Bilans stanja

Uvod
Finansijski poloaj preduzea obrazuju njegova aktiva i pasiva. On se izraava kroz finansijsku strukturu, likvidnost i solventnost. Informacije o finansijskoj strukturi su od interesa pri donoenju odluka o daljem zaduenju preduzea, o raspodeli dobitka i za procenu sigurnosti uloenog kapitala. Informacije za procenu finansijskog poloaja su sadrane u bilansu stanja. Informacije o promeni finansijskog poloaja obezbeuju se izradom izvetaja o tokovima kapitala, odnosno promenama neto obrtnog fonda. Informacije o prinosnom poloaju nalaze se u bilansu uspeha, ali se znaajni pokazatelji uspenosti utvruju kombinovanjem informacija sadranih u bilansu uspeha i bilansu stanja. Ovi bilansi vezuju se za kraj poslovne godine i zato predstavljaju godinji obraun. U naoj zemlji preduzea koja vode poslovne knjige sastavljaju i polugodinji obraun. Struktura bilansa stanja i uspeha nije u potpunosti prilagoena potrebama analize i kontrole finansijskog poloaja preduzea. Da bi informacije date u finansijskim izvetajima bile od koristi korisnicima moraju da poseduju etiri osnovne kvalitativne karakteristike, a to su: razumljivost, relevantnost, pouzdanost i uporedivost.

Bilans stanja

Finansijsko izvetavanje
Po zavretku poslovne godine preduzea su u obavezi da posle knjienja svih poslovnih promena zakljuuju poslovne knjige, kako bi se utvrdilo konano stanje koje slui za sastavljanje finansijskih izvetaja. Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i promenama u finansijskom poloaju preduzea. Da bi se ispunio ovaj cilj, finansijski izvetaji moraju obezbediti informacije o sledeim aspektima rezultata preduzea: 1) sredsta, 2) obaveze, 3) kapital, 4) prihodi i rashodi ( ukljuujui gubitke i dobitke) i 5) gotovinski tokovi. Kompletan set finansijskih izvetaja komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izvetaj o tokovima gotovine, 4) izvetaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izvetaje. ukljuuje sledee sastavne

Korisnici finansijskih izvetaja jedino na ovaj nain mogu dobiti potpune informacije o preduzeu, jer svaki od izvetaja sa svog aspekta daje sliku o pojedinim transakcijama, dok set ovih izvetaja daje jedinstvenu sliku o poslovanju preduzea. Obezbeivanje navedenih informacija koje su korisne za iroki krug korisnika (investitori, kreditori, zaposleni, akcionari, drava i dr.) radi donoenja ekonomskih odluka je u sutini i cilj finansijskog izvetavanja. Prema tome, finansijski izvetaji mogu biti namenjeni internim i eksternim korisnicima. Interni korisnik finansijskih izvetaja je samo preduzee koje je sainilo finansijske izvetaje. U okiru preduzea to su, pre svega, organi rukovoenja i upravljanja. Finansijske izvetaje koji su namenjeni eksternim korisnicima treba oblikovani kako u pogledu forme, tako i sadrine na nain da zadovolje potrebe ovih korisnika. Da bi se definisili osnovni ciljevi finansijskih izvetaja,

Bilans stanja

neophodno je prethodno odrediti ko su eksterni korisnici i koje njihove informacione potrebe treba da budu zadovoljene. U eksterne korisnike ubrajaju se: postojei i potencijalni vlasnici preduzea (investitori), postojei i potencijalni poverioci, zaposleni, kupci, drava i javnost. Investitori su zainteresovani za informacije koje e im pomoi da odlue o tome da li e poveati, zadrati ili povui kapital investiran u dato preduzee, to znai da su najvie zainteresovani za profitabilnost. Kreditori su, pre svega, zainteresovani da dobiju informacije o solventnosti preduzea, odnosno o sposobnosti preduzea kojem su dali kredite da svoje obaveze izmiruje o roku. Zaposleni ele da iz finansijskih izvetaja dobiju informacije o tome koliko su sigurna njihova radna mesta, o mogunosti poveanja zarada i sl. Drava, odnosno poreski organi na osnovu informacija vre procenu o ekonomskoj snazi poreskih obveznika. Tabela 1.

Kao to se moe videti, informacione potrebe razliitih grupa korisnika su vrlo razliite, pa se ovi zahtevi esto mogu nai u protivstavu. Meutim, i pored razliitih interesa postoji jedan obim informacija koji zadovaljava zajednike informacione potrebe korisnika. To su informacije o prinosnom, imovinskom, i finansijskom poloaju preduzea, kao i o promenama u tim poloajima.

Bilans stanja

Izvetajni bilansi
U savremenom privrednom ivotu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzea tako to se poslovni dogaaji, stanja i rezultati preduzea iskazuju preko novanih jedinica kao opteg svodnog merila. Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnotea. I sama re bilans ukazuje na ravnoteu, a potie od latinskih rei bilanx libra (vaga sa dva tasa) to ukazuje da se bilansom neto meri i iskazuje rezultat, odnosno da se to to se meri posmatra sa dva aspekta i dovodi u ravnoteu tako to se formira jednakost meu njima. Opta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene razliitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju razliite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadrini. Najvaniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su:1 a) veza sa knjigovodstvenim raunima i b) pravne norme koje ine osnovu bilansiranja. Bilans preduzea je u vrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zakljuak knjigovodstvenih rauna. Polazei od veze sa knjigovodstvenim raunima - razlikuju se dva rauna: 1) raun izravnanja (bilans stanja) i 2) raun dobitka i gubitka (bilans uspeha). Polazei od pravnih normi koje ine osnovu bilansiranja, razlikuju se: 1) poslovni (izvetajni) i 2) poreski bilans. U izvetajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspeh. Izvetajni bilansi sastavljaju se, ne samo kao godinji bilansi, ve i kao bilansi u kraim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi. Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uoptavanja informacija koje mere imovinsko stanje na odreeni dan i uspeh poslovanja u odreenom periodu nekog preduzea, odnosno preduzetnika.
1

J. Rodi, Teorija i analiza bilansa, Beograd, 1990. str. 49.

Bilans stanja

Bilans stanja
Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan bilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i nain investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva). Dakle, bilans stanja se sastavlja u vidu dvostranog pregleda u kome se aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolae preduzee, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzea. Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoroni finansijski plasmani), zalihe, kratkorona potraivanja i kratkoroni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora sredstava su: kapital (osnovni kapital, rezerve i nerasporeeni viak prihoda - dobitak), dugorona rezervisanja i obaveze (dugorone i kratkorone). U formalnom smislu, svaki bilans karakteriu dva bitna svojstva: 2 1. on uvek ima dve strane, to ga oznaava kao dvostrani pregled, i 2. obe strane su raunski identine veliine, to oznaava ravnoteu dveju strana Bilans stanja je u ravnotei. Ukoliko nije zadovoljena ova formalna karakteristika, bilans praktino i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, ime se uspostavlja ravnotea izmeu aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja viak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzea ralanjene su prema principu rastue likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu rastue dospelosti. To znai da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje ine stalnu imovinu od stavki koje ine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najvei stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najdui rok dospelosti, odnosno najkrae su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima.
2

D. Stojanovi, Instrumenti finansijsko-raunovodstvenih izvetavanja, Finansijsko raunovodstvo II, Beograd, 1998, str. 33.

Bilans stanja

S obzirom na ralanjenost i prikazivanje bilansnih pozicija aktive i pasive, proizlazi da se na osnovu bilansa stanja mogu vriti samo statike finansijske analize. Ukoliko bi smo dinamiki posmatrali kategorije bilansa stanja u voenju finansijske politike preduzea, neophodno je primeniti sistem analize vie uzastopnih bilansa stanja.

Analiza finansijske ravnotee bilansa stanje

Analiza finansijske ravnotee je najvanija karika u analizi finansijskog poloaja preduzea. Ona je direktno povezana sa naelom stabilnosti finansijske politike, a kroz postojanje ili ne postojanje finansijske ravnotee, cijeni se kvalitet finansijskog upravljanja, posebno u domenu usklaivanja rokova izmeu raspoloivosti izvora finansiranja i rokova vezivanja ili imobilizacije sredstava drutva. Kae se, da preduzea ima finansijsku ravnoteu, ako su njegova sredstva po obimu i rokovima vezivanja (neunovivosti) jednaka obimu i vremenu raspoloivosti izvora finansiranja. S obzirom da se kod analize finansijske ravnotee preduzea posmatra jednakost sredstava i izvora finansiranja, sasvim je jasno da je bilans stanja akcionarskog drutva osnovni dokument ove analize. Svaki imovinski oblik preduzea, iskazan u aktivi bilansa stanja ima svoje vrijeme vezanosti ili imobilizacije. Vrijeme imobilizacije sredstva predstavlja vremenski period, koji treba da protekne, da bi se ovaj imovinski dio trasformisao u likvidnu imovinu novac. Svaki imovinski oblik ima razliit stepen likvidnosti. Likvidnost sredstava determinisana je:3 1. vremenskim periodom za koji e imovina biti trasformisana u novac, 2. brojem faza kroz koje treba da proe sredstvo da bi se trasformisalo u novac i 3. stepenom rizika da e ta imovina biti trasformisana u likvidnu imovinu. Sa aspekta rokova vezivanja, sredstva (imovina) preduzea mogu se posmatrati kao: 1. Trajno vezana sredstva. 2. Trajno vezana sredstva su: zemljite, trajni ulozi u druga preduzea, neka nematerijalna ulaganja i trajna obrtna sredstva. 3. Dugorono vezana sredstva.
3

Nikola Stevanovi, Sistemi obrauna trokova u funkciji upravljanja, Ekonomski fakultet, Beograd, 1979.str.1o9

Bilans stanja

4. Dugorono vezana sredstva preduzea su: osnovna sredstva i dugoroni finansijski plasmani i trajna obrtna sredstva 5. Kratkorono vezana sredstva. Izvori finansiranja preduzea sa aspekta rokova raspoloivosti mogu se podeliti na: 1. Trajne izvore finansiranja. (sopstveni kapital i rezerve) 2. Dugorone izvore u koje spadaju dugorone obaveze i dugorona rezervisanja. 3. Kratkorone izvore. Poto vreme vezivanja nije isto za sva sredstva niti su rokovi raspoloivosti izvora jednaki za sve izvore, proizilazi da u bilansu stanja postoji niz jednaina koje bi mogle iskazivati finansijsku ravnoteu. Finansijska ravnotea akcionarskog drutva u praksi se utvruje kroz postavljanje dve osnovne jednakosti: 1. Dugoronu finansijsku ravnoteu. 2. Kratkoronu finansijsku ravnoteu. Trajno raspoloive izvore i dugorone dugove esto nazivamo kvalitetni izvori finansiranja. Pomenute dvije jednaine proizilaze iz osnovnih naela i pravila finansiranja na kojima se i zasniva finansijska politika akcionarskog drutva. Bilans stanja preduzea mora biti prilagoen analizi finansijske ravnotee.To znai da na strani aktive moraju biti sredstva razgraniena po rokovima imobilizacije u dve grupe 4 1. likvidna i kratkorono imobilisana sredstva i 2. dugorono vezana sredstva (ukljuujui i trajno vezana sredstva), A na strani pasive izvori finansiranja, takoe razgranieni po rokovima raspoloivosti: 1. kratkoroni izvori finansiranja i 2. sopostveni i dugoroni izvori finansiranja (ili kvalitetni izvori finansiranja) Za potrebe analize dugorone finansijske ravnotee preduzea bilansne pozicije u aktivi se grupiu po principu rastue likvidnosti, a u pasivi po principu opadajue dospelosti, kao to je i prikazano na slici 1.
4

Nikola Stevanovi, Sistemi obrauna trokova u funkciji upravljanja, Ekonomski fakultet, Beograd, 1979.str.112.

Bilans stanja

Slika 1. Bilans stanja po principu rastue likvidnosti i opadajue dospelosti5 Dugorona finansijska ravnotea preduzea postoji, ako su dugorono vezana sredstva u potpunosti jednaka ili manja od kvalitetnih izvora finansiranja (sopstveni kapital i dugoroni dug). Ako su dugorono vezana sredstva manja od kvalitetnih izvora finansiranja, tada je u oblasti dugoronog finansiranja akcionarskog drutva stvorena sigurnost za odravanje likvidnosti na dugi rok. Ukoliko su, pak dugorono vezana sredstva preduzea vea od kvalitetnih izvora, tada je dio dugorono vezanih sredstava finansiran iz kratkoronih izvora. Ovakvo stanje ugroava tekuu i buduu likvidnost drutva. 6 Naruena dugorona finansijaka ravnotea, pomjerena ka dugorono vezanim sredstvima, ne znai istovremeno da e drutvo biti nelikvidno. Ukoliko je menadment u stanju da obezbedi vee rokove raspoloivosti kratkoronih izvora nego to su rokovi mobilizacije kratkorono vezanih sredstava, tada e biti odrana likvidnost drutva. No, ovde se radi samo o odravanju likvidnosti na kratak rok, to znai da je u ovakvim uslovima nemogue obezbediti permanentnu likvidnost, odnosno likvidnost na dugi rok bez redizajniranja strukture sredstava ili izvora drutva. Jednaina dugorone finansijske ravnotee preduzea direktno korespondira sa naelom finansijske stabilnosti i odgovara zlatnom bilansnom pravilu u irem smislu. Naelo finansijske stabilnosti nalae da odnos dugorono vezanih sredstava i kvalitetnih izvora mora biti manje ili jednak jedinici. Ovaj
5 6

Borivoje B. Prokopovi, Raunovodstvo, Proinkom, Beograd, 2002.str.51. Radia Radovanivi, Kata kari, Finansijsko raunovodstvo Beograd 1999.str.51.

Bilans stanja

odnos naziva se koeficijent finansijske stabilnosti. Zlatno bilansno pravilo u irem smislu takoe zahteva da dugorono vezana sredstva budu jednaka trajnim i dugoronim izvorima. Trajna obrtna sredstva predstavljaju deo obrtnih sredstava zaliha, koja su trajno vezana u cilju odravanja kontinuiteta poslovnog procesa. Naime, da bi se obezbedio kontinuitet poslovanja akcionarskog drutva poterebno ja da ono u svakom trenutku poseduje odreenu koliinu zaliha: sirovina i materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Primera radi ako se korporacija bavi proizvodnjom deterdenta i koristi veleprodajne kanale distribucije, ukoliko ne posjeduje uvek odreeni kvantum zaliha gotovih proizvoda, sa kojima moe snadbjeti potroaa i odgovoriti na tranju, potroa e se okrenuti prema proizvodu nekog drugog proizvoaa tj supstitutu ili komplementarnom proizvodu. Na taj nain preduzee rizikuje gubitak lojalnosti svojih potroaa. Slinu situaciju imamo i sa zalihama sirovina i materijala. Na primer ako Kombinat aluminijuma u Podgorici ne raspolae uvek sa odreenom koliinom rude boksita za preradu u fabrici elektrolize, vrlo lako se moe ugroziti kontinuitet njegovog poslovanja. Naime ukoliko se blagovremeno ne obezbedi ruda (a uvek postoji odreeni rizik da moe doi do poremeaja u snadbevanju) morala bi se prekinuti proizvodnja i ugasiti elije za elektrolizu. Ponovno pokretanje proizvodnog procesa zahtijevalo bi novu investiciju koja bi bila skoro jednaka vrednosti postojee kompanije. Trajna obrtna sredstva se u literaturi esto nazivaju i stalne zalihe. Po svom karakteru sa aspekta vremenskog perioda imobilizacije spadaju u trajno vezana sredstva preduzea. Bilansiranje trajnih obrtnih sredstava preduzea je veoma sloen problem. Koji je to kvantum zaliha sa kojim preduzee mora raspolagati u svakom trenutku veoma je teko odrediti. Postoji vie naina bilansiranja stalnih zaliha. Najee se stalne zalihe bilansiraju kao prosjene zalihe u toku poslovne godine ili kao minimalne zalihe kojima je drutvo raspolagalo u periodu normalne poslovne aktivnosti. Da bi se istakao znaaj i vanost ovih zaliha esto se koristi i termin gvozdene zalihe. Ocena kratkorone finansijske ravnotee vri se uporeivanjem obrtnih sredstava bez stalnih zaliha na strani aktive i kratkoronih izvora na strani pasive bilansa stanja, odnosno stavljanjem u odnos likvidnih i kratkoronih sredstva sa jedne strane i kratkoronih obaveza sa druge strane. Ovaj racio je u teoriji poznata kao rigorozni racio racio likvidnosti (acid ratio). Kratkorona finansijska ravnotea postoji ako je rigorozni racio likvidnosti jednak jedinici.

Bilans stanja

Za ocenu kratkorone finansijske ravnotee potrebno je bilansne pozicije u aktivi grupisati po principu opadajue likvidnosti, a pozicije u pasivi po principu rastue dospelosti, kao to je prikazano na slici 2.

Slika 2: Bilans stanja uraen po principu opadajue likvidnosti i rastue dospjelosti7 Praksa finansijskog upravljanja u preduzeu, pokazala je da kontrola kratkorone finansijske ravnotee predstavlja kontrolu tekue i likvidnosti na rok, dok kontrola dugorone ravnotee predstavlja kontrolu uslova za odravanje likvidnosti. Kratkorona i dugorona ravnotea su meusobno uslovljene. To znai da ukoliko bilans stanja akcionarskog drutva pokazuje kratkoronu ravnoteu, tada sigurno postoji i dugorona finansijska ravnotea i obrnuto.

Borivoje B. Prokopovi, Raunovodstvo, Proinkom, Beograd, 2002.str.53.

Bilans stanja

Zakljuak

Bilans stanja je forma sistematski ureenog iskazivanja imovine kojom preduzee operie i izvora kojima se ta imovina finansira. Imovina se prikazuje u aktivi, a izvori u pasivi bilansa. Najjednostavnije reeno: bilans stanja ini listu imovine sa kojom operie. Ovo ukazuje da su bilansi statiki prikaz i istorijski prikazi imovine, obaveza i kapitala. Statiki, zato to su trenutani, a istorijski jer se odnose na prolost. Obzirom da se sav interes svih interesenata realizuje u sadanjosti i budunosti a nikako i nikada u prolosti (jer je ova definitivno neoperativna) moglo bi se pomisliti da je bilans stanja nerelevantan za interesente. Obrnuto je, bilansi imaju visoku relevantnost upravo zato to daju informacije koje se koriste za budunost. To se postie time to se finansijske informacije koje se odnose na prolost projektuju na budunost. Korisnik svaku informaciju koristi kontekstualno, to znai da ih dovodi u vezu sa buduim tokom dogaaja. On kombinuje saznanje o tome ta su kvaliteti preduzea, kako su u prolosti rezultirali u bilansima i kako e izgledati u budunosti.

Bilans stanja

Literatura
1. J. Rodi, Teorija i analiza bilansa, Beograd, 1990. 2. Borivoje B. Prokopovi, Raunovodstvo, Proinkom, Beograd, 2002.
3. D.Stojanovi,Instrumentifinansijsko-raunovodstvenih

izvetavanja, Finansijsko raunovodstvo II, Beograd, 1998, 4. Radia Radovanivi, Kata kari, Finansijsko raunovodstvo Beograd 1999. 5. Nikola Stevanovi, Sistemi obrauna trokova u funkciji upravljanja, Ekonomski fakultet, Beograd, 1979. .

Bilans stanja

Sadraj

Uvod............................................................................................................................................1 Finansijsko izvetavanje.............................................................................................................2 Izvetajni bilansi ........................................................................................................................4 Bilans stanja ...............................................................................................................................5 Analiza finansijske ravnotee bilansa stanje...............................................................................6 Zakljuak ..................................................................................................................................11 Literatura...................................................................................................................................12