Matematički fakultet u Beogradu

Seminarski rad iz metodike nastave matematike 2

Brojni red

Profesor Zoran Lučić

Beograd 2008

Student Stamenković Tanja

Uvod
Brojnim redovima ljudi su se bavili od nastanka matematike. Zbir beskonačnog geometrijskog reda količnika manjeg od 1 izračunao je još Arhimed. Divergenciju ∞ 1 harmoniskog reda ∑ odredio je 1650 god. italijanski naučnik Mengoli. Njutn se k =1 k bavio stepenim redovima 1665 god. Smatrao je da se svaka funkcija može predstaviti stepenim redom. Međutim, teorija redova počinje da se razvija sa radovima Gausa 1812 god. i Bolcana 1817 god., a Koši je 1821 god. definisao definicuju konvergencije reda i dao osnovne teoreme.

2

i piše se 1+2+3+4=10... или матрице. ред матрице. могу означавати бројеве.. 3 . развијеног записа реда. Већ према томе шта су му чланови. Koje bi bilo resenje reda koji ima beskonačno članova npr. (1) Izraz (1) naziva se beskonačnim brojnim redom. zbir brojeva 1. 3 i 4 je 10.. Brojevi koji se sabiraju nazivaju se činioci... ред вектора. или функције.. често се наводи скраћени запис ∑a k =1 ∞ k или. Operacija zbira se takodje moze izraziti koristeci oznaku ∑ gde se za donji broj uzima pocetna vrednost. који се називају чланови реда.. Уместо наведеног. Објекти a1 . или векторе...Pojam reda Red je rezultat nekog zbira... a gornji krajna vrednost.. понекад. ред може бити нумерички ред. + an + . + a n + . Na primer.. an . Na ovom primeru to bi izgledalo ovako Pojam i svojstva brojnog reda Ред је збир математичких објеката ai тј.. 2. a2 . итд. a1 + a 2 . функционални ред. још краће ∑a k ∑a k =1 ∞ k = a1 + a2 + a3 + .

n→∞ Definicija 1 onda za red (1) kažemo da je konvergentan i da mu zbir iznosi S.Ako izračunamo zbir prvih nekoliko članova reda posmatrajmo šta se desava.. Parcijalne sume reda označava sa malo slovo S n gde n označava zbir n članova reda. u ovom primeru to bi bila bila Druga parcijalna suma je suma prvi dva člana reda. Ako postoji konačna granična vrednost lim S n = S gde je S n = a1 + a2 + . onda kažemo da je n →∞ n →∞ k =1 n divergentan. k =1 ∞ 1 4 . Loranov red) ali i oblik Primeri: Ispitati konvergenciju i odrediti sumu redova: 1. Zbir prva dva člana reda je Zbir prva tri člana reda je Zbir prva četiri člana reda je Zbir prva pet člana reda je Ove pojedinačne sume reda nazivaju se parcijalnim zbirovima ili parcijalnim sumama reda (1). + an . a ako red nije konvergentan. u ovom primeru to bi Treća parcijalna suma je suma prvi tri člana reda. u ovom primeru to bi bila itd. Prva parcijalna suma je prvi član sume. ∑ k ( k + 1) . U tom slučaju se piše S = lim S n = lim ∑ ak . Red može imati i oblik (npr..

Stav 1 1. S = lim S n = ∞ i red je divergentan.. tada je lim rn = 0 . ∑ aq k =0 ∞ k = a + aq + aq 2 + + aq n + .( geometrijski red ) Rešenje: n -ta parcijalna suma je Sn = a ⋅ 1 − q n +1 .Rešenje: ∞ 1 1 1 ∑ k ( k + 1) = 1⋅ 2 + 2 ⋅ 3 + k =1 + 1 + n ( n + 1) n -ta parcijalna suma je: 1 1 1 ⎛ 1⎞ ⎛1 1⎞ Sn = + + + = ⎜1 − ⎟ + ⎜ − ⎟ + 1⋅ 2 2 ⋅ 3 n ( n + 1) ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 3 ⎠ 1 ⎞ 1 ⎛1 +⎜ − . n →∞ Dokaz: 5 . 1− q Ako je q < 1 Ako je q > 1 Ako je q = 1 Ako je q = −1 S = lim S n = lim a ⋅ n →∞ 1 − q n +1 a = i red je konvergentan. ⎧ 0. ⎟ = 1− n +1 ⎝ n n +1 ⎠ 1 ⎞ ⎛ S = lim S n = lim ⎜1 − ⎟ =1 n →∞ n →∞ ⎝ n +1⎠ Zaključujemo da je red konvergentan i da mu je sima S = 1 . 2.. + am + k + . 2. n →∞ S n = a ( n + 1) . Red i njegov ostakak su ekvikonvergentni. Uporedo sa redom (1) posmatrajmo red am +1 + am + 2 + . n = 2k Sn = ⎨ red nema graničnu vrednost i ⎩ a. Ako je red konvergentan i ako je rn = k = n +1 ∑a ∞ k njegov ostatak.. n = 2k + 1 divergentan je. n →∞ n →∞ 1− q 1− q S = lim S n = ∞ i red je divergentan.. oba reda su ili konvergentni ili divergentni. = ∑ am + k k =1 ∞ Ovaj red ćemo zvati ostatkom reda (1) posle m-tog člana i označavati sa rm . tj.

Simbolički zapisano: ∑a k =1 ∞ k konvergira ⇔ (∀ε > 0)(∃n0 ∈ Ν )(∀n. Onda je lim S k →∞ ' k = S − Sm . Potreban uslov za konvergenciju reda je da lim a n = 0 .. n →∞ n →∞ Znači da sumu svakog konvergentnog reda možemo po volji aproksimirati pomoću parcijalnih suma prvih n članova. Ako red konvergira onda je: lim an = lim( S n − S n −1 ) = lim S n − lim S n −1 = S − S = 0 . Očito je S k' = S m + k − S m Ako k →∞ je lim S k →∞ m+k =S.. 6 ..1. koje zasnivamo na oceni ostatka reda. + an + p |< ε . Na primeru harmoniskog reda možemo da uočimo da je izloženi uslov potreban. lim a n = lim = 0 . čineći pri tom grešku rn .. a dokazali smo da je n →∞ n →∞ n red divergentan. 1 a ne i dovoljan za konvergenciju reda. Teorema (Kosijev kriterijum za konvergenciju reda) Red ∑a k =1 ∞ k konvergira ako i samo ako za svako ε >0 postoji n0 ∈ Ν tako da za n > n0 . Iz lim S k →∞ ' k = S ' sledi ' lim Sm+k = S + Sm 2. p ∈ Ν sledi | an +1 + an + 2 + . Parcijalna suma a1 + a2 + . dobijamo a n = S n − S n −1 .. rn je apsolutna greška aproksimacije S ≈ Sn . p ∈ Ν )(n > n0 ⇒| an +1 + an + 2 + .. U tim problemima osnovnu ulogu igra tačnost ocenjivanja.. + am reda (1) označićemo sa S m . Kako je S n + rn = S ⇔ rn = S − Sn onda je lim rn = S − lim Sn = S − S = 0 . tj. a parcijalnu sumu am +1 + am + 2 + . Jedna od glavnih primena teorije redova je približno izračunavanje veličina.. n→∞ Teorema Dokaz: Kako je Sn = a1 + a2 + n →∞ n →∞ n →∞ n ←∞ an i S n −1 = a1 + a2 + an −1 . + an + p |< ε ) . + am + k reda (2) označićemo sa S k' .

pa je suma reda S = + 2 = . ′ ′′ Dokaz:Ako su Sn i Sn parcijalne sume redova ′′ lim Sn = S ′′ . Znači novi red se isto ponaša kao polazni.Niz njegovih parcijalnih suma Sn ima graničnu lim S n = S . a n →∞ Neka n →∞ je n →∞ ′ ′′ Sn = Sn ± Sn niz n →∞ delimičnih n →∞ suma reda ∑(a k =1 ∞ k ± bk ) . k =1 ∞ Primer: Dokazati da je red Rezultat: ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ 1 + 2k 1 2k 1 1 ∑ 22k = ∑ 22k + ∑ 22k = ∑ 4k + ∑ 2k . Njegova granična vrednost je ′ lim Sn = lim C S n = C lim Sn = CS . Teorema Ako su redovi ∑ ak i k =1 ∞ ∑b k =1 ∞ k konvergentni i ako su im sume S ′ i S ′′ . koji je konvergentan ili divergentan zavisno od toga da li je red k =1 ∑a k =1 ∞ k konvergentan ili divergentan. tada će i red ∑(a k =1 ∞ k ± bk ) konvergirati i suma mu je S ′ ± S ′′ . ( C ≠ 0 ) . 1 + 2k ∑ 22k konvergentan. Ovo su dva geometrijska reda čije su k =1 k =1 k =1 k =1 k =1 1 4 1 4 10 sume S1 = = i S2 = = 2 . Dokaz:Ako je dati red vrednost S . n →∞ ∑ ak i k =1 ∞ ∑b k =1 ∞ k ′ i lim Sn = S ′ . tj n →∞ ∑a k =1 ∞ k .Teorema Ako se svaki član reda ∞ ∑a k =1 ∞ k pomnoži sa konstantom C . tada je ′ ′′ ′ ′′ lim S n = lim ( S n ± S n ) = lim S n ± lim S n = S ′ ± S ′′ . dobija se red ∑ C ak . 1 3 1 3 3 1− 1− 4 2 7 .Ako je Can = C ( a1 + a2 + n →∞ S n′ parcijalna suma reda ∑C a k =1 ∞ k . tj S n′ = Ca1 + Ca2 + n →∞ n →∞ an ) = CS n .

Kriterijumi za ispitivanje konvergencije pozitivnih redova Kriterijumi o kojima će biti reči u narednom poglavlju samo odgovaraju na pitanje da li red konvergira ili ne. a red ∑b k =1 ∞ k ′′ konvergira. Ako su članovi reda ∑b k =1 ∞ k za koji znamo da ∑a k =1 ∞ k sa pozitivnim članovima. uvek veći od odgovarajućih članova reda tada i zadati red divergira. Kriterijum upoređivanja članova redova Ako su članovi reda ∑a k =1 ∞ k sa pozitivnim članovima. ako su Sn i Sn parcijalne sume datih redova. Alternativni (naizmenični) redovi. 8 . počev od nekog člana. počev od nekog člana. S ′′ > 0 . reda uvek manji od odgovarajućih članova konvergira. Redovi sa pozitivnim članovima Red čiji su svi članovi pozitivni naziva se pozitivan red. ∑b k =1 ∞ k za koji znamo da divergira. bez određivanja sume reda. onda je lim S n = S ′′. a kako su svi članovi reda pozitivni n →∞ ′′ S n < S ′′ . Parcijalne sume pozitivnog reda su monotono rastuće i prema tome granična vrednost ovih suma uvek postoji ( konačna ili beskonačna ).Brojni redovi se dele na : • • Redovi sa pozitivnim članovima. ′ ′′ Dokaz:U prvom slučaju. tada i zadati red konvergira.

biće i zadati red 9 . k =1 k Rešenje:Da bismo dokazali konvergenciju ovog reda uporedićemo ga sa ∞ 1 redom ∑ za koji znamo da konvergira. k =1 k ln n 1 > . ∑k k =1 ∞ 1 je divergentan. zaključujemo da i zadati n n red divergira.′ ′ ′′ Iz relacije a1 < b1 . ∑ 2 . odnosno red n→∞ ∑a k =1 ∞ k konvergira.Kako k =1 ∞ 1 je 1 1 > = bn i znajući da harmonijski red divergira. a red n n ∞ Rešenje:Kako je an = divergentan. Dakle počev od nekog dovoljno velikog broja svi članovi niza ′ ′ Sn nagomilavaće se oko neke vrednosti S ′ . an = 4. ∑ . ∑ k =1 ∞ 1 k . Opšti član poznatog konvek =1 k ( k + 1) rgentnog reda je bn = 1 1 . dakle i zadati red konvergira. tj lim Sn = S ′ . ′ što znači da se vrednosti niza Sn moraju nagomilavati oko nekog broja S ′ koji je manji ili jednak S ′′ . a2 < b2 . odnosno S n < S ′′ . 2. a red ∑ k je konvergentan ( geometrijski n 2 n⋅2 k =1 2 red ). ∑ ln k . zadati red sa harmonijskim redom Rešenje:Uporedimo ∑ k . k k =1 k ⋅ 2 ∞ 1 1 1 Rešenje:Kako je an = < n . = 2 n ( n + 1) n + n Opšti član zadatog reda an = 1 ( n + 1) 2 < 1 = bn je dakle uvek manji od opšteg n +n 2 člana reda koji konvergira. ∞ 1 3. te i zadati red konvergira. Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ 1 1. Dokaz u drugom slučaju je istovetan. an < bn dobijamo da je S n < S n .

ali ne izračunava sumu reda. Na osnovu kriterijuma upoređivanja i zadati red konvergira. am + 2 < am +1q < q 2 am . l −ε < an +1 < l + ε = q < 1 . Tada za: an • • • l < 1 . tj an svaki ε > 0 može se odrediti broj m ∈ N takav da je ∀n > m . Posmatrajmo desnu stranu nejednakosti i uzmimo da je l + ε = q < 1 tj. Dokaz:Neka je lim n →∞ an +1 = l ..ne znamo da li red konvergira ili divergira (prelazimo na drugi kriterijum za ispitivanje konvergencije). l = 1 . Sabiranjem ovih nejednakosti dobijamo ∑a k =1 ∞ m+k < am ∑ q k .red divergira. am +3 < am +3q < q 3am . l > 1 . francuski matematičar 10 . an Neka je l < 1 . an +1 < l +ε . Ovaj kriterijum samo odgovara na pitanje da li red konvergira ili ne.red konvergira. Na osnovu definicije granične vrednosti niza za an an +1 − l < ε . k =1 ∞ Red na desnoj strani nejednakosti je geometrijski red koji konvergira. D’alambert (1717-1783). 1 J. …………………….Dalamberov kriterijum (D’Alamber) 1 Teorema ∞ ∑a k =1 k je red sa pozitivnim članovima i neka je lim n→∞ a n +1 = l . an +1 ≤ qan an Za ∀n > m . tj sa izuzetkom konačno mnogo članova niza važi am +1 < qam .

k =1 10 Rešenje: l= (n + 1)! n +1 a n +1 n +1 = lim 10 = lim =∞ lim n →∞ a n →∞ n →∞ 10 n! n 10 n l = ∞ > 1 . ∞ k 2. red konvergira. ∑ . k =1 2 Rešenje: n +1 n +1 1 n +1 1 = lim 2 = lim = n →∞ n 2 n →∞ n 2 n 2 lim a n +1 n→∞ a n 1 < 1 . k =1 k 11 . red divergira. ∞ 1 4. ∑ k . odnosno da red divergira.an +1 > l − ε = q > 1 . U ovom slučaju moramo da koristimo neki drugi kriterijum za ispitivanje konvergencije reda. Ako je l = 1 ovaj kriterijum je slab i nemamo odgovor na pitanje da li red konvergira ili ne. k =1 k ! Rešenje: 100n +1 ( n + 1)! = lim 100n ! = lim 100 = 0 a lim n +1 = lim n →∞ a n →∞ 100 n n →∞ ( n + 1) ! n →∞ n + 1 n n! Kako je l = 0 < 1 . Znači počev od nekog člana m . 2 ∞ k! 3. zaključujemo da opšti član reda ne teži nuli. ∑ . onda je Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ 100k 1. ∑ k . red konvergira. an am +1 > am .Kako je am je pozitivan broj. Ako je l > 1 .

∞ k ⋅ 2k + 2 6. ∑ 3 k k! k =1 Rešenje: 12 . 4k + 1 ⎝ 5 ⎠ n +1 k Rešenje: 1 ⎛ 2⎞ ⎜ ⎟ an +1 4n + 5 ⎝ 5 ⎠ = lim 4n + 1 ⋅ 2 = 2 = lim lim n n →∞ a n →∞ n →∞ 4n + 5 5 5 1 ⎛2⎞ n ⎜ ⎟ 4n + 1 ⎝ 5 ⎠ 2 l = < 1 .Rešenje: 1 a n +1 lim n +1 = lim n + 1 = lim =1 n→∞ a n→∞ n→∞ n 1 n n l = 1 . red konvergira. 8. 5 ∞ (2k − 1)!! . 3 7. ∑ k =1 ∞ 1 ⎛2⎞ ⎜ ⎟ . ne znamo da li red divergira ili konvergira. 3k k =1 Rešenje: n →∞ ( n + 1) ( n + 1)! a lim n +1 = lim an n →∞ n +1 ( n + 1) = lim n →∞ n nn ⎛ 1⎞ = lim ⎜1 + ⎟ = e n →∞ ⎝ n⎠ n (n + 1) ⋅ 2n +3 2 ( n + 1) 2 a 3n +1 = lim = lim n +1 = lim n +1 n →∞ a n →∞ n →∞ n⋅2 3n 3 n n 3 2 l = < 1 . red divergira. ∑ . ∑ . red konvergira. ∞ kk 5. Ovo je harmonijski red za koji smo dokazali da divergira. k =1 k! Rešenje: nn n! l = e > 1 .

∑ k .red divergira. za svaki ε > 0 .( 2n + 1)!! 3n +1 ( n + 1) ! a 2n + 1 2 lim n +1 = lim = lim = n →∞ a n →∞ ( 2n − 1) !! n →∞ 3 ( n + 1) 3 n 3n n ! 2 < 1 . Tada za: n →∞ • • • l < 1 . Dakle za svako ∀n > m dobijamo am ≤ q m am +1 ≤ q m +1 am + 2 ≤ q m + 2 …………… Sabiranjem ovih veza dobijamo 13 . l = 1 . tj l − ε ≤ n an ≤ l + ε .red konvergira. Tada je n n an − l ≤ ε . k =1 k Rešenje: 3n +1 ( n + 1) ! l= a lim n +1 = lim n →∞ a n →∞ n l= ( n + 1) n n +1 3 n! nn = lim 3 ⎛ n +1⎞ ⎜ ⎟ ⎝ n ⎠ n n →∞ = lim 3 ⎛ 1⎞ ⎜1 + ⎟ ⎝ n⎠ n n →∞ = 3 e 3 > 0 .odakle je an ≤ q n . red divergira. može se odrediti broj m ∈ N takav da je ∀n > m Neka je l < 1 . an ≤ l + ε = q < 1 . 3 ∞ 3 k k! 9.ne znamo da li red konvergira ili divergira (prelazimo na drugi kriterijum za ispitivanje konvergencije) Dokaz:Na osnovu definicije granične vrednosti. e Košijev kriterijum (Cauchy) Teorema Neka je ∞ ∑a k =1 k red sa pozitivnim članovima i lim n a n = l . red konvergira. l > 1 .

∑ ⎜ ⎟ . ∑ ⎜1 + ⎟ k⎠ k =1 ⎝ Rešenje: n n . red konvergira. e ∞ −k 2 ⎛ 1⎞ 3. an ≥ l − ε > 1 . dakle an > 1 . Red na desnoj strani nejednakosti je geometrijski red koji konvergira. Ako je l = 1 ne znamo da li red konvergira ili divergira. e ∞ k2 ⎛ k2 + 2 ⎞ ⎟ . ⎛ 1⎞ lim a n = lim ⎜1 + ⎟ n→∞ n →∞ ⎝ n⎠ l= −n 2 ⎛ n + 1⎞ = lim⎜ ⎟ n →∞ ⎝ n ⎠ −n ⎛ ⎞ ⎜ 1 ⎟ ⎟ =1 = lim⎜ n →∞⎜ 1⎟ e ⎜1+ ⎟ n⎠ ⎝ n 1 < 1 . red konvergira. Na osnovu kriterijuma upoređivanja i zadati red konvergira. k =1 k Rešenje: 1 1 lim n a n = lim n n = lim = 0 . 4. n →∞ n + 1 e ⎝ ⎠ n →∞ ⎜ 1 + ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ n⎠ n n 1 < 1 . n→∞ n →∞ n →∞ n n l = 0 < 1 . red konvergira. Ako je l > 1 .Prema tome za ∀n > m zadovoljeno je da n an > 1 . ⎛ k ⎞ 2. Kako opšti član reda ne teži nuli red divergira. k =1 ⎝ k + 1 ⎠ Rešenje: ∞ k2 ⎛ n ⎞ lim n an = lim n ⎜ ⎟ n →∞ n →∞ ⎝ n +1 ⎠ l= n2 ⎛ ⎞ ⎜ 1 ⎟ 1 ⎛ n ⎞ = lim ⎜ ⎟ = lim ⎜ 1 ⎟ = .∑a k =0 ∞ m+ k ≤q m ∑q k =0 n ∞ k . Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ 1 1. ∑ ⎜ 2 ⎟ ⎜ k =1 ⎝ k + k + 3 ⎠ Rešenje: 14 . ∑ k .

neprekidna i nerastuća takva da je a1 = f (1) . e2 ⋅ =e n→∞ lim 3n −3 n+2 = e −3 Košijev integralni kriterijum Teorema Neka je ∞ ∑a k =1 k red sa pozitivnim i nerastućim članovima. ∑ k ⎜ 2 + ⎟ k⎠ k =1 ⎝ Rešenje: n n ∞ −k .⎛ n +2 ⎞ lim n an = lim n ⎜ 2 ⎟ n →∞ n →∞ ⎝ n + n +3⎠ 1 l = < 1 . tj. −n −1 1⎞ 1⎞ 1 ⎛ ⎛ lim an = lim n ⎜ 2 + ⎟ = lim n n ⎜ 2 + ⎟ = 1 ⋅ 2−1 = n →∞ n →∞ n →∞ n⎠ n⎠ 2 ⎝ ⎝ 1 l = < 1 . e k ( k −1) ∞ ⎛ k −1 ⎞ 7. ∑ ⎜ ⎟ k =2 ⎝ k + 2 ⎠ Rešenje: ∞ ( k −1) k 3 ⎞ n+2 ⎛ n −1 ⎞ ⎛ lim n an = lim n ⎜ = lim ⎜1 − ⎟ ⎟ n →∞ n →∞ n →∞ ⎝ n+2⎠ ⎝ n+2⎠ 1 l = 3 < 1 . an = f ( n ) . red konvergira.… . a2 = f ( 2 ) . … . ( n −1) n 3 n+2 ⋅( n −1) 3 ⎛ k −1 ⎞ 6. red konvergira. ∑ ⎜ . . ∞) pozitivna. e 2 n2 n +1 ⎞ ⎛ = lim ⎜ 1 − 2 ⎟ n →∞ ⎝ n + n +3⎠ n2 + n +3 ⋅n n + n + 3 n +1 n +1 2 ⋅ =e − lim n2 + n n→∞ n 2 + n + 3 = e −1 1⎞ ⎛ 5. ak > 0 I a1 ≥ a2 ≥ Ako je funkcija f ( x ) na intervalu [1. ⎟ k =1 ⎝ k + 1 ⎠ Rešenje: l= 1 < 1 . red konvergira. red konvergira. zato što je 2 lim n = e n n →∞ n→∞ lim ln n n = e0 = 1 . onda 15 .

onda i red ∑a k =1 ∞ k konvergira. Interval [1. U a1 a2 a n an+1 Površinu krivoliniskog trapeza je broj koji zadovoljava vezu S n +1 − a1 < I n < S n . 1 S n +1 < I n + a1 < S n + a1 . ∑ k =1 k 16 . n→∞ Ako integral divergira. Zbir površina svih opisanih pravougaonika iznosi PO = a1 + a2 + … an = Sn . n + 1] podelimo na n jednakih delova i formiramo stepenaste figure sastavljene od upisnih i opisanih pravougaonika osnovica 1 i visina f ( n ) = an . n +1 Izraz I n = ∫ f ( x ) dx predstavlja površinu krivoliniskog trapeza koga 1 sa osom x i pravama x = 1 . tada lim I n +1 = ∞ . n + 1] . pa iz veze I n < Sn sledi da lim Sn +1 = ∞ . zaklapa funkcija f ( x ) . tj red konvergira. 1. tj n →∞ n →∞ red divergira. tj. onda i red f ( x ) dx divergira. ∞ Kada pustimo da n → ∞ . a zbir površina svih upisnih pravougaonika iznosi P = a2 + … + an + an +1 = Sn +1 − a1 . Znači postoji lim Sn +1 = S . ako nesvojstveni integral n +1 integral ∫ f ( x ) dx 1 1 n +1 ∫ f ( x ) dx konvergira tada pa dobijamo teži konačnoj vrednosti I . I n = ∫ f ( x ) dx < I .∞ • • ako ako 1 ∞ ∫ ∫ 1 f ( x ) dx konvergira. ∑a k =1 ∞ k divergira. tj S n +1 < I n + a1 < S n + a1 . Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ ln k . Dokaz: Posmatrajmo funkciju f ( x ) na intervalu [1. x = n + 1 . tj rastući niz parcijalnih suma S n +1 je ograničen odozgo.

∑ . ∞ a ln a ln a ln xdx ln xdx = lim ∫ = {ln x = t} = lim ∫ tdt = lim t 2 = lim ( ln 2 a − ln 2 3) = ∞ . x 2 ln 3 x Za x ∈ ( 0. e −2 ) ⇒ f ( x ) . x ∈ [1. 1 − ln x . što povlači da i red konvergira. a za x ∈ ( e −2 .Funkcija f ( x ) ≥ 0 i neprekidna za x ln 2 x ln x + 2 .Rešenje:Uočimo funkciju f ( x ) = Kako je f ′ ( x ) = Kako je e = 2. f ′ ( x ) = 0 . I =∫ a →∞ a →∞ a →∞ a →∞ ln 3 x x 3 3 ln 3 Kako integral divergira po Košijevoj teotemi divergiraju i red. x ≥ 2 . ∞ ) . Rešenje:Uočimo funkciju f ( x ) = x Funkcija je očigledno pozitivna i neprekidna za x ≥ 1 .za x ∈ ( 0. x = e . ∞ e− k 3. x . f ′( x) = − Dakle za x ∈ [ 2. 2 k = 2 k ln k Rešenje:Uočimo funkciju f ( x ) = x ≥ 2. na kome je ona pozitivna i nerastuća. ∞ ) ⇒ f ( x ) . ∞ ) . ∑ . x = e −2 . 1 I = lim ∫ a →∞ a e− x dx = { x = t = 2 lim } ∫e a −t dt = −2 lim e − t a →∞ a 1 ⎛ 1 1⎞ 2 = −2 lim ⎜ a − ⎟ = . ∞ ) znači funkcija opada 2 x xe x xe ln a ln a ( ) a →∞ x 1 integral konvergira . x ∈ [1. ∞ a dx dx dt 1 ⎞ 1 ⎛ 1⎞ ⎛ 1 = lim ∫ = {ln x = t} = lim ∫ 2 = lim ⎜ − ⎟ = − lim ⎜ − I =∫ ⎟= 2 2 a →∞ a →∞ a ←∞ ln a x ln x a →∞ 2 x ln x t ln 2 ⎠ ln 2 ⎝ t ⎠ ln 2 ⎝ 2 ln 2 i nesvosstveni integral konvergira. pa konvergira i red. f ′ ( x ) = 0 . 1 1 − x− x +1 f ′( x) = 2 x x 2 x = − < 0 . k k =1 e− x . ∑k k =1 ∞ a . ∞ ) ⇒ f ( x ) . 718… funkciju ćemo posmatrati u intervalu x ∈ [3. a →∞ e⎠ e ⎝e 4. 1 − ln x = 0 . ∞ 1 2. ∞ ) funkcija je pozitivna i nerastuća. x ∈ [1. ln x + 2 = 0 . ∞ ) . ln x . Rešenje: 17 . a za 1 . e ) ⇒ f ( x ) x2 x ∈ ( e.

Kumerov kriterijum 2 Teorema: Neka je (cn ) n∈Ν niz pozitivnih brojeva. Neka je K n ≥ δ > 0 za n ≥ n0 . b) Ako je a < 0 . b > 0 pa imamo ⎧ 1−b ∞ dx ⎪ x . ∑ n =1 2 n =1 ∞ 1 ∞ 1 n 3 2 konvergiraju.Kummer (1810-1893). ako je b > 1 integral konvergira. b ≠ 1 ∫ x b = ⎨1 − b 1 ⎪ ln x.a) Ako je a > 0 red divergira jer opšti član reda ne teži nuli. Ako postoji n0 ∈ Ν tako da je K n ≤ 0 za n ≥ n0 . ∑ 2 divergiraju. n ∈ Ν . tj. nemački matematičar 18 . Odnosno cn an − cn +1an +1 > 0 . 1. Neka postoji lim K n = K . pa i red divergira. a ako je K < 0. n→∞ oda on divergira.E. a red n ∑ (c a n =1 ∞ n n − cn +1an +1 ) konvergira. Ako postoje δ > 0 i n0 ∈ Ν . red (1) konvergira. takav da red ∑c n =1 ∞ 1 n divergira. Odavde Dokaz: cn an − cn +1an +1 ≥ δan +1 . onda red (1) divergira. jer njegov niz parcijalnih suma (a1c1 − an +1cn +1 ) ∞=1 je ograničen i n 2 E. n ∈ Ν . Odavde sledi da je niz (an cc ) ∞=1 strogo opadajući. a = −b . cn an > cn +1an +1 . Označimo a K n = cn n − cn +1 . Ako je K > 0. 2. pa i red konvergira ∞ ∞ 1 1 Na primer redovi ∑ . onda red (1) ' ' konvergira. b = 1 ⎩ Ako je b ≤ 1 integral divergira. tako da je K n ≥ δ za n ≥ n0 . članovi reda (1). 1. dok redovi n n =1 3 n =1 n ∑n . Na osnovu stava 1 mozemo predpostaviti da je n0 = 1 . an +1 gde su an .

dobijamo da red (1) divergira. Neka je lim K n = K > 0. vazi nejednakost n( n( an − 1) ≤ 1 . a n +1 a (b) Ako je lim n( n − 1) = r . onda postoji n0 ∈ Ν . Ako je K n ≤ 0 za n ∈ Ν . za a n +1 n →∞ r > 1. Tada an − (n + 1) . 1 an cn 1 a n divergira.monoton. Za dati red se dobija ∑a n =1 ∞ n ako u Kumerovom kriterijumu stavimo 4c n = n . Ako u Kumerovom kriterijumu stavimo cn = 1 dobija se Dalamberov kriterijum. J. a n +1 tj. počevši od nekog n. Ako je ' 0 n→∞ lim K n →∞ n ' < 0 . Ponovo primenjujući 1. onda je cn an − c n +1 ≤ 0 . n∈Ν . odnosno a n +1 Kn = n Dakle: (a) Ako. onda red (1) konvergira.L. Kako red ∑ divergira. Primeri: 1. to i red n =1 n =1 cn 2. odnosno divergira. a n +1 an − 1) ≥ r > 1 . red (1) konvergira. odnosno r < 1 ( Rubeov 3 kriterijum )3. 0 < δ < K . tako da je K n ≤ 0 za n ≥ n . Na osnovu 1. Prema ovome I red ∑ δa n =1 ∞ n +1 konvergira. Postoje δ . tako da ∞ ∑ ∞ n > n0 ⇒ K n > δ . i n0 ∈ Ν . pa konvergira i red ∑a n =1 ∞ n . onda red (1) konvergira. Raabe (1801-1859) švajcarski matematičar 19 . 1 an +1 cn +1 ≥ . Neka je dati red ∑a n =1 ∞ n sa pozitivnim članovima. 2. odnosno divergira.

μ . n →∞ (c) Za λ =1. μ <1) red (1) konvergira (odnosno divergira). = n α −1 + ln(1 − n n +1 = ln 1 = −1 . Tada red ∑ divergira i pritom je n =1 cn K n = n ln n(1 + 1 θn + ) − (n + 1) ln(n + 1) n nα θ ln n = (n + 1) ln n + n α −1 ) − (n + 1) ln(n + 1) n θ ln n 1 n+1 ) . μ =1 red (1) divergira. 4 C. i α konstante. s obzirom da je u ovom slučaju a lim n( a nn+1 − 1) = μ . λ n →∞ a n +1 (b) Za λ =1. an +1 n n gde su λ . u Kumerovom kriterijumu stavimo ∞ 1 c n = n ln n . Tada: (a) Za λ > 1 (odnosno λ < 1) red (1) konvergira (odnosno divergira). obliku Predpostavimo da se odnos an članova reda (1) moze napisati u an +1 an μ θn =λ+ + α . e n →∞ Kriterijum opisan u ovom primeru zove se Gausov odakle je lim K n kriterijum 4 .3.F. s obzirom da je tada lim n = . Gauss (1777-1855) nemački matematičar 20 . μ >1 (odnosno λ =1. Ovo tvrdjenje sledi iz Rabeovog kriterijuma. Ovo a 1 sledi iz Dalamberovog kriterijuma. a (θ n ) je ograničen niz. Naime. α >1.

Primeri: Ispitati konvergenciju redova: ∞ k −1 1 1. + ( −1) n −1 an + = ∑ ( −1) k =1 ∞ k −1 ak . i lim an = 0 . pa je S 2 n ≤ a1 .… S 2 n raste ( ne opada). pa je konvergentan. n →∞ S > 0 i S ≤ a1 . ∑ ( −1) . Suma reda S. n→0 S 2 n = ( a1 − a2 ) + ( a3 − a4 ) Dokaz:Uočimo zbir konačno mnogo parnih članova reda + ( a2 n −1 − a2 n ) .Redovi sa proizvoljnim članovim Red a1 − a2 + a3 − naizmenični red. S 4 . ako postoji. tj lim S2 n = S . zadovoljava nejednakost 0 ≤ S ≤ a1 . Dakle niz S 2 n je rastući i ograničen je odozgo. lim S 2 n +1 = lim S2 n + lim a2 n +1 = S + 0 = S . Očigledno niz S 2 . naziva se alternativni ili Lajbnicova teorema Teorima: Alternativni red konvergira ako : apsolutne vrednosti članova alternativnog reda opadaju ( ne rastu) tj a1 ≥ a2 ≥ a3 ≥ ≥ an . Sa druge strane ovaj zbir se može napisati i u sledećem obliku: S 2 n = a1 − ( a2 − a3 ) − ( a4 − a5 ) + ( a2 n − 2 − a2 n −1 ) − an . Sa druge strane zbir neparnih članova je S 2 n +1 = S 2 n + a2 n +1 . n →∞ n →∞ n →∞ Kako je lim S2 n = S i lim S 2 n +1 = S zaključujemo da je lim S n = S odnosno polazni n →∞ n →∞ n →∞ red konvergira. k k =1 21 . ak > 0 . Kako je a1 ≥ a2 ≥ a3 ≥ ≥ an dobijamo da je S 2 n ≥ 0 .

2x −1 Uočimo funkciju f ( x ) = . x ( x + 1) f ′( x) = −2 x 2 + 2 x − 1 (x 2 + x) 2 . n i. Dokažimo još da niz an opada. lim an = lim 2 = 0. x ≥ 1. ∞ ) - y Iz tablice vidimo da funkcija opada za x ≥ 1 .1) + (1. 2 ⎟ ⎟ ⎝ ⎠ + ⎛ 1+ 3 ⎞ ⎜ ⎜ 2 . 2n − 1 =0 1. f ′ ( x ) = 0 ⇔ x = ±1 f ′( x) = 2 x 2 + 1) ( x y′ ( −∞. odnosno niz an opada za n ≥ 2 .Rešenje:Ovo je alternativni red. pa red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu. red n konvergira. Po Lajbnicovom kriterijumu. x = 1± 3 2 x y′ y ⎛ 1− 3 ⎞ ⎜ −∞. f ′( x) = 0 . gde je opšti član ima oblik ( −1) n −1 an . ∞ k k . Dokažimo još da niz an opada. x Uočimo funkciju f ( x ) = 2 . 2. 22 . Rešenje: Ovo je alternativni red. ⎟ ⎜ 2 ⎟ ⎝ ⎠ - ⎛ 1− 3 1+ 3 ⎞ ⎜ ⎜ 2 . −1) ( −1. n →∞ n →∞ n + 1 ii. što znači da i niz sa opštim članom an opada za n ≥ 1 . gde je 1 pozitivan i monotono opadajući nula niz. lim an = lim n →∞ n →∞ n( n + 1) 2. ∑ ( −1) 2 k +1 k =1 an = Rešenje:Ovo je alternativni red.∞⎟ ⎟ ⎝ ⎠ - Iz tablice vidimo da za x ≥ 2 funkcija opada.x ≥1 x +1 1 − x2 .

Dakle red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu. Ovaj red zadovoljava Lajbnicov kriterijum pa je 0 ≤ rn ≤ an +1 . 23 . a znak ostatka jednak je znaku Dokaz: Neka je n paran broj rn = an +1 − an + 2 + . 1.1. činimo grešku R = S − S1000 . koja je po apsolutnoj vrednosti manja od prvog zanemarenog člana a n +1 = 1001 1 dakle R = S − S1000 < . Ako S aproksimiramo sa S1000 . S1000 = 1 − + − 2 1000 1 .Red sporo konvergira. Teorema: Ostatak reda po apsolutnoj vrednosti je manji od apsolutne vrednosti prvog izostavljenog člana. Dat je red ∑ ( −1) ∞ k +1 b) Izračunati zbir reda sa tačnošću do 0. 1 1 . pa je 0 ≤ −rn ≤ an +1 . znači ni treća parcijalnom sumom S1000 sadrži grešku koja je manja od 1001 decimala nije sigurna. Neka je n neparan broj rn = −an +1 + an + 2 − . rn = prvog izostavljenog člana. −rn = + an +1 − an + 2 + . odnosno aproksimacija S 1001 1 . k = n +1 ∑ ( −1) ∞ k ak +1 < an +1 . tj rn ≤ an +1 Primeri: 1 k k =1 a) kolika je greška ako sumu reda S aproksimiramo sa S1000 ? Rešenje:Ovaj red po Lajbnicovom kriterijumu konvergira. Ocena ostatka naizmeničnog reda Ostatak neizmeničnog reda je rn = ( −1) an +1 + ( −1) n n +1 an + 2 + .

Tada je S9 = 1 − + − 2 3 2.01.1 Rn ≤ a n +1 = 1 pa je dovoljno staviti n +1 1 1 n + 1 = 10 . 2! 3! 4! Rn ≤ a n +1 = Apsolutna i uslovna konvergencija reda Ako red ima konačno mnogo pozitivnih ili negativnih članova. 1 < 0. 9 ∑ ( −1) k =1 ∞ k +1 1 sa tačnošću do 0. Ako je red k =1 ∞ ∞ ∑a k =1 ∞ k konvergentan. Ako je red k =1 ∑a k =1 ∞ k divergentan. Definicija • Neka je red ∑ ak konvergentan. 24 .01 ⇒ (n + 1)!> 100 ⇒ n = 4 (n + 1)! 1 1 1 Tada je S 3 = 1 − + − = 0. kažemo da je polazni red uslovno konvergentan. Izračunati sumu reda + 1 = 0.Rešenje: Nađimo n za koje je Rn ≤ 0. Uvodimo pojam apsolutne i uslovne konvergencije redova.625 . 746 . • Neka je red ∑ ak konvergentan. konvergencija ili divergencija se ne menja. k! Rešenje:Nađimo n za koje je Rn ≤ 0.01 . n = 9 . Dobijamo red čiji su članovi istog znaka. Zato ćemo posmatrati samo one redove koji imaju beskonačno mnogo kako pozitivnih tako i negativnih članova kao što su alternativni redovi. odbacujući ih. kažemo da je polazni red apsolutno konvergentan.

pa je po kriterijumu ∑(a k =1 ∞ k + ak ) konvergentan. red njegovih apsolutnih vrednosti po n →∞ n←∞ n + 1 2 Košijevom korenom kriterijumu konvergira. k k =1 Rešenje:Ovo je alternativni red koji konvergira. što znači zadati red apsolutno konvergira. onda je i red ∑a k =1 ∞ k konvergentan (obratno ne Dokaz:Posmatrajmo pomoćni red (a + a ) + (a 1 1 2 + a2 ) + (a n + an ) + = ∑ ( ak + ak ) . Ispitati konvergenciju reda ∑ ( −1) .Košijeva teorema Teorema: Ako je red važi). Znači zadati red k =1 2 k apsolutno konvergira. ∑a k =1 ∞ k konvergentan. 1 n Kako je lim n a n = lim = < 1 . Red ∞ 1 njegovih apsolutnih vrednosti ∑ 3 takođe konvergira. k k k =1 Rešenje:Ovo je alternativni red koji konvergira po Lajbnicovom kriterijumu. 1. a red upoređivanja i red ∑2 a k =1 ∞ k je konvergentan. Ispitati konvergenciju reda ∑ ( −1) ∞ k ⎛ k ⎞ 3. Primeri: 1 . ⎝ 2k + 1 ⎠ k =1 Rešenje:Red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu. koji divergira. Znači zadati red uslovno k =1 k konvergira. k =1 ∞ Kako je 0 ≤ an + an ≤ 2 an . Ispitati konvergenciju reda ∑ ( −1) ⎜ ⎟ . Red njegovih apsolutnih ∞ 1 vrednosti ∑ je harmonijski red. ∞ 1 k +1 2. ∑ a =∑ ( a k =1 k k =1 ∞ ∞ k Polazni red se može napisati u obliku red + ak ) − ∑ ak i proizilazi da je k =1 ∞ ∑a k =1 ∞ k konvergentan kao razlika dva konvergentna reda. k +1 ∞ k 25 .

ln ( k + 1) k =1 Rešenje:Dati red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu. a red apsolutnih vrednosti konvergira po kriterijumu upoređivanja. lim an = lim =0 n →∞ n →∞ n ( n + 1) 2. k ( k + 1) k =1 Rešenje:Zadati red konvergira po Lajbnicovom kriterijumu: 2n + 1 1.1 . a ( x + 1) + x dx = lim a ⎛ 1 + 1 ⎞dx = lim ln x x + 1 a = ∞ . tj 1 1 1 1 . ∞ 26 . tj 2n + 1 2n + 3 an ≥ an +1 ⇔ ≥ ⇔ ( 2n + 1)( n + 2 ) ≥ n ( 2n + 3) ⇔ 2n + 2 ≥ 0 n ( n + 1) ( n + 1)( n + 2 ) 5. ln n < n ⇒ > ⇒ > ln n n ln(n + 1) n + 1 ∞ ∞ 1 1 a kako red ∑ divergira i red ∑ divergira. ∑ ( −1) ∞ k +1 Red apsolutnih vrednosti divergira po integralnom Košijevom kriterijumu. 4. Ispitati konvergenciju reda ∑ ( −1) ∞ k +1 2k + 1 . Monotonost ovog niza smo već dokazivali korišćenjem funkcija. ali možemo i po definiciji monotonosti niza da dokažemo da opada. 2x +1 dx = lim ∫ ( )1 ⎜ ⎟ ∫ x ( x + 1) a→∞ 1 x ( x + 1) a →∞ ∫ x a →∞ x +1⎠ 1 1⎝ Znači zadati red uslovno konvergira. Znači zadati red uslovno k =1 k + 1 k =1 ln ( k + 1) konvergira.

..................................... 3 Teorema (Kosijev kriterijum za konvergenciju reda) ............................... 8 Kriterijum upoređivanja članova redova ................... 8 Dalamberov kriterijum (D’Alamber) .................................................. 13 Košijev integralni kriterijum ..................... 8 Kriterijumi za ispitivanje konvergencije pozitivnih redova .......................................................... 6 Redovi sa pozitivnim članovima ............................. 23 Apsolutna i uslovna konvergencija reda .... 21 Ocena ostatka naizmeničnog reda ....................................................................................... 18 Redovi sa proizvoljnim članovim ...................... 21 Lajbnicova teorema ...................................... 3 Pojam i svojstva brojnog reda .....................Sadržaj Uvod ............................................. 2 Pojam reda................................................ 15 Kumerov kriterijum .................................................................................................................................... 25 27 ............................................................................................... 10 Košijev kriterijum (Cauchy)........................................................... 24 Košijeva teorema ...................................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful