You are on page 1of 9

Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa i trenera

ZAVRNI RAD

Metodika likovnog vaspitanja


Tema:

Deiji razvoj kroz crte

Mentor: mr Marija Aleksandrovi

Student: Dragana Vrtipraki

Subotica, 2012.

RAZVOJ DEIJEG CRTEA


Crte predstavlja jedan od naina kojima se deca izraavaju. S obzirom da veina dece rado crta i osea se ugodno u toj aktivnosti psiholozi koriste izradu crtea kao odlian nain uspostave odnosa s detetom, te i kao jednu od vanih tehnika psihodijagnostike procene i tretmana. U interpretaciji dejeg crtea nikako se ne smie zanemariti dob kao jedan od vanih inilaca; odreen oblik ili element crtea u jednoj dobi moe biti uobiajen, dok se u nekoj drugoj smatra neprikladnim te moe ukazivati na odreene razvojne, emocionalne ili neuroloke tekoe. Uopteno govorei, s porastom dobi deiji crtei sadre vie detalja, tanije proporcionalne odnose i postaju realistiniji. Razvoj crtea odvija se u etiri etape; prvi stadij zapoinje u 18. mesecu, kada deca poinju ostavljati tragove na papiru, i zavrava oko polovine tree godine ivota. Taj uzrast poznat je i kao "faza krabanja", s obzirom da nije mogue odrediti temu nacrtanog. Autori se slau da ti crtei nisu reprezentacija neega, ve odreena veba vizualno-motorike koordinacije. Zanimljivo je da impaze pokazuju iste uzorke "aranja" kao i deca te dobi. Crtei dece u dobi od dve i po do pet godina predstavljaju reprezentaciju neega. U toj dobi deca najavljuju temu crtea pre nego to se upuste u crtanje. Crte postaje prepoznatljiv, kao i upotreba razliitih oblika unutar istog crtea, te se javljaju detalji. U ovom uzrastu deca poinju koristiti eme za crtanje razliitih likova; odreeni oblik slui im za prezentaciju razliitih tema te poinju koristiti odreene oblike za crtanje tano odreenih tema. Poznato je da crte oveka u tom razdoblju sadri krug sa detaljima koji prikazuju elemente lica i noge, rjee ruke. Taj oblik ljudske figure naziva se punoglavcem, a uzrast ematskim zbog spomenute upotrebe ema. Deie oslanjanje na usvojene eme vidljivo je posebno u crtanju nepoznatih tema; u tim situacijama ona esto kao poetan oblik koriste emu uobiajenu za poznate teme, koju onda dodatno oblikuju. Crtei ivotinja, npr., otkrivaju postojanje ema ili specifinih obeleja koritenih u crtanju ljudske figure, dok crtei ovjeka ne sadre specifina obeleja koritena u crteu ivotinja.

U sedeem uzrastu, koji traje od pete do osme godine ivota, javlja se realizam u djejim crteima. Luquet ga naziva "intelektualnim realizmom" .
1

Deca crtaju postojee elemente

koji nisu vidljivi i postojee elemente koje je nemogue vidjeti zbog ugla prikazivanja, kao to su rengenski zraci, fetus u majinom stomaku ili obe noge jahaa prikazanog iz profila. Meusobni odnosi likova i elemenata bolje oponaaju njihove stvarne odnose, te se javljaju i ostali delovi ljudske figure.
2

Od osme godine do adolescencije traje uzrast "vizualnog realizma".

Javljaju se

trodimenzionalni crtei te se nastavlja tendencija to tanijeg prikaza realnih odnosa i veliina. U ovom uzrastu interindividualne razlike u crteima sve su manje. Neki autori smatraju da su crtei dece u ovoj dobi manje pogodni za izraavanje emocija zbog rastueg vizualnog realizma, a drugi dodaju da kolovanje kojem su podvrgnuta deca u ovoj dobi snano utiu na uniformnost crtea, oduzimajui im tako vlastitu, kreativnu kvalitetu u korist konvencija. Vano je naglasiti da su dobne granice navedenih faza fleksibilne; njihov poetak i kraj nije fiksno odreen te se elementi iz jedne faze mogu prenositi u drugu.

1. Crte iz prefigurativnog doba

2. Crte iz figurativnog doba

1 2

Thomas i Silk, 1990 Thomas i Silk, 1990

NAIN PRIKAZIVANJA LJUDSKE FIGURE U DEIJEM CRTEU


ovek krompir nepravilan krug glava sa ekstremitetima ovek put oveuljak sa dva ekstremiteta ovek cvet glava sa petiljkom

3. ovek put

4. ovek krompir

PROCES IZRADE CRTEA


Mnogi autori primetili su da analiza gotovog crtea nije dovoljna za dijagnostike, terapijske ili istraivake svrhe, izmeu ostalog i zato to je proces izrade crtea sloen. Brojni inioci prisutni u procesu izrade crtea utiu na njegov zavrni oblik. Jedan od njih je nain kompozicije crtea; esta je izrada crtea od nekoliko jednostavnih oblika jer jedan oblik moe predstavljati razliite stvari. U crteu koji se sastoji od vie povezanih ili nepovezanih delova vaan inioc procesa izrade je planiranje. Planiranje se sastoji od tri koraka; prvi je redosled crtanja sastavnih delova. Drugi je korak pozicioniranje prvog lika; potrebno je sauvati prostor za elemente koji e uslediti. Napokon, sve delove koji e uslediti potrebno je rasporediti na odgovarajui nain kako bi inili celinu s prethodno nacrtanim delovima. Vanu odluku koju djeca moraju doneti u procesu izrade crtea je mesto od kojeg e crte zapoeti i u kojem e se smeru razvijati. Postoji tendencija poetka crtanja blizu vrha papira te kretanja s leva na desno. Izgleda da se ta tendencija pojavljuje pre dobi u kojoj deca naue pisati i itati.Te tendencije primeuju se u crteima kolske djece, koji se uglavnom kree s leva na desno.

Poznato je da mala deca esto glavu ljudske figure crtaju preveliku u odnosu na telo. Freeman je primetio da deca obino zapoinju crte ljudske figure s glavom koja je obino prevelika u odnosu na telo. ini se da je neproporcionalna glava rezultat loeg planiranja, odnosno ne ostavljanja dovoljnog prostora za ostale delove tela. Thomas i Tsalimi dokazali su da deca koja ne zapoinju crte ljudske figure od glave ne crtaju glavu prevelikom s obzirom na ostatak tela.

VELIINA DEIJEG CRTEA


Na veliinu crtea utie i upotreba detalja i planiranje upotrebe detalja. Jo jedan mogui razlog zbog kojeg deca glavu ljudske figure prikazuju prevelikom su detalji koji su uobiajeno prisutni na njoj (oi, nos, usta, ui, kosa i sl.), za razliku od ostatka tela koje ree sadri detalje. Henderson i Tomas zamolili su decu da crteu oveka dodaju zube, to je jo povealo glavu u odnosu na ostatak tela ali to uveanje nije bilo znaajno. Crtanje dugmadi i depova na odjei znaajno je povealo veliinu tela u odnosu na glavu, dok je crtanje oveka odpozadi rezultiralo znaajnim smanjivanjem obima glave u odnosu na ostatak tela. Henderson i Thomas su zakljuili da ukljuivanje zuba nije znaajno povealo veliinu glave u odnosu na telo jer je glava ve ionako bila uveana dovoljno pa nije bilo potrebe dodatno je poveavati, odnosno deca nisu smatrala da e zubi zauzeti puno mjesta. ini se da deca unapred planiraju veliinu nacrtane povrine kako bi bili sigurni da e svi detalji stati i dobiti zaslueno mesto. Planiranje ukljuivanja detalja, osim na relativan odnos delova iste figure, ima uticaj i na meusoban odnos veliina samostalnih figura. Deca tano prikazuju relativne odnose nekoliko likova ( kua vea od oveka, ovek vei od psa), ali je naruen apsolutan odnos meu likovima koji su u prirodi znaajno razliiti po veliini. Deca su psa crtala prevelikog u odnosu na ovjeka, te oveka prevelikog u odnosu na kuu. Dolazi se do zakljuka da je uveavanje manjih figura (oek i pas) rezultat planiranja dovoljno velikog prostora za beleenje svih potrebnih detalja, koje nije bilo potrebno u sluaju kue zbog njezine veliine koja ostavlja dovoljno prostora za potencijalne detalje.

BOJA DEIJEG CRTEA


Boja spada u kvalitativna obeleja crtea. Istraivanja o dejoj upotrebi boja u crteu jo su rjea nego to je to sluaj s veliinom crtea. Simbolika upotreba boja podrazumijeva se do te mere da su nazivi nekih boja ve postali sinonimi za odreene emocije ili emocionalna stanja u svakodnevnom govoru. Npr. engleski naziv za plavu boju (blue) u govoru se koristi samostalno kako bi simbolizirao tugu ili depresivno raspoloenje. Velik broj projektivnih testova koristi boju kao faktor koji pomae u stvaranju potpune slike o ovjekovoj linosti (Rorschahov test mrlja, Projektivna tehnika mozaik, Luscherov colour test itd.). Psihologija boja razliitim bojama pridaje razliita znaenja: crvena boja uzrokuje najvee uzbuenje koje moe biti ugodno i neugodno; kada se doivljava kao ugodno, predstavlja snanu mo, ljubav i apetit svih vrsta. Ako je uzbuenje izazvano crvenom bojom neugodno ona se doivljava kao razdraenost i muenje te se njezina snaga tumai kao pretnja. Plava boja najvie od svih boja djeluje smirujue. Dugim tumaenjm plave disanje i puls se usporavaju, a pritisak sniava. Stoga je psiholoko znaenje plave umirujue. Ona uzrokuje osjeaj zadovoljenja i harmonije. Zelena boja povezuje se sa stabilnou i vrstinom. uta boja, na suprot zelenoj, izaziva osjeaj promene i razvoja, slobode i traganja za novim. Povezanost boja s emocionalnim stanjima korene moe pronai u davnoj oekovoj prolosti, kada su ivot odreivali dan i no; dan je znaio aktivnost i stimulaciju, dok je no oznaavala mirovanje i potencijalne opasnosti. Nekoliko istraivanja povezalo je deie emocije sa bojama. Cimbalo, Beck i Sendziak
3

utvrdili su da djeca sretne prizore povezuju s

naranastom, utom, zelenom i plavom bojom, dok tunim prizorima pridaju smeu, crnu i crvenu boju. Istraivanja su pokazala da boje imaju razliite stepene privlanosti i emocionalnog znaenja za decu; crvenu boju preferiraju oba pola, te deca znaajno ee povezuju svetle boje ( npr. utu ) sa sretnim emocionalnim izrazima, a tamne ( npr. plavu ) s tunima. Deca preferiraju tople boje, ali deaci imaju pozitivnije emocionalne reakcije na tamne boje od devojica, ije su emocionalne reakcije na tamne boje uglavnom negativne.

Boyatzis i Varghese, 1994

5. Boja deijeg crtea

CRTE KAO TEHNIKA PSIHODIJAGNOSTIKE PROCENE


Izrada crtea ne zaobilazan je deo psihodijagnostike procene i nekih oblika psihoterapije u radu s decom. Najee prisutna tema u djejim crteima je ovjek. Iz tog razloga ovek je najee koritena tema u projektivnim tehnikama i istraivanjima s decom. Osim oveka, u istraivanjima se kao teme crtea koriste ivotinje i biljke. Kliniari radei s decom i odraslima koriste crte u brojne svrhe, koje bi se mogle svrstati u nekoliko kategorija; procena (crta) linosti, procjena trenutanog emocionalnog stanja, procena line vanosti nacrtane teme, procena inteligencije ili razvojnog stepena i procjena moguih neurolokih oteenja. Po svojoj teorijskoj podlozi i nainima interpretacije, crte pripada u skupinu projektivnih tehnika. 4Projektivne tehnike predstavljaju niz testova, tehnika i postupaka proizalih iz psihoanalize koje na temelju reakcija ispitanika na razliite nestrukturirane, vieznane podraaje i situacije pruaju uvid u njihovu strukturu linosti i motivaciju . Pretpostavlja se da spomenuta nestrukturiranost podraaja potie projekciju, koja se sastoji u interpretaciji situacija, dogaaja naroito onih koji nisu dovoljno strukturisani ili vieznani, u skladu s vlastitim eljama, potrebama ili interesima. Freud je pretpostavio da se sadraji iz podsvesti, koji su esto pretei i neprihvatljivi te se zato potiskuju u podsvest, esto se iskazuju u simbolikom ili prikrivenom obliku.

Petz, 1992

Psihoanalitika teorija tvrdi da izraavanje oseanja, misli i elja slui kao "sigurnosni ventil" koji predstavlja mogunost bezopasnog iskazivanja oseanja koji bi inae bili potisnuti i predstavljali potencijalnu opasnost za osobu koja ih potiskuje. Mnoga istraivanja ukazala su na nezadovoljavajue psihometrijske znaenje projektivnih tehnika, kao to su pouzdanost, valjanost i nedostatak normi, ali se one ipak iroko upotrebljavaju u sklopu psihodijagnostike obrade i terapije. Pretpostavka onih koji ih upotrebljavaju je da ispitanik nee hteti ili moi izraziti svoja oseanja, misli i ponaanja ako ga se izravno pita. Projektivne tehnike ostavljaju utisak leernosti i neposrednosti te su dobar izvor za postavljanje hipoteza, koje se u kasnijem radu i drugim tehnikama mogu provjeravati. Svrha ovih tehnika ispitaniku, pogotovo onom koji nema iskustva sa njima, nije oita. Iz tog razloga vjeruje se da smanjuju mogunost simulacije i disimulacije jer ispitanik ne zna to se od njega oekuje i kakvi se odgovori smatraju pozitivnima, a kakvi negativnima.