Elektronska kola

POGLAVQE

3

Elektronska kola

Lekcija 1: Elektronska kola Lekcija 2: Digitalna kola

E

lektronski ra~unari se zasnivaju na analognim i digitalnim elektronskim kolima. U ovom poglavqu obja{weni su osnovni pojmovi i prikazane osnovne elektronske komponente koje omogu}avaju rad ra~un

21

Poglavqe 3 Lekcija 1: Elektronska kola U ra~unaru postoji veoma veliki broj digitalnih i analognih elektronskih sklopova. Slika 3. Ti materijali se nazivaju poluprovodnici i upravo oni omogu}avaju razvoj digitalnih elektronskih komponenti. Elektronska kola u ra~unaru slu`e za generisawe. Kada se na bazu dovede pozitivan naponski signal izme|u emitora i kolektora te~e struja (prekida~ je zatvoren). a kada se na bazu dovede naponski nivo. uobli~avawe i prenos digitalnih i analognih signala. Glavna komponenta elektronskih sklopova od kojih je sa~iwen ra~unar jeste tranzistor. [ematski tranzistor se predstavqa na slede}i na~in: E B K slika 3. postoje i materijali koji provode struju samo pod odre|enim uslovima. poja~awe. Tranzistor ima tri izvoda: bazu. Za razliku od wih materijali koji ne provode elektri~nu struju nazivaju se izolatori. emitor i kolektor.2. Me|utim. Ve}ina metala provode elektri~nu struju i oni se nazivaju provodnici. 22 . kao i za ~uvawe logi~kih nivoa signala. koji je ekvivalentan logi~koj nuli.1. struja ne te~e izme|u emitora i kolektora (prekida~ otvoren).

Integrisana kola (Slika 3. Na taj na~in nastala su integrisana kola koja su omogu}ila razvoj dana{we mikroelektronike.2. 23 .Elektronska kola Krajem 50-tih godina dogodila se revolucija u razvoju elektronskih komponenti kada je timu in`ewera uspelo da postavi dva tranzistora na istoj poluprovodni~koj osnovi. ali sve te komponente su postavqene na istoj poluprovodni~koj osnovi i tro{e znatno mawe struje. a i neuporedivo su mawih dimenzija u pore|ewu sa diskretnim elektronskim komponentama.) rade kao sklop koji se sastoji od mnogo tranzistora kondenzatora i otpornika.

Poglavqe 3 24 .

kowukcije i disjunkcije). AND.1. OR) operacije (operacije negacije. Binarne vrednosti se sme{taju u memoriju. magistralom se paralelno prenose do procesora.Elektronska kola Lekcija 2: Digitalna kola Ra~unari rade samo sa binarno kodiranim vrednostima. T=A* B Operacija negacije je unarna operacija.3. Ove operacije se izvr{avaju u digitalnim elektronskim kolima koja su grafi~ki predstavqena na slwede}i na~in: NE A T A B Slika 3. I. tamo se sme{taju u registre odakle se uzimaju i nad wima se u aritmeti~ko logi~koj jedinici obavqaju neke logi~ke operacije. Izlazni signal jednak je 25 . a sklop koji realizuje ovu operaciju ima dva ulazna signala i jedan izlazni. a digitalni sklop koji izvr{ava operaciju negacije predstavqa sklop sa jednim ulaznim signalom i jednim izlaznim signalom. ILI (NOT. Logi~ka ILI operacija jeste binarna operacija. ILI T A B I T A 0 1 T 1 0 A B 0 0 1 1 0 1 0 1 T 0 1 1 1 A B 0 0 1 1 0 1 0 1 T 0 0 0 1 T =A _ _ T=A+B Tabela 3. {to zna~i da se primewuje nad jednim argumentom. Osnovne logi~ke operacije su NE. Ako se na ulaz ovog sklopa dovede naponski signal koji predstavqa logi~ku jedinicu na izlazu }e se dobiti naponski signal koji predstavqa logi~ku nulu i obratno.

Iz osnovnih logi~kih funkcija se izvode i logi~ke operacije NI i NILI koje izvr{avaju digitalni sklopovi koji se mogu grafi~ki predstaviti kao na slici: NILI A B T A B NI T Slika 3. a u svim ostalim slu~ajevima izlaz je 0. Kod sklopa koji realizuje logi~ku operaciju I izlazni signal jednak je logi~koj 1 samo u slu~aju kada se na oba ulaza dovede logi~ka jedinica.Poglavqe 3 logi~koj 0 samo ako se na oba ulaza dovede logi~ka 0.4. U svim ostalim slu~ajevima izlazni signal jednak je logi~koj 1. 26 .

A ⋅1 = A.2. A B 0 0 1 1 0 1 0 1 T 1 1 1 0 Za logi~ke funkcije sa vi{e ulaznih promenqivih va`e De Morganovi zakoni: A + B = A⋅ B _______ ___ ____ __ _ _ __ _ kao i slede}a pravila: ___ A ⋅B =A + B ___ __ _ __ __ A + 0 = A.Elektronska kola A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 T 1 0 0 0 Tabela 3. Na primer funkcija: ___ _ _ __ _ _ _ __ _ F = A + ) + A ⋅B ) + A⋅ B ) ( B ( ( mo`e se minimizovati na slede}i na~in: ( A + B )+ ( A ⋅ B ) + ( A⋅ B ) = ( A ⋅ B )+ ( A + B ) + ( A⋅ B ) = ( A ⋅ B )+ ( A⋅ B ) + ( A⋅ B ) = ( A ⋅ B )+ ( A⋅ B ) ________ __ ___ _______ __ ___ __ ___ __ ___ __ ___ Polazna funkcija realizovana pomo}u NE. A + A = 1. A + A = A. A ⋅ A = 0. A ⋅ A = A Koriste}i ova pravila i De Morganove zakone vr{i se minimizacija i razne transformacije logi~kih mre`a. A ⋅ 0 = 0. ILI i I elemenata izgleda ovako: A B F 27 . A +1 = 1.

pa se mo`e usvojiti da jedno stabilno 28 . Osnovno kolo za memorisawe binarne vrednosti naziva se flip-flop.Poglavqe 3 Slika 3. Polusabira~ slu`i za sabirawe bitova najmawe te`ine (bit prenosa S=0) 2. A B dobijamo slede}e kolo koje ima znatno mawe F Slika 3. Sabira~ za sabirawe ostalih bitova u bajtu (bit prenosa S=0 ili S=1) A polusabira~ S B P Slika 3. Minimizacijom elemenata. Kombinacijom osnovnih logi~kih kola mogu se realizovati aritmeti~ka kola. A sabira~ S P B c Za sabirawe na primer {esnaestobitnog broja potrebno je 16 sabira~a. Naj~e{}e upotrebqavano aritmeti~ko kolo jeste sabira~.7. Ovo kolo ima dva stabilna stawa.5. Postoje dve vrste sabira~a 1.6.

Elektronska kola stawe predstavqa logi~ku nulu a drugo stabilno stawe logi~ku jedinicu.8. Jedan flip-flop pamti u odre|enom momentu samo jedan bit. Pomera~ki registri se sastoje od kaskadne veze flip-flopova i omogu}avaju da se podaci serijski upisuju a ~itaju paralelno ili serijski. reset Registri su komponente elektronskih ra~unara koje slu`e za memorisawe podataka u kodiranom obliku. Za memorisawe n bitova potreban je registar koji se sastoji od n flip-flopova. Registri se sastoje od vi{e flip-flop-ova. D. Primer 8-bitno pomera~kog registra realizovanog D-flip-flopovima dat je na slici: D Q 1 T D T Q D Q D T Q D Q D T Q D Q D T QD T D Q Q D Q D T Q D Q D T Q D Q D T Q T T T T T T T Slika 3. Na primer D flip-flop prikazan je na slici: set D Q T Slika 3. 29 . RST. Podaci ve}i od jednog bita pamte se pomo}u ure|enog skupa flipflopova takozvanim registrima. Postoji vi{e vrsta flip-flopova: T. Registri mogu biti: pomera~ki i paralelni.9. RS.

a u zavisnosti od wega na izlazu dobijamo kombinaciju signala. ako je na ulazu aktivan signal koji predstavqa 5 na izlazu imamo 101.Poglavqe 3 Paralelni registar omogu}ava paralelan upis i paralelno ~itawe podataka. Na ulaz kodera dovodi se jedan signal.11.10. Tako na primer. realizovanog D flip- D DQ Q T D T D T D DQ Q T Slika 3. Logi~ka kola se koriste i za izradu raznik ure|aja za kodovawe i dekodovawe signala. Q Q Q Q 30 0 1 2 3 4 5 6 7 20 21 22 . Tako na primer {ema kodera koji mo`e da poslu`i za kodovawe dekadnog u binarni broj prikazana je na slici 3. Ti ure|aji se zovu koderi i dekoderi. Primer ~etvorobitnog paralelnog flopovima prikazan je naslici: registra.

12.11. 20 21 22 0 1 2 3 4 5 6 7 Slika 3.Elektronska kola Slika 3. kod koga na ulaz dovodimo kombinaciju signala (u ovom slu~aju koder ima tri ulazna i 23=8 izlaznih signala) a na izlazu imamo aktivan samo jedan signal. Suprotnu funkciju obavqa dekoder. Tako na primer ako na ulaz dovedemo kombinaciju 011 na izlazu }e biti aktivana 3. 31 .

mo`emo da sastavimo tabelu: A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 S 0 1 1 0 P 0 0 0 1 Tabela 3.13. zbir i prenos. Realizovati pomo}u osnovnih logi~kih kola potpuni sabira~. Realizovati pomo}u osnovnih logi~kih kola polusabira~. 0+1=1. Re{ewe: Polusabira~ ima dva ulaza A i B koji predstavqaju bitove koje sabiramo i dva izlaza. Tako da mo`emo da predstavimo zbir S i prenos P pomo}u slede}ih funkcija: S=(A+B)*(A*B) i P=A*B Tako da {ema polusabira~a izgleda ovako: B A S P Slika 3. Ako imamo u vidu pravila za sabirawe binarnih brojeva 0+0=0. 2.Poglavqe 3 Zadaci 1. 32 S . 1+0=1 i 1+1=0 prenos 1.3.

S = (A*B*C) + (A*B*C) + (A*B*C) + (A*B*C) P = A*B + A*C + B*C ili grafi~ki predstavqeno: A B C S P 33 . i dve izlazne veli~ine: zbir S i prenos P. drugi sabirak B i prenos iz prethodnog razreda C. Za sve mogu}e kombinacije ulaznih veli~ina mo`emo da sastavimo slede}u tabelu: A 0 0 0 0 1 1 1 1 Tako da imamo da je: B 0 0 1 1 0 0 1 1 C 0 1 0 1 0 1 0 1 S 0 1 1 0 1 0 0 1 P 0 0 0 1 0 1 1 1 Tabela 3.Elektronska kola Re{ewe: Potpuni sabira~ ima tri ulazne veli~ine: jedan sabirak A.4.

5. Realizovati dekoder sa dva ulaza i ~etiri izlaza.15. X2 = A * B . Realizovati sabira~a. Na osnovu tabele formiramo izlazne funkcije: X1 = A * B . Re{ewe Slika 3. A B ~etvorobitni sabira~ pomo}u polusabira~a i B0 A A0 B c A B c A B c Re{ewe: Dekoder 1 od 4 ima dve ulazne vrednosti P ~etiri izlazne. Na ulaz se i S P S S P P dovodi jedna S mogu}e ~etiri kombinacije bitova pri ~emu je na od izlazu u zavisnosti od ulazne kombinacije aktivan samo jedan izlaz tako da mo`emo da formiramo tabelu: S3 A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 S2 X1 1 0 0 0 S1 X4 0 0 0 1 S0 X2 0 1 0 0 X3 0 0 1 0 Tabela 3. X3 = A * B .Poglavqe 3 3. B3 A3 B2 A2 B1 A1 4. X4 = A * B Na osnovu funkcija izlaznih veli~ina mo`emo da realizujemo ovaj dekoder A B X4 X3 X2 X1 34 .

16.6. Realizovati koder koji slu`i za kodovawe dekadnih cifara u odgovaraju}e binarne.Elektronska kola Slika 3. Sada mo`emo da formiramo tabelu: X0 1 0 0 0 0 0 0 0 X1 0 1 0 0 0 0 0 0 X2 0 0 1 0 0 0 0 0 X3 0 0 0 1 0 0 0 0 X4 0 0 0 0 1 0 0 0 X5 0 0 0 0 0 1 0 0 X6 0 0 0 0 0 0 1 0 X7 0 0 0 0 0 0 0 1 Y2 0 0 0 0 1 1 1 1 Y1 0 0 1 1 0 0 1 1 Y0 0 1 0 1 0 1 0 1 Tabela 3. 5. Na osnovu tabele mo`emo da formiramo izlazne funkcije: Y2 = X4 + X5 + X6 + X7 Y1 = X2 + X3 + X6 + X7 Y0 = X1 + X3 + X5 + X7 35 . Re{ewe: Koder ima osam ulaznih vrednosti i tri izlazne. Na ulazu mo`e da bude aktivan samo jedan signal pri ~emu na izlazu treba da se dobija odgovaraju}a kombinacija bitova koja predstavqa binarno kodirani dekadni broj.

36 . Y0 Slika 3.1 2 Poglavqe 3 3 4 5 6 7 1 2 3 4 5 6 7 Y2 Y1 Y0 Y1 Y2 Na osnovu izlaznih funkcija mo`emo nacrtati {emu kodera.17.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful