You are on page 1of 20

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA MENADŽMENT FISKALNIH FINANSIJA

Tema: Strane direktne investicije

UVOD Strane investicije, odnosno strana ulaganja u uslovima globalizacije i izraženih integracionih procesa na svetskom nivou od velikog su značaja zaprivredni razvoj svake zemlje. Strane investicije su prevashodno ekonomski fenomen, zasnovan na pretpostavci da globalna alokacija proizvodnih sredstava omogućava njihovo optimalno korišćenje, čime se u krajnjem doprinosi opštem ekonomskom rastu. Međutim, pored ekonomskog dejstva stranog kapitala, strane investicije nose sa sobom i različite socijalne, političke i tehnološke uticaje. Prisustvo i intenzitet određenih efekata stranih investicija zavisi od vrste stranih ulaganja, kao i otvorenosti država uvoznica kapitala za prijem inostranog kapitala. Prednosti privlačenja stranih direktnih investicija su od visokog značaja, posebno kada se radi o zemljama u razvoju koje karakteriše hroničan nedostatak investicionog kapitala neophodnog za finansiranje razvojnih projekata. Te prednosti se pre svega odnose na finansiranja kapitalnih investicija, transfer novih tehnologija, potencijalne pozitivne efekte na platni i trgovinski bilans, kao i pozitivne fiskalne efekte zbog potencijalnog povećanja prikupljanja direktnih i indirektnih poreza. Strane investicije, takođe, promovišu osnovne ekonomske ciljeve: stabilnost, razvoj i razmenu znanja. Strane direktne investicije (SDI) su jedan od najvažnijih instrumenata posredstvom kojih jedna nacionalna ekonomija podstiče proizvodnju, uvoz know how-a, rast zaposlenosti, razvoj infrastrukture, smanjenje siromaštva, itd. Benefiti koji se ostvaruju prilivom SDI, stvorili su oštru konkurenciju na globalnom tržištu slobodnog kapitala, a sve u cilju privlačenja što obimnijih i raznovrsnijih SDI. Opšti trend na svetskom tržištu SDI je brisanje geografskih granica između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja: zemlje u razvoju u protekle tri godine, osim što predstavljaju rastuće tržište SDI, ujedno teže privlačenju kapitalno intezivnih investicija, kao i investicija u istraživanje i razvoj Strane direktne investicije predstavljaju jedan od osnovnih modela kretanja kapitala u svetu i, uz trgovinu, jedan od pokretačkih motora globalizacije svetske privredeu drugoj polovini dvadesetog veka, sa jasnom tendencijom da se takav trend nastavi i unovom mileniumu. SDI predstavljaju model pomoću kojeg kompanije razmeštaju svoje proizvodne procese širom sveta, kako bi pod što povoljnijim uslovima došle do potrebnih sirovina, radne snage i energije, s jedne strane, i najprofitabilnijeg iskorišćenja tehnologije i iskustava koje poseduju u poslovanju, s druge strane. U ovom radu detaljno su prikazana strukturna kretanja stranih direktnih investicija u prethodnom periodu, sa posebnim osvrtom na Srbiju i zemlje centralne i istočne Evrope. Takođe, prezentovane su vrste i oblici stranih direktnih investicija, kao i njihove opšte karakteristike kako bismo što bolje približili pojam i značaj stranih direktnih investicija za savremenu ekonomiju.

2

18. Strane direktne investicije. nastojeći da obezbede najpovoljnije snabdevanje sa jedne strane (sirovinama. 1 Da bi jedna zemlja uspela da privuče strani kapital mora prethodno stvoriti povoljnu investicionu klimu. preduzeća razmeštaju svoje proizvodne sisteme i ostale poslovne funkcije u globalnim razmerama. str. 28 Vidas-Bubanja. Putem direktnih investicija u inostranstvu. str. str. М. Metode i determinante stranih direktnih investicija. 98 3 Vidas-Bubanja. Investiciona klima postoji ako: vladaju stabilni uslovi privređivanja. Institut ekonomskih nauka. postoji razumevanje za interese inostranog ulagača u pogledu podizanja projektovane rentabilnosti i razumnog profita 2. push stranu. odnosno globalizacije poslovanja preduzeća.. S druge strane. odnosno odlučujući uticaj na upravljanje preduzećem u koje je uložio kapital. Uslovi rastuće integracije i međuzavisnosti. strani investitor ima kontrolu. postoji politička i socijalna stabilnost. zemlje primaoci stranih direktnih investicija mogu pravilno postaviti svoju investicionu politiku i time opredeliti privlačnost domaćih lokacija (push strana) samo ako im je poznat sistem motivacije subjekata koji vrše strana ulaganja. М. vlada ima pozitivne stavove prema inostranim investicijama. odnosno ukoliko su poznate determinante koje određuju tokove SDI u svetu. tj. svakako predstavljaju determinante kretanja stranih direktnih investicija. Isto tako. strane direktne investicije predstavljaju najbrži način razvoja jedne zemlje i regiona i. 122 3 . jer su strane direktne investicije najrizičniji oblik investiranja kapitala.. tako i u zemlji domaćinu i bitno opredeljuju motivacione faktore i ponašanja investitora odnosno tzv. Beograd. 2008. što se najlakše postiže približavanjem proizvodnih kapaciteta željenim lokacijama. dobrodošle su i u najrazvijenijim zemljama sveta. direktne investicije. 2000. 2008.. Strane direktne investicije u savremenoj razvojnoj etapi. koji će im obezbediti pristup tržištima (kako inputa tako autputa). Velike. jednostavniji transport.1. a sa druge strane najprofitabilniji plasman svojih proizvoda/usluga uz prisustvo na svim važnijim tržištima. trude se da se pojave na što više različitih svetskih tržišta. kontrole i upravljanja po osnovu uloženog kapitala. kao oblik ulaganja stranog kapitala.. Metode i determinante stranih direktnih investicija. ali i manje kompanije. Strane direktne investicije su u tom kontekstu pružile idealno rešenje 3. Osim osvajanja novih tržišta. ako je moguće predviđati sa velikim stepenom izvesnosti. električnom energijom. Institut ekonomskih nauka. Beograd. carinski i devizni tretman zajedničkih ulaganja i ako je omogućena oplodnja uloženih sredstava i dobiti. označavaju ulaganje kapitala od strane investitora. OSNOVNE KARAKTERISTIKE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA U današnjoj svetskoj ekonomiji. Najznačajniji deo u kompleksnom investicionom paketu. Ostvarivanje kontrole je značajno zbog mogućnosti odlučujućeg uticaja na poslovanje preduzeća i na smanjenje rizika. kao takve. razvijena infrastruktura uključujući komunikacije i energetiku. Pri tome. obučena a ujedno i da je omogućen pristup sirovinama i drugim domaćim izvorima snabdevanja. omogućavaju investitoru da stekne pravo svojine. Univerzitet BK. investiranje u druge zemlje takođe može da znači brže i povoljnije snabdevanje sirovinama. SDI: Strana ulaganja – poslovno – analitički pristup. Prema nekim teoretičarima pod direktnim stranim ulaganjima podrazumeva se takav vid ulaganja kod kojeg strani investitor poseduje 10% ili više običnih akcija sa pravom glasa. One su brojne kako u zemlji investitoru. M. postoji raspoloživa radna snaga. uz sve oštrije kriterijume konkurentnosti tražili su od preduzeća da nađu efikasne kanale. ili pristup slobodnim ekonomskim zonama. postoji povoljan spoljno trgovinski. rezidenta jedne zemlje u rezidenta (preduzeće) druge zemlje. energijom i radnom snagom). preuzimaju funkciju ključnog razvojnog faktora svetske privrede i uz trgovinu postaju osnovni mehanizam globalizacije svetske privrede. Beograd. str.. kojim se uspostavlja dugoročna saradnja radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva. dok drugi misle da treba nešto više 1 2 Ćirović. pouzdana.

Kako se strane direktne investicije vrše uglavnom preko sistema transnacionalnih korporacija. . Po ovom kriterijumu. Posebnim oblicima stranih direktnih investicija smatraju se 6: 4 5 Ćirović. 3\2002 I 5\2003) 6 Zakon o stranim ulaganjima. to su one postale najznačajniji fenomen savremene svetske privrede. . VRSTE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA Osnovni vidovi stranih ulaganja su 4: . Strane direktne investicije mogu ubrzati privredni rast ne samo kao dodatak domaćoj štednji. Beograd. u smislu da su ona u mogućnosti da steknu nova znanja pomoću kojih isporučuju inpute inostranim firmama ili dok konkurišu za potrošače. 3\2002 I 5\2003) 4 .koncesije.strane direktne investicije (foreign direct investments – FDI). tj. . To se odnosi na prikupljanje nedostajućih informacija. Prvi je da netransparentnost nameće dodatne troškove za poslovanje. koja može biti veoma skupa za preduzeća. pod osnovnim oblicima stranih direktnih investicija podrazumevaju se 5: • osnivanje preduzeća – (podrazumeva izgradnju proizvodnih kapaciteta od strane investitora. Univerzitet BK.. strane direktne investicije mogu da generišu pozitivne eksternalije na domaća preduzeća. • sticanje većinskog udela u vlasništvu već postojećeg preduzeća (kupovina kompanije kroz privatizaciju.različiti oblici zajedničkih ulaganja (joint ventures). br. To takođe može stimulisati dodatne domaće investicije. List SRJ. ali i na korupciju. (Sl. Strane direktne investicije mogu imati za rezultat direktan uvoz naprednije tehnologije. Jedan od njih može biti podela na osnovne i posebne oblike. 2. vlasništvo stranih preduzeća je mnogo vidljivije i fizički i politički. Zlatno pravilo za privlačenje novih stranih direktnih investicija je transparentnost. kupovina akcija ili direktna kupovina vlasničkog udela – akvizicija). 2000 Zakon o stranim ulaganjima. Glavna odlika direktnih investicija je da investitor zadržava kontrolu nad investiranim kapitalom. M.Strana direktna ulaganja predstavljaju ključnu kariku proizvodne funkcije preduzeća. Sem toga. (Sl. Vitalna uloga transparentnosti za strane direktne investicije potiče iz nekoliko razloga. ali i transfer upravljačkih i proizvodno usmerenih znanja. SDI: Strana ulaganja – poslovno – analitički pristup. . U slučaju direktnog ulaganja strani investitor može samostalno voditi posao.od 50% glasova. 153.razmena spoljnog duga za ulog (debt equality swaps).portfolio investicije. List SRJ.ulaganje sredstava u vezi sa privatizacijom (nova ulaganja i preuzimanje vlasništva nad preduzećima) . Danas je očigledno da je uloga transnacionalnih korporacija u procesu globalizacije. najčešći termin za ovu vrstu investicije je grinfild). br. koji se odvija u svetskoj privredi od presudnog značaja Direktne investicije sa sobom nose elemenat inostrane kontrole nad domaćim izvorima. Podela stranih direktnih investicija može biti izvršena prema nekoliko kriterijuma. str. već i zbog toga što obezbeđuju pristup novoj tehnologiji.

str. uz obavezu prenošenja vlasništva na državu po isteku ugovora). -investicije koje traže tržište: -investicije koje dolaze na tržišta odakle je uvoz određenih proizvoda visok. Ova podela može biti veoma korisna. Strana direktna ulaganja mogu se ostvariti u različitim oblicima i realizovati na različite načine i to kroz: 7 osnivanje novog preduzeća (greenfield investicije) u potpunom vlasništvu stranca ili 5 Dimitrijević. važno je razumeti da svaka kompanija ima različite razloge za donošenje odluke o tome gde će i kako investirati. Beograd. -investicije koje prate kretanje svojih kupaca – velikih kompanija. M. koja potiče od Svetske banke. jer se na ovaj način mogu jednostavno odrediti ciljne grupe investitora. sirovine ili poljoprivredniproizvodi. • B. postrojenje ili pogon. Ipak. Podela stranih direktnih investicija može se izvršiti i na druge načine. ali i od spremnosti zemlje domaćina da prihvati. Prema ovoj podeli. dok kod manje uspešnih preduzeća bolje je da sarađuju sa strateškim investitorima. postoje: -investicije koje traže resurse: -investicije koje traže prirodne resurse kao što su rude.O. (Build Operate Transfer) poslovi (odobrenje stranom ulagaču da izgradi i koristi određeni objekat. Samim tim. -investicije koje traže povećanje produktivnosti proizvodnje. kao i objekte infrastrukture i komunikacija. dugoročnosti poslovanja. -investicije koje traže već postojeće kapacitete kako bi zadržale i promovisale dugoročne ciljeve svoje kompanije (one su okrenute. jer kupovinom postojećih kompanija zadržavaju proizvodni program i postojeće tržište). Jedna od klasifikacija stranih direktnih investicija. ubrza i olakša poslovanje.. SIEPA.T. Strane direktne investicije. 2000. Na osnovu dosadašnjeg iskustva sa stranim investicijama dolazi se do zaključka da bez obzira na delatnost kojom se bavi uspešno preduzeće bolje je da sarađuje sa finansijskim nego sa strateškim investitorima.. pre svega. a finansijske investicije su one koje kupuju akcije preduzeća sa ciljem ubiranja prinosa. Pod strateškim investicijama podrazumevaju se one koje dolaze iz iste delatnosti kao i preduzeće koje se privatizuje. sa osnovnim motivom unapređenja poslovanja matične kompanije.• koncesija (kupovina na određeni vremenski rok prava na korišćenje prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa). bilo u formi dividende ili kapitalne dobiti. Dva osnovna načina ulaska stranih investicija kroz proces privatizacije su strateške i finansijske investicije. 33 . -investicije koje prate određene trendove na tržištu i angažuju lokalne dobavljače. odnosno jasan i stabilan okvir za poslovanje kako bi privukla najbolje svetske kompanije 7. a pre svega. od procene profita koji može ostvariti. Da li će jedna strana kompanija odlučiti da uloži kapital u jednu zemlju zavisi od mnogo činilaca. -investicije koje traže jeftiniju ili specijalizovanu radnu snagu. privatizaciji i akviziciji. na svakoj državi je da stvori dobru investicionu klimu. jeste podela prema motivima za investiranje.

obezbeđujući monopolsku poziciju tako kreiranom subjektu. Za zemlju domaćina. zajednička ulaganja bez prava vlasništva (tzv.). fuzija .koji ostvaruje značajne troškovne prednosti (nabavlja inpute po znatno nižim cenama). Postoje horizontalna spajanja kompanija. Strategija izgradnje novih pogona.swop aranžman (tzv. opredelenje u korist izgradnje nove fabrike može stvoriti problem dobijanjem potrebnih dozvola. preuzimanje postojećih preduzeća u drugoj državi putem kupovine. kao najznačajniji efekat. Greenfield investicije označavaju investiranje u novi proizvodni pogon na inostranom tržištu u potpunom ili delimičnom vlasništvu stranca. uhodani sistemi distribucije. Najčešće obe kompanije ostaju u novom nazivu preduzeća.T. kada obe kompanije žele da se udruže i čine to pod približno jednakim uslovima. Zatim. Najčešće su ove investicije motivisane osvajanjem tržišta. kvalifikovani zaposleni i stručnjaci koji poznaju lokalne prilike itd. novi načini poslovanja.spajanje kompanija (prekogranični merdžeri). prekogranične akvizicije). B.O. kao oblik SDI. Ponekad su mogućnosti za povoljnom "lokalnom“ kupovinom nedostupne. Mogu biti horizontalni. a ređe se usvaja neko treće ime. kada se povezuju kompanije iz različitih tehnoloških faza proizvodnog procesa. omogućen je pristup resursima koji inače nisu raspoloživi. Akvizicija može da znači preuzimanje većinskog paketa glasačkog potencijala ili kupovinu manjinskog dela kompanije uz potpuna upravljačka prava. 6 . sistema i time sharing-a. Spajanje je obično specijalni slučaj. kada se povezuju dve kompanije iz istog sektora. kombinaciju greenfield investicije i akvizicije (brownfield investicije) . povećanje konkurencije. Strana kompanija kupovinom domaćeg preduzeća dobija brojne povoljnosti: već postojeći proizvodni kapaciteti. se koristi kada se ulazi na novo tržište na kojem se dati proizvod ili usluga još ne proizvodi i kada ne postoji rizik od predimenzioniranjakapaciteta. dokapitalizacije ili konverzijom kredita u vlasništvo . Zato se spajanja najčešće i tretiraju kao većinske kupovine (majority aquisition). Brownfield investicije predstavljaju hibridni model koji kombinuje greenfield investicije i akviziciju. opremu i proizvodnu liniju putem novih investicija. greenfield investicija obezbeduje nova radna mesta. povoljna tržišna pozicija. Pre svega.- kroz zajednička ulaganja (joint venture). a nije zanemarljiv ni dolazak nove tehnologije. a u krajnjoj liniji uvećanjem profita. kompanija ima potpunu kontrolu nad novim poslom koji započinje. i vertikalni kada se povezuju kompanije iz različitih tehnoloških faza proizvodnog procesa. Formalno se radi o akvizicijama. Pored dobrih strana. Ovakva vrsta ulaganja je veoma skupa ali matičnoj kompaniji donosi nekoliko prednosti. ugovorna ulaganja) i investiranje u obliku koncesija. Merger predstavlja spajanje dva partnera približno jednake snage. i vertikalna spajanja. ali suštinski one više liče na greenfiled investicije jer investitor skoro u potpunosti zamenjuje proizvodne pogone. finansiranjem i zapošljavanjem lokalnog personala. što ima za posledicu pritisak na domaću privredu da poveća produktivnost i efikasnost Akvizicije predstavljaju apsorpciju druge kompanije putem kupovine. jer ima mnogo graničnih slučajeva kada se ne zna da li je reč o prostom preuzimanju ili stvarnoj fuziji. dokapitalizacije ili pretvaranja kreditnih potraživanja u akcije ili uloge. kada se povezuju kompanije iz istog sektora. pa se mora ići sa izgradnjom nove fabrike (greenfield invest.

na primer u slučaju usluga. utoliko je snažnija motivacija da se proizvodi na jednom mestu i izvozi u ostatak sveta. Zajednička ulaganja imaju drugu tradiciju i u zemljama u tranziciji. srazmerno ugovoru. Neopipljivu (nematerijalna) aktivu (intangible assets) u formi tehnoloških znanja (kako jeftinije i bolje proizvesti isti proizvod u obliku patenta). Ukoliko je veća ekonomija obima proizvodnje koja potiče od vlasničke aktive ( kao što je marka proizvoda). struktura vlasništva je osnovni izvor njihovih prednosti. Postoje tri osnovna metoda kako ti novi pogoni mogu nastati: osnivanjem sasvim novog pogona (greenfield doperacija). posebno industrijskih proizvoda. javlja se povezanost sa velikom ekonomijom obima proizvodnje. slično kao i kod kreditnih ulaganja. koje su i nosioci tih investicija. ukoliko je veća ekonomija obima u domaćoj proizvodnji. tzv.Ugovorna ulaganja stranog kapitala (Contractual joint venture) karakteristična su po tome što strani investitor. njima ne stiče svojinska prava nad akcijama. odnosno udelima kapitala u kompaniji u koje je izvršio ulaganje. U slučaju horizontalno integrisanih SDI. pripadaju obliku stranih investicija gde je zajedničko ulaganje sa domaćim preduzećima u zemlji domaćina. a bez bilo kakvih vlasničkih prava. utoliko je veći podsticaj da se duplira proizvodnja zbog pristupa tržištu. ili u formimarketinških sposobnosti (kako diferencirati isti proizvod da bi postaoprihvatljiviji za kupca u obliku trgovinskog znaka ili zaštitnog imena). Horizontalne SDI i horizontalno integrisane TNK Horizontalne SDI nastaju kada kompanija locira proizvodnju istog proizvoda ili grupa povezanih proizvoda u više pogona u različitim zemljama. Strani partner učestvuje u dobiti i snošenju rizika. OSNOVNI OBLICI STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA - Tri osnovna oblika stranih direktnih investicija su: Horizontalne Vertikalne i Konglomeratske strane direktne investicije.firma poseduje jedinstvena. kupovinom kontrolnog paketa akcija (aquisition) strane firme koja proizvodi isti proizvod. U ostalim slučajevima transportni troškovi trgovine mogu predstavljati ozbiljnu prepreku. U nekim slučajevima to se postiže izvozom. specifična znanja. U pitanju je zajednički poduhvat koji ostvaruje strano sa domaćim preduzećem. 3. Dakle. Moguće je da TNK poseduje marku (brand) ili tehnologiju proizvodnje koja nije na raspolaganju njenim lokalnim konkurentima. Zbog toga je preduzeće koje investira podstaknuto da raspodeli ove fiksne troškove na što više različitih tržišta. ili spajanjem (merger) sa stranom kompanijom u istoj proizvodnoj grupaciji. Pošto je ovaj vid vlasničke aktive po pravilu rezultat fiksnih troškova kao što su ulaganja u istraživanje i razvoj (research and development R&D). Tim oblicima investicija odgovaraju i posebni tipovi TNK (transnacionalne kompanije). 7 . a u kojem se investira strani kapital u nekorporativnom obliku. Prednosti jedinstvenog vlasništva i kontrole nad različitim fabrikama u raznim zemljama koje proizvode isti proizvod vezuju se za sledece pretpostavke: .

dobija tretman investicije unazad (investicija u eksploataciju nafte). .Formiranje «transfernih cena» i manipulacija njima donosi prednostivertikalnim TNK (transferne cene između matične kompanije i afilijacija će biti veće ako su porezi u zemlji u kojoj se nalazi afilijacija veći). a deo se koristiinterno. pa se tako njima i nemaže trgovati na klasičan tržišni način. ima status vertikalne investicije «unapred» (kupovina Beopetrola).Vertikalna integracija omogućava fleksibilnost koju diktira promenaponude i tražnje u prostoru i vremenu. ako je poluproizvod kvarljiva roba. idealnu soluciju za to pruža horizontalna TNK. moguće je da se vertikalne investicije ostvare fizičkim razdvajanjem pojedinih faza u procesu proizvodnje i lociranjem radno intezivnih faza u zemljama sa jeftinom radnom snagoma tehnološki intezivnih faza u razvijenim zemljama gde postoji potrebna tehnologijai visoko kvalifikovana radna snaga. . Ako investicija ide ka «ranijoj» fazi proizvodnje ili prerade. obavljeno u Francuskoj.Vertikalna integracija sprečava poremećaj cena poluproizvoda koji možeizazvati postojanje monopola. mnoga specifična znanja se ne mogu odvojiti od firme koja ih poseduje. Odnosno. kupovina ili spajanje). stokiranje nije moguće pa jevertikalna integracija najprihvatljivija varijanta. kao i njegovo sečenje.Nesposobnost regularnih tržišnih transakcija da zadovolje sve zahteve irigidnost jednog proizvodnog procesa. učemu regularno tržište može da zakaže. Naftne kompanije (Luk oil) su dobar primer za to objašnjenje s obzirom na to da imaju investicije u svakoj fazi proizvodnje . preko transporta i prerade.Problemi lociranja afilijacije u politički nestabilnim zemljama. Postoje nedostaci koji su posledica vertikalnih SDI: . proizvođač finalnog proizvoda je siguran u kvalitet poluproizvoda.Rešenje se traži u plasiranju dela poluproizvoda na tržište. Lopte za svetsko prvenstvo u fudbalu koje je održano u Japanu i Koreji ručno su šivene u Maroku.Problemi upravljačke i menadžerske koordinacije aktivnosti različi tihfaza proizvodnje lociranih u različitim zemljama. . Vertikalne SDI i vertikalno integrisane TNK Vertikalne SDI nastaju kada kompanija pojedine operacije u lancu proizvodnje imarketinga jednog proizvoda locira po pogonima u različitim zemljama. Konglomeratske SDI i diverzifikovane TNK 8 .Nije lako obezbediti da sve faze u lancu rade optimalnim kapacitetom. Osim navedenog primera iz naftne industrije gde je raspoloživost resursa ograničena na pojedine zemlje i zahteva investiranje radi smanjenja troškova inputa približavanjem samom prirodnom resursu. do distribucije. Prednosti vertikalnih SDI su: .od ekstrakcije. vertikalneinvesticije se mogu podeliti na: vertikalne investicije «unapred» (forwards vertical investment) i vertikalne investicije «unazad» (backwords vertical investment).- imperfektnost tržišta uslovljava da se plasman takvih znanja uz najvišurentu može ostvariti njihovom internalizacijom. kao što su: obezbeđenje osnovnih inputa je važno za kontinuiranu proizvodnju. i kod veritkalnih pogoni mogu nastati na jedan od tri navedena načina (novi pogon. . U zavisnosti od toga koju fazu proizvodnje investicija pokriva. Kao i kod horizontalnih investicija. Ako je investicija usmerena na distribuciju prerađenih proizvoda. dok je proizvodnja i lepljenje slojeva materijala za lopte. gde bi se razmena tihznanja obavljala između različitih afilijacija iste korporacije. .

SDI ne donose u zemlju domaćina samo kapital i devizna sredstva. Konglomeratske SDI su najređi tip investicija. Bez uvoza inostranog kapitala preduzeća u manje razvijenim zemljama (zemljama u tranziciji i zemljama u razvoju) bi u mnogome otežala realizaciju svojih razvojnih ciljeva i aspiracija. 4. domaće firme imaju sljedeće koristi: brže i jeftinije dolaze do savremenije tehnologije. Avgusta 1997. uvode savremeniju organizaciju rada. tzv. već i menadžerske veštine. administrativnu organizaciju i inovacije u proizvodima i proizvodnim tehnikama što sve nedostaje zemljama domaćinima SDI predstavljaju jedan od najvažnijih načina putem kojeg se znanje o odnosima i vezama među organizacionim komponentama prikuplja i širi. gde dolazi do spajanja finansijskih kompanija različitog profila (banke. ili spajanjem sa stranom kompanijom drugačijeg tipa proizvodnje. tehnologija. povećava se broj novih radnih mesta itd. Naime. školuju kadrove za funkcije upravljanja i organizacije savremenih procesa proizvodnje. tj. menadžment. dolazi do bržeg i efikasnijeg uklapanja domaće privrede na svetskom tržištu. tehničko osoblje. organizaciona znanja. Pored ovih direktnih koristi. jer bi teže dolazila dosavremenih tehnologija i neophodnog znanja za organizaciju procesa proizvodnje. One osposobljavaju lokalnu radnu snagu za rad na nivou savremene tehnologije. Gledano sa makro aspekta prednosti stranih direktnih investicija ogledaju se usljedećem: poboljšava se trgovanski i platni bilans zemlje. One retko nastaju u vidu greenfield investicija jer maticna kompanija obično nema potrebna znanja i stručnost za osvajanje i proizvodnju novih i različitih proizvoda. SDI mogu da imaju i indirektne koristi koje se realizuju putem eksternalija. Jedna od jedinstvenih koristi SDI je 9 . obuka radne snage i sl. dopunjava raspoložive domaće faktore proizvodnje i kreira uslove za novu zaposlenost i rad. jeste nada u razvoj novog posla. tehnološko znanje. Primer savremenih konglomeratskih SDI je najčešći u finansijskom sektoru. a njihovo nastajanje se objašnjava željom da se diverzifikacijom obezbedi minimiziranje rizika. Pad tražnje za jednim proizvodom nadoknađuje se rastom tražnje za drugim. Kad se analizira stanje platnih bilansa i stope rasta. U mnogim slučajevima najvažniji pozitivni efekti SDI upravo potiču od eksternalija. marketing. Konglomeratske TNK obično nastaju kupovinom kontrolnog paketa akcija strane kompanije. osiguravajuća društva. a sa druge strane. prodaja osiguranja preko ogranaka banke širom Švajcarske. U potencijalnu zemlju domaćina direktne investicije donose integrisani paket materijalnih i nematerijalnih resursa (kapital.Konglomeratske investicije nastaju kada kompanija širi svoju dotadašnju delatnosti osvaja proizvodnju različitih proizvoda lociranu u pogonima različitih zemalja. diverzifikovanim proizvodom. banka-osiguranje (bancassurance). stimuliše rast zemlje domaćina preko privrede i otvaranja puteva domaćim proizvođačima prema svetskom tržištu. zajednički fondovi). najveca švajcarska banka Credit Suisse. kako su oba partnera navela. poboljšava sesnabdevenost domaćeg tržišta. Otvaranjem filijala u zemlji domaćinu TNK unose savremenu tehnologiju i druga potrebna znanja. Investicioni paket. PREDNOSTI I NEDOSTACI STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA Iskustva velikog broja zemalja su pokazala da su direktne strane investicije povoljniji kanal priliva neophodne strane akumulacije u odnosu na uzimanje klasičnih kredita na međunarodnom finansijskom tržištu. stiču savremenija znanja iz oblasti obrade tržišta itd. s jedne strane.) koji služi kao alternativa migraciji radne snage i kao stimulans privrednom razvoju. najavila je spajanje sa drugom po veličini osiguravajućom kompanijom Winterthur. Razlog spajanja. vidi se ona grupa zemalja koja se više oslanjala na direktne strane investicije brže razvijala. Na mikro planu.

Ona. ekonomske vlasti u zemlji vode politiku konkurencije koja podrazumeva liberalizaciju spoljnih tokova. Sa aspekta zemlje izuzetno bitno je da dođe do uspostavljanja veza i pojave eksternalija. kao i odgovarajućom politikom koja promoviše uspostavljanje veza između TNK i domaćih preduzeća (što se u određenoj meri pokazalo u slučaju Češke Republike). Prednosti i nedostaci Stranih direktnih investicija Raspon potencijalnih koristi stranih direktnih investicija Direktni Pozitivni efekti Negativni efekti Priliv kapitala i SDI koji dolazi rast zaposlenosti kao braunfild u propulzivnim može dovesti do granama racionalizacije I gubitka radnih mesta Indirektni Pozitivni efekti Negativni efekti Nova radna Uvoze Iz sopstvene mesta kroz zemlje ili sele celu povezivanje sa firmu u drugu zemlju dobavljačima I kupcima Kvantitet 10 . ukoliko TNK ulaze na tržišta nakojima egzistiraju tehnološki i finanasijski slaba lokalna preduzeća i na kojima postoje mogućnosti za diferenciranje proizvoda i ostvarivanje efekata ekonomije obima. Ukoliko TNK ulaze na tržišta gde domaće firme imaju tehnološke. To može voditi stvaranju dvojne privredne strukture gde se velike TNK nalaze naspram malog lokalnog preduzetništva. već i da bi došlo do eksternalija na osnovu veza. međutim. Ulazak stranih firmi ponekad rezultira u destrukciji veza unutar i između postojećih domaćih preduzeća. Slika 1. finansijske i druge sposobnosti za borbu sa konkurencijom. efikasno antimonopolsko zakonodavstvo. tada je moguće očekivati da prisustvo TNK na domaćem tržištu ima pozitivne efekte na domaće firme. Država može taj nedostatak nadomestiti osnivanjem udruženja pojedinih tipova dobavljača. smanjenje barijera za ulazak na tržišta i ukoliko imaju strategijski pristup prema SDI koji podrazumeva njihovo sektorsko targetiranje i (privremeno) ograničavanje njihovog ulaska u pojedine sektore. Najznačajniji faktor koji utiče na odluku TNK da uspostavi saradnju sa domaćim firmama je raspoloživost. Ova uloga eksperimentisanja je još važnija i vrednija u okruženju gde je uspostavljanje institucija još u ranoj fazi razvoja. Ponekad se veze ne uspostavljaju zbog toga što TNK nemaju dovoljno informacija o potencijalno kvalitetnim dobavljačima. Ukupan efekat SDI na domaću privredu i njen potencijal za privredni rast može biti različit u zavisnosti od sposobnosti domaćih preduzeća i mera ekonomske politike zemlje primaoca SDI. To podrazumeva podršku države u: procesu treninga i povećanja osposobljenosti domaće radne snage. troškovi i kvalitet potencijalnih dobavljača. SDI doprinose generisanju novog znanja delom putem priliva kapitala i tehnologije. a delom putem njihovog efekta na transformisanje pravila i institucija koje regulišu organizaciju poslovanja.eksperimentisanje u praksi koja utiče na performanse. ohrabrivanje učešća TNK u procesu unapređenja tehnoloških sposobnosti domaćih firmi kroz različite vrste olakšica. Međutim. razvoju sektora malih i srednjih preduzeća injihovih mogućnosti da obezbede neophodna finansijska sredstva. Država svojim merama treba da utiče na razvoj tehnoloških sposobnosti preduzeća. može da bude štetna ukoliko važne firme u lancu ponude nestaju. velika je mogućnost stvaranja TNK monopola i ograničavanja domaćih firmi na pojedine tržišne niše. Ukoliko. međutim. i koju je moguće transferisati u druge zemlje. efekat povećanja konkurencije će biti pozitivan. čime se značajno smanjuje otpornost domaće privrede na tržišne cikluse i promene strategija TNK. Ova destrukcija može da bude pozitivna ukoliko dovodi do toga da se veze između preduzeća depolitizuju i do povećanja konkurencije. ne samo da bi se uspostavile veze. jer je njihov preduslov odgovarajuća apsorpciona sposobnost firmi.

I naravno. Kompanije koje u druge 8 Izvor: http://izbori2012. Ograničenja pri poslovanju u Srbiji8 Na grafikonu su dati najveći problemi pri poslovanju preduzeća u Srbiji. što unosi nemir Doprinosi daljoj zagušenosti u gradskim sredinama I pojačava regionalnu nejednakost Lokacija Proširuje iskustva.istinomer. Država mora da radi na otklanjanju ovih problema. još mnogo toga vezano za druge aspekte poslovanja. stvaranje lokalnih monopola Na sledećem grafikonu prikazana su ograničenja za razvoj biznisa u Srbiji prema izveštaju WEF (World Economic Forum) za 2011/2012. a samim tim to su prepreke za privlačenje stranih direktnih investicija. 5. godinu: Slika 2. best practice na ceo lanac domaćih firma Pojačava rešenost firmi da obave migraciju iz regionalnih centara Spušta plate ako domaće firme reše da konkurišu niskim platama Seli se ako nema uslova zaposlovanje.Kvalitet Plaćaju više I utiču na rast produktivnosti Nova I verovatno bolja radna mesta u oblastima sa visokom nezaposlenošću Uvodi praksu otpuštanja I promocija. ukoliko želi dolazak većeg obima SDI.rs/blog/21923/ 11 . STRUKTURA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA Suština dolaska kapitala iz inostranstva svodi se na pitanje da li se i u kojoj meri smanjuje rizik zemlje za ulaganja i koliko je sigurna politička stabilnost zemlje.

s obzirom na prirodna bogatstva tih teritorija). Trend povećanja učešća servisnog sektora u ukupnim ulaznim i izlaznim SDI stokovima je više nego očigledan i svakako se očekuje njegov dalji rast. tako da povećavaju svoje učešće u ulaznom investicionom stoku industrijskog sektora. gume i plastičnih proizvoda. pomenute zemlje u razvoju postaju sve privlačnije investicione lokacije. telekomunikacije. sekundarnom (industrijskom) i tercijarnom ili servisnom (uslužnom) sektoru. da bi poslednje dve dekade 20. 2009. Što se tiče sektorske distribucije investicionih potencijala. kao što su energetske usluge. do sada se mogu primetiti njihove tri prekretnice. povećanje energetskih potreba. kože. Latinska Amerika. Tokom poslednje dve decenije udeo sektora usluga je značajno porastao. sa posebnim naglaskom na zemlje Centralne i Istočne Evrope. gde je njihovo učešće u ulaznom stoku ovog sektora činilo 65%. vodoprivreda i različite poslovne 9 World Investment Report. Kako se uočava pomak investicija ka sektoru usluga. kao što su Azija. godina u servisni sektor. dok opada udeo grana poput prehrambene industrije. Učešće SDI se u pomenutim sektorima menjalo sa tendencijom opadanja značaja primarnog sektora i dominacijom industrijskog sektora. manje sigurne investicione teritorije. Od kraja 18. Tako je udeo industrijskog sektora i u izlaznom i u ulaznom investicionom stoku sveta opadao. istorijski i tehnički faktori. jer se korišćenjem kanala prodaje zemlje ulagača u inostranstvu povećava izvoz. duvana. što se može ilustrovati sa 60% učešća investicionih tokova u periodu 2005-2007. proizvodnje pića. godine. odeće. Međutim. Na atraktivnost primarnog sektora za privlačenje SDI uticali su brojni finansijski. str. veka i noviji period obeležio sektor usluga kao novi najperspektivniji smer za kretanje investicija. sa vrednošću od oko 870 milijardi USD9.zemlje ulažu svoj kapital donose boljitak. kao i potreba za novim naftnim izvorima (koje dovodi do skretanja SDI na nove. Glavni investitori u industrijski sektor su i dalje razvijene zemlje. dok u savremenim uslovima dolazi do značajnog rasta servisnog sektora i porasta i investicionog toka i stoka u servisnim privrednim aktivnostima. veka do Drugog svetskog rata strane investicije su bile vezane za ekstraktivnu industriju. One poseduju i daleko veće učešće u ulaznom investicionom stoku industrijskog sektora nego zemlje u razvoju. 220 12 . ali po nižim stopama rasta od investicija u uslužni sektor. tako dolazi i do rasta broja različitih kombinacija uslužnih delatnosti koje postaju investiciono atraktivne. Vremenom su investicije i na ulaznoj i na izlaznoj strani uzele učešće u sva tri sektora: primarnom (pre svega nafta i gas). Na sektorsku dinamiku SDI najviše utiču procesi privatizacije i nedostatak kapitala u zemljama u razvoju (koji povećava procenat primarne proizvodnje pod kontrolom transnacionalnih kompanija). Tradicionalno su investicije u uslužni sektor odlazile uglavnom u trgovinu i finansijske usluge. tekstila. Od tada se beleži rast investicija u ostale uslužne delatnosti. Investicije u sekundarni/industrijski sektor su rasle u periodu od devedesetih godina prošlog veka pa do danas. gde je reč o razvoju ekološki čistih faza u lancu prerade primarnog sektora koje zahtevaju i više tehnološke nivoe. Tehnološke promene dominantno uzrokuju slabljenje značaja radno intenzivnih industrijskih grana. Posle Drugog svetskog rata prerađivačka industrija je preuzela primat vodećeg investicionog područja. što se može videti na primeru iz 1990. zahvaljujući sve razvijenijoj industriji. Može se uočiti da je posle perioda dominacije ispoljena tendencija opadanja atraktivnosti primarnog sektora za investiciona ulaganja sve do trenutne relativne stabilizacije njegovog udela u ukupnim investicijama. Investicije u industrijskom sektoru se sve više usmeravaju ka kapitalno i znanjem intenzivnim industrijskim granama. nove tehnologije i pomeranje razvijenih zemalja na više i tehnološki sofisticiranije faze prerade primarnih sirovina i minerala. u prvom redu motivisane obezbeđenjem potrebnih sirovina i repromaterijala.

malo sporijom stopom smanjivanja. str. 267 Izvor: CLDS. Srbija je. Godina 13 . povećala 10 11 Popovčić-Avrić. potom rast svesti o značaju usluga za ostvarivanje efikasne i produktivne proizvodnje u svim sektorima i liberalizacija investicionih politika u uslužnom sektoru u mnogim zemljama10. godine. izveštaj 2007.. godine11 Pre Prvog svetskog rata najviše kapitala bilo je plasirano u rudarstvo.. Zahvaljujući savremenim informacionokomunikacionim tehnologijama otvaraju se mogućnosti kontakta na daljinu (u oblasti trgovine. a procena je da će se ovaj trend održati pre svega zbog velike tražnje za naftom i gasom koju generiše Kina svojim kontinuelnim visokim privrednim rastom. 2009. naftu i poljoprivredu. čija se neprekidna konjunktura predviđa i za naredni period. Na rast atraktivnosti sektora usluga za investiranje uticali su brojni faktori među kojima se mogu izdvojiti: brzi rast tražnje za uslugama. Beograd. kompanije iz sektora usluga (kako bi došle do novih klijenata) sve više investiraju u inostranstvo i na taj način koriste svoje posebne vlasničke prednosti. telekomunikacija i ulaganja u nekretnine. elektronsku i industriju visoke tehnologije. ali su tu i tradicionalne grane industrije kao što su prerađivačko-prehrambena i metalska industrija. jer je donet program reindustrijalizacije. Investitori su najviše zainteresovani za ulaganja u oblastina energetike.100 milijardi dolara u 2007. godini na 1771 milijardi u 2008. Svetski priliv stranih direktnih investicija smanjen je sa 2. Tehnološki intenzivnu proizvodnju) i usluge. naročito oblast finansija. To znači da je u 2009. Dodatno treba uzeti u obzir da usluge često moraju biti proizvedene na tržištu gde će se i koristiti. godini. Sektorska struktura SDI u Srbiji od 1987-2005. godini vrednost stranih direktnih investicija iznosila 53% vrednosti iz 2007.usluge. koja podrazumeva nove grane industrije. Zbog jake konkurencije.stva. M. Priliv SDI u Srbiju smanjen je sa 3462 miliona dolara u 2007. Nakon velikog zaostajanja u poslednje dve decenije primarni sektor (naročito gas i nafta) privlače sve više stranih investitora. godini. zdrav. Stoga SDI predstavljaju vrlo pogodan način njihovog plasiranja na strana tržišta. godini i 1920 miliona u 2009. To svakako neće ugroziti primat ulaganja u sektor usluga.) i time se dodatno olakšava uslužnim kompanijama iz zemalja u razvoju da se putem SDI uključe u globalne servisne korporativne lance i mreže i tako sa svojom ponudom lakše postanu prisutne na svetskom tržištu. samog brenda i sl. godini. a 2000.godine u prerađivačku industriju najvišeg stepena obrade i tehnološkog razvoja (tzv. poput tehnologije. mobilne telefonije kao i u sektorima infrastrukture i bankarstva. Vidas-Bubanja. Slika 3. učenja. na 2995 miliona dolara u 2008. U poslednje četiri godine struktura stranih direktnih investicija se značajno promenila. automobilsku. konsultantskih usluga i sl. i 1114 milijardi u 2009. S.

679 u periodu od 2003. uprkos bitno manjoj vrednosti odliva od priliva. dok kao investitori veću kumulativnu vrednost imaju Slovenija i Hrvatska. na 388 miliona evra u 2008. Srbija je bila rangirana kao 44. Po kumulativnom prilivu SDI Hrvatska je u bitno boljoj poziciji od Srbije. godine iznelo je 34.5%.makroekonomija. ali smo po rangu na visokom 56. godini i 31. Srbija je 2010.9%) još uvek smo daleko od svetskog proseka.14 U periodu koji je pred nama potrebno je da se država. proizvodnje cementa.svoj udeo u svetskom prilivu sa 0. Pozitivni primeri dolaska proizvođača u srpska preduzeća snažno ukazuje na njihovu mogućnost da ovde povećaju proizvodnju kako bi delove proizvodnih poslova preneli na filijale u Srbiji. što je odličan plasman sa obzirom da je rangirana između 75.9% u 2007. Priliv SDI ojačava domaći investicioni potencijal.makroekonomija. fokusira na privlačenje investicija u prerađivačku industriju. 0.16% u 2007. godini. 533 miliona evra u 2009. godine bila i najveći investitor i primalac investicija među bivšim jugoslovenskim republikama. proizvodnja za treća tržišta korišćenjem jeftinije radne snage…) utiču na efekat priliva na trgovinski i ukupni platnobilansni saldo svake zemlje. godine imala najveću vrednost priliva SDI u okruženju nazvanom jugoistočna Evropa.org/strane-direktne-investicije/svetski-priliv-stranih-direktnih-investicija-u2009/ 13 Izvor: http://www. 13 Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj 2009.169% u 2008. Kao zemlja investitor bili smo bolje rangirani. svetska destinacija sa 460 greenfield projekata. godini.4% u 2009. godini premašuje iznos od 600 miliona evra. energenata. godine.174%. i po ovom pokazatelju smo daleko iznad svetskog proseka od 30%. Ovaj podatak je logičan. Međutim. godini 0. do 2009. cigareta. na 73. i 110. trgovine na malo i slično. u periodu od 2002. a u 2010. BDP. godini. mesta u svim ostalim rangiranjima (stanovnika. godini. udeo Srbije u svetskom prilivu se smanjuje: u 2007.105%. na 0. Do tada. Broj greenfield ulaganja u svetu iznosio je 88. Priliv SDI u prerađivačku industriju povećan je. Sektorska struktura priliva se u ovim kriznim godinama značajno poboljšala: prerađivačka industrija je povećala udeo u ukupnim SDI sa 12. sa 366 miliona evra u 2007. mestu.172% u 2009. godine do prva četiri meseca 2010. izvoz i uvoz robe i usluga).org/strane-direktne-investicije/svetski-priliv-stranih-direktnih-investicija-u2009/ 14 Izvor: http://www. mestu. među kojima su bile Rumunija i Poljska. godini. u 2008.12 Priliv SDI u Srbiju je dominantno bio motivisan kupovinom lokalnih monopola ili oligopola u oblastima finansija. i 0. u odnosu na rang priliva. godine.org/strane-direktne-investicije/strane-direktne-investicije-u-2010-godini-unctadworld-investment-report/ 14 . u 2009. pokrajinski i lokalni nivoi vlasti.165%. realizovalo je polovinu svih greenfield projekata.7%. godine dodelile su našoj zemlji prvo mesto u relativnom napretku u reformama u procesu tranzicije. Pad broja zaposlenih je bio najveći u prethodnih 10 ili 20 godina u industrijskoj proizvodnji. kao i motivacija ulaganja (kupovina renti.makroekonomija. republički. Prema udelu kumulativnog odliva u BDP-u (8. snabdevanje lokalnog tržišta. prvih jedanaest zemalja. dok u 2010. Prosečno učešće SDI u ukupnim kapitalnim investicijama. godini izneo je 0. jer su kompanije investitori mnogo koncentrisanije u prostoru od filijala koje su rasute.17%. godini. godini. godini. 29. na 16% u 2008. 0. i krajnji je trenutak da se promeni 12 Izvor: http://www. Kumulativni stok investicija u Srbiji kao udeo u godišnjem BDP-u izneo je 46.8% u prvom tromesečju 2010. Sektorska struktura priliva. Srbija je 2010.

godini16 15 Izvor: http://www. Pokušaj da se napravi uredna vremenska serija za zemlje poput Španije. Sektorska struktura stranih direktnih investicija u Srbiji u 2011.filozofija srpske makroekonomije i politike. ali ima dosta ograničenja. Kao što se može primetiti u tabeli.makroekonomija.org 15 . SDI u novcu u Srbiji 2000-2011. Zatim slede Holandija i Grčka sa nešto manjim iznosom stranih ulaganja u Srbiju u prethodnih 10 godina.godine po zemljama15 Tabela je izvedena iz različitih saopštenja o prilivu SDI sa portala NBS. a ne potrošnja i krediti.investmentmap. da su proizvodnja i izvoz pokretači budućeg blagostanja. Tabela 2. Danske. Austrijski privrednici su najaktivniji na srpskom tržištu i oni su po visini uloženog kapitala zauzeli prvo mesto koje su do skoro držale SAD. što povećava proizvoljnost podataka kakvi već jesu u priloženoj tabeli. Tabela 1. Hong Konga ili Kine.org/strane-direktne-investicije/neto-priliv-stranih-direktnih-investicija-u-srbiju2000-2011/ 16 Izvor:www. zahteva preračun arhivskih saopštenja iz evra u dolare.

piše u izveštaju Unktada (UNCTAD .5 milijarde američkih dolara stranih direktnih investicija u Srbiju.Konferencija za trgovinu i razvoj Ujedinjenih nacija). Rumunija i Bugarska) investicije u ove dve delatnosti u poslednih nekoliko godina značajno opadaju na račun proizvodnih delatnosti i poljoprivrede. Srbija ima konkurentsku prednost u određenim granama poljoprivrede i metalskog kompleksa. tako da dolazak Danielia u Srbiju može biti dobra odskočna daska. takođe. Nivo stranih direktnih investicija u Srbiju za prošlu godinu iznosio je svega promil ukupnih stranih direktnih investicija u svetu. tamo gde je obrt kapitala veliki i gde je zarada relativno laka. ali je neophodno jačati konkurentnost glavnih delantosti koje imaju afinitet za privlačenje stranih direktnih investicija. Ove godine Unktad je registrovao priliv 2. Na drugom mestu je Hrvatska sa 164 miliona dolara. konstatovati da je svuda došlo do značajnog smanjenja priliva SDI zbog još uvek aktuelne krize. godini (koja je inače godina sa najmanje stranih ulaganja) odlazi u finansije i trgovinu. Kod ostalih zemalja iz tog regiona (Bosna i Hercegovina. Očekivano je da se i u Srbiji ovaj trend preokrene.Može se zaključiti da najveći deo stranih direktnih investicija u 2011. Svetski investicioni izveštaj Unktada je 16 . Najveće investicije u Srbiji i Hrvatskoj u poslednjoj posmatranoj godini je u oblasti trgovine i finansija. Srbija je u poslednje dve godine prva u regionu po nivou stranih direktnih investicija. Ipak. Mora se.

Takođe. SAD i Nemačka su dve pojedinačne zemlje kojima pripada između 10% i 20% ukupnog SDI stanja većine CIE zemalja. u većini tranzicionih ekonomija japanske SDI imaju marginalnu vrednost. Barać Slobodan. Druga po značaju je trgovina na veliko i malo sa učešćem u SDI u razmeri od 12-25% i sa tendencijom stalnog povećavanja svog učešća. a zatim i do pada inflacije. Suprotno. godina)17 17 Detaljnije :Stakić Budimir. Učešće transporta i komunikacija je na nivou od 9-24% sa izuzetkom Letonije gde ono dostiže 43%. u odnosu na industriju. smanjenja kamata koje su sada od 16 do 23 odsto. godine doseći nivo iz vremena pre svetske ekonomske krize. Beograd 2010. Međutim. Tarket-Sintelon je deo kompanije Tarket-Istočna Evropa koja ostvaruje trećinu ukupne prodaje Tarketa u svetu i 65 odsto profita te multinacionalne kompanije.75%). Sve navedeno itekeko odbija strane investitore od Srbije.u isto vreme predstavljen u više od 90 zemalja sveta. Mađarskoj. Francuska i Italija. Univerzitet Singidunum. Velika Britanija. 17 . Srbija ima odlične ugovore o povlašćenoj trgovini sa Rusijom i zemljama centralne Azije. to se ipak ne događa. Slovačkoj. U tom izveštaju u Srbiji ove godine registrovana su 34 greenfield projekta. partnerstvo Sintelona iz Bačke Palanke sa multinacionalnom kompanijom Tarket odličan je primer partnerstva. uslužni sektor postaje sve privlačniji za strane investitore. Zemlje investitori u region centralne i istočne Evrope Najviše kapitala u zemlje u tranziciji dolazi iz razvijenih tržišnih ekonomija Zapadne Evrope. Hrvatskoj. Litvaniji i Belorusiji (60. Sledeća tabela pokazuje regionalnu i industrijsku strukturu ulaznog SDI stanja celog regiona centralne i istočne Evrope u 1999. Međunarodne Finansije. a ostale usluge od 5 do 15% ukupnog SDI stanja ovih zemalja. godine. borbe protiv nelikvidnosti. Tabela 3. Sloveniji. Švajcarska. U sektorskom smislu. Unktad je takođe prognozirao da će strane direktne investicije u svetu 2013. Struktura ulaznog investicionog stanja regiona centralne i istočne Evrope u procentima (1999.godini čine 56% ulaznih investicionih tokova. a uskoro će imati i sa Ukrajinom što bi trebalo da bude "magnet" za strane direktne investicije. Sektorska distribucija SDI u zemljama centralne i istočne Evrope Najveći deo SDI je u okviru industrije (40-60%).Holandija. Zemlje članice EU su najveći investitori u BJR Makedoniji. a za Srbiju je partner Unktada bio VIP fond. Finansijske usluge privlače između 5-16%. Bugarskoj. čije investicije čine 65-80% ukupnih ulaznih SDI u većini zemalja ovog regiona. Nektar iz Bačke Palanke je kupio slovenački Fruktal i to je pravi primer dobrog preduzetništva u oštroj konkurenciji i pod nepovoljnim ekonomskim uslovima. jer se Vlada plaši da sprovede reforme koje bi pre svega dovele do smanjenja preterane potrošnje.godini. Učešće građevinarstva beleži opadajuću tendenciju sa nivoa od 8% zabeleženog početkom 1996. Od ostalih zemalja investitora ističu se i: Austrija. Takođe. Poljskoj. tako da usluge u1999.

dok se ne aktiviraju izvozni kanali. koji zatim smanjujudeficit i konačno ostvaruju suficit • Rast nezaposlenosti. U najčešće negativne posledice spadaju sledeći događaji: • Strani investitori po pravilu izazivaju rast platnobilansnog deficita. barem u prvoj fazi svog rada. usled otpuštanja • Istiskivanje domaćih investicija • Stvaranje lokalnih monopola • Zastarela tehnologija • Zagađenje čovekove okoline ZAKLJUČAK 18 .Jedna od ključnih prednosti stranih direktnih investicija za zemlje u tranziciji svakako leži u tome što ove zemlje beleže hroničnu nestašicu: • Sopstvenog kapitala • Upravljačkih znanja (menadžment) • Savremene tehnologije • Izvoznih kanala • Nedostatak domaće štednje kojom bi se finansirale određeneinvesticije.

investiranje na inostranim tržištima se dokazalo kao bolja opcija. Države prihvataju SDI kao izvor kapitala i inovacija i kao sredstvo za promociju konkurencije i ekonomske efikasnosti. S druge strane one pokreću i novu privrednu aktivnost ili uvećavaju postojeću.konsultantska. Putem direktnih investicija u inostranstvu preduzeća razmeštaju svoje proizvodne sisteme i ostale poslovne funkcije. tehnološka). Potrošači imaju koristi od boljeg kvaliteta. Atraktivnost jedne ekonomije za strane direktne investicije naročito je određena dinamičnošću i konkuretnošću njenog privatnog (poslovnog) sektora. Umesto klasičnog pristupa kroz razne modalitete izvoznog poslovanja. što može smanjiti njihove troškove i podići efikasnost. One predstavljaju dodatni priliv investicionog kapitala koji je posebno važan za zemlje sa malim obimom domaće štednje. podizanje standarda kvaliteta proizvoda i proizvodnje. kao zaključak se može navesti da strane direktne investicije poseduju jak razvojni potencijal te je njihovo učešće u dinamiziranju svetske privrede od izuteno velikog značaja. inovativnosti. Kompanije se šire preko nacionalnih granica u potrazi za novim tržištima i kreativnim partnerstvom. do upotrebe njihovih znanja). optimalna industrijska politika. šireg izbora i nižih cena robe i usluga koje kupuju. distributivnim lancima ili ponuđačima dodatnih usluga. LITERATURA 19 . Na kraju. postavili su nova pravila pozicioniranja kompanija na svetskom tržištu. stimulisanje umrežavanjapreduzeća i uopšte razvoj preduzetničkog duha jeste i faktor privlačenja stranih direktnih investicija. znanja i produktivnosti kao ključnih faktora za prevazilaženje postojeće krize i za dinamičan razvoj svetske privrede. postaju osnovni mehanizam globalizacije svetske privrede. Strani investitori naročito vrednuju mogućnost saradnje sa domaćim dobavljačima. kao i najprofitabilniji plasman svojih proizvoda odnosno usluga. Dakle. SDI u savremenim uslovima poslovanja preuzimaju funkciju ključnog razvojnog faktora i. jedan od najznačajnijih efekata koje SDI sa sobom nose jeste transfer tehnologije. uz trgovinu. bilo da je reč o proizvodnom ili uslužnom sektoru. Samo na ovaj način domaća preduzeća će moći uspostaviti čvrste veze sa stranim kompanijama i uživati sve moguće pogodnosti (od poboljšanja kvaliteta. Iz tih razloga politika podrške malim i srednjim preduzećima (finansijska. energijom i radnom snagom. što će i direktno uticati na povećanje koristi na celokupnu privredu date zemlje.Jačanje integracije i međuzavisnosti u globalizovanom ekonomskom ambijentu uz sve oštriju konkurenciju. nastojeći da obezbede najpovoljnije snabdevanje sirovinama. To je ujedno i najbolja garancija dugoročnosti ostanka stranog investitora na određenom području.

3. Beograd. 7. Vidas-Bubanja. SDI: Strana ulaganja – poslovno – analitički pristup. Web adrese: http://ftbsitessvr01.com/forms/fDi/report2012/files/The_fDi_Report_2012. 2008.makroekonomija.org/strane-direktne-investicije/strane-direktne-investicije-u-2010godini-unctad-world-investment-report/ http://www.makroekonomija. Ćirović. izveštaj 2007. Dimitrijević M. S. CLDS. Beograd.makroekonomija.org/strane-direktne-investicije/svetski-priliv-stranih-direktnihinvesticija-u-2009/ http://www. (Sl.pdf http://epp.rs/blog/21923/ http://www. 5. 2000.1. World Investment Report. 2009. 3\2002 I 5\2003) 4. br.php/Foreign_direct_investment_statistics http://izbori2012. Beograd. Beograd. Zakon o stranim ulaganjima.. M. List SRJ. Međunarodne Finansije.org 20 . Stakić Budimir.europa.ec. SIEPA.investmentmap. 2000.eu/statistics_explained/index. Institut ekonomskih nauka. Godina 8.. Barać Slobodan. 2. 2009...eurostat. Strane direktne investicije. Univerzitet BK. М.ft.org/strane-direktne-investicije/neto-priliv-stranih-direktnih-investicijau-srbiju-2000-2011/ www. 6. Univerzitet Singidunum.. Vidas-Bubanja M. Beograd 2010. Popovčić-Avrić.istinomer. Metode i determinante stranih direktnih investicija.