P. 1
Gojaznost u adolescenciji (projekat)

Gojaznost u adolescenciji (projekat)

|Views: 60|Likes:
Published by Dmitar Vlahovic

More info:

Published by: Dmitar Vlahovic on Sep 09, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/26/2012

pdf

text

original

Gimanzija „Žarko Zrenjanin”, Vrbas Prirodno – matematički smer

Ispitivanje gojaznosti u adolescentnom uzrastu

Profesor: Ksenija Babić, prof. biologije Mentor:

Autor: Dmitar Vlahović

mušku (tip jabuke) gojaznost i na ginoidnu. kao što se i često javlja u svim životnim dobima. po pravilu. zapaža još Hipokrat konstatujući da „Gojazni. Zbog nagomilavanja masnog tkiva. Uglavnom je otežano disanje zbog pritiska na dijafragmu. U gojaznosti masne ćelije mogu biti pogođene na dva načina: 1. ranije umiru od mršavih”. Kod ginoidnog tipa gojaznosti. Kod androidnog tipa gojaznosti masno tkivo se nagomilava u predelu ramena. uvećanja telesne težine. gde se i deponuju. višak masnog tkiva se skladišti potkožno. žensku (tip kruške) gojaznost. Cerebralni insulti su mnogo češći kod gojaznih osoba. definisana sa povećanjem broja masnih ćelija (karakteristična za decu). se u jetri pretvaraju u trigliceride koji se putem lipoproteina transpotruju u tkiva. Gojaznost. 2008. životno doba. često obolevaju od gojaznosti. Rad srca je ubrzan uz čestu pojavu tahikardija kao i veće udarne zapremine. U objašnjenju gojaznosti najčešće se koristi model povratnih sprega. Prema prvom zakonu termodinamike. Uvećane masne ćelije se nalaze u subakutnim i visceralnim masnim depoima. 2 . endokrini poremećaji. trudnoća. Posledice gojaznosti su mnogostruke. Gojaznost se na osnovu odnosa između struka i kukova deli na androidnu. oko karlice i na butinama. hodanje. Povećano unošenje energetski hranljivih materija uslovljavaju različiti činioci (pol. Uvod Gojaznost (Obesitas) je oboljenje koje se ispoljava prekomernim nagomilavanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine za 10 i više procenata od idelane telesne težine. unošenja i raspolaganja hrane. Ugljeni hidrati. Kod gojaznih osoba senzitivnost za delovanje leptina (hormon. Glavni uzrok gojaznosti je unošenje većih količina energetski hranljivih materija (ugljenih hidrata i masti) nego što organizam ima potrebu. loše navike u ishrani. gojaznost nastaje kao neravnoteža između energetske potrošnje i energetskog unosa. prekomerno unešeni. u donjim delovima tela. Energetska potrošnja se može podeliti u tri glavne komponente: energetska potrošnja u mirovanju (najveći deo potrošnje). Gojaznost je podjednako zastupljena kod oba pola. U takvom modelu. endokrinologije Februar. smanjena fizička aktivnost). Gojaznost je oboljenje staro koliko i čovečanstvo. Sekretorni produkti ovih velikih masnh ćelija stvaraju većinu patoloških promena koje rezultuju u komplikacijama koje su udružene sa gojaznožću. psihički status. centralni kontrolni sistem u mozgu prevodi ove poruke u eferentne kontrolne signale koji pokreću procese traženja. Uzvratno. a i samim tim. Proces arteroskleroze je ubrzan. kao zdrastveni problem.dr Mile Novković subspec. Hipercelularna gojaznost. neophodan za održavanje balansa između energetske vrednosti hrane koja je uneta i energetske potrošnje) je snižena. aferentni signali pružaju informacije kontrolnom centru u mozgu o stanju spoljašnje i unutrašnje sredine i njihovom odnosu sa hranom. Osobe koje imaju smanjenu fizičku aktivnost i loše navike u ishrani. pa je i povećan rizik od tromboza i srčanih udara. normalan rad drugih organa je onemogućen. fizička aktivnost i termički efekti hrane. Hipertrofična gojaznost koja je udružena sa povećanjem masnih ćelija (karakteristična za odrasle) 2. grudnog koša i abdomena.

Merenje telesne mase (kilogram – kg) . veoma je visok rizik od pojave dijabetesa i razvića insulinske rezinstencije zbog povećanog unosa ugljenih hidrata. Grafik 2. Merenje je obavljeno na redovnom sistematskom pregledu učenika srednje škole.Merenje telesne visine (centimetri – cm) . Oba pola pripadaju adolescentnoj uzrasnoj grupi (15. godina).Merenje obima struka i kukova (centimetri – cm) Merenja su izvršena na ispitanoj grupi koju čine 95 učenika i to 50 članova muškog pola i 45 ženskog pola (Grafik 1. U ispitanoj grupi. 37% 63% 1992. godine (Grafik 3. Muškarci Žene 47% 53% Grafik 1. godine (Grafik 2. – Odnos godišta kod adolescenata muškog pola 3 .Takođe. – Odnos polova 1990.17. Metod rada Za ovaj rad su korišćene metode koje zadovoljavaju standarde u dijagnostici gojaznosti po Svetskoj Zdrastvenoj Organizaciji (SZO) i to: .).). kod muškaraca dominiraju adolescenti rođeni 1990.). a kod ženskog pola dominiraju adolescentkinje rođene 1992.

9% 53% 1992. Body Mass Index ili Indeks telesne težine je po preporuci SZO-a najpreciznije sredstvo za dijagnostiku gojaznosti. iako i ova procena nije savršena. gojaznost se deli na androidnu i ginoidnu gojaznost.0 – 39.1990.9 25. Kao dijagnostičko sredstvo za gojaznost korišćena su dva odnosa. gde je TM telesna masa. Waist – Hip Ratio Index ili indeks struk – kukovi je dodatno sredstvo za dijagnostiku i određivanje klase gojaznosti. Formula je BMI=TM (kg) / TV (m2).9 30. a TV je telesna visina. Grafik 3. 4 . BMI se definiše kao količnik između telesne težine izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima kvadratnim.0 – 34. Formula je WHR=OS(cm) / OK(cm). Indeks telesne težine (BMI – kg/m2) < 18.5 18.5 – 24. visinometar i običan metar). – Odnos godišta kod adolescenata ženskog pola Korišćeni su standardni instrumeniti za merenje (vaga za merenje telesne mase. On predstavlja koeficjent uhranjenosti. – Kategorizacija uhranjenosti u odnosu na BMI Zbog velike korelacije sa procentom masti u telu.0 – 29. u centimetrima.85.). Dobijeni podaci se upoređuju sa univerzalnom tabelom za klasifikaciju uhranjenosti (Tabela 1.0 Kategorija uhranjenosti Snižena telesna težina Normalna telesna težina Prekomerna telesna težina Gojaznost I stepena Gojaznost II stepena Gojaznost III stepena – ekstremna Tabela 1. Na osnovu ovog koeficjenta.9 > 40.9 35. BMI je najpreporučljiviji za dijagnostiku. takođe. Definiše se kao odnos obima struka izreženog u centimetrima (cm) i odnos obima kukova izraženog. a kod žena manji od 0. gde je OS obim struka. Kod muškaraca treba da bude manji od 1. a OK obim kukova. 38% 1993. Body Mass Index (BMI) i Waist – Hip Ratio (WHR).

) ne sadrže drastične razlike. Muški pol Za ispitanu grupu muškog pola. Uočavaju se dve skale i to jedna za ’90 godište i druga za ’92 godište.) po proseku merenih parametara (Grafik 5. koju čini 50 članova. što je izuzetno malo sa obzirom na broj ispitanika. ni njihov WHR indeks nije veći od 1. godina. Rezultati pokazuju da nema pojave gojaznosti u ovoj uzrasnoj grupi. Svi navedeni ispitanici imaju WHR indeks manji od 1.Rezulatati i diskusija Podaci dobijeni merenjem određenih parametara (visine. Normalnu telesnu težinu imaju 43 ispitanika. uzrasne dobi 15-17. Interpretacija rezultata je urađena tako da su zasebno predstavljeni rezultati za ženski i muški pol. Na Grafiku 4. ali zbog njihove uzrasne dobi. – Rezultati za mušku ispitnu grupu Klasifikacija gojaznosti Snižena telesna težina 1990. su dati rezultati. što je i bilo očekivano. Ove dve ispitane generacije (1990. kao što je već navedeno. 1. Grafik 4. 5 . i 1992. obima struka i kukova) na ispitnoj grupi su statistički obrađeni. Ispitanici koji su svrstani u kategoriju prekomerne telesne težine imaju preduslov za pojavu gojaznosti. predstavljeni su sledeći rezultati. Prosečne vrednosti svih parametara ukazuju da članovi ispitane grupe žive dosta sličnim načinom života i da se razvijaju u skladu sa svojim godinama. to ne znači da je to definitivna prognoza. sniženu telesnu težinu imaju 3 od 50 ispitanika. zbog različitosti kriterijuma za kategorizaciju. težine. 2 1 Normalna telesna težina 26 17 Prekom erna Ekstremna Gojaznost I Gojaznost II telesna gojaznost III stepena stepena težina stepena 3 0 0 0 0 0 0 0 Klase gojaznosti a 4 ispitanika spadaju u kategoriju prekomerne telesne težine. Ti ispitanici nisu svrstani kao rizični jer. bez ekstremnih izuzetaka. 1992. Na osnovu BMI-a.

Međutim. – Prosečne vrednosti za mušku ispitanu grupu 8% 6% Snižena telesna težina Norm alna telesna težina Prekom erna telesna težina 86% Grafik 6. Kod devojaka su prosečne vrednosti (Grafik 8. 1990. čini 45 članova. godina.Na Grafiku 6.7 91 97 1992. Takođe. ali ima pojava gojaznosti. WHR indeks BMI (kg/m²) BOK (cm) STRUK (cm) VISINA (cm) TEŽINA (kg) 64 73 0. U ovoj grupi. normalnu telesnu težinu ima 34 ispitanika. Ovo ukazuje na to da su BMI i WHR indeks zavisni jedno od drugog ukoliko se želi da se uspostavi što preciznija dijagnoza. gojaznost III stepena (ekstremna gojaznost) ima 1 ispitanik.85. u ovoj grupi dva ispitanika imaju WHR index preko 0. Za ovu grupu su predstavljeni sledeći rezultati.81 0. sniženu telesnu težinu ima 10 ispitanika. 2. paradoksalno je što taj ispitanik nema WHR indeks veći od 0. Tri skale na grafiku (Grafik 7. uzrasne dobi 15.83 20 21. su predstavljene kategorije koje imaju pripadnike i njihove vrednosti su izražene u procentima radi bolje preglednosti. nego u grupu normalne telesne težine. ’92 i ’93 godište.-17. iako po odnosu obima struka i kukova pripada ginoidnom tipu gojaznosti. Na grafiku se vidi da u ovoj ispitanoj grupi nema ispitanika sa prekomernom telesnom težinom.) predstavljaju ’90. prema BMI-u. od 45 ispitanika. 81 179 181 72 Grafik 5.85. a po BMI-u nisu svrstani ni u jednu grupu gojaznosti kao ni u grupu prekomerne telesne težine.) u skladu 6 . kao i povećan broj ispitanika snižene telesne težine. Prema BMI-u. Ženski pol Ispitanu grupu ženskog pola.

Grafik 8. – Rezultati za žensku ispitanu grupu 0.72 0.3 20. 1993. 1992. su predstavljene kategorije koje imaju pripadnike i njihove vrednosti su izražene u procentima radi bolje preglednosti.sa godinama.7 91 93 94 65 68 72 169 167 167 53 56 60 WHR indeks BMI (kg/m²) BOK (cm) STRUK (cm) VISINA (cm) TEŽINA (kg) 1993. 1990.1 21. 7 . što ukazuje da i članovi ispitane grupe devojaka žive dosta sličnim načinom života. Klasifikacija gojaznosti Snižena telesna težina 1990.76 18. 0 7 3 Norm alna telesna težina 16 17 1 Prekomern Ekstrem na Gojaznost I Gojaznost II a telesna gojaznost III stepena stepena težina stepena 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 Klase gojaznosti Grafik 7. – Prosečne vrednosti za žensku ispitanu grupu Na Grafiku 9. 1992. bez ekstremnih razlika.74 0.

). Danas svet diktira i propagira mršavost ženskog tela kao lepotu. Utrošena energija mora biti nadoknađena. čak i do te mere da je anoreksija postala svakodnevnica i deja vú. Zbog manjka slobodnog vremena. Devojke. u kojem živimo uslovljava naš način života. gledanjem televizora i svaka druga „zloupotreba” savremene tehnologije. da li imaju idelanu težinu ili ne. Na izraženiju pojavu snižene telesne težine kod ženske ispitane grupe dolazi prvenstveno zbog rigoroznih dijeta.2% 22% Snižena telesna težina Norm alna telesna težina Ekstrem na gojaznost III stepena 76% Grafik 9. Zaključak Vreme kojem pripadamo. Literatura 8 . bez drastično zabrinjavajućih rezultata koji ukazuju na visok rizik oboljenja od gojaznosti i bez ekstremnih generacijskih razlika u merenim parametrima. ishrana spada na masnu. primenjuju takve dijete. često. Za oba pola u adolescenciji karakteristična je psiho-motorna hiperaktivnost (bavljenje sportom. Mentalitet regiona prvenstveno utiče na način ishrane. visoko kaloričnu hranu tzv. Kroz predstavljane rezultate uočava se da članovi ispitane grupe žive u istom regionu. bez obzira. vođene željama da budu poput slavnih ličnosti. a adolescenti prihvataju to u nadi da budu društveno prihvaćeni. a jedini izvor je hrana. kao i tempo života. učenje i sl. U ovom radu je pokazano da se ispitani adolescenti razvijaju normalno. velikog broja obaveza i brzog načina života. fast-food. Kod muške ispitane grupe na pojavu prekomerne telesne težine utiče manjak fizičke aktivnosti koji se ispoljava prekomernim igranjem PC igara.

Cordes E. New York: Harper & Row Publishers. II prerađeno i dopunjeno izdanje. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 3. Specijalna patološka fiziologija. Beograd – Zagreb: Medicinska knjiga. i saradnici. S. Second edition. 1996. Prof. dr sci. X izdanje. 1983. Opšta patološka fioziologija. 4. Biological Chemistry. Stefanovićev udžbenik Interna medicina.. 1971. 1981. dr sci.. Mahler H. R. H. 2.. i saradnici. Tadžer I. Prof. Beograd – Zagreb: Medicinska knjiga. Ristić M. 9 . Tadžer I.1.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->