Osnovi racio analize

- Ciljevi i metode - Analize finansijskih izveštaja

Prof. dr Jovica Lazić Drinka peković, asistent Ţeljko Račić, asistent
1

Osnovi racio analize - Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja
• Svrha prezentiranja finansijskih informacija - pružanje informacija opšte namene korisnicima F.I. Odnosno B/S; B/U; BTG, Izveštaj o promenama na kapitalu i Napomene uz F.I. – tzv. komponente F.I. • Ključna kvalitativna obeležja računovodstvenih informacija su: 1) Razumljivost – saopštavanje željenog značenja korisnicima F.I koji treba da interpretiraju dobijene informacije i da ih koriste u procesu odlučivanja – Korisnik je taj koji treba da proceni koje informacije da koristi, kako da ih koristi i šta one znače? * Relevantnost (važnost) – označava da informacija utiče na vrstu donete odluke, odnosno da bi bila doneta ...
2

 Pretpostavke za finansijsku analizu (racio) Pretpostavka finansijskoj analizi preduzeća, te na njenoj osnovi davana mišljenja o bonitetu preduzeća podrazumevaju i formalno - ispravno generisanje bilansnih podataka i korektno i tačno grupisanje bilansnih pozicija. Ocena nivoa organizovanosti računovodstvene funkcije moţe, kao faza koja prethodi, da pruţi sliku o verodostojnosti podataka koji su predmet analize. Isto tako izvršena revizija finansijskih izveštaja predstavljala bi dodatna uveravanja u verodostojnost podataka koji predstavljaju finansijsku sliku preduzeća. Formalna i materijalna ispravnost dokumentacije i bilansa, kao nosilaca izvora podataka za analizu poslovanja preduzeća i davanja ocene boniteta preduzeća, jesu pretpostavka za početak rada na oceni boniteta.
3

4 .Osnovi racio analize . da bi bila pouzdana ... . ali i da bude od pomoći u predviđanju budućih informacija – očekivanu neto dobit u narednoj godini.Relevantnost informacije je funkcija (1) vrste informacije i njenog (2) materijalnog značaja (pondera) 3) Pouzdanost – postoji onda ukoliko informacija ne sadrži značajne greške ili ne izaziva nedoumice.. Osim toga. odnosno ukoliko tačno odražava ono što korisnik od nje očekuje.Da bi odluka bila relevantna ona mora da pruži povratne informacije o prošlim transakcijama (npr..Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja drukčija odluka da korisnik nije raspolagao relevantnom informacijom . o ostvarenoj neto dobiti).

.Neutralnost – nema neodumica i dilema . kao vrhovno računovodstveno načelo ili princip. Informacija mora da zadovolji i neke druge kriterijume.Osnovi racio analize .Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja . kao što su: ..Suština je važnija od forme .Obazrivost ili opreznost.Verodostojno prikazivanje ili pravilnost prezentacije .Potpunost informacije 4) Uporedivost informacija – se obezbeđuje primenom računovodstvenog principa doslednosti (konzistentnosti) u primeni računovodstvene politike 5 . i .

Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja  Ograničenje za pružanje relevantnih i pouzdanih informacija a) Blagovremenost prezentiranja b) Ravnoteža između koristi i troška c) Ravnoteža između kvalitativnih karakteristika • Odgovornost menadžmenta za kvalitetno finansijsko izveštavanje .I-je .I.Korisnici F.Osnovi racio analize . Zavise od dobre volje i etičkog stava onih koji pripremaju F.I-ja 6 .Menadžment firme je primarno odgovoran za realnost F.

ili da se dobije novi kredit od banke.Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja . imamo drugu krajnost – praksu krivotvorenja F. (2) formalne politike i postupke koje moraju da se sprovode u firmi.Primenu etičkih normi i poslovanje s pažnjom dobrog privrednika .Osnovi racio analize . unapređenje. stimulacija.Ukoliko se to ne sprovodi. menadžment se oslanja na: (1) pouzdan sistem interne kontrole. da se zadovolje očeklivanja akcionara. (3) funkciju interne revizije .Da bi toj obavezi udovolji.I-ja. koja ima brojne negativne implikacije .I-ja ima svoje ishodište iz brojnih izvora. 7 . kao što su: veća cena pri prodaji kompanije.Krivotvorenje F. i sl. i.

GAAP. ili nešto drugo.I-ima izraze nezavisno ekspertsko mišljenje  To mišljenje se uvek izražava u odnosu na to da li su ti F. Zakon o računovodstvu.I-ja 8 .Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja  Nezavisna revizija – glavna “rampa” za obimno krivotvorenje F. “definisanim okvirom za finansijsko izveštavanje” (MRS. i.  Izveštaj revizora tangira: (1) klijenta.I-ji prezentiranu skladu sa tzv. (2) revizore.I-ja  Odgovornost za realnost F.I-ja je primarno na menadžmentu klijenta  Odgovornost revizora je da o prezentiranim F.Osnovi racio analize . (3) korisnike F.

Osnovi racio analize . 9 .Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja  Metode analize finansijskih izveštaja:  A) Horizontalna analiza  B) Analiza trendova  C) Vertikalna analiza. apsolutna promena u visini ukupnog prihoda ili neto dobiti u istom iznosu ima sasvim različiti značaj. (2) procentualno (indeks) – Ali. i  D) Racio analiza (Koeficijenti)  A) Horizontalna analiza – poređenje tekuće sa prethodnom godinom: (1) u apsolutnom iznosu.

 D) Racio analiza – primarni cilj racio analize je da se ukaže na područja koja zahtevaju dodatno istraživanje.).Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja  B) analiza trendova – reč je o promenama u procentima.Osnovi racio analize . i sl. učešće u obrtnim sredstvima. ali ne samo za dve. 10 . ali i više). Značaj: Planiranje budućih kretanja u poslovnim učincima.  C) Vertikalna analiza – korišćenje % za ocenu učešća nekih delova u celini (učešće u ukupnoj aktivi. već za niz godina (po pravilu najmanje pet.

I-ja je bitna kako za predviđanje budućnosti.I.: a) Sa aspekta investitora – predviđanje budućnosti je ono što je posebno bitno. 11 .Postoje dva posebna gledišta u procesu analize F.Osnovi racio analize .Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja . tako i kao polazna osnova za planiranje poslovnih aktivnosti koje će uplivisati budući tok događaja. b) Sa gledišta menadžmenta – analiza F.

Klasifikacija racio brojeva: 1) Racia B/S 2) Racia B/U 3) Mešoviti racio brojevi (jedna ili više pozicija više iz B/S i jedna ili više iz B/U.Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja  Racio analiza je veoma koristan metod za analizu F. ili sa prosekom industrije ili grane.kao međusektorska analiza: poređenje jedne firme sa drugom. i  . sa reprezentativnim uzorkom. 12 .I. a javlja se u dva osnovna oblika:  .Osnovi racio analize .kao analiza vremenskih serija: iznalaženje i procena racio brojeva za jednu te istu firmu u vremenskom nizu..

Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja Međutim.Osnovi racio analize . kao što su: (1) Racia (pokazatelji) likvidnosti (2) Racia (pokazatelji) poslovne aktivnosti (3) Racia (pokazatelji) finansijske strukture (4) Racia (pokazatelji) rentabilnosti/  profitabilnosti. i (5) Racia (pokazatelji) tržišne vrednosti akcija 13 . sa analitičke tačke gledišta je mnogo važnija klasifikacija racia u skladu sa raznim aspektima poslovanja.

Formula za ovaj racio glasi: Reducirani racio = Obrtna sredstva – (Zalihe + AVR)/ Kratkoročne obaveze 14 . Acid ratio) – je odnos između obrtnih sredstava (tekuća sredstva) umanjenih za zalihe i AVR i ukupnih kratkoročnih (tekućih) obaveza.Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja  (1) Racia likvidnosti su sledeća:  A) Tekući racio likvidnosti ili racio opšte likvidnosti – pokazuje mogućnost izmirenja kratkoročnih odnosno tekućih obaveza. a dobija se po formuli: Tekući racio= Tekuća sredstva/Tekuće obaveze (Poželjni racio za ovaj slučaj je 2:1) B) Racio reducirane likvidnosti /(eng.Osnovi racio analize .

Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja 2. Pokazatelji poslovne aktivnosti (A)Koeficijent obrta zaliha (KOZ). po formuli: KOZ= Troškovi realizacije/Zalihe 365: KOZ = prosečna starost zaliha na skladištu (B) Koeficijent obrta kupaca (KOK) koji se dobija po formuli: KOK = Realizacija/Prosečan saldo kupaca 365:KOK = Prosečan period naplate 15 .Osnovi racio analize .

koji se dobija po formuli: KOOS = Realizacija/Nabavna vrednost O.(C) Koeficijent obrta osnovnih sredstava (KOOS).S (D) Koeficijent obrta ukupne aktive (KOUA) koji se dobija: KOUA = Realizacija/Ukupna aktiva 16 .

po formuli: MPK = Dobit pre plaćanja kamate i poreza/Rashodi na ime kamata (Isplaćene kamate) (C) Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala. (A) Racio zaduženosti (RZ) po formuuli: RZ = Pozajmljeni kapital/Ukupna aktiva (B) Racio mogućnosti za plaćanje kamate (MPK).Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja  (3) Pokazatelji finansijske strukture ili racia menadžmenta zaduženosti – koji ukazuju na strukturu izvora kapitala. sopstveni vs pozajmljeni kapital.Osnovi racio analize . tj. po formuli Ukupni pozajmljeni kapital/Sopstveni kapital 17 .

Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja  (4) Racia profitabilnosti/Rentabilnosti – koji odražavaju kombinovane efekte likvidnosti. (A) Bruto profit od realizacije. po formuli: BP = Bruto dobit/Realizacija . po formuli: SPUA = Neto dobit/Prosečna aktiva (C) Neto dobit posle oporezivanja (NDPO). menadžmenta aktive i menadžmenta zaduženosti na ostvarene poslovne rezultate..Osnovi racio analize .. Kao pokazatelj iznosa profita na novčanu jedinicu realizacije (B) Stopa prinosa na ukupnu aktivu (SPUA). po formuli: NDPO = Neto dobit/Realizacija 18 .

(B) Racio (odnos) tržišne cene po akciji i neto dobitka po akciji.. (A) Neto dobitak po akciji se dobija po po formuli: Neto dobitak/Broj izdatrih običnih akcija . Pokazatelji tržišne vrednosti akcija ili racia tržišne vrednosti.Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja  5. koji se dobija po formuli: .Tržišna cena po akciji/Neto dobitak po akciji (ili P/E Ratio) 19 . služe kao pokazatelj cena akcija firme sa njenom dobiti i knjigovodstvenom vrednošću po akciji..Osnovi racio analize .. Ako su sva prethodna racia bila povoljna. Pokazuje raspoloživi neto dobitak po akciji. i ovaj racio bi bio visok a cena akcija firme povoljna. koji se može isplatiti u obliku dividende ili pripisati kapitalu U literaturi se ovaj odnos obeležava kao EPS – Earnings Per Share).

C) Knjigovodstvena vrednost po akciji (KVA) se dobija po formuli: KVA = Ukupni sopstvenbi kapital/Broj izdatih običnih akcija KVA se koristi za utvrđivanje likvidacione vrednosti. odnosno u obliku formule: Dividendna stopa = Dividenda po akciji/Tržišna cena po akciji Ova stopa pokazuje tekući prinos koji akcionar ostvaruje u odnosu na trţišnu vrednost akcije koju poseduje. odnosno da se utvrdi iznos koji bi dobili obični akcionari u slučaju bankrotstva.Osnovi racio analize . 20 .Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja 5) Pokazatelji (racia) tržišne vrednosti akcija A) Racio plaćanja dividende. koji se dobija po sledećoj formuli: Isplaćena dividenda po akciji/ Neto dobitak po akciji B) Dividendna stopa – koja se dobija iz relativnog odnosa dividende po akciji i tržišne cene po akciji.

ali on i dalje stoji – i tako sve do sledećeg dana “D” 21 . racio analiza ima brojna ograničenja koja valja imati u vidu. (2) Narušavanje uporedivosti informacija izmđu dve firme usled alternativne primene GAAP-a ili MRS. Glavna od njih su: (1) Povoljnije je za mala i srednja preduzeća. a nepovoljan za analizu multinacionalnih kompanija.Osnovi racio analize . (3) “Friziranje bilansa” na dan bilansa stanja – statičnost B/S je veliko ograničenje koje itekako valja iati u vidu (npr.Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja  Korišćenje i ograničenja racio analize – Pored nesporne korisnosti u analizi F. koji već “sutra” može biti drastično suprotan.I-ja. povoljan racio opšte ili reducirane likvidnost na dan B/S.

Osnovi racio analize .I.Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja  (4) Ne može se udenuti uticaj inflacije ili dezinflacije. 22 . usled primene principa istorijskog troška. s obzirom da to zavisi i od vrste firme i od oblasti u kojoj firma posluje. ali se oni moraju pravilno interpretirati i to od strane pojedinaca koji potpuno razumeju karakteristike firme koju analiziraju i poslovno okruženje u kome ta firma posluje. (6) Racio brojevi su korisno sredstvo za analizu F. (5) Teško je generalizovati da li je neki racio “dobar” ili “loš”.

(2) finansijski rizik. poslovnim i finansijskim. Postoje dve vrste rizika: (1) poslovni. Finansijski rizik odraţava neizvesnost budućeg neto dobitka. Njegovu okosnicu čine fiksni troškovi poslovanja. 23 . Firma koja je izloţena obema vrstama fiksnih rashoda.III FINANSIJSKA ANALIZA 5. Poslovni rizik odraţava inherentno prisutnu neizvesnost u pogledu očekivanog nivoa poslovnog dobitka. kao prinosa na ukupna poslovna sredstva. koji ostaju “kruti” odnosno neelastični . Pojam i vrste rizika i dejstvo leverage-a (poluge) Rizik u opštem smislu odraţava manju ili veću neizvesnost u pogledu očekivanog ishoda neke poslovne aktivnosti. podleţe dvosrtrukom riziku koji nazivamo totalnim ili ukupnim rizikom. i. koji se ne mogu brzo prilagoditi kratkoročnim fluktuacijama poslovnog dobitka. Njegovo okosnicu čine fiksni rashodi finansiranja. kao prinosa na sopstvena poslovna sredstva.

manje ili više. opterećenost fiksnih troškova je manjai utoliko je veći poslovni dobitak. u suštrini.III FINANSIJSKA ANALIZA Poslovni. što su veći obim i prihodi od prodaje. i obrnuto. 24 . Naime. učešće fiksnih troškova varira u obrnutoj srazmeri sa promenama obima poslovanja. efekte privređivanja sa fiksnim troškovima poslovanja. Dok su varijabilni troškovi uslovljeni. finansijski i kombinovani leverage (poluga) Poslovni leverage (leveridž) odraţava. direktno ostvarenim obimom poslovne aktivnosti.

pri visokom stepenu poslovnog rizika nije mnogo mudro ići istovremeno na visok stepen finansijskog rizika. i obrnuto. efekte privređivanja sa nivoom fiksnih finansijskih rashoda (koji izaziva korišćenje tuđeg kapitala) i predstavlja neizvesnost u pogledu ostvarivanja budućeg neto dobitka. Sa stanovišta strukture kapitala (finansijske strukture) to doslovno znači sledeće: firme koje imaju veći faktor poslovnog leveragea treba da teţe za srazmerno većim učešćem sopstvenih izvora u finansijskoj strukturi. kao prinosa na sopstbvena sredstva. Preciznije. u suštini. u odnosu na moguće oscilacije poslovnog dobitka. 25 .Finansijski leverage odraţava. odnsosno kod velikog faktora poslovnog leverage-a nije baš preporučljivo igrati na veliki faktor finansijskog leverage-a.

Kada se dejstvo oba leverage-a kumulira. 26 .kao količnika poslovnog i neto dobitka. koji neizvesnost u pogledu budućeg neto dobitka i stope prinose na sopstvena sredstva meri u direktnoj međuzavisnosti. odnosno promenama u obimu i prihodima od prodaje. moţe se reći da se problem finansijskog upravljanja u suštini vraća na večitu dilemu: kako zahteve za maksimiranjem rentabilnosti uskladiti sa nuţnošću odrţavanja zdrave solventnosti odnosno likvidnosti. Kao zaključak. sa mogućim oscilacijama u obimu poslovne aktivnosti.III FINANSIJSKA ANALIZA Kombinovani leverage. dobija se sloţen ili kombinovani leverage. Kombinovani faktor leverage-a se utvrđuje mnoţenjem fkatora poslovnog leverage-a (količnik marginalnog i poslovnog dobitka) i finansijskog leverage-a .

0x5 Gde je: x1 = Obrtna sredstva/Ukupna aktiva x2 = Neraspoređena dobit/Ukupna aktiva x3 = Dobit pre kamate i poreza/Ukupna aktiva x4 = Trţišna vrednost akcija/Ukupne obaveze x5 = Realizacija/Ukupna aktiva 27 . Modeli za predviđanje bankrotstva Za potrebe predviđanja bankrotstva postoje dva poznata modela: (1) Z-Score model.4x1 + 1.6x4 + 1.2x2 + 3. Z-Score model ima sledeći oblik: Z = 1.III FINANSIJSKA ANALIZA 6.3x3 + 0. i (2) Zeta model.

Što je veće X3 tim je veća profitabilnost firme. Što je veće X4 tim je veći stepen servisiranja dugova Što je veće X5 tim je veći koeficijent obrta aktive (a) (b) (c) (d) (e) 28 . Značenje pojedinih pokazatelja se moţe interpretirati na sledeći način: Što je veće X1 tim je zdravija pozicija likvidnosti firme.I-ima.III FINANSIJSKA ANALIZA  Prednost Z-Score modela je u tome što “amortizuje” obavljene manipulacije pojedinih pozicija u F. Što je veće X2 tim je veći stepen samofinansiranja firme.

Direktori firme prodaju svoje pakete akcija.Angaţuje male i anonimne revizore .Firma je jedina u svojoj grani koja “ima” profit .Proizvodnja samo jednog proizvoda .Samo jedan ili nekoliko kupaca i dobavljača . 29 .III FINANSIJSKA ANALIZA Postoji nekoliko relativno sigurnih znakova da neka firma moţe da zapadne u teškoće: .

99 – reč je o tzv.81 = Crna zona (bankrotstvo je skoro izvesno)  2) Ako je Z u zoni između 1. gde su šanse za bankrotstvo 50:50% (fifty/fifty)  3) Ako je Z > 2.III.kada je reč o eventualnom bankrotstvu 30 .81 i 2.99 onda je reč o krajnje bezbednoj ili beloj zoni . sivoj zoni. FINANSIJSKA ANALIZA  Interpretacija rezultata Z-score modela  1) Ako je Z < 1.

sigurnost. nezavisnost I elastičnost finansiranja.Tradicionalno shvatanje finansijskog položaja preduzeća 􀂃 Vertikalna pravila finansiranja teţe da se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost. Horizontalna pravila finansiranja teţe da se kroz relacije pojedinih delova uloţenih sredstava posmatranih po roku vezanosti i pojedinih delova kapitala posmatranih po roku raspoloţivosti obezbedi odrţavanje likvidnosti. 31 .

Vertikalna pravila finansiranja Vertikalna pravila finansiranja odnose se na: 􀂃 odnos između sopstvenog i tuđeg kapitala. 32 . 􀂃 odnos rezervi prema nominalnom kapitalu i 􀂃 odnos između dugoročnog i kratkoročnog kapitala.

moraju da budu identični uloţenim – vezanim sredstvima. razlikujemo bilansno pravilo u uţem smislu i bilansno pravilo u širem smislu. u uţem smislu. Polazeći od ideja na kojima počivaju i zahteva u vidu kojih se izraţavaju.Horizontalna pravila finansiranja Horizontalna pravila finansiranja. koje prethodi zlatnim bilansnim pravilima. 33 . Bilansno pravilo u uţem smislu zahteva da se fiksna trajna aktiva finansira sopstvenim kapitalom ili sopstvenim kapitalom uvećanim za dugoročne kredite. glasi da kredit koji neka banka moţe dati mora odgovarati kreditu koji banka uţiva i to ne samo po iznosu nego i po kvalitetu (rokovima dospeća). nazvati zlatnim pravilima finansiranja. mogu se. Znači zlatna bilansna pravila govore da izvori finansiranja po roku raspoloţivosti i po visini u okviru svakog roka moraju odgovarati. Zlatno bankarsko pravilo finansiranja. a obrtna imovina da se finansira kratkoročnim kapitalom.

Pored mnogobrojnih i različitih mišljenja koji je to deo obrtnih. pa i poluproizvoda.Horizontalna pravila finansiranja Bilansno pravilo u širem smislu 􀂃 iznosi zahtev da se trajna . pod trajnim obrtnim sredstvima treba smatrati minimalne. jer bi se u slučaju njihovog pada smanjio ili prekinuo proces 34 . odnosno trajnih obrtnih sredstava u pitanju. i sitnog inventara.osnovna sredstva i jedan deo obrtnih sredstava trajno vezanih za poslovanje preduzeća finansiraju stalnim kapitalom. to jest one zalihe materijala. čiji nivo ne sme pasti ispod minimuma. gvozdene zalihe.

odnosno zarađivačkusposobnost preduzeća. 35 . Svi se i u teoriji I praksi slaţu da je najvaţniji cilj finansijskog poslovanja stalno traţenje finansijske ravnoteţe. savremenije shvatanje finansijskog poloţaja respektuje i ostvarene rezultate poslovanja. fokusiranog na ispitivanje sigurnosti I likvidnosti na bazi podataka iz bilansa stanja.Savremeno shvatanje finansijskog položaja preduzeća 􀂃 Nasuprot tradicionalnom shvatanju finansijskog poloţaja preduzeća.

a i u privrednoj praksi uobičajena je sistematizacija metoda ili postupaka analize poslovanja preduzeća na osnovne i specijalne metode. 36 . a specijalne metode koje se najčešće primenjuju su metoda standardizacije. metoda korelacije. Osnovne metode su metoda raščlanjavanja i metoda upoređivanja. metoda odnosa vrednosti i kombinovana indeksna metoda. metoda izolacije.Analiza i ocena boniteta na osnovu finansijskih izveštaja 􀂃 U literaturi.

37 . upravljanja i rentabiliteta. sigurnosti. Imajući u vidu ciljeve racio analize razlikujemo sledeće vrste racio analize: likvidnosti.Racio analiza 􀂃 Racio analiza bazira na određenim komponentama bilansa stanja i bilansa uspeha i sračunata je na identifikovanje i ocenu finansijskog poloţaja (likvidnosti. sigurnosti i aktivnosti) i rentabiliteta poslovanja preduzeća.

Racia likvidnosti 􀂃
Racia likvidnosti se dobijaju na bazi podataka iz bilansa stanja i koriste se kao inicijalni pokazatelji sposobnosti preduzeća da likvidira svoje obaveze o roku dospelosti. Prema tome, racia likvidnosti su usmerena na utvrdjivanje i ocenu finansijskog poloţaja preduzeća na kratak rok. Razlikuju se tri racia ili testa likvidnosti preduzeća, i to: opšti racio likvidnosti, racio reducirane likvidnosti i racio novčane likvidnosti.
38

Opšti racio likvidnosti

Obrtna sredstva Opšti racio likvidnosti =---------------------------Kratkoročne obaveze

39

Opšti racio likvidnosti
Moţe se reći da opšti racio likvidnosti manji od 1 pokazuje nezadovoljavajuću likvidnost (kratkoročni kapital je korišćen za finansiranje osnovnih sredstava), opšti racio likvidnosti jednak 1 predstavlja donju granicu, tj. realizaciju zahteva bilansnog pravila u uţem smislu i opšti racio likvidnosti jednak 2 predstavlja standardnu relaciju, tj. ostvaruje zahteve pravila finansiranja "2:1".

40

Racio reducirane likvidnosti Obrtna sredstva bez zaliha Reducirane =------------------------------------------Likvidnost Kratkoročne obaveze Racio 41 .

42 . hartije od vrednosti i gotovina kratkoročnim izvorima finansiranja. a potraţivanja. po pravilu stoji konstatacija da iznos ovog racia iznad 1 pokazuje povoljnu i često poţeljnu finansijsku strukturu preduzeća.Racio reducirane likvidnosti Racio reducirane likvidnosti predstavlja rigorozniji zahtev u pogledu ocene likvidnosti preduzeća i nastao je kao aplikacija pravila finansiranja "1:1". kada je reč o oceni finansijskog poloţaja preduzeća na kratak rok na bazi racio reducirane likvidnosti. koje traţi da osnovna sredstva i zalihe budu finansirani dugoročnim izvorima finansiranja.

Racio novčane likvidnosti Racio novčane likvidnosti predstavlja još stroţiji test Gotovina Racio nov. likvidnosti = -------------------------------------Kratkor. ili dospele obaveze 43 .

dugoročnih kredita u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu). tj. Između ostalih. su racio strukture izvora finansiranja (kapitala). racio učešća pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) u ukupnim korišćenim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu) ili racio doprinosa pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) pokriću aktive i racio učešća pozajmljenih dugoročnih izvora finansiranja (pozamljenog dugoročnog kapitala). takodje. 44 . dobijaju na osnovu podataka iz bilansa stanja. ali sluţe za identifikovanje i ocenu finansijskog poloţaja (strukture) preduzeća na dugi rok. U stručnoj literaturi i privrednoj praksi se razmatra i primenjuje više racia sigurnosti ili solventnosti.Racia sigurnosti ili solventnosti 􀂃 Racia sigurnosti ili solventnosti se. a najvaţniji.

Racio strukure izvora finansiranja (kapitala) Sopstveni izvori finansiranja (sopstveni kapital) Racio strukure izvora finansiranja (kapitala) = -------------------------------------------------------Pozajmljeni izvori finansiranja (pozajmljeni kapital) 45 .

Racio učešća pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) u ukupnim korišćenim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu) Racio doprinosa pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) pokr.x 100 Ukupna poslovna sredstva 46 . Aktive Pozajmljeni izvori = --------------------------------------------.

47 . obaveze prema dobavljačima i sl. a izraţavaju se u formi koeficijenata ili broja dana zadrţavanja poslovnih sredstava u konkretnom obliku (zalihe.).Racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti Racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti se dobijaju na bazi podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Ima više racia upravljanja ili pokazatelja aktivnosti. racio regulisanja potraţivanja od kupaca i racio regulisanja obaveza prema dobavljačima. ali ćemo se zadrţati na sledeća tri: racio obrta zaliha. potraţivanja od kupaca.

racia obrta zaliha 􀂃 Koeficijent obrta zaliha se utvrđuje na sledeći način: Cena koštanja (ili troškovi) realizovanih proizvoda Koeficijent obrta zaliha = ----------------------------Prosečan saldo zaliha 48 .

Prosečno vreme zadrţavanja zaliha u preduzeću se identifikuje na sledeći način: Prosečno vreme zadržavanja 365 dana Z a l i h a u preduzeću = -------------------------------------------------Koeficijent obrta zaliha 49 .

Koeficijent obrta kupaca se utvrdjuje na sledeći način: Prihodi od realizacije proizvoda Koeficijent obrta kupaca = -----------------------------Prosečan saldo kupaca 50 .

Prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca Prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca 365 = ---------------------------------Koeficijent obrta kupaca 51 .

Koeficijent obrta dobavljača se utvrdjuje na sledeći način: Koeficijent Cena koštanja ili troškovi realizovani proizvoda (+ povećanje zaliha. smanjenje zaliha) = --------------------------------------------------------------- obrta dobavljača Prosečan saldo dobavljača 52 .

Racia rentabiliteta. koriste podatke iz bilansa stanja i bilansa uspeha s ciljem da identifikuju uspešnost poslovanja preduzeća. tj. kao i racia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti. utvrde njegovu zaradjivačku sposobnost u relevantnom vremenskom periodu. 53 .

ne shvata kao apsolutna veličina i ne meri samo visinom ostvarenog periodičnog (poslovnog) rezultata kao razlike ukupnih (odnosno poslovnih) prihoda i rashoda. pojavljuju se: stopa poslovnog dobitka.􀂃 U ekonomskoj literaturi rentabilitet se. Otuda. Za ekonomistu adekvatno merilo uspešnosti poslovanja preduzeća je relativan odnos periodičnog rezultata i angaţovanih sredstava u realizaciji tog rezultata. stopa neto dobitka. kao pokazatelji rentabiliteta poslovanja trţišnog orijentisanog privrednog subjekta. po pravilu. pa i našeg preduzeća. stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva. 54 .

Stopa poslovnog dobitka se utvrđuje na sledeći način: Poslovni dobitak Stopa poslovnog dobitka = -----------------------------x 100 Prihodi od realizacije proizvoda 55 .

x 100 x Prihodi od realizacije proizvoda Prihodi od realizacije proizvoda ----------------------------------------------------Prosečna poslovna sredstva 56 .Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva Poslovni dobitak Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = ---------------------------------------------x 100 = Prosečna poslovna sredstva Poslovni dobitak = -------------------------------------------.

57 .Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva je relativan odnos neto dobitka i prosečnih sopstvenih poslovnih sredstava preduzeća angaţovanih u posmatranom periodu (misli se na poslovna sredstva finansirana iz sopstvenih izvora finansiranja) ili proizvod stope neto dobitka i koeficijenta obrta sopstvenih poslovnih sredstava (koeficijent obrta sopstvenih poslovnih sredstava je količnik između prihoda od realizacije proizvoda i prosečnih sopstvenih poslovnih sredstava preduzeća angaţovanih u posmatranom obračunskom periodu).

x 100 x -------------------------------------------Prihodi od realizacije proizvoda Prosečna sopstvena poslovna sredstva 58 .x 100 Prosečna sopstvena poslovna sredstva Neto dobitak Prihodi od realizacije proizvoda = ------------------------------------.Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva Neto dobitak Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva = ----------------------------.

Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku između obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza ili kredita. 59 .Analiza bilansa pomoću netoobrtnog fonda 􀂃 Neto-obrtni fond (NOF) ili neto-obrtna sredstva (NOS) predstavljaju deo obrtnih sredstava koji je finansiran dugoročnim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom i dugoročnim kreditima). Neto obrtni fond je jednak razlici između dugoročnog kapitala i osnovnih sredstava.

nastavak 􀂃 kao opšti zahtev o visini neto obrtnog fonda moţe se izreći konstatacija prema kojoj stalno potrebna obrtna sredstva treba da budu finansirana dugoročnim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom I dugoročnim kreditima) .Analiza bilansa pomoću neto-obrtnog fonda .to je i zahtev bilansnog pravila u širem smislu. 60 . koje je uglavnom opšte prihvaćeno.

preteranom raspodelom i sl.pokriće gubitka.) i povećanja dugoročnih kredita (dobijanje novih dugoročnih kredita ili konverzija kratkoročnih u dugoročne kredite). smanjenja sopstvenog kapitala (iz poslovanja .Neto obrtna sredstva 􀂃 Pri praćenju dinamike ili razvoja neto obrtnih sredstava (NOS) ili neto obrtnog fonda (NOF) treba imati u vidu da do njihovog povećanja dolazi usled prodaje osnovnih sredstava. dotacije i sl. povećanja sopstvenog kapitala (iz poslovanja akumulisani dobici. pokloni. a do smanjenja zbog nabavke osnovnih sredstava. 61 .) i smanjenjem dugoročnih kredita.

tj. Centar."Cash Flow" (keš flou) analiza 􀂃 Cash Flow shvaćen kao tok primanja i izdavanja ili kao stanje gotovine. a analiza cash flow-a finansijsku kontrolu. finansijsko planiranje. Upravljanje finansijama preduzeća. . 62 1989.161.“[1] [1] Dr Jovan Ranković. ustvari. likvidnosti i instrument kontrole izvršenja plana. Beograd. predviđanje cash flow-a predstavlja. 􀂃 „Prema tome. koje proizilazi iz ovog kretanja je predmet planiranja u cilju odrţavanja finansijske ravnoteţe. str.

i to kao bruto "Cash Flow" (tok primanja i izdavanja novca) i kao neto "Cash Flow" (razlika primanja i izdavanja novca). 63 . "Cash Flow" se moţe prevesti kao tok gotovine ili novčani tok. a shvata se i upotrebljava dvojako. U ovom slučaju etimologija reči potpuno ne upućuje na suštinu pojma koji označava.Cash Flow "Cash Flow" (keš flou) analiza polazi od podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha i koristi se za potrebe procene zaradjivačke sposobnosti i finansijske situacije preduzeća.

rezervi i amortizacije ( često se naziva računovodstvenom neto gotovinom). 64 .Neto "Cash Flow" 􀂃 Neto "Cash Flow" je indikator obima raspoloţivih novčanih sredstava za samofinansiranje ili za otplatu dospelih obaveza i identičan je zbiru poslovnog dobitka.

65 . Izveštaj ujedno daje informacije o kompletnim investicionim i finansijskim aktivnostima preduzeća.Svrha izveštaja ili bilansa o novčanom toku 􀂃 Osnovna svrha izveštaja o novčanom toku jesu informacije o novčanim primicima i novčanim izdacima u toku nekog računovodstvenog perioda.

Zaposleni (800.000) Plaćene kamate.000.000 1.000 Primljene kamate i dividende 100.000) Neto novčani tok iz poslovnih aktivnosti 110.plaćeni porezi (90.Izveštaj o novčanim tokovima 􀂃 Novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti u € Novac primljen od kupaca 900.000) (890.000 66 .000 Novčani izdaci dobavljači.

fin.000) Prodaja proizv.000) Naplaćeni krediti.linije 300. udela (100.000 Dati krediti.000 Neto novčani tok iz investicionih aktivnosti (250.Novčani tokovi iz aktivnosti investiranja Kupovina trţišnih hartija od vrednosti. plasmani 20.000) Prilivi od prodaje hartija od vrednosti 70.000 Kupovina opreme (500.plasmani (40.000) 67 . akcija.

000 (120.000) 170. 110.akt.000 68 .000) 70.Novčani tokovi iz finansijskih aktivnosti Prilivi od kratkoročnih pozajmica Odlivi za kratkoročne pozajmice Prilivi od emisije obveznica Prilivi od emisije akcija Plaćene dividende neto novčani tok iz finans.000 230.000 (120.

perioda Gotovina na kraju obr.perioda 50.000 69 .000 80.000 Gotovina na početku obr.000) 􀂃 Neto finansijske aktivnosti Neto povećanje novca 110.􀂃 􀂃 Neto poslovne aktivnosti Neto investicione aktivnosti (250.000 170.000 30.

Cash Flow
Izveštaj obezbeđuje informacije o investicionim i finansijskim aktivnostima preduzeća, te je veoma upotrebljiv za investitore i kreditore: u sagledavanju sposobnosti organizacije da ostvaruje pozitivne novčane tokove u budućnosti, u sagledavanju potencijala za izvršavanjem obaveza i isplatu dividendi, u predviđanju potrebe preduzeća za eksternim izvorima finansiranja. Iz izveštaja o novčanim tokovima moguće je sagledati razloge razlika iznosa neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti. Isto tako, on obezbeđuje sagledavanje novčanih i nenovčanih aspekata investicionih i finansijskih transakcija, kao i uzroke promene iznosa novca između početka i kraja jednog vremenskog perioda.
70

Novčani tokovi 􀂃
Novčani se tokovi u izveštaju grupišu u tri glavne kategorije: Poslovne aktivnosti, investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti. 􀂃 Novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti uključuju: 1. novčane primitke (prilive): priliv od prodaje roba i usluga, primljene kamate i dividende, ostali primici iz poslovanja (na pr. primitak na osnovu rešenja sudskog spora); 2. novčane izdatke: izdaci za trgovinsku robu i usluge (uključujući plate zaposlenima), plaćanje kamata, plaćanje poreza, ostali izdaci vezani za poslovanje (npr.isplate na osnovu sudskog rešenja). 􀂃 Primici i isplate kamata svrstavaju se u poslovne aktivnosti.
71

Investicione aktivnosti 􀂃
Investicione aktivnosti uključuju: 􀂃 novčane primitke - prilive: novčani primici od prodaje hartija od vrednosti ili postrojenja, od naplate glavnice kredita; 􀂃 novčane izdatke: izdaci za kupovinu hartija od vrednosti ili postrojenja, iznosi dati zajmoprimcima;

72

􀂃 novčane izdatke: otplate posuđenih iznosa bez kamata.od emisije deonica). 􀂃 isplate vlasnicima.Finansijske aktivnosti 􀂃 Finansijske aktivnosti uključuju: 􀂃 novčane prilive: prilivi od kratkoročnih i dugoročnih pozajmica. novčane dividende. 73 . novac primljen od vlasnika (npr.

Kritična važnost novčanog toka 􀂃 Kritična vaţnost novčanog toka iz poslovnih aktivnosti sastoji se. pre svega. ako ţeli opstati (a osnovano je pre svega zato da opstane i ostvaruje profit. u činjenici da na duţi rok preduzeće mora imati pozitivan novčani tok iz svojih poslovnih aktivnosti. 74 . sve ostalo piše u misiji preduzeća).

ni deoničari.Važnost novčanog toka 􀂃 Preduzeće sa negativnim novčanim tokom iz poslovnih aktivnosti neće moći stalno prikupljati novac iz drugih izvora. ni investitori neće rado investirati u preduzeće koje nema dovoljno novca iz poslovnih aktivnosti za promptno plaćanje dospelih obaveza. Ni kredititori. kamata i dividendi. 75 . Sposobnost preduzeća da pribavi novac finansijskim aktivnostima zavisi od njegovih sposobnosti da generiše novac iz svojih redovnih delatnosti.

a ne znači izdatak. a u računovodstvu se glavna knjiga vodi na obračunskoj osnovi. evidentiranje troška amortizacije ne zahteva isplatu novca. Na primer. 76 . u vremenske razlike I neposlovne dobitke i gubitke. Kod pripreme izveštaja o novčanim tokovima se moraju pojedine stavke računovodstvenog izveštaja korigovati iz suštinskih razloga nastale poslovne promene. a evidentira se u korist poslovnih rashoda. znači povećava rashode. Ove stavke se mogu grupisati u nenovčane rashode. Više je takvih stavki koji utiču na krajnju razliku između neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti.Izrada izveštaja Izveštaj o novčanim tokovima obuhvata novčane transakcije u okviru nekog obračunskog perioda.

77 . sa različitim korekcijama. da bi se uskladila neto dobit sa neto novčanim tokom iz poslovnih aktivnosti. a indirektna metoda počinje sa neto dobiti. Direktna metoda prikazuje pojedine novčane prilive i odlive koji su obuhvaćeni poslovnom aktivnošću preduzeća.Izrada izveštaja 􀂃 Izveštavanje o novčanom toku moţe se prikazati pomoću direktne i indirektne metode.

slučaj smanjenja stanja potraţivanja. 78 . Kod prodaje na odloţeno plaćanje.Izrada izveštaja 􀂃 Kod prodaje za novac. te se ovo povećanje mora oduzeti od neto prihoda od prodaje. mora se dodati prihodu od prodaje da bi odredili iznos primljenog novca. Obrnuti slučaj. ako se iznos potraţivanja od kupaca na kraju perioda povećao u odnosu na stanje potraţivanja na početku perioda znači da se prodaja na "kredit" povećala u odnosu na naplatu. mora se uzeti u obzir iznos potraţivanja od kupaca. nema razlike između iznosa novca koji je primljen od kupaca i iznosa prihoda od prodaje.

Na razliku između neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti utiču i mnogi drugi elementi. Dobit i gubici koji nisu vezani za poslovnu aktivnost mogu da utiču značajno na razlike između neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti. ali ne utiče na neto novčani tok. 79 . itd. Ove aktivnosti utiču na novčane tokove vezane za investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti. To mogu da budu aktivnosti iz prodaje postrojenja. a ne na novčane tokove iz poslovnih aktivnosti. ulaganja u hartije od vrednosti i ostalih ulaganja. Korekcije koje se moraju napraviti na neto prihodima od prodaje troškovima prodatih proizvoda i rashodima predstavljaju kratkoročne vremenske razlike između neto dobiti i neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti. Kao što je rečeno trošak amortizacije smanjuje neto dobit.

Ova analiza se primenjuje za potrebe dinamičke analize bilansa (analiza razvoja) i neminovno se dopunjava analizom bilansa uspeha (rentabiliteta) i "Cash Flow" analizom. sam termin "Funds Flow" se moţe prevesti kao tok izvora sredstava (fondova) ili kao finansijski tok. 80 ."Funds Flow" (fands flou) analiza 􀂃 "Funds Flow" (fands flou) analiza počiva na bilansima stanja dvaju ili više sukcesivnih obračunskih perioda. "Funds Flow" analizom se identifikuju i prate neto-razlike (povećanje ili smanjenje) bilansnih pozicija ili segmenata dvaju ili više sukcesivnih bilansa stanja. Inače.

bliţe uredjujeposlove vodjenja registra boniteta.. list SRJ".2. br. saglasno odredbi 9.. list SRJ" br. 3/03) koji se primenjuje od 1. 29/02) (u daljem tekstu: Odluka). tačka 3) Zakona o platnom prometu ("Sl. i 73/00).OCENA BONITETA PREDUZEĆA U NAŠOJ PRAKSI 􀂃 Registar podataka o bonitetu pravnih lica vodi Narodna banka Jugoslavije. st.1. list SRJ". br. 81 . odnosno saglasno odredbi čl. 32/93 . 54. januara 2003. st. godine 􀂃 Odluka o načinu i uslovima vodjenja registra podataka o bonitetu pravnih lica i davanju podataka i mišljenja o bonitetu ("Sl. Zakona o platnom prometu ("Sl.

br. Metodologija. 72/01). godine. iskazivanja i izračunavanja podataka o bonitetu pravnih lica I sadrţina izveštaja i mišljenja o bonitetu uredjeni su Metodologijom za utvrdjivanje podataka i pokazatelja o bonitetu pravnih lica u SR Jugoslaviji ("Sl.posebnom organizacionom delu Narodne banke Jugoslavije koji je osnovan kao vodeća provajderska kuća informacija o bonitetu. primenjuje se od 1. Registar boniteta obezbedjuje ekskluzivne informacije i omogućava predstavljanje 82 . koja je sastavni deo Odluke.􀂃 Način utvrdjivanja. 􀂃 Registar boniteta vodi se u Centru za bonitet . januara 2003. list SRJ". obelodanjivanja.

mišljenje ovlašćenih revizora.potpun izveštaj o bonitetu. . 􀂃 BON JN . 􀂃 .računovodstvene izvorne i izvedene podatke i pokazatelje.izveštaj o izvršenoj kontroli poslovanja. 􀂃 . 􀂃 BON-1. 􀂃 .saţeti izveštaj o bonitetu.podatke o hartijama od vrednosti izveštaje o bonitetu: 􀂃 BON-1. 􀂃 .podatke iz platnog prometa.dodatni izveštaj o bonitetu nosioca platnog 83 prometa. 􀂃 BON-NPP .izveštaj o finansijskom poloţaju.izveštaj o bonitetu za javne nabavke.podaci o finansijskom poloţaju.podaci o bonitetu poslovanja preduzeća u Republici Sloveniji.Registar boniteta obezbedjuje osnovne (izvorne i izvedene) podatke.statusne podatke 􀂃 . specijalne aranžmane (trenutna ponuda): 􀂃 BON-S. 􀂃 BON-4. pokazatelje i dokumenta: 􀂃 . 􀂃 BON-3.

􀂃 Dakle. s tim da se jednim zahtevom mogu traţiti podaci samo o jednom pravnom licu. 84 .􀂃 Podaci o bonitetu pravnih lica daju se na osnovu zahteva ovlašćenog lica korisnika podataka. Naknada se naplaćuje prema Tarifi naknada za davanje podataka i mišljenja o bonitetu pravnih lica. utvrdjenoj na osnovu odluke Guvernera Narodne banke. informacija o bonitetu jeste vrsta usluge koju pruţa Centar za bonitet i za koju naplaćuje odgovarajuću naknadu.

a raspoloţivi su 24 časa dnevno. Primenjivana metodologija za ocenu boniteta 􀂃 Na pitanje koja se metodologija za ocenu boniteta primenjivala u našoj zemlji. 85 . Odluke. čuvaju se u Registru boniteta na elektronskim medijumima za period od 10 godina (počev od 1994. odnosno koji su pokazatelji poslovanja primenjivani za davanje ocene boniteta kod nas. godine). odgovor bi mogao u najgrubljim crtama da se pruţi na sledeći način. saglasno odredbi tačke 15.􀂃 Podaci o bonitetu.

br. ("Glasnik SDK" .Konkretne radne postupke koji se primenjuju u procesu analize. 8/91).1991 ("Glasnik SDK". 86 . a rezultat toga bilo je novo metodološko uputstvu o jedinstvenom načinu rada SDK u vezi sa davanjem mišljenja o bonitetu izdavalaca dugoročnih hartija od vrednosti. koje je stupilo na snagu 27. ocene i davanja mišljenja o bonitetu pojedinih privrednih subjekata Sluţba društvenog knjigovodstva je prvi put propisala posebnim metodološkim uputstvom 1990.7. Nakon toga. br. 1/90). nastavljen je intenzivan rad na njegovoj novelaciji.

􀂃 U Uputstvu se navodi da se za potrebe davanja mišljenja o bonitetu preduzeća – potencijalnih izdavalaca hartija od vrednosti koriste jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta stanja i poslovanja preduzeća. i to: 􀂃 pokazatelji finansijske stabilnosti. Inače. 􀂃 pokazatelji poslovne uspešnosti i 􀂃 ostali pokazatelji. Osnov za izračunavanje tih indikatora predstavljaju podaci iz zvaničnih finansijskih izveštaja. 87 . 􀂃 pokazatelji likvidnosti. jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta preduzeća se mogu klasifikovati u četiri grupe.

Pokazatelji finansijske stabilnosti 􀂃 Pokazatelji finansijske stabilnosti su: (a) finansijska sigurnost. (b) stepen finansijske stabilnosti. 88 . (c) stepen samofinansiranja i (d) stepen pokrića stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja.

naime. da je preduzeće finansijski stabilno kada u ukupnim izvorima poslovnih sredstava trajni kapital učestvuje sa 50 i više procenata. Smatra se.sred .(AOP 157)  Analitička interpretacija ovog pokazatelja omogućuje utvrdjivanje učešća trajnog kapitala u ukupnim izvorima poslovnih sredstava. finansijska sigurnost se identifikuje kao sledeći odnos Trajni kapital (AOP 101) Finansijska sigurnost = ---------------------------------------------. 89 .x 100 Ukup.posl.izv. tj.Prvi pokazatelj finansijske stabilnosti.

Stepen (AOP 124) + Dugor.Stepen finansijske stabilnosti je osnovni pokazatelj dugoročne finansijske ravnoteţe. a utvrdjuje se na sledeći način: Trajni kapital (AOP 101) + Dugor.(AOP 127) finansijske stabilnosti = -------------------------------------------------------------.x 100 Stalna sredstva (AOP 002) + Zalihe (AOP 025)  Vrednost ovog pokazatelja iznad 1 označava finansijsku stabilnost preduzeća.rez.obav. 90 .

91 . rezerv. (AOP 124) Stepen samofinansiranja = -------------------------------------------------------------------Stalna sredstva (AOP 002) + Zalihe (AOP 025)  Analogno prethodno prezentiranom indikatoru.Stepen samofinansiranja pokazuje koji je deo dugoročno vezanih sredstava finansiran iz sopstvenih izvora i konstatuje se na bazi sledeće relacije: Trajni kapital (AOP 101) + Dugor. poţeljno je da vrednost ovog pokazatelja bude jednaka ili veća od 1.

92 . Stepen pokrića stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja. kvantifikuje sena sledeći način: Trajni Dugoročo Dugoročnih kapital + rezervisanja + obaveza (AOP 101) (AOP 124) (AOP 127) Stepen kreditne sposobnosti = ----------------------------------------------------Stalna sredstva (AOP 002) Smatra se da je preduzeće kreditno sposobno kada je vrednost ovog indikatora jednaka ili veća od 1. poznat i pod nazivom stepen kreditne sposobnosti. Vrednost tog pokazatelja iznad 1 označava postojanje neto-obrtnog fonda (ili neto-obrtnih sredstava).

(d) dani vezivanja zaliha i (e) dani vezivanja ukupnih obrtnih sredstava. (c) opšta likvidnost.Pokazatelji likvidnosti 􀂃 Pokazatelji likvidnosti su: (a) trenutna likvidnost. (b) tekuća likvidnost. 93 .

sa druge strane. i kratkoročnih obaveza. s jedne strane. od vrednosti i novčana sredstva (AOP 052) Trenutna likvidnost = ---------------------------------------------------------------------Kratkoročne obaveze (AOP 136) 94 .Trenutna likvidnost se izračunava stavljanjem u odnos hartija od vrednosti i novčanih sredstava. što se moţe prezentovati na sledeći način: Hart.

Stavljanjem u odnos prve kategorije obrtnih sredstava sa kratkoročnim obavezama izračunava se pokazatelj tekuće likvidnosti.Zalihe (AOP 025) Tekuća likvidnost = ------------------------------------------ Kratkoročne obaveze (AOP 136) 95 . kao što su zalihe. kao što su potraţivanja i hartije od vrednosti koje se u relativn kratkom roku mogu konvertovati u novac i 2) manje likvidna sredstva. i to: 1) novčana sredstva i relativno likvidna sredstva.􀂃 Identifikovanje pokazatelja tekuće likvidnosti podrazumeva dekomponovanje ukupne cirkulirajuće aktive na dve kategorije. što se moţe predstaviti nasledeći način: Obrtna sredstva (AOP 024) – .

treba krajnje oprezno interpretirati i koristiti. 96 .Opšta likvidnost se utvrdjuje stavljanjem u odnos obrtnih sredstava sa kratkoročnim obavezama. prihvaćen i u našem zvaničnom metodološkom uputstvu za ocenu boniteta preduzeća. što se moţe ilustrovati na sledeći način: Obrtna sredstva (AOP 024) Opšta likvidnost = --------------------------------------------------Kratkoročne obaveze (AOP 136) tradicionalno zastupan odnos od "2:1".

a utvrdjuju se na sledeći način: 365 dana x vrednost zaliha Dani vezivanja zaliha = -------------------------------------------------------Poslovni prihodi (AOP 261) 97 .Dani vezivanja zaliha predstavljaju relevantan pokazatelj likvidnosti za ocenu boniteta preduzeća.

pokazatelj dana vezivanja obrtnih sredstava se konstatuje kao sledeći odnos: 365 dana x obrtna sredstva (AOP 024) Dani vezivanja obrtnih sredstava = ------------------------------------------------------Ukupan prihod (AOP 276) 98 .Analogno prethodnom indikatoru likvidnosti.

(c) dobit za rasporedjivanje u odnosu na ukupnu aktivu i (d) neto-rentabilnost sopstvenog kapitala.Relevantni pokazatelji poslovne uspešnosti 􀂃 Relevantni pokazatelji poslovne uspešnosti su: (a) dobit po radniku. 99 . (b) gubitak po radniku.

100 .􀂃 Ostali pokazatelji imaju za cilj dobijanje dopunskih informacija relevantnih za ocenu boniteta preduzeća. U ovoj grupi najvaţniji pokazatelji su: pokazatelj tehničke opremljenosti rada radnika. stepen otpisanosti opreme i struktura aktive izraţena uslovno relacijom stalnih sredstava prema ukupnim poslovnim sredstvima.

􀂃 􀂃 101 . i to: 1) pokazatelji strukture preduzeća i 2) pokazatelji poslovanja preduzeća. koji se mogu sistematizovati u dve grupe.􀂃 Osim prezentovanih jedinstvenih pokazatelja za ocenu boniteta stanja i poslovanja preduzeća. Sluţba za platni promet (institucija koja je delimično nasledila Sluţbu društvenog knjigovodstva) je propisala i druge pokazatelje.

odnosno analitičko interpretiranje serije relativnih pokazatelja za jedan duţi vremenski period. Nesumnjivo. b) pokazateljima iz prethodnih obračunskih perioda za isto preduzeće. objektivna.Svi prezentovani indikatori se mogu identifikovati za jedan obračunski period (za potrebe statičke analize i ocene boniteta preduzeća) i/ili za veći broj sukcesivnih obračunskih perioda (za potrebe dinamičke analize i ocene boniteta preduzeća). 102 . odgovarajuće grupacije . pouzdana ocena boniteta preduzeća podrazumeva upotrebu. c) pokazateljima za slična preduzeća i d) prosečnim pokazateljima grane. tj. Ocena i rangiranje boniteta konkretnog preduzeća bazira se na poredjenju identifikovanih pokazatelja sa: a) planiranim veličinama.

povlašćene dividende redovne deonice u prometu 􀂃 Pokazuje iznos zarade koje se odnose na svaku redovnu deonicu. 103 .POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Zarade po redovnoj deonici neto dobit .

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Odnos cene i zarada trţišna cena po deonici zarade po deonici 􀂃 Pokazuje da li je cena deonica u skladu sa zaradama. 104 .

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Prinos od dividendi dividende po deonici trţišna cena po deonici 􀂃 Pokazuje kolika je stopa profitabilnosti deoničara na osnovu trţišne cene deonice. 105 .

106 .POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Knjigovodstvena vrednost po redovnoj deonici glavnica redovnih deoničara redovne deonice u prometu 􀂃 Pokazuje evidentiranu vrednost neto imovine po svakoj redovnoj deonici.

107 .POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Odnos poslovnih rashoda poslovni rashodi neto prihod od prodaje 􀂃 Pokazuje sposobnost menadţmenta za kontrolu rashoda.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Profitabilnost imovine poslovna dobit prosečna ukupna imovina 􀂃 Meri produktivnost imovine bez obzira na strukturu kapitala. 108 .

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Profitabilnost glavnice redovnih deoničara neto dobit . 109 .povlašćene dividende prosečna glavnica redovnih deoničara 􀂃 Pokazuje potencijal glavnice za ostvarivanjem zarada.

110 .POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Odnos glavnice/kapital ukupna deoničarska glavnica ukupna imovina 􀂃 Pokazuje zaštitu od kreditora i stepen poluge koji se koristi.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Stepen zaduženosti ukupne obaveze ukupna imovina 􀂃 Pokazuje koliki se procenat imovine finansira zaduţivanjem i koliki je stepen poluge koji se koristi. 111 .

posebno za dugoročne obaveze. 112 .POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Odnos pokrića kamata poslovna dobit godišnji trošak kamata 􀂃 Pokazuje koliko su puta pokrivene kamate.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Odnos pokrića povlašćenih dividendi neto dobit godišnje povlašćene dividende 􀂃 Pokazuje adekvatnost tekućih zarada za pokriće dividendi na povlašćene deonice. 113 .

tekuće obaveze 􀂃 Meri sposobnost za plaćanje kratkoročnih dugova.POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Radni ( obrtni ) kapital tekuća imovina . 114 .

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Koeficijent obrta zaliha troškovi prodatih proizvoda prosečne zalihe 􀂃 Pokazuje utrţivost zaliha i razumnost drţanja određenih zaliha. 115 .

116 .POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Koeficijent obrta potraživanja od kupaca neto prihod od prodaje prosečna potraţivanja 􀂃 Pokazuje veličinu naplate.

POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Tekući odnos tekuća imovina tekuće obaveze 􀂃 Meri sposobnost plaćanja kratkoročnih obaveza. 117 .

118 .POKAZATELJI BONITETA PREMA METODOLOGIJI PREDUZEĆA U SAD Brzi odnos brza imovina tekuće obaveze 􀂃 Meri kratkoročnu likvidnost preduzeća.

HVALA NA P A Ž NJ I 119 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful