav na6n transportovanja materijala primenjuje se pri gravitacionom spustanju materijala kroz saht. posto sc brzina l11aterijala smanjujc na haju kliznice....12... klixl1ica sa kaskndnin7 Iramporla teT(~{8. obezbe(luje se dodalna sila trenja koja ne postoji kod pravolinijskih kosih kliznica...12 GnlVitsacionc O/UCflstc kli7. kako bi se obezbedio optimalan rezim kretanja razlicitih tereta (komadnih materijala. 70 Masa pogonskog postrojenja.. pakela vreca.. Oluei i eevi za racvanje transportovanog materijala na utovaniom..17.... odnosno spremista. diRkuV3.. .. u naizmenicnom sahovskom rasporedu podne pregrade...... Pri spustanju tereta jednakih po obliku i dimenzijama.500 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 501 Obiml1a sila pritiskajuceg tockica... Poznavanje zavisnosli promene brzine klizanja tereta (v).. kao i pri uslovima koji dozvoljavaju veliku buku pri padu tcreta sa visinc usled udara. 1 puznog reduktora.17.11... kg 40 Spoljasnji precnik huznog razdelnika.nicc: a skllpljanjc lransportovtlnog matcr!/~1i8 II ccntralni Oillk. u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom.J 7..10 i 17.4. poljoprivrednih kultura. Na SL17... . do haja istovarnog levka. poslojanju centrifugalne sile prj kretanju materijala nanize. te materijaln3 krivolinijskoj kliznoj pulanji osl..... Krivolinijske kliznice ostvaruju mnogo bolje brzinske karakteristike transporta materijala u odnosu na pravolinijske. Da bi se smanjila brzina lereta pri padu... huga (cilindrincne povrsine) i parabole. konstrukcije kliznica za gravilacioni transport materijala mogu biti bilo kojeg krivolinijskog oblika ali sc golovo iskljucivo 'izraduju u obliku cikloidc. SL17.. zaostali delovi transportovanih materijala formiraju z1stitni sloj na pregradama (stepenicama).. krompira i krtolastih plociovado skladista...u:dvajal~ic fnl!1spOrlovanog n13tcn/aiB u dva poscbna oluka 17..... SU7l0 Vcrfikahu7tl CCV178 S11711 Vcrtjkalan8 ccv sa kaskHciJllfl117BL'io()J71 gnlvilacio17og trC1n~pOr!i:I sif!lokon1i:uini/] ma/cri/afa.. SJ. b . i. S1. poprecni presek cevi je oblika transportovanih tereta.. S1. . vee sc koriste kombinovane kliznice.10 i 1711... na prcgradu. .2. odnosno istovarnom delu prikazani su na SL17.. Aim se dopusta velika brzina tereta....). daN (N) 58 (568) Prenosni odnos: lancanog prenosnika... 2320 Vertikalne cevi primenjuju se za transport materijala sa manjih visina spustanja.. bala . te sc tako sprecava hab~nje pregrada.3 i 17.4 Primena krivolinijskih gravitacionih kliznica Krivolinijske gravitcione kliwice obezbeduju l1ajujednacenije bezudamo kretanje malerijala.. sanduka itd. mm ...

2. Cesto se umesto cilindricnih vaijaka primenjuju roine diskosnog oblika. 3 m.3.5 Valjkaste zavojne kliznice .:tt'l1!. Za transportovanje tcreta sa velike visine ncekonomicno je koristiti klasicnu konstrukciju valjkastog transportera zbog vclikc duzine konstrukcijc. mogu se primcniti za rad u vIaznoj sredini. S1. ako je spoljnji precnik klizniee 2400 mm. korak zavojnice iznosi 7S0 mm. Valjci sa kliznim leZajima od plasticne mase daleko su jednostavnijc konstrukcijc..1nlQ <.:n n~it11~nl1rrt lltrnCVnTl1 plplrtrlr-np Pl"Ipro-iip . Za premestanje posuda sa bocama.14 S]u:mal.12.nepogonjeni rolganzi za spustanje materijala Valjkastc zavojnc kliznicc primenjuju sc za prenosenje tereta sa vece visine. smanjiti masu valjaka. a nedostatak im jc veca sila otpora.. korak zavojnicc iznosi eca 900 mm. a (vidcti 12.2). 0.sh'pdknz va1jkaslc zavojiJc kliznicc Ugao nagiba zavojne kliznice u odnosu na horizontalll usvaja se u zavisnosti od oblika tereta i konstrukcije valjka..17. Sl..502 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 503 I x S1.2 . 200 mm vece dimenzije od sirine transportovanog tereta. konstrukcija noscCih valjaka valjkaste zavojne kliznice skoro je identicna konstrukciji noscCih valjaka trakastih transportera.. a llgraduju se preko kuglicnih lezaja sa nepokretnim osovinama tc se koriste za spustanje ambalaziranih tercta.. gubitke llsled trenja u rukavcima osovina valjaka i povecati precnik valjaka. kotrljanjem nepogonjenih valjaka koji su ugradeni u nosece ramove. Stabilan polozaj transportovanog tereta prcko oslo nih valjaka obczbeduje se pravilnim izborom koraka valjaka (0.17..poduprt je centralnim stubom. Smanjenjem koraka valjaka smanjuju se i vibracije tcreta. tako da se strma zavojna povrsina za spustanje obrazujc iz niza valajka-rolni preko kojih teret klizi pri spustanju. Ugao nagiba zavisi od oblika tereta.13 ShCllwlski prikilz /aivo/in{i. cak su nesto jcdnostavnije konstrukcijc. Da bi se smanjio ugao nagiba potrebno je. kao i od reZima optcrecenja. Ram sa valjcima . mase preko 20 kg. jcftinije su izrade. ukoliko Sll kontaktne povfsine posuda posebno llglacanc. Naginjanjem valjaka u odnosu na poduznc osc rama zavojne kliznicc nastupa poskakivanje tereta pri spustanju preko vaIjaka usled delovanja ccntrifugalne sileo Ukoliko se zeli rl{\nrprrl~nip h""rpt~ n~ upllvq n:p:. Najcesce se valjkaste zavojne kliznicc sastoje iz niza zasebnih sekcija dje su dllzine 2.3 duzine tereta koji se transportujc). zbog male ugaone brzine valjaka.. Proraclln sHc otpora pri premcstanjll tcreta preko valjaka sliean je proracunu trakastih transprtera [51). 17. Duzina valjaka llsvaja se za 100. S1.kc kJiznicc 17. u puniocima boca. Kotrljajni lezaji kao oslonacki clementi valjaka obezbeduju najmanje sile otpora i izazivaju pojavu najmanjih uglova nagiba. kako bi se po mogllcstvu smanjilo trenje tereta 0 bocnu ogradu valjkaste zavojne kliznice.14 i spoljnjim vertikalnim nosacima izradenim od celicnih ugaonika. te je u tom slucaju opravdano primel1iti zavojl1i valjkasti transporter.

jJloj I bocnoj ivicnoj p(IVl:.9dd8V8I1jC tcreta.·lva ullutra/injcg trallsporla. te je tako poprecni presek klizne povrsine.16. tako sto se teret spusla sa velike visine (sa vise desctina me tar. npI. kao i u prehrarnbenim pogonima. eJ S/u:nw kIix8nja Icrela po xavo/noj povr§inj i po spofja§njoj iyicl10j ogradJ" .6 Glatke zavojne kliznice Glatkim zavojnim gravitacionim kliznicama ostvaruje se vertikalni transport materijala.15. pnmenJuJe se kombinacija kratkih trakastih transportera koji su pravolinijski. cistionica (pri opsluzivanju radnih mesta i masina.17. u 17. Krivolinijske izvodnice cesto mogu biti oblika segmenla elipsc iIi kruga. u pogonima remontnih radionica. pri dopremanju praznih kalupa. strmo nagnuti.16 KonslrukliVnEl rc§cnja Z8voinih gJatkih klhnlea sa Z8voliJOm i O/UC.17.inc.:. a) u) b) 51.b). Zavojna kliznica izraduje se kao jednohodna (S1. h) c) Zavojna kliznica izraduje se od drveta. UposIednjem slucaju kliznica je glatke povrsine.. U zavisnosti od poprecnog preseka formiranog oluka.504 Transportni ureciaji Gravitacioni transporteri 505 duz kilometarski dugih transport nih sistema.lni. Zavojnu kliznicu predstavlja oluk ciji se geometrijski oblik dobija kretanjem prave iIi krive po zavojnoj liniji. kosi iIi krivolinijski. b) Dclovanjc sl/a Jla kliznc povr§inc kada lerel istovrcmcno kli.17. transportu i hladenju odlivaka). Posebno je vazna primena zavojnih valjkastih kliznica u livnicama. Trakastim transporterom tereti se podizu. dok zavojne kliznice sa pravom izvodnicom. kruznog ili kosougle kontllre. S1. bez centralnog noseceg stuba u sredini 51. od livenog gvozda. b) ZaV(ijn8 k/fzllica sa bJago kosim podcs/om XII sakllp(ja.a) iii dvohodna (S1.l7. celika. a valjkastim rolganzima se spustaju do sledeceg trakastog transportera. vreca ambalaziranog brasna i secera. aJuminijuma iIi plasticne mase. s/agalljc i utovar iransporlov8nog lorc/a U sred. sarzirnica (pri transporlu lonaca sa sarzom).~jc. u obliku prcsovanih sekcija.2. S1.lstom kliznom povr§jnom: a) Olllcasta kOl1s/rukqja ZaVOjflC kJiznc poYr§inc sa rcbrima XII .17. Takode postoje i zavojne kliznice koje se sastoje iz zasebnih Iivenih sekcija medusobno spojenih samo vijcanom vezom. glatke zavojne kliznice mogu biti pravougaonog poprecnog preseka. Osnovna primena navedenog sistema trakastih i valjkastih transportera ostvaruje se na skladistima (za dopremanje paleta rolganzima do regalnih dizalica). kao i drugih proizvoda. po pravilu imaju bocne normaine izvodnicc. u odeJjenjirna: kaluparnica (za ostvarivanje mehanizacije radnog mcsta. pri njihovom zalivanju itd.. Zavojne kliznice se primenjuju preduzeCima prehrambene proizvodje za spustanje komadnih tereta:· dzakova. Zavojne valjkaste kliznice oblika rolganga mogu biti stacionarne ili mobilne konstrukcije na obrtnim tockovima. Duz dvohodne kliznice moguc je istovremcni kontinualni transport razlicitih materijala duz istog sprata iIi se transport ostvaruje unutar nekog preduzeca vcrtikalno nanize.:i po zav(. Unutrasnji zidovi sekcije ucvrscuju se za zajednicki centralni noseci stub.d zavojnih k!imica: a) Pofoxaj lerelaja 1I osi kfhnc povl:.17. te se za njih koristi termin olucaste kliznice.15 Shematskiprika. velike duzine.).l7. Kliznice sa pravom izvodnicom nazivaju se helikoidne zavojne kIiznice. skladista odlivaka itd.17. odnosno izvodnice putanje: pray. u silosima).

Zavojne gravitcione kliznice imaju svojstvo samuregulacije brzine u odredenim granicama. Nedostatak navedenih uredaja je uticaj trenja izmedu tereta i ..17.19 prikazan it opsti izgled jedne metalne konstrukcije zavojne kliznicekoja se primenjuje za vertikalni transport dzakova ispunjenih brasnom ili drugim proizvodima. ba/a i vJ'eCa S1. prikazana je polovina. Centrifugallla sila koja nastaje pri spustanju tereta po zavojnoj povrsini teZi da izbaci teret sa zvojnice.17. 17. sa preporucenim uglom nagiba iii na zavojnici postoji spoljnja ograda. te se zbog toga spoljnja straml zavojnice izraduje odignuta u odnosu na unulrasnju.dce za tra1l5port dzakova Prednost gravitacione zavojne kliznice ogleda se u jednostavnosti konSlrukcije. octnosno mehanizma.20 Oravitadon[l zavojJl8 k/izIlic8 za vcrUka/ni transport ma/cr!/ala S1.17.17 Olalka kfi:tJUl za voil1ic. kao i U odsustvu pogol1skog motora.17. S1. Ii) dvo/JOdn8 Na S1.17.20.porl dzakava.: a) jcdnobodna. Ugao penjanja zavojnice uredaja za spustnje tereta treba da bude veCi od ugla trenja tereta koji se trallsportuje. 19 opm izgfedjcdIlc metafIlC kons/rukclje zavojiJc kfiZl1k'c za vcr/ika/n) lram. mogucl1osti oslvarivanja velikog kapaciteta. S1. POOLED "CO S1.17.18 Polovina drvcJlc kOJlstrukcije jCdlJC za V(~illc kli.506 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 507 Na S1.Jedne zavojnc klizicc drvene konstrukcije.18.

Zatvaranjem krajnjeg ispusnog otvora..17.3 . \3=30° .1cosf3). Mo ~" 17. 13°. za kretanje proizvoda u metalnoj ambalazi.. odnosno \3=36° . respektivne vrednosti uglova nagiba iznose. (17.5) Ako su krajnje brzine tereta v:s::2 mis.7/a SH Ta..21 Kosa pravolinij'ka kliznica za transport matcrij!lla mx mg(sinf3-J.1 Proracun kosih pravolinijskih kliznica za spustanje materijala -'= Proracun kosih pravoiinijskih kliznica za spustanje materijala moze se napisati u obliku integrala. g( sin f3 . 26°.diCj{im ugfom flflb'iba paje: (17.1) 51.: II L EkJ . Postavljanjem diferencijalnih jednaCina kretanja materijalne Tacke po strmoj ravni dobijaju se izrazi: 5117. za kretanje sanduka..3....22 (17. . 110 III (17.4) Izmena vrste materijala povrsine donjeg dela kliznicc u odnosu na gornji vrSi se da bi se smanjila brzina kretanja tereta. tj..J. za vee navedene vrste transportovanih materijala.17. minimalni uglovi nagiba materijala se krecu od 14° . Da bi se-smanjila brzina kretanja tereta potrebno je konstrukciju klizl1ice izraditi sa manjim uglom nagiba \3 2 na istovarnom delu. lako se moze odrediti odnos L i H.21 iznosi: ~=25° .1 cos f3)t + x. U zavisnosti od fizicko-mehanickih karakteristika materijala. Vece vrednosti ~ se usvajaju ukoliko je pocetna brzina vp=O. S1. (2 . odnosno ~=34° . Za povrsinu kliznice od drveta. a spoj dva nagnuta element a treba postaviti sa razlicitim uglovima nagiba \31 i \32' S1.. 60°.22). te se zbog toga poveeava koe£ieijent trenja (~>~1)' Ugao nagiba strme ravni celicne povrsine..port mEltcrij. 20°.2) Kosa pravolinij'lka kfiznica za gnlvilacioni (ram'. kao pri transportu poljoprivrednih proizvooa. Analogno pethodno opisanom postupku moze se dobiti izraz za odredivanje v" i to za razlicite materijale klizniea (~1*P'2' SI. Na konstrukciji kliznice treba predvideti mogucnost podesavanja ugla nagiba.22 tako da se oblikuje sto ravnomerniji prelaz izmedu susednih x g(sin 13 Was 13) 2" + x"t.17..3) (17. elemenata kliznice.17. korpi vreea i bala preko iste (celicne) povrsine kose kliznice. kao i moguenost nagomilavanja tereta unutar oluka zavojne povrsine kliznice pri poveeanoj vlaznosti transportovanog materijala.£ Proracun gravitacionih kliznica Mo' III 131 ru ::r: 17..EkO = A(m· g) + 11 f FNdx. zavojna kliznica Be pretvara u rezervoar transportovanog materijala.508 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 509 povrsine zavoJll!ce.18°. Otvori za kontrolu rada duz cevi zavojnog transporter a sluze za uklanjanje nagomilanog materijala i kriticnim tackama.

nastupa: komponenta brzine tereta duz trake ostvaruje brzinu: v)=v"sin/J. kao i zbog ogranicenih geometrijskih parametara L. tacla se tcrel zaokrcce za ugao [3. dcformaciju radne trake trakastog transporter a pri silasku tereta sa kliznice na traku. S1. smalljuje brzina v tereta na izlasku sa strme kliznice. izraduje se sa . (17.: gnlvilll(. ~-4..24 ShCl1111tskiprika.l7. . a da se brzina u funkciji vremena menja linearno._ L[m] H max = ----.26..23 daje sc zavisnost promene brzine v od duzine L. I slucaj: Jedn. cesto se ovo stanje naziva granicnim slanjem Posto je ambalaza za pakovanje tereta ogramcene krutosti. Visina spustanja tereta.1ctgj3) (17. !ito se moze ostvariti primenom kombinovanih kliznica. a i b.h. S1. kao i da se povecalljem koefieijenta trenja jJ. S1. odnosno. koja direktno deluje na ambalazu upakovanog transportovanog tereta .j._ "- .8) 51._ strme kliznice ( vkr ). a na osnovu jenacina (17. III slucaj: Jednako usporeno kretanje brzinom v.. legure aluminijul11a. npr.23 Zavjsnast proflu:Ilc br.=v r . U tom slucaju nastaje udar tereta 0 transportnu traku.5) ukazuje da je ubrzanje tereta konstantno. kao i nagao ugiba 13 biraju se prema zahtevu kojim se obezbeduje klizanje tereta nal1ize. posto prilikom udara tereta duz kliznice iii usled medusobnog sudara transportovanih tereta duz kliznice. kineticka energija koja je proporcionalna kvadratu brzine prelazi u energiju deformacije.j3>p. II slucaj: Ravnomerno kretanje brzinol11 v.24. H=jJ. v od duzine L Sl17.17.. lj. oclnosno nakon zaokretanja (creta za ugao 13. Pri udarnom kontaktu. odnosno postoji uslov da brzina tereta ne pre de dozvoljenu vrednost. moguca su tri slucaja kretanja [9] ito: . a.:joJ]c kljzJ]jcc prj oured/vaJJju brX1Jn: kn.. j3=p.-'--~'--c_. Izlazni cleo kliznice. Koriscenjem jednakosti visine pada tereta i kineticke energijc (creta na kraju 2 . kineticka energija transportovanog tereta trans[ormise se u deformaciju ambalaze tereta.(Jiu.ln~') v. S1.6) clok je normalna komponenta brzine: V. odnosno kada je tgj3>jJ.l7.17. > 2.510 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 511 Izraz (17. tgj3=jJ.2) moze se uspostaviti Odrcdivanjem H m "" duzina kliznice S.24. Pocctno kretanje u ovom slucaju moguce je iz uslova: (17.2S.<vp: U slucaju da je vp=O.17. (2 2) /imgL. tezi se ka smanjenju brzine tereta na kraju gravitacionog spustanja cluz slrme kliznice. niz strn1U ravan (pravolinijska kosa kliznica). HiS. Klizl1ice se izraduju od celicnig lima ali se mogu upotrebiti i drugi materijali.." 2..l7. Udarno opterecenje nastaje pri silasku transportovanog tereta sa kose kliznice na trakasti transporter. Pri klizanju tcreta nallize.04. kretanje tereta niz kosu kliznicu nijc l110guce ako je j3:S:p. sa promenom vrednosti kocficijenta trenja. Analizom di'jagrama primecujc se postojanje regularnosti krelanja tereta u smislu stalnog povecanja brzine duz L. Na dijagramima.eo . odnosno njena horizontalna projekcija L oclreduje se prema maksimalnoj brzini tereta na silasku sa kliznice...___ H dop -v~ 12g (1. H>jJ.88 6. S1.26. kada su: vkr>v p .·cosj3 postaje jednaka nuli nakon udara tereta pri silasku sa strme ravni na trakasti transporter.: L>-T'p.:llJ1lja [creta Prema SI. visokootporna plasticna mas a itd.7) Pri pretovarnim operacijama transportovanih tereta cesto su potrebne razliCite brzine Vb za odreClelle vrednosti L i H.L. kao i eksperimentom dobijenu dopustenu visinu pada tereta 2g H doP ' za odredeno pakovanje transportovanog materijala moze se dobiti maksimalna vis ina kliznice: :3.ako ubrzano kretanje..1) jednakost: m 2Vkr-Vp=mgH odakle je: (17.17.L..==Vk.

26 Shemalskj prikazi komhinovanih k/jmica: aj sa dye s{rme ravni.10) pri tome su: Shcmalski prikllzi ccvnih kfixnjca: fl) xa sipkavc nw!crijiJlc: h) Xa tramporl matcrijala 11 VrCCflfl18 i dfakovima: cj poprccni proseci cevi gravitacionilJ kliznica Ako se sila teze transportovane cestice malerijaia G I razl07j na normalnu komponentu N i tangcntnu T.17..10) mogll se odrediti: pocetna vp iIi krajnja brzina Vb' ugao nagiba kliaznice ~ itd. Osim koeficijenta trenja ~ll i ~l. oblika cevi.17.«ll.17. koeficijenta trenja Ill' odnosno ~l2' SL17.f] 1'1 i 1'2 dux odgovNrajuCih klizllih povri.i!a. Zbog toga SLI ccvi llnivcrzalnijc primcnc i mogu 5e upotrebiti kako za kosi.\'tsnfnog ugla J1agihB 8ij razliCi{og malcri}.sa razlicitim koeficijentima trenja.anje materijala / /~ ~ / Prema S1..13) G1sinfJ-fl G1cosfJ>O.l7. .27. 1z izraza (17. krace zadrzavanje i meduskladistenjc. za vp=O i vk. iN-'l' . cevi za gravitaciono spust. dok su ccvi zatvorcnog preseka. to je za krclanje nanize posmatrane cestice potrebno ispuniti uslov: (17.. hj gravi{[lciona slrma klfznica jc kon. relevantni su i konstrllktivni parametri kombinovanih kIiznica: (17.b izlazna brzina je u JlInkciji koeficijenta trenja i geometrijskih parametera [29]: .+l) fl/(khkf' N=G1cosfJ.=O je: L= H(k.4 razlika izmcdu zIeba i eevi gravitacione klizniee za spnstanjc matcrijala ogled a sc u cinjcnici da su zlebovi otvorcnog poprccnog preseka. ~v ~ c) ~ 51.3. .9) Kod kombinovane kliznice sa jednom kosom ravni i dva koeficijenta trenja ~ll i ll.L_=--. +1)' (17.17.2 Proracun ilebova. I Snizenje izlazne brzine tereta sa kliznice postize sc tako sto je povrsina silaznog kraja kliznice proizvedena od materijala sa veCim koefiCijentom trenja ~l.512 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 513 manjim uglom nagiba ~2 iii se pojedini stupnjevi kliznice izradllju od razliCitog materijala. Donji stupnjevi viscstepel1ih klizniea. Da bi se odredila brzina kretanja matcrijaia potrebno je sprovesti analizu kretanjatereta duz strme kliznicc.12 koriste se za nagomilavanje tral1sportovanih materijala.26.l~L.25 Trenutak silaska teretN sa kliznicc na Irakasti (ran.ina B i '~I::t:1 i~' t t-----~.17." odnosno !l. (17. S1..'porter 51.3 a) b) I . koc!iclicl1!a In:n. Sl. S1. a.3 i 17.16.' I / / 17. b..11) I-l-koeficijent tTenja klizanja cesticc Takoje: 0 povrsinu kIiznice. c 51.12) gde su: ~=GlsjnfJ. Za kosu kliznicu. (17.27 . tako i za vertikalni transport matcrijla.17.

roz eev oJa JC postavlJena kao strma khzlllca potrebno Je ISPUllltI us]ov da je ugao nagl'ba '1' . da bi se ccstica kretala k . vp . Tako je brzina zrna duz cevne kliznice: (17. s [me raVlll prema 10nzonla veel od ugla trenp eesllee 0 povrsinu kliznice. 1" t" d k' . pi lVanJa. a ne pravolinijski. (17.514 Transportni uredaji odnosno tgj3>J1 j3>rp.14) moze se uspostavitijednaCina: gde je <p-ugao Irenja cestice. ' 1 lstovara. odnosno vrecama. II dl1. konacna brzina ne sme da bude velika.l)no . S1.Ja 0 l)a se lzraz: Vkr = ~2g(H -IlL)+v~ 2gH +v. Gravitacioni transporteri 515 zrnastog materijala cevnom kliznicom manja od brzine slobodnog kretanja krutog tela duz strme pravolinijskc: kliznice oblika strme ravni. k' . ". " . relaIlJe silosima vol .16) gde je C .80. pri dovodu vazduha u gornji deo cevi je C=O. d b" .: y. b. I' . . a 1 se S 0 0 Je IzvrSl a lspuna vagona iIi bunkera uk l ' k " b 'Y' . V kr .isinu tranasporta materijala. 1 b bunkera ili elevatora doprcma u eevnu kliznicu ZbOJl se S? bOdr:im padom.17) moze se zakljuCiti da se za zadatu v. . k' k 0 b' .18) L=--~~- 2 gil 1z izraza (17..masa cestiee. Ukol'k " T N k ' . pn transportu zrnastog materijala ° '. b moze usvojiti na bilo kojoj visini. S1.E"I =: 6Ek I~J ±A(F. . (17. je cesto potrebno ostvariti veliku vredllost k onaene b rzme. kroz cev dolazi do pojave raz 'ct. te se zbog toga konstrukcija levka izraduje promenljivog ugla nagiba. ~. . C=O. c sa vertikalnim iii kosim bocnim zidovima.konacna brzina cestiee. .17. analog no izrazu (17.pocetna brzina ccstiee.15) Prema rezultatima sprovedenih is or . Pri Iransportu vreca duz usmeravajuceg levka. Posto je odnosno tako se dobija to je: (17. . Primenom zakona 0 promeni kineticke energije materijalne tacke. pocetna brzina vp .14) gde su: m . iii pravougaonog.. koeficijent trenja ~l i ako je zadata visina h.). iz .. da se ne bi ostetila ambalaza trenjem. Pri projektovanju oluka kliznice. " -' Yt U b)' . I Je ana lZlra 1 Je' naemu oJa " t" 1 ~k' Je postav Jcna pnmenom zakona 0 promeni killctl'C'kc cnrglJc ma cnJa nc tac e. l' Ii . mesto pregiba cevne kliznice. moze se odrediti vrednost ugla ~1' Cevne klizniee su razliCitog poprecnog preseka: kruznog. . .17) Ek2 . . se odredila konacna brzina cesticc potre.27.27. og toga Je rzma transportovanog .. re cnostl transportovanog materijala sto dovodi do gubltka klnetrCke energlJc zrnastog materijala k .. SL17. c"estl'cc nanize cc biti ravnomcrno ubrzano. ugao ~ usvaja se vcce vrednostl od ugla trenja transportovanih materijaJa u dzakovlma. Ako su poznati: ukupna vis ina H. b Da bi. I 0 JC >~l . ukoliko nema dovoda vazduha. tJ.17. Ak o se lzvrSl zamena m == -Gj posle Sl'e"'I'y' . -vir (17. kao i za zadatu vrednost pocetne i konacnebrzine. O 1 0 mJe potre no ogramCltI onemoguCl 0 osteeenJe transportovanoo matcriJ'ala pn'I'k om .65. npI'. . krajnju brzinu kako bi se ' "1 y ' . koeficijent dobijen na bazi eksperimentalnih islrazivanja.27. Prema tome. g .

.56 l5 0.13.. kgls.45. potrebno je zameniti u prcthoelnim jednaCinama vrednost povrsina poprecnog preseka i brzine... odnosno a: 1...... kruzni prcsek je povoljniji oel kvadratnog...51 20 0.36 U prakticnim proractlnima usvaja se sledcca vreelnost najmanjeg ugJa nagiba eevi prema horizontalnoj osi za razlicite matcrijalc (17. m.45 50 0...... .. 1z navedenih izraza mogu se izvuCi sledeCi zakljucci: a) Sto je veea visina H. .. Ako se usvoji da je kapacitet jcelinicne vrednosti Qj za koefidjent trenja izmcdu cestica malerijala i povrsine ccvi kliznicc ~l=OA7...... 0: 30 nd = nJ¥ = 3. za iednaku povrsll1u poprecnog preseka potrebl1o je za izradu cevne kliznice kvadratnog poprecnog prcseka 13% vise materijala..4 90 2.. ..0 37 39 1. u zavisnosti od kapaciteta.00 0. ako se usvoji da se utovarni otvor ccvne kliznice nalazi na visini H=lm od povrsine podlogc i da jc pecnika d=lm.. tada se iz izraza (17..25.. tako npr. ... tada ie za elrugc vrcdnosli ugla nagiba faktor kapaciteta sledec'ih vrednosti: Ugao nagiba cevi...70 0....09 0. strana cevi kvadratnog poprccnog preseka iznosi a.13 )l 1..~ oelnosno. .... 0... ... kg/m . \ji koeficijent ispune poprecnog preseka cevne kliznice..0 0.. 0.....4 .... .80 0. . Sa aspekta racionalne potrosnje ugradenog matcrijala za izradu cevne kliznice.. to sc izmedu H i eI mogu uspostaviti slcdece rcladje: H...5. za jednaku povrsil1u poprecnog prcseka.0 1.... v .:=: = .70 0. 33 36 1... myp V'7ClYPV ~2gH(1.... 4. za otpatke i prasinu.. .. rastojanje izmedu utovarnog i istovarnog deja poprecnog prescka ccvnc kliznice.516 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 517 Eksperimentalna ispitivanja pokazuju da se za isti transportovani materijal dopusta najmanja vrednost ugla nagiba premn horizontali na cevnim kliznicama kruznog poprecnog preseka. tada se precnici ostalih cilindricnih elcmenata mogu smanjiti.19) brasno i praskasti materijali .. . ..5 1. za ugao trenja izmedu cestiea materijala koii se transportuje (p ~25°..... Za jednaku povrsinu poprecnog preseka: precnik ccvi kliznice kruznog poprccnog preseka iznosi: gde su: Q . 3.09 1.JA 1 .70 5.. 50° ..19) i (17.. oel koeficijenta trenia izmcQu transportovanog matcrijala i povrsine ccvi. ..-' m'... Tako vazi jednakost.36° d~ (4A=2 fA =2l V--....-· V-..... ..76 4.. b) Kapacitet kliznica u znatl10j meri zavisi od ugla nagiba cevi..20) dobijaju sledece z3visnosti kapaciteta Q U odnosu na jedinicni kapacitet Q j i koeficijent trcnia klizanja ~l : 4a =4-JA ...povrsina cevi kruznog poprecnog prescka..pctgf3) ..40 1.... Tako npr..67 10 0.34 45 1.... Ako se za ugao nagiba od 36° cevne kliznice usvoji da je kapacilel jedinicne vredl1osrti.19 d= (4A 1/--....4SO ...60° sitna prekrupa (griz) .. nego za izradu kruzne eevne kliznice...p " to Je: ----.....fA... tj.2 ...58 0.93 0. . Inace..brzina transporta materijala kroz cev...S5 3... pri transportu proizvoda u mlinarskoj industriji cevnom kliznicom kruznog poprecnog preseka...17 41 43 1.50° krupna prekrupa .. ..0 O. ako se prvi element cevne kliznice razliCilog ngla nagiba umesto cilil1dricnog oblika konslruiSe kao zarubljeni konus. A . kao za kliznicu kvadratnog poprecnog prcseka strane a......54" A ~.. 70° .79 0..... .45° ...27 Faklor kapacitcta: ()......... m 2• Posto je obim cevi kvaelratnog poprecnog prescka.. . 80° proso (mekinje)... ti... gde su: nd ..m: 1.. sto se moze zakljuciti sledeCim razmatranjem.47 0.fA ..=...uctgfJ) 1 a=-JA=~ Q = lfpv Q lfP~2gH(I ..32 0.25 1z prikazanih podataka moze se zakljuciti da precnik ccvne kliznice vertikalno postavljcne moze biti znatno manje vreelnosti od koso postavljenih kliznica...obim cevi kruznog poprecnog preseka..0 2. Tako se mogu elobiti sledeCi izrazi za odredivanje eI. dok je za postizanie iste propusne kolicine transportoval1og materijala ccvnom kliznicom kvadratnog poprecl1og preseka potreban ugao nagiba cevi od 34°... tada je potrcbno da se postavi pod uglom od 30° prema horizon tali..62 0.. Da bi se dobili konacni izrazi za oelredivanje precnika ccvne kliznicc kruznog poprecnog preseka.... utoliko moze biti manji prccnik cevi. 1V~0.. .. m. 3 p _ zapreminska gustina transportovanog materijala..0 0... a ako bi se ista kliznica kvadratnog poprecnog preseka zarotirala za 45°.... c) Kapacitet cevnih kliznica u znatnoj mcri zavisi od vrstc materijala od koga su ccvi napravljene... Q =2 -1L.0 0.51 0...51 0. za zrnaste zitarice iznosi: 0.. potreban je prosecan ugao nagiba cevi od 33°....91 1...2 0. mrs.kapacitet cevne kliznice..47 25 0.....33 ct..5 1.. 50° zrnaste poljoprivredne kulture .85 0.m: 0.

<p. d<p ugao polozaja i prirastaja ugla polozaja transportovanog tereta.13 lJastaje dopunska sila trenja na klizlloj vodici koj~ iZlJosi j.20) moze se zakljuciti da se opadanjem vrednosti koeficijenta j.17. narocito u dOlljem dclu kliznice. R.17. kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne kliznice potrebno je izvrsiti uzemljenje cevne kliznice bakarnim provodnikom iIi se preko povrsine .3 Proracun krivolinijskih gravitacionih klizniea U jednaCinama (17.3..28.19) i (17. (17.23) i (17. S1.24) su : s. unutrasnja povrsina cevnih kliznica mora da bude glatka. 17.t..2 ' 2 -<p) J-lSIn 2 v (17. b ~ 2 _. dok se kod cevi pravougaonog poprecnog preseka opterecenje na zidove cevi transportovanim matcrijalom prenosi ravnomerno po citavoj povrsini. utvrdivanjc mesta zacepljivanja transportovanog materijala. 8 . v-+ JL.13 [9J je oblika : m dv dt =mg(sin~-~cos~) (17. S1.l7. 80 . U cevnim kliznicama kruznog poprccnog preseka veoma brzo nastupa habanje ullutraslljeg zida cevi.17. staklcni zidovi su glatke povrsine koje obezbeduju klizanje lransportovanog materijala pri malom koeficijentu trellja ~l. gr( . Navcdena preimucstva daju dobru preporuku staklenim eevima za primenu u pneumatskom transportu brasna.13./ ~ 1° / I I \ ~ x a) K xr x y b) S1... a. Providnost staklenih cevnih kliznica omogucava jednostavl1o.ds .' yt . ~ifere~c!jalna jednacina kretanja tereta mase m duz krivolinijske putanje radiJusa r.poluprecnik kruga. Prema tome. kruznice. zbog neravnomernog pritiska transportovanih malerijala na zidove cevi. Za odvodel1je statickog elektrieiteta koji moze da bude uzrocnik havarije staklenih cevllih kliznica.staklene cevne kliznice nanosi sloj asfaltnog laka iIi nitroemajl gled. te je zbog toga remont pravougaonih cevnih kliznica jednostavniji od kruznih.23) -+-v= dv . peos 13) .centralni ugao kruznog luka duzine s.ih gravitacionih kliznica. secera u prahu i s1. Savremcnc konstrukcijc cevnih kliznica cesto se izraduju od stakla zbog niza preimucstava. Pri kretanju duz zatvoreq.centralni ugao trenutnog polozaja transportovanog tereta. na onim mestima na kojima se u eksploataciji cevnih kliznica occkuje veee habanje preporucuje se veca primena cevnih kliznica pravougaonog poprecnog preseka zbog moguenosti zamcnc pohabanog dela cevi. te se zbog toga takve cevi habaju znatno sporije. odnosno cilindricne povrsine i parabole. SL17.24) d<p 2 y c . p .28 Pronn<unskc sheme kdvoilnjjskjJ) kJizlljca a) kruzn8 kljznica. Prilikom transporta zrnastih kultura.kruzni luk i prirastaj kruznog luka.518 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 519 1z izraza (17.28.poluprecnik cikloide. Dno pravougaone cevne klizniee posto se pohaba moze se zameniti. r . koji su dobri provodnici elektriciteta.. je oblika dv v . te se na taj naCin ostvarujc i veCi kapacitet takvih kliznica.22) Krivolinijska klizna povrsina najcesce je oblika cikloide. pn koe[lclJentu 'trenja j. U silosima se primenjuju kliznice za odvod zrnastih kultura kruznog iii pravougaonog poprecnog preseka. zbog elektricne neprovodljivosti rnaterijala stakla moze nastupiti akumulacija elektriciteta koji moze da bude uzrok havarija staklenih cevnih kliznica. Di[erencijalna jednacina krelanja tereta duz kose kruzne kliznice.l'lf/<p.tFc' odnosno: (17. Da bi se ostvarila mala vrednost koeficijenta lrenja. brasna.= g (Sin 13 ds R a za kliznicu oblika cikloide. velikom brzinom kroz staklenc cevi stvara se staticki clektricitet. Zbog toga se brasno u mlinovima transportuje cevnim kliznicama od pocinkovanog lima. zbog koje teret na krivolinijskoj putanji ostvaruje manju brzinu. b) kosa dkJoiun8 kliznica.. I pored toga ove staklcne eevne kliznice treba uzemljiti bakarnim provodnikom na kraju konstrukeije.t povecava kapacitet transportovanog materijala cevnom kliznicom. kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne klizniec. bez demontazllih radova. S1.17. Ostale velicine su kao i kod opste krivolinijske putanje prikazane na S1. Cevi kliznica pravougaonog poprecnog preseka manje se habaju od cevi kruznog poprccnog preseka.21) .

"'''. '~LijJ2 =-mgsin<jl+FN . brzina v po dostizanju najveee vrednosti pocinje da opada. prema [54) moze se sprovesti projektovanjem sila koje deluju na teret. 510 je od posebnog naucno-strucnog znacaja.27) dohija se : (17.29 Kretanjc lcrela po kru7noj kli.om jednaCinom kretanja [54). sve matematicke tacke ee za isto vremc StlCl u terne clklOlde. . te se dobija: U slucaju kretanja tereta po eikloiditreba napomenuti da cikloida zadovoljava uslove tautohronosti i brahistohronosti.26) 6.17.30.-------. u jednacini (17. visJne i radijusa L (kretanje po kruznici). koje se nalaze u razlicitim polozajima na cikloidi. <p=0.29).520 Transportni ureda. (17.. Tautohronost znaGi sledeee: ako se vise rnatematickih tacaka. pocetna ugaona brzina ~o = 0 ).23).:nicc 51.l730 L D(jagrami promcnc bainc v dul krulnc k1i. na pravce normale i tangente (SI. Parametarske ]cdl1acme ~ikloide. u jednacini (17.24) na kraju kliznice 8=8 0 i ~=O.27) .t!:""~~":2:-.--.25) odnosno za eikloidnu kliznicu. (17.b"":-""'"~. s=O.17. L (m J ).29) pri tome je: odnosno (P=7i:. Brahist~hronost znaci da kriva Iinija ima osobinu da je vreme prclaza od jednog do drugog polozaja najrnanje.. kao i 11a primeru kruznice. (17.23) i (17. ~~rT""T~1.. 5f.28) u (17. uzimajuCi za geneialisanu koordinatu ugao (jJ (smatra se da je za t=O.. pusti da se kreeu bez poc~:~e brzine ka ~em~nu cikloide. e.55 . . takole u ta-ki K.QIa -.:nici Analiza promenc brzine kretanja tereta v duz zakrivljene povrsine kliznice duzine. .----------j (17.30) (17..-:n .------. Sa dijagrama se moze uociti da osim za prakticno nepostojeCi slucaj [1=0.'tlFN .24) za pocetne uslove v=v p • odnosno v=v p . te se tako dobija neregularno kretanje ali s~ povceanjem kocficijenta trenja fl moze obezbediti krajnja brzina koja ne prelazl preporucenu vrednost. .00 : I 1-'=0 > 2. Vkc dobijaju se izlazne brzine na kraju kliznice.. Juzina luka i poluprecnik krivinc dati su izrazima: mLip = mg cosqJ .+."" ---------r---------r------I ... Zamenorn vrcdnosti za FN iz (17.. za kruznu kliznicu [9]: u tacki K ito: V= L~..ii Gravitacioni transporteri 521 Resavanjem jednaCina (17.17. '9°: Zavisnost v od L prikazana je u obliku dijagrama na S1. Kretanje po cikloidi takode se predstavlja difere~cijah::. !1'=0.28) ~=eo (za 8=0).

.. . ----1"'------"1I .. S1. ____ 1 . Kao 1kod kruznice.·2 . {erela dll:! raZfl()vr.i.31 Dljagram xavjsIlostipromcnc brxi])c v du:! raspon8 L"'ffR cikioidc kao obfika zakriv/jcne povr.' 4 .ciklOlde. a isprckjdaIlc za J1=O. .:R-2.. a na S1.~~. odnosno cikloide.35). za (=0. J b) (17.522 Transportni uredaji Projektovanjem sila na tangentni i nonnalni pravac kretanja [54]. kao i prevodenjem lucne koordinate u ugaonu. C..17.5jc-R-3j 12. : I . --. ~----M--l _L _____ . .. b..wosl balllC krelaJUll Icrcta ()d vrcmena.:. .32) .CIKloidIla klj.mjiI kOlJslrukCIj8 gravjlacioIlj/J kiizJ1ica i 10: 1 . b .35) Zavi... --------l 1 .mjca: 2 . " I I I • 1 .. . I I I ! fl.O. Rk cfj 4. J t.. .17. .... .32). S1. .17._j---------. .iI.5j+-R-2j . 3 . . ---------r"-------2 (17.~~. I I I .32.--.po kruin(!i . S1. ! •..32. I ..33) u (17. 2 . 51.<j:> s 2 (17..---r---------! f Zamenom izraza za FN iz (17..\'in/ Punc IjJ1Jjc .. . I . .33 Graik'ki prikazi prorncflc brzine kre/an. ! Vr. razij61<. .8 ---------r-. ..tereta duz raznovrsnih konstrukcija gravitacionih kliznica.cilindricIloj povr'{iJ]j~' 3 ..31 prikazana je zavisnost promene brzine V duz raspona L=nR.. .35... a.. parabolicnojpovdjJ1J.17. kruga. I . . . .33) N 1 : I I I ...~.-<'.34 pnkazana Je zaVlsnost brzine klizanja tereta od koeficijenta trenja ~t. . a j b. za.34) 51.... . ---. Na SU 7. .• .po ciki()idi. za fl=O.17.00 51.'==mg Gravitacioni transporteri 523 ·-R-l. .. prikazane su zavisnosli brzinc kretanja tereta [53J od vremena.po pravoJ.2. . konacno se dobija: . <P m-=-mgSln-+ F'N' ·2 S ~ .32 v == == 2R sin.."". .r.krllzna kljzlJiea..& : 2 •• c. ...:.17. dobija se: mi.17. .17. I -----1 . primccuje se postojanje nercgularnosti kretanja.1II : 1. . za razliCite vrednosti poluprecnika krivine R. I I I . ':..17.kruzIJlce Na dijagramu.33.32.:+..111 ---------j---------j---------- (17. . . .prv()ljnij:~ka kli.I'll za J1=0.ustanja .mic8/9j Na S1...{jnc xa grii vilado]]i transport rnalcrijii/a S1. I I I . . ------r---------r. ------_.33 dat je graficki prikaz promene brzine sp..f __ .t=0. i smatrjuCi da je pocetna brzina So 0.. I 1. s{rJ1Joj povr.po .' .--------. ---------r---------r-. VrCdIl()slipoiuprCCJJlKa krivinc R: a . . za jedinstvenu vrednost koeficijenta trenja tcreta 0 podlogu kliznice (f. .34 GrBficki pnkllz ZllViSfloslj brzinc klizBnja {ercla od kodiqjcnla {ren/a J1: 1 . povrsina po kojima se krece teret.

Koeficijent trenja 0 bocnu ivicn il1 moze biti za 2 . a. pomerace se u pravcu poduznc ose kliznice i brzina ce mu se povccavati. . pravolinijskih i krivolinijskih gravitacionih kliznica Kao sto je napomenuto u 17.524 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 525 17. Usled promene radijusa zavojne putanjc. Katete trougla cine obim cilindra 2rrRil i korak zavojne linije visine H.37).: b . Korak zavojnice zavojne kliznice H je konstantnc vrednosti bilo na kome rastojanjn R.projekcija duzine lereta na horizontalnu ravan."2 pri klizanju lcrela 0 bocnu ivicu. Ova sila dclllje U praveu izvodnice.35. U protivnom. b iznosi: (17. sa najveCim radijusom R Sl. 80 mm. koja ce biti utoliko veca. Navedenc osobenosti zavoinih povrsina kJiznica obczbeduju u izvesnoj meri samoregulisanje brzine kretania.2. Naime.radijus stuba. Takode u slucaju kada se teret bude nasao na najudaljenijem radijusu. 1 . a) 2 Do= 2RO=2 (r+s+bo ) + (1)2 2' ' (17.15.I'ila na tcret koji sc krecc po 78 vojnoj kli7nici .odgovarajuca duzin3 i sirina tereta. odnosno ~>p Ugao nagiba ~ je promenljiva velicina. U smeru prcma periferiji kliznice. odnosno rastojanja zavojnc linije od vertikalne ose. pri klizanju tcreta 0 hclikoidnu povrsinu.15. 1=10 cos~.38) gde SU: lo i bo . NajveCi precnik zavojne kliznice (Do=2R()) mora imati vrednost koja obezveduje slohodan prolaz tereta dui radne povrsine kliznice. S1.17. s=40 . moze se zakljuciti cla je ugao' nagiba zavojnice kliznice nejednak: najmanji ugao nagiba zavojnice je uvek p':Jred spoljnje ivice zavojne kliznice. do R. 5117.4 Proracun glatldh zavojnih. 3 p'uta vecc vrednosti od trenja klizanja tereta 0 helikoidnu povrsinu. Zavojne konstrukcijc kliznica obezbectuju konstantnu hrzinn klizanja.6. to saglasno izrazu (17. Brzina kretanja tcreta zavisi od radijusa putanje r po kojoj se teret hece.:nicc. ugla nagiba zavojne linije ~ i koeficijenta trenja [11 tereta 0 kliznu povrsinu zavojne kliznicc.8V(ync /infic.15. odnosno klizanja terela. teret ce imati razlicita uhrzanja. s .lS..:aviy'm) kli. koeficijent trenja je ~tl' dok je koeficijent . pri krctanju tereta po nosecoj povrsini.rastojanje od posmatrane zavojne linije po kojoj se teret krece iii trenulnG nalazi. zavisi od polozaja.35). zbog pojave hocne silc trcnja. Ugao nagiba ~ bilo koje zavojne klizne povrsine treba da bude veCi od ugla trenja tereta po povrsini spu5tanja. radijusa r. Svojstvo samoregulisanja brzine tereta pri njegovom kretanju po helikoidnoj povrSini kliznice U odredenom stepenu kompenzuje promenu vreduosti koeficijenta trenja.17.36) Ugao nagiba ~ zavojlle povrsine odreduje se iz poznatog izraza: (17. S1.. SI 17.. Uvccavilnjcm brzine kretanja tereta povecava se i njegova centrifugalana sila.korak zavojne povrsine.shemEi dcJovanja .3... a. dok je najveCi pored stuba. tg0 zavisi od odgovarajuceg rastojanja R. Ro .cvo!vcn{a 7.17. Posto se radijus zavojnice zavojne kliznice nalazi u granicarna r do Ro (SI. . zavojna kliznica je geometrijski oblik gravitacionog kretanja materijala dobijell kretanjem prave iii hive po zavojnoj liniji.37) gde su: H . b. r . te se Ie ret pod dejstvom centrifugalne sile premesta u zonu koja jc udaljcnija od poduzne osc.17.l7. b i c. S1. Kada teret dode u konlakt sa spoljnom bocnom ivicom nastupa umanjenjc brzine. sto opet prouzroknjc smanjenje brzine.36 i 17. Zavojna linija za najveCi radijus Ro zavojllc kliznice moze se predstaviti kao hipotenuza pravouglog trougla.rastojanje od stub a do tereta.35. dok najmanju vrednost ~ ima granicna zavojnica spoljasnje iviee. usled smanjcnja centrifugalne sile.35 Proracunskc sheme gla/ke 78vojne kli7nicc: a . ukoliko se leret nalazi blize poduznoj osi helikoidne povrsine.1S. Ugao ~ je najveCi kada je graniCna zavojnica na unutrasnjoj vertikalnoj iviei. od sluba.17. Sl. a prema S1. do poduzne osc zavojne povrsine. cija se vrednost menja u granicama od r o. Druga karakleristika hclikoidne povrsinc kliznice kao uredaja za gravitacioni transport materijala je pojava eenlrifugalnc silc koja deluje na teret lIsled njegovog kruznog kretanja oko uzduzne ose kliznice.17.

garantovani zazor izmedu tereta i ivice.17.37.? : tgp =f.sila trenja tereta 0 0 povrSinu kliznice. tada je za kretanje tereta maksimalne dimcnzije am". moguce je kretanje tereta pod dejslvom sile leze onog del a cestica koje se nalaze na povrsini Cija je linija zavojnice strmija. (17. tada jc ubrzano kretanje tereta niz kliznicu.koeficijent trenja tereta 0 kliznieu..37) je: H 2rcRo tg13 = ?: tgp .36) i (17. 80 mm. b . cije se vrednosti daju u obliku tabelarnog prikaza (tablica 17.L.lporlujc Poprecni profil zavojne kliznice izraduje se olucastog oblika sa rebrastim poprecnim ispustima koji povecavaju koeficijent trenja ~ll' S1.+a nuLt ) + ( -2. rnada se desava da je f. R .) 2 b 2 . odnosno koja je bliza stubu zavojne kliznice. do centra tezista tereta.lz>~l" odnosno ~l:I=(2 .17.lz. prema izrazu (17.=flGcOSjJ . ~l . ivicu kliznice. .39) Ako je ugao llagiba zavojne linije jcdnak uglu lrenja.L21tRmax .36. Ivlinimalni spoljasnji radijus (radijus spoljasnje iviCne ogrde) R tn1n .rastojanje od ose kliznice. za /-l1=/-l2=/-l je: H tg13 = .".526 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 527 Razume se da je pri gravitacionom kretanju tereta po nagnutoj povrsini ugao nagiba ravni ~ prema horizon tali obavezno jednak iIi neslo veCi od ugla trenja tereta po ravall klizne povrsine.J.L G ~ .le IrilJl. b): Rmin gde je: _ - max (rO+c.41) odakle se dobija da je: H ?: f. a nalazi se obicno u granicama L'. (17.17..36 i 17. b. odreduje se iz izraza [29J: 51.37 Shcl11alski prikaz ZHVOjllC klizJ1ice Uslov kretanja tereta klizanjem po zavojnoj kliznoj povr{ini.komponenla sile teze G Cijim delovanjem se teret prerneSta nanize..1) . 2rcRmax (17. Da bi se teret slobodno premestao po zavojnoj kliznici treba odrediti geometrijske karakteristike konstrukcije kliznc povrsine.. Ako se usvoji precnik unutrasnje ivicne ograde nosece klizne povrsine r o. pira se u zavisnosti od dimenzije F. Kod zavojnih kliznica u veCini slucajeva je Pl"'f. 3)~11· Koristrukcija iviee ograde zavojne klizniee. koji za date dimenzije tereta obezbedujc minimalni zazor. prema (17. Ako je ugao nagiba spoljnje zavojne linije manji od ugla trenja.. SL17.36 OdJ10.17.ma radijus R: F2 = f. pod dejstvorn centrifugalne tereta. duz kliznice. zbir svih sUa 'koje deluju na teret mora da bude jednak nuli (pogledati S1. Da bi se teret ravnO!1lemo spustao niz kliznicu.40) gde su: G1=GsinjJ .=40 .17. polreban zazor c" S1.sila lrenja tereta g R sile.S1.40) treba da i. na kome se nagomilavaju i sa koga se lako vrsi manipulacija prispelim teretirna . L'.l kqllslwkdiskih pHnll11clara ZilvOjl1C kliZl1icc j dlJl1CJ1Zijc Icreta ko.16.35. i b".

u zavisnosti od vrste transportovanog tereta. precizno odredivanje brzine ravnomernog kretanja tereta mase m niz zavojnu putanju radijusa R.. ~=20 . ~=15 .0. sanduka sa bocama.1 .30 ~t-0.528 Koeficijenti trenja ~ dzakova od 'ute i lana ispunjenih bra8nom Kretanje klizanjem dzaka preko dzaka Kretanje preko uglacane borove daske Krelanje preko politirane daske Kretanje preko 8per ploce Kretanje preko pocinkovanog celika Kretanje preko pocinkovanog lima Kretanje preko kIiznice oblozene transportnom tIakom Kretanje preko betonirane kliznice Kretanje preko asfaltirane kliznice Shodno tome je.52 ~-O.27 ~t-0. 1 mv 2 . ~=-O. c!olazi se do zakljucka da brzina kretanja tereta po zavojnoj kliznici varira U odredenim granicama.17. .61 ~ _ koeficijent trenja kJizanja tereta 0 povrsinu zida bocne povrsine kliznice.cosB = const ..15. u granicama: pri transportu punih vreea i dzakova. vee na duzini odredenog segmenta puta klizanja s.46 Tako je brzina kretanja tereta duz zavojne kliznice v = Sin~ gR -F-. centrifugalne sile i trenja 0 dno i zid bocne ivice kliznice moze se sprovesti iz uslova da je zbir projekcija svih sila u pravcu ose kretanja tereta jednak nuli. sa uglom nagiba ~.42) Uz odredenu aproksimaciju moze se smatrati da je: sin ~ gRo ( .45) LITERATURA: [2]. Tablica 17.[9].24°: sanduka. 13=19 .. te je [9]: (17. J (17.. .20°. Konstantna brzina tereta niz gravitacionu zavojnll kliznicu ne uspostavlja se trenlltno. ako je duzina zavojne kliznicc kratka.31 ~-0.cos~ ( J= const.15. te je zbog toga. To maci.41) moze se oc!rcditi H. v = (17.[501. c. prilikom projektovanja zavojnih kliznica neophodno potrebno izracunati potrebnu duzinu kliznice na cijem se kraju ostvaruje konstantna brzina kretanja.49 ~-0. Za izradu zavojnih klizniea od drveta je H=1200 . Transportni uredaji Gravitacioni transported 529 ~J - koeficijent trenja klizanja tereta 0 radnu zavojnu kEznu povrsinu.45 f· t.34 ~-0. S1. Prema eksperimentalnim podacima ugao nagiba zavojne linije ~ treba usvojiti...[45].[51]. .2000mm. 23°.. 1z izraza (17.[16].17. Zbog svojstva samoregulacije brzine kretanja tereta niz zavonu kliznicu koje je prethodno objasnjeno. (17. pod dejstvom normalne komponente sile tde.t-0.43) Razume se.[54] pri tome su: F2mR v 2 FIl2 = F2 Fc - sija trenja 0 zid bocne ivice zavojne kliznice usled 1 mv 2 dejstva centrifugalne sile Fc. . gde je Fe =2R+2R' S1.44) odakle je: v= gR(sin~-Fl cos~) F2 cos ~ 2 = const .[40]. tada se na njoj i ne moze ostvariti ravnomemo kretanje materijala.

IIDEO TRANSPORTNI UREDAJI MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA .

Za obavljanje zelezniCkog transport a m8terijala koriste sc koloscci razlici(ih sirina. normalni sirine 1435 mm. INDUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA p!oc'a.Jg· 3-pTag. razna osiguranja trupa pruge itd. ito: sina.'trqjfl. kako prilikom nabavljanja potrebne opreme. Investicionu opremu industrijskih zeleznica saclIlJ3vaju : a) sinski kolosecni pribor. tako i za vezu izrnedu fabrike i nalazista rude. 51. 4-. drenazni rovovi i potkopi). IUneli. kolosecnog pribora i zastora. dodavacima i transporterima. kod useka i nasipa terena sa nagjbo~. Kaopo pravilu. SL 1. Industrijske zeleznice na prugam3 kaleo normalnog. kolske vage.. poveeanjem brzina transporta. a to zna6 da se istovarivanje iz svakog vagona obavlja automatizovano u specijalane transeje za prijem materijala u prijemne bunkere. propllsti sistemi za prihvatallje i odvoaenje povrsinskih i podzemnih voda(jarkovi t1 u~ecima i Duzin3 istovarne prijemnc transeje pored pruge zavisi od broja transportnih jedinica --vagona i vrernena koje je potrcbno za njihov istovar.I'iJiski ckscri 'T" iii "T" ohlikll 1. a to su: mostovi. Gornji stroj zeleznicke pruge cine promenljivi parametri. U graaevinskom smislu zeleznicku prngu cine osnovni eleme~ti: donji stroj pruge. Inace. estalcade. oblozni i potpor~i zidovi . skretnicka i !11ostovska graaa 1 sl.532 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala 533 zastitni jarkovi po potrebi sa gomje strane terena.vijadukti.1 Zc/cxnicki ko!osck: i-poslcljica donjcg .1. povecanjem osovinskog opterecenja: odnosno pritbka tocka na sinn. koloSCClll tnangh 1 pe\ouglovi. predstavljaju nadgradnju 11a donjem strojn.1 Opste napomene Zeleinicki transport je od velikog znacaJa u procesu prerade sirovina u graacvinarstvu. mereno na 14 mm ispod GIS·a (gornje ivice sina). 5-pod/07J7H 1. kao i uzani koloseci koji su manjih sirina. . d) vitIa i utovarna sredstva. pragova.finc. akvadukti. dru~~ postrojenja. 2-nfl. . ukrstaji.1. Donji stroj zcleznicke pIuge u osnovi prcdstavlja zemljani (rup pruge sa svim vestackim objcktima. tako i uzanog leoloseka moraju obezbediti mehanizovani transport materijala sve veceg kapaciteta ito: elektrifikacijom pruga. Primenjuje se za prevoz sirovina kako unutar fabrickih proizvodnih pogona. skladista materijala. gprnji stroj pruge. Povrsine za prijern istovarenog materijala pored koloseka rnogu se formirati sa obe strane industrijskog koloseka nasipanjem istovarenog materijala iii se na mestima koja su predviaena za istovar matcrijala iz vagona kopaju kanali-transerije odgovarajuceg poprccnog prcscka koji ohezbeduju zahtevani kapacitet. e) manevarska j pomocna sredstva. drenaze. okretnicc. sirina koloseka mcri se upravno na osu kolosekvd i predstavlja razmak unlltrasnjih strana glava dve sine. istovarnih bunkcra opremljenih bunkerskim zatvaracima. U veCim industrijskim prednzeCima polaganje zeleznickog koloseka za obavljanje unutrasnjeg transporta materijala predstavlja veliku invcsticiju. prenosnice. snega 1 lav1l1a. tako i prilikom njenog postavljanja i oddavanja u eksploalaciji. a sastoje se iz oS:JOvnih elemenat:a. primenom savremcnije mehanizacije na Zeleznici. c) lokomotive. kompozicija vagona. rude i sirovil1e koji se tral1sportuju zeleznicom moraju se automatizovano istovarati iz kompozicije zelcznickih vagon8. Unutrasnji transport industrijskim zelezl1icama predstav~ja integralni deo ukupnog transportndg sistema preduzeca koje je i u obavezi da odrzava i vrsi remont svih tran?portnih sreds(ava. Najvisi nivo mchanizacijc istovara materijala iz kompozicl]e vagona ostvar~je se prime nom prijemnih. 6-. procesnoj tehnici. kao sto su skretnicc. objckti za obezbeaenje pruge od bUJlca. rudarstvu. nadvoznjaci i podvoznjaci. galer:ije. b) prikljncna oprema. mctalurgiji itd. odnosno vagoneta. U sirem sn1lSlu gorn]l stroJ obulw~ta l.<·.<.

= e+x =: b+2c +x. slroj/:l.2 .sa sine. Polozaj zelezn1cke pruge odreden je trasom pruge. 1.40 em veca od duzine p~ligova.2 Ze!ezlljckj ku/usck: 1. Pragovi preko kojih se ucvrscyju sine koloseka povezuju obe prugd.sirina oboda tocka.. Posteljiea tla donjeg stroja i nasuti sloj gornjeg stroja Cine noseCi deo pruge i predSlavljaju vazan deo konslrukcije sinske staze.ora kretanja kompozicijc. a koji se usvajaju prema vazeCim normama za projektovanje ze!eznickih pruga. zaseka.3 Par ~'{jllskjh tockova f13 . Z:leznicke sinc se izraauju iz valjanih profila standardnih dimenzija. DOpllstena vrednost x na pravolinijskim deonieama podzemne zeleznice (zazor izmeau tocka i sine) usvaja sc 10 mm.. 5-pOJ/U/rul ploca prcko koje se . projekcija trase u horizontalnoj ravni naZIva se planom zelcznicke pruge.normalni kolosek . Najbolji nasip formira se od mcsavine tu\anika. e-rastojanje izrneau tockova na zajednickoj osovini vagoneta.. zastupljenost odgovarajuCih sirina koloseka na zeleznicama u svetu je prcma tabliei 1. nasutog slop. dok siriria nasutog sloja mbra\ da bude za 20 . Sa pove'canjell1 zazora iZll1eau tocka i sine pojacavaju sc parazitna kretanja vozila. i uticu na povecanje sila otp.2 sastoji se iz podloge (posteljice tla donjeg stroja). kao i mogucnosti iskakanja lokomotive i kompozicijc vag on eta . . S obzirom da zeleznicka pruga II horizonlalnoj projekeiji nije uvek pravolinijska.3 m.sloj.=1435 ll1m nalazi se u granieama -2 . a siiapritiska pokrctnc zeleznicke kompozicije prenosi se na nasipni. odnos11o na industrijskim ze!eznieama dopupslena vrednost x na nOl'malnim kolosecima sirine S.. . J-prdg. sledeca: Tabliea 1.0JJ3IJlfJ 1. a to znaci da sve neravnine treba ublaziti proseeanjel11 useka.. a sine i pragovi . i spojevi sina sa pragovima.2 IDdustrijski koloseci i sine . odnosno vllcne lokomotivc. 51. te se tako pri obrtanju tockovi premestaju duz sin a i svojim obodom pritiskaju cas jednu.1.=1676mm S. ako je moguce..1. c . tako i sine. Ze!eznicka pruga.1 Vrsta koloseka Sirina koloseka Proeentualna zastupljenost pojcdih sirina koloseka 62% 6% 9% 8')!o Sin~ je.avni element gornjeg stroja zeleznicke pruge koji neposredno prima sva stallcka I dlIlanllcka opterecenja koja se u koloseku mogu javiti..filla jJosfav!. gl. ' v S. +5 ll1ll1. Profil koloseka mora biti ravnomeran. '~astojanje izmeau n¥spramnih tockova na zajcdnickoj osovini. zelezicki koloSfk.ica d(}f~ic.. Sirina zelezmckog kojos~ka . ll.1.sirina zeleznickog koloseka. Inace. S1.1. zastora.:'1IJt1 prag.. po dve naspramne sine mogu bili postavljcne na nekim poluprecnicima krivina. obezbedujuCi konstantl1li sirinu koloseka. a koja se nepovoljno odrazavajll na eksploatacioni vek kako tocova.=1524 mm ( u zemljama bivseg SSSR-a) S. pragovi. 2-nasip.. sto minimalnije radijuse krivina. 20 mm. ZahvaljujuCi nasipu pruga je elesticna. sine.uzani kolosek .definisana je izmeau ~ll1utrasnjih iviea glava sina na pruzi. Osov1l1a koloseka pruge postavlja se obelezavanjem 11a terenu iIi se nanOS1 11a kartu i naZ1va se trasom pruge. odnosno drugll sinu. ublazcne su sile udara tockova pokretne kompozicije 0 sine. Dill1enzije tueanika od tvrdih stena su 20 . I ~ss~--- ~~xl_ Trasa pruge mora imati. Gornji slroj indllstrijske zeleznicke pruge saCinjavaju: zastorni sloj( nasuti sloj tucumka). SI. kao i poprecnim 1 poduznim profIlom terena. odnosno postoji zazor izmeau oba tocka i sine.3.=1000rnm 9% 6% ukupno 100% S. odnosno vucnc lokol11otlve.. mm (11) gde su: S. 40 mm i peska 3 . oLinosIlo r astojanjcm lzmcclu spoljasnJIh radmh IVIea oboda tockova na zajedniCkoj OSOVIIll vagona.s':il1Ski ckscn" "T" iii "T" obhka . 6-. kao sto su vijuganjc.zadrzavaju se na odreaenoj visiniskoj koti. VeliCin3 x treba da iskljuci mogllcnost naleganja obodnih venaea tockova zajednicke osovinc na sine. 0. Debljina nasipa kod pruga uzanog koloseka iznosi 0. zaokrctanje i ljuljanje.siroki kolosek . Preko pruznih sina i pragova se pritisak vagona raVl1omerno prenosi na nasipni sloj. '" b- Us ted habanja oboda locka zazor izmeau oboda locka I sme se vremel10m povccava.siroki kolosek .=1435 mm S.uzani kolosek .os tali v . odnosno izradomnasipa. 4-sjnc.534 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 535 S1.=1067 mm S. pragova i sina sa kolosecnim pricvrsl1im priborom.. x-zazor izmeau oboda tocka i sine preko kooa sc vrsi slobodno kretanje tockova u poprecnom pravcu "tamo _ amo". dok je projekcija trase u vertikalnoj ravni proW pruge.poslUi. iiljake i peska.

sme lzmedu dva susedna praga pri prelazu kompozicije opterecen je na savijanje.. Z~. Za obicne pragove toIerancije su sIedece: I ± 5 em. gde je l-dnzina praga.'>4.55 69.'>. anliseptike kojima se sprecava zaraza klicama koje napadaju drvo_ Prema dimenzijama pragovi Sll podeljenji II pet grupa (za pruge normalnog ko!oseka).5 navode se osnovne karakteristike razlicitih sin a uzanog ko]oseka. C i Delate Sll tabelarno.44 49. B i C prcm3 Sl. Ako se kOl11pozicija vagona vuce lokomotivom. 1.ic samo jedan tocak iZl11edu dva susedlla praga.. a napon savijanja mora biti l11anji od dopllstenog. k{. 49. .4 OhHci poprecnog prc.e ~~prestano)'ri~a sva statieka i dinamieka opterecenja koja se u koloseku mogu Javlt!. 60 kg/m.2 prema SL 1. kao i na masu po duznom melru.43 60.. lJ tablici 1.l'inc tip..r~mena ~aba: odnosno predstavlja deo kome se tokom vremena smanJuJe masa 1 Vlsma. 1. Vral sine je zaobljen prema glavl sme 1 prema nozici.. h ± 1 em...4.4 date su mere i osnovm parametn na]cesee upotrebljavanih sinskih profila u nasoj zCl11lji na prugama normalnog koloseka... l)IC 60 znaci da su mase oko 45. lako se podbijaju i postavljaju manje zahteve npoglcdu zastora i podloge.5. a dimenzije za obI ike A 13.536 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materi..cka xcicznicio/l pragov3 Durn1HIJ1og ko!o. Glava sme Je dec sine koji prima opterecenje od vozila neposredno te se s:o?a toko~ v.5 45.ce mase odgovaraju za saobracaj inteziteta. b ± 2 em.81 54. Tip sine je odreden mas om sine u kilogramima po duznom metru (g.prikazan]~ po~:e:~l presek sine tip a 49. tablica 1.34 2308 2346 3055 335 68 ISO Osnovni podaci koji dcfinisu sinu odnose sc na ukupnu visinu sine.. . Deo.?skom priti~ku. 49. odnosno za pruge sa veelm saobracajnim opterecelljem po osovini za vece brzine. 2 I.97 68. sa pncvrsmm pnborom nema problema kao kod hetollskih. Na s1. sine tip a 4.4 Tablica 12 b Sina kao glavni element gorjeg stroja zeleznieke prng. sine 45 49 UIC54E UIC54 UIC60 cm cm crn 4 em 3 mm 14 14 14 16 16..iala 537 Pragovi Sll obeno od drveta (eetinarske grade). h1 C 18 17 17 Grupa 1 2 3 4 ] a 26 25 25 24 22 h 16 15 15 A 26 25 25 24 22 B 16 1) 15 14 14 D 18 17 17 16 16 B 9 8 8 8 7 C 8 5 260 260 250 250 230 14 14 16 16 8 8 8 7 i~ .34 76.86 1552 290 215 240 276 279 46 51 55 60 125 125 125 140 1819 320 341.? 49 '" b Grupa 1 2 I 230-480 380-400 a 26 h A 16 B 16 2U C 2() B 11 11 C 10 12 26 3D 30 l6 26 Tablica 14 Tip g kg/m A T. Raslojanje izmedu pragova lZ110S1 600. drveni pragovi 511 sk~Flji od bet?llskih ali se jos uvek najvise koriste jer se lako ugradllj11 i ohraduju. em 3 Wy h mm 142 149 161 159 172 bl mm b. UIC 54 E. 4 W.. odnosno armirano--betonskc konstrukcije i postavljaju se ispod simL Drveni pragovi sc stite od truljenja tako sto se natapaju u hemijska sredstva. a mogll bili j metalni. Tabliea 13 h1 1.:::==------+.3 417. Pri pre]a::~ va~ona podrazumeva se da . stirn sto ih sa odstupanjima moze bili najvisc do 20 'Yo od kolieine u prijemu.5 513 67 67 70 72 53. a u tablici 1. u kompoziciji je naJteza 10komotIva.84 62. Dimenzije skretnickih pragova (grade) oblika A. te se preima izabranDj ]okO[l1otivi i dopustenol11 osovinskom pritisku ]okol11otive odreduje vrsta i tip zeleznicke sine koja ce se poloziti.+ 511.3 u em. mm 67 d Pragovi uzanog koloseka sirine 750 mm su duzine 1. Pre polaganja zeleznii"kog koloseka treba im3ti prethodne podatkc 0 osovi.0 km pruge). I _ a -4 I ~~ 511.43 57. Sme v~. lJ nasoj zemlji se ~a pruga~~ normalnog koloseka najcesce primenjuju sine tipa 49.<"'ck. . 800 mm ( 1500 pragova l1a rastojanju od 1. ~ tIme 1 otporni moment glave i eele sine. .5 Poprecni prcsek fe!cznicke .'> m.4 date Sll U tabliei 1. bolji su prigtt5ivaCi uelara jer su elasticniji i do 4 puta od betonskih.(m). Inace.

a i b.208 0.6. Seslostrana navrtka 4 .6.540 1. da medusobno poveze dye sme}:z~rsl ~Jlhovo . 1.'..1'3 podloiJ]()lll plaCieolll b-bcx podlaine plaGee Naziv elernenta .l.302 0.6 masa.6 Prfcvr.: lZ el~menata pr~kazan:h u tablici 1.090 8 4 2 " 539 4.6 VrsLc normaJnih sasLava . sprave protiv bocngg pome.360 - fJ edinicna masa sine.. pa je dvostruko veca sila otpora.kg broj komada 2 4 4 Tablica 1.8. Nesto je bolja situacija ako se u kolosek ugraduju tirfoni. nemm Na prugama uzanog koloseka pnevrscenje sin a za drveni prag ostvaruje se sins kim ekserima "[''' iii "T" oblika.40 65 60 .7. mm 65 91 90 107 Tablica 1.datak kolo~ec!log pribora je raznolik. Podlozna ploca Pricvrsna plocica Vijak za pricvrsne ploCice ~ masa. Kako je pricvrscenje ekserima i tirfonima kruto i lako dolazi do labavljenja veze. H.n. koja npI.7 Vcze lirfonima: a-sa pOdJOLflOJJ1 plo6com " p/oCiec. U nasoJ '1 . U nas.e medusobno povezllju.. kN 30 . dopunsko pntezanJe..oj zernlji se na prugarna normalnog koloseka koristi kruti klasicni pnbor tJpa K .304 0.etke: kao !ito Sll sprave protiv putovanja sina..624 7. . 600Nfmm2. ispod sine se cesto postavlja podlozna celicna ploca-podmetac.luJu se sme JedlIllcne mase 18 i 24 kg/m.kg 15.r~nJa pl:gova ~ dr.se sm. Sastavi mogu bll! ~~lmalm I kos!. 125 - .1. jer svi zajedno upiru 0 podloznu plocu. uvreu se u unapred izbusene rupe u pragu ."lila: a-naspramni.eli ~e prem~ funkciji koju ima u koloseku na tri osnovne v to:. odnosno da bi se smanjio specilicni pritisak na prag. n e1 ~la.a. zem]" JI se po pravi u O~I~tl n~spramni sastav sina.u o~ cel:ka zalezne cvrstoce 400 . onda se sila bocnog otpora aktivira kod svih eksera. Da bi se optereeenje prenelo na vecu povrsinu praga.~uhsanJe ~ honzontalnom i vertikalnom smeru. a) koloseclll pnbor kohm se sine vezuju za pragove. Oni po svom 6 6 b) " polozaJu u kolosekukmogu bIll naspramm i naizmenicni (SI . zbog toga treba vrsiti ceste ko trol . a u veZl sa trm : nJegova skupoca U odnosu na savremene tipove pricvrsnih pnbora.b.1.538 0. Ako se koriste podlozne ploce kao na Sl.538 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala Tirfon sa ravnom nalezucom povrsinom Dvostruka elasticna prstenast. elektricna vuca kompozicija na prugama uzanog koloseka plJIllen. Tirfonima se postize neilto veca i dugotrajnija pritezna sila nego obicnim ekserima.' Ako je n:oto~na.za up~trebu na drvenim pragovima. kao sto je prikazano na SLl. gr~?e. a i b.156 Prescci jednog tirfona i jednog sinskog eksera prikazani su na S1.. b) spojni pribor kOJlm .. po jednom drvenom pragu iznosi 24 k! cellka. Sluze kao i obicni sinski ekseri za direktno pricvrsCivanjc sine za prag. 1. 1ma. odrzava pn(ez~u silu potrebne velicine. izuzev elaslicnih prstenova (pod~oskJ).6. " Sastavi~~ sin~ nazivaju se mesta uzajmnog povezivanja dye sine. Za. kontaktom. 1. 59 90 .a podloska Topolov umetak 0. b-llllwnClli&Ji kolose~n~ pribor d.. .a I. b) .635 0..i.slenog pncv~sno~ pr~bo~a 51. Da pricvrsti sinu za ~rag : ~_to ~uz~. 1 K~losecni ~peclfl~lll pnt~sa~ pllCvVrS~l . Na elektroflClramm prugama sastavi sina povezani su elekt" . Lose strane su velika masa kruto tlpa K.Po]eduuh :lemenat~ elaslicnog pricvrscenog pribora izraduju se od opruznog cehka zatezne evrstoce rznad 1280 N/mm2 .020 2.510 0. Naziv su dobili po francuskom inzenjeru Tirfonu i danas su vrlo cesto u upotrebi kao sastavni element sinskih pricvrsnih pribora. Spajanje sina ostvaruje se izmedu pragova. Ako se ekseri koriste bez podlozne place za pricvrsCivanje sina. Oni se ne zabijaju n prag kao ekseri vee se uvrcu ili odvrcu specijalnim kljucevima ili masinama za zavijanje i odvijanje tirfona tj. koji su takode ekseri ali kruznog poprecnog preseka sa narezanim navojem. zbog cega je i otpor podnznim silama nedovoljan. 1 . konstruisani su elesticni ekseri koji se u odredenim okolnostima mogu uspesno primeniti. a sastoji se iz: podlozne ploe.. c) dopunski pribor koji sluzi za ojacan'e res.'(iV3fljc lfilC ckserfJl1li: a) bex pooloLnc 51. . Danas s~. onda je sila bocnog otpora nedovoljna pa dolazi do sirenja rnpa za eksere u gornjem delu pruga i povecanja sirine koloseka. Veza tirfonima sa i bcz podlozne ploce prikazana je na SU. kgiIn 8 15 18 24 Visina sine. u pnmem samo normalni sastavi sina. da srnan'i kOjl sma prellosl na prag. vehk~ bIOJ sastavmh elemenata. Razni delovi kolosecnog pribora koji sJe IzraduJ.5 Dopusteno osovinsko optereeenje sine.. 511. Podnozna ploca predstavlja najtezi i naskuplji de~ prlbora tipa K.

540
b)

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

541

priteze rucno iIi masinski. U sini i vezici moraju se bllsiti rllpe kako bi se ostvarila njihova vijcana veza. Precnik rupe u vezici d, treba da bude kao precnik vijka, uvecan za 2 mm zbog dozvoljenih toleraneija pri izradi vijka i same rupe u vezici. ZeleZnicka pruga sastoji se iz pravolinijskih deonica meausobno spojenih blagim krivinama. Poduzni profil zeleznicke pruge sastoji se iz horizontalnih i deonica sa nagibom povezanih spojnim lukovil11a. Velicina poduinog nagiba obe sinske trake meri se langesom ugla nagiba , tj. i=tg i3 i oznacava se decimalnim brojem iii u promilima( %0)' Npr. nagib od 4 hiljadita oznacava se kao i=O.004 iii i= 4

%,.
511.8
Poprccnipresck ciemeJ1ata xa prH5vr§6vBnjc §ina:
iI-l;rf(m; b-ckcscr 'T" oblika

U praveu su obe sine zeleZnicke pruge na istoj visini. Sine su nagnute u odnosu

na osu koloseka u nagibu 1:20, !ito se postize podloinim plocal11a i cime se omogucuje voaenje vozila. U skretnicama, ukrstajima ,okrctnicama i dilatacionim spravama sine su postavljenc bez nagiba. U slucaju da je izmedu dYe skrctnice spojni kolosek duiine 1:0:50 m, onda se i on izvodi sa podloznim plocama bez nagiba.

Uzduini nagib pruge uzanog koloseka usvaja se u granical11a 15 .. .20%0' U
rudnicima sa jamskom eksploataeijom, u reonu podesta, da bi se spreCilo nekontrolisano kretanje vagoneta, usvaja se manja vrednost uzduznog nagiba, u zavisnosti od nosivosti vagoneta u kompoziciji, tj. : Nosivost vagoneta, t.. ..... _ __ ..... ...... _ Uspojni pribor kojim se vezuju dYe sine spadaju vezice i vijci. Sastavi sina su na]svtabllnlja mesta u koloscku, kako u pogledu komfora voznje, tako i u pogledu odrzavanJa. D~ ne bl dolazllo do povecanih ugiba sina i njihovog brzog propadanja, odnosn~. da bl se opterecenje lakse prenelo sa jedne sine na drugu, na mesti~!a sastava sma ugraauju se vezice. _. Na SL 1.9 prika::ana.ie vezica~na sini tipa 49. IzgJed vezice sa polozajem rupa za vl.Jke za pnmenu na smama Upa 4) I 49 pnkazan je na S1. LlO, a busenje krajeva 1ia S1. 1.11. . .
TIP 49

1

2
5

3
4

4

Nagib pruge, %0 ...

..................... 6

3

Zastor j podJoga. Osnovni zadaci zastora SlI sledeCi: da ravnomerno prenose primIjeno opterecenje od pragova na planum. na vcliku povrsinu, cime se dobija mali specificni pritisak na planum, u grallicama nosivosti tIa; da sprece poduino i bocno pomeranje pragova i obezbede poduinu i poprecl1u niveletu koloseka; da omoguce !ako i efikasllo odvodnjavanje; da deluju kao prigusivac primljcnih oseilacija. Zastor mora bili postojan na mrazu_ a takoae mora posedovati osobine visoku udarnu cvrstocu, otpornost na pritisak sto zavisi od zbijenosti i gustine, oblika i veliCine zrna zastornog materijala. Ispod zastora planum mora imati poprecni nagib od sredine koJoseka 3+5%.
Najbolji materijal za zastor je tucanik od eruptivnih stena Sljunak tRkooe moze sluziti kao zastorni materijal ,a pesak se narocito koristi kao materiJal za tampon, a za zastor se moze iskoristiti ako je razmak pragova mali i ako je dobra zbijenost. Debljina zastorne prizme (SI. 1.12) na glavnim pTugama I reda treba da iznosi 29 em ispod donje iviee praga. Presek zastorne prizme dat je na SI1.12, a dimenzije u tablici 1.7.

100 580

165

J 75

!

Sf. 1.10
Izg/ed vc;:icc sa p%ia/e!n rupf.! xc; pnincDu nfl §inama tip!l 45 i 49

o
45.5 165

o

.

.Vc~~e~ i:8 ;fI~i tiPIi 49 '

~1.9

~1.ll Brulcnic krajcvlI §ina

511.12
PoprccJ1i presek zflsiomc prizme

~ude nepr?menlj!va. Kod starijih tipova vijaka glava je okrugfa, a kod novijih je
cetvrtasta I oslan]a se na rebro vezice, cime se sprecava odvijanje vijka. Navrtka ;e

SpO]11l vI]el Ima]U zadatak da fiksiraju vezu na sastavu dYe sine tako da ona

542

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

543

Tablica 1 7 Najmanje dimenzije u em Pruga GJavna I reda sa drvenim pragom Glavna I reda sa betonskim pragom Glavna I reda Spore dna I reda Stanicni, lozionicki radionicki i industrijski koloseci a b k c d

postoji zahtev za obezbedenje istovetnih kota nivoa sina zeleznickog koloseka i nivoa podloge fabrike ili [abrickog kruga. Zeleznicka pruga uzanog koloseka sa ukopanom podlogom postavlja se ~nu~ar industrijskog kompleksa kad se preseca u islom nivou sa automobllskim saobracajnicama, prilaznim putevima koji vode do fabrickih objekata, ako se pored prugc nalaze radnc povrsine, platforme, trotoari itd. U slucaju izgradnje pruge uzanog koloseka sa neukopanorr: podl~gom i naknadnim zahtevima za izgradnjom poprecnih prelaza preko pruge u IStom mvou za saobracaj vozila, onemogucava se odvod povrsinskih voda u fab~ckom krugu i narusava se normalno uredenje industrijskog kompleksa u krugu fabnke.
Veze koloseka. Kolosek zeleznicke prugc postavlja se prema projektu u kome se prikazuju poduzni i poprecni profil pruge, mes.ta postavlja~ja mehaniz~rr:a skretnica, veze i pruzni prikljucci. U krivini se spoljna sma postavlJ3 lznad unutrasnJe zbog smanjenja dejstva centrifugalne silc na stabilnost kompozicije voza.

260 264 250 250 230

330 320 320 290 270

35 40 35 20 20

600 600 540 450 450

45 45 40 33 30

1'10 zemlje-planum treba, kao kod puteva, pripremti za prijcm opterceenja II cksploataciji 7.eleznicke pruge. Zbog toga je potrebno prilikom izgradnje dOlljcg stroja pruge prayilno izgraditi nasip prime nom vibracionih masina i slatickih valjaka za stabilizaciju tla. Tako stabiliz()van tamponski sloj mora imati dobru nosivost tla. Interes izrade tamponskog sloja ogleda se II tome sto prilikom atmos[erskih padavina voda prodire kroz tucanik do peska i iz njega se brzo drenira van koloseka. U protivnom dolazi do raskvasivanja podtla i upadanja una tucanika u donji stroj, a tako i do vrlo brzog stvaranja blatnih korita (51. 1.13, a i b). Tamponski sloj je debljine 20+30 cm, a nikako manje od J 5 em, inace nije svrsishodan. Pritisak koji se od zastora prenosi na donji stroj pruge zavisi od duzine praga i visine zastorne prizme. Sirina pritisnllte povrsine uvecava se postepeno i trapezasto.

Za prcvodenje kompozicije sa jednog koloseka .~a drugi mog~ se k.oristiti specijalni urcdaji koji cine dve grupe ito: 1) ur~.daJI za pre~o~.enJe :a Jed.~og koloseka na drugi svakog vagona posebno; 2) ureda]1 za skretan]c cltave zelezlllcke kompozicije. Obrtna platforllla (51. 1.15) izraduje se kao lako obrtna kfmna ploca i ugraduje se zbog Olllogucavanja ukrstanja zeleznickih koloseka. Obrtna ~loca se navla~i na eentralni rukavac, a na krajevima se oslanja preko kuglIea postavl]elllh u prstenastom zljebu nepokretnc ploce. Veze dva iIi vise koloseka koji mogu biti medusobno pod ma kojim uglom iIi paralelni, moze se uspostaviti okretnicama i trianglima (kolosecnim tro~glovima). Ako sc izmedll dva koloseka ne uspostavlja mogucnost prelaza vozlla sa ]ednog na drugi kolosek, onda se takva veza zove ukrstaj. Okretnica (51. 1.15, 1.16,1.17,1.18 i 1.19) je postrojenje kruznog oblika koje ima pokretnu konstrukeiju za smeStaj zeleznickog vozila. Njome se usposlavlja veza dva iIi vise koloseka koji se susticu p~od m3 kojim llglom i cije se ose preseeaju u jednoj tacki. 1'a tacka se nalazl u sredlstu okretnice i u njoj sc ona okrecc oko svoje vertikalne ose. Vozilo se ovako moze okrenuti i za 180°. Precnik pJot';e zit dvoosovinska teretna kola i iznosi 5+10 m, a za cetvoroosovinska kola i do 20 m. Koriste se dosta i u pristanistima.

b)
Ko!u sine Illl ulu.';ku

Sf 1.13
BIllLlJa kodLa U t8JJlPOIlU poi/loge dOJ~i()g stnya: a) poi/uZJli prcsck; b) jJoprd'ni presck z8stoTa ipodJoge idcz1Jickog koloseka

51.1.14
Poprcc"nipn:sek zcJcxmckog k%sck8: a) sa J1cukopaiiom
podlugoln' b) ,~'8 ukopaIlo111 pOd/ugofn j lJasJj)f]Jil1 ;casfororll

u nivou terena

Podlol? preko koje se nasipa tucanik ili sljaka kao noseCi sloj zastora na prugama llzanog koloscka moze biti neukopana (51. 1.14, a) iIi ukopana (51. 1.14, b). Pozeljno je da se kolosek sa neukopanom podlogom postavlja na kraju llllutraslljeg fabrickog trails porta ili na deonicama udaljenijim od fabrike i ako se u okolini zeleznickc pruge ne odvija automobilski saobracaj veceg inteziteta iii kada ne

51.1.16
Prosta voa okrc/lJicom

Sf 1.17
KOlJSlrukcija okrclnk·c koi/ kojc sc koloscci ukr§laiu poi/ uglomoi/90"

Sf 1.18
Povczivi1njc okrctnicom Iepezlf:do poslavlicIIih ko/OSt:k8 poi/uglom

51.1.19
POVGZivllnjc paralcJm/J koloscka okrclIljcom

544

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

545

Prenosnice sluze za premestanje vozila na paralelni kolosek, SI. 1.20. Njihove konstrukcije ne zahtevaju vcliki prost or, kao i okretnicc ali im je propllsna moe manja. Brzina krctanja pri premeslanju iznosi 1 mis, a sa elektricnim pogom do 2 m/s. Upotrebljavaju sc u radionicama, lozionicama, ponekad na ceonim putnickim stanicama, velikim teretnim stanicama i u pristanistima. Izraduju se kao spustene prenosnice sa ozidanom jamom, dubine do 0,5 m iIi kao povrsinske prenosnice, bez jame, kod kojih postoji rampa koja je zglobom vezana za prenosnicu. Nedost.atak spustenih prenosnica, Sl. 1.20 je sto jama pre kid a koloseke, te bi u slucaju kvara prenosnice nastupio potpllni pre kid saobracaja, pa se zbog toga koloseei povezuju skretnieama !ito je na slici i prikazano. Kod povrsinskih prenosnica je zglob slabo mesto, sine SlI izdignllte iznad sina paralelnih voznih koloseka za 45 .. SO mm, pa .ie zato potrebna rampa. Ovc prenosnicc su manje nosivosti od spustenih prenosnica (do 30 t) jer su slabi poduzni nosaei, a primenjuju se u pristanistima, lakoteretnim stanicama, radionicama, industrijskim preduzeCima za proizvodnju gradevinskog materijala (ciglane, Sl. 1.21), za povezivanjc vise paralelnih industrijskih ko]oseka, odnosno za skretanje pokretnih noseCih platformi iIi vagoneta na nekoliko paralelnih koloseka. Zbog toga se eeslo primenjuju koliea koja se kreeu poprecno po sinskoj pruzi i koja opsluzuju nekoliko paralelnih fabrickih koloseka ( S1. 1.21). Na noseeu platformu popreenih koliea postavljaju se kratke sine preko kojih se kotrIjaju tockovi vagoneta kako bi se glava sine na poprecnim kolicima nalazila na istom nivou sa glavom sina paralelnih koloseka, pa se kolosek poprecnih kolica nalazi nkopan u odnosu na nivo povrsine tla terena.

51.1.22
K%/-J'ceni triangl

U1(J'staji. Ukrstanje nastaje kada se dva koloseka u istom nivou presecaj.u pod pravim iii kosim uglom, a nije moguc prdaz vozila sa jednog koloseka na drug!. Ak:: oba traka sin a jednog koloseka scku oba traka drugog kolosek.a, ond~ ~~ :~s~ potpuno ukrstanje koloseka. Potpuni ukrstaj moze biti pravougaom 'p:'a:~I:~IJskI III kosi pravolinijski, kao na Sl 1.23 a, i 1.23 b. Ako gU oba koloseka ~ kI'1:'lm, ill Je sarno jedan u krivini, a drugi u pravoj, to je krivolinijski P?tpuni ukrst~Ja"pnkazan Je ~a SL 1.24. Polozaj sina kod svih ukrstaja uvek je verllkalan. UkrstaJI se ugraduJu na drvenim pragovima i na dobroj podlozi. Vertikalni polozaj sina ~~stize se u~radnJom podloznih pioca bez nagiba. Prelaz sadela ~oloseka na kome su.s1l1e sa nag.lbon; 20.1 na den koloseka gde su sine bez naglba vrSl se kao kod skretmca, ugradnJom Jedne podlozne ploce sa nagibom 1:40 na pragu iza sastava.

8Ffj:Jg: LII jJUlJ U
KOLOSEJ( POPRECNlH KOLIeA
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _1

51.1. 23
Potpunj ukriiliyi: a) praV()ugllOno pr8v,,/iluj:,k,;' b) kosi pravo/jnjjskj

51.1.24
Kdvo/inij'ki potpunj ukriftaJI

511.20
prc{JosJ]ica (VTBt!i su sa nhc slrttnc ioifjonjcc, a koioscci sc povc;wju skrclnjcama)
Spll.~';tcna

51.1.21
Prenosnica vagonctll poprCG'IJJI77 vagonctom

Kolosecni triangli. Osim okretnica, za okretanje lokomotiva iIi drugih kola u polozaj koji odgovara za voznju u nekom praveu koriste se i kolosecni trouglovi (triangli). Veza moze biti os tva rena i kolosecnim petougiom.
Kolosecni triangl CSt. 1.22) sastoji se iz tri koloseka obicno povezana pros tim skretnieama, od kojih je jedan ko]osek (maticni, osnovica trougla) pray, a ostala dva su u krivini. Mogu i sva tri koloseka biti u krivini. Kolosecni triangl koji je zatvoren sa jedne strane (slepi kolosek) sluzi samo za okretanje vozila. Triangl moze biti simetriean i nesimctrican. Kolosecni triangli su jeftiniji od okretniee, manje su podlozni kvarovima, gradenje je jednostavno. Nedostatk im je sto zauzimaju dosta proslora, propusna moe triangla je manja od propusnc moci okrelnica.

5kretnice. Skretniea je postrojenje koje omogucuje prelaz zelezr:ickih vozila sa jednog koloseka na drugi. ZQQg \enae~ na toe~ovima pl:ela~ na ~:~?l k~losek m~ra da bude neprekidan, odnosno sto krac'!. Skrel~lce r.n0raJu bltl bnzlJlvo :<:vede!lC J~r predstavljaju slabe tacke u saobraeaju vozila 1 n~l tim mestlma se najce;see desavaJ~ iskliznuca vozila. Kolosek od koga se odvaja drugl koiosek zove se mallCl1l, a kolosek koji sa maticnog vodi u skretallje zove se odvojni ko]osek. Mehanizam skretnic:ov (St 1.25a i SL 1.25b) sastoji se iz sledeCih glavnih del ova: menjahce III prcvodmckog uredaja; sredl1jeg dela iii medusina i srcista.

546

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala

547

b)

Slobodai i tovami p[ofil. Prostor u poprecnom prese:cu upr.avnom na osovinu koloseka koji mora da bude potpuno slobodan za. saobrac~! ~ozila I u, kome sed~~ smeju nalaziti nikakvi predmeti, uredaji , zgrade, slgna:lzaclJa ltd., z?~e s\sl??O ma fl T "abarit. Dimenzije slobodnog prostora su Iste u pravoJ 1 u nVll1a pro 1 b R;:" 250 m ako su one izvedene bez nadvisenja koloseka. po uprecm k a ~

11:

Oblik i dimenzije slobodnog profila prikazani su na Sl. 1.26. Povremeno,,~e vrsi kontrola slobodnog profila, i to na svim .prug~ma i kolosecima u ~k~~oata~IJ:i O~~ rovera takode se vrsi i posle izvodenJa sVlh radova pnhkom oJ! ]e os,o ~omeranja osovine iii nivelete koloseka. Slobodm profll sc stalno,.ko~trohst Ila mcstima gde se izvode radovi ua pruzi ili pored pruge 111 gdc se vrSl mampu aCl!~ materijalom. kao i na mestima gde je pruga ugrozena od elementarmh nepogoda ill ima pomeranja terena iii objekata 1 s1.

S11.25
a) Mcilani7.am skrellljce,: b) (jllijski prikm:jcJllt' prosle skrelnke

Poeetak skretnice prcdstavlja spoj sina ispred menjalice. sredisle iii sredina skretnice je tacka u kojoj se seku ose skretnickih koloseka, a kraj skretnice predslavlja spoj sina iza srcista, Sl. 1.25, b. Na Sl. 1.25,a oznaceni su slcdcCi delovi prostc skrctnice: 1-jezicak ( dva komada, koji gU sastavni dco mcnjalicc zc!eznicke skrctuice sa potcznom molkom i postavljaccm); 2-prva nalcZna 5ina i kriva nalczna 5ina; 3-mehanizam menjalice, 4srciste; 5-spojni trak i skretnicka krivina; 6-sine yodice. MClljalica sluzi za usmeravallje vozila u pravcu ili skretanjc. Sastoji se iz dva jezicka, dye naleznc glavlle sine, kliznih jastuciCa, spojlle i potezl1e motkc i skretnickog poslavljaca. Jezicak skrctnice izradujc sc bruscnjcm delova sine tako da dobljaju oblik kUna, pri tome jc prednji kraj jczicka ostriji i naziva se 05lricom, a suprolan kraj korcnom. Jezied skretnice medusobno su povczani poprccnim steznim kopcama. Kada je jedan jezicak uz naleznu sinu, drugi je odmaknut na rastojanju koje jc dovoljno za prolaz oboda tocka. Ovo rastojanje predstavlja hod jezicka. Srciste 4 izraduje se od celicnog !iva iii je zavarene konstrukcije. Na suzenom delu skretne sinske staze nastaje prekid, i na tom delu tockovi strum sinu, te se zbog toga na lome mestu postavlja sin a vOdica,6 suprotno od srcista 4. Srednji cleo skrelniec sasloji sc iz obicnih 51na, od koji11 dye vodc u pravac. a dye u skretanjc. se sasloji iz vrha srca, dve krilne sine yodice ( vodilica) naspram vrha srca . Zleb i krilna silla omogucavaju da vcnae tocka predc vozni rub onog traka preko kojeg se u tom trenutku ne vozi. Ugao koji osovina maticnog koloseka pravi ~a osovinom odvojnog koloseka u sredistu skrclnice zove se ugao skretnicc ili ugao skretanja. Velicina ugla skrelanja izrazava se uglom u slepenima iii tangensom ugla 1:n; gdc jc n-nagib. Tako npI. obclezavanje moze biti: a=6°(tga= 1:9,514: odgovara polnprecniku R=200 m i R= 225 m); a=7"{tga=1:8,145; odgovara poluprecniku R=150 m i R=180 m). Velicina ugla skretanja uliec na duzinu skretnice, a time i na brzinu voznjc u skrctnici. Ukoliko je ugao a manji, utoliko je krivina odvojnog koloseka duza, pa je duza i skrctnica, te je moguca i veca brzina u njoj. Potezna motka i postavljac skretnice mogu se prcbacivati fucno iii automatki, motornim iii elektromagnetnim pogonom.
Sl~cistc

I

r
f7()(J

I
I ,

,/
'

I

j:m
.---;

~I

I

,,If

1/

,
. I

i

17SQ

1

\

1
1
~

I
I
t
I

1700

127'5

S1.1.26
DimcJlxijc ,]obodllog profila

548

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala
Nn otvorcnoj pnlzi

549

1
/
/
/ ", ott'

1
.
• ......

IHi

. / .I"
I

/ t:=""---i ---:1
110

,,
--.. "

1
S1.1.28
Dimcnzfjc s/o/Jodllog proiiia na pn/?:j 117.iJJJOg k%seka
'

-->r-----+----1-4..
... ,

1. _.-!!!>

li

"
I

f '!!J---- t
7OVARNI,.
It

.us
1J1C-C1

" '. },

'f \

'\

VAlE'1 TOVARNI I PROFit NA .---, ", VAlE';1 tWARNI PROFI/, NA

Ji ,

,

4.1

-,..!P.!-- ---J..
31 41

,515

Dimenzijc slobodnog profila na pruzi uzanog koloscka, sirine koloseka 750 mm prikazane su na SI. 1.28. Gornja, kola slobodnog profila: 1-1- za objcklC izradenc od vatrostalnih nesagorivih materijala na deonici pruge koja nije elektrifieirana; II-II za gradu podgradc i rudniku sa jamskom ckspJoatacijom koja .jc zasticcna od pozara na clcktrificiranim deonieama pruge; III-III - za gradu podgradc u rudniku od zapaljivih materijala; IV-IV -, za gradu podgradc u rudniku od vatrostalnih i ncsagorivih materijala na elektrificiranim deonicama prugc.

1.3 Vozila sinskog t:ranspo:rta
Sl1.27
Oblik j dIinen7,ijc /ovarnog pro/iiN

.~rover~. sIo~odnog profila vrsi s'c sablonima koji su ucvTsceni za sinsko vozilo iIi specIJalmm sll1skIm vozilom.
kolo~ek~. cIJe. gramce ne sm~Ju preci natovarcna vozila nijednim svojim delom, ni
konstrukcije-.~ablona .
Tova;-.ni profil, SI. 1.27 j~ onaj prostor u poprecnom preseku upravnom na osu

Za prevoz sirovina sa povrsinskog kopa do proizvodnih kapacileta primenjuju se vozila sinskog transporta razlicitih konslrukcija, kao sto su jednostavne konstrukcijc vagoneta nosivosti 0.5. ..1,0 t, do slozenih konstrukeija vagona sa automats kim istovarom, nosivosti 40 ... 60 t, sa pneumatskim uredajem za prevrtanje vagona. Postoje i specijalne konstrukcije vozila za obavljanje unutrasnjcg industrijskog transporta. Za prevoz poinfabrikata, kao i gotovih proizvoda primenJuju se razliCiti prikljucni iii samohodni vagoneti Cije konstrukcije treba da zadovolje propisanc tehnoloske zahteve proizvodnih kapaciteta (susare, doprema polufabrikata do .peCi itd.). Tako npr. se u savremenim fabrikama cementa za dopremanje sirovina sa povrsinskog kopa koriste vagoni sa samoistovarom materijla nosivosti 40 ... 90 t. U industriji za proizvodnju gradevinskih materijala, crepa i opekc, sa samoistovarom, primenjuju se vagoni-platforme uzanog ko]oseka, nosivosli 5,0 ... 10,0 t, zapremine 2,5 ... 5,Om'. Vagoneti prevrtaci imaju prednost nad obicnim jer se brzo istovaraju i ne iziskuju posebne uredaje za prevrtanje-vipere, te se tako skracuje vrcme za istovar jer nema manevrisanja ali je nepovoljno sto su nesto teze konstrukcijc od obicnih i sto u jamskoj eksploataciji zahtevaju nes(o sire hodnike.

v~zmm sIgnabma. Kontrola dImenzIJa natovarenih otvorenih kola vrsi se u pojedinim

stdIllcarna, na odredcnom koloseku pomocu spccijalnc tovarnog pro[lla k0.J11C ugraden u bctonske tcmelje.>

, . Slobodni gradcvinski profil mor~ da bude veCih dimenzija od gabarita (ovarnog plOflJa ~ako bI ~'~llIkom prolaza vozlla ostao meduprostor, koji treba da odgovara navedenulj proplSlma.

550

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

551

Postoje i vagoneti sa automatskim otvaranjem dna, te se tako mogu islovariti u bunkere bez prevrtaca. Na povrsinskim kopovima primel1juju se vagol1i prevrtaCi kod kojih je skraceno vrcme iSlovara materijala, a to znaCi da sc povecava vreme saobracaja, a smanjuje vozni park za isli kapacitet transporta. Takode treba napomenuti da primena vagoneta i vagona vcCih nosivosli smanjuje broj lransporlnih jedinica, poboljsavaju se llslovi obavljanja ulovara prime nom utovarnih sredstava (bagera , utovarivaca) velikih kapacileta, pojcdnoslavljujc se remonl, odrzavanje i opsluzivanje. Vrsta kOllslrukcijc vagoneta zavisi od nacina obavljanja islovara. U industrijskom povrsinskom tansportu prvenstveno se primenJuJu vagoneti sa istovarom vagoneta istresanjem. Kako je kod tib vagoneta visoko teziste, to oni moraju biti dovoljno stabilni, kako u poduznom, tako i u poprecnom pravcu. Uredaji za prikopcavanje vagoneta sastoje iz kuka i lanca. Kuke se postavljaju sa obe strane dva susedna vagoneta. Postoje i sistemi lanca sa kukama i osiguracem na svakoj kuki, tako da se sprecava izvlacenje kuke iz karike lanca ( S1. 1.29), a to podrazumeva da je tako formirana kompozicija vagonela pouzdanija od eventualnog otkaCinjanja vagoneta. 51.1.31
Opsli izgJcd kruzlJog prevrlaca

Sa svake slrane vagoneta l1a noseccm postolju ugraduju se odbojnici Ciji)e zadatak da sprece oslecenje sal1duka prilikom sudara vagoneta. ~rema domaClm propisima dopusta sc primena sarno gvozdenih odbojnika na vagol1etul1a. Uredaj za ukopcavanje vagoneta mora bili pouzdan, stepena sigurnosti k=6.u OdIlOSU na maksimalnu staticku silu opterecenja. U slucaju da se pogon krel~nJa kompozicije oSlvaruje duz stnnih deol1ica, galerij~ i vijadukata, nan:ol~va::Jem vucnog uzeta, sila prikopcavanja vagoneta mora se racunal! premar:aJ~plerecemJ~m, prednjem vagonetu u kompoziciji. Osnovni par~metri ~~rakt.enst:cm z~ proracun vagoncla su: zapremina vagoneta, vucna slla, osovl!1ski pntrsak 1 bro] OSOVllla. Dopuslena sila priliska po osovini .. n~ ind.ustrijskim zeleznicama uzan~g koloseka sirine 750 mm, olaksane konstrukclje lznos140 kN, a normall1c konstrukcl]e 60kN. Pri izboru zapremine vagoneta, osim kapaciteta ncophodn~ jc voditi ra~una i 0 nacinu njihovog utovara. Tako je ustal1ovljeno da se pri koriscenJu ba~era .~a Jedn~,?1 kasikom' za ulovar u vagonete najoptimalnija eksploataCl]a mehalllzacIJe postlzc ukoliko je zapremina vagoneta 4 ... 6 puta veca od zaprcmine kasike bagera. Za manje radove pri dopremanju sirovina sa povfsinskog ~opa do proizvodnih kapacilcta primcnjuju se vagoneti prevrtaci, zaprcmine 0,75, 1,0 11,5 m\ S1. 1.32. Za obavljanje lakseg istovara vagonela, kao i za pov~canje kap~cileta transporla materijala, prevrtanje sandnka i otvaranje slramca ostvaruJu se automatski, Cimc se postize visi stepen mehal1izacije transporta. Na SI. 1.32, b prikazan je vagonet sa prevrtanjem sal1duka: pri. tome su: 1poduzni nosaCi ramne konstrukcije koji su medusobno blizu poslavljelll, te tako obrazuju nosecu "kicmu", pa se ponekad lakve plat~:)rme nazivaju "~red~om kicmom". Na gredama su postavljel1e ykonzol? 2 ~a. kOJlll1a Je z~lobno ucvrscena platIorma 3. Na platfofmi 3 nalazi se bocna ploca 4 c1J1m sc pOdlZal1Jell1 preko pol~ga olvara sanduk radi isovara. Bocna poluga je ucvrscena zgloblllm pol~gama 51? Plalforma sanduka je obczbedena od prevrtanja lancima 7 preko kOJlb se vezuJe sanduk sa rall10m vagoneta. Sanduk vagoneta opterecuje se ravnomerno, te se n~lazi u stanju ravno!eZe, no kako je teziSte platforme iznad tacke oslonca sanduka, to Je rav!loteza ,nes:abllna. ~a bi se noseca palatforma nagnula potrebno je oslobodltr lance aktrvlranJem manJe radnc sile, posle cega zapocinje pomeranje platforme t~ko sto se kru~no z~?kre~e oko zgloba 8. Na kraju prevrtanja platforma udara 0 specljalnu~darn~ ~lP~U III plocu koji se nalaze na ramu vagoneta, Cime sc postize lakse I potpU1111e praznJenJe sanduk~ vagontta. Dok 5e platforma naginje, bocna ploca.5e podize o~r~zujuc~ ?tvor kro~ ~OJI se materijal isipa. Vagoneti ovoga tipa izraduJu se sa kocmcom III bez kocmce.

51.1.29
J(UAC i Janac;,a prikopcllVllnjc vagolJela

Urcdlljza pnkopG'8vlU4c vaguIlcla sa Vlf{_~.}Onl
JOkO!1JOlivof1)

51.1.30

Ovakvo prikopcavanjc vagol1ela U slucaju vuee lokomolivom nije dozvoljeno, te se u tom slucaju pri11lenjuju savrseniji sislemi za prikopcavanje vagoneta SI. 1.30. Obrtne spojnice za prikopcavanje vagoua primenjuju se na industrijskim zeleznieama sa visokim stepenom mehanizacijc transporta, kada je potrebuo oslvariti vclike ~apaeilete lransporta. Prema nacinu 'prevrtanja razlikuju se cconi i kruzni prevrtaci. Ceoni prevrtaci omogucavaju istovar prema ceonoj strani vagoncta (unapred), a kod kruznih prevrtaea prema bocnoj strani. Kapacitel ceonog prevrtaca je veoma slab jer ne dopusta istovar cele kOll1pozicije bez rastavljanja vagoneta( vagoneti su sa obrtnim spojnicama). Kruzni prevrtac (SI. 1.31) dopusta proguravanje vagoncta, kao i istovaranje citave kompozicije bez rastavljanja vagoneta, Ie u tom slucaju svi vagoncti moraju imati obrlne spojnice. Proguravanjem vagonela kroz prevrlac skracuje se vreme manevrisanja kompozicije vagoneta pri istovaru. Vagoneli se mogu istovarati po jedan iIi po dva odjednom, sa rastavljanjem ili bez rastavljanja kompozicije (obrtne spojnice). ,

S1. 134 l/lfgOf) prcvrlm: ll(}siv()sti 50 { Prcvrtanje sanduka vagona ostvaruje se preko pneumatskih cilindara koji se aktiviraju sabijenim vazduhom iz kompresora u lokomotivi. a i b. Njihov sallduk je o~lolljen na nosace.krece 1 malerlJal se automatski isipa.135 TeTe-Ini vllgoni: 8-dv()(). Za vracanje prazl10g sanduka u normal~l poI~zaJ potrebna Je odredena sila.nicka pll1t(urn7t1 nosivosti 20 f. lCne. b) prevTlfinjcln s[J!]ciuka i otvarilfi/cn7 z/ldn'jc . 1. Donji sloj poda se izraduje od celicnog lima debljine o=8mm.. Za :elike ka!?acitete tral1sporta sirovil1a industrijskim ieleznicama primelljuju se va~oU! prevrta~l. ons ru :lje I.. Oslone tacke va~ona su ekscentn~no post~:ljelle Ie se povlacal1jem poluzl1e rucice vagol1 pod teZll10m . a zbog znatne visine vagoneta. (Istresac) nOSlVostl 50 t sanduka zapreminc 226 m 1 Vagon J'e c~el'x k t k'" .ka . 51. te je njIhova transportna brzil1a do 15 km/h. 1. zavarene . 1. . Ilosivosti 50 i 90 1.(.. Veoma cesto se transport sirovina industrijskim ieleznicama obavlja vagonim3 na prugama normalnog koloseka sa cetiri osovine.. ktp~r-vagoU!. nosiv()sti 60t .34 prikazal1 je vagOll prevrtac . SI.132 stT/:lile sanduka /t. a koriste se i dvoos()vinske platforme nosivosti 20 t. stepen borne stabill10sti je manje vredl1ostJ.'wvim.lovar: o. postoljc sc osl.(c/c. korisne nosivosti 601. .t()vtJr vagonctN prc vrf1ClJ: a) prcvrtajcm oj sanduka. 5f 133 Vagnn pTcvrtac Sf} povr/fil7!'i'kog O{kOj?li SJ. sa visine do 2. .~smestene ~a gornjoj povrsini glavllog nosara. kao i pneumatskim koclOmm slstemom. a) 51. Na S1.33. Ram sanduka izradcn je od [ 24. Konstrukcije ovakvih vagona prevrtaca odlikuju se velikom cvrstocom jer se pri njihovom proracunu uzima u obzir i mogucnosl pada krupnih komada rnaterijala mase i do 2 I.anj3 prck? dvoosovinskih kolica (podvoza). Za (erete koji ne smcju da dodu u dodir sa atrnos[crskirn padavinama za vremc transport a primcnjuju sc pokriveni i zatvoreni vagoni nosivosli 20 i 60 l. Da bi se ublaiilo udal' materijala 0 pod vagona prilikom utov3ra sa visiuc.552 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 553 Kocnica je z~voj~a. /rcctvoTo(Js()vinski v8fjon lip:J ''poJuvagofla-''.0 m pri utovaru bagerom. pod se izraduje od trostrukog sloja lima.35. a opremljcn Je ~:ta~dar?ll1m automatsklm urcd3Jcm za prikopcavanje. tip a poluvagona.

napon na kontaktima motora.3) 1. pare u parnoj masini. molorne (sa benzinskim' l' dizel otkopima. preko krova. mls. Pnmen?m ovakvih kOl1strukcija vagona za lranspo: t cementa. a kO]I Sll postavl]em Ispodzelezmckc pruge. Vagon sa samostalnim l~l(~varom malenjala (S1. S11. zelezmcama . koja prcdstavJja spoljasnju silu. Vazdusni transportni ureaaji.~a oglcda se u cinjici da je prilikom js~ovara pnsutna v~. 17 m = FT ·v 1000 odakle je 1000 kW.N prevo/: CCfl1cntn CClVO[()()suvinski VLigO/J flO. Zbog toga su i konstruisani vagoni za prevoz cem:nta sa pneumatsklm naclIlom lstovara koji SU opisani u §14. razvija motorna 5ila koja se sa izvesnim gubitcima 1I prenosnom mehanizmll predaje pogonskim osovinama Iokomotive. tako i pri utovaru.slepen korisllog dejstva motora i prenosnika. pritiska pare u koHn parne lokomotive i sL ). kroz utovarni levak. V. Medllti~. (1. odnosno: gdc jc F WL . Da bi lokomotiva mogla da se kreee. p= z·U".radna struja elektromotora. Lokomotivski transport je najrasprostranjeniji na povrsinskim PnmenJUjU se parne.d zeleznicke ~ruge.36) je celicne konstrukcije koja je hermeticki zatvorena. od leline lokomotive koja se prcllosi na pogonske osovine lokomotive i od stepena preoptereeenja izvora energijc ( maksimalnog praznjenja struje iz baterijc akllmulatora. mora da savlada silu otpora kretanja kao spoljnu silu. motorom) i elektricne 11m.. sila rcakcije i sila vuce lokomotive. Cement se iSipa nanize kroz istovarne levkove koji se nalaze na dnu bunkera. . a vagol1 se prazni kroz dva lst~varna levka sa obe strall(~ vagona koji su opremljeni poluznim zatvaracima sa rucmm pogonom. ·Im . Maksimalna velicina tangentne vucne sile koja zavisi od pogollskog motora razliCitih tipova lokomotiva moze se izraziti bilo preko snage pogollskog motora iii preko pogonskog momenta koji motor razvija: a) . Ceom ZldOVl kao I kod bunkera nagnuti su pod uglom od 50°. Usled siIe trenja izmedu oboda pogonskih tockova pri njihovom obrtanju i silla. 555 kontaktno-akumulatorske Zaprevo~ ce~enta prim~njuju se specijalni pokriveni cetvoroosovinski vagoni::-bllnkcn.4 Transport lokomotivama na industrijskim gde su: U m . l1~dostat~k primen: ovakvih vago. A.'/V(lSli kod elektricnih lokomotiva snaga elektromotora iZ110Si '. akumulatorske lokomotive ).sila otpora kretanja lokomotive pri ustaljenom kretanju: VeliCina tangentne sile vuce lokomotive zavisi od tIi faktora ito: od momenta koji razvija motor. z.36 60 t 7.<. ~os vagona . odnosllo nastaju O'ubitci transporto~anog v~aten}ala. Uslovno razlikuju se sledeee siIe: a) b) tangentna sila vuce lokomotive FT koja deluje na obodu pogollskih tockova. gas a u cilindru motor a SUS. Cement se utovara u ~agon odozgo.554 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala lokomotive (sa trolom ili kontaktne..broj elektromotora elektricne lokomotive. 1m. smanjuju se 1 gUbltc! transportovanog malerijala i to kako pri transportu. kao 1 druglh praskastlh maten]ala uproseava se islovar.brzina e1ektricne lokomotive. sila vuce na kopCi Fv koja je manje vrednosti od FT za velicinu sile otpora kretanja lokomotive. 1.ca zaprasenost matefljala. (12) N. Svaka Iokomotiva kao rezultat deIovanja e1ektrieiteta u e1ektromotoru. . a opremljenasu specijalanim prijemnim urectajima. v. a to znaci i da za sobom povuce vagone.bunkerskog lipa podeljen je na dva dela vertikalnim pregradnim zidom. ostvaruju se langentne sile na kontaktlloj povrsini izmedu tockova i 5ina koje su jednake ali suprotno usmcrene. Zbog toga se skladista za prijem cementa iz vagona sa samoistovarom na~aze pore. noslvo~tJ 60 t kOJI se samostalno istovaraju.

Q c tezina lokomotivc. N kN' (1.preenik osovinc tocka. kN. d. Sila otpora kretanja zhog otpora vazdl. Fw 1 . . Osnovna sila otpora krctanja Fwo opterecene kompozicije naziva se specifieni otpor kretanja i iznosi gde su: F w ..koeficijent trenja izmedu osovinc i glavCine tocka ( iii u lezistima osovine ).P'TJ m N Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijaia c) sila otpora kretanja usled trenja klizanja izmedu tocka i sine. Fws' Prema tome. em. kN. fl.4) e) sila otpora kretanja zbog otpora vazduha. h) sila otpora kretanja usled trenja kotrljanja tockova po sinama. Tlm. Sila otpora kretanja usled lrenja klizanja izmedu locka i sine FW3 nastaje usled talasastog habanja sine (valovilosti). Ako 511 kotrljajni lezaji veca Je za 20. Pri ncustaljenom kretanju ukupna sila vuee lokomotive razlaze sc na uhrzanje kompozicije i na savladivanjc sile otpora krctanja kompozicije. N. Sila otpora kretanja uslcd trenja kotrljanja tocka po sini iznosi Vrednost koeficijenta athezije IV zavisi od stanja povrsme kotrljanja ohoda locka. nepravilne ugradnje para tockova na osovini. a na osnovu koeficijcnata koji su dobijeni eksperimentalnim putem. osnovna sila otpora izn05i gde su: P-snaga motora. a za klizna leZista veca je za 50 ..precnik locka.stepen korisnosti prcnosnog mehanizma. kada deo kineticke energije prelazi u mehanicki rad sudara. Qv. em. v " (1. a koje nastaju iz vise razloga i koji se mogu razvrslati u pet grupa ito: a) sila otpora kretanja zbog trcnja u lezajima. (1.N.lha proporcionalna je kvadratu brzine. F w. 557 d) sila otpora kreta~ja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara oscilovanja kompozicije. Velicina tangentne sile vuce zavisi od tdine lokomotive koja se prenosi na njcne pogonske osovinc i za svc tipove ]okomoliva iznosi gde su: --D-.' nastaje kao posJedica sudara tockova na spojevima sina. cm.koeficijent athezije izmedu vodeceg toeka i sine (l. m/s. Sila otpora kretanja po jedinici tdine kompozicije naziva se opsti specifieni otpor krctanja i oznacava se sa w gde su: 21· D . Pri ustaljenom kretanju kompozicije duz pravolinijske i horizontalne pruge nastaje s~mo osnovna sila otpora kretanja koju treba smatrati kao zbir vise parcijalnih sila otpora.. 30%.7) v.6) Pri polasku kompozieije sila otpora kretanja zbog trenja u leZajima FWI jeveca nego pri ustaljenom.5) F. Sila otpora kretanja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara i oscilovanja kompozieije F w.. izraeunava se preko izraza iz aeroclinamikc.koefieijent trenja kotrljanja..·d (1.tdina vagoneta ( bruto ). Razlikuje sc osnovna i dodatna sila otpora kretanja. FT =1000·Fpo ·W. konienih kotrljajnih povrsina tockova. IV. opstrujavanjem modela pokretne kompozicije u aerodinamickom tunclu.556 b) kod lokomotiva sa motorom SUS je FT .ukupna sila otpora kretanja kompozieije.8) f. stanja povrsine sine. kN. W. Sila otpora kretanja usled trcnja u lezajima iznosi F·jJ. D. lranslatomom kretanju. gde su: vcliCina sHe pritiska lokomotive na vodeCim tockovima. N. N.brzina motorne lokomotive. Sila otpora kretanja zbog sudara povccava se sa povecanjem brzine (vrcdnosti FW3 i FW4 odreduju se opitnim putem). kao i zbog odstupanja prccnika jednog para tockova na zajednickoj osovini. 70%.vertikalna sila optereccnja osovine. kao i od hrzine kretanja lokomotivc.N.

Razlaganjcm sila pri krelanju kompozicijc nil usponu (S1.zapremina vagoneta.14) sledi da ie wu =1000i=io .3 N =2.13) gdc su: 51.37). a velicinn ove sile otpora moze regulisati masinista.37 SlJCll18 delovanj" ".4 7.8 8.12) gdc je W u .poluprecnik krivine. S1. Qv.31 51.11) ~odatna sila otpora ~astaje pri kretanju na usponu iii u krivil1i. kao i zbog klizanja tockova po sinama razlicitih poluprecnika krivine (spoljna i unutrasnja sina u krivini). 'R' N kN' (1.. gde ie i.0056·v + . m/s q. Fwu =(QL +Qv)'wu . odnosno vagoneta <:iji se istovar ostvaruje prevrtanjem. Zapremina vagona m3 3. kN. ukupna sila otpora kretanja pri ustaljcnom kretanju iznosi Spccificni otpor kretanja pri polasku kompozicije priblizno se moze odrcditi iz izraza (l. moze se odrediti iz empirijskog izraza 2 16. smanjc:r. wo. dodatna sila otpora na nagibu iznosi (1.1.tdina lokomotive..bruto tdina vagona (vagoneta) ..14) Specificni otpor kretanja duz pravolinijske i horizontalne trase vagona. navode se u lablici 1.6 w. . Najveca vrednost zbira sila kocenja koja prcdstavlja racunsku vrednost naziva se sila kocel1ja kompozicije.10) gde su: v.specificni otpor krctanja na usponu.0 Tabliea 18 Specificni otpor kretanja vagoncla iii vagona ciji se istovar obavlja prevrtanjem. N/kN.sir ina koloseka.. Fwo Wo = N Q + Qv ' kN' L (1. Sila otpora krctanj3 na llsponn proporclOnalna je tcZini kompozicije i moze sc odrediti iz izraza: (1.0 5.1.brzina kretanja kompozicije. R. kN' q+0.1. 1z jednacina (1.12) i (1. Sila kocenja mUle nastati pritiskom papuca kocnicc uz tockove iii promcnom rezima rada elektromotora iz motornog u generatorski (elektricno koccnje). na pruzi normalnog iIi uzanog koloseka. (1. m. Specificna sila otpora pri laetanju tocka u krivini moze se odrediti iz izraza Vrednosti specificnog otpora kretanja vagoneta iIi vagona Ciji se istovar obavlja prevrtanjcm. Shodno tome. - -350 S.N.1.0 5.. m.8. gde je io.7 6.5 6.. za transportnc brzine u kmllh 5 10 15 7. N/kN.SS8 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala S59 Za male uglove nagiba moze se smatrati da ie sin~=tg~=i.nagib pruge. wo. u zavisnosti od brzine kretanja.38 Shcmatski pnkaz dc!ovallja 5iia na tocak prj kocenju QL.nagib pruge u %0' Dodalna siia otpora pri kretanju kompozicije u krivini nastaie usled trenja oboda locka osinu.16) Osim razmatranih neprisilnih otpora kretanja kompozicije.9) Takoje (1.. kN.3+0. m'.15) gde su: S.38. Razmolrice se najkaraktcristicniji slucaj mehanickog koccnja.jia pri krcl8nju kompozicijc na USPOllU wI) (1.je njene brzine iii brzo zaustavljanje ostvaruju se prinudnim dodatnim otporima.

0 pUla manji. te ce jednacina krctanja bili oblika 1000(QL +Qv)( l+v). koefieijent trenja papuce 0 obod tocka. potrebno jc da sc ispuni uslov (1.8 Ukupna sila kocenja zeleznicke kompozicije iznosi (1. ' .7. Tada ce aktivnll silu otpora dclovali i pril111dna sila koccnja. Kocenje kompozicije se vrsi sa ukljuccnim motorirna.. m/s 2 dt Ako je FT > odnosno za FT < Najveca vrednost sile pritiska papuce iznosi Ukoliko je FT = FN ::. 0. te se tada pribegava i kocenju iz koCionih vagona.dv cit 0. gdeje <5 kocficijent pritiska papuce i kocnice.17) tockovi ce prestati da se obrcu i nastupice klizanje tockova po sinama. kada je BK".ie koeficijcnt trenja klizanja pri kretanJlI 1.20) Meclutim. Da bi se spreCilo kretanje lokomotive sa prikocenim tockovima. kao i od vrcmena trajanja koccnja i mozc se Izracunati primenom empirijskog izraza f1 0= L Fw . ~~ > 0 i brzina zeleznicke kompozicije se povecava. km/h. ~oeficijent .560 Transportni uredaji Industrijske zeieznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala Specificna sila kocenja iznosi 561 Pri kocenju na tocak deluje sila athezije izmedu tocka i sine koja iznosi 100001 '1'. \V. matcflpla papuce kocl1Ice. dv g dt ' gde su: (1. tj. .19) liZ . f1 (1. spccificnog ?TItIska.21) gde su: sila pritiska papuce kocnice ~l0 tocak i predstavlja normall1~1 silu.- 1000( Q L + 0v ) g mas a zcleznicke kompozicijc . ~bod locka ~l zavisi od brzine kretanja. --'-="'--':::::-"-'.~ Posto se sa povecanjem brzinc kretanja smanjnje ~l. U trenutku nastanka klizanja lockova po sinama sila kocenja ce biti jednaka 10000L\V'. gde je v-brzina kretanja.koeficijent trenja klizanja izmedu tocka i sine pri kretanju. Za elektriCne i motorne vozove na povrSinskim kopovima usvaja se g dt (1.20 .O. nastupice ustaljeno kretanje. kN. FT = L Fw tangetna sila vuce. te ce jcdnacine kretanja bili oblika dv dt 0=0.. kg. nego pri relativl10m mirovanju.koeficijent athez~je izmedu tocka i sine. dogada sc da je neuovoljno kocenje sarno lokomotivom.ukupna sila otpora krctal1ja zeleznicke kompozicije.18) L Fw. odnosno da ne dode do proklizavanja tockova.22) . (1. posto . N.23) . . Klizanjc tockova se nikada ne dopusta jer dovodi do habanja oboda i sine. U periodu neustaljenog kretanja (pustanja u pogon iii kocenja) jednaCina kretanja imace oblik 1000(QL +Qv)( l+v).0. Ako ne bude ispunjena nejednakost (1. odnosI:o do pogorsavanja uslova kocenja. dv -lIbrzanje zeleznicke kompozicije. 2. OL tezina lokomotive koja se prenosi na vodece tockove kao sEa pritiska. N i sib kocenja. N. dv L Fw .0015v. Pri slobodnom polasku kompozicijc BJ(=O. N.17) (1. L FI!' IOOOQLO. ounosi1o vagoneta. to sc za razlicite pokretne kompozicije usvaja i (3 razliCite vrednosti. v-koeficijenzt koji uzima u obzi'r 'obrtne mase zeleznickc kompozicije.5 .. gde je \V'. 1000QL Ij/ = 0.ie dt < 0 i brzina se smanjuje.:renja pa~uce 0. ukljucujuCi i silu kocenja.

' . postavlja se preko .23) po dt moze se v 0 dIe d" u b rzallJe . crepova i opeka itd.. naftom. KOl1Strukcija motornih lokomoliva sa molorom SUS izradllje se po sistemn: motor-ukljucna spoJl1lCa-mellJac sa prornenljivim smerom obrtanja-radna transmisija. do iivinog ispravljaca 5. Broj i raspored svih OSOVillU na lokomotivi oznacava se ciframa (tri cirre. odnosno da Ii su postavljene ispred iIi iza pogonskih osovina.39 prikazana je lokomollva uzanog oose proizvodnje.: J1)O/OrJlC }okomo/jVG 1. druga cifra oznacava broj pogol1skih osovina. lako sto prva cifra oznacava broj prednjih llepogonskih osovina. a treca cifra oznacava broj zadlljih nepogonskih osovina. Principijelni prikaz clektricIle lokomotive sa shemom delovanja daje se na .40. po kome klizi strujni prenoslllk eleklncne lokomotlve. npr. Da bi bezbedno proIazila kroz hivine malog poluprecnika 51. Posto se struja pretvori u jednosmern~. a aktiviranje koclllca. Zbog potrebe stepenaste promene brzine prilikom pnstanja motora U pogon. 10 t (sp?IJ.ne tezme 70 .21). (1. .dl se do kontaklnog provodnika 7. kao i zbog promene profila prnge. Ovakav raspored sklopova i podsklopova konstrukcije rnotOrIle Iokol11otiv9 uzima u obzir svojslva motora SUS... 100 kN) na koje se ugraduje lrolni produini prenosnik struj~. 1. zbog toga svaka kolica nose oznaku koja definise broj osovina. vrSl se ruc~oi Os~:t~~. a izmedu svake cifre povlaCi se crtica).slstemv na mo orm~ hkomotivama ovoga tipa je poIuini. Motorne lokornotive velike snage retko se primenjujll. Na motornim iIi elektriCnim lokomotivama uzanog koloseka obicno su sve osovine pogonske.ama ~~anog koloseka korisle se rudnickc elekltricne Iokomotive mase 7 . v r? obrtno kretanja lokimotive ostvaruje se uklJucenJem um~tnutog. te se nece r<lzmatrati. '.. t ovez~na u paru preko Iancanog prenosnika. Tako npr. KO. pa n<lvise). 22 kW ). Da bi motor startovao u praznom hodu.1. Osirn opstih pararnctan kao sto S~l: teiina iokornotive. te je zahvaIjlljuCi tom a mOJ:ce re~att~~o~k:~~~~: kolica za odredeni ugao u odnosll na n~sece post?lJe.5 . ?og.. k . Elektricna struja visokog napona preko kabla 1 dov?dl se do podsta~lee elektrovuce 2 u kojoj sei nalazi transformator 3.. cementa. n motorne ]okomotivc ugraduje se mcnjacka kntija. broj i raspored osovina. a prirnenjuju se cesto na intluslrijskirn ielcznicam. sa dizel rnotorom koji se pogoni leskim lecnim gorivom. a koIica se medusobno povezuju znakom +. na motornoj lokomotivi sa dvoja kolica sa samo pogonskim osovinama izraz koji definise tockove kolica (pogonski iIi gonjeni) nos ice oznaku 0-2-0+0-2-0. U velIkll11 fabnk~ma cementa za prenos sirovina primenjuju se elektricne lokomohve normaInog koloseka mase 80 t.on]eno g rnen]acem.. Kod nekih tipova parnih iIi elektricnih lokomoliva normalnog koloseka osim pogonskih postoje i osovine koje podriavaju kretanje iIi povecavaju stabilnost u zavisnosli od polozaja. v:etan~ ~ella smcra ostvaruje se preko kardnskog vratlla.f: lokomotive je elektricno.562 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 563 dv Resavalljem jednacilla (1.ClOlll v. Ncki tipovi lokomotiva Sll na kolicima sa odredenim brojem pogonskih osovina. znpc~lllka U su kretllnjc.. dok zadnja os ovilla llepogonska obezbeduje povecanje stabilllosti lokomotive. usporcnje pri kocenju iii slobodno kretanje kompozicije. sa koga se struJa kablorn 4 dovodl. . srednje (22 . oznaka 0-2-0 kazuje da se na lokomotivi nalazc sarno dve osovine i obc Sl! pogollske. 'ne noseca konstrukcija postolJa lokomotlVa ovog a tip a . Na prug. Prerna snazi pogonskih motora mogu biti: male snage (3. Itl pri polasku. 1.22) i (1. Prerna tipu pogol1skog motOIa mogu biti: sa bcnzinskim motorom(karburatom) antomobiiskog iIi traktorskog tipa koji koriste kao pogol1sko gorivo benzin iIi kerozin.5 Motorne lokomotive na industrijskim zeIeznicama Motome lokornotive pogone sc rnotorima SUS. o~~~je~ih kolica vezanih zglobno. naroCito u illdustrijskoj proizvodllji gradevinskog materijala.~abla 6 dovo.39 S}](. Obrtno. lokomolive ovoga tipa opremljene SU ukljucno-iskljucnom spojnicom (frikciona) preko koje se iskljucuje iz radne transmisije.a normaillog i uzanog koloseka za vucu kompozicije vagona iIi vagonela od povrsinskog kopa do industrijskih prcradivackih kapacitcta. Zbog ncmogucnosti promene smera obrtanja motoIa u motome lokomotive ugraduju se mehanicka promena smera kretanja.6 Elektricne lokomotive Na indnstrijskim ieleznicama primenjuju se elektricne lokomotive jednosmerne struje. Na S1.:nwl. molorne lokomotive se mogll razvrstati i prerna tipu i snazi motora.. Da bi sve osovine bile pogonske na lokomotlVl~svaka .kohca medus obno . 74 kW) i velike snage (74 kW. Prednja podriavajuca nepogonska osovina lokomotive obezbeduje ravnomcran prolaz lokomotivc kroz krivinu. .S1. preko.'kjpIika. 1. na prugama normalnog i uzanog koloseka.

Od strnjnog prijemnika preko kontrolera struja dolazi u e!ektromotore. dok su ceoni zidovi masivne izrade od livenog gvoZda.130 mm. Kontaktni vod za napajanje elcktricnih lokomotiva elcktro energijom osoblje koje radi na odrzavanju mreze ne sme spustati nisko u odnosu na povrsinu tla jer moze doCi do ometanja i opasnosti po drumski saobrac'aj prilikom llkrstanja drumskih saobracajnica sa zcleznickim. Pri elektricnom kocenju lokomotiva se iskljucuje iz struje preko kontrolnog provodnika i u koIo motora. 1. a takocle vrsi se i prebacivanjc elektromotora sa Tedne na paraIdnu vezu.4-ilJlOuni kRhl. U preIazllom rczimu mogucc je krelanje elcklricne lokomotive napred i nazad. a nalaze se u zidovima graaevinskih objekata. ito. sin a 8 i odvodnog kabla 9 prenosi sc do nul tog voda transformatora.40 PnJJCJj7{/c/ni pri/HZ c. pa se na elektricl1im lokomotivama ugraduju dugacke trole.60 mm. Ukoliko je razlicita visina prikopcavanja vagoncta iz kompozicije sa lokomotivom.564 Transportni uredaji Indnstrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala 565 2 Jedno. takode su i tockovi cvrsto navuceni ua osovinu koja je obrtna II prstenu valjkastog lezaja. 9-odvodJ)j kab/ Elcktricna shema clektricne Iokomotive dozvoljava rad u motornom rcZimu (priIikom pllstanja urad. 141 Rudllic'k8 ckklricna /okumofivB Sl. Konacno kocenje ostvaruje se rucnom kocnicom.41 dat je prikaz jedne eleklricne lokomotive uzanog koloseka sa motorima jcdnosmerne struje. . kao i kretanja pri rcdnom i paralclnom vezivanju motora). a prenosi se Istovremeno na sva cetiri locka.1kIjucuju i iskljllCUju otpornici kojim se vrsi pustanje motora u pogon.1cuju se i iskljucuju bregasti kontaktori.smema struja upravlja preko kontrolera ngradenih u kabini masiniste. Sf. Pri radu II motornom rcZimu glavna ruCica sc obrcc od nultog (iskljucenog) polozaja u smeru kazaljke na salu. sada vc:c generatora ukIjuclljC se otpornik za pustanje u pogon. za prenos struje od kontaktne mreze do motora SI.okog Ck:ktroVllCC: 3-fTllns[ormator. a tako i krctanjc lokomotive u supI'otnom smeru. preko kojih sc 1.reko zasebnog ektromotora. lako sto se uzad vezuje sa obe strane prllge u stanicne objekte. Za prikopcavanje lokomotive sa vagonetom na odbojniku Sll izradena udubljenja u koja sc poslavlja kuka. S1. sto je potrebno zbog ostvarivanja potrebne ldine lokomotive.. Svaka osovina pogoni se r:. stubove i sl. te zbog toga spojevi sina moraju imati elektricnu kontaktnu vezu.Vesanje pogonskih elektromotora ostvareno Je tako da Je omoguceno slobodno oscilovanje postolja na gibnjevima. 8-linc.1klj1. Povlacenjem rucice za obrlanjc vratila u sllprotnom smerll iskljllcllje se kontroler i prj tome se istovremeno blokira glavni kalem kontro!era. Zbog toga se kontktna mreza moze nalazili clovoljno visoko. a sa njih preko tockova elektricne lokomotive. kao i prilikom premestanja auto dizalica koje izvocle ulovarno-pretovarne radove II rcol1u kontaklnc mrezc ektricnih lokomotiva.42 Rudnicka cJcktricflEJ lokomotivR 5. tada se po visini odbojnika izraCiuje nekoliko udubljena za kukll. Postolje e!ektricne lokomotive izradeno je kutijastog obIika sa bocnim zidovima izradenim od celicnih limova debIjine 40«. Napajal1je lokomotrve elektroenergijom obavlja se preko dvolucnog iii trolnog kontaktllog pantografa kojim se cleklricna struja provodi do lokomotive./c:kfriC7JC /okomofivc .. Pri clektricnom kocenju glavna rnciea se obrce od nullog polozaja u smcru suprolnom od smera obrtanja kazaIjke na salu. Na SI. Upravljanje elektricnom lokomotivom vrsi se preko kontrolera na kome se nalaze dYe rucice. a potom se osigurava civijom. 5-livin ispravliRc: ()-.va /fCfl70f]] dc/ovlJnja : I-kab!. Elektromotorima se Kontrolne vodove nose drveni iIi melalni stubovi iii konzole. Ram postolja obesen je na lisnate opruge (gibnjevc) preko balansira. Za promcnu smcra kretanja i iskljuCivanje molora sa nUcZe sluzi kalem za promenu smera kretanja. Tako. pomocu zavojnicc i sistema poluga. jedna veca (glavna ) za obrtanje bregastog kalema i druga prenosna manja kojom se vrsi promena smera obrtanja vratila. 1. nakon rulanja e!ektricne lokomotive sine sluze kao odvodni provodnici. a takode se prebacuju i preko poprecno vezanih cclicnih uzadi.'8 dugackin7 prenosnikom c!cktricJ)c stTlljc Tockovi elektricne lokomotive izradeni su sa navllcenim obodom. Elektricno kocenje se moze uspesno primeniti za brzine iznad 8 km/h.1 smeru krelanja kazaljke na satu 1.koji su islov[emeno odbojnici. Dno rama u postolju ispunjeno je plocama od Iivenog gvozda dcbljine 100«. Okrelanjcm rncice glavnog bregastog kaIema od nultog polozaja 1. Kocenje se ostvaruje palicom sa volanorri.42.O!lr){II. vil.1.'7J 7-konlaklni vod. panlografi i sl.1. Povecanje athezione sile pri polasku oSlvaruje 5e ispustanjem peska iz lokomotive koji se nalazi u posebnom sandukll. Otpomici za pustanje u pogon ugraaeni su u predniem delu lokomotivc.

. KoehclJent konsnog dejstva izrazava se % a brzina u km/11 po's(o'e k d 'h a prenosni odnos pogon.43) nalaze se na krivo' ko' a . gibnjeva (amortizera). pnmen. t:kO~~1 Kao osnovna karakteristika snage motora clektricne lokomotive usvaja se casovna snag a . lzmc. to je odgovarajuca sila vuce po ]edno1l1 motoru . == -2. Brzina i sila vuce u zavisnosti od jai:'ine upotreblJ'ene struJ'e elektrom t . Na.566 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala VI 567 =14kmlh i v 2 =llkmlh. d ' . A.m~ment pn pustanJu u pogon.nihb IO~lomo:kiva j~dnak. ako elektricna jokomotiva sa dva elektromotora razvija na ho:izonlalnoj pruzi silu vuce 5000N. Kroz nadene lacke povraci ~e " .Pod jednocasovnom se podrazumeva snag a Ph koju motor moze da razvije bez prekida u toku jednog casa. v na ordinatnoj osi. a kolica nose postolje sa citavom konstrukcijom lokomotive.1. odnosno par osovina cine jedna kolica."1I lalr1Jklcn~'likH vucc cJckiromolonl c!eklriG'nc /okOf]]olivc 51.Je~lh u v~lektric~oj lokomotivi.: F l~cke kOje odgovaraju ovim silarna. b . vce brzina elektricne lokomotive.44 prikazana je elektricna lokomotiva normalnog koloseka koja se primenjuje u industriji cementa za prevoz sirovina od povrsinskog iskopa do fabrike cementa.cne lokomoti. Prema karakteristici zagrevanja motora razlikuju se jednocasovna i trajna (visecasovna) snag a motora. 1.. 1. Ova clektricna lokomotiva je sa cetiri osovine.ic. a na usponu 10000N. to se kao karakteristika motora ne ubraja bro] obrta motora. Eleklricna lokomotiva je sa pneumatskim koCionim sistemom.kih zupcanika J i pre~mcl 0 rtm 1 toc ova su konstantni. Smanjenjem opterecenja broj obrta redno postavlJcmh elektromotora se poveeava. Na SI.== 5000N = 500daN . a prema tome menja se takode i brzina kretanja voza. F. Kod elektromotora je clc~tr. N.aduju se jednokonzolni nosaci kontaknog voday~oJe nose dlvem stUbOVL a na pruzlllm ukrsaJlma postavljaju se dvokonzolni nosael. Sistel11 upravljanja opisane clektricne lokomolive ua industrijskim zeleznicama mase 80 t je indirektan. 0 ora pre d s tavr' k ~ra k t~n~tlke motora.5 . Trajnu snagll P" motor moze da razvije radeCi tokom dugog vremenskog perioda bez pregrevanja namotaja.43 Efckfro[J]chllI71Z'i. Duz slozenog profila zeleznicke pruge rnenja se sila vuce. Elektri. pruzi sa jedx:i~l kol~sekom ugr. \clllkaina I hOllzontdlna prava do preseka sa zaj'ednickom krl'vo m b'"' 'k .. le je broj kolica-2. Upravljanjc motorima vdi se preko kontrolera.0J.44 E!cklriclJa/okofl}o/iva Tako npr.~rer:ra" ka~'kteris~ikam~ v~ce elektromotora (S1. Zbog toga je prilikom proracuna vremena trajanja voznje zeleznicom potrebno Citav poduzni profil pruge podeliti na deonice i za svaku deonicu prema karakteristikama Vllce odrediti brzinu. . Na prikazanom dijagramu na hOllzontaln.. ta k 0 se u prese k u vertr ala sa knvolU brzine v dobijaju tacke A i B ko" . Veza izmedu kolica i tockova. ' Jll1la 0 govaraJu rzme ~~fl~l~e s. Na SI.4. 1. pri tome masinista kontrolerom prebacllje smer kola struje za upravljanje.1 m. Zbog potrebne bczbedl10sli kontaktni vodovi ne smeju biti okaceni na visini lspod 3. 5000 10000 FI == -2. odnosno osovina ostvaruje se preko e]esticnih lisnatih opruga. a radna struja se llkljucuje eiektromagnetnim kontaktorima koji deluju preko struje za upravljanje. 1.ve opre~1l1jenc su elektromotorima koji mogu da razviju vehkl obrtlll . a na vertikalnoj osi sila vuce F.ll~ vue.43 prikazane su karakteristike JHJu ek(~omotora.== 2500N = 250daN. a elektromotor se takode reostatno koCi. Svaka osovina se pogoni preko zasebnog elektromotora casovne snage Ph=208 kW. a po(om i ukupno vreme trajanja prevoza .. S1. OS! nan?SI se Jacma struJe u al11peril11a.

proscena tezina praznog vagona (vagoneta). QL . . za usvojeni tip prikljuenih transportnih sredstava u kompozieiji vagona iii vagoneta i za poznate karakteristike vuce lokomotive odreduje se maksimalna tezina kompozicije koju lokomotiva moze povuCi. odnosno vagoneta. proracunom sc odrcduju karaktcristikc vuce lokomotive i potom se vrsi izbior odgovarajuce lokomotive iz kataloga proizvodaca.koeficijent athezije izmedu tocaka i sine pri polasku voza (iz stanja mirovanja). Ako jc nagib suvisc veliki moze se dogoditi da izabrana Tezina voza koja se izracunava prema izrazu (1.20 m/s2). tako Slo sc uzimaju u obzir sile otpora kretanja voza u krivini pruge.24) Pri ustaljenom kretanju sila \(uee lokomotive Fr jednaka je 1000 QI..27) odakle tezina voza iznosi (1.2 (obicno se usvaja u granicama v = 0.08 . 0. duz nagiba. q. Ako su poznati trasa i profil terena pri proracunu vuce pristupa se resavanju dva osnovna zadatka ito: a) prema zadatom profilu pruge. kocenje se moze ostvariti bilo koeenjem sarno iz lokomotive iii koeenjcm kako iz lokomotive tako i vagona (vagoneta).15.spccifieni otpor krelanja pri polasku voza. Broj vagona (vagoneta) u kompoziciji iznosi v n=---. If' + (QL + Qvr ). Takoae sc proracullom mora odrediti najoptimalnija konstrukcija lokomotive koja bi obezbedila najcfikasnijc sprovodenje transport a materijala vagonima koji se utovaruju odredenim utovarnim sredstvom (npL bagerom) pozllatog kapaciteta na povrsinskom kopu. kN.29) ql .26) (1. +qv pri tome su: Q (1.II' uravnotezava se silom otpora kretanja voza.7 Proracun Vllce Ako je poznata snaga lokomotive kao i njena mas a na industrijkoj pruzi odreaenog maksimalnog uspona potrebno jc proracunom odrediti broj natovarenih vagona u kompoziciji kojc lokomotiva moze povuei. odnOSIlO vagoncta (iz stanja mirovanja) u najnepovoljnijim uslovima: na maksimalnom usponu. Ovr. a p ) (1.te::1ina lokomotivc koja se prenosi na pogonske osovine. pri minimalnom radijusu . odnosno vagoncta u kompoziciji i za zadatu tezinu kompozicijc. kN.28) gde su: 01.proseena tezina tereta u vagonu.tezina optereeene kompozicije vagona .26) mora se proveriti u slucaju polaska optereene kompozicije vagona.25) pa je ukupna tezina voza krivine pruge. m/s. Taela je (1.koeficijent kojim se uzima u obzir masa obrtnih tockova. kN.. .30) QL +Qvr Pri kretanju zeleznickc kompozicije nanize. i za doelatl1u silu otpora pri kretal1ju vena u krivini w" uvodi se jedan koeficijent (1. q. ~V. Prilikom proraeuna unutrasnjeg fabriekog transporta moze se uz izvesne aproksimacije smatrati da su specificni otpori kretanja vagona (vagoneta) i lokomotive jednaki. Zbog toga se primenjuje jednaCina krctnja voza pri polasku iz staanja mirovanja u obliku: lOOO(QL JOOOQLIf'=(QL +QJ(w~ +ik)+----~---'''-'­ g (1. Stoga je potrebno sprovesti proracull vuce za zadatu trasu i poduzni proW pruge. Tezina kompozicije proraeunava se prema sili vuee lokomotivc i maksimalnom usponu pruge na deonici cija duzina nije veea od 250 m. + w. Umesto da se u odgovarajueem izrazu uvode dva koeficijcnta koji su karakteristicni za proracunski uspon i. If' . na potesu pruge izmedu povrsinskog kopa i fabrike. elv .=a - P dt 0.568 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnJi fabricki transport materijaia 569 1. kN Ako su poznati tezina kompozicije. b) prema poznatom profilu pruge. to se~moze odrediti maksimalni ugao nagiba pruge na duzini od L?:250 m (racunski uspon pruge) 1000. odnosno tezina lokomotive. ubrzanje voza pri polasku. za usvojeni tip vagona. + Il 0. . uzimajuCi u obzir i uticaj inercijalnih sila.

3optcn. tada je potrebno u kornpoziciju postaviti vagonete (vagonc) sa koenicama.32) K ~ (QL + QVK ). .Y. bvuca prcko dva Ide/a j dva doboia 118 kraju prugc . Sila koecllja iZllosi Prerna mestLl i nacinu primenc vuca vagoneta uzetom moze se razvrstali na: (1. U fabrikarna gradevinskih materijala vuca vagoneta uzetorn ostvaruje se na povrsinskim kopovirna i to za izvlacenjc vagonela dui strmih nasipa i vijadukata na kojima se ohavlja utovar-istovar materijala. . t 511.dvouzellw vuea: 1. Ponekad se vuca vagoneta obavlja i na veoma strmim Llsponima.33) a) transport prekidnog dcjstva (ciklicnog). kN. ka~ sto je prethodno navedcno naziva se koeficijentoll1 pritiska papnca OClllce 1 Oznacava se sa 0.. ~n. " . ~cnJ.koeficijent trcnja izmectu papauce i locka zavisi od brzine kretanja. (1.. kN.45°.1<1 me lC a energlja kretanja kornpozicije voza prelazi urad sila o pora rethllJa I olpora usled kocenja. primenom uieta koje se krece po zatvorenoj konturi. <5 .:~S~~::~~~t kocenja pri krctanju kOll1pozicije po nagibu nanize odreduje se iz prebaccflog prcko villa n8 kraju prugc.34) II d Sila k~cenja. Koristi se trenje izmedll llznice na uietnjaci i uieta. tako i koCionih tockova vagona (.kN. it .18).Vllca sumo jcdnijl1 UZClOfll jCdna~. odnosno: oc ova 1 sme.8.vjlio.45. kada se vuca vagoneta obavlja vucnim Llzctom Uedno ili dva vucna uzeta) koje se pogoni vitlom na kraju pruge.ll. b) BK = lOOO( Q L + QVK )<5. vcCi od proracunatog. Sl. koeficijenl athezije..31) gde Sll: K .nja tockovi kako 10koll1otivc.tezina lokomotive koja se prenosi na njene pogonske osovine. te se tako racionalnije koristi zapremina sandllka. pa prema tome sila trenja ostvarena papucama kOCInce mora da bude manja od sile atheziJ'e iZll1edu t Vk ' . g~ne1a) ncv s. neprekidni transport. \j! - VuCa i izvoz vagoneta uzetom Kada Sll veliki uglovi nagiba na ieleznickoj pruzi te llije rnoguca Vllca vagona(vagoneta) lokomotivom. V' odaklc je (1. pri llglu nagiba 40°.30° prill1enjujll specijalne konstrukcije vagoneta sa sandukom na specijalnom poslolju koje stalno zauzill1a horizontalni poloiaj. Ako se ulvrdi da je zaustavni put koecnja u slucaju da se koCi sarno lokomotivom. se 0 nose na lkN tezlllC kompOZlClje Tako specif1cna sila kocenja iznosi proraeunll (1.uze.zbirna sila pritiska kocionih papuca.koje deillju na zelezniekll kompozicij.8 QVK .570 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za uuutrasnji fabricki transport materijala 571 (1. N.36) kO~lP?zicija prerna proracunu silc vuec lokornotivc ne zadovoljava potrebnu silu kocenJa pI! krctanJu nanize II slllcaju iZllcnadnog kocellja.u...35) Prilikom kocen" k' Ck . . a pogoni sc vitlom preko llzetnjace. 1. Pri postojanjn koCionih vagolla(vagoneta) je 8= _ __ _ K 'k ~~nos zbi:il si~a pritiska papuea prema zbiru sila opterecenja na osovine koje se QL +QVK Shodno tome je (1. Q!.cni vagonetj . a odreduje se iz izraza (1. va) P~i1ikOl~ koc:. k~o i drugc siI? . tada se vuca ostvarllje vucnim uictorn. k ..ll1eJu da klIzaJu po small1a. Obicno se pri uglovima veCim od 25°. kN U norrnalnim uslovirna kocenja je 0=0..37) (1. 2 . 1.tczina vagona (vagoneta) opremljenih kocnieama.45 Vuca vagoncla vi/10m na kraju )fdc/nicke pruge: a .

b-prin7Cflom lIfl7CtIlU/C ulctnilG'ie. jedno radno. S1. a). deiovanjcm sopstvene tdine vagoneta. za vueu rasterecenih vag on eta. te pri spustanju vitlo radi u koCionom rczimu. motor vitIa pri spustanju vago11eta radi u koCio110111 rezimu. U tom slllcaju protivteg obavlja islu funkciju kao i vagoneli "lake" strane (istovarni vagoneti) kod dvouzetne vuce vagoneta dvodobosnim pogonom na kraju pruge. 2 Podizanje vagoneta duz strmih vijadukata i nadvoznjaka pri obavljanju utovarno-istovarnih openrcija moze se ostvariti prime nom frikcionog vitia.Cllljlu'~C b) S1. N.1 uznici uzetnjace iznosi . odnosno sile trenja izmedu uzeta i UZl1lCC U uzetnjaci ostvarujc se poveeanjem obuhvatnog ugla uzetnjacc ili poveeanjem koeficijcnta trenja izmedu uzela i uznicc. Sn .1. Sila vuce beskonacnog uzeta (videti SL ostvaruje se vitlom. a . p . a po~izanJe vagoneta u tom slucaju ostvarujc se motorom. kad je jedan krajvucnog uzeta ucvrseen za vagonet (iIi kompoziciju vagoneta). Prikljucivanje vagoneta za pogonsko vucno uzc ostvaruje se steznOlll viljuskom.). Pri vuci vagoncta U oba smera sopslvene tezine "lake" i "teske" strane medusobno se uravnotezavaju.koeficijent trcnja izmedu ulcta i ulnice u ulctnjaCi.l.sila zatezanja u nailaznoj grani uzeta. kada se vagoneti premestaju po pruzi sa dva koloseka. tako slo se uznica uzetnjacc oblaze frikcionim materijalom koji se ocUikllje vcCim koeficijcnlom trenja (drvo. a to znaci i si'" trenja. 5-mesl" SpH/IIlJ/a tdadi: o-vagofl . dok je pri spustanju vagoncta neophodllO kocenje vitia.C. prolivteg se kreee po svojim sinama koje su ispod osnovnih i millloilazi se sa va'gonetima.zfI{czni ureda. dvouzetna vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa sa dva dobosa (S1. S1.47 S/7emH rada dvolJictnog vit/a.Industr~iske 572 Transportni uredaji ieleznice za unlltrasnji fabricki transport materijala 573 S1. Primenjuje se u [abrikama za proizvodnju gradevinskog materijala. N: S. Pri tome su karakteristicne dvc sbcmc Vllce vagoneta: Prema pozna tom izrazu Ojlera jc gde su: a) vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa na jednom kraju putanje vagoneta..sila zatezanja u silaznoj grani uzeta.preko vi·kstrukc S/1 /ucnim profilom uil1icc. momenat na vitlu je manje vrednosti i vitlo za podizanje vagoneta radi samo u pogonskom (motornom) rezimu. Karakteristika vuce vagoneta vitlom na kraju pruge ogleda se u primeni na pruzi velikog nagiba talco da vitlo radi u motornom reZimu samo prilikom podizanja tereta.i F Sn-S. tj. ukljucivanjcm frikcionog ureda]a. 1.47. Zamenom vrednosti S" i S. 53mo se u tom slucaju smanjenjc momcuta na vratilu dobosa pri spustanju i podizanju ostvarujc ugradnjom pokretnog protivtega izmedu osovinskih sina za vagoneta u jednom ili dIugor!! pravcu. 4-kotllr. premestanjem vagoneta u oba smera.krc1jnj!111ifc/ni?cEI. trenjem uzeta u uznici uzetnjace. 3-povrafllo uie. iIi klinaslim steznim uredajcm. Zbog toga se ugraduju dva jcdnoclobosna villa iii jedno c1vodobosl1o. tako da se kreeu jedni prema drugima u susret.obuhvatni ugao uzctnjace. Ako se transport vagoneta na horizontalnoj pruzi ostvarujc vucnim uzadima. b). koristc se dva uzeta.:8 nU1ncvri'ian/c kon7pozjq/e vagonEJ: i-vil/(}. b) Dvoclobosno vitIo ponekad se primenjuje i 11a pruzi sa jednim kolosekom. Na SI. b. br-zina spustanja vagoneta u tom slucaju rcgulise se kocnicom. 1. rad. 3 . a drugo povratno.pagon.kra/f70 liic): a . 148 shematski su prikazane kOIlslrukcije uzclnjaca vitIa kod kojih se poveeava obuhvatni ugao uzeta.46 S/wnUl Vl/ce vag017ctll krll7nim hcsknnacniJ77 uxctom: 1 . kOla. sa jednim dobosom (S1. c ~ prinlCf70n7 dve llmctnlltc uzctnjBcc Sl1. Vagoneti se premestaju kotrljanjem tockova po sinama. plasticna mas a itd.48 c) vlIcnog ufeta (bC5. 145. a drugi za dobos ugradcn na vrhu vitIa: pri namotavanju uzeta na dobos naslaje podizanje vagoneta. Princip dejstva navcdcnih uredaja zasniva se na prcnoscnje Vllcne silc lrenja izmedu uzcta i sleznog uredaja. 145. Sila trenja uzeta kao elasticnog tcla 1. a vuku se bcslcrajnim vucnim uzetom. \l izrazu za sHn trenja dobija sc (138) Poveeanje vllcne sile. 2~radJ1(J U7. a) Shcn7R/ski prikl:l?: virlB 78 nm77(}lClVaf~jc lJ. dok se spustanje mobilne kompozicije vrsi pod dejstvom sopstvenc tdine.45. dok se spustanjc vagoneta vrsi iskljuciv8njcm frikcionog ureclaja.

[6] z. Poslo se vagoneti prikopcavaju vucnim uzetom u trenutku krelanja vagoneta. i usvaja se granicama 30 . t . tm . 0 b av I'Je1111 lransporlllll Cl'k lusa za jedan cas. gde su: v.43) Ako je poznat broj. ..40) moze se zakljuciti da se povecanje kapaciteta prcmestanjem vagoneta vucnim uzelom moze oSlvariti povecanjem broja vagoneta koji se islovremeno premeStaju.rastojanje izmedu susedl1ih vagoneta. N/rn.potrebno vrell1e manevrisanja vagoneta u krajnjim slanicama linije vuce.. stepena mehanizacije manevarskih operacija kompozicije vagoneta. to se brzinCl uzeta mora nalaziti u granicama 0. p= Fwo'v g gde su: Z . m. hvatac Uleta na steznom uredaju itd.slepen korisl1osti prellosnog mehanizma vitIa. LITERATURA: [1]. Broj vagoneta u kompoziciji se ogranicava zbog potrebe obezbedivanja jaCine veze prikopcavanja vagol1eta u kompoziciji. Kapacitet izvoza materijala vncom vagonela vucnim uzetom odreduje se iz izraza Go . . 575 Kapacitct transporta vagoneta VUCl1l111 uzetol1l koje se pogoni uZetnjacom izracunava se kao i kod ostalih lransportnih urcdaja prekidnog dejstva.brzina kretanja vucnog uzeta. s.0 m/s. 'j 'j -b IOJ. moze se izracunati vucna sila uzeta.39) Sl1aga clektomotora za pogOl1 vitIa: kW 1000· 7J ' 3600 =T c .tczina jedinice duzine vUCllog uzeta. d) uredaj za prikopcavanje vagoneta. Go . kao i potrebna snaga motora za pogon VUCl10g villa. Interval vremena izmeelu elva uzastopna vagolleta zavisi od konstrukcije uredaja za prikopcavanje.39) i (1. c) zatezni uredaj.sopstvena tezina vagoneta. Prilikom premeStanja vagoneta vucl1im uletom ncophodno je obavljati pavzljivo opsluzivanje vagoneta. povecanjem brzine kretanja (vuce) vagoneta. q" .nosivost vagoneta. N.574 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala w' . kada se premestaju dYe posude.42) aL Tc =-+tm. za vagonet (iIi viSe vagoneta u kompoziciji) odreduje se iz izraza (1.41 ) gde su: G.koeficijent otpora kretanja vagoneta. Vrell1e jednog transportnog ciklusa vagoneta gde su: a (1.1.[4].tezina materijala koji se prenosi vagonetom. iz izraza fJ .).koeficijent koji uzima u obzir tip konstrukcije za vucu vagoneta. Pri izvlacenju sarno jedne posude ujednom smeru. Da bi se uhvatili i zaelrzali otrgnuti vagoneti sa vucnog uzeta treba koristiti specijalnc stacionarne iIi pokrctl1o nasadene hvatace vagoneta. U uredaje i opremu za vucu vagoneta i njihovo premestanje vucnill1 uzetom po sinskoj stazi spadaju: a) vucno uze. G..interval pristupa svakog vagoneta.masa tereta u vagonetu. Broj vagoneta koji se istovremeno nalaze na svakoj strani vucnog Uleta iznosi L Z=-. pri cemu se istovremeno u svakom smeru krece po jedna posuda.[5]. .40) gde su: a . kao i tezil1a vagoneta koji se istovrerncno premestajn. Iz izraza (l. e) pomocni uredaji (tocki6. a takode i prelazom sa jcdnosmcrnog na dvosmerni tok kretanja vaoneta (kruzno kretajne vagoneta "Iakom" i "teSkom" stranom). t/h. mls. N. .pIOsecna brzina vagonela. skracenjem vremena trajanja operaciJe manevrisanja vagoneta u krajnjim stamcama. HI' koeficijent otpora okretanja koturova vucnog uzeta vagoneta. m/s. a (1.broj vagoneta.broj vagoneta u kOll1poziciji. t. b) vitlo. Sila u uzelu na mestu naijaska uzela na dobos vucnog vitia u slucaju da se vuca vagonela ostvaruje vezivanjem kraja vucnog uzeta. iznenadl10 i nekontrolisano otkacinjanje vagoneta oel vllcnog uzcta pri velikom uglu nagiba sinske staze moze dovesli do ozbiljl1ih havarija. Q = 3600Gv . v. g n . !:ito odgovara rastojanju izmedu snsednih vagonela oel30 .8 . s.[3]. (1.[2]. a=2. m.40 m. v (1. odnosno pruge vagonela.s. t. t/h. a=1. a takoele i koeficijent otpora premestanja . L . a=v{ .40 $.transporlna duzina vuce vagonela. I) .ugao nagiba transportne staze vagoneta.

postoji samo vcrtikalna sila od vozila (spoljnja sila). dok postoji i vcrtikalna komponenta od vozila. ZalwaljujuCi sloju zastora pruga je elasticna. a podlozna se pncvrscuJe sa dva umcslo cetiri tirfona. le se u buducnosti ne smcju poslavljati drugc vrste koloseka. ze1eznicku prugu cine: a) donji stroj pruge. 2. a kod bctol1skih pragova zIcbasti gllmeni umetak. transport clektricnim'jamskim kamionima. kolosecnog pribora i zaslora.576 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 577 2. transport glavnim izvoznim hodnicima (glavlli ili zbirni transport). ublazeni su udari tockova pri kretanju kompozieije i omogucava se nivelacija obe sine ze!eznickog koloscka. Na pruzi se u krivinama zbog kompenzacije ccntrifugalne sile. svoznicama (gravitacioni transport strmim ravnima). te se tada vIsi nadvisenje koloscka. ZELEZNICKI JAMSKI TRANSPORT U jamskom transportu tok kretanja materijala je usmeren od eel a potkopa prema oknu. transport lokomotivama. tockova i pragova p(cnosi na osnovu trupa. transport. Treba razlikovati sledeca transportna sredstva iIi transportnc sisteme: transport prugom i vagonetima.1 Opste napomene Jamski iIi podzemni transport moze sc razvrstati na: transport na otkopima ~otkopnim hodnicima. sastoji se iz osnovnih eJemenata i lo: sina. Na povrsinskim otkopima JUS propisuje 5amo k010seke od 900 mm i 1435 mm. Sve cesce se u rudnicima sa jamskorn cksploatacijorn primenjuju armiranobetonski pragovi sa prednaprezanjem armature. One se u horizontalnoj ravni mogu raz10ziti na komponentu paralelnu osi sine i na drugu komponentu upravnu na osu sine. Nadvisenjem koloseka postize sc da rezultanta tczine vozila i centrifugalne sile. Ie se ko1osek oc! 760 mm moze zadd'ati samo kod starih povrsinskih otkopa. pri tome je sila otpora krctanja istovarcnih vagoneta na uskopu jec!naka sili olpora krelanja nalovarenih vagonela na niskopu. koja deluje i kada kolosek nije opterecen. a slo predstavlja razliku u visini ul1utrasnjc i spoljasnjc sine. Prilikom krctanja vozila ove sile se dopunjavaju dinamiekim komponenlama. koje deluju U 5vim smerovima. hidraulieni transport. koja teli da izbaci vozilo ka spoljnjoj strani krivillc. Za transport . te jc zbog toga pozeljno pri izvozu rude iz jame primeniti bilans "jednakih si1a olpora". 2. smanjenja habanja glavc spoljnje sine i zbog opasnosli od iskliznuca vozila. Gornji stroj. Zastor kao gornji noseci stroj koloseka omogllcava ravnomerno prenosenje sHe pritiska koja se preko osovina vozila. 11 zavisnosli od poluprecnika krivine R i brzine voznjc v. . . kod koga zlebovi omogucavajll poprccl1o sirenje i daju elasticl1ost. 111skoplma itd. Tip zeleznicke sine se usvaja u zavisnosti od osovinske sile oplerec'enja kapaciteta transporta materijala. transport mehaniCkim transporterima.na 0 tkoplm~vl. U rudnicima sa jamskom eksploatacijom. Kolosecni pribor: a) prievrsni: b) spojni: c) dopllnski pribor na zelcznicama uzanog koloseka je isti kao i na zeleznicama uzanog ko]oseka u rudnicima sa povrsinskom eksploatacijom.. slepim Ok111ma. U mirnom stanju. bude upravna na ravan postavljenu na GIS (gornju ivieu sine) obe sine.jamske zicare. vrsi izdizanje spoljnje sine. kada vozilo stoji na si11ama. . odnosno ono sto saCinjava ko1osek. b) gornji stroj pruge. Za industrijske prugc primenjuju sc koloscci od 600 mmi 1435 mm. transport stabilnim masinama . 900 mm i normalni kolosck sirinc 1435 mm DomaCi JUS propisuje za jarnc samo k010sek od 600 111m.2 Transport prugom U jamama nasih rudnika najceSce se susrece kolosek sirine 600 mm ali se u nekim rudnicima jos primenjuje kolosck od 500 i 630 mm. pragova. transport skreperima. " op111m sredstva sa neprekidl11m III clkhcl11m dejstvom. ~a ot k ' I10 d mClma dolaze u obzir transportna . Na povrsinskim otkopima primenjuju se koloseci od 760 mm. Ispod nozice sine na drvcnim pragovima slavlja se topolov umelak dcbljille 5 mm. a istovremeno usled temperaturnih uticaja postoji i unntrasnja sila u sinama.

oclnosno rastojanje izmedu centara cvrsto ugradenih osovina koje cinc nosecu konstrukciju ram a vagonela iii lokomotive. Uslcd clelovanja horizontalnih poduznih sina elolazi clo pojavc putovanja sina. kao sto su opterecenje po osovini vozila. kao i drugih faktora. Usled delovanja svih navedcnih sila sinc mogu biti napregnute na pritisak. U krivinama vrlo 05trih poluprecnika vrsi se prosirenje koloseka u zavisnosti od vclicine po11lprecnika. zadnJ~ osovina vagoneta. stanje elemenata gornjeg i donjeg stroja. Pri veCim brzinama kretanja lokomotive. vrsta i tip lokomotiva i vagoneta koji su u saobracaju. U praksi se odgovarajuCim izborom poluprecnika krivine. .1 ShcmalsJd pdkaz api'ivanja Juka prj krclaniu vaguflcla u . Daljim kretanjem. narocito zbog malog poluprecnika krivine R.. MN ON ' Sv gclc je ON""R. Zbog prekoracenja nekc granice u velicini bocnih sila moze doCi do iskliznuca vozila iz koloseka. nastaje bocno ojeclanje glave spoljnje sine sa unutrasnje strane. zbog slabo pritegnutog pricvrsnog pribora. Docne sUe nastaju zbog krutih osovina zeleznickih vozila koje naizmcnicno nalecu na jednu i drugu sinu. S 2·R (2./UvirlJ8 o Na S1. Ugao udara utJce na cloclatn u silu otpora habanja sinc. odnosno vagoneta nastaju dinamicki uslovi opisivanja luka pri kretaIlju vagoneta u krivini. Na vcliCinu prosirenja utice. komponenta sile prikopcavanja vagoneta) ne moze da izvecle vagonet iIi lokomotivu iz ravnotezc u vertikalnoj ravni. pored poluprecnika krivine. stanje bandaza tockova vozila. Horizontalne sile mogu biti poeluzne (Iongitudinalne) j poprecne (bocne). 2 Pri tome je Sv . Shoclno tome. Pri ulazu kompozicije u krivinu obod tocka vagollela uclara 0 spoljnu sinu.578 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 579 Ove sile su promcnljive. 2. p~: tome spoljni locak prednje osovine pritiska glavu spoljnve ~ine u :acki ~. oclnosno MN = . S1. PribJizno tacna vrednost vclieine boene sile u krivini iznosi·30% .1) Minimalni radijus iznosi . ~n tome rea~cIJa sl~e pritiska odvodice vagonet u stranu.lalicki!ll W. naGin ogibljenja vozila.35% od osovinskog pritiska. Docnc silc sc u krivini povccavaju zbog delovanja cenlrifugalne sile.cvrsta osnova.1. Zbog clejstva centrifugalne sile ili zbog loseg izvodenja nadvisenja spoljnje sine u krivinama. kao i drugih bocnih horizonta1nih sila vagoneti. uslecl ojeclanja venaca tockova i unutrasnje vcrtikalne ivice gJave sine. zbog prosirenja koloseka. Neclovoljno naclvisenjc spoljnje sine u krivinama ima za posleclicll i spljostenost vozne povrsine unutrasnje sine.1 prikazana su clva polozaja vagoncla: prvi polozaj preclslavlja slucaj kada vagonet ulazcCi u krivinu. Docne silc zavise oel promena u sirini koloseka i ojedenosti vcnaca banelaza tockova. kao i nadvisenjem spoljasnje sine llkrivini obezbeauju staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju kompozicije vagoneta. dok je u pravcu zl1atno l1iza. te ce se zbog toga relatl:no skretatl. brzina kretanja vozila. vagonet ulaZl obema OSOVll1ama u knv1l1u. a ~. sinusoiclnog kretanja v07ila.. posto se krece pravolinijski.. kao i klizanje lockova zbog nejeclnakog pUla kOlr1janja u spoljnjoj i unutrasnjoj sini. cia bi se olaksao proJaz vozila i smanjio otpor od krivine i da bi se smanjilo bOC110 ojedanje venea tocka i sine. odnosno lokomotiva izlaze iz polozaja ravnolcZe u verlikalnoj ravni i obodom spoljnjih toekova pritiskaju spoljnu sinu. Horizontalne poduznc sile nastaju pri pokretanju iIi kocenju vozova i poveeavaju se ako su dilatacioni otvori sina zatvoreni.1 iz lrougla O. zavisc od velikog broja faktora. U zavisnosti ocl brzine kr-ctanja vagoneta u krivini razlikuje se opisivanjc luka pri stalickim i clinamickim lIs10vima kretanja. Ugao ip izmedu pravca uzcluzne ose vagoneta i pravca tangente na krivu.MN sledi: . smrp =_v_. u!acki clodira oboda locka i sine naziva se ugao na1eta II! ugao udara.2. i konstrukcija postolja lokomotivc i osovina. Horizontalne bocne sile nastajll u pravcu uslecl zmijo1ikog. Ova sila je Llpravna na osu pruge. kao i zbog temperaturnih promena.'. savijanje i na torziju. odnosno p